JANKO MATKO POKAJNIK

POP ULARNI ROMA NI

JANKO MATKO
UREDNIK ZLATKO C R N K O V I

DRUGO IZDANJE

ZNANJE ZAGREB 1 9 7 5

OPREMIO ALFRED PAL

U okolici Karlovca prostrta se u podnoju Kupe veliko selo, Malino. Veina seljaka dobri su gospodari, timare goveda, naroito krave, jer ih lako prodaju u Karlovcu. U prva su se domainstva ubrajale porodice Benceti, Brozovi, Mai i Mati. Franjo Mai je bio odbornik sela i crkveni starjeina, napredan i bistar seljak kome su se mnogi obraah' za savjet. Njegova ena Kata iz roda Bencetia bila je brina majka petoro djece, ah' na obostranu alost samo jednoga sina Ive, a etiriju keri. Tog proljea u oujku vratio se Ive iz vojske svom radosnom ocu, te je veselo orao, sijao, kosio i kopao sa sestrama na brojnim poljima i uz sjenokoe. Bio je visok, jak i zdrav mladi; bistar, ah krt na rijeima. Kad bi neto rekao svaka mu je rije bila na mjestu. Ive nije bio naroito lijep, ah je svojim uzornim ponaanjem bio zapaen ne samo u svome selu nego i u okolici. Jednog dana na poetku svibnja bih su svi kod objeda, a majka ree: Bila je tu pri meni vujna Bencetika, pak mi veli da ti danas nisi bil pri mai! Nis bil majko, tel sam iti, ali mi je rekel kume Mati da je nae trsje razrasio i da ga moramo im prije prekopati...

epo sam ti divanil Jive, e gnoji tolko, bila bu senokoa! Znate tata, da je trsima bilo sila gnoja, a travu burno zakopali, jo bu vie snage trsima ako Bog da berba bu u jesen dobra! Onda si ti Jive raje preel u trsje, nek na mau!... Nis ba, majko, raje iel u trsje, nek u crikvu, znate i same da se mora prejti po bregi i dolini, dok se dojde do Draganikoga gorja! Dobro sinko, ali otii na veernju, vujna mi je rekla da se o tebi divani po selu da pase oima cure koje stoje pred cirkvom ... Majko Bog mi je zato dal oi da slobodno gledam, a to kaj si oi pasem po lepim devojkama nij potrebno novcima plaati!... Dobro ti mene moj Jive razme zakaj ti to divanim, deko si Bogu fala zdrav i zrel za eniti! Nis ja majko protiv enidbe, lagal bi da na nju ne mislim, ali ne bi se jo tel sa nikim vezati, zima je daleko... Ne mora ti sinko nikom ni reci, ali ako na koju curu misli, nam bi mogel rei; da ti po istini povem; vujne i tetie donaaju glase od dobrih i potenih obitelji. Kak sam rekel, jo ima vremena! Se te mi ne naganjamo Jive, majka ti je tela reci da se o tebi divani i uda obitelji rado bi dole sa nami u rodbinstvo! Drago mi je aa, verujte da bi se ja bil oenil da su me pustili iz vojske o Boiu, kak je bil moj rok! Bilo je i nama al Jive, znamo mi da na obiaj ni da se dela svadba u proleu ili leti, jedino ak se ne more nekaj prekriti!

|P" To se za mene ne morate bojati, aa, to jo u nal kraj nij dolo!

Znamo i mi Jive, ali tak se to veti, od reci glava ne boli, ipak te svetujemo da se dri naih starih navada da se s nama podivani i svituje i pita. Gdaj ti more bole eliti za tvoju sreu nego ja i mama!... Joj aa, kaj vam to na misal dohaja gde bi se ja se kem bez vas dokona!, nis ja tak nagel, a niti nepromiljene udi! To ti verujemo sine, ali to je ve tak po nae da ti velimo kaj mislimo, a i sam zna da si nam ti kak sin jedinac, za kega bi drugega brigu vodili? ... Drago mi je to dragi aa i mama, mene bu lahko oeniti, ali etiri sestre udati to bu dost brige! Ni se ti Jive tim ne staraj, nebu niti jena sede kiti plela pri nai nii! Pozabil si reci moj Pranja, sa Bojom pomoi! To ti Kate nadovei! Dragi Bog raje poslua vas majke! Kak smo mi dalko preli od trsa, a ono stoji zaraeno od trave, a vi majko i aa o enidbi! Sad moram iti. Prejti u majko na veemu da i neu ne bi mogel prejti mimo cura!... Da ne pustim oi da pasu, samo ne znam majko, po ijim curam vie! Da li po Ma-tievim, Bencetievira, Brozovikami ili seljankami? ... Jive, mami su najdrae njine Bencetieve!... Ne grei due, France! Sinek, ka bu tebi po voli mila i srcu draga, rada ju bum imela, kak i vas petoro! To su lepe rei, ne bi vi bila naa dobra i pametna majka, da druga velite! Naa majka tak veli moj Jive ali ja sam nekaj ula snovati s Bencetiima!

 Kak sam rekel, jo si nis niti jedne izabrali Tak ne mogu imati ni ni protiv jedne, dobre, potene, delavne, zdrave cure, a kaj je lepa, jo bu mi srcu draa! Dragi moj, pametni sinek! Va sam majko, ali nebum pasal oi samo po curam, ve moram iskati teake; trsje bu zahirilo med tak velikom travom! V naem selu ne bus nael, Jive, konja je sena, a zna da je to za nae selo glavni prihod!... Preal bum v Gorake, tam ji bum nael, a sigurno ji bum nael tam pri Draganiki v Gorica, samo mi je to daleko prejti ... Ive je otiao prema crkvi; majka je gledala za njim kroz prozor, a onda se okrene keri: Nisi mu to mam morala rei France, kaj sam se ja sa vujnom Janom divanila!... Zakaj mu ne bi rekla, mama, se se to i mene tie, ako bi bila zamena, on Baru, a ja njiniga brata, Juru! Bi li ti France imela kaj protiv Jure, reci nam otprto dete drago! Kaj bi imela protiv! On mi izgleda gizdav, jo me ni ni jenput onak praf pogledali Ba zati, kaj to ni jo bil nikakvi dokona!, nisi mu morala rei, to je vujna tak meni ez vuna prevlekla, da je nji rekla tetia Barina ... Obitelj Mai je dugo ekala s veerom na sina Jivu. Napokon su veerali bez njega, Pranja je ve popuio dvije lule, majka Kata je odmotala cijeli vital preje, a Franca i Mara su ile rubae. Dvije mlade sestre ve su spavale ... To ni njegva navada tak dugo ostati. Da je peke iel v Karlovac i nazaj, ve bi davno moral dojti! ree otac. A Franca e:
8

Ne bu se zgubil, moj aa, ni on cura da bi vas bilo

za n i'.a strah! France, France, preve divani, kaj prigovara ai da prem'^l i a \ ;i gde je tak dugo Jiva ... prekori je mati. Ne bi ja premiljaval da znam da je na Pokuplju ili u Ooiiaki, ali ak je pak moral prejti pod Draganiko gorje, a znate draganike deke da se oni raje napiju na
nedejju. <>. i 1 : i i l " \ r n k \ u! . . .

Za naega Jivu ni me strah da bi se napili Ni ni mene strah Kate, ali lahko bi na njeg pijane n a l a n t i i l . a zna kakav je, ne bi si dal vuz nas divaniti, a zlo ni n u u i t p , vlei, ono samo dojde!... al mi ga je, ako je dva puti moral danes prejti do gorica, a jutri rani na kopanje, ne bu si ni poivali A kak tak divanite, mama, se on ni baba! Kaj je jenemu >.l' k;: ptr|ii p ,i pm ' Hodimo mi na poinak, jutri e nas Jiva naterati na kopan ji1 11 UMI.-' Uto se na vratima pojavi Ive i ree: Bome hou France, jer moram, sa teakima sam bil slabe siv. E moj Jive, da si obial eli Karlovac moral bi prije nazaj dojti zna kak se veli no ima svoju mo' ... Joj aa, gde sam ja bil, rei u vam ... Sad hodi sinko najprvo se naji, onda bus nam se povcl! Preel sam u Gorako selo, tekom mukom nael sam dva teaka. Oko crikve u Draganiu niti jenega, po goriu jednega, onda su me uputili da ez lozu prejdem u Gornji ipak!. . . Nahodil sam se mili Boe kad sam i/isal iz loze, preplail sam se, kak da je iz neba opal neki dvorac... Sad je nekih bogataa Kopaa, a ul sem

da se tam sakrila neka rodbina Frankopana, tam su i pokopani. Sam sebi sam rekel badava si tak dalko ial moj Jive, ti ljudi sigurno si delaju za te bogatae Kopae . . .! Na "drugim bregu je selo ipak, doel sam v selo, Boe moj, kakva je to sirotinja! Nae Malino je kak grad spram ipka! Se hie male, drvene, si di jedne kopam pokrite, talice vuz njih, svinjci i kokoinjci od iblja pleteni! Nigdar nis videl tak sirockoga sela! .. . Obeal sam vie nek plaa gospotija, ali obeali su se njima, pak nee za ni prekriti re! Za etiri teaka sam siguran, a peti ak bu ikak mogel. Ak bi on iel, onda bi ila i jedna cura njim, on je ji vujac. Ne e mama da ju pusti sa onim etvoricom teaka. Badava sam ju nagovaral i vie obeal, a ona veli: Imam tri cure i maloga sina, sirote su, ako bi dole na lo glas gdaj e onda pitati za njih? ... Zateu kad divane, kaj veliju, kak i mi, ali se zadevaju na slavu. Malo mi je i smeh beal, kak je divanila ona ipakinja! Moja Jelinka je najstarija, onda je Marinka i Janica ... Lepe zdrave i jake cure, dve je obeala gospotiji, a starija bi sa ocem ila po prue u lozu, kotac im se je doal. Ja sam ju prosil da to ne bu vulo, a nam bi trava zaduila trsje, onda je rekla: ... ak bu iel moj brat Vince, sa njim bum ju pustila, druga ne za se novce celoga Malina, to ni Brlenie, niti Krai, treba to prejti ez gorje i dolje do dragakoga gorja! Ak ne bu ial njen brat, ne bu niti njene Jelinke, a jesu cure kak tri breskve sline jena drugi. Kud god poalje, teak bu dobar. Jake su, zdrave da ih je milina gledati! Opet naglaavam, sirota luica niska, mala okanca da se komaj glava ez njih prevlee, dela mi je misal, kak su u toj siroini tak zdrave, jake i lepe narasle!. . . Onda sam se dimislil, ist zrak, breg, loza oko njih, zdrava 10

izvor-voda . . . Dole su se tri pred hiu, dok sam se ja sa njihovom mamom dogovaral. Divanile nisu ni, onda se ona na njih ozeri i veli: . .. Kaj buite vu deka kak tri telice, kaj si ne znate najti posla?! . . . Onda jedna izmeu njih veli, ono po njihovom zatee: Nebumo ga sa oima pojele mama, slobodno gledimo! ... To su rekle, ali majka ih je strogo pogledala, mam ';su otile v hiu. Onda vi majko pripravite jela za nas dvanaest, ak dojdu si, a za deset sa nami, sam siguran! Zna sinko, da se pri nai hii teaka hrani kak se spada, ne bus se moral sramiti pred Goraki i tvoji novi teaki, ipaki! Ja nis nigdar ula za to selo ipak? Ni ga majko, odnikud videti. Staro sirocko selo, lie su stare vie neg sto let! Jer, skori na sem krovovami barasla stara mahovina . .. Belo se nesiju, ali ni to uda linga i ni tak nabrani kak su pri nami, tak da im i oprava veli da su siromani. Ako budu delali kak se spada, mogli bi i deset teakov prekopati nae trsje. l Teko aa, trava je gusta i velika, a znate da je po travi nazadno kopati. ! al mi te je da si se toliko nahodil. Meni aa, nae trse navek na srcu lei, peneza se mam dobi, a kak smo popoldan divanili ako Bog da kaj ne bu rabilo za moju svadbu. A morti i Francinu? . .. Bog nek posluhne tvoje reci sinko, al sad na poinak, jutri se mora za dana stati, dalko su nae gorice! . . . 1 Veeras me ni sila tirati na poinak majko, samo Vi pazite, da ne prispimo! Spavaj mirno sinko, to je moja briga! Da ne prifcpite . . . Svibanjske noi su jako kratke tako da je majka Kata po nekoliko puta dolazila do postelja svoje djece, te

ih budila i njeno govorila: Znam, znam, deca mila, da vam je milo spati, ali bu sramota da prvo dou teaki na delo nego gospodari. Jive, sinko, spij, spij, nek te sunce digne iz postelje!... Bog oslobodi majko, ne bi od srama mogel teakima vu oi gledeti! Protare oi, skoi s postelje, te stane glasno dozivati: France, Mare, motike na plea, put pod noge, lepe bu nas videti da mi rosu sa nogami tresemo nek da ju sunce digne pred nami!... Jiva, Franca i Mara dolazili su na podnoje trsja, a teaci su se sputali iz brijega, jer se kopanje zapoinje iz nizine prema brijegu. Jiva pogleda na teake, pa ree sestrama: Si su se odazvali, est ipaka, dva Goraka i na sused iz Gona. Velika si i gusta travice, ali naih dvanaest motika i nae jake miice zakopat e te u zemlju da bude gnoj naem dragome trsju! Sva dvanaestorica kopaa stali su na podnoje vinograda; a najstariji teak Vince iz ipka digne eir s glave i kae: Vu ime Boje, naj nam bu vu pomoi da travu zakopamo, a da ni jen trs ne poseemo! Za drugo kopanje po vinogradu narod veli praili smo trsje; vrlo je sporo, jer je vinograd u cvatu, mora se vrlo oprezno kopati, a travu se mora po nekoliko puta otrom stranom motike isjeckati da brzo sagnjije ... ulo se samo kako motike udaraju po zemlji, onda pucketanje korijenja koje motike upaju iz zemlje. Kopai se nalaze u svome redu, oprezno obilaze oko svakog trsja, jer je groe bilo u cvatu. Prekopali su veliki komad vinograda bez ikakvog razgovora ili dobacivanja kako se to radi kod prvoga prekapanja vinograda ih' kukuruza, ali utnju ipak prekine ipak Vince:

T Jelinka, Jelinka, pazi na motiku, kaj bulji vu te trave, budu ti oi iz trave izletele!... Kak ne bi gledala, moj vujac, kolika sam ve vrednoga vratva posekla i v zemlu zakopala! Ti si tu teak, pazi na delo zakaj bus plaena, a ne na trave za vratvo. Svi su kopai digli glave, te oi zaustavili na Jelinki koja se zacrvenila od stida to je ujak opominje, obrisala je rukavom znoj sa ela, te se od zbunjenosti jo vie nego je potrebno, prignuta k zemlji. Na to Franca Mai ree bratu Jivi: Tak mlada cura, pak se ve zanima i zna ke su :trave dobre za vratvo?! Drugi iza nje, ipak, veli Franci: To je od starine da pri hii Turinovi navek se negdar rodi ki zna trave za vratvo, sad ljude vrai njen aa, njena tetia Barinka, a od cur se jako za te trave zanima Jelinka. Jiva se okrene, te pogleda dolje na podnoje vinograda, pa ree sestri: Veliki smo komad ve opraili, sunce se die iza brega, hodi ti France, pripravi kaj smo donesli, narei klobase, sir, kruh, a jajca nek si saki sam oguli! Ba sam te tela dimisliti, ali moj mudri brat, na se misli! Teaki France nigdar ne dojdu na delo siti, ak Semo da nam dobro delaju, moramo jun dati kak se spada, esti i piti! Franca je za kratko vrijeme priredila sve kako se s bratom dogovorila; dala je znak bratu, a Jive ree: Dragi moji teaki, da ne bi motike poele v rukam atajevati, prosim hote da si podmaemo eluce!...

Nije trebalo dragi put ponoviti, svi kopai ostave motike, pa krenu za Jivom, samo Jelinka stoji: Ja nejdem vujac, rade ne jem, nek da ne naberem tak dobre trave. Hote vi vujac note, samo se najete i napijte, ja neu. Jelinka pridigne uglove svoga zastira, uzme motiku, te pode po vinogradu i stane traiti ljekovito bilje. Svi su kopai prionuli uz jelo, veina sjedei, a mlai su stajali uz Francu i Terezu. Mladi ipaki poznati po podbadanju govorili su Franci i Terezi: Bih' vi bogatake cure pustile ovak dobro jelo, pak pole brat trave, kak naa Jelinka? ... Mi ne razmemo ka je trava zakaj dobra? Ne bi vi ni brale da i znate kaj bi vi pustile jelo da berete trave i badava vraite kem je potrebno, kak to delaju nai Turinovi!... Pusti Luka, cure na mira! Ne staraj se ti za moju Jelinku! Prijatelj Vince, meni ni prav da ne bu ni jela znate kak je di poldan je daleko ... ree Jive. Ni se ti za nju ne boj Jive, ona bu delala kak se spada, a slabije bi delala da joj zabranimo skupljanje vratva; jaka je ona i zdrava, na nji bi mogel drva kolati, a ne da ne bi mogla di poldan bez jela kopati! Teaci su jeli, razgovarah', a neko vrijeme i poivali, pa nisu ni primijetili da je Jiva nestao. On je poao do Jelinke koja je paljivo trgala ljekovito bilje, a s motikom je kopala tamo gdje ima ljekovitog korijenja ... Je si li nabrala vratva djevojko? Joj meni, kak si me prestraili Ni te doel straiti, nek sam ti dinesel da malo prigrize! Ti meni gospodar, svoji ipaki teakinji?

_ Ja se moram starati da nekaj pojede, da bude jaa i da hi mogla di poldan kopan! Ak je zati da bum mogla di poldan kopati, onda otii odkud si doel, neu niti griza pojesti da ti pokaem da morem ak treba i do veere kopati, a da ni ne jem! Ne srncs mi zameriti da sam i na to mislil ali j veru al mi te je, kad znam da si gladna! Nek bum i gladna i raje imam ove trave, nek se tvoje jelo, pusti me na mini da berem znam da bu mam dolo vreme, da ponemo kopati 1 .. . Daj ti samo zemi kobase i sira i kuhano jajce, daj Jelinka, daj! Lepo mi divani da sad i hou ne bi mogla sa rukami sam brala travu dobru a i otrovnu, nesmim zimati jela! Onda zini! Bum ti ja v zube vrgol! No, pak daj, kad si se ve sim donesel... Jiva joj metne hranu u usta, Jelinka brzo pojede, pa veli: Sad si me namrsil, daj bre jo, zna da sam na tate! I^pe ima zube. Jelinka! Ti pak, lepe plave oi! Ah, daj mi jo da to pojem, jako mi je dobro! Na Jelinka! Otpn usta jako, uda u ti vr u usta! Jelinka je poudno pojela, te veli dosta tiho:
uda se na kolima vozi! Kaj si rekla, ni razmel! Jelinka opet ponovi, ali jo tie. Opet te ni razmel, reci glasnije! Tri puti se v melinu divani!

Fala ti da si me okrepil, jo ti vea fala da si ti bogati gospodar mislil na ipaku teakinju da je vrlo gladna!

15

 Daj mi pokai te trave da i ja znam njihovo vratvo! Na, poglej, ova je za glavobolje, ova je za plua, ova za eludec, ova kad je stvorenje otprto, ova kad je zapito ... Meni su se trave sline, jena na drugu. Badava ti onda divanim, niti ma mama to ne razme, moj aa i moja tetia i sad ja. Jo jenput ti fala, gospodar, sad hodi da jo kaj naberem; im se pone delati, prva bum na kopanju! Vis, vis, sad vidim, kakve me oi ima, kakti iak, a lasi kak kudelja svetle!... . Kaj se udi? Meni su drae oi plave, kak tvoje! A meni su pak drae crne oi! 1 Onda smo se sloili, bodi sad med teake, za malo ta vreme kopanja! .\*j Jiva poe ali jo jednom pogleda Jelinku, pa prozbori: ;/ Rijetke su teakinje ke tiraju gospodara da pouri poslom! Takve smo mi ipakinje, tak me navek navua moja mama!... Nasmijala se ona njemu, a on njoj i zadrali pogled jedan na drugom i onda kada su se rastajali Jiva dobaci: Cura si i pol, aka ti ast!... A ti si deko da ti treba para iskati! Do podne su kopali istim redom, Jiva uz sestre, a Jelinka uz svoga ujaka. Kod objeda su se ee pogledavali Jiva i Jelinka. Dvaput je nudao Jiva, malo zbunjen, Jelinku vinom... Se sam ti rekla dva puti da za cure ni vino, kak ni za guske seno! Daj mojim ipokim, samo ne preve, da ne strune cvet iz trsov. Kaj se ti Jelinka za nas stara? 16

Nek gdaj e se, ak ne ja enska med vami petoricom mukih! ekaj, ekaj Jelinka, sad bum paril da ja tono svoj red kopam, uda puti sam na tvoju stranu motikom mahnal. Nis te prosila Luka, a ni bilo niti sila, sam si tel. Zna kaj Luka? Kopaj ti vuz moje sestre, a ja u vuz Jelinku, da ja po pravici prosudim, gdaj ima pravo, ti ili ona! Sve do veen kopao je Jiva uz Jelinku, jedan drugom je uskakao u red; Jelinka vie Jivi, nego on njoj, te joj veli: Nemoj Jelinka delati kaj ne mora, meni ni potrebna pomo, kaj je preve ni niti sa kruhom dobro!... Tak sam nekaj vesela da niti sama neznam zakaj, mogla bi di jutra kopati, da ne bi bila trudna! Opet stane motikom kopati u Jivinom redu
Nemoj vie, nemoj, draga Jelinka!

Joj, sad bi kopala tri dana i tri noi, kad si mi tak lepu re rekel! Svibanjski su dani dugi, ali se ve poelo mraiti kada su kopai doli nu obrje vinograda. Jive je svakome platio nadnicu, a teaci ipaki radije su ponijeli sa sobom hranu, te rekli da e h o d a i u d jesti i piti. Na to vujec Vince
kae:

Barilac ti burno prevrnuli, morti bus jo po nas

doel?

Sigurno bum doel, retki su tak dobri teal, kak

e vi ipaki! A mi ipakinje, nismo za ni! Bila si Jelinka da bolje ne treba, bus li i ti tela dojti k nam na delo?

Pokajnik

17

 Raje k tebi i k vam, nek k nai gospotiji! Kad bi znala sada bi sama dola, al zna kak je, sama cura sam, mamu moram sluati!... Od toga dana nije bilo Jivi Maiu daleko otii u ipak po teake, a za etvu dole su i sve tri sestre: Jelinka, Marinka i Janica sa svojom majkom... Odazvala se umna majka na Jivinu molbu da sve etiri dou na etvu penice u Malino; opazila je ona kako Jiva milo gleda Jelinku, a i ona se sretno smijei. A majka je vjerovala da se udo moe dogoditi! Kod berbe groa bili su svi teaci iz ipka koji su zakapali travu s vujcem; bila je i Jelinka. Bili su ovdje Franca i Tereza i vie njihovih roakinja i prijateljica a Jivina je majka zamolila jo neke majke da poalju svoje keri. Kod berbe pomau jedni drugima, naroito onima koji imaju daleko vinograde, kao Maii. Kod dobre berbe nastaje veselje, a radost i pjesmu pobudi i slatki mot koga rado pije i enski svijet. Nastaju i mnoga poznanstva kao i kod kipljenja kukuruza, pa su tako i mnoge majke poslale svoje keri u nadi da moda nau sreu, a mnoge su od njih pomiljale na lijepog, dobrog i umiljatog Jivu Maia... A kada je Jiva vozio posljednji lajt mota kui i opratao se od teaka koji su krenuli svojim kuama traio je oima Jelinku. Ona je iza jednog trsa mijenjala zastir. Kad ju je opazio poe do nje, te joj ree: Zbogom Jelinka, onda se do proljea ne burno videli? al mi je Jive, ali kaj moremo mi sirote teakinje, ke moramo ekati da nas vi gospodari pozovete na delo. Kaj ti ni pri nam bilo lepo, Jelinka? ... Mislila sam, da sam v nebu, tak sam bila vesela, ali semu ima kraj i lepom i tunom!... Zakaj, Jelinka, tunom? ... 18

Zati kaj moram domov otajati! Jiva pogleda Jelinku: Jelinka, ti si mome srcu draga!... Ne divani tega Jive, pamet bi mi 86 IMftft pOBMlati od sree!

Boe, Boe dobri, jesam li ja zanovetala i zavitdila

tu sreu?

Jelinka, bi li ti mene tela zeti?

Nu, reci bre. moram iti!

Bi Jive bi, svu bi krv istoila za te!..-'.. Zbogom Jelinka! Zbogom Jive!

Jiva je radosno vozio mot kui. Klokotanje mota u lajtu ponavljalo je rijei: Bi Jive, bi, svu bi krv istoila za te! . . . . . . . Doao je kui razdragan, kao da je cio svijet njegov . . S ocem je brzo pretoio mot u veliki lajt, pjevajui je lijevao kaf za kafom u veliki badanj da mot zakipi, a otac mu se smijeio. Ovakav si mi sine jo drai i miliji kad si vesel i
lepu pesmu uz mene popcva!

aa dragi moj, ne /nam i ne marim vam povedati,

sa mi nutrina od sree i miline migee! Bogu hvala Jive moj uli su tada zov sestre France. aa, Jive hote na veeru, si na vas ekaju! Jive izae iz podruma prvi, pa poe u kuhinju Dobar veer, moja mila majko!

l una je meni veer, moj Jive, dobro da me noe

dri ju . . . Jive preplaeno zapita, ~ Majko draga, recite ta vas boli? Srce, sine Jive, srce za tebe! *

Jiva nije ni u snu mogao pomisliti da bi mu majka mogla bilo to slutiti, a kamoli znati to je on rekao Jelinki, pa ree: Zdrav sam majko, Bogu hvala, a nigdar nis znal di danas, kak oveku treba malo di veselja i sree srca!... Ah sine, sine! Prestala je govoriti jer su unile ene i djevojke po jelo da ga nose na stol, a s njima je poao i Jiva. Posljednji dan berbe obilnije se asti i aste se svi, pa i plaeni teaci, a naroito se pazi na one koji dou kao prijatelji i znanci jedan drugome pomoi... Domaica Kate je obilno astila svoje goste; enski je svijet pio slatki mot, a mukarce je astio gospodar Ma-i sa starim vinom ... Bilo je ale, dobacivanja, zaorila je i pjesma, a mlade se uhvatila i u kolo uz pjesmu. Igraj kolo igraj kolo na dvadeset i dva!... France je donijela jastuk koji se baca pred izabranoga plesaa. Prvi je stao u kolo Jiva, drei jastuk na leima; kolo se okree, a on smijeei se gleda pred koju djevojku e baciti jastuk. Zatim, kleknu i poljube se, dva-tri puta se okrenu, onda djevojka baca jastuk pred mladia... Svi su bili veseli, jeli su i pili, a Kata nije ni s kim nita govorila, ve je duboko i tuno uzdisala. Ostala je kraj vrata, te stala pomno promatrati sina Jivu kada je bio u kolu. S nekom je nadom podigla glavu, jer se on smijui se ljubio s djevojkom pred koju je bacio jastuk. Pola je u kuhinju, pa poslala jednu od mlaih keri da pozove Francu. Franca neraspoloeno doe u kuhinju, pa ree: Kaj me mama zovete, kaj se ja ne smem malo zabaviti, kaj nis dost danes delala? France, Franca, gledala sam Jivu kak je veselo hitil vanjku pred Janu morti France ti nis dobro ula, a jo manje razmela?... 20

_ Joj ma, mama, kaj ste me zati zvali iz kola, pak ja njs _ tala Bogu gluha, niti nema; se sam dobro ula
i razmela!

Joj meni, joj! Pa ak je tak rekel, kak si ti meni povedala? . . . U rujnu nema na selu druge zabave naveer. Gosti su se ipak brzo razili, jer sutra se berba nastavlja kod drugoga . . . Franjo Mai je bio radostan zbog dobre berbe, veseo i raspoloen od dobroga jela, a i vino je pomalo djelovalo, pa ree eni: Kate, eno moja vjerna, elu te veer gledim: ti se tak dri, kak da nam je kak zgorelo, a ne da se veseli, kak nam je Bog blagoslovi! nae trsje! Pitaj Franjo naega Jivu kakovo mi je vesele na-pravil, nebu niti ti onda vesel!
Jiva podigne glavu, pogleda majku, jo prodornije oca, svme pogled opet na majku, uvjeren da za njegovu odluku i razgovor s Jelinkom zna samo on, ona i Bog, kao i gorica, koja nema ui, ni jezik ... On prie k majci:

Majko mila, recite mi, kaj sam vam nekaj alnega

rekel?

im sam iz gore dola, ja sam mam mami rekla,

kaj si ti oni Sipakinji divani l' upadne Franca. Jiva se jadan sav zbunio, nije zagrlio majku kako je to prethodno namjeravao, ruke mu se spuste i padnu uz "jelo, pogleda sestru, pa iznenaenu upita: France, sestrice moja, k a k kaj ti more znati, samo ja, ona i Bog moreju znati kaj smo se mi divanili! I zna, nisam krial da bi jeka gorice odtinvarala! ... Ja sam se presvlaila iza velikoga trsa izabele, se sam ula. Kad si ti otisel, ona me je spazila, prebledela je

21

i rekla: ... Joj France, ak si kaj ula, ne pove nikome, strah me je za Jivu, da bu reci i greha ... Prosila te je, da ne pove, a ti si ipak mami rekla! Franca ga preplaeno pogleda, te jecajui ree: Kaj ti misli da ja nimam srca, mam sam sama sebi rekla: France, France, ne misli vie na Juru Bencetievoga! ... Kaj se tu pred menom vi dva nateete reimi, ja mislim, da sam jo ja gospodar pri nii! Kaj mu je zati kruna iz glave opala, ak je ku lepu re rekal nai dobri teakinji ipakinji!... Franje, Franje, trdo sedi, ni samo lepu re rekal, nek ju je pital, bili mu tela ena biti, ta ipaka tea-kinja! Franjo Mai ostao je vrsto sjediti na klupi, obje ruke poloi na stol, pogleda enu, onda sina, nekoliko puta zaklima glavom, a onda kao da sam sebi govori, ree: Morti bi lake podnesal kad sam se vrnal iz trsja da sam ul da mi je se ivo pri hii propalo, nek kaj moram uti da je moj dobri i pametni sin zaprosil jenu ipa-kinju!... Nastala je tiina, svi su gledali u oca, a onda on podigne glavu, te upita: Jive, sinko, morti se to Franci priulo, ti si ji se sigurno zafalival, jer je uistinu teakinja na mestu?!... aa i mama! Delajte iz mene kaj ete, jo od praenja trsja zadela mi se za srce ta ipakinja; tiral sam ju od sebe, sam sam sebi na glas divanil, kak da mi vi U mama divanite!... Jive! Premisli ne pae ona med nas! Oni zateu kad divane, nonja je sa sem druge nek naa! Sirotinja da ne mre bit vea! Za nami su uda nazadneji... Nebu imel tasta i punicu da se s njima podii!...

Mora prejti brege i dole dok dojde di tega siroc-sela ipka. Pusti Jive tu lepu, kervavu jabuku! Ne
trgaj ju, nek ostane tam gde je narasla! Veeras kad sam joj tel reci zbogom nekaj mi se oko srca zmigetalo, krv mi je vudrila v glavu, a telo mi se vugalo; eli sam bil vu nekim velikim ognju, a sa mi je nutrina divanila: nju Jive, samo nju zemi i niti jenu drugu! . . . Onda sam ju pital. ona se je splakala i zazvala Boga da nek moje reci dojdu u Ro/ja vuha. Kak ti to sine bez naega dokonaka, a tak lepo si nam rekel da nisi nagal, a Bog ti je dal i pamet da nebu na preac ni napravil bez dogovora / nami! . . . Kaj sada morem, moj aa i mama, kad ima neega jaega v loveku da se pozabi zadano obeanje, makar je dano i roditeljima!

Joj, joj meni. zakaj je ba nau niu zadela takva nesrea! eno, Kate, zavei jezik! Ne huli na Boga, kak sme spominjati nesreu zati kaj ti je sin izabra! za enu ipakinju!
Joj meni, joj, tuno i alosno je srce moje! Tak ve Kate, bome niti moje nije veselo! Kraj toliko lepih cura, Malina, Jakova, Pokuplja, na sin eni curu iz ipka! udo nai ljudi i ne znaju gdi je to selo!

Kak ne bi bila tuna i alosna, gdaj bu pital za nae etiri cure! Zato ti eno mirno spij, to je moja briga, ni me
strah da bu ijedna naa ker pn nami sede lasi plela! Pogleda opet sina, pa ga mirno upita Sine Jive, ti zna kak te rad imamo, kad ja i mama tebi divanimo, reci nam od milja i sree podrhtavaju vu grlu; reci sine tvome ai i mami, je si li ti vrstu odluku da tu curu zeme za enu.' e

22

23

 aa dragi i mila njena majko, samo on, Svevinji i svemogui Bog mogel bi to spreiti! Joj, joj sine, kak su tvrde i nesmiljene tvoje teci za srce tvoje majke! ula si eno velike reci naega Jive! I o temu vii niti reci, tak mu je sueno, to ni bez volje Boje; njegova bu ena, on bu vuz nju leal, veruj sine teko u izgovoriti reci, zakaj da ti laem, ali tebi draga i mila ena bit e nama milo dete!... Dojdi sine da te blagoslovim po naoj staroj navadi!: Bog blagoslovio tvoj izbor. Da ti bude dobra, zdrava u veselju s tobom uivala, a nedaj Bog tuge skupa s tobom snaala. Bog blagoslovio njezino krilo da nam obnovi i oplodi na dom, a nas potiva po odredbi ljudskoj i Bojoj amen!... Pomolimo se si skupa za sreu naega Jive, za blagoslov, zadovoljstvo i mir u naemu domu!... U kasno doba noi odzvanjale su glasne rijeci molitve u domu Franje Ma&a, za sreu sina i njihova doma. Sutradan je u Maievoj kui bio veseo jedino Jiva. Svaki je radio svoj posao, otac je zajedno s njim preao groe, a majka i sestre bile su zaposlene oko kue. Otac je lijepo razgovarao s Jivom, esto ga je motrio, dok je majka opet snudena uzdisala, ali vie prigovora nije bilo, jer se oeva volja potivala. Rano ujutro dola je teta Bara da zamoli sestru da pusti Francu i Terezu k njoj u berbu. Kak ne, draga sestro, nisi morala ti sama di nas iti, mogla si poslati ko tve dete, nek samo idu, naj pozabiju nau alost kaj nas je stignala. Kaj se je Kate od noanjeg veselja moglo pripetiti? Koroi blie, da ne bi ul Pranja, ki se je sa tim sloil...

Kada je Bara odlazila dola je pozdraviti svaka Franju,

ali nije mogla preutjeti da ne dobaci Jivi: Lepu si diku napravi! celoj obitelji deko! Se si nae cure pod pot vrgal za ienu ipakinju! Jiva je samo pogledao tetku, ali otac ree: _ Svastika Bare, vu te stvari ti se ne meaj! Tak mu je sujeno, a i to ni bez Boje volje. Ja sam Jivu blagoslovi! i zaelil od Boga sreu i s tom sirotom ipakinjom, a ti svega sina eni kak bolje zna i mores! ... _ Nu svak, imeli ste bome i kaj blagosloviti. Zbogom! _ Zbogom! Zbogom svastika, dobro potezi trik na zvonu da sa sela mam saznaju! Jo isti dan u selu Malino kao i u okolnim selima pretresala se enidba Jive Maica i teakinje iz ipka. Pod bilo kojim izgovorom dolazile bi roakinje i susjede u dom Maievih da tamo ale Jivinu majku, jer se ocu nisu usudile nita govoriti. Sve se u kui kao i izvan nje obavljalo u redu i miru iako su bili potiteni, ali se o tome nije smjelo nita govoriti. U nedjelju je Kata ila na ranu misu, a svi ostali kao i obino, na podnevnu. Poao je i Jiva. Svi su ga gledali kao neko udo, a osobito ene i djevojke. Mukarci su slijegali ramenima, a neki su govorili tako da je i Jiva mogao uti: Njegova je to stvar, kakva bu da bu, on bu s njom spal, kaj nas je brige, saki ima svoje bnge dost! Poslije mise pristupi mu pajda Jura Bencetic Onda Jiva, sigurno je unak kak se divani da si veru dal oni curi iz ipka? Jesam Jura! Zakaj da ja to krijem, postala mi je draga, ja verujem da bu mi Boe dal sreu'

24

Daj ti Bog Jiva, veruj da ti od srca elim, samo zna kak je, dugo bu bela vrana med naim enami, jeziki s" otriji od sikire! . . ;v 25

 Kak bu da bu, moja bu! Ja bum njom ivil! Tak mi se dopada Jiva! Tel bi ti ja nekaj rei! Reci Jura, samo reci, kaj god mi ti bus rekel, meni ne bu al, ti si moj verni pajda! Ah kaj me briga za tebe, to su tvoji posli, tel sam ti rei da veli tvojim da bi ja i moj vujac deli veeras malo vam na dogovor, zna kak je, da mi Franca vujde ne... Je li ti to Jura muki divani? Znaju li to tvoji? Kaj se ti o temu stara za moje? Je si ti tvojima prvo rekel, nek si tvoji ipaltinji veru dal, kak ti tak mene otri pita? ... To je sa sem nekaj druga! Ona ni cura iz naeg sela! Nai curi se nejde samo tak na dokonak! Rekel sam Jiva, rekel, za nau Janu doli su prosci Novoselci... Jiva je doao kui, pogleda u podrum, okrene nekoliko puta preu, zaviri u talu, pogleda goveda, a onda unie u kuu s rijeima: Delak svete mae, majko! Ah sinak, sinak! Fala ti, a tebi dobri Bog nek putevima ravna!... Objed je tekao s malo rijei, a na kraju Jiva kae smijeei se i sve pogledavajui njeno u sestru: France, ja u piti mot, neu vino, ne bi tel da nam veeras sfali, doli budu di nas, tak mi je po mai rekel Jura i njegov vujac, zna ne rad mene, nek radi tebe, sestrice draga!... Isti as razvedrilo se lice njegove majke; otac sa smijekom ispije vino, a sestra Franca od radosti plaui ree: Jive, bratac mili, sunce je i na me sinulo, skrueno sam danas pri mai prosila Boga za tvoju sreu, ali sam ga prosila i za se, nek me ne pozabi, zati kaj ti ipakinju 26

zimle . . Gledil me je danes Jura kad sam ila vuz deke, a ja sam sirota mislila da mi se podsmijuje, kak se nebumo minjali . . .

_ Vis da ni tak! Krivo si ga sudila, sestrice!...

Drugu nedjelju iao je Jive sa svojim ujakom u snuboke na ipak. U Maievoj kui ivala se oprema za Francu, a majka ree Jivi: Sinko, tebi velim, a ti reci Jelinki da se bu morala po nae nositi, rubae i znak ene na glavi, naa je, ozvani ste vu crikvi. Ovdi se bu za nju se ivalo kak i za tvoju sestru, jesi me razmel? Jiva prihvati majku za ruke i pogleda ju u oi:

Takvo dobro srce more i meti samo majka, a moja mila majka je i pametna! Fala vam majko, moja Jelinka ne zna po nae, a da vam po istinu povem, nimaju niti otkud, ve mi se Jelinka i splakala i rekla: ... Rada te imam Jive kak oni vid, kak hum ja sirota vu tvoju bogatu hiu dola sa mojim sirockim ruhom, joj meni Jive joj!... Bilo mi je al. rekal sem ji bu ve nekak, ni ti na to ne misli, znal sam ja. da ti nima i ne zna kak to pri nas imaju cure, ke idu zamu ...
Jive pri vine majku u zagrljaj i sav u/.buden ree: Mila moja mama, nigdar tu ljubav ne bum pozabil, a verujem i moja draga Jelinka da vas bu di ivota, di neba uzdigala! Dao Bog sine tebi draga ena i tvoji majki bu drago dete, kak da sam ju rodila!

Majko, majko, mam teem di nje da ji velim i da ju razveselim, i njenima skinem brigu da se ne moraju skrbiti za ruho moje Jelinke, a nimaju siromah! niti odkud!...
Drugi dan Boia bila je kod Franje Maia dvostruka svadba. Jive se eni i Franca se udaje.

27

Rano ujutro poao je Jive s malo svatova po Jelinku u njeno selo ipak koje pripada velikoj upi Dragani, a vjenanje se mora obaviti u crkvi sv. Jurja, koja lei na brijegu blizu draganikih gorica gdje Maii imaju vinograd. Trebalo je daleko ii; preko dolina, bregova i ume do ipka, a jo je dalje od ipka cestom do crkve sv. Jurja. Franjo Mai je rekao sinu: Jive sine, tel si tak, ja sam tvoju volju potival, a ti mene posluhni, mam od sv. Jurja, posle Sakramenta, vodi svoju enu vu na dom, blie je di nas, nek nazad tam, a i sam zna da smo ega pripravili. Dobri moj aa, ali njeni pisrjeki. Sine moj, kak to sme pitati, njeni su a od sad budu nai, si nek dojdu vu na dom. Jive je sav sretan gledao oca, a on mu smijeei se jo ree: Nek se ti tvoji novi rodaki najeju i dobro napiju, lake i veselije budu se vrnuli vu svoj ipak. Jive se vraao s vjenanja oko podne u svoje selo. Staro i mlado stajalo je na putu da vidi mladu. ule su se mnoge primjedbe, a osobito mukaraca ...: Bome je to cura i pol, vu nai nonji, milina ju je videti, snaha bu da ji bi malo para vu naem selu, ak je popotal Jiva nae cure, bome ni zel kaj god!... A ene su zajedljivo govorile: Lepa je za gledati, burno vidili bu li Kati Maiki delovala po voli, mam se bude znalo; ona nezna muati! ... Mlada snaha Jelinka je prve dane bila zbunjena i nesigurna. Radila je ak i onaj posao koji nije trebala, gledala je na svaki svekrvin pokret, i s posebnim je tovanjem sluala svekrvu, kada ju je upuivala u kune poslove.

Ako je svekar to od nje elio, pogaala je oima, pa je to velikom brzinom, za tren oka, uinila Jelinka je bila sva izvan sebe od sree da je sada uistinu ena Jivina i snaha uvaene i imune obitelji Mai. Prve nedjelje ila je u crkvu s Jivom i njegovom sestrom Marom, doekala ih je Franca, sada snaha Bencetia. Sve su oi bile uperene u Maievu snahu, pa su se ule rijei: . . . Ako se prav /.a prav zeme, lepa je snaha, znake na glavi nosi kak i domae nae snahe, rubaa lepa, lingana, nabrana kak i Francina! ... Nalo se i zavidnih, a pomalo i zlobnih, te su govorili: . . . Se su to mudri Maii tak dali napraviti: rubae po nae, rupci, posicu i kolarde, nezi sigurni svekrvine; lepu su ju ohlekli, ah* se jim je badov, nemareju da ju podvrgnu pod nau! Mam se zna da k nam ne spada im kemu kaj veli! . .. Zatee unak po svemu kak da avlom pribija aku drugu re, onaj njen -k-a-a-j, bi-la, bu-um , tak zavija kak da su ji reci vricom vezane!... Prolazei mimo, uo je te primjedbe stan zvonar crkve Malino; stane pred ene i ree im: Ni me brige za tu novu snahu Maievu, ali mi, lepu vas prosim, ene, recite, da li se razmete kak i kaj una divani? Joj kume Martine, kak to morete pitati, kak ju ne bi razmele, ne divani talijanski, ve hrvatski, samo zatee, kaj je nam smeno! . . Joj, joj, kak ste bedaste! Prat se oni veli, ene imaju duge lasi, a kratku pamet! Kak divaniju Draganaki, kak divaniju Jakovci, Mirkopoljci, nai vu Pokuplju, ki su med nami?!... Istina je kume, ne kak mi, ali tak mrske ne zateiju, kaktaipakinja!

26

29

 Vidite ene moje, nijedan narod, morti e na elom svetu nima tega bogatstva vu govoru, kak mi Hrvati! ujte me, tak mislim da dva milijuna Hrvata govori na kajkavski, a aka fara bolje reeno upa, ima svoj naglasak. Morti dva milijuna divani akavski, tu opet salti kraj drukije naglaava ki Hrvati Primorci, Istrani, otoani druga, a Hrvati vu Dalmaciji opet po svoje, onda ima skori dva milijuna Hrvata ki su tokavci kak se sada slubeno piu knjige i novine!... Se su to moje drage ene Hrvati, ti si imaju rado nau milu domovinu Hrvatsku da li veliju: Kaj, kak ju ne bi imal rad? ili: a, kako ju ne bi volel? ili: to kako ja ne bih ljubio moju dragu domovinu Hrvatsku? ... To nam je milo uti, kume Martine, verujemo vam da je tak, ali nam je ipak po nae divaniti najlepe!... To se razme, naj vam i bude, ali pustite na miru Maievu snahu, makar je i ipakinja. Recite istinu, za ku minutu bute ili vu crikvu, to divanite, kaj ste joj jalne!... A jedna ena ree: Bum vam ja, kak malo starija, po istini rekla: Sad kak je da je, ena je Jive Maia i snaha njihova, ali nam bi drae bilo da je ka naa cura na njenim mesti, a to ne taji Jivina mama, a niti japa. Vite ene, da sem potrefi! da ste jalne, sad bum pozvonil na mau, pak se pokajte kaj ste jalne nekadanji teakinji ipaki!... U Maiem domu vladalo je zadovoljstvo, jer su svi bili zdravi, gospodarstvo je dobro napredovalo, zima je prola, penica lijepo pokazuje, trsje su potezali, povezali, kukuruz posijali, volovi i konji su im bijeli, krave se otelile, svinje se mnoe, a domaica Kate vesela jer je puno dvorite ivadi... U tom domu sigurno je najradosnije bie njihova snaha Jelinka; ona ne zna to bi od sree i zado30

voljstva, ve se na sve smijei i svemu veseli, a esto se ispriava ukuanima: Nemojte mi zameriti, draga mama i aa, ali kaj mogu, kad mi smeh na silu bei tak sam sretna i presretna, da se vu meni migee . . . Samo se ti kerko mila smej, smej, ne budi ti vuroke, ali se uvaj presim te vie puti, a sad pak ti branim, da ne nesi tu veliku abru jela pred svinje.
Neu, neu majko, buni vas posluhnula.

uj me Jive, zakaj i ti malo ne pripazi na enu? Od sad bum majko, sa sem sigurni. Kad god je netko doao u Maiev dom, Kata je uvijek hvalila svoju snahu, a onda je nastavljao svekar Pranja: Dobra nam je, mila i draga, kaj da vam velim, ni kruh ni boli, nek je una; od milja i dragosti moglo bi ju se jesti! . . . Jednom prije rane mise, dola je Kate ranije, te stala sa enama razgovarati. Jedna se tui na zdravlje, druga na mua da previe pije, trea na snahu da joj odgovara. Kata je svaku tjeila na svoj nain kako je znala, a onda veselo i oduevljeno ree: Fala Bogu i Majki Bozi, pri meni je se tak lepo i dobro kak vdiki nebeski, moja snaha je kak andel, moj Pranja veli: dobra kak kruh na svakidanji. Bog mi dobri uvaj i nadale moj dom.
I bilo bi sve lijepo da nema zavisti... Ali Jana Krianieva koja je po selu razglasila da e Jive biti nje/in /.ei ree:

Drago nam je Kate to uti da si sa snahom zadivoljtia. ve je dost dugo pri tebi. Reci po istini da ti pai kaj je iz ipka, jo veliju neki familije Turinove i kaj unak zatee kaj divani! Zna kaj Jane, dok ni postala moga Jive ena, to sam divanila, ali od onega asa, kad ju je dipeljal vu na 31

dom, draga mi je, rada ju imam, kak i svega Jivu, ka da ju je ba dipeljal iz ciganske erge, jesi me ula? Bog nam grebe prosti, ajdemo sad k mai!... Na poetku listopada rodila je Jelinka zdravo, lijepo muko dijete, pa ree muu: Jive, mili i dragi, dajmo mu aino ime. Daj Jive, meni za volju da je bila cura, onda bi dali mamino. Dobri su mi, mili i dragi aa i mama, kak da sam njeni mleko cicala!... Jelinka moja mila, kak god ti e. Naj bu Pranja, ali kak se bu razlikoval od ae? Jive dragi, se au zovemo aa! Dobro onda, njega burno zvali Franjko tak moji ipaki zoveju mesti Pranja. Dobro. Burno ga tak zvali kak ti eli, samo neka Bog da zdravlje tebi kad si ga tako zdraviga i lipiga rodila! Nitko u kui nije bio tako veseo kao Jelinka. Najprije radostan majinski osjeaj, a onda sigurnost u domu u koji se udala; smatrala se temeljem novog narataja zato jer rada djecu koja su jamstvo da se nee zatrti ime doma u koji je dola ... Naroito se muka djeca smatraju nosiocima staroga doma i vrstoga temelja. Tuan je ivot mlade ene, snahe koja ne moe roditi dijete. Osjea se nesigurna, nema svoga temelja, i sama sebe smatra trpljenim gostom u domu u koji je ula. Po zakonu, ona je lan obitelji, ali nemilo gledana od muevih roditelja, a s vremenom i mu je smatra nunim zlom. Od jada i tuge, a esto i iz oaja, govori joj: Ti ivi, je, pi, die ovaj zrak, kak ona jalova jabuka u slivaru, crpi samo zemlju, zaleva ju kia, i pusti da ju sunce gre, a sako leto ekamo rod, a ona ostane ja32

lova! Kad naraste, nju burno posekli, ak ni drugo burno se greli od njenoga granja, a ena jalova oslabi, ostari, mre kak da ni nigdar ivila! U selu Matino nemilosrdni su domari prema takvoj jalovoj eni, a esto sirota nije kriva to ne moe roditi
dijete, ali obiaji sela ne poznaju smilovanja ...

Zbog toga je Jelinka bila sva izvan sebe od sree kada

je osjetila da e postati majka.

Ponosno je pokazivala Jelinka svoga sina svekru Franji kome su ak i brkovi podrhtavali od sree i zadovoljstva, a veselo se smijeio na Jelinkine rijei. Pogledajte ga ae, kak vas gledi, sa sem ega slian je vam, ako Bog da. to bu deko i pol! Naj bu samo zdrav, a kad naraste, naj bu onda samo dobar! ... nadovee svekar. A snaha e: Bu, ako Bog da, dragi ako! Na proljee su poeli radovi u polju i vinogradu. Jelinka je radila samo u blizini kue, jer je samo svojim mlijekom hranila sina. Ako bi koji puta zakasnila, a dijete je plakalo, ona bi ve sa ulaza govorila: Ne plai, ne plai sunace moje! Ni majka na te pozabila, ali je trda zemlja na Pustiki, a tela sam ju prekopati!... Mui sinak, mui! Oaj mamino mleko ima ga i preve u tvoje majke!... Kada ga je premjetala na drugu grud, dizala ga je uvis, te bi sva sretna i ozarena govorila: Milo moje lepo dete! Znam, znam da ti ni dost, daj zovi staru majku, nek te vidi kak si narasel za ovo nekoliko mesec. Mama, hote vidite, kak se sagible di cice . . . Kata je dola iz kuhinje, gledala dijete, onda snahu, pa stade promatrati kako dijete pohlepno sie mlijeko iz majinih grudi
3

P o k ajn i k

33

 Jelinko, gladi detetu glavicu! Jelinka se zanijela, te ispod glasa zapjeva: Komoj ekam, komoj ekam, dok nedelja dojde ... Rijeci pjesme su svuda iste, ali Jelinka je pjevala nnim zateuim govorom, ipakim. Kata je jo stajala, gledala dijete i nju, pa ree: Jelinka, dete drago! Oj majko, kaj bi radi? Jelinka, nekaj bi ti rekla, ali te presim nemoj misliti, da mi zati nisi mila! Majko, kad bi vi meni i reami rekli da me nimate rada, ja vam to ne bi verovala! Bog bi me katigal ak bi to i pomislila, a kam pak rekla! Ve sam ti uda puti tela rei, al se nis vazmela! Ali sad te lepo presim ... Majko predobra, vi meni samo zapovedajte, ja nis vredna da bi vi mene kaj presili! Dobro Jelinka, onda ti samo lepo velim, zakaj se ne trsi, da po nae divani? Joj majko mila i draga, raje bi da smogu po vae divaniti, nek ne znam kaj! Gdegod sam na samim, onda na glas divanim, ak ne mogu mam zaspati, onda pomue sama sebi povem, vuini se majko, rada bi, al nikak i nikak ne mrem! Znam i sad sam popevala, po moje ipako. Jelinka mila nemoj mi zameriti, ni to rad mene, zna dete drago, rad drugih, a ipak si ve vie od leti dan mednami! Prekera sam nesila koko i jajca kaj ste poslali gosponu vuitelju, ga mu je ena rodila. Znam Jelinka, znam! Lepo sam se njim divanila. Zafalil se je. Vas se je pozdravil, onda sam mu ja rekla: Gospon vuitel, bili 34

vi mene mogli bre naviti da bi divanila, kak se tu divani? ... On se nasmejal, pak me zapitah Je si li ti
snaice ila u kolu? ...

Nis, gospon vuitel, od nas nigdar ne ide u kolu i ona ni blizu! Onda mi on veli: uj me, snaice. Ja sam ovdje uitelj ve vie od deset let, u koli deca itaju i pisci 11 kak se mora po zakonu knjievnom. Reci mi, kak tvoj Jiva divani sa svojima i sa tobom? Divani kaj bum dinesel samo lepe nek ja, on ne zatee!... Vidi snaica, si su oni vuili, ali ipak doma med svojima po svoje divane, vie se pamte reci ke su od majke navue IH-. nego v koli! Pamti snaice, majka te uila, skoro dvadeset godina ivila si meu svojima, govorila, pjevala, ak si morala i plakala si po svoje, kaj bi ti tela za leto dan da ti to sve zaboravi i govori kak se govori u selu Mali-ani? Bi gospon vuitel! Rada bi, jako bi rada poradi mega Jivc i njegovih, da mi se ne potaju seljani, kak zateem po ipaki!... Neu ti lagati snaice, nee ti u sebi zatrti taj naglasak ipaki niti onda kad bude starica, a ne kako bi ti elila, za godinu dana! Bum, gospon vuitel, bum. ja se sama sobom vuim, kad me nigdar ne uje, a sa mojim Jivom divanim ga god mogu! Badava ti je snaice! Mladi smo oboje, ako Bog da zdravlje jo emo se razgovarati . . . Oprosti, kerka mila, nigdar ti vie ne bum spominjala. Budi kak si dosad bila! Bog ti daj zdravlja, sigurno ti je prat divani! gospon vuitel, zna on da se svoje nigdar ne pozabi! Ni on badava kolje vuil, da bi divanil kaj ni! Nemoj kerko nae divane mkimu povedati! Neu majko! Neu, samo bum povedala naemu Jivi! N u njemu slobodno reci! Joj meni, sigurno mi je jelo iskipelo i prigorelo! ...

35

^^i

-4
Nakon toga nije vie svekrva Kata prigovarala Jelinki to govori svojim naglaskom. Ako bi joj susjede ili roakinje predbacivale rugajui se: ... Jo navek ta rva dobra i predobra snaha natee po ipaki..., rekla bi: Naj divani kak ji je milo! Draga, a kaj more biti lepe i drae nek kak ju je njena majka vuila! Kaj ne znate, da se to nigdar ne more pozabiti! U Maievu domu svi su zavoljeli Jelinku. Ostale tri sestre Jivine, natjecale su se koja e vie ugoditi malome Franjku, a Jelinka im je govorila: Ja znam, mile moje, da ga rad imate, gdaj ga i ne bi imel zdravega i tak lepega, ali me je strah da ne postane preken kad mu se puate po volji. Ako Bog da dobil bu skori braca ili sestricu, onda nje neete niti gledati!... Burno, burno ne vesta! Ali kaj moremo kad je tak mil i drag, a se po nai divani!... Na dan snuboka svoje jetrve Mare rodila je Jelinka djevojicu kojoj su po elji svekrve dah' ime Franca. Tako je obiaj da se nadomjesti ime djevojke koja se uda i ode iz kue. Prve godine kada se udala Jelinka u dom Maia, nije mogla odoljeti, a da ne bere ljekovito bilje. Krila je to kao da neto krade, pred mjetanima Malina. Sve to je nabrala, slala je ocu i tetki na ipak, ah' kada je ve bila majka troje djece imala je zalihu kamilica, bazge, lipe, oskorua, ipka, preslice, rumarina, te mnogo raznoliitog korijenja. Prvu pomo ukazala je svom svekrvu Franji. Iako je bio ve svibanj on je zaspavi na zemlji dobio upalu plua. Zvali su lijenika ak iz Karlovca. On ustanovi upalu s obje strane i imao je malo nade da e Pranja preboljeti. Davali su mu lijekove ali vruina ne prestaje, a disanje je bivalo sve tee i krae. Jelinka obilazi bolesnika, mijenja mu obloge, kua lijek iz boice, a bolesniku 36 e loije. Jiva je poao opet po lijenika. Sluao je lijenik isanje, kucanje srca, mjerio je tlak, te ree Jivi i majci nema nade; samo se udo moe dogoditi. Svi zdvojni, plau i jauu, kako i ne bi za ovjekom u najljepoj dobi, jo nema niti pedeset godina ... Jelinka se sustee od plaa, pode do bolesnika pa ga njeno upita: ,. Da h vam je kaj lake, ako dragi? { Franjo zanijee glavom i pokae na vrhove plua, te fedva progovori: Boli, boli kerko! Neete vi umreti, ako! I sa voljom Bojom, ja bum izvraila ... Jelinka tada sva izvan sebe stane vati: Jive mili, dojdi bre, naberi jaevlega lia, mladiga vrha, majka ove korene vrste i kuhajte, ja sama idem jido Kupe, da naberem lapuhe ... , Za kratko je vrijeme bio bolesnik po cijelom gornjem ^dijelu tijela obleen s liem jaevlja, a na glavi je imao j| hrpu lapuha. Jelinka mu je svakih pola sata davala licu jaja, od korijenja. Ve je dopodne bolesniku bilo mnogo ijbolje. Laganije je disao, ali lie i lapuhi bili su vrui. Jejlinka opet mijenja lie i lapuhe; ostala je uz bolesnika ciijelo vrijeme. Jiva je doao po nju, te ju nagovarao, da legtae, ali Jelinka mu ree: j| Neu, neu, dragi Jive, ni te sile ka bi me od njega ote rala! Ja bi mu sve krvi dala, a kaj je meni da tri noi oka ne stisnem? Pusti me Jive, verujem u Boga, da sam tem dobrim i milim loveku, naemu ai, pomogla da bu iv ostal, poj ti Jive, poini se, a mene ostavi!... Tada poe prema bolesniku, te ree: jt ako mili, sad vi morate mene posluhniti, nesmete leati, vie kak sedeti! Tak ae, tak! Morate ovak kak l^t velim!... 37

"f--M

Onda mu obrise znoj sa ela, pa sigurnim glasom kae: Ve je bolje! Zdravlje dihaja nazad. Jo malo ovega gorkiga vrata dajte ae, dajte me posluhnite! Samo sad ... Ja bum vas eli ivot... jo ako, jo malo!... Za tri dana opasnost je minula. Vruina je nestala, disanje je postalo laganije, a bolovi u plunim vrcima ostali su neznatni. I tako je Franjo Mai ozdravio. A onda je svakom govorio: Svemogui Bog i moja dobra snaha ele noi bili su vuz mene vidite ljudi jaevlene e jesti blago, a niti, nee jesti blago, a ni lapuh, kakvo vredno vratvo vu vaz nas raste, a mi se jadimo kaj ni od koristi ... Kada je Pranja Mai ozdravio, pomiluje rukom po licu Jelinku, te joj veli: Dete drago, uda si se s menom namuila!... Fala ti, a sad te jo lepo prosim, beri ti trave i korenje kuliko e, otprti reci ak ti gdaj veli kaj: maj mi je aa rekel, Bog zna kemu bi moglo zabiti? Drugo ljeto pojavila se u selu griza i nekoliko je djece umrlo ... Narod je nosio djecu lijenicima, ali Jelinka je u kotlu kuhala ajeve, najvie od drvea i korijenja oskorue, dijelila je svakom kome bi to zatrebao i tko je k njima doao. Osjeala se sretna, jer u selu Malino nije bio niti jedan smrtni sluaj. Za Jelinku je douo i lijenik koji je dolazio iz Karlovca i lijeio djecu. Poao Maievoj kui i vie zahtijevao nego molio Jelinku da mu pokae bilje i korijenje kojima je lijeila djecu od grize. Sve je biljke i korijenje naao u istoj platnenoj vreici s razliitim znakovima, jer Jelinka nije znala itati. Jelinka nije bila zbunjena ve je sa sigurnou tumaila lijeniku za to se pojedino bilje ili korijen upotrebljava. Znate snaica, tome ja ne pridajem mnogo vanosti! Ali vam priznajem da bilje i ljekovito korijenje pozna38

jcte izvrsno! Ako ono kome koristi dobro je! Otrovati se nee nitko. Vjerujte da sam dugo mislio na vaega svekra Franju. Lijenika je znanost digla ruke od njega, a za nekoliko dana ujem, ozdravio je!... Kako ste ono rekli, od lia i l u puha'.' _ Gospon doktor, od jalevega lia! Bil je tu v pomoi i svemogui Bog! .. . A jesu li djelovali moji lijekovi, ih vae lie i kori jenje? ... Glavno da je ozdravio! Jeste, Bogu fala zdrav je kak je i bil na predobri aa!. . . Vrijeme je prolazilo Jelinka je rodila petoro djece, dva sma i tri djevojice. Kua je postala puna njihove djece. A Jivine su se sestre sve poudavale. Djeca su rasla, a Fran j o i Kata sve neopaeno postepeno ulaze u sebe. Jiva i Jelinka ozbiljni roditelji, veselili su se gledajui zdravu i dobru djecu . . . Od svih petero najvie je bio zapaen najstariji sin Franjko. Jedva je zavrio etiri razreda puke kole; itanje i pisanje mu nije ilo od ruke, ali u raunanju je bio prvi. U urednosti sluio je za primjer. Imao je iste knjige i pisanke, a njegove bijele platnene hlae i ru-baa bile su uzorno iste i bio je posebno lijep djeak. Imao je velike crne majine oi i cmu oevu kosu, ali oplemenjenu s prirodnim valovima. Imao je pravilna usta s lijepim zubima, a od majke je naslijedio lijepo lice i bradu s neprimjetnim udubinama. Govorio nije mnogo, bio je dosta miran, ali je imao mo da su ga drugi djeaci sluali. Ako bi to predloio bio je kao djeak-predvodnik pomalo i umiljen, a ako bi mu koji drug to naao uinio, osveivao se; ako to nije uinio odmah, nosio je u sebi osvetu koju bi rijetko zaboravljao... Ve kao djeak velikom je ljubavlju prionuo uz seoski posao. To mu nije bilo teko. Nitko sretniji od njega kada ga je otac pozvao 39

da poe s njime obrezivati vinograd. To je bila za petnaestgodinjeg djeaka velika ast. Bio je uredan i toan na poslu. Stavljao je kolce uz trs potpuno ispravno, vezao je lozu uz kolac lijepo, a ako je kopao drobio je zemlju u sitno. Kada su teaci trgali kukuruz mnogi bi govorili: Ovo batvo sigurno je ogrnuo Franjko! On je okruglo sloio zemlju. Kad je Franjo bio u osamnaestoj ve je bio smatran mladiem ... Tog Boia doao je kud s punim depovima raznih boinica, darova od jabuka i grana od lenjaka, koji se dijele po starom obiaju na sam Boi. Tri godine mladi brat Ivan jadikovao je kod objeda: Meni nigdar ni ni dal, a da mi ni dala ovu boinicu vujna Barica ne bi ni to imal!... ekaj Jive, ti si jo mlad, bus i ti dobil ga bus star kak je Franjko! Franjko se ponosno smijeio, te je dijelio jabuke staroj mami, majki, sestrama djed i otac nisu htjeli primiti a onda je dvije dao bratu Ivi. Jelinka je u proljee i ljeto brala bilje, lie, tmjule, trnove krukice, oskorue, a ujesen korijenje i ljekovito bilje i posebno lie s drvea, koje e ozdraviti bolesnike ... Na kraju jeseni, zimi, a i u poetku proljea mnogi bi dolazili i traili od nje pomo za sve mogue bolesti koje bi ih snale. Jelinka je rado davala trave, lie i korijenje uz upute kako se to pripravlja, kuha i uzima. Mnogi su dolazili s uroenim manama, pa su od nje traili prava uda, a ona bi im na to odgovarala: Ljudi moji, to je od Boga beteg, ja ne znam za ti vratvo i nemrem vam pomoi, to more samo milost Boja, molite svemoguega Boga, da vam povrne zdravlje!...
40

Svekar i svekrva joj nisu prigovarali, a njezin Jiva bio je upravo ponosan na svoju Jelinku kada je uo kako je blagoslivljaju mnogi kojima je pomoglo njezino vratvo ... Nikad,i nije ni od koga traila naplatu; narod joj to nije niti nudio, ali je ipak rijetko tko doao praznih ruku. Donosili bi pile ili koko, patku, gusku ili jaja, orahe i jabuke, kao z.nak postian|a i p a/ n j e , a i zahvalnost:. Premda su Maio bili dobrostojei ipak je svekrva Kate govorila: Niste morali ni donesti, al kad ste ve di sim nosili naj bu. Drugi put nemojte fala Bogu mi imamo ega pri nai hizi.
Zemite kuma, samo zemite, nebumo nazaj nosili! To je iz potovanja, a ne za plau, nebojte se od vika vas ne bu glava bolela! Jednoga dana na kraj u mjeseca studenoga, rano ujutro unili su konji s kolima, a na njima osrednji ovjek s]edi sa enom i jednim mladiem. Jiva pogleda kroz prozor, pa ree:

Koj je te Draganicanoe sim dotiralo? I tak rano? Kaj bi to moglo biti? Jelinka moja, sigurno budu tebe rabili. Otac sigurno i mama pomaeju iz kol snimati tega mlaega, snaniga deka, idem im ja pomoi. Jiva izae pred kuu. uputi se do kola, pa veli: Bete vi na stran kuma, bum ja pomagal da skinemo deka nakla, kaj more biti temu jakimu, na izgled zdravim deku? Joj, joj zlo, da ne mre vee biti!...
Mladi ]C stajao u kolima drei se rukama /a lojtricc* kola, onda se uhvati oko vrata jednom rukom za oca, a drugom za Jivu, a majka se pripremila da pridri noge. Pomakli su se od kola, mladi savine tijelo, pa podigne noge uvis, no jedna mu noga zapne za lojtru i on zajauCC takvom snagom da su svi ukuani dotrali i preplaeni gledali kako on, jadan, zapomae.
41

 Joj, joj meni! Boli me jo, al ga sam se trknal na lojtru kak da su me noem pikali! Stajao je kraj kola u dvoritu, ruke je vrsto drao oko vrata svom ocu i Jivi, tako da je gotovo visio na njima. Na nogama je imao vreice saivene od bijeloga domaeg platna, glavu je spustio upravo do prsa, pa je tiho govorio: Boli, bob' da ne more bolje! Nismo teli tefe dragi, ti si premalo zdignul nogu, no emo li se zanati da te prenesemo v niu. Jo samo malko da se poinem! tefe, e da te ja na plei odnesem v niu? tefane, lake i sigurnije emo te mi dva odnesti, daj samo dobro zgrabi nas oko vrata! Tada su ga posjeli na klupu uz sam stol tako da bude naslonjen na zid, glavu je podigao, pa je i nju naslonio na zid, a duga neuredna kosa padala mu je na elo. Lice mu je bilo posuto rijetkom bradom i briima, usta otvorena, oi zatvorene. Uzdie od boli... Svi su se Maii okupili oko njega, ostavili su svoje kune poslove. Franjko je ostavio blago, a Iva svinje, a i stara mama Kata ostavila je svoje lonce na ognjitu. Mladieva je majka kleknula na zemlju, pa poela odvezivati vreice koje su bile navuene na noge. Otac je stao priati: Znate kak je pri nas Draganianaca! Kad deec malo odprhne, ak je sila vadimo ga i iz kole, pak s njim vlug svinjam da pazi na njih, a za betene bere ir... tefan je sreom poel iti ve u opetovnicu, ga je bratov sin bil pozvan u vojsku. Pred devet let preel je kak svinjar med nae Draganiake v lug, a ne znam da li je bil priti devet let, dvaest put doma v nii... Tam mi si imamo ograde za svinje i tak kak bi rekli, neke kolibe za svinjare. Na tefan bil je dobar svinjar, pazi! je na breje praske i na male prasie, pak smo mi znali imeti ovak v jeseni prek 42

dvesto komadi svinj!... Tak nekak pred dva tjedna smo prodali prek sto komada, njega su prsti ve boleli, ali on ni tcl iti domov, dok on sam ne odabere svinje, ke emo prodati. Majka je skinula vree s nogu, podigla mu noge, a svi su se pri makli mladiu da pogledaju, ali su se brzo odmicali s uzdasima i rijeima: Jao njemu siromahu, tak nekaj nigdar nis ul, a kam pak vidil... A baka Kata veli povika v si: Za pet ran Isusovih, to ni slino prstima na nogi, Bog nas ouva] takvoga betcga! tetan otvori oi, pogleda ih sve, a onda uperi pogled na preplaenu Jelinku, te veli: Jeste U vi ta kuma ki smo doli, puni vere i ufanja, da mi butc pomogli i sneli moje muke ke ne daj Bog nikem takve muke! Joj mene, joj, pri srcu me je zazeblo, ga sam to spetila nigdar tak nekaj nis videla, a kak pak tak nekaj vraila, kak da ti velim, da te ne rastuim!... Mladi preplaeno pogleda Jelinku, pa moleivim glasom upita: Kuma, kuma verujete li vi da postoji Svemogui Bog? Verujem, verujem sinko! Sveznajui Bog, On bi ti mogel pomoi, ja tuna ne znam vratvo za tvoje prste! I nokte, ki su se zarasli! Joj meni, ja ovak aveti ne morem! Ja bum pamet izgubi! od bola i muke! Vi ste mi bila jedina nada! Mladi prodorno pogleda Jelinku, te povie, trgajui koulju na prsima: Onda vas prosim kak se Boga prosi kad me neete -ni! probati vraiti, donesite siroku sikiru i panj,
43

odsecite mi svih deset prsti, nebum rekal niti joj! Dajte, dajte manje bum muke imel i trpil nek kaj sad trpim! Njegova je majka poela plakati i jadikovati jo uvijek kleei kraj sinovljevih nogu a zatim ustane pa stane milovati sina govorei: Smiri se sinak mili, ak te je sve ostavilo jo ni predobri Bog. On e ti pomoi! Ne divani takve strane reci da ti prste seku! Majko, majko i Bog je na me pozabil! Zakaj taj kak ga vi nazivate dobri i svemogui Bog dopusti da je ve toliki dan na dan trpim muke, ke se ne moreju re-ami izreci! Nasloni glavu na majino rame, te tuno uzdiui i jecajui zaplae. Svi su oko njega plakali, a osobito enska djeca. I stari je Franjo brisao suze. Jive i Franjko su se okrenuli, da im se ne opaze suze u oima. Mladiev otac stane kraj sina, gladio mu je rukom kosu, drao se dobro, ali i njemu suza navre na oko. Na ope udo, majka je prestala naricati. Prestala je jaukati i plakati, i tjeila je sigurnim glasom sina: Ne plai, ne plai sinak mili, nis ti od tega ne bu lake, a niti bole. Ne gubi milo dete nade, ak nisu znali doktori, niti unaj ovek na Reici, a kuma Maika ne zna ili pak nee, tvoja majka nee prestati moliti Boga na golim kolenam, dok ti on svemogui ne pomogne! Mladi prestane plakati, obrie rukom suze, te ree: Sram me je, kaj sam pred semi vami plakal, nis plakal od muke i bola, ve od tuge i alosti. U vas sam kuma veroval kak vu Boga da mi bute pomogli, a vi, znam da bi teli, ah* recite mi po dui, i istini ne ufate se mene vraiti? Sinko, niti se ne ufam, a niti ne znam! Ne da neu, ak bi ti mogla dala bi ti svoje krvi, da ti pomognem!
44

J Neu ja kuma vae krvi, nek vas jo presim vu Joje ime, vu ime vae dece, vaega doma, vae dobrote, ire ste mnogim pomogli, pomozite i meni! Jelinka nije samo plakala, ve je jauui govorila: Nikdar tak nekaj nis niti videla, ne znam a niti se te ufam poeti, ne daj Bog da ti vmre zatrta bi ebe i elu svoju familiju, ve sam vam rekla, utecite se milosti Bojoj!... \ Pred Jelinku klekne mladieva majka, drei ruke na jmolitvu i plaui. l Probajte kuma mila i draga, zaklinjem vas Bogom jji vaom decom, te sa ovim mojim jedinim sinom i sa pe-'jtoro keri... Sklopljene ruke podigne do Jelinke. Nato (mladi iznenada povie: i Ak ete kuma, ja bum ovak knjapav pred vas doel i kleal, ak treba eli dani presil vas bum, probajte kak morete i kaj znate, raje mrem, nek ovak iveti!... Svekrva Kata digne mladievu majku, te joj ree: Ne muite mi kuma snahe, vite i sami da od tuge plae kaj ne zna vratva za vaega sina. ( Mladi opet povie: l Stara majka, nemojte rei da ne zna, naj proba, 'presim vas, recite ji, raje mrem nek ovak iveti! Ak nee probati, kunem se majkom, koja me je rodila, da u si sam 'se prste odsei, ali ako proba, ak me ne izvrai, neu niti .jedne alne niti tune reci reci, nek u trpeti i onda strpljivo ekati milost Boju!... , Jelinka mila moja, jesi li razmela deka? Jesam Jive, jesam! Strah me je dobri Jive, ne za me, nek za se vas! \ I nastavi: Da, za se vas!... Jelinka, dobro dete moje, skuhaj neke trave, nek si j moi, ak bu kaj pomoglo dobro, ak ne ne bus kriva.
45

Dobra volja a kaj se zamara, site nema tu ree stari Pranja. Vam za volju, dobri na ako, ali ja nimam dema kaj treba ranam. Kad nam je aa moj sem pripovedal da samo jenput je njegov stari aa vrail jenega oveka kerau su nekti samo na palcima nega zarasli v meso. Probajte kuma, probajte! Ak iete, ja u vam drage volje prodati sto svinj za mega sina! Ja nigdar za novac nis nikima pomogla, to ja delam od srca, pomaem kaj morem, jer ja trdo verujem da je to kaj razmem od Boga dar!... Sve tri djevojice plaui govore majci, a France grli majku, ljubi je i govori: Majka mila i dobra, probajte kad vas i stari aa presi, a deko je tak tuni plakal, da njegov pla ne bum nigdar pozabila! Jive, dojdi sim, unda vu ime Boje, bum probala. Se ufanje bum vrgla svemoguemu Bogu v ruke!... Posluhni me Jive, mora iti v lozu, da iskopa korenje dreva! Javi se i mladiev otac: Ja u prejti kuma, ak se mora i na kraj sveta!... Onda im preje i em breje prejdite z mojim Jivom! Dobro si utika zavremajte, uda korenja, brazgovine, vrbe, leskve, lipe, breze, onda naberite breme krvavih utika, tmjula, kaj raste kaj grozdje, pazite na crne trnjule! Ke se jeju, nek krvave, ke su vu sebi leplive! Mrske kak smrkalj... Nastalo je olakanje. Jiva i Mata Jeli, mladiev otac, poli su u umu, a tefan ree: Mila i dobra kuma, vaa volja, tuliko mi je se tuge, boli i alost olakalo, da me sad manje peeju prsti, verujem u vas kak u Boga, a vas sam prisliU Majki Boji, ja sam siguran, da mi bute pomogli! 46

Bog naj posluhne tvoje reci tete! Samo on nam

more pomoi!

Svi su se ukuani razili za poslom. Uz tefana je ostala majka i Jelinkine djevojice. Domaica Kata donijela je peenih jaja, te ponudi majku i tetana. Nis mogal, jo vie nis tel jesti od muke i jada, al sad bum jel makar na silu, nekaj ujem, kak da mi divani: tefan, ti bus o/dravil! ree mladi. Jelinka je pristavila veliki kotao vode, te nekoliko lonaca. Jo voda u kotlu nije ni uzavrela, kada su se vratili Jiva i Jeli s korijenjem i trniulama. Ljudi moji, tuliko ste toga donesli da bi pet lepci kruha tim mogla ispeci! Tada su korijenje nasitno sjekirom isjeckali, Jelinka je sve isprala u koritu, a tek onda metnula u kotao za kuhanje. Nakon tri sata kuhanja, Jelinka ree neka donesu iroku abru- da nasipa lijek, pa posjednu mladia nasred sobe. tefan je sam htio na petama hodati do abre s lijekom, jer se toliko zanio od sree i uvjerenja, ali mu to otac nije dozvolio. Nad vrui je lijek postavila Jelinka dva drveta. tako da tefan dri noge na vruoj pari i da nastoji u to topliji lijek umoiti noge. Jelinka je svaki sat oduzimala mlaki lijek, pa bi dolijevala vrui. Mladi se znojio, ali je to sve strpljivo podnosio. U poetku je od bola duboko disao, jo je dulje puhao paru iz sebe, ah' ni rijei jauka nije izustio. Ve dulje od etiri sata drao je tefan noge u abri, a Jelinka je ve nekoliko puta dodavala vrui lijek ... Nastali su ve krai dani. Poslije etiri sata popodne sputaju se oblaci. Jelinka odgrabi mlaki lijek, pa nalije vnii. Jo se nije pravo odmakla od abre, a tefan za-jaue takvom snagom da se blijeda i preplaena Jelinka sruila na zemlju.

II

 Jao meni, jao, nozi su se zaboli v moje prste! Jao meni, joj! Svi su dotrali u sobu, majka mu je elo i lice kvasila hladnom vodom, te govorila: Strpi se sinak, strpi! Sigurno je vratvo dobilo mo! tefan pogleda oko sebe sve preplaene, pa e: Oprostite mi kaj nis mogal muku v sebi zadrati! Najvie vi, mila i dobra kuma, sad me ni vie ne boli, neg utim kak neki mravunci da mi vu prsti hodiju. Jeste li se vudrili, mila kuma? Ne staraj se ti za me! Kaj bi se vudrila, epela sam pokraj tebe, samo sam se od straha sela!... Oko pet sati Jelinka opet dolije toploga lijeka, pa veli: Sad bus jo dral tefe dek se ne ohladi. Dost i prek dost je est vur moiti prste i nekte, ak ti bu pomoglo dobro, dobro bu, ak ni vie, nit ne bu! Joj, joj, kuma draga, ja bi tri dana i tri noi ovak moil nege, da ni ne jem, niti ne pijem!... Ne, ne! To se ne srne, kaj misli da bi to serce i plua izdralo?! Sad bus moral nege izneti van. Ve su napalili lampu u kui, Jelinka je pripravila korito i toplu vodu, te govorila: Dost je tefe, daj vadi noge! Jo je toplo vratvo kuma, jo samo malo, morti bu ba to hasnelo? ... Sa strahom je tefan vadio noge iz ljepljive tamne tekuine a tek se onda vidjelo, kako su namrekane, kada mu je Jelinka lijevala po nogama toplu vodu. Morala je dosta vode naliti i rukom noge trljati da odstrani ljepljivi lijek. Svi su se skupili oko njih, a majka sa strahom upita: Sinko mili, da li te jo jako boli? Bogu fala, Majki boji, ne utim da bi me kaj bolelo! 48

Zatim mu je Jelinka oprala noge, podigla se, pa oima

potrai mua, ali zastane . . .

Jive, ne, ne ti, ve vi kume, vu ime boje i Majke boje, vuz pomo boju, probajte pukati nekte vaemu sinu! Nastala je tiina, ni dah se nije uo. Jeli klekne uz korito, uzme sinovu nogu, pa stane vaditi nokte s velikom lakoeom, jedino je kod palaca, dva puta podizao nokte. Majka tetova je stala plakati od sree, ali Franjo Mai strogo zapovijedi: Svi skupa ki kak hoe, stojei ili kleei zafalimo se Bogu, ki je bil u pomoi moji dobri Jelinki i koj se je smiloval temu deku! ... tefan Jeli ostao je osam dana u Maievoj kui, a Jelinka je govorila svojima: Draganie je i ipaka fara, Draganianci su i veliki bogatai, ali uda, reda nemaju i ne znaju, rane su gliboke, ak bi se kaj pripetilo, ja hi b i la knva ! Na proljee druge godine tjerao je jedan mladi deset svinja prema kui Maievoj. Bio je to lijepi mladi tefan Jeli, a naprijed je mamila svinje njegova sestra Dragica. Oboje su bili obueni u sveanu, bogatu i lijepu draganiku nonju ... Nastala je prava uzbuna u Maievom domu, kada je tefan s^ sestrom utjerao deset svinja u Maievo dvorite. Franjo Mai i sin mu Jive poli su im ususret, a stan P r a n j a veli: tefe ti si zabludil! Ovo nije lug, kaj ne vidi da je ovo nae dvorite! . . . Nemojte mi tak divaniti, kume mili i dragi! Tel sam pol naih svinj iz luga sim doturati, ali znam da bi onda mislili da ni pri meni se k a k mora biti?! Pa kaj ti nas dri sinko, pa kak bi mi od tebe prijeti deset ovak velikih svinj 1 ' N is mo mi tali, a nit muktai! Joj kume, joj, nemojte tak divaniti da sam vam se nae svmje iz luga ditiral, ne bi dost bila naplaena ona
Pokajnik

49

dobrota, onaj strah, ono drhtanje za moj ivot, one vate svetice od snahe i vae, kume Jiva, predobre ene! Tjeraj ti, moj tefe, tvoje svinje nazad v lug! Ne bi ih kume nazad tiral, raji bi je se pred vafim ocrni potukal! Pogleda zatim po dvoritu, te povie: Franjko, zapri svinje kam god e! Opazi Jelinku, pode prema njoj, te je zagrli, stane ljubiti i govoriti: Mila i draga moja druga mama! Vi ste me po drugi put rodili!... Lepo vas prosim, kak sam vas za zdravlje presil, zemite od mene taj mali dar deset svinj ja sem njih odhranil! Kaj je to, samo jena svinja za moj saki prst! Oprostite kaj vas kuujem, kak svoju drugu mamu, ja vam ne merem rei, kak ste mi mila i draga! No recite, bute li eli taj moj mali dar? Ne znam kaj budu rekli moji? ... Morate zeti, kuma predobra! Prodajte ih, onda kupite platna, pamuka i prejice, pogledajte vae lepe tri cure, skrbite za njih! Bi li me otirali, ako bi ja potlem vojske pokuil na vaa vrata, sa mojimi snuboki? ... Poneko tko sluajno proita ovo to se dogodilo sa tefanom Jeliem i stane o tome razmiljati, neka potrai knjigu Vae Pelagia, jer on opisuje slian sluaj s uraslim noktima u meso. Koji su isto tako moenjem u lijeku omekali, te su ih vrlo lako izvadili. Jelinka je i dalje brala bilje i korijenje, te pomagala svojim lijekovima svakome tko bi joj se obraao ... Pokazivala je bilje, trave i korijenje i svima u kui. Svekrva se 50

je bojala uzeti u ruke ljekovito bilje jer se bojala da se s nekom travom n H U K ... Jelinku je najvie to alostilo, to ni jedno njezino dijete nije htjelo brati bilje i trave. Nitko je nije htio ni sluati kada im je tumaila kako se lijei pojedina bolest. Najbolji pomaga u traenju bilja, bio joj ]c nje /m mu. h\ i Tu bi joj govorio: Jelinka, moja draga, daj pronajdi vrastvo protiv starosti i slabosti! Ja ti bum pomagal kopati, ak treba pet metrov poil /eml|u, ta k mi je /al nu mame i mega ae, kak su saki dan slabiji i se manji i inan|i, stariji i nemoniji! ... Jive dragi kad bi se to moglo, ja bi im od svoje snage odzela i n|im divr^la, ali tu m iia\e, m korijenje ne poma/e, to je samo milost boja, ka e ji drati na tem svetu! Dek je Njegva volja, a ja jim bum svojim vratvom pomagala kaj bum vie mogla!... Jer su mi dobri i predobri, mili i dragi kak da su me na sve! dali!.. . Svekrva Kata je pomagala Jelinki spremati opremu za tri ken, kako ]e to obiaj u selu Uila ju je odmah nakon udaje vesti narodno vezivo i ivati ensku i muku nonju. I Jivine sestre su Jelinki pokazivale kako se radi runi rad, ali ona nije to /.nala, a ni moula, iako je /.ivo /.eljela. Zato MI njezine kerke od malena bile prave umjetnice. Od prodanih svinja nakupovala je u Karlovcu i Dugoj Resi sve potrebno, a i nepotrebno. Svekar je zahtijevao da mora sve potroiti ka ko je to rekao Dragamanin tetan Jelfi.Te je jeseni cesto Jelinka ila u Karlovac kupovati stvari za opremu, a povela je i stariju kerku l raneu Sin Ivan je odlazio na pau sa svinjama, a Franjku bi tada otac govorio: Ti Franjko zameni Francu, pak otiraj krave i vole na pau, ne bu ti teko, se je pokoeno, samo pazi na kukuruzu i repu! Jednoj: dana kad je Franjko otjerao svoje volove i krave na pau, meu seoske pastire naao ih je ve uz 51

vatru, jer su jutra ujesen hladna. Pastiri su se dogovarali tko e biti danas gospodar. Kada se pojavio Franjko, izbor je pao na njega. Mladi po prirodi miran, visok, jedan od prvih gospodara, a ve je i u devetnaestoj godini. I koji bi se pastir usudio da njemu zapovijeda? ... Blago je poelo pasti travu na livadi, ali je svakomalo dizalo gubice, jer je zemlja bila hladna. I medu govedima ima razlike: mimo i posluno blago slua rijei i zapovijedi pastira, ali ima i divljeg i prodrljivog. Kad ugleda neki bolji zalogaj, kukuruz, repu, cimu od bundeve, zaas krene u tetu. Franjko nije morao paziti na goveda, ve je samo okoli hodao i pazio na pastire, vre li dobro svoju dunost ... Najednom opazi dvije krave kako halapljivo grizu lie kukuruza i mlade klasove, a druge ih obaraju i gaze po njima. Potri prema kravama i povie: Kakviga ste leniga bukvana vrgli na to mesto da pazi da krave ne vujdu vu kvar? Joj meni, joj! Ja sam se zagledala vu moj lingeraj, pak nis videla krave!... Kaj se tak vri svoja dunost? Kaj je prvo tebi tvoj lingeraj, neg tuda kukuruza? Sram te bilo curo, kuliki su kvar napravile krave! I udari nekoliko puta s biem po golim nogama Tereze Brozovieve ... Djevojka une, a Franjo jo nekoliko puta udari biem, ali sada po rubai, a Tereza plaui ree: Ti gizdavac jen, se si mi liste na noga tvojim biem rasekal, kaj te ni sram, da jen deko curu tue? ... Zakaj se nis drala rada? Cura bi tela pasti krave i lingati, to neide skupa jesi me razmela? Ga ja zapovedam ne bu se kvar delal! Tereza ga ljutilo pogleda pa ode za kravama. Oko podne sita se goveda skupe i stanu preivati. Poneko je 52

i leglo na ugodnom jesenjem suncu, a pastiri se opet skupe oko ognjita da na aru peku kukuruz kojeg obino ukradu, ali zato svaki nade izgovor: Otrgnal sam ga na vujevim, ja pak na mega teca ili bilo koga roaka ... Tereza Brozovi ree: Pogledajte, na, kaj su mi noge sline, kaj je iz njih svojim hicem dananji gospodar napravil? Zakaj si puala krave vu tuju kukuruzu? ree Franjko. Kaj sam jih ja nagla pustila, ti gizdavac jen! Sakj je za se gizdav! Kale e. Kad ste mene postavili za gospodara, ja kvara ne dam delati! ... Kak bum samo sa tak mrskim nogama domov dola, ak to vide moji brati, pak da jim velim, bi ti uni plea naravnali! Reci ke mu e, ni me stra! Bila si kriva za krave i kvar, pak si dibila kaj te ide! Kaj si sigura, kaj misli da sme se zati, kaj su te prekriali kak za najljepega deka v selu, mogal bi ti tvoj lepi obra/ pocrniti! Tui me kemu e, ali zamukni! Ne bum te tuila, ne boj se, znam ja da uni kaj se med pastiri tref i, da se to nikom ne prenasa!... Franjko pogleda Tore/u, a ona mu se obijesne nasmijei, podigne glavu, otvori usta kao da e neto rei, ali se samo glasno nasmije, i/a/.ovno ga gledajui. Te godine, za Boi, dao je Franjko Mai boinicu Terezi Brozovievoj. Dao je i drugim djevojkama, svojim roakinjama, a dobio ih je i on. Ah' na drugi dan Boia, kad je Tereza dala Franjku dar, on ju zapita: Da ti je ta za veru? Tereza se zacrveni, pa tiho progovori: Samo tebi, Franjko!... 53

Nije bio obiaj da se sastaju ili javno pokazuju zajedno, jo manje da ljubav jedno drugome iskazuju... Kada je Franjko trebao ii u vojsku, naao je prigodu da pita Terezu: Bus li me ekala, Tereza, dok se iz vojske povrnem?... Bum Franjko, bum! Ni tega majka rodila kega bi zela, a niti te sile, ka bi me primorala. Brojila bum mesece, dane, vure i minute, dok se ti ne povme! Ja ti, Tereza, isto veru dajem, niti jene cure ne bi zel, nek tebe! Sad mi bu lake u vojski, saki dan bum mi-slil na te i na oni, kak nam bu lepo, ga burno mu i ena!... Franjko je bio vie od pola godine u vojsci, pisao je svojima vie puta, a u listu sestri Franci ne spominje nikoga, samo pita: ... Zna draga France, da bus ti najbolje znala, kaj je noviga vu naem selu, mene zanima, gdaj je vrml da li se je uda dece rodilo, a najvie me zanima da li je uda snobokov, ba bi rad znati ki se deki ene i ka se cura vdaje;... Brojim mesece i dane, ali su mi jako duge i vure, dok me buju puali domov, onda ako Bog da, im prije na snuboke! Da li kdaj i za tebe pita? ... Druge godine na poetku studenoga, vratio se Franjko iz vojske. Bio je jo ljepi nego kad je poao. Jo se vie razvio, i imao je zdravu boju, tako da ga je bila milina gledati... Bila mu je uroena urednost, pazio je na istou i mnogo se brinuo o svom izgledu. Doao je kui na poetku tjedna, te je jedva doekao nedjelju da pode u crkvu da se tamo pokae pred seljacima, a najvie da ga vide djevojke, a on njih. Kako je po naravi bio pomalo umiljen, ak i ohol, a naroito ponosan na svoju ljepotu, bio je potpuno siguran
54

da nema u cijeloj upi djevojke koja ne bi htjela poi za njega. Vjerovao je da e svaka obitelj iju on djevojku - Pozdravljao se s mnogima, pa se tako rukovao i s vie djevojaka Terezi je malo dulje drao ruku i gledao je, pa joj je smijeei se i malo okom namignuo. Kod veernje, ulazei u crkvu, nade se kraj Tereze, te joj ree: Ma Franca mi je povedala o se snuboki, ali mi je rekla da si ili ti naivie imela'1
Joj, joj, jesam, jesam! Komaj sam se obranila, aa me nagovara, a mama me sili i pota! ...
Doao je s veernje kuci, pa je odluio da naveer pode

zaprosi biti poaena.

do Terezinih roditelja i da im veli da ozbiljno misli na Terezu. Ali kod kue je zatekao neke roake iz Jakova koji su doli u posjet doznavi da se vratio, s porukom, kako bi im bilo drago da se mijenjaju, on da oeni njihovu Janu, a njihov sin Mika, Francu. Ta se elja kae najprije roditeljima, a oni je onda prenesu svojoj djeci. Ti ga roaci ne bi zadrali, ali je tamo bio Draganianac tefan Jelic. u vojnikoj, uniformi, te se jadao: Mislil sam da bum puknul od jada kad su mi rekli: Jeliu tebi se rok produuje, spremamo vojne vjebe, tebe kao kaplara moramo /adr/ati! . . . Vis moj tefa, ja sem bil mudreji ja nis tel nikakve asti!
Ja sam pak bedak mislil, bolje je zapovedati, nek od bilo koga sluati! Sad sem doel na par dne v berbu, a onda nazaj! Da. ak d r . t m Bog da i dokle? . . .

Umiri se, tefan, vebe nigdar dugo ne traju!

Kak bi tak bilo, kak ti veli, ali mene je strah, koja da je di Boia, pa makar i par dan potle, ali ak me zadriju di kvatn, ja bum ponoril! 55

tefan je govorio Franjku, ali je svaki as kradomice pogledavao Francu, te nastavi: Ti si v najlepe vreme deal, beratva, lamatva, lupIjenje kukuruze, to je najlepa prilika za nas deke, a bome i za cure, da se aem iz bliza vidimo, potancamo, zapopevamo, a kaj da ti mudrujem, elo vreme sam si zamilja! i kamoj ekal, da ove zime ne bi rad v moji komori sam spati! Ostao je Franjko te veeri sa svojim roacima i tefanom koji se oprostio neto prije pola noi. Zadravali su ga i nagovarali da kod njih prenoi, ali on ree: Kakav bi ja bil vojnik, jo bi me vie bilo sram kak draganikega deka, da se boji nei? ... Kada je tefan otiao, djeda Franjo kae: Bome je taj tefan deko i pol! Pametno divani i nekak mi se vie dopada, kak vojnik! A Franca e: Bome, a mu lepe prispeva njegova lepa draganika nonja! Kaj ti France razme? Lepi je deko ili kak vojnik, ili pak kak seljak, samo mi je bil skori preve napastan, ga vas pogleda majko, in da izgovara: Dobra moja draga mama, moj anel. Sveta Majko boja, gdje se je samo navel kuevati ruke, jeni selski eni? ... ree Franjko. Vnuek moj mili i dobri, kaj si pozabil, kulike je muke tvoji majki zavdal kak je divanil da si bu prste odsekel ako mu nee probati pomoi! odgovori mu stara mama. To je ve davni prelo, stara mama! Franjko je proetao sobom, onda uzeo au vina i popio. Bio je nemiran, borio se s milju da svoju namjeru s curom Brozovievom kae svojima po starim obiajima ... Onda opet u njemu pobijedi njegova umiljenost i samopouzdanje, a i vjera u sebe, te odlui: Ne, neu rei, vujca 56

mmam tu, kuma samcu neu prestti, sam bum ja otiel, nek bu nekak druga, Me se po starim, naj se udiju ga im bum rekal! Sutradan prije podne, kada je sve poslove oko kue
zavrio ree svojima:

Prejti u malo v selo, moru prejdem tetii Franci da vidim i ujem kak je to nogu potrla!? Izaao je, polako hodao i pozdravljao susjede. Nitko nije nita slutio Deko je doao iz vojske, posjeuje znance i rodbinu. ak ni sveznajue ene i znatieljne djevojke koje su promatrale lijepa mladia za enidbu nisu nita neobino vidjele. Franjko krene prema crkvi, pa se onda uputi u dvorite Joe Brezovica. Pokuca na vrata i ue. Joa je bio vrstan pleta koara, pleo je i sad koaru, a njegova ena Bara krojila je na stolu neto od platna. Falen Bog! Nasveveke! veli Joa. . I Tereza odgovori glasno, a majka Bara promrsi: Ijl Na sve veke!... ^t Franjko se rukuje s gospodarom kue, onda s majkom koja mu prui preko volje ruku, a Tereza mu sva sretna prihvati ruku, te se stidljivo nasmijei. Bome kume Joa, vam nema para, na daleko i iroko poznati ste kao pravi majstor u pletenju koara!... Meni ti je to moj Franjko, najmilija zabava, a onda se tu i dobi lepi novac, a moja Tereza nabere lika oko Kupe kak niti jena naa cura kaj ne Tereza? Kak ne bi, kad mi vi japa se novce date ga prodate koare i velite: Na kerko, kupi si kaj e, pak si privrgm tvoje dati . . Kaj to Tereza spominje, alosna bi bila naa nia da je spala da se skrbi tvoja data iz ainu koari!

57

 Kuma Bara, kak to ni sramota, ak se i kaj god pri hii poteno pridela? Pri nam se bome se u potenju i pravici dela, a bome se ne dela na iste fele pri saki hii v naem selu ... Joa je u eninim rijeima osjetio alac, pa brzo upita Franjka da skrene razgovor: Reci ti meni kak nekadanjem vojniku-konjaniku kak ti je bilo u vojsci? Vojska je kume unak kak je i prvo bilo, strogoa i istoa, kaj je za vnoge i vnoge deke dobro, naviju se reda, ali kak i sami znate, malo gdaj se toga reda dugo dri, ga se iz vojske povme! Da, da, i sam sam bil takov, jo kak-tak dek se ne oeni, onda ena, dojdu deca, delo, a im si stareji se bi vie tel imeti, onda se pozabiju prati zubi, ruke, a brije, se ne saki dan ve saki e dan ... Ti Joe nisi nigdar di sebe uda dral, al ni se ne boj, da ne bu on taj ki pazi na se vie, nek jena cura! Verujte kuma da se bum reda dral, veliju da je to pol zdravlja, a onda, neu vam lagati, to mi je unak, kakti prirojeno! Da, da imel si i od koga naviti! Kaj se ti Bare ozerja, deko je da ga je milina gledati kaj je praf za praf! Naj bu kak e, za se bu, kaj nas brige! Opet ti Bare, unak na prek, kak nam ne bi bilo drago, na je sused, a jo nam je neki daljnji roak, po moji pokojni stari mami!... No budi Franjko, kak e, ali nam ipak reci, kaj te je vu to doba k nam dineslo!... Ni me kuma i kume, ni dineslo, nek sam ja sam doel znam da ni unako po nai starinsko naj bu nekak druga, tleval sam poradi vae Tereze!... 58

Kaj, po ti si ti sim doel? Mam ti ja velim, iz te melje ne bu kruha! ree Bara ljutilo. Franjko najprije problijedi, onda se zacrveni, pa obrie znoj sa ela, pogleda majku, oca, onda dugi pogled zadri na Terezi, t uzbuenim, nesigurnim ul.isom ree; Kume i kuma, ja i Tereza dali smo si veru, prvo nek sam ja u vojsku preel! Jedva to je to izgovorio, Terezina majka stala je kerku udarati platnom, govorei: Ti nisi cura kak se spada! Ti si potepua! Kak more jena potena cura deku veru dati, a da se ne pita au i mamu? ... Tereza je branei lice rukama od majinih udaraca, plaui govorila: Njega nosim vu srcu i nikiga vie! Samo njega bum zela, on je nu-ni sujeti! . . . Majka je opet na to stane tui, a Tereza utekne do oca i klekne kraj njega. On istrgne eni platno, ali ona ne prestane govoriti: Nisi vredna da sam te rodila! Zati ti nisi hela iti za Juru Seljana, Jivu Bencetia, se si sniboke odbijala, sram te bilo, curo pokvaren.; 1 Bare nemoj tak govoriti, ona je nae dobro dete! Prenemagala se je laljivka, a morti i tatica, ti si ji pomagal, ti tikvan j ed a n. u. ti M |i \u tim pomagali Ni ji pre vulo, naj se navije pri nami, nek je nigdar tak lepo i lako kak ji je sad, a ja sam vei bedak nek si ti, ja sam ti popuala, mesti da sam I LI prisilila za onega dobriga i bogatiga deka Seljana ... Ni te sile ka bi me mogla prisiliti! Njega, samo Franjkata hou ke mu sam veru dala! ako mili, ako dragi, pomozite mi! Ak me za kega drugoga silite, ja ae bum raj se sundrala' plakala je Tereza. 59

59

Razjarena Bara skine rubac s glave i opet je stane udarati govorei: Zamukni, prokleta cura, ja bi te raje vubila ovom mojom rukom, nek da te dam vu tu njihovu niu! Ne dam te i nedam! Da bude snaha njihove mame, copr-nice!... Franjko je poao da zatiti Terezu stade sad kao izbezumljen. Pogleda Baru, Jou, a onda Terezu koja oima u njemu trai spas i plaui govori: Franje, Franje, raje nek me vubiju, nek da me sile da drugiga zemem!... ujte vi Brozovika! Bog me je nadahnul da sam se suzdral na te vae odurne reci, na moju mamu da je ona copmica ... izusti Franjko. Tereza je prestala plakati, a Joa je ustao. Bara vee rubac na glavu, pa gleda Franjku

koji blijed i i/buden stane govoriti: Moja mama, ta svetica od ene, ka ne samo kaj je mnogima pomogla, tak je dobra da bi svoje krvi dala, ako bi s tem kemu mogla pomoi; sigurno ste i vi nekad od nje pomo prosili, a sad ju nazivate, kak za falu, da je coprnica! ... Bara se u prvi as preplaila blijedog i oajnog mladia, te ree: Tak smo i mi ene na poetku di nje uda drale, ali onda sam ja sama na svoja vuha ula kak ene divaniju da to ni bez vraje pomoi njeno vraenje ... Franjko se malo umirio: ujte kume Joa, vi ste aa, gospodar pri nii, mu ste pretimavani, pak malo premislite, ne presi mama vau Terezu neg ja da mi bude ena, kaj meni

fali kak deku, dajte mi recite!

ast Franje tebi, ve sam ti rekel da si deko i pol! Zna kak je /a ensko dete, tu ena, njena majka ima zadnju re! ... Recite mi kume, kaj onda i vi pristajete na te babje tcpnjarijc d a j e ma mome coprmea . . . Sram bi me to bilo i pomisliti na tvu mamu, a kam pak izreci. Ja sam mu, a ne baba s ke to med sobom ju blebecu? Sad ti ja na miru velim, nedam moji ceri da bude snaha tvoji mami, raje ji bi svezala mlinski kamen oko vrata i hi ju mojim rukama rinila vu Kupu!... Moji dobri mami, ka ne bi na glas mravunca zgazila, ka bi ju na ruka nesila, kad zna da je meni mila i draga
ena!

Moja mama ka v crikvu hodi, ka se moli Bogu i izpoveda se i prieuje, pri nai se nii moli pri svaki jeli i si skupa aku veer molimo ... Moja mama, da se je sa vragom vzala'.' ... Ja to nis prva rekla, ene tak veliju, onda kad uda ljudi nekaj divane ... onda nekaj i je!? ... A i jo veliju da ga copmice imeju kolo... da unda na metli odleti . .. tam na Klek, gdi se copmice digovaraju sa vragom ... Prokleta eno,

prokleta ostani! Da mi Bog ni pro-svetlil pamet, vratom bi vam zavmul. Proklinjat u vuru i minutu ga sam va prag prekorail!... Bogdar zgorela ta hia i vi, prokleta eno, vu nji da vam niti kosti ne ostaju! . .. Blijed i uzbuen to je izgovarao i natrake iao do vratiju; pogleda Terezu koja se tresla od uzbuenja i ree: Treze, makar te je ta mrcina od ene rodila, ja te ne morem iz svog srca hititi! Meni bus ostala mila i draga!

Nedam i jo jenput velim, nedam!...

60

61

 I ti meni, Franjko dragi!... Franjko je krenuo kui, nije gledao kuda hoda, pomalo je i teturao kao da je pijan, esto je ruke dizao kao da se nekome grozi, govorio je neke rijei i tako unie u svoje dvorite. Prva ga je opazila stara mama koja je stajala pred ulazom u kuhinju, pa preplaeno povie: Franjko, sinak mili, kaj ti se pripetilo, vesel si otiel, a sad tak zgledi kad da nisi pri sebi? ... Meni se je za vubiti! Oh, stara mama!... Prokleti bih* zli ljudi!... To je rekao penjui se na stube, te bane u sobu gdje su bili svi njegovi. Sjedne za stol, nasloni glavu na ruke, pa stane uzdisati ... Stara mama unie za njim, te jo s vrata ree: Sa sam preseneena! Takve reci uti od svega prviga unuka!? Meni se je za vubiti, to se pri nai poteni, kranski nii nigdar ni ulo! Franjko digne glavu, pogleda sve svoje prodornim pogledom, najdue se zadri na majci, te ree sav oajan gotovo jauui: Ovakvu sramotu, morem reci strahotu, ovak me na ni vrednosti vri jena prokleta ena, mene Franjka Maia, upravo istirati iz sve hie!... Ja ne morem med svet, da li me sad razmete, stara mama? Ga sam rekal, da mi se jeza vubiti! uje me Franjko, ja sam ve star ovek, ah' dok bum disal i dihati mogel, moja se bu sluala, a verujem i potivala pri ovi hii, pri ki se ni nigdar naprek divanilo. Gdaj se je vazmal mega vnuka iz sve hie istirati? ... Ona prokletnica, ona mrcina od ene, ne znam kak bi ju mrze nazval i kak bi joj mrze ime dal, Brozovieva ena, a on njen mu je ponesal se kak mrkavi pu, na se 62

je mual!... Una mi ne da svoje Tereze da pojde za mene, joj meni, joj! Kak u tu sramotu preiveti? ... .Hva i Jelinka podu prema njemu da ga utjee, a on se na njih i/dere: ^ Ne miite mi se blizu, bete od mene da vas ne vidim! Stari Pranja ustane i on poe prema njemu, te mu strogo ree: Sram te budi! Svemu ai i ti svetici od majke i ene, tak se ozeriti! To ti ja, tvoj stari aa, pod prokletstvom zabranjujem!... Teko mi je i nekak me je kak sram da se je tak nekaj moglo pripetiti mojemu vnuku, ne /ali kaj si na, jo k temu tekovome deku, da mu je malo para najti, nedati cure! Da dojde v nau niu, to mi nekak nejde v moju staru glavu!. . . Je, je, stari -aa rekla je da bi ju raji un-drala, nek sim /a snahu dala. I ovaj puta je najdulje svoj pogled zadrao na majci.
Opet spusti glavu na ruke, te stane u /d i s a t i i ponavljati:

Joj meni joj, kak u med svet zajti? Jiva ga je samo promatrao, a Jelinka se po nekoliko puta prekriila, pa slijegala ramenima. A stari aa nastavi: Posluhni me Franjko, kaj ti bum rekal, ega toga ne bi bilo, da si se sinak na mili dral nai stari navada, zna M n kn, nje su pametni ljudi osnivali, veruj sinak svemu stari mi ai, ga bi se ljudi drali naih starih Hrvatov i hrvatskih navadov, i stariga potenja i uda bi bole na svetu bilo! Ali stari aa, ja i Tereza, dali smo si veru prije neg sam iel v vojsku, ali kamo me sree, da sem se dral stare navade! Nu, vidi sinek, da mi sad za praf daje!
63

 Sino mi je bilo na misli i ve na jeziku da vam velim, tu nakanu, ali onda se je vu meni zdignala una moja nesrena gizdarija, a jo mi je na misal deel i aa, ki se ni starih navada deral! Ne divani tak Franjko, ja sem samo tvoji mami veru dal, kak i ti Trezi, ah' sam iel po starih navadih sa vujcem i mojim kumam na sniboke!... Joj meni, joj! Kak bum to preivil? ... Ja ne marem k sebi dojti, da ta Bara Brozovika ne da naemu sinu svu cer, ak se prav za prav zame, naa je nia vie pretimavana neg Brozovieva!... Franjko je gledao majku kada mu je to govorila, a onda kao izbezumljen stane ponavljati: ete, da vam reem majko, ete, ete, majko! Majko, zakaj ste me rodila? ... Sinak mili, veselila sam se tvemu roenju kak najveem daru na tem svetu, samo sam se Bogu molila, naj mi bude iv i zdrav!... Dost je sad tega Franjko! Ti si Maievega roda, nisi neka ua, a nebu niti puzavi sluzavi pu, kak si rekel da je Joa Brozovi, reci, zakaj ti nedaju sve cure? ... Ne morem, ne morem to reci! aa, nejde mi iz zubi ta mrska, odurna re! Stari Pranja ree strogo i odreito: Pri nai se nii ni ne skriva, kaj zna jen ... to se ne taji pred semi sami. Smesta nam povej, se se bu to tak i tak znalo? Franjko ustane, izbezumljeno pogleda majku, poe prema njoj i prihvati je za oba ramena. Jelinka problijedi od uzbuenja, a on viui upita: Majko, majko, ni mi dala, ta prokleta ena sve Treze, zati da ne da sve ceri da bude snaha jene caprnice!...?

Jelinka jo jae problijedi, uspjela je jadna jedino rei: Joji meni, joji meni, joj! zatetura i srui se onesvijetena na postelju.

Nastalo je zaprepatenje i opi pla, a Jiva sav oajan digne obje ruke uvis, te povie bolno i tekim glasom: Sine, sine, tvoja mrska, odurna re, vubila ti je roenu majku! ... Franjka su potresle oeve rijei, oblio ga je hladni znoj, gledajui majku koju su odmah sestre i stara mama zapoele polijevali hladnom vodom. Tada se baci na krevet k njoj i stane je do/ivati; Majko, majko, mila i draga moja majko! Nemojte umreti! Boe, ako jesi na nebesi, ne daj da mi majka mre, nek ivi, ja u je na kolenima prositi da mi oprosti!... Majko, majice, kaj sam ponavljal reci one prokletnice? ... Majko, majko, oprostite vaem nesretnom sinu i vaem grenom sinu!... Joj meni, joj, ak su vas te moje mrske reci vubile, majko mila i ja bum mrtav vuz vas i tam bum leal, joj meni. joj. Boe ne daj, da mi majka mre! Jelenka je dola k svijesti, ula je sinovljeve rijei, te tuno i bolno progovori: |r- Franje, sine, nisi me sa se vubil, ali mi duboko v serce si zarival! ... Franjko se digne, nasloni se na majku, stane je milovati i ljubiti, pa ree: Majko mila draga, morete mi oprostiti?. . . Te mrske rei ke su moja usta izrekla.' . . . Sine moj, ne bi smela nositi ime majke, ako ne bi grehe svoji dii oprostila, opraam!... Opraam i tebi sine, ali ak bum ivela sto let, pozabiti ne bum mogla!...

 Majko, majko, ja vas bum osvetili Bum to napra-vil da bu ona mrcina od ene pred vami kleala, zavijala se bu kak 64

koa i vas za oprotenje presila bu!...

5 Pokajnik

65

To ree pa potri iz kue. Uspjeli su ga zadrati, a on C branio i govorio: Presim vas, pustite me! Mogla bi mi se pamet zmeati! Nemojte me iskati, niti zvati, dok ja sam ne dojdem! Potrao je na dvorite, zastao je malo kao preplaen, potrao prema Ijestvama, te se brzo stao penjati na sjenik. Promatrali su ga dok se penjao, a onda su se smireni povukli u sobu. Jelinka je snudeno sjedila na podnoju kreveta, te nastojala da se sabere. Obrisala je suze da ih ne vide Jiva i djeca. Jiva sjedne uz nju, te je stane tjeiti: Jelinka mila i draga, pred menom ne mora skriti suze! Draga moja ena, tak si mi mila kak ono pred dvadeset i pet let! eno moja, ti svetica majka nae dece!... Jelinka pogleda Jivu, a oi joj se orose od sree suzama, pa drui ree: Jive, Jive moj za navek mili i predobri Jive!... Jivu su ganule Jelinkine rijei, zanio se i zaboravio taj ve zreli ovjek, privinuo ju je na grudi i pred svima poljubio. Unie stara mama s rijeima: Kaj je bilo da je, naj ostane pri nai hii, se mi se jelo prizvarilo, sad si hote k obedu! Majko, presim vas, mene ne siliti, nemarem! Ne bi vu me moglo, moram malo poivati! Smiri se, smiri ceri mila i dobra, oprostila mu jesi, moli se Bogu, dete milo, da to im prvo pozabi! Bum majka, bum, presila Boga i Majku boju, da mi pomogneju pozabiti! Jive, daj mi pomozi da se jo malo pruim po postelji!... Hou! Hou, Jelinka mila, da li te jako bou'? Ne vie tak jako, samo me jo oko srca vrevnjuje. Jelinka legne, Jiva je pokrije, te joj ree: 66

" Poini si mila, pofioil . Ne nUt na mi rnnkiga,

tvoj Jiva hu vuz tebe!

Jive! Oj Jelinka! Nekaj bi te pitala? Daj Jelinka, daj! Bus h* ti Jive makar mald poveroval na te tepnja-rije i to mrsko blato kaj te ene, proklete im due bile, veliju da sam ja ... Jive joj zatvori usta poljupcem: Nigdar mi vie to ne spominji, ti si za me svetica i ostala bus di kraja ivota! ... Jive mili i dobri, to je vratvo, ke me bu veselo dralo na ivotu, da ivim za te i za nau decu! Jedva je poelo svitati kada se Franjko sputao iz sjenika po Ijestvama na zemlju, silazio je lagano, te se ogledavao zbunjen, preplaen, kao da se neega boji. Otac i mlai brat bili su u tali kod goveda. asak je stajao uz ljestve, svme pogled prema kuhinji otkuda su dopirali glasovi, neodluno je krzmao, ali se ipak uputi prema tali. Dobro jutro, bi li vam mogal kaj pomoi!? Bog ti dao, Franjko, blago smo poesali, napoji! ga bu sam Ivan, a ti poj, pak se presleci... im se i mi najemo, onda bi preli si tri v lazu po drva.
Poli su obojica prema ku h in j i , a 1-ranjko rccc.

Kak bum pred mamu deal? Prokleti jezik, veu ranu napravi i vie od njega pee, nek velike otre sikire. Ne misli na oni, kaj je prelo, a jo manje spominji, srce tvoje majke je veliko i iroko, puno ljubavi i oproten ja.

Jo sa stuba povie Jiva: Majko, naj budu ganci dost zamaeni, mi smo jako gladni. Kasno bi bilo, sinko, da me sad pod stare dane vui kakvi moraju biti ganci. To se, majko, samo tak veli, da se nekaj ree. Stara mama je mjeala gance, Jelinka i Franca kosale su bundeve za svinje; Franjko pode prema majci pognute glave te bolnim glasom ree: Mama, mama, moja mama! Jelinka ga pogleda, te e druim glasom koji je zvuao kao jecaj ree: Sine moj, kak si ti prepol, hodi v komoru, pak se presleci v sakidanju opravu. Stara mama za njim povie: Onda dojdi da odnese svinjam ove velike abre barilov da ne mora mama ili Franca. Mam bum doel, mam, stara mama, nek une ne nesiju, to ni za njih, to je preteko. Niste mu to morali rei mama, ve bi ja odnesla. Znam ja kaj delam, moja Jelinka, kaj ne vidi kak zgledi i kak se dri, takvi moraju piti, popevati ili delati. Verujem da je delo najbolje vratvo. Kod jela se obino malo razgovara, ali je djed Franjo glasno tumaio Jivi s koje strane moraju rezati hrast da bi se sruio na ravnicu. Jiva je po nekoliko puta opetavao: Znam, aa, znam, se mi ni to prvi rast, kega seem. Verujem ti Jiva, da ti ni prvi, ali ov rast je na takvi krianju da je dobro da uje, kak ja mislin. Djed Pranja se sretno smijuljio motrei ispod oka Franjka kako pohlepno jede. Bio je Franjka zdrav i jak 68

mladi, a nije jeo vie od dvadeset i etiri sata. Kad su polazili u umu po drva Franjko pode do sestre France, te joj ree: France, lepo te presim, daj si otrgni malo od tvega dela, pak mi vredi opravu. Ne more me prisiti, lepi moj bratac, samo ti hodi bez brije v lazu. Ve je davno prolo podne kad su dovezli veliki voz drva. Najprije su blago ispregli, odveli u talu i nahranili ga a i njih je ekao objed. Ja bi preol di tetie France, nis bil jo pri nji, znate, da bu (i se lepo vidilo, kad ona ne moru nikani. Joj, Jelinka draga, daj se dimisli, kaj bi ji po Franjkutu poslali, kaj una nima. Oh ma, mama, kaj una nima, ima fala Bogu ega i siesa. ali kajgod majka poalje, slae je od meda, kaj ne vidite, kak je meni drago, ga mi moja sirocka majka poalje malo orehov ili jabuk, i onaj njeni mali sirac mi je sladak, Stara mama, nemojte po meni slati, to se deku ne ika nisiti, drugi put kulikogod ete, ga idemo s kolima mimo, Nu dobro, dobro, gizdavac moj mili, ali flau droenke bus ponesel, naj si tetia s tom jakom rakijom natare kria ga ji bu bolela. Franjko se cijeli tjedan predveer ureivao i presvlaio, te odlazio od kue s i/govorom: Obeal sam Mati, moram di kuma, a u petak veli ocu: Presim vas, aa, ne pitajte me, kaj vam nis rekal, da se bum osvetil, pustite me na miru da kujem osvetu, ti prokleti mrcini od ene. ' Sine, sine, to pri nai hii nisi nigdar ul, reci osvete su mrske reci i nigdar se dobro ne zavisiju. 69

Franjko se okrene prema ocu, te apui stane govoriti s gorinom: Pustite me, aa, da slobodni mislim, makar temu morem biti gospodar, kujem plan, moram aa, druga bi iz pameti izial, ja neu od me namisli odustati, da me reeju. Joj meni, Franjko, joj, da te Bog oslobodi da se ne misli ivotima titrati, ili ouval te sveti Florijan s ognjem. A sad joj meni, aa, kaj ja tak zgledim, zakaj ste me takviga, jakiga, visokiga, jo me veliju i lepiga na svet dinesli... ja Franjko, Maiev, da bi se ivotima i ognjem osveival... jaa bu moja osveta od ognja i vode, dali me sad ujete aa. ujem, ujem, sinko, ali ne razumem, zati me ovak jakiga i zdraviga zima po telu opaja. Franjko je zaelio lahku no i otiao. Jiva uzdahne, a otac mu ree: Kaj si ti Jiva brigu dela pak jo izdihavle, pusti deka, naj si zraka zame, ni samo tak nemu Maievem deku i jo temu takvimu dati obrisa. Oh aa, aa, ni meni kaj on oko rodbine i prijatelja ide, ali njemu je vu glavu desio, pak kuje, a bolje da vam ne velim. uje Jive, gdaj sam ja tebi?! S menom divani, da se mora osvetiti za nanesenu sramotu i uvredu njegove matere. Joj meni, joj nesretne, opet bum ja kriva, ja ga bum na golim kolenima prosila, naj to se pusti i zaboravi, ja sam mirna i vesela, kad ste vi si vuz mene i potujete me kak potenu enu, a najvie Bogu zafaljujem, kaj si mi ti dobri Jiva, unak dobre i mile reci rekal v un najtei as mega ivota, ree Jelinka.
70

Nu, Jelinka, ne mora zati plakati, se bu dobro, ako Bog da, deko je zdrav, jak, pak vu njemu krv kipi, nu ga se malo ohladi. Ini se ve smiril. Da, da, Jive, dobro si rekal, pravi deko Maieve familije po lepoti i izgledu, ali nekaj se vu njemu zadelo i ipakiga soja. Jelinka je bila u nedjelju sva zbunjena od sree kad joj je Franjko rekao, da mu dade rubau za poldanju mau. Baka Kata je dola od jutarnje mise, a Jelinka joj sva sretna ree: Mama, Franjkotu sam dala novu pisanu rubau, un ide na poldanju mau. Jelinka, Jelinka, zakaj si vie od dvajset let pri Maiima. jo nisi postala ona prava Maicka, Vesela sam, mama, a kemu u veseleje rei se vesele nek vam... ja sam se sirota bojala, da nee teti iti rad mene. Kaj ti, Jelinka, opet batka, radi tebe, gdaj si ti i kaj si ti pri ovi nii, kaj ne potuje Boga, da si majka petero zdrave dece, kaj e da ja bum sad pod stare dane zloesta svekrva da te bum morala potati da o temu za navek mui. Dobra i predobra mama, bum se uvala tih reci. Spravljaj se i ti poldanji mai, ja bum se vredila, dek se vi povrnete. Franjko je doao pred crkvu obuen sveano, a na njemu je bila zapaena bogato ukraena koulja koju mladii obino nose za snuboke i zapis. Stao je meu drugove i roake, ra/eovamli su o vir m e n u kako |c pogodovalo sjetvi, a Franjko primijeti, kako bi svakome savjetovao da to prije nabavi drva, jer ve sada kotai zapadaju u blato do glavine.

71

dFranjko je naoko mirno razgovarao, ali je svakomalo krijui to pred prisutnima, pogledavao na mjesto gdje su stajale djevojke, a onda kao u neprilici ree da ga ulja izma, te pode prema ulazu u crkvu. Obilazio je jednom, opet se vraao i tek se tada susreo pogledom s Terezom i zadrao ga na njoj. Jeli taj pogled molio ili se grozio Tereza se skloni za njegovu sestru Francu, te drhui ree: Joj France, joj meni, strah me je, to njegovo gledanje dobro ne znai, hodi malo s menom, bum ti nekaj povedala. Vis France, da me je na pol manje, tuku me dema, divaniju mi sikakve mrske reci, sili me mama, sad je i aa vuz nju pristal i brat pristaje, oh sirote mi cure, onda sam od muke i jada pristala, da bum pola za Blaa Juriniivega. Dobar deko Treza i dibra nia. Dobar i predobar, tak nekak kak i moj aa, ali meni ni po voli, jo vie po srcu; joj meni, joj, zna France da greim, prosim Boga naj mi srce pukne na dan svadbe od tuge za tvojim Franjkom. Smiri se Treze, takva je naa sudbina, da mi cure moramo uda puta proti sve volje napraviti, za volju roditeljov. France mila, povej mu, da sam pod mukom i pod silu pristala, da u pojti za Blaa, jo mu reci, da ga vu ime boje presim, nek se tuliku ne prehaja pokraj nae nie. Zna, France, da sam se mleko prelejala kad sam iz tale ila, a on je na nae dvorie zaal, joj, meni joj. Pogledaj dali mi se jo pozna, kak me mama upila po zube. Dela sam v kuhinju sa praznom abricom, rekla sam da sam se popiknola na dvorisu, ruke sam si brisala a ma mama se nolukava na okno, pak veli: Kaj se ov gizdavac plete tu po putu, oko nae nie, kaj mu ni dost 72

uni, kaj sam mu rekla. Mene je nekaj zagrabilo oko srca, pak velim: Kaj vam i na putu pai, dah' vas je deal kruha prositi, put je za sakiga, tak i za njega. upila me je mokrom rukom da sam vidila se same zvezde oko sebe. Bol je prela, ah' unda sam ula reci za ke nis nigdar mogla niti pomisliti da bi se mogle izrei. Treze, predugo si razvlekla, ve nas druge cure glediju, pomolimo se, naj nam Bog pomogne. Molila ga bum unak od navade, ali i on je svu mo i sve 06 od mene okrenul. France, samo jo to, nek niti za Majku boju ne koraci na nae dvorite, moglo bi biti veliko zlo, ula sam da se nai bojiju da bi nas mogal od jada zapaliti. Franca je dola ranije iz crkve. Franjko je ostao napolju, jer je jo neka nada tinjala u njemu. Morao se zadovoljiti samo s tim da jo jednom vidi Terezu. Doao je kui neraspoloen, jer je Tereza od straha skrivajui se i pognute glave uz svoje prijateljice krenula kui. Kod objeda se govorilo o propovijedi, a France ree: Ne znam kam e na upnik danas, rekal je da bu veerna posle etiri vure, dok ju odslui, bu no. I onda se obrati bratu: Franjko, hodi bratac, snami tu manu rubau, ta je prelepa da vu nji je, hodi, bum ti ja drugu dala. Franca mu dade znak oima, te oboje pou u komoru. Gledil sam te France iz koroa, uda ste pod masom divanili. Plakala je, rekla mi je naj ti velim, da je od muke i mrski reci pristala da e zeti Blaa. Franjko gnjevno ree: Ne bu njegova nigdar, to ti ja velim. Franjko mili, zna nae navade da mi uda puti 4 moramo, kak nai eju.
73

 Ja bum svoje misli izvril, ja moram, ja moram, druga bum puknul. Jo te vu ime boje presi, ne prehajaj se tuliko pokraj njene nie, a dvoria se uvaj kak ivega ognja. France, sestrice mila, upnik je meni s kasnom veernom pomogal, reci Trezi, da ju presim, kak se majka Boza presi, naj dojde iza vrata ekrestije, ja bum tam ekal, samo dve reci bum ji rekal. Joj Franjko, Franjko, na veliku pogibelj mee nju, jo vie sebe. Naj bu, kak e, to mi napravi. Kada je France ponovila Franjkove rijei Trezi, preplaila se, jer je Tereza problijedila i teko diui rekla: Posluhnola ga bum, ila bum, to budi morti od njega zadnje mile i drage reci, ak me bu gdaj vidil, pak me prepoveda mojim, te muke, te reci pretrpela bum, a ak me budu tukli, presila ji bum naj me zatuku, za njega mi ni ne bu teko a jo manje al. upnik se ispriao to je zakasnio jer je bilo ve gotovo pet sati kad je poela veemjica. On metne na oltar Sveto otajstvo, a uitelj zasvira orgulje i narod zapjeva: Gospodine smiluj se, Kriste uj nas! Franjko je bio na mukoj strani kora, traio je oima Terezu i tada je opazio kako svim srcem izgovara rijei pjesme Djevice nevina, majice draga, pogledaj ovaj nevoljni svijet, koj te zaziva, majice draga i moli za tvoj zagovor svet. Kada je opazio, kako si je kriom obrisala suze, podigla glavu i okrenula se prema njemu, sav je sretan jo vie podigao glavu, te gromkim glasom pjevao, tako da su se mnogi osvrtali prema njemu: Ah, ne oglui se, uslii nas Djevo, molbe nam nae ne odbij sad.
74

Pjevanje je zavrilo, sveenik uzme pokaznicu, te Svetim otajstvom blagoslovi narod. A Franjko, umjesto da
uini znak kria, pone sam sa sobom u/bueno govoriti:

Ona bu dela, ona bu sigurno dela. Nasuijao je neopaeno napustiti kor. Poe prema sakristiji. Stajao je iza velikih vratiju stare sakristije te je razmiljao kako more postupiti s Terezom da je predobije za svoje namjere Bio je siguran da e postati mu i ena, a time bi osvetio uvrede nanesene majci. U tim mislima prekine ua tihi drui apat: Dela sam, Franjko. Treze, Treze, moja draga Treze! Zagrlio je djevojku, privinuo ju je svom snagom uz sebe, te nije dugo skidao svojih usana s njenih. Ljubio ju je na nain neuobiajen u ono vrijeme kod seoskih mladia. inio je to namjerno, a u poetku i proraunato. Oboje su ra/,dra/eno disali, a Franjko upita Ima li me rada, Treze? Oh Franjko, Franjko, najrae da sad morem mreti tu vuz tebe Ne Treze mreti, ne, mi moramo iviti, mi moramo biti svoji, za eli ivot mu i ena. Joj mene, joj Franjko mili i dragi, kak su to mile i drage reci. Da imam sto ivota, ?.a tebe bi ji se dala. Franjko je opet zagrli, te ponovi one poljupce i upita je: Rekla si, mila, da bi ivot za me dala? Bi, mili, bi, ak e arni ga odmah, sretna bum vmrla pokraj tebe. Ne, Treze, ne, neu te mrtvu, nek mi daj sebe ivu, budi moja, ja tvoj, povezani naim telima, onda bi nas samo Bog mogal rastaviti, nigdar drugi, di konca naega ivota. Jeui, Franjko, kaj si.
75

Franjko joj nije dao izgovoriti, ve joj je usta zatvorio poljupcem, a onda nastavi: Mila moja, ja ti se kunem Bogom svemoguim, da bus onda postala moja mila ena di kraja naega ivota. Franjko, kak bu to, kaj bu svet rekal? Treze moja, to ne bu nigdo znal, nek ti i ja, a onda burno rekli tvojimi, ke burno na tu felu prisilili da pristanu da budemo mu i ena. Ti bus morala na se pristati, delaj se kak da ti je se sa voljom, samo zatei zapis, zatei mila. Opet je stane grliti i ljubiti: Onda kad bus zautila pod svojini srcem nae predrago edo, onda najprvo reci svemu ai na greh. On je poznati slabi, mekuac, ali od te sramote, bu nadjaal onu, onu tvoju mamu. Joj Franjko, joj, kak bu to, ja nis svetica da bi mogli namoliti Duha svetiga. Opet je stane ljubiti i s pouzdanjem govoriti: Mila moja, ja bum taj duh sveti, s tobom skupa. Od celiga srca sam molio Majku boju, naj nam blagoslovi nae zajedniko zdruenje. Franjko se u napraviti kajgod od mene ie, samo bre reci, kak i gde. V tvoji komori, na tvoji posteli. ekaj me, mila, deal bum iza pola noi pod okno komore. Opet je zagrli, te stane strastveno ljubiti, ali te poljupce prekine oajno i preplaeno dozivanje: Treze, Treze, oj Treze! Kaj tuliku kriite kak stekla, tam je v cirkvi, moli Boga i plae. . ., Ka si ti, tu f kmici? Kaj vas je briga, iite si cer v cirkvt 76

Tereza utekne u crkvu, a Franjko je ostao jo iza vra-tiju stare sakristije, te se nakon kratkoga vremena oprezno spusti na put. Hodao je polagano, svakih nekoliko koraka je zastajkivao, a iz ustiju mu je izlazio drui apat: Pred im sam strepil, kaj sam se navie bojal, pred tom misli drhtao sam od straha, a ona je, fala tebi Majka boja, pristala. Moja bus, Treze, a ja tvoj eli ivot. Znam da si mi povenu Liki da te nebi za eli svet ostavil, ga bus pod srcem utila plod naega greha. Ve te sad naprvo pre-sim, mila Treze da mi oprosti, kaj bus vu strahu ivila, kaj bum morti moral divaniti oni tvoji odurni mami, da te neu zeti, dok ne bu kleala pred mojom mamom i sklop-lenim rukama presila, da ji oprosti, kaj ju je onak mrskim, odurnim imenom nazvala. Mila i draga Tereze, ovdi f kmici, na putu, sam samcat, ali Bog uje, da ti nigdar neu pa-zabiti, kaj u tvojim pristankom moi osvetiti onu moju sveticu majku. Treze, kajgod bu med nami desio, ez eli i\ LII , navek bu mi na misu' tvoj pristanak. Kad je stigao do svoje kue, svratio je u dvorite, skrenuo prema tab', jer je vidio svijetlo, opazi oca i Ivu kako
se upravo s p r e m a j u da napuste talu, te mi veseo ree:

Delok svete veerae, morem li vam kaj pomoi. Dugo je trajala ta veerna, Franjko. Franjko prie ocu, metne mu ruku oko vrata, onda ga
svom snagom pfivinc k sebi eovorei:

aa, aa, moj dobri aa, meni je bila veema prekratka, se mi ide kak sam si zamislil, osveti! bum, osvetil bum, k ak ste om rekli sveticu majku.

Kaj ti je Franjko, tak si me stisnol da sam komaj di daha deol. Da si to napravil starimu ai, sigurno bi ga bil zaduil. Vesel sam aa, vesel sam, da od vesela i sree ne znam kaj delam.
77

 Smiri se i pazi, a jo vie misli kaj dela, re osvete je mrska i ne uje se rada pri Maievi nii. uj me tu na dvoriu, proklel bum te, ako bi ta tvoja osveta bila meana ivotima ljudi, ognjem ili vodom; nje se uvaj, makar bi njom osvetil i tvoju roenu majku.

l
Joj mene, aa dragi, kaj vi o meni tak mrsko mislite, ja prvi sin va i une moje mame Jelinke ipakinje, Turinove. To ree, ostavi oca i brata, potri prema kui, te s ulaza stane vikati: Delok svete veerne, sem ki me samo vidiju i unim ki me samo ujeju. Bog daj sinak, Bog, kaj se sinko i pri veerni vinom nudi. Oh stara mama, ja sem pijan od sree i veselja, no dahnul bum vam; nis vina niti vidU od poldan, kam pak pil. Krene hodnikom prema sobi, Jelinka otvori vrata, te se za malo sudari s Franjkom, a on povie grlei je: Mama, moja dobra mama, se mi ide po ruki, va Franjko e vas osvetiti... joj mama draga, to sam smiIjal ove dane i sam strepil, bum li mogal, bum majko, bum prisilil odurne ljudi, da pred vami klee moliju oprotenje; mama, to bu moj najsreniji dan ivota da vidim smirenu, zadovoljnu i srenu nau mamu, kak vas je na aa prezval, svetu majku. Joj meni, joj, sinak mili i dragi, po, mojim telom zima me opaja, kad si izrekal, osvetil bum vas majko, pred vama budu kleali. Sinak dragi, posluhni majku tvoju, ak je tom osvetom u pogibli tvoj ivot, uj sinko, samo tak mali, kak je trun ki vu oko stane, odustani od tega, ne izlai ivot svoj, majka to ne doputa. Mama, mama, kaj vi to divanite?

Divanila bum sinko i prosila bum te da ne kuje osvete poradi mene. Ja bum kleala pred tobom na golim koleni, na otrim pesku od zore do mraka, uvaj ivot svoj, sine mili, naj ostanem za navek okaljana, popljuvana, prezirana, makar i gaena od sveta, raje bum trpcla eli ivot, nek da ti sinak rad mene strada. Franjko digne majku u naruaj, okrene s s njom :ree: Takove reci i takove molbe more rei samo moja 3ra mama. Onda je spusti na zemlju, te veseo ree: Moja mila mama, budite mirni i veseli, niti las iz glave ne bu mi opala, ja sam vesel, kad mi je ona sama malo prve rekla da me tuliko ima rada, da bi svoj ivot za me dala. Stao se sretno smijeiti svima i sav objestan ree: Stara mama, oj stara mama, ja sam jako, jako gladan. Kod veere su bili svi dobro raspoloeni, razgovor nije zapinjao, djeda Pranja je po trei put poli naginjal te smijui se govorio: Takov si mi po voli, vnuk moj dragi, nemorem te se nagledati, ne znam kaj mi se vie na tebi dopada, snaga, mladost ili lepota, upravo si nam kak dika nae Maieve familije. Kaj ja ni ne vredim stari aa? Ive, vnuek dragi, i tebe imam rad i ti se bus jo razrasal, bus i ti visok i jak, ali ne zameri starimu ai, kaj se je zanesal, sinak mili, to je slaboa nas stari ljudi da sa milinom srca i due radi gledimo snagu i lepotu siiju, a kam pak ne svoje krvi. Morti je to tak im je ovek blie grobu.

78

79

Jo su se dogovarali kako e sutra, ako osvane lijep dan, iz ume dovesti ostatke poruenog hrasta, a Jiva ree: Lepo smo se za jutri sporazmeli o semu i siesu divanili, ja u prejti da prigledam blago. u ja prejti, aa, tak i tak danas nis bil f tali. Ne mora niti sad iti, Franjko. Da je stari aa tel iti, ni un te nebi pustil da ide vu ti mani opravi, a kam pak ja tvoj aa. Ja si bum jo malo popil, onda na poinak, nekak me postelja vlee ree stari aa. Stari aa, ja bi vas nekaj pital: vi ste pretimani mu i pametan ste, fala Bogu. Recite vi meni; ki je vei greh, ak ga ovek mora napraviti: nekoga zapaliti, na dom mu vodu pustiti ili pak nekaj vkrasti upita Franjko. Se je to greh pri nai hii, takve mrske stvari se niti ne spominju, zakaj ti sinko mene pita za takve stvari? Tak sam si nekak i mislil da mi ne bute nati nikakav odgovor dali. Kaj ti to, Franjko, nekak naprek ispituje starega au, se i sam zna, da to ni jena stvar ni potena ree Jiva. Znam aa, znam, ali ja mislim, ak ba mora, ak je biti ili ne biti vu pitanju da je najmanji greh nekaj vzeti, pa makar i fkrasti. Bog te uvaj sinko takvih misli, hodi ti sleci manu opravu, ne bu niti tebi poinak kodil, jutri ne bu tak lahko obsekati kite hrasta. Hote vi spat, ja nejdem, ja se bum jo malo preal po selu. Dost si se sinko ove dane prehajal, veeras si ranije lezi, meni za volju, zamoli ga majka. Franjko se digne, pogleda majku, te e otro:
80

Mama, da mi ponudite elo nae selo, si lanci sveta ne bi me mogu' svezali da se ja ne bi malo preial jo po
selu.

Ne jadi se sinko, mislila sam za tvoje dobro. Oh mama, mama, kaj vi morete znati, zati tak i divanite. Ne mama, niti za moje, a jo manje za vae dobro, nebi bilo dobro da ja sad idem sp;it. Dobro, dobro, sinak, smiri se, prejdi se, prejdi, samo se bre vrni, nisi me onda dobro razmel, kad sam te presila; meni je se, sejeni za me, samo naj bus ti sinek srean i zadovoljan. Ali meni nije, mama, pustite i ne dirajte vu ti, pustite mi ono vesele i radost, s kem sam deal od veerae. Franjko ustane, uputi se u komoru gdje su spavali on i brat Iva. Zatvarajui vrata i smijeei se ree: Svim vam elim slatku i lahku no! Ivo je itao neku priu, a svi su ga sluali. Nakon nekog vremena Jelinka lagano otvori vrata, pogleda u komoru i ree:
Jo je v komori, sigurni se bu smiril, kak se je milo i veselo nasrne jal, kad nam je rekal lahku no.

Svi su legli smireno na poinak jer je Franjko jo uvijek bio u komori. Kada je uao k njemu Iva Franjko je dovrio brijanje: Mam sam gotov da si ti more lei. Kaj ipak ide van Franjko? Moram Iva, moram! Tiho na prstima je iziao iz kue, jo tie je zatvorio lesu od dvorita, te se laganim korakom uputio po tamnoj noi u selo. Poao je putem koji vodi prema crkvi, zatim je iao na kraj sela. pa se opet vraao te krenuo prema Brozovicvoj kui. Svjetla nije bilo vie ni u jednoj kui. Neko je vrijeme stajao iza Brozovieve kue prislonjen uz
'< Pokajnik

81

drvo. Iako je bilo tamno, njegove oi, priviknute na tamu, pozorno su promatrale prozor Terezine sobe. ekanje mu je bila vjenost, bio je uzbuen, ali ni trenutak nije sumnjao, bio je posve siguran da e Tereza odrati obeanje. Uputi se laganim korakom prema prozoru kao da je slutio da ga Tereza u tom asu otvara. Kad je stavio ruku na prozor i htio se popeti sav oajan shvati, da je prozor ui od njegovih ramena. Tereza mu apne: Skini, Franjko, halju, daj mi krljak, sad se arni obadvemi rukami za okno, daj me objami oko vrata jenom rukom, pak se nakreni, okni je dost visoko samo je vusko, jo malo Franjko, samo se dri vrsti za me, ni se ne boj. Penjanje kroz uski prozor bilo je naporno i predugo je trajalo. Tereza je od uzbuenja i straha govorila odvie glasno. Franjko je bio ve napola na prozoru i uhvatio je vrsto Terezu, a ona ga posve glasno opomene: Dri se jo vre Franjko, pak se prebiti i skoi nutar. U tom trenutku vrata komore tiho otvori Joa Brozovi: Treze, Treze, kaj ti na glas bulazni? On stupi u komoru i ugleda je kako stoji kraj prozora u Franjkovom zagrljaju. Taj mirni, plaljivi ovjek, bez imalo vrste volje i njenoga tijela, digne ruke uvis, te gotovo plauim i druim glasom ree: Obeastio si mi dete, tat krvavi i crni, vubil te bum, onda nju pa sebe. Okrene se od prozora, a Tereza i Franjko su zastali kao ukopani. Drali su se zagrljeni, kao da su ukoeni. Joa Brozovi nato povie: Jantan, sikiru veliku dinesi. Tereza ga zgrabi za koulju i oajna povie: 82

Mene vubite, mene, ja sam ga zvala! Na tu viku unie njena majka, gologlava, drei u ruci opletke i rubac, a Tereza opet povie: Mene, mene, mam vubite, on nek ivi! Bei, bei mili Franjko! Sva uzbuena i preplaena Tereza odgurne svom snagom Franjka s prozora. Majka je stane udarati i vikati: Palandra, palandra, vubila te bum, obeaena curetino; ne, ne, ja te nis rodila, tebe je neastivi meni podvrgal, joj meni, joj! Otac se pojavi s velikom sjekirom, a brat s krampom pa stane vikati: Ne burno ga mam vubili, nek zatukli, to je galenjak, tat, Tone, sestru ti je obeastil! Mene, mene, mam vubijte, ne treba da ivim bez
nioiu!

Treza je leala na tlu, majka ju je tukla akama i udarala nogama. Vubite, vudrite bolje, bolje, zamite no, sikiru, bre, im bre me vubite plakala je Tereza. Joa i sin mu Anton izili su na dvorite. Otac ree sinu: Ak samo more, vudri ga krampom, ak ga ti vu-bije ja bum na se kaznu i greh prijel. Obili su sve dvorite, poli i na put, ali na Franjka nisu naili, jer ga je krila tamna i mrka no. Franjko je skoio s prozora gurnut snanim Terezinim rukama Nije bjeao, ve kao oamuen krene preko ledine u smjeru svoje kue. Bio je gologlav, sputenih ruku,
a iz usta mu |C i/la/io g n i c v m apat:

Za drugo i nis, nek da me vubiju, ja nis vredan da ivim, kaj mi vredi snaga i mladost, on stoji pred menom. slabi, mali, ve stari oveac, a ja ga gledim, namcsti da sam skuil nutar, za vrat ga zgrabil, zatrdil 83

mu zube, zagrezil mu se smru, hitil na njega blazinu i naum izvril. Jao mene, ja nis vredan da sam muko. Doao je blizu kue, stao, digao ruke, te sam sebi gnjevno rekao: Nisam vredan, da vu tu niu koraim, meni je mesto v lozi, med kukavicam, ticam, plahivim zajcima, ja nis deko, ja sam bedastiji nek na vol vu tali, un nebi tak mirni stal, kak sam ja, un bi sa rogami mahnol, a ja ki imam jake ruke, pamet, a elja je vu meni gorela, ja sam pustil ono milo stvorenje netaknuto... Joj meni, joj, sad ju tuku, sirota Treze. Treze, da se je ono dogodilo, kak smo se mi dokonah', tukli bi te, al bi i prestali, onda bi presili mene da te zamem, a ja bi, a ja... Mogal si to napraviti da si imel pameti i kurae; bei, bei, bei, kukavica jedan, ti ne sme ovak osramoen zajti vu tu niu... Govorei tako, sav izvan sebe krene ledinom prema Draganikom gorju, a usta su mu aptala: V lug, v lug, Draganiki lug, tam je meni mesto, med svinjam, a ne da ivim med svetom. Penjao se po breuljcima, onda hodao nizbrdo i preskakao jarke. Oi su mu se ve priuile na tamu, ali movare i blato nije mogao vidjeti, ve samo osjetiti. Kad je doao na vrh Draganikog gorja, te opazio crkvu svetog Jurja, kako sama stoji na uzvisini kao da straari nad itavim ovim krajem prene se. Zaustavi se, pogleda oko sebe, te se utjesi: Sad znam: spustiti se po putu, onda desno po veliki cesti, pak levo v lug med svinje, med svinje Franjko. Poao je nizbrdo, doao do gornjega sela, ugleda svjetlo u tab', stane, te poovie: Oj kume, gdajgod je, morem li kud napred di luga, da emo prvo dojdem med svinjare?
84

Na vrata tale izae ovjek, posvijetli lampaom a, preplaeno se povue, onda opet proviri te ree: Bog s tobom, deko, gologlav, v rubai, vu to doba, te nesi v lug, drugiga puta ni, za vuni i pil bus de-|1 di luga. m Dok je Franjko stajao na putu da uje odgovor, poeo je drhtati. Bila je hladna no, a kada se poelo daniti, pao je hladni jesenski mraz. Premda mlad, jak i uzbuen, hladna no s jutranjim mrazom nadjaala je njegovo tijelo. Smogne snage, te drui od studeni, upita: Dal je dalko nia Jelieva? im dojde do kapelice sv. Jantana, levo druga vuz veliku cestu. ulo se kako Franjko tri strmim putem prema cesti, a kad je doao na veliku cestu, ve se malo poelo daniti. Mnoge seoske kue, a naroito kola, bile su rasvijetljene. Franjko utri u Jelievo dvorite, lesa udari u plot, Jeli pogleda kroz prozor, te preplaeno povie: Za pet ran Bozi, to je deko naih prijatela i dobrotvora Maia, gologlav, samo v rubai. Kaj gleda, skoi bre pred deka. Jeli zatim povie iz hodnika: Franjko mili deko dragi, kaj te je k nam dineslo? Ja nis deko, ja sam kukavica, deal sam, da me otpeljete v lug med svinje. Jeli ga uhvati za rame, povue ga u hodnik, a Franjko cvokoui /ubim;t ree: Dajte mi kume otrova, ja ne morem med svet zajti. Nu hodi, sinko, sim f komoru, bum ti dal, bum, otrova. Pokae rukom eni i kerima da mu se mijea pamet. Baci ga na krevet, onako blatnoga u izmama, te povie: arko, daj bre malo zgrej onega otrova! 85

Franjko je upro izmama u stranicu kreveta, tako da se krevet micao kako se on tresao govorei isprekidanim i druim glasom: Osramoen, osramoen! Kum Jelai donese lonac ugrijana vina: Na sinko, na napij se otrova, kad ba e. Pridigao ga je pridravajui mu lonac na ustima. U poetku je vino curilo Franjku po licu, ali je ipak toplo vino brzo djelovalo, prestao se tresti, kum je jo vie navukao na njega pokriva i na prstima iziao iz sobe. U velikoj kui naao je zaplakanu enu i svih svojih pet keri, pa ree: Va mu pla ne bu pomogal. Verujte da bi raji da mi je nia zgorela, nek doiviti da vidim ovakvega deka kak mu se pamet zmeala, o Bog moj dragi, kak si to moga! dipustiti. Kakova je tuga i pla pri hii nai dobri i dragi prijatelj? Joj meni, joj kad se zbudi, kak ga budem mogal zadrati, takvi su goni, ki na pol pamet zgubiju. aa? Oj Zore. Kak je un ba sim k nam deal, ak je aem pamet zgubil? ula si mila moja, kak je rekal da ga peljam v lug med svinje, unda se je na nas dimislil. Joj meni, joj, Bog nas ouvaj i Sveti duh takvega betega. Jesenske noi su duge, seljak se die prije dana, a prva mu je briga bila, poi u talu do goveda. Tako ini svaki seljak, makar ima i samo jednu kravicu. Goveda se diu prije svitanja dana; ustaju, mau glavom, proteu noge, pusu po praznim jaslama, okreu glave prema vratima, a kada se pojavi njihov hranitelj, sva goveda muu i diu glave.

Jiva MaS izae iz kue na hodnik sa zapaljenim lampasem, te se uputi prema tali. Priini mu se kao da vidi neku sjenu kod lese. Trgne se na prodorne rijei: Kaj ti polae blagu, a gde ti je onaj vraji sin? Streem tu vie od dve vure, da ga zatuem velikom si-kirom kak mladici junca! Ne primici se moji lesi, ti ni koristi od mua, ti gnjila metla v ruka tve lajave ene, bei ak kaj dri do tvega ivota ... s ovim roglima bum te pribil na zemlju! Jiva zgrabi eljezne stajske rogle, poleti prema lesi gnjevno viui: Mega sina si deal vubiti, ti baba od mua'.' Preplaeni Joa Brozovi stane bjeati viui: Obeastil mi K noas cer, zasluil je da ga vubijem! Jiva je stao kao ukopan, kad je uo rijei obeastio mi je cer, ali samo trenutak, onda povie: Sigurni ni prez njene vole, teci po selu, pak zvoni tu sramotu, nesrea od mua. Uzme lampu u ruke, te krene umjesto u talu, prema komori, ali ga /bum glas ene: Jive, tak mi se priulo, kak da sam ula tvoj glas, kak krii. Ni, Jelinka, ni, na vola sam kriknol, zna da e rad nogom vubiti. Hodi Jelinka, jo si malo prilezi, za svinje i /ivad je jo preranu. Okrene se, poe prema tali baci sijena govedima u jasle, a zatim pogleda na hodnik Jelinka je unila u komom a on se uputi u komoru sinova. Unie, sin Ivo se okrene, te ree pospano: Jo samo minoticu da se pretegnem po pnsteli, tak mi v spi. Rani je jo, Ive, rani, slobodno jo spi. Digne malo lampu prema Franjkovom krevetu, bio je netaknut. Spusti

lampa nisko i uputi se iz sobe do Ije86

87

stva na sjeniku. Vraajui se natrag sav drui, uzbujeno ispod glasa progovori: Joj meni, joj, da ga morti nisu ovi kukovci undrali, pak je samo tak sim deal, da to prikrije: Ive, Ive, dojdi f talu. Deal bum, aa, da me i niste zvali, ve sam se bil stal iz postele. Ive, zna, da Franjko ni spal f komori! Bome, aa, nis niti gledil f kmici sam se oblekal. Ni, Ive, v komori, a niti na seniku, joj, meni, joj! Kaj se aa, starate, morti je pri tetii ili pri kumu, pak ni cura, sino je bil vesel, bril se je, lasi si je esal, v zrcalo se je gledil, veselo se je dral, a ja sam ga podra-il i rekal: Saki curi bus se depal, ne samo Trezi, nisi se moral veeras podbrivati, nek ak ide kam vu sniboke, Preplai! sam se da se bu na me razjedil, kaj sam Trezu spomenil, ali me je milo pogleda! i jo mi ez smeh rekal: Okreni se pak spij, ja se moram malo prejti ez selo. Joj meni, joj Ive, vredi ti sam talu, daj blagu reda, ja nis za nikakvi posal. Ve se poelo daniti, svinje su poele roktati, kokoi se pospano sputale niz lojtrice na dvorite, a Jelinka i Franca su nosile veliku abru kosanih bundeva svinjama. Jiva unie u veliku kuu i skidajui s klina ogrta ree: Samo se vi aa i mama poivajte, se bu v redu pri hii. Jelinka i cure sa Ivom se budu i bez vas vredili. Ne morem ja vie spati, ti Franje, samo se poivaj, malo si sno preve vu poli poluknol. Ja bum mam deal, idem rei kumu Martinu, ak e s nami iti danas v lazu. Izie na hodnik, prebaci ogrta, Jelinka ga pogleda, te zbunjeno ree: , Jive, kam si nakanil? , r:-, 88

Zna, Jelinka, htel sam se prejti malo. Jive, Jive, ti nekaj pred menom skriva, ne morem si mira najti, jer je tvoj glas bil preve otar danas pred zonu. Jelinka, draga Jelinka, nemoj se jaditi, U pak alostiti, Franjko noas ni doma spal. Joj meni, joj, uni njegovi naprek divani starimu ai, njegovo vesele elu veer; strepila sam, al nis tela rei, da to nikam dobru ne vodi. Jelinka, ne divani mami ni ai, ja idem sestri i kumu, sigurni je pri jenemu od nji spal. Joa Brozovi naglo otvori kuna vrata, te preplaeno ree svojima: Potprite neim vrata, tee za menom da me je fapil, sigurni bi me talskimi rogli prepiknol, tak mi se je jako zagrozil i potekal za menom. Sam Bog mi pomaga, kaj je jo bila kmica, pa sam sreni pobegal, tak me Jiva ni vidil. Ti bi i pred detetim vual da ti se nagrezi, oh Joa, Joa, na, skrij se pod postelu, a meni daj sikiru, ak i crni vrag dojde, ja bum ga vudrila, a njega bum sa gustaom. Bara, Bara, tebi satana ne da mira. Kak je Trezi? Tam je na nai posteli, tak sam ju pretukla da je sa crna, poglej si ju, ak je jo iva.
Makar si ji i mama, na golge bus dela, ak si ju zatukla, josi me ra/n'il.i, d vr;i/|,t /CIKI

Meni je sejeni, budu li golge ili mrzla Kupa. undrati se moram, ak sam ju zatukla, ak pak sramota i /ajde pred svet od onega krvaviga galenjaka, onda bum si kamen za se privezala i bum skoila vu Kupu, naj me ribe pojeju
89

 Bus se premislila Bara! Nis ja plaliva kak ti, na pogtej, dani se, tebi je prividilo, da on za tobom tee. Joa, Joa, tebe se nebi niti tie bojale da te se kak plailo postavi. Kaj tu blebee, daj raji vro mokru krpu detetu na elo, sa je vu jenim ognju, a ma po licu, kakva si ti mama. Ak je zgreila, daj si dizevi pamet vu glavu, nae je dete, kakvo je da je. Daj, daj, plai skupa njom, a sramotu, ga bu dela na videlo, zataknol bus za krijak, pak bus hodil po selu. Daj se, Bara, malo primeri, mart ne bu tak crno, kak se nam sad vidi, zna, kak se oni veli: Navek je nekaj bilo i nigdar ni se tak ostalo. Bara je pokuala Terezi metati hladne obloge, ali je ona otklanjala govorei i drui: Neu ni, pustite me mreti, ga ni njega vuz mene, joj meni, joj! Strela Boza bu njega puknola, tam gde je; pod moj se krov zavlei i dete mi obeastiti. On mi je rekal da me nigdar ne bu ostavit, ja njemu verujem. Mui curetino, zagutila te bum, ne spominji mi njega ki je od tebe napravil palandru, ti nisi vie potena cura. Kaj opet krii Bara, sad, kaj je, je, naa je. Preal mu je ovud aa, stal je na putu, tak me je pogledal, kak da e me sa oima prebosti, ja sam stal kak zakopan, a on veli: Ak ste mi sina undrali, ni jen od vas ne bu iv ostal, a na fundamentu, ne bu se poznalo da je tu nekaj negdar bilo. I ti si se mam prepal, otajaj f talu blagu. Da si ga i ti videla onakviga, nebi niti tebi bilo sejeni. 90

Tereza je leala u krevetu i dok je gorila od vruine, kao u snu je govorila: Franjko, Franjko, zakaj ne doj-de da vidi, kak za te trpim, al ni mi ni al. Zamukni, Treze, Bog daj zanemila za navek. Cijeli dan i cijelu no nije htjela nita u usta primiti, sve je odbijala rijeima: Neu ni, najraje bi da mrem, pustite me v mini. Sutradan Joa Brozovi skupi snage, te odluno pode prema krevetu i njeno je upita: Kak se uti, Treze? : - Mreti aa, mreti, to elim. Greh je dete eljeti smrt brez vole boje! "-> . aa, dali je un kaj za mene pital? ' Mui da te mama ne uje; ni jo, al morti bu. Okrene se eni, te odluno veli: Ja idem Juri Seljanu, naj se kolima dojde da ju otpelam u Karlovac doktoru. Tebi se pamet zmeala, kakvimu doktoru, on bu mam se znal, kaj se je njom pripetilo. Tereza povie s kreveta: aa, neu doktoru, ja u mreti, zovite upnika. Brozovievi su bili uvjereni da je Tereza te noi postala Franjkova, a jo vie zbog toga jer su u sobi nali Franjkcn kaput i eir. Tereza je leala u kutu na krevetu, Joa je sjedio kod stola, naslonjene glave, Bara, sjedei kod pei, svaki se as udaral a akom po elu i govorila: Pod naim krovom, tak nekaj si ni pripetilo vu elom kotaru, se strele boje naj ga vubiju. Ne uslii Boe, nek on ivi, nek vu mene pukneju, ja sam se n j i m dokonala. Bara skoi s klupe, te pode prema krevetu govorei gnjevno: 91

 Jo i to moram uti, zagutila te bum. Joa skoi od stola, odrine enu takvom snagom da je pala uz pe, te ree: Tega je ve preve, sramim se sam pred sobom da sam te pustil da je tako ispretue. uj me, Bara, mu sam ja, makar sam di sada bil kak pu, sad ja zimam vojke v ruke pri moji hii, jezik za zube, ruke k sebi, druga bum ja iz tebe napravi!, kaj si ti iz deteta. Nemojte aa, poredi mene, sa gorim, dajte mi aa malo vode. Tako je Tereza, tek drugi dan do podne jedva uzela nekoliko gutljaja vode. Joe joj dade vode, pogladi je po elu i ree: Vmeri se dete, kak je da je, naa si, mart mi Bog pomagat da bu se dobro. Okrene se k eni koja ga je u udu gledala: Sad hodi s menom f komoru da ti velim kak ja mislim da moramo napraviti. Sim si sedi i da mi nisi niti pisnola: danas, pred veer, bus ila s menom di Maievi, se jim bumu rekli, moramo poteno priznati, da ni sam deko kriv, nek i naa cer. Ti bus lepo presila njegvu mater, naj ti oprosti kaj si ju kaljala tvojim prokletim jezikom. Ne bum te copmicu presila, raje bum skoila vu Kupu. Jo jenput reci tu re, bum te se krnje izbil iz zubi, ovu njegvu halju bum na te navlekal. Bus ila, bus, to ti ja velim, makar te bum ja na tranjgi vlekal i ceh' putem tukal di nie Maieve. Gde mi je bila pamet da sam tebi pustil moba i tvemu prokletom jeziku? Onakviga deka pustiti i oterati od svoje nie. Bara gleda Jou, te preplaeno upita: Kaj je vu te desio Joa? 92

i Bog me je nadahnol, vraga i kukavicu istiral iz mene. Tak bu, kak sam rekal, diuga vubijem prvu tebe
i se oko sebe, onda se zapalim na svemu ognjiu.

Bara ga je preplaeno gledala, dva-tri puta se prekriala i ru k l LI: Bog ti pamet presvetli.
Bog mi je presvetlil pamet; vredi se po nii, ja idem po upnika, na] se dete s Bogom pomiri. Bog zna kaj more biti di jutri, kad u ju poljari doktoru.

Sveenik je doao s Joom koji mu je sve ispriao pod ispovjednom tajnom, te dodao: Ako Bog da, da mi dete ozdravi, ve sam odredil da danas veer idemo di Mai-evi, presiti emo njih i deka, naj nam oprostiju, naj se deca /anie)u." Na te njegove rijei, upnik iskreno kae: Ta ti vredi Joa, takav mi se dipada da si ti gae oblekal. Zna kak se veli: mu, ak je i mali kak pu, naj ostane mu/ pri hii. ^ Tak nekak sam rekal oni moji lajavi nesrei ka je temu najvie kriva. Vie ti, Joa, nek ona, kad si dal sa sebe gae slei. Sram me je, veleasni, al od sad bu druga. Nigdar ni prekasno, Joa! Evo nas pri tvemu domu. Tereza je leala na nekoliko jastuka, majka joj je metnula rubac na glavu da se prekriju ozljede od udaraca. Sveenik joj pristupi, a drugi napuste sobu. Poslije ispovijedi sveenik pozove ukuane da prisustvuju priesti. im je to obavio, nije govorio nita, ve se spremao na odlazak. Joa ga je zaustavljao, a Bara veli: Sedite, veliasni, malo, bute si nekaj prigriznoli, popili aicu vina.
93

 Ne, Bara, danas ne mogu. Kaj ste napravili iz toga djeteta? Poe prema vratima, oni oboje za njim postieni, bez rijei, onda im on veli: Sramite se, mogli ste ubiti svoje nevino dijete, njezini grijesu su ispovjedna tajna. Ona se dogovorila s njim da doe da vas na taj nain prisile da se uzmu, ali on ju nije niti dirnuo, tek je onda htio unii, kada ste vi uli u sobu. Gde nam je di sad bila pamet, a ja budala mislil sam, da je on ve bil njom i da pred menom bei ez okno. Bara nije ekala dok sveenik otie, ve trei doe do kreveta, te stane plaui i jauui govoriti Terezi: Oprosti, oprosti, dete milo, i drago, tvoji mami, ka je pamet zgubila, dete milo, dete drago, ja samo mislim na tvoje dobro. Joe unie u sobu, te ljutilo veli eni: Bei, mii se od nje, kaj jave i plae, tem ji ne bus boli olakala, poj zakipi malo mleka. Meni za volju bus popila, milo dete. Bara je otila, Joa sjedne na krevet, uzme Terezu za ruku, digne joj rubac s ela, te joj ree: Treze, poglej me v oi, kunem ti se da bum za tem ial i delal da se on tebi povme; ne ti sile ka bi me mogla od tega okrenoti, to sam ve rekal tvoji mami. aa, moj aa, bute li vi mogli protiv mame? Ne plai dete, umiri se; bum od danes i di kraja ivota, ja bum dral vojke pri moji nii, moja bu od sad zadnja re. To sam rekal tebi, ne divani jo nikimu. Neu, aa, neu, on bu deal, rekal mi je: Samo tebe, Treze, nijednu drugu curu neu zeti. 94

uj me, milo dete, ne bi ti rad naprvo zadavati ranu tvome srcu, ali, dete milo i drago, ak on nebi tel dojti, onda bus morala pojti za tvojom sudbinom. Joj aa, ipak ste me prestraili, ali vi ste rekli, da vi pote po njega, deal bu aa, deal, moje srce, ma dua ga bu privlekla da dojde. Ah, teko mi idu te reci, ak nebi deal, srce bu mi krvarilo, ak ne bu telo puknoti. Onda aa em prvo, dajte me makar za crnog Ciganina; pro, pro, em bre iz te hie, makar sam se vu nji rodila. Joj meni, joj, ne daj Bog, da bi di tega dolo. Ne misli mo, erko mila, ak se je to ve i preulo po selu, naal bu se dobar i poten selski deko, ki e te jako, jako, rad sa voljom zeti za enu. Joj meni, joj, ve sad me oko srca stee, ak bum morala za kega pojti, a srce bu mi za njim krvarilo. erko mila, nemoj jo sad misliti i gledati crno, veruj raje vu ti da bu se on povrnol, prejdi bus k sebi dela i ozdravila. Jiva se je vratio kui sav izvan sebe, slomljen, utuen. Jelinka ga je opazila kako otvara lesu dvorita, te mu pode ususret i preplaeno kae: Jive, Jive, po tebi vidim da ga nisi naal. Nis Jelinka, preal sam se roake, nigdo ga ni niti vidil, hodi f komom da se dikonamo da aa i mama makar jo /a sad ne diznaju, Jive, Jive, nekaj mi iz mene divani da je tvoja gronja jo prvo dana neka] sa Franjkotom povezana. Bolje, Jelinka, da od mene uje, nek od drugoga; ve su Brozovii pustili glas po selu da je na Franjko noas obescastil njihovu Trezu.
95

 Jeu i Marija, nesrene mene! To je smilja!, da, to je sneval, kak bu tem mene osvetil. Franjko, Franjko, zakaj si tu sramotu napravil, zakaj ga onda ni, zakaj ne dojde da nam taj svoj greh prvima veli!? Smiri se Jelinka, Bog me je za sad obuval, da nis Jou Brezovica roglima prebol kad je rekal da mi je deal sina vubid. Potekal sam za njim, al sam stal kak skamenjen, ga je beei krial: Gde ti je un sin, ki je noas obecastil moju cer, jo pod mojim krovom. Ostal sam na mestu kak zakopan, ne znam kak sam smogal reci: Ni brez njezine vole. Jive, Jelinka, kakvi su to divani? Ve za obed pripravljam, a vas niti jedan jo ni ni v zub vrgal, mam dojdite, nis ja va bedok, ve tri puti jelo podgrijujem. Eto nas mama, samo se ne jadite. Poli su iz komore prema kuhinji, a Jiva veli: Jelinka, ga sam od svaka i France otajal, pri svoji lesi je stal Mika Benceti, pak mi veli: Ti bi, Jiva, vuz mu niu preal, ni ogledal se ne bi, kaj ne bi malo k meni u pivnicu korail. Ne, marem, dragi Mika, tak sam ne-kak bez vole, moram se pasiti dimov. Onda, bum ja s tobom korail da ti nekaj velim. Mart ti je Jive divanil za svega tefana i nau Francu. Tako je, Jelinka! Uniu u veliku kuu, otac je tesao lui, djevojke vezle svoje rubae, stara mama je sipala u zdjelu jelo, te upita: Kaj Franjko jo spi? Kaj morem, nis ga tela zvati, si ste vidili, kak je sno bil. Bog zna di ke dibe je noas po selu bazdalikal. A gde si pak ti di te dibe po selu bodil, upita stari Pranja. 96

},- Kum mi je rekal da je Fraaca po njena podala flas da k nji dojdem. .

Pak, kaj te zvala? Znate, aa, ga se ima pri hii odrasle dece, da unda navek ima divana, tak sam se divanil sa Mikom Bencetiem. Veli mi, da njegov tefan ima veliku volu di nae France. To je potena nia, deko je da mu prigovora ni, morti se burno ja i stara mama na svadbi zatancali. Franca se zacrvenila, spustila svelo, te napustila veliku kuu, a stara mama veli: Ti, Pranja, mam o svadbi divani, vis kak se je cura zakrvavila, morti ji ni deko po voli. Nato se javi Tereza: Znam ja, stara mama da ji je po voli, znate kak je pri nam, bome se ni kuevola njim. Ti, Treze, delaj svoj posal, jo si preve zelena ze te razgovore ree joj otac. A moj aa, ak nis jo zamu, slobodni povem, kaj znam. Dugo so o tom tefanu Bencetiu razgovarali. Franca je rekla da joj se svia: Takva je sudbina nas cur da moramo otajati od sve mame, ga nam je najlepe. Ja s voljom idem zamu, znate kak je pri nami da niti jena nevesta ni vesela, kad zatee zalvu, ka je za vdati se. Jiva izlazei napolje ree: Samo se vi divanite, bum malo blagu priiiluilal, mam se bum vrnol. Dostaje dugo ostao u tali, razmiljao je o sinu. Morti jo dojde, bum jo aa i mamu s tem zamutil. Jo pred vratima stane i kao srditi i ljutilo pone govoriti: Naj mu to bu za pokoru, komaj sem ga zbudil, onda sem ga od jada poslal di Kupine Mikulia, naj pita za onu sinokou, kaj je zadna
7 Pokajnik

 Moj Jiva, moj Jiva, to se od tebe ne bi nigdar nadala, naj e deka gladniga poslati di Kupine lutila se Kata. Jadan sam, mama, naj me kaca pikne i una bi se otrivala, rekal sam, naj mu to bu za pokoru, ne bu mu unda na misal desio da se po noi prehaja po selu. Ive, hodi s menom, burno nekaj drv naagali i lie treba prigrabiti v sinjik, naj je pod strehom. To bum ja, kaj bute vi s tem tentali. Jiva je svom estinom vukao agu, sin Ivo je svako malo govorio: aa, ja sam eli mokar; bome ste vi tri puti jaci od mene, ali verujem, da bi Franjko vas opotil jo i vie nek vi mene. Kaj mi ga spomina, vleci agu! Predvee, im se pone gubiti dan, treba hraniti goveda. Sin Ive pode u talu, a Jiva je svom estinom bacao drva pod strehu. Jelinka pode do njega, pokupi otpatke drva u naruaj, te drui ree: Jive, Jive, ja ne morem vie obstati, ak nee ti, ja u sama prejti unim, ki su nam za tu tugu i alost skrivili, presila bum, te ni vredne ljude, ak znaju gde je i kaj je njim. Ti Jelinka nejde, ekaj dok se aem smrai, ja bum preal, samo ne znam, kak se bu se to dogotovilo. Jive mili, Jive dobri, presi je stiha, ak treba lepo i milo pitaj, naj vetiju, ak su ga ispretukli gde je, joj meni, crna mrska misli, mart ga nisu. Mui Jelinka, ne spominji, kaj misli, se mi to eli dan po mozju nabija, mogla bi mi od tuge, jada i straha pamet popustiti, unda bi bilo zlo, ko se ne bu moglo nigdar popraviti. 98

Spustio se mrak, goveda su nahranjena, Jelinka i Franca su podojile krave, svinje su takoer nahranile i kad su se svi skupili u velikoj kui, stara mama ree: Veera je gotova, ja mislim da bi priekali Franjka. Dajte mama, dajte, pri nami se nigdar tak ne kuha da bi mi se spolni mogli pojesti, ja bi imel nekaj posla vani pokle veeramo. A stari Pranja e: Jiva, ja nekak utim da nekaj ni s tobom, a i s tobom Jelinka vredu; tak ste nekak napeti, kak da bu iz vas nekaj izletelo, morali bi biti veseli, onakva dobra familija pita za vae dete, a prek tega ste preli kak prez vole. Ah, moj aa, ne moremo navek biti, kak da stojimo na napetem triku. Sad, na veeri, makar si ve zrel mu, ai se tak ne odgovara ree mu mati. Dobro, dobro, mama, dajte jelo i pustite me na miru. Jiva je zagrabio licom, ali ju je dugo drao u zraku, dok ju nije unio u usta, a otac mu ree: Nis to sine od tebe takvo dranje naven, ali ti verujem da mi bus od srca dedal poli da se okrepim. Na stubama koje vode u kuu, zauju se koraci. Jiva ustane, Jelinka potri vratima, a stari aa drei poli u rukama, veselo ree: Ne bum sad pil, dek tega mega potepuha od vnuka ne vidim. Falen Bog i dobra veer! Bog daj Bog, odgovore svi, a stari Franjo pusti poli na stol, te se zagleda u doljaka i ree: Skoro te nis prepozna!, kaj je tebe prijatelj Jeli sim dineslu vu tu doba.
99

 Prijatelji i nai veliki dobrotvori, ne zamerite mi, moral sam prvo dojti; prvo me je bilo stra samiga ostaviti, onda me pak ni pustil. Jiva se spustio na klupu svom teinom, a Jelinka plaui, upravo ridajui, upita: On je iv, on je iv, kume Jeliu, fala ti Boe, Jive, Jive, ivo je nae dete! Ne plaite, kuma dobra, iv je, iv, di nas je deal ufam se u Boga da bu i ozdravil. Jiva ustane, te prodornim glasom, punim gronje, ree: Povej mi valje Jeliu je li ranjen na sin? ' Ni prijatel, ni ranjen po telu, ali mislim da mu se nekaj u divanu poemerilo, umirite se prijatelji; bilo je zlo ga je ditekal vu nae dvorie, ali sad pred veer malo se je smeril. Jelinka, oblei se, pojdemo mam k njemu. Nejde, prijatel ne, ma Zorka je opet prigrela lonac vina, to je se popil, un veruje, da je otrov, jer ga sme-rom ie, di jutra bu spal, slab je, ni tel v zube ni tuliku vri, kaj bi lastavica mogla f kljunu ponesti, jutri rani pojdemo skupa. Na zaprepatenje sviju, Jeli je opisao kako je Franjko doao do njega, a kako Draganianci nisu ba osjetljivi, opisao je sve: jauke, sve uzdahe i sve rijei koje je Franjko u oaju govorio. Joj meni, joj, se sam ja to kriva, kak bum jutri diekala od tuge, misli i brige, pamet bu mi se pomeala govorila je Jelinka. A djed e: Ja sam di sad mual, ali kakve misli su ez moju glavu prele, to samo Bog zna; moj vnuk obeastil curu, onda je di jutra bludil po selu, dolu i gorju, dotekal je vu tvoje dvorie, prijatel, samo v rubai i gologlav. 100

Da, da, toni, tak, v rubai, gologlav, drhtal je od potvrdio je Jeli. $*- Raje bi, da sam ve vmrl, nek kaj sam se to moral uti, ali ii. prijate! nisi sinci di te dibe ekati, moral si mam dojti. nadovee djed. Rekal sam vam, kume dragi, nis ja smel samo moje enske njim ostaviti, strah nas je se vlovil, ga je poel skri divaniti, a un je deko, da bi ja i si moji imeli dost posla s 1111 m. Ve je poela padati kmica, ja sam sa strahom otprl vrata komore, a on otro zapita: Gde sam ja? Tu si Franjko, tu pri najveem prijatelju tve hie. Opet veli: Moram van, skoil je iz postele, vu meni je se strepilo, zel sam ga za rame, a on srdito veli: Pokaite mi, rad sebe moram! Odahnolo mi je srce, se svece i Boga u pomo sam zazval. Bre se je vmol, hodil je kak pijan, te opet veli, ali tiho, smilni, skori tuni: Jutri me v lug otpeljajte med svinje, ja neu, ja ne smem, ja nis vredan, da ivim med svetom, dajte mi jo ah' udi onega otrova. Sad sam siguran da bu elu no spal? sad znate se. ree Jeli. Znamo i preve, kume dragi, a ti Jelinka, ne javi i ne plai, znam, rodila si ga, verujem, da ti najvie trpi, ali i se m nam je mil i drag. Ne marem ti dipovedati, kak me je zapekla tva re: se sam to ja kriva, nisi Jelinka, dobro i drago nae dete, ti si ena, ti si majka, dobro stvorenje kakvih malo ima, krivi su za to, moje dete, ljudi, ki raj se veruju vragu nek Bogu. Mi ji ne burno kleli, nek burno raje molili Boga, da ji na pravi put ispelja, a preporuili hutrui Bomi i naega Fran|kota da mu poalje Duha svctiga zavri djed. Dugo su u noi molili svi Maii. Molitvu je vodio djed P r a n j a te nizao sve mogue molitve. Draganianac Jeli se udio znanju staroga kuma Franje, jer Draganianci,

101

osobito mukarci slabo su upueni u molitve. Redovito se izgovaraju medu drugima, kad im se to predbacuje da im je crkva daleko na brijegu, a u nedjelju kad bi trebali ii u crkvu, idu obino u lug pogledati svinje i svinjare. Jiva i Jelinka nisu mogli usnuti. Tek to je prola pono, stali su se dogovarati to da ponesu Franjku. Zaprepastili su se, kad su nali u kuhinji staru mamu. Za pet ran boji, kaj vi delate, mama naa mila, tak rani u kuhinji? Kaj nisi ula, kak je rekal Jeli da se to vreme ni ni mrvine v zube vrgal, sno sam se dimislila, ak ni nee, me sime fanjke bu sigurni jel. Mama, mama, zakaj niste to meni rekli. Ne zameri mi, dete drago, mort bu me najrae tel jesti. Jo se nije ni razdanilo, kada su stigli do Jelieve kue. Nali su enu i sve djevojke obuene, u strahu, tako pripravne kao da misle nekuda ii. Fala Bogu da ste deli, elu no smo se na pol spale, skori obleene, se smo prislukivale, dali se je zbudil. Ne divanite, mama, za se, ja sam bome ve tri puti bila f komori, zdignola sam svecu, smeran spi, bled je, a bled je kak Isus na kriu. Joj meni, da ni vmrl? Ni kuma, ni, diboko die. Zorka, Zorka, ti si kurana cura! Kaj vam nis, aa, jo sno rekla, da se njemu ni aem pamet poemerila, kad je on znal di nae hie dojti. erka mila, tve rei, naj dobri Bog posluhne ree Jelinka i gorko zaplae. U razgovoru i plau, nastao je dan. Jeli se po drugi put vraao iz komore: 102

Jo spi ree. i Ne morem vie obstati, ja ga moram vidi ti. Jelinka pode prva, za njom Jiva i Jeli, a pred komorom su u strahu stajale ena i djevojke Jelcieeve. Franjko, sinak mili, tu sam ja i aa, dali me uje, drago dote, daj se /budi. Da Jelinka nije gorko zaplakala, morala bi jo nazivati sina, no Franjko digne glavu i ree: Gdajjetu? :.* Ja i tva plaua mama, Franjko. Neu nikiga da vidim, ne morem vas viditi, kaj ste me na svet dali, bete od mene, ja spadam med svinje, ne med ljude. Kaj jo tu stojite, gledajte me, gledajte kak sam velik i j ak , a ipak sam kukavica, razmete, kukavica ... Smeri se, Franjko, smeri, nisi ti kukavica, ti si deko, naa dika, po /ilravlu i k-poti. Ne divanite, ne morem vas sluati, kakva lepoia. na Boga hulim, kaj me je ovak lepiga stvoril, a bedastega i kukavnoga. Jelinka opet zaplae, te plaui progovori: Joj meni, joj, tune i nesretne mene, ega tega ne bi bilo sinak mili, semu sam ja kriva. Franjko naglo ustane, odgurne blazinu, sjedne na krevet, svi su se preplaili, a on ree kao da se grozi: Niste vi mama krivi, dali me razmete, ja sam tel osvetiti vas i sebe, ah* zakaj, zakaj ste me rodili takviga kukavicu, kaj nis onega mua od pua, zagrabil za grkljan, pak uni napravi), kaj sam nakanil, bil bi osvetil sebe i vas mama, mama1'.' Bog te je obuval, sinak mili. Bete od mene si, ne spominjite mi Boga, tu je on vragu pustil vojke v ruke ... Pustite me na miru, hote van 103

iz komore, kaj vas ni sram da imate takviga sina, kume, dajte mi bre onega otrova. Sinak mili, pozdravla te stara majka i alje ti ovo. Bolje, da je prvo vmrla, nek da je doivila i saznala da ima vnuka kukavca. Na, sinak, za te je noas spekla, te sirne fanjke. Zagrizi, zagrizi, vie bus mogal otreva popiti doda kum Jeli. Jelinka druim rukama podmetne zdjelu sonih, mekanih, svjeih, simih fanjkov Franju pod ruku. Cijela komora je zamirisala, a miris je nadjaao mladiev prkos. Glad je pobijedila, nije dizao glavu i zaas je zdjela bila prazna. Se vam smerom divanim da on ni aem ponoril! i Jezik pregrizla Zbrka! Ak nis jo, sigurni bum, dajte mi, kume, tega otrova ili vina, naj bu, kaj e, a vi aa i mama, vmite se domov, ak bute vuz mene, ja bum ponoril... jo u se malo poinoti, onda me bude kum Jeli otpeljal v luge med svinje, tam je meni mesti. Jeli je nagovorio Jivu i Jelinku da se vrate kui. Putem su se kod kapelice svetog Antuna oboje pomolili, te krenuli u brijeg, preko gorja do svoje kue. Jelinka prva prekinu utnju: Jive, kaj ne da on ni s pameu skrenol? Ni, Jelinka, ni Bogu fala, ali mene je strah da bu na njem ipak nekaj ostalo od ega tega da to vie ne bu on, na Franjko. Bog nas obuvaj, Jive! Ja ga bum skup s tobom presil. Doli su kui tuni, ali ne oajni, kakvi su bili kad su poti u posjete Franjku, te su utjeili i sve svoje ukuane
04

s vijeu da Franjko nije skrenuo pameu, kako je to mislio prijatelj Jeli. Posao oko kue bio je gotov prije mraka, sve je to obavio Ive, sestre i stari aa. Stara mama unie u veliku kuu rijeima: Ranije burno veerali, od veselja da je Franjko po-jil moje fanjke. Tuliko sam ji za veeru ispekla da ji ne bute mogli pojesti za dva dni, onda si ti Jive i Jelinka ho-dite mam na poinak, tak mi se vidi, kak da vas je ove dane pol manje Jo nisu poeli veerati kad zauju na vratima kucanje, a na rije unutar vrata se otvore, i unie Joa Brozovi. Hvalen Isus i dobar veer! Jiva naglo ustane, te povie: Kak si se usudil pod ovaj krov dojti, ti, ti? Jive, mer, Boga je nazval, ki se pri nas potiva ree Pranja. Bro/.ovi, plaljiv po prirodi, stao je kao ukopan kod vratiju. Jiva je jo uvijek stajao te promatrao Brozovia, ali njegov otac upita: Koraci blie Joa, povej, ko te je dobro ili morti jo vee zlo nek je bilo. v na'u kuu dmeslo? Deal sam prositi za oproenje. Kasno si doal doda Jiva. Mer, Jive, sine mer. Kriv sam ja, kriva je moja nesretna narav, uda, uda vie sam ja kriv, nek ona lajava njena mama. Ja sam moral biti gospodar pri nii da se onakvi deko ne istira iz moje hi/e onak mrskim recima. Prokleti, prokleti jeziki, otreji su od noa. Kaj ji nis taj prokleti jezik istrgnol prvo nek je proklet L reci rekla, s kem je nai deci sreu poruila, ega tega nehi bilo da sam ja bi l pravi mu/. j^rr Zakaj ti to, Joa, sad pri nami se divani?
105

 Zati, Jive, kaj me dete lei ispretueno, zval sam popa, ispovedala se i priestila, ona ni devojake asti zgubila, priznala je da se dikonala, al je to zapreilo malo okno na nai komori. Kaj ste onda taj glas pustili po selu? Zaklel sam se memu detetu da bu odsad pri moji nii, kak ja odredim, i obeal sam ji da bum ial da vas presim da velite Franjku, naj se povme, ona ga ima rada kak svoje oi vu glavi. Naega Pranja ni dema, on se je od ega tega jako razbeteal ree Jelinka. Draga, dobra Jelinka, ja te lepo presim, kleknol bum preda te, oprosti, ni oveka kemu nisi makar lepu re rekla, ak mu nisi mogla pomoi, nagovori ti, kak majka, Franjka, naj se povme, on bu vuz moju Trezu srean. Jive, daj zdigni kuma Jou, mrsko je viditi, da zreli mu kaj kleeki presi. Za sreu i volju svega deteta ni mi ne bu teko, a onu moju zakonitu nesreu.bum nateral da pred tobom, Jelinka, na sred puta kleeki presi, da ji oprosti. Zna kaj, Joa, po tvoji reci, ja ti vecujem da ti je al i da bi to tel popraviti. Moja Jelinka je preve dobra, a da nebi oprostila. Ki se povrati i Bog mu oprata, kam nebi ja. Oh, ti dobra eno, jo bolja majka, uda mi nade daje da jo budu naa deca sreni. Na sin je pri naemu prijatelju Jeliu u Draganiu, od ega tega lei betean, a taj beteg je najvie jad. Ja u k njemu prejti, na koleni u ga presiti, naj se povme. Nejdi ti Joa, bum ja jutri preal i se mu to rekal, kaj si sad pri nami divanil ree Jive.

Ne, Jive sine, ne, on bi mislil, da ti to divani samo da se umi n, naj Joa ide, to bu najbole, mene najstarijega posluajte zavri stari aa. Jo se nije pravo ni razdanilo kada su se pred kuom Jelievom u Draganiu pojavili Joa i Bara Brozovi. Pogledavali su na prozore kue, te travom brisali blatnu obuu. Zorka pogleda kroz prozor, te ree: Hote, aa, pred te ljude, vidite po nonji da su iz njegviga sela, sigurni su mu roaki, kad su ga deli glejti. Joa i Bara uniu u veliku kuu. Joa je srdano govorio, dok je Bara mrko gledala, pa Joa nastavi: Nismo, jo nismo roaki, al bi od srca elil da postanemo, zati smo i deli da em prvo popravimo, kaj smo skrivili, a najvie prokleti jezik ove moje ene Joa je sve potanko ispriao Jeliima i tako su bili dobro upoznati u taj sluaj, jer su Jiva i Jelinka mnoge stvari preutjeli. Neu ni naprvo rei, ba sam nakanil pogledati da li jo spije. Joj, moj kume i kuma, gde su vam bile oi, a jo vie za me raj e m vaoj pameti, ovakviga deka otirati, lep je kak Isus. sigurni je i dobar, ja bi takviga deka, kad bi mene tel, nosila od milja vu nedn udila se Zorka. Zorka, Zorka, gdoj te za jezik vlee, sram te bilo, potena cura, pak tak neka j divaniti. Zorka plaui ree:

 Kaj morem, kad mi se je smilil, onak lep, a mlad kak kaplja, lei bled na posteli, pak uzdie, splakala sam se nad 106

njim, postal mi je mil i drag. 107

 Dobro, Zorka, dobro, sad ne plai, ni to na mestu da tak divani mlada cura, al kad si rekla, nek bu med nami, a ja u pogledati, da li se zbudil Franjko. Svi su poli na hodnik, Jeli otvori lagano vrata komore, te umiljato zazove: Franjkooo! Ne spim ja kume, ve dugo leim, premiljam, tel bi da me em prvo vodite v lug. Franjko, deli su te poiskati prijatelji iz tvega sela. Neu nikiga da vidim, a kam pak da ujem iji glas, ja nis vredan da me gdoj vidi, ja nis deko, ja sam nikoristi, ja sam goni od kukavice, plaljivi od zajca. Franjko, Franjko, smiri se, zna da te mi si radi imamo, kak da si nam sin, a mojim erami brat. Unda me pustite na miru, presim vas, peljajte me mam v lug da ne vidim nikiga nek svinje i lozu. Joa Brozovi pode sa strahom pred vrata komore, te druim glasom ree: Franjko, mi smo deli da te presimo da nam oprosti i pozabi kaj je bilo. Neu nis da ujem, neu da vas vidim, ne znam gdoj ste i ki ste, bete od kuda ste i deli. Treza nas alje, Franjko, presim te, sinko, povmi se, ona plae i jave za tobom. Joj mene, vi ste to, ne ovek, ne mu, vi ste krpa pri vai hii, bete odavud da vas ne zadavim. Pred vami plalivcem ja sam pobegal, nis napravil uni kaj sam naka-nil, sramil bum se dek bum ivil, bete dok ne bu veega zla! Znam, Franjko da nis bil nis vredan, odsad bu se po mojem, Trezi za ljubav povmi se Franjko, budi srean sa mojom Trezora. Ja te ponizno presim, oprosti i pozabi... 108

Franjko naglo skoi iz kreveta, podigne ruke, te povie: w- Tu si i ti, prokleta ena, de si da te sa gustaom
zagutim, prokleta hi l a'

Franjko, razjaren potri na hodnik, no Jeli ga zadri rijeima: Mir, sinko, mir, zlo bus napravil, ko se ne bu dalo popraviti. Pustite me, kume da ju zagutim, pustite me, pustite, zagutil je bum, onda bum ju od jada sa lasmi pojil, naj od
takvoga prokletiga stvora niti lasi TIC ostanu.

Istrgne se iz ruku Jeliu te razjaren izleti na hodnik viui: Gde ste, gde ste da si dam oduka, onda mi bude lake. Vuli su, Franjko vuli, presim te kak Boga daj se primiri. Bei ispred mene, Zorka, ja si moram oduka dati, bu mi lake. r- Ne takviga oduka, Franjko, posluhni mene, mili i dragi Fran|ko. Zorka je preplaeno jecala i suze lila. Uhvati Franjka oko vrata, te je plaui ponavljala: Ne takviga oduka, ne Franjko, drugijeg si oduka daj, Franjko mili, draui i dobri. Nis dobar i neu vie biti nigdar dobar, ujete li me si vi! Pusti me, Zorka, nejdem za njimi, nek ji vragi nagonjaju eli ivot, moj su zatrli, kume hajdemo vlug da se umirim. Obleci Franjko tefanovu opravu i njegove izme, tam je veliko blati. Dajte, kaj ete, samo em prvo da idem da nebi jo gdoj dcal iz mega sela.

109

Franjko nije u lugu izdrao ni cijeli mjesec dana. Jedno predveer unie tiho u veliku Jelfievu kuu, sjedne i ree: Nis niti med svinjarima i svinjama due mogal biti. Joj, Franjko, kak ti zgledi, zamazan, blatan, zdrapan, a pol te je manje?! Pustite me, kuma, sad na miru! Ne bum, sinko, nek, dek se ne opere i preslee, onda burno si skupa veerali, poklem nam bus rekal, kak ti je bilo. Mam vam bum rekal, da ja imam mo, ja bi to se rastirat, zabranil bi mlade deke slati v lug, tam iviju estsedam let malo bolje nek svinje. Kak spiju, kaj jeju, sam ji Bog zna. Kaj si ti za ti iao v lug, da punta nae deke, zna li ti da je to veliki imetak nas Draganianaca, svinje su nam se, odtud su sigurni pinezi. A uni, vie od stotinu dekov, kaj vam ni njih al. Kaj meni fali, kaj ni narasaf i moj tefan, pa ak mu Bog da, ga bu imal sina i on bu svinjar v lugu. Srea za te deke kaj moraju u vojsku, druga, ja ne znam, kaj bi iz nji bilo. Ni jim ne bu, Franjko, po svinjara i v naem lugu, mi smo najbogatija opina vu kotaru. Nek vam bu to bogatstvo, ali mi deki imamo boli i lepi ivot, mi smo napredniji, mi bole obdelivamo zemlju i trsje. Fala vam, kaj ste me v lug otpeljali, tam sam malo k sebi doao, mart i aem dojdem k sebi. Drugi dan je doao Jiva i zatekao je Franjka kako cijepa panjeve u Jelievu dvoritu. Franjko, sinko, kak sam vesel da te opet vidim, jo veseliji, kaj sam te naal pri delu. 110

liva uhvati sina, privine ga k sebi na grudi, pa progovori : Sav si, sinko, zaraen, mrav, tak mi se vidi kak da
te je pol munje.

I Isus je bil zaraen, imal je dugi lasi, pak je Bog. . Greh je, sinko, prispodabljati se s Isusom. . Tak mi je desio na misal. . Franjko, deal sam da ti povem; Franca se vdaje za tefan:i Beiiceiicevetia. Dobar deko, potena nia, Bog ji daj sreu. Onda, sinak mili, po sad s menom naem domu. Nejdem, aa, ne, nejdem, ja ne morem, meni je se crno, ja sam osramoen, ja nis osvetil sebe, a jo vie mi je bilo slalo Ji moje mame, f Dobro, Franjko, dobro, ne mora danas, premisli se sinko, ali na svadbu bus sigurni dcsal. Ne bi ni za eli svet, tam se najti s deki, curami, osramoen, Mai, gizdavi, prezvani najlepi deko sela ... neu, neu, sto puti neu. Tuna bu nam svadba bez tebe, a najtunija bu rva dobra sestrica. Nemojte me, aa, na muke stavljati; neu, ne mogu med na svet. r Jo sam ti zabil rei, Treza se vdaje! Franjko udari svom snagom sjekirom u panj, te gnjevno veli ocu: Kaj me briga za te ljude, ki su strli se vu meni, kaj ste za ti deli da mi to velite. Dajte mi mera, domov nejdem! Franjko, sinko, posluhni au, ki ti vie dobra eli nek on ree Jeli. Kaj sem vam na putu, kume Jelfi, nis se ne bojte, otiao bum od vas.
111

rem sam na kratki as pozabil na tugu i jad, ku nam je napravil moj sin ... Da, da, prav mi je rekal; krivi smo mi si, ona njegva mama, makar je zatezala po svoji ipaki, ali reci su ji bili od srca. Na sin! Ovakviga sina retko ka ena rodi. Ga ga gledim ne znam kaj mi je na njemu milije, drae. A i onaj moj pametni aa, kak je on udi puta divanit: Ti si dika Maieva, ni ti para vu celim kraju po snagi, po visini, po milini, a da ne divanim za tvoju lepotu, ti si dika i kin Maieve familije! Ti da ie belo s neba, verujem, da bi ti Bog dal. Da, da, tega je uda on zavramol, a i dost ga se je prijelo, kak bi druga on ial sam vu snuboke da ni vu sebe bil preve siguran; gdoj bi se gde naal da ne bi njemu svega deteta dal za enu. U tim mislima, doao je Jiva kui, utjeio je svoje, rekao je da je Franjko mrav, slab, ali zdrav, te da je otiao u ipak. Rekao je: idem tam oni sirotinji. Badava je ila Franca sa starim aom po njega. Franjko nije doao na svadbu. U obitelji Carevi, zvani Turinovi nastalo je uzbuenje i radost kad im je doao mladi tetac Franjko. No, malo su se uzbudili, kad im je rekao: Deal sam k vam, mart bum jako dugo pri vami. Stari aa ga pogleda, te ree: Pri nami ni, sinko, kak pri tvemu domu, ali kaj imamo, kaj vidi, kaj rabi, zami kak da si dema, kaj ne, Vince obrati se stari aa svome sinu, Franjkovu ujaku. Kaj me pitate, aa, dal bi mu srce iz nidar da mu kaj rabi. 114

Sutradan; pozvao je vlastelin Kopa nekoliko ljudi da podu s njim u lov, mea njima i Vinceta Turinovog, a on
je nagovorio Franjka da pode i on s njima. Nakon lova, pozvao je vlastelin Kopa svoje gonie-pomatzace da im podijeli neto divljai i poasti ih vinom. Sin vlastelina, mladi, zapazi Franjka, te mu ree: Hodi s menom, bu te moj sluga vredil, ovak zgledi kak da si'/ uSUi vuvil. Franjko nije mogao odbiti. Kada je bio podian i ureen, doveo ga je pred svoje sestre Veru i Tinku, te ree: Sad si ga pogledajte, ona neuredna kosa i brada
skrivali' su ii'etiove lijepe, crte lica.

Mladi Kopa je i drugi dan pozvao Franjka, dao mu lovaku puku, te su otada svaki dan odlazili u lov, a poslije lova vraah se u dvorac. Ve kao starica, grofica Trnka Vojnovi, nije se ustruavala priati, kako joj je neprimjetno zaokupio srce i duu, taj lijepi seoski mladi. Nije bio nametljiv, znala je govoriti, ali osvojio me i zaokupio svu. Dugo sam alila i tugovala, a mnoge noi probdila, mislei na njega, ali je te nedokuive snove prekinuo moj dananji suprug, grof Lujo Vojnovi. Bio je taj conte drag i naobraen, zavolio je vlastelinovi! k e r k u koja je jako imuna stanovala u zabitnom dvorcu na ipku. Grofica Tinka Vojnovi je priala da je njezin djed kupio dvorac od obitelji Teraki koja*je bila na rubu propasti. Teraki su ivjeli kao obini seljaci, a narod ih je uvijek nazivao Frankopanima. Narod jo i danas govori, da su se tu u umi, u nepristupanom kraju, sklonili neki preivjeli lanovi obitelji Frankopana, te sagradili dvorac i uzdi ime Teraki da bi na taj nain izbjegli progonima austrijskog cara Leopolda. 115

Dvorac je s posjedom kupio Kopa, osim jednog malog dijela na kraju sela Brlenia koje se nalazi iza ume do ipka. Obitelj Terakl se razila kojekuda po svijetu s dobivenim novcem, samo je najmlai ostao, te poao na Brlenie i oenio se kerkom svoga nadniara Jurika. Za posao nije mnogo mario, ali njegova je ena postala glasovita, jer je savreno ravnala prebite zglobove ruku i nogu i bila je pozivana i u Jasku i Karlovac. Poznata je bila kao Jurikovka, kad su se njihovi sinovi upisivali u kolu u Kraiu prije ezdeset i pet godina s prezimenom Teraki. Bili su utljive i mirne naravi kao i otac im, ili su svakom prilikom isticali, da su roda Frankopana. Franjko je bio itavo vrijeme dok je boravio u ipku s mladim Kopaom i rado vien na dvoru. Kad se poeo obrezivati vinograd, doao je Jiva, te ree Franjku: Nis te deal zvat domov, ali te presim, naj ti i vujac Vince obreete nae trse, naj je uda blie vam prejti di nega nek nam. Hou, aa, drage volje, nak mi tu ne daju ni delati. Skoro saki dan hodim va lov s mladim vlastelinom, lepo mi je, ali prez dela biti i to ni ni za zdraviga oveka. Rad ja to ujem, sinak dragi, dinesal sam ti opravu, a sestra Treza alje ti napisanu rubau da ju je lepo samo vidrti. Ne znam, bu li mi rabila? Samo ju obleci, Franjko, sigurni idete k mai, vu nji bus na pravi deko. Fala Bogu, deal si k sebi, kak si i prvo bil. aa? 116

l*- Kaj je Franjko? Tel sam vam rei da ja za sada jo ne bi ial domov,
dikonal sam se da bi jirvsal v Ameriku.

Za pet ran boji, Franjko, pak ni Amerika Jaska, Karlovac ili Zagreb, premili moj sine, premisli se. 4 S menom ideju iz Kraia, Brlenia, Kupine i odavud iz ipka, ja pojdem njimi, aa. i* Franjko, Franjko da ti zna, kak veliku ranu si ti meni napravi!, ga si rvkal da IdiS LI Ameriku. * Nakanil sam, aa, od tega me ne bu nigdo odvmol. Hodi Franjko u hiu, bum ti se rekal, naj si uju, kak je ta Amerika velika propast za nau domovinu Hrvatsku. Ja sam znal, da je dosti ljudi iz Hrvatske otilo vu Ameriku, ali pred deset dan ul sam i vie ljudi v naem selu, da jih je vie tiso iz Hrvatske otilo vu Ameriku Sigurni jim je lepe i bolje, nek je nam. ul sam za neke iz Kupine, da su ve vrnoli troak kega su posudili za put ree Vince. Ni jim lepe, urjak Vince, ni, a bolje, kak se zame. Ak su nekaj novca poslali, krvave ulje imaju na rukama. Kak sam rekal, pred deset dan, deli su v nae selo dva brati, jen malo stariji, drugi mlaji, niski, skori bi rekal, ml adu bili su to braa -Radii. Ostali su pri Joi Seljanu, on je pustilglas po selu: deli su oni ljudi ki hodiju po sem selima Hrvatske, nagovaraju ljude, naj se sloimo za dobro nae, a onda bu i za dobro Hrvatske. Divanili, kak se nek ne damo varati, nek izmed sebe i/.aberemo. ke^a eenm poslati u sabor. To za tebe, Franjko, ni potrebno tak jo, samo da zna, ali divanili su, kak mi sami svoju domovinu upropaujemo, kaj otajamo iz nje, a da je najvea opasnost, kaj idemo prek vode vu Ameriku, iz ke se retko gdoj povme nazaj. Divanili, mili Boe, 117

da bi ji ovek gladan slual dan i no, a onaj mlaji, Stjepan, je tak pametno, nam sem razumlivo divanil, samo su mu iz usta tekle reci, ke smo mi si tak mimo, uprvo pobono, sluah' da se ni daha ulo od nas. Poveali su da je pred etiri sto leti moralo Hrvatsku napustiti pred Turcima skoro milijun Hrvata, te su se nastanili u Maarskoj. andari, vuiteli, popi, se je to moralo na tem delati da se ta naa braa pomaare. Jo se dri, nekaj vie od sto tisu svojih navada i svega hrvatskoga jezika i ako jim mi iz stare domovine ne pomognemo, oni e se pomadariti ili ponemiti, jer med tim ljudima ive. Slavonija sa Srijemom, plodne su zemlje, bogati ljudi, vesele udi, ima tam nekaj i druge narodnosti, ali je ipak najvie nas Hrvata i na tem kraju Hrvatske. uli ste za beteg, kugu, pa i u crkvi se moli: oslobodi nas, Boe, od kuge, glada i rata govorili su braa Radii. Ta naa braa Hrvati, jo vie Hrvatice, u tim krajima, sami su se dobrovoljno, pomou vraga, pozvale kugu, ka jih ubija: Ak ena rodi jedno dete, dvoje jako retko, uda i uda jih ima, dok se oene, obje mladi, ubijaju plod u sebi, onda kad bi teli bar jedno dete da imaju naslednika za grunt, ne mogu vie imati deteta, tako propada na hrvatski rod Slavonije i Srijema. Dragi ljudi, pri vami jo nema kuge, dajte, kriite, presite, nagovarajte ljude, nek ne naputaju Hrvatsku, nek nejdu vu Ameriku, nek otvore oi, nek pogledaju na pustu Slavoniju i Srijem, najplodniju zemlju na svetu. Koji od vas ima dva-tri sina, oenite jih, alite u Slavoniju, nek se tamo nastani, neka rode djecu, neka se iri rod Hrvata. Po Hrvatskoj su otvorene maarske banke pod raznim imenima, na alost u njimi su nameteni vuz velike' plae, 118

nesvjesni Hrvati. Te banke daju bezkamatne zajmove naim Hrvatima za put vu Ameriku, a Slavoniju i Srijem naseljavaj i. Maarima. Mi snio u Zagrebu osnovali drutvo, ko se brine, naj se nasele naim ljudima ti stari krajevi Hrvatske. Ah' se malo javi i u nai ljudi, raje odlaze vu Amerikanske rudnike, ciglane, eljezare, nek u plodnu i bogatu Slavoniju
i Srijem.

Sloite se, brao, seljaci, vi ste stupovi Hrvatske, vi ste spremi-.u- ienice, kukuruza, krumpira, vi ste nada Hrvatske sa 11 rujnom, zdravom djecom. aljite decu rez Hrvatsku, branite im, korite jih, ak treba i molite jih, naj ne
Ostavljaju SV (lu '> -n '. i::u l l r, . . ' - . '

f To su divanili braa Radii. Ja sam, sine dragi, obea l tim potenim i pametnim Hrvatima, Radiima, naj u poraditi na temu koliko u moi, prema njihovim uputama, a prvi nm) MH pr\cn;ti. ki mi M.-H. Ja nK' >- Ameriku. Sine Franjko, ul si pametne rei, oeni se sine, ne mora doma dojti, hodi sine sa enom u druge kraje Hrvatske, ja te bum. MIK\ --n w > ' i k i m t i i mLM;: - p u - \ o d ) l r aa, ja nis od kamena, ja sam rojen od mame i ae Hrvata, ali ja sam zatrivan, ja sam nakanil prejti,
pak lahko se |a n a / a d pmnu n

Sine, sine, ti si srca kamenoga. Jiva to ree druim glasom, digne se, poe prema vratima pognuu glave da se ne primijete suze u oima tog jakog mua u najljepoj muevnoj dobi. Izie u dvorite, te se uputi, bez njcc;. svome domu. Franjko je izvadio pasci, traio je novac da posudi, ali je Jiva molio sve /nance da mu ne PU --U :. Jedne veeri, na veliku radost svih ukuana doao je kui, no radost nije bila duga, jer je doao zamoliti oca da mu dade novac /a put u Ameriku. 119

Otac, potaknut od svoga oca, Franjkova djeda, ree: Ja gotovih novaca nemam, ali uj mene i staroga au; ako e iti u Slavoniju ili Srijem, prodati emo sve kaj je ivo pri domu, dati emo ti da osnuje u Hrvatskoj svoj dom. Za Ameriku nebi prodal niti kokoi, nebi Franjko mogal, prvo bi si mogal pljuniti na bradu, nek to napraviti. Sutradan je otiao Franjko u Karlovac, te napravio u ispostavi maarske banke ugovor da e raditi u jednom radniku ugljena godinu dana. Za to vrijeme oduzimat e mu od zarade dok ne vrati banci novac. Tako su na alost uinila jo dvadesetorica mladia iz Kraia, Brlenia, ipka i Kupine. Polovicom travnja godine 1900., ekala je skupina mladih ljudi na kolodvora u Karlovcu vlak za Rijeku, a tamo e se ukrcati na brod koji e ih prevesti u Ameriku. Medu njima stajali su roditelji, braa, mnoge mlade ene koje su gorke suze lile, svaki as se vjeale muevima oko vrata, ljubile ih, milovale i kroz pla govorile: Ne pozabi me, Joa! Ak na me pozabi, Mate, nemoj na nau drobnu deicu ... Sinko, .Marko, uvaj svoj mladi ivot, pazi da ga u stranom svetu ne upropasti!... Joj, joj, sinak mili, zakaj me samu ostavlja. Da ti je sila, ne bi proklinjala onega ki je tu Ameriku izmislil, budu li te moje oi jo ikad vidile. Nastao je jauk i pla, kada su mladii ulazili u vlak. Franjka Maia nije nitko od njegovih pratio. Stajao je po strani, promatrao pla majki, mladih ena, brae i sestara; okrenuo se kad je uo, kako jedna djevojka govori: Oh, Jure, Jure, ja sam ti veru dala, drati bum je mogla dve leti, ak se ti ne vme, zna da me budu moji pre-sili, da pojdem za drugiga... Deal bum, Jane, de-al, uvaj ono srce, ko sam ti na protenju dal...

U brod su ih smjestili na donju palubu, u prostorije, gdje su bili leaji jedan iznad dragoga, nekoliko klupa i
dugi stol. To je bio sav namjetaj.

Dola su dva namjetenika banke koja im je put kreditirala, te su im rekli: Mi smo namjetenici banke, brinut emo se za vas na brodu i dopratiti vas do radnika u kojem ete raditi. Pokupili su im putne isprave, te ih upozorili: Za vas je put plaen u tom dijelu broda, ovdje se smijete kretati, hrana je plaena, ali tko eli piti vino ali rakiju, mora sam plaati. U gornje dijelove broda zabranjeno vam je ulaziti, a tko prekri te odredbe, plaa pet dolara kazne. More je bilo esto uzburkano i dva tri dana, pa i vie. Tada su morali biti prozori donje palube vrsto zatvoreni, te bi zrak bio tako zaguljiv da se teko disalo; rijetko koji od putnika je mogao sjediti uz stol, veina ih je leala, a mnogi su i povraah'. Neki su hodali po brodu kao pijani, naslanjali bi glave na hladno eljezo te uzdisali i govorili: Ak se more bre ne smiri da se mogu okna otvoriti, burno se si zaduili. Franjko je hodao blijed, te srdito govorio: Ovdi je gorji smrad, nek pri naim svinjam f kocu. Kaj si ti mislil da zati, kaj si Maiev, da te budu v gajbu vrgli i gledali, Gdoj je tebe kaj pital, Jura!? Tak sam si samo mislil.
Mrav!, blijedi i umorni stigli su koncem travnja svi ivi u New-York. Jedan za dragim su izlazili iz broda na palubu drei u rukama svoje koveie, dizah* u zrak glavu, te duboko disali zrak koji je bio zagaen od dima brodova.

20

121

Ukrcali su ih u prilino pristojne vagone. Nekoliko puta su morali presjedati u druge vlakove i nakon tri dana stigli su do rudnika ugljena, a tu se nalazila i uprava poduzea s kojim su imali ugovor. Zaustavili su se na kolodvoru. Bila je to drvena upravna zgrada i vie kolosijeka s mnogo vagona. Poveli su ih do jedne vee drvene kue na dva kata gdje ih nadzornici doekae rijeima: Tu ete stanovati, eno tamo je jama rudnika, a oni tokovi e vas sputati u dubinu. Jura Krvari digne glavu, okree ju na sve strane, te razoarano upita nadzornika: Kaj je to Amerika? to si ti mislio da e doi u Ameriku i brati dolare po cesti? Nis tak mislil. Znam da u morati delati, ah' ne da bum vu ti pustoi moral delati i da moram vezan ostati teto dan? Potpisali ste ugovor, tu u Americi je zakon strog i tko se ne dri ugovora, sude ga na dvije godine zatvora. Dali su im tri dana odmora, dosta mesa da jedu koliko mogu, a i piva. Mladii, od osamnaest do dvadeset i jedne godine, bili su jaki i zdravi, a na svjeem zraku i dobroj hrani, brzo su zaboravih* tegobe puta i oporavili su se za rad. etvrti dan su dobili radna odijela, svjetiljke za glavu, u ruke konzerve mesa, sok, bocu piva, te su ih poveli u rudnik. Radili su od zore do etiri sata poslije podne. Kad su se vratili u zgradu obavezno je bilo kupanje, zatim veera i jedva su ekali da se izvale u krevete koje su prije njihova dolaska napustili radnici iz druge smjene. 122

Tako im je bilo svaki dan i jedva su ekali da doe nedclja da se mogu obrijati i oprati odijela i ostalo rublje, jer je uprava skupo naplaivala pranje, a oni su raunali na svaki cent Poslije toga redovito bi se skupljali u jednu prostoriju-klub, gdje su mogli kupiti pivo, cigarete, papir i marke i ostalo sto im je biKi potrebno. Od njih dvadeset i pet, svi su pisali svojima u stari kraj, jedino je Franjko Mai popio pivo, neko vrijeme naslonjen na ruku razmiljao, onda ustao, te namrgoeno govorio: Ja nemam kemu pisati, a niti neu! Otiao je iz zgrade a nije znao kuda bi. Odlazio bi do kolodvora na kojoj je promatrao radnike kako i nedjeljom tovare ugljen u vagone. Nakon dva mjeseca rada u rudniku, veini od njih sjala su lica od sree, jer su utedjeli neto novaca i slali ih svojima u stari kraj s uputama: aljem ti, mila eno, trideset dolara, to je 75 forinti, pa kupi za decu opravu, obuu, da moreju iti vu kolu, kupi troje praikov, naj deca paseju, pokrij krov na tali, ak ti kaj ostane spravi novac i uvaj, jer je moj posal teak vu rudniku. Drugi alje majci, ak i Jura je poslao svojoj Jani pet dolara, da si kupi svilni rubac i ouindene kolardc.Franjko opet nije pisao, niti je kome slao novac. Plaao je pranje odijela i rublja da sam ne pere, kupio si odijelo i koulju, a esto je znao popiti i dvije boce piva, to je rijetko tko od radnika inio. Razgovarati nije mogao sa svojim ljudima, jer nikome n i j e bilo tlo razgovora; svako jutro posao, onda pranje, spavanje, tako dan za danom uvijek isto, a nedjeljom dolazila bi pota iz starog kraja koju su itali, te pisali. . . a njemu nitko nije mogao posvetiti ni malo vremena. Nekoliko puta se desilo da bi Franjko sjedio i pio, onda bacio au u zid, ustao i poao prema vratima viui: 123

 Prokleti ovakav ivot, tak je kak kota na koti, jeoo te isto saki dan, ovek bi mogal ponoreti. ekaj, Franjko, ak na ti misli, jo bu ti gorje, zima je pri kraju, di svibnja si drimo, onda ki kam zna i to kak e. Doao je taj udeni svibanj, dobili su svoje pasoe, dug je vraen, tko hoe moe i dalje raditi u rudniku, ali nisu vie vezani. Svi su jo radili do polovice svibnja, onda Franjko nagovori njih desetoricu da potrae bolji i laki posao u nekoj tvornici. Doli su puni nade u Pitsburg, obilazili tvornice, eljezare, ali posla nema. Poli su i u Chicago; jedino posao koji su nali, bilo je kopanje tunela po gradu ili gradnja tramvajske pruge te polaganje sinja. Taj posao nisu prihvatili, jer su uli da je u malom mjestu Manesenu proradila iara koja prima radnike. Nali su tamo mnogo zaposlenih Hrvata. Posao je bio veoma teak; po dvije stotine kilograma teke kolute ice, treba vrue skidati sa stroja, te slagati, na kolica i odvoziti u skladita. A oni su ipak doli prekasno, sva radna mjesta su bila zauzeta, jedino su im nudili posao u rudniku ugljena i cinka, ali to nisu htjeli prihvatiti. Novac se bliio kraju. U Manesenu su doznali od nekih Slovaka s kojima su mogli razgovarati da se u Clevelandu gradi velika klaonica i da se trae radnici, a plae da su jako dobre. Doli su u Geveland, tvornica se tek gradi, bit e gotova u kasnu jesen. Novac im je sasvim pri kraju, morat e opet u rudnik jer ivjeti se mora. Okretni Slovak dozna da izvan Clevelanda, trideset kilometara daleko, trae radnike na ciglani, te im ree:
124

Prijatelji posluajte me, poimo, teak je posao; treba kopati zemlju, voziti je u kolicima, ali emo biti na zraku, vrue e biti loiti pei, vaditi cigle i crijep, ali si barem za ivot siguran da te nita nee zatrpati, kako to se to lako moe dogoditi u rudniku . . . Franjku i Juri je Slovak platio put do toga mjesta. Bila je to velika ciglana, sve vrvi od radnika, nekoliko lijepo zidanih zgrada, velika gostionica, putovi dobri, nasuti lesom .Franjku ree Jura: Grad, bome, veliki ni, ali je uda lepe, nek je tam bilo, ak e nas prijeti drali burno posal rukami i nogami, poelo nam je ve vu trbuhu kruliti. Doli su pred vlasnika ciglane. Bio je to ovjek pedesetih godina, a s njim je jo jedan mlai, tridesetih godina. Na ciglani je radilo nekoliko radnika Hrvata, iz kotara Jaske, sela Petrovina. Volovlja i Novaki. Radnik iz Volovlja Cveti radi ve nekoliko godina kod tvrtke Kanton. Nauio je prilino engleski, pa je postao nadglednik na ciglani. Tom Kanton pogleda mladie, svrne okom na svog mladog suradnika nadglednika, te se neprimjetno nasmijei. Jiva Cveti veli Kantonu: Ovo su sve moji Hrvati, moete biti sigurni da su dobri i ustrajni radnici, zar ne vidite kako su razvijeni, jaki, mladi, zdravi mladii. Uvjeti su bili teki, ali birati se vie nije moglo. Kanton je govorio Cvetiu, a on je prevodio: koliko se taki zemlje mora dovesti, koliko komoda cigle ili crijepa sloiti, koliko se mora peene cigle natovariti u vagon da se prizna jednodnevna nadnica. Ako se to sve ne uradi, otkida se od dnevnice, a ukoliko se to ee ponavlja, radnik se otputa.
125

Svi su potpisali, jer je zarada bila dobra, a oni uvjereni u svoju snagu i mladost. Sutradan je poeo rad na ciglani. Poslovoe su ih razmjestili na razliita radna mjesta; Franjko je morao voziti u takama zemlju do mjealice. Vozio je velike take po daski do uzvisine, te sipao u mjealicu. Zemlju je vozilo mnogo radnika i za taj posao je nadglednik birao one koji su bili jaki i dobro razvijeni. Bilo je Hrvata, Slovaka, Poljaka, Talijana, Nijemaca, Iraca i Crnaca. Bio je tu jedan mladi iz Podbreja kraj Ozlja, Mato Jurini, visok, jak i lijep. Natjerala ga je nevolja da doe ovamo; drugi je bio iz Prekrija, Mijo Vlai, doao je zbog toga jer je elio da zaradi novaca, eb'o se oeniti, a kua mala, drvena, treba sagraditi komoricu to su bili Franjkovi drugovi u poslu. Poeli su raditi na ciglani nekoliko dana prije prvoga svibnja. Bilo je ugodno i toplo, ali ne vrue. No mjesec lipanj, a pogotovo srpanj su veoma vrui. Zapeklo je sunce, mladii guraju take, znoj potokom curi, susreu se i razgovaraju o teini posla. Franjko pusti kolica, uzdie, brie znoj koji mu curi po golim pleima i prsima, i kae: Ja mislim, da se bum rastopil od te vruine, kak led na suncu. Mene je sila naterala, pak moram trpeti. Mene jad i prkos, ni mi bilo od sile, pak tee podnosim. Onda si ti Franjko, kak i ja, mene je lakomija dinesla v Ameriku, mislil sem, kak se bum bre obogatil. Lepo mi je ma mama divanila; nejdi Joa nikam iz naeg doma, vu tujem svetu bus jel kruh pomean sa 126

znojem. Nis ju posluhnol. Jo mi i sad zvoniju vu ubi njene reci. Pokajati e se ti lakomi i pohlepni sine za dolariml. TI Joa iz lakomije za bogatstvom si doal sim,
Juri i Mati ne zameram, a ja sam i? prkosa otial, nekakkak i ti, slini smo i prav nam budi,

Kolovoz je jo jae ario nego srpanj. Polovicom kolovoza odredi nadglednik Franjka, Matu i Jou, da vade cigle iz pei i voze na skladite. Bio je to najtei posao, jer je cigla topla, a sunce je nemilosrdno arilo. Znoj im je curio po tijelu, a kaplje preko nogu padale na zemlju, no nije bilo druge, jer se posao morao izvra\ati.
Joa veli Mati i Franjku.

Sad bi preklel visinu, irinu i jakost, sa im sam se prvo navck diil, ba mu je na nami oko zapelo, bogdar ooravil, taj nadzornik. Mui, Joa, mui, bome ne bu na unim malim Talijanu, vidi da un zna brze ciglu slagati, nek ti i ja.
Franjko je brisao crvenim rukama znoj s ela, vrata i tijela, bacao ga je sa sebe na /emlju, te ree: Deki da smem, gol bi se slekal, tak se ne bi imel gde znoj zaustavljati na meni. Uto Mato Jurini preplaeno povie: Beta deki, gospodari idu ba sim k nam, ak su nas vide l i kak smo stali, lako bi mogli otpmoti iz ciglane. Nadglednik Ovetic povie za n j i m a :

Stante deki, da li ki od vas zna oko konji? Kaknebiznal veli Joa. "^.*>t v* Ja sam imel konje veli Mato. A ti?obrati se nadglednik Franjku. Bil sam leti dan pri vojski kod konji. Zna li ki od vas gdekoju re natucati po amerikanski'.'
127

 Malo znam veli Mato. Ja gdeku re kae Joa. A ti, kaj ne divani? obrati se Franjku. Vuil sam na rudniku i ovdi sam zavramal gdeku rc, kak ste rekli, za silu bi znal natucati. Cveti ree Kantonu da bi on preporuio Franjka, a suvlasnik doda da mu se on neobino svia i da bi on njega uzeo. Kako ti je ono ime? Franjko Mai. Mlai poslodavac ponovi Mai Fran, a Cveti ga ispravi; Frenk Mai, te doda: Sutra ujutro, javi se u tali glavnom konjuaru Fredvju, bit e mu na usluzi, dok ne ozdravi. Franjka je jo vie oblio znoj, te upita: Deki, da li ja sanjam, jesam li ja pri sebi, jes li ja se to dobro ul? Konjuar Fredy je betean, ti mu bus nekoliko dana pomagal, dok ne ozdravi. Dobri si ul, dobro, moj Franjko, srean si kaj makar jen dan iz tega pakla izajde, a kam pak ne nekoliko dan. Kaj se more, raje bi da su mene izbrali, znam s konji kak malo gdoj. A moj Joa, sam si rekal da zna samo gde ku re po amerikanski. A ti navek nekaj najde, konji bi me i hrvatski razmeli, kad bi ji zazvidal i stegnol. Ak se prav za prav zame, Franjko je ipak izmed nas, kak bi rekal, prvi. Nis mu ja jalan, Mato. Po jaini i visini smo si parni, ali kaj je istina, njegovo lice, makar je i namazano od cigle, lepe je od naega. Nek se nekoliko dana poine, 128

se on najvie prigovarja tem delu, a jo vie tej vruini, ja mislim da ni \ paklu tak ne ee. Sutradan, rano ujutro, Franjko je ve bio kod tale.
Vidu) je kako t r i o\ j e k a u t v J u i u konje i talu, k- se odmuh

ponudio da im neto pomogne, ali ga oni grubo odbiju i

dadoe mu rijeima i /nakovima do / nan ja da je on pomonik konjuara l-redvja.

Uto doe konjuar Fredy, proee talom, pogladi jednog konja, u siroto povie na jednot: radnika:

Ovoga konja nisi dobro oeljao, pazi da se to vie ne dogodi, istoa i red mora biti, bar to morate zapamtiti, kada se ve ne usuujete /ajuiti konje. Okrene se prema Franjku, te nastavi. Sramota da sam morao traiti meu tvornikim radnicima pomonika koji e me zamijeniti, dok ne ozdravim. Dao je znak Franjku, da poe za njim, rekao mu je kako je kojem konju ime i stao ga upuivati kako se pristupa i postupa s konjima i kada se mee sedlo, vale i uzde. Nato mu je naloio da danas osedla samo tri konja.
Franjku je morao po tri pu ta p o n a v l j a t i sedlanje i iasc-

dlavanjc svakog konja i spremati ga za jahanje sve dok Fredv nije rekao aa je dobro. Na mak zvonca izveo je Franjko tri osedlana konja koja je Fredv poveo prema kui, gdje su ga ekale dvije gospode i jedan mukarac. Kad su oni odjaM Fredv se vrati te neto rijeima, ali vie gestama ree Franjku da osedla jo jednog konja i da ga zajai. On to uini, stegne ga mamuzama, potegne vojke, a konj zarza, te se stane okretati. Fredv se nasmijei i pokaza mu da odjai do oblinje ume i natrag, brzo i galopom. Kad se Franjko vratio, Fredv mu opet kratko ree da je dobro. Morao je jaiti korakom i kasom i zau-

29

staviti se velikom brzinom. Fredy je bio zadovoljan, te je nekoliko puta rekao: Jako dobro, jako dobro! Rekao mu je i to, ponavljajui po nekoliko puta rijeima i gestama da se moe dogoditi da e morati jahati u pratnji gospoa, ako bi one jaile same, i to samo u najveoj nudi i ukoliko on ne ozdravi. Franjko je hodao po tali s Fredvjem i prilazio konjima koje je morao jo nekoliko puta osedlavati i rasedlavati. Fredy je samo ponavljao: Dobro, dobro, i napomenuo da je teta to ne zna dobro jezik. Franjko je slijegao ramenima i rekao da je i njemu ao, pa ga upita: Moda ti zna govoriti hrvatski? Fredy se nasmijei, te nekako ponovi hrv-va-ski ..., odmahne rukom i ree da je on iz Engleske, a ne iz Amerike. Bilo je gotovo podne kada je uo topot konja. Fredy izie iz tale, htio je poi i Franjko, ali ga on zaustavi i pode sam prema jahaima. Franjko proviri iza vrata i opazi kako jedna ena s lakoom skae s konja, dok drugoj pomae mukarac. Htio joj je pomoi Fredy ali mu ovaj nije dozvolio. Ulaz je u kuu bio daleko od tale, pa Franjko nije mogao dobro uti njihov razgovor, ali je ipak razumio, da onaj mukarac spominje mladia, a razumio je kako Fredy veli: Jako dobro. Fredy se vrati s konjima, te odmah ree da sutra moraju osedlati etiri konja, jer e jaiti i gospodin Kanton. Dok je Franjko rasedlavao konje, Fredy mu ree da se ne osjea dobro i da on mora ostati kod konja do osam sati, a zatim mu pokae njegovu sobu. Namjetenici su odmah doli, istili konje, hranili ih, a Franjko se pitao: Kaj je samo to moj posal, sedlati 130

konje i skidati im sedla? To upita i Fredvja, a ovaj mu ree da je on njegov pomonik i da mu je dunost nadgledati je li sve u redu u tali. Franjko se od zadovoljstva nasmijei i ree sam sebi: Nek ta bol v krizi im due dri, makar, dek ta prokleta vruina prejde. to to govori, to eli rei? Franjko se zbuni i preplai, pa pogladi Fredvja po kriima govorei- Dobro, dobro. Frcdv se uputi u svoj stan, Franjko u talu, a nedugo iza podne pozvali su ga u njegovu sobu gdje ga je ekao objed. Sjedne za stol, pogleda jelo, te sam sebi naglas ree: Ne sanja, ne sanja Fran|ko, samo da bi to em due potrajalo, a onda opet gde sam bil, peljaj take, slazi ciglu, tak si tel, naj ti sad bu, Franjko, ti bedasti, tvrdoglavi Franjko. Neka je starija ena dola po sude, govorila je prilino dobro amerikanski, spremi sue u koaru, pogleda Franjka i nasmijei mu se govore: gutbav, penkni hlob-ceg. Franjko skoi kao da ga je netko ubo, uhvati je za ramena i upita. Jeste li vi Hrvatica ili Slovakinja, draga gospoo? Ne, ne, ja sam Poljakinja. Sjednite samo malo, ja sam Hrvat, vi Poljakinja, vrlo malo znamo amerikanski, ali ako vi meni poljski velite tri puta, ja vama hrvatski dva puta, mi emo se razumjeti. Gospoa Psensky mu ree da radi u kuhinji kod obitelji Kanton, a njezin mu na ciglani i da gospodin i gospoda Kanton imaju lijepu kerku koja je i dobra, ali je kao jedinica razmaena i to mnogo. Onaj mlai gospodin je zarunik mlade Mary i ve je dogovoreno da e na drugi dan Boia biti vjenanje. To e biti vrlo sveano,

131

ciglana nee raditi tri dana, svi emo namjetenici i radnici dobiti taj tjedan dvostruke plae, tako eli Mary, a njoj otac ne moe nita odbiti, jer je oboava. Sutradan je javljeno da se osedlaju takoer tri konja. Fredv naloi Franjku da ih izvede pred talu i da eka dok on doe da odvede konje do gospodara. Franjko nije posluao Fredvjev nalog, ve povede odmah konje prema zgradi iz koje su izlazili vlasnici: lijepa gospoda etrdeset i petih godina, suvlasnik tvornice koji je imao trideset i est godina, a za njima doskakue osamnaestogodinja Mary. Fredv uzbueno pone dozivati: Frenk, Frenk stani, te pokua potrati, ali je stao i uhvati se za kria. Franjko se neprimjetno, ali objesenjaki nasmije, te ree sam sebi: Razmel sam ja tebe dobro, ali ja sam tel da te ljude vidim, ne bum jih pojel. Suvlasnik ga pogleda, te kimne glavom i upita ga to govori? Franjko pokae na dolazeeg Fredvja i ree da ga nije razumio. Fredv se ispriavao, ali Franjko ga nije sluao, ve je promatrao Mary, zatim zarunika, pa opet pogleda Mary. Ona se nije osvrtala na Fredvjeve jadikovke, to je pomonik prekrio dunost, ve zajasi konja. I gospoda Kanton se uhvati za sedlo, ali konj se malo pomakne. Brzo prie budui zet da joj pomogne. Iako se umiljavala konju, on je ipak nekoliko puta poskoio i udarao nogama, stoga je Franjko uhvati ispod ruku i digne na sedlo. Gospodin ga Antonv prezirno pogleda, a Fredv ga ljutilo ukori. Franjko, uvjeren da je uinio samo ono to je trebao i morao uiniti, zaboravio se, te Ijutito ree hrvatski: Kaj kriite, kaj bi bole bilo da je opala pod konja? to, to veli upita ga Fredv i strogo pogleda. alim, alim, ne vie. 132

Tek tada ga pogleda Mary, pa i on podigne oi i pogleda je. Dugo nije skidao oiju s nje, izazovno ju je gledao dok je odlazila, te prpono ree hrvatski: Ak si ti lepa, nis niti ja uka, bome te ovaj tvoj ovenjeni deko ne hu jake sleplil na posteli. to opet govori, Frenk? Govorim po svoje, kak ova cura lepo jae. Frenk, to vie ne smije uraditi, ovaj put ti opratam. Hvala, hvala, gospodin Fredv. Pou prema tali, Fredv se podupre rukom o Franjkovo rame, drugu stavi na svoja kria, te zajaue: boli, boli. Poe jo nekoliko koraka pa stane. Iznenada ga Franjko zgrabi, te ga na rukama ponese do tale, onda prou/: do njegovo stana i tu ga paljivo spusti na tlo. Fredy potapa Franjka po ramenu i ree: Jak deko, dobar deko, hvala pogleda ga, te oprezno produi sam u svoj stan. Dva dana gospodari nisu jaili. Fredv nije izlazio napolje, pa je Franjko morao dolaziti k njemu i izvjetavati ga o konjima. Trei dan je trebalo osedlati etiri konja. Fredv ih povede do vlasnika i pohvali se kako mu je ve mnogo bolje. Sutradan su opet morali pripremiti tri konja za jahanje. Franjko je bio uvjeren da e jaiti majka, Mary i njen zarunik. Konje je drao pred talom, a Fredv se udio to gospoda ne izlaze, pa naloi Franjku da eka pred talom, a on e se malo odmoriti. ekanje je trajalo neobino dugo, onda najednom Franjko pone uzbueno zvati: Gospodin Fredv, mlada Mary dolazi. Fredv doe pred talu, pogleda, te uzbueno stane govoriti: Gospoice Kanton, zato niste pozvali, to se dogodilo? 133

T l
Dragi gospodine Fredy, moj otac je na novoj ciglani, poruio je da Antonv mora hitno doi k njemu. On se tamo odvezao, majka i ja smo zabrinute, pa bi morale poi preko livada i ume k njima. Majka vas moli da nas vi pratite, jait emo polagano, korakom, zbog vaih kria. Fredy uzbueno ree, da e to vrlo rado uiniti i povie da mu donesu kaput i kapu. Metne kapu na glavu, ali kada je oblaio kaput nakrivi usta od boli. No nebi on bio Englez, da je zajauknuo, pode prema konju i uhvati se za kria, ali i opet bez rijei. Franjko pogleda Fredvja, pa odluno ree: Gospoice, Fredv boli, on ne, ja, ja jaiti konja, mogu ja gospoice Mary. Gospoica Kanton, Frenk ne, ne Mary. Mary pogleda Franjka, a on ju je umiljato, gotovo moleivim pogledom promatrao. Ona se okrene Fredvju i ree: Hvala, dobri gospodine Fredv, vidim da elite s nama, ali teko e vam biti. Da nije po srijedi otac, mi bismo odustale od jahanja. No neka nas prati va pomonik. Franjku MI zasjale oi od radosti. Mary zajae svoga konja. Franjko svoga, a treega povede za gospodu Kanton. Skoi s konja, nakloni se pred gospoom, te joj spretno pomogne zajaiti. Krenuli su, a Franjku su zujale u uima rijei koje mu je strogo uputio Fredv: Frenk, pazi da jai za gospoama dvadeset stopa, dri se strogo moje naredbe. Franjko je to jedva razumio, veselo se nasmijao, pa ree sam sebi tiho i objeenjaki: Popevaj ti, popevaj, ja sam sad na konju! ., Mary se okrene, zaustavi konja te ga upita: > hS to govori? . ,, Radostan sam to jaim. Gospode su jaile naprijed, a on za njima kako je naredio Fredv. One su se razgovarale, a na njega nisu ni 134 obraale panju vie od pola puta. Najednom Mary pod-bode konja, te pojuri daleko ispred majke. Franjko pojuri jo bre za njom, dostigne je, uhvati konja za vojke, zaustavi ga. a ona mu ree: Zato si poao za mnom? Fredv mi je naloio da pazim na vas. Zato ste tako naglo potjerali konja? Prohtjelo mi se tako! izusti konja i vrati se do moje majke! Hou, ali s vama. Okrene konja i pou u susret
gospodi Kanton.

Preplaila si me, draga Mary, mislila sam da ti se konj poplaio. Lijepo od tebe, mladiu da si tako velikom brzinom dostigao gospoicu
Dok su jaili natrag do gospode Kanton, pogledavali su se, a Franjko je gledao u Mar> upravo napadno nepristojno.

Kada je opet jaio za njima, promatrao je neprestano Mar^', te ispod glasa ree: Cura je i pol, mili Boe, se iz nje kipi, koda je kaj bu ena tega ovenjanca, vrag pak mene napastuK nekak sam se vugal, kaj ju samo gledim. Gospoda Kanton zaustavi konja, te upita: Neto si rekao, mladiu? Ja samo glasno mislim kako mi je lijepo. Doli su i do ciglane. Franjko je dugo ekao s osedlanim konjima gospoe. Napokon ih doprate gospodin Kanton i /arumk Antom Opratajui se od njih rekli su: Vi se sad vratite, mi moramo ostati da zavrimo i zakljuimo dobar posan. Natrag su jaili pristojnim galopom, no Mary je opet potjerala divlje konja, a Franjko je poletio za njom. Kao i prvi put, uhvatio je konja za uzde i rekao: Sada ostanite na miru dok ne stigne gospoa i pridri vrsto konja za vojke.
135

 Pusti konja! Neu, ja imam nalog da pazim na vas! Mary se istrgne, te pode prema majci. Jaili su opet u redu, a onda Mary prije neke umice, ponovo potjera konja jo bre nego prije. Franjko potjera za njom, dostigne je, ali ovaj put ne uhvati za ular, ve obie konja, stane uz njega, nakrene svoga konja na njezina i svoje tijelo nasloni na njezino, a ona povie: Mogao si me sruiti, pazi drugi put! Ne biste vi, gospoice Mary pali s konja kad sam ja uz vas, uhvatio bih vas, pa makar za kosu. Drugi puta pazi! A ja vas molim da vie ne ostavljate majku. Gospoa je Kanton potjerala malo bre konja do njih, ptree: Molim te, Mary, prestani s tim glupostima. Pravo velite, majko, gotovo me je sruio s konja taj Fredvjev pomonik. Doli su do kue bez rijei; Mary skoi s konja, Franjko pomogne gospoi Kanton, zatim uzme konje i povede ih prema tali. Nije mogao, a da ne pogleda jo jednom Mary kako odlazi prema svojoj kui. Ostao je u tali dok su namjetenici uredili konje, a onda je poao do Fredvja da ga o svemu izvijesti. Zatekao je kod njega lijenika koji ree da e bolovi za nekoliko dana prestati, ako bude uzimao lijek prema uputi. Franjko se zatim uputi u svoju sobu i nae na stolu veeru. Ue najprije u praonicu govorei sam sebi: al mi je kaj ga boli, navil sam od njega uda tega, kaj rabi oko konji, onda me navil, kak se mora gospodu pozdravljati, a kaj mi je najvie od koristi, zavramal sam uda reci po amerikanski. im ozdravi, znam da me ne bu vuz sebe dral da me gledi. Onda opet idi Franjko 136

di Mate i Mije pak lopatu i take v ruke, samo kaj su ovo mesec dana moje ruke postale mehke, gospodske, a kak i ne bi, saki dan se perem, kupam, a ni ne delam. Pogleda se u ogledalo, rukom si pogladi lice, onda kosu, nasmijei se i ree: Sad sam unak, kak sam prvo bil, dok sam veroval da sam srean i da bum srean. Posle ega kaj me je snalo, zamrzil sam sebe i se oko sebe, nis tel gledati niti moje najdrae. Udari se po elu, te nastavi: Franjko, Franjko, ta mrnja na se, drala te je smerom. a pred ovo nekoliko dan, probudila te je ova gospodska cura da sad upet se lepo oko sebe s^ledi. Kak se ovek nigdar ne srne zarei, kak sam se ja gde sam si v glavu utuvil da bum di kraja ivota mrzil ljude, a enske prezira!. Prvi put, kad smo se strknoli, nekaj mi je prelo rez celim telom. Ovo danas, ga sam se zaeli! da se opet njom strknem, postalo mi je vrue ga sam sve telo pntisnol vuz njeni, srce mi zaigralo od milja, jo mi i sad dre i divani: Franjko, Franjko, opet si ti un deko, ki si i bil. Ba sam vesel i neda Bog da ovek vu sebi zatue oni, im ga je obdaril ga se je rodil. Kamo sree moje da je vu meni ka cura zbudila, dok sam bil dema da sam deko. Bog moj, kuliko mi se je podmetala ona lepa Zorka Jelieva, kak je plakala, dok sam otajal, da, da, ja mislim, da unda nis bil aem kak se spada. Ova lepa gospodska cura, probudila je vu meni se kaj mi je Bog dal kak deku; osjeaj, ljubav, enju da grli i miluje, fala Bogu a fala i njoj, ali Franjko, pamet vu glavu, ne zanaaj se, jo se uvaj da se ne bi pozabil, pak opet iee priliku da se strkne i sve telo pritie vuz njeno. Da, da, po/abil bum jo ovo par dan, kaj bum tu. Srean sam, kaj je vu meni opet zakipila elja da grlim i ljubim, 137

iskal bum si para, pa ak ga tu ne najdem, verujem da bi Zorka za menom i sim dela. Ak pak iz sih elja ne bu ni, ka ja nimam svoju tepu domovinu Hrvatsku, moje selo i uda lepih cura vu njemu? A zatim sam sebe strogo ukori: Dost je Franjko razmiljanja, sad na veeru, onda spat, pak se na posteli elu no veseli, more i sanjati, kak je ta lepa gospodska cura vu tebi prebudila da se opet veseli ivotu, kak si se i nekad veselil. Sutradan su uzalud ekali na poruku da pripreme konje za jahanje. Franjko se ureduje, dotjeruje i gleda se, te pun sebe govori: Moram biti im izgledniji, naj gledi vu mene, a ne vu tega svega uvenjenca od deka. Tri dana nitko nije jaio, a Fredy se tomu veselio i govorio da mu je puno bolje i da vjeruje da e opet moi preuzeti svoju dunost i pratiti gospode na jahanju. Franjko je bio alostan i uzbuen, pa pomisli: Ne elim ti zla, ali naj te jo ki dan probadaju kria, tak si elim, pa makar jen dan da jaim sa njom. Trei dan je dola Poljakinja u Franjkovu sobu da pokupi sude: Kod nas su neka dogovaranja, dokazivanja, pa sam zakasnila po sude. Je li netko bolestan u kui, jer ve tri dana ne izlazi nitko na jahanje. Ne, nije, ve gospoica Mary eli vjenanje to prije, a gospoda je Kanton uvjerava da gospodin Antony eli potpuno urediti dvorac. Sve e biti gotovo do Boia. Nemaju drugih briga, dragi mladiu. Razumel bi da se njemu hiti, kaj pak nju vlee taj uvenjenac!? 138

etvrti dan ujutro trebalo je osedlati pet konja. Fredy ree da su sigurno dobili goste. Do tale doe gospodin
Antonv i a\v
~ e

Veselilo bi me Fredy, ako biste vi mogli jaiti s nama do nove ciglane. Ja i gospodin Kanton ostat emo do kasno popodne, gospode se moraju vratiti, jer oekuju
posjetu.

Mnogo mi je bolje, gospodine Antony, mogao bih,

ali je ipak bolje da ^ot'ekain i'j; kui1 dan

Dobro, neka nas onda prati va pomonik, gospoa

ga hvali da dobjo ^ma mo|u M a r \

Poli su prema ciglani, njih etvero naprijed, Franjko za njima Do pola puta su jahali korakom, kasom uz razgovor i smijeh to je i Franjko ve mogao dosta dobro razumjeti. Odjednom neto kasnije, Mary poleti velikom brzinom naprijed. Badave su je zvali i vikali joj da ne luduje. Franjko podbode svoga konja i pojuri za njom, a to isto uini i gospodin Antony. Franjko je dostigne, uhvati konja /a ular i a/dc \ /auMau na "Ma r \ LM mrV > M n'Vda. te mu ree: Nisi trebao doi za mnom, doao bi moj
zarunik.

Antom stu/av te strogo kae Franjku: Kada sam ja u pratnji gospoa, onda se ja i brinem da im pomognem Franjko ga promjeri oima, vrati se natrag do njenih roditelja i nije mano tn Antony pria s Mary. Kuda su se vraali natrag, Mary je nekoliko puta podbodala svoga konja i udaljavala se naprijed, ali bi brzo nakon majine opomene stala i ekala ih. Franjko je promatra, guta 1UJJJ1'1. 1(-' k i o / /a'pc p ru n i [">! Uh, da e ji opet kaj vu glavu puhnoti, tak sam razdraen. da bi ju trknol, na nju se pritisnol, da bi si
zavramala.

139

Jo nije to ni dorekao, Maiy pojuri kao strijela naprijed, gospoda Kanton povie za njom da stane, Franjko do-jae do nje, a Mary mu povie tako da je samo on uo: urite Frenk! Franjko je jaio brzo, ali ne tako kako je mogao, pa pomisli: Nek samo bei dalje, bum ju ja ve stignol, ga u. Kada je vidio da se Mary uspinje na breuljak, iza kojega je bila mala umica, potjera bre konja, stigne ju gotovo pri kraju umice, natjera svoga konja uz njezinog, a ona se napravi kao da e pasti s konja i povie: Pazi, past u s konja! Franjko je uhvati za ramena, disao je duboko, sav uzbuen, te je bez promiljanja poljubi. Brzo podigne glavu, skine ruke s nje, pogledi im se sretnu i on sav u vatri izusti: Nisam mogao ... Mary ga udari rukom po licu, a on pokaza i drugu stranu lica, te ree: Jo, jo i ovu, molim ... Mary okrene konja, te pode majci usustret, a Franjko ostade na mjestu: Franjko, Franjko govorio je sam sebi vrag je opet tvoju gizdaviju napuhnol, opet ti dele v glavu tve misu'; ga bi ka cura mogla biti, ki se ja nebi depal, ka mene ne bi tela? Sad si dobil, kaj si iskal... uh, zakaj me ni upila i po drugim obrazu? Lep je dan, zadnji dani kolovoza, to si bum zavramal, lepa je ta lozica i ta zelena travica vu nji, mart me ne bu nigdar vie ovdi... Ni mi al, kaj bu da bu, nekak ve bu ... Boe moj, nigdar vie tek nekaj ne bum diivil, mislim da v raju nebeskim ni te miline. Kada su gospode dole do njega, pogledao je Mary ispod oka; vjerovao je da e ga sada napasti njezina majka, stigli su i do kue, Mary skoi s konja, te se uputi prema kui. On je pomogao gospodi Kanton da sie s konja, po140

prati, jelo nije niti pogledao, nasloni glavu na ruku, te stane sam sebe koriti: Bedak si se rodfl, Franjko, i bedak bui vmri, vrag ti je opet pamet pomeal, da, da, ga je coveku dobro, unda ga vrag poalje tancati na tanki led . Ustane, pogladi si lice, te veselo ree: Po ovim me je upila, nek me je, ali ja sam je ipak kunol. ja bum na ti mislil dek ivim, bu, bu i ona na me. siguran sam da bu, ga bu je kueval unaj njen uvenjeni /arnmk Dola je Poljakinja po sue, te veli: Vi jo niste jeli, Frenk? Ni me volja veeras jesti! Kod nas je opet uzrujavanje. Gospoa Kanton ima goste, svoje roakinje iz Irske, a gospoica Mary je uzbuena i moli majku gotovo plaui, da pouri vjenanje za nekoliko dana. Gospoa je umiruje neka se strpi do Boia, i udi se zato joj nije lijepo uz njih. Neu vie ekati, majko, kada ste me ve obeah' Antonvju, ja potujem vau vol l je k, ja ne mogu vie ekati... Vjenat emo se, otputovati u Evropu, posjetiti vau i tatinu dragu Irsku, a do Boia, kad se vratimo, dvorac e biti sigurno gotov... To su bile rijei eospodii-e Mary. Umiri se, drago dijete, govoriti emo s ocem i Autoru n m. sve e biti, kako ti eli, rekla joj je majka. Onda se malo umirila i neto pojela, a sada jedite i vi Frenk. Franjko je rano ustao, sve svoje stvari je pripremio, jer je bio uvjeren da e morati napustiti mjesto pomonika konjuara.

gledavao je krnJOMJor oima Maiy, aM se ona nije osvrtala. Franjko je doiao a svoju sobu i sjeo, nije se poao

ii

141

Otiao je reda radi u talu, sve je pregledao, izvjestio Fredvja, te se opet vrati u talu. ekao je smireno, vie puta se i nasmijeio, dok su mu usta aputala: Ni mi al, ne bu mi nigdar al, mladi sam, mladi kak Bog zapoveda. Najednom doe poruka da se osedlaju tri konja. Franjko ih osedla, izvede pred talu, ekao je i tad opazi da izlazi Mary sama. Franjko povede konja, a Fredy treega te pou prema Mary. Ona upita Fredvja je h' ozdravio? Mnogo mi je bolje, gospoice Kanton. Otac je u novoj ciglani, moj je zarunik malo prije dobio poziv i morao je poi u Geveland, otac eli da doem do njega, moete li me pratiti vi gospodine Fredy. Pratit u vas, makar trpio i najjae boli. Hvala vam, gospodine Fredy, javit u ocu da neu doi, imamo goste, pa u ostati s majkom, a vi poite sami i javite ocu, va pomonik e dovesti konje. Franjko je stajao mirno, svaki je as pogledavao na Mary i mislio to je to s Mary da tako naglo mijenja odluke. Sa lica mu je izbijala obijest i prkos. im se Fredy udaljio, Mary se okrene prema Franjku te ga strogo upita: Kako si se juer usudio poljubiti mene, Mary Kanton, zarunicu Antonvja? Neka via sila zavladala je sa mnom. Zna li ti, ako ja to kaem zaruniku, da bi te on mogao ubiti. Neu aliti za taj poljubac umrijeti. Ti si lud kad tako govori. Ja sam ti zahvalan. Doao sam u Ameriku nesntan, ti si u meni razbuktala ar i enju da grlim i ljubim. 142

Obeaj mi, da se to nee vie dogoditi da se nee

usuditi niti pomisliti na to, a kamoli uiniti. Neu i ne mogu ti to obeati. U tvojoj blizini moj razum zataji, rekao sam ti istinu. Znam da tu vie ne mogu ostati. Doi me. Mar\. ponekad pogledati kako kopam z.emIju i vozim teke take s ciglom tvoga oea i tvoga zarunika

to to govori? Znam to me eka. Znaj i ti, kopat u zemlju, ali toga poljupca nikad neu zaboraviti. Ali uj me Mary: kada bude u zagrljaju onog svoga uvelog Antonvja, mislit e na siromanog konju>ara. Budi sretna, Mary!
Franjko povue konje da ih odvede u talu. Mary ga je askom promatrala, a onda mu povie da sume

to eli od mene? Je li mogue da si se ti usudio zaljubiti u mene? Jesam, Mary, sa svim srcem i duom, samo alim to ne znam toliko rijei amerikanski, da ti sve kaem to mislim. A li uj me, Mary: Zavolio sam te toliko mnogo, koliko je nebo visoko more duboko, znam, Mary, da je sve to u/a liui. ali nije rm ao. Zbogom Mary! Stani! Kako se ti usuuje mene zvati Mary? Jer sam te poljubio. Znam da u biti radi toga odavle pnnieran. ali ne alim. Reci, Mary, tvome Antonvju da sam te poljubio, pa nek me ubije. Zbogom Mary, reci to, reci, ako e ti srce tada biti zadovoljno kad me vidi mrtvoga
Franjko opei povuee konje, a Mary odluno ree: Stani Frenk, pratit e me do oca! Zar se ti ne boji mene, Mary. Ja sam djevojka irskoga porijekla i nema mladia kojega bih se ja bojala, pa se ne hnjim ni tebe. Zajaili su konje, te poli galopom u smjeru ciglane. Govoriti nisu mogli nita, jer je jahanje bilo brzo.

143

Mary prva uspori trku, pogleda Franjka, dugo ga je gledala, pa upita: Ti si se, Frenk, zaista zaljubio u mene ... Kako si to smio uiniti kad si znao da sam zaruena, a znao si i ija sam ki? Zaljubio sam se, Mary, i ja to ne smatram grijehom. Iako si ti ker bogatog oca i zarunica jo bogatijeg zarunika, ljubav ne poznaje zapreke ni granice. Prava ljubav ne pita tko je i to je tko, pa tako nisam ni ja pitao, Mary. Volim te, i nema te sile koja bi te mogla iupati iz moga srca... Da, da, Mary, zaljubio sam se u tebe, ti si mi vratila sreu, zahvalan u ti biti, ako me tvoj zarunik ne ubije. Vjerujem, da se nikada neu moi utjeiti jer osjeam da moja ljubav nee i ne moe biti uzvraena. Mary ga je promatrala, te smijeei se ree: Otkuda si smogao sve te rijei? Velika ljubav mi je nadahnula srce i duu, jer govorim istinu i ono to mislim. Jaili su neko vrijeme bez rijei, a Franjko uzbueno ree: Pogledaj, Mary, okretu se, na ovom mjestu sam te poljubio, osjetio rajsku sreu, a tvoja draga pljuska doarala mi je svu milinu ivota. Mary ga je promatrala, a sretni smijeak zrcalio joj se lica. Odmorimo se malo na tom mjestu, ljubljena Mary, kunem ti se au mladia da nikakve ari ni najvea ljubav, nee vie pomutiti moj razum da te silom poljubim. Pitomi konji postali su nemirni, tapkali su nogama, mahali glavom, jer je odmor u umici, na travi, tako dugo potrajao da im je dosadilo stajati na jednom mjestu. Franjko nije napustio mjesto pomonika konjuara. Polovicom rujna, Fredy je ve toliko ozdravio, da je mo144

gao jahati konja, te je rekao da e on pratiti gospodu, a

naroito mu je bilo drago, kad je pratio samo gospoe. Mary nije mogla zabraniti tu radost glavnom konjuaru jer su otac i majka to eljeli. Kad bi odlazili, Franjko je tuno gledao za njima, ali mu je ipak njezin pogled davao nade. Jednog dana, im su doli na ledinu, Mary podbode konja koji potri galopom. Brini Fredy je neko vrijeme jaio /a njom galopom da je dostigne, ali je odjednom morao zastati i uhvati se za kria koja su ga jo uvijek boljela. Mary se vrati do njega, te ga stane iskreno uvjeravati da joj je ao to ga je svojom nestasnou prisilila da je slijedi: Ne srdite se na mene, dragi na odani Fredy, ja u vas otpratiti natrag do kue, te u se s vaim pomonikom vratiti i dostii ^vo|e nutiicljc. Franjko nije mogao povjerovati u toliku sreu; Mary je dola po njega da ih on prati i oni opet mogu biti zajedno. Mary je mnogo puta nagovorila majku da ostane kod kue, a ona e sama s pratiocem ii po oca u novu ciglanu. Polovicom listopada poelo je runo vrijeme, pa se nije moglo pola/i ti u etnju na konjima. Mary je vie puta nalazila ispriku da ide pogledati konje, a to je bila velika ast za konjuara Fredyja, no Mary je uvijek nalazila naina da ga se rijei, da moe barem na kratko vrijeme biti na samu s Franjkom Nekoliko puta je dola i sa Poljakinjom, koja se brinula za jelo konjuara. Pola bi u Franjkovu sobu pod izgovorom da ga eli uputiti u zamreni engleski jezik i ostajala bi kod njega, a da bi to prikrila, uvijek je zamolila Fredvja da je prati do kue

Pokajnik

145

Koncem listopada, doe Franjku strogi nalog od samog gospodara, gospodina Kantona, da se spremi i za pola sata napusti mjesto konjuara. Franjko je bio svaki dan u strahu, ekajui kad e ga otjerati. Oajavao je ne toliko zbog sebe, koliko se bojao za Mary, te bi govorio: Sigurno su ve na njoj opazili znakove naeg druenja, jadna, jadna Mary... Kaj budu oni napravili od nje, oh, kak strepim za njezin ivot... Nekoliko puti me je umirivala: Ne brini, dragi moj Frenk, lagano nee biti kada saznaju, ali tvoja Mary e se junaki boriti za nas oboje, zar sumnja u moje rijei, a sigurna sam da ne moe zaboraviti s kakvom radou i njenou sam pristala da naa ljubav ne ostane nezapaena. Jo se nije snaao od uzbuenja a vlasnikova kola su dola pred talu. U njima je bio nadglednik Jiva Cveti, te preplaeno veli Franjku: Kaj si napravil, za miloga Boga, mora u Cleveland, ne znam dali bu ret ili pital, sam gospodin Kanton dolazi u Geveland. Naj bu, kaj e, hajdemo, neu na ni misliti ree Franjko. Franjko je ekajui u svojoj sobi izlazei pred talu, bio uzbuen, jer je nalog bio jasan: Pomonik, konjusara Frenk Mai, neka bude spreman da smjesta napusti konjunicu. Ostao je zato iznenaen kada su dola kola poduzea, a u njima Jiva Cveti. im su napustili naselje ciglane, te krenuli putem za Cleveland, Franjko upita: Kak to, kume Cveti, da su ba vas, kak mega zemljaka izabrali, da me oduvad otpeljate? Oni dobro znaju, da sam ja Hrvat kak i ti, da sam ti bil nadglednik, a bil sam i unda ga su te izbrali za koijaa. 146

Onda gumo znale, kaj to mfctiju iz mene napraviti? Jeni znam, a drugo ne znam. Pogleda ponovo Franjka, te zaueno veli: Bome si se ti lepiga ivota dibavil, bil si deko da te je bik: ' .: pogledati, a sad si se tak izgladi!, da zgle-da kak m-ki ^ospon Ah, moj dragi zemljak, i sad kak ti moj stroar, ov as mi je di ega tega malo stalo, nek me zanima, kaj hocju oni s nicnom1'.' uj me Franjko, reci mi po istini, kaj si napravil, dali je tvojom krntijom ki konj parnol? Ni, kume Cveti. Dali si kaj fkral? Franjko ga pogleda, te smijeei se, objeenjaki veli: Jesam kume, fkral sam. Sram te bilo, Franjko! Kraa ni pri nami Hrvatima domaa, ja se sramim za se i za se nas ki delamo na ciglani. Franjko ga opet pogleda, ali ovaj put snudeno odgovori: Da, da, kume Cveti, fkral sam tem Kantonima najvredniji imetak, al sam ga sad moral tam njem ostaviti. Za pet ran Boih, gdoj bi si mislil, da bus ti, tu u Ameriku na tu misal deal, da postane tat. Nemojte me, presim vas zemljak Cveti, ob tem vie ni ispitavati, nek mi recite kaj znate, kaj misliju s menom? Franjko, se tvoje imam sebom, dal mi je sam go-spocl Kanton, paso, s kem bi se moral mam povmoti f stari kraj, tu ti je, Franjko, veliki novac, hiljadu dolara, ali mora potpisati, da se nigdar vie ne vme vu Ameriku, mislim, da ne bus ni mogal.

47

 To on ie od mene? Da, Franjko, to on ie lepim putem. Ti se i sam more misliti, ak bi on tel, da bi te mogal vezanega, e di doma poslati, se zna, da je novac svemogu. Znam, kume, znam, dobrom voljom ja nejdem, da mi pomija elu ciglanu, nebi ial svojom voljom da mi da cehi Ameriku. Promisli, Franjko, hiljada dolara, to je uda penez, obskrbil bus se za eli ivot, ak pristane, imam ime i broj te ulice, ako pak ne pristane, onda ove druge, kam te moram otpeljati ... Zelini ti dobro, Franjko, nemoj prkoserati sa onemu, ki ima otre i duge roge. Franjko uzbueno veli: Presim vas, da mi vie niti jene reci ne velite, da ja bilo kaj potpiem, a jo manje, da me nagovarate da bi ja svoje volje otial vu stari kraj... Jeste li me dobro razmeli, zemljak Cveti? Onda ti ne morem dati pasoa, nek te moram otpeljati vu taj neki koled, a kaj je to, Franjko, ne znam, jeli ret ili pital. Nek je kaj je, nek delaju iz mene kaj eju. Ak ji bu veselilo, naj reeju iz mene komad po komad mesa, ja bum trpil, ne bum niti pisnol. Zaustavili su se pred jednom velikom zgradom. Jiva Cveti prvi silazi s kola, pogleda Franjka, te mu tiho i pun suuti veli: Vujdi Franjko, ak e, ne morem te prijeti na duu, ak bus stradal, za me se ne staraj. Rckal sem vam i pri temu ostajem; neu beati, a kajgod bu s menom, nigdar vas ne bum krivil. Stane kraj kola, pa ree ponosno, prkosno naglaujut svaku rije: 148

Da, kume Cveti, nek znate, fkral sam tim Kantoni m a vredneje nek jim su se ciglane, a da sam to mogal
sebom ponesti, ne hi to dal /a elu Ameriku nazad.

Jiva Cveti ga je gledao saalno, te klimajui glavom

pode do ula/a, g d j e je predao list gospodin.! I oma Kantona.

Zaas dou dva lijepo obuena ovjeka s nosaem,

te stanu s potovanjem govoriti: Ciospodin Kanton n a m je dao sve naloge, samo i / \ ol i t e naprijed.

Nosa uzme od Franjka zaueno njegov zaveljaj i pogleda u kola. t vetie opet snudeno veli: Bog ti bil na pomoi Franjko. Ulaz vu taj koled sav blesee od sjaja i lepote. Dimislil sam se jene propo-vcdi vu kapeli Majke Boe Volavske, da je put di pakla gladak lep, da v nebo ni tak... Bog te obuvaj pakla, Franjko' Prui mu ruku, tresao je s njome, gledao ga je u Ue i veli: Zbogom Franjko, Bog zna burno li se jo videli. Namjetenici koled/a. su promatrali zaueno Franjka, te tronuti oprotaj Cvetia i premda nisu razumjeli rijei, udili su se tunom rastanku. Franjko unie sa pratnjom, vrata se zatvore, a Jiva Cveti je stajao pred zgradom, dugo je gledao, tronuto je doao do kola i dao nalog da se vrate natrag u ciglanu.
Unilazeci u kola, veli ispod glasa:

Kak mu bu da bu, sam si bu kriv daval sam mu prilike i nauk, ni me tel posluhnoti.

Mary Kanton, odmah poslije nekoliko etnji u pratnji Franjka, primijetila je da ju on napadno promatra. Kao razborita i naobraena djevojka, shvatila je da se Franjko sigurno samo udi kako ona divno jae konja. Prve je dane bila vrsto uvjerena u sebe, svoj poloaj, bogatstvo,
49

odgoj, kao zarunica Antonvja, poslovnog druga svoga oca, a naroito strogi kranski moral koji su njeni djedovi donijeli sa sobom iz domovine Irske. Smatrala je da e je sve to uvati na udaljenosti od Franjka. Drugi dan kada je polazila na etnju, bila je na samu sebe srdita kako je pa makar i samo mislima smjela dozvoliti i primijetiti da je taj konjuar promatra. Ja sam Mary Kanton, zatiuje me na poloaj, otmjeno drutvo, a moja naobrazba, glavna je i nepremostiva ograda. mislila je. Mnogi mi se dive i govore da sam lijepa, da mi u jaenju nema premca, a zato me je poelo smetati to me promatra taj obini konjuar? Kada je Franjko doveo konje, htio je pomoi Mary da lake uzjae, ali ga ona s omalovaavanjem pogleda i veli: Stidila bih se svoje vjetine jahanja kada bih bilo kome dozvolila da mi pomae uzjahati konja. Franjko ju je samo promatrao, jedva je toliko razumio da je uvrijeena to joj je htio pomoi, slegnuo je ramenima, te smijeei se pomislio: Mislil sam si, da ne bus tela, al ja sam se tel samo tebe ditiknati. Spretno, s puno utivosti povede konja do gospoe Kanton koja uzjai i pou u etnju. Kada su se vraali prema domu, onda Mary potjera divlje svoga konja, Franjko pojuri za njom, te se tom prilikom nasloni svojim tijelom uz nju. Nije rekla nita, ve ga je ljutilo promatrala. Franjko je neto promrmljao, poao natrag prema gospoi Kanton, a Mary je ostala ekati. Kad su stigli kui, skoila je s konja te pola u kuu, a da nije ni pogledala Franjka. Sutradan su pratili oca i zarunika do nove ciglane, jer su gospodin Kanton i Antonv trebali ostati tamo do veeri. 150

im u krenuli, Mary opet potjera konja velikom brzinom. Franjko i njen zarunik odmah pou za njom. Prvi stigne do nje Franjko, stegne njenog konja za vale takvom snagom da se pokuao osoviti na zadnje noge. Uto ih dostigne i Antom, teke t-iiuci ml napi u a: _ Mary, draga moja Mary, jaila si kao vila u oblacima. Rekavi to, Antonv se okrene prema Franjku i kae sa omalovaavanjem: _ Kada sam ja u pratnji moje zarunice, onda nisi smio ti jaiti za njom. Franjko ih pogleda, obie ih s konjem, jo uvijek ne skidajui pogled, te lagano odjae natrag prema gospoi i gospodinu Kanton. Jesi li se umorila, Mary? Nimalo, Antonv, to me zabavlja ali ne umara, ali ti si se umorio, Vie sam se preplaio za tebe, mislio sam da ti se preplaio konj Ne brini o meni, Antonv! Zna da mi se svi dive, kao dobroj jahaici. Poli su dalje prema cilju. Antony je morao po nekoliko puta pitat i Mary, to joj je, te joj jednom i ree: Neto si neraspoloena, mila moja Mary poe do nje, pomiluje joj ruku, a ona odgovori: Ne, nisam Antonv, vrlo sam raspoloena! Razmiljam, koliko u ivotu ima ljepote. Je li Mary, da zamilja kako emo za kratko vrijeme biti zajedno 0 Da, Antonv, bavim se i tim mislima. Neto sam se sjetio, da upitam tatu. Marv osiane sama, te stane razmiljati: Kolike li razlike? U njemu sam osjetila i primjetila odvanost i snagu, 151

II!

kako je samo vrsto uhvatio moga konja, onda jo ta drska muka ljepota, da bar neto od toga ima moj Antony .. .< ali zaas se ukori. Stidi se, Mary, tih misli; u Antonvja je finoa, uglaenost, prava engleska otmjenost on te ne samo ljubi, on te oboava ... stidi se, Mary, kako si smjela i naas usporediti Antonvja s tim konjuarom?! Nisam radi toga sagrijeila to sam ga sada bolje pogledala i to me je zadivila njegova snaga, mladost i ljepota, to sam zaeljela da ima bar neto od toga i moj Antony. Nisam kriva, te misli su se nezvane pojavile u meni... da, da, bit e mi lijepo uz moga Antonvja, on me voli, ispunit e sve moje elje, da, da, on me oboava, ljubi, to primjeujem u svakoj njegovoj kretnji... Okrene se i opazi da Antony dolazi prema njoj, a mozgom joj proe misao: Ljubi li ti njega, Mary, kao to on ljubi tebe? Srsi joj prou tijelom, okrene se, pogleda roditelje, a pogled joj se nehotice zaustavi na Franjku. Uto uje Antonyjev glas: Trai mene Mary, evo me kraj tebe, jo malo, pa smo na cilju. Dugo neemo ostati tamo, jer majka eka neke goste iz Irske. Pogledat e Mary na dvorac. elim ga ukrasiti za tebe da bude sve lijepo, otmjeno, ugodno, kao u prii. Dok se Mary vraala natrag s majkom, govorila je s ushienjem, kako e biti sve udobno ureeno u dvorcu za nju i Antonvja. Onda se stala koriti: Zato govorim tako da to uje i taj konjuar pogleda ga, te opet podbode konja. Franjko je poao za njom, ah' ne svom brzinom. Dostigao ju je pred umicom, uhvati je za ramena, obujmi 152

je svom snagom i poljubi. Kada ju je pustio, Mary ga

udari svom snagom po licu, a on na to ree:

Udari me gdje eli, daj uni me i po drugom licu. Kako si se ti, jedan obian konjuar usudio poljubiti jednu Mary Kanton?! Jer sam se zaljubio u tebe! Budalo jedna, zar ti ne zna tko sam ja, a to si ti? Je si li svjestan toga da nas dijeli ograda preko koje se ne moe proi'.' Ljubav nema granica, a ne postoji u ljubavi ograda preko koje se ne moe pri jei. Znaj i ti tu. ohola Mary Kanton'! Ako to kaem mome zaruniku on te moe liiti ivota, jer me neizmjerno ljubi. Reci mu, Mary Kanton, neka me ubije, ali uj: ti ne moe biti sretna s bogatim, uglaenim, finim, ah' starim i uvenutim Ant(iny|em. Prostae jedan, tko ti daje pravo, da tako govori? Moja velika ljubav prema tebi. Evo ti dolazi majka, zbogom Mary Kanton, znam, da e me sutra izbaciti iz slube. Doi ponekad, Mary, da me vidi i uiva kako opet kopam zemlju za ciglanu tvoga oca i tvoga zarunika, ljubljenog Antonvja Hoe li doi Marv Kanton.' Kad je Mary dola kui bila je uzbuena, nije htjela nita zaloiti, ve je popila nekoliko aica wiskyja. Majka smijeei se sjedne do nje, te joj veselo ree: Moja djevojica pije wisky, to je neto najnovije. Stvaram vanu odluku, majko. elim se to prije udati, neu ekati dok se dovri dvorac. Dijete moje, zar ti nije najljepe kod tvoje majke, ekaj Marv, Antonvju bi se moralo uriti, a ne tebi. Ja neu ekati, majko, razumije li me, majko. Mir Mary, ne vii, to te je najednom spopalo, evo dolazi otac. 153

Gospoa Ada Kanton pode ususret muu, te mu smijeei se tee: Tom, velika te eka novost, Mary eli im prije vjenanje. Mary, milo nae dijete, zar ti se neto zamjerilo u naem domu? Mary pode ocu ususret, zagrli ga i plaui kae: Nije, oe moj, dobri, ljubim vas kao oi svoje, ne ispitujte me vie, molim vas, recite Antonvju, jo danas ili sutra da se vjenamo. Ne plai, mezimice moja, on je u Clevelandu, sutra emo o tome razgovarati s njim. Antonv je nagovarao Mary da prieka, dok ne uredi dvorac i udio se, zato tako odjednom eli da se vjenaju. Ne ispituj, Antonv, ve pristani na moj prijedlog, neka nepoznata snaga iz cijele moje nutrine, goni me, da se odmah, shvaa, odmah vjenamo. Mary, daj budi razborita, ja sam jo uvijek Englez s brojnim roacima koje elim pozvati, a nemam ni sve papire u redu. Dobro, Antonv, ekat u, ostavite me sada svi na miru, da se saberem. Draga moja, mila, ljubljena Mary! Antonv joj se priblii da je poljubi, ali se ona izmakne, te bez rijei pode u svoje odaje. Tri dana nije izlazila i tek etvrti dan dade nalog da se osedlaju tri konja. Mary se uputi prema tali. Franjko joj pode s konjima ususret, stane pred nju, te joj ree: Tri dana, a jo su dulje bile noi, ekao sam da u biti ubijen ili protjeran, jo ekam svoju sudbinu koja je u tvojim rukama, Mary Kanton. 154

Vidi, da mi nisi vaan, nisam ti se osveivala, a da vidi da u se i ne bojim, pratit e me do nove ciglane. Poli su korakom prema ciglani, izmeu njih je bio oscdlan konj. Vodili su ga ocu, da se na njemu vrati kui.
Tako su doli i do um ice t'ilu 1 MI se je d n o i i m u u m e pun l ah. Marv se toga dana vratila kui potitena, mirna, te se odmah povukla u svoje odaje. Borila se cijelu no sa strogim kranskim moralom, u- |C samu M'U as Milila. ,1 as

je traila opravdanje Zato nisam bila jaa, zato nisam pozvala u pomo kranski moral i odgoj, zato se nisam borila, zato nisam odbila taj in, ve sam svojim ponaanjem osokolila toga, kako da ga nazovem, zavodnika, koji me je doveo do toga da sam u njegovu zagrljaju zaboravila na sve, na drutvene razlike i sve zapreke, te smo se posve predali jedni> i: i( m,' ' Od toga dana odlazila je gotovo svaki dan s Franjkom na jahanje. Tako je proao cijeli rujan, a na poetku listopada saopila mu je u njegovoj sobi da njihova veza nije ostala bez posljedica. Od dana kada ju je. i janiko poljubiu mie vie ii'VM'lila da je poljubi Antonv, a od onoga ina u umici, izbjegavala ga je na sve mogue naine, Polovicom listopada doe Antonv i veselo, slavodobitno saopi: Marv, udovoljit u tvome zahtjevu, moemo se odmah vjenati. N,iao sam arhitekta koji cc /avriti do kraja ureenje naieg dvorca. Mi emo otputovati u Evropu, a kad se vratimo ekat e nas sve tiotmo
Hvala ti, Antorjv. ali ja odustaiem d \ iciu-an|.i.

Dobro, Mary, kako ti eli, ekat emo kako smo se dogovorili. Ti me nisi ili ne zebi dobro razumjeti, Antonv ja se neu vjenati s tobom. 155

 Osvijestite se mila i dobra majice, vaa Mary je sretna, upoznala sam ljubav za koju do sada nisam znala, sretna sam, sretna, majice draga. Gospoda Kanton polako doe k svijesti, pogleda mua, onda Mary, te ree: Doi u zagrljaj majin, dijete moje milo, ti jedina srea ivota moga, zar ne, da sam ja bila u zabludi, tata se poigrao s mojim ivotom. O da, budi jaka, ti si majka, nije tako strano, da se ne bi moglo dobro zavriti. Ostali su dugo razgovarati. Gospoa Kanton je sve saznala, ali tko je otac, to nije doznala, jer je gospodin Kanton odrao zadanu rije. Nastala je nova uzbuna, jer su najavili Antonvja. Gospoda Kanton pogleda mua: Tom, Tom, kako emo doi pred lice toga dobrog i plemenitog ovjeka?! Ostani ti, draga Ada, uz nau Mary, ja u mu sve rei. Kanton ustane i poe prema izlazu, a Mary povie za njim: Oe moj, pazite na vae obeanje! ujte me oe, njegov ivot je dio moga ivota, u vaim rukama drite tri ivota. Gospoa Kanton ustane, zagrli kerku, te zdvojna ree: Mary, Mary, dijete nae jedino, zadala si nam neizmjerne boli, a sada jo i velike brige koje mogu imati i velike posljedice. Da, da, pravo govori Ada, naa Mary nije upoznata, s tim da je Antonv uloio mnogo novaca u nae poduzee. Zato ste mi tajili, dragi moji roditelji, da ste bili u neprilici, zato mi niste odmah rekli: Ti si nas, Mary, 158

spasila od propasti. Da dobije tebe za enu, uloio je tq

otmjeni hnglev v e l i k i novac u nae podu/ece.i

> Mary, ti pretjeruje, nije sve tako kako ti misli. l Oe moj dobri, da sam znala da vam prijeti propast, vaa bi se Mary rtvovala za vas, ali bi moda Anton yj a prezirala. Vjerujte, da mi je postao drag, znam da bi mi bilo l i j e n i i dobro uz njega cijeli ivot, smatrala sam ga dobrim prijateljem, nisam uz njega znala to je ljubav, mislila sam da tako mora biti ... Onda se pojavio on, nezapaen, neoekivan, on je probudio u meni ljepotu ljubavi i strasti, uz njega sam osjetila milinu ivota i saznanja da se ivot ne sastoji u sjaju, raskoi, udobnosti i u novcu kojim se moe sve kupiti, osim sree i ljubavi koju sada osjeam Mary, Mary, ja to ne mogu, ja to neu vie sluati. Morate majko, jer ste i vi zajedno s ocem, a i s Antonvjem krivi. Kada sam vas molila i zaklinjala da se odmah vjenam s Antonvjem, elila sam, dragi roditelji, da pobjegnem, da se zatitim, jer se u meni poela javljati ljubav za onog on |cka. Zato nisi, dijete moje milo dola k meni, i povjerila mi se, zna da bi tvoj otac onaj as uinio svemu kraj, nestao bi taj napasnik tako daleko da ga tvoje oi ne bi nikada vie vidjele. Ne bih ja za to trebala vas, oe moj, mogla sam to i sama uiniti, ali ja sam vjerovala u visoke ograde, koje nas dijele. to ja sve moram uti, tko je on, govori Tom, tko je on, reci mi Marv. Doznat e, Ada i previe brzo, ali sada jo ne, jer sam zadao rije naem djetetu. Gospodin Kanton nije mnogo okoliao, ve je u kratkim crtama sve iznio Antonvju. Antonv se nije mogao 159

nikako umiriti, i mnogo je puta ponavljao, da je to Mary izmislila, samo da njega ne mora uzeti za mua. Dugo mu je Kanton dokazivao i na sve mogue naine umirivao, ali je ostao kod tvrdnje da Mary zaista govori istinu. Dragi Antonv, Mary mi je povjerila i tko je on. Na vidjelo s njim, ja u ga pozvati na dvoboj. On je okaljao moju ast, ugled u drutvu, ja tu sramotu elim oprati krvlju. Smiri se Antonv, ja sam zadao rije, asnu oinsku rije, svojoj Mary, i ja jo ne mogu rei tko je on i gdje se nalazi. To tako ne ide, ne moete se vi igrati s mojom au i ponosom, ja sam Englez. Budi strpljiv, Antony, ja te shvaam. Ako si ti Englez i ja sam Irac, prepusti meni, ja u to pokuati rijeiti novcem, ali taj moj prijedlog mora odobriti i Mary. Nestrpljivo u oekivati va uspjeh! Antony, shvati me, ja sam otac, ja neizmjerno volim svoju Mary. to e biti od nje, ukoliko on pristane da nestane s primljenim novcem?! Prepustite to meni i Mary da to rijeimo zajedno, potreban je samo mali lijeniki zahvat, svakako emo nai izlaz jer ja volim Mary, oprostiti u joj, a onda tu je u pitanju i moja ast i ugled. Znao sam Antonv, da si otmjen gospodin, ali da si tako plemenit, velikoduan, upravo si me zadivio i ja te jo vie volim nego dosada. Sada nas napusti, Antony. Poi u novu ciglanu, jer danas stiu strojevi za novu pe, do veeri e se sve raistiti. Kanton je naao Mary smirenu, ali majka sva izvan sebe, zapita: to na tu strahotu kae taj dragi i plemeniti ovjek? 160

Nali smo astan izlaz, draga Ada, lijepo te molim, pusti mene i Mary nasamu, jer bez njezine privole ne vrijedi moj ra/gu\nr s Antonvjem. Mary, ja drim obeanje i drat u ga, ostat e moda vjena tajna izmeu tebe i mene. Jesi li ti, Mary, uvjerena da te ja i majka neizmjerno volimo, i da od srca elimo da K \idimo itav tvoj /ivot sretnom'1 Vjerujem, dragi oe. uj, Mary, i shvati, bila tvoja ljubav ne znam kako velika, tvoje stanje je posljedica vaeg odnosa, ali Mary, on ne moe odmah doi u na dom. Oe moj, ja to i ne traim, vjenati emo se, pa otputovati u Irsku. To ja neu dozvoliti ni pod kojim uvjetom, tebe moje mezime, sve nae na svijetu, da predam u ruke jednom, jednom obinom . .. Ne recite nita, oe, ne radi mene, ve radi vas. Ti mora, Mary pristati na moj prijedlog, to je radi tvoje sree, radi sree tvoga itavog ivota. Jesi li, ti dijete, uvjerena, da on ljubi tebe. kao djevojku Slan .' Uvjerena sam, oe moj. uj Mary, moda je on tebe zaveo, jer je znao, da e preko tebe doi do ugleda i asti, a to je glavno, do bogatstva. Odgovori dijete moje! On ljubi u meni samo djevojku Mary. Kada si ti tako sigurna, onda moe i mora pristati, da ga stavimo na kunju. Ponudit u mu veliku svotu novaca, te mu predloiti, da te zaboravi, da nestane, a moja je stvar, Mary, da nikada vie njegova noga nee moi stupiti na ameriko tlo. Oe, oe, gdje vam je srce!? Ako njega oaraju novci, ti prokleti novci, koji imaju paklensku zamamnu

161

vlast i mo, upropastili ste onda sreu, unitili moj mladi ivot dok budem iva. Ne zdvajaj dijete, ti si uvjerena da je on tebe zavolio, samo tebe, a ne kerini tvorniara. Uvjerena sam, oe, da samo mene ljubi, ali oe moj, ako vi to elite, on e morati primiti novac i napustiti i mene i Ameriku. Mary, ja ti zabranjujem da sumnja u potenje tvoga oca, jer da sam to htio, ve ga danas ne bi bilo! Oprostite, oe dragi, vama vjeruje vaa Mary. Hvala ti, dijete. uj, Mary, moj prijedlog: ako taj tvoj Frenk odoli ogromnoj svoti novaca, te ostane vjeran svojoj ljubavi prema tebi, onda e poi u najotmjeniji koled, da u ovo nekoliko mjeseci dobije najnuniju uglaenost, da ga primimo kao tvoga mua i premda e to teko ii i za naega sina. Oe moj dobri, plemeniti oe, moja ljubav za vas nije imala granica, a sada se kunem da e svaki dio moga tijela kucati za vas, ako vas preivim, do konca moga ivota. Va plemeniti lik sjati e u mojim oima. Mary moja, ako e ti biti sretna, bit u i ja, a siguran sam da e i majka tvoja nastojati svim silama svoje volje da bude uz tebe sretna, a pomoi e nam i naa vjera da zavolimo i tvoga mua, naega konjuara. Mary je ljubila i grlila oca, te plauim ali sretnim glasom govorila: Dobri moj oe, kako su vae rijei razveselile ovo moje izmueno srce, sretna sam, oe dragi, presretna e biti cijeli ivot vaa Mary uz svoga Frenka. Onda ti na taj moj prijedlog pristaje, Mary? Pristajem oe moj, jer vjerujem u njegovu ljubav. Pazi, Mary, dala si mi rije, ali sada ja zahtjevani od tebe ovo: ako on radije uzme novac nego da zadri
162

tvoju ljubav, ti e morati podnijeti tu bol, ivjeti uz nas, mi emo shvatiti i razumjeti tvoje boli i patnje, ali ivjeti mora do volje Boje, kako to trai prava kranska vjera
od nas.

Oe, oe, kako su strane i nemilosrdne vae rijei, ivjeti do odredbe Boje, da, da, oe moj, obeajem vam, da hou, ali ne znam kako e dugo izdrati moje srce ...
Uvjeravam vas, tuv, da Lvto im 1 pokopali vrlo m l; ul ii

Ne govori mi dijete takove prijetnje, tu je Antonv koji te nee napustiti, uvjeravao me je da e nai s tobom zadovoljavajue rjeenje. Dragi oe, ako u morati trpjeti boli i razoaranje u svome Frenku. ja vas molim, prepustite me samu mojim bolima; nema te sile na svijetu pred kojom bi ja popustila, da se udam, pa bio to i dobri i plemeniti Antonv. Dijete moje, ti pretjeruje. Antonv eli i misli samo na tvoje dobro. Obeala sam vam oe, da u ivjeti, ostajem kod toga, dokle god budem mogla nositi bol za svojim Frenkom, ne smijeie mi govoriti vi niti majka o bilo kome, dok se sama ne bih odluila. Kanton je pozvao svoga nadglednika Jivu Cvetia, pa ga upita: Koliko, ste vi ve godina u mome poduzeu? Ove dane e biti pet godina. < Kanton ga je promatrao, a Cveti je mijenjao boje od uzbuenja. Onda nastavi Kanton: Povjeravam vam kao mome vjernom namjeteniku jednu neugodnu dunost: Va zemljak, Frenk Mai, uinio je veliki, nezapamen prekraj, njemu je ve izdan nalog da mora napustiti svoj poloaj. Dobit ete naa kola, odvest ete se s n | i m n Cteveland, tu su njegovi papiri i sav novac za put. a uz to i nagrada od hiljadu dolara da dobro163

voljno napusti Ameriku. Ne smije ga nitko prisiliti da na to pristane, ve vas molim, kao svoga vjernog namjetenika, nastojte ga lijepim rijeima nagovoriti da se vrati u svoju domovinu. Ako pristane na va nagovor, evo vam naslov i broj ulice kamo ete ga predati, a ja u vas lijepo nagraditi. Ako ne pristane na taj prijedlog, onda ga povedite u koled, na ovaj naslov. Za dva sata oekujem va izvjetaj. Taj sam zadatak povjerio samo vama, o tome ne smijete nikome nita govoriti, inae gubim u vas povjerenje. Jiva Cveti, uzbuen, zamiljen, napustio je kuu, a Mary poe u obiteljsku kapelicu. Kkkla je pred lik Majke Boje, te je jecajui dizala ruke prema njoj. Bio je konac listopada, pa je u kapelici bilo i hladno. Dolazila je majka i opominjala je da je hladno i da se uva, ali Mary nije marila za to, odbijala je glavom, te dalje slala molitve majci Bojoj. Prolo je i vie od dva sata, gospoa Kanton joj je donosila ogrtae i maramu za glavu, no Mary za sve to nije nita marila, ve je dizala ruke prema liku majke Boje. Gospoa Kanton poe plaui do svog supruga: Bojim se Tom, da nae dijete nije potpuno zdravo, taj njezin uasan, upravo odvratan prekraj, pa sada ta upravo suluda molitva u kapelici dovodi me do oaja, jadni mi, a jo jadnije nae dijete, ako joj se poremetio razum. Umiri se, draga Ada, nije joj se um poremetio, ekaj jo malo, ve sam jako nestrpljiv, hoemo li nae dijete promatrati veselo, ili dugo, dugo vremena tuno i potiteno. Budi na sve pripravna, draga eno. Jedva to je to izrekao, najave Jivu Cvetia koji blijed i preplaen stane pred Kantona. Nadglednice, molim samo jednu rije, jeste li uspjeli s prvim prijedlogom?
164

jjf- Na svoju veliku alost i tugu, nisam, Kanton Hvala vam, izvolite na vau dunost. im je otiao Cveti, prie Kanton eni, uzme ju za ruke, poe'le.lt ],.' u lice i ree: Ada, moja draga eno, naa Mary je ostala prava Irkinja, premda smo i ti i ja i roeni u Americi. Poi sa mnom u kapelicu da vidi u njoj preokret kad joj ja kaem tiho samo je dn u rije, ali te molim, vjerna moja eno, ne ljuti se to e sve to za tebe ostati jo koji dan tajna, ako ti sama Mary ne kae. Priblie se Mary, gospoa popravi na njoj ogrta koji
je skli/nuo s jednog ra n i en
i. a M . i i \ i a/ di , i/ c ii ( ) p >\ u c,

Pustite me, majko, u miru, ostavite me majko, da

se molim.

Mary, umiri se, ja sam doao po tebe. Kao da ju je netko ubo, ona ustane, okrene se ocu, uhvati ga /a m'kf. a suzne oi nije micala s njegovih usana. Budi jaka, milo dijete, tu smo u kapelici, on je izabrao koled/ Marv se okrene prema liku majke Boje, rairi ruke, te iz sveg srca zapjeva pjesmu koju je nauila na latinskom u samostanu: Ave, ave, Mana, gratiae plena! Okrene se prema roditeljima, lice joj je sjalo od sree, poljepavale su ga /.aostale su/c j /aurh majk u ^nvorei: Sretna sam, presretna, majko, on ljubi samo mene! Objesi se ocu oko vrata, stane ga ljubiti po licu, onda
ga s obje ruke u h \ a n /a lice ^ m i > u \ i.

Ovo nekoliko sati bila je za mene vjenost, uzalud ste me stavljah na muke, oe moj, va novac je odbacio moj Frenk, on ljubi samo mene. Dragi moj jo te vie volim, bijedni siromani konjuar Frenk prezreo je veliki novac koji ste mu n da prezre moju ljubav.
165

 To sam ja namjerno uradio, Mary, mislei na tvoju sreu, plemenita se kovina proba u vatri, tvoj Frenk ti je ostao vjeran, sada ga i ja prihvaam kao tvoga mua. Okrene se, te preplaeno ree: Pogledaj, Mary, majku, klei na tvom mjestu, uj kako zdvojno govori, ti si u oduevljenju odala kome si dala srce i duu... eno draga, ne zdvajaj, nije jo nesretna, pogledaj, kako nam Mary sva blista od sree. Ne moe ona biti sretna s obinim konjuarom, prezret e nas svi znanci, osramotila je cijeli na rod. Ada draga, ti na alost nema nikoga osim mene i nae jedinice, za moj rod se ne brini, ja vjerujem da e nae dijete biti sretno, opet ponavljam, ona je zadrala borbenost naih djedova, ostala je prava Irkinja, znat e ona sauvati svoju ljubav, a vjerujem i sreu, kroz cijeli ivot. Usliao tvoje rijei, tu u kapelici, svemogui Bog, a sada me vodite u stan, snage mi poputaju. Majko draga, uivajte sa mnom u mojoj srei, vratit e vam se snaga i radost ivota. Ne mogu Mary, nisam jo stara, ali tvoja majka ne moe prijei tu visoku ogradu koja nas dijeli od tvoga izabranika. Majku je ozbiljno potreslo saznanje da je Maryn izabranik konjuar Frenk, nije izlazila iz svojih odaja i najvie je leala. Mary ju je tjeila i dokazivala joj kako je sretna. Nakon nekoliko dana ree majci: Opet vam se vratila zdrava boja na lice, morate jo dugo biti sa mnom, moja draga, dobra i najljepa majko na svijetu, ovakvu vas jo vie volim. Zato toliko rijei, Mary, vjerujem, da me voli, ali ti mi sigurno eli neto rei. Pogaate majko, gorim od elje, da ga vidim, a nisam se usudila ostaviti vas, dok ste se osjeali tako slabo. 166

Priekaj jo koji dan, drago dijete, majka te moli. On e majko sii s uma, mislit e, da sam ga napustila. Polovicom prosinca, pristala je majka na velike
Marvne molbe da moe s ocem posjetiti Frenka.

Franjku su najavili posjet, morao je prema propisu koleda obui sveano odijelo i posjet primiti u posebnim prostorijama Nestrpljivo je ekao, nije se drao propisa da goste mora doekati u prostoriji ve je izlazio u predsoblje. Kada je opazio kako se Mary penje stubama, potrao joj je ususret, stao ju je grliti i ljubiti. Onda je digne u naruaj i odnese u sobu, poloi ju u naslonja, klekne pred nju, milovao joj je lice, ruke i govorio: Dola si, mila moja, dola, oh kako sam sretan, a ja sam zdvajao, crne misli morile su mi srce, te me svim snagama uvjeravale, da te moda nikada vie neu vidjeti. Marv i Franjko nisu ni za koga marili, tako nisu ni primijetili, da kraj njih stoji Kanton. Zato on udari Franjka po ramenu, ovaj ga pogleda, ustane strelovitom brzinom, ukoi se, lice mu problijedi, onda izbije crvenilo, a ruke je nespretno trljan. Zar ja izgledam tako strano da si me se toliko preplaio? Gospodine tvorniaru, gospodine Kanton, hvala vam, daje Marv dola. Njoj budi zahvalan na svemu dok bude iv, jesi li razumio, mladiu! Bit u joj zahvalan do posljednjega dana ivota. Kanton ga pogleda od glave do nogu, te ushieno i smijeei se veli: Ho, ho, pa ti si je dostojan, izgleda kao pravi gospodin. 1*7

Kanton je time u Franjku uzbudio njegovu tatinu na njegovu tjelesnu ljepotu, te sigurno smijeei se odgovori: To sigurno vama moram zahvaliti to me koled upravo pretjerano dotjeruje. Ja moram obaviti jedan posao, dok se vratim ti Mary izaberi za vjenanje ovdje vee i jo otmjenije, prostorije. Vjenanje neka bude prvi dan poslije Boia to je dar moj i majin. Mary ushieno ustane, zagrli oca, stane ga ljubiti i govoriti: Moj dobri, dragi oe! Okrene se prema Franjku i uzme ga za ruke: Frenk, poljubi i ti naega dobroga oca! Kada se gospoda Kanton penjala stubama koleda, drugog dana Boia, sva uzbuena ree: Tom, Tom, mogli ste vjenanje obaviti i bez mene. Drugaije sam ja zamiljala vjenanje nae jedinice, sa sjajem i raskoi, nae tvornice su trebale onaj dan svetkovati, a na dom pun roaka, prijatelja i znanaca. Ovako tajno, skrivajui pred svijetom, obavlja se vjenanje moje jedinice! Draga Ada, molim te, ne govori tako, pouri, kada ih vidi sretne i zadovoljne, a oboje lijepi, vjeruj, draga eno, da e pred tom divnom sretnom djecom pasti u vodu sve tvoje predrasude. Doi Ada, pa se kao dobra majka raduj srei naega djeteta. Ja ti obeajem, kada dou u svoj dom, Mary nosei u naruju drago edo, a nae unue, nainit emo takvu slavu, da e se priati i po Clevelandu. Poetkom lipnja, bilo je sve spremno za doek mladoga para sa sinom koji je dobio ime po djedu, Tom. Svi su radilici dobili dvostruku tjednu plau, sve je u tvornici 168

mirovalo, osim velikih pei. Roaci, prijatelji, te mnogi gosti iz Clevelanda, okupili su se u njihovom domu, a gospoda Kanton sa su.il'n im I \\ L - sujmit'.u: Bojim se Tom, da ne napravi taj na Frenk koju nesmotreno^ u ponaanju, pozdravu, te upoznavanju sa roacima i prijau-ljim.t, Budi mirna, draga Ada, o tome je brinula naa Marv u ovo nekoliko mjeseci. A kada ugledaju njegovu lijepu pojavu, na svaki nedostatak e zaboraviti, pa i ti si sama pri/n.ila. draga moja otmjeno eno, da te je oduevio svojom prekrasnom pojavom. Doek je proao na zadovoljstvo gospode Kanton, koja je od sada bila sva zauzeta s unukom, te govorila, da je to najljepe dijeti. Amerike. Franjo je dobio lijepo ureenu sobu pokraj tasta, koji gaje upuivao ;i poslove poJ.uAv.r. Danas e Frenk s nadglednikom Cvetiem obii iare, onda mjesto gdje se kopa zemlja, zatim pei za crijep, za ciglu, te za mjeanje zemlje koja se slae u kalupe. Molim te, Frenk, pitaj radnike, kako napreduje posao, moda imaju kakav prijedlog, prema kojem bi se posao bre ili lake inK ij u i Sigurno si ve zapazio, da u velikom broju dolaze tvoji Hrvati kao radnici; oni predlau neke preinake, koje ja sa oduevljenjem prihvaam, jer su korisne. Vidi, Nijemci rade uredno zadani posao, ne misle, da bi se na dru^i n .u m morjo ST/e bolje urediti. Njih ne ispituj, ve se obraaj Hrvatima, Slovacima, ehima i Poljacima. Sa svima njima moe govoriti svojim jezikom, lake i bolje e te razumjeti nego da govori ameriki, to oni slabo razumiju, a ni ti, moj dragi Frenk, ne govori jo ameriki Ba zato, to elim dobro nauiti ameriki, ja neu vie govoriti hrvatskim jezikom s radnicima. 169

 To nije pametno od tebe, Frenk, ja bih dao mnogo novaca, da znam govoriti hrvatski. Pomisli, Frenk, ti moe govoriti s Rusom, Poljakom, ehom, Slovakom, Bu-garom, Srbinom i Slovencem, kolika li je to prednost i korist jezika. Ja neu zaboraviti hrvatski, ali neu vie ni s kim govoriti svojim jezikom. elio sam vam predloiti da si izaberem nadglednika Amerikanca, jer s Cvetiem moram govoriti samo hrvatski. Krivo ini Frenk, Cveti je pouzdan i u sve upuen, radi kako eli, za takve stvari ne treba me pitati. Od toga dana je Franjko obilazio svuda samo s amerikim nadglednicima. Hrvate radnike je izbjegavao. Od njih je uo primjedbe: Kaj ne Franjko da se zapovedati, ni treba dugo vuiti. Delaj svoj posal, ne staraj se za me. Bili mi Franjko pomogal zdignoti take. Ne delaj bedaka iz mene! . Kak bi delal, Franjko, ti si bil navek jai od mene, sad si dobro pothranjen, nebi ti bilo teko rivati take. Imam ja druge korisnije posle! Da, da, kak sam smel pozabiti, ti si postal veliki gospon, zet naega poslodavca. uje ti Joa, Jura, a i ti Jiva, pazi kak s menom divani, mogal bi se griznoti za jezik. Kaj se napuhava, vudrilo ti je vu glavu kaj si postal zet bogataev i mu lepe njegve ceri, vu tim poslu nisi dobil ulje na ruke. Franjko je pobjegao od njih, bio je veseo, to nadglednik nije razumio dobacivanje radnika. Jednom, dok je prolazio s nadglednikom, opazio je, da jedan radnik nepropisno slae crijep koji vadi iz pei. I
170

nadglednik ga na to upozori, a Franjko da se pokae koliko ve razumije stane na tog radnika vikati na amerikom jeziku. Radnik, Slovak, samo slijee ramenima, te u neprilici govori: dobro, dobro, dobro.
Franjko glasno povie: Kako dobro, ti glupane, badava gubi vri K111 KJ i pia\is tetu p.n 'Juzeu.'

Kaj blebee tom svojom amerikantinom tom Slovaku, se ti dobro zna, da je prelo komaj tri meseca, kaj je deal iz staromu kraja. Zavei jezik Mija, kaj se mea vu moj posal! Zavei ti tvoj, ne mui tega oveka amerikanski, kad te razme, reci mu kaj e po hrvatski. Odlazi na posal, zabranjujem ti govoriti, kak se ti ufa meni prigovarati! Ima Mija pravo kaj ti prigorava mrsko je to od tebe Franjko, nai su ljudi uda jadni na tebe, kaj i njih popituje po amerikanski, Kaj si se i ti tu deal, da mi pridoke deli?! Sad mi je dela prilika, da ti velim, sram te bilo, kaj se srami naega lepiiza hrvatskoga jezika, se sam zna, da malo bolje blehece amenkaiiNki. nek ]a. uje, Mata, da nisi ti to, mam bi ti pokaza], da bi se sam griznol za svoj jezik, a ovak nek ti bu za sad; mui i bei na svo| posal! Franjko, Franjko, kaj si pozabil, da jo ni prelo niti ilve leta, da si znam skupa vozil take i kopal blati? Znam, znam, jalni ste mi, mrzite me, kaj sam deal di tega, kaj sam sad. Nismo ti Franjko jalni, si smo bili veseli, kad smo uli, divanili smo kak imamo sad svega oveka, taj nam bu makar lepu hrvatsku re rekal.

171

 Meni se ne sika s vami divaniti, ja sam zet vlasnika tvornice, a vi ste ostali radnici. ika ti se, Franjko, sika, da si ostal poten ovek, ali tebi je vudrilo vu glavu novac, bogatstvo, gospodski ivot, ali novac ne more napraviti gospona, ak ni prvo ovek kak treba, a ti nisi jeni niti drugo, ti si bedak, prostak, dri se napuhani kak onaj bedasti puran, ki po dvoriu bodi, tak i ti po tvornici. Za se kaj sam ve mrskiga o tebi ul, sram te budi i sram te bilo. Sad mi je tega dost, zna ti Mata Jurini, da ti bu of Franjko pokazal, da se bus horil i tam gde te ne bu svrbelo. Dobra se od tebe ni jen od nas ne nada, ja sam ti jo premalo rekal oni kaj te ide. Delaj zlo, delaj, ali znaj; zlo delo ne vraa se nigdar dobrim, ti napuhana, bedasta meina, sramota je kaj si se rodil vu uni lepi i dragi hrvatski zemli. Ja neu vie da znam za stari kraj, ja hou biti pravi Amerikanac, zati i divanim sa sakim po amerikanski, kaj mi vi si morete?! Ni ti neemo, nek pljujemo na tebe, hodi Mija, hodi, da mi se pamet ne okrene, da mu sa ovom ciglom zube ne stuem. Mata Vlai dohvati ciglu, nije ju ni pokuao baciti na Franjka, ve je svom snagom baci medu hrpu cigli da se sva zdrobila, digne take pune zemlje, pone ih gurati ali prezirni pogled nije skidao s Franjka, dok mu se nije izgubio iz vida. Franjko otpusti nadglednika, te se razjaren uputi u svoju kancelariju i zatrai od namjetenika popis radnika. Sjeo je za stol, listao, neto biljeio i govorio na glas: Ove, da i ove Slovake, a dok rok otkaza traje, Matu Jurinia

172

i Miju Vlaia odmah sutra neka kopaju onu vlanu

zemlju.

Od uzbuenja, jada i pun osvete nije niti primijetio kako je unila njegova ena, digne glavu, koju mu je ona stala milovan i govoriti: Moj Frenk je marljiv, zauzet poslom tako, da nije ni primijetio svoju /enkn. Srdit sam, Mary, nisam ti htio govoriti kako me esto v n K da j u raznim primjedbama radnici Hrvati, a danas su prevrili mjeru, i to dva nekadanja moja prijatelja.
Smiri se, Frenk, promisli dragi, moAla M im ti sam
dao povoda.

Jalni su mi Mary, mrze me, ja ih vie neu i ne mogu

susretan, s \ i h u ili otpustiti i/ tvornice

Nemoj se prenagliti, Frenk, ne ini to u ljutnji, promisli, dragi mo], Neu vie trpjeti to poniavanje radi tebe Mary, ja sam t\o| mu. moram UN> l t | t\o| ut'led.
Dobro, Frenk, neu se mijeati u poslove tvornice, ali danas ne smije, molim te Frenk, poi sa mnom na etnju, budi radostan, postati u opet majka. Poljubio je enu, te su zagrljeni poli na setniu.

Po elji njegove ene, nije otpustio radnike Hrvate, ali nije zaboravio izdati nalog, da se Miju i Matu premjesti na kopanje zemlje /a ciglu Franjko je izbjegavao mjesta gdje su radili Hrvati. Ako bi negdje i/daleka, uo da govore hrvatski, brzo bi poao drugim putem, odmah je postajao razdraljiv, te bi sam sebi govorio: Sigurno me opet ogovaraju, neu ne smijem ih pitati, jer bi mogao opi d u /n sn i cu'.iAaj mi |c te k ai M,a,'.. a jo vie onaj Klija Vlai, ja ne znam, bum li mogal drati 173

obeanje kaj sam dal moji Mary, da jih ne bum poslal pro ... Sam, sam na sebe sam jadan, kak sam mogal dipustiti, da taj vrag vu me zajde, da te svoje ljude ne podnaam, ja jih se upravo nekak plaim, zakaj me proganja neko prokletstvo, a sad bi moral srean biti, kad mi je Bog dal, da sam stignol uni kaj nebi niti sanjati mogal. Ali mu napast nije dala mira. Oholost i umiljenost unilazila je sve vie u njega, a pakost mu je aptala: Ak uni tu ostaneju, navek budu znali si radnici i namjetenici, gdaj sam i kaj sam bil, a ja to neu, ja to elim pozabiti, pak neu, da to drugi znaju, pak da mi to spominjaju. Jednog dana ga je pozvao tast da ga hitno treba. Doao je u njegovu sobu, tamo je naao tri nadglednika, jedan od njih je bio Jiva Cveti, a tast veli: Frenk, mora me zamijeniti na novoj ciglani, dolazi nova oprema za iani kojom e prevoziti zemlju za cigle, pozvao sam naa tri nadglednika, oni e preuzeti opremu, pregledati jeli sve u redu, a ti e onda to potvrditi umjesto mene, jer ja moram hitno u Cleveland. Polo je jo nekoliko strunjaka s dvojim kolima. Jiva Cveti je hotimino sjeo uz Franjka, te mu veli: Nekak se ne veseli, kaj smo se opet stignoli? Da vam prav velim gospodin nadglednik Cveti, A prav velite, ba i ne. Odkud sam ja za tebe gospon nadglednik, Franjko? Franjko, sram te bilo, kaj si napravi! od Mije i Mate, gde ti je potenje, deke s kem si delil malo dobra, a vie zla, kak si to smel, onak dobre i pametne deke, ki ve se znaju oko peenja ciglov, hititi v uni blati, kaj se da ljudima ki dojdu prvi dan na posal. Moral sam jim dati, da znaju gdoj sam ja, da ja neu dati, da me na pot i sramotu meu med drugimi.
174

Prav su imeli, Franjko i istinu su ti v lice rekli, jo

su ti i, premalo rekli uni, ka j te ide.

Kaj si i vi dipuate, kume Cveti, da njim dajete pravo, branite njih. ki su me osramotili. Za se si sam kriv, Franjko, meni zafali, da te un Jiva Mirkopoljac ni zgrabil i porinol u korito med blati, ko se mesa /a ciizle No, taj se bu grizal za ruke, kak se sad grize za jezik
Mata i Mija.

Ne sme se ti Franjko njemu osveivati. Hou i moram, znate vi, da ja te sramote ne bi nig-dar iz sebe mogal /neti. .. mene, kak ti mua gospodareve ceri hititi vu blati' Istina, Franjko, blato bi isprali iz tebe, al te sramote nigdar, dok bi ivil, ali bi te izvraila od gizdavije i neke tvoje umiljenosti: Gdoj sam i koj sam sad ja, Franjko Mai? Komaj sam mu dipmedal iia ^e k.mi lena, popustil je, kad sam mu rekal. da bi nam sem zlo napravil, onda su ga uda nai dekov presili i divanili; ne ponujaj mu re, pljuni kad kra| teK- ide. Kaj to onda si znaju? Da, si znaju i si ti prigovaraju, kak se ponaa. Kaj eju, da idem od jenega di drugiga, pak da jih kuujem. jalni MI mi i ni drugo. Nisu, Franjko, si su bili veseli tvoji srei, nisu od tebe ni oekivali, ali su verovali, da bus jim bar lepu re rekal. Zna kak je v jadu diva ml u n a j J u.t On meni na moj pozdrav ni odgovoril. Ni me ni pogleda!, mahne rukom i veli otresito . Dd j j s\n| posal.'To mi je Franjko odgovori! na moj po/drav: Dobro jutro, Franjko!... Dojdi mi pomogni, Franjko! a on je odgovoril: 'Medved jedan prosti, kak se usudi divaniti?' Onda je vu meni poelo kieti, pak mu velim: 'Gizdave, gjzdavoa je najvea bedastoa,
175

takav bui ti pomal, kak si bre pozabil, da sam s tobom zadnju koru kruha delti, prostak umiljeni, gizdavi, kaj misli, da ja nebi mogal biti na tvernu mesni, da su me za konjuara izabrali.' On meni: 'Zapri tu slinavu gubicu, vuftvac jedan, bum ti ju ja dal zavezati, da bus navek mual. Nisi se poteno ponaal spram tega deka, s kem si jo u rudniku bil najbolji. Kaj sam morti moral kleknoti pred njega i rei: Fala ti Jiva, kaj smo si nekad dobri bili. Ni to on iskal od tebe, ali si moral na pozdrav rei: Bog daj, Jiva, jeli ti teko, ne morem ti take pomoi rivati, vidi da delam drugi posal. To ja neu, to ne mogu, a ni sad ni ti sila. Ova zadna re ti je istinita ni mi sad sila. Mogal si, Franjko, sakimu od njih naih lepu re rei, popi ta ti: kak si, jesi li zdrav, veruj, Franjko, di neba bi te zdigali i pred sakim falili. Nee, Franjko, to iz tebe pakost, gizda, oholost, umiljenost divani, srami se tega, premisli si, kak ti je nekad bilo. Ne morem kume, da i hou, ne morem, ja bi tel na se pozabiti, ja neu da se zna, kaj sam bil, neu radi ene i dece, ke emo imeti, da se to zameti, pozabi se, ja moram se nae ljude pro dati. Gde ti je dua i srce, Franjko? U duu se je zavlekal neastivi, a srce imam za mu enu i decu. Dugo su utili, svaki se bavio svojim mislima, onda Jiva Cveti osjeajno kae: uj me, Franjko, i posluhni; ne delaj zla, ljudi ti budi preklinjali kosti vu grobu, vidi, da je i tu vu Amerike nastala nevolja, teko je posal najti. Ne mogu, a i neu trpeti, da se iz mene bedaka dela. 176

Dola mi je na misal dobra stvar, ku ti mora meni

za volju n; ip t. i \i ti.

Kakav jesam, da jesam, kume Cveti, da mi ni na

misli, kak ste me tuni gledali, gde su me vu koled vodili, nebi vam niti danas di/volil, a niti slual, kaj ste mi se rekli, nu kaj vas to moram i mogu posluhnoti?

Da, da, mora i more se poznate radnike premestiti na novu ciglanu, a ove radnike ki te ne poznaju na stara ciglanu.
Joj, kume, mam mi je odlahnolo, da morem, ov as bi ji izmenil, t a l a vam kume, to bu i m o j i eni prav, jer me je i ona odvraala, da dobre premislim prvo, nek ljude otpuam Plemenita, dobra i pametna enica! Bolja od mene i uda, uda pametneja. Onda, bus to napravil? Hou, kume, im preje, ne rad njih, ve poradi mene, omLi kume. tel >;un \ a m neka) reci Reci, Franjko, reci, mart ne bu zlo! Pred vami sam nekak spet, navek gledim oveka ki me je vodil prestraenega i u dobro otpeljal... Kak sam malo prve rekal, vae mno lice ne morem, da i u, pozabiti, ga smo se rastajali. Reci bre, kaj misli, lepo poteno sa oseajem divani Ja bi mogal, ali neu, nek vas lepo, lepo presim: hodite i \i na novu ciglanu. Kaj ti i ja smetam, Franjko? Da, kume, ja sa vami ne mogu druga, nek hrvatski divaniti. Kaj ti ni milo, da uje milu i lepu nau hrvatsku re, ka te Jimilja na turi i mili kraj?
l- Pok ajnik

177

 Ja neu, kume, hrvatski divaniti, ja hou postati pravi Amerikanac, elim pozabiti na se kaj je bilo i na oni, kaj sam bil. Sram te budi, Franjko, nigdar ti ne bus pottal pravi Amerikanac i zapameti; da sto let ivi, ne bus pozabil, kaj te je majka i otac navil. alim te i sram me je, da se takav Hrvat naal ki ne ljubi i potuje svoje, mam jutri poalji me na novu ciglanu, da moje oi ne moraju gledati izroda domovine Hrvatske. Meni nekaj divani iznutra, da bu tak bolje za me. Vrag i tri su vuli vu te, ali pameti moje rei: kad tad, bus se kajal za te rei. Ne bum, kume, trdiglave sam ja naravi, tel sam vam rei, kume Cveti, da ne mislim samo tak vas premestiti na novu ciglanu. Cveti razdraeno veli: Nek, kaj jo e? Vi skori sedam let delate na ciglani, uda ste dobra diprinesli memu tastu, za nagradu e vam se dati hiljadu dolara. Ne delaj iz mene bedaka! Bog me sauvaj, kume Cveti, to je kak da su vam ve vu epu, mam jutri u to urediti s mojim tastom. Dah' to ti, Franjko, ozbiljno misli i divani? Jo te opominjam, ne igraj se s menom, ja to nis od tebe zasluil. To je tak sigurni, kak Amen vu Oenau, verujte na moju re. Di tvoje rei ja uda ne drim, ali ak je tak, poglej me vu oi i daj mi ruku. Fala vam, kume Cveti, kaj ste taj dar prijeti. Ak je vu mene zaal satana od gizdavoe, ah* od prviga dana, ga sam postal zet Kantona, na vas sam se zmislil i nekaj 178

mi je reklo: odui se temu oveku za tugu, ka mu je bila na licu i u CHU.L!, uil.i su te otpeljali vu koled. Fala ti, Franjko, sejeni si ostal veliki grenik, kad eli po/ahm uni, kak si izrod drage nam Hrvatske. Ja, Franjko. nejdem na novu ciglanu, ja se mam vraam u dragu, mili domovinu Hrvatsku, tam me ekaju moje troje iljcicc i vjerna ena ku sam u cvetu mladosti ostavil. Po tresle se vu meni duu i srce tve reci ja hou biti pravi Amerikana^ , nisam si nigdar mislil, da bi to moglo na misal pasti ; Hrvatu ki su vu Ameriki, da bu se naal jo ki takov izrod domovine, kak si ti, Franjko. ij, sa vjest mi g o s c n l i veli: Vrni se, Jiva, domov, dok si jo pri snagi. bei iz te Amerike, dok nisi mladost i snagu izgubil od tekega dela. Vmi se na svoje njive i gorice, u zagrljaj tvoje djeice i vjerne mlade ene, preporui se Bogu. d* blagoslovi krilo tvoje ene, da vam se rodi jo dvoje djeice da nadomestite dragoj majci Hrvatskoj one izrode. Jd ju zataje vu tujem svetu, ga jim novac vudri vu glavu, k.ik tebi Franjko. Nemojte tak, kume Cveti, ja isto elim dece, moja
ena eka \ LV >:r :..".. : > , i"

Da, da, eli imati uda dece, ali prem e ta deca dojti i svet sa hrvatskom krvi, ona nee biti od koristi 11 rago i Hrvatskoj, jer nee znati lijepoga hrvatskog jezika svoga . oca. Kaj jim to treba tu vu Ameriki. Ve ti po nekoliko puta velim: sram te bilo, Franjko. taj novac primam, jer znam da sam u ovi sedam let uda koristi diprinesal svojim potenim delom za ciglanu, njim u koristiti sebi i pomoi potrebne oko sebe. Veselo se vraam natrag u domovinu Hrvatsku, misliti u na tehe. strah me lovi, da bu jo ki takav izrod, vie puti 179

u presiti svemoguega Boga, da pole n grinju savjesti. Ta ne bu nala mesta pri meni. Jiva Cveti je dugo zadrao preziran pogled na njemu, pa veli: Zavredil bi, Franjko, da pljunem na te, ali znam da ne smem, ali bum pljunol vuzte.... Ne smej, ne smej se, Franjko! uj me jo zadnje reci: grinja savesti dojde ez brege i iroka morja, tak trdu i visoku ogradu ne more napraviti, da una ne zajde vu te, kad te bu ona poela gristi, ne bu ti dala na miru jesti, niti spati, uj me, ti izrode roda hrvatskoga, da joj daje vree zlata, nju ne bus mogal potplatiti, da te ostavi na miru, daj Bog, da kad tak dojde una vu te i na te, nek poie se takove izrode kakav si ti, Franjko! K meni ne bu nala puta, ni me stra! Jo po stoti put ti velim: sram te i pi te budi izrode roda svoga, pazi da posluhne mene, premesti se Hrvate na novu ciglanu, znam da budu sami iskali drugi posal, da se ne moraju stigavati s gizdavcem i bedakom, ki je dipustil, da mu blago, tepi lagodni ivot, iz srca i due istrgne ljubav za dragu domovinu, da je tak bedast da eli pozabiti svoj lepi hrvatski jezik, ah' pamtite izrodi; da sto let ivite, neda se ono pozabiti, ka te majka navila! ujte, kume Cveti, samo od vas dal sam si uda tega rei, kaj drugi ne bi smeli, sad je tega dost, pribliavamo se ciglani. eli dan bi ti mogal divaniti, ali vie neu, morti vie nigdar nebu takve prilike, jer ja im prije polazim u dragu Hrvatsku, ali uj moje zadnje rei: Prositi u Boga tam daleko u miloj zemlji Hrvatskoj, naj me uslii, naj poale na te, vu te grinju savjesti! 180

Opet vam ponavljam, kume Cveti, ne bu ta depria di mene, ona bu se vtopila u morju, ak se ne vtopi, sigurni bu kam zabludi! t i ne bu me nigdar nala... Deli smo, saki na svoj po vi l ah' vam velim, kume Cveti, nigdar mi ni bila tak tak duga vonja di te nove ciglane, kak danas. A meni pak, Franjko, ni bila nigdar kraa. Daj Bog. da se ko to /i n e /aduru' /a t \ c srcu i duu. Nee, kume, jer su opale na suhi kamen. Sram te bilo! To su bile posljednje rijei Jive Cveti a, koji se brzo nakon toga vratio u svoje rodno selo Volavje. Vrijeme je prolazilo, Franjko se ve toliko upoznao s poslovima ciglane da mu je tast povjeravao i vanije pregovore za nabavu strojna ili ir.id.iiu niKJednom su kod kopanja za ciglu naili na bijeli pjeak, mulj. koji se ne moe upotrebljavati za peenje cigle. Inenjeri, neki Talijani, predloe Franjku, da bi iz toga pijeska bile izvanredni.: ci)c\i /.i kanali/aci|ii. hranjko M1 udu-evio za taj posao, ali njegov tast, gospodin Kanton, nije htio niti u u o tome: Ne, Frenk, to nema nikakve veze s opekom, naa ciglana je na visokom glasu, nae opeke, crijepovi, razne ploice za podove i oploenje, to je naa struka, dobro uvedena jo od moga oca, taj ugled mi moramo uvati, a [K1 [Mi'T\ a; ,itl ;i hcti n i s k o podu/t'i i.'. Kanton nije htio nikako pristati, onda je Franjko pozvao svoju Mary u pomo, odmah se nalo rjeenje, da Franjko to vodi izvan ciglane. Uspjeh je bio neoekivan,
dobra vrst cijevi bila \c traena i i/\a:i Clevelanda. a /.irada je bila ogromna.

Franjko je cvao od ponosa, jer ga je tast svuda hvalio, kako je spretan u poslovima Gospodin Kanton je sa suprugom odlazio preko zimskih mjeseci na Floridu, a u proljee godine 1909., vratio 181

se je iz Evrope, te sa oduevljenjem stao priati o toj staroj kulturi Pariza, Rima, Londona, a naroito je razdragano govorio o svojoj dragoj Irskoj, koja jo ivi pod jarmom Engleske. Mary je bila oduevljena sluajui, ali nije niti pomiljala na putovanje, jer je u povoju imala peto dijete, djeaka, tako da su imali etiri sina i jednu djevojicu. Pred Boi je upita gospoa Kanton: Mary, to bi eljela za Boi? Majko, i nadalje ovakvu sreu, zdravlje svima nama, a vama i tati dugi, dugi ivot. Drago moje plemenito dijete, ali ja ti elim neto pridodati kao dar. Zanima me, majko, to ste se opet sjetili? Na proljee preuzimam tvoje dvoje najmanje djece, a ti s Frenkom i tri odrasla sina, posjetite nau pradomovinu Irsku. Mary je bila oduevljena, zahvalila se majci, dok je ona govorila: Ne pretjeruj Mary, vjerna naa posluga brinut e se kao i do sada, a ja u nad njima bditi, umjesto tebe. Mary, sva oduevljena pode do Franjka u njegov ured. Nala ga je kako pregovara za neki posao. Sjela je u naslonja, te vesela i sretna, zaljubljeno promatrala Franjka, kako stavlja pametne uvjete. Smijeak joj se pojavi na licu pa pomisli. Samo, da ne grijei toliko u padeima, a meni iz njegovih usta i to lijepo zvui, premda ve toliko govori ameriki, ja ga upuujem, ali on, mili moj, sigurno jo uvijek misli to e rei na jeziku svoje domovine, a onda prevodi. Mary, milo moje ljubljeno bie, sva moja soba sjaji od radosti, kada ti unie, sreo ivota moga! 182

Dola sam ti red, kako lijepi dar daje nam majka za Boi, pomisli, preuzet e brigu za nau Adi i za maloga Hdi. tako da sa naa tri odrasla sina moemo otputovati u Evropu. Promisli, Frenk, vidjeti emo Pariz, London, Rim, a majka eli i nau dragu pradomovinu Irsku. Raduje li se, Frenk? Tvoja radost, to je i moja, samo ne znam, draga Mar)', kako emo se sporazumijevati. Ne vodi brigu, Frenk, svuda ima tumaa, a mene zanimaju muzeji Londona, Pariza, naroito Rima, Sikstinska kapela, Firenza, sve su to remek djela Michelangela, a slike od Rafaela. Ti zna, draga Mary, da ja nisam uen, kao ti, pa mi to nije nita poznalo, ali ti e meni1 i u tome poduiti. Onda, mili moj, za tebe je tvoja Mary priredila veliko iznenaenje, vjerujem jo veu radost: poi emo i u tvoju domovinu l Irvatsku, ja /elim vidjeti tu zemlju, gdje se rodio moj ljubljeni Frenk. Prouila sam ju, dragi moj, poznam je bolje od tebe, pronala sam doline, rijeke, planine, jezera, te divno more s bezbroj otoka, sauvane graevine, koje su stare preko dvije hiljade godina, modro, isto Jadransko more, kakvog nema ni Francuska ni Itali|a. To ti sve nije meni poznato, draga Mary. Moram biti iskren, to me puno ne zanima. Nije to, mili moj, sve, ja elim poi i vidjeti kraj, mjesto, u kojem se rodio moj ljubljeni Frenk, u kojem je ugledao ovaj divni svijet. Franjko je problijedio, gledao je sav izvan sebe Mary, te odluno veli: Svuda u ii, Mary, s tobom, bdit u nad tobom i naom djecom, ali mome rodnom kraju i domu neu te voditi, tu ti elju neu ispuniti. 183

 Dragi Frenk, zato tako uzbueno govori, ta to tebe moe smetati da ja vidim gdje si se rodio, da vidim te roditelje koji su donijeli na svijet ovako lijepoga, a meni miloga i ljubljenoga mua, oca nae lijepe i zdrave djeice. Ne, Mary draga, ne, pod nikakvim uvjetom, ja neu, da ti vidi to mjesto, jer bi to moglo unititi nau sreu, a ljubav sigurno. Vrijea me Frenk u dubini srca, da ti moe i na as posumnjati, da bi moglo ita na svijetu pokolebati moju veliku ljubav za tebe. Molim te, Mary, ne trai od mene, da ti pokaem svoj rodni dom, ako si pak eli doarati moje rodno mjesto, poi u zaputeno crnako naselje, jo bolje, pogledaj indijanske nastambe, tako slino ive u mome selu, ive, jedu i spavaju nedaleko goveda i konja, sve je puno buha, muha, mieva, ohara i stjenica ... ne, ne, Mary, ti ne smije tamo poi, da se ne zarazi ti i naa djeca. Frenk, Frenk, ti tako uzbueno, uvjerljivo govori, da je i mene zahvatio neki strah, ali dragi moj Frenk, razbor mi nalae da mislim, a misao mi veli, da ti u mnogoemu pretjeruje. Zato mi ne vjeruje, draga Mary? Gledam tebe, Frenk, jo se uvijek divim ljepoti tvoga lica i tijela, tvojem caru, kao mukarcu, na kome mi mnoge prijateljice zavide, a to me je privuklo k tebi i zato sam postala tvoja, pa mi se misao sama od sebe namee: roditi moe majka dijete na travi, u umi, u tali ili kolibi, lijepo, runo, kako ga je Bog stvorio, tako i tvoja majka tebe, ali kako te je mogla odgojiti, sauvati, da se ne zarazi, da ne zadobije priteve, svrab, a ti si, mili moj, iz svega toga nereda izrastao za mene u najljepeg mukarca na svijetu. 184

Vidim, Mary, da me ti ne moe i nee razumjeti, ja sam se sluajno sauvao, moja majka je zapazila moju ljepotu jo kao djeteta, a ona se razumije u trave i korijenje, pa me je t aku sauvala, da sam zdrav odrastao. Frenk, dragi Frenk, takvu majku, ja elim vidjeti, da joj ae zahvalim, to te je sauvala, odgojila, da si narastao ovako lijep, zdrav i jak, da si u meni probudio ljubav, ti koji si srea moga ivota, dragi i mili dobri otac nae djeice, ti tu elju meni ne smije odbiti, je li da nee, mili, dragi i ljubljeni I renk1.' Mary, Mary, zato to zahtijeva od mene, ja koji ve deaet godina nastojim zaboraviti na sve to je prije bilo, nastojao sam zaboraviti roditelje, brau, odrei se domovine i jezika, kojim se tamo govori, elim postati pravi Amerikanac, da mi se zametne svaki trag porijekla, sve radi tebe i nae djece. Oh, dragi moj, ludi Frenk, kakvim se ti glupim mislima bavi i zanosi, ti to ne moe, to je nemogue, nema te snage, koja bi mogla iz tebe iupati to, nema tako otroga noa koji bi mogao izrezan n n n i. tebe to je majka tvoja usadila u tebe. Ali, ja vjerujem u sebe, da u ja to sam i bez noa
i upanja odstraniti iz sebe i poslati pravi A m e r i k a n a c .

Nee, miH moj Frenk, vjeruj tvojoj Mary, ba radi toga, ja elim, ja zahtijevam, a hou Frenk, uj, makar pod cijenu ivota, vidjeti tu majku, koja je rodila moga Frenka. Kada ti ve moram pokazati moj rodni kraj i dom, da ga vidi, da vidi moju majku, ah' uj, Mary, moj uvjet: samo vidjeti i poredali i nita d i u u o to drugo i mogu, Frenk, kada niti jedne rijei neu moi razgovarati s njima, a lude li mene, mogla sam kroz toliko godine nauiti jezik tvoje domovine. 185

 Ah, Mary, Mary, kako u te teka srca voditi rodnom domu. Vozit emo se, Frenk, molim te da nabavi veliki i udoban auto, radi djece, da mogu po putu spavati, pod konac oujka bi se ukrcali na brod, iskrcat emo se u Londonu, onda posjet Irskoj, prepusti meni Frenk, ja u biti voa puta, jer sam imala uvijek odlian iz zemljopisa. Mary se s velikim veseljem spremala na put, dok se je Franjko morao pretvarati, da mu je drago, ali kad je bio na samu, sam bi sa sobom govorio: Kaj mene zanima Pariz, Rim, London... grad je svaki slian jedan drugome, ali ja moram iti mojima, kak u dojti, u ovo deset godina, ja nisam dao glasa od sebe, ja sam elio zaboraviti na njih, ni ne trebam ja hou, ja moram postati pravi Amerikanac. Pod konac oujka 1910. ukrcali su se na parobrod za London. Ostali su nekoliko dana u Londonu, onda su poli u Irsku, te polovicom travnja stigli u Pariz. Mary, kao pobona kranka, htjela je u Lurd majci Bojoj, onda u panjolsku i Portugal. Koncem svibnja su doli u Napulj, nekoliko su se dana odmarali, te krenuli svojim autom u Rim. Tu se Mary zadrala najdulje, pokazivala je Franjku i djeci sve znamenitosti, Koloseum gdje su Rimljani muili krane, katakombe gdje su se skrivali prvi krani i vrili pod zemljom svete obrede. U Firenci, Milanu i Veneciji su ostali samo kratko vrijeme, te pod konac srpnja doli na Rijeku. Prvih dana kolovoza, u petak ujutro doli su u Karlovac, te odsjeli u hotelu Rijeka. Odmah poslije objeda, htjela je Mary poi do njegovih. Ne Mary, ne danas, odmori se ti i djeca, sutra emo poi do podne. 186

Nisam umorna Frenk, ostanimo u vrtu s djecom, na /raku s djecom, na zraku, mene zanima da gledam te lijepe pn/ore na putu, divno arenilo odjee, udno je to, jedni vode kravu, drugi svinju, trei konja, kakav je to obiaj, Frenk'.1 Danas je, Mary, sajmeni dan; jedan prodaje, dragi kupuje, to je u tom mjestu svakog petka. Pogledaj Frenk divan prizor, djeco doite, gledajte malu ivi r j i a i kako je gladna, sie mlijeko, to je krava i tele... Vjeruj, Frenk, da sam upravo sretna, to smo ba danas doli u blizinu tvoga doma, te krasne slike, te bogate arolike nonje, to se ne bi moglo vidjeti niti u jednom muzeju svijeta.. Da, Mary, po nonji se poznaje iz kojega su sela, naroito se /enska ucinu ujeuu ia/likuie. Pogledaj, Frenk, kako se ova mlada seljanka mui, da odvoji tele od kra\e. kako satno pu/ljivo. upravo dostojanstveno dri jednom rukom zadnji dio svoje odjee, da ju ne uprlja ... Divna je to odjea, Frenk, na njoj; lijepo vezeni rukavi i pregaa, a zadnji dio bijel kao snijeg, gusto nabrano, tki te odjee radi, mora biti majstor i umjetnik. Prestani se toliko diviti, draga Mary, svaka od tih seljanki, sa ni a SIJ L s\o|u oilneu. Jeli to mogue, dragi Frenk!? Zato, da ti ne velim istinu, Mary, ba ta seljanka s kravom i teletom jeste iz moga sela.
Mar M / n p i c n u ; i / k u u . te \
M1/u

Marv P"'.i-'

i 1 ^" 1 " """-".---

_ teta to odlaze, zato mi nisi odmah rekao? FrenK,

pola bi do "K'. ^' m x IL|^ L/ -il/a, - Pusti me, draga Mary, mene to ne zanima ve sam danas strasno uzbuen, to te moram voditi do moga doma.

187

 Moda si ti, Frenk, poznao onog seljaka i seljanku, kada su iz tvoga sela. Nisam ih htio niti pogledati, samo sam po nonji seljanke znao, da su iz moga sela. Dragi Frenk, ja sam sigurna da si ti pretjerivao, kada si mi govorio, kako tvoj narod ivi, samo da me odvrati, da ne posjetimo tvoje selo i tvoj dom. Neto jesam, Mary, ah' vrlo malo. Ja mislim, vrlo mnogo Frenk! Nauila sam se promatrajui tu prekrasnu vau narodnu nonju, to bogatstvo boja, tu bjelinu, to dostojanstveno dranje seljanki, ne moe biti, da bi te divne ene, te divne bijele nonje, ivjele u smradu, neredu, muhama, buhama i stjenicama, ovaj put nisi govorio istinu svojoj vjernoj eni. Moda se neto na dobro okrenulo, Mary, u ovo deset godina, ah' draga moja Mary, onako kako smo se dogovorili; samo pogledati, vidjeti, i odmah se vraamo natrag ovamo u hotel. Dobro, Frenk, samo ne govori tako uzbueno, te tako strogim zapovijedajuim glasom. Poi, Frenk, odmori se, ti si vozio kola od Rijeke, a ja u s djecom ostati u vrtu da promatram i pasem oi na toj lijepoj hrvatskoj nonji. Jesam li dobro izgovorila Frenk? Jesi, jesi, mila moja, pametna enice, ah samo da sutra ne moram poi s tobom u moje selo. Sutradan, oko deset sati, ulazila je Mary s djecom u auto, vesela, nasmijana, te govorila djeaku Tomu, da pritisne na trubu, jer je Franjko jo bio u sobi. Franjko se laganim korakom pribliavao autu: Oprosti Mary, to si ekala, popio sam jednu aicu rakije. Zar ti je slabo, Frenk? ree Mary preplaeno. Nije, Mary, budi mirna, zaelio sam aicu rakije. 188

Neto iza pola jedanaest sati, stigli su u selo Malino, pred kuu Maia. Auto je iao polagano u brijeg po uskom i loem putu, djeca su za njim trala, a Joa Seljan. Franjkov vrnjak, povie: Ljudi moji, za pet ran Bozi, ovo tira auto Franjko Maiev, za kega smo si mislili da je negdi nastradal v Ameriku Sve staro i mlado tralo je za autom, jer nije to bila mala stvar, veliki je auto doao u njihovo selo, vozi ga Franjko Maiev. Auto je stao pred ulazom, njegovi su mlatili ra, da sauvaju dugu slamu za vezivanje vinograda. Franjko izie prvi, onda pomogne eni i djeci, njegovi ga opaze, prva tri majka, te kroz pla govori: Franjko je deal, Franjko sinko mili, koliko sam te ve puti oplakala, da te je neka] potrlo tam vu Amerike. Doe do njega, hoe da ga zagrli, ah' on se odmakne, jedva joj dade ruku, te veli: Pri nam se u Ameriki ne kuuje, ja to neu, nemojte mi enu, niti decu kuevati, mogli bi se kaj dibaviti, onda razbeteati. Doe otac, pred njim se nekako trgnuo, dao mu je ruku, bratu Ivi napola, a njegovoj eni ni ruke nije dao. Man, daje majci darove, promatra ju sa zanimanjem, onda otac prie da se rukuje s Mary, Franjko stade pred njega, te veli: Pri nam se ne pozdravljaju vie, ma ena je iz bogate hi/c. ni njoj sila, da se sa vama pozdravlja. Al, ona je tvoja ena, moja snaha, kaj si tu stal pred lesom, zapeljaj kola na dvorite. Neu, mi neemo tu ostati. Moja je ena tela da vidi, gde sam se rodil, mi se mam vraamo u hotel
Naroda se je ve mnogo bilo sakupilo, prilazili su Franjku da se pozdrave, a on nemamo odgovara: Ve sam

189

pozabil vie ne znam dobro divaniti po nae, ena je tela da vidi selo, ja nis, nam ni ni treba. Kroz okupljeni svijet progura se sestra Franca s djetetom na ruci, te izdaleka glasno povie: Franjko, moj mili bratac Franjko je deal! Hoe da ga zagrli, ali je Franjko odbije: Ne treba, neu se s nikim kuevati. Majka druim glasom veli: Franjko, dete moje, dojdi makar na dvorite radi sveta, ne alosti me, sine moj. Nek deca popiju makar malo mleka. Nedam jim ni jesti ni piti, mi mam otajamo, mogla bi mi se deca i ena kaj dibaviti, ne trebam ni od vas, novac imamo da jim ni broja ne znamo. Ne trebamo niti mi od tebe, nesretni sine, ni. Novac ti je pomeal pamet, vrag je vu te vual, pozabil si ve hrvatski, srami nas se, gadimo ti se, ti si izrod roda i domovine, ne priznam te za sina. Jiva Mai pljune kraj sina Franjka, te se okrene da poe dalje. Jive mili i dragi, nemoj tak strogo i grubo, nae je dete, krv nae krvi, mart je betean. Jiva je otiao, dok je Jelinka opet pokuala djecu privui i poljubiti, ali Franjko nije dozvolio, onda prie do Mary, a Franjko ponovo veli: Ne dodirujte mi enu niti decu, mogli bi mi se razbeteiti. Mary, vidila si, polazimo! Brat Jiva povie: Sram te bilo radi sirote mame, nismo vuivi niti srablivi. Okrene se i poe od njega. Jelinka je blijedila, crvenila, znoj joj je curio niz lice, sve je stajalo zbunjeno, s prezirom su svi promatrali ponaanje Franjkovo. Jelinka baci darove pred Franjka, te bolno zaplae: 190

Joj meni, joj, kaj sam ti Boe skrivila, moj roeni sin gadi se mene, roene svoje majke, pod tim srcem si rasa l. ta su ga prsa dojila, osramotio si majku, sine, sine srca kamenoga! Marv je drhtala sva zbunjena, gledala je oajnu majku, drala se kod ulaza kola, te govorila: Frenk, Frenk, Frenk ... Franjko je dizao djecu u auto, bio je preplaen, gledao oko sebe, kao da se boji da ga tko ne napadne. Jelinka, opet k t o/ pla povie: Ljudi moji, vi ste svedoci sramote, koju sam doivi l;i. vrag je zaal vu srce mega sina, pa jo prodornijim glasom povie: Ne bum te klela sine, tu pod srcem si rasal, klekne na travu, podigne ruke kao na molitvu, visoko iznad sebe, te zavapi: Gospode Boe, gospode Boe, uj i uslii rijei uvreene i poniene majke; ne mogu ga kleti, ali Gospode, daj mu da dugo ivi, ali mu ne daj umrijeti, dok se ne pokaje, ka j je di smrti ranio srce roene majke. Franjko upravo ugura enu u auto, te okreui auto skoro je otiao u provaliju, jer nije mogao skinuti oiju s kleeeee plaue majke, koja je cijelo vrijeme drala ruke uvis na moliu u. Na pla Jelinkin, dotrao je Jiva, prie k njoj te joj otro veli: Ni vredan, da plae Jelinka, izdal je tebe, roenu majku, a time i domovinu Hrvatsku. Pokopali smo sina izroda, ne plai, ne javi, dobra eno, svetice majko, puno si ba rad njega pretrpela, Bog e ti to naplatiti na drugem svetu. Pusti me, Jiva, pusti tu kleati i plakati, mart bu lake zacelilo ranjeno srce moje, joj meni, joj, zakaj srce majkino ne more mrziti, ponizil me je pred svetom, a ja

ga ipak ljubim i svoj bi mu ivot dala, da zaie. Boe moj, zakaj stvara takva majina srca!? Mama, draga mama, dajte se stanite, burno jutri preli do njega, mart mu neastivi di jutri izie iz njega, mart se povme, znate une svete reci: Ki se povme, taj je Bozi. France, ceri mila, nigdar ga vie ne spominji pri nai nii, on je za nas pokopan. aa dragi, zakaj je mama unda presila Boga, da mu Bog ne daj umreti, dok se ne pokaje. Vjeruj, ceri ne bu mirno umiral, ali izrodu majke i domovine ja ne opratam, prvo bi ti obadve noge posekal, nek da ga ide presiti u Karlovac, izroda jenega. Dojdi Jelinka, dojdi, Bog nam je dal jo etvero dobre dece i uda unuekov, daj se umiri meni za ljubav, Jelinka moja draga. Kada su izili iz sela na cestu prema Karlovcu, Mary odreito veli: Stani Frenk, sav dre, moe ubiti sebe, mene i djecu, strane sam stvari doivjela, dobro da nisam razumjela rijei tvoje majke i oca. Frenk, Frenk, to se to dogodilo. Bila je to moja osveta, Mary. Dok sam bio dijete, zidao se most preko ove rijeke, svake noi su ga ruili vragovi, da se to ruenje sprijei, graditelj je traio da se u most uzida ivo kransko dijete. Moji su mene htjeli prodati tome graditelju da me ivoga zazida, ja sam to uo i pobjegao u umu, zato sam im se sada osvetio. Strano je, strano Frenk, to sam vidjela, strana je i tvoja pria gdje su bile vlasti da nisu kaznile takvo glupo praznovjerje. Doli su do hotela, sjeli u vrt, Franjko je glavu naslonio na ruku, uzbuen je gledao na stranu, Mary je bila zabavljena s djecom, jer su traili jelo.
192

Na crkvi svetih Triju Kraljeva zazvoni podne, Mary se prekrii, zamahne rukom Franjko, ali odustane, a
usta mu progovore na hrvatskom:

Kako ja smem, kukavica, izrod, izustiti ime Gospodnje, zakaj nisam, zakaj nisam potekal di kleee mame, dok ni izrekla one strane red ... Boe, Boe, zakaj nisi isteral vraga iz mene, iz mega srca i due, sad poi-mam i ja ven >\ .ni u te proklete caprije... Kad bi gdoj tel
k meni dojtl. m , ru1 n r - a i u \ u - d . i n . d','h: > Ja n K- - r - 1: i s t u k l i .

moj tetac Jantan, a moj svak Jura mu Francin, samo kaj me nisu sa oima preboh Neto si htio rei, Frenk, nisam ula, djeca su nemirna. Mary, nisam ti htio svoj dom pokazati od straha, da e me prestati voljeti. Mary, Mary, da li sam ja sada
zbogoii'ii' a Mi 1 si ti v i d j e l a i / e u b i n t v o j u l i n b a v .

Kako si smio izustiti te rijei, dragi Frenk, moju

ljubav /j.! ti-be ne mtve n i k a k v a sila svijeta ii/ilnri.i'i.

Predobra moja Mary, daj zaloi neto, pa emo poi na Plitvika jezera o kojima ti vie zna, nego ja bjednik u i l i 'i M do m ov ini

Ne mogu Frenk, ne osjeam se dobro. Jao mene sinje kukavice, zar Bog tako brzo uje kletve majke, sve zlo neka padne na mene, mila Mary, to te boli. Jauk Maryn, da joj nije dobro, odagnao je svu grinju savjesti od straha /, Marvno zdravlje. Skupili su se vlasnici hotela, poslali po lijenika koji kae: Gospodo, putujte odmah u Zagreb, ja sumnjam da ete opet postati majka, tamo je uveni lijenik Vikerhauzer. njemu se povjerite. 193 13

Poti su odmah u Zagreb, a kada su prolazili Srokom cestom, Franjko nije imao snage da skrene pogled na put, koji kree prema njegovu selu. Vozei se do Zagreba, morali su se zaustaviti u Jastrebarskom pred ljekarnom, jer je Mary opet pozlilo Franjko je oajavao. Strah za Marvno zdravlje izbrisao mu je iz sjeanja poglede svojih roaka i prijatelja, one oeve i bratovljeve rijei, samo se nije mogao sjetiti majke, koja klei ali se tjeio... uo sam tono njezine rijei: neu ga kleti. To ga je utjeilo. Ljekarnik je Mary dopratio do kola, te veli: Za svaku sigurnost draga gospodo poite u sanatorij, neka vas pregleda dr Vikerhauzer, a tamo moete i svi odsjesti. Bit ete zajedno vjerujem da vei izdatak nije u pitanju. Mary je bila oduevljena Zagrebom, osobito Gornjim gradom, pa je Franjku govorila: Ovakovu staru kulturu ne moe se nai kod nas u Americi, pogledaj stoljetne graevine... crkva sv. Marka. Kada nam je tuma pokazivao stari toranj, jo mi' i sada ume u uima njegove ushiene rijei: ... Jo samo nekoliko godina, pa emo mi Hrvati slaviti tisuu godina kada smo krunili svog prvog hrvatskog Kralja Tomislava! Naroito sam bila vesela kao kranka, kada nam je u katedrali sveenik rekao, da ste vi Hrvati dobili od sv. Stolice naziv predzie kranstva jer ste se junaki borili protiv najezde Turaka. Mnogo toga meni nije poznato,'draga Mary!... Svrne pogled na Franjka, dugo ga zadri na njemu, pa tronuto kae: Da, da, dragi moj Frenk, nisi poznavao slavu i veliinu svoga hrvatskog naroda! Ne lei na tebi sva krivica, moj Frenk, ali tvoja Mary je ponosna da u naoj djeci ima krvi tvog hrvatskog naroda! 194

Divila se crkvi sv. Katarine, prekriila se, te se upute

do Kamenitih vrata. Ugleda sliku udotvorne Majke Boje, klekne na podnoje, pa se dugo i skrueno molila. Franjko stane iza nje s djecom, prekrii se, pogleda sliku, pa preplaeno veli: Ja se ne smijem pred Tobom moliti Majko Kri-sova nisam vrijedan! Moje molitve mogle bi Te razljutiti da ka/nis kotia od mojih dragih . . . Pode \ djecom prema Dugoj ulici, te je strpljivo ekao dok se pojavila Mary. A ona je silazila nasmijeena lica, prie Franjku ;pa mu prozbori: Zahvalila sam se Majci Kristovoj Majci svih majka i obeala sam Joj dragi Frenk, ako u roditi djevojicu, / \ a t e se Marija! . . . Spustili su se Duuom ulicom, pa preko Jelaievog trga poli su na Zrinjevac. Mary je bila toliko oduevljena, te ga je obila od poetka do kraja, a divila bi se jo dugo, da ju djeaei nisu opomenuli da su gladni. Preko Austrije, Njemake i Holandije, ukrcavi se u roterdamskoj luci za Ameriku, sretno su na poetku rujna stigli u luku Ne\v-Yorka. Gospodin Kanton jedva je doekao Franjka, te mu veli: Tvoje poduzee za cijevi zadavalo mi je vie posla, nego obje ciglane! Budi spreman, dragi Frenk, jer u ti na dugo vrijeme prepustiti svu odgovornost posla, jer \i\ \ majka namjeravamo posjetiti sve drave ju/ne Amerike. Franjko je bio ponosan na povjerenje, koje mu iskazuje tast, pa je svom snagom prionuo uz posao. Nije mu bilo teko esto otii u Cleveland do nove ciglane i natrag i sve posUne obavljati u staroj ciglani, a nije zanemario niti svoje betonsko poduzee. esto mu je pred oi dolazila

195

slika njegove majke, a onda se stao umirivati... Ni me klela, ta sveta majka, kaj moj aa zna, kak se tu ivi, ne bum tu ja bil kak bela vrana med tem Amerikancima! ... Satana je opet nadjaao Boga i pravdu te mu je do-aptavao: ti ima enu Amerikanku, djeca su ti Amerikanci, ti mora postati radi njih pravi Amerikanac, kaj je briga za tvoju zemlju za jednoga Franjka Maia! U proljee tisuudevetsto i jedanaeste Mary je sretno rodila djevojicu i svakom je s oduevljenjem govorila: Ona nam se javila u Hrvatskoj! U domovini mog Frenka, a nosti e ime Maria-Adria! ... U Franjka je svaki puta njegov avo uao kada je Mary spominjala njegovu domovinu, pa bi je zamolio: Nemoj draga Mary spominjati pred znancima moje porijeklo kad zna da svim srcem i duom elim postati pravi Amerikanac i zaboraviti na sve ono, to sam nekada bio!... Mary mu je smijeei se ali ljubazno odgovorila: Mili moj ljubljeni muu, eli biti pravi Amerikanac ali jo e dugo vremena proi dok ti to postane! Naglasak, govor te izdaje, kao to je i svetoga Petra kada je zatajio Krista! Franjku je nakon tih rijei uskrsla pred oima slika njegove majke. Ostavio je Mary, sjeo u kola, pa uzbuen i ne mislei nita odmah izdao nalog: Na novu ciglanu! te sam sebi govorio: ... Volim je kao vid oiju svojih, a siguran sam da i ona mene voli. Kako lijepo s osjeajem govori naoj djeci! ... .Pozdravite i poljubite vaeg dragog, lijepog oca koji se brine za vas, mi ga svi moramo voljeti!...' A onda me miluje i ljubi pred djecom... A zakaj mi spominje, da bu jo dugo trajalo dok postanem pravi Ame1%

rikanac, a da samo zna kak me je zaboljele, da su svetoga Petra po go\oru po/nali kad je /atj|io Krista! ... U tim mislima stigao je i na ciglanu. Upravitelji se sletjeli donosili su izvetaje, ali on ih je nemamo sluao. Naglu ' ustao i time dao znak da ih otputa, onda digne ruke uvis, pa zapovijedajuim glasom progovori hrvatski: Mani i mama, bete od mene, kaj me napastujete, kaj ete? Pustite me na miru! Praf mi je divanil un pametni Cvetic da ni tak visoke ograde ku ne preskoi grinja savjesti! O. Cvetic, c \etic kak da ju istiram od sebe? ...
Tada pode prema i/la/u i pozove u p i a \ n d | a :

Molim vas da izaberete tri radnika i imenujete ih nadglednicima bossovima! Izabrat u najsposobnije, imajte povjerenja u mene, gospodine generalni direktore! ree nadglednik.
Nain na koji mu se upravitelj obratio probudi u h'raniku uroenu tatinu, pa s visoka progovori:

Pozovite Matu Jurinia, Miju Vlaia i Jivu Vuetia! Bili su uzorni radnici jo tamo na staroj ciglani!... Jo danas e va nalog biti izvren! Gospodine generalni ravnatd]u' Ne elim da se sazna da je to bila moja elja, to morate uiniti vi Recite im da ih elite nagraditi za njihov portvovan rad u naem poduzeu. Ako se sazna da je to bio moj nalog, sntMt ceu- ns|L'i!]i\t' pi^h1- -' > < To ree zapovjednim tonom i uzdignute glave, zatim sjedne u kola, a slika majina nestane, pa pomisli: Ovaj puta uklonio si se vrae pred silom Bojom, iz mog srca, a zakaj sam has i i na nr.uhl. ki su se blatim na me nahita-vali, a taj Jiva skori me je osramotil dok bi bil iv! ... Da, Boi! me je nadahnul ki su Tebe, tebe blatom i kamenjem. Ti njih nagrauje, a tak je nekak divanil i Isus Krist! ... 197

Veseo i raspoloen doao je kui i ostao je kod kue itav dan sa enom i djecom. Posao mu je iao od ruke, a otkrili su jo i vee nalazite pijeska, tako da je Franjko dao lijevati duge i iroke cijevi za gradnju vodovoda. Majina slika javljala mu se sve rjee i rjee, a postajala je i sve blijeda i blijeda ... Godine tisuu devetstotina i trinaeste rodila je Mary sedmo dijete, djevojicu, pa smijeei se ree Franjku: Dat emo joj ime Star zvijezda! Petoro djece polazilo je kolu. Djeaci su esto itali Franjku svoje zadae tako da je i on mnogo nauio uz njih, te je s ponosom znao pitati enu: Je si li zadovoljna, Mary, s mojim naglaskom? Je li da sad ve govorim kao pravi Amerikanac?! Pa ti i jesi pravi ameriki dravljanin. A kad ti je do toga toliko stalo, ti vjebaj i dalje s djecom, uvjerena sam da te jezik i naglasak nee odati, da nisi roen u Americi! Do toga je meni, Mary moja, mnogo stalo! Oh dragi moj, jo uvijek ljubljeni muu! udne su mi tvoje elje, no kada te to toliko veseli, odsada u te i ja ispravljati svakom zgodom, a ne samo moja majka! Nastao je prvi svjetski rat. Premda je zapalio Evropu i Amerika je bila zabrinuta. Godine tisuu devetstotina i petnaeste imenovao je Tom Kanton Franjka i Mary suvlasnicima cijeloga poduzea. Nitko sretniji od Franjka, jer se sada poduzee slubeno zvalo: TOM KANTON ET MARY AND FRENK MASICH ... im je rat zavrio, Tom Kanton prepustio je sve poslove Franjku, tako da je ovaj bio zauzet od jutra do /nraka. Djeca su rasla, 198

a on je uz njih nauio ispravno govoriti engleski. Godinu dana poslije rata otputovao je Kanton sa suprugom u Evropu, Dugo su ivjeli u Parizu, a onda se nastanili u Monte Carlu. Jedne je godine morao Franjko poslati veliku svotu novaca s\ome tastu, jer je ovaj izgubio sve na ruleti. Godine tisuu devetstotina dvadeset i pete, zavrili su Tom i Edi trgovake nauke, a ve godinu dana kasnije obavijeste roditelje da e se oeniti. U svatove su doli i djed i baka. Godinu dana iza toga zavri Robert pravne nauke, pa se i on oeni, a na njegovim se svatovima upozna Adi, s njegovim prijateljem i kratko vrijeme iza toga imali su jo etiri svadbe. Tisuu devetstotina dvadeset i devete godine nastao je u itavom svijetu poslovni zastoj kriza prestale su mnoge gradnje, a to se ozbiljno poelo osjeati i na ciglani tako da je poduzee odvodnih cijevi nekako pokrivalo gubitke ciglane. Radnici se nisu mogli otputati, jer su se za njih zauzimala radnika drutva. Tako je Franjko imao mnogo brige kako da nabavi sredstva i da odri poduzee. Mnogo su mu u tome pomagali sinovi i zet, jer je gospodin Kanton od s\ I L I posla digao ruke, govorei: ' Dosta sam se naradio, draga djeco, borite se sad vi, izdrite, proi e c i to, ja sam jako umoran' Doekao je etvero praunuadi, a umro je 1932. godine. Njegova je supruga umrla ubrzo za njim 1933. godine. Nisu doekali vjenanje unuka Jola, mladoga lijenika. Za
kratko \ rijeme /a njegove su se p r n a t e l j e u d a l e sestre Maria

i Star. Ovo troje djece nastanilo se u Clevelandu gdje su se zaposlili u bolnicama. Poslovi su se napokon popravili, ali je ipak dosta vremena prolo dok su se otplatili svi dugovi. I Franjko je pomalo mnoge poslove preputao svojim sinovima. Stariji Tom nastanio se u novoj ciglani sa svojim urjakom pravnikom, a dva mlaa sina 199

ostala su na staroj ciglani, gdje je jo5 uvijek dobro uspijevalo lijevanje cijevi. Iako su sinovi bili obrazovani, s velikim su potovanjem dolazili Franjku po savjet ili su mu stavljali razliite prijedloge. Ako se on ne bi s njima slagao, pokuavali bi mu dokazivati, a ako nije usvojio njihove prijedloge, pokorili su se brez protivljenja s rijeima: Na otac ima mnogo iskustva, i zna to valja uiniti, a ako uvidi da smo mi u pravu, on je toliko drag, da e nam bez ustruavanja odobriti nae prijedloge. Tisuu devetstotina trideset i sedme bila je u New-Yorku otvorena velika Svjetska izloba. Iz itavog svijeta dolazili su ljudi da vide izlobu i to udo od snage i veliine Amerike. Franjko i Mary proslavili su Boi i Novu godinu sa svom svojom djecom i unuadima u svome domu, a onda su odluili da e za nekoliko dana krenuti na izlobu u New-York. Najprije su otputovali u Floridu. Trebalo je nekoliko dana da se naviknu na promjenu klime: iz zime sa trideset stupnjeva ispod nitice trebali su doi u vruinu od trideset stupnjeva iznad nitice. Kupali su se i sunali vie od tri tjedna. Dobili su lijepu tamnu boju, a bili su zapaeni kao najotmjeniji u hotelu. Njih dvoje ve u poodmaklim godinama, ali jo uvijek privlana i lijepa izgleda. Njihovo meusobno ophoenje bilo je tako srdano kao da su mladenci!... Poetkom veljae otputuju na izlobu u New-York gdje je u to doba vladala nezapamena zima. Odsjeli su u najotmjenijem hotelu, koji je imao sve udobnosti, a cijene su u njemu bile tako visoke, da mnogi i vrlo imuni Amerikanci nisu odsjedah1 u njemu. Kada su doputovali iz Floride svi su hoteli bili zauzeti. Predloili su im ovaj naj200

skuplji hotel. Franjko je upitno gledao Mary, no ona mu je smijeei se rekla: Hoemo ili neemo, moramo Frenk! Ne moemo, naokolo traiti po toj zimi hotel, a onda, dragi moj, tu odsjedaju zbilja samo pravi Amerikanci. Ovdje e i tebe budi uvjeren smatrati pravim amerikim tvomiarem! Tek su se trei dan odvezli na izlobu. U zatvorenim se prostorijama jo moglo izdrati, ali kada su izlazili napolje iz paviljona prelazei u drugi, jedva su izdrali zimu, pa su brzo naputali izlobeni prostor. Mary je govorila da oni zbog toga tee podnose zimu, jer su doli iz tople Floride. Franjko se na to samo smijesio: Nismo mi jo tako stari i nemoni, Mary, ja sam jedva proao ezdeset, a ti pedeset godina, to nam moe koditi taj otri zimski zrak, pa kod nas je u Clevelandu jo jaa zima!... Dolazili su svaki dan na izlobu. Ona je bila tako velika da bi trebalo bar mjesec dana da se samo djelomino moe pregledati. Negdje polovicom veljae, kada su se vratili u svoj hotel, Franjko osjeti glavobolju, a odmah zatim neku hladnou po itavom tijelu. Nije htio da uznemiruje Mary, ve je pio mnogo wiskyja, a Mary bi mu smijeei se govorila: Frenk, Frenk, pravi Amerikanci ne piju toliko wisky! 'l Ako tako nastavi, onda e se opet zaboraviti. Moj dragi ;. Amerikanac e opet gristi kruh od cijeloga komada! \t Franjko samo pogleda Mary i pode da si opet natoi ", au wiskyja, pa ree: : Nee valjda biti nita ozbiljno, Mary, osjeam samo l malu bol u glavi, a u nutrini neku hladnou koju nastojim ugrijati wiskyjem!... 201

Mary se preplai, opipa mu rukom elo, pa sva izvan cbe progovori: elo ti je vrelo Frenk! Brzo neka doe lijenik!... Nemoj pretjerivati, Mary, moja draga, pa nisam ja neki slabi, a zna da u ivotu nisam bio nikada bolestan! ... Molim te, dragi moj Frenk, neka doe lijenik za moje umirenje! Ja ne smijem ni pomisliti nato, da bi ti mogao biti ozbiljno bolestan, jer bi se sigurno onda ja razboljela iz oaja!... Dok su ekali na lijenika, Franjka je tako uhvatila groznica, da se u naslonjau poeo tresti. Mary ga je pokrila, on je zatraio veu au wiskyja, ali uza sve to, drhtanje nije prestalo. Lijenik je, izmjerio vruinu, bila je vrlo visoka, pa ree: Mislim da ste uhvatili malariju, ona poinje s velikom hladnoom i drhtavicom, a zatim nastupi velika vruina. Sve te znakove vi imate, pa vam stoga preporuam da poete hitno u sanatorij! Mary je oajavala, plakala i krivila zato boravak na Floridi, a jo vie i Izlobu. Franjko ju je pokuavao umiriti, a kada ga je napala groznica, jedva je mogao progovoriti. Rijei je teko izgovarao, jer su mu zubi cvokotali, a kada je nastupila vruina, gubio je svijest, pa je isprekidano govorio: Nita nije Mary! Bit e dobro, Mary! Ne plai Mary!... U sanatoriju su uinili sve pretrage, te su u krvi pronali opasnu gripu, koja je godine tisuu devetstotina i devetnaeste kosila mladi svijet po cijeloj Evropi. Otvoreno su saopili Mary: 202

Pogibelj je velika. Va suprug je jak i svi dijelovi tijela zdravi su mu, a ta nesretna malarija najradije napada ba zdrave ljude! Mary je itavu no probdjela kraj Franjka. Lijenici su dolazili, davali mu cjepivo protiv groznice, kinin za smanjenje vruine, mijenjah' su lijekove ali sve je to malo koristilo ... Kada je dolazio k svijesti, tjeio je enu: Ne plai, mila, ne zdvajaj! Osjeam se dobro. Sutra, najkasnije prekosutra vraamo se u na dom!... Trei dan saope lijenici Mary da je stanje bolesnika vrlo pogibeljno... Moramo vas pripraviti, gospoo, na najgore! Ako zahvati srce, moe nastupiti smrt! ... Mary je zdvajala. Hvatala se za glavu, te kroz pla govorila: Brzojavite mojoj kui, troje djece su lijenici, neka smjesta dou ovamo!... Sutradan je ve doao najstariji sin Tom i mlai John, lijenik s dva zeta lijenika. Pregledah' su oca, te nisu mogli sakriti iznenaenje koliko je propao u ovih nekoliko dana. Franjko je spavao omamljen od lijekova za umirenje, a jadna Mary je neprestano plakala: grlila djecu govorei im: Spasite ga, spasite! Djeco moja draga! Spasite ga, ako elite da imate ivu majku, jer ako on nestane, nestat u i ja, zajedno s njime!... Tjeili su majku koliko su mogli, te jedva suzdravah' suze, jer su svi od srca iskreno voljeli svog oca. Bih' su ponosni, jer su za udo sva etiri sina, bila slina ocu. Nastalo je zaprepatenje kod mladih lijenika kad su im profesori saopili da nemaju nade u bolesnikovo zdravlje. Oajna i preplaena djeca, a naroito Tom i John nisu mogli sakriti suze. Pitah su profesore to oni predlau. 103

 Vidimo na vama, dragi kolege, da mnogo osjeate za svoga oca, ako elite da vam kod kue umre, prevezite ga u va dom. Tom na to obrie suze, pa e: Lijepo vas molimo gospodo profesori da majci ne kaete istinu! Strepimo za njen ivot. Ovaj puta slazite, recite da vie vjerujete u kunu njegu nego u sanatorij. Kaite majci da e poznata okolina bolje djelovati na bolesnika! Najmili su velika, udobna kola za prijevoz bolesnika i svi su neprestano bili uz Franjka sve do kue. Tada su mu spremili leaj u velikoj i zranoj sobi, a sin lijenik mu je dao sredstvo protiv bolova. Franjko je tada otvorio oi, pogledao Marv i smogao malo snage da se nasmijei. Mary mu stane ljubiti znojno i hladno lice, pa zapone kroz pla govoriti: U naemu domu si Frenk! Tu, gdje smo proveli sretne dane, tu ti mora ozdraviti, mora uje li, mili moj Frenk!... Dola su sva djeca, sinovi, keri, zetovi i snahe s unuadi. Franjko ih je promatrao, a onda mu se pojave suze u oima ... Mary zdvojno povie, zaplae i stane mu brisati suze. I sve su tri keri milovale oca i plaui govorile: Ne plaite oe, to e vam samo pogorati bolest! Franjko podigne ruku koja se ve poela tresti, privue Mary k sebi, pa joj druim glasom ree: Mary, ja ne mogu umrijeti! Ruka mu popusti, jer ga je napala groznica. Mary zdvojno povie: Ne, ne! Ti ne smije umrijeti! Ti mora imati srca za tvoju Mary, mili, dragi Frenk! ,....., Brisala je suze i govorila: .
204

Ne plai, mili, ne plai, razdire mi srce tvojim suzama, ti nee ti ne smije umrijeti!... Pozvali su tri najpoznatija lijenika iz Clevelanda. Kad su doli, morali su svi napustiti sobu, osim sinova lijenika. Franjka je ponovo poela tresti snana groznica, nisu pomagali nikakvi lijekovi. Kada je groznica popustila, dobio je tako estoku vruinu, da je poeo bulazniti, izgovarajui nesuvisle rijei. Mary je ula u pokrajnjoj sobi glasne i bolne isprekidane rijei. Tada uleti u sobu, stane ga milovati i plaui govoriti: Nitko ne razumije tvojih rijei, mili moj! Ah, dala bih dio svoga ivota da ih razumijem i da shvatim tvoje elje. Zato, oh zato nisi traio, da nauim jezik tvoje domovine?! ... Pogleda lijenike, koji su je promatrah', svme oima na svoju djecu, koji su sa mnogo osjeaja i bola gledala svoju majku, a onda zdvojno povie: Gospodo lijenici, vi utite, vi ne govorite! Djeco moja, u vaim oima vidim da je ono najgore blizu!... Prie lijenicima i stane ih tresti: Spasite moga mua, gospodo lijenici! Upotrijebite sve vae znanje, a ja u se obratiti na koljenima Svemogu- 1 emu Bogu!... i U oaju, plau i uzbuenju, baci se na koljena pred ! glavnog profesora, te povie: i Poduzmite sve to znate da spasite moga mua! Ni 'najvea sredstva nisu u pitanju, ujte me profesore! Spasite 1 njegov ivot i svoju krv u dati za njega! l Sva se djeca skupe oko majke, podignu je, a John je l privine na grudi i ljubei je i milujui njeno joj ree: ; Majko naa najdraa, umirite se! Budite jaki, imajte : snage zbog svih nas, vae brojne djece, mi vas svi tre105

bamo! A ako je udes tako okrutan da nam oduzima naeg dragog oca ... Ona se istrgne iz sinovljeva naruja, poe do Franjka i stane ga milovati i dozivati najnjenijim rijeima: Franjko! Franjko! Naas, ga dovede k svijesti oajni enin pla ... On nadvlada vruinu koja je iz njega sijevala, pa tiho progovori: Ja ne mogu umrijeti, ne mogu! Ne smije, nee, mili moj! Ja u dati krv svoju za tebe! Glavni profesor uhvati Mary za ruke: Gospoo Masich! Pla i jauk nee spasiti vaega mua. Tune mu samo zadajete jo vie boli u njegovim patnjama, a mogli biste i ubrzati njegov odlazak sa ovoga svijeta!... Ne spominjite smrt, gospodine profesore! Zar ste zaboravili da sam ja zamolila Svemogueg Boga da pomogne!? ... Jedino On i moe! Lijenika znanost je nemona snaga njegova srca je pri kraju jo jedan jai napad groznice i od visoke vruine moe njegovo srce prestati kucati. Okrutni lijenici! Vi nemate srca, on ne smije umrijeti! Smirite se gospoo, da vam pokaemo da imamo srca, prihvaamo vau zamisao, dat emo mu krvi, ali ne vae, ve od vae zdrave, mlade i jake djece! Na ovo Mary sklopi ruke na molitvu, i sa puno nade progovori: Samo On, Svemogui Bog, Gospod, nadahnuo me je, da mi je pala na pamet moja krv!... to ekate? to razmiljate? Svako moje dijete dat e rado svoje krvi za ivot oca!... 206

Dogovaramo se gospoo o prijevozu do Clevelanda. Monuno zabiljeiti to se sve mora dopremiti iz sanatorija. Dok su ekali opremu iz Clevelanda, bila je pripremljena zakuska, a profesor ree: Vi mlada gospodo, dobro jedite, moete popiti i dvije ae ovoga vina. Jo ne znamo ija e krv odgovarati vaemu ocu! Tom je elio da on prvi dade krv za oca, ali na njegovu veliku alost ona nije odgovarala. Od drugoga sina Edyja bila je ista kao oeva. Poslije prvoga prijenosa krvi, nastalo je gorko razoaranje, jer je groznica punom moi tresla Franjka, ipak nastalo je i malo olakanje: temperatura je pala nekoliko stupnjeva nie. Krvi oeve grupe bilo je dosta, jer je i John imao istu grupu, a i Marijin mu. Mary je naputala samo na kratko vrijeme bolesnika, srce joj se irilo od milja i zadovoljstva. I njezine tri keri i etiri snahe traile su od lijenika da ispitaju i njihovu krv. Mislimo da nee biti potrebno! Ako nee koristiti krv od sinova, mislimo da vau neemo trebati. A neemo uzalud vas bosti! Mi vas molimo, mi to elimo! Ne marimo i za najvee boli kada se radi o naem ocu! Izmeu njih sedmero, krv se mogla upotrijebiti od etvero, ali od Marije-Adrije bila je najbolja. Maria-Adria poe k majci, stane je grliti i ljubiti uvjeravajui je: Moja krv je od sviju najbolja! Vjerujte majko od moje krvi ozdravit e na dragi otac! Odmah dajte, gospodo, moju krv, ona je zbog toga najbolja, jer sam ja u njegovoj domovini pokucala na majino srce i javila da u doi na svijet!... Da, da, jesi, milo moje dijete! uj Gospode Boe, rijei djeteta da svojom krvi zadri oca na ivotu, uslii Gospode, uslii!...
207

unuadi! Ti si meni najdrai! Dragom Bogu sam dodijala koliko sam ga molila, a vjerujem da su ga moje suze ganule da ti je povratio zdravlje!... Poi Frenk sa mnom u nau kapelicu da se zahvali bogu to ti je ipak vratio zdravlje! Ne, ne Mary, ne nagovaraj me, ja nisam dostojan da molim Boga! Ja alim Mary za tvoje boli, za tvoj strah da 61 umrijeti. Ja bijedni i nevoljni grenik znao sam da ne mogu umrijeti!... Ne uzbuduj se, dragi Frenk, neemo vie o tome govoriti!... Franjko je duboko i uzbueno disao, te nije dospio odgovoriti kada utre u sobu Marija i Star, pa ve sa vrata stanu veselo govoriti: Tom je pijan od sree, Alice je rodila zdravoga sina, eli da se zove Frenk! Ne moje ime! Ne! Recite da ga otac lijepo moli! Mary, mila Mary, veliku radost bi mi uinio ako mu dade ime moga oca: Jiva!... Frenk dragi, tvoja elja svima je nama zapovijed, zvat e se Jiva! Franjko je ve toliko ozdravio da je sam iao u etnju u perivoj, a kada je bio siguran da ga nitko nee traiti, poao je u kapelicu, kleknuo pred sliku Majke Boje i glasno je hrvatski izgovarao znakove krianja, pa skrueno govorio: Nisam dostojan Majko svih Majki, da pogledam tvoj lik! Pred tobom skrueno klei i moli najvei grenik! Ne da mu oprosti grijehe, jer su oni toliko veliki i strani, prokleti da bih se to usudio moliti ... Ja znam da za svoje grijehe moram trpjeti na ovome svijetu, a na drugom svijetu zasluujem vjene patnje, jer sam uvrijedio, ponizio, zatajio i izdao roenu majku, kao Juda Isusa Krista!... Oh, kad bih ja bio dostojan Majko Kristova da

uini udo, da mi veli koju pokoru da inim zbog toga to sam izdao majku, a time i domovinu svoju! Nema tako teke pokore koju ja ne bih mogao ispuniti. Ali ne zato da otjeram grinju savjesti koja me progoni u snu i na javi... ne. Ne Majko Boja, ja to ne smijem zahtijevati! Pokoru, pokoru, daj mi reci, da je vrim! Moda e grinja savjesti biti blaa, moda e nestati ona strana slika majke koja klei i prezir oca, kada je rekao: ... Nisi dostojan da se zove mojim sinom! Blebee da si zaboravio hrvatski jezik, rijei svoje domovine?! ... Kako me je prezirno pogledao, pun gronje, pljunuo je kraj mene, pa me napustio!... Oe, oe moj! Zato mi niste pljunuli u lice? Moda biste istjerali vraga, crnoga sotonu, koji je zagospodario mojim opakim srcem i duom... Uhvati lice rukama, nasloni se na klecalo, a suze stida, bola i kajanja tekle su s njegovih oiju ... A tada trgne ga glas enin. Nastojao je rukom otrti suze, no Mary doe do njega, nasloni svoje lice na njegovu glavu, stane ga milovati i govoriti: Traila sam te po cijelom perivoju, a neka via sila dovela me ovamo, stajala sam neko vrijeme iza tebe, nisam razumjela rijei, ali sam osjetila da trpi, da neto krije
l

210

pred svojom Mary! Shvatila sam da spominje rijei majke i oca!... Mary, predobra moja Mary! Prepusti me mojim vlastitim bolima, ja nisam dostojan tvoje ljubavi, a jo manje tvoje velike panje, jer sam tako veliki grenik, za koga nema oprotenja!... Ustani Frenk! Zar hoe da se opet razboli? ... uvaj zdravlje Frenk! Jer srce tvoje Mary ne bi vie izdralo strah za tvoj ivot!... 211

Tada su se oboje okrijepili. Mary sjedne uz Franjka, parnu ree: Gorko sam razoarana i u dnu srca povrijeena! Ti da si nakon toliko godina izgubio povjerenje u tvoju Mary, ti neto krije preda mnom, Frenk!... Mary, draga Mary, ve sam ti nekoliko puta rekao da sam grenik i da nisam dostojan ljubavi i panje koju mi posveuje, oh, ti sreo moga ivota!... Ne podnosim okolianje, elim znati, to te titi, to krije preda mnom? Oh, moj Frenk!... Moram li ti sve ba otkriti, Maiy? ... Mora Frenk! Ja to zahtijevam od tebe. Kako si smio samo posumnjati u mene, zar si moda zaboravio da sam se sa svima upustila u borbu za tebe? ... Bila bi napustila i sjaj i rasko i sve bogatstvo, pa i ono najmilije svoje roditelje zbog tebe! Franjko ustane, stane pred enu, te zapovjedajuim glasom ree: Prezri me Mary! Odbaci me i iupaj iz svoga plemenitoga srca, mene, da, laljivca, grenika i izdajicu svoje roene majke i svoje domovine!... Prestani Frenk! Prestani. Ti si jako bolestan i ne govori! Molim te u svoje ime, a nato imaju pravo i nae etrnaestero djece!... Ne spominji mi njih, eno moja! Da, da, pred njima nosim grijeh! Stidio sam se da doznaju moje porijeklo! Pred njima sam izdao svoju domovinu, prezri me Mary!... Okrenite svi oi od mene! Izbacite iz svog srca mene izdajicu! Izdao sam majku i domovinu kao Juda Isusa Krista!... Prestani o tom izdajstvu! Oh, Frenk!... Govori jesi li prodao za novac tajne ili dobra tvoje Hrvatske tvoje domovine?

212

#. A kome bi trebale tajne moje domovine? ... Onda nisi izdajica! Te ogavne rijei ne spominji vie. Zatajio si domovinu, jer ti je udarilo u glavu da mora postati pravi Amerikanac!? ... Pogaa Mary!... Crni neki vrazi zaokupili su moje srce i duu!... A sada mi u miru reci, zato si molio, zdvajao i plakao pred slikom Majke Boje? ... Savjest me progoni, Mary! A ona slika moje majke kako klei na travi s uzdignutim rukama na molitvu progoni me danju i nou! Da Frenk! Bio je to straan prizor koji me je dugo progonio, ali velika ljubav prema tebi, nisam ti to nikada htjela spominjati!... Ah Mary, Mary!... To jo nije sve! Onoga asa bio sam ja okorjeli grenik, sretan da nisi razumjela njezine kletve.. Frenk, ja sam majka! Sjeam se suznih oiju i bolnoga glasa, a tim bolnim glasom, majka ne moe izrei strane kletve!... Lake bih podnio Mary, najmre kletve nego sluao njezine rijei! Gospode Boe, zato si dopustio, da me se stidi roeni sin pred svijetom, pred svojom enom i djeicom. Gadi mu se roena majka a ne mogu ga kleti, jer sam ga pod srcem nosila i svojim mlijekom dojila, ali Te molim Gospode Boe, uj me, uslii me! Ne daj mu Gospode umrijeti dok se ne povrati i dok se ne pokaje za uinjenu uvredu. Majina i oeva elja neka se ispuni i domovini, uslii, uslii Gospode ranjeno majino srce!... Potresne su bile rijei tvoje majke, Frenk! Ali majino veliko srce omoguilo ti je iz svega toga izlaz! Samo majino srce je tako veliko, iroko i plemenito da podnosi 213

i najvee uvrede i najgora ponienja, ali ona ne zatvara srca svojoj djeci! Ako se povrate i pokaju, majino nce prata i zaboravlja sve!... Mary, budi nemilosrdna prema meni, bio sam laljivac kada sam ti rekao da su me htjeli prodati graditeljima, da me ivoga sazidaju u most! Prokleti, crni vrae, zato si me nadahnuo tom lai, da se sad pred tobom opravdavam?... Oh, Mary, Mary, kada se ta pria proula po selu, kako je moja majka bez daha dotrala u umu gdje sam bio na pai s kravama, privila me vrsto na grudi, te uzbueno govorila: ... Bjeite djeco svojim domovima, ele uloviti kransko dijete da ga ivo zazidaju u most na Kupi, koji se rui! Kako je samo bdila nada mnom? Oh, ta moja majka! Dok nisu vlasti doznale za tu izmiljotinu!... Frenk, Frenk! Potresla me je tvoja ispovijed! Straan grijeh lei na tvojoj dui... Zato se nisi povjerio meni? Ja sam majka! Sve bih poduzela da se pokaje za uinjenu nepravdu majci i domovini!... Vjerujem u snagu, vraju snagu i te odvratne moi, jer on je govorio iz moje due i srca ... Oh, milosre Boje! esto se puta pojavila savjest i kajanje u meni, ali taj moni vrag, imao je takvu mo nada mnom da je brzo od mene otjerao savjest i svako kajanje... A ja sam patio!... I zato, morala je doi bolest, Bog je nadjaao vraga, istjerao ga iz mene, a onda me je kaznio, taj divni i pravedni Bog, poslao je na mene grinju savjesti, koja me progoni!... Da, da, u bolesti se probudila savjest u tebi! Jer si u velikoj vruini govorio, zvao, jaukao, plakao... i jedino sam ja razumjela da ti zaziva majku!... Maria i Star su plakale.i govorile su meni i Tomu da potraimo nekoga tko razumije jezik tvoje domovine...: Trai Tom
Z14

nekoga, moda neto eli rei, ako umre neemo nikada prealiti to mu nismo elje ispunili! ... Ja nisam dozvolila, znala sam tvoj napor i elju da postane pravi Amerikanac!... Da, da Mary! U bolesti sam se sjetio majine kletve, bio sam vrsto uvjeren da je Bog usliao majku, a mislim da sam ti i dvaput rekao da ne mogu umrijeti! Sjeam se, sjeam! Ali ja sam mislila, da ti to govori u bunilu! Ja sam Mary veliki grenik, laljivac i izdajica majke i domovine. U bolesti mi je Bog poslao grinju savjesti! Ulio mi je u srce i duu kajanje, a nije mi zabranio da vjerujem u njega!... Ve sam nekoliko puta, skrivajui se pred svima, ulazio u kapelicu da se molim!... Tako sam i danas, Mary, molio pred slikom Majke Boje, jer ja se Mary ne usuujem, a to i neu, jer sam ne zavreujem moliti se Bogu i Majci Bojoj da mi oproste moje zlo djelo! Ja znam da e moja dua vjeno gorjeti u paklu, i ja molim Majku svih majki, neka uini udo, i neka mi najvee pokore, koje mogu initi na ovome svijetu, saopi! Mary je poela jecati i brisati suze, a Franjko ree: Mary, ne plai! Ja to ne zavreujem, meni e biti najvea kazna, ako me ti prezre! Tebi u se bez rijei pokoriti ako mi naloi za moje grijehe pokoru da napustim tebe i nau djecu, pa da lutam svijetom gladan i edan i da negdje umrem! Nepoznat, bez domovine, jer sam svoju zatajio!... Kako su ti samo mogla izrei usta tako strane rijei? ... Oh Frenk, Frenk! Sada pod stare dane!... Grinja savjesti, Mary! Ona mi je udarala po mozgu: Bjei i ostavi sjaj i bogatstvo, ljubljenu enu, djecu i unuad, lutaj svijetom, ini najteu pokoru! I na

li
taj nain, umanjit e ti se grijesi, jer si zatajio roenu majku, izdao domovinu u kojoj si ugledao svijet!... Frenk, Frenk! Ja sam posve klonula, strava i uas prolaze mi cijelim biem! Kako ti je samo smjela doi takva misao? Strana je Mary i nesmiljena grinja savjesti! Ona me je progonila, a ja sam je umirivao dok posve ne ozdravim. Mary, zaklinjem te svojom vjenom ljubavi ako odem ti reci djeci da sam otiao na dugo, dugo putovanje! ... Jao Frenk! Smiluj se mojem srcu!... Lutanje svijetom nije nikakva kazna, ni oprotenje grijeha! Ja u odrediti pokoru svima nama! uj me ljubljeni moj muu, oe nae djece!... Franjko je tronuto i stidljivo sluao enu i njezine rijei, a nije se usudio pogledati je u oi. Ve danas sva naa djeca, ubrajam medu njih snahe, zetove i unuad, moraju poeti uiti jezik tvoje domovine Hrvatske. Dokazat u ti time da te ne mogu prezirati! Ja te samo jako, jako alim. Ja u takoer uiti hrvatski jezik! uj me Frenk, time se ve oduuje svojoj domovini! Pamti, domovinu si nastojao zatajiti, ali je nisi nikome izdao!... Poi e u Cleveland i tamo pitaj gdje ive u veoj skupini tvoji Hrvati. Ne tedi novac, daruj ga za crkve, podii domove i podupiri tampu! Pomai bijedne i nevoljne; poi meu svoje!... Od sada e to biti i moji Hrvati, jer im se ti priznaje Hrvatom i ja sam po tebi Hrvatica! Saznaj potrebe tvoje domovine, pomogni joj, to e biti najkorisnija i Bogu najmilija pokora!... Sluam ja dobra moja Mary, tvoje plemenite savjete! Ah', mila moja eno, ne mogu se otkupiti novcem grijesi Boga se ne moe prevariti i potplatiti zlatom!... 216 Novcem sve moe! H si i duan da se odui s novcem upravo domovini, jer na alost, novac moe uiniti mnogo zla, ali Frenk dragi, moe uiniti i neizmjerna dobra!... Nisam ja dostojan toga, Mary moja!... Ja jo nisam zavrila! uj Frenk, hou li ja do tad nauiti hrvatski ili ne, na kraju proljea putujemo u tvoju domovinu!... U tvoje rodno selo, a dao Bog da zateknemo tvoje roditelje ive! Na koljenima e kleati pred njima ti, ve sijedi Frenk! I molit e ih da ti oproste i da oproste mojoj slabosti to sam dozvolila tvoj bezduan postupak s njima!... Ah, mila moja aneoska eno! Kamo sree da je Bog prije istjerao vraga koji je raspirivao u meni gadost i zlo, oh, zato nisi Boe prije dozvolio da iznesem svoje zlo djelo pred svoju dragu enu? ... Iskreno kajanje, Frenk, nikada nije kasno!... Oh, Mary, Mary! Zahvaa me strah, strava prolazi mojim tijelom, moda oni vie i ne ive? ... Poi emo Frenk na njihove grobove, tamo emo se moliti, ti e se kajati, jer mi krani vjerujemo da due vjeno ive. Njihove due e se smilovati naem kajanju i skruenim molitvama ja u to vrsto vjerujem i znam da emo izmoliti oprotenje!... Mary, sreo moja! Tvojim plemenitim namjerama ulila si malo nade u mene, najveeg grenika, ali ja ipak strahujem od Boje kazne. On me mora kazniti da budem za primjer sinu izrodima vlastite majke i domovine!... Ti zna Frenk, da sam ja nabona kranka, vjerujem da Bog kanjava sva zla djela... ekaj Frenk, smireno kaznu Boju, budi na to spreman, ali strana kletva majina zapovijeda da ne smije umrijeti dok se ne poka217

je! Sada se odmah bez razmiljanja pokaj i prije svega misli na tvoju domovinu!... Odmah, ovaj as obavijestit 61 svu nasu djecu, da jo danas dou svi u na dom, radi vanog obiteljskog dogovora! Mary, Mary, bojao sam se tvoga prezira, a ti mi iskazuje neizmjernu dobrotu! Kako u ti to uzvratiti? Ja, bijedni gienik! Osjetila sam uz tebe sreu i slasti ivota, elim da tako ostane do kraja ivota, jer tvoje tuge i moje su, a tvoja radost i mir, smisao e biti moga ivota!... A sada, dragi moj, previe te je izmorila ispovijed, jo ti nisi onaj Frenk kakovoga te elim, ja te lijepo molim, odmori se, a ja u sazvati djecu. Jo prije zalaza sunca bila su gotovo sva djeca na okupu, pa su s velikom znatieljom jedno drugo ispitivali zato ih je majka pozvala ... Posluga je prostirala sveanu veeru, srebro i kristal s najskupljim porculanom. Mary je obilazila djecu, te im je govorila: Strpljenja djeco, doznat ete svi im stigne Tom sa enom i djecom. Evo me majko, danas sam imao vaan dogovor na novoj ciglani. Djeco moja, sada idemo svi u nau kapelicu, sveenik ve eka. Izrei emo kratku molitvu-zahvalnicu Bogu to nam je ozdravio na dragi otac! Franjko je sjedio na elu stola sa enom. Prije veere ree: Djeco draga, zahvaljujem Bogu jer mi je vratio zdravlje: moje oi mogu opet gledati, a srce uivati. Sve vas sada na okupu vidim zdrave, a vjerujem i sretne, Bog vas uvao!... Pred kraj veere ree Mary: Natoite ae! I ujte, djeco, zato sam vas pozvala!.. .c , Svi su digli glave, a ona nastavi: ;.?'-;!- .. , , 218

U tekoj bolesti naega dragog oca uznemirila je savjest, jer je zanemario svoju domovinu i uinio njoj i svojoj roenoj majci veliku nepravdu zbog toga jer njegova djeca, krv njegove krvi ne znaju jezik njegove domovine. Ja sam zato nala izlaz, draga naa djeco! Da utjeimo naega dragog oca i moga miloga mua obeala sam mu da emo uiti svi i ja s vama jezik njegove domovine Hrvatske! Mila djeco, ja sam to odluila, svoju odluku ne mijenjam, pa vas lijepo molim, a ja to i elim, zapovijedam i odluno kaem: ni jedan izgovor, ni jednu ispriku neu dopustiti, osim moda teke bolesti, od koje nas Bog sauvaj! Svi su utjeli, gledali u majku, a onda pogledavali jedan drugoga. Mary nasloni obje ruke na stol, oima je kruila po svojoj djeci, a onda povienim glasom upita: '"' Prihvaate li, djeco, molbu i zapovijed vae majke? Prihvaamo! Ustanite, stavite ruke na srca i govorite za mnom: Kunemo se naom asti da emo uiti hrvatski jezik, jezik domovine naega oca, tako nam Bog pomogao! Frenk, Frenk, moj dragi Frenk, zato plae, zato suze lijes?... '*'"'! Mary je stala milovati i ljubiti Franjka: ' '. Raduj se mili! uo si rijei nae djece!... Franjko obrie suze, pa odlunim glasom ree: eno moja predobra, djeco moja mila, dirnuli ste mi srce i duu, suze su dole nezvane, nisam ih mogao zaustaviti kada sam uo vau zakletvu, to je najdrai dar va i vae svetice majke za moju domovinu! Utjeha je to za mene nevaljanoga i velikog, velikog nevoljnika! ;.. Mary mu rukom zatvori usta, pa nastavi: jf; Velikog oca, najdraeg velikog mua!...

Sutradan su poti Franjko i Mary u Cleveland traiti hrvatska drutva i hrvatsku crkvu ... Nisu mogli pronai uitelje. Uputili su ih na slovensko drutvo. Franjko je razgovarao s njima pa ree: > Pa to je slino, moj kajkavski govor..., ali Mary kao obrazovana, nije pristala. Poti su u Drutvo sv. Nikole, tu su biti Hrvati iz Gradia. Oni govore ikavski i akavski, stariji oblik hrvatskog jezika. Uzeti su ovdje mladoga bogoslova koji je doputovao kao gost sestre svoga oca. Dva dana ostati su u Clevelandu, a za to vrijeme odazvati su se njihovu pozivu jo jedan sveenik, jedna uiteljica, jedan nesvreni pravnik uz bogoslova Gradianca ... Sakupiti su knjige, pjesmarice, kalendare, molitvenike i stare novine. Sveenik je pisao na Hrvatsku bratsku zajednicu u Pitsburg, pa u Chicago, onda novinaru Grkoviu koji je izdavao novine Hrvatski svijet te svom prijatelju u Rankin. I tako je zapoelo uenje hrvatskoga jezika. Mary je zapitivala za svaku rije, a uitelji su ih sve uiti. Najprije su svi nauili napamet Oena, premda jo nisu razumijevati rijei. A ve za Boi sva su djeca estitala Franjku; Sretan Boi! na hrvatskom. Mary je jo dodala: Dao ti Bog zdravlje i dugi ivot, zajedno sa mnom i s nama svima! ... Na kraju mjeseca oujka Mary je znala mnoge rijei, pozdrave, a naroito je nauila ovo: Oprostite dragi roditelji vaemu sinu, a mome Frenku i meni, jer sam i ja bila kriva! ... Franjko je potpuno ozdravio, esto je odlazio u Cleveland i slao novac za crkve i veernje hrvatske kole. Savjest ga nije vie toliko progonila!... No, ipak brojio je dane kada e u domovinu da se pokaje za svoje nedjelo ... Bilo je dogovoreno da na kraju lipnja putuju francuskim brodom u Pariz. Na veliku njihovu alost u Evropi je nastalo komeanje, Hitler je ve bio zauzeo Austriju, silom 220

upokorio ehoslovaku, a grozio se Poljskoj i Francuskoj tako da su amerike vlasti zabranile putovanje u te krajeve. Buknuo je drugi svjetski rat pa su Franjkovi zetovi i sinovi morati pod u vojsku. Mary nije utala. Svi koji su ostati uiti su marljivo i dalje hrvatski jezik... A kada se svrio rat, svi su ve govoriti hrvatski, pa ak i unuad, jer je Mary to traila. Posluga je takoer veinom bila hrvatska, a za djecu je traila po itavoj Americi djevojke Hrvatice ... Odmah poslije rata more nije bilo jo oieno od mina. Amerike vlasti su im savjetovale da ne putuju u Evropu ak ni 1948. godine, ali Franjko i Mary tvrdo odlue da e svakako putovati na poetku ljeta 1949. godine. Sve su urediti i zauzeti mjesta u amerikom brodu. Mary je nabavila svih moguih darova, a Franjku je govorila: Pripravi Frenk veliku svotu novaca, itati smo kako je sva Evropa stradala ratom, pa je sigurno i tvoja domovina! Moramo pomoi gdje god treba. I to je, Frenk, jedna vrst pokore. No na veliku tugu i alost, Mary se razboli nekoliko dana prije odlaska na put. Zato su odgoditi svoje putovanje, jer su ih lijenici uvjeravati da je to prolazni napad ui. Poslije je dobila uticu i osjeala je jake bolove. Franjko je oajavao. Mary je imala tada ve preko ezdeset godina, ali ona je umirivala Franjka: Budi strpljiv dragi Frenk, ja vjerujem da e uskoro nestati sve boli. Dao Bog, draga Mary, ali kada bih bar ja mogao s tobom dijeliti tvoje boli ili ih preuzeti na sebe!... Sve e biti dobro Frenk, na godinu emo putovati u tvoju domovinu. 221

li

Kada je malo prizdravila, odmah je opet govorila o putu. A to su joj ujedno bili u najdrai razgovori s Franjkom. Lijenici su joj savjetovali da se ne zanosi s putovanjem, jer je to iscrpljuje, a i djeca su je zaklinjala da se smiri. No ona Franjka nije prestala tjeit, te bi mu govorila: Ja vjerujem Frenk, da e moje velike elje da poemo zajedno nadjaati moje iscrpljene snage. A druge godine sigurno putujemo, dragi Frenk! Kada joj se zdravlje pogoralo, onda mu je plaui govorila: Frenk moj dragi, ako bi nas Bog rastavio i ja neu moi poi s tobom, odri rije, mili moj, poi sam, isprosi oprotenje da se onda zajedno na vjena vremena sastanemo na drugom svijetu! Ne govori tako Mary moja, sreo ivota moga, ti nee, ti ne smije prije mene umrijeti! Ja to i ne elim Frenk, mili moj vjeruj tvojoj Mary ali Frenk, ako u morati, obeaj dragi, obeaj, zdravlje e mi se poboljati, obeaj da e i bez mene poi na grob roditelja, te izmoliti oprotenje?!... Obeajem Mary! Obeajem da u poi moliti oprotenje. Da. Hou Mary, ali se bojim hou li ga moi izmoliti, hoe li mi oprostiti moji roditelji koje sam uvrijedio, ponizio, prezreo, zatajio i izdao? Ne govori Frenk vie nikada izdao. uj svoju Mary, to nisi uinio, zna one strane rijei: svima se prata samo izdajici ne! Ne govori mila Mary, to te iscrpljuje, umiri se i vjeruj u svoje ozdravljenje!... Vjerovat u Frenk i nadati se do posljednjeg daha ivota, sada mi je lake kada si mi obeao da e poi a sjea se da sam ti jednom rekla, da majke prataju sve!... 222

Ako me Bog pozove k sebi, Frenk moj mili, moja e dua biti uz tebe, potrait u u nebesima duu tvoje majke i moliti je da ti oprosti!... Mary se borila, jer je imala nadovjeansku snagu u sebi, elju za ivotom, ali smrt je bila jaa. Umrla je godine 1961. Franjko je oajavao, odlazio je svaki dan na njezin grob i nikakvo ga nevrijeme nije u tome moglo sprijeiti. Sinovi, keri i snahe dolazili su po njega, te su ga esto znali dovesti mokroga do koe kui, a zimi svega prozebloga. Razbolio se ali nije strahovao da e umrijeti, jer je vrsto vjerovao u majinu kletvu. Dugo je bolovao, a kada je ozdravio trebalo je vremena da se oporavi starac u osamdeset i petoj godini ivota!... U proljee 1963. godine odlui da putuje u domovinu. Sinovi su ga odgovarali, ali sve uzalud, a onda su odluili da e ga pratiti jedan ili dvojica. Franjko na to nije pristao. Zaelio je da poe s njime unuk Josip mladi od osamnaest godina. I tako polovicom lipnja otpratilo ga je desetero njegove djece sve do New-Yorka. Tamo se je ukrcao s unukom na ameriki brod. Ukrcao je i automobil. Putovali su do Genove u Italiji. Na ope uenje i zaprepatenje na poetku srpnja vozio je polagano kroz selo Matino veliki skupocjeni auto, te uniao u dvorite Maieve kue... Oko automobila okupila su se djeca, unuci brata Ive, dola su i njegova dva sina, pa snahe, a djeca su znatieljno gledala ovaj auto, dok su odrasli, kao u nekom strahu gledali kako mladi pomae starom ovjeku s dugom bijelom bradom da izae iz auta. Franjko je bio uzbuen, u neprilici je brisao znoj sa ela, onda pogleda oko sebe, te ree: Jo je uda tega, kak je nekad bilo! Stara komora i stara lija jo postoje! 223

Nitko od prisutnih nije skidao oka s njega, a arak Josip, dodirne ga rukom, pa kae: Stari aa, oni ne znaju tko smo mi!... Franjko se na to trgne, obrie suze s oiju, pog|bd> oko sebe i prui ruku najstarijem sinu Ivanovu: Zdravo sinko! Ti si Iva! Ne, nisam. Ja sam Franjko!... Moj imenjak?! Ja sam stric Franjko, brat tvojega oca!... Sa hodnika uo se glas: Stric Franjko! Stric Franjko! Prije bi se smrti nadali, neg vas! Gdaj bi vas prepozna!? Potle tuliku let... Kata, ena Ivina jedva se sputala stubama. Prilazi Franjku, pogurena starica, pa druim glasom ree: Ki se povme, on postane Bozi, vi ste to stric Franjko, ipak ste deli, joj meni joj, da je ona sirota to mogla doekati, verujem, da bi od sree i veselja mama vmrla, ali ni nigdar veru vzgubila da se bute povmuli, ta mila, ta predobra mama, sveca ji je ve v ruki gorela, jo je divanila da smo komaj razmeli: On bu deal, on bu deal... tim recima ispustila je svoju dobru duu!... Franjko joj prui jednu ruku, drugom brie suze, a sinovi i snahe preplaeno govore: Mama, mama, za. miloga Boga kaj vam je to na pamet desio da to pred strieka iznaate, mama, ma kaj niste mogli to premuati? Fala ti nevesta Kate, to je deca draga, se premalo, ja se moram znati! Strie, ete v niu ili v hladu pod lipom esti? Nebumo stali!... Ga je aa vmrl? Pred etiri leta! Dobil je upalu plua. Ah, kak mi je al! Je li jo gdaj od mojih iv? ...
1X4

iva je tetia Franca! I tetia Trcza!... Franjko ustane sa stolca, te ushieno veli: *- Joe sinko, daj kemu kaj e, pak nam pojdi sa autom po stare tetie! Pristizali su znanci, dolazili roaci, sve mladi. Franjko ih je poznavao po djedovima i oevima. Snahe Ivine obilazile su oko Franjka, nude ga jelom i piem, pa se ispriavaju: Nedelja je strie, obed se pripravlja, mort bi mleka, onda kupicu vina iz Draganikega gorja? ... Ne, ne, mila deco, ni neu, ja u biti na tae, prvi moj put je na groblje, samo da dojdu tetie. Iz auta iziu dvije starice, starako crvenilo pojavilo se od uzbuenja na navoranom licu, ali duhom svjee i dobro se dre. Franjko ih doeka kraj auta, sestra ga Franca zagrli i ljubi, pa ree: Prepoznala bi te da sam te med hiljadu ljudi gde videla! Daj France i meni, da se i ja s njim pozdravim!... Sestre moje mile! Bog je meni velikom greniku bar tu milost dal, sam vas ive zatekel, vi me bute otpeljale na njihove grobe!... Znamo mi si, strie Franjko, za grob stare mame i stariga ae, teko bu teticam, one su stare!... Fala ti sinko, Franje i tetie nek ideju, burno se do groblja otpeljali! Sestrica Franca imala je preko osamdeset godina, ali tijelom uspravna i duhom svjea i izgledala je mlaa od sestre Treze. Franjko se odvoji od sestre Treze, svi briu suze, a sestra Franca poloi ruku na Franjkovo rame, te plaui ree: Joj meni, joj, nigdar ni bilo pri nai nii vee alosti, tuge i velikog straha da nam bu vmrla mama tu na

li

225

malo dolje kleei na travi, Bogu i svem svecim se je tuila na te Franjko! Tetia Franca, vi niste pri zdravi! Kaj je zati deal da mu pred njega iznaate uni, kaj je prelo? Franjko je naslonio glavu na sestrino rame, suze su tekle po starakom licu, kapale po bijeloj bradi, a on je drhui govorio: Divani France, bodi ovo moje staro srce, kaj more vie! Sami otre noe, kose, sikire, se bi to bilo premalo za moje greno telo! Bodi France, pii, ei! Nemaj smilovanja spram mene, najveega grenika! Kega jo Bog na svetu dri!... Sad si poinite strie Franjko, preve je tega bilo, niste deli sim u staru domovinu javkat i plakat! Pusti nas sinko! Pusti. Deal sam javkat i plakat, presit i zaklinjat svim svecima Bojim, da mi ne oproste ve ublae grehe. Kajati ... kajati ... sam se deel, kaj sam uvredil i ponizil i gazi! po majki ka mi je ivot dala, zataji! sam, izdal sam majku i svoju domovinu!... No strie, sad ste tu! Se bu dobro, ja verujem da bu, kad se je ispunila elja pokojne stare majke!... France! Zarekel sam se, da mi je prvi put pojti na groblje! Ti i Treza hodite z menom; gde je moj nuk Joa? Vlee dare, se ji je ve izvlekal za eli lisni ko. Kaj ne bi strie priekali, obid bu brzo gotov, pak bi pokle obeda ili? Ne nudi me dete, dete drago, tak sam si zarekel, grob, grob od njega ekam olakanje i due i srca i grenega tela, tam, samo tam morem osetiti da je majka snela iz mene kletvu ... Ni te nigdar mrko klela, ali najavkala se je i naplakala hiljadu puti, vie nad ivim, neg nad mrtvim. 226

Franje, da li je jo una stara postelja strieka Franjka v komori? ... Kak ne, tetia! To je bila njena elja, naj stoji, naj ga eka, on bu deal, on bu deal... Franca povede Franjka do stare komore. Sve je u njoj kako je i nekad bilo ..., a sestra Franca veli: Ne znam kaj tu postelju dri, da ni zgnjilila od onih suz, ke je sirota mama izteila na ti posteli!... Niti pokojni aa ni ju mogel namoliti i napresiti, a niti silom odvlei! uda i uda puti se je podklenala v komori, plakala i javei divanila: ... Joji, joji sinak mili, zakaj si mi to napravil? Ranil si srce moje ko ne bu zacelelo di ladniga groba! Kak sam ti se veselila, ga sam te pod srcem poutila, mislila sam da je eli svet moj kad sam te na svet porodila!... Bila sam onda najsrenija majka vu celim selom, a sad, sam najnesretnija majka pod suncem nebeskim!... Si smo plakali, kak ju je na dobri pokojni aa milo dizival: Jelinka mila i draga, ne plai! On vie za tebe i mene ni iv! Ne tuguj, zdravlja ne truj, ivi za se nas dobra, draga moja eno sveta majko nae die! ... Onda se je na okno pokazala nateenih oiju od plaa, obeena vusnica, dizala skloplene ruke i plau divanila: ... Jo me malo pusti! Pusti Jive mili! Mili i dragi, bu mi lake mord, kaj dulje sauvam ranjeno srce!... Onda se obmila k posteli, mi smo plakali i gledali ez okno, ona opaja postelu onak, kak se mrtvaca jave, najprvo kak da ti miluje lice, onda ruke, pak noge; najvie je plakala pri uzglavlju postele, se je sirota pozabila!... Jaukala je tuno i zavijala po njeni ipaki te si ni dala od nikiga zabraniti, plahte i vanjku na posteli bili su mokri. Nevesta je drala navek se isto, po227

stelu ni dala micati dek ti ne dojde. Njena nada se je ispunila, deal si deal si, bratac mili!... Franjko se svali na krevet, iz njega provali glasni pla i jecaj, a drue rijei je isprekidano govorio: Nisam dostojan da dodirujem postelju, gde ste suze lili, majko mila, za vaega nezahvalnoga sina, kome je vrag zel duu, i okoval srce ledinim kamenjem ... Na vratima se pojavi Franjo, te ljutilo veli: Tetia Franca! Tega je ve preve! Kaj ga muite, kaj ete da vam tu na posteli vmre? Franjko se digne, okrene se i veli: Ne morem ja vmreti, ni se ne boj, kletva moje majke jo je na meni, France, sestrice mila, vodi me na njihove grobove! Sjeli su u kola; Franca i Treza na stranja sjedala, a Franjko naprijed uz unuka Josipa. Kada su izlazili Ivanovi su sinovi i njihove ene vikali za njima: Nemojte preve dugo biti tam na groblju! Mi burno ekali na vas sa obedom ... Josip je polagano vozio. Kada su prolazili kraj crkve udili su se svi sakupljeni i govorili: Kako je zabludio tu u selo najskuplji ameriki auto, Cadilac 1962? ... Gledah' su za njim i govorili: ta ga vodi ba na groblje? Mladi ofer, starac s bijelom bradom i dvije stare seljanke; po nonji se vidi da su iz ovoga kraja? ... Jo prije prvog svjetskog rata, pa i poslije vraali su se mnogi nai iseljenici iz Amerike. Gotovo svi, koji su ostavili ene i djecu u staroj domovini. Veina se vraala izraena i iscrpljena jer su radili najtee poslove u rudnicima, eljezarama ili na ciglanama. Oni, koji su dugo godina ivjeli u Americi, doli su posve nemoni. Zatekli su 228

isto tako staru i izraenu svoju enu koju su nekada mladu napustili da uva dom i da odgaja djecu ... Poslije drugog svjetskog rata nisu se na alost vraali posve svojim kuama i svojim domovima. Iseljenici su dolazili veinom samo u posjete brai, sestrama i roacima. Rijetko je netko od njih zatekao ive svoje roditelje ... Hrvatska bratska zajednica bila je vodi takvih skupnih posjeta, a otkada je osnovana Matica iseljenika Hrvatske te su se posjete iz godine u godinu poveavale. Matica iseljenika u Zagrebu posveivala je mnogo panje iseljenicima. Nije alila truda ni izdataka da im pokae ljepote stare domovine Hrvatske. Od poetka osnivanja Matice iseljenika Hrvatske svi predsjednici i tajnici zalagali su se srdano za sve nae iseljenike irom svijeta. Posebnu panju posveivali su iseljenicima iz Sjedinjenih Drava Amerike i Kanade, zatim Gradianskim Hrvatima, koji su uzor Hrvatima irom svijeta, jer su preko etiri stotine godina otkad su napustili svoju hrvatsku domovinu u moru Nijemaca i ugroavani od Maara, sauvali svoj hrvatski jezik!... Neprocjenjive zasluge ima neumrli predsjednik Matice iseljenika Veeslav Holjevac. Radio je neumorno sa svojim suradnicima u Matici. Pisah' su Hrvatima u Maarsku, Rumunjsku, Slovaku, Italiju, Ameriku, Kanadu, Australiju, a s Gradianskim Hrvatima bili su u neprekidnom dodiru. Predsjednik Holjevac je nastojao da se svima alju knjige i rjenici, budio je svojim dopisivanjem hrvatsku svijest i opominjao ih je da ne zaborave hrvatski jezik. Smogao je svojom upornou sredstva, i nije alio truda i napora te je vodio iseljenike na putovanja, a naroito mlae koji su ve roeni u novoj domovini i pokazivao im krasote, stare domovine Hrvatske. Tko je imao sreu da ga vidi i uje, vidio bi kako je bio veseo kad se susretao s mladim iseljePokajnik 229

nicima koji bi s ponosom govorili: ... Gospodine predsjednie, pred dvije godine bilo nas je stid, kada ste nam govorili: ,Grijeite mladi ljudi prema staroj domovini Hrvatskoj, a jo vise prema kostima vaih djedova, to ne znate dobro govoriti hrvatski!...' Darovali ste nam rjenike i knjige. Sretni smo to sada razumijemo i govorimo jezikom naih djedova! ... Hvalio ih je. Darivao ih knjigama, te je govorio: ... Zahvalna vam je stara domovina, a danas-sutra moi e vam mnogo koristiti hrvatski jezik. Vi vrijedite vie nego ueni Amerikanac, koji zna samo engleski! ... Godine 1963. dolo je opet mnogo starih iseljenika, njihove djece i unuadi da posjete svoju staru domovinu Hrvatsku. Tako je stiglo i nekoliko iz upe Malino, a njima opet u posjete doli su prijatelji i iz drugih sela da se dogovore da zajedno podu na more i da upoznaju gradove Hrvatskog primorja, te kolijevku HrvataDalmaciju. Bilo ih je iz Kupine, Petrovine, Prekrija, Kraia, Brljenia i drugih sela iz okolice Karlovca. Sluba Boja bila je zavrena, a domai predloe prijateljima neka s njima podu na groblje da. se pomole nad kostima svojih djedova za pokoj njihovih dua, te za sretan povratak u novu domovinu. Kraj ulaza u groblje stajao je auto, a kraj njega je bio mladi. Doljaci su ga pozdravili i upitali otkuda je, a on im ree: Danas smo doli u selo, gdje se rodio moj stari aa, eno ga tamo, ve sam zabrinut, klei i moli na grobnom humku svojih roditelja. Unili su u groblje kako se to i ini, u miru i tiini da se time oda poast mrtvima. Opazili su starca kako 230

klei na grobu, a kraj njega dvije stare ene, te su uli kako jedna od njih govori: Ve po nekoliko put jave i plae, se jeni te jeni divani da si zloest sin, nezafalni, goni neg tat, razbojnik, izrod roda domovine i te nae mile pokojne majke, al te presim ne divani, da si izdajica!... Moli Franjko, plai, dizivaj majku, preklinji ju svojini grenim telom, da skine iz tebe prokletstvo, al ne spominji da si izdajica! Stara sam, nis vuena, ali izdajici Bog a niti ljudi ne opraaju!... France, France, sestro mila, tak mi je divanila i moja pokojna ena! Fala ti sestro, sad mi je lake! ree starac, a zatim nastavi opet dozivati majku i tuno jadikovati: Majko roena, majko ljubljena, deal sam kak ste navek verovali va nezahvalni, zloesti Franjko da se pokaje, da moli nad vaim kostima, da mu oprostite, ak je to ikak mogue?!... Moje teke grehe majko draga nepravedno ponienje naneseno pred svetom, a onda one vae tuge i teke boli, koje ste di kraja ivota trpili u tim bolima i predali Bogu vau plemenitu i svetu duu! Podigne ruke visoko nad glavu, sklopi ih na molitvu, podigne glavu i oi prema nebu, te druim glasom povie: Gospode Boe, ti si svemogu, daj uini udo, nek se otvori grob tune i nesretne moje majke i oca, nek me zemlja ivoga pokrije da u mukama ispustim svoju grenu duu!... Franjko, daj se smiri!... govorile su sestre. Smiri se. Njena dua je vesela kaj si se povmul. Presim te lepo, smiri se!... ree France. France, France, zakaj mi se unda ne javi njena dua? 231

 Jo nisi tega vredan! Moj Franjko, jadikuje i jav-e, dost je ona sirota tuno uzdisala i javkala, te divanila: ... Kaj sam Ti dobri Boe tuliko skrivila da si me kaz-nil da sam izgubila sina, ki mi je bil mil i drag i dobar kak kruh Bozi, a lep kak anel nebeski, daj, oh daj Boe, da ga morem pozabiti ... Majko, dobra majko, to su bile blage rei, jer druge nee i ne more divaniti majka, kakva ste vi bila!... Nis bil majko samo izgublen, nek mrzak, nezahvalan, nevaljan, di zlaboga pokvaren, ono najgorje: sin.kega ste rodili se je sramil vas svojih roditelja, sin prekleti, sin izdajnik. Daj jenput, zavramoj Franjko, re izdajica se ni nikdar ula od jadniga ae, a pak od nje, predobre majke, daj, daj Franjko, moli se Bogu i ii od Njega pomo! Drei jednom rukom stari drveni kri, drugom napravi znak kria, te stane moliti Oena ... Kada je doao do rijei otpusti otpusti nam duge nae, kako i mi... Zastane, te zaplae ... Kak srne meni prejti re, ke mu ja veliki grenik, da opraam dugove? ... Za vae due tel sam moliti, roditelji mili, ali se reci ne morem ... Onda zavri Oe na svojim recima ... Ne uvedi, veliki i moni Gospode Boe nikoga u takvu veliku grenu napast, kak si mene nego izbavi me Gospode Boe od zla!... Unuk Josip preplaen djedovim uzvicima i previe dugim kleanjem doe do njega, dodirne ga za rame i njeno mu ree: Dear grandfather, it will be to much! Starac na to mahne odluno rukom, zagrli drveni kri obim rukama, te nastavi:

232

Draga majko, dragi strogi oe moj! Smilujte se, ne budite nesmiljeni i recite kakvu pokoru mora napraviti va prokleti sin da skinete prokletstvo sa njega da mu bude Oproteno? ... Majko draga, proganja me va prezimi pogled i bolne reci!...: Nis potrebna tvega bogatstva, jo manje tvojih darova, nosi ih nazaj, a ti moni Boe, kazni ga da umira, ali nedaj mu umreti dok se ne pokaje za uinjenu nepravdu svojoj roenoj majki. Proganja me vaa kazna, majko draga, stigla me je, ja sam umirao, ah' nis mogel i neu moi umreti, dek mi vi majko ne oprostite i ne skinete tu stranu kaznu iz mene! ujte, majko, smilujte se prokletomu sinu svome, nis vredan, a jo manje dostojan, da ujem glas vae svete due! Majko, majko, ak moje je srce bilo kameno za vas, otprite vae srce za vaega Franjka! Majko, majice, dajte mi najmanji znak da ste mi oprostili, mila, draga, dobra svetice, majko, majko!... U tom plau i oajnom sazivanju majke stegne drveni kri svom snagom uz sebe, kri pukne, a on se svali s kriem na grob i zarije glavu i lice u zemlju ... Jezu i Marija, Franjko,... Franjko! Pomozite ljudi moji, umret e nam tu na grobu. Franjko, za pet ran Boih, nemoj tu umreti!... Na jauk i pla sestara prvi skoi unuk Josip, zatim ameriki posjetioci. Dignu ga i posjednu na humak. Teko je disao, dugo je drao zatvorene oi, ali stari drveni kri vrsto je pritiskao uza se. Dosta je dugo trajalo dok je doao k svijesti. Svi su oko njega preplaeno stajali. Unuk Josip sjedio je kraj njega na grobu, podupro ga je svojim tijelom, bio je blijed i preplaen. Obje su sestre svojim plaem, naricanjem i zdvojnim rijeima unijele medu ljude jo vei strah i oaj... 233

 Joj, joj, Bog na mili i dobri, ne daj mu tu vmreti! Franjko, Franjko, daj nas pogledaj, pogledaj, tu si na grobu naih milih i dragih!... Starija sestra Franca prie prodrma ga i prodornim glasom povie: uj me, Franjko, mili i dragi, oprostili su ti grebe! Dobra majka znela je iz tebe prokletstvo. Mogal bus umreti. ez potrgani kri su ti dali znati, samo ne umri tu, Franjko dragi!... Franjko otvori oi, unuk Josip i sestre brisali su mu hladni znoj pomijean sa zemljom. On pogleda oko sebe, te tiho, ali smireno ree drhuim glasom: Tebi, stari, drveni kriu hvalim, da si pod mojim grenim tijelom popustio da sam zario svoje nedostojno, nezahvalno lice u svetu zemlju koja pokriva njihove kosti. Onim asom osjetio sam po elom telu kak mi se trga vu njemu, najvie srce. Hladna zemlja vu mojim ustima mi je divanila: ... Oproteni su ti gresi, prokletstvo je zmamleno iz tvoga grenoga tela! Jo vri pokoru, a ta mora biti da ini dobra dela nevoljnima i svojoj domovini! ... Suze su mu tekle i kapale niz lice. Pomozite mi dobri ljudi. . . da se jo kleei pomolim! ree. Kleknuo je na grob, drao ga je unuk i jedan mladi Amerikanac povratnik. Kri je jo uvijek vrsto drao u zagrljaju, te govorio: Samo roditelji mogu pratati tako velike grebe, od ije krvi si stvoren; naroito majka ije srce se ne moe zapreti za svoju decu, da su joj najvee zlo deca nanesla. Tak mi je jenput rekla ma dobra pokojna ena! Majko sveta, majko hvala vam za sva dobra, kaj ste mi dali, lahko bum vumrl, jer oseam da su mi oproteni grehi!... 234

Digli su ga. Jo su ga drali neko vrijeme za ruke ali iako je imao preko osamdeset godina, brzo ae oporavio i rekao:
Pojdimo sestro u na stari dom, a ti kriu poel bus s menom u novu domovinu, s menom bus pokopan, ti si dinesel spas memu srcu i dui! Okrenuo se prema svima prisutnima i stao se sa svima rukovati. uo je kako se Amerikanci predstavljaju: Lui, Mati, Peri, Pastorkovi, Vlai ... Na posljednje ime se trgne i upita: Gde si ti roen, Vlai? ... Ja u Monesenu, tam delamo moj aa i ja u elezari, a moj stari aa negde u Clevelandu. Sa tvojim starim aom ja sam delal na ciglani, a pokle ga sam se bogato oenil, nis tel, ja sinja kukavica, vie s njim po hrvatski divaniti: vrag je vuel vu moje srce, nis ji tel vie niti gledati! Sram me je, sram, deca moja vam vu lice gledati. Obrati se jo ha ostalu trojicu, te upita: Gde ste se vi rodili? Ja Perevi, u Chicagu! Ja Jurjevi, u Oniu! Ja Franjko Matko vu Monesenu gde i moj brati Pastorkovi. Kaj ti je un Matko, ki pie vu naim novinara lepe pripovetke o naem starem kraju? Zovem ga stricem, nismo si rod, al je roen u selu, gde i moji stari ... Presim te imenjae moj, jutri bus ial s mojim nukom po tega strica! Dipeljaj ga sim! Naj napie i popie se moje grebe, nis nebum skrivali... Mili moji rodaki, znanci i prijatelji, i svi vi dragi mladi i stariji Amerikanci jutri dojdite u moj stari dom da vam povem kak je teko nositi kletve majine. Vi Amerikanci morate dojti da vam 235

velim: savjest teko pee, ga se pojavi. Tue i nabija danju i nou po glavi, telu, dusi i srcu i divani: Izrode, izrode! Nisi vredan, da te tua zemlja nosi, jer si zatajio svoju roenu domovinu i jezik kojim te je uspavljivala i budila roena majka. Vam e se rei kak je to velika sramota i neoprostiv greh! Ja sam postal takov grenik, i zato velim da svi treba da potivaju novu domovinu, a svoju ljube i nek nigdar ne pozabiju dragi i najlepi govor svoje majke! Sutradan u ponedjeljak poslije podne stao je pred mojim stanom cadilac, a u stan ue moj zemljak i daljnji roak Franjko Matko, te mi ree: Strie, ovo je vnuk onega gospona ki je iz Amerike deal da se moli za sve grebe na grobu ae i mame. Un me je poslal da dojdete, da napiete se zlo i nevolje kaj je napravi! i diivil!... Mladi me je gledao i rekao: - Doite gospodine, moj stari aa bogato e vas nagraditi!... Sjeli smo u Cadilac, mladi je vozio velikom brzinom, te smo za malo vie od pola sata doli u dvorite kue Maieve. Starac je sjedio pod lipom, a oko njega roaci i znanci. Dijelio je dolare svima, jer je vjerovao da je to elja njihovih roditelja i da je i to potrebno za kajanje i pokoru za sve uinjene grijehe ... Poeo je priati od poetka, kako i poinje roman: POKAJNIK... Znao je lijepo priati, a kada je doao do neeg uzbudljivog zastao bi, a mnogo toga znala je i njegova starija sestra Franca. Govorio je sa starim ljudima, sjeao se mladih dana, ali najradije je govorio s Amerikancima, a naroito s onima koji su se tamo rodili. Najprije se zaustavio na mladom Vlaiu, dvadesetgodinjem mladiu, gledao ga je dugo, te mu ree: 236

Slian si svome djedu! Jo mi lebdi njegovo lice pred oima. Zamrzio sam ga, jer mi je on prvi otvoreno rekao, da sam nitkov, oholica i bedasti umiljanac. Da nije bilo moje dobre ene otpustio bih ga iz posla. Premjestio sam ga na drugu ciglanu, poslije sam zaboravio na njega. Reci mi, kako to, da tako lijepo govori hrvatski?... Moj stari aa bil je strog sa mojim aom, a moj aa z menom!... Sad pokle rata imamo veernju hrvatsku kolu, nekoliko put nis iel, igral sam se koarke. Kad je to moj aa doznal, otpasal je remen, dugo sam to vra-mal, nigdar vie nis zaostal. Navil sam tam v koli dobro hrvatski, a moj stari aa uda puti mi je povedal kako je tepa njegova domovina Hrvatska, zati sam i doel vu stari kraj, da poiem grobove njegovih roditelja i da upoznam staru domovinu, svojih pradjedova zemlju ... Sinko, sinko, tvoj je stari aa teko delal, ali je ipak nael vremena da usadi tvemu ai i svemu vnuku ljubav za domovinu, a meni kukavici udrilo je v glavu blago i bogatstvo, pak sam se sramio majke i domovine! ... Ti si Mata mlad, ti si svoje bre rekal. Sad su nae veernje kole, al ga sam se ja rodil 1910, onda ji ni bilo!... ree Jive Pastorkovi. Ti si se Jive Pastorkoviu rodio ono leto, ga sam ja napravi! onaj gnusni in sa mojom majkom, daj mi pove, kak si se ti sauval, da tak lepo divani hrvatski? ... pitao je starac. Moja mama Mara je sestra Franjkovega ae! Ne-kak smo jednak stari, poli smo vu amerikansku kolu, ali mi deca hrvatskih roditelja divanili smo po hrvatski med sobom! Onak, kak se mi dema divanimo!... Amerikanska deca su nam se poela potati da je to mrski jezik,

237

tak slino divaniju i crnci, onda mi dva dikonamo da neemo vie divaniti po hrvatski. Ve iz vrat ja poviem: Mama, ja vie neu nigde divaniti po hrvatski, mene je sram, druga djeca mi veliju, da je to slino kak crnaki i ciganski jezik ... Moja je mama prala rublje za ljude ki nisu bili oenjeni, a jeli su i spali pri nam. Gledala me je, brisala je mokre ruke u pregau, te umiljato, upravo drhuim glasom mi veli: ... Jive, sinko mili, ne, ne, to ne divani! Moje drago dobro i posluno dete! Vu te je sinko zaal zao duh. Uzme me za ruku i okrene se na korito, koje je bilo puno rublja, svme pogled na me, te mi umiljato i blago veli: ... Sjedni 'dijete milo vuz mene i sluaj rijei majine! ... Teko su mi padale tvoje reci na srce i duu; potresla mi se je nutrina od tuge i bola, kada si sinko Jive, govorio! Ja neu vie divaniti unak, kak ste me vi i aa vuili, to je mrski jezik. Ja sam digao pogled na majino lice, a ona veli: Ti se onda srami svoje roene majke i oca! Oh, majko mila i draga, kak ste to smeli i pomisliti, a kam pak rei, da, izrei? ... A ona e: Da Jive na mili, kad se srami, time i prezire na hrvatski jezik, onda se odrie mene i ae, svojih roditelja!... Majko mila, majko draga, nikada se ja vas i ae neu odrei, jer vi ste mi najmiliji na ovome svijetu! Ona: Tvoje rijei sine ublaile su boli i tugu moga srca i due, gode mi kak ednome voda! Ja verujem dijete nae milo da nikada vie nee rei takove reci mrske, da se srami govoriti hrvatskim jezikom!? ... Ja sam neizmjernom ljubavi volio moju dragu i pametnu majku, ali da u i dalje morati u kolu govoriti hrvatski jezik bila mi je nemogua misao, ali sam utio i gledao majku, nisam rekao, da hou ili neu... A ona: Ti zna sine moj, da smo mi ovamo u Ameriku doli u vjeri i nadi, da emo bolje i 238

lake ivjeti, nego u staroj svojoj domovini Hrvatskoj. Kak to ne bi znal majko, tak divani tetec Mija i strina Kata, a jo i to veliju, da im je lake nego u starom kraju. Da tu zaslue uda penezi. I istinu veliju, dijete moje, ne znam ba da li lake ali novaca vie zaslue i moreju si tega vie kupiti i priutiti. A i koji dolar poslati svojima v stari kraj; ak veliju lake naj im bu, al ne i lepe, sine moj!... ... Lijepa, upravo prekrasna je naa domovina Hrvatska! Ne zna kaj je tam lepe, dali gore, polja, rijeke i potoci, a njezino tijelo umiva divno nae sinje more!... Na je govor hrvatski stariji od amerikanskoga, a najljepi je na svijetu, a vrijedi toliko da njime moe proi, veliki dio svijeta!... ... I ona nastavi: uj dijete, tim jezikom, ti si progovorio prve rijei, uila sam te moliti Bogu, puno i puno puta pjevala sam ti i lijepe hrvatske pjesme, a uo si me i dosta esto, da sam tim jezikom plakala i uzdisala, kada sam se sjetila svoje majke i oca, te mnogo milih i dragih koji ive u staroj domovini Hrvatskoj. Pamti dijete, i vjeruj tvojoj majci, oni koji ti govore, da je to mrski, crnaki jezik, oni moj sinko svjesno lau!... Jo su ti i jami i zavidni, jer ti e znati hrvatski i engleski, taj ovdanji amerikanski, ti e biti vrijedan za njih dvojicu!... Zapamti mili sine, rijei majine! Potuj tue, ui od njih, kaj je dobro i poteno, svakako jezik nove domovine, ali sine, svojim lijepim jezikom ponosi se dok ivi! I to sve dok ivi na ovome svijetu, majka te moli, majka te zaklinje krvlju svojom! Onom, koja kljua u tebi, moe U mi to obeati, dijete moje? Obeajem vam majko mila! Vae rijei ganule su me, do suza! uvat u na jezik hrvatski i druge upuivati, a ako e trebati i boriti se za njega!... Nikada,

239

nikada neu ga se sramiti!... Majka me je vrsto zagrlila, njeno milovala i ljubila lice, a suze sree iz njezinih oiju kapale su mi po licu. A te suze osjeam jo i danas! To me je privuklo da doem i vidim staru domovinu gdje su se rodili moja majka i otac. I da posjetim grobove svojih djedova... Moda se Ivane i nae poneki na mladi slaba znaaja kao i meu amerikom omladinom, ali se ne plai. Evo na stari aa Mai, pokajao se. Savjest ga je prisilila da se povratio u krilo majke Hrvatske. Ja vjerujem u rijei velikog Hrvata, kada su ga neprijatelji pitali: ta se vi grozite, pa tko je s vama Hrvatima?, a on im je gromko odgovorio: Bog je s nama, vjeni Bog uvat e Hrvatsku! Hvala vam, dragi moji mladi Hrvati Amerikanci na tim alosnim, ali na kraju ipak lijepim rijeima meni na utjehu! Ja se ipak bojim, da za mene nema oprotenja, ve sam pri kraju ivota, to jo mogu popraviti? S grinjom savjesti lei u u grob. Koliko sam ja u tih ezdeset godina mogao dobra uiniti za dragu nam Hrvatsku podizanjem svijesti naih iseljenika, da ne zanemaruju na lijepi hrvatski govor! ... Nisam bio uen, a vidim, da se i ne mora biti, ve treba njegovati i uvati ono, to ti je majka usadila. Mogao sam, jer sam imao mnogo novaca, a to sam zanemario. Moja djeca, meni za ljubav nauila su moj materinji jezik! Pitam vas, mogu li ja od njih zahtijevati da oni ljube Hrvatsku kad im ja, sinja kukavica, nisam u mladosti usadio ljubav za lijepu hrvatsku rije? Nema za mene oprotenja! Ne! Nemojte tako, stari aa, ja to sve nisam znao, ali sada sam uo sve! 240

Obeajem vam, da u zavriti kole u Americi, najbolje njihove, onda i nae, hrvatske! Ja u se posvetiti tome da irim hrvatsku kulturu, a time i hrvatsku rije. Vama za utjehu da moete mirno umrijeti!... Mladenakim korakom priao je stari Franjo Mai k unuku i vrsto ga je zagrlio, tapkao ga je po ramenu i plaui mu je govorio: Jeste li uli, majka draga, a i Ti Gospode Boe, to vidi. Sada u uistinu lake umrijeti, jer se u mojem pokoljenju probudila ljubav za dragu, staru domovinu Hrvatsku, a time odalo potovanje i smirenje duama mojih roditelja, i svih praotaca Hrvata!... JANKO MATKO napisao je taj dogaaj po elji starca Franje Maia onako, kako se on ispovjedio na dan Velike Gospe 15. VIII1963.

NAKLADNI ZAVOD ZNANJE. ZAGREB ZA IZDAVAA ING BRUNO PEKOTA KOREKTOR TEFICA KONJEVOD TEHNIKI UREDNIK SREKO JOLI TISAK: GP DELO. LJUBLJANA 1975