MATEMATIKA 2

Geometrija
skripta na bazi sedam predavanja
Ljubica Oparnica
Pedagoski fakultet u Somboru
ii
Contents
1 Euklidska geometrija u 7 lekcija 1
1.1 Osnovni objekti i tvrdjenja. Axiome. Peti aksiom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.2 Aksiome poretka. Posledice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
1.3 Podudarnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
1.4 Dalje posledice aksioma podudarnost. Ortogonalnost. Simetrija. . . . . . . . . . . 6
1.4.1 Transformacije podudarnosti u ravni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
1.5 Merenje duzi: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
1.6 Aksioma paralelnosti. Euklidska geometrija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
1.6.1 Neke posledice aksiome paralelnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
1.7 Vektori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
iii
iv CONTENTS
Chapter 1
Euklidska geometrija u 7 lekcija
1.1 Osnovni objekti i tvrdjenja. Axiome. Peti aksiom.
Osnovni objekti u geometriji su tacka, prava i ravan.
Tacke obelezavamo velikim slovima abecede: A, B, C..., P, Q, R, ....
Prave su skupovi tacaka i obelezavaju se malim slovima abecede a, b, c, ...p, q, r, .... Da tacka
A pripada pravoj p oznacavamo sa A p.
Ravni su takodje skupovi tacaka i obelezavaju se slovima grcke azbuke sa , , .... Da tacka
A pripada ravni obelezavamo sa a , dok za pravu koja pripada ravni pisemo p .
Pogresno je pisati A i p .
Hilbertov sistem aksioma
Aksiome su osnovna tvrdjenja koja se ne dokazuju. Sistem aksioma koji se danas koristi za
aksiomatski pristup geometriji je uveo Hilbert (David, 1862-1943) u svom radu 1899. godine. To
je prvi potpuno korektan, neprotivrecan i potpun sistem aksioma euklidske geometrije. Aksiome
su podeljene u grupe po svojoj prirodi. Prve cetiri apsolutna geometrija. Peta, jedna aksioma,
aksioma paralelnosti, posebno je zanimljiva...Euklidov postulat...
I Aksiome pripadanja (8 aksioma)
II Aksiome rasporeda (4 aksiome)
III Aksiome podudarnosti (5 aksioma)
IV Aksiome neprekidnosti (2 aksiome)
V Aksioma paralelnosti (1 aksioma)
Aksiome pripadanja (incidencije)
I
1
Za svake dve razlicite tacke A i B postoji prava koja ih sadrzi.
I
2
Postoji najvise jedna prava koja sadrzi date tacke A i B.
I
3
Za svaku pravu postoji bar dve tacke koje joj pripadaju. Postoje bar tri tacke koje ne
pripadaju istoj pravoj.
I
4
Za svake tri tacke A, B i C koje ne pripadaju jednoj pravoj postoji ravan koja sadrzi tacke
A, B i C. Svaka ravan sadrzi bar jednu tacku.
1
2 CHAPTER 1. EUKLIDSKA GEOMETRIJA U 7 LEKCIJA
I
5
Za svake tri tacke A, B i C koje ne pripadaju jednoj pravoj postoji najvise jedna ravan koja
ih sadrzi.
I
6
Ako dve tacke prave a pripadaju ravni onda svaka tacka prave a pripada ravni .
I
7
Ako postoji jedna tacka koja pripada ravnima i , onda postoji bar jos jedna tacka koja
pripada i ravni i ravni .
I
8
Postoji bar cetiri tacke koje ne pripadaju istoj ravni.
Pravu koja sadrzi tacke A i B zovemo jos i prava AB i oznacavamo sa p(A, B). Ravan koja
sadrzi tacke A, B i C zovemo ravan ABC i oznacavamo sa (A, B, C). Ako svaka tacka prave a
pripada ravni , onda kazemo da prava a pripada ravni , ravan sadrzi pravu a, pisemo p .
Pomocu ovih polaznih pojmova denicija uvodimo sledece izvedene pojmove.
Denicija 1.1. Za tri i vise tacaka kaze se da su kolinearne ako postoji prava koja ih sadrzi.
Inace su nekolinearne. Za cetiri i vise tacaka se kaze da su komplanarne ako postoji ravan koja
ih sadrzi, inace su nekomplanarne. Za dve i vise pravih se kaze da su komplanarne ako postoji
ravan koja ih sadrzi, inace su nekomplanarne.
Na osnovu aksioma pripadanja mogu se dokazati sledeca tvrdjenja.
Teorema 1.1.
Ako su a i b dve razne prave, onda: ili je a b = , ili je a b = P.
Neka su i dve ravni. Tada je
ili = ili = p, p = A[A A
Ravan i prava koja nije sadrzana u toj ravni mogu imati najvise jednu zajednicku tacku:
ili p = p, ili p = , ili p = A
Prava p i tacka A koja ne pripada pravoj p, odredjuju jednu i samo jednu ravan.
Dve prave koje se seku odredjuju jednu i samo jednu ravan.
Svaka ravan sadrzi bar tri tacke.
Denicija 1.2. Dve prave se seku ako imaju tacno jednu zajednicku tacku. Prava i ravan se seku
ako imaju tacno jednu zajednicku tacku. Dve ravni se seku ako njihov presek nije prazan skup,
njihov presek je tada prava.
Teorema 1.2. Postoje dve prave koje nemaju zajednickih tacaka i nisu u istoj ravni
Za prave iz prethodne teoreme kaze se da su mimoilazne.
1.2 Aksiome poretka. Posledice.
Drugu grupu aksioma cine aksiome poretka. U skup tacaka uvodi se relacija ...je izmedju....
II
1
Ako je AB C onda su A, B i C tri kolinearne tacke i takodje je C B A.
II
2
Za svaku tacku A i svaku tacku B, postoji tacka C tako da: AB C.
II
3
Ako su A, B i C tri kolinearne tacke onda vazi najvise jedan od tri odnosa:
(AB C), (AC B), (B AC).
1.2. AKSIOME PORETKA. POSLEDICE. 3
II
4
(Pasova aksioma). Neka su A, B i C tri nekolinearne tacke, a p prava tako da A, B, C / p.
Ako postoji tacka tako da
D p (AD B),
onda postoji tacka E p i
ili je (AE C) ili je (B E C).
Teorema 1.3. Za svake dve tacke A i B postoji tacka C takva da je AC B.
Sada smo u mogucnosti da denisemo jos neke vazne pojmove.
Duz, izlomljena linija, mnogougao
Denicija 1.3. Neuredjeni par tacaka nazivamo duz. Prema tome AB = BA. Otvorena
duz je skup svih tacaka izmedju tacaka A i B, oznacava se sa (AB) ili radi jednostavnosti,
AB. Zatvorena duz je skup [AB] = AB A B. Tacke A i B zatvorene duzi [AB]
su krajnje tacke duzi.
Teorema 1.4. Otvorena duz je beskonacan skup tacaka.
Posledica toga je da su i zatvorena duz, prava, ravan i prostor su beskonacni skupovi tacaka.
Denicija 1.4. Izlomljena linija je skup
[A
1
, A
2
] [A
2
A,
3
] ... [A
n1
, A
n
].
Tacke A
1
i A
2
su krajnje tacke, A
1
, A
2
, ..., A
n
su temena, a [A
k1
, A
k
] su stranice izlomljene
linije. Dva temena jedne stranice su susedne stranice. Zatvorena duz cije su krajnje tacke
temena koja nisu susedna (dva nesusedna temena) naziva se dijagonala.
Mnogougao je zatvorena izlomljena linija, odnosno izlomljena linija kod koje se krajnje tacke
poklapaju. Mnogougao cija su (razlicita) temena A
1
, A
2
, ..., A
n
zove se n-tougao i oznacava
se: A
1
A
2
...A
n
.
Ako su sva temena izlomljene linije (ili mnogougla) tacke u jednoj ravni izlomljena linija (ili
mnogougao) je ravna (ravan), u protivnom je prostorna (prostoran).
Trougao je mnogougao sa tri temena, a cetvorougao sa cetiri.
Poluprava i poluravan
Denicija 1.5.
Uocimo tacku A prave p. Uocimo jos dve tacke prave p, P i Q. Kazemo da je tacka Q sa iste
strane tacke A kao i tacka P ako (P AQ)
Relacija sa iste strane tacke je relacija ekvivalencije na skupu p A. Ona deli skup p A na
dve klase ekvivalencije, dve poluprave a
1
i a
2
, sa pocetnom tackom A. Dakle, skup svih tacaka sa
iste strane tacke A je poluprava sa pocetnom tackom A. Ima dve poluprave sa jednom pocetnom
tackom. Zatvorena poluprava je a
1
A. Polupravu sa pocetnom tackom A koja sadrzi B p
oznacavamo sa pp[AB).
Uocimo u ravni pravu a i u skupu a dve tacke P i Q. Kazemo da je tacka Q sa iste strane
prave a kao i tacka P ako
1.) p(P, Q) a =
ili
2.) p(P, Q) a = A i (P AQ)
4 CHAPTER 1. EUKLIDSKA GEOMETRIJA U 7 LEKCIJA
Relacija sa iste strane prave je relacija ekvivalencije na skupu a. Ona deli skup a na dve
klase ekvivalencije, dve poluravni
1
i
2
, sa pocetnom pravom a. Pocetna prava a naziva se i
ivica poluravni. Dakle, skup svih tacaka sa iste strane prave a je poluprava sa pocetnom tackom
A. Ima dve poluprave sa jednom ivicom. Ako B a, poluravan sa ivicom a koja sadrzi B
oznacavamo sa pr[aB).
Geometrijska gura (kratko, gura) je svaki neprazan skup tacaka.
Figura F je konveksna ako i samo ako
Za svake dve tacke gure A, B F, vazi da [AB] F
Ugao i diedar. Trougao.
Ugao je unija dve razne zatvorene poluprave sa zajednickom pocetnom tackom. Ako te
prave dopunjuju jedna drugu do prave, ugao je ravan, ili opruzen. Poluprave su kraci ugla,
a zajednicka pocetna tacka je teme ugla.
Ugao sa kracima a, b oznacavamo ovako: ab. Takodje, ugao oznacavamo AOB, gde A a,
B b, a O je teme.
U skupu ab denise se relacija sa iste strane ugla ab (ovu deniciju u ovom tekstu
cemo preskociti) koja je relacija ekvivalencije i deli ravan na dve disjunktne gure (oblasti).
Kad je ugao razlicit od ravnog, jedna od gura je konveksan skup, a druga nekonveksan.
Konveksan skup naziva se unutrasnjost ugla a nekonveksan spoljasnjost ugla.
Dva ugla su susedna ako imaju jedan zajednicki krak. Susedni uglovi cija se druga dva kraka
dopunjuju do opruzenog ugla nazivaju se naporedni uglovi. Uglovi su unakrsni ako im
po dva kraka odredjuju dva opruzena ugla i imaju zajednicko teme.
Diedar je unija dve razne zatvorene poluravni sa zajednickom ivicom. Ako se te dve polu-
ravni dopunjuju do ravni, diedar je ravan.
Poluravni su pljosni diedra a zajednicka prava ivica diedra.
Diedar sa pljosnima , oznacavamo ovako: ili ApB, gde su A , B , a p je
ivica diedra.
Analognim postupkom kao za ugao, dolazimo do pojmova unutrasnje oblasti diedra koja je
konveksan skup i spoljasnje oblasti diedra koja je nekonveksan skup.
Denicija 1.6. Neka su A, B, C tri nekolinearne tacke. Tada se skup [AB] [BC] [AC] naziva
trougao i oznacava se ABC. Duzi [AB], [BC], [AC] su stranice trougla, A, B, C su njegova
temena a BAC, ABC i ACB njegovi uglovi. Dakle, trougao je najjednostavniji mnogougao.
Kao i kod ugla denisu se spoljasnja i unutrasnja olast trougla. Unutrasnja oblast je konveksan
skup a spoljasnja nekonveksan.
1.3 Podudarnost.
Aksiome podudarnosti su treca grupa aksioma. Pomocu njih se u skup svih duzi i uglova se
uvodi relacija ...je podudarno....
III
1
Za svaku polupravu a

sa pocetnom tackom A

i za svaku duz AB, postoji tacka B

takva da je duz AB podudarna sa duzi A

. To se zapisuje na sledeci nacin:

AB

= A

III
2
(AB

= A

AB

= A

) A

B

= A

1.3. PODUDARNOST. 5
III
3
Ako je AB C i A

i ako je AB

= A

i BC

= B

onda je AC

= A

.
III
4
Za svaku poluravan

sa ivicom p

, za svaku polupravu a

sa pocetnom tackom O

, za
svaki ugao ab, postoji jedna i samo jedna poluprava b

, sa pocetnom tackom O

tako
da jem ab podudaran sa a

. To pisemo:
ab

= a

.
III
5
Ako je kod trouglova ABC i A

AB

= A

, BC

= B

, CAB

= C

onda je i
CBA

= C

.
Teorema 1.5. Podudarnost duzi je relacija ekvivalencije.
Ovo se tvrdjenje dokazuje na osnovu prve tri aksiome podudarnosti. Analogno tvrdjenje za
uglove dokazuje se tek posle izvodjenja niza tvrdjenja.
Teorema 1.6.
a) Tacka B

koja se pominje u aksiomi III

1
jednoznacno je odredjena.
b) Neka je AB C i A

. Tada:
([AB]

= [A

] [AC]

= [A

]) [BC]

= [B

].
c) Ako je kod ABC i A

:
[AB]

= [A

], [AC]

= [A

] CAB

= C

,
onda je i
[BC]

= [B

].
d) Ako je u trouglu ABC, [AC]

= [BC], onda je i CAB

= CBA. Ovakav trougao se naziva
jednakokrak.
e) Ako su kod trouglova ABC i A

podudarne sve tri stranica, podudarni su i svi uglovi.

f ) Podudarnost uglova je relacija ekvivalencije.
Relacije ...manje od... i ...vece od za duzi ii uglove
Denicija 1.7. Duz [AB] je manja od [CD], ako postoji tacka P takva da je
C P D [CP]

= [AB].
To zapisujemo ovako [AB] < [CD].
Duz [CD] je veca od [AB] ako je [AB] < [CD]. To zapisujemo ovako [CD] > [AB].
Teorema 1.7.
U skupu svih duzi, relacija ...manje od... je relacija poretka.
Za dve duzi [AB] i [CD] uvek je zadovoljena jedna i samo jedna od tri relacije:
[AB]

= [CD], [AB] < [CD], [AB] > [CD]
Denicija 1.8. Duz [EF] jednaka je zbiru duzi AB i CD u oznaci EF = AB+CD, ako postoji
tacka P, takva da E P F, [EP]

= [AB] i [PF]

= [CD].
6 CHAPTER 1. EUKLIDSKA GEOMETRIJA U 7 LEKCIJA
Denicija 1.9. Ugao ab je manji od cd, ako postoji poluporava p cija je pocetna tacka teme
ugla cd, koja je sadrzana u unutrasnjosti ugla cd i takva da je
cp

= ab.
To zapisujemo ovako ab < cd.
Za uglove vazi teorema analogna Teoremi 1.7 za duzi, a slicno se denise i zbir uglova. Vaze
dalja tvrdjenja:
Denicija 1.10. Spoljasnji ugao trougla je ugao koji je naporedan uglu trougla.
Teorema 1.8.
a) Naporedni uglovi podudarnih uglova su podudarni.
b) Unakrsni uglovi su podudarni.
c) Spoljasnji ugao trougla je veci je od ugla trougla sa kojim nije naporedan.
Teorema koja sledi uvodi nove pojmove i znacajna je i po tome sto daje uslove pod kojima se
dve prave ne seku.
Teorema 1.9. Neka je u ravni : P p(A, B), P

p(A

, B

), Q, Q

p(P, P

) tako da je
QP P

i P P

.
Ako je QPB

= PP

onda je p(A, B) p(A

, B

) =
Denicija 1.11. Neka su oznake kao u prethodnoj teoremi. Pravu p(P, P

) nazivamo transverzala
a uglove koje ona obrazuje sa p(A, B) i p(A

, B

) zovemo transverzalni. Posebno,

Uglovi QPB i PP

su saglasni uglovi.
Uglovi BPP

i PP

su naspramni uglovi.
Uglovi APP

i PP

su naizmenicni uglovi.
Teorema 1.10.
Za svaki trougao ABC, iz [AC] > [BC] sledi ABC > CAB, odnosno naspram vece stranice
lezi veci ugao.
Za svaki trougao, svaka stranica je manja od zbira a veca je od razlike druge dve stranice.
Teorema 1.11.
Za svaku duz [AB] postoji jedna i samo jedna tacka S takva da je AS B i [AS]

= [SB]. Tacka
S naziva se sredina duzi [AB], a svaka od duzi [AS] i [SB] je polovina duzi [AB].
Za svaki ugao pOq postoji jedinstvena poluprava s sa pocetnom tackom O koja pripada un-
utrasnjosti ugla pOq i vazi: ps

= sq. Ta se poluprava naziva bisektrisa ugla.
1.4 Dalje posledice aksioma podudarnost. Ortogonalnost.
Simetrija.
Denicija 1.12. Za konveksan ugao kaze se da je prav ako je podudaran naporednom uglu.
Ako postoji presek dve prave a i b, tacka preseka O odredjuje na svakoj od njih po dve poluprave
a, a

i b, b

, pa su na taj nacin odredjena i cetiri ugla aOb, a

Ob, a

Ob

i aOb

. Prema
prethodnoj deniciji i Teoremi 1.8, a), jasno je da ako je jedan od pomenuta cetiri ugla prav onda
su i ostala tri ugla prava. Tada se za prave a i b kaze da su normalne ili ortogonalne.
Da je prava a normalna na pravu b oznacavamo ovako:a b.
1.4. DALJE POSLEDICE AKSIOMA PODUDARNOST. ORTOGONALNOST. SIMETRIJA.7
Teorema 1.12. Za svaku ravan , za svaku pravu p i za svaku tacku A p, postoji jedna i
samo jedna prava n takva da je A n i n p.
sa dokazom
Teorema 1.13.
Ugao podudaran pravom uglu je prav.
Pravi uglovi su podudarni.
Denicija 1.13. Ugao je ostar ako je manji od pravog ugla, a ako je veci od pravog ugla kazmo
da je ugao tup.
Teorema 1.14. Za svaku pravu q i svaku tacku A / q, postoji jedna i samo jedna prava n takva
da je A n i n q.
Tvrdjenje 1.15. Presek dve normale iste prave je prazan skup.
Normalnost prave i ravni.
Denicija 1.14.
Prava n je normalna na ravan ako je n = N i ako je za svaku pravu a i N a,
a n.
Kazemo i da je ravan normalna na pravu n ili prava n je normala ravni , a oznacavamo
ovako: n .
Teorema 1.16.
a) Ako je prava koja sece ravan normalna na dve prave ravni, normalna je i na ravan.
b) Za svaku tacku A i svaku pravu a postoji tacno jedna ravan takva da je A i a .
c) Za svaku ravan i svaku tacku A postoji tacno jedna prava n koja sadrzi A i normalna je na .
Normalnost dve ravni.
Denicija 1.15. Kazemo da je ravan normalna na ravan ako postoji prava a tako da je
a b.
Tvrdjenje 1.17.
a) Ako je onda je i .
b) Da bi prava koja je sadrzana u jednoj od dve normalne ravni bila normalna na drugu ravan,
dovoljno je da bude normalna na presecnu pravu te dve ravni.
c) Ako su ravni , , takve da je
,
i ako postoji prava = p, onda je p
d) Dve normale na istu ravan su komplanarne.
Denicija 1.16.
Normalna (ortogonalna) projekcija tacke A na ravan (pravu a), u oznaci

(A) (
a
(A))
je tacka preseka ravni (prave a) i one normale ravni (prave a) koja sadrzi tacku A.
Odstojanje tacke A od ravni (od prave a) je duz [AA

], gde je A

(A) (ili A

=
a
(A)).
8 CHAPTER 1. EUKLIDSKA GEOMETRIJA U 7 LEKCIJA
1.4.1 Transformacije podudarnosti u ravni.
Denicija 1.17. Preslikavanje ravni u samu sebe,
f :
koje je bijekcija i za koje vazi da za svako A, B
[f(A)f(B)]

= [AB],
zove se transformacija porudarnosti ili, kratko, podudarnost.
Preslikavanje f : za koje vazi da je f(A) = A, za svako A naziva se koincidencija ili
identicko preslikavanje.
Denicija 1.18. Neka je s proizvoljna prava ravni . Pridruzimo svakoj tacki X tacku
X

tako da su zadovoljeni ovi uslovi:

1.) ako je X s, X

X,
2.) ako X / s, p(X, X

) s i X
0
= s p(X, X

), onda [XX
0
]

= [X
0
X

].
Tada je tacka X

jedinstveno odredjena a opisano preslikavanje se naziva osna simetrija. Obelezavamo

je sa
s
, a pravu s nazivamo osa simetrije. Dakle,

s
(X) = X

.
Jasno je da je
s
bijekcija i da
s
(X

) = X i prema tome inverzno preslikavanje za

s
je
s
,
t.j.
1
s
=
s
.
Teorema 1.18. Ako je
s
(A) = A

i
s
(B) = B

onda je
s
(p(A, A

)) = p(A, A

),
s
(p(B, B

)) =
p(B, B

), odnosno osna simetrija preslikava svaku normalu na tu istu normalu.

Osna simetrija preslikava duz na podudarnu duz, odnosno, osna simetrija je transformacija podu-
darnosti.
Osna simetrija je kolineacije, t.j. preslikava kolinearne tacke u kolinearne tacke.
Osna simetrija preslikava ugao na podudaran ugao. Posebno, preslikava prav ugao na prav ugao i
normalne prave u normalne prave.
Denicija 1.19. Prava s je osa simetrije ili simetrala duzi [AB], ako s sadrzi sredinu duzi S i
ako je s p(A, B).
Teorema 1.19. Simetrala duzi je jedinstveno odredjena.
Prava s je simetrala duzi [AB] ako i samo ako
s
(A) = B.
Za svako P s vazi [AP]

= [BP]. Takodje, ako je [AP]

= [BP], simetrala s sadrzi tacku P.
Denicija 1.20. Neka je O teme ugla ab. Ako je O s i ako je
s
(a) = b, prava s je osa
simetrije ili simetrala ugla ab.
Teorema 1.20. Simetrala ugla je jedinstveno odredjena.
Denicija 1.21. Ako je prava s takva da je
s
(F) = F, s je osa simetrije gure.
1.4. DALJE POSLEDICE AKSIOMA PODUDARNOST. ORTOGONALNOST. SIMETRIJA.9
Dalje o transformacijama podudarnosti. Rotacija, centralna simetrija i translacija.
U teoremi 1.18 rekli smo da je osna simetrija transformacija podudarnosti. Takodje je i konacan
proizvod osnih simetrija transformacija podudarnosti, a moze se dokazati i da je svaka transfor-
macija podudarnosti proizvod najvise tri osne simetrije. Prema tome
Teorema 1.21. Transformacija podudarnosti je kolineacija, preslikava polupravu na polupravu,
poluravan na poluravan, ugao na podudaran ugao, normalne prave na normalne prave.
Rotacija, centralna simetrija i translacija su transformacije podudarnosti u ravni sa kojima
se najcesce srecemo u svakodnevnom zivotu. Sve one su kompozicija dve osne simetrije koje se
klasikuju kao transformacije podudarnosti prve vrste jer su proizvod parnog broja (dve) osnih
simetrija. Transformacije podudarnosti druge vrste proizvod su neparnog broja osnih simetrija i
to su osna simetrija, identicna transformacija i i klizna simetrija.
Denicija 1.22. Neka su F i F

gure u istoj ravni. Kazemo da je gura F podudarna sa

gurom F

, ako postoji transformacija podudarnosti tako da je (F) = F

.
Teorema 1.22. Podudarnost gura je relacija ekvivalencije.
Stavovi o podudarnosti trouglova.
III Ako su kod ABC i A

podudarne sve stranice onda je i ABC

= A

.
I Ako kod ABC i A

vazi [AB]

= [A

], [AC]

= [A

] i CAB

= C

onda
ABC

= A

.
II Ako kod ABC i A

vazi [AB]

= [A

], CAB

= C

i CBA

= C

onda ABC

= A

.
IV Ako kod ABC i A

vazi [AB]

= [A

], CAB

= C

i ACB

= A

onda ABC

= A

.
V Ako kod ABC i A

vazi [AB]

= [A

], [AC]

= [A

], [AB] > [AC] i ACB

=
A

onda ABC

= A

.
Primene podudarnosti trouglova
Teorema 1.23.
a) Svaka tacka na simetrali ugla jednako je udaljena od krakova tog ugla, i obrnuto.
b) Ako postoji tacka preseka simetrala dve stranice, onda i simetrala trece stranice sadrzi tu tacku
preseka.
c) Simetrale uglova trougla seku se u jednoj tacki.
Transformacije podudarnosti u prostoru denisu se analogno kao i u ravni i najznacajnija je
simetrija u odnosu na ravan, t.j. ravanska simetrija.
Kruznica i sfera.
Denicija 1.23. Neka je ravan, a R duz. Kruznica K(O; R) sa sredistem (centrom) O i
poluprecnikom R, je skup tacaka X takvih da je [OX]

= R.
Ta

ka X za koju je [OX] < R je unutrasnja tacka kruznice, a tacka X za koju je [OX] > R
spoljasnja tacka kruznice.
Prava koja sadrzi centar kruznice naziva se diametar.
Diametar je beskonacan skup tacaka, ima beskonacno mnogo diametara i svaki diametar ima
sa kruznicom tacno dve tacke (kazemo da su te dve tacke diametralno naspramne). Svaki diametar
kruznice je njena o sa simetrije, t.j.
d
(K(O, R)) = K(O, R).
10 CHAPTER 1. EUKLIDSKA GEOMETRIJA U 7 LEKCIJA
Teorema 1.24. Prava koja sadrzi tacku kruznice A i nije normalna na diametar p(O, A) sadrzi
jos jednu tacku kruznice.
Prava i kruznica mogu da sadrze najvise dve zajednicke tacke.
Prava koja sadrzi tacku A kruznice K(O, R) i normalna je na p(O, A) ne sadrzi druge tacke
kruznice i naziva se tangenta na kruznicu, a tacka A je tacka dodira kruznice i tangente.
Svaka tacka tangente razlicita od tacke dodira je spoljasnja tacka tangente.
Neka je t tangenta i A t spoljasnja tacka kruznice. Uvek postoji jos samo jedna tangenta te
kruznice koja sadrzi A.
Ako je A spoljasnja tacka za K(O, R) i ako je A a, a p(O, A), onda a K(O, R) = .
Prema Teoremi 1.23 simetrale uglova seku se u jednoj tacki koja je jednako udaljena od sve tri
stranice trougla i prema tome je srediste kruznice koja dodiruje sve tri stranice. To je upisana
kruznica trougla.
Za svaki trougao postoji jedna i samo jedna upisana kruznica.
Kruznica koja sadrzi sva tri temena trougla naziva se opisana kruznica trougla. Ako postoji
jedinstvena je, ali njena egzistencija je tek posledica aksiome paralelnosti V
1
.
1.5 Merenje duzi. Aksiome neprekidnosti.
Merenje duzi je uspostavljanje korespodencije izmedju skupa svih duzi i pozitivnih realnih brojeva.
Denicija 1.24. Neka je svakoj duzi pridruzen pozitivan realan broj tako da:
1) podudarnim duzima pridruzen je isti broj
2) ako je AB C, duzi [AC] pridruzen je zbir brojeva pridruzenih duzima [AB] i [BC].
3) postoji duz kojoj je pridruzen broj 1.
Broj pridruzen duzi [AB] je merni broj [AB] i oznacava se sa m[AB]. Duz kojoj je pridruzena
broj jedan naziva se jedinicna duz.
Teorema 1.25. Ako je [AB] > [AC], onda je m[AB] > m[AC].
Ako je jedinicna duz zadana, merni broj svake duzi koja je manja od jedinicne jednoznacno je
odredjen.
A sta je sa duzima vecim od jedinicne? Prethodna teorema se moze proziti na takve duzi tek
posle uvodjenja nove aksiome:
IV
1
(Arhimedova aksioma) Neka su AB i CD proizvoljne duzi. Neka je A
1
, A
2
, A
3
... pp([AB)
tako da je
AA
1
A
2
, A
1
A
2
A
3
, A
2
A
3
A
4
, ...
i
AA
1

= A
1
A
2

= A
2
A
3

= ....

= CD,
Tada postoji poitivan ceo broj n takav da je ili B A
n
ili A
n
B A
n+1
.
Dakle, sada vazi
Teorema 1.26. Merni broj svake duzi jednoznacno odredjen.
Razmotrimo sada sledeci problem. Neka je dat pozitivan realan broj r. Ako je jedinicna duz
zadana, odrediti [AB] tako da m[AB] = r. Da bi se resio ovaj problem potrebno je uvesti jos
jednu aksiomu.
IV
2
(Kantorova aksioma) Neka je dat beskrajan niz duzi takvih da je svaka sadrzana u prethodnoj
i ne postoji duz sadrzana u svim duzima niza. Tada postoji tacka koja je sadrzana u svim
duzima toga niza.
Sada se moze dokazati
Teorema 1.27. Ako je jedinicna duz zadana, onda za svaki realan i pozitivan broj r postoji duz
[AB] tako da je m[AB] = r.
1.6. AKSIOMA PARALELNOSTI. EUKLIDSKA GEOMETRIJA. 11
1.6 Aksioma paralelnosti. Euklidska geometrija.
Uocimo u ravni pravu a i tacku A / a. Prema Teoremi 1.9 postoji prava b takva da
A b a b = . (1.1)
Postavlja se pitanje koliko ima pravih koje zadovoljavaju uslov (1.1)? Odgovor na ovo pitanje
dajemo uvodjenjem nove aksiome, aksiome paralelnosti.
V
1
Za svaku pravu a i tacku A / a, postoji samo jedna prava koja sadrzi tacku A i ne sece
pravu a.
Denicija 1.25. Neka su a i b komplanarne. Kazemo da je prava a paralelna sa pravom b, i to
zapisujemo ovako a | b, ako je
a b = , ili a b.
Teorema 1.28.
U skupu svih pravih jedne ravni, relacija ...je paralelna.. je relacija ekvivalencije.
Ako prava sece jednu od dve paralelne prave, sece i drugu.
Ako je prava ortogonalna na jednu od dve paralelne prave, ortogonalna je i na drugu.
Ekvivalenti aksiome paralelnosti.
Sledeca tvrdjenja su ekvivalentna sa aksiomom V
1
.
Peti Euklidov postulat. Ako dve prave u preseku sa trecom obrazuju suprotne uglove ciji
je zbir manji od ravnog ugla, postoji presek tedve prave.
Zbir uglova u trouglu je ravan ugao.
Postoji trougao ciji je zbir uglova ravan ugao. Ako merni broj ravnog ugla oznacimo sa
onda ovo tvrdjenje iskazujemo kao: postoji trougao ciji je zbir uglova jednak sa .
Postoji cetvorougao (n-tougao) takav da je zbir njegovih uglova jednak 2 ((n 2)).
Za svaki trougao postoji opisana kruznica.
1.6.1 Neke posledice aksiome paralelnosti.
Teorema 1.29. Ako su prave a i b paralelne, skup sredina svih duzi cije krajnje tacke pripadaju
pravoj a, odnosno pravoj b jeste prava paralelna sa pravama a i b.
Prava koja sadrzi sredine dveju stranica trougla, paralelna je trecoj stranici.
Prava koja sadrzi sredinu jedne stranice trougla i paralelna je drugoj stranici, sadrzi sredinu
trece stranice.
Denicija 1.26.

Cetvorougao cije su naspramne stranice paralelne naziva se paralelogram.

Paralelogram cije su susedne stranice normalne, naziva se pravougaonik.
Pravougaonik cije su sve stranice podudarne naziva se kvadrat.

Cetvorougao cije su sve stranice podudarne naziva se romb.

Teorema 1.30.
Naspramne stranice paralelograma su podudarne. Ako su naspramne stranice cetvorougla podu-
darne, on je paralelogram.
Tacka preseka dijagonala paralelograma je sredina svake dijagonale.

Cetvorougao kod koga je presek
dijagonala sredina svake dijagonale je paralelogram.
12 CHAPTER 1. EUKLIDSKA GEOMETRIJA U 7 LEKCIJA
Ako je jedan par naspramnih stranica cetvorougla, par paralelnih i podudarnih duzi onda je taj
cetvorougao paralelogram.
Teorema 1.31.
Paralelogram je romb ako su mu dijagonale medjusobno normalne.
Paralelogram je pravougaonik ako su mu dijagonale medjusobno podudarne.
Paralelogram je kvadrat ako su mu dijagonale medjusobno normalne i podudarne.
Denicija 1.27. Mnogougao je pravilan ako su mu sve ivice i svi unutrasnji uglovi medjusobno
podudarni.
Znacajne tacke trougla
Denicija 1.28. Duz cija je jedna krajnja tacka teme trougla, a druga sredina naspramne stranice
naziva se tezisna duz tog troulga. Duz cija je jedna krajnja tacka teme trougla a druga podnozje
visine iz tog temena na naspramnu stranicu naziva se visina.
Simetrale stranica trougla seku se u jednoj tacki. To je centar opisane kruznice oko trougla.
Simetrale unutrasnjih uglova trougla seku se u jednoj tacki. Ta je tacka centar upisanog
kruga u trougao.
Tezisne duzi trougla seku se u jednoj tacki. Ta se tacka naziva teziste trougla. Teziste deli
tezisnu duz u odnosu 2 : 1, i to tako da je AT = 2TA
1
, gde je A teme trougla, T teziste, a
A
1
sredina naspramne stranice.
Prave na kojima leze visine trougla seku se u jednoj tacki, koja se naziva ortocentar.
1.7 Vektori
Denicija 1.29. Uredjena dvojka (A, B) tacaka A i B je u relaciji sa uredjenim parom (C, D)
tacaka C i D ako vazi
1.) [AB] = [CD]
2.) p(A, B) | p(C, D)
3.) ABDC je paralelogram ili, u slucaju kada su A, B, C, D kolinearne, postoje tacke E i F tako
da ABEF i CDEF su paralelogrami.
Teorema 1.32. Relacija je relacija ekvivalencije.
Prema tome, relacija deli skup parova tacaka na klase ekvivalencije. Oznacimo skup svih
klasa ekvivalencije sa V
Denicija 1.30. Element skupa V je vektor.
Dakle, vektor je skup svih uredjenih dvojki tacaka koje su ekvivalentne u odnosu na . Vektore
obelezavamo sa

v ili

AB. Imamo,

AB = (X, Y ); (X, Y ) (A, B).

Pravac vektora

AB, (A ,= B), je prava p(A, B), smer tog vektora je od A ka B a intezitet
tog vektora je merni broj duzi [AB] i oznacava se sa [

AB[. Vektor

AA nazivamo nula vektor i
obelezavamo sa

0 . Vektor

BA ima suprotan smer od smera vektora

AB, (od B ka A), naziva se
suprotan vektor vektora

AB =

v , i oznacava se sa

v .
1.7. VEKTORI 13
Teorema 1.33. Za svaku tacku A i svaki vektor

v postoji tacka B tako da

AB =

v .
Denicija 1.31 (Sabiranje vektora). Neka je A proizvoljna tacka, i neka su

u i

v dva proizvoljna
vektora. Zbir vektora

u =

AB i

v =

BC je vektor

u +

v =

AC. Ovaj se postupak naziva
sabiranje vektora nadovezivanjem.
Svojstva ovako denisane operacije u skupu vektora su:

AB +

BA =

0 , ili

v + (

v ) =

0 .
Vazi zakon komutativnosti, tj.

u +

v =

v +

u , za svaka dva vektora u i v.

Vazi zakon asocijativnosti, tj.

u + (

v +

w) = (

u +

v ) +

w.
Nula vektor je neutralni element, t.j

u +

0 =

0 .
Razlika a b vektora a i b denisana je kao sabiranje sa suprotnim vektorom, tj.
a b = a + (b).
Primer 1.1. Neka je ABCD paralelogram i neka su dati vektori

a =

AB,

b =

AC. Odrediti
vektore

a +

b i

a

b .
Denicija 1.32 (Proizvod broja i vektora). Neka su dati realan broj k R i vektor

v . Proizvod
broja k i vektora

x je vektor k

v sa osobinama:
1.) [k

v [ = [k[ [

v [.
2.) Pravac vektora k

v isti je kao i pravac vektora

v .
3.) Smer vektora k

v je isti kao smer vektora

x , ako je k > 0, a suprotan smeru vektora ako
je

x ako je k < 0.
Za mnozenje vektora brojem vazi:
k (

u +

v ) = k

u +k

v ,
(k
1
+k
2
)

u = k
1

u +k
2

u ,
k
1
(k
2

u ) = (k
1
k
2
)

u ,
1

u =

u ,
0

u =

0 .
Primer 1.2. Dat je paralelogram ABCD. Neka je tacka 0 presek njegovih dijagonala, a tacka S
proizvoljna u ravni paralelograma. Izraziti

SO preko vektora

a =

SA,

b =

CD i

c =

AD.
Odgovor:

SA =

a +
1
2
(

b ).
14 CHAPTER 1. EUKLIDSKA GEOMETRIJA U 7 LEKCIJA
Bibliography
[1] Mileva Prvanovic, Osnovi geometrije, Gradjevinska knjiga, Beograd, 1980.
[2]

Z. Ivanovic, S. Ognjanovic, Matematika, Zbirka zadataka i testova za I razred gimnazija i
tehnickih skola, Krug, Beograd, 2010.
[3] M. Mitrovic, S. Ognjanovic, M. Veljkovic, Lj. Petkovic, N. Lazarevic, Geometrija za prvi
razred Matemativ cke gimnazije, Krug, Beograd, 2010.
15