Slobodan Vitanovi Tematsko jedinstvo u delima Danila Kia i njegov roman Bata, pepeo Bata, pepeo je deo iroko

i duboko zahvaenog intimnog ciklusa Kiove proze i gradi neku vrstu romana reke. Dominantna tema ovog romana je tema iezlog oca. Negde na poetku romana postoji opis jedne litografije. Na toj litografiji je prikazano kako preko mosta prelaze jedna devojica s buketom poljskog cvea u rukama i jedan deak u kratkim pantalonama. Most je truo, a dole u ambisu hui zapenuani potok. Devojica pridrava jednom rukom svoj eir od slame, a deak se pripija uz naherenu ogradu mosta. Nad njihovim nesigurnim koracima lebdi aneo uvar rairenih krila. Majka je imala obiaj da kae da su taj deak i ta devojica, pripoveda i njegova sestra. Litografija je male umetnike i uopte, male materijalne vrednosti, dobijena je na poklon. Ti podaci su sociolokog tipa i vrlo precizno pokazuju drutveni, ekonomski i kulturni status lica koja litografiju poseduju, odnosno nude na dar. Oni dotiu navike i pretenzije srednjoevropske sredine koje se i u malograanskom sloju moraju zadovoljiti, makar kiem. U prvom planu je sudbina dvoje dece, naputene, preplaene, realno ugroene. Most je neka vrsta materijalizacije ovekovog propinjanja iznad provalije, njegov napor da stvori vrsto tlo tamo gde ga nema. I ba taj most je ovde truo, raspadnut, spreman da se svakog asa otvori pod nogama dece. Vreme prelaenja mosta predstavlja vreme apsolutne neizvesnosti, straha i smrti. Cvee u devojicinim rukama simbolizuje bezazlenost detinjstva, prekinutu vezu s jednom ve izgubljenom bezbednou. ini se da ona ipak snano i odluno grabi napred, pridravajui se za to svoje cvee i za svoj slamni eir, uzdajui se, dakle, u sebe. Deak i ne pokuava da bei, on trai oslonca u truloj ogradi. itav prizor tone u ljubiastu svetlost, boju koja nije mrak, no koja neopozivo oznaava njegovo padanje. Jedina svetlost, jedine boje koje nisu zloslutne, pripadaju nestvarnom svetu. Slika ene koja lebdi je dvosmislena. Ona je Nimfa koja izranja iz vode i Aneo-uvar koji se
1

sputa, mlada lepotica koja uzbuuje i privlai i majka koja bdi i titi. Ova slika ini jo tamnijom atmosferu koja pritiska stvarnost. Pojam Nimfe ne oznaava samo mitoloko bie, nie boanstvo voda i uma, nego i drugi stupanj u preobraaju insekta od larve do odraslog insekta. Simbol leptira se vezuje za pojam vaskrsenja, dakle spasenja, ali i smrti. Vieznani pojam imago oznaava i sliku osobe, obrazovanu u detinjstvu, koja je vezana za prvobitne frustracije i zadovoljstva, i ima jak afektivni naboj. Obino je re o slici dobre ili rave majke. A da je simbol na litografiji enskog pola, van je svake sumnje. Na litografiji otac nije prikazan. No, upravo njegovo odsustvo daje smisao slici: deca kao da su poslana da se spasavaju sama jer e tako moda biti lake. Ambis koji zjapi pod njihovim nejakim koracima ne simbolizuje bilo kakvu opasnost, ve oevu sudbinu koja preti da ih proguta i pred kojim je i majka nemona. Vezanost za probleme jevrejskoga roda nema nita od idejnog, verskog ili rasnog opredeljenja; nita od bilo kakve ideologije semitizma ili borbe protiv antisemitizma. Ona je u biti afektivne prirode, ona je uopteni vid pieve vezanosti za oca. Oev i majin lik su stalno zajedno, kreu se uporedo, ali se nigde ne stapaju u jedno, gotovo se ne dotiu. Majka ulazi u pripovedaevo detinjstvo tiho, beumno, ona je zapravo od prvog asa u njemu, irei oko sebe sigurnost i spokojstvo. Ti odavno izgubljeni trenuci javljaju se sada u seanju pripovedaa odraslog oveka prevueni patinom vremena koje je prohujalo, istroeno kao onaj posluavnik u majinoj ruci. Edit unosi u sumornost i bedu pripovedaevog detinjstva dah i otmenost jednog sasvim drugog, dalekog i pre svih ovih dogaaja umrlog sveta. Pripoveda se zaljubljuje u nju upravo zato to ona predstavlja neki udan spoj ustreptale enstvenosti i bestelesnosti, to budi ulnost da bi je odmah pretvorila u sanjarenje. On vreba njeno telo, ali ga mnogo vie u biti platonski opija eterina otmenost njenog bia. Majka je takve oblike neverstva kanjavala svojom tugom, zapravo svojom ljubomorom, vezujui afektivno svoga sina jo vre za sebe.
2

Gospoica Edit ne pripada majinom ve oevom krugu. U toj panonskoj palanci ona predstavlja vie tuan nego smean odjek Srednje Evrope, slomljenu figuricu njene dekadentne secesije.