You are on page 1of 15

SEMINARSKI RAD

Tema: Matina ploa

Beograd, 08.03.2013. Godine

Sadraj:
Sadraj:..............................................................................................................................2 Kako radi matina ploca....................................................................................................3 Faktor oblika......................................................................................................................3 Stepen za napajanje...........................................................................................................4 Podnoje za processor.......................................................................................................5 Slotovi za proirenja..........................................................................................................5 Slotovi za memoriju...........................................................................................................6 Slotovi za masovnu memoriju...........................................................................................6 Flopi diskovi......................................................................................................................6 Paralelni ATA standard.....................................................................................................7 Serijski ATA standard.......................................................................................................7 Prednja strana matine ploe.............................................................................................7 Zadnja strana matine ploe..............................................................................................8 Baterija za napajanje CMOS memorije.............................................................................9 Severni most (North Bridge)...........................................................................................10 Juni most (South Bridge)...............................................................................................10 Konfigurisanje matine ploe (BIOS).............................................................................11 Standardi kod matinih ploa..........................................................................................11 Literatura:........................................................................................................................14

Uvod:
Matina ploa je deo raunara koji vee sve komponente na njoj te omoguava komunikaciju izmeu raznih delova u raunaru, praktino matina ploa je dom za ostale komponente. Od matine ploe mnogo toga zavisi, matina ploa direktno utie na performanse raunara shodno mogunostima njenog cipseta, socketa i same izvedbe matine ploe ona podrava ili ne podrava razliite vrste procesora. Po dodacima ugraenim u matine ploe imamo one osnovne i druge. Danas obavezni osnovni ugraeni delovi su floppy, ATA i SATA kontroleri, utori za mia, USB utor i tastature. Svi proizvoai matinih ploa barem na delu svojih proizvoda ugrauju jo i zvuni ip, grafiki ip, LAN (mreni) ip, pa ak i procesor (VIA). Kroz godine pojavljivali su se razni standardi za matine ploe, tzv. Form Factor koji odreuje oblik i veliinu matine ploe, danas je uobiajeni ATX standard, dok imamo i njegovu micro inaicu mATX, logino napravljene da bi se mogle smestiti u manja kuita, dok je obina ATX ploa neto vea. Takoer postoji stari AT standard koji je osnova ATX-a, ali se danas vie ne proizvode matine ploe za taj standard.

Kako radi matina ploca

Jedan od najvanijih delova matine ploe je magistrala. Preko sabirnice idu svi podaci, te tako komponente meusobno komuniciraju. Brzina magistrale se meri u MHz 1-ima. to je vea brzina to se vie podataka istovremeno moe preneti. Najbitnija magistrala je FSB magistrala, koja povezuje Northbridge i CPU, a kako memorija ide preko Northbridge-a FSB-ova brzina moe dramatino poveati performanse raunara. Osim FSB-a, postoje i druge magistrale: Memorijska magistrala spaja Northbridge sa memorijom 2. IDE magistrala spaja Southbridge sa hard diskovima ili CD/DVD ureajima 3. AGP magistrala spaja grafiku kartu sa memorijom i CPU 4. PCI magistrala spaja PCI slotove sa Southbridge-om, takoer PCI magistralu koristi novi PCI Express (koji se namee kao zamena za PCI i AGP)
1.

Faktor oblika
Ranji personalni raunari koristili su AT oblik kuita i matine ploe irine 12 ina. Veliina AT matine ploe izazivala je probleme u nadogradnji personalnih raunara i nije dozvoljavala upotrebu sve traenijih tankih stonih kuita. Ovi problemi su bili prevazilaeni pomou manje verzije punog AT oblika kuita, Baby AT, uvedenog 1989. godine. Mada je to ostao najei oblik kuita, naroito za matine ploe sa konektorom Socket 7, od tog vremena bilo je vie razliitih poboljanja. Sve konstrukcije su otvoreni standardi, a od njih se ne zahteva da budu zvanino priznati. Kao posledica toga, postoje veoma velike varijacije u detaljima konstrukcija izmeu razliitih proizvoaa matinih ploa.
1

Megaherc

Stepen za napajanje

Pre svega, da bi matina ploa uopte radila na nju moraju da se dovedu potrebni naponi iz stepena za napajanje. Dananje matine ploe ATX formata imaju jedan ili dva konektora za prikljuenje napona za napajanje.

Prvi od njih (ATX konektor) je obavezan i ima 20 pinova i preko njega se dovode naponi :

+3,3V, +5V, -5V, +12V, -12V, pomoni napon +5VSB, kao i signal za ukljuenje raunara PS-ON i signal ispravnosti napona za napajanje PW-OK (ovaj signal se najee naziva power good i oznaava sa PG).

Drugi konektor (ATX 12V konektor) ne postoji na svim matinim ploama. Prvi put se pojavio na novijim Pentijum 4 matinim ploama. Njime se dovodi napon +12V na deo matine ploe na kome se nalazi posebni prekidaki stepen za napajanje i koji koristei taj napon proizvodi napon za napajanje jezgra mikroprocesora.

Podnoje za processor

Drugi vani element je podnoje (soket) za prikljuenje mikroprocesora.

Razni tipovi procesora imaju razliita podnoija (oblik, veliina,broj pinova, nain uvrenja hladnjaka sa ventilatorom). Generalno se moe rei da podnoje ima jedan ugao drugaiji od ostalih (jedan pin manje). Time se oznaava taan poloaj procesora prilikom njegovog postavljanja u podnoje. Da bi se procesor postavio, prvo treba osloboditi i podii polugu za fiksiranje procesora, zatim pazei na orijentaciju procesora u odnosu na podnoje, spustiti procesor tako da svojim pinovima upadne u podnoje i na kraju spustiti i zabraviti polugu za fiksiranje. Posle montae procesora je neophodno montirati i hladnjak sa ventilatorom. Za razne procesore sistem montae je razliit i naveden je u uputstvu za matinu plou. Na kraju treba prikljuiti i konektor za napajanje ventilatora u odgovarajui konektor na matinoj ploi.

Slotovi za proirenja

Sledei elementi koje treba pomenuti su slotovi za proirenja. To su konektori posebnog oblika u koje se postavljaju razne kartice za proirenje, na primer video kartica, modem, zvuna kartica, razni kontroleri i tako dalje. Na matinoj ploi prikazanoj na slici 1mogu se videti 3 PCI Express slota i 2 PCI slota (AGP slot za grafike kartice na ovoj ploi ne postoji). Dok su PCI slotovi univerzalni, to jest mogu da prime kartice razliitih namena, AGP slot je namenjen samo za prikljuenje grafike (video) kartice. Kod starijih raunara su postojali i ISA slotovi za proirenja, ali su oni danas naputeni. Kao to vidimo na matinoj ploi prikazanoj na slici 1 postoje i PCI Express slotovi, koji su nastali kao proirenje standardnih PCI slotova, sa namenom da zameni standardne PCI i AGP slotove.

Slotovi za memoriju

Za postavljanje memorijskih modula na matinim ploama postoje posebni slotovi. Njihov broj varira od 2 do 6, zavisno od toga kakva je memorijska arhitrektura primenjena na matinoj ploi. Sa sadanjim tipovima memorijskih modula (DDR i DDRII) je dovoljno postaviti samo jedan memorijski modul da bi ploa radila, ali se esto postavlja i vei broj modula (obino parni broj) da bi se dobila vea koliina memorije i vei propusni opseg memorije (dvokanalni pristup memoriji). Memorijski slotovi imaju tano definisani oblik (broj kontakata i posebna ispupenja na odreenim mestima), tako da se u njih moe postaviti samo odgovarajui tip memorijskih modula.

Slotovi za masovnu memoriju

Na matinu plou se preko posebnih konektora prikljuuju i razne disk jedinice: 1. 2. 3. 4. 1.flopi disk, CD ROM, 3.DVD ROM 4.hard diskovi.

Flopi diskovi

Konektor za flopi jedinicu ima 34 pina i na njega se prikljuuje konektor sa trakastog kabla za vezu sa flopijem. U uputstvu za matinu plou je dat i raspored pinova (poloaj pina 1 na konektoru), a obino je i na samoj matinoj ploi on obeleen sito tampom. Prema tom pinu treba postaviti pin 1 konektora na trakastom kablu (obino je ica koja je vezana za prvi pin obojena crvenom bojom). Na veini matinih ploa konektor za flopi jedinicu ima ljeb na plastinom oklopu i odlomljen pin broj 5, tako da je i fiziki nemogue pogreno okrenuti konektor na trakastom kablu.

Paralelni ATA standard

Uobiajeno je da se na matinim ploama nalaze po dva konektora za disk jedinice po paralelnom ATA standardu. To su takozvani primarni i sekundarni IDE kanali. Na svaki od ova dva konektora, koji imaju po 40 pinova, mogu se trakastim kablovima prikljuiti po dve disk jedinice (hard disk, CD ROM, DVD ROM ). Poto su konektori na trakastim kablovima vezani paralelno, onda se disk jedinice koje su na njih prikljuene moraju definisati, jedna kao master a druga kao slejv. To se radi posebnim kratkospojnicima (damperima) na samim disk jedinicama. Kao i kod konektora za flopi jedinicu, i IDE konektori imaju tano odreen poetak pinova (pin broj 1) koji je obino oznaen na matinoj ploi, pa treba paziti prilikom prikljuenja trakastog kabla da se prema tom pinu postavi pin1 konektora na trakastom kablu. Pored toga, esto je na IDE konektorima odlomljen pin broj 20, a i sam konektor ima ljeb na plastinom oklopu, tako da je u tom sluaju nemogue pogreno prikljuiti konektor trakastog kabla na IDE konektor.

Serijski ATA standard

Kod novijih matinih ploa su se pojavili i konektori za prikljuenje hard diskova po serijskom ATA standardu, takozvanih SATA hard diskova. Na svaki od ovih konektora, koji imaju po 7 pinova, posebnim sedmoilnim kablom se moe prikljuiti po jedan serijski ATA hard disk. U poetku je obino bilo po dva ovakva konektora, ali najnovije matine ploe ih imaju i vie (4 do 8 konektora). Pojavom SATA hard diskova postali su iroko dostupni i takozvani RAID sitemi diskova, kod kojih se vie fizikih diskova udruuje u jedan logiki disk, ime se postie vea brzina rada ili/i vea sigurnost snimljenih podataka.

Prednja strana matine ploe

Na prednjoj strani matine ploe se nalazi i grupa igliastih kontakata (konektora) na koje se prikljuuju LED diode i tasteri sa kontrolnog panela na kuitu raunara, pomou kojih se upravlja radom raunara i prati njegova aktivnost.

Zadnja strana matine ploe

Na zadnjoj strani matine ploe se obino nalazi grupa konektora preko kojih se prikljuuju spoljanji elementi raunara i razni periferijski ureaji, kao to je prikazano na slici

Tu u prvom redu dolaze konektori za tastaturu i mia kao standardni ulazni elementi savremenog raunara, zatim paralelni port preko koga se najee prikljuuju tampai i jedan ili dva konektora za prikljuenje spoljanjih ureaja koji rade po serijskom standardu RS232 (COM1 i COM 2). Danas su, pored nabrojanih konektora, kao standard prihvaeni i takozvani USB konektori (ima ih najmanje dva), koji omoguavaju prikljuenje velikog broja spoljanjih ureaja na univerzalnu serijsku magistralu (USB Universal Serial Bus). Takoe veina savremenih matinih ploa na sebi sadri integrisane mrenu i zvunu karticu, pa se u ovoj grupi konektora nalaze i RJ-45 konektori za prikljuak mrenih kablova i vie ulaznih konektora za razne audio ulazne i izlazne prikljuke. Skuplje i bolje matine ploe mogu imati i dodatne konektore, na primer SPDIF (Sony/Philips Digital InterFace) izlazne koaksijalne i optike audio konektore preko kojih se prikljuuju digitalni ureaji za reprodukciju zvuka.Kako postoji veliki broj izlazno/ulaznih prikljuaka, za neke od njih esto nema mesta za posebni konektor na zadnjoj ivici matine ploe. U tom sluaju se ti prikljuci zavravaju igliastim kontaktima (konektorima) na matinoj ploi, pa se odatle spajaju trakastim kablovima na konektore na zadnjoj ili prednjoj strani kuita raunara. Tako se esto spajaju dodatni USB prikljuci, audio prikljuci izvedeni na prednju stranu kuita raunara i prikljuci za povezivanje periferija preko infracrvenih zraka. Pored ovih igliastih konektora, na matinim ploama postoje i manje grupe igliastih kontakata, pomou kojih se korienjem odgovarajuih kratkospojnika (dampera) mogu podeavati neki od parametara bitnih za rad matine ploe, a koji zavise od korienih elemenata, najee od tipa i brzine mikroprocesora. Ovi parametri se kod nekih matinih ploa umesto kratkospojnicima (damperima), podeavaju pomou posebnih mikroprekidaa (do 8 prekidaa grupisanih u jedno kuite). Meutim, ova dva naina podeavanja matinih ploa su danas znatno proreena, poto se sve vie koristi softverski nain podeavanja, pomou odgovarajuih opcija u okviru Setap programa iz BIOS-a, a esto Setap program automatski detektuje tip procesora i prema njemu podesi potrebne parametre.

Baterija za napajanje CMOS memorije

Vaan element na matinoj ploi je i baterija za napajanje CMOS memorije u kojoj se uvaju podaci o konfiguraciji raunara. Te podatke unosimo koristei Setap program prilikom prvog ukljuenja raunara, a zatim se uz pomo baterije oni uvaju u CMOS memoriji i kad je raunar iskljuen, tako da ih pri sledeim ukljuenjima nije potrebno ponovo unositi. Nekada su se koristile nikl-kadmijumske baterije koje su se dopunjavale tokom rada raunara. Danas se na matinim ploama upotrebljavaju litijumske baterije koje se ne dopunjavaju tokom rada raunara, ali zahvaljujui izuzetno maloj potronji CMOS memorije, traju vrlo dugo. Ako raunar posle dueg vremena pone da gubi sadraj CMOS memorije, takve baterije se jednostavno zamene novim, s tim da se posle toga mora ponovo proi kroz Setap i uneti potrebne podatke.

Pored nabrojanih konektora i prikljuaka, na matinoj ploi se nalazi i veliki broj elektronskih elemenata. Najznaajniji od njih su razna integrisana kola, od kojih su najvanija dva kola koja sainjavaju takozvani ip-set (skup ipova). Zadatak ip seta je da omogui meusobnu komunikaciju izmeu praktino svih delova raunara, tako da se on moe posmatrati kao srce matine ploe.

Na prethodnoj slici je prikazana blok ema jedne od matinih ploa. Sa slike se vidi da se ip set sastoji od dva integrisana kola. Prvo kolo ima naziv severni most (north bridge) ili MCH Memory Controller Hub , a drugo juni most (south bridge) ili ICH Input/output Controller Hub.

Severni most (North Bridge)

Severni most (North Bridge) ima etiri pristupa . Sa njegove gornje strane (na blok emi na slici ) je preko procesorske magistrale (FSB Front Side Bus) prikljuen mikroprocesor, sa desne strane su preko memorijske magistrale prikljuena podnoja za memorijske module, sa leve strane je prikljuen AGP slot u koji se postavlja video kartica, i na kraju, sa njegove donje strane je izvedena veza prema junom mostu. Vidimo da su na severni most prikljuene jedinice koje zahtevaju veliki propusni opseg (memorija i AGP port) i koje su zbog toga veoma blizu mikroprocesora.

Juni most (South Bridge)

Na juni most (South Bridge) su prikljuene ulazno/izlazne jedinice koje su po svojoj prirodi sporije od memorije i AGP porta, pa su zato i mogle biti udaljene od procesora. Na blok emi uoavamo da su te jedinice razni kontroleri (IDE kontroler za paralelne ATA diskove, kontroler za tastaturu, mia, paralelne i serijske portove, kontroler za zvuk, kao i PCI i USB slotovi i konektori koji su preko istoimenih magistrala prikljueni na juni most. Preko PCI magistrale su prikljueni i kontroler za serijske ATA diskove i mreni kontroler. Treba napomenuti da je ovo samo jedan od sve veeg broja ip setova, tako da drugi ip setovi mogu imati i drugaiju arhitekturu, mada te razlike nisu sutinske prirode, ve se vie svode na nain prilkljuenja ulazno/izlaznih jedinica na juni most. Zbog svoje kompleksnosti severni most u okviru ip seta obavezno ima i hladnjak, a nekada i sopstveni ventilator koji obezbeuje potrebno hlaenje. Juni most je jednostavnije konstrukcije i obino ne zahteva hladnjak na sebi. Kako i integrisana kola u okviru ip seta, tako i ostala integrisana kola na matinoj ploi nisu predviena za zamenu, poto su fiksno zalemljena na tampanu plou. Neka od tih integrisanih kola predstavljaju kontrolere za razne ulazno/izlazne jedinice, neka obezbeuju potrebne napone napajanja za mikroprocesor, memorijske module i AGP port, a neka predstavljaju logika kola kojima se ostvaruju potrebne veze izmeu razliitih elemenata na matinoj ploi.

Konfigurisanje matine ploe (BIOS)

Ve je reeno da se prilikom sklapanja raunara mora izvriti konfigurisanje matine ploe. Veina podeavanja u okviru ovog konfigurisanja obavlja se iz Setap programa prilikom prvog ukljuenja raunara, ali jo uvek ima matinih ploa kod kojih treba runo podesiti neke od njih. Potrebna podeavanja su obino navedena u uputstvu za matinu plou koje se obavezno dobija prilikom njene nabavke. Najvanija od njih zavise od mikroprocesora koji je primenjen na toj matinoj ploi. Kao prvo neophodno je podesiti napon napajanja mikroprocesora. Dananji mikroprocesori imaju dva napona napajanja. Jedan je za ulazno/izlazne jedinice, a drugi za jezgro procesora u kome se i vre sve potrebne operacije. Dok se za prvi napon najee koristi napon +3,3V iz stepena za napajanje, za napajanje jezgra mikroprocesora postoji na matinoj ploi poseban prekidaki (impulsni) stepen za napajanje. Ovaj stepen za napajanje daje potrebni izlazni napon, iju veliinu treba podesiti prema upotrebljenom procesoru. Stariji mikroprocesori su imali taj napon u intervalu od 2 do 2,9V, a sadanji mikroprocesori zbog manjeg zagrevanja imaju napon od oko 1,5V, sa tendencijom daljeg smanjivanja. Vano je podesiti tanu vrednost ovog napona, jer ako se postavi manja vrednost mikroprocesor nee pouzdano raditi, a ako se podesi vea vrednost, doi e do pregrevanja mikroprocesora to moe dovesti do prekida njegovog rada, pa ak i do trajnog oteenja. Drugi parametar koji je potrebno podesiti je uestanost sistemske magistrale . Matine ploe obino pruaju mogunost izbora ove uestanosti, pa treba izabrati uestanost odgovarajuu primenjenim komponentama. Na kraju treba podesiti i takozvani mnoilac, to jest broj sa kojim treba pomnoiti uestanost sistemske magistrale da bi se dobila uestanost na kojoj radi jezgro mikroprocesora. Ostala podeavanja se obino izvode iz Setap programa, bilo intervencijom korisnika, bilo automatski. Zato pre prvog ukljuenja sklopljenog raunara treba dobro prouiti uputstvo koje je dolo uz matinu plou, da bi se upoznali sa potrebnim podeavanjima i nainom njihovog izvoenja. Matine ploe su relativno pouzdane komponente savremenih PC raunara i retko se kvare. Zbog same tehnologije njihove izrade, to jest korienih namenskih integrisanih kola visokog stepena integracije sa velikim brojem pinova (i preko 200 kod veih kola) i SMD tehnike lemljenja elemenata na tampanu plou, male su mogunosti za popravak neispravne matine ploe. I pored toga, neke kvarove je mogue otkloniti. Reeno je da se na matinoj ploi nalaze regulatori napona (prekidaki i kontinualni) koji daju napone za napajanje jezgra mikroprocesora, memorijskih modula i AGP porta. Ako neki od tih regulatora ne daje potreban izlazni napon, mogue je otkriti neispravni element i onda ga zameniti nekim odgovarajuim. Ti elementi su najee tranzistori MOS-FET tipa, ili integrisani stabilizatori napona koje je esto mogue nabaviti i reletivno lako zameniti poto imaju mali broj izvoda. Takoe se deava da elektrolitski kondenzatori u regulatorima napona i na njihovim izlazima izgube kapacitet, pa ak i da im iscuri elektrolit, to moe izazvati kratke spojeve izmeu pojedinih taaka na ploi. Ovakvi elektrolitski kondenzatori se prepoznaju po nabubreloj izolaciji oko izvoda ili po smanjenom ili istopljenom plastinom omotau. Njihova zamena ne predstavlja problem i ako nisu izazvali dalje kvarove, velika je verovatnoa uspene popravke.

Standardi kod matinih ploa

Pored ve opisane ploe (ATX) koja se moe smatrati kao standard jer omoguava najveu fleksibilnost u upotrebi i eventualnoj nadogradnji, popularne su i takozvane integrisane matine ploe, koje na sebi sadre integrisane sve potrebne kontrolere ukljuujui i video kontroler (video karticu). Takvim matinim ploama je potrebno samo dodati mikroprocesor i memoriju, naravno i disk jedinice i one su spremne za upotrebu.

Ovakve matina ploa imaju na sebi integrisane kontrolere za video, zvuk, mreu, IDE disk jedinice, flopi, serijske i paralelni port, tastaturu i mi. Od mogunosti za eventualnu nadogradnju na raspolaganju stoje razliiti PCI slotovi , CNR slot (CNR CommunicationNetwork Riser, slot u koji se moe postaviti specijalna modemska kartica). Neke matine ploe su imale i AMR slot (AMR Audio Modem Riser, slot u koji su mogle da se postave zvuna ili modemska kartica posebnog formata), ali ovaj kao i CNR slot nisu dobili neku iru popularnost i sada se vie praktino ne pojavljuju na novim matinim ploama. Stariji raunari su imali matine ploe u AT formatu. Takve matine ploe se vie ne proizvode, ali se jo uvek koriste u velikom broju raunara, pa emo se ukratko osvrnuti na razlike izmeu njih i dananjih ploa u ATX formatu. Osim toga to veina od njih nema na sebi vei broj integrisanih elemenata (zvunu i mrenu karticu, USB kontroler), glavna razlika je u konektoru za prikljuivanje napona napajanja. Ove ploe imaju dva estopinska konektora preko kojih se dovode naponi +5V, -5V, +12V, -12V, kao i signal ispravnosti napona za napajanje (PG - power good). Takoe konektor za prikljuak tastature nije PS/2 tipa kao kod ATX ploa, ve se koristi DIN 5 konektor. Za prikljuenje mia nema posebnog konektora, ve se za to koristi jedan od serijskih portova (COM 1 ili COM2). Osim AT ploa poslednje generacije, ranije ploe nisu imale AGP port za prikljuak video

kartice, ve se ona postavljala u jedan od PCI slotova, to je uslovljavalo slabije karakteristike video sistema. Sve AT ploe su imale i ISA slotove za proirenje. Kod najnovijih matinih ploa ATX formata, pored ve uobiajenih PCI slotova za proirenje i odgovarajue PCI magistrale, pojavila se i nova magistrala, nazvana PCI Express. Za razliku od PCI magistrale, koja je paralelnog tipa, poto istovremeno prenosi vei broj podataka (32 bita) po vie paralelnih linija, PCI Express magistrala jeserijskog tipa. Kod nje se prenos podataka obavlja po serijskom kanalu i to dvosmerno. Na najnovijim matinim ploama se ova magistrala pojavljujeje u dve varijante, kao PCI Express X1 i kao PCI Express X16. Prva varijanta e u budunosti postepeno zamenjivati standardne PCI kartice za proirenje, a druga varijanta (PCI Express 16X) e zameniti AGP 8X port za prikljuivanje video kartica. Vremenom su se pojavljivali razni standardi za matine ploe, odnosno Form Factor koji odreuje oblik i veliinu matine ploe, kao i njen nain funkcionisanja i mogunosti. Danas je uobiajen ATX standard, dok imamo i njegovu mikro varijantu mATX za ploe namenjene manjim kuitima, dok je obina ATX ploa neto vea. Takoe, postoji stari AT standard koji je osnova ATX-a, ali se danas vie ne proizvode matine ploe za taj standard. Najnoviji standard je Intelov BTX format matinih ploa.

Spisak formata matinih ploa : o PC/XT (The IBM Personal Computer/ eXtended Technology, IBM 1983g.) - Izvorni standard koga je propisao IBM za prve kune raunare, IBMPC. Nije podlegao zakonskoj zatiti tako da je vremenom napravljeno mnogo klonova IBM-PC-a. o PC/AT (The IBM Personal Computer / Advanced Technology, IBM 1984g.) - Prvi 'form factor' koji je masovno korien. Bio je naslednik PC/XTa. Ovaj format je bio popularan u vreme 386 raunara. Sve do pojave ATX-a bio je glavni format za matine ploe. o Baby AT - Naslednik AT matinih ploa, manjih dimenzija, veinom dolazio bez AGP slota. o ATX (Advanced Technology Extended, Intel 1995g.) - Nastao je evolucijom AT formata. ATX je najvie korieni format kod matinih ploa, jo uvek u aktivnoj upotrebi. o Mini-ATX - Identian kao i ATX, samo manjih dimenzija (za manja kuita). o microATX - Isto kao i miniATX , samo jo manjih dimenzija. o FlexATX - Podstandard microATX-a, omoguuje prilagodljiv dizajn matine ploe, namenjen za specijalizovane raunare. o LPX (Western Digital Corporation 1990g.) - Osmislio ga je Western Digital. Ovaj format koriste velike OEM kompanije. o Mini LPX - Umanjena verzija LPX-a. o NLX (Intel) - 'nisko-profilna' matina ploa, iako nikad nije dostigla neku veu popularnost. o BTX (Balanced Technlogy Extended, Intel 2004g.) - Najnoviji standard koga je propisao Intel, verovatno naslednik ATX-a. o microBTX i picoBTX - Smanjeni BTX standardi. o Mini-ITX (VIA) - Osmiljen je od strane VIA-e, veoma malih dimenzija i prilagodljiv, stavlja se u veoma tanka kuita. o WTX (Workstation Technlogy Extended, Intel 1998g.) - Veliki format matinih ploa, dizajniran za velike radne stanice, obino imaju vie slotova za procesore ili hard diskove.

Osobine pojedinih verzija prikazuje naredna tablica.

Naziv standarda PCI-Express v1 PCI-Express v2 PCI-Express v3 PCI-Express v4

Propusnost 250 MBps 500 MBps 1000 MBps 2000 MBps

Brzina prijenosa 2.5 GTps 5.0 GTps 8.0 GTps 16.0 GTps

Literatura:

http://itc.wikidot.com/maticna-ploca

http://bs.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Maticnaploca.jpg http://www.cet.rs/CETcitaliste/CitalisteTekstovi/32.pdf