Sadraj

1. Uvod u mobilno poslovanje................................................................................................. 1 1.1. Definicija m-commerca ......................................................................................... 1 1.2 Scenario ................................................................................................................. 3 1.3. Primena .................................................................................................................. 3 1.4. Primeri m-commerc aplikacija .............................................................................. 4 2. Tehnike karakteristike m-commerc aplikacija ............................................................... 5 2.1. SMS ....................................................................................................................... 6 2.2. WAP ....................................................................................................................... 7 2.3. Bluetooth ............................................................................................................... 8 3. Sigurnost ............................................................................................................................... 8 3.1 Korist od mobilnog...9 3.2 Prikupljanje podataka.10 3.3 Definisanje poslovnih ciljeva..10 5. Zakljuak............................................................................................................................ 11 8. Literatura ........................................................................................................................... 12

Seminarski rad

Uvod u mobilno poslovanje

Dok deo oveanstva ovladava korienjem Interneta, na horizontu se pomalja beina tehnologija koja, za razliku od konvencionalnog pristupa Internetu sa desktopa, korisnicima prua priliku da uvek imaju informacije bukvalno u aci, bez obzira gde se nalaze. WAP (Wireless Aplication Protocol) ima zadatak da povee mobilni svet i Internet beinim putem, sa dlana umesto sa desktopa, omoguavajui anytime aniwhere komunikaciju. Izvesno je da wireless nee biti samo minijaturna varijanta www sveta. Centralno pitanje za mobilni poslovni svet jeste kako e se beina tehnologija odraziti na ono to imamo u vidu kada danas kaemo poslovanje. Potrebno je ozbiljno praenje i prouavanje transformacije ljudskih potreba i trita pod uticajem beine tehnologije, koja osvaja sve sfere ivota i rada. Ljudi imaju potrebe za drugaijom vrstom informacija kada se koriste tehnologijom preko mobilnih ureaja. Najuoljivija razlika je to to je mobilni Internet usmeren na dobijanje informacija koje su trenutno primenjive (gde je najblii hotel, menjanica novca). Informacije moraju biti precizne, detaljne i odmah upotrebljive. WAP se moe koristiti za pristup e-mailu, obavljanje razliitih finansijskih i kupoprodajnih transakcija i slino. Neki sadraji koji se preuzimaju sa Interneta, narudbine i transakcije mogu se naplaivati putem telefonskog rauna. Fiksni Internet je stvorio virtuelni svet u ijem fokusu su bile globalne inforamcije, dok Wireless Internet poslovna deavanja vraa iz virtuelnog u fiziki svet i realno vreme, oivljavajui princip misli-globalno-deluj-lokalno. Posebnu analizu zasluuje mobile advertising. Koji su putevi propagande u svetu beinih informacija ? Najerealnije deluje teorija o "background" propagandi. Po njoj, reklame e imati formu screen savera koji se neprestano menja, sa mogunosti da se po elji aktivira ili iskljui. Personalizacija kao jedno od vrhovnih naela Interneta, ostaje aktuelna i kada je re o beinoj tehnologiji, omoguavajui korisniku da na svom mobilnom ureaju prati samo reklame iz oblasti koje ga zanimaju.

Definicija m-commerca M-Commerc je upotreba mobilnih ureaja za komunikaciju, obavestavanje, informisanje i obavljanje transakcija korienjem teksta i podataka preko javne ili privatne mree. (Lehman Brothers) Mobilna trgovina predstavlja bilo koju transakciju sa novanim vrednostima preko mobilne telekomunikacione mree. (Durlacher) Upotreba mobilnih ureaja za komunikaciju i interakciju pomou konekcije na Internet (Forrester) Upotreba beinih tehnologija za obezbeivanje konvencionalnih, personalizovanih servisa svojim muterijama, zaposlenima i poslovnim parterima (Mobilocity) Mnoge tradicionalne kompanije su bile spore u uspostavljanju svog poslovanja na Internetu. Kompanije koje su se prve okrenule ka ovom novom obliku poslovanja danas su lideri na etritu. Kompanije koje ele da danas izbegnu ovu greku bi trebalo to pre da definiu i razviju svoju m-commerc strategiju. Meutim, uspene kompanije ne bi treblao da mcommerc prihvate kao prosto proirenje Interneta, one treba da svoju strategiju prilagode karakteristikama koje razlikuju m-commerc od e-commerca.

 Razlike:

Seminarski rad

Ubiquiti. Kada ste poslednji put napustili svoju kuu bez svog mobilnog telefona, PDA ili pejdera. Mobilni ureaji zadovoljavaju potrebu za real-time informacijama i komunikacijom na nain koji PC zbog svoje zavisnosti od korisnikove lokacije nikad nee biti u stanju. Convencie and Accesssibility. U svetu e-commerca ljudi su zavisni od vremena i mesta. U m-commerc svetu ljudi ne moraju da sede za svojim PC raunarom da bi poslali mail, obavili kupovinu ili gledali najsveije sportske rezultate. Meutim korisnici mogu da sauvaju svoju privatnost ograniavajui ko sve moe da im pristupi i u koje vreme. Lokalizacija. Zahvaljujui GPS ( Global Postioning System) ili TOA (Time of Arrival) sistemima za pozicioniranje korisnici mogu dobijati informacije koje zavise od vremena i mesta u kojem se nalaze. Personalizacija. Wireless svet prua firmama sjajne anse da izvre personalizaciju. Dok PC raunare koriste vie korisnika mobilne ureaje skoro uvek koristi samo jedan korisnik. Ovo firmama prua ogromne mogunosti za implementaciju 1-1 servisa. Form Factors. Fiziko delovi mobilnih ureaja (ekran,tastatura ) zahtevaju razliito korisniko iskustvo od rada na PC raunarima. Uspene kompanije moraju prihvatiti ova ogranienja u dizajniranju svoje ponude potroaima. Takoe treba da sagledaju razlike izmeu pojedinanih mobilnih ureaja (vei ekran kod PDA ureaja i slino). Bandwidth i kapacitet. Prva generacija m-commerc aplikacija bila je praktino tekstulno bazirana. Sa napredovanjem tehnologije danas imamo sve atraktivnije aplikacije sa upotrebom multimedije.

Beini pristup internetu predstavlja sledei pravac razvoja interneta. Ovaj trend neki porede sa pojavom interneta poetkom devedesetih godina. Telekomunikaciona industrija koja predstavlja jednu od najprofitabilnijih industrijskih grana, ulae ogroman novac u razvoj beine infrastrukture i beinih aplikacija. Osnovni razlog tome je enormni rast prodaje mobilnih ureaja. Procene su da e u 2001. godini broj mobilnih korisnika biti oko 530 miliona a pretpostavlja se da e u 2004. godini taj broj probiti cifru od jedne milijarde korisnika od kojih e veina imati pristup web servisima. Sledstveno ovim procenama analitiari predviaju dinamiki rast da kaemo mobilnog trita, tako da e prema procenama mobilni ureaji predstavljati najeeg klijenta na internetu u 2005. godini. Sva ova statistika dovoljno ukazuje na enormne zahteve za beinim internet servisima i aplikacijama koje e zadovoljiti sve brojniju populaciju klijenata. [iroko je rasprostanjena ocena da m-commerce poslovi omoguavaju preduzeima najvee mogunosti razvoja jo od nastanka www-a. Postavlja se pitanje da li su procene o razvitku novog trita i tehnologije tane. Analize bacaju gorivo u mobilnu vatru, sa predvianjima eksponencionalnog rasta broja WAP telefona i ostalih web-dostupnih ureaja koje e omoguiti ljudima da obave svoj posao u hodu. Ovo je samo deo injenica koje su rezultat brojnih analiza koje se poslednjih godina vre: U 2004. godini treina svih Evropljana e koristiti internet kroz mobilne ureaje. Forrester Resarch Inc 1999. Oekuje se da e evropsko m-commerce trite poveati svoju vrednost sa 323 miliona Eura u 2000. do 23 milijarde eura u 2003. Durlacher Research Ltd. Jan. 2000. Do kraja 2001. broj korisnika mobilnih korisnika u USA e biti 21.3 miliona. Yankee Group, Dec. 1999. Oko 95% procenata telefona prodatih u USA i Zapadnoj Evropi u 2003. godini e imati WAP a 70% e imati Bluetooth tehnologiju. Strategy Analysts, June 1999.

Seminarski rad

Scenario Kada smo upoznali osnovne karakteristike m-commerca moemo da razmotrimo sledee scenarije upotrebe mobilnog Interneta. Mnogi od njih su ve mogui u nekoj formi : Zaglavili ste se u popodnevnoj guvi na putu za aerodrom, zakljuujete da neete moi da stignete na let u 6:00 P.M. za L.A. Upotrebom svog mobilnog telefona pomerate svoju rezervaciju na sledei let, rezerviete prvu klasu, naruujete vegeterijanski obrok i aljete poruku hotelu da ete kasniti i da poalju automobil po vas. Konano ste stigli u L.A. ali hotel iz nekog razloga nije poslao kola po vas. Ponovo upotrebljavate svoj mobilni terminal ovg puta da proverite ponudu lokalnih renta-car agencija i da iznajmite automobil koji e vam odgovarati. Poto ste stranac u L.A. skidate upustva kako najbre stii do hotela. Neka lokalna banda vam je uzela kola dok ste na pumpi izasli da kupite cigare, pomou GPS sistema lako otkrivate gde su i policija vam ih vraa posle svega nekoliko minuta. Sledeeg dana preko svoh mobilnog ureaja pristupate kompanijskom Intranetu da bi pokupili sve relevantne informacije za sastanak sa vaim klijentom.

Primena Primeri servisa koji se mogu korstiti u poslovne svrhe su : ponuda poslova, potroaki servisi, korporacijski e-mail, udaljeni LANpristup, prenos fajlova, pretraivanje Weba, zajedniki rad (zajedniko korienje dokumenata), audio, slike itd. Primeri servisa koje mogu korstiti potroai su : prenos poruka izmeu korisnika, govorna pota, Internet e-mail, chat, informacioni servisi, bankovne usluge itd.

Mobile commerce Aplikacija mobilnog elektronskog plaanja koristi mobilni terminal za finansijske transakcije. Ovo znai plaanje svih oblika elektronskim putem. Transfer novca izmeu rauna i plaanje prilikom kupovine predstavljaju e-commerce aplikacije. Postoji nekolikozahteva koji utiu na razvoj aplikacija mobilnog poslovanja, kao to su bezbednost, integracija sa bankarskim sistemima, nestandardna mobilna infrastruktura i standardi elektronskog plaanja. Takoe postoje pitanja u vezi prikladnosti korienja mobilnog telefona kao interfejs za aplikacije mobilnog elektronskog poslovanja. Nagla upotreba mobilnih telefona obezbeuje veliki broj potencijanoh korisnika ovog servisa tako da postoji potreba za njegoim daljim usavravanjem. Za oekivati je da mobilno elektronsko poslovanje postane proirenje elektronskog poslovanja preko Interneta. U tom sluaju dalji korak bie mogunost da se vre poverljive transakcije preko mobilnog terminala. Kompanije koje se bave proizvodnjom mobilnih ureaja u narednom periodu treba da ponude servise zatite i plaanja integrisane kao standard u mobilnom terminalu. Mobile banking Uspena implementacija servisa mobile banking zavisi od nekoliko faktora kao to su privatni informacioni servisi, Wap i bezbednost. Postoji nekoliko tehnolokih ogranienja koje utiu na definisanje mobile-banking servisa. Svaka korisna informacija za klijenta (poslenje tri transakcije, stanje na raunu, kursna lista, uslovi kreditiranja itd.) moe biti distribirana na nekoloko naina. Moe biti pull based i zatraena. Informacija moe da se formira ad hoc ili

Seminarski rad

da korisnik poalje zahtev za informacijom i da informacije dobije kao odgovr na traeni zahtev. Servis moe biti push based tako da se informacija automatski generie nakon odreenog vremenskog intervala ili nakon nekog znaajnog dogaaja. Mobile banking servis moe da se pokrene na sim postojeim mobilnim telefonima ili da se prilagodi za specijalne telefonske aparate. Protokoli kao to je WAP podrava ve nekoliko banaka u svetu. Pozicioniranje Pozicioniranje u mobinom kontekstu moe da znai nekoliko stvari: pozicija vozila, osobe ili mobilnog telefona. Aplikacija pozicioniranja vezana je satelitskim sistemom za pozicioniranje koji pokazuje ljudima gde se tog trenutka nalaze, a preko WAP tu svoju poziciju mogu da proslede i drugima koje to interesuje. GPS (Global Positioning System) je globalna mrea od 24 satelita koje je instaliralo ministarstvo odbrane SAD i u principu je slobodna za korienje. Svako sa GPS prijemnikom je u mogunosti da primi satelitski signal u kojem je sadrana informacija o trenutnoj poziciji tog prijemnika. SMS je idealan servis za slanje GPS informacija kao to su geografska duina, irina i nadmorska visina. GPS informacija se obino sastoji od 60 karaktera, to u ekvivalentnom WAP servisu ostavlja prostor za dodatnu informaciju o osobi, vozilu ili telefonu koji se nalazi na toj poziciji.1

Primeri m-commerc aplikacija FTD ftdwireless.com predstavlja wireless aplikaciju sa tradicionalnim sistemom naruivanja. U ovom sluaju kupac ima mogunost za obavljanjem porudbina preko telefona. FTD ima sjajan meni koji omoguava laku navigaciju kroz sajt. Korisnik moe sa lakoom da nae eljeni proizvod. Posle izbora, sistem zove operatora koji prima Id porudbine. Korisnik potvruje metod plaanja, vrstu isporuke i transakcija je komplentna. BUY.COM www.buy.com je adresa na kojoj se nalazi mobilni portal. Na poetku kupovine korisnik mora da se registruje ostavljajui svoje podatke. Dalje obavlja kupovinu koristei username i password. Aplikacija pamti registrovane korisnike i prepoznaje ih u bilo koje vreme posete site. NextDoor www.nextdoor.com Sa ovog sajta mogue je naruiti pizzu, pozvati taksi, pronai razliite usluge. Nextdoor nije samo obian portal, on se takoe puno panje poklanja personalizaciji svojih korisnika. Svakom korisniku alje banere u zavisnosti od njegovog linog interesovanja. U potpunosti dolazi do izraaja savremeni tip advertajsinga. Za naruivanje sa ovog sajta obavezno je biti registrovan, posle obavljene porudbine potrebno je potvrditi ili otkazati transakciju. Navigacija na sajtu je odlino uraena tako da on predstavlja veoma koristan servis za svoje korisnike. Amazon.com/phone najznaajnija e-commerc aplikacija nala je svoje mesto i u wireless prostoru. Web kupovina pomou mobilnog telefona na ovom sajtu odlino je odraena. Posle registrovanja mogue je naruite proizvode kao i na matinom sajtu. Kupovina je ostvarena one-click shoping metodom selektovanjem proizvoda i pritiskom na BUY dugme. CDNOW wap.cdnow.com je jedan od sajtova na kojem elektronska trgovina nije ba najbolje reena. Proces kupovine nepotrebno je zakomplikovan dodatnim pitanjima a konfuziju stvara i loa navigacija na sajtu. Pretraivanje takoe nije najbolje odraeno tako da postavljanjem upita ne dobijemo uvek eljenje informacije.

Duan Kalitovi, Mobilna telefonija i internet,str, 57

Seminarski rad

Tehnike karakteristike m-commerc aplikacija

SMS Poetak povezivanja Interneta i mobilne telefonije realizovan je otvaranjem sajtova na Interentu za prenoenje SMS poruka. Sajtovi ove namene ve neko vreme postoje i kod nas. Ove poruke koje, koje tehnoloki predstavljaju automatizovani pejder, su nestruktuirani tekstovi duzine do 160 karaktera koje korisnici GSM mree mobilne telefonije mogu da alju meusobno uz posrednitvo SMS call centra. Komunikacioni prostori GSM mree i Interneta se potpuno razlikuju. Kao to je poznato, povezivanje takvih prostora realizuje se tzv. gatreway ureajima. U konkretnom slicaju ovakav ureaj bi morrao da realizuje sledee zadatke : Konverzija Interent protokola u SMS protokole i obratno. Mogunost prihvatanja zahteva po HTTP protokolu (slanje tekstualne poruke) Mogunost generisanja zahteva po HTTP protokolu (prihvatanje tekstualne poruke).

U optem sluaju gateway je sloen softver. Meutim u ovom sluaju je iskoriena injenica da su SMS poruke nestruktuirani tekst. Funkcije SMS gateway-a su realizovane delimino hardverski, a delimino softverski. Hardverski SMS gateway je realizovan sa : PC raunarom povezanim u mreu sa web serverom; Specijalnim kablom koji povezuje COM port PC-ija i mobilni telefon; Mobilnim telefonom

Softverski, gateway realizuje relativno jednostavno preslikavanje. Tekst SMS poruke i destinacioni borj telefona preuzeti preko HTTP porta se transformiu u sekvencu modemskih AT komandi koje prosleuju COM portu, a zatim mobilnom telefonu koji, iniciran AT komandama, alje standardnu SMS poruku.

Slika: infrastruktura SMS modela

Seminarski rad

Karakterisitke SMS dobre Tehnologija koja se dugo koristi u mobilnoj telefoniji sa GSM sistemom i samim tim je proverena Svaki mobilni telefon ima mogunost slanja i primanja SMS poruka; Jednostavna i jeftina hardverska i softverska implementacija. negativne osobine Mogue je razmenjivati nestruktuirane tekstualne poruke do 160 karaktera; SMS call centri sporo rade; Standardan samo push mod rada. Pull mod je mogue simulirati u odreenom obliku

Na osnovu ovih osobina karakteristike aplikacije SMS porukama mogu da se opiu na sledei nain : Internet aplikacije lako mogu da se adaptiraju da podravaju mobilni Internet sa SMS porukama; Svi mobilni telefoni u GSM mrei su potencijalni korisnici ovakve aplikacije; SMS gateway-i su jeftini sa mogunou adaptacije i dodavanja eljenih funkcija; Pogodna za distribuciju informacija iz centra koje nisu vremenski i bezbednosno kritine. Sva preduzea i ustanove koje imaju zaposlene na distribiranim lokacijama ili su mobilni na terenu imaju interesa da deo svojih funkcija realizuju uz pomo mobilnog Interneta sa SMS porukama. Na primer: Finansijsko triste u optem smislu Potari [pediteri Policija Graevinci

WAP Osnovu WAP tehnologije ini WML (Wireless Markup Language). Po svojoj strukturi i osobinama slian je HTML i XML jezicima. Wap standard predvia ukljuivanje malog micro browsera u mobilni telefon tako da su zahtevi za resursima vrlo skromni. Aplikacije se nalaze na WAP serveru i po potrebi se alju mobilnom telefonu i prikazuju u microbrowser-u. Zahtev za sadrajem WAP telefon alje svom WAP gateway serveru (telefon ga tretira kao proxy server) a on taj zahtev prosleuje dalje regularnom HTTP Internet serveru. HTTP server vraa traeni sadraj gateway serveru ili kao WML ili kao klasian HTML kod koji onda gateway server konvertuje u WML i nakon toga ga alje WAP klijentu tj. mobilnom telefonu koristei SMS ili neki drugi raspoloiv sistem za prenos poruka. Ta transformacija HTML-a u WML nije ba najbolje reenje jer HTML prezentacija nije raena za ekran sa par linija teksta i ne moe se tako lako prilagoditi za prikaz na mobilnom telefonu, posebno ne nekom automatizovanom procedurom. Zato se sada svi zainteresovani za WAP trite trude da svoje Web prezentacije ponude i u posebnoj WML verziji specijalno prilagodjenoj za prikaz na WAP ureajima. Pretpostavimo da e svaki telekom provajder imati svoj WML portal preko kojeg e njegovi pretplatnici imati vezu sa Internetom. Pitanje je samo emu e

Seminarski rad

sve imati pristup. Da li e se pristup ograniiti samo na sajtove i usluge koje nudi sam provajder ili e provajder omoguiti izlaz na mreu a da potom korisnik sam bira sajtove i usluge koje eli. SIM Application Toolkit je jo jedan pokuaj da se standardizuje nain na koji provajder mobilne telefonije komunicira sa mobilnim telefonima u svojoj mrei u cilju obezbeenja dodatnih usluga i pristupa internetu. Odobren je i ukljuen u GSM standard. SIM Toolkit daje veu fleksibilnost u odnosu na postojee SIM kartice. Korienjem sprecijalne GSM SIM kartice omoguava auriranje sadraja kartice u skladu sa trenutnim zahtevima korisnika, tj. Daje veu mogunost promene postojeih servisa i dodavanje novih. I on se kao i WAP protokol zasniva na klijent-server principu. Aplikacije sa moguim servisima se nalaze na serveru i po potrebi se alju klijentu u mobilni telefon. U novembru 1999 g. Evropski institut ETSI koji je kreirao GSM standarde, ukljuio je Sun Java Card tehnologiju u Sim Toolkit, to e omoguiti laki razvoj SIM Toolkit aplikacija standardnim Java razvojnim alatima. U 1999 godini su se mogle na mnogim mestima proitati izjave o komplementarnosti Sim Toolkit i WAP protokola i podeli po kojoj je Sim Toolkit namenjen (zbog SmartCard tehnologije) promenama koje trae vei stepen sigurnosti kao to je mobilno bankarstvo i sl., kao istatinim informacionim servisima, a WAP protokol za dinaminije sadraje poput krstarenja Internetom i pregleda informacionih servisa sa promenjivim sadrajima.2

Slika: princip rada gateway servera WAP arhitektura prua iroko okruenje za razvoj aplikacija za mobilne komunikacione ureaje. WAP lajer arhitektura omoguava drugim servisima i aplikacijama korienje mogunosti WAP staka kroz set unapred definisanih interfejsa. Spoljane aplikacije mogu pristupiti session, transaction, security i transport lejeru direktno. Wireless Application Enviroment (WAE) je optenamensko aplikaciono okruenje bazirano na combinaciji World Wide Web i Mobilne tehnologije. Osnovni cilj WAE je da obezbedi funkcionalno okruenje koje e omoguiti operatorima i servis provajderima izgradnju efikasnih i korisnih aplikacija i servisa koje e se pruati na irokom opsegu razliitih beinih platformi. WAE ukljuuje mikro browser okruenje. Wireless Session Protocol predstavlja aplikacioni lejer WAP-a i osnovni zadatak mu je da obezbedi organizovanu razmenu sadraja izmeu klijenta i servera. Prua oba servisa, connection-oriented i nepotvreni connection-less servis. Prilikom primene connectionoriented moda WSP koristi WTP protokol na transaction sloju. U sluaju connection-less moda WSP koristi WDP protokol na transportnom sloju.

Batalor Vladimir, Mobilni slater,str 157

Seminarski rad

Wireless Transaction Protocol (WTP) radi na vrhu datagram servisa i obezbeuje transakciono orijentisan protokol koji je pogodan za implementaciju u "slabim" klijentima (mobilnim stanicama). WTP uspeno funkcionie i na sigurnim i na nesigurnim beinim datagram mreama. WTLS je sigurnosni protokol baziran na Transport Layer Security (TLS) protokolu, ranije poznatom kao Secure Socket Layer (SSL). Odreen je da deluje na WAP transportnim protokolima i optimizovan je za komunikacione kanale sa kratkim opsegom. Transportni layer u WAP arhitekturi se odnosi na Wireless Datagram Protocol (WDP). WDP layer operie iznad servisa koji nose podatke i podran je od strane raznih tipova mrea. Kao generalni trasnport servis, WDP obezbeuje usluge viim slojevima WAP arhitekture i transparentno komunicira preko nekog od noseih servisa (npr GSM)

Bluetooth Bluetooth tehnologiju razvile su Erisccon, Nokia, IBM, Intel i Toshiba. Ona omoguava komunikaciju razliitih ureaja radio talasima (do 2,5 GHz) dometa do 10 metara (domet se pod odreenim uslovima moe poveati do 100 metara). Brzinom 720 kbps dp 1 Mbps mogu se prenositi slike, zvuni zapisi i podaci. Bluetooth radio je smeten u malom mikroipu. Ureaji koji u sebi sadre Bluetooth mogu da komuniciraju sa drugim ureajima stavarajui mreu. Ova takozvana pikomrea moe maksimalno da povee osam ureaja svi se ponaaju kao slave i svi koriste istu komunikacionu taku master stanicu. Nekoliko piko mrea moe da se povee i komunicira meusobno. Svi ureaji u jednoj pikomrei imaju mogunost stalne sihronizacije sadraja. Recimo da seu mrei nalaze mobilni telefon, notebook i PC raunar. U trenutku kada se mobilni telefon nae u dometu raunara eljeni podaci bie upisani na njima. Po predvianjima prvo e mobilni telefoni i razliite dopune na njih komunicirati preko bluetooth, a posle e se to proiriti na prenosive raunare, kamere, plejere. U sluaju stonih raunara omoguava se povezivanje perifernih ureaja, a u kunoj elektronici telefona, TV, DVD, CD plejera i ostalih ureaja.

Sigurnost
Ako pogledamo strukturu WAP sigurnosnog modela videemo da postoje dva dela u modelu koja zahtevaju primenu sigurnosnih mehanizama: Komunikacija izmeu WAP gateway-a i web servera zahteva SSL (Secure Socket Layer) za sigurnu komunikaciju Komunikacija izmeu WAP gateway-a i WAP prijemnika zahteva upotrebu WTLS sigurnosnog protokola koji e poruke kodovane SSL protokolom na web serveru preneti sigurno ka WAP prijemniku

Mogunosti za presretanje poruke a samim tim i njeno neovlaeno korienje na ovom modelu su brojne. Mesta za presretanje su komunikacija izmeu gateway-a i web servera i izmeu gatewaya i WAP telefona. Naini na koji se trea lica mogu ukljuiti u komunikaciju su: Prislukivanje (eavesdropping). Podaci ostaju netaknuti, ali je povreena privatnost poiljaoca odnosno primaoca. Npr. neko moe saznati tui broj kreditne kartice.

Seminarski rad

Neovlateno menjanje (tampering). Podaci se promene delimino ili u potpunosti, a zatim se alju predvienom primaocu. Npr. neko moe promeniti neiju porudbinu robe ili promeniti sadraj elektronske pote. Imitiranje (impersonation). Podaci se preusmeruju osobi koja imitira predvienog primaoca. Imitiranje se moe javiti u dva oblika: Prevara (spoofing). Osoba se moe pretvarati da je neko drugi. Npr. osoba se moe identifikovati kao da ima e-mail vama drage osobe mima@ptt.yu. Lano predstavljanje (misrepresentation). Osoba ili organizacija se mogu predstaviti kao neko ili neto to u stvarnosti nisu. Npr. www.kupovina.co.yu se moe predstaviti i izgledati kao da je online prodavaonica , a zapravo jedino to radi je uzimanje brojeva kreditnih kartica, a nikada ne dostavlja robu.

Efikasan, za sada standardni nain zatite podataka na internetu je primena tehnike sastav javnih kljueva (Public Key Criptography) koja ostvaruje sledee zadatke: [ifrovanje i deifrovanje (encryption and decryption) dozvoljavaju dvoma uesnicima u komunikaciji da sakriju sadaraj koji alju jedan drugome. Poiljalac ifruje podatke pre nego ih poalje, dok ih primalac deifruje nakon to ih primi. Dok podaci putuju kroz mreu nerazumljivi su potencijalnom sluaocu (osobi koja ima pristup posrednikom raunaru), Detekcija neovlatenog pristupa (tamper detection) omoguuje primaocu da proveri jesu li podaci prilikom svog puta kroz mreu bili promenjeni. Svaki pokuaj promene sadraja ili zamene novim bie otkriven, Provera verodostojnosti (authentication) dozvoljava primaocu podataka da proveri verodostojnost njihovog izvora, odnosno da potvrdi identitet poiljaoca, Spreavanje nepriznavanja (nonrepudiation) onemoguuje poiljaoca podataka da kasnije tvrdi kako te podatke nije poslao.

Korist od mobilnog Generalno biznis moe da eksplatie mobinu tehnologinu na dva naina : externi i interni. Eksterno orjentisane mobilne aplikacije prikupljaju i dolaze do klijenata i kupaca putem njihovih mobilnih ureaja. Interno orjentisane mobile aplikacije koriste ogromnu snagu mobilne tehnologije unutar kompanije odnosno izmeu svojih zaposlenih. Kompanije koje koriste mobilni Internet u interne svrhe su efikasnije, bre i smanjuju ponavljajue aktivnosti svojih zaposlenih. Takodje one omoguavaju svojim zaposlenima da dodju do podataka kad god su im oni potrebni i gde god se trenutno nalazili, njihovi zaposleni su mnogo efektivniji i produktivniji nego ranije. Srena okolnost je ako mnogi zaposleni ve koriste svoje mobilne ureaje za poslovne svrhe, kompanija u tom sluaju samo treba da nae nain da objedini njihove aktivnosti u svoju internu aplikaciju. Sledei primeri treba da pokau kakve su sve prednosti kada zaposleni vie nisu vezani za svoj PC raunar. Zaposleni na reklamacijama moe odmah popuniti elektronski formular i uploadovati ga na centralni server pri cemu se dobija na vremenu i poveava tanost. Radnici na fabrikim trakama mogu pratiti kako napreduje montaa delova ne gubei vreme za odlazak do terminala. Biznis profesionalci mogu izbei runo auriranje svoje kontakt liste na mobilnom telefonu ili PDA uredjaju tako to e je automatski preuzimati sa kompanijskog servera

Seminarski rad

10

Prodavci mogu pogledati stanje u proizvodnji, strukturu cena u trenutku kada idu na sastanak sa klijentima Konsultanti mogu pristupiti projektu u vreme kada se nalaze u klijentovoj kancalariji. Ovi primeri pokazuju neke od prednosti B2E mobilnih aplikacija. Prikupljanje podataka Menaderi i efovi odeljenja moraju se zapitati koje aktivnosti su im najznaajnije za obavljanje preko m-aplikacija. Najvee koristi bile bi u pravovremnom pristupu podacima bez obzira na mesto na kojem se nalaze. Nekada su hitne informacije od velike vanosti naroito u oblastima prodaje ili zdravstvu kada je potreban pristup podacima pacijenta (na koje lekove je alergian i slicno). Sakupljanje podataka Mobilni zaposleni ne moraju samo da gledaju podatke, oni takoe mogu da ih sakupljaju i smetaju na centralni server tako da mogu da ih koriste ostali zaposleni u svojim kacalarijama ili mestima na kojim se nalaze. Da se vratimo na zdravstvo, mnoge kompanije razvile su aplikacije koje preputaju prepisivanje recepata mobilnim sredstvima. Kao rezultat prepisani recept eka pacijeta kada doe u apoteku a mogunosti za greke koje nastaju kao posledica tekoa itanja loih rukopisa su eliminisane. Brzina i tanost Mobilno prikupljanje podataka znai da ce podaci biti uneti samo jednom pre nego to postanu deo kompanijske baze podataka. Ovo poveava tanost, isto tako dobro poveava brzinu, smanjuje mogunosti za greke koje nastaju usled prepisivanja podataka i popuno eliminie redudantne operacije. Na primer prodavac moze da primi porudzbinu od kljinet i odmah je prosledi serveru, kompanije koje nisu mobilne narudzbina mora da se unese u racunar ili jos gore mora da se saceka fax ili telefonski poziv a kasnije drugu radnik unosi informacije o porudzbini u racunar. Bilo koja od ovih drugih alternativa dodatno koplikuje proces narucivanja, usporava ga i smanjuje njegovu tanost. Real time komunikacija Mobilne poruke ili aplikacije za transfer podataka omogucavaju korisnicima da salju i primaju informacije bez odlaganja usled cekanja na prvi slobodni PC koji je povezan na Interent. Mnoge kompanije imaju mobilne agente, zposlene koji koriste mobilne uredjaje za slanje i primanje e-mailova. Ovi agenti mogu biti odsutni iz svoje kancalarije i svih pet radnih dana u nedelji, ali, uvek uspesno mogu odgovoriti na pitanja koja im postavi klijent. Sta vise velike advokatske firme ili investicione banke imaju stalan prisput mailu bez obzira gde se njihovi zaposleni nalazili.

Definisanje poslovnih ciljeva

Pre nego to zapocne borbu sa tehnikim zahtevima za pravljenje mobilne aplikacije, kompanija mora da misli na prirodu svojih postojeih procesa i u kojima mobilni Intenet moe da odigra vanu ulogu. Bilo da se radi o poboljanju ili eliminisanju nekih procesa, smanjenja potrebe za prisustvom radnika u kancalariji, poboljanje pristupa podacima ili jednostavno za bolju komunikaciju meu zaposlenima.

Seminarski rad

11

Slika: definisanje strategije Osnovni cilj ovog nivoa je pokuaj da se razumeju i koliko je mogue identifikuju specifini procesi i zahtevi za mobilna reenja koja razmatramo. Kompanija treba da bude sigurna u to ta eli da izvri i kako e to da izvri pre nego to rei da postane mobilna. Kompanija koja eli da postane mobilno aktivna bi trebala da odgovori na sledea pitanja. Koji su specifini ciljevi mobilizacije ? Koji su poslovni procesi kandidati za mobilizaciju, kod kojih procesa mobilizacija moda uopte nije potrebna ? Ko e u kompaniji preuzeti mobilizaciju ? Da li e ona biti centralno planirana ili e odgovornost preuzimati pojedina odeljenja (nabavka, prodaja, podrka kupcima...) za implementaciju svog reenja.

Odgovori na ova pitanje treba da daju jasne zahteve za mobilizaciju poslovanja, ovi zahtevi treba da budu prosleeni razvojnom odeljenju koje e kako krajnji cilj imati da napravi mobilnu aplikaciju.

Zakljuak
Mobilni Internet predstavlja ansu za rat produktivnosti unutar kompanije. U turbulentnom mobilnom okruenju uspostavljenje strategije predstavlja veliki izazov. Vano je zapamtiti da mobilni Internet nije samo nova ekstenzija poslovanja kompanije. Mobilne aplikacije moraju biti povezane sa stadardnim aplikacijama koje kompanija ve koristi u svom radu. Istina je da mobilna tehnologija nastavlja sa svojim razvojem i postaje sve monija i funkcionalnija. Vreme i tehnologije nikog ne ekaju : mobilni Internet ima mnogo toga da ponudi kompanijama. Kompanije moraju da prepoznaju jedinstvene kvalitete mobilnih aplikacija, razmisle kako da ih najbolje integriu u svoje poslovne operacije i izgrade svoja mobilna reenja danas, kao i da ih stalnim usavravanjem odravaju konkuretnim i u budunosti.

Seminarski rad

12

Literatura
Understening the fundamentals of m-commerc, Mobilo City. net 2000 Fundamentals of B2E aplications, Mobilo City 2001 www.wapforum.org Work Forse Mobilization, Mobilo City 2001 Duan Katilovi, Gradimir Joksimovi, mr Ivana Kolarevi, Velimir Dedi, Mobilna telefonija i Internet, Internet ogledalo #12 Ljubomir Zelenbaba,Wireless aplication protocol, Internet ogledalo #18 Quentin Mendoza, Staff Writer, This season for m-commerce, Anywhereyougo.com 2000 Pat Barns, Transformig the enterprise trough mobile solution, IT journal 2001 Batalov Vladimir, Stavljanin Velimir, Obrenovi @eljko, Mobilni Salter, Infotech Zbornik radovaVrnjacka Banja 2001