an Baptist Poklen Molijer

DON UAN
Prevod: Mladen Leskovac LICA DON UAN, Don Lujev sin ZGANAREL, Don uanov sluga ELVIRA, Don uanova ena GUZMAN, Elvirin titonoa DON KARLOS i DON ALONZO, Elvirina braa DON LUJ, Don uanov otac FRANCISKO, prosjak ARLOTA i MATURINA, seljanke PJERO, seljak STATUA KOMANDANTOVA LAVIOLET i RAGOTEN, Don uanovi lakeji GOSPODIN DIMAN, trgovac LA RAME, plaeni ubojica DON UANOVA PRATNJA DON KARLOS I DON ALONZOVA PRATNJA PRIVIENJE Deava se na Siciliji PRVI IN Pozornica predstavlja dvorac. POJAVA I Zganarel, Guzman ZGANAREL (drei u ruci burmuticu) Neka Aristotel i svi filozofi to ih god ima govore ta hoe, nita ne vredi koliko burmut: to ti je uivanje za asne ljude, a ko ivi bez burmuta, taj nije ni zasluio da ivi. Ne samo da on bistri i isti glavu nego i oplemenjuje duu i poduava oveka potenju. Ta zar ti ne vidi da ovek, im ga uzme, postaje ljubazan sa celim svetom i radosno ga nudi desno i levo, ma gde se nalazio? ak ne eka ni da mu ga zatrae, preduhitrava i elju: u tolikoj meri je istina da burmut izaziva asna oseanja i vrlinu kod svih onih koji ga uzimaju. Ali dosta o tome, vratimo se naem malopreanjem razgovoru. Dakle, dragi Guzmane, ti veli da je tvoja gospodarica, dona Elvira, iznenaena naim odlaskom, krenula za nama, jer joj je moj gospodar tako osvojio srce da vie ne moe iveti bez njega, pa je dola za njim ovamo da ga nae? Hoe li da

ti u etiri oka kaem ta ja mislim? Bojim se da e se zlo provesti sa svojom ljubavlju, da e njen put u ovaj grad doneti malo ploda, a isto bi vam bilo i da niste micali odande. GUZMAN Ali zato, zato? Molim te, Zganarele, reci mi ko ti je mogao uliti toliki strah, zbog ega si toliki zloslutnik? Da li ti je gospodar otkrio svoje srce i da li ti je rekao da je ohladneo prema nama, pa da zbog toga mora da putuje? ZGANAREL Ma ne; ali po svemu jasno vidim kako stoje stvari. Nita mi on nije rekao, ali bih se smeo opkladiti da se stvar tako razvija. Moe biti da se i varam; ali u ovakvim stvarima i iskustvo mi pomae da vidim jasnije. GUZMAN Kako! Zar ovaj nepredvieni odlazak znai da je Don uan postao neveran? Zar bi on mogao naneti toliku uvredu istoj ljubavi done Elvire? ZGANAREL Ne bi; samo, on je jo vrlo mlad i nema hrabrosti da... GUZMAN Zar bi ovek njegova poloaja mogao uiniti takvu podlost? ZGANAREL Haha! Taman, ovek njegova poloaja! Ba si pogodio; kad bi samo to spreavalo ljude da... GUZMAN Ali ga obavezuje i sveta veza braka. ZGANAREL Hej, jadni Guzmane, prijatelju moj, veruj mi, ti jo ne zna kakav je ovek Don uan. GUZMAN Ja, istinu rei, ne znam kakav ovek to moe biti, kad mu je trebalo da ovako podlo postupi prema nama; ali mi nikako ne ide u glavu da posle onolike ljubavi i onako posvedoenog nestrpljenja, posle tolikog udvaranja, zaricanja, uzdisanja i suza, posle tolikih strasnih ljubavnih pisama, vatrenih uveravanja i ponavljanih zakletava, jednom rei, posle onolikog zanosa i onolike vatrenosti u kakvoj se on nalazio, tako da mu u njegovoj strasti ni manastir nije predstavljao svetu prepreku, samo da bi osvojio donu Elviru - posle svega toga ne ide mi, velim, u glavu kako moe imati srca da prekri zadatu re. ZGANAREL Meni nije tako teko da ga razumem; a kad bi ti poznavao tu skitnicu, video bi da je stvar dosta laka - za njega. Ja ne tvrdim da je on izmenio svoja oseanja prema doni Elviri, jo o tome nemam nikakvih dokaza. Ti zna da sam, po njegovoj zapovesti, krenuo na put pre njega, a otkako je stigao, nije mi o tome nita govorio; ali te iz predostronosti, inter nos, upozoravam da je moj gospodar, Don uan, najvei zlikovac koga je ikada zemlja nosila, besomunik, pseto, Turin, jeretik koji ne veruje ni u nebo ni u svece, ni u boga ni u sedmoglavu adaju, koji provodi ivot kao prava divlja zver, kao epikurejska svinja, kao olieni Sardanapal, koji se i ne osvre na hrianske prekore koji bi mu mogli biti upueni, a smatra triarijom sve nae svetinje. Kae mi da se oenio tvojom gospodaricom; a veruj mi da bi on radi zadovoljenja svoje strasti uinio i vie, i da bi se pored nje oenio i tobom, i njenim psom i njenom makom. Nita njemu nije sklopiti brak; to mu je najzgodnija klopka da se doepa lepotica; venava se taj gde god stigne. Gospoa, gospoica, graanka, seljanka, ni jedna od njih nije za njega ni suvie topla ni suvie hladna; i kad bih ti stao nizati imena svih onih sa kojima se on u razliitim mestima venao, nizanje tih imena potrajalo bi do veeri. Vidim da te sve ovo iznenauje i da menja boju; a, meutim, ovo je samo ovlana skica tog oveka; da bi slika bila potpuna, trebalo bi jo podosta poteza etkom. Dovoljno je to da e ga nebeski gnev stii jednoga dana, i da bi za mene bilo bolje da sluim satanu nego njega, uz koga gledam tolike grozote da ve ni sam ne znam ta da mu poelim. Uasna je stvar kad je veliki gospodin hulja; treba da sam mu veran, a nee mi se; strah ini od mene uzor revnosti, zauzdava moja oseanja i uniava me toliko da vrlo esto povlaujem i onome to

prezirem iz dna due. No evo ga gde se ba ovuda eta po dvorcu, rastanimo se. uj jo ovo: ja sam ti iskreno sve izruio, i ovo mi je nekako brzo izilo na usta; ali ako se desi da neto od toga dopre do njegovih uiju, kazau da si nalagao. POJAVA II DON UAN, Zganarel DON UAN S kim si to razgovarao? ini mi se da taj lii na dobroga Guzmana done Elvire. ZGANAREL Otprilike tako neto. DON UAN Zar je to on? ZGANAREL On glavom. DON UAN A otkad je u ovom gradu? ZGANAREL Od sino. DON UAN A ta ga je dovelo ovamo? ZGANAREL Mislim da i vi sami slutite ta ga uznemirava. DON UAN Bez sumnje, na odlazak? ZGANAREL Dobriina je vrlo oaloen njime, pa me je pitao za uzrok. DON UAN A ti, ta si odgovorio? ZGANAREL Da mi vi nita niste rekli. DON UAN Ali, ipak, ta ti misli o tome? Kakvo je tvoje miljenje o toj stvari? ZGANAREL Moje miljenje? Ako vas to ne vrea, mislim da imate u vidu neku novu ljubav. DON UAN Misli? ZGANAREL Da. DON UAN Bogami, ti se ne vara; i moram ti priznati da je donu Elviru izagnala iz moga srca jedna druga. ZGANAREL No, eto, boe moj! Ta znam ja svog Don uana uprste, i poznajem vae srce od kojeg nema nestalnijega na svetu; ono voli da skakue s jednoga mesta na drugo, a ne voli da se skrasi na jednom. DON UAN Pa reci: zar ne misli da imam pravo kad tako radim? ZGANAREL Hej, gospodine... DON UAN No, ta je? Govori. ZGANAREL Svakako da imate pravo kad verujete da imate pravo; protiv toga se ne moe nita. Ali kad ne biste tako mislili, stvar bi, moda, izgledala sasvim drukije. DON UAN E, sluaj! Doputam ti da govori slobodno i da mi rekne sve to misli. ZGANAREL U tom sluaju, gospodine, rei u vam otvoreno da se nikako ne slaem s vaim postupcima i da smatram da je veoma runo ljubakati se na sve strane, kao to vi radite. DON UAN ta! Ti misli da se treba privezati za prvu na koju naiemo, da se radi nje odreknemo svih ostalih, pa ni pogled da ne bacimo na njih? I jeste mi to neka divna stvar po svaku cenu hteti ostati pri lanoj vrlini vernosti, sahraniti sebe zauvek u jednu jedinu ljubav i, jo mlad, biti mrtav za svaku lepoticu koja bi ti mogla izii na oi! Ne, ne, stalnost je samo za glupake; pravo je svake lepotice da nas oara, a ako smo se s nekom od njih ve ranije sreli, to jo ne moe ostalima uskratiti njihov opravdani zahtev da dobiju nau ljubav. Mene, eto, lepota ushiuje ma gde je sreo, i ja se lako podajem slatkoj

vlasti kojom nas ona privlai. Sasvim je uzaludno to sam se nekoj obavezao, jer ljubav koju oseam prema jednoj lepotici nikako me ne obavezuje da budem nepravedan prema ostalima; ja imam otvorene oi da bih mogao videti vrline sviju njih, i svakoj odajem potovanje i plaam danak na koji me primorava priroda. I desilo se ta bilo, ja ne mogu svom srcu da uskratim nita od onoga to naem da je dostojno ljubavi; pa da imam i deset hiljada srdaca, kada bi mi ih zaiskalo kakvo lepo eljade, ja bih mu ih poklonio sva. Najzad, naklonosti koje tek nastaju imaju neizrecive drai, a sve ljubavno zadovoljstvo ba i jeste u promeni. Nema ti veeg uivanja nego stotinama sitnih laskanja osvojiti srce kakve mlade lepotice, gledati kako se iz dana u dan napreduje, svojim zanosom, suzama i uzdasima savladati bezazlenu stidljivost due koja se jogunasto brani, stopu po stopu uklanjati slabaki otpor koji ona stavlja pred nas, savladati kolebljivost koju ona smatra au, pa je polagano odvesti onamo kuda se hoe. A kad ve jednom zagospodarimo, nismo vie kadri nita ni da kaemo ni da elimo; svreno je sa svim onim to je u ljubavi lepo, pa i mi zadremamo u miru takve jedne ljubavi, osim ako nam neka nova lepota ne razbudi elje i svojim primamljivim draima ne pokrene nae srce na nova osvajanja. Jer, najzad, nita nije toliko slatko kao likovati nad otpornou kakve lepotice; a u toj oblasti ja imam ambicije onih pobednika koji neprestano lete iz pobede u pobedu i koji su nesposobni da postave granice svoiim eljama. Nema toga to moe obuzdati plahovitost mojih elja; oseam se tako kao da imam srce koje bi moglo voleti itavu zemlju; pa kao Aleksandar Veliki, i ja bih voleo da ima jo svetova, kako bih i na njih proirio svoja Ijubavnika osvajanja. ZGANAREL ivota mi, ala vi sipate! ini mi se kao da ste to nauili napamet, ili kao da itate iz knjige. DON UAN A ta kae na to? ZGANAREL Vere mi, mogu samo rei... Ne znam ta da kaem; jer vi tako obrnete stvar da mi se ini da imate pravo; a, meutim, istina je da ipak nemate. Bio sam prepun svakojakih najlepih misli, a od vaeg govora sve je to sada zbrkano. Ostavimo to; drugi put u zapisati sve svoje razloge, pa u se onda prepirati s vama. DON UAN Dobro e uiniti. ZGANAREL Pa, ipak, gospodine, da li bih smeo da se koristim doputenjem koje ste mi dali i da vam vaem kako se ja neto malo sablanjavam ivotom koji vi provodite? DON UAN Kako! Pa kakav ivot ja provodim? ZGANAREL Vrlo lep. Ali, eto, na primer, gledati vas kako se svakoga meseca venavate... DON UAN Pa ima li ita prijatnije od toga? ZGANAREL To je istina. Ja poimam da je to vrlo prijatno i vrlo zabavno, pa i sam bih se na to privikao kad u tome ne bi bilo neega ravog; ali, gospodine, tako se igrati jednom svetom tajnom i... DON UAN Dobro, dobro; to se tie samo boga i mene, a mi emo to meusobno urediti tako da tebe ni glava nee zaboleti. ZGANAREL Bogami, gospodine, ja sam oduvek sluao da je runa ala s nebom se aliti i da razvratnici nikada dobro ne svravaju. DON UAN He, he, gospodine ludi, budalatine ne treba pridikovati! Ti zna da sam ti rekao kako ne volim ljude koji veito neto prigovaraju. ZGANAREL Ja i ne govorim o vama, boe sauvaj! Vi znate ta radite; a ako ni u ta ne

verujete, imate za to svojih razloga. Nego, ima tako nekakvih sitnih bezobraznika koji su razvratni ni sami ne znajui zato, koji se pretvaraju da su prosveeni, jer veruju da im to dobro stoji; da imam takvog gospodara, rekao bih mu sasvim otvoreno u brk: zar se usuujete nebom se titrati, zar se ne plaite izrugivati se najveim svetinjama? Zar ti, crviu, siuni bednie (ja to govorim svome zamiljenome gospodaru), zar se ti usuuje da izvrgava poruzi ono to ceo svet potuje? Zar mislite da zato to imate titule, i plavu, lepo ukovrenu periku, i pera za eirom, i zlatnim icama izvezen kaput i trake vatrenih boja (ja to ne govorim vama, nego onome drugom), zar vi mislite, velim, da ste samim tim i pametniji, da vam je doputeno sve i da vam se istina ne sme skresati u lice? ujte, dakle, od mene, svoga sluge, da nebo ranije ili docnije kanjava bezbonike, da rav ivot vodi ravoj smrti i da... DON UAN Dosta! ZGANAREL O emu smo ono govorili? DON UAN O tome kako hou da ti kaem da mi je jedna lepotica osvojila srce i tako me uhvatila u svoje zamke, da sam doao za njom sve do ove varoi. ZGANAREL A zar se, gospodine, nimalo ne bojite zbog smrti onoga komandanta koga ste ubili pre est meseci? DON UAN A zato bih se bojao? Zar ga nisam dobro ubio? ZGANAREL Vrlo dobro, najbolje, ni on se zbog toga ne bi mogao aliti. DON UAN A zbog te afere ja sam pomilovan. ZGANAREL Da; ali moda, ovo pomilovanje ne stiava elju za osvetom kod roaka i prijatelja, i... DON UAN Eh, ne mislimo na zlo koje nas moe zadesiti, mislimo radije na ono to nam moe pruiti zadovoljstva. Devojka o kojoj ti govorim mlada je verenica, najlepa na svetu, a doveo ju je ovamo ba onaj za koga e se udati, i sluaj je hteo da ove ljubavnike vidim tri ili etiri dana pre njihovog putovanja. Jo nikad nisam video dva stvorenja koja su toliko zadovoljna jedno drugim i koja tako sijaju od ljubavi. Duboko me je uzbudila oevidna nenost njihove uzajamne strasti; epalo me je to za srce, i moja ljubav je poela ljubomorom. Jest, poelo je time to nisam mogao podneti da ih gledam tako lepo sjedinjene; srdba raspali moju strast, i ja predstavih sebi ono neizrecivo zadovoljstvo koje bih imao kad bih pomutio njihovu slogu i razvrgao tu njihovu privrenost, ija mi je istota tako ucvelila srce; ali, evo, dosad svi moji napori bili su uzaludni, i ja sam pribegao poslednjem sredstvu. Ovaj budui suprug treba danas da se provoza morem sa svojom verenicom. Nita ti ne govorei, preduzeo sam sve da zadovoljim svoju ljubav, pa imam malu barku i ljude s kojima u, verujem, sasvim lako oteti lepoticu. ZGANAREL Oh, gospodine... DON UAN ta? ZGANAREL Vi ste to vrlo dobro pripremili i postupili ba kao to treba. Nema ti na svetu nieg vanijeg od ispunjavanja svojih elja. DON UAN Spremi se, dakle, da poe sa mnom, i postaraj se da ponesemo sve moje oruje, za sluaj da se... (Primetivi donu Elviru.) Uh, neprijatnog li susreta! Izdajnie! Nisi mi rekao da ie i ona ovde. ZGANAREL Gospodine, vi me to niste pitali. DON UAN Ba je luda! Doi u istom odelu i u svojim putnikim kolima! POJAVA III

Dona Elvira, Don uan, Zganarel DONA ELVIRA Da li ete mi, Don uane, uiniti milost da me prepoznate? I da li se bar smem nadati da ete me udostojiti toga da lice okrenete prema meni? DON UAN Priznajem, gospoo, da sam iznenaen i da vas ovde nisam oekivao. DONA ELVIRA Dabogme, lepo vidim da me niste oekivali; i odista ste iznenaeni, iako sasvim drukije nego to sam se nadala; a vae ponaanje pri tom u potpunosti me uverava u ono to sam odbijala da poverujem. I sama se udim svojoj prostodunosti i lakovernosti kad sam sumnjala u neverstvo koje su potvrivali toliki znaci. Priznajem, bila sam toliko dobronamerna ili, tanije reeno, luda da sam htela obmanjivati i samu sebe, pa sam nastojala da poreknem ono to su mi oi videle, a razum govorio. Moja ljubav je osetila hlaenje vae naklonosti, ali ja sam mu traila razloge; da bih opravdala va greh zbog koga vas je moj razum osuivao, smesta sam izmislila stotinu opravdanih razloga vaem naglom odlasku. Moje opravdane sumnje svakodnevno su me jasno upozoravale, ali ja sam odganjala taj glas koji vas je inio krivcem u mojim oima, pa sam se sa zadovoljstvom zavaravala hiljadama smenih uobraenja koja vas predstavljahu nevinim; ali, konano, ovaj susret ne doputa mi vie da sumnjam, i pogled kojim ste me doekali kazuje mi mnogo vie nego to bih elela da znam. Meutim, ipak bih elela iz vaih usta da ujem razloge vaem odlasku. Govorite, Don uane, molim vas, da vidimo kako ete se moi opravdati. DON UAN Gospoo, evo Zganarela, on zna zato sam otputovao. ZGANAREL (tiho Don uanu) Ja, gospodine? Izvinite, ali ja nita ne znam. DONA ELVIRA Dobro! Zganareie, govorite. Nije vano iz ijih u usta uti ova razjanjenja. DON UAN (dajui Zganarelu znak da mu se priblii) Dede, reci, dakle, gospoi. ZGANAREL (tiho Don uanu) ta elite da reknem? DONA ELVIRA Hodite blie, poto to i on eli, pa mi recite uzroke tako naglog odlaska. DON UAN Zar ti nee da odgovori? ZGANAREL (tiho Don uanu) Nemam ta da odgovorim. to terate alu sa svojim slugom? DON UAN Hoe li odgovoriti, kad ti kaem? ZGANAREL Gospoo... DONA ELVIRA No, dakle?... ZGANAREL (okrenuvi se prema svome gospodaru) Gospodine... DON UAN (popretivi mu) Ako ti... ZGANAREL Gospoo, veliki osvajai, Aleksandar Veliki i drugi svetovi, uzroci su naeg odlaska. To je, gospodine, sve to ja umem rei. DONA ELVIRA Da li biste, Don uane, bili ljubazni da mi malo razjasnite te misterije? DON UAN Gospoo, da vam iskreno kaem... DONA ELVIRA O! Kako se loe branite, iako ste dvorski ovek, a tamo ste se morali privii ovakvim stvarima! Saaljevam vas, gledajui koliko ste se spleli. to elo ne naoruate otmenom bezonou? to mi se ne zaklinjete da prema meni jo gajite ista oseanja, da me neizmenjenim arom jednako volite i da nas nita osim smrti nije u stanju rastaviti? Sto mi ne kaete da ste zbog neodlonih poslova bili primorani da otputujete i ne obavestivi me o tome; da i protiv svoje volje morate ovde ostati jo izvesno vreme, a da meni ne preostaje nita drugo nego da se vratim onamo otkuda sam

dola i da budem mirna, poto ete vi doi za mnom im vam to bude moguno; da je istina kako izgarate od udnje da mi se vratite i kako, daleko od mene, podnosite muke tela rastavljenog od svoje due? Ovako bi trebalo da se branite, a ne da stojite tu tako zbunjeni. DON UAN Priznajem vam, gospoo, da nemam nimalo dara za pretvaranje i da je moje srce otvoreno. Neu vam rei da prema vama jo gajim ista oseanja, niti da izgaram od udnje da vam se vratim, jer, najzad, ne moe biti nikakve sumnje da sam otputovao samo zato da bih se vas oslobodio; ali nipoto ne iz onih razloga koje biste vi mogli zamisliti, nego ba po savesti, da ne bih verovao da i dalje mogu iveti s vama bez greha. U meni se, gospoo, probudie sumnje i otvorie mi se duevne oi, te videh ta radim. Razmiljao sam kako sam vas, samo da bih se oenio vama, oteo iz manastirskih zidina, kako ste vi prekrili svoje obaveze date na drugoj strani i kako je nebo veoma surevnjivo u ovakvim pitanjima. Obuzelo me je kajanje, pa zadrhtah iz straha od nebeskoga gneva. Poverovah da je na brak samo prikrivena preljuba, da e navui na nas neku kaznu odozgo i da je, najzad, moja dunost da pokuam da vas zaboravim, a vama da omoguim da se vratite svom prvanjem zavetu. Zar biste se, gospoo, mogli usprotiviti jednoj tako svetoj odluci, zar biste primili na sebe da prkosim i samome nebu zadravi vas; i zar time to... DONA ELVIRA Oh, zlikove! Tek sad sam te potpuno poznala; a na svoju nesreu, poznala sam te kad je ve kasno i kad mi ovo poznavanje moe sluiti samo da oajavam; ali znaj da tvoj greh nee ostati nekanjen i da e me ovo isto nebo kome se ti ruga umeti osvetiti zbog tvoje podlosti. DON UAN Zganarele, nebo! ZGANAREL Ta, naravno, mnogo je nama stalo do njega! DON UAN Gospoo... DONA ELVIRA Dosta. Neu o tome da ujem nita vie, kajem se ak to sam i ovoliko sluala. Kukaviluk je ovako nairoko objanjavati svoju sramotu; a kad su u pitanju ovakve stvari, gordo srce se reava ve na prvu re. Ne misli da e sada potei prebacivanja i grdnje; ne, ne, srdba moja nee se rasplinuti u praznim reima, sav njen ar sauvau za svoju osvetu. I opet ti velim: nebo e te kazniti, izdajnie, zbog sramote koju si mi naneo; a ako nebesa ne raspolau niim od ega bi se ti mogao uplaiti, onda se plai srdbe uvreene ene. POJAVA IV Don uan, Zganarel ZGANAREL (u stranu) Kad bi ga bar savest grizla! DON UAN (posle kratkog razmiljanja) Hajdmo, treba razmisliti kako da izvedemo ovaj novi ljubavni poduhvat. ZGANAREL (sam) Oh! Kako odvratnog gospodara moram da sluim! DRUGI IN Pozornica predstavlja polje uz morsku obalu. POJAVA I

arlota, Pjero ARLOTA Gospode boe, Pjero, taman si pogodio kad treba doi. PJERO Do vraga, za dlaku da se obojica nisu udavili. ARLOTA To ih je jutronja bura prevrnula u more, zar ne? PJERO Ta da, i te kako, arlota; ali da ti ispriam do sitnica kako se to dogodilo, jer, kao to se to kae, ja sam ih prvi opazio, opazio sam ih prvi ja. To je bilo ovako: bili smo na morskoj obali, ja i debeli Luka, pa smo se zabavljali time to smo onako iz ale gaali jedan drugoga grudvama u glavu, jer ti dobro zna da debeli Luka voli da se zabavlja, a i meni ponekad padne na pamet da se zabavljam. I onda tako, zabavljajui se, jer treba se i zabavljati, ugledam kako se sasvim daleko neto praaka u vodi, a talasi ga kao nose prema nama. Video sam to sasvim jasno, a onda najedanput tek vidim kako ne vidim nita. Sluaj, Luka, ta sve mi se ko ini da to onde ljudi plivaju, kaem ja. Plivaju vraga, veli on, to se tebi samo tako ini. Vraga ini, velim mu ja, vidim ja sasvim jasno, ta to su ljudi. Vraga su to ljudi, veli on, kakvi ljudi. Hoe da se opkladimo, velim ja, da imam pravo, velim ja, i da su ono dva oveka, velim ja, koji plivaju pravo na nas, velim ja? Eh, pristajem, veli on, kladim se da nisu. No, u redu, velim ja, hoe da se opkladimo u deset sua? Hou i te kako, veli on; i da vidi kakav sam ja ovek, evo ti novac, veli on. Ni ja, bogme, nisam pao na teme; i ja ti istresem etiri srebrnjaka a odozgo jo pet sua, i to tako junaki kao da sam, sto mu gromova, sruio au vina; jer ja sam ti opasan ovek, i nema kod mene mnogo mudrovanja. Ali sam ti, meutim, znao ta radim. I jeste mi to neki posao! Jer tek to smo presekli opkladu, kad jasno ugledasmo onu dvojicu kako nam daju znake da im doemo u pomo; a ja velim: ded ovamo najpre opkladu. Hajdmo, Luka, velim ja, zar ne vidi da nas zovu; hajdmo im brzo u pomo. Neu, veli mi on, zbog njih sam novac izgubio. Uh, bilo je povucipotegni, dok ga najzad, da budem kratak, nisam tako skleptao da smo seli u amac, i dosta smo se namuili dok smo ih izvukli iz vode, a onda sam ih poveo kui, da se kraj vatre malo ogreju, a oni se svukoe sasvim goli, da se osue, i onda su dola jo dvojica iz istoga drutva, ali oni su se sami izvukli, a onda je stigla i Maturina, i na nju su ve namigivali. Eto, arlota, ba tako ti je bilo. ARLOTA Nisi li ti meni rekao, Pjero, da je jedan od njih mnogo zgodniji od ostalih? Jeste, to im je gospodar. Mora da je neki veliki, veliki gospodin, jer mu je odelo od glave do pete sve zlatno; pa ak su gospoda i oni koji ga slue; pa ipak, ma kako bio veliki gospodin, udavio bi se da mene onde nije bilo. ARLOTA Samo nemoj preterivati. PJERO Vraga! Da nije bilo nas, slabo bi se on pomogao onim svojim ruicama. ARLOTA A je li on tamo kod vas jos i sad go, Pjero? PJERO Ma kojeta, obukli su ga onde pred nama. Sunca mu, takvo oblaenje jo nikad nisam video. Kakve li sve haljine ne navlae na sebe ta gospoda dvorani! Ja bih se u njima sasvim spleo, zabezeknuo sam se gledajui sve ono. Bogami, arlota, oni imaju kosu koja im se ne dri za glavu, nego je na kraju nataknu kao neku kapu. Imaju ti oni koulje u ije bismo rukave stali i ja i ti zajedno. Imaju ti oni akire iroke kao sedam gladnih godina, a umesto prsluka, opet, neki tesan jelei koji im jedva rebra pokriva; umesto jake od koulje vezana im je oko vrata grdna marama, ija se etiri kraja po trbuhu vuku. Pa onda ti i na zarukavlju imaju nekakvih malenih jaka, i itave grdne levkove od zlatnih irita du nogavica, a svuda su ti neke trake - toliko traka da je to muka gledati. Nema ti na njima sve do cipela nijednog mestanceta sa kojeg ne bi visile

trake; i tolika ih je silesija da bih ja vrat skrhao sa njima. ARLOTA Vere mi, Pjero, ja bih tako volela da to vidim. PJERO Oh, priekni samo malo, arlota; imam ja neto drugo da ti kaem. ARLOTA Pa ded reci, ta je to? PJERO Vidi, arlota, moram da ti, kao to se to kae, otkrijem svoje srce. Ja te volim, ti to dobro zna, i pre ili posle mi emo se uzeti; ali, sto mu gromova, ja tobom nisam nimalo zadovoljan. ARLOTA Kako? ta je sad opet? PJERO Da otvoreno govorim, ti me alosti. ARLOTA A kako to? PJERO Sto mu gromova! Pa tako to me ne voli. ARLOTA Oh, oh, zar ba tako? PJERO Jest, eto samo to, a to je sasvim dovoljno. ARLOTA Do vraga, Pjero, ti mi neprestano govori jedno te isto. PJERO Govorim ti neprestano jedno te isto, jer je i stvar neprestano jedna te ista; i da nije neprestano jedno te isto, ne bih ti ni ja govorio neprestano jedno te isto. ARLOTA Ali ta tebi treba? ta hoe ti? PJERO Sto mu gromova! Hou da me voli. ARLOTA Pa zar te ja ne volim? PJERO Ne, ne voli me, a ja inim sve na svetu da me voli. Svakoga vaara kupujem ti pantijike bez prigovora; vrat da poiomim vadeci za tebe siavuje iz gnezda; kad je tvoj imendan, sviram ti pod prozorom, a sve to vredi taman koiiko i da giavom zid probijam. Veruj mi, nije to ni lepo ni poteno ne voleti one koji nas vole. ARLOTA Ali, dragi moj, pa i ja tebe volim. PJERO Jest, krasna mi je to ljubav! ARLOTA Pa kako bi ti hteo da ja to izvodim? PJERO Hteo bih da to izvodi onako kako to izvode oni koji se vole kao to treba. ARLOTA A zar ja tebe ne volim kao to treba? PJERO Ne. Jer gde ima ljubavi, tamo se ona i vidi, a kad neko voli zaista od srca, taj pravi hiljadu kojekakvih gluposti. Pogledaj samo debelu Tomasu kako je zabrljavila zbog mladoga Robena; ali mu ona i dosauje neprestano i ne ostavlja ga nikad na miru. Stalno ga zadeva obeenjaklucima, ili ga tek onako u prolazu mune; kad je on tako jedanput sedeo na klupici, ona ju je izvukla ispod njega tako da se pruio koliko je dug. Eto vidi, po tome se poznaju oni koji se vole; a ti meni nikada ne kae ni jednu jedinu recu, stoji tu ko neka klada; i mogu ja proi pored tebe dvadeset puta, ni na pamet ti ne bi palo da me bar malo mune u lea ili da mi dobaci ma i jednu re. Sto mu gromova! Eto, to je ono to ne valja; suvie si ti hladna. ARLOTA Pa ta hoe ti od mene? Takva sam, eto, i ne mogu svoju narav da izmenim. PJERO Nije u pitanju narav. Kad neko osea naklonost prema nekome, on ma na koji nain da nekakva znaka o tome. ARLOTA Pa, najzad, ja te volim koliko god mogu, a ako ti time nisi zadovoljan, voli onda neku drugu. PJERO Aha, dakle, tako ti sa mnom? Sto mu gromova! Da me voli, zar bi mi govorila tako? ARLOTA A opet ti, to me toliko mui? PJERO Do avola! Pa ta sam ti zlo uinio? Samo te molim da me malo voli.

ARLOTA Najbolje e biti da ti to ostavi meni, a ne da me tako progoni. Moda e to doi samo od sebe i kad mu se ne nadamo. PJERO Evo ruke, arlota. ARLOTA (pruivi mu ruku) No, dobro, evo ti. PJERO Obeaj mi da e se truditi da me vie voli. ARLOTA Uiniu sve to budem mogla; ali to treba da doe samo od sebe. Pjero, je li to taj gospodin? PJERO Da, to je on. ARLOTA Ao, bogo moj, ala je lep! Kakva bi teta bila da se udavio! PJERO Odmah u se vratiti; idem samo da trgnem jedan satljik, da se malo oporavim posle onolikog umora. POJAVA II Don uan, Zganarel, arlota (u dno pozornice) DON UAN Nismo uspeli, Zganarele, i ova iznenadna bura prevrnula nam je amac i tako osujetila na lepo skovani plan; ali, da ti istinu reem, seljanka s kojom sam se maloas sreo nadoknauje ovu nesreu; nalazim na njoj toliko drai da se nimalo ne alostim zbog neuspeha naeg poduhvata. Ne smem dopustiti da mi ona umakne, pa sam poneto ve i preduzeo kako ne bih morao dugo uzdisati i patiti. ZGANAREL Gospodine, priznajem da vam se divim. Tek to smo izbegli smrtnu opasnost, a vi, umesto da zahvalite nebu zbog milosra kojim se saalilo na vas, ve ponovo postupate tako da svojim uobiajenim udima navuete na sebe njegovu srdbu, a svoje grene ljuba... DON UAN (pogleda ga pretei) Mir, ugursuze! Ti ne zna ta govori, a gospodin vrlo dobro zna ta radi. Dosta! (Opazivi ariotu) ... Ah, ah! A otkud sad ovde ova druga seljanka, Zganarele? Da li si ikada video ita lepe? I reci mi, zar ne misli da je ova jo bolja no ona prva? ZGANAREL Bezuslovno. (Na stranu) Evo opet jedne nove! DON UAN (arloti) emu da zahvalim, lepotice, za ovaj ovako prijatan susret? Ili se po ovim poljima, meu ovim drveem i ovim stenjem, svugda sretaju lepotice kao to ste vi? ARLOTA Kao to vidite, gospodine. DON UAN Jeste li vi iz ovoga sela? ARLOTA Da, gospodine. DON UAN A tamo i stanujete? ARLOTA Da, gospodine. DON UAN A kako se zovete? ARLOTA arlota, molim lepo. DON UAN Ah, kako je lepa! I kako joj je pogled pronicljiv! ARLOTA Gospodine, vi ete me sasvim zastideti. DON UAN Oh, neete se, valjda, stideti kad ujete da se o vama govori istina. ta veli ti, Zganarele? Moe li se videti ita draesnije? Okrenite se samo malo, molim vas. Oh, kako je divan taj stas! Dignite samo malo glavu, molim vas. Ah, kako je slatko ovo lie! Otvorite oi sasvim. Oh, kako su lepe! Molim vas, samo da zagledam malo vae zube. Ah, kako su zanosni, a kako primamljive ove usne. asti mi, ja sam zadivljen, u svom

ivotu jo nisam video ovako zanosno stvorenje. ARLOTA Vi to tek onako kaete, gospodine, a ne znam da li mi se i ne rugate. DON UAN Ja, da se rugam vama? Boe sauvaj! Mnogo vas volim da bih to mogao uiniti, govorim vam iz dna srca. ARLOTA E pa kad je tako, ja sam vam vrlo zahvalna. DON UAN Nipoto, ne treba vi da budete zahvalni meni za ono to kazujem; jedino svojoj lepoti treba da ste zahvalni. ARLOTA Gospodine, sve je to suvie lepo za mene, i ja nemam dovoljno pameti da vam odgovorim. DON UAN Zganarele, pogledaj samo njene ruke. ARLOTA Uf, gospodine, crne su ko vrag. DON UAN Ta ta kaete! To su najlepe ruke na svetu; dopustite, molim vas, da ih poljubim. ARLOTA Gospodine, vi mi ukazujete suvie asti, i da sam to ranije znala, ja bih ih dobro istrljala mekinjama. DON UAN Recite samo, lepa arlota, vi svakako niste udati? ARLOTA Nisam, gospodine; ali u se uskoro udati, za Pjeroa, sina nae susetke Simonete. DON UAN Naopako! Zar stvorenje kao vi da bude ena obinog seljaka! Ne, ne, to bi znailo oskrnaviti lepotu, a vi niste roeni da ivite na selu. Vi ste, u to ne moe biti sumnje, zasluili bolju sudbinu; samo nebo, kome je to dobro poznato, namerno me je dovelo ovamo da spreim taj brak, da vaim draima pruim ono to im pripada; jer, konano, lepa arlota, ja vas volim iz sveg srca, i samo od vas zavisi da li u vas iupati iz ove uasne okoline i staviti u poloaj dostojan vas. Nema sumnje, ova ljubav je dola suvie naglo; ali arlota, to je zbog vae velike lepote, vas ovek za rtvrt sata zavoli vie nego drugu za est meseci. ARLOTA Odista, gospodine, ni sama ne znam ta da radim kad vi govorite. Prijatno mi je to to kaete, i od sveg srca bih elela da vam verujem, ali neprestano su mi govorili da gospodi nikad ne treba verovati i da su svi dvorani laljivi laskavci koji lupaju glavu samo oko toga kako da varaju devojke. DON UAN Ja nisam od tih ljudi. ZGANAREL (za sebe) Ni u snu. ARLOTA Jer, vidite li, gospodine, nije to nikakvo zadovoljstvo biti prevaren. Ja sam siromana seljanka, ali svi znaju da sam potena i radije bih umrla nego da izgubim svoju ast. DON UAN Pa zar mislite da bih ja imao srca da prevarim stvorenje kao to ste vi? Da bih mogao biti toliki podlac da vas obeastim? Ne, ne, ja imam mnogo vie savesti. Ja vas volim, arlota, sa asnim namerama i poteno; a da bih vam dokazao da govorim istinu, znajte da mi je jedina svrha da se oenim vama. Zelite li dokaz vei od ovoga? Ja sam uvek spreman, samo od vas zavisi; dajem vam svoju re, a ovaj ovek ovde mi je svedok. ZGANAREL Ne, ne, nipoto se ne bojte. Oenie se vama koliko god puta samo zaelite. DON UAN O, arlota! Vidim ja da vi mene jo ne poznajete. Greite ako o meni sudite po drugim mukarcima; pa ako na svetu i ima podlaca, takvih ljudi koji samo gledaju kako e varati devojke, mene nemojte ubrajati meu njih, niti sumnjajte u iskrenost mojih rei; a onda, lepota kao to je vaa titi vas od svega. Kad je neko takav kao to ste vi, taj

je zatien od svih bojazni ove vrste; verujte mi, vi nimalo ne liite na devojku koja bi se mogla zavesti; a ja, ja bih, priznajem vam, hiljadu puta probo svoje srce kad bi mi samo i na pamet palo da vas prevarim. ARLOTA Boe moj! Ne znam da li govorite istinu ili ne, ali se ponaate tako da vam se mora verovati. DON UAN Ako mi budete verovali, vi ete mi svakako dati i za pravo, i ja vam ponavijam ono to sam vam maloas obeao. Zar ne prihvatate to? Zar ne pristajete da mi budete ena? ARLOTA Da, ako moja tetka pristane. DON UAN Evo ruke, arlota, kad ve vi sa svoje strane hoete. ARLOTA Ali, gospodine, nemojte me prevariti, molim vas; to bi bio greh, a vi vidite kako ja ista srca ulazim u sve to. DON UAN Tako, dakle! Vi kao da jo sumnjate u moju iskrenost! Hoete li da se zakunem najstranijom zakletvom? Neka bi nebo... ARLOTA Gospode boe, samo se ne kunite, ja vam verujem. DON UAN A sad mi dajte jedan mali poljubac kao jemstvo vaeg obeanja. ARLOTA O, gospodine, priekajte dok se najpre venamo, molim vas. Posle u vas poljubiti koliko god puta budete hteli. DON UAN Pa lepo! Divna arlota, sve ono to vi elite elim i ja; dajte mi bar svoju ruku i dopustite da sa hiljadu poljubaca izrazim onaj zanos u kome ja... POJAVA III Don uan, Zganarel, Pjero, arlota PJERO (odgurnuvi Don uana koji ljubi arlotinu ruku) Samo polako, gospodine; ded samo malo natrag, moliu lepo. Suvie ste se zagrejali, pa biste jo mogli dobiti kijavicu. DON UAN (grubo odgurnuvi Pjeroa) Ko je doveo ovog bezobraznika? PJERO (stane izmeu Don uana i arlote) Rekao sam da se drite podalje i da ne milujete tuu devojku. DON UAN (ponovo gurnuvi Pjeroa) No! ta ovaj toliko galami? PJERO Sto mu gromova! Nemojte se toliko gurati. ARLOTA (uhvativi Pjeroa ispod ruke) Ali i ti njega ostavi na miru, Pjero. PJERO Taman! Da ga ostavim na miru? Neu, pa eto. DON UAN O! PJERO Nebo vam vae, zar zato to ste gospodin da nam pred nosom milujete nae enske? Milujte vi samo svoje. DON UAN E! PJERO E! (Don uan mu opali amar) Sveca vam! Ne udarajte se. (Ponovo amar) Ej, do vraga! (Ponovo amar) Nebo vam vae! (Ponovo amar) Sve vam svece vae, kako se vi to samo udarate! Zar je to hvala to sam vas spasao da se ne utopite? ARLOTA Pjero nemoj se ljutiti. PJERO Ali ba hou da se ljutim; a prilino je runo od tebe to doputa da te miluje. ARLOTA Oh, Pjero, ta to nije ono to ti misli. Ovaj gospodin hoe da se oeni mnome, pa nema smisla da se ljuti. PJERO ta veli? Sunce mu njegovo! Pa meni si se obeala. ARLOTA To nita ne mari, Pjero. Ako me odista voli, zar ne bi trebalo da se raduje

to u postati gospoa? PJERO Taman posla, to nikako! Vie bih voleo da crkne nego da bude tua. ARLOTA Ajd, ajd, Pjero, nemoj se alostiti. Kad budem gospoa, ni tebi nee biti loe, donosie nam masla i sira. PJERO Strelu ti nebesku! Ne bih ti donosio ni da mi dvostruko plati. Dakle, ve toliko mu veruje sve to ti kae? Ih, do vraga, da sam ja to ranije znao, dobro bih se uvao da ga ne izvuem iz vode, nego bih ga jo valjano klepnuo veslom po glavi. DON UAN (pribliavajui se Pjerou, u nameri da ga opet udari) ta vi to kaete? PJERO (zaklonivi se iza arlote) Zvezdu mu nebesku, nikoga se ja ne bojim! DON UAN (preavi na onu stranu gde je Pjero) Priekni samo malo. PJERO (preavi na drugu stranu) Ba me briga za ceo svet. DON UAN (potravi za Pjeroom) Ded da vidimo to. PJERO (ponovo pobegne iza arlote) Imao sam ja ve posla i sa malo drukijim momcima. DON UAN Dabogme, kako ne bi. ZGANAREL Uh, gospodine, ta ostavite ve tog bednika. Grehota je njega i udarati. (Pjerou, stavljajui se izmeu njega i Don uana.) Sluaj, jadni moj mladiu, skloni se, i ne odgovaraj mu vie. PJERO (preavi ispred Zganarela i gledajui ponosito u Don uana) Ali hou da mu kaem svoje. DON UAN (digavi ruku u nameri da oamari Pjeroa) E, ja u tebe nauiti! (Pjero sagne glavu, a amar dobije Zganarel.) ZGANAREL (pogledavi Pjeroa) Kuga te pojela! DON UAN (Zganarelu) Eto ti plate za tvoju dobrotu. PJERO Grom i pakao! Ispriau njenoj tetki sve to se ovde deava. POJAVA IV Don uan, arlota, Zganarel DON UAN (arloti) Najzad, uskoro u biti najsreniji ovek na svetu, i tu sreeu ne bih dao za sve blago ovoga sveta. Koliko me zadovoljstava eka kad vi budete moja ena i kad... POJAVA V Don uan, Maturina, arlota, Zganarel ZGANAREL (ugledavi Maturinu) Ajoj! Ajoj! MATURINA (Don uanu) Gospodine, ta vi to radite sa arlotom? Da i njoj ne govorite o ljubavi? DON UAN (tiho, Maturini) Kojeta. Naprotiv, ona eli da postane moja ena, a ja sam joj odgovorio da sam se ve vama obeao. ARLOTA (Don uanu) ta to Maturina hoe od vas? DON UAN (tiho, arloti) Ljubomorna je to vidi da razgovaram s vama, jer bi htela da se oenim njom; ali sam joj rekao da sam ja odabrao vas. MATURINA arlota! ta to znai? DON UAN (tiho, Maturini) Rekli joj ma ta, ne vredi; ona je to sebi uvrtela u glavu.

ARLOTA ta ja to ujem! Maturina... DON UAN (tiho, arloti) Uzalud biste joj govorili; neete joj to izbiti iz glave. MATURINA Pa zar... DON UAN (tiho, Maturini) Nema naina da se ona urazumi. ARLOTA Ja bih htela da... DON UAN (tiho, arloti) Ona se uzjogunila kao da su avoli u njoj. MATURINA E pa zaista... DON UAN (tiho, Maturini) Ne govorite joj nita, ona je luda. ARLOTA Ja mislim da... DON UAN (tiho, arloti) Ostavite je, ne zna ona ta govori. MATURINA Ne, ne, ja moram da razgovaram s njom. ARLOTA Hou da ujem ta to ona misli. MATURINA E pa, dakle!... DON UAN (tiho, Maturini) Kladim se da e rei kako sam joj obeao da u se oeniti njom. ARLOTA Ja... DON UAN (tiho, arloti) Kladimo se da e vas uveravati kako sam joj dao re da u je uzeti za enu. MATURINA Jesi li ula, arlota, nije nimalo lepo da trkara za tuim momkom. ARLOTA A nije poteno, Maturina, ni odmah biti ljubomorna im gospodin sa mnom razgovara. MATURINA Gospodin je mene prvu video. ARLOTA Ako te je prvu video, mene je video drugu, ali mi je i obeao da e se oeniti mnome. DON UAN (tiho, Maturini) No, dakle, zar vam nisam rekao? MATURINA (arloti) Lepo je to, lepojko moja, ali on je obeao da e se oeniti mnome, a ne tobom. DON UAN (tiho, arloti) Zar nisam pogodio? ARLOTA Drugima ti to; oenie se mnome, ja ti to kaem. MATURINA Sprda se ti; opet ti velim, oenie se mnome. ARLOTA On je ovde, pa moe rei da li govorim istinu. MATURINA On je ovde, pa mi u oi moe rei ako laem. ARLOTA A je l' te, gospodine, da li ste joj zaista obeali da ete je uzeti za enu? DON UAN (tiho, arloti) Nemojte se aliti sa mnom. MATURINA Da li je istina, gospodine, da ste joj dali re da ete biti njen mu? DON UAN (tiho, Maturini) Otkud vam ta misao? ARLOTA Pa vidite kako se uhvatila za nju. DON UAN (tiho, arloti) Ta manite je. MATURINA Eto, sami ste svedok da ona to tvrdi. DON UAN (tiho, Maturini) Pustite je neka govori. ARLOTA Ne, ne, hou da znam istinu. MATURINA Treba to pitanje da se razjasni. ARLOTA Jeste, Maturina, hou da ti gospodin pokae da ne zna ta govori. MATURINA Jeste, arlota, hou da ti gospodin malo zapui usta. ARLOTA Gospodine, uinite ve jednom kraj ovoj svai, molim vas. MATURINA Umirite nas, gospodine.

ARLOTA (Maturini) Sada e videti. MATURINA (arloti) Ti e videti. ARLOTA (Don uanu) Govorite. MATURINA (Don uanu) Recite. DON UAN ta hoete da vam kaem? Vi obe podjednako tvrdite kako sam vam obeao da u vas uzeti za enu. A zar svaka od vas ne zna pravo stanje stvari i bez nekog posebnog objanjenja? Zato me primoravate da ponavljam jednom ve reeno? Zar ona od vas kojoj sam se odista obeao nema prava da se smeje govoru one druge, i zar ima razloga da bude na muci, uz pretpostavku da u ispuniti svoje obeanje? Prazan razgovor malo ta vredi. Treba raditi, a ne brbljati; dela vrede vie nego rei. Zato ja hou da vas izmirim na toj osnovi; a kad se budem enio, videe se koja je od vas dve osvojila moje srce. (tiho, Maturini) Pustite je neka veruje ta joj je volja. (tiho, arloti) Pustite je neka uobraava kojeta, kad joj se to dopada. (tiho, Maturini) Ja vas oboavam. (tiho, arloti) Ja sav pripadam vama. (tiho, Maturini) U sravnjenju s vama, sve ene su rune. (tiho, arloti) Kada vas vidim, ne mogu ni da pomislim na drugu. (Glasno) Imam da izdam neku naredbu, kroz etvrt sata u se vratiti. POJAVA VI arlota, Maturina, Zganarel ARLOTA (Maturini) Mene voli, pa eto ti. MATURINA (arloti) Ali e mene uzeti za enu. ZGANAREL (zaustavivi arlotu i Maturinu) Oh, jadne devojke! Srce mi se cepa zbog vae bezazlenosti i ne mogu dopustiti da srljate u sopstvenu propast. Verujte mi obe: ne zanosite se kojekakvim priama, nego ostanite lepo u svom selu. POJAVA VII Don uan, arlota, Maturina, Zganarel DON UAN (udno pozornice, za sebe) Voleo bih znati zato Zganarel nije poao sa mnom. ZGANAREL Moj gospodar je varalica; jedina njegova namera je da vas zavede, kao to je zaveo tolike druge; on je opti suprug oveanskog roda, i on bi... (Opazivi Don uana) Nije to istina; i bilo ko da vam to kae, morate mu rei da lae. Moj gospodar uopte nije opti suprug oveanskog roda, nije mu ni na kraj pameti da vas prevari, on nikad nikoga nije zaveo. Ah, gle, evo njega; eto, pitajte bolje njega samog. DON UAN (gledajui Zganarela i podozrevajui da se ovaj izbrbljao) Tako je! ZGANAREL Gospodine, poto je na svetu mnogo opadaa, naao sam za shodno da stvar predupredim, pa sam ih upozorio da se dobro uvaju i ne poveruju ako im neko o vama govori zlo, nego da mu bez kolebanja skreu u oi da laze. DON UAN Zganarele! ZGANAREL (arloti i Maturini) Jeste, gospodin je astan ovek, to ja svedoim. DON UAN Hm! ZGANAREL Bezobraznici su koji govore drukije. POJAVA VIII

Don uan, La Rame, arlota, Maturina, Zganarel. LA RAME (tiho, Don uanu) Gospodine, doao sam da vas izvestim da ovo mesto niie zgodno za vas. DON UAN Zato? LA RAME Dvanaest konjanika vas trae i mogu se stvoriti ovde svakog asa; ne znam na koji su vam nain uli u trag, ali sam za ovu vest uo od jednog seljaka kod koga su se raspitivali i kome su vas opisali. Stvar je hitna, bie bolje da se bre izvuete odavde. POJAVA IX Don uan, arlota, Maturina, Zganarel DON UAN (arloti i Maturini) Hitna stvar primorava me da otputujem odavde; ali vas molim da imate na umu re koju sam vam dao i verujte da ete dobiti od mene vesti jo pre sutranjeg veera. POJAVA X Don uan, Zganarel DON UAN Poto se igra ne vodi pod jednakim uslovima, treba da pribegnem lukavstvu i vetinom otklonim opasnost koja mi preti. Hou da Zganarel obue moje odelo, a ja u... ZGANAREL Gospodine, vi se alite. Zar da se izlaem opasnosti da me ubiju u vaem odelu i da... DON UAN Ded bre, ukazujem ti time suvie veliku ast; a srean moe biti sluga kome padne u deo slava da umre u odelu svoga gospodara. ZGANAREL Zahvaljujem lepo na takvoj poasti. (Sam) O nebesa, poto je ovo pitanje ivota i smrti, uinite mi milost i nemojte dopustiti da me zamene s nekim drugim! TREI IN Pozornica predstavlja umu POJAVA I Don uan, obuen kao ovek sa sela, Zganarel, kao lekar ZGANAREL Vere mi, gospodine, priznajte da sam imao pravo i da smo se obojica divno preruili. Po vaem prvobitnom planu slabo bismo ta postigli, a ovako smo prikriveni bolje nego da smo uradili ono to ste vi hteli. DON UAN Istina je da ti to sasvim dobro pristaje; ne znam samo odakle si pribavio tu smenu opremu. ZGANAREL Odakle? Ovaj kaput je pripadao nekom starom lekaru, a bio je zaloen tamo odakle sam ga uzeo, i stalo me je dosta para dok sam doao do njega. Meutim, znate li vi, gospodine, da sam ja ovim kaputom ve stekao ugled, da me ljudi uz put pozdravljaju i dolaze da me pitaju za savet kao da sam nekakav strunjak? DON UAN Kako to?

ZGANAREL Opazivi me kad sam dolazio ovamo, petoro ili estoro seljaka i seljanki odmah me upitae za miljenje o razliitim boletinama. DON UAN Pa valjda si im odgovorio da nema pojma ni o emu? ZGANAREL Ja? Nije mi to bilo ni na kraj pameti. Nisam hteo da umanjujem ugled svom kaputu; razmislio sam malo o njihovim boletinama, pa sam svakom propisao uputstva. DON UAN A kakve si im to lekove propisao? ZGANAREL Vere mi, gospodine, propisao sam im ono to mi je prvo palo na pamet; ja sam to onako odoka; bilo bi vrlo zabavno da ti bolesnici ozdrave; pa mi se jo i zahvale. DON UAN A to da ne? Zato i ti ne bi imao onoliko isto sposobnosti koliko i drugi lekari? U leenju bolesnika nemaju oni nita vie udela nego ti, a sva njihova preimustva sastoje se u pretvaranju. Nita drugo i ne rade nego beru slavu od povoljnih sluajeva; bolesniku sreu moe i ti iskoriavati kao i oni, pa sluati kako se tvojim lekarijama pripisuje ono to je nastupilo milou sluaja i mudrou prirode. ZGANAREL Kako to, gospodine, zar vi toliko nemate vere u medicinu? DON UAN To je jedna od najveih zabluda oveanstva. ZGANAREL Tako! Zar vi ne verujete ni u mo eienja seninog lia, ni u metvicu, ni u sredstva za povraanje? DON UAN A to bih verovao u njih? ZGANAREL Vi ste prava nevernika dua. A, meutim, uli ste, zar ne, ta se sve u poslednje vreme naprialo o vinskom sredstvu za povraanje? Njegova udesna mo preobratila je i najvee nevernike; nema ni tri nedelje, evo ja lino uverio sam se u njegovu udotvornu mo. DON UAN A kako to? ZGANAREL Neki ovek je ve est dana bio u agoniji; nisu vie znali ta da mu propiu, jer ni jedan lek nije delovao; najzad im pade na pamet, pa mu dadoe sredstvo za povraanje. DON UAN Pa mu polo nabolje, je li? ZGANAREL Ne, umro je. DON UAN Divan uspeh. ZGANAREL E, izvinite! itavih est dana nije mogao umreti, a od njega je smesta umro. Zar hoete neto uspenije od toga? DON UAN Ima pravo. ZGANAREL Meutim, ostavimo medicinu, kad ve ionako ne verujete u nju, i govorimo o neem drugom; jer ovaj kaput me je nainio tako pametnim da mi je dola volja da se prepirem s vama. Vi se jo seate da ste mi dopustili prepirku, a zabranili mi jedino prigovaranja. DON UAN No, pa? ZGANAREL eleo bih da se temeljno upoznam s vaim miljenjem. Da li je moguno da vi ba nimalo ne verujete u raj? DON UAN Ostavimo te stvari. ZGANAREL Dakle: ne verujete. A u pakao? DON UAN Eh! ZGANAREL Isto tako. A u sotonu, moliu lepo? DON UAN Kako da ne, kako da ne. ZGANAREL Isto tako malo. A da li verujete u zagrobni ivot? DON UAN Ajao! Ajao! Ajao!

ZGANAREL Vi ste ovek s kojim bih se mnogo namuio kad bih vas hteo, preobratiti u veru. A recite mi jo samo ovoliko: da li verujete u privienja, a? DON UAN Idi do vraga sa svojim bezobrazlucima! ZGANAREL E, vidite, to je stvar koju ne mogu tako ostaviti; jer je sveta istina da privienja ima, ja bih se za to dao obesiti. Jer u neto ipak treba verovati na ovom svetu. Eto vi, u ta vi verujete? DON UAN Ja, u ta verujem? ZGANAREL Da. DON UAN Ja, Zganarele, verujem da su dva i dva etiri, a etiri i etiri osam. ZGANAREL Divna vera i divni simvoli vere, odista! Prema tome, kako vidim, vaa je vera u raunici. Mora se priznati da se u ljudskim glavama naslae mnogo kojekakvih budalatina, i najee je najmanje mudar ba onaj ko je najvie uio. Eto ja, gospodine, hvala bogu, nisam uio koliko vi, i nema toga ko bi se mogao pohvaliti da me je ikada iemu nauio; ali i sa ovo malo svoje pameti i zdravoga razuma ja mnogo tota vidim jasnije nego sve knjige, i razumem vrlo dobro da ceo ovaj vidljivi svet nije mogao niknuti tek tako sam od sebe, prekono, kao peurka. Hteo bih da vas zapitam ko je stvorio ovo drvee, ovo stenje, ovu zemlju i ovo nebo nad nama, ili se, moda, sve to stvorilo samo od sebe? Pa, eto, na primer, ba i vi sami: zar ste i vi postali tek tako, sami od sebe, i zar nije bilo potrebno da vaa majka zatrudni s vaim ocem da biste se vi stvorili? I zar je moguno gledati izmiljaje od kojih je sloena ljudska mainerija a ne diviti se tome kako su divno uklopljeni jedan u drugi? Svi ti nervi, kosti, vene i arterije, svi ti... ta plua, srce, digerica i svi drugi sastojci koji su onde i koji... Ih, do vraga, ta prekinite me ve jedanput, ako boga znate! Ne umem se prepirati ako me ne prekidaju. A vi namerno utite, i iz iste pakosti putate me da govorim. DON UAN ekam da zavri sa svojim mudrovanjem. ZGANAREL Moje se mudrovanje sastoji u tome da, ma ta vi rekli, u oveku postoji neto divno to ne mogu objasniti ni svi mudraci sveta. Zar nije divljenja dostojno to to ja, evo, stojim ovde, to i ja imam neto u glavi koja misli o stotinama razliitih stvari u jednom istom trenutku, i sa mojim telom radi sve to hoe? Mogu pljeskati rukama, podii ih, mogu nebu dii oi, oboriti glavu, kretati nogama, ii desno, levo, napred, natrag, obrnuti se... (Pri obrtanju padne.) DON UAN Dobro je! Eto ti tvog mudrovanja sa razbijenim nosom. ZGANAREL Do avola! Ba sam budala to se prepirem ovde s vama; verujte to god hoete, ba me briga ako dospete u pakao! DON UAN Mi ovde mudrujemo, a eini mi se da smo zalutali. Pozovi malo onog oveka da ga zapitamo za put. POJAVA II Don uan, Zganarel, prosjak ZGANAREL Ej, hej, ovee! Hej, ia! Hej, prijatelju! Samo jednu re, molim vas. Da li biste nam mogli rei koji put vodi u grad? PROSJAK Idite pravo ovim putem, gospodo, a kad doete na kraj ume, okrenite desno; ali vas upozoravam da se dobro priuvate, jer u poslednje vreme u okolini ima razbojnika. DON UAN Vrlo sam ti blagodaran, prijatelju, i zahvaljujem ti od sveg srca.

PROSJAK Da li biste me hteli, gospodine, pomoi kakvom milostinjom. DON UAN Aha! Kao to vidim, ti si nam zato i dao svoj dobri savet. PROSJAK Ja sam siromaak, gospodine, i ve je deset godina kako sasvim sam ivim u ovoj umi, a moliu se bogu da vas blagoslovi svakim dobrom. DON UAN Eh! Moli se ti bogu neka on tebi da kaput, a ne da brine o drugim ljudima. ZGANAREL Ti, zemljae, ne poznaje gospodina; on veruje samo da su dva i dva etiri, a etiri i etiri osam. DON UAN U emu provodi dane meu ovim drveem? PROSJAK Preko celog dana molim se bogu za sreu dobrih ljudi koji mi udele poneto. DON UAN Mora biti da si onda dobro zbrinut? PROSJAK Avaj, gospodine, nema od mene siromanijeg oveka na svetu. DON UAN Ti se ali; mora da je sve u redu kod oveka koji se od jutra do mraka moli bogu. PROSJAK Verujte mi, gospodine, obino nemam ni zalogaja hleba. DON UAN To je, zaista, neobino, i vrlo slabo te plaaju za tvoju revnost. Ah, evo, smesta u ti dati dukat ako jedanput opsuje. PROSJAK O, gospodine, zar da me navodite na takav greh? DON UAN Od tebe zavisi da li e zaraditi dukat ili ne; evo pogledaj, ovde je; ako opsuje, dau ti ga. Dri ga, treba samo da opsuje. PROSJAK Gospodine... DON UAN Bez toga nee ga dobiti. ZGANAREL No ded, ta opsuj malko; nema u tome nieg ravog. PROSJAK Ne, gospodine, radije u umreti od gladi. DON UAN Hajd odlazi, evo, dajem ti ga, iz istog milosra. (Zagledavi se u umu) ta ja to tamo vidim? Njih trojica napadoe jednog oveka! Borba je i suvie nejednaka, a ja ne mogu podneti ovu podlost. (Vadi svoj ma i juri prema mestu borbe.) POJAVA III Zganarel, sam ZGANAREL Ovaj moj gospodar kao da je poludeo, izlae se opasnosti kojii bi mogao izbei; ali, vere mi, pomo mu je vredela, i dvojica naterae u bekstvo trojicu. POJAVA IV Don uan, Don Karlos, Zganarel, udno pozornice DON KARLOS (vraajui ma u korice) Po bekstvu ovih razbojnika moe se zakljuiti od kolike je pomoi bila vaa miica. Dopustite, gospodine, da vam izrazim zahvalnost za ovako plemenit poduhvat i da vam... DON UAN Gospodine, postupio sam onako kako biste postupili i vi na mome mestu. U ovakvim pustolovinama uvek je u pitanju i naa lina ast; a napad ovih hulja bio je tako kukaviki da ne odupreti mu se znailo bi uestvovati u njemu. Ali kako ste im pali aka? DON KARLOS Sluajno sam se odvojio od svog brata i nae pratnje; i dok sam pokuavao da se s njima nadem, susreo sam ove razbojnike, koji su mi smesta ubili konja, a uinili bi to isto i sa mnom da nije bilo vas. DON UAN Da li ste vi poli prema gradu?

DON KARLOS Jest, ali nismo hteli da ulazimo u njega; moj brat i ja moramo nadziravati okolinu u vezi s jednom od onih neprijatnih stvari zbog kojih je plemi ponekad prinuen da rtvuje i sebe i svoju porodicu, poto je u takvim sluajevima i najblai uspeh ve sudbonosan; jer ako ovek i ne izgubi ivot, primoran je da napusti svoju zemlju; i, eto, zbog toga ja smatram da je sudbina plemia alosna, jer ma kako se mudro i asno on vladao, ba ga zakoni asti izlau nevaljalstvima drugih, pa ga moe i liiti imanja, odmora i ivota prvi ludak kome padne na pamet da ga uvredi, zbog ega onda poten ovek i mora nastradati. DON UAN Samo to je u tome dobro to to i vi imate zgodnu priliku da onu drugu stranu izloite istoj opasnosti i zagoravate ivote onih koji nalaze zadovoljstvo u tome da vas vreaju. Ali, ako nisam nametljiv svojim pitanjem, u emu se sastoji ta stvar? DON KARLOS Stvar je dola ve dotle da se tu nema ta kriti; a kad je uvreda ve jednom izila na videlo, nae oseanje asti uzalud bi prikrivalo sramotu; naprotiv, osvetu treba ba razglasiti, kao i sve na ta se spremamo. I tako u vam, gospodine, bez ustezanja rei da nameravamo osvetiti se za uvredu to nam je sestra zavedena i oteta iz manastira, a izvrilac tog nedela je Don uan Tenorio, sin Don Luja Tenorija. Ve nekoliko dana tragamo za njim, a jutros smo ga gonili, sve po obavetenjima jednog sluge, koji nam je rekao da je ovaj, u pratnji etvorice ili petorice svojih ljudi, izjahao i uputio se prema morskoj obali; ali svi nai napori bili su uzaludni, a nismo uspeli da saznamo kako je nestao. DON UAN Poznajete li vi, gospodine, toga Don uana o kome govorite? DON KARLOS Ja - ne. Nikad ga ni video nisam, samo sam uo kad su ga opisivali mome bratu; obavetenja o njemu ne kazuju nita dobro, to je ovek iji je ivot... DON UAN Stanite, gospodine, molim vas. On je pomalo moj prijatelj, i bio bi kukaviluk s moje strane da sluam kako se o njemu govori ravo. DON KARLOS Vama za ljubav, gospodine, neu rei nita; vi ste mi spasli ivot, pa najmanje to vam dugujem to je da ne govorim o oveku koga vi poznajete, a o kome ja mogu rei samo ravo; ali ma koliki da ste prijatelj, nadam se da vi ne odobravate njegov postupak i ne nalazite nita neobino u tome to mi hoemo da mu se osvetimo. DON UAN Naprotiv, hou da vam pomognem i potedim vas izlinih napora. Ja sam prijatelj Don uanov i ne mogu ne biti to; ali odista nije pravo da on nekanjeno vrea plemie, i ja jemim da e vam on dati zadovoljenje. DON KARLOS A kakvo nam zadovoljenje moe dati posle ovakve uvrede? DON UAN Svako koje vaa ast zaeli; i da se dalje ne biste morali muiti traganjem za Don uanom, jamim vam da ete ga nai na onom mestu i u ono vreme koje vi budete odredili. DON KARLOS Gospodine, ovakva nada vrlo je prijatna uvreenom srcu; meutim, posle svega to vam dugujem, jako bi me bolelo kad biste se i vi upleli u ovu stvar. DON UAN Ja sam toliko vezan za Don uana da se on ne bi mogao tui a da se ne tuem i ja; jednom rei, ja odgovaram za njega ba kao za samoga sebe, i vi treba samo da kaete kada elite da se on pojavi i da vam zadovoljenje. DON KARLOS Kako je sudbina prema meni nemilostiva! Vama, eto, dugujem ivot, a vi ste prijatelj Don uanov! POJAVA V

Don Alonzo, Don Karlos, Don uan, Zganarel DON ALONZO (govorei svojim pratiocima, ne opazivi Don Karlosa i Don uana) Napojte konje i dovedite ih za nama; hou da malo peaim. (Primeti obojicu) O, nebesa! ta ja to vidim! ta, brate, zar ti zajedno s naim smrtnim neprijateljem? DON KARLOS S naim smrtnim neprijaterjem? DON UAN (stavivi ruku na balak svoga maa) Jest, ja sam glavom Don uan, a ni brojna nadmonost nee me primorati da zatajim svoje ime. DON ALONZO (trgnuvi ma) Ah, izdajico, sada si svrio i... (Zganarel bei da se sakrije.) DON KARLOS Oh, brate, stani. Njemu zahvaljujem za svoj ivot; da mi on nije priskoio u pomo, ubili bi me razbojnici koje sam sreo. DON ALONZO Pa zar bi hteo da zbog toga odustanemo od osvete? Kakve bilo da su usluge koje nam prua neprijateljska ruka, one nikako ne mogu sputati slobodu nae due; i ako izmeri ono ime te je obavezao onim koliko te je uvredio, onda je tvoja zahvalnost, brate moj, smena; a kako je ast nesravnjeno dragocenija od ivota, ovek ne duguje nita ako se uzme da duguje ivot onome koji mu je ukaljao ast. DON KARLOS Ja, brate moj, znam razliku koju plemi treba da pravi izmeu ovoga dvoga, iako priznajem da treba da budem zahvalan, to jo ne znai da sam zaboravio srdbu zbog uvrede; ali dopusti da mu ovde vratim ono to mi je pozajmio, da mu ugovanje za svoj ivot sada izravnam odgaanjem nae osvete, pa neka kao slobodan ovek jo nekoliko dana uiva plodove svog dobroinstva. DON ALONZO Ne, ne, odlagati znai stavljati na kocku nau osvetu, a moguno je da se slina prilika nee vie ponoviti. Samo nebo nam je prua, i valja da se koristimo njome. Kad je nekome ast smrtno povreena, on ne sme da vodi rauna ni o kakvim drugim obzirima; i ako je tebi teko da mi pomogne u ovoj stvari, odlazi i ostavi meni samome da asti prinesem ovu rtvu. DON KARLOS Brate moj, molim te... DON ALONZO Svaka tvoja re izlina je: on mora umreti. DON KARLOS Brate, stani, kad ti kaem. Ne mogu dopustiti da ga napadne i kunem ti se nebom da u ga ovde braniti od koga bilo, pa u sopstvenim prsima, koje je on spasao, nainiti tit za njega; da tvoji udarci stignu gde treba, mora najpre mene probosti. DON ALONZO Tako! Staje na stranu naeg neprijatelja protiv mene? I umesto da, kao ja, bude sav izvan sebe im ga ugleda, ti si ovde pun nenih oseanja prema njemu? DON KARLOS Brate, budimo umereni u ovoj pravednoj stvari; ne svetimo svoju ast tom divljom srdbom koju ti pokazuje. Budimo hrabri, ali i gospodari svoje hrabrosti; imajmo muevnosti, ali bez iega to bi bilo svirepo; neka nau hrabrost rukovodi mirna odluka razuma, a ne slepi bes. Ja, brate, neu da ostanem dunik naem neprijatelju; u obavezi sam prema njemu, i nju pre svega hou da izmirim. Naa osveta, ako je i odgodimo, nee biti nita manje slavna; naprotiv, jos dobijamo time jer okolnost da smo se mogli osvetiti i sada uinie je u oima celoga sveta jo pravednijom. DON ALONZO Kakva je to nemoguna slabost i uasna zaslepljenost stavljati na kocku pitanje svoje asti zbog smene misli o nekakvim uobraenim obavezama! DON KARLOS Ne, brate, nemoj se muiti. Ako i greim, umeu greku i da popravim, pa primam na sebe svu brigu u vezi sa naom au; znam na ta nas ona obavezuje, a ovo jednodnevno odgaanje, koje moja zahvalnost zahteva od asti, samo e uveati moju revnost da zadovoljim i ast. Don uane, vi vidite kako se ja trudim da vam vratim

dobro koje ste mi uinili, a po tome moete zakljuiti i o svemu ostalom, to jest moete verovati da u sa istom revnou uiniti sve to mi je dunost i da u vam za uvredu platiti isto ovako tano kao i za dobroinstvo. Nipoto ne elim da vas primoravam da ovde objanjavate svoja oseanja, dajem vam priliku da dobro promislite na ta ete se odluiti. Dobro znate kolika je uvreda koju ste nam naneli, pa sami presudite kakva kazna sleduje za nju. Postoji za nas prijatan nain da budemo zadovoljeni, ali postoji i nasilan i krvav; meutim, ma koji od ta dva naina vi odabrali, dali ste mi re da e DON UAN biti ovek na svome mestu. Molim vas da to ne zaboravite i da imate na umu da sam izvan ovog mesta duan jedino svojoj asti. DON UAN Ja od vas nita nisam traio, a odrau sve to sam obeao. DON KARLOS Hajdmo, brate; ova trenutna popustljivost nee niukoliko ublaiti nae oseanje dunosti. POJAVA VI Don uan, Zganarel DON UAN Hejhej! Hej! Zganarele! ZGANAREL (pojavljuje se odande gde se bio sakrio) Molim? DON UAN No, huljo! Zar da pobegne kad me napadnu? ZGANAREL Oprostite, gospodine, ja sam bio tu u blizini. ini mi se da ovaj kaput ima purgativnu mo i da obui ga vredi koliko i uzeti neki lek. DON UAN Kuga te satrla, bezobraznie! Bar da svoj kukaviluk zakrili nekom asnijom koprenom. Zna li ti ko je taj kome sam spasao ivot? ZGANAREL Zaista ne znam. DON UAN To je brat done Elvire. ZGANAREL Brat... DON UAN Dosta je poten ovek, lepo se ponaao, i ja alim to su meu nama iskrsle razmirice. ZGANAREL Vama bi lako bilo da ih zagladite. DON UAN Da, ali kako je prola moja strast prema doni Elviri, obaveza se nimalo ne slae sa mojom prirodom. Ti dobro zna da u ljubavi volim slobodu, i ne bih se mogao reiti da svoje srce zatvorim u tamnicu. Ve sam ti stotinu puta rekao da me nekakva prirodna sklonost goni da poem onamo gde oseam neto to me privlai. Srce moje pripada svim lepoticama, a njihova je stvar da me svaka od njih pridobije i zadri uza se koliko moe. Ali kakva je ono divna zgrada koju nazirem kroz granje? ZGANAREL Zar vi to ne znate? DON UAN Ne, zaista. ZGANAREL Lepo, pa to je grobnica koju je komandant poeo da gradi u vreme kad ste ga ubili. DON UAN Ah, ima pravo. Nisam ni znao da je to u ovome kraju. Svi su mi uda priali o toj zgradi, kao i o komandantovoj statui; voleo bih da to vidim. ZGANAREL Gospodine, ne idite onamo. DON UAN Zato? ZGANAREL Ne pristoji se da poseujete onoga koga ste ubili. DON UAN Naprotiv, ba iz pristojnosti hoeu da ga posetim; ako je otmen ovek, rado e primiti moju posetu. Hajdmo, uimo unutra. (Grobnica se otvori, vidi se

komandantova statua.) ZGANAREL Ah, kako je lepo! Kako su to lepe statue! Kako je lep taj mramor! Kako su lepi ovi stubovi! Oh, kako je lepo! Sta kaete vi na to, gospodine? DON UAN Kaem da dalje od ovoga ne moe dopirati slavoljublje mrtvog oveka; emu se najvie udim, to je da ovek koji je za ivota stanovao prilino skromno poeli ovako velianstven dom onda kad ve ne zna ta e s njim. ZGANAREL A evo komandantove statue. DON UAN Gle! Dobro izgleda ovako, u odelu rimskog imperatora. ZGANAREL Vere mi, gospodine, dobro je pogoen. Kao da je iv, i samo to nije progovorio. Tako nas gleda da bih se uplaio kad bih bio sam, a ini mi se da se nimalo ne raduje to nas vidi. DON UAN To ne bi bilo lepo od njega; runo bi odgovorio na moju utivost. Zapitaj ga samo da li bi poao da veera sa mnom. ZGANAREL ini mi se da njemu te stvari vie nisu potrebne. DON UAN Pitaj ga samo, kad ti kaem. ZGANAREL Da li se vi alite? Nisam, valjda, lud da govorim statui. DON UAN ini ono to ti kaem. ZGANAREL Kakva nastrana misao! Gospodine komandante... (Za sebe) Sam se smejem svojoj ludosti; ali to hoe moj gospodar. (Glasno) Gospodine komandante, moj gospodar, Don uan, pita vas da li biste mu hteli uiniti ast da poete s njim na veeru. (Statua potvrdno klimne glavom) Ah! DON UAN ta je? ta ti je? Ta govori. Hoe li govoriti? ZGANAREL (klimnuvi glavom, kao statua) Statua... DON UAN No! Ta hoe li ve govoriti, izdajnie? ZGANAREL Kaem vam da statua... DON UAN No! Statua? Ta ubiu te ako ne kae. ZGANAREL Statua mi je klimnula glavom. DON UAN Idi do vraga, bitango! ZGANAREL Klimnula mi je glavom, kad vam kaem; to je sveta istina. Pokuajte i vi da joj se obratite, da vidite. Moe biti da e... DON UAN Hodi ovamo, ugursuze, hodi. Hou da te potpuno uverim u tvoj kukaviluk. Ovamo, pazi! Gospodine komandante, da li biste hteli poi sa mnom na veeru? (Statua ponovo klimne glavom.) ZGANAREL Ta ne bih se ja dao natociljati ni za deset dukata. No, dakle, gospodine? DON UAN Hajdmo, sklonimo se odavde. ZGANAREL (sam) Tako izgledaju ljudi vrsta duha koji ni u ta nee da veruju. ETVRTI IN Pozornica predstavlja Don uanov stan. POJAVA I Don uan, Zganarel, Ragoten DON UAN (Zganarelu) Ma ta da je bilo, ostavimo sada to; ne vredi o tome govoriti; mora da nas je prevarilo ravo osvetljenje, ili nam je nagla nesvestica zamutila vid.

ZGANAREL Eh, gospodine, nemojte sada pokuavati da poriete ono to smo obojica videli roenim oima. Nita istinitije od toga da je ona statua odista klimnula glavom; a ja i ne sumnjam u to da je samo nebo, sablanjeno vaim ivotom, izvelo ovo udo, samo da bi vas ubedilo i skrenulo vas... DON UAN Sluaj. Ako ne prestane s tim svojim glupim moralisanjem, ako mi jo i jednu jedinu re spomene o svemu ovome, smesta u dozvati nekoga, nabaviu goveu ilu, trojica ili etvorica e te drati, i dobie hiljadu udaraca. Jesi li me dobro razumeo? ZGANAREL Vrlo dobro, gospodine, ne moe biti bolje. Vi se izraavate jasno; ono to je kod vas dobro to je da u vas nema okolienja; vi kazujete stvari udesno jasno. DON UAN Hajdmo, daj ovamo veeru to je moguno bre. Stolicu, mome. POJAVA II Don uan, Zganarel, La Violet. Ragoten LA VIOLET Gospodine, doao je va trgovac, gospodin Diman, i moli da razgovara s vama. ZGANAREL Divota! Jo nam je samo to trebalo - ljubazan poverilac! Kako mu je samo moglo pasti na pamet da dolazi i od nas trai novac? Zar mu nisi rekao da gospodin niie kod kue? LA VIOLET Ve tri etvrti sata mu to govorim; ali on ne veruje, zaseo pa eka. ZGANAEEL Nek' samo eka dok mu ne dosadi. DON UAN Ne, ba naprotiv, pustite ga neka ue. Vrlo je rava politika kriti se od poverilaca. Bolje je isplatiti ih ime bilo; a ja znam tajnu da ih otpremim zadovoljne ne davi im ni pare. POJAVA III Don uan, gospodin Diman, Zganarel, La Violet, Ragoten DON UAN Ah, gospodine Diman, hodite blie. Kako se radujem to vas vidim i kako se ljutim na svoje ljude to vas nisu odmah uveli! Naredio sam da neu primati nikoga, ali ta naredba ne vai za vas, i vi imate prava da uvek slobodno uete. GOSPODIN DIMAN Gospodine, veoma sam vam zahvalan. DON UAN (obraajui se La Violetu i Ragotenu) ekajte samo, hulje, nauiu ja vas; zar gospodina Dimana da ostavite u predsoblju da eka? Objasniu ja vama ko ie on. GOSPODIN DIMAN Ne vredi o tome govoriti, gospodine. DON UAN (gospodinu Dimanu) ta? Rei da nisam kod kue, i to gospodinu Dimanu, mom najboljem prijatelju? GOSPODIN DIMAN Vaem najpokornijem sluzi, gospodine. Doao sam... DON UAN Ded bre stolicu za gospodina Dimana. GOSPODIN DIMAN Dobro je meni i ovako, gospodine. DON UAN Kojeta, kojeta, hou da sednete prema meni. GOSPODIN DIMAN Ali to zaista nije potrebno. DON UAN Nosite tu stolicu; donesite naslonjau. GOSPODIN DIMANS Gospodine, vi se alite, a ja... DON UAN Ne, ne, ja dobro znam kako valja da se ponaam prema vama; ne elim da meu nama bude ikakve razlike.

GOSPODIN DIMAN Gospodine... DON UAN Izvolite, sednite ve. GOSPODIN DIMAN Sasvim je izlino, gospodine, svega nekoliko rei hou da vam kaem. Ja sam doao da... DON UAN Ovde sednite, molim vas. GOSPODIN DIMAN Ne, gospodine, dobro mi je i ovako. Dolazim da... DON UAN Ne, neu vas sluati sve dok ne sednete. GOSPODIN DIMAN Uiniu, gospodine, kao to elite. Ja... DON UAN Bogami, gospodine Diman, vi dobro izgledate. GOSPODIN DIMAN Dobro, gospodine, zahvaljujem. Doao sam da... DON UAN Samo to ne prsnete od zdravlja, to je za divljenje: usne svee, lice rumeno, a oi biistaju. GOSPODIN DIMAN Hteo bih da... DON UAN A kako je gospoa Diman, vaa supruga? GOSPODIN DIMAN Hvala bogu, gospodine, vrlo dobro. DON UAN Krasna je to ena. GOSPODIN DIMAN Vaa slubenica, gospodine. Doao sam stoga da... DON UAN A vaa kerka, mala Klodina, kako je ona? GOSPODIN DIMAN Odlino. DON UAN Kako je to krasna devojica! Volim je iz sveg srca. GOSPODIN DIMAN Ukazujete joj time suvie asti, gospodine. Ja sam hteo... DON UAN A mali Kolen? Die li jo onoliku buku svojim doboem? GOSPODIN DIMAN Jo, gospodine. Ja sam... DON UAN A vae psetance, Brisket, da li jo laje onako srdito i da li jo ujeda posetioce za nogu? GOSPODIN DIMAN Vie nego ikada, gospodine, ne moemo da vladamo njime. DON UAN Ne udite se to se ja ovoliko raspitujem o celoj vaoj porodici; jer me svi oni mnogo zanimaju. GOSPODIN DIMAN Mi smo vam svi veoma zahvalni, gospodine. Ja sam... DON UAN (pruajui mu ruku) Evo ruke, gospodine Diman. Mogu li vas smatrati svojim prijateljem? GOSPODIN DIMAN Ja sam va sluga, gospodine. DON UAN Kojeta! Duom i srcem ja sam va. GOSPODIN DIMAN Vi me suvie odlikujete. Ja hou... DON UAN Nema te stvari koju ja ne bih uinio za vas. GOSPODIN DIMAN Gospodine, vi ste suvie dobri prema meni. DON UAN I to bez ikakvog koristoljublja, verujte mi, molim vas. GOSPODIN DIMAN Ja tu milost, svakako, nisam zasluio. Meutim, gospodine... DON UAN Znate ta, gospodine Diman, alu na stranu, hoete li da veerate sa mnom? GOSPODIN DIMAN Ne, gospodine, treba odmah da idem kui. Ja sam... DON UAN (ustajui) Ded, bre buktinju da ispratite gospodina Dimana, a etvorica ili petorica mojih naoruanih ljudi neka ga otprate do njegove kue. GOSPODIN DIMAN (ustajui takoe) Gospodine, nije potrebno, mogu ja i sasvim sam. Ali... (Zganarel brzo odnosi stolice.) DON UAN ta? Bezuslovno hou da vas otprate do kue, mnogo mi je stalo do vas. Ja

sam va sluga i, jo vie od toga, zahvalan sam vam. GOSPODIN DIMANS Ah, gospodine... DON UAN To ja nikad ne poriem i svima to govorim. GOSPODIN DIMAN Ako... DON UAN elite li da vas ispratim do ulaznih vrata moga stana? GOSPODIN DIMAN Oh, gospodine, vi se alite! Gospodine... DON UAN Poljubite me, molim vas. I jo jednom vas molim, budite uvereni da vam uvek stojim na raspolaganju i da nema na svetu te stvari koju ne bih uinio vama za ljubav. (Odlazi.) POJAVA IV Gospodin Diman, Zganarel ZGANAREL Mora se priznati da je malo ljudi koji bi vas ovoliko voleli kao gospodin. GOSPODIN DIMAN To je istina; obasipa me tolikim potovanjem i tolikim lepim reima samo zato da nikad ne bih mogao da zatraim svoj novac. ZGANAREL Uveravam vas da bi svi njegovi ukuani ivot dali za vas; voleo bih da vam se samo desi tako neto, da nekome, na primer, padne na pamet da vas dobro izmlati, pa da vidite kako... GOSPODIN DIMAN Verujem; ali, Zganarele, molim vas, spomenite mu koju re o mome novcu. ZGANAREL O, nemajte brige, isplatie vam ga on da ne moe bolje biti. GOSPODIN DIMAN Ali i vi, Zganarele, i vi lino mi dugujete neto. ZGANAREL Ih! Ta i ne pominjite to. GOSPODIN DIMAN Kako? Pa ja sam... ZGANAREL Pa zar ja ne znam da vam dugujem? GOSPODIN DIMAN Naravno. Ali... ZGANAREL Hajdmo, gospodine Diman, osvetlieu vam. GOSPODIN DIMAN Ali, moj novac. ZGANAREL (uhvativi gospodina Dimana ispod ruke) Vi se alite? GOSPODIN DIMAN Hou da kaem... ZGANAREL (povukavi ga za sobom) Hej! GOSPODIN DIMAN Evo ta hou... ZGANAREL (gurajui ga prema vratima) Ne vredi o tome govoriti. GOSPODIN DIMAN Ali... ZGANAREL (gurnuvi ga napolje) Pih! GOSPODIN DIMAN Hteo sam... ZGANAREL (izguravi ga sasvim sa pozornice) Pih, kad kaem. POJAVA V Don uan, Zganarel, La Violet LA VIOLET (Don uanu) Gospodine, doao je va gospodin otac. DON UAN No, lepo izgledam! Trebalo je da doe jo do ove posete pa da pobesnim. POJAVA VI

Don Luj, Don uan, Zganarel DON LUJ Vidim da sam ti na teretu i da bi se sasvim dobro oseao i bez moje posete. Da budem iskren, nas dvojica nekako neobino smetamo jedan drugome; i ako ti nerado vidi mene, ni ja ne gledam rado tvoje ispade. Oh, kako malo znamo ta radimo kad brigu o onome to nam treba ne poveravamo nebu, kad elimo da znamo vie od njega i kad mu neprestano dosaujemo svojim slepim eijama i nepromiljenim zahtevima! Sa neizrecivim arom vazda sam eleo da imam sina; sa neverovatnom udnjom, neprestano, samo sam to hteo; i kad sam ga posle tolikih dosaivanja nebu najzad dobio, ba taj sin, za koga sam verovao da e mi biti radost i uteha, postade najvea alost i kazna mog ivota. Pa ta ti misli, kakvim oima mogu ja da gledam ovu gomilu neasnih postupaka iji se uasni glas jedva moe ublaavati pred svetom; ovaj neprekidni niz nevaljalstava zbog kojih se svaki as moram obraati vladarevoj milosti, a koja su ve i u njegovim oima iscrpla zasluge mojih usluga i poverenje mojih prijatelja? Oh, kako si ti ve nisko pao! Zar ne crveni od pomisli da si tako malo zasluio svoje poreklo? Ima li prava, reci mi, da se gordi njime? I ta si do danas uinio da zaslui plemiki poloaj? Zar misli da je dovoljno imati ime i grb pa biti plemi, i da je plemiko poreklo i onda nekakva slava kada ivimo neasno? Ne, ne, nita ne vredi poreklo bez vrline. Isto tako, pravo na slavu svojih predaka imamo samo utoliko ukoliko se trudimo da im budemo slini; a sjaj koji sa njihovih postupaka pada na nas namee nam obavezu da im i mi doprinesemo isto toliko asti ako elimo da nas svet potuje kao njihove prave potomke. I tako, dakle, uzalud vodi poreklo od predaka iji si potomak; oni ne priznaju da si ti njihova krv, a sve ono slavno to su oni uradili ne moe ti biti ni od kakve koristi; naprotiv, sjaj koji sa njih na tebe pada pokazuje samo tvoju neasnost, a njihova slava je buktinja koja svakome obasjava neasnost tvojih postupaka. Znaj, najzad, da je udovite prirode svaki plemi koji ivi nedostojno; da je vrlina prva odlika plemstva; da ja kudikamo manje gledam na ime kojim se neko potpisuje nego na njegova dela, i da mnogo vie cenim amalinova sina ako je poten nego sina kakvoga kralja ako ivi kao ti. DON UAN Gospodine, ako sednete, bie vam lake da govorite. DON LUJ Ne, bezobraznie, nemam volje ni da sednem ni da dalje govorim, i dobro vidim da sve moje rei ne znae tebi nita; ali znaj, nedostojni sine, da su tvoji postupci povukli granicu i oinskoj ljubavi; i bre nego to misli, nai u naina da uinim kraj tvojoj razuzdanosti - neu ekati da se nebeski gnev srui na tebe, nego u te ja kazniti i sprati sa sebe ljagu to sam te rodio. POJAVA VII Don uan, Zganarel DON UAN (jo govorei ocu, iako je ovaj iziao) Eh, najbolje to biste mogli uiniti to je da to pre umrete. Neka se svako dri reda; mene bes hvata kad gledam oeve koji ive koliko i njihovi sinovi. (Zavali se u naslonjau) ZGANAREL O, gospodine, pa vi nemate pravo. DON UAN (ustaje) Ja nemam pravo! ZGANAREL (drhtei od straha) Gospodine... DON UAN Ja nemam pravo!

ZGANAREL Da, gospodine, nemate pravo: otrpeli ste sve ono to vam je rekao, a trebalo je da ga izbacite. Da li je jo iko video takav bezobrazluk? Da otac doe i ita takve lekcije sinu, da mu savetuje da se popravi, da se seti svoga porekla, da ivi kao poten ovek, i stotinu drugih slinih gluposti! Moe li to otrpeti ovek kao to ste vi, koji vrlo dobro zna kako treba iveti? Divim se vaem strpljenju; a da sam na vaem mestu, smesta bih ga izbacio. (Tiho, u stranu) O, prokleto ulagivanje! Kuda li e me ono jo odvesti? DON UAN Hoe li skoro veera? POJAVA VIII Don uan, Zganarel, Ragoten RAGOTEN Ovde je jedna gospoa pod koprenom, hoe da razgovara s vama. DON UAN Ko bi to mogao biti? ZGANAREL Treba videti. POJAVA IX Dona Elvira, pod koprenom, Don uan, Zganarel DONA ELVIRA Nemojte se uditi, Don uane, to me u ovo doba i ovako obuenu vidite ovde. Pobuda koja me goni da uinim ovu posetu vrlo je vana, a ono to imam da vam kaem ne trpi odlaganja. Mene ovamo ne dovodi vie ona srdba koja je nedavno izbila iz mene, sada sam ja sasvim drukija no to sam bila jutros. Ja vie nisam ona dona Elvira koja vas je proklinjala, koja je od uzbuenja samo pretila i samo osvetom disala. Nebo je oistilo moju duu od svih onih niskih strasti koje sam oseala prema vama i oslobodilo je neobuzdane razbuktalosti te grene privezanosti, stidnoga ara te grube i zemaljske ljubavi; u mome srcu ostao je za vas plamen oien od svakog ulnog podsticaja, nesebino, sveto uvstvo, koje nita ne trai za sebe, nego samo gleda vae dobro. DON UAN (tiho, Zganarelu) Ti, ini mi se, plae? ZGANAREL Oprostite. DONA ELVIRA Savrena i ista ljubav dovodi me vaega dobra radi, da bih vas opomenula na upozorenje neba i pokuala da vas otrgnem od provalije u koju srljate. Jeste, Don uane, znam sve izvitoperenosti vaeg ivota, ali nebo, koje se dotaklo moga srca i ukazalo mi na zablude moga dranja, to nebo me je nadahnulo da vas potraim i da vam saoptim u njegovo ime da su vai gresi ve iscrpli njegovo milosre, da je njegov uasni gnev ve spreman da se srui na vas, da samo od vas zavisi da li ga brzim pokajanjem moete izbei; jer je moguno da nemate pred sobom ni jedan jedini dan vremena da izbegnete najveu nesreu koja oveka moe zadesiti na zemlji. Mene lino ne vezuje za vas nita vie na svetu. Ja sam se, nebu neka je hvala, oslobodila svih svojih ludih misli; reila sam da se konano povuem iz sveta, a elim da ivim samo dotle dok ne okajem svoje grehe, dok strogim ispatanjem ne zasluim oprotaj zbog zaslepljenosti na koju me je naveo zanos gresne strasti. Meutim, i u ovoj usamljenosti beskrajno bi me bolelo kada bi ovek koga sam neno volela postao alostan primer nebeske pravde; a neizrecivo bih se radovala kada bih od vae glave mogla otkloniti uasni udarac koji vam preti. Preklinjem vas, Don uane, dopustite mi, kao poslednju milost, ovu slatku utehu; ne uskratite mi svoje spasenje, za koje vas molim sa suzama u oima; pa ako ve niste

dirnuti sopstvenog dobra radi, neka vas bar dirnu moje molbe, i spasite me stranoga bola da vas vidim osuenog na vene muke. ZGANAREL (u stranu) Jadna ena! DONA ELVIRA Volela sam vas sa beskrajnom nenou, nita na svetu nije mi bilo drae od vas; zaboravila sam zbog vas na svoje dunosti, radila sam sve moguno samo zbog vas; a, zauzvrat, molim vas jedino da krenete boljim putem i izbegnete svoju propast. Spasavajte se, molim vas, bilo radi sebe, bilo radi mene. Jo jednom, Don uane, molim vas suznih oiju; a ako nisu dovoljne suze ene koju ste voleli, preklinjem vas svim onim to bi vas najvie moglo potresti. ZGANAREL (u stranu, pogledavi Don uana) Tigrovsko srce ima ovaj ovek! DONA ELVIRA Ja odlazim posle ovoga; to je sve to sam imala da vam kaem. DON UAN Gospoo, ve je kasno, ostanite ovde. Smestiemo vas kako najbolje budemo mogli. DONA ELVIRA Ne, Don uane, ne zadravajte me dalje. DON UAN Verujte mi, gospoo, odista bih se radovao kad biste ostali. DONA ELVIRA Ne, kad vam kaem, ne gubimo vreme u izlinom razgovoru. Pustite me da odem to pre, ne navaljujte ni molbama da me otpratite kui, nego mislite jedino na to kako ete se koristiti mojom opomenom. POJAVA X Don uan, Zganarel DON UAN Zna li da sam osetio skoro neko uzbuenje, nalazim da je vrlo prijatna zbog ove nove neobinosti, a njeno zaputeno odelo, izmueno lice i suze raspalili su u meni ono neto ostataka ugaene vatre? ZGANAREL To jest, njene rei nisu bile ni od kakvog uticaja na vas. DON UAN Brzo veeru. ZGANAREL Smesta. POJAVA XI Don uan, Zganarel, La Violet, Ragoten DON UAN (sedajui za sto) Sluaj, Zganarele, valja nam ipak pomiljati i na to da se popravimo. ZGANAREL Zar? DON UAN Jeste, vere mi, treba se popraviti. iveemo ovako jo dvadeset ili trideset godina, a onda emo pomiljati i na sebe. ZGANAREL O! DON UAN ta kae? ZGANAREL Nita. Evo veere. (Uzima komad iz inije koju donosi i stavlja ga u usta.) DON UAN ini mi se kao da ti je obraz oteen; ta ti je? Govori. ta ti je? ZGANAREL Nije nita. DON UAN Ded samo pokai. Do vraga! Ima otok na obrazu, Bre ovamo lansetu da ga proseem. Jadni mladi, ve jedva podnosi to, ovaj otok bi ga mogao jo i uguiti. Priekni samo, gle koliki je bio! Oh, mangupe! ZGANAREL Vere mi, gospodine, hteo sam se samo uveriti da nije va kuvar presolio ili

suvie zabiberio. DON UAN Ded bre, sedaj ovde i jedi. Posle veere u to raspraviti s tobom. Ti si gladan, kao to vidim. ZGANAREL (sedajui za sto) I ja mislim, gospodine - od jutros nisam nita okusio. Probajte samo ovo, od toga nema nita bolje na svetu. (Ragotenu, koji odmah odnosi tanjir im Zganarel stavi neto u njega i okrene glavu) Moj tanjir, moj tanjir! Samo polako, moliu lepo. Sto mu gromova! Sluaj, iice, suvie brzo menja tanjire! A ti, mali La Violete, ba ume toiti! (Dok La Violet toi Zganarelu pie, Ragoten mu ponovo uklanja tanjir.) DON UAN Ko bi to mogao tako da kuca? ZGANAREL Kog avola je ba sad neko naiao da nas uznemiri pri veeri? DON UAN Hou bar da veeram na miru; neka ne putaju nikoga unutra. ZGANAREL Ostavite vi to meni, svriu ja to sam. DON UAN (videvi da se Zganarel vraa sav uasnut) ta se to desilo? Ko je to? ZGANAREL (klimnuvi glavom kao statua) Ovde je... DON UAN Ded da je vidimo, pokazau kako me nita ne moe pokolebati. ZGANAREL Oh, jadni Zganarele, a gde e se sada ti sakriti? POJAVA XII Don uan, komandantova statua, Zganarel, La Violet, Ragoten DON UAN (slugama) Stolicu i pribor! Bre! (On i statua sedaju za sto. Zganarelu) Sedaj i ti odmah za sto. ZGANAREL Gospodine, nisam vie gladan. DON UAN Sedaj ovamo, kad ti kaem. Dajte pia. U zdravlje komandantovo. Nazdraviu i tebi, Zganarele. Dajte vina i njemu. ZGANAREL Gospodine, nisam edan. DON UAN Pij, i zapevaj svoju pesmu, neka se komandant veseli. ZGANAREL Promukao sam, gospodine. DON UAN Nita ne mari. Ponimo. (Svojim slugama.) A vi ostali, hodite i pratite ga. STATUA Don uane, dosta je bilo. Pozivam vas da sutra doete k meni na veeru. Hoete li imati hrabrosti? DON UAN Da, doi u, a pratie me jedino Zganarel. ZGANAREL Zahvaljujem lepo, ja sutra postim. DON UAN (Zganarelu) Uzmi ovai svenjak. STATUA Nije potrebno osvetljavati onome koga nebo vodi. PETI IN Pozornica predstavlja polje. POJAVA I Don Luj, Don uan, Zganarel DON LUJ O, sine moj, zar je moguno da se blago nebo odazvalo mojim molbama? Je li istina to to kae? Da me ne zavarava praznom nadom? Mogu li se zaista pouzdati u

neoekivanu novost takvog preokreta? DON UAN Jeste, posle svih svojih zabluda, ja sam se pokajao; nisam vie onaj sinoni, a nebo me je kao u jedan mah tako izmenilo da e se ceo svet uditi. Taklo mi se due i otvorilo mi oi; sa uasom gledam sada dugu zaslepIjenost u kojoj sam iveo, kao i zloinaku razuzdanost ivota koji sam provodio. Seam se sada svih tih uasnih nedela, pa se udim kako ih je nebo toliko dugo moglo trpeti i kako da nije ve stotinu puta sruilo na moju glavu udarce svoje strahovite pravde. Vidim kako je njegova dobrota bila milostiva prema meni kad me nije kaznila za moje zloine, pa nameravam da se koristim time kao to valja; pred licem celoga sveta dokazau da sam se izmenio; tako u ispraviti svoje nekadanje sablanjive postupke i truditi se da u potpunosti zadobijem oprotaj neba. Na tome u nastojati; a vas, gospodine, molim da me poduprete u ovoj nameri i da nii pomognete da naem ono lice koje mi moe biti vo i pod ijim bih nadzorom sa sigurnou mogao koraati putem kojim sam poao. DON LUJ Ah, sine moj, kako lako oivi ocinska Ijubav i kako na najmanju re kajanja brzo ieznu sinovljeve uvrede! Ve se vie i ne seam bola koji si mi naneo, sve je zbrisano ovim reima koje sam od tebe uo. Jo se ne snalazim, priznajem; plaem od sree; zadovoljene su sve moje elje, i odsada nita vie ne traim od neba. Poljubi me, sine moj, i preklinjem te da ostane pri svojoj pohvalnoj odluci. Iz ovih stopa hitam da srenu vest odnesem tvojoj majci, da s njom podelim ovo veliko ushienje i zahvalim nebu to te je nadahnulo ovako pobonim odlukama. POJAVA II Don uan, Zganarel ZGANAREL Oh, gospodine, kako sam srean to vas vidim izmenienog! Ve odavno sam to ekao; a sad, neka je nebu hvala, sve su mi elje ispunjene. DON UAN Besan sam na tebe, zvekane! ZGANAREL Kako, zvekane? DON UAN Nego ta! Ti ve uzima za gotov novac ovo to sam maloas rekao i misli: to mi je na jeziku, to mi je i na srcu! ZGANAREL Kako! Pa zar... Zar vi ne... Vae... (Za sebe) O, kakav je ovo ovek! Kakav je ovo ovek! Kakav je ovo ovek! DON UAN Ne, ne, nita se ja nisam izmenio, ja mislim isto onako kao i ranije. ZGANAREL Zar da ne ustuknete ni pred neobinim udom da se statua pokrenula i progovorila? DON UAN Ima u tome odista neto to ne razumem; ali ma ta to bilo, nije u stanju ni da uveri moj razum ni da pokoleba moju duu; ako sam rekao kako elim da se popravim i provodim uzoran ivot, rekao sam to iz iste politike, bila je to samo ratna varka, neophodna maska na koju sam bio primoran da ne bih vreao oca koji mi je potreban; a, osim toga, jo i stoga da se obezbedim od stotinu raznih neprijatnosti koje bi mi ljudi mogli prirediti. Priznajem ti to u poverenju, Zganarele, i veoma se radujem to e mi duu upoznati do dna, kao i prave uzroke koji me primoravaju da ovako postupim. ZGANAREL Kako! Ne verujete ni u ta, a jo hoete da izgledate poten ovek? DON UAN A to da ne? Ima toliko njih koji su majstori u ovom zanatu, i istom maskom zavode svet! ZGANAREL (za sebe) Ah! Kakav je ovo ovek! Kakav je ovo ovek!

DON UAN Nema danas u tome niega zbog ega bi se valjalo stideti; licemerstvo je pomodan greh, a svi pomodni gresi vae kao vrlina. Najlake se moe izigravati linost uzornog oveka. Zanimanje licemera ima danas najvie preimustva. To je vetina ije se prevare uvek potuju, pa ako se i obelodane, niko se ne usuuje da ita rekne protiv njih. Svi ostali ljudski gresi izloeni su kritici, i svakome je slobodno da ih po volji napada; ali licemerstvo je neprikosnoven greh, koji zapui usta celome svetu i mirno uiva u suverenoj nekanjivosti. Sauesnikim podmigivanjem ljudi se spajaju u usko drutvo jednomiljenika. Ako neko uvredi i jednoga od njih, navue sebi na vrat i sve ostale; a oni koji se oevidno dobronamerno umeaju u stvar, oni za koje svi znaju da stvari uzimaju ozbiljno, tek oni su, velim ti, namagareni; lepo ti upadnu u mreu licemera i slepo podupiru one koji samo majmuniu ponaanje ispravnih ljudi. ta misli, koliko ja poznajem onih koji su na ovaj nain sjajnom odorom skrili sramotne postupke svoje mladosti, koji se odeom vere slue kao titom da bi se u ovom potovanja dostojnom ruhu ponaali kao najvei podlaci? Uzalud svi znaju njihova spletkarenja, uzalud su svi naisto s njima, oni ipak uivaju ugled meu ljudima; oboriti glavu pokoji put, pokatkad gorko uzdahnuti, dvaput prevrnuti oima, i ma ta da uradimo, sve je opet u redu za ceo svet. Ja se povlaim u to odlino sklonite, tu e moja stvar biti zatiena. Nije mi ni na kraj pameti da se odriem svojih prijatnih navika; ali u se postarati da se sakrijem i zabavljam bez mnogo buke. A ako me razgolite, ni prstom neu mai, poveriu svoju stvar tom lepom tajnom drutvu: odbranie se ono od svih i svakoga. Najzad, to je jedini nain da nekanjeno radim sve to mi se dopada. ak u se uzdii do toga da budem sudija drugima, neu pratati nikome, a lepo u govoriti, u najboljem sluaju, jedino jo o sebi. A ako se neko usudi da me ma i u mislima dame, neu mu to nikad oprostiti i u prsima u gajiti nepomirljivu mrnju prema njemu. Branei samo nebo, osvetiu mu se; a pod ovim sjajnim izgovorom goniu svoje neprijatelje, optuivau ih zbog bezbonosti i naterau na njih sve suvie revnosne branioee morala koji e, i ne znajui tano o emu je re, javno grditi, obasipati ih psovkama i suditi im po svom samovlasnom merilu. Na ovaj nain se treba koristiti ljudskim slabostima, i na taj nain se mudar ovek prilagoava porocima svoga stolea. ZGANAREL O, nebesa! ta ja to ujem! Da bi slika bila potpuna, jo vam je samo licemerstvo nedostajalo - ovo je ve doista vrhunac bezbonitva. Gospodine, ovo je ve i za mene suvie, i ne mogu utati. Radite sa mnom to god hoete, udrite me, premlatite me, ubijte me, ako hoete; ali moram olakati svome srcu, veran sam vam sluga, a uz to ide i da budem iskren. Znajte, gospodine, da krag dotle ide na vodu dok se ne razbije; a kao to vrlo dobro veli onaj, ne znam koji pisac: ovek je na ovom svetu kao ptica na grani; a grana, opet, izbija iz drveta; a ono to izbija iz drveta ivi prema dobrim naelima; a dobra naela vrede vie nego lepe rei; lepe reei se sretaju na dvorovima; a na dvorovima su dvorani; dvorani, pak, idu za modom; a moda je plod fantazije; fantazija je svojstvo due; dua je ono to nam uliva ivot; ivot se svrava sraru; smrt nas opominje na nebo; nebo je iznad zemlje; zemlja nije more; morem besne bure; bure uaaraju o brodove; brodovima su potrebni dobri kormiiari; dobar kormilar je oprezan; opreznost nije svojstvo mladog sveta; mlad svet treba da slua starije ljude; stariji ljudi vole bogatstvo; bogatstvo ini ljude bogatima; bogatai nisu siromani; siromasi imaju mnogih potreba; potrebe ne znaju ni za kakve zakone; ko ivi bez zakona, ivi kao divlja zver; i, prema svemu tome, vi ete biti prokleti, i otii ete na dno pakla. DON UAN No, divno ti rasuuje!

ZGANAREL Ako se ni posle ovoga ne popravite, utoliko gore po vas. POJAVA III Don Karlos, Don uan, Zganarel DON KARLOS Don uane, ba dobro to smo se nali, vie volim da razgovaram s vama ovde nego u vaem domu, da vas upitam na ta ste se reili. Dobro znate po kakvoj stvari vas traim, u vaem prisustvu sam je primio na sebe. to se mene tie, ne tajim da bih voleo obaviti je na miran nain i nema toga to ne bih uinio da i vas navedem na ovakvo reenje, to jest da i javno potvrdite da je moja sestra vaa zakonita ena. DON UAN (licemernim glasom) Ah, iz sveg srca bih voleo da vam mogu dati zadovoljenje koje traite; ali samo nebo tome se odluno protivi; duu mi je nadahnulo odlukom da ponem nov ivot, i ja sada ne mislim nita drugo osim da u potpunosti napustim sve to me vezuje za svetski ivot, da to pre odbacim od sebe sve svetske tatine i strogo moralnim vladanjem popravim sve grene ispade u koje me je odveo oganj moje zaslepljene mladosti. DON KARLOS Ova namera, Don uane, niukoliko ne protivrei onome to ja govorim; iveti pored svoje zakonite ene sasvim se lepo slae sa ovim pohvalnim odlukama kojima vas je nebo nadahnulo. DON UAN Avaj, nikako! Moja odluka je ista kao i ona na koju se reila vaa sestra; ona je odluila da se povue u manastir, i ova milost dotakla nas je oboje istovremeno. DON KARLOS Za nas nije dovoljno ako se ona povue u manastir, poto se moe tumaiti da ona to ini zbog prezira koji ste vi pokazali prema njoj i prema naoj porodici; naa ast zahteva da ona ivi s vama. DON UAN Uveravam vas da je to nemoguno. I ja sam to eleo od sveg srca; ak i danas sam pitao nebo za savet o tome; ali, ba kad sam mu se obratio, uh glas koji mi ree da uopte ne smem vie misliti na vau sestru, jer uz nju nikako neu nai svoje spasenje. DON KARLOS Mislite li vi, Don uane, da ete nam zaseniti oi ovim vajnim izgovorima? DON UAN Ja se pokoravam glasovima neba. DON KARLOS Zar takvim reima mislite da me zadovoljite? DON UAN To je volja neba. DON KARLOS Zar ste moju sestru zato oteli iz manastira da je sada napustite? DON UAN Nebo je tako odredilo. DON KARLOS I zar da mi otrpimo ovu ljagu na naoj porodici? DON UAN Obratite se nebu. DON KARLOS Opet! Jednako to nebo! DON UAN Nebo tako zahteva. DON KARLOS Dosta, Don uane, razumem vas. Neu vas pozivati na odgovornost ovde, ovo mesto nije za to; ali u nai naina da se ubrzo sretnemo. DON UAN inite to vam drago. Vi znate da mi je srce na mestu i da u umeti da se sluim maem ako bude potrebno. Ja sad odoh ovom sporednom uliicom koja vodi manastiru; ali vam izjavljujem da nisam ja taj koji eli da se tuemo: nebo mi zabranjuje i samu pomisao na to; meutim, ako me napadnete, videemo ta e se dogoditi. DON KARLOS Videemo, odista, videemo.

POJAVA IV Don uan, Zganarel ZGANAREL Gospodine, u kakav naopak stil ste sad opet udarili? Ta to je gore od svega dosadanjega, i vie bih vas voleo da ste ostali onakvi kakvi ste bili. Uvek sam se nadao da ete krenuti boljim putem, ali sad ve oajavam; i verujem da nebo, koje je dosad trpelo sve to ste radili, ovu poslednju strahotu vie nee moi podneti. DON UAN Ta kojeta, ne zna nebo ba za sve, kao to ti to misli; i kad bi ono uvek, kad god ljudi... POJAVA V Don uan, Zganarel, Privienje, kao ena pod koprenom ZGANAREL (ugledavi Privienje) Ah, gospodine, ovo je re neba, ovo je opomena namenjena vama. DON UAN Kada me nebo opominje, valja da govori malo jasnije ako eli da ga razumem. PRIVIENJE Don uanu je preostao jo samo jedan trenutak da se koristi milosrem neba; ako se sada ne pokaje, nema mu spasa. ZGANAREL Razumete li, gospodine? DON UAN Ko se to usuuje da tako govori? ini mi se da poznajem taj glas. ZGANAREL Jao, gospodine, to je Privienje: poznajem ga po hodu. DON UAN Privienje, avet ili sotona, hou da vidim ta trai. (Privienje izmeni oblik i predstavlja Vreme sa kosom u ruci.) ZGANAREL O, nebesa! Vidite li, gospodine, kako se izmenilo? DON UAN Ne, ne, nema toga to bi bilo u stanju da me uplai; ispitau svojim maem da li je to telo ili duh. (Privienje odleti kada Don uan hoe da ga udari.) ZGANAREL Jao, gospodine, priklonite se tolikim dokazima i brzo se pokajte. DON UAN Ne, ne, neka bude ta bude; ali niko nee moi da kae kako sam se pokajao zbog onog to sam uinio. Hajdmo, poi za mnom. POJAVA VI Komandantova statua, Don uan, Zganarel STATUA Stani, Don uane: jue si mi dao re da e danas veerati sa mnom. DON UAN Tako je. Kuda treba ii? STATUA Prui mi ruku. DON UAN Evo. STATUA Don uane, ko ogrezne u greh sam sebe osuuje na sramnu smrt, a ko odbije milosre neba otvara put munjama. DON UAN Oh, nebesa! ta ja to oseam? Saie me nevidljiv oganj, ne mogu vie, itavo telo mi je usijana eravica. Jao! (Uz veliku grmljavinu i blesak, grom se srui na Don uana. Otvori se zemlja i proguta ga, a odande gde je on nestao liu veliki plamenovi.)

POJAVA VII Zganarel, sam ZGANAREL Eto, njegovom smru svi su dobili zadovoljenje: uvreeno nebo, pogaeni zakoni, zavedene devojke, obeaene porodice, posramljeni roditelji, prevarene ene, ozlojeeni muevi - svi su zadovoljni. Jedini sam se ja zlo proveo: posle tolikih godina sluenja, sva mi je nagrada to sopstvenim oima mogu da vidim kako je bezbonost moga gospodara kanjena najuasnijom kaznom na svetu.