Zlatna Grana James George Fraser

- komentari
Rec izdavaca - Ovde se navodi to da je najveca kritika Frasera u tome sto je rituale, obrede izvlacio iz konteksta i stoga ih tumacio na povrsan i pogresan nacin. Predgovor - U ovom poglavlju Fraser nam objasnjava da je cilj ove knjige da objasni pravilo nasledjivanja Dianinog svestenstva u Africi Kralj Sume - U Nemiju(jezero i selo na podrucju Atrucije(La Truccia) postoji Dianino svetiliste jos iz perioda od 500 godina pre Hrista. U tom svetlistu postoji jedno drvo, ispod koga je uvek stojao neki naoruzani covek. Taj covek je bio Dijanin svestenik i kralj sume. Po obicaju, ko bi sa ubrao granu sa tog drveta dobio bi pravo da izazove na dvoboj trenutnog svestenika i ako ga ubije, sam bi postajao svestenik i kralj sume dok neko drugi ne bi dosao, ubrao granu i ubio ga - a tada bi on postao isto to. Pored Dijane, u Nemiju su postovana jos dva bozanstva. Eregija, koja je bila Nimfa i verovalo se da je u ljubavnom odnosu sa mudrim kraljom Nume koji je odlazio kod nje gde ju je voleo u mracnim coskovima doline. Verovalo se da ga je ona inspirisala da donese zakone Rimljanima. Bila je nimfa zaduzena za pomoc pri porodjaju. Drugo bozanstvo je bio Virbijie. On je isprva bio mladi grcki heroj Hipolit, koji je po legendi bio Artemidin prijatelj i saputnik. Posto je bio prijatelj boginje on je prezirao ljubav smrtnih zena i to je uvredilo Afroditu. Ona je zbog toga ucinila da se njegova maceha Fedra zaljubi u njega. Kada ju je odbio, maceha je napricala lazi njegovom ocu Tezeju koji je poverovao u njih i zamolio svog oca Posejdona da ga osveti. Kada je prolazio pored nekih obala, Hipolita je napao bik iz talasa kojeg je poslao Posejdon i konji uplaseni bikom koji ih je napao pojurise i prevrnuse kola. U celoj toj frci, pregazili su Hipolita i ubili ga. Diana, koja je volela Hipolita zamoli nekog vidara da ga ozivi travama i on to ucini ali je to razjarilo Jupitera i on zbog toga progna vidara u had da se ne mesa vise u tudje poslove. Diana, da bi sakrila Hipolita od Jupitera nacini oblak koji napravi njegovo lice starijim i posla ga u daleke nemijske doline kod nimfe Eregije pod imenom Virbije. U tom mestu on je postao Dijanin svestenik i Kralj. Frazer navodi da su se svestenici u tom gaju poistovecivali sa Virbijem jer je to drvo bilo specijalno otelotvorenje boginje Dijane i da su oni zbog toga bili u ljubavnom odnosu sa drvetom, odnosno njom. Verovalo se da im je Boginja zena. Za Virbija Frazer govori da je on arhetip Dijaninog svestenika pod titulom kralja sume koji umire nasilnom smrcu. Svesteni Kraljevi - Ovde Frazer ne govori nista bitno, samo to da su kraljevi cesto bili i svestenici(posrednici izmedju ljudi i Bogova), Magiji ali i sami Bogovi i da se od njih ocekivalo da imaju natprirodne moci.

Simpaticka Magija - Ovde Frazer naziva Magiju Simpatickoj jer je po njegovim obzervacijama Magija bazirana na dva zakona. Prvi je zakon slicnosti po kom slicno privlaci slicno, uzrok je slican posledici itd. Drugi zakon je zakon dodira, po kojem ono sto je nekada bilo u kontaktu zauvek ostaje u kontaktu. Frazer takodje deli Magiju na teorijsku i prakticnu, pri kojoj prakticnu deli na chini(pozitivnu Magiju tipa "uradi X da bi se desilo Y") i tabu(negativnu magiju tipa "Ne radi X da ne bi uzrokovao Y"). Kroz 30ak strana Frazer daje brdo primera Simpaticke Magije, ali cu ja ovde navesti samo dva - po jedan za svaki od ova dva zakona. Prvi primer se odnosi na zakon slicnosti. Naime, u nekom selu kada su uhvatili divlju svinju u zamku(rupa u zemlji u koju je svinja upala), oni su je ubili i zatim premazali sa 9 listova da bi im jos 9 svinja palo u zamku kao sto su 9 listova pali sa drveta. Primer vezan za zakon dodira je verovanje da ako zabodes nesto ostro u neciji otisak noge u zemlji, ta osoba ce kasnije imati problema u nogama. Ili verovanje da se u posteljici nalazi covekova dusa i da ako se posteljica cuva dobro osoba ce imati dobar zivot, a ako se posteljica unisti ili lose cuva osoba ce imati tezak i problematican zivot. Takodje jedan fin primer Magijske cini bi bio bacanje kosti preko kuce osobe koju lopov zeli da pokrade kako bi ukucani spavali kao mrtvi to vece. Ovo je Slovenski obicaj. Pri kraju poglavlja Frazer navodi da je mozda najvaznija uloga Magova(po njemu su svi prevaranti i nemaju nikakve moci) u tome sto su kao vladaoci oslobadjali primitivnog coveka starih tradicija i dogmi i stvorili prostor za nove tradicije, ucenja i napredak. Frazer takodje priznaje Magiju kao pretecu nauci Ja sam ovde imao dva zapazanja. Prvo je da je Magija AKO NISTA DRUGO odlicna tehnologija menjanja i kontrolisanja uverenja. Drugo je da je Magija o kojoj Frazer govori sasvim razlitica od one o kojoj govori Alan Moore.(magija advertisinga, viral songs, language)