0

Ans i Eva Jargi

BANKARI
PROTIV

OVEANSTVA
OTKRIJTE

KAKO NAS

VARAJU I PLJAKAJU
I

KAKO DA IH

ZAUSTAVIMO

BANKARI PROTIV OVEANSTVA

BANKARSTVO I BANKARI GLAVNI UZROK SVIH PROBLEMA DANANJEG SVETA
KNJIGA I PRIA KOJA SE PIE I PRIA VIE OD 100 GODINA ... I JO NIJE ZAVRENA Internet izdanje 30.03.2013. god. KOPIRAJTE, DOPUNITE, UNAPREDITE, IRITE ...

New York City Medical Hypnotist Michael Ellner

Michael Ellner, ameriki medicinski hipnotizer:Pogledajte nas. Sve je izvrnuto, sve je naopako. Lekari unitavaju zdravlje, pravnici unitavaju pravdu, kole unitavaju znanje, vlade unitavaju slobodu, glavni mediji unitavaju informacije, a religije unitavaju duhovnost. Ovome bismo dodali: " ... a bankari unitavaju ekonomiju, zdravlje, pravdu, znanje, duhovnost, drave, narode, celo oveanstvo!"

Petar II Petrovi Njego, crnogorski pesnik i vladika (1813 1851)

Vuk na ovcu svoje pravo ima ka tiranin na slaba oveka. Al tiranstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dunost najsvetija! U dananje vreme gotovo da bi se moglo rei i ovako: Vuk na ovcu svoje pravo ima kao BANKAR na neobavetena oveka. Al BANKARSTVU stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dunost najsvetija! Moda e se neobavetenom oveku ova parafraza uvenih Njegoevih stihova uiniti preteranom, ali, verovatno, samo dok ne proita tekst u nastavku i dok ne nae jasne i prihvatljive odgovore na mnoga za dananje vreme sutinska pitanja.

"Odravajte ljudsku populaciju ispod 500 000 000 u konstantnoj ravnotei sa prirodom" Natpis na spomeniku u amerikoj dravi Dordiji.
http://uslikaj.wordpress.com/2012/10/05/georgia-guidestones/ http://www.vestinet.rs/pogledi/tajni-znaci-novog-svetskog-poretka-kojima-nam-predskazuju-sudbinu-2

SADRAJ ..........................................................................................................................4 PREDGOVOR ................................................................................................................. 15 UVOD: ZATO JE OVO NAJVANIJA TEMA DANANJEG OVEANSTVA? ...... 16 I DEO................................................................................................................................... 17 BANKARSTVO I BANKARI .............................................................................................. 17 GLAVNI UZROK SVIH PROBLEMA DANANJEG OVEANSTVA ........................... 17 KENEDIJEVA PORUKA JO AUKTUELNA ................................................................ 18 JOHN FITZGERALD KENNEDY (DON KENEDI) PORED ABRAHAMA LINKOLNA NAJPOZNATIJA RTVA BANKARA ................................................... 19 REKLI SU O BANKARIMA ......................................................................................... 200 TA SE U PROLOSTI PISALO I GOVORILO O BANKARIMA I NJIHOVOJ TAJNOJ VLADI ............................................................................................................................. 20 JOSIAH STAMP (JOUA STEMP), SVOJEVREMENO DIREKTOR BANK OF ENGLAND: BANKARSTVO JE ZAETO U NEPRAVDI I ROENO U GREHU! ............ 20 ENGLESKI LORD ACTON (LORD AKTON): VEKOVNI PROBLEM BANKARI PROTIV NARODA ...................................................................................................... 21 JAMES MADISON (DEMS MEJDISON), OTAC AMERIKOG USTAVA I ETVRTI PREDSEDNIK SAD: SPREMNI NA SVE DA ZADRE KONTROLU ..... 21 THOMAS JEFFERSON (TOMAS DEFERSON) , TREI PREDSEDNIK SAD: OPASNIJI OD VOJSKE ............................................................................................... 22 ABRAHAM LINCOLN (ABRAHAM LINKOLN), ESNAESTI AMERIKI PREDSEDNIK: U RUKAMA BANKARA NOVAC JE GOSPODAR, URUKAMA NARODA SLUGA..........................................................................................................23 ANDREW JACKSON (ENDRJU DEKSON), SEDMI AMERIKI PREDSEDNIK: LEGLO ZMIJA OTROVNICA I JAZBINA LOPOVA ................................................. 23 THEODOR TEDDY ROOSEVELT (TEODOR RUZVELT), DVADESET ESTI PREDSEDNIK SAD: IZDAVANJE NOVCA NE SME BITI U PRIVATNIM RUKAMA .................................................................................................................... 24 WOODROW WILSON (VUDRO VILSON), DVADESET OSMI PREDSEDNIK SAD - OVEK KOJI JE TAMPANJE DOLARA PREPUSTIO FED-u: POTPISIVANJEM ZAKONA O FEDERALNIM REZERVAMA NEHOTINO UNITIO SVOJU ZEMLJU ...................................................................................................................... 25 WILLIAM LYON MACKENZIE KING (VILIJAM MEKENZI), BIVI KANADSKI PREMIJER: SVAKA NACIJA KOJA NEMA KONTROLU IZDAVANJA NOVCA BIVA UNITENA........................................................................................................ 25 JOHN FRANSIS HYLAN (FRENSIS HILAN), GRADONAELNIK NEW YORKA OD 1918. - 1925. GODINE: NEVIDLJIVA TAJNA VLADA KOJA POPUT DINOVSKE HOBOTNICE PREKRIVA SVE DRAVE I NACIJE........................... 26 CARROL QUIGLEY (KEROL KVIGLI), PROFESOR GEORGETOWN UNIVERZITETA: BANKARSKI CILJ: POLITIKA I EKONOMSKA KONTROLA CELOG SVETA..............................................................................................................26

BERTOLT BRECHT (BERTOLD BREHT), NEMAKI PESNIK: BANKARI OPASNIJI OD PLJAKAA BANAKA ...................................................................... 27 NAPOLEON BONAPARTE, FRANCUSKI CAR: BANKARI IZNAD CAREVA I DRAVA ..................................................................................................................... 27 OTTO VON BISMARK: UPOTREBIE BOGATSTVA AMERIKE DA ISKVARE CIVILIZACIJU ............................................................................................................ 27 REGINALD MCKENNA (REDINALD MEKEJN), ENGLESKI BANKAR: KONTROLIUI NOVAC, BANKARI KONTROLIU SUDBINU NARODA .......... 28 HENRY FORD (HENRI FORD), AMERIKI INDUSTRIJALAC: KADA BI NAROD RAZUMEO BANKASTVO IZBILA BI REVOLUCIJA .............................................. 28 BARRY GOLDWATER (BERI GOLDVOTER) AMERIKI SENATOR: FED JE IZVAN KONTROLE KONGRESA.............................................................................. 29 CHARLES A. LINDBERGH (ARLS LINDBERG), AMERIKI SENATOR (otac uvenog pilota Lindberga): ZAKON O FEDU NAJVEI PRAVNI ZLOIN U ISTORIJI ...................................................................................................................... 29 JAMES ABRAM GARFIELD (ABRAM GARFILD), POSLE ABRAHAM LINKOLNA DRUGI PREDSEDNIK SAD NA KOGA JE IZVREN ATENTAT: KONTROLORI NOVCA - APSOLUTNI GOSPODARI ........................................................................ 30 JO NEKOLIKO ZANIMLJIVIH CITATA: .................................................................... 30 VILIJAM KAR: OPASNIJI OD GANGSTERA ........................................................... 30 VINSENT VIKERS: ONI KOJI UPRAVLJAJU EMISIJOM NOVCA, UPRAVLJAJU I EKONOMIJOM ........................................................................................................... 31 DEJVID ROKFELER: TREBA NAM VELIKA KRIZA DA BI FORMIRALI SVETSKU VLADU I NOVI SVETSKI POREDAK ..................................................... 31 DON GALBRAJT, EKONOMISTA: EKONOMSKA NAUKA MASKIRA ISTINU.32 LAV TOLSTOJ: NOVI OBLIK ROPSTVA....................................................................32 MAJER AMEL ROTILD: DOZVOLITE MI DA IZDAJEM I KONTROLIEM NOVAC NEKE NACIJE I NEE ME BITI BRIGA KO DONOSI ZAKONE......................32 NEVEROVATNO, GOTOVO SVE NACIJE SU MU TO DOZVOLILE! I MNOGO VIE OD TOGA! .....................................................................................................................32 KRATKA ISTORIJA BANKARSTVA ............................................................................ 32 PRVE KOMERCIJALNE I CENTRALNE BANKE BILE SU PRIVATNE ................. 32 AMERIKE CENTRALNE BANKE ........................................................................... 34 PRVA I DRUGA CENTRALNA BANKA SAD .......................................................... 35 FEDERALNE REZERVE FED TREA PO REDU CENTRALNA BANKA SAD . 36 TA SU POZNATI POLITIARI, STRUNJCI I NOVINARI REKLI O FED-u? .......... 37 AMERIKI KONGREMSEN LOUIS THOMAS McFADDEN (TOMAS MEK FAJDEN)...................................................................................................................... 37 RICHARD C. COOK O FEDERALNIM REZERVAMA I MCFADDENU.................. 38 EUSTAS MULLINS (JUSTAS MALINS) - MODA NAJVEI BORAC PROTIV FED-a ........................................................................................................................... 39 MULLINSOVA KNJIGA "TAJNE FEDERALNIH REZERVI" ................................... 40

ROTILDSKE TAJNE ................................................................................................. 41 ROTILDI KONTROLIU MEDIJE ........................................................................... 43 JOHN FITZGERALD KENNEDY ............................................................................... 44 ABRAHAM LINCOLN ................................................................................................ 45 G. EDWARD GRIFFIN ................................................................................................ 46 (25): .............................................. 47 .................................................................................................. 48 .............................................................. 48 ................................................................... 49 ............................................................................................................. 49 CARROLL QUIGLEY ................................................................................................. 49 MCCONNELL, CAMPBELL R. & BRUE, STANLEY L. ........................................... 50 SJEDINJENE AMERIKE DRAVE SU U BANKROTU VE OKO 80 GODINA ... 51 DANANJE EVROPSKE BANKARSKE INSTITUCIJE ................................................ 52 BANKA ZA MEDUNARODNA PORAVNANJA - BIS, BAZEL, VAJCARSKA ..... 52 (BANK FOR INTERNATIONAL SETTLEMENTS BIS) ......................................... 52 OSNIVANJE, PRAVNA OBELEJA I OVLATENJA BIS-a..................................... 53 NA KOJI NAIN BIS UTIE NA SVETSKU EKONOMIJU? .................................... 55 BIS: Niske kamatne stope prijete financijskoj stabilnosti .............................................. 55 EVROPSKA MONETARNA UNIJA ........................................................................... 56 HRONOLOGIJA NASTANKA EMU .......................................................................... 56 PARISKI KLUB ........................................................................................................... 58 LONDONSKI KLUB ................................................................................................... 59 EVROPSKA INVESTICIONA BANKA (EUROPEAN INVESTMENT BANKEIB/BANQUE EUROPENNE D'INVESTISSEMENT-BEI ) ..................................... 59 EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (EUROPEAN BANK FOR RECONSTRUCTION AND DEVELOPMENT - EBRD) ............................................. 60 RAZVOJNA BANKA SAVETA EVROPE .................................................................. 61 EVROPSKA CENTRALNA BANKA (EUROPEAN CENTRAL BANK - ECB) ......... 61 NOVE EVROPSKE INSTITUCIJE ZA FINANSIJSKU STABILNOST ................... 63 EVROPSKI STABILIZACIONI MEHANIZAM - BUDUI EVROPSKI FED? .............. 64 EVROPSKI STABILIZACIONI MEHANIZAM - DO SADA NAJVEA PREVARA LANICA EVRO ZONE ............................................................................................. 66 Ulagai spremni platiti da bi posudili novac Europskom fondu ..................................... 67 ECB POPUTA POD PRITISCIMA TRITA U RJEAVANJU DRAMATINE EKONOMSKE KRIZE ................................................................................................. 69 Povijesna odluka Europske sredinje banke: Neogranieno kupovanje dugova spaava eurozonu ....................................................................................................................... 69

Ustavni sud Nemake spasava evrozonu ....................................................................... 70 Evropska centralna banka je tajna vlada ........................................................................ 71 Evropska centralna banka protiv politike Banke Japana ................................................ 71 SVA FED-ova MONSTRUOZNA DECA ........................................................................ 72 MEUNARODNI MONETARNI FOND (International Monetary Fund-IMF) UBICA BRILJIVOG LICA ......................................................................................................... 72 DA LI JE MMF S PRAVOM NAJOMRAENIJA BANKARSKA INSTITUCIJA NA SVETU? ....................................................................................................................... 74 Tajni planovi MMF-a i Svjetske banke za obnovu i razvoj zabrinjavaju ........................ 74 ETIRI KORAKA DO PROKLETSTVA..................................................................... 74 MMF I SVETSKA BANKA DVA ORUA RAZBIJAA NACIONALNOG SUVERENITETA ........................................................................................................ 76 Razgovor sa profesorom Miselom Cosudovskim........................................................... 76 Slobodna trgovina: prva sestra rata................................................................................ 77 Drave i teritorije .......................................................................................................... 79 STOLEE RATA ......................................................................................................... 81 POZOVI MMF RADI SAMOUBISTVA ...................................................................... 83 BEZ ZELENOG SVETLA............................................................................................ 84 CILJ ZAUSTAVITI NAPREDAK ..................................................................................85 DA LI JE BUGARSKA KOLONIJA? .......................................................................... 86 FORMULA NOVOG KOLONIJALIZMA ................................................................... 86 DUNIKA EKONOMIJA .......................................................................................... 88 ISTONI ZMAJEVI PROTIV ZAPADNOG LEVIJATANA ....................................... 89 ........................................................................................................... 89 Argentinska predsjednica o MMF-u: "Argentina je kost u grlu globalnog pljakakog financijskog sistema jer je unitila mit o nunosti vanjskog zaduivanja" ...................... 90 Meunarodni monetarni fond ubojica briljivog lica .................................................. 91 POLITIKA MMF-A ..................................................................................................... 92 "Arapska proljea" i MMF - umjesto razvoja i blagostanja pad u duniko ropstvo ....... 95 MMF sugerira: u mirovinu sa 67 godina, PDV na kruh 10 posto! .................................. 98 Ekonomista Zoran Popov: Ne treba nam MMF ............................................................. 98 MMF poruio Maarskoj da "stegne kai" .................................................................. 100 MMF trai do 500 milijardi dolara novih finansija ...................................................... 100 Bajec: Srbija mora da potuje ogranienje deficita ...................................................... 101 BiH ponovo zove u pomo Meunarodni monetarni fond ........................................... 101 ETIRI KORAKA DO PROKLETSTVA NA PRIMERU BIVIH JUGOSLOVENSKIH REPUBLIKA........................................................................... 102 VEROVALI ILI NE: SVE RASPRODALI, A JO SE I ZADUILI PREZADUILI. 103 Zvonimir Trajkovi ..................................................................................................... 104

Dug drava bive SFR Jugoslavije vei od 133 milijardi evra odnosno oko 185 milijarde $ ................................................................................................................................. 104 Kako su nas opljakali ................................................................................................ 104 Pljakanje Srbije ......................................................................................................... 111 Nevidljivi poslovi ....................................................................................................... 112 Ide li Srbija u susret potpunoj dravnoj i nacionalnoj tragediji? ................................... 113 Otvoreno pismo potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vuiu............................... 115 Politiari nas upropastili: Svih est jugoslavenskih republika je 1988. bilo zadueno tek 13,5 mlrd .................................................................................................................... 115 U 20 godina od priznanja Hrvatske vanjski dug narastao 20 puta ................................ 116 SVETSKA BANKA (WORLD BANK) - PLANIRANA KAO BUDUA SVETSKA CENTRALNA BANKA?............................................................................................ 117 DA LI SE SVETSKA BANKA MALIM KORACIMA KREE KA CENTRALNOJ SVETSKOJ BANCI? .................................................................................................. 119 MAJKL OSUDOVSKI (Michel Chossudovsky) - "GLOBALIZACIJA BEDE I NOVI SVETSKI POREDAK"............................................................................................... 119 Esej na knjigu: "Globalizacija bijede i novi svjetski poredak" ..................................... 119 Mali koraci prema velikoj globalnoj valuti i sredinjoj svjetskoj banci 1 deo. .................. 120 JO NEKE UTICAJNE REGIONALNE MEUNARODNE BANKE ....................... 121 ISLAMSKA BANKA ZA RAZVOJ - Islamic Development Bank (IsDB) .................. 121 AZIJSKA RAZVOJNA BANKA - Asian Development Bank (ADB) ......................... 122 SEVERNOAMERIKA RAZVOJNA BANKA - North American Development Bank (NADB) ............................................................................................................. 123 INTER AMERIKA RAZVOJNA BANKA - Inter-American Development Bank (IADB or IDB or BID)....................................................................................... 123 AFRIKA RAZVOJNA BANKA - African Development Bank (AFDB) ................... 124 POPISI I LISTE GLOBALNIH BANAKA U SVETU ................................................ 125 Popisi banaka ..................................................................................................................... 125 Popis meunarodnih bankarskih institucija ......................................................................... 125 Popis sistemski vanih banaka ............................................................................................ 126 II DEO: .............................................................................................................................. 129 KAKO NAS BANKARI OBMANJUJU VARAJU ............................................................. 129 ISTINA O NOVCU I MONETARNOJ SUVERENOSTI DANANJIH DRAVA ............ 129 ZATO JE STVOREN EVRO? .................................................................................. 129 TAJNA EVROZONE: EVRO JE STVOREN DA BI EVROPA BILA POKORENA? 130 BRITANSKA IMPERIJA JE TVOREVINA MLETAKIH TRGOVACA ................. 131 STVARANJE EU PLAN ZA POKORAVANJE SUVERENIH DRAVA .............. 132 SPASAVANJE BANAKA OD DRAVA .................................................................. 135 OVEANSTVO U PAUKOVOJ MREI BANKARSTVA ......................................... 136

Ima li zavere u meunarodnim finansijama, ili je to samo teorija? ............................... 136 ta bi trebalo da se desi da se nai strunjaci zainteresuju za injenice koje utiu na ekonomski ivot Srbije? ..................................................................................................... 137 vicarski bankar otkriva Bilderberg kriminalce ........................................................... 141 VEINA DRAVA U DUNIKOM ROPSTVU............................................................. 146 FINANSIJSKI DERIVATI ......................................................................................... 146 TA SU FINANSIJSKI DERIVATI? ......................................................................... 147 ELEKTRONSKI NOVAC - VRHUNAC BANKARSKE PREVARE ............................. 149 1. MODEL E-BANK .................................................................................................. 149 SWIFT ........................................................................................................................ 150 2. TIPOVI SISTEMA ELEKTRONSKOG PLAANJA ............................................. 150 2.1. Elektronski novac................................................................................................. 151 2.2. Elektronski ekovi ............................................................................................... 152 2.3. Platne kartice ....................................................................................................... 152 EVO ZVANICNOG DOKUMENTA EUROPSKE UNIJE : ....................................... 152 Elektronski novac menja papirni novac ....................................................................... 154 DEFINICIJA I OSNOVNE ODLIKE ELEKTRONSKOG NOVCA ........................... 156 FAKTORI KOJI UTIU NA RAZVOJ ELEKTRONSKOG NOVCA ........................ 156 (TAJNA) SVRHA DIGITALNOG-ELEKTRONSKOG NOVCA ............................... 157 NAJVEI SVETSKI DUNICI (prema nezvaninim podacima sa net-a).................... 157 TABELA NEKIH OD NAJZADUENIJIH ZEMALJA ............................................. 159 KO VLADA SVETOM?................................................................................................. 162 KAKO PRODATI NITA I ZARADITI - HILJADE MILIJARDI DOLARA............. 162 KAKO JE NASTAO NOVAC .................................................................................... 163 BANKARSTVO POIVA NA PREVARI .................................................................. 164 MEDJUNARODNI BANKARI POSTAJU GOSPODARI DRAVA ......................... 164 TA JE NACIONALNI DUG ..................................................................................... 165 MODERNO ROBOVLASNITVO ............................................................................ 167 CILJ BANKARA JE SVETSKA VLADA .................................................................. 168 ROTILDI PRVI NAPRAVILI OBEVETAJNU MREU ........................................ 168 KOME SLUI "MEDJUNARODNA ZAJEDNICA" .................................................. 171 DES GRIFFIN - "ETVRTI RAJH BOGATIH" ............................................................ 173 O NOVINARIMA: ..................................................................................................... 174 O UJEDINJENIM NACIJAMA: ................................................................................. 174 O LINKOLNU: .......................................................................................................... 175 "LINCOLNOV USTAVNI NOVAC ........................................................................... 175 O DRAVNIM OBVEZNICAMA ............................................................................. 175

10

O PRIVATNOJ CENTRALNOJ BANCI: ................................................................... 175 O FED-u: .................................................................................................................... 176 O TOME KAKO JE POSTUPNO OBEZVREIVAN AMERIKI NACIONALNI DOLAR I KAKO JE KRIVOTVOREN FED-ov PROTIVUSTAVNI DOLAR: .......... 177 KAKO JE NA AMERIKOM SUDU DOKAZANO DA FED-ov DOLAR KRIVOTVOREN I DA VREDI MANJE OD POTANSKE MARKE:....................... 179 O VELEIZDAJI:......................................................................................................... 180 JO JEDNOM DA SE PODSETIMO KAKO IZGLEDA FED-ov KORPORATIVNI GRB: .......................................................................................................................... 180 ENGLESKA KRALJICA NA ELU SVETSKE FINANCIJSKE MAFIJE I TAJNIH DRUTAVA .............................................................................................................. 182 ROTILDOVA OKUPACIJA .................................................................................... 185 CRVENI TIT IZ FRANKFURTA............................................................................. 186 ENGLESKI ROTILDI .............................................................................................. 187 ROTILDI U SRBIJI.................................................................................................. 190 Soroeva mrea u Srbiji .............................................................................................. 191 Politika akvizicija Soroa .......................................................................................... 193 Kakvi su interesi Rotilda na Kosmetu i u Vojvodini .................................................. 194 Investicioni fondovi .................................................................................................... 195 Rotildi u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Federaciji BiH, Hrvatskoj i Makedoniji ...... 197 Federacija BiH ............................................................................................................ 198 Hrvatska ..................................................................................................................... 200 Makedonija ................................................................................................................. 200 DR BUDIMIR STAKI O FED-u U KNJIZI "MEUNARODNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE" ........................................................................................................... 202 JO O FED-u: DELOVI INTERVJUA IVONE IVKOVI SA BORKOM VUI .. 204 "IZVOZ" NOVCA (IZVOZ INFLACIJE): DOLAR JE NAA VALUTA, ALI JE VA PROBLEM". .............................................................................................................. 206 SPORAZUM IZ BRETTON WOODS-a: POETAK OTIMANJA MONETARNE SUVERENOSTI............................................................................................................. 206 Bretton Woods ................................................................................................................. 207 TA SE UISTINU DESILO U BRETTON WOODS-u? ................................................. 208 EKONOMSKE UBICE............................................................................................... 209 DRAVNI, MONETARNI I LJUDSKI SUVERENITET ............................................... 211 DRAVNI SUVERENTET ....................................................................................... 211 MONETARNI SUVERENITET ................................................................................. 212 MONETARNA SUVERENOST JE U PRIVATNIM RUKAMA ................................ 212 DRAVNO I PRIVATNO VLASNITVO .................................................................... 214 Dravno vlasnitvo ..................................................................................................... 214

11

KAKO IZGLEDA PRIVATIZACIJA NA PRIMERU REPUBLIKE HRVATSKE: .... 215 STRANE BANKE VE DUE VREME KONTROLIU HRVATSKU EKONOMIJU ................................................................................................................................... 215 KO SU VLASNICI BANAKA U HRVATSKOJ?....................................................... 215 KO JE I KADA RASPRODAO HRVATSKE BANKE? ............................................. 216 VLASNICI BANAKA U SRBIJI ................................................................................ 217 LJUDSKI SUVERENITET......................................................................................... 219 PRIVATNO VLASNITVO....................................................................................... 220 KAKO BANKARI UZURPIRAJU MONETARNU FUNKCIJU .................................... 220 KAKO UZURPACIJA MONETARNE FUNKCIJE DELUJE U PRAKSI .................. 222 IJA JE CENTRALNA BANKA ITALIJE? ............................................................... 223 IJA JE CENTRALNA BANKA ENGLESKE? ......................................................... 225 IJA JE CENTRALNA BANKA EVROPSKE UNIJE? ............................................. 225 IJA JE NARODNA BANKA SRBIJE? .................................................................... 226 NARODNA BANKA SRBIJE KAO EKSPOZITURA INTERNACIONALNIH BANKARA ................................................................................................................ 227 III DEO: ............................................................................................................................. 229 GDE JE IZLAZ? ................................................................................................................ 229 TRENUTNO STANJE................................................................................................ 229 O NOVCU...................................................................................................................... 230 TA JE NOVAC I EMU SLUI?............................................................................. 230 DOBAR SLUGA, A NAJGORI GOSPODAR! ........................................................... 230 ta mislite: da li novac treba da nam slui, ili treba da slui bankarima da nas porobe? ................................................................................................................................... 231 DEFINICIJE NOVCA ................................................................................................ 231 PRETVARANJE NOVCA U ROBU - SUTINA BANKARSKE PREVARE I NAJVEA LUDOST U LJUDSKOJ ISTORIJI ................................................................................ 232 ZATO CENTRALNE BANKE MNOGIH DRAVA NE EMITUJU SOPSTVENI NOVAC? .................................................................................................................... 233 POSLEDICE "TRGOVINE" NOVCEM ..................................................................... 234 INOSTRANI KREDITI - FINANSIJSKI KANCER ....................................................... 235 TREBA LI JO RAZLOGA PROTIV UZIMANJASTRANIH KREDITA?................ 235 STOLEE RATA ....................................................................................................... 236 GORDANA MARINKOVI: TA MOEMO NAUITI OD GRKE I EKVADORA ILI DUGOVI KOJE NE TREBA VRAATI .............................................................. 237 KAKO UZIMANJE STRANIH KREDITA DELUJE NA DOMAU PRIVREDU?....... 238 JAPANSKO PRIVREDNO UDO ......................................................................... 240 KINESKO PRIVREDNO UDO ............................................................................... 241 INFLACIJA KAO POSLEDICA MONETARNE POLITIKE ......................................... 243

12

POZAJMLJIVANJE NOVCA UZ KAMATU - LIHVARENJE ..................................... 243 KAMATE - NI U SNU!.................................................................................................. 245 MARGRIT KENNEDY .............................................................................................. 245 NA KRAJU UVEK OSTAJE JEDAN ......................................................................... 246 PRIA O KAMATAMA ILI PRIA O TOME KAKO VEE RIBE JEDU MANJE . 246 ZATO BI BILO KOJA KAMATA MORALA BITI STROGO ZABRANJENA, A POZAJMLJIVANJE NOVCA UZ KAMATU KANJIVO PO ZAKONU? ................... 247 DA LI SE KROZ KAMATE VRI PRIKRIVENA TRGOVINA NOVCEM? ............ 248 PRAVI NOVAC: NOVAC KAO SREDSTVO RAZMENE (SREDSTVO PLAANJA) NEKREDITNI NOVAC - NEKAMATNI NOVAC ........................................................ 249 Nekreditni novac......................................................................................................... 250 Teorijska priroda nekreditnog novca ........................................................................... 250 Svjetske refleksije na ideju nekreditnog novca ............................................................ 251 STOJAN NENADOVI ............................................................................................. 252 Pismo profesoru Labusu.............................................................................................. 252 Razvoj Srbije, odmah! ................................................................................................ 255 DEVIZNE REZERVE - OMA OKO VRATA NACIONALNE SUVERENOSTI ........ 256 Lista zemalja sa najveim deviznim rezervama u svetu: .............................................. 256 TA SU UISTINU DEVIZNE REZERVE? ................................................................ 257 Strana okupatorska vojska koja je pod kontrolom i na raspolaganju rotildima ........ 258 ZAKON O NARODNOJ BANCI SRBIJE (NBS) JE NEUSTAVAN .......................... 259 U REPUBLICI HRVATSKOJ SITUACIJA AK I LOIJA ....................................... 261 PO ULASKU U EU STANJE E BITI JO GORE .................................................... 262 Izmjene Zakona o HNB-u posljednji su korak prema skoranjem lanstvu Hrvatske u Europskoj Uniji .......................................................................................................... 263 SITUACIJA U BOSNI I HERCEGOVINI .................................................................. 263 NEKADANJE STANJE MONETARNE POLITIKE U BIVOJ JUGOSLAVIJI ..... 264 NAGLAVAKE OKRENUT KONCEPT NEZAVISNOSTI CENTRALNIH BANAKA ................................................................................................................................... 265 DEFINICIJA I KONCEPTI POIMANJA NEZAVISNOSTI ....................................... 265 KOLIKO DOLARA KUPITE, TOLIKO MOETE DA EMITUJETE VLASTITOG NOVCA ..................................................................................................................... 265 Privatizacijska pljaka u Hrvatskoj planirana je i napravljena lukavo kao i u mnogim zemljama svijeta ......................................................................................................... 267 TA BI SE DESILO DA CENTRALNE BANKE EMITUJU DOMAI NOVAC MIMO MMF-ovih PRAVILA? ............................................................................................... 268 Island oprostio i obrisao hipotekarne dugove graana ................................................. 269 Financijski krah se blii! Nemamo izbora? Pa pogledajmo Island ............................... 269 DOLARSKA OKUPACIJA SVETA .............................................................................. 273

13

KOLIKO DOLARA KRUI PO SVETU? .................................................................. 273 EMISIONA DOBIT - SEIGNIORAGE....................................................................... 274 LIBOR - TAJNA FORMULA NAJVEIH SVETSKIH PLJAKAA ...................... 275 CENA KAPITALA NADUVAVA SVE CENE .......................................................... 279 LIBOR JE SRCE KRVOTOKA KOJI STVARA KAMATE....................................... 281 SVE BANKE SU POVEZANE I POSEDUJU SKORO ITAV SVET ...................... 281 OVO JE SPISAK DANAS NAJMONIJIH SVETSKIH BANAKA I KORPORACIJA KOJE SU POVEZANE............................................................................................... 282 PRAVILA IGRE KOD DEFINISANJA LIBORA ...................................................... 284 PRIBLIAVA SE VELIKI KOLAPS ............................................................................. 285 US DOLAR E DOIVERTI KOLAPS U 2013. GODINI ......................................... 285 ............................................................................................................. 286 KAKO DA SE REIMO DOLARSKOG I EVRO TERETA?......................................... 288 NAJANIJA TEMA SVETSKE EKONOMIJE .......................................................... 288 BRIKS ........................................................................................................................ 288 BRIKS hoe svoju banku ............................................................................................ 289 NAJVANIJI INSTRUMENTI ZA BORBU PROTIV ROTILDA ........................... 290 IRI PREGLED MOGUIH REENJA ..................................................................... 291 NOVA SVETSKA OBRAUNSKA JEDINICA ZA MEUNARODNA PLAANJA ................................................................................................................................... 293 KAKO BI NA OVAKVE PREDLOGE MOGLE REAGOVATI SAD I EU? .............. 294 POJEDINANE AKCIJE I AKTIVNOSTI .................................................................... 294 TA SVAKI POJEDINAC MOE UINITI? ............................................................ 294 SLANJE E-MAILOVA I PISAMA ............................................................................. 295 UKLJUIVANJE U DOMAE I MEUNARODNE FORUME ............................... 295 TRAENJE SMENE UREDNIKA DRAVNIH MEDIJA ......................................... 295 OTKRIVANJE I IRENJE ISTINE O BANKARSKIM PREVARAMA .................... 295 FORMIRANJE SPECIJALNIH DOMAIH I MEUNARODNIH SUDOVA I TUILATAVA ZA ROTILDSKE BANKARE ...................................................... 296 KRIVINO GONJENJE I PARNINE TUBE ......................................................... 296 VANREDNI IZBORI NA SVIM NIVOIMA .............................................................. 296 NACIONALIZACIJA PRIVATNIH BANAKA ......................................................... 296 PRETVARANJE CENTRALNIH BANAKA U SDK ................................................. 296 STOPIRANJE PLAANJA MEUNARODNIH DUGOVA PREMA SAD i EU....... 296 PREISPITIVANJE DUNIKO-POVERILAKIH ODNOSA .................................. 297 PONITAVANJE PRIVATIZACIJA ......................................................................... 297 UKIDANJE KAMATA I UVOENJE NEKREDITNOG NOVCA ............................ 297 ODUSTAJANJE OD OBAVEZNE KUPOVINE DEVIZNIH REZERVI ................... 297

14

ODUSTAJANJE OD OGRANIENJA EMISIJE ZDRAVOG DOMAEG NOVCA VEZIVANJEM PRAVA EMITOVANJA ZA VISINU DEVIZNIH REZERVI .......... 297 ODUSTAJANJE OD VEZIVANJA VREDNOSTI DOMAIH VALUTA ZA DOLAR I EVRO ......................................................................................................................... 297 BORBA PROTIV ULASKA U EVROPSKU UNIJU...................................................297 SVETSKE ZAVERE ...................................................................................................... 299 REZIME - ZAKLJUAK ............................................................................................... 300 SPISAK UPOTREBLJENIH (I NEUPOTREBLJENIH) BANKARSKIH SKRAENICA ....................................................................................................................................... 302 KORISNI DOKUMENTARNI FILMOVI ...................................................................... 302

15

PREDGOVOR
Ako u hipotetikom organizmu oveanstva zamislimo ljude kao normalne i zdrave elije, a rotildske bankare i ostale svetske zaverenike kao zaetak kancerogenih elija, koje u nameri uspostavljanja apsolutne tiranije pokuavaju unititi ogromnu veinu ostalih elija, moda bismo mogli dobiti bar priblinu sliku ove igre koja se ve due vreme odvija izmeu bankara i oveanstva. Naravno, oveanstvo je po moi i inteligenciji neuporedivo inteligentnije i nadmonije od tih pohlepnih i malobrojnih elija opakih namera, ali ini se da veina ostalih elija jo uvek nije svesna onoga ta se uistinu deava. Ukoliko bi bio istinit makar i deli onoga to se o skrivenim bankarskim aktivnostima i namerama pie i pria po intrenetu, i ukoliko, zbog utanja glavnih medija, koji su pod gotovo potpunom bankarskom kontrolom, veina ljudi o tome nema nikakvih informacija i saznanja, smatrate li da bi oni koji saznaju za takve informacije bili duni o tome obavestiti ostale ljude, pogotovo ukoliko te informacije potiu iz dueg vremenskog perioda i od mnotva respektabilnih osoba? Ako je va odgovor pozitivan, onda verujemo da ete se pridruiti velikom i sve veem broju "zvizdaa" koji javnost pokuavaju obavestiti o skrivenim aktivnostima i opakim namerama te malobrojne grupe bankarskih otpadnika, ije kriminalne radnje po svojim ukupnim efektima i posledicama verovatno prevazilaze zbir tetnih efekata i tetnih posledica svih krivinih dela uinjenih tokom poznate ljudske istorije. Ova knjiga ima za cilj da iru javnost upozna sa odreenim neverovatnim istinama i injenicama o prikrivenom i kriminalnom delovanju bankara na meunarodnom i lokalnom planu, o kojima svi javni mediji uporno i zavereniki uti. Knjiga u sutini predstavlja kompilaciju tekstova, vesti, citata iz knjiga i raznih drugih sadraja objavljenih na internetu na temu banaka i bankara, kao i komentara, ocena, zakljuaka i predloga samog autora usmerenih na razotkrivanje najvanijih bankarskih tajni, i konkretnih mera, akcija i aktivnosti neophodnih za prevazilaenje sadanje teke situacije. Krajnje je vreme da se svet upozna sa svim rotildskim kriminalnim aktivnostima i genocidnim planovima. Vreme je da se suvereni ljudi svih nacija organizuju i umree, i preduzmu potrebne mere da rotilde spree u njihovim namerama i zaustave u tom ludakom pohodu. I da se upoznaju sa injenicom da su te najvee varalice na svetu, preko SAD i EU, izdale novca bez pokria ija vrednost iznosi oko 32.000 milijardi US dolara1 (svako od njih po 16.000 milijardi dolara), to je znatno vea suma od ukupnog svetskog novca u opticaju.

Mnogi upueni strunjaci tvrde da je ta cifra i do 100, pa ak i 1000 puta vea, jer u taj iznos nije uraunat tkzv. spekulativni novac.

16

I da shvate da je dolo do prenaprezanja tog ogromnog balona i da je svetsko finansijsko trite poelo polagano dolare i evre ispuhavati i vraati poiljaocima. I da shvate da je dananja svetska kriza drugaija od svih dosadanjih, jer se taj finansijski balon fiziki ne moe dalje pumpati zbog pretnje od mogueg pucanja. I da shvate da su preko 95% tog novca rotildi izvezli izvan SAD i EU, i tako zatrovali ekonomije gotovo svih zemalja, zbog ega danas svi ljudi sveta silom plaaju cenu te inflacije nevienih razmera.
Ova knjiga i pria nisu zavreni i i ispisani, a nee ni biti dok se u borbu za istinu i pravdu ne ukljui neophodan broj suverenih ljudi. Moda je upravo neko od vas jeziak na vagi koji e prevagnuti u korist oveanstva. Oni od vas koji prihvataju glavne teze i ideje ove knjige mogu se i sami ukljuiti u tu borbu na nain za koji smatrate da je najbolji. Za sve takve itaoce poruka i upozorenje: U BORBI ZA ISTINU I PRAVDU RE JE NAJISPRAVNIJE I NAJMONIJE ORUJE.

UVOD: ZATO JE OVO NAJVANIJA TEMA DANANJEG OVEANSTVA?

U dananje vreme opstanak oveanstva ugroen je vie nego ikada. Ali glavna pretnja ne dolazi od atomskog i drugog naoruanja za masovno unitenje kojeg ima toliko da se celo oveanstvo uniti mnogo puta, nego od male grupe ljudi ili tanije svega nekoliko porodica koje na razne naine vekovima pokuavaju da ostvare svoj bezumni cilj: DA POROBE CELO OVEANSTVO. Dugo vremena kroz istoriju smenjivale su se generacije tih porodica, menjale su se prilike, naini i taktike za realizaciju tog cilja, menjala su se podneblja i geografski prostori njihovog delovanja, ali od cilja nisu odustajali. Menjala su se vremena, epohe i ljudi, samo se njihov cilj nikako nije menjao. U novije vreme desile su se dve stvari koje su bitno uticale na njihovu dalju strategiju u tom bespotednom ratu: Prvo, bankari su pronali pravo i moda jedino sredstvo koje ih moe na za njih bezbedan nain bar pribliiti ostvarenju njihovog hiljadugodinjeg sna, a to je bankarstvo u obliku koji se praktikuje u poslednjih nekoliko stotina godina. Drugo, u meuvremenu se broj protivnika sa kojima vode ovaj tihi rat toliko umnoio da im to predstavlja jednu od najveih prepreka za ostvarenje pomenutog cilja, zbog ega su kao dodatni i usputni cilj postavili i fiziko unitenje preko 90% dananje ljudske populacije.

17

Zahvaljujui bankarstvu i korupciji, bankari su u dananje vreme prema nekim procenama uspeli direktno ovladati sa najmanje 60% - 80% celokupne privatne imovine na planeti, tako da su se sadanji potomci tih porodica opasno pribiliiti glavnom cilju njihovih davnih predaka, s tim da manje-vie tiho i potajno zadnjih stotinjak godina uveliko rade i na ostvarenja sporednog cilja: istrebljenju oveanstva. Onima koji o ovoj temi nemaju mnogo, ili nemaju nikakvih informacija, verovatno e se prethodne teze uiniti isuvie fantastinim i neverovatnim, ali verujemo da e promeniti miljenje ukoliko se naoruaju strpljenjem i iitaju knjigu do kraja, kako bi se upoznali ne samo sa argumentima koji to potvruju, nego i sa nainima, metodama i strategijama uz pomo kojih bankare moemo spreiti u njihovim mranim namerama. Uostalom, mnogi ljudi, a posebno mladi, su ve shvatili da su glavni problem oveanstva bankari i bankarstvo, ali jo uvek nisu u potpunosti svesni svih detalja sistemske bankarske prevare, odnosno kriminalnih naina i metoda na kojima novac i bankarstvo poivaju. Zato ova knjiga ima za cilj da pokae ne samo sadanje katastrofalno stanje u svetu i kratku istoriju koja mu je prethodila, nego i da rasvetli glavne principe na kojima bankarska prevara poiva i funkcionie. Autor e pored toga dati i vlastiti predlog konkretnih mera, metoda i strategije za izlaz iz ove neodrive situacije.

I DEO BANKARSTVO I BANKARI GLAVNI UZROK SVIH PROBLEMA DANANJEG OVEANSTVA

Da li ste se ikada zapitali zato ljudi u dvadeset prvom veku u gotovo svim zemljama sveta, i pored do sada nevienog tehnolokog razvoja, rade sve vie vremena za sve manje novca? Zato se gotovo u svim dravama, pa ak i u onim ekonomski najrazvijenijim, ve godinama smanjuju plate i penzije, a poveavaju postojei i stalno uvode novi i drugaiji porezi, takse i slini nameti? Znate li ta je bankarstvo i ko su danas najbogatiji ljudi na planeti? Znate li ta je novac? I ko ima pravo da ga "tampa"? Znate li ta je drava i da li ona ima pravo da u ime vas, kao njenih dravljana, uzima inostrane kredite i da vas zaduuje bez vae saglasnosti, i protivno vaoj volji? Jeste li se ikada zapitali da li suverena drava ima pravo da uzima kredite od bilo koga, a posebno od inostranih ili meunarodnih banaka i drugih stranih finansijskih institucija?

18

Znate li zato se sve dananje drave toliko zaduuju kod MMF-a, Svetske banke i drugih globalnih, regionalnih i lokalnih bankara? Znate li zato se u poslednjih 20 godina drave silom teraju da uzimaju vanjske kredite? Znate li ko u sutini stoji iza svih svetskih i ostalih ratova, pueva, pobuna, plianih, narandastih i ostalih revolucija, arapskih i drugih prolea, masovnih demonstracija i protesta? Znate li ko koi i onemoguava ljudski razvoj u bilo kom smislu? Znate li ko promovie potroaki mentalitet po cenu unitavanja ivotne sredine i ugroavanja planete? Znate li ko pod maskom demokratije svim nacijama na planeti po svaku cenu pokuava oduzeti suverenitet i slobodu? Znate li ko gotovo svim ljudima eli oduzeti zdravlje, slobodu i ivot, pokuavajuia da uniti vie od 9/10 dananjeg oveanstva kroz izazivanje ratova, vakcinama, zakone o hrani (kodeks alimentarius), lekovima, genetski modifikovanom hranom, zapraivanjima iz aviona, elektromagnetskim zracima (HARP), programiranjem ponaanja, i na bezbroj drugih naina? Znate li kako se drave, narodi i pojedinci mogu osloboditi dananje uasne bankarske tiranije? ... Naravno da u nastavku itaoci nee nai odgovore na sva ova i mnoga slina pitanja, ali e gotovo sigurno naii na mnoge okantne injenice i informacije za koje nikada nisu uli. Moda e makar nekima od vas te nove injenice i informacije pruiti priliku da novac, bankare i dananji monetarni i kreditni sistem u svetu i kod kue vidite u sasvim novom i drugaijem svetlu. Ukoliko tada i sami preduzmete neke konkretne mere i korake kako biste zatitili ivot, zdravlje i slobodu nae dece, porodica, nacije, oveanstva, moda e svrha ove knjige biti ispunjena.

KENEDIJEVA PORUKA JO AUKTUELNA

JOHN FITZGERALD KENNEDY (DON KENEDI) PORED ABRAHAMA LINKOLNA NAJPOZNATIJA RTVA BANKARA

John Fitzgerald " Jack " Kennedy (1917 - 1963)

19

U govoru pred Udruenjem amerikih novinskih izdavaa, 27.04.1961. godine, Kenedi je, izmeu ostalog, rekao: "Dame i gospodo, Sama re tajnost je odbojna u slobodnom i otvorenom drutvu. Svi mi smo kao ljudi uroeno i istorijski protivnici tajnih drutava, tajnih zakletvi, i tajnih procedura. Jer svi mi irom sveta stojimo nasuprot jedne monolitske i nemilosrdne konspiracije koja se najvie koristi tajnim sredstvima u cilju proirenja svojih interesnih sfera, infiltracijom umesto invazije, prevratima umesto izborima, zastraivanjem umesto slobodom izbora. To je sistem koji je regrutovao iroke ljudske i materijalne resurse zarad izgradnje jedne gusto zbijene, visoko efikasne maine koja se sastoji od vojnih, diplomatskih, obavetajnih, ekonomskih, naunih i politikih operacija. Njihova priprema je tajna, neobelodanjena. Njihove greke se zakopavaju, a ne objavljuju. Njihovi disidenti su uutkivani, nikad hvaljeni. Zato je atinski zakonodavac Solon proglasio nezakonitim svako ustuknue od rasprave. Traim vau pomo u ovom silnom zadatku informisanja i upozoravanja amerikog naroda, uveren da e uz vau pomo ovek postati onakav kakvim je predodreen da bude: slobodan i nezavisan."

Posle ovakve izjave, i posle pokuaja da od amerike centralne banke, poznate pod nazivom Federalne Rezerve, oduzme funkciju tampanja novca, moda e biti jasnije zato je ubijen.

20

REKLI SU O BANKARIMA TA SE U PROLOSTI PISALO I GOVORILO O BANKARIMA I NJIHOVOJ TAJNOJ VLADI

JOSIAH STAMP (JOUA STEMP), SVOJEVREMENO DIREKTOR BANK OF ENGLAND

Josiah Stamp (1880-1941)

BANKARSTVO JE ZAETO U NEPRAVDI I ROENO U GREHU!

Jo davne 1928. godine, u neformalnom razgovoru na Teksas Univerzitetu, JOSIAH STAMP je rekao:
"Bankarstvo je zaeto u nepravdi i roeno u grehu. Bankari su vlasnici Sveta. Ako im oduzmete vlasnitvo nad Svetom, ali im ostavite mo stvaranja novca, oni e brzim pokretom pera stvoriti dovoljno novca, da ga ponovo otkupe. Ipak, oduzmite im mo stvaranja novca, i sva ta velika blaga, kao to je i moje, e nestati, i trebaju nestati, jer e tada Svet postati lepe mesto za ivot. No, ukoliko elite ostati rob bankara i plaati trokove vaeg vlastitog ropstva, pustite ih da i dalje stvaraju novac."
http://en.wikipedia.org/wiki/Josiah_Stamp,_1st_Baron_Stamp

21

ENGLESKI LORD ACTON (LORD AKTON)

Lord John Emerich Edward Dalberg-Acton, (1834 1902)

VEKOVNI PROBLEM - NAROD PROTIV BANKARA

"Problem koji se gomila vekovima i oko kojeg e biti borbe pre ili kasnije, jeste narod protiv banaka." ... "Mo tei korupciji, a apsolutna mo kvari apsolutno."
http://en.wikipedia.org/wiki/John_Dalberg-Acton,_1st_Baron_Acton

JAMES MADISON (DEMS MEJDISON), OTAC AMERIKOG USTAVA I ETVRTI PREDSEDNIK SAD

James Madison, Jr. (1751 - 1836), etvrti predsednik SAD SPREMNI NA SVE DA ZADRE KONTROLU "Istorija nam pokazuje da su bankari koristili svaki mogui oblik zloupotrebe, zavere, prevare i nasilja da zadre svoju kontrolu nad vladama kontroliui novac i njegovo izdavanje."

22

THOMAS JEFFERSON (TOMAS DEFERSON) , TREI PREDSEDNIK SAD

Thomas Jefferson (1743 1826), jedan od takozvanih "oeva" amerike nacije, autor Deklaracije o amerikoj nezavisnosti, jedan od potpisnika ustavne konvencije i trei po redu predsednik SAD: http://en.wikipedia.org/wiki/Thomas_Jefferson http://en.wikipedia.org/wiki/Thomas_Jefferson OPASNIJI OD VOJSKE "Najiskrenije verujem da su banke koje smeju izdavati novac, mnogo opasnije od vojske u punoj pripravnosti." "Ako Amerikanci ikada dopuste privatnoj banci kontrolu izdavanja svoje valute, prvo inflacijom, a zatim deflacijom, banke i korporacije e rasti oko njih i liiti sve ljude njihove imovine, dok e se njihova deca probuditi kao beskunici na kontinentu koji su osvojili njihovi oevi. "

ABRAHAM LINCOLN (ABRAHAM LINKOLN), ESNAESTI AMERIKI PREDSEDNIK

Abraham Lincoln (1809 - 1865), 16. predsjednik Sjedinjenih Amerikih Drava, od 1861 do njegovog ubistva u aprilu 1865. godine. U RUKAMA BANKARA NOVAC JE GOSPODAR, U RUKAMA NARODA SLUGA "Vlada bi trebala stvarati, izdavati i putati u opticaj sav novac koji je potreban da se zadovolji potronja Vlade i kupovna mo graana. Prihvatanjem ovoga principa, poreznim

23

obveznicima e se utedeti ogromne koliine kamata. Novac e prestati biti Gospodar i postati Sluga oveanstva." Nakon to je njegova vlada odtampala 400 miliona dolara poznatih kao Greenbacks (uveni kao zelembai, koji su, da bi se razlikovali od Fedovih dolara imali pozadinu zelene boje), novca koji nije bio izdan kao dug, rekao je: "Dali smo graanima ove zemlje najvei i najlepi mogui poklon. Njihov vlastiti papirnati novac kojim e moi platiti njihove vlastite dugove".

ANDREW JACKSON (ENDRJU DEKSON), SEDMI AMERIKI PREDSEDNIK

Andrew Jackson (1767 1845), sedmi predsednik SAD

LEGLO ZMIJA OTROVNICA I JAZBINA LOPOVA

"Bestidan pokuaj kojim je ova banka (misli na Drugu centralnu banku SAD) nastojala kontrolisati Vladu je opomena amerikim graanima da u budunosti ne ukazuju poverenje ovekoveivanju neke druge institucije poput ove". "Vae je leglo zmija otrovnica i jazbina lopova. Nameravam vas iskoreniti, i Bog mi pomogao, ja u vas iskoreniti"! Kada su ga pitali koje je njegovo najvee dostignue kao predsjednika u dva mandata, Andrew Jackson je bez razmiljanja odgovorio: "Ubio sam Banku!" (mislei na Drugu centralnu banku SAD, koja je prestala postojati 1836. godine)

THEODOR TEDDY ROOSEVELT (TEODOR RUZVELT), DVADESET ESTI PREDSEDNIK SAD

24

Theodor "Teddy" Roosevelt (1858 1919) dvadeset esti predsednik SAD

IZDAVANJE NOVCA NE SME BITI U PRIVATNIM RUKAMA

"Izdavanje novca treba kontrolisati Vlada, i ono treba biti zatieno od dominacije Wall Streeta. Protivimo se odredbama koje bi nau valutu i monetrni sistem stavile u privatne ruke." "Ovi meunarodni bankari i Rockfellerov Standard Oil kontroliu vei deo tampe i ine sve da pokore ili oteraju zvanine vlasti koje odbijaju naredbe monih bankarskih klika koje ine nevidljivu vladu."

WOODROW WILSON (VUDRO VILSON), DVADESET OSMI PREDSEDNIK SAD - OVEK KOJI JE TAMPANJE DOLARA PREPUSTIO FED-u

Thomas Woodrow Wilson (1856 1924), dvadeset osmi predsednik SAD, koji je, uprkos upozorenjima, 1913. godine potpisao zakon o Federalnim Rezervama POTPISIVANJEM ZAKONA O FEDERALNIM REZERVAMA NEHOTINO UNITIO SVOJU ZEMLJU

25

Nekoliko godina nakon potpisivanja Zakona o FED-u, Vilson je napisao: "Nehotino sam unitio svoju zemlju. Velika industrijska nacija kontrolisana je sistemom kredita. Na novani sistem koncentrisan je u rukama nekolicine. Rast nacije, i sve nae aktivnosti kontrolisane su od strane tih ljudi. Postali smo jedna of najgore upravljanih, jedna od najvie kontrolisanih svetskih vlada - ne vie vlada slobodnog miljenja, ne vie vlada izabrana glasovima veine, ve vlada pod prinudom male grupe dominantnih ljudi. " http://www.themoneymasters.com/the-money-masters/famous-quotations-on-banking/ WILLIAM LYON MACKENZIE KING (VILIJAM MEKENZI), BIVI KANADSKI PREMIJER

William Lyon Mackenzie King (1874 1950), deseti premijer kanadske Vlade. SVAKA NACIJA KOJA NEMA KONTROLU IZDAVANJA NOVCA BIVA UNITENA "Dok se kontrola izdavanja novca i kredita ne vrati Vladi, kao njena najprea i sveta odgovornost, sve prie o suverenitetu Parlamenta i demokratiji su uzaludne i bekorisne. Kad jednom nacija preuzme kontrolu nad kreditima, onda nije bitno ko pie zakone te nacije. Kad lihvarstvo preuzme kontrolu, svaka nacija e biti unitena." JOHN FRANSIS HYLAN (FRENSIS HILAN), GRADONAELNIK NEW YORKA OD 1918. 1925. GODINE

John Francis Hylan (1868 - 1936), poznat po nadimku "Red Mikea", gradonaelnik New Yorka od 1918-1925. godine

NEVIDLJIVA TAJNA VLADA KOJA POPUT DINOVSKE HOBOTNICE PREKRIVA SVE DRAVE I NACIJE

26

"Prava pretnja naoj Republici je nevidljiva vlada, koja se poput divovske hobotnice sa svojim lepljivim pipcima prostire preko naih gradova, drava i nacija. Da odstupim od puke generalizacije, dopustite mi da kaem da su na elu te hobotnice Rockefeller - Standard Oil i mala skupina monih bankarskih kua koje nazivaju meunarodnim bankarima. Mala ograniena skupina monih meunarodnih bankara praktino je upregla Vladu SAD za svoje vlastite sebine ciljeve. "Ovi meunarodni bankari i Rockefeller-Standard Oil kontroliu veinu novina i asopisa u ovoj zemlji. Oni koriste stupce tih novina kao batinu da isteraju iz javnih ureda sve slubenika koji odbijaju ponudu od monih korumpiranih klika koje ine nevidljivu vladu." Hylan je poput Williama Jenningsa Bryana i Charlesa Lindbergh Sr. tvrdeo da bankari svoju kontrolu amerike vlade ostvaruju kroz Federalne Rezerve. http://en.wikipedia.org/wiki/John_Francis_Hylan CARROL QUIGLEY (KEROL KVIGLI), PROFESOR GEORGETOWN UNIVERZITETA

Carroll Quigley (1910 - 1977), ameriki istoriar. BANKARSKI CILJ: POLITIKA I EKONOMSKA KONTROLA CELOG SVETA
Finansijski kapitalizam ima dalekosean cilj: da stvori svetski sistem finansijske kontrole u privatnim rukama, koji e kontrolisati politiki sistem svake zemlje i ekonomije u svetu kao celini, koji bi bio kontrolisan u feudalnom maniru od strane centralnih banaka u svetu koje bi delovale po tajnim sporazumima.

-Iz knjige Tragedija i nada http://www.wanttoknow.info/articles/quigley_carroll.tragedy_hope_banking_money_history#st hash.OLSXgS8Z.dpuf BERTOLT BRECHT (BERTOLD BREHT), NEMAKI PESNIK

Bertolt Brecht (1898 - 1956) nemaki pesnik dramatiar i pozorini reiser.

BANKARI OPASNIJI OD PLJAKAA BANAKA

27

"ta je pljaka banke u poreenju s osnivanjem jedne?" Iz Opere za tri groa

NAPOLEON BONAPARTE, FRANCUSKI CAR

Napoleon Bonaparte, IZNAD CAREVA I DRAVA "Kada je Vlada ovisna o bankarskome novcu, tada bankari a ne voe naroda kontroiu situaciju, jer je ruka koja daje uvek iznad ruke koja prima... Novac nema domovine; finacijeri su bez patriotizma i pristojnosti; jedini njihov cilj je profit." http://www.themoneymasters.com/the-money-masters/famous-quotations-on-banking/

OTTO VON BISMARK

Otto von Bismark (1815-1898), nemaki kancelar, nakon Lincolnova ubojstva UPOTREBIE BOGATSTVA AMERIKE DA ISKVARE CIVILIZACIJU Lincolnova smrt katastrofa je za Hrianstvo. Nije bilo dovljno velikog oveka u Americi, koji bi preuzeo njegovo mjesto, a bankari su ponovno krenuli u grabljenje bogatstva. Bojim se da e strani bankari svojom lukavou i umesnim trikovima uspostaviti potpunu kontrolu nad ogromnim bogatstvima Amerike i sistematski ih upotrebiti kako bi iskvarili civilizaciju."

28

http://www.themoneymasters.com/the-money-masters/famous-quotations-on-banking/

REGINALD MCKENNA (REDINALD MEKEJN), ENGLESKI BANKAR

Reginald McKenna (1863 1943), engleski bankar, nekadanji predsednik Midlands Bank of London. KONTROLIUI NOVAC, BANKARI KONTROLIU SUDBINU NARODA "Obinim graanima se ne bi svidelo da znaju da banke mogu stvarati novac. Oni koji kontroliu kreditnu politiku nacije kontroliu i Vladu, te tako dre sudbinu naroda u svojim rukama."

HENRY FORD (HENRI FORD), AMERIKI INDUSTRIJALAC

Henry Ford (1863 1947), ameriki industrijalac, osniva Ford Motor Company. KADA BI NAROD RAZUMEO BANKASTVO IZBILA BI REVOLUCIJA "Dobro je da ljudi ne razumeju na bankarski i monetarni sistem, jer, u suprotnom, verujem da bi ve sutra izbila revolucija."

29

BARRY GOLDWATER (BERI GOLDVOTER) AMERIKI SENATOR

Barry Morris Goldwater (1909 1998), republikanski kandidat za predsednika SAD na izborima odranim 1964. godine. FED JE IZVAN KONTROLE KONGRESA "Veina amerikanaca nemaju nikakvo stvarno razmevanje funkcioniranja sistema meunarodnih bankara. Rauni Federalnih Rezervi nikad nisu bili predmet revizije od strane Kongresa. FED egzistira izvan kontrole Kongresa i upravlja novcem Sjedinjenih Drava."

CHARLES A. LINDBERGH (ARLS LINDBERG), AMERIKI SENATOR (otac uvenog pilota Lindberga)

Senator Charles A. Lindbergh, ZAKON O FEDU NAJVEI PRAVNI ZLOIN U ISTORIJI Nakon to je Kongres 1913. usvojio Zakon o Ferealnim Rezervama, rekao je: "Ovo je uspostava najveeg mogueg kartela na planeti. Kada Predsednik (Wilson) potpie ovaj zakon, nevidljiva vlast monetarne moi postae legalna....ovaj bankarski i valutni zakon je najvei pravni zloin u istoriji. Od sada nadalje, depresije e biti nauno kreirane." "Da bi izazvale visoke cene Federalne Rezerve e sniziti rediskontnu stopu, produkovae ekspanziju kredita i podizanje berze; a onda kada se poslovni ljudi prilagode tim uslovima, u sred prosperiteta mogu proizvoljno podii kamatne stope. To moe dovesti do toga da se

30

klatno rasta i pada kamatnih stopa trita blago pomera natrag ili napred laganim promenama, ili do estokih fluktuacija kod velikih varijacija, ali u svakom sluaju oni e unapred imati insajderske (unutranje, iz prve ruke) informacije o buduim finansijskim uslovima i promenama, bez obzira da li se stope kreu navie ili nanie. Ovo je najudnija i najopasnija prednost koja je od strane bilo koje vlade koja je ikad postojala stavljena u ruke bilo koje posebno privilegovane klase. Sistem je privatni, provodi se iskljuivo u svrhu dobivanja najvee mogue dobiti od koritenja tueg novaca. Oni unapred znaju kada e stvoriti paniku u svoju korist. Oni takoe znaju kada e prestati panika. Inflacija i deflacija rade jednako dobro za njih, jer oni kontroliu financije. " http://en.wikipedia.org/wiki/Charles_August_Lindbergh

JAMES ABRAM GARFIELD (ABRAM GARFILD), POSLE ABRAHAM LINKOLNA DRUGI PREDSEDNIK SAD NA KOGA JE IZVREN ATENTAT

James Abram Garfield (1831 1881) dvadeseti predsednik Sjedinjenih Drava, bio poznat po retkoj sposobnosti da istovremeno jednom rukom pie na latinskom, a drugom na grkom jeziku. Preiveo politiki atentat, ali dva meseca nakon toga umro od posledica nestrunog leenja.

KONTROLORI NOVCA - APSOLUTNI GOSPODARI "Ko god kontrolie koliinu novca u bilo kojoj zemlji, apsolutni je gospodar cele industrije i trgovine. Kad shvatite da se ceo sistem vrlo lako kontrolie od strane par ljudi na vrhu, nee trebati niko da vam kae kako nastaje inflacija ili depresija. "

JO NEKOLIKO ZANIMLJIVIH CITATA:

VILIJAM KAR: OPASNIJI OD GANGSTERA "Al Caponee i njegovi gangsteri su gospoda u poreenju sa meunarodnim bankarima." William Gay Carr, u "Pijuni u igri"

VINSENT VIKERS: ONI KOJI UPRAVLJAJU EMISIJOM NOVCA, UPRAVLJAJU I EKONOMIJOM

31

"Dopustiti da emitovanje i ponuda novca reguliu proizvodnju i potronju robe, je isto kao kad bi dozvolili da korpe za voe reguliu ponudu voa, ili kad bi recimo nedovoljna ponuda autobuskih karata izazvala trajk vozaa autobusa. Ali ipak, aktuelni poredak u naim ivotima je voen i kontrolisan upravo tako da oni koji upravljaju emisijom novca odreuju proizvodnju i potronju voa ili bilo koje druge robe i usluga. Kada bi ekonomistima sa neke druge planete ili malom detetu prosene inteligencije objasnili trenutnu poziciju u kojoj se oveanstvo nalazi, oni bi se valjali od smeha takvoj gluposti." (Economic Turbulation Vincent C. Vickers, nekadanji guverner Bank of England)

DEJVID ROKFELER: TREBA NAM VELIKA KRIZA DA BI FORMIRALI SVETSKU VLADU I NOVI SVETSKI POREDAK "Mi smo na pragu globalne transformacije Sve to trebate je pravo veliki kriza i narodi e prihvatiti novog svjetskog poretka.." - David Rockefeller "Zahvalni smo Washington Postu, The New York Times, Time Magazine i drugim velikim publikacijama iji direktori su prisustvovali naim sastancima i potuju svoja obeanja o diskreciji za gotovo etrdeset godina ... Bilo bi nemogue razviti na plan za svet ako bismo smo bili podvrgnuti svetlu javnosti tokom tih godina. Ali, svet je sada sofisticiraniji i spreman marirati prema svetskoj vladi. Nadnacionalni suverenitet intelektualne elite i svetskih bankara je zasigurno poeljniji nego nacionalni u prolim stoleima. " - David Rockefeller, Bilderberg sastanak, juni 1991 Baden, Nemaka

DON GALBRAJT: EKONOMSKA NAUKA MASKIRA ISTINU

"Izuavanje novca, vie nego sve druge oblasti u ekonomiji, koristi kompleksnost ne da otkrije istinu, nego da je zamaskira ili izbegne. " "Proces u kome banke kreiraju novac je toliko jednostavan, da um to odbija da prihvati." ameriki ekonomista John Kenneth Galbraith
LAV TOLSTOJ: NOVI OBLIK ROPSTVA

"Novac je novi oblik ropstva, a razlikuje se od starog jednostavno injenicom da je bezlian: da ne postoji ljudski odnos izmeu roba i gospodara." - Lav Tolstoj, ruski knjievnik.

32

MAJER AMEL ROTILD: DOZVOLITE MI DA IZDAJEM I KONTROLIEM NOVAC

"Dozvolite mi da izdajem i kontroliem novac neke nacije i nee me brinuti ko donosi zakone" bankar Mayer Amschel Rothschild

NEVEROVATNO, GOTOVO SVE NACIJE SU MU TO DOZVOLILE! I MNOGO VIE OD TOGA!

Neverovatno je da su njegovim naslednicima i slugama gotovo sve dananj nacije dozvolile ne samo da izdaju i kontroliu novac, nego da kontroliu kompletnu ekonomiju, medije, politiku i sav socijalni ivot, pa ak i da donose zakone! Mnogi od vas su verovatno svesni da je tako. Ostali e se, verujemo, u to uveriti ako proitaju ovu knjigu do kraja i ako detalje pomnije proue i istrae.

KRATKA ISTORIJA BANKARSTVA

PRVE KOMERCIJALNE I CENTRALNE BANKE BILE SU PRIVATNE

Iako je novac nastao pre mnogo hiljada godina, banke u dananjem obliku se pojavljuju tek u srednjem veku. Prve moderne komercijalne banke poinju se osnivati u Italiji u dvanaestom veku, a prva savremena centralna banka osnovana je u Amsterdamu (u Holandiji) 1609. godine.

33

Po uzoru na centralnu banku Holandije kasnije su formirane centralne banke ostalih evropskih zemalja, a meu prvima Bank of England u Londonu 1694. godine, Nacionalna banka Francuske - 1716. godine i Nacionalna Banka Danske 1736. godine. Sve te centralne banke, ukljuujui i one kasnije osnovane, do dvadesetog veka bile su PRIVATNE institucije. Shvatajui da je papirni novac daleko jeftiniji od kovanog i mnogo pogodniji za sve bankarske manipulacije, nove poslove i ekstra profite, centralne banke jo od srednjeg veka poinju izdavati sve vee emisije papirnog novca. U to poetno vreme koliina papirnog novca koji su centralne banke emitovale jo uvek je morala je biti u kakvoj-takvoj srazmeri sa vrednou obaveznih rezervi plemenitih metala kojom su raspolagali, kao pokriem za izdavanje papirnog novca. Meutim, ubrzo po osnivanju, centralne banke, koje tada (a ni u dananje vreme) nisu bile kontrolisane od strane vlada i vladara, otkrile su da mogu emitovati mnogo veu koliinu novca od vrednosti obaveznih rezervi u plemenitim metalima i na taj nain ostvarivati do tada nezamislive zarade. Centralna banka Holandije meu prvima je poela emitovati novanu masu u znatno veoj srazmeri u odnosu na vrednost rezervi u plemenitim metalima (prema nekim izvorima u srazmeri od 5 prema 1), nakon ega su ovaj inovativni recept poele koristiti i sve kasnije osnovane centralne banke, s tim to su znatno poveale koliinu novca bez pokria (Centralna banka Engleske je taj odnos dovela do u to vreme neverovatnih 16 prema 1). To je ujedno i najvea tajna centralnih banaka, koja je, zamislite, direktno ula i u osnivaku povelje Bank of England u kojoj doslovno stoji: "Ovoj banci pripada sva dobit od kamate na novac koji ona kreira iz NIEGA (out of nothing)". Ali jo je neverovatnije da su privatne centralne banke od svih drava ne samo preuzele kontrolu kovanja i tampanja novca, nego i da su SAV NOVOEMITOVANI NOVAC KOJI SU STVARALI IZ NIEGA POZAJMLJIVALI DRAVI, I TO UZ KAMATU!!!

Bank of England

34

AMERIKE CENTRALNE BANKE2

Poto pravilno razumevanje ove teme u velikoj meri zavisi i od shvatanja uloge i znaaja amerikih centralnih banaka (posebno FED-a ili Federalnih Rezervi) i njenih monih Bretton Woods-kih filijala, u nastavku teksta detaljnije emo se pozabaviti istorijom i razvojem tih u dananje vremene najuvenijih bankarskih institucija, koje ljudi irom sveta, ukljuujui i mnoge amerikance (meu kojima i neke uvene mislioce, politiare i predsednike SAD), smatraju udovitima i monstrumima odgovornim za gotovo sva ekonomska i druga zla ovog sveta. Prethodno da kaemo da je iz Ustava SAD-a kristalno jasno da pravo kovanja novca3 pripada iskljuivo Kongresu i da Kongres nije ovlaten da to pravo ustupa bilo kome, a pogotovo ne PRIVATNIM bankama. Da je tako moe se videti iz sledeih odredaba Ustava Sjedinjenih Amerikih Drava koji glasi: lan 1. Odeljak 8. taka 5.: " Kongres ima pravo: da kuje novac, odreuje njegovu vrednost i vrednost stranih valuta i da utvruje sistem tegova i mera;" lan 1. Odeljak 9. taka 7.: " Nikakav novac se ne sme uzimati iz dravne blagajne, sem na osnovu sredstava dodeljenih zakonom, a redovan izvetaj i raun primanja i izdavanja dravnog novca mora se objavljivati s vremena na vreme." lan 1. Odeljak 10. taka 1.: "Nijedna drava (misli se na federalne drave SAD, primedba autora) ne moe da sklapa bilo kakav ugovor, savez ili konfederaciju, zatim da izdaje dozvolu za zarobljavanje neprijateljskih brodova, da kuje novac, daje kreditna pisma, upotrebljava bilo ta drugo sem zlatnog i srebrnog novca kao zakonsko sredstvo za plaanje dugova, da donosi zakone o oduzimanju imanja ili liavanja graanskih prava, te zakon eks post fakto ili zakon koji slabi ugovorne obaveze, ili da dodeljuje plemike titule." http://www.prafak.ni.ac.rs/files/nast_mat/Ustav_SAD_sprski.pdf Ako se sloimo sa miljenjem veine strunjaka da onaj ko kontrolie novac kontrolie i sav dravni i drutveni ivot, onda se svakako moramo zapitati kako su bankari uspeli realizovati taj nezamislivi scenario po kome su zadobili ne samo kontrolu nad novcem, nego i mogunost da ga iz niega stvaraju i emituju kao vlastiti privatni novac, i da ga uz to pozajmljuju dravi uz kamatu. Za tako neto ne moemo nai drugo objanjenje osim pretpostavke da su tu nemoguu misiju postigli ponajvie zahvaljujui podmiivanju, ali i pretnjama, ucenama i drugim prljavim i nezakonitim radnjama preduzetim prema kljunim politiarima na predsednikim
2

Bilo ih je ukupno tri: Prva i Druga centralna banka i FED, odnosno Federalne rezeve, kao trea

Ustav je doneen na Ustavnoj konvenciji 1787. godine, kada se novac uglavnom kovao od metala, pa otud u Ustavu izraz pravo kovanja novca

35

poloajima i u Kongresu, i da se to desilo mnogo puta u kratkoj istoriji Sjedinjenih amerikih drava, a prvi put neposredno nakon to su 1791. godine proglasili nezavisnost od Velike Britanije, ija su kolonija do tada bili, jer je odmah po konstituisanju prve amerike vlade tadanja Centralna banka SAD4 predata u privatno vlasnitvo i pored toga to se toj suludoj ideji, pored mnogih istaknutih linosti, suprotstavljao i jedan od takozvanih "oeva" amerike nacije, autor Deklaracije o amerikoj nezavisnosti, jedan od potpisnika ustavne konvencije i trei po redu predsednik SAD-a, - Thomas Jefferson, koji je s tim u vezi, da jo jednom ponovimo, proroki rekao: "Najiskrenije verujem da su banke koje smeju izdavati novac, puno opasnije od vojske u punoj pripravnosti". I jo: "Ako Amerikanci ikada dopuste privatnoj banci kontrolu izdavanja svoje valute, prvo inflacijom, a zatim deflacijom, banke i korporacije e rasti oko njih i liiti sve ljude njihove imovine, dok e se njihova deca probuditi kao beskunici na kontinentu koji su osvojili njihovi oevi. " Nije ni slutio koliko je bio u pravu.

PRVA I DRUGA CENTRALNA BANKA SAD

First Bank of the United States Sekretar trezora Prve privatne centralne banke bio je Alexander Hamilton. Po ugovoru sa Kongresom Prva centralna banka osnovana je na period od 20 godina i uz puno problema funkcionisala od 1791. do 1811. godine. Za vreme predsednika Jamesa Madisona osnovana je Druga centralna banka SAD-a, takoe na 20 godina i postojala od 1816. do 1836. godine, koja je kao i Prva bila u potpunom PRIVATNOM vlasnitvu. Predsednik Andrew Jackson se 1836. godine estoko usprotivo produenju ugovora, tako da je nakon toga sve do 1913. godine Druga centralna banka poslovala kao DRAVNA. Protivei se produenju ugovora predsednik Andrew Jackson je tada izjavio: "Bestidan pokuaj kojim je ova banka nastojala kontrolisati Vladu je opomena amerikim
4

poznata kao Prva centralna banka SAD

36

graanima da u budunosti ne ukazuju poverenje ovekoveivanju neke druge institucije poput ove". Tom prilikom bankarima se obratio ovim reima: "Vae je leglo jazbina otrovnica i lopova. Nameravam vas iskoreniti, i Bog mi pomogao, ja u vas iskoreniti"!

Druga centralna banka SAD

FEDERALNE REZERVE FED TREA PO REDU CENTRALNA BANKA SAD

Federal Reserve System headquarters (Eccles Building)

Meutim, ni predsednik Andrew Jackson nije uspeo iskoreniti tu savremnu opteoveansku poast. Ve 1913. godine, Kongres donosi akt o osnivanju tree po redu amerike centralne banke (privatne, kao i prethodne dve), nazvane ovaj put Federalne Rezerve (koju skraeno najee nazivaju FED), to je svojim potpisom potvrdeo tadanji predsednik Woodrow Wilson. Neki kau da je to uinio kao protuuslugu za finansiranje njegove predsednike kampanje. Ve 1913. godine, Woodrow Wilson je postao novi Predsjednik Amerike, jer su mu reklamnu kampanju trebala mu financijska sredstva, zbog ega je sa bankarima sklopio je dogovor da e ako bude izabran potpisati "Akt o Federalnim Rezervama (Federal Reserve Act)". U januaru 1913. godine, dok je veina Kongresmena uoi Boia bila u svojim kuama, zakon o Federalnim Rezervama proguran je kroz Kongres, a Wilson ga je

37

poslije potpisao. U svakom sluaju, godinama nakon toga Wilson je, da jo jednom podsetimo, izjavio:
"Nesvesno sam upropastio svoju zemlju. Velika industrijska nacija kontrolisana je sistemom kredita. Na novani sistem koncentrisan je u rukama nekolicine. Rast nacije, i sve nae aktivnosti kontrolisane su od strane tih ljudi . Postali smo jedna of najgore upravljanih, jedna od najvie kontrolisanih svetskih vlada - ne vie vlada slobodnog miljenja, ne vie vlada izabrana glasovima veine, ve vlada pod prinudom male grupe dominantnih ljudi. "

Kau da je osoba koja se pobrinula da novi zakon bez problema proe kroz Kongres, bio Paul Moritz Warburg, jedan od suosnivaa Federalnih Rezervi, i jedan od najvanijih ljudi u Nemakih kompanija - IG Farben, koja je financirala naciste za vreme II svetskog rata. Njegov brat Max Warburg bio je ef Nemake tajne nacistike slube. Sin Paul Warburga, James Paul Warburg, je mnogo godina kasnije drsko izjavio: "Trebamo imati jednu Svetsku Vladu, hteli to ili ne. Pitanje je jedino hoe li Svetska Vlada nastati dobrovoljno ili na silu".

TA SU POZNATI POLITIARI, STRUNJCI I NOVINARI REKLI O FED-u?

AMERIKI KONGREMSEN LOUIS THOMAS McFADDEN (TOMAS MEK FAJDEN) http://en.wikipedia.org/wiki/Louis_Thomas_McFadden

Luis T. Mekfejden (1876. 1936.), ameriki kongresmen

Luis T. Mekfejden je bio kongresmen i predsednik Bankarskog odbora i Valutnog Komiteta SAD. Ovaj hrabri ovek jedan je od prvih amerikanca koji je pao borei se za istinu o bankarima i Federalnim Rezervama i zato zasluuje da se o njemu kae neto vie. Roen je 1876., umro 1936. godine.

38

Diplomirao je Warner Trgovaki College (trenutno poznat kao Elmira Business Institute) u Elmira, New York. 1892. zaposlio se u Prvoj narodnoj banci u kantonu, Pennsylvania . 1899. izabran za blagajnika, a 1916. postao predsednik te banke. Godine 1914, izabran kao predstavnik Republikanske stranke u saziv ezdeset etvrtog Kongresa i devet uzastopnih kongresa. Od 1920-1931. bio predsjednik Odbora za bankarstvo i valutu Sjedinjenih Amerikih Drava . Umro 1934. godine pod "sumnjivim" okolnostima. Evo ta je o taj kongresmen jo davne 1934. govorio u Kongresu o ovom meunarodnom bankarskom kartelu:
"Gospodine predsednie, u zemlji imamo jednu od najkoruptivnijih institucija kakvu svet nikada nije video. To se odnosi na Upravni odbor Federalnih Rezervi i Banke Federalnih Rezervi koje u skraeno nazivati FED. FED je prevarila vladu Sjedinjenih drava i narod liila dovoljno novca da isplati itav nacionalni dug. Pljaka i ogreenje FED-a kotaju toliko novca da se vrednost nacionalnog duga moe isplatiti nekoliko puta. Ova avolska institucija osiromaila je i unitila narod Sjedinjenih drava, dovela mnoge do bankrotstva i praktino je i naa vlada bankrotirala. Uinjeno je to kroz rupe u zakonima po kojima FED funkcionie, koristei veoma lou administraciju u sprovoenju zakona o FED-u i podmiivanjem gramzivih i lakomih pojedinaca koji su to morali da kontroliu i spree. Neki ljudi misle da je FED institucija nae vlade. Ali nije. Oni su privatni monopolisti koji grabe bogatsvo ovog naroda zarad sebe i svojih klijenata u inostranstvu: domaih i stranih pekulatana i prevaranata, bogatih i gramzivih lihvara. U ovoj mranoj grupi finansijskih pirata su oni koji bi oveku prerezali vrat kako bi mu iscedili dolar iz depa; postoje i oni koji alju novac u nau zemlju kako bi kupili glasove (kongresmena) i uticali na zakonodavstvo; to su oni koji podstiu internacionalistiku propagandu kako bi nas prevaom darivali novom sveu kako bi im dozvilili da prikriju svoja zla dela iz prolosti I ponovo pokrenu svoj kriminalni voz. Kreirali su vladavinu terora u Rusiji sa naim novcem u nameri da to due potraje rat. Podstrekivali su separatni mir izmeu Nemake i Rusije, i tako zabijali klinove meu saveznicima u Svetskom ratu. Finansirali su prolazak Trockog od Njujorka do Rusije kako bi mogao da im pomogne u razaranju ruske carevine. Raspirivali su i podstrekivali rusku revoluciju i uloili u nju ogromnu koliinu amerikih dolara na raun Trockog u jednoj od njihovih banaka u vedskoj". Mekfejden je umro naprasno, veruje se od posledica trovanja. http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:Y9RheAWcfTYJ:www.ivonazivkovi c.net/titanik.htm+&cd=1&hl=en&ct=clnk&gl=ba

RICHARD C. COOK O FEDERALNIM REZERVAMA I MCFADDENU

39

Richard C. Cook, istaknuti ameriki pisac i politiki analitiar, 2008. godine napisao je:
"Dr. Ron Paul, republikanski kandidat za predsjedniku nominaciju 2008, nije prvi ameriki politiar koji je ukazao na zloupotrebe Sistema Federalnih Rezervi i uputio poziv za njihovo ukidanje. Slini inicijative za osloboenje od Feda stizale su od strane Wright Patmana (1893-1976) i Henry Gonzalesa (1916-2000), obojica kongresmeni iz Teksasa i predsednici Odbora banaka." Dalje pie da je neposredno pre Boia 1913. godine, jedan drugi kongresmen, republikanac Charles Lindbergh (1859 1924), inae otac uvenog pilota Lindberga, donoenje Zakona o Federalnim Rezervama nazvao "najgori zakonodavni zloin stoljea.", ali da je najjaa opozicija dola kasnije, tokom Velike depresije, upravo od strane McFaddena, koji je, kao bivi bankarski blagajnik i predsjednik banke, savreno poznavao financijski sistem. Richard C. Cook ak tvrdi da su McFaddena dva puta pokuali ubiti pre nego to je umro od "crevne gripe", nakon pohaanja banket u New Yorku, i pita jesu li meunarodni bankari odgovorni za ubistvo McFaddena. http://www.examiner.com/article/the-assassination-of-louis-t-mcfadden

EUSTAS MULLINS (JUSTAS MALINS) - MODA NAJVEI BORAC PROTIV FED-a

Justas Malins (Eustace Mullins)

"Tajne Federalnih Rezervi" http://openlibrary.org/works/OL4654729W/Secrets_of_the_Federal_Reserve http://www.whale.to/b/mullins5.html

Kao jedan od najveih boraca protiv bankara, Federalnih rezerervi i novog svetskog poretka, ovaj amerikanac svakako zasluuje posebno mesto u ovoj knjizi. Roen je 9. a1923., umro 2. a 2010. godine. U decembru 1942. godine postao oficir amerike vojske. Bio je veteran vazdunih snaga, sa trideset osam meseci aktivne slube tokom Drugog svetskog rada.

40

kolovao se na nekoliko amerikih univerziteta i Institutu za savremenu umetnost u Vaingtonu.

http://en.wikipedia.org/wiki/Eustace_Mullins

Njegova knjiga "Tajne Federalnih Rezervi" posle 30 godina istraivanja objavljena je 1952. godine, nakon ega je autor odmah bio otputen iz Kongresne biblioteke u kojoj je bio zaposlen. Obnovljeno izdanje tampano je tek 1983. godine. Nemako izdanje te knjige je jedina knjiga koja je u SR Nemakoj spaljena posle drugog svetskog rata (spaljivanje knjige potvrdeo 21. travnja 1961. godine Izrael Katz, sudija Bavarskog Vrhovnog suda). Godine 1985. godine objavio knjigu pod nazivom "Svetski Poredak: Studija hegemonije parazitizma", aurirana 1992. godine kao "Svetski poredak: Nai tajni vladari". Godine 1985. godine objavio "Spisi za muenika", u kojoj je reprodukovao veliki deo svog FBI dosija, to je ukljuivalo 1.959 dokumenata. J. Edgar Hoover u jednoj biljeci rekao da je Malinsov sluaj za FBI glavni prioritet. Godine 1988. objavio "Ubistvo injekcijom gde tvrdi da je velik deo Sjedinjenih Amerikih Drava pod kontrolom Rockefellerovih, te da je "medicinski monopol" izvrio opasan uticaj na ameriki ivot, namerno stvarajui ljude bolesnim i namernim uvoenjem otrovinih lekova. Godine 1989. objavio "Silovanje pravde" , knjigu u kojoj tvrdi da je pravni sistem Sjedinjenih Drava fundamentalno korumpiran. Ostala poznata dela iz domena bankarstva i novog svetskog poretka: Knjige ... Federal Reserve Zavera , Common Sense, unija, New Jersey, 1954, 144 stranica Tajne Federalnih Rezervi , 1952. Preneseno John McLaughlin, 1983, 208 stranica, ISBN 0-9656492-1-0 Svetski poredak: Studija o hegemoniji parazitizma , Staunton, Virginia: Ezra Pound Institut, 1985, 217 stranica Svetski Poredak: Nai tajna vladari , Staunton, Virginia: Ezra Pound Institut, 1992, 294 stranica Broure i ostali radovi ... Federal Reserve Notes: okovi ropstva Genocid u Americi Kako se manipulie medijima Postoji li Novi svetski poredak? Novi svetski poredak

MULLINSOVA KNJIGA "TAJNE FEDERALNIH REZERVI"

U uvodu knjige "Tajne Federalnih Rezervi" 1952. godine Mullins pie: "Hoe li Amerikanci obnoviti nau naciju, ... ili emo i dalje biti zarobljenici novca, babilonskog duga u sistemu koji je postavljen od strane Federalnih Rezervi Zakonom iz

41

1913. godine koji e dovriti nae potpuno unitenje? To je pitanje na koje moramo odgovoriti, a mi nemamo puno vremena za to." Mullins pie da su jo 1910. godine osnivai FED-a faktiki ve bili preuzeli kontrolu nad privatnim i dravnim novcem i kreditima, tako da je uspostavljanje Federalnih Rezervi samo legalizovalo njihovu kontrolu i omoguilo da se ona jo vie ojaa, te da SAD nisu ni stekli stvarnu (ekonomsku i finansijsku nezavisnost), jer je sva stvarna mo poticala iz Londona, od glavne bankarske porodice Rotilda (Rotajldi, Rothschild), koja je jo u vreme osnivanja FED-a (1913. godine) kroz manipulacije sa cenama zlata i drugim mahinacijama na meunarodnom tritu, kontrolisala ne samo ameriko, nego i svetsko finansijsko trite. Mullins dalje pie da je Henry Clews, poznati ameriki bankar, u svojoj knjizi, Dvadeset i osam godina na Wall Streetu, navodi da je panika iz 1837. godine projektovana od Nathan Mayer Rothciilda koji je bio "sinonim" za Bank of England jer charter, nakon to je 1836. godine (kada je istekao drugi ugovor Kongresa sa FED-om, predsednik Jackson odmah povukao dravne fondove iz Druge centralne banke Sjedinjenih Amerikih Drava, i pohranio 10 miliona dolara u dravnim bankama i da je neposredan rezultat bio da je zemlja poela uivati u velikom prosperitetu. Ovaj nagli protok gotovine izazvao je neposredno irenje nacionalne ekonomije, a vlada je isplatila celi nacionalni dug, ostavljajui viak od 50 miliona dolara u trezor, na ta je engleska centralna banka - Rotild Bank of England, reagovala tako to je u jednom danu izbacila sve papire povezane sa Sjedinjenim Amerikim Dravama, pokazavi tako ko je gazda.

ROTILDSKE TAJNE

U prilog tvrdnji da je porodica Rothschild odigrala kljunu ulogu u meunarodnim financijama za poslednja dva stolea, Mullins citira Fredericka Mortona, koji u "The Rotschild" pie: " Zbog svog uspeha u davanju kredita ne pojedincima, nego narodima, oni su ponjeli ogromne profite" i jo: "Neko je jednom rekao da se bogatstvo Rothschilda sastoji od bankrota naroda." Dalje citira EK Knutha koji, "U carstvu grada", pie: "injenica da je kua Rothschild napravila svoj novac u velikim padovima povesti i velikim ratovima u povesti, razdobljima kada su drugi izgubili svoj novac, je neupitna." O Rotildima Mullins jo pie: Otac porodice, Mayer Amschel Rothschild, osnovao je malu firmu kao kovanicu u Frankfurtu u 1743. godine.

Mayer Amschel Rothschild (1744 - 1812) nemaki idov bankar, osniva Rothschild meunarodne bankarske dinastije koja je postala najuspenija bankarska porodica u povesti. http://en.wikipedia.org/wiki/Mayer_Amschel_Rothschild

42

Pet njegovih sinova osnovali su podrunice u glavnim gradovima Europe, a najuspjeniji su bili James u Parizu i Nathan Mayer u Londonu. Nathan Mayer se obogatio irei na berzi u Londonu lane vesti o ishodu uvene bitke kod Waterloa. O toj uvenoj prevari, u kojoj je Natan stekao neverovatno bogatsvo, pisao je Ignacije Balla, u "Romansi o Rothschildima" (objavljeno Everleigh Nash, London, 1913).

Nathan Mayer, Freiherr von Rothschild (1777 1836), poznat kao Nathan Mayer Rothschild, etvrti sin Mayera Amschel Rothschilda (17441812), "osnivaa" porodice. http://en.wikipedia.org/wiki/Nathan_Mayer_Rothschild

S tim u vezi, New York Times, je 1. aprila 1915 izvestio da je baron Nathan Mayer de Rothschild 1914. godine preko suda pokuao da suzbije knjigu Ignacije Balla tvrdei da su prie o Waterlou i njegovom dedi neistinite i klevetnike. Meutim, sud je zakljuio da je pria bila istinita, odbacio Rothschildovu tubu, i naredeo mu da plati sve trokove. The New York Times je posebno napomenuo da se u ovoj prii "ukupno Rothschild bogatstvo procenjuje na dve milijarde dolara. Nakon "uspeha" njegove Waterlo prevare, Nathan Mayer Rothschild je stekao kontrolu nad Bank of England, nakon ega je poeo izdavati papire i drugim centralnim bankama u Evropi. Zbog uspeha u svojim spekulacijama, baron Nathan Mayer de Rothschild, kao to se kasnije prozvao, rekao je: "ovek koji upravlja britanskim novcem kontrolie Britansko Carstvo, a ja kontroliem britanski novac. " Njegov brat James u Parizu je takoer postigao dominaciju u francuskim finansijama. U "Barun Edmond de Rothschild", David Druck pie, "(James) Rothschildovo bogatstvo je dostiglo 600 miliona maraka. Samo je jedan ovek u Francuskoj posedovao vie. To je bio kralj, ije je bogatstvo bilo 800 miliona. Ukupno bogatstvo svih bankara Francuska je 150 miliona manje nego James Rothschildovo."

43

James Mayer de Rothschild

Rotildi su uspostavili rodbinske veze sa nekim carskim, kraljevskim i drugim uticajnim evropskim porodicama (nemakim, britanskim, itd.), tako da za osvajanje veeg uticaja koriste kombinaciju finansija i politike, to je zatitni znak Rotilda od samog poetka. Tek posle I svetskog rata ira javnost je preko brojnih diplomatskih publikacija saznala kako snano je Alfed de Rothschild uticao na politiku srednje Evrope tokom dvadeset godina pre tog rata.
ROTILDI KONTROLIU MEDIJE

Kontrolom novca Rotildi su doli i do kontrole medija. Mullins pominje kako Kent Cooper (1880 - 1965), predsednik Associated Pressa, u svojoj autobiografiji pie da su meunarodni bankari kue Rothschild ve na poetku dvadesetog veka stekli veliki uticaj u tri vodee europske novinske agencije.
Tako su Rothschildi kupili kontrolu Meunarodne novinske agencije Reuters, sa seditem u Londonu, Havas u Francuskoj i Wolf u Nemakoj, koji potpuno kontroliu irenje svih vesti u Evropi.

O njihovom pritisku na medije govori se i u knjizi Media Monopoly, gde je autor Ben J. Bagdikian (koji je ureivo najuticajniji nacionalni asopis Saturday Evening Post, dok ga monopolisti nisu zatvorili), opisao kao "zapanjujui izvetaj o 50 korporacija koje kontroliu ta Amerika vidi, uje, ita", koje kontrolie pet londonskih bankarskih kua. Bagdikianovi dokumenti otkrivaju da Washington ima samo jedne znaajne dnevne novine Washington DC, dok ih London ima jedanaest, Pariz etrnaest, Rim osamnaest, Tokio sedamnaest, a Moskva devet. On navodi studiju iz 1982 World Press enciklopedije prema kojoj su Sjedinjene Drave na dnu industrijskih zemalja po broju prodanih dnevnih novina na 1.000 stanovnika. vedska predvodi tu listu s 572, dok su Sjedinjene Drave na dnu sa 287.
http://www.scribd.com/doc/100111352/Barriers-Down-Excerpts

44

The Media Monopoly 6th Edition

JOHN FITZGERALD KENNEDY

John Fitzgerald Jack Kennedy (1917 1963), poznati i po inicijalima JFK, trideset peti predsednik SAD, od 1961 1963, kada je ubijen u moda najuvenijem atetentatu svih vremena, koji mnogi povezuju sa teorijom zavere iza koje stoje meunarodni bankari. Ustavnu legitimnost Fedralnih Rezervi, pored mnogih predsednika SAD koji su mu prethodili, doveo je u pitanje i predsednik John Kennedy, koji je dana 4. 1963 .

45

godine potpisao Egzekutivnu naredbu broj 11110, na osnovu koje je odtampano 4.292.893.815 dolara sa natpisom "UNITED STATES NOTE", kako bi naglasio da se radi o novcu u dravnom vlasnitvu, umesto "FEDERAL RESERVE NOTE", koji naslov podrazumeva da je novac u vlasnitvu FED-a. Kennedy je ubijen samo nekoliko meseci kasnije, 22. novembra 1963. godine, a njegov naslednik Lyndon Johnson je dan nakon Kenedijevog ubistva, tj. 23. novembra 1963. godine ponitio naredbu 11110 i za nekoliko meseci povukao sve dravne dolare koje je Kennedy pustio u opticaj. (Kau i da je Kenedijev brat Robert Kennedy takoe ubijen odmah nakon to je potpisao zakon koji ovlauju dravu za emitovanje vlastitog dolara.)
http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:X3yEyZp3umMJ:nstarzone.com/JF K.html+&cd=2&hl=en&ct=clnk&gl=ba http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:H0rraADdbH8J:www.disinformazio ne.it/parentesikennedy.htm+&cd=1&hl=en&ct=clnk&gl=ba

ABRAHAM LINCOLN

Abraham Lincoln (1809 - 1865), jedan od najpoznatijih amerikih predsednika, bio je 16. predsjednik od 1861. do ubistva u poznatom atentatu u pozoritu u aprilu 1865. godine.
Za vrijeme graanskog rata 1861-1865, Lincoln je imao potrebu za financijskim sredstvima. Bankari su traili kamate od 24% do 36%. Lincolnu je ovo bilo strano i nevjerovatno. Nije htjeo uvui svoju zemlju u dug kojega nikada ne bi uspjeli isplatiti. Predsjednik Lincoln je kroz Kongres dobio odobrenje za izdavanje i putanje novca u opticaj. Novac je bio zelene boje, pa su ga svi zvali "Greenbacks". Odtampao je Greenbacks-a u vrijednosti od 400 miliona dolara, novca koji nije bio izdan kao dug i novca bez ikakvih kamata. Poslije je izjavio: "Dali smo graanima ove zemlje najvei i najljepi mogui poklon. Njihov vlastiti papirni novac kojim e moi platiti njihove vlastite dugove".

46

Lincoln je ubijen ubrzo nakon rata, a Kongres je povukao Greenbacks-e iz upotrebe. http://cromalternativemoney.org/index.php/en/forum/28-ekonomija/1585-federalne-Rezervefed-federal-reserve

G. EDWARD GRIFFIN

G. Edward Griffin

http://en.wikipedia.org/wiki/G._Edward_Griffin

G. Edward Griffin (roen 1931. godine) je vrlo znaajan ameriki filmski producent, pisac i politiki analitiar. Moda je najpoznatiji kao autor uvene knjige Stvorenje iz Jekyll Islanda (1994), koja predstavlja kritiku moderne ekonomske teorije i prakse, posebno FED-a. Griffin je lucidno uspio prodreti kroz sve nejasnoe oko FED-a, za koje smatra da su namerno mistifikovane, kako bi bankari razoruali svoje rtve sve nas celo oveanstvo. Uvereni da je predmet novca i bankarstva previe tajanstven i komplikovan za razumeti, mi postajemo rtve zarobljene u programiranom pogledu na svet koji nas udaljava od stvarnosti. Novani manipulatori, kae Griffin, iskoritavaju nae neznanje za unapreenje vlastitih opasnih planova. Griffin obrauje mnogo tema o poslovanju bankarskog kartela, kao to su: Kako nosioci trezora obveznice mogu biti isplaeni samo stvaranjem identinih obveznica iz niega.

47

Zato SAD mora biti u dugovima. Kako Fed stvara sve vie lanog novca. Kako bi savezna vlada mogla raditi bez ubiranja bilo kakvih poreza. Kako Fed uzrokuje barijere. Kako je od 1913, ameriki novac oslabio za vie od 1000 posto. Kako zlatni standard automatski stabilizuje cene (ovu tezu veina strunjaka u dananje vreme smatra potpunom zabludom, primedba autora) Kako Fed sada moe unovavati dugove stranim vladama Kako se bez opsenog znanja ne moe u potpunosti razumeti amerika financijska stvarnost naeg vremena. Griffin kae da uveni Izvetaj iz Iron Mountaina u potpunosti razotkriva bankarske tajne planove protiv oveanstva, u kojima bankari tvrde: "Sada e moda biti mogue stvoriti svetsku vladu u kojoj e svi narodi biti razoruani i disciplinovani od strane svetske vojske, kada emo uspostaviti stanje koje emo nazvati mir."
http://www.bibliotecapleyades.net/sociopolitica/esp_sociopol_fed04.htm

Mala digresija: za one koje interesuje Izvetaj iz Ajron Mauntajna, sledi odlian tekst Dr Svetozara Radiia5:
(25): .

( ) . . , , , . , . , , Standard oila , , el oila, , (: Dim Marz, Vladavina tajnom, . 109111).

Profesor dr Svetozar Radii, nekadanji portparol Vojske Jugoslavije, ekspert za pitanja svih vrsta specijalnog rata

http://www.svetozarradisic.com/

48

1967. , , . , , . , , , . , , , . , , : , ( . ..) , , . . , 2003. , , . , , , . , , , . , . , , . ( 13. 2007. : www.bbc.co.uk). ? 2006. , , . : . , , , . , , . , , , . , , . , , ,

49

. . , . , . , , . , , , . , , , , , , . , . http://www.pravda.rs/2012/08/24/vladari-iz-senke-25-tajni-izvestaj-iz-ajron-mauntina/ http://mediamagazin-info.mazalica.com/komitet-300-vladari-iz-sjenke/tajni-izvestaj-iz-ironmountain-a.html

CARROLL QUIGLEY

Carroll Quigley (1910 - 1977) bio je ameriki istoriar i teoretiar o evoluciji civilizacije. Poznat po nastavnom radu kao profesor na Univerzitetu Georgetown, ali i po istraivanjima o tajnim drutvima. Predavao i na Princetonu, na Harvardu, na Institutu Brookings, na US Naval Weapons Laboratory, i mnogim drugim. U knjizi Tragedije i nade: povest sveta u nae vrijeme. kae: "Financijski kapitalizam ima dalekosean cilj, nita manje nego stvoriti svetski sistem financijske kontrole u privatnim rukama koji e moi kontrolisati politiki sistem svake drave i ukupnu ekonomiju u svetu. " Za novac i robu Quigley kae:
Novac i roba su razliiti. Dakle, jasno, novac i roba nisu ista stvar, nego su, naprotiv, upravo suprotne stvari. Veina konfuzija u ekonomskom razmiljanju proizlazi iz nepriznavanja ove injenice. Dobra su bogatstvo koje imate, a novac je tvrdnja o bogatstvu koje nemate. Tako roba je imovina, a novac je dug. Ako je roba bogatstvo, onda novac nije bogatstvo, ili je negativno bogatstvo, ili ak protiv-bogatstvo. Oni se uvek ponaaju na suprotne naine, ba kao to se obino kreu i u suprotnim smerovima. Ako vrednost jednog ide gore, vrednost drugog srazmerno tome pada. Vrednost robe izraena u novcu, zove se "cena", dok se vrednost novca, izraena u robi, zove "vrednost".

50

Quigley daje i imena nekih od kljunih bankarskih porodica - Raring, Lazard, Erlanger, Warburg, Schrder, Seligman, na Speyers, Mirabaud, Mallet, Fould, a iznad svih Rothschild i Morgan.
http://www.wanttoknow.info/articles/quigley_carroll.tragedy_hope_banking_money_history

MCCONNELL, CAMPBELL R. & BRUE, STANLEY L.

Iz knjige McConnell, Campbell R. & Brue, Stanley L., Makroekonomija: Naela i problemi politike, Trinaesto izdanje, McGraw-Hill, Inc, 1996,
"Federalne Rezerve zaista nisu ni federalne, ni pune Rezerve. One nisu u vlasnitvu ili izravno kontrolisane od strane vlade Sjedinjenih Amerikih Drava. injenica da su rei " United States Federal Reserve System tampane na svaku banknotu amerikog novca tako postavlja ozbiljna pitanja . "

Koliko znate o bankarskom sistemu ...? S obzirom na vanu ulogu koju novac igra i u naim pojedinanim ivotima i u svetu, na obrazovni sistem nas ui neverovatno malo o tome kako je novac stvoren, kako banke posluju, a to uzrokuje velike bankarske afere i steajeve koji su se dogodili. Nakon itanja informacije u nastavku, shvatit ete zato se o tim informacija uti i zato smatramo da je vano da se otkriju ova glavna bankarska zatakavanja i tajne koje svetski najbogatiji bankari tako pomno uvaju. Fed: Ni zaista Federalne ni pune Rezerve Iako Upravni odbor Federalnih Reservi je kategorisan kao samostalna vladina agencija, "Fed" nije u vlasnitvu vlade. Vrhovni sud je naveo da "nacionalne banke ili federalne Rezerve banaka, u kojima se nalaze privatni interesi, nisu odjeli vlade. Oni su privatne korporacije u kojima vlada ima interes." Moete proveriti itajui sudski sluaj na ovom linku ... ... Iako se imenovanja lanova Uprave Federalnih Rezervi vre od strane amerikog predsednika, a potvruje ih Senat, Fed je u privatnom vlasnitvu institucija kontrolisanih uglavnom od velikih privatnih banaka. Nakon to se lanovi odbora imenuju, amerika vlada nema kontrolu nad svojim odlukama, osim predsednikovo ovlatenje da ukloni lana odbora. Ipak, istraivanje istorije i funkcije Federalnih Rezervi otkriva da su moni bankari poput JP Morgan imali neumerenu mo i kontrolu na formiranju i voenju monetarne politike u SAD-u putem svoje vlasti nad Fed-om. Kongres praktino ne utie na ove neverovatno mone institucije. ... Novac u opticaju nema podlogu u stvarnoj vrijednosti poput zlata ili srebra. Podlogu amerike valute po zlatnom standardu ukinuo je predsednik Nixon 1971. godine. U stvari, Fed, poput svih banaka, u bilo kojem trenutku ima samo 3 do 10% Rezervi u novanicama za sve izdate kredite. ... Temelj za Federal Reserve sistema smiljen je u krajnjoj tajnosti 1910. godine u Jekyll Island Resort od strane nekoliko monih ljudi iz porodice Rothschildi - najbogatije i

51

najmonije porodice u svetu u tom trenutku, sa vrlo bliskim vezama sa porodicama Rockefellerovi, i JP Morgan. Konana verzija zakona usvojena je 1913. godine, uprkos protivljenju mnogih koji su traili da kontrolu novca ima nacija i koji su tvrdili da e konzorcij privatnih bankara neminovno proizvesti vie bogatstva za ultra bogate na raun javnosti. http://www.wanttoknow.info/financialbankingcoverup#sthash.k1AddfFf.dpuf

SJEDINJENE AMERIKE DRAVE SU U BANKROTU VE OKO 80 GODINA

William Frederick Lemke (1878 1950) Da stanje bankrota u SAD-u ne traje od jue moe se videti iz govora kongresmena, snimljenog u amerikom Kongresu jo 03.03.1934. godine: Kongresmen Lemke: ".... Ovaj narod je bankrotirao, svaka drava u ovoj uniji je u steaju, ljudi u Sjedinjenim Amerikim Dravama, kao celina, su u steaju. Javni i privatni dugovi ove nacije u obveznicama, hipotekama, biljekama ili drugim pisanim instrumentima iznose oko 250 milijardi dolara, a procenjuje se da postoji jo oko 50 milijardi dugova za koje ne postoji zapis, to u svemu iznosi oko 300 milijarda dolara javnih i privatnih dugova. Ukupna materijalna novana vrednost svih nekretnina u Sjedinjenim Dravama sada se procenjuje na oko 70 milijardi dolara. ... Kako emo platiti 300 milijardi dolara sa samo 70 milijardi dolara?" (CR, 1934/03/03) http://www.sweetliberty.org/issues/hoax/mcfadden.htm

52

DANANJE EVROPSKE BANKARSKE INSTITUCIJE

U nastavku sledi opis nekih od najznaajnijih banaka i bankarskih institucija u Evropi.

BANKA ZA MEDUNARODNA PORAVNANJA - BIS, BAZEL, VAJCARSKA (BANK FOR INTERNATIONAL SETTLEMENTS BIS)
6

S obzirom na njen znaaj i poloaj u strukturi svetskog bankarstva, o Banci za meunarodna poravnanja poznatoj po skraenom nazivu BIS i po simbolinom obliku poslovne zgrade (sagraena u obliku dinovske izme, to neodoljivo budi asocijacije na Orvela), rei emo neto vie.

Ve smo pomenuli da ameriki istoriar Kerol Kvigli u delu Tragedija i nada tvrdi da je cilj bankara da stvori svetski sistem finansijske kontrole u privatnim rukama, sposoban da dominira politikim sistemom svake zemlje i ekonomije u svetu kao celini. Ovde emo dodati da isti autor istie da Banka za meunarodna poravnanja u Baselu predstavlja vrh svetskog bankarskog sistema, s obzirom na injenicu da je u Bazelu pohranjeno i koncentrisano najvie svetskog zlata, novca, i drugih vrednosnih papira. Prema nekim proceanama BIS je u posedu najmanje 10% monetarnih (zlatnih i deviznih) rezervi ogromnog broja centralnih i drugih banaka (ukljuujui sve najbogatije poslovne i centralne banke), MMF-a i drugih meunarodnih bankarskih i ostalih finansijskih institucija. Ova banka deluje kao finansijski agent za meunarodne sporazume, i kao zajmodavac za sluaj krajnje nude radi spreavanja globalnog finansijskog kraha. Meutim, njena stvarna uloga prema nekim autorima je da u stvari promovie monopol kapitalistikog faizma sa ciljem da se obezbedi pljaka i otimanje nacionalnog bogatstva svih zemalja sveta.

http://www.bis.org/

53

Neki ak istiu da je finansirala i III Rajh, te da je ta banka, s obzirom na njena meunarodno-pravna obeleja, najbolja maina za pranje prljavog novca iz celog sveta, ukljuujui i novac od trgovine orujem i narkoticima. Na svom web saitu ova banka se i zvanino predstavlja kao banka za centralne banke, odnosno bankarski servis svih centralnih banaka. Ipak, iako je u toj banci pohranjen finansijski kapital nezamislive veliine, prema nekim autorima stvarni vrh piramide svetskog bankarstva i svetskog finansijskog sistema nije u Bazelu, nego u Londonu, gde je navodno koncentrisana stvarna upravljaka mo, i gde se svakodnevno sastaje neformalna grupa bankara koji su stvarni vlasnici gotovo svih najveih svetskih banaka i nacionalnih i internacionalnih korporacija i kompanija. Prema istim izvorima to najue neformalno londonsko bankarsko jezgro u svojim rukama dri stvarni upravljaki monopol i veinu deonica u gotovo svim bankama u svetu (ukljuujui i BIS banku u Bazelu, i MMF, i Svetsku banku i gotovo sve centralne banke) i nad gotovo svim kompanijama i korporacijama u svetu, zbog ega isti autori smatraju da ova grupica ljudi, kao tajna svetska vlada, de facto odluuje o svim najvanijim svetskim politikim, finansijskim i drugim pitanjima, i da su gotovo sve dravne vlade, MMF, UN, i sve meunarodne organizacije i institucije javni servisi preko kojih provode svoju tajnu politiku.

OSNIVANJE, PRAVNA OBELEJA I OVLATENJA BIS-a

Ova banka osnovana je potpisivanjem Hakog sporazuma od 20.01.1930. godine od strane vlada sedam zemalja (Belgije, Francuske Nemake, Italije, Japana , Velike Britanije i Svicarske. Tokom vremena sporazumu su se prikljuile SAD i brojne druge zemlje. Po sporazumu o osnivanju banka je trebala vriti funkciju glavnog agenta u plaanjima ratne odtete proizale iz I svetskog rata, ali su njena ovlatenja i funkcije naknadno znatno proirene. Iako, formalno-pravno ima formu deonikog drutva, ova banka istovremeno predstavlja i meunarodnu organizaciju i poseduje meunarodni pravni subjektivitet

54

(iako njene lanice nisu vlade, nego sredinje banke), sa svim pripadajuim privilegijama i imunitetima. Iako je rezolucijom Bretton Woodske konferencije iz 1944. godine, kojom je donijeta odluka o osnivanju Meunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, bilo savetovano ukidanje BIS-a, danas izmeu ovih i drugih meunarodnih finansijskih institucija, i BIS-a postoji saradnja. Sredstva poverena BIS-u su verovatno najzatienija u svetu: ne podleu eksproprijaciji, blokiranju i drugim merama, a uz to su vrlo likvidna. Pored primanja depozita BIS u ime svojih komitenata vri devizne operacije, kupovinu i prodaju deviza, i pri tome obezbeuje potpunu anonimnost svih operacija. Bankom upravlja Odbor direktora koji ine guverneri centralnih banaka Belgije, Francuske, Njemake, Italije, Velike Britanije i Sjedinjenih amerikih drava. Pri BIS-u postoji i Bazelski komitet za superviziju banaka (Basel Committee for Banking Supervision), i Bazelski komitet za bankarski nadzor (Basel Committee on Banking Supervision), osnovan krajem 1974. godine, koji ima za cilj unapreenje bankarskog nadzora na nivou celog sveta. BIS je, je dakle i klasina profitna banka i meunarodna organizacija, koja je de facto i preutno priznata kao nadreena centralnim bankama svih drava koje su joj pristupile, i pored toga to su sve te banke po propisima svojih drava samostalne institucije. Ako se sve to ima u vidu, mogue je da londonski bankari putem BIS-a ostvaruju nevidljivu kontrolu nad monetarnom funkcijom gotovo svih zemalja u svetu. Prema podacima BIS-a, svake godine u Bazelu boravi oko 5.000 bankarskih strunjaka iz centralnih banaka celog sveta na obuci koju za njih organizuje ta banka).

55

NA KOJI NAIN BIS UTIE NA SVETSKU EKONOMIJU?

Iako zvanino i formalno-pravno BIS nema nadreenost nad centralnom bankom bilo koje drave, ova banka svojim autoritetom sugestijama i preporukama za izmene visine kamatne stope je u stanju izazvati finansijske poremeaje na lokalnom ili globalnom tritu, za ta kao ilustraciju moda moe moe posluiti i primer poput ovog:

BIS: Niske kamatne stope prijete financijskoj stabilnosti

Produljeno razdoblje vrlo niskih kamatnih stopa moe odgoditi smanjivanje tereta zaduenosti, stoji u izvjeu Banke za meunarodna poravnanja
Hina Objavljeno 11.35, 27.06.2011.

"Niske kamatne stope diljem svijeta predstavljaju prijetnju globalnoj financijskoj stabilnosti, upozorila je u godinjem izvjeu Banka za meunarodna poravnanja (BIS). Niski trokovi zaduivanja doveli su do procvata zajmodavnih aktivnosti i uzleta cijena nekretnina, potiui jaanje inflacije, poglavito u gospodarstvima u nastajanju. Nakon izbijanja financijske krize u 2008. sredinje banke u svijetu snizile su kamatne stope kako bi potaknule rast. U BIS-u upozoravaju da bi se takva politika mogla pokazati kontraproduktivnom. "Produljeno razdoblje vrlo niskih kamatnih stopa prijeti stvaranjem ozbiljnih financijskih poremeaja, loom raspodjelom resursa i odgodom nunog smanjivanja tereta zaduenosti u najrazvijenijim zemljama koje su najtee pogoene krizom", kae se u baninom godinjem izvjeu. U BIS-u stoga pozivaju sredinje banke da promijene svoje politike kako bi se prevladala takva situacija. "Stroa globalna monetarna politika nuna je da bi se obuzdali inflacijski pritisci i suzbili rizici za financijsku stabilnost. Takoer je kljuno da sredinje banke ouvaju teko steenu vjerodostojnost u borbi protiv inflacije", stoji u godinjem izvjeu.
http://www.banka.hr/bis-niske-kamatne-stope-prijete-financijskoj-stabilnosti/print

... Na koji nain niske kamatne stope mogu negativno uticati na ekonomiju, verovatno znaju samo bankari. Jer, postojanje kamate (u bilo kojoj visini) i jeste najvei problem svake ekonomije. Samim tim, vee kamate vei problem. Kamate su stavka u kreditima koja ih poskupljuje, pa je logino da e krediti privredi biti skuplji to god je via kamatna stopa, i da e cene proizvoda samim tim biti vee, to stvara poveanu potrebu za primarnom emisijom novca, i neprekidnu lanaanu reakciju u vidu sve jae spiralne inflacije. To to ta spiralna inflacija jo uvek nije tako jasno uoljiva u zemljama EU i SAD moe se objasniti jedino izvozom novca iz tih zemalja u zemlje treeg sveta. Na taj nain dunike zemlje, mimo svoje elje i znanja, amortizuju i preuzimaju inflaciju koja bi trebala da se dogaa unutar EU i SAD, ime nesvesno truju i unitavaju vlastituu ekonomiju.

56

Kakvi su stvarni efekti uzimanja stranih deviznih kredita objasniemo neto kasnije, u drugom delu knjige.

EVROPSKA MONETARNA UNIJA

Rekli smo da je montarna funkcija suverene drave meu njenim najvanijim, ako ne i najvanija funkcija. ta rei o dobrovoljnom odricanju od te funkcije i preputanju emitovanja i kontrole novca nekoj drugoj dravi ili dravnoj zajednici (Evropskoj Uniji, na primer)? Moe li suverena drava biti zaista suverena u Uniji, i kako e se odricanje od monetarne funkcije odraziti na ekonomiju takve drave? Do odgovora na ta i slina pitanja nije teko doi. Dovoljno je da bacimo pogled na Grku, paniju, Portugal, Italiju, Sloveniju, Maarsku, Rumuniju, Bugarsku i sve ostale posrnule lanice EU. U svakoj od njih, pa i u svim ostalim dravama Evropske unije (osim donekle Nemake), ekonomija slabi, rastu porezi i nezaposlenost, a padaju plate i penzije i socijalna davanja. Ono to je svima zajedniko jeste stalni rast javnog duga, u emu ne zaostaje ak ni takakv izvozniki gigant kakva je Nemaka. Nakon ulaska novih lanica u Evropsku uniju njihova ukupna dugovanja za svega nkoliko godina enormno su porasla, ak i po vie od 100%, 200% ... udno je da narod tih lanica jo uvek ne uvia tako oigledne injenice: graani tih drava svakog dana postaju sve siromaniji, a bankari kojima su duni i oni i njihove drave postaju sve bogatiji. Jo udnije je da to ne vide ni narodi jo uvek formalno slobodnih balkanskih drava iji politiari ih po svaku cenu guraju u tu istu EU. Sve to, ipak, jo nije nita u poreenju sa onim to lanice EU tek eka i to im se od bankara sprema (kao to ete videti u nastavku u tekstu Ivone ivkovi "TAJNA EVROZONE: EVRO JE STVOREN DA BI EVROPA BILA POKORENA?" A kako dugorono, strpljivo i perfidno (malim koracima) rade bankari u pripremanju pokoravanja Evrope i ostatka sveta, moda se najoiglednije moe videti upravo na primeru EU. Da bi to bilo jasnije citiraemo tekst sa Wikipedie pod nazivom:
HRONOLOGIJA NASTANKA EMU

Hronoloki proces nastanka EMU moe se predstaviti: Bretton Woods sporazum je potpisan 1944. u Mount Washington hotelu u Bretton Woodsu 1944. godina - sporazum u Bretton Woodsu uvodi sistem meusobnih kurseva tj. uvodi sistem vrstih deviznih kurseva 1946. godina - britanski premijer Winston Churchil u Cirihu poziva na stvaranje Ujedinjenih Drava Evrope 1949. godina - osnovan Savjet Evrope 1950. godina - Schumanova deklaracija. Francuski ministar spoljnih poslova Robert Schuman 9. maja predloio udruivanje industrije uglja i elika Francuske i SR Njemake,

57

otvoreno za sve demokratske drave Evrope, kojim e rukovoditi evropska institucija. Plan odobrila Skuptina Savjeta Evrope 1952. godina - Evropska zajednica u oblasti uglja i elika (ECSC). Prvi veliki korak u pravcu transevropske saradnje i stvaranja zajedinkih institucionalnih okvira 1958. godina - Evropska ekonomska zajednica (EEC) postavlja temelje ogromnog "zajednikog trita" robe i usluga; mnogi od prijedloga su ostali nerealizovani 1959. godina - Austrija, Danska, Norveka, Portugal, vedska, vajcarska i Velika Britanija utemeljile sporazum o spoljnoj trgovini (EFTA) 1967. godina - Sporazum o integraciji objedinjuje EEC, ECSC i EUROATOM u jedinstvenu meunarodnu organizaciju poznatu kao Evropska zajednica (EZ), to je znaajan korak u pravcu konsolidacije 1969. godina - na samitu u Hagu est drava lanica Evropske ekonomske zajednice (EEZ) postavljaju sebi za cilj stvaranje evropske i monetarne unije (Barov plan) 1970. godina - Vernerov izvjetaj predstavlja zvanian prijedlog Evropske zajednice o stvaranju Ekonomske i Monetarne unije (EMU), predlae se usklaivanje nacionalnih ekonomija kako bi se stekli uslovi za jedinstvenu valutu u okviru (EEZ). Nestabilnost evropskih valuta ozbiljno ugroava ovaj projekat 1973. godina - Danska, Irska i Velika Britanija pristupaju EC-u 1974. godina - uvodi se ECU - zajednika evropska valutna jedinica. Sastavljena je kao obraunska korpa evropskih valuta, iji su se meusobni odnosi vie puta mijenjali. Prema kursevima 31.12.1998. utvreni su odnosi participirajuih valuta prema euru, koji je zamijenio ECU u odnosi 1:1 1979. godina -Evropski monetarni sistem(EMS). Ukljueno je osam lanica EC-a (sve osim Velike Britanije). EMS zatvara meusobne devizne kurseve zemalja lanica u okvire uskih unaprijed definisanih trgovinskih zona, to se smatra ranim oblikom monetarne unije; uspostavljena kontrola protoka evropskih valuta 1981. godina - Grka se prikljuuje EC-u 1986. godina - u EC se ukljuuju panija i Portugal, tako da broj lanica raste na 12, jedinstvenim aktom u Rimskom ugovoru zacrtan je cilj postepenog stvaranja Ekonomske i monetarne unije 1989. godina - Delorsov izvjetaj. Predsjednik Evropske komisije Jacques Delors predloio 'Bijelu knjigu' konkretnih mjera za uspostavljanje jedinstvenog evropskog trita, na temelju koje je utvreno stvaranje Evropske privredne i monetarne unije (EMU) u tri faze 1. 7. 1990. poela I faza stvaranja EMU: konano eliminisanje barijera u odnosu na kretanje roba, usluga, radne snage i kapitala i usklaivanje privredne, novane i fiskalne politike u EU 7.2.1992. - EU predstavlja sporazum o najiroj saradnji; Ugovorom iz Mastrihta postavljeni kriterijumi usklaivanja ekonomija zemalja koje uestvuju u ovom projektu, to predstavlja etapu koja prethodi uvoenju jedinstvene valute; Evropska zajednica (EC) i projekat EMU postaju deo Evropske unije 1.1.1993. - poetak djelovanja jedinstvenog trita 1.11.1993. - Mastrihtski ugovor stupa na snagu i time EC prerasta u EU 1.1. 1994. - II faza EMU: Osnovan Evropski monetarni institut, pretea Evropske centralne banke.. Poveava se nezavisnost nacionalnih centralnih banaka, zabranjuje se finansiranje proraunskog deficita iz monetarnih izvora 1995. - Austrija, Finska i vedska se prikljuuju EU 15./16.12.1995. - na zasjedanju Evropskog vijea (efovi drava i vlada lanica EU) u Madridu odabrano ime budue zajednike valute - euro 2./3.5.1998. - Evropski savjet utvrdeo koje zemlje ispunjavaju kriterijume za ulazak u EMU i uvoenje eura i zatvara listu zemalja uesnica 1.6.1998. - poinje sa radom Evropska centralna banka (ECB), koja zajedno sa nacionalnim centralnim bankama zemalja EU ini Evropski sistem centralnih banaka iji je osnovni cilj djelovanja stabilnost cijena i koja je zaduena za evropsku monetarnu politiku 31.12.1998. - neopozivo fiksiranje kurseva nacinalnih valuta lanica EMU prema euru; euro postaje jedinstvena valuta i sve transakcije na tritima kapitala se obavljaju u euru

58

1.1.1999. - poinje III faza EMU: uvodi se euro kao bezgotovinski novac u 11 zemalja: Austriji, Belgiji, Finskoj, Francuskoj, Irskoj, Italiji, Luksemburgu, Holandiji, Njemakoj, Portugalu, paniji (Grka pristupa 2001) 1.1.2002. - u opticaj ulaze novanice i kovanice eura ostvaruje se konano uvoenje jedinstvene evropske valute 12 zemalja lanica evropske valutne unije. Oko 300 miliona Evropljana ima zajedniki novac."
http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_monetarna_unija

Sa iste web stranice jo jedan citat o taktici korak po korak:

"Ekonomska i monetarna unija koje za svoju osnovu imaju jedinstveno unutranje trite, definisane su sporazumom u Mastrihtu. U optim odredbama definiu se ciljevi unije, stvaranje ekonomske i monetarne unije na jedinstvenom tritu, bez unutranjih granica i sa jedinstvenom valutom. Ekonomska i monetarna unija je proces kojim zemlje lanice EU usklauju svoje ekonomske i monetarne politike sa krajnjim ciljem usvajanja jedinstvene valute - EURA. Sam proces stvaranja EMU odvijao se u tri faze: Prva faza (1990-1993) sa ciljem da se osigura slobodno kretanje kapitala, kao i da se ostvari koordinacija ekonomske politike i ua saradnja centralnih banaka Druga faza (1994-1998) sa ciljem pribliavanja ekonomskih i monetarnih politika zemalja lanica (kako bi se osigurala stabilnost cijena i javnih finansija) Trea faza (od 1999) sa ciljem osnivanja Evropske centralne banke, utvrivanja kursa i uvoenja jedinstvene valute. Za sprovoenje evropske monetarne politike zaduena je Evropska centralna banka."
http://bs.wikipedia.org/wiki/Evropska_monetarna_unija ...

Zakljuke pokuajte izvui sami, a mi emo sada nastaviti predstavljanjem cele lepeze regionalnih i globalnih "meunarodnih" banaka i bankarskih institucija kreiranih u poslednjih nekoliko decenija za , kako mnogi kau, lokalno, regionalno i globalno porobljavanje oveanstva. Najpre evropske.
7

PARISKI KLUB

http://www.clubdeparis.org/

59

19 - , , . . . , , . , , - (Jean-Pierre Jouyet). 1956. , , .

LONDONSKI KLUB

Osnovan 1976. godine. Za razliku od Parikog kluba iji osnivai i lanovi su drave, Londonski klub poverilaca sastavljen je od privatnih komercijalnih banaka. Potencijalni klijenti su isti kao i kod Parikog kluba: dravne vlade edne dolarskih kredita, koje svesno ili nesvesno guraju svoje nacije u duniko ropstvo. Ovaj klub nema ni stalno sedite, ni slubenu web stranicu. Iako se zove Londonski, lanovi se mnogo ee sastaju u Nju Jorku ili Frankfurtu, nego Londonu. ...
EVROPSKA INVESTICIONA BANKA (EUROPEAN INVESTMENT BANK-EIB/BANQUE 8 EUROPENNE D'INVESTISSEMENT-BEI )

Sedite Evropske investicione banke

8

http://www.eib.org/ http://www.eib.org/

60

() . 1958. . . . . . : , , (, , ), , , . . . (). 1994. . . (. EFTA) , . . . . .

EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (EUROPEAN BANK FOR RECONSTRUCTION AND 9 DEVELOPMENT - EBRD)

http://www.ebrd.com/pages/homepage.shtml#&panel1-1

61

( )

(EBRD - . European Bank for Reconstruction and Development) 15. 1991. , - (, , , , , ) . . , , . EBRD 62 . ... RAZVOJNA BANKA SAVETA EVROPE10 - Council of Europe Development Bank (CEB)

...
11

EVROPSKA CENTRALNA BANKA (EUROPEAN CENTRAL BANK - ECB)

10 11

http://www.coebank.org
www.ecb.int

62

Evropska centralna banka (European Central Bank ECB) sa seditem u Frankfurtu, jo jedna velika regionalna banka, osnovana 01.06.1998. godine. Ne treba je meati sa Evropskom investicionom bankom (EIB), koja je osnovana jo 1958. godine Rimskim ugovorom. Evropska centralna banka (ECB) je centralna institucija monetarne politike Evropske unije. Tu politiku provodi delom samostalno, a delom putem Eurozonskih centralnih banaka. Poetni kapital ECB-a iznosio je 5,0 milijardi eura. Uplatu tog kapitala upisale su Eurozonske centralne banke i to srazmjerno populaciji i bruto nacionalnom dohotku njihovih zemalja. Evropski sistem centralnih banaka (ESCB) je sastavljen od ECB-a i lokalnih centralnih banaka 27 drava lanica EU. Glavni organi banke su Izvrni odbor (6 lanova), te Upravni savet (19 lanova) i Generalni savet (29 lanova). Izvrni odbor ine Predsednik ECB, potpredsednik, te po jedan lan iz svake od etiri najvee centralne banke Francuske,Njemake, Italije i panije. Njihov mandat traje osam godina. Izvrni odbor je odgovoran za provoenje monetarne politike i za davanje uputa nacionalnim centralnim bankama. Upravni savet je najvaniji organ s obzirom da upravlja koliinom ovca u opticaju, sprovodi menjake poslove i upravlja deviznim rezervama drava lanica. Prema tome, kao ciljevi i nadlenost te banke u vreme njenog osnivanja nisu bili predvieni kreditni poslovi i otkupljivanje dugova lanica Evrozone. Verovatno su bankari ocenili da je u vreme osnivanja ECB bilo jo prerano toj banci poveriti i kreditne poslove. Zato su u te svrhe naknadno osnovali EFSM, EFSF i ESM. ...

63

NOVE EVROPSKE INSTITUCIJE ZA FINANSIJSKU STABILNOST Prema mnogim autorima svetsku ekonomsku krizu koja je zapoela 2008. godine stvorili su upravo bankari povlaenjem velikih koliina novca iz opticaja, kako bi kao reenje i jedini izlaz iz krize ponudili uspostavljanje jedne svetske valute i jedne svetske vlade (bankarske). Sudei po duini krize i po neizvesnosti o njenom zavretku, izgleda da su ovaj put u ostvarenju tog cilja reili da idu do kraja. Ova kriza posluila im je, izmeu ostalog, kao izgovor da u EU uvedu nove bankarske institucije veto maskirane orvelovskim terminima kao to su Evropski fond za finansijsku stabilnost (European Financial Stability Facility - EFSF)12, Evropski mehanizam za finansijsku stabilnost (European Financial Stabilisation Mechanism - EFSM) i Evropski stabilizacioni mehanizam (European Stability Mechanism European Stability Mechanism ESM)13.

Mnogi misle da ovi novi finansijski instituti predstavljaju bankarsku omu kojom preko sve veih dugova i kredita (koje sada nazivaju pomo) nameravaju do kraja i u potpunosti uguiti ve uveliko poljuljanu ekonomsku i monetarnu suverenost lanica EU. A na koji nain je ova ekstremna bankarska diverzija predstavljena javnosti, moemo videti iz citata koji sledi14:
Evropska unija i MMF su na krizu reagovali pruajui spasonosni paket pomoi za ugroene zemlje tzv. ,,kiobran spasa u iznosu od 750 milijardi eura. U okviru paketa pomoi, zemlje Evropske unije su kreirale dva mehanizma: 1. Evropski mehanizam za finansijsku stabilnost (EFSM) i
12 13

efsf.europa.eu http://www.esm.europa.eu/ http://www.esm.europa.eu/ 14 www.cb-mn.org/slike_i_fajlovi/fajlovi/.../globalna_finansijska_kriza.pdf

64

2. Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF). Evropski mehanizam za finansijsku stabilnos originalno je bio namijenjen dravama lanicama Eurozone. Meutim, sredstva mehanizma mogu koristiti sve lanice EU. ...

Formiranjem Evropskog fonda za finansijsku stabilnost omogueno je kreditiranje lanica unutar Eurozone u ukupnom iznosu od 440 milijardi eura po povoljnim kamatnim stopama. Formiran je sa ciljem da pokriva finansijske potekoe, rekapitalizuje banke ili kupuje dravne obveznice. Mehanizam sa sjeditem u Luksemburgu ima rejting ,,AAA od strane svih rejting agencija, isti koji ima i Evropska komisija prilikom zaduivanja. Ukupan fond sredstava za oba mehanizma iznosio je 500 milijardi eura. Mehanizmi su formirani na period od tri godine, sa ciljem da ugroenim zemljama omogue pristup jeftnijijim izvorima finansiranja. Istovremeno sa formiranjem mehanizama, reagovali su i ECB, koja je otpoela Europska financijsku stabilnost objekta ( EFSF ) Trajanje Evropskog fonda za finansijsku stabilnost je inicijalno bilo odreeno do juna 2013. godine. Meutim krediti su dati zemljama na period dui od zamiljene krajnje take trajanja Fonda. Stoga je trajanje Fonda produeno na neogranieno vrijeme pod novim nazivom Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM). Naime, u decembru 2010. godine, Evropski Savjet je donio odluku o formiranju permanentnog mehanizma - Evropskog stabilizacionog mehanizma. Ovaj mehanizam e efektivno raspolagati sa sredstvima u iznosu od 500 milijardi eura i oekuje se da e zamijeniti prethodna dva mehanizma nakon njihovog isteka 2013. godine. ESM e kupovati obveznice zemalja lanica u finansijskim tekoama, pod uslovom da ta zemlja donese program revitalizacije svojih finansija i da ga u potpunosti primjenjuje. Dakle, finansijska pomo bi se pruila samo uz stroge uslove. Za razliku od prethodnih mehanizama, ESM e ukljuivati i privatni sektor, u skladu sa pravilima MMFa. ESM e funkcionisati kao unutar-vladina institucija u skladu sa tekovinama meunarodnog javnog prava. Takoe, predvia se i poveanje budeta same Unije, kako bi se organima EU dala vea ovlaenja u direktnom ubiranju poreza i tako se smanjila zavisnost budeta Unije od uplata pojedinanih vlada. Kako bi se to postiglo, neophodna je izmjena djelova Lisabonskog sporazuma. Taj proces e vjerovatno potrajati s obzirom na to da je za izmjenu sporazuma neophodan pristanak svih lanica Evropske unije. Krizni mehanizam je predvien za jaanje odgovornosti zemalja, tako da finansijska pomo nema za cilj spreavanje nastanka novih, ve rjeavanja postojeih problema." www.cb-mn.org/slike_i_fajlovi/fajlovi/.../globalna_finansijska_kriza.pdf

Ovde treba dodati da je kapacitet EFSF u 2011. godini dodatno povean na ukupno 1.000 milijardi EUR-a, sa tendencijom daljeg rasta. Da li primeujete da, iako se pomo u vidu kredita poveava, a kiobran spasa sve vie iri, zemlje kojima su pomo i kiobran namenjeni sve vie propadaju u duniku rupu bez dna. Na kraju je doao monstrum zvani "ESM", sa kriminalnim ovlatenjima veim nego to ih ima njegov tata FED.
...

EVROPSKI STABILIZACIONI MEHANIZAM - BUDUI EVROPSKI FED?

65

EUROPEAN STABILITY MECHANISAM ESM

Lideri svih 27 zemalja EU potpisali su ugovor o osnivanju Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM). Za razliku od Evropskog fond za finansijsku stabilnost (EFSF), kao privremenog, ESM je stalni stabilizacioni fond EU, koji e raspolagati kapitalom od 500 milijardi evra, koji je poeo sa radom 2012. godine, odnosno godinu dana ranije nego to je bilo planirano. Sporazum je potpisan u oktobru 2012. godine, iako su se pre i nakon potpisivanja neki pomalo pomalo bunili.

Prag eki predsednik Vaclav Klaus nee da potpie dopunu lisabonskog ugovora koji se odnosi na novi zatitni fond zone evra Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM) jer, kako je rekao, smatra da je monstruozan, besmislen i apsurdan.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/356865/Klaus-ESM-je-monstruozan-mehanizam-necu-potpisati-ugovor

Sporazum je ipak potpisan:

Jue je stupio na snagu Evropski stabilizacioni mehanizam ESM. Sedamnaest zemalja lanica evro zone u fond uplauju 80 milijardi evra u gotovini i 620 milijardi u obliku kreditnih garantija. Evo komentara nemakih novina Doje vele utorak, 9. oktobar 2012. Zeksie cajtung (Drezden): Broj onih koji su ponedeljak doiveli kao istorijski dan verovatno nije veliki. Sa upostavljanjem ESM-a vie je povezan strah nego optimizam. Monetarna unija je sa ovim mehanizmom stupila na novo tle. Evrozona prvi put ima instrument koji moe da se uporedi sa Meunarodnim monetarnim fondom. U scenario spada i to to mnogi proroci govore o propasti. Nemaka je svojim dosadanjim ueem u prevazilaenju krize imala vie koristi nego tete.
http://www.naslovi.net/2012-10-09/dw/esm-strah-veci-od-optimizma/3954833

66

EVROPSKI STABILIZACIONI MEHANIZAM - DO SADA NAJVEA PREVARA LANICA EVRO ZONE

Evo nekih uznemirujuih detalja sa zvanine web stranice ove najmlae evropske bankarske institucije: "Ovlateni neplaeni kapital Deo ESM-a odobrenog kapitala ine deonice pozivu. Te deonice mogu biti pozvane u skladu s uslovima utvrenim u ESM Ugovoru. Nakon uplate ukupnog kapitala od 80000000000 nominalna vrednost deonica po pozivu iznosie 620.000.000.000 . Finansiranje Izdavanje dunikih vrednosnih papira ili drugih finansijskih instrumenata za finansiranje kredita i drugih oblika finansijske pomoi ESM lanovima. Memorandum o razumijevanju (MoU) Dokument je zakljuen od strane Europske komisije, u saradnji s ECB-a, MMF i ESM / EFSF ili dravama. Trojka Neformalni, zajedniki naziv za tri institucije - Europska komisija, Europska sredinja banka i Meunarodni monetarni fond koji rade zajedno kako bi se pregovaralo o politikim uslovima za drave euro-zone koje se prijave za financijsku pomo iz ESM (i MMF). Pomo se prua pod uslovom da drava korisnica implementira paket politikih reformi koje obino ukljuuju fiskalna prilagoavanja i strukturne reforme kako bi se poboljao potencijal rasta, stvaranje radnih mjesta i poboljanje konkurentnosti. Trojka je odgovorna za praenje potivanja politikih uslova. http://www.esm.europa.eu/about/glossary/index.htm

Iz ovih izvornih informacija iz prve ruke vidljivo je da ESM predstavlja klasinu banku u obliku deonikog drutva meudravnog karaktera, dakle profitnu ustanovu kojoj je cilj stvaranje i uveanje profita. Dalje, vidljiv je i njihov klasini prevarantski recept po kome stvaraju sve privatne komercijalne i sve privatne centralne banke jo od srednjeg veka, a koji su primenili i kod Bank of England i kod Federalnih Rezervi: uplate samo deo kapitala u stvarnom novcu, dok ostatak uplate tako to izdaju "vrednosne" papire putem obveznica, kredita, deonica ili drugim oblicima tkzv. spekulativnog, fiktivnog, nepostojeeg novca, a onda dunike rtve godinama namiruju ostatak.

67

Zato nas ne mogu iznenaditi ovakve vesti:

Ulagai spremni platiti da bi posudili novac Europskom fondu

Hina/AFP, 21. kolovoza 2012. 16:03

"Ulagai su u utorak ponovno bili spremni prihvatiti negativne kamatne stope da bi posudili novac europskom privremenom kriznom fondu, objavila je njemaka sredinja banka. Europski fond za financijsku stabilnost (EFSF) prodao je 1,499 milijardi eura trezorskih zapisa s rokom dospijea od est mjeseci uz prinos od minus 0,0179 posto. Na srpanjskoj aukciji iznosio je minus 0,0113 posto. Negativni prinos znai da investitori zapravo plaaju EFSF-u da mu posude novac. Potranja je bila vie nego dvostruko vea od ponude i dosegnula je ukupno 3,853 milijardi eura. Trita obveznica kanjavaju zemlje poput panjolske i Italije jako visokim kamatama na njihov dug ali europski krizni fond i dalje privlai veliku potranju. EFSF je privremeni krizni fond i njegov je ukupni zajmodavni kapacitet 440 milijardi eura. Trebao bi ga zamijeniti stalni Europski stabilizacijski mehanizam (ESM) iji bi kapacitet trebao iznositi 500 milijardi eura. ESM je trebao poeti s radom 1. srpnja, ali je dolo do odgode, u prvom redu zbog pravnih problema u Njemakoj." http://liderpress.hr/biznis-i-politika/svijet/ulagaci-spremni-platiti-da-bi-posudili-novaceuropskom-fondu/ U ovom sluaju vest se odnosi na EFSF, ali princip je isti i kod EFSF-a, EFSM-a, MMF-a, Svetske banke i svih drugih bankarskih derivativnih ustanova i institucija.

68

Iz odlinog teksta Ivone ivkovi pod naslovom "TAJNA EVROZONE: EVRO JE STVOREN DA BI EVROPA BILA POKORENA?" sada sledi krai insert o ESM-u koji izaziva ozbiljnu zabrinutost za sudbinu nacija u Evrozoni (ostatak ovog teksta citiraemo neto kasnije):
"Evrozoni (uniji drava koje koriste evro kao obraunsko sredstvo i vlasnici su evro obveznica i evro dolara) sada preti finansijski kolaps, ukoliko svi njeni lanovi (drave osnivai zajednike centralne banke ECB) ne pristanu da potpiu jedan meudravno bankarski ugovor koji se naziva Evropski Stabilizacioni Mehanizam. I ovaj termin stabizacioni mehanizam zvui militantno i to nije sluajno. Izgleda tako kao da se neki veliki mehanizam pokvario (moda ba rulet), pa ga sada treba stabilizovati da ne napravi ogromnu tetu svim korisnicima evra. I Dord Soro kao glavni "mehaniar" sada preti i upozorava drave da moe nastati straan haos u itavoj Evropi.

Da podsetimo u evrima drave EU, kao i privatne kompanije valorizuju vrednost svoje privrede, svojih istinskih kapitalnih vrednosti, ljudi procenjuju vrednost svoga rada. I sve to moe da pukne. I preko noi niko vie ne bi znao u razmeni dobara i usluga koliko ta kota, ko koliko kome duguje itd. Banke koje su prodale evre po odreenoj vrednosti bi propale, mnoge investicije bi se obezvredile, neija dugogodinja tednja bi propala. Sve bi se poremetilo, trite bi postalo haotino. Kao kada bi krvotok u nekom ivom organizmu stao. A oni koji bi ovi stranu mainu (finansijski krvotok) mogli da stabiliziju su strunjaci takozvani finansijski eksperti (koje e biti po predlogu ovog stabilizacionog ugovora nedodirljivi i od svih nacionalnih zakona i drava imuni) spreie tako katastrofu nad katastrofama sunovrat evra i od evra zavisnog trita takozvane evrozone. I sve bi bilo jako crno, da sutina mehanizma nije jo mranija: itav mehanizam u stvari je jedna velika iluzija i prevara, ba kao i itav kazino i njegov rulet (moete ga nazvati i finansijskom berzom) i sav novac koji se tu okree. I sve te iluzije su pomutile zdrav ekonomski rezon milijardama ljudi irom sveta, koji kao pijane ovce sada tumaraju u strahu i pod vostvom svog velikog obanina (finansijskog eksperta) i iekuju da ih on bezbedno prevede preko brvna. A za Velikog obanina sada je najvanije da mu ovce potpuno prepuste svoja runa i svoje ivote. Ako su ova ovija runa privrede suvrenih drava ona e se nakon prelaska brvna nai pod makazama strunog obanina koji e ih onda totalno oiati. I to jeste zadatak ove velike finansijske intervencije koja e uslediti 2012. potpisavanjem Evropskog Stabilizacionog Mehanizma (European Stability Mechanisam) koji treba da potpiu kao ugovor drave lanice EU i privatni bankarski kartel koji se krije pod nazivom Inter Alpha Group. Evo samo jednog malog izvoda iz ugovora o osnivanju ESM-a ponuenog dravama lanicama EU iz koga se vidi kakav e status uivati ovi meunarodni eksperti koji e biti imenovani u Upravni odbor ESM-a (Evropskog Mehanizma Stabilnosti):

69

lanovi 27 i 30 Ugovora o ESM definiu pravila o imunitetu: Imovina, fondovi i aktiva ESMa gde god budu locirani i ko god ih bude drao, bie imuni od pretrage , trebovanja, konfiskacije, ekspropriacije ili bilo koje druge forme plenidbe, uzimanja ili oslobaanja prava od skidanja hipoteke od strane izvrlaca, pravne, administrativne ili sudske akcije. Oni e oito biti nedodirljivi za sve sudske organe bilo koja drave lanice EU. Njih e postaviti bankari, a ne nacionalne drave. Oni e imati sedite u Luksebmurgu, a mogu osnivati i kancelarije za vezu u Briselu. Evro e tako zameniti dolar jer 31. 12. 2012. istie osnivaki ugovor amerike centralne banke FED sa federalnom dravom SAD. Po ovom ugovoru niti jedna amerika drava nije mogla da raspolae novcem bez saglasnosti privatne centralne banke Federalnih rezervi (FED). tako se sada sprema i za ECB (Evropsku centralnu banku). ESM treba da stupi na snagu sredenom 2013. Ovde moete videti jo dva zanimljiva lana o imunitetu ljudi iz Upravnog odbora, koji naravno nigde nee plaati ni porez."
http://www.ivonazivkovic.net/evrozona/EVROZONA.html

U nastavku jo malo vesti i tekstova sa neta o ECB i ESM, koji e nam pomoi da stvorimo potpuniju sliku o tim instiutcijama i EU.

ECB POPUTA POD PRITISCIMA TRITA U RJEAVANJU DRAMATINE EKONOMSKE KRIZE

Povijesna odluka Europske sredinje banke: Neogranieno kupovanje dugova spaava eurozonu
Autor: Denis Romac Objavljeno: 7. rujna 2012. u 10:01 "ECB e kupovati dravne obveznice lanica eurozone koje su u najveoj krizi i na taj nain utjecati na snienje kamatnih stopa po kojima se te zemlje zaduuju, a koje za njih postaju neizdrive i cijelu eurozonu odvlae u provaliju Savjet Europske sredinje banke (ECB) donio je juer dugo oekivanu odluku o otkupu neogranienih koliina dravnih obveznica, koja bi mogla donijeti preokret u rjeavanju dramatine krize u eurozoni. ECB e intervenirati na tritu u sluaju potrebe, ali pod uvjetom da ugroene drave najprije zatrae pomo mehanizama za stabilnost eura (ESM) i to pod strogo odreenim uvjetima, i to samo ako se drave koje trae pomo obveu ispunjavati uvjete i provoditi program tednje i reformi, po ugledu na Grku, Irsku i Portugal. ..." www.novilist.hr/Vijesti/Svijet/Povijesna-odluka-Europske-sredisnje-banke-Neogranicenokupovanje-dugova-spasava-eurozonu+&cd=1&hl=en&ct=clnk&gl=ba&lr=lang_hr

70

Ustavni sud Nemake spasava evrozonu

Dragan tavljanin Ustavni sud Nemake potvrdeo je odluku nemakog parlamenta o ratifikaciji Evropskog stabilizacionog mehanizma, uz manje korekcije, ime je uklonjena kljuna prepreka za reavanje dunike krize u evrozoni. Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), koji e zameniti privremeni Evropski fond za finansijsku stabilnost, trebalo je da pone da deluje od 1. jula, kao stalni fond za spasavanje lanica evrozone koje se suoavaju sa dunikom krizom, ali mu je za normalno funkcionisanje potreban nemaki novac, zbog ega je njegov opstanak zavisio od odluke Ustavnog suda te zemlje. Nemaki parlament je jos krajem juna dvotreinskom veinom usvojio ESM i Evropski fiskalni pakt. Odluku nemakih vlasti osporava 3.700 lica koja su podnela tubu Ustavnom sudu, to samo odraava rasprostranjeno neslaganje javnosti sa idejom da su po zakonu obavezni da plaaju porez kojim e se puniti Evropski fond za pomo susednim zemljama u nevolji. To je najvei broj potpisnika protiv nekog zakona podnetog Ustavnom sudu Nemake. http://www.slobodnaevropa.org/content/ustavni-sud-nemacke-spasavaevrozonu/24705830.html ...

71

Evropska centralna banka je tajna vlada

Evropska centralna banka (ECB) svojim uticajem na finansijska trita u Evropi sve vie zauzima prostor namenjen politici, pie nemaki dnevnik Sueddeutsche Zeitung, tvrdei kako je ECB ve sada neka vrsta popratne vlade. Predsednik ECB-a Mario Dragi ne podnosi sporost politiara i eli da spasiti evrozonu tampanjem novca, a njegova mo sve vie raste, tvrdi Sueddeutsche. Dragi upravo na sednici vea ECB-a predstavlja koncept za spas evrozone, meu kojima bi mogla biti kupovina obveznica za podrku posrnulim privredama, to bi uzrokovalo smanjenje kamatnih stopa za Italiju i paniju. ECB moe da tampa novac, to ga dovodi u posebno zanimljiv poloaj prema drugim faktorima u Evropi. Evropska centralna banka (ECB) svojim uticajem na finansijska trita u Evropi sve vie zauzima prostor namenjen politici, pie nemaki dnevnik Sueddeutsche Zeitung, tvrdei kako je ECB ve sada neka vrsta popratne vlade. Predsednik ECB-a Mario Dragi ne podnosi sporost politiara i eli da spasiti evrozonu tampanjem novca, a njegova mo sve vie raste, tvrdi Sueddeutsche. Dragi upravo na sednici vea ECB-a predstavlja koncept za spas evrozone, meu kojima bi mogla biti kupovina obveznica za podrku posrnulim privredama, to bi uzrokovalo smanjenje kamatnih stopa za Italiju i paniju. ECB moe da tampa novac, to ga dovodi u posebno zanimljiv poloaj prema drugim faktorima u Evropi.
HTTP://WWW.ECONOMY.RS/FINANSIJE/9676/EVROPSKA-CENTRALNA-BANKA-JE-TAJNA-VLADA.HTML ...

Evropska centralna banka protiv politike Banke Japana

Jens Vajdman iz ECB kritikovao je danas potez Japanske centralne banke za "upumpavanje dodatnog novca" u oporavak ekonomije, koji e neminovno dovesti do izvesnog slabljenja jena. Dolazi do "rata valutama" na svetskom tritu.

72

Ekonomisti ECB sa nezadovoljstvom gledaju na nove poteze japanske vlade i Banke Japana i upozoravaju da oni mogu dovesti do prodenja kriznog perioda na globalnom nivou. "Ovaj potez podsea na slinu situaciju nedavno u Maarskoj. Japanska vlada pritiskom na Banku Japana postie samo da ona gubi svoju nezavisnost", istakao je Jens Vajdman, vodei ekonomista ECB i guverner Bundesbanke. Prema njegovim reima, ukidanje autonomije centralnih banaka moe, nenamerno ili ne, dovesti do pekulisanja sa kursnim listama. Sa Vajdmanom se sloio i Aleksej Uljukajev iz Centralne banke Rusije, izrazivi bojazan da bi i neke druge zemlje mogle da pou slinim putem i oslabe svoje nacionalne valute to bi samo dovelo do velike destabilizacije.
HTTP://BIF.RS/2013/01/EVROPSKA-CENTRALNA-BANKA-PROTIV-POLITIKE-BANKE-JAPANA/

...

Primeujete li kako ovaj bankar ECB (kao i drugi rotildski bankari) naopako definie nezavisnost, a time i suverenost centralnih banaka i suverenih drava. Po njima suverene centralne banke treba da budu nezavisne od svojih vlada i graana, a zavisne jedino od bankara i njihovih regionalnih, globalnih i drugih prevarantskih instituacija kao to su MMF, BIS, Svetska banka itd.

SVA FED-ova MONSTRUOZNA DECA

A sada prelazimo na svetske i regionalne bankarske institucije, koje, ukljuujui i evropske, predstavljaju tajne FED-ove potomke:

MEUNARODNI MONETARNI FOND (International Monetary Fund-IMF) UBICA BRILJIVOG LICA15

Official logo for the IMF

15

http://www.imf.org/external/index.htm

73

() 22. 1944. (), - . 44 . , 185 . . : . , . , - . , . .

74

DA LI JE MMF S PRAVOM NAJOMRAENIJA BANKARSKA INSTITUCIJA NA SVETU? Iz zaista prebogate ponude sa neta na ovu temu u nastavku emo preneti samo deli tekstova koji i vie nego opravdavaju zajedniko miljenje naroda i mnogih strunjaka o ovoj politikoj (nadzornoj) bankarskoj instituciji. Najpre, Jozef tiglic, dobitnik nobelove nagade za ekonomiju, bivi predsednik Svetske banke i najcitiraniji ekonomista poslednjih decenija:

Tajni planovi MMF-a i Svjetske banke za obnovu i razvoj zabrinjavaju

Utorak, 19 Listopad 2010 22:08 "Joseph E. Stiglitz, autor ovog teksta, je visokopozicionirani njujorki bankar, najcitiraniji ekonomist na svijetu. (Svaka slinost i usporedba s hrvatskim politiarima u ovom tekstu je namjerna. Ovo jest pria o Republici Hrvatskoj i njezinoj novijoj povijesti.)

Joseph E. Stiglitz Joseph Stiglitz, profesor ekonomije na amerikom sveuilitu Stanford, bivi savjetnik predsjednikog vijea Billa Clintona i bivi predsjednik Svjetske banke za obnovu i razvoj odluio je progovoriti o tome kako mone zapadne banke i Meunarodni monetarni fond u svojim tajnim dokumentima planiraju i hladnokrvno izazivaju socijalne nemire u mnogim siromanim i tranzicijskim zemljama diljem svijeta koje pomau. lanak je izvorno objavljen u The Observeru, 29 travnja 2001. prije desetak godina. a mi ga prenosimu u prijevodu i obradi dr. Ivana imatovia. (asopis Svjetlost) Original moete pozvati na Googlu: Joseph Stiglitz Observer, etvrti red: IMF's four steps to damnation.

ETIRI KORAKA DO PROKLETSTVA

Perfidno smiljeni scenarij je slijedei: Prvo se snimi i detaljno analizira gospodarsko i kadrovsko stanje svake drave koja zatrai financijsku pomo za svoj razvitak ili opstanak. Nakon toga Svjetska banka za obnovu i razvoj vladi dotine zemlje uruuje istovjetan tipizirani program koji sadri etiri obavezna koraka.
PRVI KORAK PRIVATIZACIJA

Prvo to vlada zemlje-rtve treba neodlno provesti je privatizacija gospodarstva, a posebice velikih javnih i kljunih industrijskih poduzea koja ine kraljenicu privrede. Umjesto da se argumentirano usprotive zahtjevu za brzopletu prodaju javnih poduzea mnogi su politiari

75

pourili u radosnu (ras)prodaju elektroprivrede, naftne industrije i vodoprivrede kao gospodarski imperativ. Da bi uutkali trezvene kritiare takvog nepromiljenog postupka s tekim dalekosenim posljedicama oni se pozivaju na imperativne zahtjeve Svjetske banke za obnovu i razvoj. Moete vidjeti kako im se raire oi na mogunost dobivanja provizije ako se u procjeni vrijednosti imovine velikih javnih poduzea i kljunih industrijskih poduzea skine koja milijarda ili barem nekoliko stotina milijuna dolara kae profesor Stiglitz.
DRUGI KORAK LIBERALIZACIJA

Nakon kampanjski provedene privatizacije obavezno slijedi donoenje zakonske regulative o liberalizaciji trinog kapitala. Taj potez, teorijski gledano, omoguuje investicijskom kapitalu nesmetan ulazak i izlazak iz zemlje. Pri tome, kako pokazuje iskustvo, u zemlju-rtvu, ulazi relativno malo kapitala, a kudikamo najvei deo raspoloivog kapitala na zakonit nain nesmetano izlazi iz zemlje. Taj proces izvlaenja kapitala je u ekonomiji poznat podimenom krug vrueg novca. Novac ili, tonije reeno pljakaki kapital ulazi u zemlju-rtvu prvenstveno radi pekulacija nekretninama i valutom, a zatim poput plaljive divljai, bjei glavom bez obzira ve na prvi znak nadolazeih nevolja koje bi mogle bilo kako ugroziti njegovu sigurnost. U tom paninom bijegu kapitala dravne priuve mogu presuiti za samo nekoliko dana. Nakon takvog vjeto insceniranog bijega kapitala MMF obavezno trai od vlade zemlje-rtve da odmah drastino povea kamatne stope na 30, 50 ili ak 80% kako bi velike svjetske pekulante privukla na povrat isisanog dravnog kapitala. Rezultat takvog poteza vlade, koja najee nema drugog izlaza, je predvidljiv kae profesor Stiglitz. Astronomske kamatne stope, dakako, brzo privuku odbjegli kapital, dok s druge strane one sistemno razaraju industrijsku prizvodnju i definitivno isuuju nacionalnu riznicu zemlje-rtve.
TREI KORAK TRINO ODREIVANJE CIJENA

Tada MMF zemlju-rtvu koja je na izdisaju hladnokrvno uvlai u trei korak tako zvano trino odreivanje cijena. To je lijep izraz za dramatino dizanje cijena hrane, energenata, vode i ostalih komunalnih usluga. To, dakako, ne vrijedi za cijenu rada (plae) i mirovine. Time se, u prvom redu, drastino rui ve ionako nizak ivotni standard stanovnitva te osjetno podiu poslovni trokovi u ve dobrano posustaloj privredi. Ubrzo nakon toga, prema ve dobro uigranom scenariju, slijedi zavrni etvrti korak.
ETVRTI KORAK MMF-ov PROSVJED

Tim prosvjedom je zemlja-rtva doslovce baena na koljena i de facto se nalazi pred posvemanjim gospodarskim unitenjem. U tim dramatinim okolnostima MMF iz nje zloinakom hladnokrvnou izvlai i posljednje kapi krvi. Programirano pojaava vatru i podie socijalnu temperaturu dok napokon cijeli kotao ne eksplodira. Time je otvoreno samo predvorje pakla. Eklatantan primjer za to je Indonezija 1998. kojoj je MMF bezobzirno ukinuo subvencije za hranu i gorivo za siromano puanstvo, nakon ega su posvuda buknuli estoki prosvjedi i nemiri. U tom pogledu je takoer pouan primjer Bolivije u kojoj su prole godine izbili veliki nemiri zbog drastinog poveanja cijene vode. Vjeto programirani i precizno tempirani MMF-ovi prosvjedi, kao svojevrstan znak uzbune, uzrokuju novi masovni bijeg kapitala iz zemlje-rtve, a nerijetko dovode i do steaja vlade. Taj posvemanji gospodarski pale ima i svoju svijetlu stranu - dakako, samo za bezobzirne strane vlasnike kapitala. U takvoj bezizlaznoj situaciji oni mogu po smijenim cijenama otkupiti preostalu imovinu zemlje-rtve u paninoj rasprodaji. Po tom perfidnom obrascu ve je u posljednjim desetljeima u Treem svijetu stvoreno mnogo zemalja-gubitnica. Pri tome su jedini pobjednici uvijek bile mone zapadne banke koje u bezdunom lovu za kapitalom ni pred im ne prezaju. Prema profesoru Stiglitzu u planovima MMF-a i Svjetske banke za obnovu i razvoj ponajvie zabrinjavaju dvije bitne stvari:

76

1. Da se planovi stvaraju u tajnosti i da ih uvijek vodi apsolutistika ideologija kojoj je strana svaka humanost i altruizam. Uz to, oni nikada nisu otvoreni za strunu raspravu i primjedbe te su tako razraeni da programirano uruavaju demokraciju u zemlji koja ih nekritiki primjenjuje. 2. Da nisu uspjeni! Postoji li zemlja koja je izbjegla ovakvu nesretnu sudbinu? Da kae profesor Stiglitz: Bocvana! Njihov trik? Odluno su rekli managerima MMF-a i Svjetske banke: Go home! Ako je to monim predstavnicima svjetskog kapitala mogla rei Bocvana, zar to isto nebi mogla i Hrvatska prije nego bude kasno? Jeste li zapamtili tko sve zaziva MMF u Hrvatsku, zapamtite ih i sjetite se na izborima: to su neprijatelji Hrvatske i Vai osobni neprijatelji. njihove maske nisu bitne. Kreimir Cvitkovi | amac.hrvati-amac.com"
http://www.hrsvijet.net/index.php?option=com_content&view=article&id=8937:joseph-e-stiglitz-tajniplanovi-mmf-a-i-svjetske-banke-za-obnovu-i-razvoj-zabrinjavaju&catid=5:svijet&Itemid=72 ...

Ako ste se zaprepastili ovako otvorenim i tekim optubama od nobelovca koji je reio da olaka duu i priznao deo MMF-ovih grehova, ta ete tek rei na jo direktnije i tee optube koje dolaze iz usta uvaenog kanadskog profesora ekonomije Miela osudovskog (Michel Chossudovsky),16 izreene u intervjuju iz 2000. godine, koji sledi u nastavku. U ovom izvanrednom tekstu osudovski razotkriva kako pod vrhovnom komandom rotildskih bankara u praksi funkcionie tajna i koordinisana sprega izmeu politikofinansijske funkcije MMF-a i Svetske banke, i vojne funkcije NATO pakta:

MMF I SVETSKA BANKA DVA ORUA RAZBIJAA NACIONALNOG SUVERENITETA

Razgovor sa profesorom Miselom Cosudovskim

Profesorom ekonomije na univerzitetu u Otavi, Kanada Razgovor vodio i uredio Dzered Izrael (16. aprila 2000) www.tenc.net [Carevo Novo Odelo] "Cosudovski: Kada misija MMF-a dodje u neku zemlju i zahteva ukidanje drustvenih i ekonomskih institucija kao preduslov za dodeljivanje zajmova, ovo je veoma slicno fizickom razaranju koje je prouzrokovalo NATO bombardovanje. MMF ce da naredi zatvaranje bolnica, skola i fabrika. To je, dakako mnogo efikasnije nego bombardovanje tih istih skola,

16

Kanadski ekonomista roen 1946. godine, jedan je od svetski poznatih antiglobalistikih lidera, profesor ekonomije na Univerzitetu Otave i direktor Centra za istraivanje globalizacije. Autor knjiga "Manifest otpora imperiji zla", "Globalizacija siromatva: Uticaj MMF-a i Svetske banke", "Ameriki "rat protiv terorizma"" i drugih. Poznat i po tvrdnji da se HAARP (Elektronski akcelerator magnetnih talasa koji radi na Teslinim principima), koristi kao operativno oruje za masovno unitenje s potencijalom da se koristi protiv "drava odmetnica", sa snagom da promeni i poremeti atmosfereske prilike, regionalne elektroenergetske sisteme, Zemljino magnetsko polje, izazove zemljotrese, poplave, suu, i poremeti ljudsko fiziko i duevno zdravlje. http://sestodnev.com/smf_forum/index.php?topic=353.0;wap2

77

bolnica i fabrika kao sto je uradnjeno u Jugoslaviji ali rezultat je u svakom slucaju isti: unistenje zemlje. MMF je napisao nesto sto se zove Multilateralni Dogovor o Investicijama [MAI] to je najsveobuhvatniji ugovor o investicijama. Potpisivanje vodi proverenoj propasti zemlje. U stvari, rat je jednostavno MAI kada nista drugo vise ne preostaje. Dzered: Sta mislite o demonstracijama koje se sada odvijaju u Vasingtonu? Cosudovski: Pa, mnogo ljudi se okupilo u Vasingtonu da protestuje protiv sistema iz Breton Vudsa, MMF-a i Svetske Banke. Pitanje nije, protiv cega se bore, vec za sta? Imam utisak da je preovladavajuci stav medju nevladinim organizacijama da je ovim institucijama potrebna reforma i ljudsko lice, da moraju da se preorijentisu na pomoc siromansima, itd. Mislim da je ovaj pristup, koji je proizasao iz kampanje 50 godina je dosta protiv ekonomskog sistema iz Breton Vudsa, jedna velika greska. I zaista, narod sada dovodi u pitanje i sam legitimitet ovih institucija. Ali jos uvek vlada zabuna. Neki misle da MMF i Svetska Banka igraju oprecne uloge, sto nije slucaj. Takodje, postoji tendencija da se ove institucije posmatraju odvojeno, dok su u stvari one samo dva orudja zapadne elite da drzave pretvori u teritorije. Dzered: Da li mislite da Svetska Banka uspesno zavarava ljude? Cosudovski: Postoji verovanje da Svetska Banka ima human pristup situaciji, da pokusava da resi problem siromastva, dok ga MMF stvara. Cak se misli da izmedju dve institucije postoji sukob. To je glupost. Svetska Banka i MMF u sustini rade iste stvari; samo su im zone odgovornosti u Trecem Svetu razlicite. Na odredjeni nacin, to predstavlja jos vecu opasnost bas zato sto navodni mandat za pomoc siromasnima razoruzava protivnike. Cinjenice su jednostavne: iza obe institucije stoji Vol Strit. Njima rukovode bankari, a ne sociolozi.

Slobodna trgovina: prva sestra rata

Cosudovski: Sto je jos vaznije: mnogi ne vide vezu ove dve institucije i NATO. Veoma mali broj organizacija koje kritikuju sistem iz Breton Vudsa se protivio napadu na Jugoslaviju. Taj napad nije spomenut ni u Sijetlu, ni sada u Vasingtonu. Vodi se kampanja protiv slobodne trgovine i MMF-a, za ukidanje inostranih dugova zemalja treceg sveta, ali ne protiv rata. Ali rat i slobodna trgovina idu ruku pod ruku. To je bio slucaj sa Britancima u XIX veku, kada su naterali Kineze da slobodno kupuju opijum, a ista lokiga vazi i sada. Izmedju MMF i NATO cak postoji i odredjena koordinacija. Videli ste je ne Kosovu. MMF i Svetska Banka su napravili plan za posleratnu ekonomiju Kosova, koja je podrazumevala slobodno trziste, mnogo pre samog bombardovanja. [vidi belesku #1] Vidite da saradjuju. Ako neka zemlja odbije intevenciju MMF-a, na scenu stupa NATO, ili raznorazne tajne sluzbe, i onda stvore uslove u kojima program MMF-a moze da se nametne. Izrael: Veoma pronicljivo. Cosudovski: One drzave koje prihvate MMF, kao npr. Bugarska i Rumunija, nece biti bombardovane, ali su umesto toga unistene potpisom pera. U Bugarskoj je MMF primenio drasticne reforme, tzv. MMF medicinu, koja je unistila socijalne prilike penzije su gotovo

78

ukinute, fabrike zatvorene, jeftini gotovi proizvodi se prodaju budzasto, besplatna medicinska nega i javni prevoz se ukidaju, itd. Ne desava se to samo u zoni operacija NATO. Isto se dogadja i u srednjoj Aziji i na Kavkazu. Ruku pod ruku sa uspostavljanjem reformi i programa privatizacije MMF-a i Svetske Banke, vidimo NATO i operacije CIA-e. Gospodari rata ekonomske uprave saradjuju jedni s drugima na globalnoj sceni. Trenutno se mnoge zemlje omeksavaju za prodor putem lokalnih ratova, koje otvoreno i tajno finansira zapadna elita. OVK je samo jedan primer pobunjenickog pokreta koji se finansira izvana. Ovakve sukobe vidite svuda gde se nalaze strateski naftovodi i vrlo cesto su vezani za trgovinu drogom. To, opet ima tajne veze sa CIA-om, javno se tice NATO i sluzbene americke medjunarodne politike, i konacno vodi do MMF-a, Svetske Banke, regionalnih banaka i privatnih investitora. Sve su to karike u lancu. Ove medjunarodne institucije mozemo da svrstamo u kategorije. Prvo imate Ujedinjene Nacije i mirovne trupe; one igraju svoju ulogu, i istovremeno saradjuju sa NATO-om. Onda imate MMF i Svetsku Banku, kao i regionalne institucije kao sto je banka za Razvoj Azije [ADB], itd. U Evropi je to Evropska Banka za Obnovu i Razvoj. To su glavne alatke. Nekada rat stvara preduslove, a onda ekonomske institucije pokupe kajmak. S druge strane, nekada sam MMF radi na destabilizaciji, kao sto je bio slucaj u Indoneziji. Tada su insistirali na ukidanju finansijske podrske centralne vlade odredjenim federalnim jedinicama. To na zemlju kao sto je Indonezija, koja ima dve hiljade ostrva sa lokalnom samoupravom, ima razarajuci efekat. Radi se o geografiji, za boga miloga. Ostrva tako ostaju prepustena sama sebi. Vidite li, dakle, sta se time postize? Izrael: Drugim recima, insistirali su na ukidanju subvencija lokalnim vlastima? Cosudovski: Da, na primer za obrazovanje i tome slicno. Usput, takvo nesto su radili i u Brazilu. Takvim delovanjem se destabilizuje drzava, jer da bi drzava postojala mora da postoji fiskalno jedinstvo, sistem novcanih transakcija. U jednoj federaciji kao sto je Indonezija, svako ostrvo u suprotnom postaje samostalan entitet. U tom slucaju nezavisnost postaje moguc izbor za odredjene etnicke grupe. Naravno da su planeri svega toga veoma svesni, posto se isti scenario ponavlja vec vise puta. U Jugoslaviji, Brazilu, bivsem SSSR-u, gde su regije prepustene svojoj sudbini jer Moskva ne salje novac. Postoji mogucnost da se to desi i u SAD jednog dana. Ovakve akcije garantovano prouzrokuju sukobe i unutrasnje trvenje. Izrael: Medjusobni sukob Cosudovski: Da, jer je narod osiromasen do te mere da pocinje da ratuje. Izrael: Na svakoj osnovi, a posebno nacionalnoj. Cosudovski: U Somaliji nije bilo etnickih razalika, ali se i tamo desilo isto. Ne morate da imate multietnicko drustvo da biste dobili podele i balkanizaciju. Izrael: Da li je po vama to sve onda samo deo plana za stvaranje imperije?

79

Cosudovski: Ja mislim da je to rekolonizacija. Drzave se pretvaraju u teritorije, koje su u sustini kolonije. Izrael: Po cemu se razlikuju?

Drzave i teritorije
Cosudovski: Drzava ima vladu. Ima institucije. Ima budzet, ekonomske granice, carinu. Teritorija ima samo nominalnu vladu, koju kontrolise MMF. Neme skola i bolnica, koje je zatvorila Svetska Banka. Nema granica, jer je svetska trgovinska organizacije [WTO] naredila slobodnu trgovinu. Ne postoje industrija i poljoprivreda, jer su one destabilizovane godisnjim kamatama i do 60%, sto je takodje maslo MMF-ovog programa. Izrael: Sezdeset posto godisnje? Cosudovski: Cak i vise u Brazilu. Evo bas sada proucavam Bocvanu, u kojoj su kamatne stope stravicne. Izrael: I ovo namece MMF? Cosudovski: Pa vidite, oni namecu organicenja na izdavanje zajmova. Ljudi onda ne mogu da dobiju kredit od banke, sto kao posledicu ima visoke kamate i propast privrede. Onda se zemlja otvori za slobodnu trgovinu. Pod tim okolnostima, lokalni provrednici moraju da pozajmljuju pod kamatama od 60% i onda budu konkurencija dobrima iz SAD i Evrope gde su kamate svega 6 ili 7%. Ove reforme u sustini imaju za cilj unistenje domace privrede. Izrael: Kako se ovome mozemo suprotstaviti? Cosudovski: Resenje nije jednolican pokret. Ne mozemo samo da se protivimo institucijama Breton Vudsa, ili Svetskoj Trgovinskoj Organizaciji, ili unistavanju okoline i genetskom inzenjeringu. Moramo da razmisljamo o sveukupnoj situaciji. Kada posmatramo sveukupnu situaciju, uvidjamo da postoji veza sa upotrebom sile. Ispod ovog ekonomskog sistema leze okviri kapitalistickog poretka: vojno-industrijski kompleks, obavestajne sluzbe i organizovani kriminal, koji se koristi za trgovinu drogom i finansiranje sukoba koji bi destabilizovali protivnike Zapada. Od diplomatije topovnjaca smo dosli do diplomatije krstarecim raketama. Sve se svelo na bombe. Izrael: Kazete da su deo obavestajnih sluzba mafijasi. Znam da ste napisali dosta o tome kako su narkotici jedan veoma uticajan faktor u ekonomskim tokovima. Cosudovski: To bas nije tako jednostavno. Gangsteri su u stvari alatka kapitalista. Oni ni u kom smislu ne narusavaju sistem. Gangsteri mogu lako da se iskoriste bas zato sto nisu nikome odgovorni, tako da je to mnogo jednostavnije. Uzmimo na primer Hasima Tacija, i recimo da on bude postavljen na celo vlade na Kosovu. Mnogo je prakticnije da se na celo drzave postavi ovakva baraba nego neki premijer koji bi bio odgovoran svojim gradjanima. A najbolja opcija je izabrana baraba, neko kao Boris Jelcin. I u Americi postoje izabrani gangsteri.

80

Zasto? Zato sto je izabrane barabe mnogo lakse drzati pod kontrolom nego izabrane postene ljude. Ono sto moramo da shvatimo je da su te barabe veoma ocigledno podredjene visoj vlasti. Kada se govori o kriminalizaciji kolonije, to je neistina. Radi se o zameni teza. Nikada necete imati situaciju u kojoj su barabe stvarno na vlasti. Mozda u slucajevima onih vecih, pomalo... Tako da u stvari dolazi do redefinisanja stoa je zakonita a sta nezakonita trgovina. Nezakonita trgovina je prakticno uvek samo podredjena velikim poslovnim i finansijskim interesima. Vasan deo svega ovoga je da MMF stvara uslove za razvoj nezakonite trgovine i pranje novca sirom sveta. Kada legalni privredni sistem kolabira pod teretom reformi MMF-a, sta vam preostaje? Siva ekonomija, kriminal. To je jasno. Izrael: I to podstice razvoj onih snaga koje mogu da se iskoriste za rusenje mogucih odgovornih, drzavotvornih faktora? Cosudovski: Da. Kolaps privrednog sistema takodje stvara uslove za razvoj bunta, destabilizaciju izabranih vlasti, zatvaranje institucije i transformaciju drzava u teritorije, kojima se onda vlada po kolonijalnom sistemu. *** Beleska # 1 U clanku Otvaranje Kosova za strani kapital, koji mozete procitati [na Engleskom] na http://emperor.vwh.net/articles/chuss/opening.htm, Misel Cosudovski pise: Na okupiranom Kosovu, pod mandatom mirotvoraca UN-a, drzavni terorizam i slobodna trgovina idu ruku pod ruku. Kriminalizacija drzavnih organa nije u suprotnosti sa ekonomskim i strateskim interesima Zapada na Balkanu. Bez obzira na masakriranje civila, samoproglasena uprava OVK se obavezala da ce stvoriti 'bezbedne i stabilne uslove' za strane ulagace i medjunarodne finansijske institucije. Saradjujuci sa NATO-om, finansijske institucije iz Vasingtona su analizirale posledice moguce vojne intervencije koja bi za rezultat imala okupaciju Kosova pre nego sto je do nje doslo; godinu dana pre pocetka rata, Svetska Banka je sprovela studiju koja je 'predvidjala mogucnost vanrednog stanja koje bi se razvilo kao posledica tenzija na Kosovu'. (1) Dok je bombardovanje jos trajalo, Svetska Banka i Evropska Komisija su dobile specijalni mandat za 'koordinaciju donatorske ekonomske pomoci na Balkanu'(2). Same odredbe mandata nisu branile pomoc donatora Jugoslaviji. Ali je jasno naznaceno, medjutim, da ce Beograd moci da dobije zajmove za obnovu samo 'kada se politicka situacija promeni.'(3) Vezano za Kosovo, Svetska Banka je, umesto zajmova za obnovu infrastrukture u pokrajini, usmerila svoje napore na 'pomoc u stvaranju programa obnove i oporavka' kao i tzv. 'savete za upravljanje privredom' i 'razvoj institucija' ponajvise 'vlade' (4). Drugim recima, na Kosovo su poslali armiju advokata i konsultanata kako bi osigurali prelazak Kosova u 'uspesnu, otvorenu i prozirnu trzisnu privredu.' (5)

81

Podrska privremeoj vladi OVK bi za cilj imala 'uspostavljanje odgovornih, efikasnih i odrzivih isntitucija' (6). Uspostavila bi se 'pozitivna atmosfera' za strani kapital, uz odgovarajuce 'mere drustvene zastite' i 'programe za prevladavanje siromastva.' Za to vreme, jugoslovenske banke u Pristini su zatvorene. Nemacka marka je usvojena kao zakonsko sredstvo placanja, a bankovni sistem predat u ruke nemacke Commerzbank A.G koja je jedini privatni deonicar u [kosovskoj] Micro Enterprise Banci (MEB), osnovanoj rane 2000 na podsticaj Svetske Banke, Medjunarodne finansijerske korporacije (IFC), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), holandske Financierings-Maatschappij voor Ontwikkelingslanden(FMO), te nemackih International Micro Investitionen (IMI) iKreditanstalt fr Wiederaufbau (KfW). Tako ce nemacka Commerzbank AG kontrolisati privredni bankovni sistem pokrajine, ukljucujuci transfere novca i devizni promet. (7) [Originalne fusnote se nalaze u tekstu

nahttp://emperor.vwh.net/articles/chuss/opening.htm ]"
http://emperor.vwh.net/serbo-croatian/articles/mmfi.htm

...
STOLEE RATA

Iz knjige Fredericka Williama Engdahla, "Stolee rata", koga emo kasnije posebno pretstaviti, sledi krai odlomak o konkretnim prljavim poslovima MMF-a na ekonomskom porobljvanju Meksika i drugih latinoamerikih drava:

"...Uslovi MMF-a i suglasnost zemlje dunika da potpie ugovor s MMFom bili su dijelom programa koji je izradio je ameriki dunosnik koji je tada radio u MMF-u, Irving Friedman, koji je kasnije za svoj rad bio nagraen visokim poloajem u banci Citicorp. Krajem 1988. Friedman je jednom novinaru, o svojim razmiljanjima poetkom dunike krize rekao: Moje je razmiljanje bilo da trebamo na neki nain ponuditi koritenje sredstava Fonda kao neku vrstu mrkve tim zemljama. Prvo jako ozbiljno proui ekonomsku situaciju te zemlje, utvrdi uzrok potekoa i pokae koje se stvari moraju mijenjati. MMF-ov recept, tj. uslovi, bili su uvijek isti. Zemlji rtvi je reeno da ako eli ikada vidjeti peni inozemnoga kredita, mora do kosti sasjei uvoz, jako smanjiti nacionalni proraun, a to su najee bile dravne dotacije za hranu i druge potrebe, devalvirati nacionalnu valutu da

82

bi njezin izvoz postao privlaan industrijskim zemljama, i u isto vrijeme visokim trokovima onemoguiti uvoz napredne industrijske tehnologije. Sve to, tvrdio je MMF, poveat e prihod tvrde valute za servisiranje duga. Pop Malthus se bez dvojbe na to smijeio iz groba. Taj program MMF-a, nazvan Program strukturalne prilagodbe (Structural Adjustment Program), bio je prva faza, nakon koje je kandidat postajao prihvatljiv za razmatranje druge faze, tj. sporazuma s bankama kreditorima o restrukturiranju, odnosno planu otplate kandidatova inozemnog duga ili njegova najveega dijela. U toj drugoj fazi banke su ugovarale ogromna prava u budunosti nad zemljama dunicima jer su dodavale zatezne kamate na ukupan nominalni iznos duga. Krajnji je rezultat bezbrojnih restrukturiranja od 1982. godine bilo ogromno poveanje iznosa duga, usprkos injenici da iz tih banaka ni jedan peni novoga zajma nije stigao u Latinsku Ameriku. Prema podacima vodee vicarske osiguravajue tvrtke Swiss Re, ukupan se vanjski dug svih zemalja u razvoju, dugoroni i kratkoroni, stalno poveavao nakon 1982., s neto iznad 839 milijardi dolara na skoro 1.300 milijardi dolara 1987. godine. Cijelo to poveanje praktiki proizlazi iz dodatnog optereenja prouzroenog uslovima refinanciranja neplativog starog duga. Pod reimom MMF-a Meksiko je bio prisiljen srezati svome narodu vitalne lijekove, prehrambene namirnice, gorivo i druge potreptine. Ljudi, a vrlo esto i novorodenad, bespotrebno su umirali zbog nedostatka najosnovnijih lijekova iz uvoza. MMF je potom naloio niz devalvacija meksikog pesosa radi poticanja izvoza. Poetkom 1982., prije prve devalvacije od 30%, vrijednost pesosa bila je na razini od 12 pesosa za jedan ameriki dolar. Godine 1986. bila su potrebna nevjerovatna 862 pesosa da bi se kupio jedan dolar, a 1989. taj se iznos popeo na 2.300 pesosa za jedan dolar. A meksiki dug, koji je od privatnog sektora u najveem dijelu preuzela drava po zahtjevu njujorkih banaka i njihovih prijatelja iz Washingtona, narastao je od nekih 82 milijarde na gotovo 100 milijardi dolara do kraja 1985. Meksiko se velikom brzinom kretao u istom pravcu kao i Njemaka poetkom 1920-ih godina. Jednaki se proces odvijao u Argentini, Brazilu, Peruu, Venezueli i u veini crnakih zemalja Afrike, ukljuujui Zambiju, Zair, Egipat i velike dijelove Azije. MMF je bio globalni policajac za utjerivanje lihvarskih dugova putem nametanja drakonskih mjera stezanja pojasa u historiji. Kako je ameriko-britanska osovina imala vrstu kontrolu nad presudnim glasakim blokom MMF-a, ta je institucija postala globalnim utjerivaem anglo-amerikih monetarnih i ekonomskih interesa na nain kakav svijet nije nikada vidio. Nije uope zauujue da su se zemlje rtve jeile kad bi dobile obavijest da e ih posjetiti inspekcija MMF-a. Ustvari, angloamerike banke, koje su bile nadaleko najvea skupina kreditora zemalja Latinske Amerike, ucjenjivale su svoje banke kolegice u Zapadnoj Europi i Japanu da se solidariziraju ili e biti suoene s krahom meunarodnog bankarskog sistema. Tokom 1982. i u godinama nakon toga prijetnja je bila zaista osnovana. Nitko se nije usudio suprotstaviti; sve zemlje banaka kreditora zbile su redove iza njujorkih banaka i podrale Kissingerov tvrdolinijaki pristup dugu. To je omoguilo Washingtonu, njujorkim bankama i njihovim prijateljima u Londonu da promoviraju za njih korisnu retoriku da je dug iskljuiva pogreka korumpiranih i neodgovornih vlada zemalja Treeg svijeta.

83

Bankarski interesi New Yorka i Londona osjeali su se tako sigurnima da su ak odbili poveati svoje interventne zalihe za pokrie gubitaka u sluaju nemogunosti naplate duga od zemalja Treeg svijeta. Banke Citicorp i Chase Manhattan isplaivale su ogromne dividende svojim dioniarima u ranim 1980-im godinama i javno objavljivale rekordne profite, kao da se nita udno ne dogaa. Imale su punu vlast u Vladi Sjedinjenih Drava i u MMF-u za politiku utjerivanja svoga duga. Ima li ita to bi bilo sigurnije od toga? Kako je jedna zemlja za drugom bila prisiljavana prihvatiti uslove MMFa i kreditnih banaka Grupe Ditchlev, dolo je do obratnog toka kapitala gigantskih dimenzija. Prema podacima Svjetske banke, u razdoblju izmeu 1980. i 1986. skupina od 109 zemalja dunika platila je kreditorima samo na ime kamata na svoj inozemni dug ukupno 326 milijardi dolara. Na ime glavnice toga istoga duga otplaeno je 332 milijarde dolara, to je ukupno s uplatama na ime kamata iznosilo 658 milijardi dolara, a sve to na ime otplate poetnog iznosa duga od 430 milijardi dolara. Ali usprkos tim ogromnim otplaenim iznosima, tih je 109 zemalja 1986. godine jo uvijek dugovalo kreditorima svotu od 882 milijarde dolara. Tako je djelovala magija zdruenih kamata i fluktuirajuih teajeva.

POZOVI MMF RADI SAMOUBISTVA Drago KALAJI ta je Dragoslav Avramovi sa mesta guvernera Narodne banke napisao piscu ogleda povodom njegovih ideja za privredni preporod uz pomo sankcija, bez stranih kredita i strukturalnih prilagoavanja kakve nalae MMF. 23. novembar 1996. Da li u ovoj Jugoslaviji postoji iole ugledni ekonomista koji smatra da je za dobro njene ekonomije najbolje ili bar najmanje tetno preduzeti put privrednog razvoja zasnovan prevashodno na sopstvenim sredstvima i moima umesto poplaan stranim kreditima te

84

strukturalno prilagoen zahtevima Meunarodnog monetarnog fonda (MMF)? Takvo pitanje postavio sam, ljupko i dobronamerno, jednom izvetau sa domae scene ekonomske misli i prakse. Pogledao me je kao da sam mu opsovao majku te odgovorio tonom uitka u pretpostavljenoj alosti sagovornika: Meu ozbiljnim ekonomistima nema ni jednog koji misli da je mogu privredni oporavak bez masivnih investicija stranog kapitala i bez strukturalnih prilagoavanja kakva zahteva MMF. Nabrojao mi je tuce imena i prezimena ozbiljnih ekonomista iji je autoritet, navodno, dovoljna preporuka nunosti strukturalnih prilagoavanja koja propisuje MMF kao uslov za otvaranje kreditnih linija. Koliko su pomenuti ekonomisti ozbiljni - bar u oima pisca ovih redova - svedoi injenica da su donedavno listom bili protivnici kapitalistike eksploatacije proleterijata te zagovornici ili propovednici svih eksperimenata realnog socijalizma, od dirigovane privrede do dogovorne i samoupravne ekonomije. Danas su pak jednako gorljivi zagovornici ili propovednici divljeg, liberalnog kapitalizma i njegovih globalistikih i mondijalistikih metastaza. Dakle, u pitanju je sasvim ozbiljni simptom intelektualne i moralne prevrtljivosti od koje hronino pate ovdanje pseudoelite. U domenu o kome je re, pisac ovih redova je istrajno i jednako usamljeno zastupao miljenje - zasnovano na brojnim primerima istorijskog iskustva - da je najbolji ili bar najmanje tetni put jugoslovenskog odgovora na izazove sankcija i ekonomske krize onaj zasnovan na (Listovoj) teoriji i (potonjoj) praksi samoodbrane posredstvom odlunog postvarenja i razvoja svih potencijalnosti i oblika samodovoljnosti, uz rehabilitaciju usmerivake uloge drave. Uloeni trud ovog pogleda na svet ekonomije izazvao je samo jedan ali vredan odgovor, u obliku pisma upuenog iz kabineta guvernera Narodne banke Jugoslavije, od 20. februara 1995. godine: Potovani gospodine Kalajiu, duboko me je impresionirao Va lanak u Dugi od 17. februara. Slaem se sa mnogim od Vaih pogleda. Lino Vam zahvaljujem na naporu koji ste uloili u analizi onoga to sam hteo da uradim. Hteo sam da se vidim sa Vama u pogledu Vaih ideja obnove privrede i biu slobodan da vas pozovem. Potpis: Dragoslav Avramovi.

BEZ ZELENOG SVETLA

Naravno, spremno sam se odazvao pozivu guvernera Narodne banke Jugoslavije. U svom kabinetu, iji prozori gledaju na Bulevar revolucije, doekao me je sa irokim osmehom srdanosti, kao da smo stari znanci, premda se nikada ranije nismo sreli. U tom osmehu bilo je i deake sklonosti ka lepim udima: Kakva podudarnost! Upravo danas jedan magistar ekonomije, koji radi kod nas, predao mi je svoj projekat reenja problema otkupa ita posredstvom bonova. Pogledajte ga. To je zamisao slina vaoj, premda u znatno manjim razmerama. Brzo sam proao pogledom kroz taj projekat i zakljuio da iziskuje iste uslove: apsolutno poverenje svih bitnih privrednih subjekata u dravu i takoe apsolutnu odgovornost i strunost dravne uprave, osobito u domenu poreske politike i izvravanja preuzetih obaveza. U pogledu reenih uslova guverner je ispovedeo svoju duboku obeshrabrenost. Otvoreno mi je predoio niz unutranjih prepreka za ostvarenje ideja o kojima je re: od nedostatka krvotoka privrede, dakle ivog i verodostojnog bankarskog sistema do pulova lopova na vlasti, kako je melanholino ali tano opisao svoje okruenje.

85

Prvi predoeni nedostatak, dakle ivi i verodostojni bankarski sistem, mogue je lako obnoviti za potrebe pokretanja proizvodnog ciklusa pod uslovom povraaja poverenja deponenata, odnosno povraaja bar jednog dela opljakanih sredstava. S obzirom na to da postoji prilino dobra evidencija o tome ko je sve i koliko opljakao srpski narod te gde je sve locirano oteto - nadlene slube mogle bi lako i brzo preobraziti narodnu pasivu u aktivu. Ipak, za tako veliku akciju nedostaje ono to je bitno: odluka i naredba da se vrati sve to je oteto. Za sada, o razlozima izostanka takve odluke i naredbe moemo samo nagaati. Nedostatak zelenog svetla za povraaj otete imovine gospodin Avramovi je, kroz razgovor, objanjavao pogubnim uticajem pulova lopova. Na tom kljunom mestu razgovora, piscu ovih redova se nametalo jedno sutinsko moralno pitanje: ako se ovek na mestu guvernera Narodne banke Jugoslavije doista toliko nemoan koliko za sebe tvrdi - zato istrajava da snosi ogromnu odgovornost preuzete uloge? Zbog obzira koje nije potrebno obrazlagati, to pitanje nisam glasno postavio. Pretpostavljao sam da moj sagovornik istrajava na mestu guvernera oekujui da e se desiti neko lepo udo preokreta. Pod svetlom izloenog oseanja, duboko me je (ali negativno) iznenadeo njegov pokuaj da ne samo ekonomsku ve i spoljnu politiku Jugoslavije podredi ili strukturalno prilagodi zahtevima MMF. Ostaje mi samo da nagaam da li je to priklanjanje zahtevima Meunarodnog monetarnog fonda bilo izraz krajnjeg oajanja ili pak prevrtljivost koja je svojstvena domaim, graanski prepodobljenim, pseudoelitama.
CILJ: ZAUSTAVITI NAPREDAK

Ipak, ni najcrnje oajanje ne moe toliko zamraiti pogled istinske strunosti da on ne vidi, danas i ovde, koliko su zapravo daleke oekivane podrke od Meunarodnog monetarnog fonda, ak i pod idealnim uslovima. Ako ve ove godine Jugoslavija bude spremno izvrila sve naloge i uslove za rehabilitaciju svog statusa u MMF - prvi odobreni krediti bie izvesno namenjeni iskljuivo servisiranju dugova zaostalih iz prethodne i propale drave. Po svemu sudei, prve zdrave kredite - ali i takoe namenski usmerene ka strukturalnom prilagoavanju - valja oekivati tek iza horizonta 2000. godine. Za spoznaju stanja u koje e Jugoslavija zapasti ako se podvrgne zapovestima MMF nije potrebno raspolagati nikakvom vidovitou. Dovoljno je osvrnuti se oko sebe i pogledati najblii, primerice bugarski primer. Re je o ekonomiji koja daleko prednjai na putu strukturalnih prilagoavanja, po receptima MMF, zvanom tranzicija. Po optem priznanju bugarskih strunjaka, bugarski narod je na ivici gladi i bori se za golo preivljavanje. Aktuelna, leviarska vlada ne uspeva da obuzda proces razaranja bugarske privrede koje je otvorila prethodna pseudodesniarska, to je - naivno verujui u dobronamernost zapadnih sila i preporuka MMF - izvrila sve strane zahteve i odgovarajua strukturalna prilagoavanja. U stvari, svi ti zahtevi i preporuke MMF ciljali su da izazovu katastrofalne uinke. Po saetom opaanju Valden Bela i i Kanigam, izloenom u njihovom planetarnom pregledu nedela MMF (Subir lajustement structurel, u Les Noveaux maitres du monde, izdanje Le Monde diplomatique, Pariz, novembar 1995.) strukturalno prilagoavanje nema nameru da podrava (privredni) rast zemalja u razvoju, kako se tvrdi, ve da zaustavi ekonomski napredak. Po obiaju, za katastrofalne uinke naloenih stukturalnih prilagoavanja strunjaci MMF i domai agenti, sve sami ozbiljni ekonomisti i odgovarajui medijski telali, redovno svu krivicu svaljuju na neopreznost, nesposobnost ili nekompetentnost politiara na vlasti. Primerice, tako je objanjen i bankrot Meksika koji je spasen od totalne propasti injekcijom kredita iz fondova MMF veliine pedeset milijardi dolara.

86

Izlino je isticati da je ta pozajmica zbrisala ak i privide suvereniteta meksike drave, sada svedene na puku koloniju, pod okriljem NAFTA. Legalna vlast Meksika danas slui uglavnom za organizovanje i izvravanje krvavih represija pobuna gladnih masa. Sudbina Meksika najsaetije iskazuje naslov analize stanja njegove privrede, objavljene na stranicama amerikog asopisa za ekonomiju Fortune od 6. februara 1995. godine: Da li je vreme da se kupi Meksiko? Uzgred reeno, i na skupu Setmorice (G 7), u Torontu, januara 1995. godine, mnogi a osobito nemaki ekonomski strunjaci su ubedljivo pa i sa neskrivenom ironijom pobijali teorije zastupnika politike MMF da svu krivicu za katastrofalne uinke strukturalnih prilagoavanja snose domae (pseudo)elite. U dosijeu o novim finansijskim tritima (Les marchs financiers emergents) koji je objavila Revue deconomie financiere (br. 29 od 1994. godine), Dominik Niva je pokazao i dokazao da su strunjaci MMF odavno i dobro znali u kakav ambis srlja meksika privreda sledei njihova uputstva. Svaljivanje krivice na vlade za katastrofalne uinke strukturalnih prilagoavanja slui ne samo za skidanje svake odgovornosti sa MMF i prikrivanje stvarnih, nihilistikih ciljeva te ustanove ve i za olakanje njihovih ostvarenja. U pitanju je pritisak na vlade da odustanu od poslednjih raspoloivih sredstava uticaja na nacionalnu ekonomiju kako bi ona bila preputena na milost i nemilost MMF.

DA LI JE BUGARSKA KOLONIJA?

Jedan od ciljeva - ali ne i konani cilj - katastrofalnih uinaka operacije zvane strukturalno prilagoavanje je uzurpacija dravne vlasti u domenu ekonomije od strane MMF. To je perspektiva koju danas MMF ultimativno nalae bugarskoj vladi, zahtevajui da njegovo telo (sastavljeno od domaih i stranih strunjaka) preuzme upravu nad Centralnom bankom i monetarnom politikom, od emisije novca i finansiranja poslovnih banaka do dravnog budeta. Da bi legalizovali tu uzurpaciju vlasti i ukidanje bitnog elementa suvereniteta bugarske drave, strunjaci MMF trae da njihov zahtev odobri bugarski parlament. Dakle, da bi se obezbedili od svih moguih i buduih protesta ili revandikacija, strunjaci MMF zahtevaju od bugarske vlade da izvri samoubistvo, te da bitni element suvereniteta zvanino preda stranoj sili. Upravni odbor Bugarske narodne banke izdao je saoptenje u kome se renikom bogobojaljivosti kae kako bi usvajanje zahteva MMF bilo veoma rizian eksperiment. U tom odboru bivi guverner Bugarske narodne banke, Emil Harasev je reeni rizini eksperiment nazvao pravim imenom: To je lano udo; to su mere koje se primenjuju jedino u kolonijama. Razorni uinci primene recepata ili naloga MMF ostavili su veoma mali ili nitavni manevarski prostor bugarskoj vladi za bilo kakav ozbiljan otpor. Inflacija je tokom poslednjih pet meseci prepolovila uteevine, prosena plata iznosi jedva sedamdeset maraka, a drutveni proizvod je ove godine pao za jo deset odsto. Uostalom, jedan od ciljeva strukturalnih prilagoavanja je upravo izazivanje katastrofe u kojoj ni najumnija vlada nema alternative ultimatumu MMF. To je stanje koje najsaetije izraava jedna beogradska basna sa poetka ezdesetih godina: Moe mi biti i genijalan, ali ako se nae u miolovci - sa njim je svreno.

FORMULA NOVOG KOLONIJALIZMA Univerzalna formula tobonjeg ekonomskog napretka koju MMF namee svuda - bez obzira na civilizacijske i kulturne, politike i etnike specifinosti pacijenata - sastoji se

87

od nekoliko elemenata iju razornost znatno uveava njihova sprega. Po hronologiji terapije, prvi element je obino zahtev da se po naelima slobode, odnosno slobodnog trita, uklone ili srue sve dravne zatite domae proizvodnje, od carinskih barijera do subvencija privrednih grana i subjekata od vitalnog znaaja za nacionalnu ekonomiju. Uz retoriku slobodarstva, taj element biva reklamiran kao idealno sredstvo podsticanja i jaanja domae proizvodnje posredstvom zdrave konkurencije. U stvarnosti, liena zatite, domaa proizvodnja skoro redovno biva unitena agresijom stranih roba, esto nieg kvaliteta, ije su i cene nie silom kvantiteta. Uostalom, nije potrebna velika pamet da bi se pogodeo ishod sukoba izmeu domaih proizvoaa i stranih, esto multinacionalnih kompanija koje poseduju i odgovarajue razmere kapitala za investiranje u propagandu svojih proizvoda. Uzgred reeno, najvee ekonomske sile sveta, poput SAD, Japana i Evropske unije raspolau znaajnim zatitama sopstvenih proizvodnih snaga i trita. Tim silama ne pada na pamet da dosledno primenjuju recepte slobodnog trita ve revnosno nastoje da sve odgovarajue obaveze - u okviru Svetske trgovinske organizacije - izbegnu ili relativiziraju. Zahtev za otvaranjem domaeg trita redovno prati i nalog da se ukinu ili bar drastino smanje sva ogranienja spram operacija stranih investitora. Taj element se obino reklamira kao mera koja e privui strani kapital. U sutini, re je o meri koja cilja da olaka osvajaki i pljakaki nastup stranog kapitala to svuda cilja da ostvari idealnu jednainu: minimalna investicija - maksimalni profit. Svuda gde su uklonjene sve prepreke liberalistikom razmahu amoralnosti izloene jednaine divljeg kapitalizma - oituju se galopirajui procesi razaranja drutvenog tkiva i prirodnog ambijenta. To su zone doslovnog irenja pustinja nihilizma, zone sumraka ljudskog i ekolokih katastrofa. Kada iskoristi sve to moe i sve otruje te zagadi - strani kapital naputa proizvedenu pustinju i seli se ka novom plenu. Najrazvijenije privrede sveta, poput nemake i japanske, pruaju sasvim suprotan primer smisla privreivanja: u njima je profit podreen drugim ciljevima, od stabilnosti i razvoja do drutvenih te i nadmaterijalnih potreba. Za zemlje postkomunizma, zvane u tranziciji, MMF svojoj formuli dodaje i element koji nalae privatizaciju drutvene, odnosno dravne imovine, dakle u pravcu jednoobraznog tipa vlasnitva, to je jednako protivprirodno i anomalno kao i kolektivistiko. Taj zahtev cilja da rasprodaju narodnog bogatstva, odnosno materijalne osnove nezavisnosti, uini obaveznom. S obzirom na to da u tranziciji ne postoji stvarno trite vrednosti koje su relativizovane kriznim, vanrednim uslovima - one bivaju odreene ad hoc i arbitrarno, po pravilu daleko ispod stvarnih razina iz prethodnog perioda ili potencijalnih u normalnim okolnostima. Osim toga, ni u jednoj zemlji koja prolazi kroz tranziciju nema mase slobodnog finansijskog kapitala kakvu iziskuju naloeni procesi privatizacije. Stoga se privatizacija tu vri obino na veresiju. Tako pripadnici domaih politikih nomenklatura i mafija postaju vlasnici narodne imovine takorei za badava. Naravno, najvei plen u velepljaki zvanoj privatizacija stiu strani uesnici drabi jer raspolau finansijskim sredstvima za otkup i podmiivanje lokalnih politikih struktura. esto oni kupuju veoma profitabilne industrije - iji su proizvodi odavno osvojili strana trita - samo zato da bi ih zatvorili i izjalovili konkurenciju. Jednaku nihilistiku svrhovitost ima i univerzalni zahtev MMF da pacijenti prepuste nacionalne monete kliznom teaju, odnosno stalnoj devalvaciji. Taj element formule MMF za samoubistvo nacionalnih ekonomija biva reklamiran kao idealno ili nuno sredstvo poboljavanja kompetitivnosti domaih proizvoda na stranim tritima. U stvarnosti, s obzirom da formula MMF unitava iole ambiciozniju proizvodnju i onemoguava privredni razvoj - pacijent obino nema ta da ponudi stranim investitorima i stranim tritima izuzev sopstvene zemlje i sirovina, polufabrikata i jeftine

88

radne snage te masovnih emigracija, izazvanih rastuom bedom. Prinudna devalvacija nacionalne monete cilja da nacionalna dobra i ljudske potencijale pacijenta obezvredi do bescenja i tako uini lakim plenom za pljakake pohode internacionale finansijskog kapitala. Posebno pogubi element formule MMF je zahtev da pacijent drastino smanjuje javne izdatke za drutvene potrebe te da takoe drastino sniava i ograniava zarade. Taj element cilja, pored ostalog, da drastino smanji ulogu drave i da dravu svede u razmere pukog servisa stranih naloga. Izlino je isticati da takva politika poveava razmere bede i nezadovoljstvo masa. Izloena rastuem pritisku masovnog nezadovoljstva a liena prihoda silom podsticajne poreske politike koja strane ulagae esto i dugorono oslobaa poreskih obaveza - drava je prinuena da budetske deficite namiruje pozajmicama koje uveavaju njenu prezaduenost i podlonost ucenama i diktatima MMF.

DUNIKA EKONOMIJA

Na ovom mestu naeg izlaganja izlazimo pred glavni oblik novog kolonijalizma koji namee MMF. Re je o takozvanoj dunikoj ekonomiji, iji parazitizam obuhvata ve ceo svet, dakle ne samo nerazvijene vei mnoge razvijene zemlje koje su i najvei dunici. irom sveta dunika ekonomija proizvodi socijalna raslojavanja i bedu te pokree mase gladnih ka razvijenim zemljama. Kako je dobro opazio Don Galbrajt, u pitanju je avolski krug: kreditiranje izaziva bedu to iziskuje nova zaduenja, koja produbljuju bedu. Taj mehanizam Galbrajt uspelo prikazuje posredstvom cinine metafore: S obzirom da smo posedovali vakcinu (itaj: finansijski kapital, stvoren pukim tampanjem moneta bez ikakvog stvarnog pokria te umnoenim pekulacijama) izmislili smo boginje (itaj: bedu). MMF je glavni policajac lihvarske internacionale i zajmodavac poslednje instance koji svako kreditiranje uslovljava izvravanjem strukturalnih prilagoavanja privrede i politike zajmotraioca to ciljaju da ga uine sve slabijim, odnosno sve podlonijim parazitskoj eksploataciji te ekonomskim i politikim ucenama. to je vea slabost drave ijom ekonomijom, posredno ili neposredno, upravlja MMF - to su slabije njene odbrane od parazitizma. Po dobrom opaanju Dejmsa Morgana, ekonomskog komentatora BBC, za razliku od starog kolonijalizma, novi kolonijalizam je okupacija koju vre globalne kompanije bez drava ili dravljanstva pod zatitom i uz pomo MMF, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije. Prema nalazima Edvarda Goldmita (inae roenog brata najuspenijeg individualnog pekulanta na svetskim berzama), izloenim u studiji nedavno objavljenoj na stranicama Le Monde diplomatique, zemlja koja je uzela zajam (od MMF) postaje neformalna kolonija. Poevi od dunike krize koja je buknula 1982. godine, lihvarska internacionala, posredstvom MMF, primenjuje novu tehniku parazitske eksploatacije to silom ucena preobraava dugove privatnih subjekata, banaka ili preduzea u javne i dravne. Prema nalazima Miela osudovskog, profesora ekonomije Univerziteta u Otavi, izloenim u studiji Dans la spirale de la dette (U spirali dugova), objavljenom u pomenutom izdanju Le Monde diplomatique, fenomen konverzije (privatnog duga u javni i dravni, prim. D. K.) je sredini element svetske krize. Gubici su sistematski prenoeni na teret drave. Osim toga, dobar deo javnih subvencija, umesto da stimulie otvaranje novih radnih mesta, upotrebljava se za koncentraciju preduzea, za tehnologije koje smanjuju zaposlenost i za prenos (proizvodnje) u zemlje Treeg sveta. Miel osudovski ukazuje i na drugi te nita manje koban avolski krug u koji zapadaju najugledniji dunici pod nadzorom MMF: Oni kojima su namenjene dravne subvencije postaju kreditori drave. Bonovi koje izdaje (ameriki) Trezor za finansiranje velikih

89

preduzea kupuju banke finansijske ustanove koje takoe uivaju dravne potpore. Tu se zapada u potpuni apsurd: drava finsira sopstveno zaduivanje; potpore koje drava prua upotrebljene su za kupovanje javnog duga. Dakle, potinjavanje lihvarskoj internacionali je karakteristika sudbine ne samo zemalja Treeg sveta ve mnogih zemalja Prvog i Drugog sveta. Ceo svet je obuzet spiralom dugovanja koja ga sve bre okree i povlai u propast. Prema uvidu Miela osudovskog, fenomen akumulacije dugova regulie svetsku ekonomiju i davi nacionalne ustanove, unitavajui im aktivnosti.

ISTONI ZMAJEVI PROTIV ZAPADNOG LEVIJATANA

U postojeem svetu jedinu stvarnu alternativu spram perspektive (samo)ubistva nacionalnih ekonomija, zvane strukturalno prilagoavanje, pruaju ekonomske politike azijskih zmajeva to trijumfuju nad zapadnim Levijatanom. Prema opaanju Valden Bela i i Kanigama, te azijske zemlje usvojile su ekonomsku strategiju koja je dijametralno suprotna onoj slobodnog trita, to je inae ugaoni kamen strukturalnih prilagoavanja. U njima drave imaju svoju ulogu u planiranju ekonomije i izboru industrija koje valja razvijati ili pomagati subvencijama. Tu je domae trite rezervisano za lokalnu industriju. Uvoz i strane investicije su podvrgnuti najstroim ogranienjima. Ukratko, njihovi indeksi visokog rasta nisu plod strukturalnih prilagoavanja, po modi MMF ili Svetske banke ve su rezultat odlunog otpora njihovim nalozima. Moda je izlino isticati da strunjaci MMF i Svetske banke pomno preutkuju i usiljeno ignoriu te pozitivne primere privrednog razvoja, zasnovanog na naelima dijametralno suprotnim njihovim formulama. Lakovernim ili potkupljivim politikim pseudoelitama zemalja koje su namerili da osvoje, strunjaci MMF pokazuju idiline prospekte ozdravljenja, ukraene obavezno lanim statistikim podacima, pred kojima bi se postideli i manipulatori iz sistema realnog sistema. Kada estiti strunjaci reene manipulatore i obmanjivae suoe sa injenicama stvarnosti rastue bede koju prozvodi MMF i Svetska banka - oni, u najboljem sluaju, umeju samo da slegnu ramenima i da iskau aljenje, poput onog koje je iz usta jednog funkcionera Svetske banke Moris Miler uo i preneo u izvetaj Ujedinjenih nacija, Debt and the Environment: Convergent Crises (Dug i ljudska okolina: konvergentne krize): Pojma nismo imali da e ljudske cene tih programa (strukturalnog prilagoavanja) biti toliko visoke, a da e se na ekonomske dobrobiti toliko dugo ekati! Navedeno remek delo cinizma liava pisca ovih redova volje da bolje okona svoj osvrt na znaenje i znaaj MMF. Ipak, postoje ozbiljni razlozi zbog kojih je neophodno vratiti se poetku osvrta. Dakle, da li u ovoj Jugoslaviji postoje iole ugledni ekonomista koji smatra da je za dobro njene ekonomije i nadasve njenog naroda najbolje ili bar najmanje tetno preduzeti put privrednog razvoja nadahnut primerima azijskih zmajeva, u znaku odlunog otpora nalozima MMF? Izloeno pitanje nije izraz retorike domiljatosti pisca ovih redova kako da ih okona ve je iskaz stvarne i nasune potrebe. Preuzeto iz knjige Ameriko zlo 2
...

(1943 2005) , ,
.
Sa Wikipedie:

. , , ,

90

. 1964. . 1962. . . . . , () 1978, 1980, 1993, 1994. 2004. . , . . 1996. .

...

Argentinska predsjednica o MMF-u: "Argentina je kost u grlu globalnog pljakakog financijskog sistema jer je unitila mit o nunosti vanjskog zaduivanja"
N. Babi vrijeme objave: Ponedjeljak - 04. Veljaa 2013 | 13:15

Argentinska predsjednica Cristina Kircnher "Juer je s 28 tweet-poruka u pola sata, s rekordih 140 znakova u minuti, argentinska predsjednica Cristina Kircnher preko drutvene mree Twitter pokazala sav svoj prezir prema MMF-u, "koji je stvorio trite na temelju socijalne iskljuivosti i politike sukobljavanja", a 24 sata ranije "licemjerno usvojio Deklaraciju o nepovjerenju protiv Argentine zbog navodnog lairanja statistikih podataka o inflaciji, BDP-u i ostalim gospodarskim pokazateljima". ...

91

Argentina je unitila mit o nunosti vanjskog zaduivanja

"Argentinu, najboljeg uenika Meunarodnog monetarnog Fonda u 90-ima, koja je potivala sve njegove diktate, kada je propala, 2001., MMF je ostavio samu. Argentina je od 2003., sama i bez pomoi meunarodnog financijskog trita u 1o godina uveala svoj BDP za 90%. Radi se o najveem rastu u povijesti. Argentina je uspostavila unutarnje trite, ne isputajui nikada iz vida politiku socijalne ukljuenosti. Platila je sav svoj dug MMF-u i reprogramirala ga dva puta, 2005. i 2010. 93% kreditora je pristalo na reprogramaciju i svi oni su isplaeni bez iije pomoi zvana. Unitili smo mit o nunosti vanjskog zaduivanja i posrednitva, to nas je i dovelo do bankrota 2001. Mislim da je to pravi razlog bijesa MMF-a prema nama." "Argentina je kost u grlu globalnog pljakakog financijskog sistema. Mi smo restrukturirali na dug i sve uredno platili bez iije pomoi. Stopa nezaposlenosti u Argentini je 6,9%, imamo najvie prosjene plae u Latinskoj Americi i najveu kupovnu mo, uzimajui kao odrednicu ameriki dolar. 2003. je na javi dug iznosio 166% BDP-a, i to 90% u stranoj valuti. Danas je javni dug Argentine 14% snanog BDP-a i samo 10% u stranoj valuti. Stoga je priopenje ministarstva gospodarstva, naslovljeno "Jo jednom MMF protiv Argentine", vie nego istinito. MMF-FBI protiv Argentine. Ne plaite se, FBI je Fond Buitres Internacional( Meunarodni Fond Leinara). Mi emo nastaviti raditi za 40 milijuna Argentinaca." Cristina Fernndez de Kirchner https://twitter.com/CFKArgentina
http://www.advance.hr/vijesti/argentinska-predsjednica-o-mmf-u-argentina-je-kost-u-grlu-globalnogpljackaskog-financijskog-sistema-jer-je-unistila-mit-o-nuznosti-vanjskog-zaduzivanja/ ...

Meunarodni monetarni fond ubojica briljivog lica

Posted by Novi Plamen on April 13, 2012

ovjek je jedino stvorenje koje troi a ne proizvodi. On ne daje mlijeko, ne nosi jaja, preslab je da vue plug, prespor da uhvati zeca. Pa ipak je gospodar svih ivotinja. Zapoljava ih i

92

daje im minimum koji e ih sprijeiti da skapaju od gladi, a ostatak zadrava za sebe. George Orwell, ivotinjska farma
Svim je radnim ljudima, studentima, nezaposlenima i umirovljenicima jasno da stegnite remen politika nee nikome dugorono poboljati kvalitetu ivota. To je politika koju nam propagira vlada i koju preporuuje Meunarodni monetarni fond (MMF). I ne samo nama. Zato u u ovom tekstu pokuati pokazati tko i to je MMF, njegovu politiku i njegovo djelovanje, na primjeru nekih zemalja. pie Sonja Krivokapi

POLITIKA MMF-A

Poslije Velike depresije 30-ih godina 20.st. zamrlo je oduevljenje liberalnim modelom kapitalizma koje je prije toga tinjalo u srcima mnogih ekonomista Amerike. MMF je trebao predstavljati neto drugo. Njegova originalna koncepcija, otkad je 1944. godine oformljen, bila je zasnovana na stajalitu da trite ne djeluje uvijek uspjeno to dovodi do ekonomskih kriza, recesija i polarizacija, do veeg ili manjeg pada proizvodnje i poveanja nezaposlenosti. MMF je osnovan s ciljem razvijanja globalne monetarne kooperacije, osiguravanja financijske stabilnosti, smanjenja nezaposlenosti, poveanja ekonomskog rasta, itd. John Maynard Keynes, intelektualni otac MMF-a, jasno je identificirao mane trinog mehanizma i razloge zbog kojih se trite ne moe samo regulirati, prije svega ukazujui na opasnost od velike i konstantne nezaposlenosti. Nakon pada Berlinskog zida, kada je bilo jasno da predstoji pad socijalistikih ekonomija, u Americi su nastale dvije kole miljenja jedna je davala prednost stvaranju institucionalne infrastrukture za uspjeno funkcioniranje trinog gospodarstva u vidu zakonskih regulativa i efikasnog sudstva, a druga brz prijelaz na hitnu i potpunu privatizaciju dravnih poduzea i financijskog trita. Poetkom 80-ih godina 20.st. MMF se priklonio drugoj koli miljenja preuzevi, dakle, politiku posve suprotnu onoj koju je imao kad je osnovan. Tih 80-ih godina nastao je Washingtonski sporazum kojeg su dogovorili Sekretarijat za financije SAD-a, MMF i Svjetska banka i koji je striktno provoen 80-ih i 90-ih godina. Njegovi glavni elementi su restriktivna fiskalna i monetarna politika, privatizacija i liberalizacija. To je takoer bilo vrijeme kad su Ronald Reagan u Americi i Margaret Thatcher u Velikoj Britaniji prihvatili radikalnu trinu ekonomiju koju su energino provodili u svojim zemljama i zduno je preporuivali drugima. MMF je tada nagovarao zemlje da prihvate politiku Washingtonskog sporazuma uvjeravajui ih da e im ona donijeti gospodarski oporavak i rast a kad se umjesto toga dogodeo pad proizvodnje, zaposlenosti i ivotnog standarda, MMF je tvrdeo da je uzrok tome nedovoljno brzo i nedosljedno provoenje reformi. Model MMF-a je model trine ekonomije, neoliberalni model ili politika laissez fair-a, prema kojoj nevidljiva ruka Adama Smitha funkcionira besprijekorno pa zato mijeanje drave u ekonomske procese nije potrebno. Uzrok nezaposlenosti, prema MMF-u, nije u funkcioniranju trita nego u previsokim nadnicama iz ega slijedi zakljuak da su jedini lijek za smanjenje nezaposlenosti nie plae, jer e one po toj teoriji automatski poveati potranju za radnom snagom smanjujui tako stopu

93

nezaposlenosti. Zanemaruju se inherentni simptomi trinog mehanizma, a ti su periodike recesije i krize, zbog koji milijuni radnika ostaju bez posla a velik deo proizvodnje ostaje neiskoriten. Jo jedno bitno obiljeje politike MMF-a je njegova opsjednutost inflacijom, to je zanimljivo s obzirom na to da MMF troi milijarde dolara za kreditiranje zemalja u ekonomskim potekoama, a koji su upotrijebljeni prije svega za odravanje precijenjenog teaja domaih valuta da bi vlasnici stranog kapitala, zajmodavci i novopeeni domai milijunai mogli iznijeti novac iz zemlje uz to povoljnije uvjete. Drugim rijeima, za one koji ne znaju, radi se o ovome: recimo da neka firma ima godinji profit od milijun kuna. Smanjeni teaj kune, kakav je danas, je 7.30 (7.30 kuna = 1 euro). Kad se milijun kuna profita pretvori u eure, dakle, kada se podijeli sa teajem, dobiva se cifra od 136 986.301 eura. Da je teaj kune vii, da se, recimo, za 1 euro moe dobiti 9 kuna, onda bi milijunski profit neke firme u eurima bio 111 11.111, dakle, ispalo bi manje novaca za depove vlasnika kapitala. Zato je njima i MMF-u stalo da odre teaj domae valute niskim. Kad je teaj domae valute nizak, onda rastu cijene, dakle, dolazi do inflacije na koju MMF fanatino upozorava. Jasno je da je cijela farsa oko inflacije namjerno kreiranje moralne panike kako bi se obmanulo ljude da ne vide kako MMF odrava inflaciju protiv koje se navodno bori. Ukratko, privatizacija gospodarstva, velikih javnih industrijskih poduzea, liberalizacija, restriktivna fiskalna i monetarna politika i sluenje stranom kapitalu, prije svega amerikom, oruja su kojima MMF jednako dosljedno i energino puca na zemlje u tranziciji. NEDEMOKRATINOST I SNIMANJE SITUACIJE

MMF trenutno ima 187 lanica. Hrvatska je lanicom postala 1992. godine. Unutar njega vlada poseban tip demokracije; svaka od lanica glasuje prema svojoj financijskoj moi, one dollar one vote (jedan dolar jedan glas). SAD, prema ovome, ima vie od 18 posto prava glasa. Njihova financijska snaga i injenica da dolar igra ulogu u meunarodnoj priuvi valute daju mu odluujuu teinu u okviru te organizacije. Nedemokratinost nije prisutna samo u strukturi organizacije, ona je i deo politike koju MMF sprovodi u odnosu sa zemljama u kojima djeluje. On teoretski priznaje i podupire demokratske institucije u tim zemljama, ali ih u praksi on potkopava nametanjem svoje politike. Partneri u pregovorima nemaju istu pregovaraku mo; ona je u cijelosti u rukama MMF-a, a vlade koje oekuju pomo bespomone su i time u podreenom poloaju. Osim toga, ti pregovori su tako kratki i povrni da ne ostavljaju mjesta za ire strune i politike konzultacije. Ekonomisti koje MMF alje na pregovore u odreenu zemlju ne poznaju

94

dovoljno sve relevantne ekonomske, socijalne i politike injenice da bi mogli u kratkom roku izraditi strategiju u skladu sa specifinim uvjetima i potrebama odreene zemlje. tavie, ekonomisti MMF-a izbjegavaju konzultacije s domaim ekonomistima tvrdei za sebe da su struniji i obrazovaniji. Oni se u svojoj analizi zemalja oslanjaju iskljuivo na trenutno raspoloive statistike podatke zbog ega su tzv. country reports povrni, jednostrani i neprilagoeni specifinim okolnostima zemlje, pa su zato i pogreni. Sve ovo ne udi uzme li se u obzir injenica da MMF ima unaprijed razraenu strategiju koju provodi u svakoj zemlji. Ovakvo snimanje situacije nije nita vie od puke formalnosti. UNITENE ZEMLJE Istona Azija

Po zavretku Korejskog rata, Juna Koreja je bila siromanija od Indije. Korejska vlada izradila je razvojnu strategiju kojom je u toku od 30 godina dohodak po stanovniku povean za 8 puta. Poetkom 90-ih Juna Koreja postala je jedna od najrazvijenijih zemalja svijeta. Generalno, Istona Azija 70-ih, 80-ih i 90-ih godina bila je ekonomski toliko uspjena da je postala poznata kao istono- azijsko udo. To je zato to te zemlje nisu prihvatile strategiju Washingtonskog sporazuma. Istona Azija imala je takav porast proizvodnje, razvoj industrijskih izvoznih grana i visinu stope zaposlenosti da slino nije zabiljeeno u svjetskoj ekonomskoj povijesti. Blagostanje je trajalo do 1997. i prestalo mijeanjem MMF-a. Korejska vlada je tad pod pritiskom SAD-a dopustila svojim poduzeima da se zaduuju kod stranih, uglavnom amerikih banaka. Strane banke su se natjecale u kreditiranju juno- korejskih firmi i odjednom povukle svoje kredite, ostavljajui zemlju u velikim ekonomskim problemima. Slino se dogodilo i u Tajlandu. MMF je liberalizirao tajlandsko trite kapitala, to je dovelo do velikog kratkoronog zaduivanja domaih poduzetnika kod inozemnih banaka. Kad se domaa valuta smanjila, pekulanti su poeli masovno kupovati dolare, vrijednost tajlandskog bahta je pala, banke su zatvarane, proizvodnja je smanjena a nezaposlenost utrostruena. U Indoneziji je MMF zahtijevao restriktivan fiskalni i monetarni program, nalaui indonezijskoj vladi redukciju budetnih rashoda, ukljuujui i ukidanje subvencija za hranu i petrolej. Nakon toga polovina poduzea pala je u steaj a nezaposlenost je udeseterostruena. Latinska Amerika Zbog privatizacije javnog sektora i poremeaja financijskih trita koje je nametnuo MMF, gospodarstvo Argentine 2001. godine zaustavilo se na manje od 1.9 posto, a BDP na 7544 dolara po glavi stanovnika. Tako se Argentina pribliavala skupini od 49 najnerazvijenijih zemalja. MMF je desetljeima nametao smanjenje socijalnih, obrazovnih i znanstvenih prorauna. Godine 2002. u Argentini 2 od 5 stanovnika ivi u krajnjoj bijedi. Brazilu se dogodila ista sudbina. Prema podacima iz 2002. godine, od 173 milijuna Brazilaca i Brazilki njih od 22 do 55 milijuna (podaci variraju zavisno od izvora) pati od kronine i teke neishranjenosti. Afrika

95

U Nigeru, koji je druga najsiromanija zemlja na svijetu (prva je Sierra Leone), MMF je naloio privatizaciju Nacionalne veterinarske slube Nigera i javnih veterinarskih ljekarni, nakon ega su stotine tisua familija uzgajivaa stoke dovedene na rub siromatva zbog nemogunosti da plate cijene veterinarskih ljekarnikih proizvoda. Nacionalni ured ivenih proizvoda Nigera takoer je privatiziran, a tisue familija koje ive u divljini i pustinjskim naseljima odsjeeno je od svake opskrbe. Gvineja je takoer, kao i Niger, zemlja kojoj je sektor stoarstva presudan za stabilnost nacionalnog gospodarstva. MMF je 1986. godine nametnuo njegovo privatiziranje. Kako vie nije bilo javnih ustanova koje bi nadzirale lijekove i instrumente koje su privatne osobe prodavale stoarima, tako se dogaalo da su lijekovi na trite dolazili ve zastarjeli. Privatni uvoznici kupovali su zalihe zastarjelih lijekova za nie cijene u Europi i prodavali ih kao nove na lokalnom tritu. Stoari su ili kupovali lijekove i svjedoili bolesti i smrti stoke ili si kupovinu uope nisu mogli priutiti. Ukidanjem dravnog nadzora nad veterinarskim ljekarnikim cijenama i privatizacijom veterinarskih slubi, MMF je unitio stoarstvo i pridonio ozbiljnom jaanju gladi i neishranjenosti u zemlji. U Zambiji se takoer odigrao slian scenarij. Ona je imala gospodarstvo snanog javnog sektora koje se bitno oslanjalo na zadovoljenje primarnih potreba puanstva. 1991. godine MMF je potpuno sruio zambijski javni sektor, privatizirao velik broj bolnica i otvorio zemlju transnacionalnim kapitalistikim kompanijama. BDP nakon 1991. nije bitno porastao a vie od 70 posto stanovnitva ivjelo je u krajnjem siromatvu. Hrvatska ve ima mnoge simptome bolesti koje su poharale ove zemlje. I dok e si neki ljudi, bez obzira na to to uviaju da stegnite remen politika dugorono ne vodi ekonomskom poboljanju, kako sam napisala na poetku, iz oaja moda dozvoliti da povjeruju toboe brinom licu MMF-a i leinarima koji stoje iza njih, treba imati na umu upravo to- leinari nisu tu da pomognu. Nije ni drava; ona e raditi po diktatu kao to je to i dosad inila. to onda initi s ovim saznanjima? Povesti se za primjerom Grke i panjolske. To je najefikasniji put do promjene. ...

"Arapska proljea" i MMF - umjesto razvoja i blagostanja pad u duniko ropstvo

N. Babi vrijeme objave: Subota - 23. Veljaa 2013 | 15:30

96

Nezaposlenost i socijalne razlike koje su bile posljedica stroge politike MMF-a, stvorili su preduvjete za eksploziju pobuna koje e u povijest ui poznate kao "Arapsko proljee". Danas, kada se pregovara o financijskoj pomoi koja bi trebala ojaati 'nove demokracije', na sceni su isti ljudi i ista politika. Na slubenoj stranici MMF-a je zanimljivo pogledati informacije za pojedinu zemlju o njenim transakcijama tijekom proteklih desetljea. Godine u kojima su zemlje imale najvie transakcija s fondom, te one koje su slijedile, za svaku su zemlju bile pogubne. Izuzetak je Libija. Naravno za Libiju se morao primijeniti drugi model unitenja - onaj orujem. MMF, koji s Libijom nije imao nikakvu suradnju od 1984, za sada e toj zemlji 'pruati tehniku podrku'. Treba li posebno napominjati kako Libija, jedina zemlja koja nije imala nikakve veze s MMF-om od 1984, nije imala nikakvih problema s nezaposlenou, standardom, padom industrijske proizvodnje, ulaganjem u infrastrukturne projekte, da skratimo, nita od onoga to unitava zemlje koje sklapaju aranmane s meunarodnim financijskim institucijama. Podsjetimo kako se jo u svibnju 2011., pod sloganom 'Podrka Arapskom proljeu i razvoj demokracije', u Francuskoj odrao summit G8, na kojemu je osam najmonijih i najrazvijenijih svjetskih zemalja pregovaralo o pomoi Tunisu i Egiptu. No, jo tada su se G8 dogovorili kako s tom pomoi mora upravljati MMF i Svjetska banka, te kako ona mora biti u sklopu programa 'gospodarskog oporavka'. Sasvim je jasno to je to podrazumijevalo. Desetljeima je MMF uvjetovao svoju pomo provedbom neoliberalne agende: otvaranje zemlje stranim investitorima, privatizaciju, poveanje konkurentnosti, te rezanje javne potronje, ponajprije za socijalne programe, obrazovanje i zdravstvo. Takva politika je u veini zemalja imala devastirajui uinak i uzrokovala socijalnu nejednakost, te koncentraciju bogatstava u rukama odabrane elite. Svjesni kako je politika koju su nametali izgubila legitimitet, elnici MMF-a su pokuali promijeniti interpretaciju tzv. 'revolucije'. Uspjeli su prikazati revolt stanovnitva kao pobunu protiv 'diktatura', a ne ono to su odista bile; pobuna protiv opeg osiromaenja i prosvjed protiv neoliberalnih mjera koje su do temelja razorile ono to se desetljeima gradilo i postiglo. Pogrena politika je unitila jak srednji sloj, stalna radna mjesta, zdravstvenu i socijalnu skrb, obrazovanje dostupno svima, i da dalje ne nabrajam, budui da smo i sami svjedoci vremena

97

i tih promjena. Adam Haieh, profesor na School of Oriental and African Studies u Londonu, tvrdi 'kako su se neoliberalne strukturne reforme uspjele prikazati kao ciljevi revolucije, a ne kao tehnokratska nuda osmiljena s one strane Atlantika'. Arapskom svijetu je ponueno dvije vrste 'pomoi': zajmovi i ulaganja u projekte javnoprivatnog partnerstva. I jedna i druga zahtijevaju od zemalja provedbu strukturnih reformi, privatizaciju, te liberalizaciju trita. Naravno da primjena ovih mjera u krhkim gospodarstvima za posljedicu ima jo vei gospodarski pad, a ne kako se obeavalo 'razvoj i prosperitet'. Pregovori o zajmovima su dug i teak proces koji je praen provedbom nepopularnih mjera. Privatizacijom kroz javno-privatno partnerstvo se javni servisi u vlasnitvu drave daju u koncesiju privatnim kompanijama. Kada se uklone sve barijere, strani investitori privatiziraju pojedine gospodarske sektore, a strane kompanije preuzimaju nadzor nad bolnicama, kolama i infrastrukturnim projektima (u izgradnji, ali i onima koji su ve u uporabi). itav ovaj proces nadziru agencije State Departmenta, kao npr. Overseas Private Investment Corporation (OPIC), koja je osmiljena kako bi pomagala amerikim investitorima u zemljama u razvoju.U svibnju 2011. je ameriki predsjednik, Barack Obama, preko OPIC-a investirao milijardu dolara van granica zemlje. Jo jedna od takvih institucija je Europska banka za obnovu i razvoj, koja je osmiljena kao instrument proboja u zemlje istonog bloka, a ija je zadaa bila 'pomoi zemljama u tranziciji od neuinkovite planske privrede u reim trinog gospodarstva'.

Arapske zemlje umjesto oporavka i razvoja tonu u duniko ropstvo

Europska banka za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development EBRD) je 2011. donijela odluku o 'dodjeli pomoi' u obliku zajmova i nekim arapskim zemljama. U tu svrhu je izdvojila izmeu 3 i 5 milijardi dolara. Adam Haieh tvrdi kako su svi zajmovi uvjetovani privatizacijama kroz javno-privatno partnerstvo. Zemlje a se tako nai u situaciji da e, kako vrijeme odmie, sve vie ovisiti o meunarodnoj pomoi. Ibrahim Saif, iz amerikog ureda think-tank instituta - Carnegie Endowment for International Peace (organizacija koja navodno promovira suradnju meu narodima, no, u praksi obavlja zadau amerikog ministarstva vanjskih poslova tamo gdje se ono ne eli slubeno eksponirati), tvrdi kako 'pomo za Bliski Istok i sjever Afrike treba s 48 mlrd$, koliko je potroeno u 2012., u ovoj godini poveati na 60 mlrd$'. Ovako velik iznos e za posljedicu imati jo vei pad u duniko ropstvo, na to je uspio upozoriti tuniki oporbeni lider i voa Narodnog fronta,Chokri Belaid . Egipat i Tunis upravo pregovaraju s MMF-om o takvim zajmovima. Egipat zaiznos od 4,8 mlrd $, a Tunis potrauje 1,78 milijardi. MMF zajmove uvjetuje 'usklaivanjem proraunskih izdvajanja, rezanjem socijalnih davanja i usklaivanje cijena benzina s njegovom trinom cijenom'. Jordan je dobio pomo od 2 milijarde dolara, a Maroko, koji je ispunio sve to se od njega trailo, uspio je dobiti pomo od 6,2 mlrd $. Arapske 'revolucije' su bile pobune upravo protiv politike dunikog ropstva, koje je za

98

posljedicu imalo ope osiromaenje, a ne obrnuto, kako nam se servira iz korporativnih medija. Ovi zajmovi e kratkorono ublaiti potekoe s kojima se suoavaju arapske zemlje, ali e dugorono doi do optereenja dravnog prorauna zbog vanjskog duga, to e unititi budunost naroda u tim zemljama. Naravno, sve u korist odabrane gospodarske i financijske elite."
http://www.advance.hr/vijesti/arapska-proljeca-i-mmf-umjesto-razvoja-i-blagostanja-pad-u-duznickoropstvo/ ...

MMF sugerira: u mirovinu sa 67 godina, PDV na kruh 10 posto!

Novi prijedlozi Meunarodnog monetarnog fonda su poveanje radnog vijeka na 67 godina te uvoenje 10 posto poreza na proizvode koji su bili izuzeti od PDV-a etvrtak, 11. 10. 2012. u 11:16 Pie: Suzana Badrov

http://www.24sata.hr/pametnakuna/mmf-sugerira-u-mirovinu-sa-67-godina-pdv-na-kruh-10posto-284979 ...

Ekonomista Zoran Popov: Ne treba nam MMF

Tanjug | 10. 06. 2012. - 13:47h | Komentara: 24 "Ekonomista Zoran Popov smatra da za Srbiju saradnja sa Meunarodnim monetarnim fondom (MMF) nije dobro reenje. Prema njegovom miljenju, za dravu bi bilo mnogo bolje da pronae sopstveni razvojni model umesto zaduivanja kod ove meunarodne institucije.

99

- Zato sam ja protiv? Iz prostog razloga zato to je iskustvo pokazalo da su zemlje koje nisu saraivale s MMF ostvarile izvanredne rezultate, poput Slovenije, eke i Slovake, tako da je ekonomska situacija u tim zemljama neuporedivo bolja nego kod nas - objasnio je Popov. Ovaj ekonomista tvrdi kako u novijoj istoriji ne postoji ni jedan primer da je MMF doprineo brzom razvoju neke od zemalja u svetu, ve se to deavalo upravo bez uplitanja Fondu razvojnu politiku jedne zemlje. On je naveo primere nekih zemalja koje su poele ubrzano da se razvijaju kada su prekinule saradnju s MMF. - Imate Rusiju koja je to uradila krajem devedesetih i ile posle svrgavanja diktatora Augusta Pinoea, pa tu dravu sada zovu "Skandinavija June Amerike". Slian je sluaj bio i sa Brazilom i sa Argentinom kae Popov. On navodi da u svetu ima 13 do 14 zemalja, koje su se od 1950-tih ubrzano razvijale i imale godinju stopu rasta BDP-a od sedam i vie odsto. - To su Japan, NR Kina, Indija, zemlje tzv. "azijske tigrove" kao to su Junu Koreja, Tajvan, Hongkong...Nijedna od tih zemalja nije saraivala sa Fondom kae ovaj ekonomista. Popov navodi da Fond preporuuje Srbiji da tedi, da otputa viak radne snage, smanjuje zarade u javnom sektoru i penzije, to e kako kae dovesti do pada agregatne tranje u zemlji. - Poslodavci e smanjiti proizvodnju i poeti da otputaju viak zaposlenih, tako da e ekonomska situacija biti jo loija smatra Popov. Ukoliko bi Srbija uspela da privue 10 milijardi evra kapitala i to investira, ukupan domai proizvod (BDP) zemlje bi porastao sa 30 milijardi evra na 60 milijardi i javni dug bi tada pao sa 45 na oko 30 odsto BDP, miljenja je Popov. - Zagovornici saradnje sa MMF nas plae da, ukoliko Srbija prekine saradnju sa tom mednarodnom institucijom, preti nam 'sudnji dan', ostaehmo gladni..., a pri tome ni jedan od zagovornika te teze nije naveo primer neke zemlje koja je saraivala sa Fondom i zbog toga se brzo razvila i ostvarila spektakularne ekonomske rezultate u proteklih 20 do 30 godina, primetio je Popov.

100

Na pitanje kako finansirati rast u sluaju prekida saradnje s MMF, Popov je odgovorio da treba koristiti sve mogue naine, od privlaenja stranih investicija i zajmova, stratekih partnera, pa ak i ulaganjem deviznih rezervi i stimulisanjem domae tednje."
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/327671/Ekonomista-Zoran-Popov-Ne-treba-nam-MMF

...

MMF poruio Maarskoj da "stegne kai"

Tanjug | 25. 01. 2012. - 18:48h | Foto: Rojters | Komentara: 5

VAINGTON - Meunarodni monetarni fond (MMF) apelovao je danas na Maarsku da primeni dodatne mere tednje i da ukine ekonomske mere uvedene "ad hok", navodi se u izvetaju te institucije.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/303518/MMF-porucio-Madjarskoj-da-stegne-kais ...

MMF trai do 500 milijardi dolara novih finansija

Tanjug | 18. 01. 2012. - 17:58h | Foto: AP | Komentara: 7

VAINGTON - Meunarodni monetarni fond saoptio je danas da e traiti poveanje svoje finansijske moi za oko 500 milijardi dolara, kako bi mogao da odobrava nove zajmove koji e da ublae posledice produbljavanja finansijske krize.

MMF procenjuje da e zemljama irom sveta bie potrebno oko bilion dolara zajmova http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/302159/MMF-trazi-do-500-milijardi-dolara-novih-finansija ...

Meutim, nisu svi ekonomisti protiv MMF-a. Postoje i oni koji drugaije misle. Da li zbog korumpiranosti ili nestrunosti, pitanje je. U svakom sluaju, za primer, evo kako je srbijanski ekonomski savetnik dr Jurij Bajc "savetovao" biveg premijera Srbije 2011. godine:

Bajec: Srbija mora da potuje ogranienje deficita

101

Tanjug | 24. 08. 2011. - 13:29h | Foto: J. Vueti | Komentara: 2

Ekonomski savetnik premijera Jurij Bajec izjavio je danas da Srbija mora striktno da potuje okvire ekonomske politike dogovorene sa Meunarodnim monetarnim fondom i definisane zakonom, pogotovo u domenu fiskalne politike, odnosno ogranienja budetskog deficita, to je i jedan od glavnih zahteva te meunarodne finansijske institucije.

Dr Jurij Bajec http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/273152/Bajec-Srbija-mora-da-postuje-ogranicenje-deficita ...

A ta tek rei za ovu vest iz Bosne i Hercegovine:

DW

BiH ponovo zove u pomo Meunarodni monetarni fond

"BiH e ponovo zatraiti pomo MMF-a kako bi se sprijeio financijski kolaps. No, ovaj put, ini se, uvjeti koje e postaviti MMF, partneru koji nije ispunjavao obeanja, mogli bi biti puno nepovoljniji za BiH.

Nakon to je odbaena inicijativa da se rupe u proraunima pokriju poveanjem stope PDVa, ini se, kako vlastima u BiH nije preostalo drugo do li pozvati u pomo MMF. Zakljuak je usvojen jednoglasno na sjednici Fiskalnog vijea kojeg ine premijeri i ministri fanancija BiH, entiteta i Distrikta Brko, nakon to je utvren fiskalni okvir za razdoblje 2012-2014. Milan Suc rezidentni predstavnik MMF-a u Sarajevu, potvrdeo nam je kako im je stigao poziv u pomo premijera Vjekoslava Bevande."
http://www.dw.de/bih-ponovo-zove-u-pomo%C4%87-mmf/a-15858580 http://www.dw.de/bih-ponovozove-u-pomo%C4%87-mmf/a-15858580

...

102

Izgleda da politiari u BiH kao da nisu itali tiglica, osudovskog i druge ... Zovu MMF radi samoubistva!!! Nisu se opametili ak ni nakon to je prethodna pomo MMF-a unitila ekonomiju BiH, pa ih zovu ponovo. Kao kada biste lekara koji vas svojom intervencijom umalo nije ubio, zvali da vas dokraji. Pitanje je samo da li su politirai koji zovu MMF radi ubistva Bosne i Hercegovine naivne samoubice ili rotildski plaenici. Ali nije ni udo to ih zovu, kada je prvog guvernera Centralne banke BiH (Serge Robert) postavio upravo Meunarodni monetarni fond (na ta je bio ovlaten po dejtonskom Ustavu BiH - lan VII), i to kao stranog dravljanina, jer guverner po tom Ustavu nije mogao biti dravljanin Bosne i Hercegovine ili neke od susednih zemalja!!!??? Toliko o monetarnoj i svakoj drugoj suverenosti Bosne i Hercegovine.
...

A o tome kako se ememefizacija odrazila na zemlje nastale na tlu bive SFRJ, kratko emo u nastavku:
ETIRI KORAKA DO PROKLETSTVA NA PRIMERU BIVIH JUGOSLOVENSKIH REPUBLIKA

Ako poveemo injenicu da je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) osnovana 15.04.1991. godine (sa seditem u Londonu) radi "olakavanja tranzicije" sedam socijalistikih drava (meu njima i SFRJ) na trinu (itaj bankarsku) privredu, sa injenicom da je odmah posle toga krenuo krvavi rat u SFRJ, i injenicom da su tokom i nakon tog rata SVE bive republike SFRJ gotovo totalno opljakane, a da im je privreda gotovo totalno unitena, onda moemo, i bez navoenja ostalih mnogobrojnih dokaza, lako izvesti zakljuak da je graanski rat u SFRJ planski izazvan od rotildskih bankara i da su ciljevi tog rata uz pomo MMF-a i ostalih finansijskih, politikih i vojnih struktura pod kontrolom rotildske elite, na ovim prostorima gotovo u potpunosti ostvareni. Za unitenje ekonomije svih tih zemalja, pored pomenutog efikasnog i oprobanog scenarija u etiri koraka, bankari su ovde primenili i neto specifino: Prvo to su u svim republikama uinili bilo je rasputanje bive Slube drutvenog knjigovodstva - SDK, institucije koja je bila zaduena da prati i kontrolie sve tokove novca, kako graani ne bi imali uvida u pljake i prevare koje e kasnije nastupiti. Tako su uklonili najvaniju prepreku za preduzimanje etiri proverena koraka za dalje unitenje ekonomije. Rezultat: za samo desetak godina sve banke i gotovo sva velika dravna preduzea kriminalnim privatizacijama preli su u vlasnitvo bankara, skoro pola stanovnitva je ostalo bez posla, penzije su vie nego prepolovljene, a porezi vie nego udvostrueni.

103

Ali to je bio rezultat samo prvog koraka - PRIVATIZACIJE. Na taj nain postigli su jedan od glavnih ciljeva: da ove suverene drave ostanu bez sopstvenih izvora prihoda, jer se sada svi porezi koriste za plaanje uzetih kredita, zbog ega su sve te zemlje prinuene iznova i iznova zaduivati se kod MMF-a i drugih rotildskih filijala. U drugom koraku - LIBERALIZACIJI, ve je usledilo donoenje zakonske regulative o liberalizaciji trinog kapitala, tako da on nesmetano tee: u sve te zemlje ulaze bezvredna papirna ili digitalna obeanja u vidu kredita kojima se kupuju sve realne nacionalne vrednosti, a zauzvrat bankarima u Londonu teku potoci i reke realnog novca i vlasnkih prava nad fabrikama, preduzeima, nekretninama ... Ipak, trenutno ni u jednoj od tih zemalja jo uvek nije dolo do potpunog presuenja dravne blagajne i drastinog poveanja kamatne stope na 30%, 50%, pa ak i 80%, to je po tiglicu sledea faza liberalizacije, posle koje sledi konani i zavrni udarac u vidu etvrtog koraka. I trei korak TRINO ODREIVANJE CENA ve je okonan - cene hrane, energenata, roba i usluga realno su poveane nekoliko puta, dok su penzije i plate srazmerno tome smanjene isto toliko puta, tako da su i zaposleni (koji su imali sreu da nisu ostali bez posla) i penzioneri potpuno osiromaeni, a o sve mnogobrojnimijim ljudima koji su ostali bez posla, i sve mnogobrojnijim mladima koji ak nemaju ni priliku da se zaposle, vie niko ne vodi rauna. Takva situacija vodi ljude u socijalno beznae, bedu, kriminal i narkomaniju, to i jeste jedan od ciljeva bankara. Posebno im je vaan cilj irenje narkomanije, jer tako ne samo da slamaju otpor suverenih ljudi (koje posle odreene faze ovisnosti ne vie interesuju ni sopstveni, ni tui ivoti, kao ni sopstvena, ni tue slobode), nego stiu ekstra profit od mree svetske prodaje narkotika, koju u potpunosti kontroliu i eksploatiu. Preostao je, dakle, jo samo etvrti korak - MMF-ov PROTEST i potpuni krah, koji bi gotovo sigurno mogao uslediti ve za koju godinu, ukoliko se pre toga neto drastino ne preduzme. ...

VEROVALI ILI NE: SVE RASPRODALI, A JO SE I ZADUILI PREZADUILI

Cela biva SFRJ bila je duna oko 15 milijardi dolara i od strane bankarskih institucija ocenjena kao PREZADUENA, tako da su joj bili uskraivani dalji krediti. U procesu privatizacije izvrene u dravama nastalim na podruju SFRJ prodata je imovina ija vrednost nije zvanino objavljena, ali se moe pretpostaviti da je mnogostruko nadmaila vrednost duga SFRJ, zbog ega bi logino bilo pretpostaviti

104

da se svaka od njih nakon privatizacija reila svog dela dunikog kolaa i da im je posle prodaje preduzea ostala bar koja milijarda dolara. Meutim, stvarni bilans finansijskih transakcija izvrenih u svega dvije decenije nakon raspada SFRJ je takav da sadanja ukupna dugovanja njenih naslednica (u martu 2013. godine) iznose preko 200 milijardi dolara! O tome kakvi su stvarni efekti suverenosti drava nastalih na podruju bive SFRJ, moete proceniti iz tekstova koji slede:

Zvonimir Trajkovi
politiki analitiar

17

Zvonimir Trajkovi
08.2009. Beograd

Dug drava bive SFR Jugoslavije vei od 133 milijardi evra odnosno oko 185 milijarde $
Kako su nas opljakali
Bez pretenzija da ovom prilikom ulazim u politiko-nacionalne, pa i verske razloge razbijanja SFR Jugoslavije, kojih je neosporno bilo, elim da vam na praktinom primeru pokae stvarne, i glave razloge za njeno razbijanje. Kome je razbijanje Jugoslavije trebalo, ko je tu profitirao, a ko ostao opljakan - zakljuite sami. Biva Jugoslavija u trenutku raspada dugovala je oko 16 milijardi dolara ili radi lakeg raunanja ako to po dananjem kursu preraunamo oko 11,5 milijardi evra. Posle 17 godina od raspada, krajem 2008 godine drave, lanice bive jugoslovenske federacije dugovale su ukupno 117,3 milijardi evra, a po nezvaninim podacima poetkom jula ove godine duguju frapantnih 133 milijarde evra. Kaem frapantnih jer je ovo dravni dug, kome treba dodati jo bar isto toliki, nastao zaduivanjem preduzea kod banaka u inostranstvu, ali i samih graana kod opet inostranih banaka koje posluju na ovim prostorima. Tada te 1990-te, Vlada SFR Jugoslavije koju je vodeo Ante Markovi, nije mogla da dobije nove kredite, jer su strani poverioci kao MMF i SB procenjivali da je Jugoslavija prezaduena. Kada tih 16 milijardi $ uporedite sa dananjim stepenom zaduenosti cela stvar izgleda neverovatna. Postavlja se pitanje da li su ljudi iz MMF, SB, kao i ostali poverioci
17

http://www.trajkovic.rs/

105

u meuvremenu poludeli ili je sve uraeno da bi se nepostojeim parama (lanim novcem, bez pokria) opljakala realna imovina zemalja biveg socijalistikog bloka. Putem nametnutih privatizacija i gramzivou zapada spirala zaduivanja se sve vie ubrzavala sve do momenta kada je svet finansija uleteo u neke virtualne vode koje su na kraju dovele celu planetu do praga finansijskog i monetarnog sloma. Ali da to razmotrimo malo kroz brojke. Prema podacima Ministarstva finansija Hrvatske raspodela duga eks Jugoslavije od 11,5 milijardi evra najveim delom sprovodila se po kljuu MMF-a i odlukama Badinterove komisije. Tako je SR Jugoslavija (Srbija i Crna Gora) nasledila 36,5 odsto (4,198 milijardi evra), Hrvatska je preuzela 28,5 odsto (3,278 milijardi evra) duga, Slovenija 16,4 odsto (1,886 milijardi evra),Bosna i Hercegovina 13,2 (1,518 milijardi evra) i Makedonija 5,4 odsto (621 miliona evra). To je prema sadanjim dugovanjima vie nego skromno zaduenje i prava Boija blagodet. ... Ali to je bilo tada. to se novih zaduivanja tie danas bi cela stvar trebala da bude mnogo tea, jer iste te drave koje su inile bivu Jugoslaviju prema preseku NBH na dan 30. juna 2008 godine dugovale su ni manje ni vie nego 94,8 milijardi evra. U januaru 2009. godine ta cifra se popela na 117,3 milijardi evra da bi 01. jula 2009 iznosila 133 milijardi evra (procenjena vrednost) ili neverovatnih 184,98 milijardi $. Deo ovog ubrzanog zaduivanja od 94,8 na vie od 133 milijardi evra sve drava i njihove politike elite pravdaju finansijskom krizom, ali kako pravdati ovoliku zaduenost do pojave finansijske krize? Ali gle uda. MMF i SB sada ne procenjuju da su zemlje proistekle iz eks Jugoslavije, sa pokidanom i rasparanom privredom prezaduene, ve dele kredite i kapom i akom. Tano, najee za popunu takozvanih deviznih rezervi, koje mi kao i ostale navedene drave opet uvaju u njihovim velikim zapadnim bankama. ..." "... Ali da se ponovo vratim brojkama, mislim da one mnogo reitije pokazuju gde smo. Ovih 184 milijardi $ je samo javni dug, ili dravni dug koji emo decenijama plaati. Ovoj sumi treba dodati bar jo toliki dug privatnih preduzea koja su se zaduivala u inostranstvu, i dug samih graana koji su uzimali kratkorone kredite za kupovinu kola i kunih aparat, kao i dugorone kredite za kupovinu stanova. Stoga strunjaci procenjuju da je ukupan dug drava bive SFRJ izmeu 300 i 320 milijardi $. A koliko je jo putem profita stranih kompanija, banaka, korupcijskim pljakama iz zemalja ex Jugoslavije izneto, teko je izraunati. Razbijanjem zemlje pokidani su mnogi proizvodni lanci, veliki broj radnika ostao je bez posla, pa su sadanje dravice postale veliki uvoznici i onoga to se na ovim prostorima nekada proizvodilo i izvozilo. Vojna industrija SFRJ je godinje izvozila 4,5-5 milijardi $ raznog naoruanja a sada sve drave bive SFRJ godinje izvezu manje od 250 miliona $ naoruanja. I to ako vam zapadni mentori to dozvole a obino vam ne dozvole jer e taj profitabilan posao uzeti neka njihova kompanija. Stoga je ovaj prostor postao veliki uvoznik i otvoreno trite za sve robe sumnjivog kvaliteta, koje zapad treba nekome da uvali - da ih ne bi bacio na smetlite. Mi smo samo od 2001. do kraja 2008. uvezli roba za 105 milijardi $, koliko su Hrvati uvezli od 1992, Slovenci od 1991, BiH ili Makedonija, teko je do egzaktnih podataka doi, ali se procenjuje da je od raspada SFRJ na ovim prostorima uvezeno roba od oko 450 milijardi $. To je ogromna cifra i za razvijene i mone zemlje zapada. Da smo sauvali SFRJ veliki deo tih roba, bar 50%, mogli smo da proizvedemo sami.
http://www.trajkovic.rs/komentari/027.html
...

Ne treba smetnuti sa uma da je ovaj tekst pisan u avgustu 2008. godine, nakon ega su usledila nova i jo drastinija zaduenja. A poto na istoj web stranici autor daje brilijantnu i konkretnu analizu o tome kako su rotildi na elu sa MMF-om opljakali Srbiju i ostale republike bive SFRJ, citiraemo jo neke delove iz istog teksta (u kojima se tako jasno i detaljno ocrtavaju koraci

106

MMF-a koje je opisao tiglic, da je neverovatno zato protiv odgovornih politiara ne reaguje srbijansko tuilatvo):
"Druga etapa pljake nastupa odmah. Sobzirom da su nas bombardovanjem temeljno razorili, onesposobili i ono malo privrede koja je neto radila, zemlja nije u mogunosti da redovno vraa trane prekomponovanog zaduenja od 9,6 milijardi $, i mora da od MMF i SB uzima nove kredite kako bi redovno servisirala dugove i popunila budet. I sa dobrog zapada krediti stiu, ali uz uslove naravno. Tu uz uslove poinje trea faza pljakanja Srbije. Prvi uslov je da Dinki i Labus likvidiraju sve nae znaajnije banke kako bi se otvorio prostor za ulazak zapadnih stranih banaka. One e onda pokupiti tednju graana i naim parama lomiti privredu, selektirajui koju e proizvodnju kreditirati, a koja e preduzea neodobravanjem kredita oterati u steaj - da bi ih u etvrtoj fazi pljake kupili to jeftinije. Pored otvaranja prostora stranim bankama za pljaku privrede i graana koja se i danas sprovodi putem enormnih kamata, vanost likvidacije domaih banaka bila je i u tome to su one imale kao garanciju svojih potraivanja vlasnitvo nad velikim delom privrednih subjekata, koji se pod hipotekama domaih banaka nisu mogli prodati zapadnim kupcima. Nai ve navedeni eksperti dovedeni na vlast da to sprovodu, preduzimaju odlune korake i za samo dva dana zatvaraju sve nae znaajnije banke, a na ulicu alju oko 9.200 bankarskih inovnika. ak su ih i u MMF-u pohvalili da je posao uraen perfektno, temeljno, i krajnje efikasno. Nisu ostali samo na pohvalama, ve su Labusu, Dinkiu i Jelaiu obezbedili mesta, ako neto poe po zlu, a i odvojili dobre milionske iznose na njihovim raunima u stranim bankama kako bi u svakom sluaju bili obezbeeni. Da bi bankarska pljaka trajala to due svetski bankari su odvojili i nekoliko desetina miliona evra da bi ovi eksperti formirali svoju stranku, koja e kroz Skuptinu i Vladu u kojoj uestvuju, sada institucionalno nastaviti pljakanje Srbije. U naoj politiko-vladajuoj eliti svi igrai imaju svoje uloge, od umerenih nacionalista preko pragmatiara, do onih koji su direktno antisrpski orijentisani pa na izborima imamo iroku lepezu izbora. Ali kada sve njih prema onome to su uradili proanalizirate shvatite da je to isti olo ofarban samo razliitim bojama. Pre nekoliko godina napisao sam tekst etiri jahaa apokalipse opisujui pred izbore, ko su i ta su ti nai vodei kandidati i stranke. Ubrzana privatizacija Labus i Dinki su svoje zadatke odradili valjano i otvorili prostor tako da je sada mogla da otpone etvrta faza pljakanja Srbije - ubrzana privatizacija. U skladu sa zapadnim programima sada na scenu stupa druga pripremljena ekipa sa iniem kao premijerom, eliem kao ministrom finansija i ekonomije, Aleksandarom Vlahoviem ministrom za prestruktuiranje privrede i privatizaciju, ijem ministarstvu ujedno pripada i vladina Agencija za privatizaciju. Goran

107

Novakovi postaje ministar energetike i rudarstva, Goran Piti ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, Marija Raeta Vukosavljevi za saobraaj i telekomunikacije i da ne nabrajam sve te eksperte lopovluka. Za elia, Novakovia, Pitia gotovo niko nije ni uo, jer upravo kao eksperti doleu iz inostranstva pravo u kljune ministarske fotelje. Vlahovi i eli su se kao eksperti konsultanti ve proslavili u Poljskoj, ekojpa su ih otuda i bukvalno proterali, ali su za nau ubrzanu privatizaciju, odlini - jer su se za zapadne mentore ve dokazali. U socijalistikom sistemu gotovo su svi iveli su od svojih plata koje nisu omoguavale sticanje znaajnijeg bogatstva. Stoga u ubrzanoj privatizaciji graani Srbije nisu mogli ni da uestvuju jer nisu raspolagali kapitalom kojim bi mogli kupiti bilo koje preduzee. Novac su jedino imale strane zapadne kompanije za koje je ubrzana privatizacija kroz sve ove gore navedene poteze i pripremana. Brzo je kupljeno sve ono za ta su stranci bili zainteresovani, po bagatelnim cenama koje ak ne prelaze ni samu vrednost zemljita na kojoj se neka fabrika nalazila. Tako su od strane zapada instalirani Vlahovii, elii odraivali poslove za koje su na vlast i dovedeni. Naveu neke primere koji mnogo toga govori i objanjava zato je Srbija danas u bezizlaznoj privrednoj situaciji osuena da ivi iskljuivo na kreditima MMF, SB, i stranih poverilaca. Kad Sartid-u (elezara, nova i stara, fabrika belih limova, valjaonica) skinete 650 miliona deviznih kredita obaveza i to prebacite da vraa drava, a onda ga prodate za 26 miliona to je vie nego pljaka. Jer ste Srbiju odtetili za vie od 2,5 milijardi dolara. Kako? Sartid je strancima bio interesantan jer je to bila relativno nova elezara, dobro lociran pored Dunava ime je transport koncentrata gvoa olakan, i koja je u svom sastavu imala i valjaonicu limova, kao i valjaonicu traenih belih limova. Ono to je bilo posebno interesantno je, da se u Srbiji posle bombardovanja nalazilo oko 11 15 miliona tona najkvalitetnijeg otpadnog gvoa, od sruenih mostova, hala i drugih objekata. To je znailo da se sirovina sa preko 90% metal nalazi u preniku od svega nekoliko stotina kilometara od elezare, i kada se to pretopi ostvarie se ogroman profit - jer je cena gvoa na svetskom tritu bila odlina. Ujedno to otpadno gvoe je perfektna sirovina za kontinuirani rad elezare od 6-7 godina punom parom. elezara danas ne radi jer zalihe otpadnog gvoa su gotovo istopljene, cena gvoa na tritu je pala, a ogroman profit US Steel Serbia je odavno prebacio na raune u SAD. Srbiji je ostalo ogromno ekoloko zagaenje o kojemu su vlasti utale, hiljade otputenih radnika, a sada i preostali radnici elezare na prinudnom odmoru, sa neizvesnom budunou kada e se rad, i da li e se rad uopte nastaviti. Drava je graane i radnike obmanjivala uspenim radom US Steel Serbianajveim izvoznikom u Srbiji koja od tog izvoza nema nita jer novac od tog izvoza ne ostaje u Srbiji. Privatizacioni eksperti nisu objasnili da su takvom privatizacijom debelo opljakali Srbiju i da e strani vlasnik u Srbiji neto raditi dok mu taj posao donosi dobar profit, kada toga vie ne bude ili kada se on izjednai sa zemljom iz koje dolazi, zatvorie fabriku i sve radnike otpustiti. To je privatno, sada njegovo, i Vlada ga u tome ne moe niim spreiti. Drugi biser privatizacije je prodaja obe fabrike cigareta u Niu i Vranju za oko 850 miliona $, ali pod uslovom da 5 godina oni imaju potpuni monopol na tritu cigareta u Srbiji, pa samim tim kontroliu i uvoz cigareta. Ako znamo da graani Srbije godinje na cigarete troe oko 1,2-1,3 milijardi $. Lako moete izraunati

108

za koliko e strani kupci otplati kupljene fabrike i kakav e onda profit zgrtati godinama. Ono to je tu jo katastrofalnije DIN-Philip Morris i British American tobacco, im su fabrike kupili otpustili su skoro polovinu radnika i prebacili ih na na i onako preoptereen penzijski fond. Doveli su i svoje dobavljae pa se u Srbiji vie ne proizvode kartonske paklice, polipropilen za pakovanje, dok se i duvan uvozi iz Turske ili kratko reeno u srpskim cigaretama nema vi S od proizvoda iz Srbije. Koliko je u tom lancu proizvodnje cigareta ljudi ostalo bez posla moete videti u Mavi, Posavini, junoj Srbiji, gde se duvan vie i ne seje, a hiljade seoski domainstava je ostalo bez znaajnih prihoda. Zatvorena je Viskoza u Loznici, jer svoj polipropilen i celofan vie nema kome da proda, a Kartonka Avala se svela na radionicu sa 50-tak zaposlenih. Da vam ne bih oduzimao vreme naveo sam samo dva primera mada i u Srbiji ima jako mnogo. Ovakvim i slinim stranim ulaganjima je srpska privreda zatvarana pa e se ono frapantno zaduivanje iz grafikona sa poetka teksta samo uveavati dok MMF i ostali ne kau dosta. A onda kada uskoro doe taj trenutak demokratski eksperti zbrisae iz Srbije, ostavljajui graane da u bankrotiranoj dravi grcaju i ponu da dravu grade iz poetka. Tim donosiocima demokratije i promoterima stranih ulaganja kao spasonosne varijante oivljavanja privrede, bie udobno na nekim egzotinim ostrvima i novcem koji su kroz korupcionaku privatizaciju obezbedili na raunima u stranim bankama. Bie udobno sve dok nova ozbiljna drava ne poalje devere po njih da ih dovedu i objasne za iji raun su se oni poigravali sa dravom, pljakakom demokratijom rasprodajui nacionalna dobra, kao da im je to tata ostavio. Jedan poslanik je pre vie godina uporno nastojao da za govornicom ispria kako Pria ima tuan kraj ali su se svi grohotom smejali. Mislim da e pria stvarno imati tuan kraj. Strana ulaganja sam stavio pod znake navoda jer se radi o istoj prevari graana iza koje se krije neviena pljaka Srbije, a koja samo nosi privlano ime. Kad prodate svoj stan ili kuu i odete da budete podstanar, smatrate li to dobitkom ili gubitkom, i nazivate li to stranim ulaganjem. Moda bi se strano ulaganje moglo nazvati kada bi Srbija prodala 40% deonica Sartida ili 30% deonica fabrika duvana i taj novac bio uloen u revitalizaciju ili osavremenjivanje tih fabrika. Da je drava na sebe preuzela 650 miliona duga Sartid-a on bi gotovo isto uspeno mogao da posluje kao i US Steel Serbia jer ga je to preveliko dugovanje i guilo - ali bi ogroman profit ostao u Srbiji. Kod duvanskih fabrika to nije ni bilo potrebno jer su one ionako vrlo uspeno poslovale ali su ekspresno morale biti prodate jer su poele da izvoze cigarete na veliko rusko trite to se svetskim multinacionalnim kompanijama nikako nije dopalo. Pod strana ulaganja se jedino mogu smatrati Grinfild investicije (Greenfield investment) za koje je karakteristino, da se sa poslom poinje od poetka, bez prethodne infrastrukture, poslovnih prostora i radnika. Na livadi kako to i mi i Englezi kaemo. Bilo je kod nas i takvih Grinfild investicija ali su one bile iskljuivo u sektoru trgovine, kao dodatni oblik pljakanja Srbije. U Srbiji je od 2000. izgraeno na desetine velikih trnih centara raznih svetskih kompanija koje su te megamarkete napunile preteno stranom robom. Da bi se ta strana roba iroke potronje mogla isplativo uvoziti priskakale su nae marionetske Vlade i donosile povoljne zakone, a sve pod izgovorom neophodnog pribliavanja Evropskoj Uniji - u koju sigurno neemo nikada ui, ili bar ne dok to ne bude i

109

njihov interes. Dinki je kao ministar ekonomije uveo kreditiranje graana da bi se ta uvozna roba iroke potronje masovno kupovala, a i da bi strane banke lihvarskim kamatama koje su i etiri puta vee od slinih kredita u Evropi dobro zaradile. Guverner Jelai je u sferi monetarne politike odradio svoj deo zadatog posla. Dinar je drao daleko iznad njegovih realnih vrednosti u odnosu na $ i evro to je uvoznu robu inilo jeftinijom, a zbog nepovoljnog kursa izvoz iz Srbije je bio praktino neisplativ. Naravno, i guverner Jelai je sve to radio za nae dobro. uvao je vrednost domae valute i obuzdavao inflaciju. Lepo zvui samo da je jo istinito. Tako se Srbija nala u viru demokratskih lopina koji su za sebe ipak pokrali mrvice u odnosu na obim pljake koju su omoguili svojim zapadnim mentorima. ...

Ule ogromne pare, prodali smo skoro sve i na kraju bankrot Da bih vam ovo iz naslova objasnio kao i razmere pljake Srbije malo vie pribliio, posluiu se jednim izvodom iz intervjua koji je Dr. Mlaan Kovaevi, profesor univerziteta i redovni lan Akademije ekonomskih nauka dao za Blic nedelje - u kome kae: Po raunici NBS, septembra 2008. dinar je realno vredeo 108 odsto vie nego krajem 2000. Tolika precenjenost domae valute dovela je do enormnog uvoza i guenja domae proizvodnje. Od 2001. u Srbiju je ulo preko 62 milijarde dolara u neto iznosu. I sve je to pojeo ogroman uvoz jer je domaa proizvodnja guena pa danas malo toga i proizvodimo. Taj, ekstremno neoliberalni koncept reformi doveo nas je na ivicu sloma kakav su doiveli Meksiko, Rusija, Argentina Na pitanje novinara kako je doao do cifre od 62 milijarde $ profesor Kovaevi odgovara. Po osnovu novih zaduivanja, od 01. januara 2001. ostvaren je devizni priliv od 21 milijarde $ u neto iznosu. Po osnovu doznaka iz inostranstva dolo je oko 26 milijardi, a oko 15 milijardi su prihodi od privatizacije, grinfild i portfolio investicija. Banke i preduzea dugovale su krajem 2000. godine oko dve milijarde $, a krajem prole godine njihov inostrani dug premaio je 21 milijardu dolara. Ludilo olakog zaduivanja potpuno je prevladalo. Da sam se ja pitao, ako se preduzee ve zaduuje, insistirao bih da se taj novac upotrebi za uvoz opreme, reprodukcionog materijala i znanja, a ne za uvoz roba iroke potronje. Za osam godina zbirna vrednost uvoza je preko 105 milijardi dolara. Sve se uvozi. Pogledajte US Steel Serbia, oni sve ivo uvoze. Osim, otpadnog gvoa i moda, krea. Pa valjaonica u Sevojnu, Petrohemija, Tigar, farmaceutske kue. Sve one svoju proizvodnju zasnivaju na uvoznim komponentama kraj citata. Kada sada uzmete olovku i ovo to je izneo profesor Kovaevi malo presaberete doi ete do zakljuka o razmeri pljake svoje zemlje (ako je uopte smatraju svojom?), a koju sprovodi srpska vlast. Dobijete od zapada po skupim kamatama

110

21 milijardu $ kredita a onda iscedite iz depova svojih graana jo 84 milijardi $ pa uvezete njihovu robu za 105 milijardi $. Stim to u ovo ceenje depova graana nisu uraunate i milijarde $ koje su odnele strane banke, cedei graane svojim lihvarskim kamatama za kredite kojima je kupovana ta roba iroke potronje. Sve ovo navedeno potpuno je uguilo proizvodnju u Srbiji, ak i u poljoprivredi, koja je izdrala i osmogodinje sankcije i godine ratova, ali ovo smiljeno unitavanje zemlje i privrede koju sprovodi sopstveno dravno rukovodstvo je nemogue izdrati. Stoga kad krenete na utakmicu, svratite do megamarketa hrvatske kompanije Idea i kupite semenke za grickanje Made in China. Naih nema. Mi ni tikve vie ne sadimo jer nema ko da ih kupi, pa nema ni semenki iz njih. A kako je do toga dolo? Za bioloki opstanak oveka potrebne su samo tri stvari: voda, hrana i neto energije za obradu zemljita, i da se ne smrznemo. Osmogodinje sankcije prema Srbiji su se pokazale nedovoljno delotvorne upravo zbog toga to Srbija ima ova tri elementa da bi mogla preiveti. Stoga je, od strane naih prijatelja sa zapada, jedan od prvi zadataka bio da se uniti naa poljoprivreda kao glavni oslonac naih odupiranja jer kada ste gladni sve prihvatate. Tako su Srbiju iz vazduha zasejavali Ambrozijom i raznim boletinama, koje su poele da izazivaju neke za ove prostore sasvim nove bolesti biljaka i domaih ivotinja. Pored Ambrozije koja izaziva razne vrste alergija pojavila i vrsta bui nazvana crna penica kao i neka druga parazitska oboljenja koja napadaju biljke. Darko Despotovi, direktor veterinarskog instituta Srbije je nedavno u jednoj od TV emisija govorio o tome kako je pre 20 godina na prostorima Srbije bilo oko desetak oboljenja krava, svinja i ostalih domaih ivotinja koje su mogla prouzrokovati masovnija uginua ivotinja. Danas ih ima tridesetak a sa nekima se po prvi put sreemo. To nam rade neprejatelji isti oni koji su nas i bombardovali pa se nije ni uditi, a na zemlji to jo bolje odrauju navedeni rasturai zemlje. Kako? Ne zasejavaju nas boletinama, ali su po nalogu zapada hitno ukinute zemljoradnike zadruge, a njihova imovina i zemljite rasprodato. Slino je uraeno i sa hladnjaama za obradu voa. Tako je seljak sa malim posedom kojih je u Srbiji skoro 85% ostao bez zadrune podrke koja je ujedno bila i otkupni centar gde je on mogao da donese svoje proizvode. Sada imamo monopolistike otkupne stanice ili hladnjae, veinom stranih kompanija, koje svojim monopolskim poloajem i izuzetno niskim otkupnim cenama demotiviu proizvodnju i lagano je gase. Stoga svake godine imamo proteste proizvoaa itarica, malina i ostalog voa, proteste proizvoaa mleka, tovnih bikova ili svinja. Neki protestuju, dok drugi manje uporni diu ruke od seoske proizvodnje i tako sela postaju pusta - a plodna zemlja neobraena. Mladi na selu vie ne ostaju jer poljoprivredna proizvodnja nije isplativa, sele se u gradove ili najradije odlaze u inostranstvo. Antirazvojni zakoni i korupcijska povezanost monopolista sa vlau, jae su oboljenje od bilo kakvih zasejanih boletina. Zato su semenke za grickanje iz Kine, a ne iz Pomoravlja. Mnogi koji budu itali ove redove rei e pa i Miloevi je doneo zakon o privatizaciji i od njega je sve i poelo. Da, ali sa sasvim drugaijim principijelnim postavkama koje su utvrene na Komisiji za privrednu reformu jo 1991-1992 godine, koju je vodio sam Miloevi, a ijim sam sednicama i ja redovno prisustvovao. U tu komisiju bili su ukljueni brojni akademici i eksperti za ekonomiju bez ikakvih stranakih selekcija, jer se elelo da doemo do naboljeg

111

modela privatizacije kojim e se unaprediti a ne unititi privreda. Utvreno je da privatizacija treba da bude dugoroan proces i da traje decenijama, odnosno da se odvija onoliko brzo koliko privatni sektor uspeva da jaa i preuzima proizvodnju. Dugoroan proces, a sve u cilju da najvei deo vlasnitva nad proizvodnim kapacitetima ostane u posedu graana Srbije. Da se u prvom krugu privatizuju manja preduzea i preduzea koja nisu od dravnog znaaja, a da se strancima moe prodati samo manjinski paket akcija u stratekim preduzeima koja pripadaju dravi ili drava u njima ima veinski deo vlasnitva. Neto poput kineskog modela, jedna drava dva sistema koji se u praksi pokazao vrlo uspenim. Ne sporim da su se kroz formu probijanja sankcija i u vremenu Miloevia pojavili tajkuni, ali koje je drava sasvim svesno tolerisala pa ak i pomagala - kako bi i u sankcijama drava mogla da to normalnije funkcionie. Svi ti tajkuni bili su pismenim dogovorima vezani za dravu i bar se okvirno znalo ta je od te nove imovine privatno, a ta dravno. Ti pismeni dogovori postoje, ali se posle 05. oktobra ne spominju, jer sadanjim tajkunima i vlasnikoj oligarhiji to nikako ne odgovara. Raspad drave i privatizacija u takvim uslovima neminovno je dovela do devijacija u drutvu, otvaranja lanaca verca i kraa, ali e te biti vrlo iznenaeni kada sve te injenice budu prezentirane javnosti - jer se radi o minornim ciframa koje se sa dananjim ne mogu ni priblino porediti. Radilo se o stotinama hiljada $ pa i po nekom milionu, ali dananji oblici pljake su u milijardama. Kada je za 850 miliona dolara prodato 45% vlasnitva Telekoma Srbije, Grcima i Italijanima, zapadni analitiari su odmah objavili da je Miloevi obezbedio socijalni mir za naredne dve godine. Pre par meseci od MMF-a smo dobili kredit od 3 milijarde evra ili 4, 2 milijardi $ pa ve traimo jo milijardu evra od Rusije kako bi bar do kraja godine spasili dravu bankrotstva i socijalnih nemira koji joj prete. Zato je 1998. 850 miliona $ bilo dovoljno za dve godine, a danas ak ni 5,5 milijardi ne moe da potkrpi dravu ni za pola godine? Zato to je 1998 privreda raduckala, a danas potpuno stoji i nema ko u budet sredstva da ulije. Zato to se 1998 tih 850 obrtalo u Srbiji, a sada e 5,5 milijardi $ samo protrati kroz Srbiju i otii na zapad kao profiti stranih kompanija, trgovinskih lanaca, banaka A onda e trebati najmanje 10 milijardi $ kredita da se pokrije ovih 5,5 i podmire budetski trokovi i ta spirala zaduivanja se samo poveava."
http://www.trajkovic.rs/komentari/027.html

...

Iz istog Trajkovievog teksta izdvojili smo poseban i upeatljiv deo koji se odnosi na pljakanje Srbije:

Pljakanje Srbije
"Da prvo malo razjasnimo sluaj Srbije. Kada su 1992 SR Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori) uvedene sankcije mi smo prema MMF, SB, Londonskom i Pariskom klubu dugovali oko 6,944 milijardi $ ili 4,991 milijardi evra prema dananjem kursu. S obzirom da smo bili u blokadi te da je platni promet sa inostranstvom bio blokiran SR Jugoslavija nije mogla redovno da otplauje svoj dug niti da se zaduuje. No ipak mi smo preko privatnih ili navodno privatnih firmi (zbog niske cene duga) otkupili deo duga pa smo 2000 godinu doekali sa ukupnim dugom od oko 5,600 milijardi $ odnosno 4,026 milijardi evra.

112

Gotovo svima je poznato da je zapad u ruenje Miloevia uloio veliki novac a da je samo za organizaciju 05 oktobra potroeno oko 70 miliona $. Ali zapad ne baca pare. Odmah po dolasku demokratske vlasti samozvani eksperti iz G-17+ preuzimaju obimne radnje da se mentorima koji su ih doveli na vlast, te uloene pare u ruenju Miloevia vrate. Tako je Miroljub Labus kao potpredsednik Savezne vlade nonalantno potpisao da SR Jugoslavija prihvata da plati sve redovne, zatezne i kaznene kamate MMF-u, SB, i ostalim gore pomenutim poveriocima. Jo nonalantnije je prihvatio da se SR Jugoslavija odrie svih kamata na naa blokirana sredstva u stranim bankama, koja uzgred reeno ni do danas nisu vraena - a radilo se o sumi od oko 1,7 milijardi $. Znao je Labus, a i zapadnjaci, da su nas oni uvoenjem sankcija i prekidanjem platnog prometa sa inostranstvom blokirali i onemoguili da redovno servisiramo dugove, te da mi u tom delu ne snosimo nikakvu krivicu - ve iskljuivo oni. Ali zato je Labus i doveden na mesto potpredsednika Vlade, a asistent Dinki za guvernera NB Jugoslavije, kako bi sve te injenice ignorisali i svojim zapadnim mentorima omoguili debelu pljaku Srbije. Tako su zapadni leinari preko noi samo na naplaenim kamatama zaradili oko 8,6 milijardi dolara, pa se na dug sa 5,6 popeo na 14,2 milijarde $. Od strane zapada, perfektno uraen posao. U ruenje neposlune Miloevieve vlasti uloi oko 200 miliona $, a onda instalira svoje podanike i odmah si zaradio 12,4 milijardi $. Da ne bude zabune, 8,6 + 1,7 otetih sredstava + 2,1 po istoj metodologiji proraunatih kamata na naa zamrznuta sredstva iznosi 12,4 milijarde $ koje danas svi mi ubrzano otplaujemo. Onda nam uz posebne pregovarake sposobnosti Labusa i Dinkia navedeni poverioci irokogrudo otpiu 2,8 milijardi $ duga, pa Labus i Dinki poberu politike poene kod graana. U itavu obmanu graana aktivno uestvuju i demokratski mediji pod kontrolom Soroa lano informiui graane da je SR Jugoslaviji otpisan veliki deo duga a to nije ak ni onaj iznos koji nam je otet. Pa umesto da pomenuti eksperti krivino odgovaraju za ogromnu tetu nanetu dravi, oni i dalje ekspertuju, unitavajui zemlju."
http://www.trajkovic.rs/komentari/027.html

... A sa web stranice Magazina Tabloid sledi jo neki tekstovi o pljaki Srbije: Milovan Brki

Nevidljivi poslovi

Danas je Srbija u punom rasulu, pravno nedefinisana teritorija, sa zastraujuom nezaposlenou, sa praznim fondovima, rasprodatim preduzeima i kompanijama, razorenom poljoprivredom... Od dolaska DOS-a na vlast, a u toj prii je gospodin Tadi od samog poetka, Srbija je dobila preko 40 milijardi evra pomoi i raznih donacija, u tom periodu se zaduila za oko 30 milijardi evra, a rasprodala je dravnu imovinu i akcije koje su objektivno vredele oko 50 milijardi evra! Sav ovaj novac je, prema istraivanjima onih koji su ga srpskim vlastima poklonili, zavrio u rukama politike oligarhije! Boris Tadi je sav ovaj novac preusmerio na raune svoje partije, njenih gradskih, optinskih i pokrajinskog odbora, i u depove svojih stranakih drugova.

113

Bitange koje su u politiku ule praznih depova, sa polovnim demperima, poput Dragana utanovca, Dragana ilasa, Duana Petrovia, Bojana Pajtia, Slobodana Homena i stotine drugih manje eksponiranih, uestvujui u politici sa pozicija stranakih i dravnih funkcija, koje su im najee bile prva zaposlenja, postali su vlasnici rauna sa stotinama miliona evra! Zapadne obavetajne slube raspolau podacima da je od imenovanja za ministra za telekomunikacije pa do dananjeg dana srpski predsednik Boris Tadi u italijanske banke stavio preko dve milijarde evra! Gospodin Tadi je dravne dugove drugih zemalja prema Srbiji usmeravao na svoje raune, sa sinom Moamera Gadafija ima zajednike investicije, preko iste banke. Srpskoj javnosti je nepoznato koliko puta njen predsednik godinje, o naem troku, leti avionom do Rima, Milana, koliko je puta bio u Tripoliju i drugim gradovima u kojima je ostvarivao svoj biznis. Koliko puta je gospodin Tadi javno boravio u Rimu, Milanu, Torinu, sklapajui, navodno, poslove sa talijanskim kompanijama, to, inae, nije u okviru njegovih ustavnih ovlaenja, koja su, kao to je poznato, preteno ceremonijalna? Kao predsednik Srbije Tadi je taj poloaj koristio za svoj biznis, nemilice pljakajui Srbiju, uzimajui provizije za poslove svake vrste, a sklapao ih je daleko od oiju javnosti.
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=235&cl=05

... Nikola Vlahovi

Ide li Srbija u susret potpunoj dravnoj i nacionalnoj tragediji?

Pobuna ili smrt! Zastraujua glad u Srbiji paralisala je veinu stanovnitva, pola miliona mladih ljudi ima samo jedan obrok dnevno, poljoprivreda je skoro sasvim unitena i predata u ruke domaim tajkunima i stranim kompanijama, a oni koji jo mogu da kupe hranu, rtve su trovanja raznim toksinim i kancerogenim materijama zbog zagaenja zemlje i vode. Stopa smrtnosti i broj neizleivih bolesti poveani su kao nikada ranije u novijoj istoriji. Staro stanovnitvo, iznad 65 godina ivota, ve je brojnije od onog najmlaeg, a jedan radnik radi da bi izdravao dva penzionera. Dve treine radno sposobnog stanovnitva je oajno i bez nade da e nai posao, masovni su i odlasci u inostranstvo jer je beda zakucala na svaija vrata...ivot je u Srbiji izgubio smisao. Jo samo bestidne politike fukare nalaze zadovoljstvo u meusobnim obraunima oko podele preostalog plena i pljakakih pohoda na preostalu dravnu imovinu, a radi zatite ''inostranog faktora'' i amnestije svojih pljakakih poduhvata i predaje Kosova, a spremaju i nova komadanja Srbije... Kada je na Vidovdan, 28. juna prole godine predsednik Srbije Tomislav Nikoli poverio Ivici Daiu mandat za formiranje Vlade Srbije, mnogi graani su odahnuli, verujui da e se i njima pruiti ansa da preive ostatak

114

ivota u dravi u kojoj vie nee gladovati, biti rueni i ponieni od vlasti koja im je svakog dana pretila, jer eli da ih odvede u Evropu, umesto da im omogui, makar tri obroka dnevno. Nije bilo lako oterati druinu na ijem elu je osam godina bio predsednik Demokratske stranke Boris Tadi. Za njegovog mandata i tiranije Srbija je opljakana za vie od 70 milijardi evra. Amerika organizacija Global Financial Integrity (GFI) iz Vaingtona je u svom izvetaju od decembra 2012. godine, objavila tabelu na kojoj su rangirane drave po ilegalnom iznoenju novca iz njih, u periodu od 2001. do 2010. godine, a da je iz Srbije, ilegalnim novanim tokovima izneto 51. milijarda dolara, ne raunajui iznoenje novca u keu, raznim kanalima, pa i diplomatskom potom!

Boris Tadic Papa Benedict XVI

Poput roja skakavaca Na kraju 2012. godine, ukupan javni dug Srbije iznosio je 17,56 milijardi evra, odnosno 22,8 milijardi dolara. Zbog prezaduenosti i niskih fiskalnih prihoda nedavno je porez na dodatnu vrednost (PDV) u Srbiji povean sa 18 na 20 odsto, a ve se razmilja o daljim poveanjima, i to svih poreza i doprinosa. Na Vidovdan prole godine, mandatar Ivica Dai je izjavio: "Nema povratka u devedesete, ne interesuje me nebeska Srbija nego sadanjost i budunost zemlje...''. Ali... Od dana kada je saopteno da poinju pregovori oko sastava nove Vlade Srbije, naprednjaci su poeli da se ponaaju kao Titovi partizani. Istorija, saoptavali su nam, poinje da se rauna od njih, i oni e je pisati. I poela su obeanja. Te odmah e se privesti zakonu one iz predhodne vlasti koji su pokrali Srbiju za 70 milijardi evra, koji su pokrali budet, fondove, banke, javna preduzea... Od tog dana poinje surova bitka naprednjaka da se dodvore Demokratskoj stranci, koja je, inae, u punom rasulu! Zato se, mimo kontrole i elje voa naprednjaka, rastae Demokratska stranka? Odgovor je jednostavan. Mafija, kada stekne ogroman novac, poinje meusobno da ratuje. Osim doskoranjeg predsednika Borisa Tadia, koji je inkasirao preko tri milijarde evra, ogroman novac su oteli i njegovi sledbenici i stranake kolege Dragan ilas, preko milijardu evra, zatim Duan Petrovi, Bojan Pajti, Dragan utanovac, a ne zaostaje ni doskoranji premijer Mirko Cvetkovi, koji je, govore najnovija istraivanja, tei ak i od Dragana ilasa! ...

115

... Milovan Brki

Otvoreno pismo potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vuiu

Nema sumnje da je prethodna vlast oborena na izborima zbog korupcije, koja nije zabelean u dugoj istoriji Srbije. Predstavnici gornje strukture vladajue Demokratske stranke, prema saznanjima slubi u Evropskoj uniji koje se korupcijom bave, procenjuju da je Srbija, od dolaska DOS-a na vlast, opeljeena za preko 70 milijardi evra, a da je za svog mandata, svita oko Borisa Tadia pokrala Srbiju za vie od 50 milijardi!
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=268&cl=03

Jo neki napisi sa neta o tome kako su nas opljakali:

Politiari nas upropastili: Svih est jugoslavenskih republika je 1988. bilo zadueno tek 13,5 mlrd
Od kraja 1988. do danas Hrvatska je poveala svoj vanjski dug ak 15 puta. est saveznih drava tada je bilo duno ukupno 13,5 milijardi USD. Danas su dune ak 184 milijarde dolara.

Autor: D.G.

Photo: blic.rs

Petak, 02 Studeni 2012

Prije tono 24 godine, 1988., MMF je upozorio vodstvo tadanje SFRJ da se drava vie ne smije zaduivati zbog prevelikog vanjskog duga. est saveznih republika, prema MMF-u je tada bilo duno 13,5 milijardi amerikih dolara. Crna Gora 416 milijuna USD Makedonija 890 milijuna USD BiH 2,1 milijardi USD Srbija 5,5 milijardi USD Slovenija 2,6 milijadri USD Hrvatska 4,6 milijardi USD Skoro dvije i po decenije kasnije, 2010. godine te iste republike, samostalne drave, bile su dune ukupno 184 milijarde amerikih dolara. Crna Gora 4,7 milijardi USD

116

Makedonija 6,7 milijardi USD BiH 16,0 milijardi USD Srbija 38,0 milijardi USD Slovenija 56,0 milijardi USD Hrvatska 69,0 milijadri USD MMF svo to vrijeme nije uputio nijednu kritiku vladama drava nastalih raspadom bive SFRJ u smislu prezaduenosti. http://www.dnevno.hr/vijesti/novac/70143-politicari-nas-upropastili-svih-sest-jugoslavenskihrepublika-je-1988-bilo-zaduzeno-tek-13-5-mlrd.html

...

OBJAVA: 15.01.2012

U 20 godina od priznanja Hrvatske vanjski dug narastao 20 puta

U godini stjecanja neovisnosti hiperinflacija u Hrvatskoj iznosila je nevjerojatnih 938,2%.

Foto: Igor Kralj/PIXSELL Pie: Antonio Mandir/VLM

"U 20 godina od priznanja Hrvatske vanjski dug je porastao ak 20 puta! I dok je poetkom 1992. godine Hrvatska iz SFRJ "iznijela" neto manje od 3 milijarde dolara duga, on je u meuvremenu porastao na gotovo 60 milijardi dolara, i tako premaio cijeli hrvatski bruto drutveni proizvod. Svaki Hrvat tad je bio zaduen 652 dolara, a danas duguje 13.953 $."
http://www.vecernji.hr/biznis/u-20-godina-priznanja-hrvatske-vanjski-dug-narastao-20-puta-clanak-366149

...

Za sada toliko o pljakanju bivih jugoslovenskih republika. Idemo dalje.

117

SVETSKA BANKA (WORLD BANK)18 - PLANIRANA KAO BUDUA SVETSKA CENTRALNA BANKA?

Upravna zgrada svjetske banke u Washingtonu

Ovo je itav kompleks bankarskih institucija koje su marljivo izgraivane tokom dueg vremena, poev od osnivanja Meunarodne banke za obnovu i razvoj u Bretton Woods-u, 1944.

18

http://www.worldbank.org/

118

O Svetskoj banci sa Wikipedie:

Svjetska banka
Svjetska banka sa sjeditem u Washingtonu je prvotno osnovana u svrhu financiranja obnove poruenih zemalja nakon zavretka Drugog svjetskog rata. Ona ukljuuje sljedeih pet organizacija, od koje svaka posjeduje svoju osobnost. Sve su u vlasnitvu su drava lanica: Meunarodna banka za obnovu i razvoj (International Bank for Reconstruction and Development - IBRD) Meunarodna udruga za razvoj (International Development Association - IDA) - 1960. Meunarodna finansijska korporacija (International Finance Corporation - IFC) Multilateralna investicijsko garancijska agencija (Multilateral Investment Guarantee Agency MIGA) Meunarodni centar za rjeavanje investicijskih sporova (International Centre for the Settlement of Investment Disputes - ICSID)

Kritika
Svjetsku banku esto kritiziraju organizacije za zatitu okolia i protivnici politike globalizacije. Predbacuje se da preesto financiraju velike projekte kao to je radnja brana ili naftovoda koje imaju loe posljedice za okoli i za lokalno stanovnitvo. Osim toga Svjetska banka vri pritisak na one vlade drava koje koriste njihove kredite, da privatiziraju poduzea u dravnim vlasnitvu (kao na primjer elektroprivredu,vodoopskrbu, naftnu industriju, telekomunikacije). To esto vodi do iskoritavanja lokalne radne snage i sirovine, u dravi kroz meunarodne kompanije i uzrokuje propast lokalnih poljoprivrednika i poduzea kroz povean uvoz. Stanovnici tih zemalja (osim mone elite) uglavnom nemaju koristi od tog razvitka.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Svjetska_banka

119

DA LI SE SVETSKA BANKA MALIM KORACIMA KREE KA CENTRALNOJ SVETSKOJ BANCI?

O tome pokuajte prosuditi na osnovu dva teksta koja slede:

MAJKL OSUDOVSKI (Michel Chossudovsky) - "GLOBALIZACIJA BEDE I NOVI SVETSKI POREDAK" O knjizi ve pomenutog osudovskog (Majkl, Miel engleska i francuska verzija istog imenta), u kojoj autor detaljno analzira kako meunarodne bankarske institucije pokuavaju uspostaviti novi bankarski poredak, prenosimo kratak esej sa neta:

Esej na knjigu: "Globalizacija bijede i novi svjetski poredak"

Autor hspf
Utorak, 30 Listopad 2012 20:20

Za potrebe kolegija "Politike doktrine i idelogije" na II. godini Politologije na Filozofskom fakultetu u Mostaru, trebalo je dati kratak kritiki osvrt (esej) na slobodno odabrano i proitano politoloko tivo. Autor ovog eseja, Goran Kutle je odabrao knjigu "Globalizacija bijede i novi svjetski poredak", autora Michela Chossudovsky-og, te je dao kratak osvrt na pojedina poglavlja ove knjige, koja moete proitati u nastavku. Pie: Goran Kutle/HSPF.info UVOD Knjiga Globalizacija bijede i novi svjetski poredak autora Michela Chossudovsky-og na najbolji nain razotkriva sve licemjerje Zapada i njegove politike, ali i meunarodnih financijskih organizacija (MMF, Svjetska banka, WTO i dr.).

120

Autor navodi kako se kapital uvlai u razne dijelove svijeta, pa potom ovlada pojedinim dravama, koje ionako nisu imale ekonomsku niti politiku mo, odnosno koje su dugo vremena bile posjedi kolonijalnih sila, ili koje su bile pod totalitarnim reimima. Kapital je ovladao tim zemljama u postkolonijalnom stilu, dovevi te zemlje u bezizlaznu situaciju, da moraju ovisiti o zapadnim gospodarima. Uz posredovanje uvoenja demokracije, i demokratskih principa na jednoj strani, s druge strane interesi kapitala su pljakali sva dobra iz tih zemalja, unitavali socijalne drave i nacionalna gospodarstva, zatvarali industrijska i poljoprivredna postrojenja, a istovremeno otvarali postrojenja koji donese profit multinacionalnim kompanijama. Na jednoj manjinskoj strani se gomilalo bogatstvo, a na drugoj veinskoj je sve oitije i tee siromatvo. Zanimljivo je, kako su svjetske velesile podupirale kriminal, dravne udare, poticale etnike sukobe a u svojim naelima pozivaju se na pravednost i demokraciju, sve kako bi mogli ostvariti vlastite interese, odnosno kako bi naveli ionako nemone zemlje edne preko vode, odveli ih u beskonano vraanje dugova na (po njima) pravedne kredite. MMF i Svjetska banka ponaali su se, a i jo uvijek se ponaaju, poput nekih globalnih kamatara i zelenaa, postavljajui uvjete tim manjim, a sada sve vie i nekad bogatijim zemljama, te ucjenjivanjem da ako se ti uvjeti ne ispune, nee im se pisati dobro. No, kako god, tim zemljama se nije pisalo dobro, istina dobro je bilo vladajuim elitama ako se ispune postavljeni uvjeti. Ova knjiga se sastoji od 6 dijelova, a od svih krajeva svijeta i ekonomskih podruja koje je autor obradeo, ja sam u ovom radu najvie posvetio pozornost na 5. deo u kojem se spominju SSSR, SFR Jugoslavija i Albanija, kako u su njima djelovali interesi kapitala, te to je dovelo do njihovog raspada, to su glavna pitanja. Zapad se bojao, ne vie socijalizma (komunizma), koliko uspjeha Rusije i drugih bivih sovjetskih drava u kapitalizmu. Jugoslavija je bila ekonomski stabilna drava, sa besplatnim socijalnim uslugama, a od poetka 80ih ulazi u zaduivanja, i poticane su etnike netrpeljivosti, to je dovelo i do rata, koji je samo zamaglio utjecaj interesa stranog kapitala. U postkomunistikoj Albaniji uspostavljena je mafijaka drava. ... ... http://www.hspf.info/index.php?option=com_content&view=article&id=1439:esej-na-knjiguqglobalizacija-bijede-i-novi-svjetski-poredakq&catid=14:nai-autori&Itemid=15

Mali koraci prema velikoj globalnoj valuti i sredinjoj svjetskoj banci 1 deo. 19
Pie: Kreimir Miak

19

poznati hrvatski novinar, rok muziar i pisac, roen 1972. godine, najpoznatiji po ulozi voditelja popularne emisije "Na rubu znanosti" koja se prikazuje na HRT2. Jedan od retkih pojedinaca koji se na balkanskim prostorima ozbiljno bave otkrivanjem svetskih zavera. Autor knjige Sve pie u novinama(a poneto i ne) u kojoj govori o dugoronom totalitaristikom planu bankara za sticanje apsolutne kontrole nad resursima i ljudima ovog planeta, nad njihovim ivotima i finansijama, mislima i uverenjima - http://www.4dportal.com/index.php?option=com_content&view=article&id=1275%3Akreimir-miak-sve-pie-unovinama-a-to-pie-u-knjizi&catid=37%3Akultura&Itemid=103&lang=hr

121

"Mnogi ljudi koje sreem smatraju da sve veina stvari na ovom svijetu vrti oko novca i profita. Da je profit taj zbog kojeg farmaceutska i druge industrije truju ljude, da je profit taj zbog kojega banke zaduuju ljude itd. No, ini mi se oiglednim da je novac kad govorimo o gornjim ealonima svjetske elite odavno zaraen te se njime manipulira da bi se ljude stavljalo pod kontrolu i da bi im se otimala prava materijalna dobra." Nastavak moete proitati na: http://www.svjetlost-online.com/kresimir-misak/?p=235

JO NEKE UTICAJNE REGIONALNE MEUNARODNE BANKE

Kao to su za porobljavanje evropskih drava kreirali mnotvo evropskih bankarskih institucija, tako su i za ostale delove sveta rotildi osnovali mnotvo regionalnih banaka, kao to su:

ISLAMSKA BANKA ZA RAZVOJ20 - Islamic Development Bank (IsDB)

Islamska banka za razvoj

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije

20

http://www.isdb.org

122

Islamska banka za razvoj ( ISDB ) je multilateralni razvoj financijska institucija nalazi u Jeddah , Saudijska Arabija . To je osnovan u 1973 od strane ministara financija u prvom Organizacije islamske konferencije (sada se zove Organizacija islamske suradnju ). Banka je slubeno poela s radom 20. listopada 1975. Na temelju uplaenog kapitala, glavni deoniari su: Saudijska Arabija Libija Iran Nigerija Katar Egipat Turska UAE Kuvajt lanstvo Sadanje lanstvo Banke sastoji se od 56 zemalja.

IDB Grupe
IDB evoluirao je u skupini od pet entiteta, koji se sastoji od Islamske banke za razvoj (IDB), islamskog Research & Training Institute (IRTI), Islamska Corporation za razvoj privatnog sektora (ICD), Islamska Corporation za osiguranje ulaganja i izvoza ( ICIEC) i Meunarodni islamski Trade Finance Corporation (ITFC). http://en.wikipedia.org/wiki/Islamic_Development_Bank

...

AZIJSKA RAZVOJNA BANKA - Asian Development Bank (ADB)21

Azijska banka za razvoj

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije Azijska razvojna banka ( ADB ) je regionalna razvojna banka osnovana 1966. ... Od 31 lanova na svog osnivanja, ADB sada ima 67 lanova - od kojih su 48 iz Azije i Pacifika i 19 izvan. ADB je osnovana po uzoru usko na Svetsku banku, a ima slinu ponderirani sistem glasanja gde se glasovi distribuiraju u omeru s uplaenim lanskim kapitalom. Trenutno Sjedinjene Drave i Japan dre po 1.656.189 deonica, to ini najvei udeo deonica od po 15,65%. Kina koja dri 684.000 deonica (6,46%), i Indija sa 672.030 deonica (6,35%), su drugi i trei najvei deoniari.

...

21

http://www.adb.org/

123

SEVERNOAMERIKA RAZVOJNA BANKA22 - North American Development Bank (NADB)

...
INTER AMERIKA RAZVOJNA BANKA - Inter-American Development Bank (IADB or IDB or BID)
23

Inter-American Development Bank

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije Osnovana 1959. godine. Banka je u vlasnitvu 48 suverenih drava, koje su njegovi deoniari i lanovi. ...

22 23

http://www.nadbank.org/ http://www.iadb.org/

124

Glasaka snaga se odreuje prema broju deonica uplaenog kapitala. Sjedinjene Drave dre 30 posto deonica banke, dok zemlje Latinske Amerike i Kariba u kombinaciji dre 50,02 posto. .

...

AFRIKA RAZVOJNA BANKA24 - African Development Bank (AFDB)

AfDB - African Development Bank (Tunis, Tunisia)

Afrika banka za razvoj

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije

AfDB je osnovana 1964. godine. Ne-afrike zemlje lanice: Argen Japan tina Kuvajt Austrij Latvija a Holandija Belgij Norveka a Portugalija Brazil Saudijska Arabija Kana Juna Koreja da panjolska Kina vedska Dansk vajcarska a Turska Finsk a Ujedinjeno Kraljevstvo Franc Sjedinjene uska

24

http://www.afdb.org/en/

125

Njem Drave aka Indija Italija

POPISI I LISTE GLOBALNIH BANAKA U SVETU

Dalje vas neemo zamarati sa detaljima ostalih globalnih banaka u svetu, ali emo sa Wiki preneti neke liste i popise iz kojih se moe stei bar priblina slika o toj paukovoj mrei koja se ve vekovima plete oko oveanstva.

Popisi banaka
Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije Popisi banaka sadrani su u sljedeim odeljcima: Popis banaka u arapskom svijetu Popis banaka u Africi Popis banaka u Americi Popis banaka u Aziji Popis banaka u Europi Popis banaka u Oceaniji Popis meunarodnih bankarskih institucija Popis sistemno vanih banaka

http://en.wikipedia.org/wiki/Lists_of_banks

Popis meunarodnih bankarskih institucija

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije Ovo je popis meunarodnih bankarskih institucija Afrika banka za razvoj Azijska banka za razvoj Banka za meunarodna poravnanja Bank of World Residence Program (BWRP) Karibi razvojna banka Europska banka za obnovu i razvitak Europska investicijska banka Islamska banka za razvoj Povlateni Trade Area banka Svjetska banka Meunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) Meunarodna udruga za razvoj (IDA) Meunarodna financijska korporacija (IFC) Multilateralna investicijska garancijska agencija (MIGA) Meunarodni centar za rjeavanje investicijskih sporova (ICSID)

Vidi takoer
Popis banaka u Africi Popis banaka u Americi Popis banaka u Aziji Popis banaka u Europi Popis banaka u Oceaniji Sredinja banka Zemljino hipotekarna banka Komercijalna banka

126

Kreditna unija Zadruga banka Investicijska banka http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_international_banking_institutions

Popis sistemski vanih banaka

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije Sljedei grafikon sadri popis banaka smatraju sistemno vanim barem jedan od glavnih regulatora. [1] FSB-gSIFI - odreen Global sistemski vanih financijska institucija (gSIFI) po financijskoj stabilnosti odbora SAD-RP - potrebna, u najgornji red, da podnese detaljan plan Resolution [ 2 ] [ 3 ] (RP) sa Federalnim rezervama i Federal Deposit Insurance Corporation SAD-ST - potrebno je dostaviti najstroe godinjeg Stres test [ 4 ] (ST) po Federalnih rezervi Vie biljeke prikazane ispod stola. Tablica je redanje. Popis sistemno vanih banaka H Q val ut a F S B g SI FI 2011 2011 2011 S A DS T

Entit etsk a Mizuho FG Sumito mo Mitsui

Re gij a

HQ Dr ava

HQ Gra d

U T C

Ame rik o-RP

HQ regu lator u

Glavni Razmjena (e)

I Bilje R ke I R

Azija

Japan Tokijo

Jen

FSAj

TYO , NYSE I R

Azija

Japan Tokijo

Jen

FSAj

TYO , NYSE I R

Mitsubis hi UFJ FG Azija

Japan Tokijo

Jen

FSAj

TYO Vei na dra vno m I vlas R nitv u ured no rezo lucij I a R proc es I R

Bank of China Azija

Kina

Peking

Juan

2011 -

CBRC

SEHK , Jug

Dexia

EME A

Belgija Brisel Franc uska Pariz Franc uska Pariz Franc uska Pariz

Euro

2011 2011 2011 2011 2011 -

FSMA

Euronext

BNP EME Paribas A Credit EME Agricole A Banque Populair EME e EK A

Euro

AMF

Euronext I R

Euro

AMF

Euronext I R

Euro

AMF

zadruga

127

Popis sistemno vanih banaka H Q val ut a F S B g SI FI 2011 S A DS T

Entit etsk a

Re gij a

HQ Dr ava

HQ Gra d

U T C

Ame rik o-RP

HQ regu lator u

Glavni Razmjena (e)

I Bilje R ke I R

Socit Gnral EME e A

Franc uska Pariz

Euro

AMF

Euronext odbi ti siste I mnu R van ost I R

Commer EME zbank A Njema ka EME banka A UniCred EME it Grupe A ING Bank EME A

Njema Frankf ka urt Njema Frankf ka urt

Euro

2011 2011 2011 2011 2011 -

BaFin

Xetra , FWB

Euro

2012 -

BaFin

FWB , NYSE I R I R

Italija

Rim

Euro

CONSO B BIT , FWB

Holan Amster dija dam

Euro

AFMn

Euronext , NYSE

Banco Bilbao Vizcaya Argentar EME ia A Santand EME er A EME A

panj olska Bilbao panj Santan olska der veds Stockh ka olm

Euro

2012 2011 2011 -

I R BDE BMAD , NYSE I BMAD , LSE ,NY R SE , + I R SFas OMX I R 2012 FINMA ESTI , NYSE I R 2012 FINMA ESTI , NYSE I R FSA LSE , NYSE I R 2012 FSA FSA LSE , NYSE LSE , NYSE ,Eur I onext , SEHK + R

Euro

BDE

Nordea

Euro vica rski frana k vica rski frana k

Credit Suisse

EME A

vajca rska Cirih

2011 -

UBS

EME A

vajca rska Cirih

2011 -

Royal Bank of Scotlan EME d A EME Barclays A HSBC EME A

kotsk Edinbu a rg Velika Britanij Londo a n Velika Londo Britanij n

2011 Funta 2011 Funta Funta 2011 -

0 0

128

Popis sistemno vanih banaka H Q val ut a F S B g SI FI S A DS T

Entit etsk a

Re gij a

HQ Dr ava a

HQ Gra d

U T C

Ame rik o-RP

HQ regu lator u

Glavni Razmjena (e)

I Bilje R ke odbi ti siste I mnu R van ost I R

Lloyds Banking EME Group A Standar d Charter EME ed A

Velika Britanij Londo a n Velika Britanij Londo a n Pita od jabuka

2011 Funta 2011

FSA

LSE , NYSE

USD

2012 2011 -

FSA 2009 - FSOC

LSE , Jug , NSE I R NYSE I R NYSE I R NYSE I R NYSE I R NYSE I R

Bank of Ameri America ka SAD Bank of New York Ameri Mellon ka SAD Citigrou Ameri p ka SAD Goldma Ameri n Sachs ka SAD JP Morgan Ameri Chase ka SAD Morgan Ameri Stanley ka SAD State Street Ameri ka SAD

-5

USD

Njujork

-5

USD

2011 2011 2011 2011 2011 2011 -

2009 2012 - FSOC 2009 2012 - FSOC 2009 2012 - FSOC 2009 2012 - FSOC

Njujork

-5

USD

Njujork

-5

USD

Njujork

-5

USD

Njujork

-5

USD

2012 -

FSOC

NYSE I R NYSE je GM AC, 73% u vlas nitv u vlad I e R SAD -a I R

Boston

-5

USD

2009 2012 - FSOC

Ally Financij Ameri ska ka SAD America Ameri n ka SAD

Detroit Njujork

-5 -5

USD USD

2009 - FSOC 2009 - FSOC

privatan NYSE

129

Popis sistemno vanih banaka H Q val ut a F S B g SI FI S A DS T

Entit etsk a Express

Re gij a

HQ Dr ava

HQ Gra d Winsto nSalem

U T C

Ame rik o-RP

HQ regu lator u

Glavni Razmjena (e)

I Bilje R ke I R

BB & T

Ameri ka SAD

-5

USD

2009 - FSOC

NYSE I R NYSE I R NASDAQ I R NYSE I R NYSE I R NYSE I R NYSE NYSE , BMV ,F WB I R

Capital One Financia Ameri l ka SAD Peta Tree banke Ameri ka SAD

Richm ond Cincin nati

-5

USD

2009 - FSOC 2009 - FSOC

-5

USD

PNC Financia l Ameri Services ka SAD SunTrus Ameri t Banks ka SAD Regije Financij Ameri ska ka SAD US Ameri Bancorp ka SAD

Pittsbu rgh

-5

USD

2009 - FSOC 2009 - FSOC 2009 - FSOC 2009 - FSOC

Atlanta Birmin gham Minnea polis

-5

USD

-6

USD

-6

USD

San Wells Ameri Francis 2011 2009 Fargo ka SAD ko -8 USD - FSOC http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_systemically_important_banks

II DEO: KAKO NAS BANKARI OBMANJUJU VARAJU ISTINA O NOVCU I MONETARNOJ SUVERENOSTI DANANJIH DRAVA
ZATO JE STVOREN EVRO?

130

Ako ste proitali sve ovo do sada nadamo se da ste sada spremni za ovaj izvanredni tekst koji smo, zbog njegove vanosti u otkrivanju (ne)skrivenih bankarskih planova da putem evra oduzmu monetarnu, a time i svaku drugu suverenost lanica Evropske Unije, sa web saita nenadmane Ivone ivkovi preuzeli gotovo u celosti:

20.01.2012.

TAJNA EVROZONE: EVRO JE STVOREN DA BI EVROPA BILA POKORENA?

Pie: Ivona ivkovi Za klasinu zmenu teza najbolja ilustracija je u poznatoj opasci da je za lou sadrinu poruke kriv onaj ko je poruku doneo, a ne uzronik njenog loeg sadraja. Dakle, kriv je kurir i njega treba eliminisati iz slube. Kada medjunarodni bankarski kartel primeni ovakvu logiku, onda je za krah nekog finansijskog trita krivac onaj ko je proizvodja robe iju vrednost predstavlja novac kojim oni barataju, a ne oni koji su se tim novcem na berzi, kao na kockarskom ruletu igrali. I preigrali tako da je visina dobitaka daleko premaila stvarnu vrednost robe tj. stvarni kapital igraa. A, rulet se sada ne moe zaustaviti, jer bi svi bili gubitnici.

I on i dalje izbacuje ogromne dobitke pojedinim igraima, sve dok kazino potpuno ne bankrotira i jo ostane u dugovima. S obzirom da kazino nema osnovni kapital kojim se mogu pokriti njegovi dugovi, a vrednost same maine ruleta je suvie mala da pokrije i deli dugova, izlaz iz bankrotstva vlasnici kazina e potraiti od samih igraa (ulagaa) kojima duguju novac tako to e ulagai, da bi mogli da naplate svoja potraivanja, prvo morati da finansijski izbave kazino od bankrotstva. To izbavljnje se moe nazvati bakarskim terminom bail out. U prevodu sa bankarske terminologije to znai da prihvatate da se kazino odrekne garantovane isplate u sluaju vaeg dobitka, dok se ne on izbavi iz finansijskih problema. Samo tako, kada se rulet ponovo zavrti (sa sveim novcem) , dobitnici premija mogu raunati da se njihova potraivanja konano (jednog dana limburga meseca) mogu izmiriti. Naravno, kada se novac od neijih novih uloga prelije preko kazina do njih. Jer, najvanije je da se rulet ponovo zavrti. I oni e, nemajui gde, to prihvatiti. Dakle, to je bail out kazina. Ovo je najprostije reeno princip na kome danas sprovodi svoju banarsku logiku kartel meunarodnih bankara (koji funkcionie preko mree banaka nazvanih Inter Alpha Group), dok se najnovija njihova monetarna velika evropska kockarnica naziva novim terminom (koji zvui pomalo militantno)- evrozona. I njihov rulet je sada navodno pred kolapsom. A

131

igrai na ovom ruletu su drave Evropske unije. Za ovaj "militantni" termin ste uli mnogo puta poslednjih meseci.

...
BRITANSKA IMPERIJA JE TVOREVINA MLETAKIH TRGOVACA

Po Lindonu Laruu, amerikom politiaru i nacionalisti, zbog toga je u 16. veku dolo do velike podele meu mletakim patricijima, pa su neki krenuli sa svojim ogromnim kapitalom u Nemku preko Rajne, a onda u Holandiju i Englesku, dok su neki predlagali da treba ostati samo sa trgovakim monopolom na Sredozemnom moru.

Lindon Laru Oni koji su krenuli da investiraju na sever vremenom su menjali svoja imena i prezimena i uzimali engleska i nemaka, skrivali se sa svojim novcem iza holandskih i engleskih partnera, pa su tako osnovali Bank of Amesterdam i Holandsko istono-indijsku kompaniju , kao i Britansku istono-indijsku kompaniju. Sedite svog novog kartela su prebacili u London im su tamo krajem 17. veka uspeli da svrgnu svog velikog oponenta kralja arlsa Prvog i osnovali svoju privatnu centralnu Bank of England. Njihovo dananje sedite je zato City of London i tu je unet ogroman venecijanski kapital steen jo u srednjem veku. Kao to je to bila Mletaka republika i Britanska imperija u osnovi svoje moi ima sistem kontrole monetranih vrednosti i mogunost njihovog obezvreivanja na berzi. Veliki meetar im je danas D. Soro. To je bio isti sistem monetarne kontrole svetskog trita kakvu su nakon Drugog Svetskog rata Britanci nametnuli Americi kako bi mogli po potrebi da podrivaju njen dalji privredeni razvoj . S obzirom da je Amerika izala kao jaka sila pobednica iz dva svetska rata, imala je fantastian privredni i finansijski potencijal za ekonomski razvoj. S obzirom na geografski poloaj, SAD nisu morale da plaaju ogromnu vojsku, jer u okruenju nisu imale neprijatelje. Zato je trgovcima sa novcem i kreditima bilo vano da se ova ogromna zemlja maksimalno privredno onesposobi kako bi bila zavisna od Britanske imperije i Londona. Tako je i naterana da ue u dva svetska rata kao i lokalne ratove u Indokini kasnije. Don F. Kenedi nije eleo ameriku vojsku da alje u dui angaman u Indokinu, i to ga je kotalo ivota,

132

tvrdi Laru. Kada je predsednik Riard Nikson 1971. okonao sistem meunarodne monetarne trgovine po fiksnoj stopi i sa dolarom koji je do tada bio zamenjiv za zlato, otvorio je Pandorinu kutiju i oslobodeo monetarne manipulatore sa novcem koji su vrebali iz Londona, i koje koje je Franklin Ruzvelt do tada nekako drao na uzdi, tvrdi jo Lindon Laru. Dolar je od tada vezan za trgovinu naftom i narkoticima, i takav spekulativni novac , odvojen od zlatog standarda, preplavio je Ameriku i itav svet potpuno zaustavljajui privrdeni razvoj SAD. Zato je ova ogromna zemlja danas u tekim dugovima.

STVARANJE EU PLAN ZA POKORAVANJE SUVERENIH DRAVA

Po slinom modelu i sa istim ciljem napravljen je i plan za kolonizaciju itave Evrope i on je poeo da se , kao paklena finansijska maina, instalira jo u vreme trajanja Drugog svetskog rata. Najpre je osnovana European Coal and Steel Community (Zajednica evropskih ugljara i eliana) 1951., to je bio kartel koji je imao zadatak da zajedniki nastupa na infrastrukturnim poslovima u ratom opustoenoj Evropi, a ubrzo je usledilo i stvaranje ekonomske zajednice 1957, koja je bila prva stepenica u planovima za stvaranje nadnacionalne evropske monete koju bi kontrolisali trgovci iz londonskog Sitija. Evro je tako kao evropska moneta stvoren da bi po potrebi mogao da se podie i uruava onako kako je o bankarskom londonskom kartelu odgovaralo. On nikada nije planiran da bude sredstvo ekonomskog razvoja evropskih zemalja, to i jeste osnovna uloga novca. Tako je u Evropi poeo da se stvara sistem bez granica sa ciljem da se itav evropski fianansijski sistem objedini (u jedinstven krvotok) i njime bi upravljala Britanija. Ko kontrolie ovaj finansijski krvotok, kontrolie i sve nacionalne ekonomije (gazdinstva). U krvotok su ubrzo ubaene evro obveznice i evro dolari i stvoren je veliki konzorcijum banaka. Inter Alfa Grupa je osnovana 1971. nakon ukidanja dogovora iz Breton Vudsa (1944.) kao mehanizam koji bi sada koristio ranjivost moneta koje vie nisu bile fiksirane za zlato. Ova bankarska grupa je u poetku bila sainjena od est relativno malih evropskih banaka koje su predstavljale porodino bogatstvo pomenutog venecijanskog sistema. Svaka od ovih banaka je raspolagala ogromnim novcem bogatakih porodica koje su takoe bile meusobno povezane. Tako su veoma brzo mogle da akumuliraju ogroman novac i uu sa njim na berzu. Svaka od ovih banka je izabrana da predstavlja banku u jednoj od vodeih drava Evropske ekononmske zajednice: Kreditbank u Belgiji, Nederlandsche Middenstandsbank u Holandiji, Credit Commercial de France; Banco Ambrosiano u Italiji,

133

Williams & Glyn's Bank (lanica Royal Bank of Scotland), u Britaniji i BHF Bank iz Nemake. Sedma banka, Privatbanken iz Danske je dodata 1972.

Setite sa kako je Societe Genaral banka 1991. u vreme predstojee krize osnovala u Srbiji meovitu francusko-jugoslovensku banku (Societe Generale Yugoslav Bank ). Gde je nestao jugoslovenski ulog u tu banku, danas vie niko ne pita. A na elu upravnog odbora ove (danas samo strane banke) u Srbiji je "strunjak" za finansijsku kockarsku terminologiju dr Goran Pitic. Zamislite da jednog dana bude otvoren "Pokeraki univerzitet" koji koluje doktore i magistre za poker. E, to vam otprilike doe to- isti nivo zaglupljivanja, gde je pomenuti dr Piti samo sitni raf u velikoj makromaini za pljaku Srbije , a da on to izgleda uopte i ne shvata zbog svoje velike bankarske "strunosti". Sve strane specijalizacije tome i slue. Ove banke su se povezivale sa evropskim nacionalnim bankama, amerikim, ali i azijskim, ali su one u sutini funkcionisale kao jedna jedinstvena bankarska grupa kojom se rukovodilo iz Londona. Sve ovo je napravljeno da se stvori iluzija slobodnog meubankarskog trita i da se svaka nacionalna moneta po potrebi moe brzo obezvrediti. Tako je stvoren termin - makroekonomija. Teka zaduenost Srbije i totalni slom privrede su najbolji pokazatelj delovanja ove makro-pljakake mainerije. Glavni rukovodilac bankarskih poslova Inter Alfa Grupe je bio Jakob Rotild, na poetku kao kompanija N.M. Rothschild u Londonu. Od samog osnivanja Rotildove bankarske mree poetkom osamnaestog veka u Nemkoj ova porodica je u slubi venecijajanskog trgovakog kartela. Meu njihovim prvim sponzorima su porodice Thurn i Taxis iz Bavarije,koji su bili , kako navodi Laru, kontrolori obavetajnih struktura pri kartelu i jedna od vodeih porodica Habsburke austrijske imperije. Ova venecijanska veza je to glavno izvorite obavetajne mree Rotilda (zbog ega su prvi znali ishod bitke kod Vaterloa kada su odigrali svoju famoznu igru na berzi sa britanskim dravnim obveznicama koje su na vreme bagatelno pokupovali). Jakob Rotild, izmeu ostalog, upravlja i fondovima Princa arlsa, to znai da je mo princa u njegovim rukama jer vlada onj ko zna, a ne onaj ko nosi (ili e nositi) krunu. Dord Soro je Rotildov glavni berzanski agent. Ali, uprkos ogromnom bogatstvu koje ove banke Inter Alfa Grupe predstavljaju, one same nisu imale tolike fondove da mogu da transformiu ekonomije itavog sveta po svojim eljama. Ali su mogle da ih uvedu u kolaps. Zato su stvarale finansijski balon tako to bi dale poetni novac, i onda bi koristile kredite i kredite da tako poveavaju svoje spekulativne kredine kapacitete kontrolom novca drugih ljudi i kompanije i stvaranjem trita i institucija kao derivata svojih finansijskih spekulacija. Odatle vode poreklo dananje skupine hed fondova, privatnih kapitalnih fondova, i sa njima povezanih pool-ova (velikih grupa za igru na berzama), od kojih su mnogi deo skrivene Inter Alfa Grupe. Donaj shema pokazuje kako je to verovatno povezano. Na vrhu piramide je nedodirljiva i nevidljiva vlastela.

134

Njihova glavna rtva su nacionalne valute, nacionalne ekonomije i uopte svaki eventualni dravni susverenitet. Ukoliko neto mrze, ovi bankari mrze suverene drave koje su u stanju da samostalno vode svoju monetranu politiku. Na sastanku Bilderberg Grupe u Mont Tremblanu u Kanadi 1968 , londonska Kruna je lansirala zato novu fazu svoga rata sa nacionalnim suverenitetima kreiranjem sistema korporacijskih kartela u nameri da oni zamene nacionalne drave kao politike organizacije. Dakle, umesto drava, meunariodnu dravnu politiku odnosno njihovo ekonomsko povezivanje treba da se uskladi sa interesima privatnih korporacija. Tako je kartel uveo i termin svetska kompanija. Kao i globalni mediji. Tvorac ovog termina je bio George W. Ball stari bankar Lehman Brothers banke i stalni lan Biledrberg komiteta. Po njemu ovakva kompanija bi trebala mnogo efikasnije da koristi resurse (bilo gde u svetu) i zato lokalno stanovnitvo koje ivi na zemljitu koje moe predstavljati neki vaan resurs treba da se inkorporira u ovakvu kompaniju umesto da svoj ekonomski interes vezuju za dravu. Korporacije su kao virovi koji pomou novca u sebe usisavaju sve vrednosti. I taj vir ima vlasnika i tako sve postaje vlasnitvo elite. Ball je zato pohvalio integraciju Evrope reima da je to prvi korak ka stvaranju jedne uspene svetske kompanije u kojoj e se preklapati dravni suvereniteti evropskih ekonomija sa privatnom Kuom Rotilda. Ovo interesno preklapanje drava i privatnog porodinog kartela kojim upravlja Kua Roilda stvara od svih drava nita drugo do koloniju trgovakog kartela iz Lonodna. I to je bio cilj stvaranja evra i EU kako bi s e razorile suverene dravne ekonomije. Ne zaboravite da ekonomija znai gazdinstvo. Primer Grke gde je glavni igra Alfa grupe Apostolos S. Tamvakakis izvrni direktor Nacionalne banke Grke (koja je lanica Inter Alfa Grupe) i predsednik upravnog komiteta Inter Alfa Grupe. Tamvakakis je jednostavno lan "ekspertskog" tima meunarodnih bankara koji je na slubi makropljake u Grkoj. Evo dela njegove biografije: A evo kako je napravljena makromaina (vir) za usisavanje grkih vrednosti i privredenu pljaku: Normalne komercijalne banke novac koriste kako bi podstakle proizvodnju neega u regionu. Nacionalne banke tako rastu u skladu sa nacionalnom ekonomijom. Sistem oligarhijskih Inter Alfa banaka radi u potpuno suponom smeru- -njena bnkarska mrea koristi da se takav podsticajni kapital isisa iz nacionalnih ekonomija. Zato su u Srbiji nakon dolaska Soroove demokratije prvo likvidirane etiri razvojne banke: Jugobanka, Beogradska banka, Investbanka i Beobanka.

135

I to je pljakaki sistem koji je primenjivan irom sveta, od SAD, June Amerike, preko Evrope, Azije i Australije. ema je uvek ista i ona uljuuje: privatizaciju dravnih preduzea; ogromna otputanja radnika; deregulaciju tj. oslobaanje od dravne kontrole (stvaranjem agencija); veliko rezanje socijalne potronje, zamrzavanje plata ili njihovo smanjenje; slobodan pristup tritu za strane kompanije i ukidanje bilo kakvih carinskih restrikcija; disciplinovanje ili eliminaciju nacionalnih trgovakih udruenja; surovu represiju protiv onih koji se tome suprostavljaju. Tako je itav privredni razvoj u regionu ili dravi zaustavljen: nema krvotoka i privreda ne ivi i ne stvara. Takva drave (da bi se narod prehranio) stalno teraju da uzimaju nove kredite da bi otplatile stare. Tako je napravljan ogroman dug u itavom svetu. Taj dug je onda iskoprien kao jedna fiktivna vrednosna baza za multi-kvadrilionnski finansijski mehur. Novac iz itavog sveta (kao zamena vrednosti ljudskog rada) je usisan u jedan vakuum u jedan finnsijski derivat bez stvarne vrednosti. Takav novac ne moe da stvara i da podstie na privrednu aktivnost. To je samo novani vrtlog, kao kazino koji iluzijom prikazuje ekonomsku mo kazina, ali nje u stvarnosti nema. Prosto reeno, ljudi koji imaju novac ne stvaraju, ve samo troe i oni su kao veliki kancer u oganizmu koji raste i usisava rad i energiju drugih, dok itav organizam ne propadne. I u tom kanceroznom procesu, dravna ekonomija propada. Pogledajte paljivo ovu sliku:

Tako su SAD dole u poziciju da imaju enormno visok dug prema bankarima, ogroman broj nezaposlenih ljudi (koji moraju da jedu) , a oni nemaju gde da rade jer su poslovi izneti na Istok, u Indokinu. U SAD je ta igra eksplodirala 2007. Ekonomija u padu vie taj finansijski balon ne moe da podrava. Bankari su ovo prikazali kao poetak krize koja je prouzrokovana neplaanjam hipotekarnih kredita i nepotrebnom panikom investitora, ali u sutini to je kolaps derivata ove globalne piramidalne finansijske eme (u obliku vira) koji je vodila Inter Alfa Grupa. Ne zaboravimo i njihove dve institucije MMF i Svetsku banku koje su stvorene kako bi se upravljalo ovim virovima i bogatsva iz nacionalnih ekonomija transferisala tano u City of London.
SPASAVANJE BANAKA OD DRAVA

I sada umesto da sve te banke (njihov rulet) odu u bankrot, oligarhijski bankari prete bankrotom dravama lanicama EU. Svetu je potreban finansijski erif, poruio je jo 2008. u Davosu najvei od svih pekulanata Soro. I ove godine je opet pretio kako itav svet ide u

136

sunovrat, ako se njima - nbankarima apsolutno ne predaju u ruke sve poluge za rukovoenje naionalnim privredama. Oni da emituju niovac, oni da pune nacionalne budete, oni da odreuju koja zemlja e privredno ad s e razvija, a koja da tavori itd. Jednostavno ONI BANKARI da vladaju ivotima milijardama ljudi. Evo ta agentkinja tazija, Angela Merkel, koju mediji u Srbiji prikazuju kao "najmoniju enu sveta" (cvrc!) poruuje Grcima:

Dakle, sada su bankari , a ne drave, aktivirali svoj plan spasavanja. Oni e sve toboe "nesposobne" dravne ekonomije u EU sada potpuno da stave pod svoju kontrolu preko ugovora nazvanog Evropski Stabilizacioni Mehanizam kako bi im finansijski "pomagali" za sluaj njihovog bankrotstva. ista prevara. Njihovim ekonomijama upravljae tako oni koje narod nikada nije birao. Zato se ovih dana po svim srpskim (privatizovanim) medijima epure psudoeksperti koji narod ubeuju kako treba da veruje ovim finansijskim ekspertima koji e stabilizovati evrozonu. Veina njih uopte ne razume ovu bankarsku prevaru. U sutini, drava nikada ne moe bankrotirati sve dok u njoj postoje ljudi , ivi ljudi koji radom mogu da stvaraju. Jer, samo je ljudski rad energija koja stvara. Novac je obian, mrtav papir i ne moe da stvara. U njemu nema energije."
http://www.ivonazivkovic.net/evrozona/EVROZONA.html

...

OVEANSTVO U PAUKOVOJ MREI BANKARSTVA

Iz svega to je reeno nije teko zakljuiti da se oveanstvo trenutno nalazi gotovo zarobljeno u dinovskoj paukovoj mrei svetskog bankarstva. O ovim stvarima malo je napisa ak i na netu, kao trenutno najslobodnijem masovnom mediju, a pogotovo na bivim jugoslovenskim prostorima. Zato smo u ovu knjigu gotovo u celosti uvrstili i sledei tekst nepoznatog autora:

Ima li zavere u meunarodnim finansijama, ili je to samo teorija?

137

ta bi trebalo da se desi da se nai strunjaci zainteresuju za injenice koje utiu na ekonomski ivot Srbije? Prema podacima Narodne banke Srbije likvidnu dinarsku masu ine: gotov novac u opticaju i transferabilni depoziti, za koje se iz dela tabele NBS o nosiocima sredstava vidi se da se radi se o knjikom novcu, koji se stvara iskazivanjem dinarske mase na tekuim raunima fizikih i pravnih lica. Dakle, Narodna banka Srbije primenjuje statistiki metod po kome se novac na tekuim raunima prikazuju kao posebna vrsta novca, jednaka gotovini. Ovaj navodni novac i emisiju kredita na osnovu depozita po tekuim raunima ne poznaju Ustav, zakoni, ni bilo koji propis iz oblasti finansija Srbije. U l. 53. stav 2. Zakona o NBS eksplicitno pie: Narodna banka Srbije ima iskljuivo pravo izdavanja novanica i kovanog novca u Republici Srbiji. Uprkos tome, prema podacima NBS u novanoj masi je dominatno zastupljen novac iz tzv. transferabilnih depozita, te ima i natpolovian znaaj u robnonovanom prometu. Ovaj bezgotovinski novac, koji dominira u likvidnoj masi, bez pravnog osnova uvodi postojanje tree vrste novca, ija se emisija vri izvan Narodne banke. Zakon o bankama, u l. 4, poslove koje banka obavlja propisuje taksativno, ali kreiranje kredita iz niega, kao defakto izvor moi, nije navedeno i iz Zakona ne proistie mogunost, koju prihvata NBS, da prikupljeni depoziti predstavljaju osnov bankama za davanje kredita. Da je Narodna banka Srbije svesna ove nezakonitosti ukazuje injenica da se u svom prikazu poziva na tzv. bazelske standarde koje donosi Banka za meunarodna poravnanja (BIS) sa seditem u vajcarskoj, umesto na vaee propise Srbije. Na ovaj nain, deklarisana nezavisnost NBS od izvrne vlasti, prebaena je na zavisnost od privatne bankarske institucije iz vajcarske, koja nije pod ingerencijom bilo koje vlade. S obzirom da se na domaim fakultetima ne predaje mehanizam BIS, koji oigledno utie i na finansijsku situaciju u Srbiji, a da je globalni finansijski sistem u praksi doiveo krah, istim bi se trebalo pozabaviti. Na kreiranje globalnog monetarnog poretka u prilici da utiu bili su nosioci finansijske moi u dravama ije su centralne banke osnovale Banku za meunarodna poravnanja. Da bi globalni monetarni sistem funkcionisao, neophodno je da postoji kontrola imovine koja bi sluila kao kolateralno obezbeenje u meudravnim obraunima. Proces centralizacije nacionalnih imovina na svetskom nivou pokrenuo je Trilateralni tripartitni trilenijumski pakt, . Prema odredbama ovog pakta, zlato i druga imovina koja se koristi kao pokrie moneta ne moe biti u linom vlasnitvu i trebalo bi da postane svojina centralizovanog sistema, u cilju prisiljavanja nacija da potuju dominaciju moneta predvienih Planom strunjaka iz 1910. godine (tzv. Jekyll Island Plan), kako bi se stvorila jednaka mogunost potpisnicama da uspostave konvertibilne valute. Iako se danas ne izuava na ekonomskim fakultetima, ovaj akt je prethodnica Banke za meunarodna poravnanja, osnovane 1930. godine od strane emisionih banaka Velike Britanije, Belgije, Italije, Francuske, Nemake i Japana, koje su sporazumom sa vajcarskom konfederacijom ovu zemlju ustanovile kao centralnu depozitornu dravu lanica BIS. Vlada SAD i Federalne Rezerve, kao defakto emisiona banka ove zemlje, nisu uestvovale u osnivanju, iako je itav sistem osmiljen na osnovama koje su prethodile osnivanju Fed-a. Aktima BIS obezbeeno je predstavljanje interesa iz SAD u Odboru guvernera, ali Federalne rezerve su tek u septembru 1994. godine kupile akcije i obezbedile formalno lanstvo. S obzirom da je formalni cilj BIS bilo upravljanje plaanjem reparacija od strane Nemake nakon I Svetskog rata, interesantno je da su SAD sebe tretirale odvojeno od Saveznika, a da je pristupio Japan koji je bio saveznik Nemake. Sistem plaanja reparacija BIS nije uspeo da ispuni funkciju, to dovodi u sumnju da je stvarno uspostavljen radi toga, i nakon dolaska Hitlera na vlast potpuno je zaustavljen, ali to nije dovelo do kraha BIS. Nakon II Svetskog rata, razvoj meunarodne trgovine i ekonomija pojedinih zemalja, nametnuo je potrebu za meunarodnom koordinacijom izmeu emisionih, banaka. Upravo to je osnovna svrha BIS, koja danas koordinira odnose izmeu centralnih banaka i obezbeuje mehanizme za meunarodne finansijske operacije.

138

Sporazum u Breton Vudsu predstavljao je deo plana da se rei problem finansiranja obnove nakon II Svetskog rata. Praktino se radi o korekciji Trilateralnog tripartitnog trilenijumskog pakta kako bi se odgovorilo na izazove rasta meunarodne trgovine i redistribucije valuta iz zemalja sa vikovima u zemlje sa manjkovima. Deo ideje je da ameriki dolara zameni britansku funtu, s tim da je stabilnost dolara vezana za dobru volju i kredit vlade SAD. S tim u vezi, vano je znati da od 1971. godine, kada je predsednik Karter uveo plutajui dolar, ova valuta je izgubila realnu vrednost, zbog ega su usledili novi obrauni zaduenosti zemalja kod Svetske banke i MMF. Posledice je 1981. godine osetila i SFRJ, kada je Savezna vlada prihvatila otplatu i zarad toga prestala da uplauje izvorne prihode republikama... Sporazum u Breton Vudsu rezultirao je, osim Maralovog plana i osnivanjem Banke za obnovu i razvoj (dananja Svetska banka) i Meunarodnog monetarnog fonda, ali i do revitalizovanja Banke za meunarodna poravnanja. Sporazum je postignut izmeu zemalja pobednica u II Svetskom ratu, ali je za odrivost mehanizama bila neophodna saradnja i poraenih zemalja, u emu se ogledala funkcija BIS odravanje globalne finansijske funkcije bez obzira na ljudsko postupanje. Ve 1948. godine potpisan je sporazum BIS sa Saveznicima kojim je omoguen nastavak aktivnosti, u smislu centralne institucije za dranje rezervi. Ako znamo da je 2009. godine svetski bruto proizvod iznosio 60 triliona dolara, a koliina novca u opticaju 300 triliona dolara, pri emu su vodei korporatni ljudi uzimali basnoslovne iznose dok je cena rada padala, jasno je u ijem interesu praktino deluje BIS. esto itamo da je u Srbiji u tranziciji nad privrednim i novanim tokovima uspostavljeno vlasnitvo nekoliko desetina tzv. tajkuna, ali se razlozima toga malo ko bavi i uglavnom se pripisuju negativnim posledicama procesa tranzicije. Dosta se pie i o funkcionisanju globalne ekonomije, ali bez detalja koji ukazuju da u svetskoj ekonomiji opstaje monetarna kontrola monih bankarskih porodica. U nemogunosti da anomalije pripiu tranziciji, mediji spinuju kao teoriju zavere podatke koji razobliavaju privatni novani kartel u senci. Uprkos diskreditaciji tumaenja, neke injenice su indikativne, kao na primer da su etiri amerike banke, Bank of America, JP Morgan Chase, Citigroup i Wells Fargo, uz nemaku Deutsche Bank, francusku BNP i britansku Barclays, vlasnici etiri najvee naftne kompanije: Exxon Mobil, Royal Dutch Shell, BP Amoco i Chevron Texaco. tavie, prema podacima Komisije za kontrolu rada na berzi (Securities and Exchange Commission), Bank of America, JP Morgan Chase, Citigroup i Wells Fargo su meu najveih 10 akcionara u svakoj od 500 vodeih korporacija sa liste Fortune, ali podaci o deoniarima ovih banaka nisu javno dostupni iz razloga zatite nacionalne bezbednosti SAD. Takoe, vano skladite za protok novca globalne bankarske oligarhije u funkciji diskretnog ulaganja, US Trust Corporation, trenutno je u vlasnitvu Bank of America i, prema javnim informacijama, korporatni direktor bio je Valter Rotild, a meu direktorima su bili Danijel Dejvison iz JP Morgan Chase, Riard Taker iz Exxon Mobil, Danijel Roberts iz Citigroup i Maral varc iz Morgan Stanley. Brojni autori, kao vlasnike Federal Reserve Bank of New York, najmonijeg ogranka sistema Fed, pominju 8 porodica: Goldman Saks, Rokfeler, Leman i Kun Leb iz Njujorka; Rotild iz Pariza i Londona; Varburg iz Hamburga; Lazar iz Pariza; i Izrael Mozes Seif iz Rima. Sertifikovani javni raunovoa, Tomas D. auf pie da kontrolu nad svih 12 ogranaka Banke Federalnih rezervi ima 10 banaka: N.M. Rothschild iz Londona, Rothschild Bank iz Berlina, Warburg Bank iz Hamburga, Warburg Bank iz Amsterdama, Lehman Brothers iz Njujorka, Lazard Freirs iz Pariza, Kuhn Loeb Bank iz Njujorka, Israel Moses Seif Bank iz Rima, Goldman Sachs iz Njujorka i JP Morgan Chase Bank iz Njujorka. auf navodi i pojedince koji poseduju velike akcije Fed: Vilijam Rokfeler, Pol Varburg, Jakob if i Dejms Stilman. Vezano za mehanizme globalne monetarne kontrole, lieni partitokratije, familija je izgleda osnovna elija. Ovakve zakljuke izvodi istraiva sistema Fed-a, Justejs Malins, koji je u knjizi Tajne Federalnih rezervi prezentovao dijagrame o vezama ogranaka Fed sa porodicama Rotild, Varburg, Rokfeler i dr. ... Banka za meunarodna poravnanja je praktino centralna banka koja kontrolie emisione banke skoro svih zapadnih i zemalja u razvoju. BIS na globalnom nivou konfirmira finansijske

139

derivate - esenciju razmene neto za nita. Radi se o privatnoj instituciji u vlasnitvu: Federal Reserves, Bank of England, Bank of Italy, Bank of Canada, Bundesbank, Swiss National Bank, Nederlandsche Bank i Bank of France. Istoriar Kerol Kvigli u delu Tragedija i nada tvrdi je BIS deo plana da se stvori svetski sistem finansijske kontrole u privatnim rukama, sposoban da dominira politikim sistemom svake zemlje i ekonomije u svetu kao celini... koji bi bio kontrolisan u feudalnom maniru od strane centralnih banaka u svetu koje bi delovale shodno tajnim sporazumima. Prvi predsednik BIS bio je Gejts MekGara, zvaninik Rokfelerove Chase Manhattan i Federalnih Rezervi, inae dede jednog od direktora CIA, Riarda Helmsa. Poput za Morganove, i za Rokfelere postoje tvrdnje da su u osnivanju BIS bili ukras za evropske Rotilde. Koja je pamet navela Srbiju da prihvati uslov da NBS daje odobrava unos sredstava za velike direktne investicije po prethodnom odobrenju MMF, na koje se eka po 6 meseci? Ako nije pamet, jeste neko faktiko stanje kome se moralo ili elelo prikloniti. BIS je u posedu najmanje 10% monetarnih rezervi preko 80 centralnih banaka, MMF i drugih multilateralnih institucija i deluje kao finansijski agent za meunarodne sporazume, prikuplja informacije o globalnoj ekonomiji i kao zajmodavac za sluaj krajnje nude radi spreavanja globalnog finansijskog kraha. Mnogi autori ukazuju da u stvari promovie monopol kapitalistikog faizma sa ciljem da se obezbedi otuenje resursa zemalja kroz navodno trinu privredu. Takoe se ukazuje da je bila u funkciji finansiranja aktivnosti Adolfa Hitlera, u emu eksponirani Henri reder iz Warburg i Mendelsonova Bank of Amsterdam. Mnogi istraivai tvrde i da je BIS i u pozadini pranja novca od trgovine narkoticima preko Bermuda. iji bi mogao biti interes kome su se monopolisti Srbije i njihovi politiki serviseri priklonili, a u kome MMF i Svetska banka imaju vanu ulogu? Ve 1944. godine prve obveznice Svetske banke su u opticaj putene preko Morgan Stanley i First Boston. U tom periodu francuska porodica Lazar se ukljuila u interese Kue Morgan. Lazard Freres, najvea francuska investiciona banka, u vlasnitvu je porodica Lazar i David-Vil, enovljanske bankarske dinastije iji je potomak Sanford bio predsednik i Glavni izvrni oficir (CEO) Citigroup. Morgan Guaranty je 1968. godine u Briselu lansirao klirinki sistem za hartije od vrednosti u eurodolarima (Euro-Clear), nazivan Zver (The Beast). Zakon o bankarskom poslovanju iz 1933. godine (GlassSteagall Act) nije zaiveo, u smislu odvajanja investicionih od depozitnih banaka, normiranja kamatnih stopa i zabrane da holding kompanije budu vlasnici finansijskih kompanija. Posledice su globalne. Tako su Rokfeler i Morgan finansirali Merrill Lynch meu 5 najveih investicionih firmi u SAD, a neprimenjivanje ovog zakona doprinelo je eskalaciji finansijske krize 2007. godine tako to kvazifinansijskim institucijama, poput Merrill Lynch (danas deo Bank of America) i bankama nisu onemogueni aleatorni poslovi (kockanje) novcem deponenata. Treba li pominjati da je od 1982. godine Slobodan Miloevi bio u poslovnim odnosima sa Dejvidom Rokfelerom? Treba li pominjati ko je zagovarao potpisivanje sporazuma sa Pariskim klubom komercijalnih poverilaca, u ime zemlje koja je trpela diktaturu i koje su tetne posledice? Poetkom 1920-tih Don D. Rokfeler je usisao vie velikih banaka i korporacija. Njegovoj moi doprinela je Velika depresija, tokom koje je svoju Chase Bank ujedinio sa Kun-Lebovom Manhattan Bank u Chase Manhattan. Kun-Leb je, sa Rotildima, finansirao Rokfelera tako to mu je kroz National City Bank iz Klivlenda obezbedeo novac za monopolizaciju naftne industrije SAD. Na kongresnim sasluanjima ova banka je identifikovana kao jedna od tri banke u vlasnitvu Rotilda u SAD tokom 1870-tih,. Partneri Rokfelerovih bili su i Edvard Harknes, ija je porodica drala kontrolni paket Chemical Bank (predsedavala klubom komercijalnih poverilaca SFRJ, iji je funkcioner kasnije postao funkcioner austrijske Reifeisen Bank) i Dejms Stilman, ija je porodica kontrolisala Manufacturers Hanover Trust. Obe banke ujedinile su se pod JP Morgan Chase. U poslovima osiguranja Rokfeleri kontroliu Metropolitan Life, Equitable Life, Prudential i New York Life. Banke povezane sa Rokfelerima kontroliu 25% imovine 50 najveih amerikih banaka i 30% imovine 50 najveih osiguravajuih kompanija. Prema nekim autorima, osiguravajue kompanije imaju kljunu ulogu u tokovima kojima se pere

140

novac od prodaje droge. Pod kontrolom Rokfelera su firme poput: Exxon Mobil, Chevron Texaco, BP Amoco, Marathon Oil, Freeport McMoran, Delta, Quaker Oats, ASARCO, United, Northwest, ITT, International Harvester, Hewlett-Packard, International Paper, Boeing, Westinghouse, Honeywell, Xerox, Pfizer, Motorola, Monsanto, Union Carbide i General Foods. Uz to, Rockefeller Foundation ima finansijske veze sa fondacijama Ford i Carnegie, a filantropske aktivnosti ukljuuju Rockefeller Brothers Fund, Rockefeller Institute for Medical Research, General Education Board, Rockefeller University i University of Chicago koji koluje apologete interesa meunarodnog kapitala. Sistem vrednosti koji porodica Rokfeler promovie ukazuje za kakve odnose se zalau. Na njihovim imanjima osnovani su pro-depopulacioni Kluba Rima i Trilateralna Komisija. Porodica je glavni finansijer pokreta koji zastupaju ljudsko kloniranje i trenutnu DNK opsesiju naunika u SAD. Don Rokfeler Junior vodeo je Populacioni Savet (Population Council) do svoje smrti. Njegov istoimeni sin je senator iz Zapadne Virdinije. Brat, Vintrop je bio guverner i najmoniji je ovek Arkanzasa. Oktobra 1975. godine Nelson Rokfeler, guverner Njujorka, u intervjuu za Plajboj artikulisao je stanovite: Veliki sam vernik u planiranje ekonomsko, socijalno, politiko, vojno, totalno svetsko planiranje. Porodini sistem vrednosti odraava i Dejvid Rokfeler, predsedavajui Chase Manhattan Bank. Branio je iranskog aha, junoafriki reim apartheida i huntu ileanskog diktatora Pinoea. Bio je najvei finansijer CFR, TK, a tokom vijetnamskog rata i Komiteta za efektivni i trajni mir u Aziji (Committee for an Effective and Durable Peace in Asia) fasadu za poslovanje onih koji su zaraivali od rata. Riard Nikson mu je ponudeo da bude Sekretar Trezora, ali je on odbio i ostao na elu Chase. Pisac Geri Alen u knjizi Dosije Rokfeler pie da se 1973. godine, Dejvid Rokfeler sastao sa 27 efova drava, ukljuujui Rusije i komunistike Kine. Nakon pua Nugan Hand Bank/CIA protiv australijskog premijera Dofa Vitlema, njegov naslednik Malkolm Frejzer je otiao u SAD, gde se sa predsednikom Fordom sastao tek nakon konsultacija sa Dejvidom Rokfelerom. U srodstvu sa Rokfelerima je i porodica Dals. Alan Dals, osniva Centralne obavetajne agencije (CIA), je posle rata urovao sa Nacistima i pred Vorenovom komisijom je prikrivao injenice o atentatu na Kenedija... Don Dals je pre kraha berzi 1929. godine vodeo fiktivne trastove Goldman Sachs, a kasnije je pomagao bratu u operacijama ruenja vlada u Iranu i Gvatemali. ta bi trebalo da se desi da se nai strunjaci zainteresuju za injenice koje utiu na ekonomski ivot Srbije? Nije dovoljno biti mlad, kolovan i sposoban i nekritiki ponavljati floskule, jer posledice ekonomske politike prete da Srbiju uvedu u stanje koje nee biti mogue reavati svesnom akcijom."
http://paralaks.edu.rs/rs/kolumne/ima-li-zavere-u-medunarodnim-finansijama-ili-je-to-samo-teorija

...

U nastavku prenosimo izuzetno zanimljiv intervju koji potvruje mnoge teze koje se o bankarima iznose u ovoj knjizi. Posebno je zanimljivo da ova istina o bankarima dolazi od oveka koji je bivi predsednik izvrnog odbora Nemake banke.

141

vicarski bankar otkriva Bilderberg kriminalce

SRIJEDA, 20 SRPANJ 2011 08:00 2 KOMENTARI

Intervju je odran 30.05.2011. i objavljen u ruskom tjedniku "NoviDen" ) Peter Odintsov, Moskva 2011. (Portal Znanje)

http://www.henrymakow.com/revelations_from_a_swiss_banki.html http://noviden.info/article_239.html

Josef Ackermann

vicarski bankar otkriva Bilderberg kriminalce

Predsjednik izvrnog odbora Njemake banke, Bilderberger Josef Ackermann, koji je dugo vremena radio za Rothschilde, iskazuje primjere Bilderbergerovih najgorih ekscesa. "Oni imaju novi plan za cenzuriranje interneta jer je internet jo uvijek slobodan. Oni ga ele kontrolirati i koristiti terorizam, ili to god bude potrebno, da bi opravdali svoj postupak. ak mogu isplanirati neto toliko strano da bi za to onda imali opravdanje". P: Moete li nam rei neto o vaom poslovanju u vicarskim bankama?

142

O: Radio sam za razne vicarske banke dugo vremena. Proglaen sam za jednog od najboljih direktora u jednoj od najveih vicarskih banaka. Jednom sam bio prisutan kad se obavilo plaanje - direktno plaanje u gotovini - osobi koja je ubila predsjednika jedne strane drave. Bio sam tamo na sastanku i odlueno je da se ta suma novaca u gotovini da ubojici. To mi je zadalo mnogo dramatinih glavobolja i dovelo u pitanje moju savjest. To nije jedini sluaj koji je bio toliko neispravan, ve je bio jedan od najgorih. To je bilo plaanje strane tajne slube, pisano rukom, naloeno je da se plati izvjesna suma novaca osobi koja je ubila glavnog vou u stranoj dravi. I to nije bio jedini takav sluaj. Primili smo nekoliko takvih rukom napisanih pisama, koja su stizala od stranih tajnih slubi sa naredbom da se prebace sredstva sa tajnih rauna u korist nekih revolucija ili za ubijanje ljudi. Mogu potvrditi ono to je John Perkins napisao u svojoj knjizi Confessions of an Economic Hit Man. Zbilja postoji takav sistem i vicarske banke su umjeane u takve sluajeve. P: Perkinsova knjiga je takoer prevedena i dostupna na ruskom. Moete li nam rei koja je to banka i tko je bio odgovoran? O: To je jedna od tri najvee vicarske banke u to doba, a predsjednik je bio u jednoj dravi "treeg svijeta". Ali, ne elim van previe detalja jer e me oni nai vrlo lako i ako kaem ime predsjednika i banke - riskiram svoj ivot. P: Da li moete dati ime nekog iz banke? O: Ne, ne mogu, ali vam mogu ispriati kako se to dogodilo. Bilo nas je nekoliko u sobi za sastanke. Osoba odgovorna za fiziko plaanje gotovinom je dola i pitala da li moe platiti toliko velik iznos u gotovini toj osobi i jedan od direktora mu je objasnio sluaj i svi ostali su se sloili i rekli - moe to uiniti. P: Da li se to esto deava? Da li je to bila neka vrsta fonda za podmiivanje? O: Da. To je bio specijalni fond u posebnom dijelu banke gdje su pristizala sva kodirana pisma. Najvanija pisma su rukom pisana. Morali smo ih deifrirati i u njima je bio nalog za plaanje izvjesne koliine gotovine sa rauna koji slue za likvidiranje osoba, financiranje revolucija, dravnih udara, svih vrsta politikih stranaka. Znam da izvjesni ljudi koji su Bilderbergeri - da su bili umjeani u takve naloge. Mislim, pa davali su naredbe za ubijanje! P: Moete li nam rei koja je to godina bila ili desetljee kad se to dogodilo? O: Rae ne bih davao tonu godinu, ali bilo je to 80-tih. P: Da li si imao problema s takvim vrstama poslova? O: Da, vrlo veliki problem. Nisam mogao spavati danima poslije toga i poslije nekog vremena sam napustio tu banku. Ako vam dam previe detalja, oni e me nai. Nekoliko tajnih slubi iz inozemstva, veinom koje govore engleski, davale su naredbe za financiranje nelegalnih akcija, ak i ubojstvo ljudi - sve kroz vicarske banke. Morali smo plaati prema uputstvima stranih vlasti radi ubijanja osoba koje nisu slijedile naredbe Bilderberga, IMF-a ili World Bank (Svjetske Banke). P: Ovo je vrlo zapanjujue objelodanjenje. Zato osjea hitnost davanja ovih podataka u javnost?

143

O: Jer Bilderberg je na sastanku u vicarskoj. Jer se situacija u svijetu sve vie i vie pogorava. I zbog toga to su najvee banke vicarske umjeane u neetike aktivnosti. Veina od tih operacija su van bilance. To je nagomilano ono to se u javnosti opovrgava. To se ne knjii i deava se bez ikakvih plaanja poreza. Te brojke imaju puno nula. To su ogromni iznosi. P: Dakle, to su milijarde? O: Vie od toga, to su trilijuni, kompletno bez knjienja, ilegalni i izvan sistema poreza. Pojednostavljeno, to je pljaka svih ljudi. Mislim, veina normalnih ljudi plaa poreze i postupa po zakonima. Ono to se dogaa ovdje je totalno suprotno naim vicarskim vrijednostima, npr. neutralnost, potenje i dobra volja. Na sastancima na kojima sam bio, diskusije su se vodile i bile su kompletno suprotne naim demokratskim principima. Vidite, veina direktora vicarskih banaka nisu vie lokalni ljudi, oni su stranci, veinom AngloSaksonci, bilo amerikanci ili Englezi, oni ne cijene nau neutralnost, oni ne cijene nae vrijednosti, oni su protiv nae direktne demokracije, oni samo koriste vicarske banke za njihove ilegalne poslove. Oni koriste velike sume novaca kreirane ni iz ega i unitavaju nae drutvo i druge ljude u svijetu radi svoje pohlepe. Oni ele mo i unitavaju itave drave, poput Grke, panjolske, Portugala i Irske, a vicarska e biti jedna od zadnjih u nizu. I oni koriste Kinu kao robove za rad. I sve dok je osoba poput Josef Ackermann-a, koji je vicarski graanin, na vrhovnoj poziciji njemake banke i koji koristi svoju mo radi pohlepe i ne potuje obine ljude, nee biti dobro. Imao je nekoliko tubi u Njemakoj, a sad i u SAD-u. On je Bilderberger i ne mari za vicarsku ili bilo koju drugu dravu. P: Hoete rei, neki od tih ljudi koje ste spomenuli, bit e prisutni na nadolazeem sastanku Bilderberga u Junu u St. Moritz-u? O: Da. P: Dakle, oni su trenutno na poziciji moi? O: Da. Oni imaju dostupne ogromne iznose novca i koriste ga za unitavanje itavih drava. Oni su unitili nau industriju i izgradili novu u Kini. S druge strane, otvorili su Europska vrata za sve kineske proizvode. Radna populacija Europe zarauje sve manje i manje. Stvarni cilj je unitenje Europe. P: Da li misli da Bilderbergov sastanak u St. Moritz-u ima simboliku vrijednost? Jer su 2009. imali sastanak u Grkoj, 2010. u panjolskoj i pogledaj to se desilo tim dravama. Da li to znai da vicarska moe oekivati neto loe? O: Da. vicarska je njima jedna od najbitnijih drava, jer je u njoj jako puno kapitala. Oni se tamo sastaju jer, izmeu ostalog, ele unititi sve vrijednosti za koje se vicarska zalae. Vidite, ona je njima prepreka, nije u EU, nee Euro, nije potpuno pod kontrolom Brussels-a, itd. S obzirom na vrijednosti o kojima nisam govorio u vezi sa velikim vicarskim bankama one vie nisu vicarske, ve ih vode Amerikanci. Ja govorim o stvarnom vicarskom duhu kojeg njeguju i odravaju obini ljudi. Naravno da ima simboliku vrijednost, kao to ste spomenuli, kao u sluaju Grke i panjolske. Njihov cilj je biti neka vrsta kluba ekskluzivne elite koja ima svu mo, a svi drugi su dolje i osiromaeni.

144

P: Da li misli da je cilj Bilderberga kreiranje neke vrste globalne diktature, gdje sve kontroliraju globalne korporacije, gdje nema vie suverenih drava? O: Da i vicarska je jedino mjesto koje je preostalo koje ima direktnu demokraciju sprovedenu na svoj vlastiti nain. Oni ucjenjuju druge po sistemu "preveliki da ne bi uspjeli, kao u sluaju UBS, da bi stavili nau dravu u veliki dug, kao to su napravili i sa mnogo drugih drava. Moda na kraju ele napraviti vicarskoj ono to su napravili sa Islandom, gdje su sve banke u dravi propale. P: I to priutiti cijeloj EU, takoer? O: Naravno. EU je pod eljeznom izmom Bilderbergovih. P: to mislite, to bi moglo sprijeiti taj plan? O: E pa to je razlog zato i priam sa vama. To je istina. Istina je jedini nain. Osvjetlite ovu situaciju, izloite ih. Oni ne ele biti pod svjetlom, izloeni. Mi moramo kreirati transparentnost u bankovnoj industriji i u svim nivoima drutva. P: Ono to kaete je to da postoji jedna pozitivna strana vicarskog bankarstva i druga gdje je nekoliko velikih banaka koje zaobilaze financijski sistem za svoje ilegalne aktivnosti. O: Da. Velike banke treniraju svoje zaposlenike sa Anglo-Saksonskim vrijednostima. Programiraju ih da budu pohlepni i bezosjeajni. A pohlepa unitava vicarsku, i sve druge. Kao drava, imamo veinu najkorektnijih operativnih banaka u svijetu, ako gledate na male i srednje velike banke. Samo su velike one koje djeluju globalno i one su problem. One vie nisu vicarske i ne smatraju sebe vicarskim bankama. P: Mislite li da je dobra stvar da ljudi otkriju Bilderberge u pravom svjetlu i vide ih onako kakvi oni u stvarnosti jesu? O: Mislim da je Strauss-Kahn sluaj naa dobra ansa, jer pokazuje kako su ti ljudi korumpirani, bolesni u svojim umovima. Tim ljudima se kontrolira ucjenjivanjem, jer je to njihova slabost. Oni moraju slijediti naredbe ili e biti otkriveni, uniteni ili ak ubijeni. Reputacija Strauss-Kahna nije samo unitena u masovnim medijima, on bi takoer mogao i biti doslovno ubijen. P: Budui da je Ackermann u upravnom odboru Bilderberga, misli li da on tamo donosi velike odluke? O: Da. Ali tamo ima i drugih, recimo Lagarde, koji e vjerojatno biti idua IMF glava, a takoer je lan Bilderberga, pa onda Sarkozy i Obama. Oni imaju novi plan za cenzuru interneta jer je internet jo uvijek slobodan. Oni ga ele kontrolirati. P: Dakle, toga se boji? O: Nije to samo strah, siguran sam u to. Kao to sam rekao, oni izdaju zapovjedi za ubijanja, dakle, sposobni su za grozne stvari. Ako imaju osjeaj da gube kontrolu, kao sada na primjer u Grkoj i panjolskoj, a moda je idua i Italija, onda oni mogu napraviti drugi Gladio. Bio sam blizu Gladio network-a. Kao to znate, oni su poticali terorizam pomou amerikog novca da bi kontrolirali politiki sistem u Italiji i drugim europskim dravama. U vezi ubojstva Aldo Moro-a, bilo je to plaanje pomou istog sistema o kojem sam vam ve govorio.

145

P: Da li je Ackermann dio tog sistema plaanja u vicarskoj banci? O: (S m i j e h)... ti si novinar. Pogledaj njegovu karijeru i kako je brzo doao na vrh. P: to misli, to se moe uiniti da ih se sprijei? O: Pa postoje mnoge dobre knjige koje objanjavaju pozadinu i povezuju tokice, kao npr. ona koju sam ve spomenuo od Perkinsa. Ti ljudi zbilja imaju profesionalne ubojice koji su plaeni za ubijanje. Neki od njih dobiju svoj novac preko vicarskih banaka. Ali ne mora uvijek biti tako, imaju namjeten taj sistem ve po cijelom svijetu. I izlaganje javnosti tih ljudi, koji su sposobni za sve samo da bi odrali kontrolu. Mislim doslovce, sposobni su za sve. P: Mogli bi ih zaustaviti tako da ih izloimo javnosti? O: Da, rei istinu. Mi smo suoeni sa zbilja sirovim kriminalcima, a takoer i velikim ratnim kriminalcima. To je jo gore nego genocid. Oni su spremni i mogu ubiti milione ljudi samo da bi ostali na vlasti i kontrolirali. P: Moe li objasniti iz tvojeg kuta gledanja, zato masovni mediji na zapadu viemanje potpuno ute u vezi Bilderberga? O: Jer postoji sporazum izmeu njih i vlasnika medija. Ti ne smije priati o tome. Oni ih kupuju. Takoer su i neki od najjaih medija pozvani na sastanke, ali im je reeno da sve to uju i vide ne smiju izvjetavati o tome. P: U strukturi Bilderberga, postoji li unutranji krug koji zna planove i onda oko njega veina koja samo slijedi naredbe? O: Da. Imate unutranji krug koji je u Sotonizmu i onda imate vanjski gdje su naivni ili manje informirani ljudi. Neki od njih ak misle da rade neto dobro. P: Prema otkrivenim dokumentima i vlastitim izjavama, Bilderberg je 1955. odluio kreirati EU i Euro, pa su napravili vane i dugorone odluke. O: Da, znate da je Bilderberge osnovao Prince Bernard, bivi lan SS-a i Nacistike partije, a takoer je radio i za IG Farben, koji su pomagali u proizvodnji ciklona B (Cyclone B). Drugi ovjek je bio glava Occidental Petroleum-a, koji je imao bliske veze sa komunistima u Sovjetskom Savezu. Oni su radili za obe strane, ali su zapravo faisti koji ele kontrolirati sve i svakog, a tko se nae na njihovom putu - maknu ga. P: Da li je ovaj platni sistem kojeg ste opisali, van normalnih operacija, zatvoren i dri se u tajnosti? O: U tim vicarskim bankama normalni zaposlenici nemaju pojma da se to uope deava. To je poput vlastitog tajnog pretinca u banci. Kao to sam rekao, te operacije su van knjigovodstva, bez nadzora. Nekad su smjeteni unutar iste zgrade banke, a ponekad su na drugoj lokaciji. Oni imaju svoj vlastiti zatitni sistem i posebna podruja gdje mogu ui samo ljudi sa posebnim dozvolama. P: Kako oni te transakcije dre van meunarodnog Swift sistema? O: Pa neki od Clearstream popisa su istiniti na poetku. Oni samo ukljue neka lana imena da bi ljudi vjerovali da je itava lista lana. Vidite, oni takoer ine pogreke. Prvi popis je bio

146

istinit i vi moete pratiti mnogo stvari. Vidite, postoje razni ljudi naokolo koji prate i mogu otkriti neregularnosti i istinu i oni e to i napraviti. Naravno, nakon toga slijede pravne tube i ti se ljudi prisile da ute o tome. Najbolji nain da ih se zaustavi je da se kae istina, da ih se osvjetli, da svi vide. Ako ih ne zaustavimo, zavrit emo kao njihovi robovi. P: Hvala vam za ovaj intervju!
Izvor: Portal Znanje " http://politika.hr/druga-strana-vijesti/4905-vicarski-bankar-otkriva-bilderberg-kriminalce http://www.val-znanje.com/index.php/tekstovi/manipulacije-ljudima/1318-svicarski-bankar-otkrivabilderberg-kriminalce-potvrda-illuminati-zavjere

VEINA DRAVA U DUNIKOM ROPSTVU

Pre nego to iznesemo koliko su dananje nacije i drave dune, rei emo ukratko neto i o finansijskim derivatima i elektronskom (digitalnom) novcu, kao najnovijim, najefikasnijim, najsavrenijim i najperfidnijima bankarskim orujima u borbi za porobljavanje ljudi.

FINANSIJSKI DERIVATI

Derivati su prema mnogim procenama ekonomskih strunjaka vrlo zastupljen sastojak u ukupnoj sumi takozvanog spekulativnog novca (vrednosnih papira, obveznica, itd.), ija nominalna vrednost je po nekima preko 10 puta vea od vrednosti od planetarnog BDP - bruto drutvenog proizvoda:
"... Prema mnogim najboljim financijskim analitiarima i otkrivanju novinskih lanaka, financijsko trite derivata vredno 700.000.000.000.000 dolara moe biti tempirana bomba koja eka da eksplodira s katastrofalnim posledicama. 700.000.000.000.000 dolara je vie od 10 puta vea suma od bruto drutvenog proizvoda (BDP) celog svijeta i ekvivalent od 100.000 dolara za svakog od 7.000.000.000 stanovnika naeg planeta. ... Prema najnovijem izvjetaju amerike vlade o Uredu kontrolora u valuti (OCC), ukupna vrednost derivata porasla je oko 1000% od 1996, a 250% od 2006. Derivati su nastavili brzi uspon, ak i usred globalne recesije koja je poela u 2008. godini. Vrlo uznemirujua je injenica da je 95% svih amerikih derivata monopol samo pet megabanaka i njihovih holdinga."

147

Fred Burks i WantToKnow.info Team

http://www.wanttoknow.info/banking_finance/derivatives_market_bubble_financial#sthash.e7UumyJC.dpuf

TA SU FINANSIJSKI DERIVATI?

Trgovinu finansijskim proizvodima, valutama i uslugama, koja bi u svakoj normalnoj dravi u kojoj ljudi imaju suverenitet morala biti najstroe zabranjena, bankari su razvili do paradoksalnih razmera. Vrhunac tih "proizvoda" verovatno su perverzije u vidu finansijskih derivata i klaenja na berzama. Prema mnogim procenama 95% novanog "trita" sastoji se u neem to se naziva spekulativnim novcem, u koji izmeu ostalog spadaju i finansijski derivati, dok klasini papirni novac ini svega oko 5% tog trita. Njihovo razumevanje je komplikovano ak i za ekonomske strunjake, pa vas neemo tim pojmom mnogo zamarati, osim to emo ukazati da su derivati specijalizovani ugovori koji oznaavaju sporazum ili opcije za kupovinu ili prodaju ugovorenog po ugovorom ureenim cenama do nekog odreenog vremena u budunosti.

148

149

ELEKTRONSKI NOVAC - VRHUNAC BANKARSKE PREVARE

U zvaninim bankarskim krugovima ovaj vrhunac bankarskih prevarnih proizvoda predstavlja se javnosti kao "najvee tehnoloko dostignue u razvoju bankarstva". Elektronski novac predstavlja specifinu monetarnu informaciju koja se putem elektronskih impulsa prenosi izmeu transaktora koji obavljaju plaanja, omoguava kupovinu roba i usluga pomou raunara u okviru komercijalne raunarske mree (npr.internet) ili preko poslovnih bankarskih mrea (npr. SWIFT), a u svakodnevnim transakcijama zamenjuje gotovinu i ekove. Da bismo bolje razumeli ta je elektronski novac, iz knjige dr Milorada Puare25 Meunarodno bankarstvo preneemo krae delove o elektronskom bankarstvu i elektronskom novcu: Elektronsko bankarstvo predstavlja elektronske sisteme za transfer novca, zapisa i dokumenata bez papira baziranog na integraciji raunarske i komunikacione tehnologije. U polazitu elektronskog bankarstva je EFT (Electronic Funds Transfer) odnosno transfer sredstava iz dela finansijskih aktiva u okviru jednog ili vie transaktora, elektronskim putem. Taj prenos novca i zapisa bez papira obavlja se uz korienje odgovarajuih programskih paketa i aplikacija. Razvojem elektronskog bankarstva (E-banking) znatno se menjaju finansijski instrumenti, procedure i tehnologija poslovanja svih uesnika u finansijskim transakcijama to rezultira reinenjenngom poslovnih procesa u bankama i brojnim drugim ima finansijskim institucijama. Elektronski interbankarski komunikacioni i informacioni sistemi su se razvijali vrlo intenzivno ve od kraja 70-tih godina uporedo sa razvojem raunarskih mrea, sve sofisticiranije softverske podrke i meunarodnih standarda. ... Potreba automarizovanja transakcija izvan nacionalnih granica dovela je do stvaranja jednog meunarodnog meubankarskog platnog sistema na veliko. Naime, 70-tih godina prolog veka u Briselu je osnovan SWIFT, a neto kasnije IBOS i FNA. Time je, za izvesno vreme reen problem automarizovanja transakcija u bankarstvu na veliko. ...
1. MODEL E-BANK

25

Doc. dr Milorad Puara, Univerzitet PIM Banja Luka

150

U sistemu meunarodnog bankarstva postoje brojni primeri specijalizovanih institucija elektronskog bankarsko-finansijskog poslovanja koji koristei internet i intranet arhitekturu i standarde omoguavaju kompletne usluge korisnicima. E-bank sistem prua niz usluga kako prodajnim mestima, tako i vlasnicima platnih kartica. 1. Ukoliko zna iznos uplate i raun na koji se uplauje vlasnik kartice moe da se, korienjem broja kartice i lozinke prijavi na e-bank sajtu i tu direktno izvri uplatu. Kao dodatnu pogodnost, prema dogovoru sa prodajnim mestom, na sajtu mogu da se dre podaci o mesenim zaduenjima pretplatnika prodajnog mesta. Na taj nain, vlasnici kartica mogu da vide koliko duguju i da zatim predu na automatski popunjenu uplatnicu. 2. Plaanje moe da se obavi i kao zavrni korak kupovina na nekom drugom sajtu. Kupcu se po zavretku izbora robe na sajtu prodajnog mesta prezentira zavrni raun. Ovaj dokument u sebi sadri iznos koji treba da se plati. identifikatore transakcije i prodajnog mesta. Po obavljenoj vizuelnoj proveri zavrnog rauna kupac prelazi na e-bank ...
SWIFT

SWIFT (Society for Word Wide Interbanking Financial Telecomunication) je svetsko udruenje za interbankarske finansijske telekomunikacije. SWIFT je istovremeno sinonim za WAN mreu. Osnovanje 1973. godine, sa ciljem da postavi standard u automatskom transferu podataka izmeu banaka, a od 1987. godine je proiren delokrug i na transfer podataka izmeu finansijskih, nebankarskih organizacija: investicione institucije, brokerske i dilerske kompanije, klirinke organizacije, berze itd. Danas je SWIFT svetski lider u transferu podataka banaka i ostalih finansijskih organizacija. Mrea ima dve centrale koje se nalaze u Americi i Holandiji. Centri za podrku postoje na tri kontinenta i oni su na raspolaganju korisnicima 24 asa dnevno. Pored toga SWIFT mrea ima svoja regionalna predstavnitva u svim veim zemljama u svetu. Poetkom 2000. godine to je znailo oko 7.000 korisnika SWIFT-a iz 190 zemalja. SWTFT je vlasnitvo banaka i finansijskih institucija lanica, a korienje mree se plaa kvartalno prema obimu korienja. Visok stepen sigurnosti u SWIFT mrei utie i na procese ulaska novih korisnika u mreu. Proces je dugotrajan, i zna da traje i po nekoliko godina, ali njegovim zavravanjem se garantuje visoka obuenost i osposobljenost kadrova novog korisnika i sigurnost starih korisnika. Ulaskom novog korisnika u SWIFT mreu on postaje punopravan lan i korisnik mree. Svakih tri meseca se starim lanovima SWIFT mree alju tzv. big fajlovi koji sadre podatke o svim novim lanovima mree. Takav nain organizovanja i voenja mree ju je uinio najboljom i najsigurnijom mreom ove vrste u svetu i skoro sav promet u meunarodnom bankarstvu i finansijama se odvija preko nje. ... Procenjuje se da se godinje SWIFT-om prenese oko jednu milijarda transakcija. Naglasili smo ve da SWIFT slui za razmenu struktuiranih poruka u sferi finansijskog i bankarskog poslovanja i kao takav predstavlja kompatibilan deo EDI standarda.
2. TIPOVI SISTEMA ELEKTRONSKOG PLAANJA

Elektronska trgovina, naroito ona koja uplie potroae i digitalne proizvode, postavlja otre zahteve prema sistemu plaanja.

151

Sistemi elektronskog trgovinskog plaanja moraju da budu pogodni za kupovinu preko mree, prenosivi preko mree, dovoljno jaki da osujete smetnje i jeftini za transakcije sa ekstrerno malim vrednostima. Uprkos ovoj impresivnoj skupini zahteva, predloeno je vie desetina standarda za plaanje preko interneta. Ovi se redaju poev od Anonymous Intemet Mercantile Protokols od AT&T Bell Labs do Conditional Acces for Europe za Evropsku zajednicu, do Secure Electronic Transaction koga je promovisao MasterCard i Visa. Mnogo softverskih proizvoda koji se nude, zasnivaju se na ovim otvorenim standardima, ukljuujui Cyber Cash, Digi Cash Mondex, Net Billi Net Chegue. Sisteme elektronskog plaanja se mogu klasifikovati u tri grupe: plaanje preko posrednika, plaanje koje se zasniva na prenosu elektronskih fondova i plaanje zasnovano na elektronskoj valuti.
2.1. Elektronski novac

U tradicionalnom poslovanju najrasprostranjeniji instrument plaanja je novac. Trgovci najvie vole novac jer novac mogu odmah da koriste im ga prime i ne moraju da plaaju proviziju firmama koje izdaju kreditne kartice. Za banke novac je jeftin za obradu, a kada se koristi umesto kreditnih kartica-trokovi za banku su nii, a predstavljaju sigurnije plateno sredstvo od ekova i kreditnih kartica. to se tie kupaca, neki plaaju novcem zato to nemaju ekove ili kreditne kartice, ili ele da sauvaju svoju anonimnost. Zbog izuzetno niskih trokova obrade, novac se moe koristiti i za plaanje jako malih iznosa,takozvana mikro plaanja. Zbog svega ovoga, i u e-trgovini prodavci,banke i neki kupci najvie vole elektronski novac(e-novac). E-novac je bezbedan, anoniman i moe se koristiti za obavljanje mikroplaanja koja se mogu podrati karticama za plaanje. U praksi, neugodnost oko preuzimanja softvera, otvaranja rauna i izgradnje specijalnih sistema e-trgovine, kao i potekoa da se pridobije kritina masa korisnika, izgleda da nosi prevagu nad korisnicima e-novca. Uprkos ovim preprekama, pojavljuju se nove mogunosti e-novca ili, barem alternativna plaanja karticom. Pomenute varijante mogu se grupisati u sledee kategorije; e-novac, kartice sa deponovanim vrednou, kao i plaanje tipa P2P. Elektronski novii u raunaru korisnika. Sistemi e-novca eCoins koju vodi eCoin. Net je tipiniji od mnogih drugih e-novca sistema. U ovom sistemu postoje tri uesnika: korisnik, trgovac i eCoin. Net server. Kod eCoin Net korisnik otvara raun i prenosi specijalni cnovanik na svoj raunar. Kupovinu korisnik obavlja uz pomo eCoins kreditne kartice. Digitalni niz znakova koji vredi 5 amerikih centi, predstavlja jedan eCoin. Ovakvi eCoins prenose se sa online rauna u e-novanik. Da bi trgovac mogao da koristi eCoins. potrebno je da ima ugraenu specijalnu eCoin ikonicu na svojoj stranici za plaanje. Zadatak eCoin servera je da vodi evidenciju korisnika i trgovaca, prima zahteve za plaanje iz korisnikog novanika i obrauje ve ugraene fakture za trgovca. ... E-novac za mikroplaanja. Qpass je jedan od sistema mikroplaanja koji uspeva da izbegne odreene probleme mikroplaanja i koji ima odreen uspeh. Ovaj sistem se koristi za kupovinu sadraja servisa nekih novina ili asopisa. Kod ovog sistema, korisnik najpre otvara Qpass raun, kreirajui korisniko ime i lozinku i specificirajui kreditnu karticu iji e raun biti zaduen za odreenu kupovinu. Posle obavljene online kupovine, korisnik unosi svoje Qpass korisniko ime i lozinku i potvruje kupovinu. Specifinost ovog sistema je da se odmah ne tereti raun kreditne kartice, ve se svi trokovi sabiraju u vidu jednomesene transakcije, koja tada ide na raun korisnikove kreditne kartice. P2P plaanje. Najnoviji vid plaanja koji se sve vie koristi je plaanje P2P. Ovaj vid plaanja omoguava prenos sredstava izmeu dva pojedinca za razne namene, kao to su plaanje artikala kupljenog na online aukciji, prenos sredstava prijatelju ili slanje poklona

152

lanovima porodice. PayPil je jedna od prvih kompanija koja je ponudila ovaj servis i tvrdi da ima 4,5 miliona rauna klijenata, da rukovodi sa 25% svih eBay transakcija i da preko svojih servera usmerava 2 milijarde dolara uplata godinje. I brojne druge kompanije pokuavaju da ponude ovaj servis korisnicima za online plaanja. Moemo da zakljuimo da svi ovi servisi rade na potpuno isti nain. Za slanje novca putem interneta, najpre je potrebno izabrati servis i kod njega otvoriti raun. Ovo podrazumeva dodeljivanje korisnikog imena, lozinke, davanje podataka o e-mail adresi i obezbeivanje servisa sa karticom za plaanje ili brojem bankovnog rauna. Tek nakon ove uplate, moe se vriti prenos novca. Nakon unosa korisnikog imena i lozinke pristupa se svom raunu, a potom se unosi e-mail adresa osobe koja prima novac,zajedno sa dolarskim iznosom koji se alje. Korienjem e-mail servisa poruka se alje na unetu e-mail adresu. Poslata poruka sadri link ka Web strani odgovarajueg servisa. Klikom mia na link, primalac poruke pristupa odgovarajuem servisu. Tada primalac unosi broj rauna na koji e se preneti doznaeni iznos sredstava. Ovi servisi omoguavaju primaocu da potom knjii novac sa tog rauna, bilo na svoju kreditnu karticu, bilo na bankovni raun.
2.2. Elektronski ekovi

Elektronski ekovi (E-ekovi) su slini papirnim ekovima jer sadre istu informaciju kao i papirni ekovi, mogu se koristiti isto gde i papirni ekovi, zasnovani su na istom pravnom okviru i princip korienja je u sutini isti kao i kod papirnih ekova. E-ekovi obino se koriste kod B2B transakcija, a obezbeeni su ifrovanjem sa javnim kljuem. Osnovna ideja e-eka je da elektronski dokument moe da zameni papirni dokument i da kriptografski potpis moe da zameni runi potpis. Zajednike karakteristike papirnog i e-eka su autorizacija samog eka, striktno potovanje instrukcije eka i izdaju ih iste finansijske institucije. Za razliku od papirnog, e-ek ima autentifikaciju preko digitalnog potpisa i sertifikata, i transakcija e-eka moe biti automatski procesirana.
2.3. Platne kartice

Upotreba platnih kartica omoguila je sve vrste finansijskih transakcija, ekonominost, plaanja u svim apoenskim iznosima, korienje u razliitim sistemima plaanja i ukljuenje velikog broja korisnika. ...
...

Sada sledi nekoliko tekstova o elektronskom novcu koji su dostupni na netu:

EVO ZVANICNOG DOKUMENTA EUROPSKE UNIJE : E-Money Direktiva (2009/110/EC)

Elektronski novac je digitalni ekvivalent gotovini, pohranjen na elektroniki ureaj. Jedna od najeih vrsta e-novca "elektroniki novanik", gde korisnici pohranjuju relativno male koliine novca na njihove platne kartice ili druge pametne kartice, koristiti za male uplate. No, e-novac takoer mogu biti pohranjeni na (i) koristiti preko mobitela ili na plaanje rauna na internetu. Nova E-Money Direktiva (2009/110/EC) (EMD) ima za cilj: omoguiti inovativan i siguran elektronski novac usluga

153

osigurati pristup tritu novim tvrtkama poticati stvarno i natjecanje izmeu svih sudeonika na tritu. To bi trebalo biti korist potroaa, poduzea i ireg Europskog gospodarstva. Direktiva se fokusira na modernizaciju EU pravila o elektronikom novcu, osobito donosi prudencijalno reim za institucije za elektroniki novac, u skladu sa zahtjevima za institucije za platni promet u Direktivi usluge platnog prometa. Pravila u e-novca Pravilnika moraju biti na snazi u svim zemljama EU-a do 30. travnja 2011. U Italiji, na primjer, ne moe se od 4 Prosinca (December) 2011 platiti sa iznosima vie od 1.000 eura gotovine. Novi talijanski premijer Mario Monti je ne-gotovinske isplate stavio pod visoki pritisak. Monti je bivi povjerenik EU financijskih usluga, a radeo je i prije uvoenja eura u srednjoronim planovima EU-a ZAMJENITI znaajan deo novanog plaanja u EU putem pametnih kartica i kontrolom financijskih tokova. U Njemackoj se planira od Kolovoza 2012 sa ukidanjem gotovine ili za pocetak sa njenim smanjenjem na minimum.
http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:YKGW_eIyVv0J:istinaisvjetlost.blogspot.com/2012/02/el ektronski-novac.html+&cd=13&hl=en&ct=clnk&gl=ba

...

154

Proces plaanja upotrebom E-Cash-a

http://bs.scribd.com/doc/25335615/Svetlana-Stosic ...

Elektronski novac menja papirni novac

Dr Neboja Radmilac Blog 24.03.2012 11:43

Spajanjem

Bank America i Nations Bank, predsednik Banc One, Don Mek Koj (John B. McCoy), koji je jednom izjavio da e u budunosti u bankarskoj industriji postojati samo petest velikih banaka, obelodanio je planove o spajanju njegove banke, sa First Chicago NBD Corp. Sve je ovo usledilo samo nedelju dana nakon objavljivanja planova osiguravajueg i brokerskog giganta, Travelers Group, da se povee sa Citicorpom, drugom po veliini bankom u Sjedinjenim Dravama.

Pie: Dr. Neboja Radmilac, specijalista za elektronsko poslovanje Slina pregrupisavanja poela su i u Evropi: setimo se ujedinjenja najveih vajcarskih banaka u United Bank of Switzerland. Gotovina je ve dobila itavu jednu novu dimenziju. Firma MasterCard, na primer, investirala je milione dolara u razvoj sistema za elektronski novac zvanog Mondex. Inteligentne Mondex kartice imaju ugraene mikroipove na koje mogu da se smeste ne samo elektronski dolari, ve takoe i jo pet drugih valuta, kratka medicinska istorija, pa ak i lini elektronski klju koji moe sve da otvori. U centru ovog novog sveta nalazi se konflikt izmeu konsolidacije i dezintermedijacije (tj.

155

uklanjanja posrednika, kao to su banke, iz finansijskih transakcija). U taboru dezintermedijacije koga predvode sovtferske firme poput Majkrosofta (Microsoft) i Intuita (Intuit) veruju da e budunost pripadati kompanijama koje ovladaju tehnologijom nove ere, firmama koje pruaju investitorima maksimalnu kontrolu nad njihovim finansijama putem sofisticiranih proizvoda, koji balansiraju rizik i prinos. Suprotni tabor koga predvode Mek Kol i drugi tvrdi da budunost pripada ogromnim finansijskim institucijama koje e pakovati investicije i pruati investitorima usluge od kolevke pa do groba: od osiguranja, preko kredita za kupovinu automobila, do aviokarata. Jedno je izvesno: banke dobijaju opasne konkurente u vidu softverskih firmi kao to su Microsoft i Intuit, a softver postaje osnova svega. Jedna od kljunih taaka u ovim mega poslovima jeste ideja da e inteligentni softver preoblikovati odnos izmeu banaka i klijenata. Ideja koja je u osnovi ove revolucije, jeste da su tehnologija i finansije postali jedno te isto. Karakteristike papirnog novca su svima nama dobro poznate. On je, recimo, lako prenosiv, opteprihvaen, i lako se skladiti. Ako nemate poverenja u banke, moete ga sakriti u neki sef ili koveg. Ali, papirni novac ima i svoje nedostatke. Ako ga izgubite moete se zauvek oprostiti s njime. Razmotrimo sada elektronski novac. Ideja je sasvim jednostavna: umesto da smetamo vrednost na papir, moemo da je upakujemo u jedan niz cifara koji je mnogo prenosiviji i (to je jo znaajnije) mnogo inteligentniji od papirnog novca. ta podrazumevamo pod pojmom inteligentni novac? S obzirom na karakteristike elektronskog novca, on se moe kontrolisati mnogo preciznije od papirnog novca. Umesto da aljete ek, novac moete poslati elektronskom potom preko Interneta, u ifrovanom obliku. Ovim ete sebi utedeti trud oko balansiranja ekovne knjiice na kraju meseca (softver za line finansije e se sam postarati za to). Va sin moe da smesti novac gde god eli na svoj prenosni raunar, na kreditnu karticu, pa ak (u ne tako dalekoj budunosti) i na mikroip koji mu je usaen ispod koe. Najbolje od svega je to to moete programirati novac tako da se on moe troiti samo za odreene namene. Moete isprogramirati da izvesna suma novca bude utroena za knjige, neto za hranu, a ostatak, recimo, za bioskop. Inteligentni, digitalni novac moe takoe da razrei i neke druge probleme papirnog novca. Ako izgubite digitalni novac, na primer, moi ete momentalno da ga zamenite nareujui vaem raunaru da poniti nestale elektronske novanice i da ih zameni novim. Pored toga, za razliku od papirnog novca koji prestaje da donosi kamatu u momentu kada ga podignete sa rauna, elektronski novac moe da donosi kamatu.

Mnogi smatraju da je najbolja stvar u vezi s elektronskim novcem ta to on moe lako da se prati, ime e se konano raistiti sa itavom kategorijom kriminala baziranog na papirnom novcu. Osniva firme DigiCash, Dejvid aum (David Chaum), kae da je papirni novac izvor svih zala. On tvrdi da e mogunost praenja elektronskog novca znaiti kraj za izvesne vrste kriminala: Da li bi kidnaper primio otkup u vidu eka? Jedna grupa teoretiara, predvoena aumom, smatra da elektronski novac treba da bude jednosmerno anoniman, tako da ljudi koji vre transfer novca mogu uvek da vide gde on odlazi, dok ljudi koji primaju

156

novac ne bi znali odakle on dolazi. Ovakav jednosmerni transfer reava neke probleme papirnog novca, poto je lake pratiti gde se novac troi. Elektronski novac ne poznaje granice. Revolucija u oblasti elektronskog novca prilino olakava izvesne oblike evazije poreza. Ove inovacije ak dovode u pitanje i ulogu centralnih banaka kao arbitara nacionalne novane mase. Ako ovakve inovacije postanu opteprihvaene, javnost nee vie morati da se oslanja na centralne banke kao direktne izvore medijuma razmene. Ovo je pogotovo uoljivo u sluaju elektronskog novca.

DEFINICIJA I OSNOVNE ODLIKE ELEKTRONSKOG NOVCA

Brojne inovacije koje se odigravaju u oblasti plaanja na malo poznate su pod nazivom elektronski novac (emoney) ili digitalni novac (digital cash). Elektronski novac predstavlja sistem koji omoguava nekoj osobi da plati robu ili usluge prenosei brojeve sa jednog raunara na drugi. Kao i serijski brojevi na pravim papirnim novanicama, brojevi elektronskog novca su unikatni. Svaki elektronski novac emituje neka banka i on predstavlja odreenu sumu stvarnog novca. Jedna od kljunih osobina elektronskog novca je ta da je, poput pravog novca, njegova upotreba potpuno anonimna. To jest, kada je kupac poslao neki iznos digitalnog novca trgovcu, ne postoji nain da se dobiju informacije o kupcu. Ovo je jedna od kljunih razlika izmeu sistema elektronskog novca i sistema baziranih na kreditnim karticama. Jo jedna kljuna razlika ogleda se u tome to primalac elektronskog novca moe ponovo njime da se koristi. Elektronski novac se moe koristiti za onlajn kupovinu. Potroai koji su zainteresovani za kupovinu elektronskim novcem imaju poseban softver na svom raunaru koji im omoguava da podiu novac sa svog rauna u banci u svoj novanik na raunaru. Prilikom kupovine, oni razmenjuju ovako podignuti novac sa nekim trgovcem u zamenu za proizvode ili usluge koje ele da kupe. Banka koja prima depozite u elektronskom novcu, zatim, otkupljuje novac koji je trgovac dobio. Mnoge kompanije nastoje da organizuju sisteme za plaanje putem elektronskog novca. U stvari, kako kau u CyberCashu, oni razvijaju sistem digitalnog novca. Meutim, jedina kompanija koja je, za sada, zaista plasirala proizvode bazirane na elektronskom novcu na trite je DigiCash. DigiCash, u stvari, ne prodaje proizvode bazirane na elektronskom novcu potroaima. Njihov model poslovanja elektronskim novcem sastoji se u tome da banke licenciraju njihovu tehnologiju.

FAKTORI KOJI UTIU NA RAZVOJ ELEKTRONSKOG NOVCA

Spremnost trgovaca da primaju elektronski novac bie uslovljena veliinom provizija koje uzimaju emitenti ili operatori, trokovima terminala i smanjenjem trokova rukovanja gotovinom. to se tie potroaa i trgovaca, kljuni faktor bie njihova spremnost da usvoje novu tehnologiju. Veina posmatraa veruje da e irenje proizvoda na bazi elektronskog

157

novca biti umereno u kratkom i srednjem roku ali da e, gledano na dui rok, ono biti mnogo ekstenzivnije. S obzirom na njihovu potencijalnu upotrebu i rast, proizvodi bazirani na karticama bili su dizajnirani tako da olakaju plaanja u svakodnevnim transakcijama na malo pa e, prema tome, predstavljati bliski supstitut banknotama i kovanom novcu. Modeli bazirani na softveru koristili bi se za obavljanje plaanja sa distance preko raunarskih mrea, pre svega Interneta. Verovatno je da e one zameniti kako gotovinu, tako i (do izvesne mere) druge bezgotovinske instrumente plaanja, kao to su ekovi ili nalozi za prenos."
http://www.svevesti.com/a227485-elektronski-novac-menja-papirni-novac

...

(TAJNA) SVRHA DIGITALNOG-ELEKTRONSKOG NOVCA

Poto verovatno i sami pogaate koja je glavna (tajna) svrha uvoenja digitalnog novca u ovu bankarsku pljakaku igru, rei emo samo kratko: Javna je tajna da rotildi u skoroj budunosti nameravaju potpuno povui iz optica papirni novac, kao poslednje (iako ne veliko) fiziko ogranienje u pljakanju sveta. Papirni novac je neka vrsta dokaza o koliini emitovanog novca, kojoj bankari pokuavaju da zametnu svaki trag, kako prevare ne bi bile previe vidljive i kako ne bi postojali kakvi-takvi dokazi koji im kvare posao, zbog ega na sve mogue naine pokuavaju da smanje koliinu papirnog i kovanog novca (trenutno jedinog donekle vrednog i realnog novca). Zato se u mngim zemljama donoenjem raznih zakona sve vie smanjuju mogunost gotovinskih transakcija i ograniava njihova visina (naravno, pod izgovorom brige za graane i njihove finansijske zatite).

NAJVEI SVETSKI DUNICI (prema nezvaninim podacima sa net-a)

SAD i Japan, uz Nemaku doskora najrazvijenije ekonomske sile (Kina ih upravo pretie), ubedljivo su i najzaduenije zemlje sveta:

158

Javni dug SAD (USA) prema nekim podacima na dan 13 Februara 2013. godine iznosio je nezamislivih 16.524 milijardi dolara (iako u taj dug ne ulaze finansijski derivati i ostali spekulativni novac, tako da stvarni ameriki dug po nekim procenama iznosi preko milion milijardi dolara)
http://en.wikipedia.org/wiki/United_States_public_debt " . , 3.23 (1990) 5,67 (2000). 2000- , 2007 : 2007 2011 9,01 14,79 . " http://www.statista.com/topics/836/national-debt/ (Ameriki bilion = evropski trilion = 1.000 evropskih milijardi)

Ako je verovati wikipediji, javni dug JAPANa 2011. godine iznosio je takoe neverovatnih 13.640 milijardi dolara
http://en.wikipedia.org/wiki/Japan_public_debt

Tik uz SAD je Evropska unija ije drave ukupno duguju preko 16 triliona dolara. Pojedinana lista najzaduenijih evropskih drava po podacima sa neta izgleda otprilike ovako: SR NEMAKA: preko 5,6 triliona dolara (5,6 hiljada milijardi dolara) FRANCUSKA: preko 5,6 triliona dolara ITALIJA: preko 2,6 triliona dolara HOLANDIJA: preko 2,6 triliona dolara PANIJA: preko 2,5 triliona dolara IRSKA: preko 2,3 triliona dolara LUKSEMBURG: preko 2,1 triliona dolara VELIKA BRITANIJA: preko 1,6 triliona dolara (s tim to za Britaniju postoji i podataka o preko 9 triliona dolara) ... ZEMLJE BIVE SFRJ: SLOVENIJA: oko 70 milijardi USA dolara HRVATSKA: oko 66 milijardi USA dolara SRBIJA: oko 32 milijarde USA dolara BOSNA I HERCEGOVINA: oko 8 milijardi USA dolara MAKEDONIJA: oko 5,5 milijardi USA dolara CRNA GORA: oko 2,1 milijardi USA dolara (Cifre su nezvanine i variraju zavisno od vremena iz kojeg je dug procenjivan i izvora informacija) U navedenim podacima prisutan je, izgleda, oigledan paradoks: ekonomski najrazvijenije zemlje (sa izuzetkom Kine, i Rusije) su ujedno i najvei svetski dunici. Ova injenica verovatno nije sluajna, jer su rotildski bankari, kao glavni poverioci tih i svih ostalih zemalja, verovatno svesni da se ti dugovi nikada nee vratiti, ali znaju da daljim zaduivanjem ovih najzaduenijih dunika postiu drugi cilj: koristei se politikim, vojnim, ekonomskim i ostalim potenicijalima tih zemalja, rotildi postiu politiku, vojnu, ekonomsku, tehnoloku, i drugu dominaciju nad ostatkom sveta.

159

Ako je tako, onda je oigledno da na svetskoj sceni imamo poptuno nelojalnu utakmicu u kojoj zemlje koje igraju poteno svaki dolar i evro moraju zaraditi svojim radom, dok ih SAD i EU kreiraju iz niega, tj. obinim potezom pera, a u poslednje vreme sve vie i klikom mia na raunaru.

TABELA NEKIH OD NAJZADUENIJIH ZEMALJA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19

16.080.000.000.000

30. 2011 5 2013 30. 2011 30. 2011 30. 2011 30. 2011 30. 2011 30. 2011 30. 2011 30. 2011 30. 2011 31. 2011 . 30. 2011 30. 2011 30. 2011 30. 2011 31 2011 30. 2011 31 2011 30. 2011 30. 2011

27.864 52.170 74.619 57.755 19.148 36.841 226.503 18,260 26.820 3.696.467 113.603 52.596 154.063 29.625 91.487 156.126 105.420 90.128 396 131.220 101.084

% 85 105 182 142 45 108 344 84 108.2 3,443 266 95 229 64 187 390 334 200 8.7 141 180

16.506.210.900.000 5.633.000.000.000 5.624.000.000.000 2.719.000.000.000 2.684.000.000.000 2.655.489.600.000 2.570.000.000.000 2.352.000.000.000 2.146.000.000.000 1.399.000.000.000 1.376.000.000.000 1.346.000.000.000 1.181.000.000.000 1.016.000.000.000 983.600.000.000 903.200.000.000 883.500.000.000 697.200.000.000 644.500.000.000 626.900.000.000

160

20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42

583.300.000.000 548.800.000.000 501.300.000.000 370.800.000.000 370.100.000.000 310.800.000.000 313.600.000.000 267.100.000.000 252.900.000.000 212.500.000.000 196.100.000.000 160.900.000.000 148.400.000.000 122.700.000.000 116.053.000.000 108.900.000.000 97.500.000.000 96.570.000.000 94.440.000.000 100.000.000.000 86.790.000.000 82.920.000.000 82.500.000.000

30. 2011 30. 2011 1. 2011 30. 2010 31. 2010 . 31. 2010 . 31. 2011 . 31. 2011 31. 2010 . 31. 2010 . 31. 2010 . 31. 2010 . 31. 2010 . 31. 2010 . 2008 30 2010 31. 2010 . 30. 2011 31. 2010 . 31. 2010 . 31. 2010 . 31. 2010 . 31. 2010 .

47.636 47.835 3,634 68.960 7.567 1,608 3,794 237 6.639 1,956 837 5,082 14.821 24.273 362.942 3,971 2,144 5,582 6,060 12,070 8,260 3,176 1,292

% 174 223 23 155 37 15 40 21 54 20 28 67 115 41 999 43 71 20 68 42 45 19 26

161

43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64

80.520.000.000 72.600.000.000 71.380.000.000 59.770.000.000 59.700.000.000 59.330.000.000 57.740.000.000 67.000.000.000 56.810.000.000 55.610.000.000 52.580.000.000 51.570.000.000 35.600.000.000 38.313.000.000 37.980.000.000 34.450.000.000 33.450.000.000 33.290.000.000 32.610.000.000 32.000.000.000 30.900.000.000 30.610.000.000

30. 2010 31. 2010 . 31. 2010 . 30 2010 31. 2010 . 30. 2010 31. 2010 . 12. 2012 . 31. 2010 . 31. 2010 . 31. 2010 . 30. 2010 30. 2012 31. 2011 31. 2010 . 31. 2010 . 31. 2010 . 31. 2010 . 31 2008 . 30. 2011 30 2010 . 31.

1,613 2,570 41.988 636 13.519 10.926 1,269 343 15.754 1,906 1,641 25.555 6,261 18.527 946 8,815 379 1,126 37.812 9,995 4,178 391

% 23 31 55 32 99 68 20 33 43 19 64 47.6 90 146 55 88 32 22 129 80 80 14

162

2010 . http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_external_debt

Treba imati u vidu da su datumi procene dugovanja razliiti i da se kreu od 2010. do 2013. godine, i da u tabeli ima i krupnih greaka: Japan bi, na primer, po mnogim procenama trebao biti na drugom mestu najzaduenijih po ukupnom saldu sa preko 13 triliona dolara duga. Ono to je u ovoj tabeli posebno zanimljivo je dug Luksemburga (zemlje sa svega 600.000 stanovnika), koji iznosi preko dve hiljade milijardi dolara, to je neuporedivo vie od duga jedne Kine, na primer, koja broji preko dve milijarde stanovnika, a iji dug iznosi "svega" oko 700 milijardi dolara. Ako se umesto ukupne sume duga, kao mera uzme koliina duga u odnosu na broj stanovnika, i ako izuzmemo SAD sa njegovim ukupnim dugovima koji ukljuuju i spekulativni novac, tada bi Luksemburg bio prvi na listi sa 3.696.467 US dolara po glavi stanovnika, a 100 mesta iza njega bio bi Island sa 362.942 US dolara. ...

A sada jo jedan izvrstan tekst legendarne Ivone ivkovi:

KO VLADA SVETOM?
KAKO PRODATI NITA I ZARADITI - HILJADE MILIJARDI DOLARA

Pie: Ivona ivkovi Mnogi bankarski i ekonomski eksperti, a posebno politiari barataju danas pojmovima koo to su: kupovna mo; potroaka korpa; inflacija; hiper inflacija; devalvacija; kamatna stopa; zatezna kamata; prezaduenost, duniko ropstvo; anuiteti; reprogram duga; MMF; Pariski i Londonski Klub, Svetska banka, IDA programi, donacije; investicije; klizni kurs; devizne rezerve itd.

163

Da li znate ta sve to znai? Ne, ne trudute se da razmiljate. Svi pojmovi slue upravo zato da bi ste manje znali i manje shvatali kako ste surovo i perfidno prevareni, OPLJAKANI I ZA ITAV IVOT PTRETVORENI U ROBA. Ne shvatate? Naravno. To vam niko nije rekao, nije bilo o tome diskusije u parlamentu, na televiziji, u novinama Logino, jer onda pljaka ne bi bila uspena. Ali poto je prevara savreno dobro izvedena i vi sada nita ne moete promeniti, moete da saznate ta je NAJVEA PREVARA NA SVETU. Proitajte ovo.
KAKO JE NASTAO NOVAC

Svi smo uili da je prvi vid trgovine bila robna trampa. Ljudi su direktno razmenjivali robu: ovcu za kravu, kravu za kukuruz, kukuruz za paradajz, ugalj za drvo, drvo za cigle itd. Kada je roba u razmeni postala vea, bilo je nezgodno nositi veliku koliinu robe sa sobom pa su se umesto toga ljudi sloili da nadju neku sporazumnu vrednost koja bi posredovala u trampi. Moglo se prihvatiti bilo ta - pare koe ili kosti ili metala. Sve je bilo stvar dogovora i opte saglasnosti u jednom drutvu. Najee su kao jemstvo u trgovini koriene kovanice od nekog postojanog metala - zlata, srebra, nikla, bakra Vrednost odredjene kovanice bila je opte prihvaena konvencija. Za to je jamio vladar drave ili poseda. Naravno, uslov za ovakav vid trgovine podrazumevao je poverenje svih u vladara i spremnost svih da ovakvu konvenciju prihvate. Tako je nastao sistem robne razmene gde se vrednost svake robe predstavljala odredjenom koliinom kovanica, a kovanice su predstavljale zamenu za vrednost robe koja bi se mogla razmeniti. Dakle, same po sebi kovanice nisu imale vrednost osim one koju im je davala roba za koju su se mogle zameniti. Nisu se mogle jesti, obui, koristiti za gradnju, grejanje ili prevoz. Korienje ovih kovanica stvorilo je i potranju za metalom od kojih su se kovale, pa je tako i odredjeni metal imao veu ili manju vrednost na tritu, to je zavisilo od njegove tranje. Kako se vremenom koliina robe u razmeni poveavala, bilo je potrebno sve vie kovanica, pa je i njihovo noenje vremenom postalo nezgodno. Trgovac na veliko bi morao na pijacu da nosi itav sanduk ili teke kese zlatnika i srebrenjaka, to je bilo i opasno zbog pljakaa. Tada su na scenu stupili zlatari nudei svoje usluge. Oni su imali dobro obezbedjene i iskovane sanduke u kojima su uvali zlato. Zato su ljudi svoje zlatne kovanice sve ee ostavljali na uvanje u sanducima kod njih. Ovi su im tu uslugu naplaivali kojim zlatnim ili srerbrnim noviem, a za koliinu deponovavog zlata ili drugih kovanica izdavali papirnatu potvrdu (priznanicu) na kojoj je pisalo kojih kovanica ima vlasnik na raspolaganju. Vremenom je ovakva priznanica sve ee bila u opticaju kao sredstvo u razmeni robe. Umesto da svaki as dolazi i podie svoje zlato, vlasnik deponovanog zlata bi davao priznanicu treem licu u zamenu za robu, a ovaj je sa tom priznanicom opet mogao u svakom trenutku da podigne kovanice kod istog zlatara. Priznanica se tako pokazala mnogo praktinija i postala je veoma popularna, pa su kovanice sve vie bile na uvanju kod zlatara, a sve manje u kesama i sanducima samog vlasnika. A kako je to izgledalo kod zlatara? Na primer, izvesni Petar bi deponovao 20 funti zlata i za to uzeo priznanicu na 20 funti. Ali prolo bi i godinu dana kako se ne bi pojavio da podigne svoje zlato. Jednostavno trgovao je samo sa priznanicom. Za to vreme njegovo zlato je stajalo. Kod zlatara se u medjuvremenu pojavio Toma i pitao da li moe da pozajmi 20 funti zlata na 6 meseci i tu pozajmicu plati sa kamatom. Kao garanciju da e platiti ponudeo je svoju kuu.

164

Zlatar je tada procenio da bi to mogao da uradi, jer se Petar ve godinu dana ne pojavljuje da podigne svoje zlato, pa se moda se nee pojaviti ni narednih est meseci. Tako je odluio da rizikuje i pozajmi Petrovo zlato Tomi. Ali, nije mu ga dao fiziki, ve je samo izdao potvrdu da Toma kod njega ima zaloeno 20 funti zlata. Realno stanje je sada bilo takvo da su u opticaju bile dve potvrde kao garancija za postojanje 40 funti zlata, iako je zlata bilo samo 20 funti. To je bila ista prevara, jer je zlatar znao da jednu priznanicu izdaje na nepostojee zlato. I ne samo to. Toma je verovao da od tog trenutka zaista ima kod zlatara 20 funti zlata, a ne samo priznanicu. Ali, glavni deo prevare tek sledi. Izdavanjem druge priznanice, Tomi na 20 funti, kreirana je nova zamena za vrednost, zapravo stavljena je u opticaj potvrda o postojanju vrednosti koje realno NEMA. Ta vrednost se vodila kao DUG, koji je stavljen Tomi na teret, a koji e postati stvarna vrednost onda kada on taj dug otplati stvarnim radom i stvarnom robom koju bude morao da proda. Kada je Toma vratio zlataru dug i doneo pravo zlato u iznosu od 20 funti plus 10% kamate, on je zlataru dao pravu vrednost od 22 funte stvarnog zlata koje je kupio prodajom svog stvarnog rada i stvarne robe. Zlatar je, medjutim, doao u posed 22 funte zlata bez ikakvog stvarnog rada bez prodate robe. Jer, napisati nekom priznanicu nije nikakav rad. Samo rizik da se prevara ne otkrije. Nakon to je zlatar video kako je uspeno i lako zaradeo 22 funte zlata, odluio je da na istu sumu, od deponovanih Petrovih 20 funti, izda na zajam jo tri priznanice. Tako su se u opticaju za istih 20 funti zlata nale etiri papirnate priznanice koje garantuju donosiocu po 20 funti zlata, to je ukupno 80 funti zlata. Tako je zlatar kreirao iz NIEGA jo 60 funti zlata plus kamata po 10 % , to znai 66 funti. Tako e zlatar kada se ovaj dug izmiri imati 88 funti zlata stvorenih bez rada - IZ NIEGA! Ukoliko mu dunici ne isplate dug sa kamatom , preuzee i njihovu zaloenu imovinu- zemlju ili kuu. A to je stvarna vrednost. Tako je pare papira, obina priznanica, donosilo zlataru stvarne materijalne vrednosti, bez ikakvog rada.
BANKARSTVO POIVA NA PREVARI

Bio je to poetak bankarstva, a sistem kreditiranja kakav danas poznajemo poiva upravo na tome - na kreiranju novca iz NIEGA. Taj novac se zove DUG. ta se dogadja kada vi u banci uzimate kredit na 100 000 evra na 25 godina? Jednostavno banka vam upie na va raun 100 000 evra. Plus 15% kamate - pa jo klizajue- na kraju moe da ispadne ukupno 200 000 evra. Sve to proglasi se vaim dugom banci. Dug otplaujete svojim radom koji zaista stvara neku vrednost. Ali, ako ne uspete da otplatite nakon 25 godina kredit, vaa rad i vaa kua koju ste kupili pripada bankarima. Mi verujemo da papir na kome pie 500 dolara ili evra i koji drimo u ruci ima vrednost kojom moemo dobiti robu ili uslugu koja se na tritu vrednuje toliko. I to nije problem, sve dok ga moemo zameniti za robu. Ali, problem je kada zaboravimo da novac sam po sebi nema vrednost, ve je on samo oznaka, merilo, neke stvarne vrednosti. Kao kada bi ste rekli da ne moete zavriti radove na auto putu jer vam nedostaju kilometri? Ali kakvu vrdnost ima novac kreiran iz NIEG? Takav novac se naziva spekulativnim kapitalom. Njemu vrednost daju bankari. Taj novac, zapravo papir, oni prodaju kao robu koju sami "prave"i procenjuju.
MEDJUNARODNI BANKARI POSTAJU GOSPODARI DRAVA

Ovakav nain stvaranja vrednosti iz lano izdatih priznanica uinio je prve bankare jo u

165

srednjem veku, veoma bogatim ljudima. Tako se oni vie nisu zadovoljavali zaradama na sitnim depozitima gradjana, ve su traili vie. U sedamnaestom veku dolo je do sukoba holandskih bankara sa engleskom dinastijom Stjuarta. Bogati bankari Evrope su se udruili i finansirali Vilijama od Orana koji je svrgao Stjuarte invazijom na Englesku i postao Kralj Vilijam III. Pred kraj esnaestog veka Engleska je bila finansijska ruina, zalihe zlata i srebra potroene, a gradjanski rat je zamenjen ratom sa Francuskom i Holandijom narednih 50 godina. Zemlja je bila u bednom stanju, a Vilijam nije mogao da plati vojsku.

Vilijam od Orana Hitno mu je bio potreban novac. Ali, umesto da ga sam kreira i njime zadui gradjane u iznosu od 20 miliona funti, to je komotno mogao kao kralj (jer novac je samo usvojena konvencija za trgovinu, zar ne) prihvatio je "pomo" prijatelja bankara, uz "malu" protivuslugu. Traili su mu da otvore svoju privatnu banku koja bi dobila status centralne banke. Za uzvrat oni bi uneli u nju svoj zlatni depozit na osnovu koga bi izdavali hartije od vrednosti, kreirali i tampali novac i pozajmljivali dravi. Pretpostavljete ve kako bi to radili. Tako je 1694. nastala Bank of England, prva privatna banka u svetu koja je dobila legalno pravo da izdaje novac. U osnivakoj povelji stoji i besmrtna odrednica: "Ovoj banci pripada sva dobit od kamate na novac koji ona kreira iz NIEGA (out of nothing)". Tako umesto da vrednost koju predstavlja novac bude zasnovana na radu i proizvodnji i razvijanju sopstvene ekonomije u skladu sa tim, Engleska je kao drava poela da uzima kredite (znate ve kakve) i zaduuje se ogromnim kamatama.

Osnivaka povelja iz 1649.

TA JE NACIONALNI DUG

To je u Bank of England registrovano kao nacionalni dug. Ove kamete i dugove su zapravo otplaivali gradjani putem poreza, a kada bi otplata dravnog kredita kasnila sledile su i zatezne kamate, pa je drava morala da poveava takse i jo vie globi narod. Naziv "Bank of England" uzet je upravo da bi se gradjanima ulilo poverenje asocirajui ih na neto

166

nacionalno, iako je to bila privatna banka. Imena njenih najveih deoniara nikada nisu otkrivena, ali se zna da su preuzeli obavezu da uplate 1,4 miliona funti u zlatu i tako kupe svoj udeo. Uplatili su samo tri etvrtine od jednog miliona. Ipak, bez obzira na tu "malu tehniku manjkavost" banka je 1704. poela da prodaje akcije kako bi uveala poetni kapital. Naravno, odmah je poela i da daje novane pozajmice (znate ve kako). I ameriki predsednik Vudro Vilson dobio je "pomo" od bankara. Prvo su mu pomogli da postane predsednik finanisranjem izborne kampanje, onda su mu pokrili jedan veliki finansijski dug, odnosno neku ucenu, iz mladosti. Tako je 1913. Vilson u Kongresu "proturio" zakon po kome udruenje najveih privatnih banaka, Federalne rezerve, moe da tampa novac bez zlatne podloge odnosno kreira ga iz NIEGA. Od tada sve do danas, amerika vlada mora da pozajmljuje dolare od ove mone grupe finansijskih mahera i stvara ogroman nacionalni dug. Tako privatna centralna banka (FED) kreira milijardu dolara koje sa kamatom od tri posto daje vladi SAD i stvara nacionalni dug. Ovaj novac vlada distribuira komercijalnim bankama sa kamatom od 5%, koje ga prodaju gradjanima i preduzeima sa kamatom 7 posto ili vie. Dakle, svako je u lancu napravio dug sa istom svotom novca (jednom milijardom dolara) kreiranom iz NIEGA. To je kao neispravan kalkulator koji ima greku i, na primer, stalno ukucava broj sedam. I bilo koji broj da se ukuca on se mnoi sa sedam. Tako kalkulator uvek daje pogrean rezultat. Dva puta dva postaje 28, tri plus etiri postaje 49, i tako dalje. Ako operator koristi ovakav kalkulator za izradu svojih rauna ili za raunanje kamate ubrzo e se nai u vrteci traei neki smisao. Na ovoj finansijskoj vrteci danas se okree itav svet. Pre 50 godina u svetskim funansijkim tokovima bilo oko 5% ovog spekulativnog novca, danas je 97 % kapitala koji cirkulie spekulativno. Nacionalni dug je 1996. u Velikoj Britaniji iznosio 380 milijardi funti, od ega je 30 milijardi funti samo kamata. Sa dugovima komercijalnih banaka on danas iznosi preko jedan trilion funti(u Britaniji je to broj sa 18 nula). SAD, namonija i "najbogatija" zemlja, danas ima ukupan dug, preko 40 triliona dolara, nacionalni dug je blizu 9 triliona (ameriki trilion ima 12 nula). Japan je druga u svetu najbogatija ekonomija i ima nacionalni dug 3 triliona dolara. Dugove imaju i sve ostale drave u svetu. I to to je najvea legalna prevara u istoriji ovenstva. Tako je jedna grupa lihvara u periodu od tri stotine godina postala ugledna svetska bankarska elita, a danas su praktino gospodari sveta. Bukvalno, nema drave, nema oveka na planeti, nema kompanije koja njima ne duguje novac. Taj dug je toliki da nikada ne moe biti otplaen! Jer ako bi neka drava i htela da dug otplati, morala bi da povue iz novanih tokova sav novac i sve hartije od vrednosti. To bi dravu dovelo do potpunog sloma. To je beskonana igra brojki, zaduivanja i stvaranja vrednosti - koje nema. Pretvaranje novca u robu koja se trino vrednuje i prodaje ne samo da je bankare stvorila bogatim ljudima, ve je najvei deo oveanstva pretvoren u robove. Jer, sa spekulativnim (zamiljenim) novcem bankari su stotinama godina kupovali realna bogatstva: zemlju, naftu,

167

rudnike, ljudski rad. Investirali su u gradnju inftastrukture u brojnim dravama sveta, dok su istovremeno irili svoju bankarsku imperiju. Posledica takvih investicija je da uzamiljeni novac irom sveta isisava prave vrednosti tudju robu, rad i sirovine. Naravno, primetili ste i kod nas da se poslednjih godina otvaraju iskljuivo strane banke. itav svet danas je podeljen na one koji rade i stvaraju istinske vrednosti i one koji te stvorene vrednosti bez rada prisvajaju. I ma koliko pojedinci i nacionalne ekonomije radili i stvarali, uvek ostaju u dugovima. A bez ekonomske nezavisnosti, nema ni stvarne ljudske slobode.
MODERNO ROBOVLASNITVO

Ovo moda nekome lii na davno ukinuti robovlasniki sistem. Ne, ne samo da lii, ve dananje drutvo to i jeste. itav svet se danas i formalno ustrojava upravo ka takvom sistemu gde e najvei deo oveanstva raditi i stvarati za malu i odabranu elitu bankara i njihovih izvrnih upravitelja, koji se modernim renikom zovu menaderi. Primetili ste koliko bankari otvaraju kola za internacionalne menadere i takozvane finansijske eksperte? Oito, ako je svaki gradjanin na planeti zaduen, ako je svako preduzee zadueno, svaka drava, gde su onda ovi bankari nali taj novac kojim nas kreditiraju? Nisu ga nali nigde. Oni su ga izmislili. "Dajte mi da kontroliem novane tokove u nekoj dravi, i nije me briga ko pravi zakone" shvatio je odavno Amel Mejer Rotild, osniva dinastije koja ve tri veka dri pod kontrolom ekonomiju Velike Britanije i njenih kolonija, od kojih je najvea SAD. Jo 1913. ameriki kongresmen arls Lindberg proroki je upozorio predsednika Vudro Vilsona i Kongres ta e doneti njihova odluka o davanju prava privatnoj banci (FED) da kreira novac: "Kada predsedik potpie tu odluku, legalozovae nevidjivu vladu koju ini monetarni monici". Uzalud. Nisu ga posluali.

arls Lindberg I Tomas Deferson je shvatio kakva se opasnost sprema Americi: "Verujem da su privatne banke opasnije za nau slobodu nego najjae armije. One su ve podigle novanu aristokratiju koja ponitava mo vlade. Ova mo bankarima mora biti oduzeta i vraena narodu". Uzalud je govorio. "Ko god kontrolie koliinu novca u bilo kojoj zemlji, aposlutni je gospodar industrije i privrede. Kada shvatimo da je itav sistem veoma lako kontrolisan, na ovaj ili onaj nain, od nekolicine monih ljudi na vrhu, neete biti upozoreni kako periodi inflacije i depresije nastaju", rei su amerikog predsednika Dejmsa Garfilda.

168

Samo nekoliko nedelja nakon ove izjave na njega je izvren atentat, 12. jula, 1818. Predsednici Abraham Linkoln i Don Kenedi pokuali su da izvre moneterne reforme kojima bi povratili izdavanje novca u okvire dravnih institucija. U ovome su obojica spreeni na isti nain - atentatom. Njihovi naslednici odmah su najavljene reforme obustavili. I genijalni izumitelj Tomas Edison pimetio je zavisnost drave od bankara i to izrazio istom logikom: "Ako naa drava moe da izda dolarsku obveznicu, moe da izda i dolarsku menicu. Elementi koji obveznicu ine dobrom, ine dobrom i menicu". " Apsurdno je da naa zemlja moe izdati 30 miliona u obveznicama, a ne moe 30 miliona u novcu. I jedno i drugo obavezuju na plaanje, ali jedna popunjava zelenaa, a druga pomae ljudima". Uzalud.
CILJ BANKARA JE SVETSKA VLADA

Mogu li vlade drava, koje su gradjani na demokratskim izborima birali, da spree bankare da gospodare naim ivotima? To se od vlade i oekuje, zar ne? Mogle bi vlade, naravno, kada bi pojedinci koji imaju mo da o neemu odluuju bili van kontrole bankara. A videli smo kako su zavrili oni koji nisu bili pod kontrolom, a kako su radili oni pod kontrolom. Ali, da bi svaki takav in nacionalnih vlada predupredili, bankari su shvatili da je vano unititi sve nacionalne centralne banke, osloboditi drave granica, kako bi fiktivni kapital mogao slobodno da cirkulie, obesmisliti i ukinuti nacionalne vlade i umesto drava stvoriti medjunarodne organizacije i multinacionalne korporacije i bankarske institucije. I naravno medjunarodne monete, poput evra. Kljune odluke bi tako donosili politiari u medjunarodnim organizacijama kao to su EU, UN, NATO, MMF... koje bi bankari mnogo lae kontolisali.

Dakle, globalizacija , odnosno smanjivanje broja mesta na kojima se donose politike i ekonomske odluke, cilj je Novog Svetskog Poretka. Stoer okupljanja nije SAD kao takozvana "najmonija sila", ve internacionalna bankarska elita.

VETINA UMNOAVANJA NOVCA

Odakle tolika mo bankarima? Da li su sve to uspeli samo tamapanjem novca? Naravno, da nisu. Specifian smisao za kreianje novca iz niega dopunjen je i specifinim shvatanjem biznisa. Taj specifian smisao za posao ogledao se u shvtanju da se odredjeni dogadjaji koji mogu uticati na trina kretanja mogu preduprediti, ili jo bolje vetaki i pod kontrolom izazvati. A najbolji posao za bankare je rat i svaka druga krizna situacija, gde se ekonomske vrednosti preko noi menjaju. Zato su se bankari izvetili u etiri najunosnija posla: finansiranje ratova, igra na berzi, kontrola infomacija (medija) i trgovina stratekim sirovinama. Ove vetine i poslove bankari su negovali i razvijali vekovima.
ROTILDI PRVI NAPRAVILI OBEVETAJNU MREU

169

Saznanje o tome koja bi dinastija u evropskim dravicama i grofovijama mogla imati najjai uticaj, ko bi koga mogao svrgnuti sa vlasti i doi na presto, gde se sprema rat, kome eventualno pomoi novanom pozajmcicom, gde investirati, sve je to bilo od neprocenjive vrednosti i bankarska porodica Rotild je marljivO prikupljala takve podatke. Tako su Rotildi, pre dve stotine godina, imali svoje trgovake agente locirane u svim glavnim evropskim centrima trgovine i prestonicama. Bila je to prava obavetajna mrea koja je prikupljala podatke o moguima previranjima na dvorovoma.

Amel Rotild, osniva bankarske dinastije Poruke su izmenjivali preko mree kurira , a potanska sluba iji su oni bili vlasnici pretvarala se u pravu pijunsku mreu. Njihovi potanski fijakeri putovali su drumovima, brodovi su ili preko Lamana. Njihova njukala u liku sitnih trgovaca i potara bili su na ulicama, na pijacamama berzi. Nosili su ke novac, obveznice, pisma i vesti. Obratite panju na poslednje- vesti. Vesti koje su njihovi glasnici donosili pokretale su berzu. Od tih infomacija zavisila je cena mnogih akcija. U vreme bitke kod Vaterloa, nije bilo dragocenije vesti nego kakav e ishod biti. Od toga je zavisila budunost itavog evropskog kontinenta. Ako bi Napoleon pobedeo bio bi neosporiv gospodar na itavom evropskom tlu. Ako bi izgubio, Engleska bi odravalala balans uticaja u Evropi i mogla bi ga vremenom i proiriti. Rotildi su kredit u zlatu dali i jednoj i drugoj strani - i Napoleonu, koga su finansirali i doveli na presto i Velingtonu, da opremi svoju vojsku i sukobi se sa Napoleonovim carstvom. Od ishoda bitke zavislo je ko e ta dobiti, a ko izgubiti. U igri je bilo veliko bogatstvo. Berza u Londonu se grozniavo punila toga dana, dok su trgovci i bankari ekali vesti o ishodu bitke. Ako bi Engleska izgubila njene dravne obveznice, konsuli, izgubile bi vrednost, dok bi im u sluaju pobede vrednost vrtoglavo porasla. Natan Rotild je imao poverenike koji su radili na obe strane linije fronta kako bi sakupili to vie informacija o tome kako bitka napreduje. Drugi njegovi agenti imali su zadatak da stoje na raspolaganju i prenesu kratak izvetaj specijalnoj komandi koja je bila locinara u blizini. Kasnog popodneva, 15. juna 1815. Rotilodov glasonoa je pourio preko kanala u Englesku. Imao je kod sebe vrhunsku tajnu. Sutradan, u zoru, sreo se sa samim Rotildom. Natan je kratko analizirao dobijene informacije i odmah se uputio na Londonsku berzu.

170

Atmosfera na berzi je bila fanatina. Svi su ekali vesti. Rotild, koga savremenici opisuju kao hladnokrvnog, pronicljivog i izopaenog oveka, bez trunke emocija, ledenog pogleda, bez due, stigao je na berzu i stao kraj svog stuba. Bez ikakve emocije itljive na licu, dao je svojim berzanskim agentima diskretan znak koji su samo oni mogli da rastumae. Istog trenutka oni su poeli da prodaju engleske konzule. Stotine hiljada dolara vredni konsuli nali su se na berzi i njihova vrednost poela je vrtoglavo da pada. Natan se lagano naginjao na stub gledajui prizor reakcije prisutnih. Prodavao je, prodavao i prodavao engleske dravne obveznice. Vrednost konsula je potpuno opala, a medju prisutnima je polako zavladala uskomeanost. Na usnama im se sve ee se ulo: "Rotild zna", "Englezi su izgubili kod Vaterloa", "Rotild to sigurno zna". U trenutku je nastala prava panika i ljudi su jurnuli da se oslobode sada skoro potpuno bezvrednih konzula i da ovaj papirni novac zamene za zlato ili srebro, kako bi povratili makar deo njihove vrednosti. Nakon nekoliko sati grozniave trgovine jedan konzul se prodavao po ceni od pet centi za dolar. Rotild je i dalje hladnokrvno stajao pored svog stuba. Sasvim diskretno dao je ponovo znak svojim agentima, ovaj put drugaiji. Istog asa desetine njegovih berzanskih agenata krenule su ka pultu za kupovinu i kupile svaki obezvredjeni konsul budzato. Samo nekoliko trenutaka kasnije stigle su potanske koije i donele zvanine vesti sa bojita. Engleska je bila pobednik i novi gospodar Evrope. U sekudi je engleski konsul dobio astronomsku cenu, daleko veu nego to je imao ikada ranije. Rotildovo bogatsvo preko noi je uveano dvadeset puta i on je tada postao glavni kontrolor nad britanskom ekonomijom. Ostao je to, veruje se, i danas. Iako je Bank of England, 1946. formalno nacionalizovana, to nije znaajno promenilo uticaj privatnih bankara na britansku ekonomiju jer se guverner i vlada pitaju samo o tome koliko e novanica i kovanog novca biti puteno u opticaj svake godine. Medjutim, ke novac se odavno koristi samo neznatno u ukupnim finansijskim transakcijama. Tako je nacionalizaija centralne banke u Britaniji dala gradjanima samo utisak da je dravna ekonmija u rukama drave. Veina finansijskih transakcija danas se obavlja samo preko ekrana na komputeru, sa apstraktnim raunima i brojkama i, naravno, sa spekulativnim kapitalom. To nema veze sa stvarnom ekonomskom moi drutva i pojedinaca. ta vie, to ne umanjuje kamatu koju vlada treba da plati na ime starih dugova Banci. Pre samo nekoliko godina objavljeno je da je isplaen dug iz vremena Napoleonovih ratova. Eto, gde ide novac od poreskih obveznika u Britaniji i zato se veruje da je mo Rotildovih

171

nesmanjena.

PLATNE KARTICE KAO ORUIJE ZA POROBLJAVANJE

Cilj dananjih privatnih internacionalnih bankara je zato da se ke potpuno eliminie iz upotrebe i da gradjani koriste platne kartice - plastni novac. I ne samo to. U planu je da sve zemlje lanice EU uvedu nove line karte (biometrijske) koje e pored svih podataka smetenih u ipu registrovati i podatke o svim raunima vlasnika, a bez line karte i bez platne kartice nee biti mogua ni jedan finansijska transakcija. Zadueni ljudi nee moi nita da plaaju, dok ne izmire dug banci. Tako, stanovnik EU, ako sluajno izgubi ID karticu ili platnu karticu, nee moi da pazari ni hranu. Bukvalno, ivot svakog oveka zavisie od kartica, a karticama e raspolagati bankari. Pogledajte ta pie na vaoj platnoj kartici- ona je vlasnitvo banke. Bankari e tako raspolagati naom ekonomskom moi po sopstvenoj volji. Najtee e biti politikim protivnicima bankara, kada jednog dana odu u samoposlugu i otkriju da im je banka stornirala raun. Ovo mono oruje medjunarodnih bankara, ve je odavno i kod nas postalo sastavni deo ivota. Mnogi nai gradjani misle da je posedovanje kreditne kartice stvar viskog standarda. Nema sumnje, ono nas zaista pribliava zapadnom "ropstvu".
KOME SLUI "MEDJUNARODNA ZAJEDNICA"

Da bi se sve ovo sprovodilo u nacionalnim dravama, neophodna je politika kontrola nacionalnih elita. Drava je mnogo, pa je zato neophodno njihovo ujedinjavanje u sistem koji e imati manje inovnika. Taman onoliko koliko bankari mogu kontrolisati. Zato su izmiljene takozvane "medjunarodne institucije". Pogledajmo kako je pronicljivo i veto upravo jedan Rotild preko svojih ljudi planirao da vri kontrolu nad finansijama SAD, koja je bila britanska kolonija skoro 100 godina, a moda to ostala i danas. U jednom svom izvetaju ovo otkriva pukovnik (samo po nadimku) Edvard Mendel Haus, Rotildov ovek za uticaj na predsednika SAD-a. Izvetaj je datiran 10.juna 1919. i tek nedavno je otkriven. Da li se danas neto sutinski promenilo i kuda ide svetska politika, itaoci e sami lako zakljuiti. Izvetaj je podnet tadanjem britanskom premijeru Dejvidu Lojdu Dordu, koji je pre stupanja na tu funkciju bio advokat Svetske Cionistike Organizacije. Izvetaj iznosi podatke o tome kako napreduju pripreme za mirno vraanje Amerike kao kolonije u dominion tajne organizacije koja se zove "KRUNA". Sedite "Krune" je u Londonu, a zamisao "zaverenika" je da preko formiranja Lige Naroda, nakon Prvog svetskog rata, ostvare britansku hegemoniju u itavom svetu. Haus tako pie britanskom pemijeru: "Spakovali smo ovaj plan u mirovni ugovor tako da ga svet mora prihvatiti radije nego nastavak rata. Liga je u biti Imperija sa Amerikom kao kolonijom prihvaenom na isti nain kao i ostale nae kolonije". Haus dalje analizira mentalitet Amerikanaca, za koje kae da su "neizleivo naklonjeni herojstvu i velikim podvizima, te se njima veoma lako moe manipulisati". Glavni igra bankarima je Vudro Vilson, koga savetuju ljudi "Krune".

172

Haus i Vilson U Izvetaju se otkriva i da je "Kruna" preuzela kontrolu nad Amerikom jo za vreme mandata Teodora Ruzvelta /1901-1909/, kada je bankarska ekipa Rotild - Morgan ve kontrolisala 25% amerike ekonomije. "Mi sada drimo sve amerike novine i izolujemo Amerikance od svakog neamerikog uticaja, kao da su na drugoj planeti. Ovo realizujemo uz pomo "Asosijeted presa" u drugih naih informativnih agencija". Prosto reeno: kontrolu javnog mnjenja u Americi potpuno su jo tada preuzeli bankari. Dananji globalni mediji su svi u njihovom vlasnitvu. Haus dalje navodi kako SAD "igraju spolja kao da su nezavisna drava, ali potvrda da rade za nas i da su samo kolonija je to je predsednik Vilson otkazao realizaciju velikog plana o izgradnji amerike mornarice, i vodjstvo na okeanu prepustio Britaniji". "Nije li naa anglo-amerika alijansa postala dominantna u finansijskom svetu", hvalisavo primeuje svoj uspeh Haus. Haus dalje navodi kako su bankari "Krune" finansirali izgradnju japanske ratne flote, one iste koja e neto kasnije ratovati sa SAD. U izgradnji flote korien je elik iz Engleske. "Ne pokazuje li to koliko su SAD i dalje zavisne od nas?" "Novcem koji smo pozajmljivali US vladi za ratne ciljeve, iskoristili smo da kupimo naftna polja u Kaliforniji, Meksiku i Junoj Americi". "Rat nas je uinio gospodarima najveeg dela svetskih sirovina". Dakle, osnivanje Lige naroda je bio plan da se suverenost ove mone drave- kolinije transferie pod okrilje "Krune". Zahvaljujui jakoj opoziji koju su tada u Kongresu inili republikanci, SAD je odbila ovaj "mirovni plan" i osnivanje Lige naroda je propalo. Ipak, zavera bankara je samo privremeno prekinuta. Judeo-bankari su, sada se to pouzdano zna, kasnije finansirali i Hitlera (svaki rat je brat) i izazvali veliku ekonomsku depresiju u SAD. O ljudskim rtvama i jevrejskom holokaustu ne treba govoriti, jer je to za judeo-bankare samo kolateralna tata. Zanimljivo je da su prestraeni evropski Jevreji iprihvatili nakon rata da se presele u novu dravu Izrael, koju su

173

upravo stvorili Rotildi kupovanjem palestinskog zemljita. Do tada su to Jevreji odbijali. Isti bankari uveli su svojim lobiranjem SAD u Drugi svetski rat iako SAD nisu imale nikakav interes kao drava da ratuju u Evropi. Prvobitno zamiljena Liga naroda je ipak zaivela kao oganzacija Ujedinjenih nacija 1945. Bankari svoju borbu nastavljaju upravo kroz nameru da UN danas reorganizuju tako da bude potpuno pod njihovom kontrolom, a stalni teroristiki napad i sejanje straha od terorizma je njihova namera da jo jenom pokrenu ratnu maineriju u svetskim razmerama. Zato su "teroristi" svuda. Ali, ova igra judeo-bankara je danas shvaena, i svet se polako ujedinjuje u drugi front antiglobalistiki. Nacije, religije i stvarni ekonomski status drava u ovoj borbi ljude ne razlikuju. Jer, svi gradjani sveta bore se zapravo protiv dunikog ropstva- ili samo protiv ropstva. http://www.ivonazivkovic.net/kovladasvetom.htm

U nastavku emo preneti vrlo zanimljive citate iz knjige Desa Grifina "etvrti rajh bogatih, koja se skladno uklapa u dosadanje tekstove, i u poneemu ih dopunjuje:

DES GRIFFIN - "ETVRTI RAJH BOGATIH"

Des Griffin

ETVRTI REICH BOGATIH Dimenzija koja nedostaje u svjetskim zbivanjima

S engleskog preveo: Hrvoje Topi

Zagreb, 2003.

Des Griffina obino predstavljaju kao desniarskog pisca zainteresovanog za globalne zavere i novi svetski poredak.

174

U knjizi "etvrti Rajh bogatih", koja je prema autorovim reima rezultat gotovo etrdesetogodinjeg istraivanja, Griffin iznosi mnotvo zanimljivih injenica i detalja vezanih za nau temu, pa emo neke citirati. Za poetak citiraemo deo u kome autor obelodanjuje okantan govor novinara Dona Svintona (John Swinton), urednika lista "New York News", na godinjoj veeri Amerikog novinskog udruenja 1914: godine. Videete da nije nita izgubio na aktuelnosti ni posle gotovo 100 godina.

O NOVINARIMA:

"U Americi ne postoji neovisan tisak, s iznimkom novina u malim provincijskim gradiima. I vi i ja to znamo. Nitko se od vas ne usuuje izgovoriti ovo poteno miljenje. Kada biste to i uinili, unaprijed znate da se to nikad ne bi objavilo... Zadaa je newyorkog novinara da lae, prikriva istinu, da se klanja pred nogama monika, da prodaje svoju zemlju i rasu za svoj dnevni kruh, ili drugim rijeima, za svoju plau. Svi smo mi orua i podanici bogataa u sjeni. Mi smo marionete. Ti ljudi povlae konce i mi pleemo. Nae vrijeme, nai talenti, nai ivoti i sposobnosti u vlasnitvu su tih ljudi - mi smo intelektualne prostitutke."
O UJEDINJENIM NACIJAMA:

"MAJSTORI PRIJEVARE Osnivai Ujedinjenih naroda - i njihovi nasljednici - pokazali su se majstorima prijevare. Uspjeli su skriti svoje prave namjere i ciljeve od zapanjujue velike veine stanovnitva iza stalno rastue propagande s etiketama mira, pravde, slobode i ljudskih prava. Bivi veleposlanik Ujedinjenih naroda Adlai Stevenson otvoreno je priznao ovo monstruozno licemjerje kada je bio toliko hrabar da potie novinare da svijetu predoe pogrenu sliku o UN-u. U svom obraanju Udruenju dopisnika Ujedinjenih naroda 14. veljae 1961. Stevenson je zamolio novinare da "nam pomognete da razvijemo osjeaj za nau zanemarenu brigu prema ljudima. Nemojte nas drati zavjerenicima ili ratnim hukaima, demonima ili polubogovima, nego mukarcima i enama pred zagonetkama, koji tee za boljim, koji se moda bore na rubu propasti svijeta da bi ostvarili meusobno razumijevanje i zajedniku svrhovitost. Ne sumnjam u to da mi nismo takvi. Ali uvjeren sam u to da bi veina naih zastupnika prihvatila takav opis svojih stavova. Kompletna organizacija novinara zaposlena u Ujedinjenim narodima ima jedinstvenu ulogu koju treba odigrati u projekciji ove slike" (Ujedinjeni narodi: uvari mira, State Department, publikacija 7225, rujan 1961., str. 36). Ono to ti iluministi smiljaju za nau budunost, sigurno je vjerna kopija knjige Georgea Orwella 1984. Dobiva se dojam da je Orwell napisao svoju knjigu s prilinom upuenou i razumijevanjem onoga to nam internacionalisti spremaju u budunosti. Do sada se Orwell pokazao zapanjujue tonim u svojim predvianjima stvari koje bi se mogle dogoditi. Njegova vizija budunosti gotovo da se podudara s onom dr. Carolla Quigleyja - "sistem kontroliran u feudalnom stilu" u kojem e osobna "sloboda izbora biti kontrolirana unutar vrlo jasnih alternativa, budui da e pojedinac biti numeriran pri roenju, i praen kao broj kroz njegovo obrazovanje, eventualnu vojnu ili drugu javnu slubu, plaanje poreza, svojim zdravstvenim i medicinskim posebnostima i konanim umirovljenjem i smru."

175

O LINKOLNU:
"LINCOLNOV USTAVNI NOVAC

Kada je predsjednik Lincoln preuzeo ured, nacionalni je dug narastao na 100,000.000 $ - a trezor je bio gotovo prazan. Pri kraju 1861., da bi mogla financirati ratne trokove, vlada je izdala 150,000.000 $ obveznica, za koje su zahtijevali da ih banke plate u kovanicama. Banke su se nevoljko sloile s vladinom politikom "vrste ruke". Panika koja je zavladala krajem 1861. (namjerno izazvana?) rezultirala je ukidanjem plaanja kovanicama i nesklonou banaka da budu ponovno uvuene u poslove s obveznicama. Kada su banke odbile dravi posuditi novac, osim po vrlo visokim kamatama, Lincoln se suoio s financijskom katastrofom. Dug vojsci ve je iznosio 100,000.000 $, a u iduih nekoliko mjeseci trebalo im je isplatiti jo 250,000.000 $. Novac se nije mogao posuditi, osim uz velike gubitke; nije bilo novca za kupovinu obveznica; prestao je opticaj zlata i srebra; a banke su tvrdile da je njihov kapital iscrpljen prilikom prethodnih pozajmica. Da bi se prebrodila prijetea kriza, prijedlog zakona izloen u Kongresu i usvojen 25. veljae 1862. bila je jedna od prekretnica u amerikoj povijesti financija. Njegova glavna odredba bilo je izdavanje 150,000.000 $ zakonitih amerikih novanica. One su poslije postale poznate kao Lincolnovi zelembai. Jo je dvaput izdana ista svota: 17. sijenja 1862. i 11. srpnja 1863., sveukupno 300,000.000 $ - to je ukupnu svotu povealo na fantastinih 450,000.000 $! Lincoln je rijeio monetarnu krizu, na gorko nezadovoljstvo bankara, koji nisu zaradili ni centa kamata ili provizije na tom novcu Sjedinjenih Amerikih Drava."
O DRAVNIM OBVEZNICAMA

"Kako je Gertrude Coogan izjavila u svojoj knjizi Stvaratelji novca (1935.): "Dravne su obveznice obeanje poreznih obveznika da e platiti, ije je jamstvo pravo zapljene na kompletnu fiziku imovinu unutar drave, i pravo zapljene nacionalnog dohotka, jer Kongres ima pravo nametanja poreza. Drava je stvorila ova u potpunosti osigurana obeanja poreznih obveznika da e platiti, i na njih platila kamatu, te ih mijenjala za obeanja privatnih banaka da e platiti, koja nisu osigurana. Sjedinjene Amerike Drave posuuju ova neosigurana obeanja isplate od strane privatnih osoba. Ova obeanja privatnih osoba da e platiti zovu se novac. Zamislite bankovni sistem koji bi omoguio da se obeanja poreznih obveznika da e platiti mogu zamijeniti za takva obeanja pojedinaca!"
O PRIVATNOJ CENTRALNOJ BANCI:

Horace Greely prepoznao je pravu prirodu zakona o "nacionalnoj" banci i zapisao o njemu 1872.: "Skinuli smo okove s gotovo etiri milijuna ljudskih bia (crnih robova) i doveli sve radnike u skoro isti poloaj, ne toliko time to smo unaprijedili poloaj bivih robova, ve zato to smo praktiki sveli cijelu radnu populaciju, bijelu i crnu, na razinu kmetova. Dok se razmeemo svojim plemenitim djelima, pomno skrivamo runu injenicu da smo prihvaanjem nepotenog monetarnog sistema prihvatili sistem represije koji, iako rafiniraniji,nije nita manje okrutan no stari sistem ropstva." Kada je 1863. izglasan novi zakon, Lincoln je jasno video znakove opasnosti. Rekao j e : "Vidim u bliskoj budunosti krizu koja se pribliava, i koja me ini malodunim, i zbog koje drhtim od straha za sigurnost nae zemlje; korporacije su dovedene na vlast, nakon toga dolazi vrijeme korupcije na visokim poloajima, manipulatori novcem nastojat e produljiti svoju vlast koristei predrasude u narodu, dok se sve bogatstvo ne skupi u rukama nekolicine, i republika ne bude unitena." Kada je izglasan novi zakon, Lincoln je jasno video znakove opasnosti.

176

Tajnik trezora, Salmon P. Chase, duboko se pokajao zato to je sebi dopustio postati oruem u rukama internacionalista. Javno je rekao: "Moje sudjelovanje u donoenju zakona o nacionalnom bankarstvu bio je najvei financijski promaaj mog ivota. On je podigao monopol koji utjee na svaki interes u zemlji. Trebao bi biti opozvan, ali prije toga moglo bi se dogoditi da se ljudi nau na jednoj strani fronte, a banke na drugoj, u okraju kakav nije nikada do sada vien u ovoj zemlji." Nakon svog ponovnog izbora za predsjednika, ali prije nego to je zakonodavstvo suprotstavio novoj moi bankara, na Lincolna je izvren atentat. Ubio ga je John Wilkes Booth, koji je bio povezan s Meunarodnim bankarima! (v. Izola Forrester, Ovaj jedan ludi in, Hale, Cushman & Flint, Boston 1937.)"
O FED-u:

"FEDERALNI SISTEM REZERVI U godinama koje su uslijedile, strahovanja Lincolna i Greeleyja pokazala su se vie no opravdana. Kompletna pria o tome kako su meunarodni financijski baruni prouzroili depresiju 1890. i 1907. (i time poeli veliku financijsku korist) te nastavili ostvarivanje plana na kojem su radili mnogo godina - sredinje banke u SAD-u (skrivenu iza paravana Banke "federalnih" rezervi) - do najsitnijeg detalja ispriana je u Tajnama federalnih rezervi Eustacea Mullina. Ova knjiga "obvezno" je tivo za one koji ele u potpunosti shvatiti razloge naih sadanjih financijskih problema! U njoj Mullin skida sve paravane i dimne zavjese koje je postavila "sila iz sjene", s ciljem da se ameriki narod zavara u pogledu prave prirode ove uasno destruktivne organizacije. Kompletna dokumentacija predoena itatelju pokazuje kako su Meunarodni bankari upotrijebili "Fed" da bi prevarili ameriki narod, pronevjerili i opljakali njegovo bogatstvo i pretvorili nas u dravu robova. "Ameriki graanin se raa duan privatnim deoniarima (Feda)... a kada umre, njegova djeca preuzimaju njegov dug. Pjesnik Ezra Pound rekao mi je da, kada je doao u Washington 1939. u pokuaju da sprijei Drugi svjetski rat, nije uspio jer nije mogao u Kongresu pronai nikoga tko bi znao razlikovati monetu optereenu kamatom od one koja to nije... (Ratni) Dug je ropstvo." Predsjednik Wilson se u govoru iz 1916. osvrnuo na oligarhiju koja kontrolira sistem federalnih rezervi: "Velika industrijska drava kontrolirana je vlastitim sistemom kredita. Iz toga slijedi da je rast nacije, kao i sve nae aktivnosti, u rukama nekolicine. Doli smo do toga da smo jedna od najgore voenih, jedna od najpotpunije kontroliranih drava na svijetu ne vie drava slobodnog miljenja, ne vie drava po uvjerenju i glasovima veine, nego po miljenju i pritiscima male, dominantne grupe ljudi" (Nacionalno gospodarstvo i bankovni sistem, dokumenti iz Senata, stupac 3, br. 23, 75., Kongres, 1. zasjedanje, 1939.). Mullins prati aktivnosti Feda od njegova poetka i demonstrira iz raznih autoritativnih dokumenata i slubenih govora sa zasjedanja Senata strahovito destruktivan utjecaj koji je ovaj privatni bankarski monopol imao na ameriku naciju! Manipulatori novcem stvorili su recesiju 1920. i zaradili ogromna bogatstva kada je dolo do pljenidbe na desetke tisua nekretnina diljem zemlje. Sada je jasno da je recesija iz 1920. bila samo proba za mnogo vei zalogaj... slom burze na Wall Streetu 1929. S tim su stavili ruke oko vrata amerikoj industriji. Nakon to su rasprodali sve na burzi kada je bila na vrhuncu poetkom 1929., ponovno su investirali svoja ogromna bogatstva u zlato i srebro. Uskoro nakon toga, na njihov mig, cijena tih plemenitih metala bila je udvostruena. Zatim, kada je vrijednost industrijskih deonica dotakla samo dno, uskoili su i kupili ogromne udjele po cijeni od pet do deset centi za dolar. Na taj su se nain njihova bogatstva u kratkom vremenskom razdoblju poveala do etrdeset puta! Jedna od najveih prijevara amerike javnosti je uvjerenje da su "na slomu burze 1929. svi izgubili". Nije tako! Na svakoga tko je izgubio, netko je zaradeo. A ti su bili "upueni" ljudi elita bankara i njihovih prijatelja (Curtis B. Dall, Franklin D. Roosevelt - moj iskoriteni svekar, 1968., str. 73-74). Pogledajmo sada jasne, nepobitne i potpuno dokumentirane dokaze da su

177

Meunarodni bankari sistemno praznili depove nae nacije, otkad su stekli punu kontrolu nad naim bankovnim sistemom."

O TOME KAKO JE POSTUPNO OBEZVREIVAN AMERIKI NACIONALNI DOLAR I KAKO JE KRIVOTVOREN FED-ov PROTIVUSTAVNI DOLAR:

"Istinita je izreka da slika vrijedi tisuu rijei. Pogotovo je to istina kada je rije o tome na koji je nain stvarno bogatstvo amerikog naroda opljakano, a trezor ostavljen prazan! est fotografija na iduim stranicama grafiki prate povijest amerikog dolara. Prije samo nekoliko godina, dolar je vrijedeo "poput zlata". Posljednjih je godina, meutim, praktino sveden (pod strunim vodstvom odbora federalnih rezervi) na bezvrijedan komad papira neunovivu monetu bez pokria! Sada Meunarodnim bankarima plaamo stotine milijardi dolara kamate svake godine na raun naeg nacionalnog duga. Ovaj novac (ili kredit) bankari su stvorili ni iz ega - i posudili nam ga uz velike kamate.

novanice Sjedinjenih Amerikih Drava Zlatni certifikat, koji je predstavljao zlatnik deponiran u trezoru, bio je zdrav koliko to papirnati novac moe biti. Integritet cijele nacije stajao je iza njega, ne s "djelominim rezervama", nego sa zlatnim novcem, kako je dogovoreno. Sjedinjene Amerike Drave otada nikada nisu bile iste!

"Novanica Sjedinjenih Amerikih Drava" neformalno se zove i "Lincolnov zelemba". Kada se Lincoln pobunio protiv plaanja velikih kamata Meunarodnim bankarima da bi posudeo novac s kojim bi vodeo rat, ovi su izdani kao generalna obveznica protiv SAD-a. Mri jedan cent kamate nikada nije plaen nijednom meunarodnom bankaru ili Fedu za izdavanje novanica. Pretpostavlja se da je Lincolnovo ubojstvo povezano s tim.

178

Dojmljiva zakletva na licu novanice sa srebrnim certifikatom, koju je vlada u Washington D.C.-u napustila, poput zlatnog dolara, jami da je novanica zamjenjiva dolarom u srebru, koji je na depozitu. Vlada se toga vie ne dri.

novanice Sjedinjenih Amerikih Drava Kada su isprva novanice "federalnih" rezervi izdane, bilo je jasno naznaeno da su otkupljive u zlatu, na zahtjev, u trezoru SAD-a, ili u zlatu ili "zakonitom novcu" u svakoj banci "federalnih" rezervi. Nakon 1932. to vie nije bio sluaj, ali sjeme je bilo posijano. Amerikanci su prihvaali novanice iz "federalnih" rezervi umjesto novanica Sjedinjenih Amerikih Drava (Lincolnovih zelembaa) i zlatnih i srebrnih certifikata koje je izdavao trezor SAD-a. Nikada se nismo oporavili od ovog sramotnog poteza!

novanice Sjedinjenih Amerikih Drava Mnogo je godina lakovjerna javnost prihvaala novanice iz "federalnih" rezervi kao da je rije o pravom novcu, i to samo zato jer je na novanici pisalo da je otkupljiva u zakonitom novcu u trezoru ili bilo kojoj banci "federalnih" rezervi.

novanice Sjedinjenih Amerikih Drava

179

Sjedinjene Amerike Drave sada su dole do posljednje faze. Nemamo zlatni certifikat, nemamo srebrni certifikat, a nemamo ni papir iz "federalnih" rezervi koji je otkupljiv u zlatu, srebru ili "zakonitom novcu". Na novanici jednostavno pie: "Ova novanica je vrijednosni papir za sve dugove, javne i privatne." Graani nemaju druge alternative nego prihvatiti. Premda je istina da je na Lincolnovim zelembaima bilo napisano samo "vrijednosni papir", iza njih je stajao kredit drave. Za razliku od "federalnih" novanica, Lincolnovi zelembai nikada nisu imali za posljedicu ni jedan cent kamate. Istodobno, "Fed" je sistemno opljakao trezor, do toke kada je ostao samo dug koji ne moemo otplatiti!"

KAKO JE NA AMERIKOM SUDU DOKAZANO DA FED-ov DOLAR KRIVOTVOREN I DA VREDI MANJE OD POTANSKE MARKE:

"Ako itatelj jo nije uvjeren da su "dolari" koje okolo nosi u svom novaniku dovedeni do bezvrijednosti, trebao bi proitati lanak Joea Hindmana (Novanica od 1000 $ vrijedi manje od potanske marke od 10 centa) izdan u Central Valleyu, Valley Times, 15. svibnja 1969. Kongresmen John Raric uvrstio ga je u Kongresni zapisnik 22. svibnja 1969.: "Nedavni dogaaj na sudu, koji utjee na va novac, otkrio je da kredit i valuta federalne rezerve - u isto vrijeme dok zaraujete i troite - nema zakonske vrijednosti." "Dogodilo se otprilike ovako: na zahtjev posuditelja, banka je uzela jamevinu, otkupila nekretninu (dunikova jamca) na rasprodaji kod erifa, i "Dogodilo se otprilike ovako: na zahtjev posuditelja, banka je uzela jamevinu, otkupila nekretninu (dunikova jamca) na rasprodaji kod erifa i podnijela tubu za dobivanje nekretnine u Manipulatori novcem sluaju nazvan: Prva dravna banka Montgomeryja (Minn.) protiv Jeromea Dalyja." "Martin V. Mahoney, sudac Peacea, opina Credit River, okrug Scott (Minnesota), predsjedao je na sudskom procesu s porotom 7. prosinca 1968. Porota je proglasila mjenicu i hipoteku nevaeima zbog pogreke u zakonu: takoer su odbili priznati erifovu rasprodaju vaeom. Banka je izgubila. Jerome Daly, okrivljeni, pobijedeo je i zadrao svoju zemlju." "Predsjednik banke koja je deo sistema federalnih rezervi, u svom je svjedoenju priznao da je banka 'stvorila' novac, odnosno kredit, pomou knjigovodstvenog unosa, takozvanog uzimanja u obzir isprave o hipoteci i mjenici; takoer je priznao kako ne postoji nikakav zakon u SAD-u koji bi banci dao pravo na taj nain stvarati novac. Donosei presudu, sudac Mahoney izjavio je da 'samo Bog moe stvoriti neto iz niega.'" "Banka je pokuala uloiti albu. Kada je pokuala platiti pristojbu za albu od 2 $ s dvije novanice iz federalnih rezervi, one su takoer proglaene nezakonitima i nevaeima. Predstavnik banke nije se pojavio na sasluanju 22. sijenja 1969. i alba je odbaena." "Kada ih usporedimo, skromni bon za kupovinu vrijedi vie nego novanica od 1 $ (iz federalnih rezervi) ili ak vie od federalne novanice od 1000 $. Dvije se novanice razlikuju samo u nazivnoj vrijednosti i moda u dizajnu. Vrijednost svake od njih u papiru i tinti iznosi djeli centa. S druge strane, osnovni bonovi za kupovinu - zlatni, plavi i zeleni - svima je vrijednost izrade jedna tisuina dolara. Za razliku od novanica (iz federalnih rezervi) bonovi imaju otkupnu vrijednost u robi ponuenoj u katalogu kompanije. Novanice iz Feda ne mogu se razmijeniti za zlato ili srebro koje bi trebale predstavljati, nego samo za j o istih novanica ili jeftinih pobakrenih kovanica." "Nevjerojatno? Sjetite se spomenutog sluaja Daly: Sud Sjedinjenih Amerikih Drava sprijeio je pokuaj banke da naplati svoju bezvrijednu mjenicu uzimajui vrijednu Dalyjevu zemlju." "U praksi to prolazi ako se nitko ne ali. Da li se vi alite to morate raditi 23 sata (tri dana) da biste kupili novo odijelo, ili dva tjedna da biste kupili novu perilicu rublja, dok bankar federalnih rezervi treba samo uzeti kemijsku u ruke kako bi stvorio tisue dolara bez pokria? Bez pokria znai da taj novac ne moe biti pretvoren u kovanice - zlato ili srebro."

180

"Jo gore od toga, sistem federalnih rezervi privatna je korporacija, a ne federalna ustanova, unato svom imenu i zakonu iz 1913. koji ga je blagoslovio." ... Sudski sluaj i njegov ishod uzdrmali su uzdu i poprijeko cijelu organizaciju zavjerenika, nakon to su doslovno tisue ljudi diljem cijele drave doveli u pitanje dvolinost ljudi koji postavljaju kraljeve, a koji potkradaju njihovu teko steenu imovinu." Jerome Daly, pobjednik u gore navedenom sluaju, bio je odvjetnik u Minnesoti. Poslije je na sudu zastupao trojicu ljudi optuenih za krivotvorenje novanica federalnih rezervi. U nekoliko je minuta, na zadovoljstvo porote, dokazao kako novanice Feda nemaju nita veu vrijednost (zakonski i ustavno) od novanica koje su tiskali njegovi klijenti. I jedne i druge bile su bezvrijedni komadi papira. Sluaj je odbaen!"
... O VELEIZDAJI:

"Do sada bi nepristranom promatrau trebalo biti jasno da su Meunarodni bankari, koji kontroliraju sistem federalnih rezervi, neprijatelji SAD-a i naeg Ustava - da je "ta mrana posada financijskih pirata ogulila amerike ovce" i svela nas na razinu ropstva. Od velike je vanosti da shvatimo kako je ova katastrofalna situacija nastajala uz pristanak Kongresa i predsjednika jo od 1912. Takoer treba napomenuti da su svi ti ljudi prisegnuli potovati i tititi Ustav Sjedinjenih Amerikih Drava. U Ustavu je izdaja jasno definirana (lanak 3, stavak 3): "Izdajom Sjedinjenih Amerikih Drava drat e se podizanje rata protiv zemlje, ili pristupanje njenim neprijateljima, njihovo potpomaganje i bodrenje." Ustav Sjedinjenih Amerikih Drava je nepobitan. U njemu jasno stoji: "Ovaj Ustav i zakoni Sjedinjenih Amerikih Drava, koji iz njega proizlaze... bit e vrhovni zakon ove zemlje, i suci svake drave bit e njemu obvezni... svi izvrni i sudski djelatnici... morat e prisegnuti ili potvrditi da podravaju ovaj Ustav" - lanak VI."

JO JEDNOM DA SE PODSETIMO KAKO IZGLEDA FED-ov KORPORATIVNI GRB:

181

Grb Banke federalnih rezervi - vladine institucije nisu nikada osnovane kao tvrtke (to incorporate - osnovati trgovako drutvo, tvrtku nap. prev.)

Za one koji sumnjaju: FED-ov grb je samo jedan od dokaza da ta institucija nije dravni organ. Uostalom, to i FED-ovi slubenici esto istiu (ponajee kao izgovor da ameriki Kongres, predsednik i drugi dravni organi nemaju pravo kontrolisati i nadzirati svoju nacionalnu banku, jer je privatna korporacija). ... Dakle, svi ameriki politiari koji podravaju FED, podravaju i najvee amerike (i svetske) neprijatelje rotildske bankare koji su uz pomo te kreature iz Jekyll Islanda kriminalnim radnjama opljakali gotovo celu imovinu SAD i velik deo svetske imovine, zbog ega bi morali krivino odgovarati pred amerikim i drugim nacionalnim i meunarodnim sudovima, zajedno sa svojim rotildskim gazdama i ostalim sauesnicima u tim kriminalnim aktivnostima u Americi i svetu.

Na kraju ovog dela knjige slede zanimljivi tekstovi preuzeti sa web sajta Dejana Luia, po mnogim miljenjima najveeg borca protiv novog svetskog poretka na balkanskim prostorima.

182

Najpre okantna kopija dokumenta s potpisima kraljice Elizabete i Roberta Zelika, predsednika Svjetske banke, koja pokazuju kako su trilioni dolara 2010 godine podeljeni izmeu onih koji kontroliu bankarski sistem, koji smo preuzeli sa web sajta Dejana Luia, po mnogim miljenjima najveeg borca protiv novog svetskog poretka na ovim balkanskim prostorima.

ENGLESKA KRALJICA NA ELU SVETSKE FINANCIJSKE MAFIJE I TAJNIH DRUTAVA

Kopija tajnog dokumenta s potpisima kraljice Elizabete i Roberta Zelika, predsjednika Svjetske banke, koja pokazuje kako su astronomske sume novca u vrijednosti tisue trilijuna dolara podijeljene 2010 godine, izmeu razliitih dijelova tajnih organizacija koje kontroliraju bankarski sustav (Svjetska banka, MMF, Banka Engleske, Bank of China, HSBC, UN-ASBLP - Tagalog Financial Group, Velika Britanija, kineska vlada, kineski Crveni Zmaj, Komitet 300 - kraljica Engleske, Amerika banka federalnih rezervi, Vatikan, itd.). Izvor dokumenta je Bendamina Fulford, kanadski novinar istraiva koji ivi u Japanu. iroj javnosti ovaj novinar, inae praunuk uvenog kanadskog politiara i biznismena Georgea Taylora Fulford (8. kolovoz 1852-15 listopada 1905), postao je poznat po iznoenju dokaza da su potresi i tsunamiji u Japanu posljedica rada HARP-a. Fulford, koji jo od sredine samdesetih godina prolog stoljea ivi u Japanu i bavi se istraivakim novinarstvom vezanim za utjecaj masona u Japanu, ovaj je dokument dobio od bliskog suradnika pokojnog Ferdinanda Marcosa, jedne od marionete svjetske financijske mafije koja je uglavnom sluila za pranje novca, i kad vie nije bila potrebna sklonjena je s vlasti.

Aranel Mihajlovi

183

...

184

...

185

Sledei tekst, iji autor je Vlada Sineli (takoe se nalazi na Luievom sajtu)posebno preporuujemo zbog njegove aktuelnosti, jer govori o dananjoj generaciji rotilda i nekima od njihovih tekuih i buduih aktivnosti i planova:

ROTILDOVA OKUPACIJA

Marksizam, globalizam, mondijalizam, novi svetski poredak, liberalizam...sve su to eufemizmi za pojam koji predstavlja nevidljiva imperija familije Rotild.

Rotildi ne umiru, oni samo odlaze u istoriju, a na njihovo mesto neupadljivo dolaze njihovi sinovi i unuci. Sa pozornice je, kako se uka, otiao stari gazda Jakob, a na njegovo mesto dolazi sin Natan(Natanjel Filip Rotild, koji nosi ime rodonaelnika engleskih Rotilda). Teko breme je palo na nejaka plea mladog naslednika. Natan nije sam. U voenju imperije pomoi e mu strievi Evelin i Edmund i ostali lanovi engleske familije( Ketrin, Ema, Leopold), ali i roaci iz Francuske(David, Eduard).
Jakob Rotild

Familija Rotild ima svoje guvernere, premijere, ministre, nadzornike koji vode rauna da se sve odvija po velikom planu. Evropsku uniju su stvorili Rotildi(uman, Hazar). EU predstavlja eksploatatora Rusije, koju treba osloboditi balasta Sibira. Za taj posao, Rotildi su u radni odnos primili Soroa, Berezovskog, Hodorkovskog, Kasparova, Mitale Da bi otkrili pozadinu i uzroke ovih zbivanja, neophodno je da zavirimo u mranu istoriju hazarske dinastije Rotild, identifikujemo agente, sive kardinale, polakomljene politiare, kao i mehanizme njihovog delovanja.

Naslednik Natan Rotild(levo ) prilikom posete jednoj od Rotildovih kolonija

Krenimo od Rotilda, glavnih igraa. Oni su ti koji koji se nalaze na vrhu stola.

186

KO SU DANANjI ROTILDI?

Iako se jo od Drugog svetskog rata, od strane Rotildovih odeljenja za formiranje javnog mnjenja, iri uverenje da je njihova mo danas beznaajna i da e ostati upameni po vinarijama u Francuskoj ili batama i filantropiji u Velikoj Britaniji, stvarnost nam projektuje potpuno dijametralnu sliku. Oslanjajui se na temelje koje su postavili dedovi i oevi, dananji potomci dovravaju misiju koja traje vie vekova. Rotildi predstavljaju danas lokomotivu hazarskog voza koji ide ka Rusiji i ogromnim sibirskim prostranstvima. Taj voz, koji prolazi preko Balkana, treba napuniti armijama novoprimljenih lanova NATO pakta, koje e se boriti za imperiju Rotilda.

Jo jedna teorija zavere Gari Kasparov (levo), poverljivi igra u Rusiji sa Jakobom Rotildom (desno)

CRVENI TIT IZ FRANKFURTA

Da bi bolje upoznali novog kralja i njegove vojvode, pogledajmo linu kartu i hronologiju ove dinastije.Sve je poelo krajem 18. veka od Majera Amela(negde Mozes Bauer) Rotilda.

187

Majer Rotild, Grb grada Rotildi(Rothschild u prevodu znai ,,crveni rodonaelnik dinastije Frankfurta tit) su poreklom iz Frankfurta, ne sluajno, je crveni najveeg finansijskog centra u EU. Ono to je tit! vrlo indikativno, je, da se u Frankfurtu nalazi sedite Centralne Evropske Banke i svih vodeih evropskih i amerikih banaka, koje su veinom pod kontrolom dinastije. Frankfurtska berza(jedna od najznaajnijih u svetu) je deo ,,Deutsche Brse koja je u vlasnitvu Rotilda preko ,,Children's Investment Trust i ,, Atticus Capital s jedne strane i svojih podrunica ,, Merrill Lynch i ,, Fidelity Investments. Osim toga, grb grada Frankfurta je crveni tit! Ovaj simbol potie jo iz perioda hazarskog carstva.

O tome ko su Hazari, pisac Dejan Lui kae:

- Dananje jevrejstvo ine dve grupe Akenazi, tj. Hazari i Sefardi, gde su ovi prvi daleko brojniji, pa tako ine oko90% od ukupnog broja Jevreja. Hazari su, zapravo,jedno tursko-monglosko pleme, koje je primilo judaizam sredinom 9. veka. Izvorite Hazara se nalazi oko Kaspijskog jezera, gde su imali mono carstvo koje se u 10. veku raspalo usled naleta ruskih kneeva. Nakon toga, Hazari su se naselili irom Rusije i Evrope, a kasnije i na amerikom kontinentu. Oni su konvertiti i uopte nemaju semitsko poreklo. Semitski Jevreji potiu iz Palestine i njih je otprilike 7 do 10%.

Amel je imao pet sinova, koje je rasporedio irom Evrope. Salomon je otiao u Be, Karl u Napulj, Natan u London, Dejms u Pariz a peti sin Amel je ostao u Frankfurtu. Sinovi i njihovi potomci su za nepunih dvesta godina u potpunosti pokorili i podjarmili zapad. Tako su postavljeni temelji ,,Pax Judaica. Glavnu re vodi englesko-francuski tim Rotilda na elu sa Natanom, sinom Jakoba Rotilda. Engleski tim predvode vremeni Edmund i Evelin sa mladim Natanom, a francuski, sinovima Gija Rotilda - David i Eduard.

Majerovi sinovi

ENGLESKI ROTILDI

Engleski ogranak Rotilda je osnovao Natan Majer, trei Amelov sin. Tokom 19. i 20. veka je uspostavljeno jedinstvo britanske krune i ove familije, tako da je novija istorija Britanije neraskidivo vezana za hazarsku dinastiju. Danas, hazarski trijumvirat ine pomenuti Evelin, Edmund i Natan.
Edmund Rotild(1916)

188

Karijeru je gradio forsiranjem britansko-hazarskih interesa u posleratnom Japanu. U saradnji sa Vinstonom erilom je osnovao BRINKO (British Newfoundland Development Corporation) korporaciju u Kanadi.Edmundova erka Ketrin je ena Markusa Egiusa, predsednika ,,Barclays globalne finansijske grupe(nakon kupovine ABN-AMRO, holandske Edmund Rotild bankarske grupe, ove dve Rotildove grupacije su postale jedno telo). Markus se nalazi i na elu Bi-Bi-Si rtv korporacije

Evelin Rotild(1931)

Nakon ujedinjenja engleske i francuske Rotild finansijskobankarske grupacije, i ustupanju vodeih pozicija u istim, ostao je na elu ogromne N M Rothschild & Sons, investicione banke iz Londona. Pod kontrolom Evelina se nalazi tampa(list Ekonomist, Dejli telegraf...) Osnovao je Asocijaciju za prouavanje istorije bankarstva i finansija sa seditem u Frankfurtu. Evelin Rotild Poseduje meunarodnu korporaciju De Birs, jednu od vodeih u oblasti eksploatacije, obrade i distribucije dijamanata. Sa suprugom Lin Forester kontrolie ,, FirstMark Communications International LLC, i ,,FildFre fuds sa indijskom familijom Mital, koja zapravo ima ulogu zastupnika Rotildovih interesa i kapitala(velika ,,Bharti grupa). U oblasti politike Evelinovi glavni agenti(ukljuujui i Soroa) su Norman Lamont, Piter Mendelson(Hazar), Oliver Letvin(Hazar) i Vernon Dordan. Lamont utie na Konzervativnu partiju i potencijalnog premijera Majkla Hauarda(Hazar). Bio je ministar finansija za vreme mandata Margaret Taer. Uestvovao je na regionalnim konferencijama zajedno sa Stjepanom Mesiem i Borisom Tadiem. Piter Mendelson je aktuelni komesar V.Britanije u EU i blizak je laburistima i Toniju Bleru.

Norman Lamont(levo) sa Mesiem i Tadiem

189

S druge strane, Vernon Dordan (Lazard banka) je veoma uticajan u Demokratskoj stranci u SAD (bio je savetnik Bila Klintona, vodio kampanju za Dona Kerija 2004. godine). Supruga Lin je finansirala predsednike kampanje Bila Klintona a takoe je bliska prijateljica Hilari Klinton, koju forsira za naredne predsednike izbore u Americi. Uzgred, Evelin je vrlo blizak sa Vojvodom od Jorka, princom Edvardom (sin kraljice Elizabete), to otkriva samo deo dugogodinje sprege britanske kraljevske dinastije i familije Rotild.
Natan Filip Rotild(1971)

Mlaani Natan je sin Jakoba Rotilda, od koga je nasledio bezbroj poslovoa, agenata, uticaj na vitalne politike, ekonomske, medijske i vojne institucije irom sveta, pa ak i Butrint arheoloko nalazite u Albaniji... Kompanije i korporacije ,,RIT Capital, ,,Atticus Capital, ,,JNR Limited, ,,NM Rothschild, ,,Vanco, ,,Trigranit, ,,British Petroleum, RioTinto su samo deo sredstava koje Natan Filip Rotild stoje na raspolaganju novom kralju u pohodu na istok. Za tu svrhu, na usluzi su mu, pored zapadne nomenklature u okviru EU, NATO-a, Britanije, brojni finansijski i politiki operativci irom Evroazije (Soro, Berezovski, ukanovi, Mitali...)

Otac Jakob Rotild

FRANCUSKI ROTILD Francuska dinastija Rotild, koju je osnovao Dejms Majer, predstavlja bonu podrku britanskom trijumviratu. U tom smislu, pojavljuju se David Rene i Eduard Rotild, sinovi Gija Rotilda koji je preminuo 2007.
David Rene Rotild(1942)

190

David se nalazi na elu NM Rotild grupacije, koja je podeljena izmeu engleskih i francuskih Rotilda. Nalazi se na elu ,, Rothschild & Cie Banque, uticajne investicione banke u Zapadnoj Evropi.

David Rene Rotild Eduard Rotild(1957)

Davidov polubrat Eduard je takoe lan investicione banke. Pored toga, kontrolie ugledni francuski list ,,Liberation. Nalazi se na elu ,,Imerys, metalurke kompanije koja je u vlasnitvu Rotilda od 1880. godine.

Eduard Rotild
ROTILDI U SRBIJI

Novi kralj u Srbiji nastupa u vie traka, pomou kojih nastoji da zauzme rudarske basene, energetiku, prehrambenu industriju, medijsko trite...U prvoj traci se nalazi, ve due vreme usidreni, er Soro, koji predstavlja krucijalnu polugu ekspanzije Rotildovih ka istoku i prvi eksponent Natana Rotilda u Srbiji.
er Soro i veza sa Rotildima

Soro je maarski Jevrejin(Hazar), roen u Budimpeti 1930. godine kao GyrgySchwartz(roditelji su 1936 promenili prezime u Soro). kolovao se u Londonu i pedesetih godina odlazi u SAD. Znaajnu ulogu u njegovom razvoju imao je uveni Hazar Karl Poper (inae idejni tvorac besmislene kovanice Teorija zavere), koji je aminovao projekte Soroa i bio njegov guru. U svetu se ovaj ,,sivi kardinal prikazuje kao ,,Robin Hud kompjuterskog doba, zato to, tobo, uzima novac od bogatih drava i srdano ih deli istonoj Evropi i Rusiji, preko svojih fondacija.

er(varc) Soro, glavni agent Rotilda

191

Na taj nain instalira ,,demokratiju i ,,graansko drutvo u zemlje koje su napaene i iscrpljene u komunizmu, a taj komunizam su ove zemlje ugurali upravo ti isti Rotildi. Karijeru je gradio finansijskoim pekulacijama irom sveta, i to najvie zahvaljujui svojoj familiji investicionih fondova ,,Kvantum Fond, u kome su direktori, istovremeno i njegovi agenti, italijanski i vajcarski finansijeri. Veza Soroa i Rotilda se ostvaruje preko mree poverljivih ljudi iz koji sede u upravnim odborima fondova, trustova, kompanija, banaka... Jedan od takvih je bio izvesni Riard Kac(takoe Hazar), lan odbora ,,Kvantum Fonda. U isto vreme je bio na elu ,,Rotild Italija S.p.A. i u odboru komercijalne banke ,,N.M. Rotild & Sinovi u Londonu. Drugi bitan igra je Nils O. Taube, takoe lan Kvantuma i partner investicione grupe ,,Sent Dejms Plejs Kapital, koja sada pripada Natanjelu Rotildu.

Veza se ostvaruje i preko Sosijete eneral Banke, u kojoj se nalazi direktor Michael Cicurel, predsedavajui menadmenta Edmunda Rotilda i lan saveta Rothschild & Cie Banque.Takoe, est partner Soroa je bio i Dejms Goldsmit(Hazar), roak dinastije Rotild.

Soroeva mrea u Srbiji U Srbiji, ovaj sivi kardinal vri pripremu terena za Natanjela Rotilda i predstavlja znaajnog kreatora politike, pravne, privredno-finansijske, kulturne, medijskoinformativne slike drutva. Na tom putu nastoji da istisne crkvu, jezik, pismo, istoriju, nacionalizam...Svoju mreu uticaja izgradio jo tokom devedesetih godina preko ,,Fonda za otvoreno drutvo, ,,Fonda za humanitarno pravo, ,,Helsinkog odbora , ,,Beogradskog kruga, ,,Evropskog pokreta, ,,Centra za antiratnu akciju, ,,NUNS-a, ,,ANEM-a, ,,OTPOR-a...

192

Teofil Pani(levo) i Petar Lukovi(desno) na promociji Peanika. Ova dva novinara u Danas, sve vodee nevladine organizacije svakoj prilici pljuju po svemu srpskom... jesu istureno odeljenje Rotilda, i zaduene su, ne samo da ostvare to vei politiki uticaj, ve i za psiholoko oblikovanje nacije. Putem permanentnog inputiranja genocidnosti, zloinake naravi i kolektivne krivice, ove fantomske organizacije ele da stvore strah i sramotu u narodu, koja treba da se materijalizuje u vidu indiferentnosti prema komadanju zemlje, rasrbljavanju ili bolje reeno, kolonizaciji. To se sprovodi i u formi liberalizma, koji treba da metastazira u institucijama drave, u porodici, naciji, tradiciji, kulturi...te na taj nain treba da obezbedi nesmetan prodor Rotildovoj imperiji.

Pored gore pomenutih organizacija, vrlo aktivno u ovoj ofanzivi uestvuju jo i ,,Yucom, Beogradski centar za ljudska prava, Graanske inicijative, Centar za kulturnu dekontaminaciju, ene u crnom, Inicijativa mladih... Promoteri ove antisrpske histerije su Sonja Biserko, Nataa Kandi, Biljana Kovaevi-Vuo, Borka Pavievi(ena advokata Nikole Barovia), Miljenko Dereta, Vojin Dimitrijevi, Sra Popovi, Mirko orevi, Biljana Srbljanovi, Zoran Ostoji, te novinari Petar Lukovi, Teofil Pani kao i ostale, nama po zlu, dobro poznate Soroeve vedete.
Takoe, Soro stoji iza forsiranja antisemitizma, koji se pripisuje ,,srpskom ksenofobinom drutvu. Za to su zadueni Filip David, Jovan Bajford, Laslo Sekelj... U skladu sa tim su razni ,,incidenti, pretea pisma, skrnavljenje spomenika, grafiti...Nije zgoreg rei da Fond za otvoreno drutvo stoji finansijski i ideoloki iza organizacija koje se bore za prava homoseksualaca (Labris, ,,Queeria, ,,Gay Serbia...). Sonja Biserko (levo), raspiriva mrnje prema Srbima i Nataa Kandi sa Karlom Del Ponte

Marketing, medijska i logistika podrka ovom subverzivnom projektu se obezbeuje preko ,,nezavisnih medija, kao to su B92, Studio B, Tv Pink, Tv Panonija, ANEM-a( tv stanice - RTV Devi, RTV Globus, RTV Kraljevo, RTV Niava, RTV Panevo, RTV Spektar, RTV Trstenik, radio stanice - Radio 021, Bum 93, Radio Sombor, Radio Indeks, Radio Subotica, Radio Pirot, Radio Ozon...) radija ,,Slobodna Evropa...
Kablovska mrea SBB i satelitska televizija TOTAL TV, koje su u ekspanziji, nalazile su se do sredine 2007. u vlasnitvu Soroa. Doprinos informativnom jedinstvu daju produkcijske kue ,,VIN i ,,PG Mrea. Preko Media centra se dodatno obezbeuje publicitet, tobonjem, nevladinom sektoru.

Pored elektronskih medija, na Soroevom spisku se nalaze dnevni listovi i asopisi ,,Danas, ,,Vreme, ,,Evropa,

193

,,Republika, asocijacija lokalnih nezavisnih medija ,,Local press(listovi ,,Panevac, ,,Kikindske, ,,Vrannjske novine , ,,Naa re...), izdavake kue Samizdat, Dan graf, Stubovi kulture, Fabrika knjiga, Klio, Aleksandrija pres, Rende... Dalje, distributeri knjiga ,,Bukbrid, Beopolis... Pod istom kontrolom se nalaze info agencija Sense i dve vodee informativne agencije u zemlji, Beta i Fonet. Ove agencije su istovremeno i podrunice AP(Asoijeted pres) i Rojtersa, koje su u vlasnitvu Rotilda jo od 19. veka. Soro je ostvario infiltraciju i u kulturne i prosvetne institucije, pozorita, Narodnu biblioteku, Istorijski arhiv, SANU... Oko sebe je okupio veliku grupu glumaca, reditelja, dramskih pisaca, muziara, knjievnika, naunih radnika, analitiara, bivih diplomata...pomou kojih radi na animiranju to veeg broja pristalica. Preko dva Gorana, Markovia(iji je mentor Bernar Levi, veliki prijatelj Bernara Kunera) i Paskaljevia se vri satanizovanje Srba na filmskim festivalima. Valja pomenuti i sledee obrazovne organizacije Soroa: Univerzitet Union, Alternativna akademska obrazovna mrea(AAOM), Beogradska otvorena kola, Centar za enske studije(nastao iz feministike grupe ,,ena i drutvo)... U njima se vri regrutacija buduih Soroevih najamnika. Centar za unapreivanje pravnih studija Hjuman Rajts Vo(HRW) je takoe prisutan. U istom taboru se nalazi CESID i ostale organizacije koje se bave ispitivanjem javnog mnjenja. Politika akvizicija Soroa Pored ,,nevladinog sektora, Soroeve ruke se nalaze na finansijama, koje se kontroliu preko raznih ,,eksperata(G17+) finansiranih posredstvom ,,Otvorenog drutva. Ovome treba dodti, da Soro ima uee u ,,Sosijete eneral banci, koja zauzima znaajan prostor na finansijskom tritu a u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj kupio je Eksim banku (SEEF Holding ltd Walkers je fond koji pripada Sorou i sedite mu je na Kajmanskim ostrvima). Haki tribunal je takoe finansiran od strane Soroevih fondova. Najagilniji ogranak Soroa u politikom ivotu(naravno pored ,,nevladinog sistema, i G17+) Srbije jeste koalicija okupljena oko LDP i edomira Jovanovia, koji je na parlamentarnim izborima bio najskuplja Rotildova investicija. Ova antisrpska grupacija zajedno sa gostima radio emisije ,,Peanik (B 92) najbrutalnije i najglasnije artikulie zamisli Rotildovih. Spiritus agens ove virulentne skupine je Latinka Perovi, rodonaelnik savremenog liberalizma u Srbiji.

194

Treba rei da uticaj Soroa ide i preko demokratske stranke. Najbolji primer za to je izbor Olivera Dulia, kadra Sonje Liht, za predsednika Skuptine Srbije.

Rotildi i Soro koriste proverene kadrove - Latinka Perovi, guru edomira Jovanovi

Kakvi su interesi Rotilda na Kosmetu i u Vojvodini Znaajna preduzea Rotilda na ovim prostorima su ,,Carlyle Group i Meunarodna krizna grupa(MKG) koja je na elu sa Soroem, vodi viegodinju kampanju za nezavisno Kosovo. Grupu, pored Soroa, finansiraju i Rupert Mardok(Sky medijska kua), Goldman Saks, DP Morgan... Meu lanovima ove grupe se nalaze ili su se nalazili Marti Ahtisari, Dejms Lajon, Morton Abramovi, Luiz Arbur, Beinski, Vesli Klark, Mihail Hodorkovski, Torvald Stoltenberg... Personal se menjao ali ne i antisrpska politika.
Nezavisnost Kosova je i interes Rotilda, jer ono predstavlja ,,srpski Kuvajt, sa ogromnim rezervama olova, cinka, zlata, uglja... Soro je od okupacije KiM-a uloio dosta napora i novca da Trepu otme za Rotilde. Vanu kariku predstavlja Agron Dida, zamenik u Ministarstvu energije i rudarstva kosovske vlade, koji je na to mesto doao iz KFOSa(Soroeve organizacije). Nezavisnost je od sutinskog interesa za Rotildove rudarske i metalurke kompanije, koje bi u takvoj situaciji imale ist prostor za preuzimanje deficitarnog rudnog blaga i energetskih resursa.

Marti Ahtisari, jedan od Rotildovih zastupnika

U meuvremenu je kompanija Alferon kupila metalurki kombinat Feronikl, koji poseduje nekoliko povrinskih kopova. Alferon je u vlasnitvu trojice kazahstanskih biznismena(itaj Rotildovih tajkuna, jedan od njih je Hazar Aleksandar Makevi, koji je i predsednik Evroazijskog jevrejskog kongresa), i ini deo ENRC (Eurasian Natural Resources Corporation). Na elu ENRC i Alferona se nalazi Johannes Sittard, Rotildov agent i do skora desna ruka Lakmi Mitala(takoe Rotildov investitor). Mital je sa 100 miliona dolara pomogao razvijanje kompanije.Pored Alferona, na Kosmetu je prisutna i Global Stil korporacija (u vlasnitvu Pramoda Mitala, brata Lakmija) preko svoje bugarske podrunice Kremikovici, koju su kupili 2005. godine. Ova kompanija je kupila

195

fabriku Lamkos(pocinkovanje elika) iz Vuitrna. Treba rei da je ista kupila i livnicu Lemind iz Leskovca, te Zastava Kovanicu iz Kragujevca. Uporedo sa ovim, Soro iri svoj uticaj preko Kosovskog fonda za otvoreno drutvo (KFOS) i ostalih organizacija erki, finansiranjem medija (Koha ditore), politiara (Veton Suroi)... Na istom linku se nalazi i Ekrem Luka koji je oteo Peku pivaru... Preko ,,Balkan Human Rights Network organizacije koordinie rad ostalih nevladinih podrunica. Takoe, obezbedio je i privilegovan poloaj Aleksandar Makevi (desno) sa Alkatel-u, mobilnom operateru na Kosovu, predsednikom Kazahstana koju indirektno kontrolie preko ,,Globalstar Nursultanom Nazarbijevim L.P. Pored potrvovanog zalaganja za otimanje Kosova i Metohije, Soro i MKG panju usmeravaju ka Vojvodini, koju, u saradnji sa pokrajinskom upravom, eli da stavi na sto za kojim sede Hrvatska, Maarska i Rumunija kao punomonici Rotildovih. U tom smislu se forsira ,,pandunavski projekat iza kojeg stoje Nemaka i Austrija. Vojvodina bi, prema toj zamisli, trebala da se ugura u takvu podunavsku konfederaciju u formi ,,evropske regije. Nemaki ambasador Cobel je nedavno, ne sluajno, skrenuo panju na to. Na terenu se projekat sprovodi kupovinom poljoprivrednih kombinata, eerana, mlekara, uljara, banaka... Poljoprivredna zemljita u sve veem broju kupuju Hrvati, koji su ve kupili nekoliko vanih prehrambenih preduzea. Agrokor je preuzeo Dijamant iz Zrenjanina, Frikom... Nekse Grupa je kupila Polet IGK, ,,Strailovo, ima udeo u firmi graevinskog materijala ,,Toza Markovi, (takoe poseduje i fabriku za proizvodnju krea i kamena ,,Jelen Do), kupljen je Somboled... S druge strane i Austrija i Nemaka pozicioniraju svoje kompanije u pokrajni. Nemaka kompanija ,,Nordzucker je kupila eerane u Vojvodini. Sa MK komercom je osnovala kompaniju Sunoko, i na taj nain dola do desetine hiljada hektara zemljita. ,,tada je kupila Hemofarm. VAC je kupio novosadski Dnevnik...Austrijska Erste banka je za sedite izabrala Novi Sad, gde su se takoe smestile OTP bankarska grupa i Metals banka. Sa ovim koincidira i sve intenzivniji ulazak maarskih kompanija u Srbiji i regionu zajedno sa politikim uticajem maarske vlade, iza kojih stoji Natanjel Rotild. Treba rei i da su Srbi u Austriji dobili status nacionalne manjine, tako da bi to bio i poloaj u buduoj konfederaciji, koja bi predstavljala realizaciju projekta ,,Alpeadria, inkarnaciju habzburke drave. Investicioni fondovi Drugu traku u kojoj nastupa Natanjel Rotild ine investicioni fondovi sa devianskih i drugih egzotinih ostrva, koji su u prividnom vlasnitvu ,,ruskih

196

Jevreja (zapravo Hazara). Najmoniji meu njima je ,,Salford sa devianskih ostrva, iza kojeg stoji Boris Berezovski(Hazar) sa kapitalom Rotilda. Fond je osnovan 2001.godine u Londonu i danas poseduje skoro celokupnu mlekarsku industriju u Srbiji(Imlek, Novosadska mlekara, Mlekara Subotica, Impaz, Zemun), Bambi koncern, Knjaz Milo... Osniva Salforda je Judin Defi, Hazar iz Rusije, koji je karijeru gradio u Alfa banci iz Rusije koja je vezana za Borisa Berezovskog i Fridmana.
lan u odboru Salforda je Lord Tim Bel, nekadanji savetnik Margaret Taer, koji je vrlo blizak sa Berezovskim, Rupertom Mardokom, Viktorom Juenkom, bio je u dobrim odnosima sa Jeljcinom...Osim toga, predsednik ovog fonda je Klaus Mangl koji je sa Borisom Berezovskim vrio prodaju Mercedesovih automobila u Rusiji. Pored Salforda, svoju poziciju jaa ,,Ashmore investicioni fond, koji je preuzeo ,,Carnex od Midlend Risorsiza. Amor se nalazi pod kontrolom Rotildovog Atikusa. Naime, vlasnik Boris Berezovski, agent Rotilda, zaduen za ruenje Amora je Majkl Benson, nekadanji lan ,,Amvescap-a, kompanije u kojoj se nalazi kapital Atikusa. Putina ,,Midlend Resources je trei znaajan investicioni fond kojim upravljaju Aleksandar najder i Eduard ifrin (obojica Hazari!). Midlend grupa je vlasnik hotela Park i Kasina (najstariji beogradski hotel), te luke Panevo.

Kraljevski nastup

Treu traku kolonizacije ine kompanije u oblasti graevinarstva, rudarstva, metalne industrije, finansija, bankarstva, izdavatva od kojih je veina direktno vezana za mlaanog Rotilda. Jedna od njih i istovremeno najaktivnija u regionu je ,,Trigranit, sa seditem u Rotild i Trigranit Budimpeti, koja je za poslednjih nekoliko godina izrasla u regionalnog giganta i lidera u krupnim investicionim projektima. Izgradila je niz poslovno-finansijskih centara u Poljskoj, Slovakoj, Maarskoj, Sloveniji, Rumuniji, Bugarskoj... U Hrvatskoj e graditi sportsku arenu od 20000 mesta sa poslovnim kompleksima.U Srbiji, Trigranit-u je poverena izgradnja eleznike stanice,,Prokop (za sada nije zapoeta). Podrunica ,,Riotinto(jedna od najveih svetskih rudarskih kompanija) je dobila koncesije da eksploatie rudu bora(koje ima jo jedino u Kini i Turskoj) u okolini Baljevca na Ibru. Prisutne su i ostale rudarske kompanije, Glenkor koju kontrolie preko svog agenta Marka Ria(Hazar), Felps Dod u kojoj se nalazi kapital

197

,,Atikusa (Rotildov investicioni fond). Ove dve kompanije konkuriu za preostalerudarske basene. Preko indijske kompanije ,,Mital je kupljen Magnohrom iz Kraljeva. Inae porodica Mital je dugogodinji zastupnik dinastije Rotild. U upravi Mitala mesto zauzima Vilbur Ros, dugogodinji bankar Rotilda. Pored Mitala, sa istoimenom porodicom, Rotildi dre i ,,FildFre Fuds, kompaniju koja se bavi proizvodnjom i izvozom hrane iz Indije. Bankarski i finansijski sektor se, takoe, nalazi pod dominacijom dinastije. Vodee banke, kao to su Banca Intesa, Credit Agricole, Unicredit group, Societe General su pod kontrolom Rotilda. Poluga kojom se obezbeuje kontrola je Anton Bernhajm (Hazar), koji se nalazi na elu Delta enerali grupe. Grka banka ,,Laiki, se nalazi pod kontrolom Marfin finansijske grupe, u kojoj se nalazi Rotidov kapital. Marfin grupa je preko Verano motorsa dola u posed Robnih kua Beograd. ,,Piraeus banka se nalazi na linku ING finansijske grupe iz Holandije, koja je povezana sa Rotildovim ograncima (Barklajs/ABN). Hazar andor anji, jedan od ,,suvlasnika Trigranita, omoguuje Rotildu irenje u oblasti bankarstva sa OTP bankarskom grupom. OTP je u Srbiji kupio tri banke: Kulsku, Niku i Cepter banku

Metals banka iz Novog Sada je kupljena posredstvom Rotildovog ,,JNR Limiteda(Jacob and NathanielRothschild), investicionog fonda. Mladi Rotild kontrolie i maarsku naftnu kompaniju MOL, takoe preko anjija.

MOL je na srpskom tritu prisutan od 2005. godine i ozbiljan je kandidat za uee u privatizaciji naftne industrije.

Anton Bernhajm

Treba rei i da je NM Rothschild finansijski savetnik NLB Continental, slovenake bankarske grupe. Rotildi su uestvovali i prilikom privatizacije Mobtela. U izdavatvu su prisutni preko slovenake ,,Mladinske knjige, koja je deo andor anji ,,Readers digest, amerike kompanije iji je deo 2006. kupljen od strane Rotilda.

198

Rotildi u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Federaciji BiH, Hrvatskoj i Makedoniji Crna Gora, terra Rothschildiana Dolazak delegacije Rotilda, neposredno po okonanju referenduma(koji je sproveden u reiji istih) , oznaio je udaranje peata ,,colonized na jednu od najstarijih srpskih zemalja. Jakob Rotild i Natanjel Rotild su na taj nain dobili jo jednu koloniju. Crna Gora je danas potpuno kupljena od hazarskih kompanija koje predvode Rotildi. Obrazac je identian. Kolonizaciju, kao i u regionu, predvode Rotildi, pored njih su ,,ruski biznismeni, Soro... Treba prisvojiti luke, resurse, Rotild estita proglaenje ,, kolonije metalurke kombinate, turistike kapacitete... Kao u Srbiji i ostalim dravama regiona, Soro je je prethodno izgradio mreu nevladinih organizacija. CEDEM, Helsinki komitet za ljudska prava, ,,Human rights action, i ,,Hominem querum su samo neke od njih. Na to se nadovezuju kontrolisani mediji(ANEM), preko kojih je vodio, ispostavilo se, uspeno, antisrpsku kampanju. U saradnji sa evropskim organizacijama i venecijanskom komisijom(u kojoj je lan i Vojin Dimitrijevi) aktivno je pomogao projekat nezavisnosti.

Piter Mank(Natanjelov poslovoa, Hazar) je preuzeo, preko OTP-a, remontni zavod Arsenal iz Tivta, u kome e Trigranit graditi veliku marinu. Ista kompanija planira gradnju poslovnofinansijskih centara u Podgorici, Ulcinju, Budvi... Prvi poslovoa, anji(OTP bankarska grupa), je okupirao bankarski areal kupovinom Crnogorske komercijalne banke, koja pokriva vie od polovine trita u Crnoj Gori. Kao saveznici se pojavljuju Rotildova Sosijete eneral banka koja je preuzela Podgoriku banku. NLB group je kupio Montenegro banku... Osim toga, Rotild-anjijev MOL uskoro postaje strateki Piter Mank partner dravnoj naftnoj kompaniji Montenegro Bonus. Milo ukanovi, koji je Rotildima dao ,,blanko ek zauzvrat je dobio direktorsko mesto u Trigranitu, to dovoljno govori o njegovim zaslugama u procesu kolonizacije. Monet, mobilni operater u sastavu Doje telekoma se nalazi pod indirektnom kontrolom Rotilda!

199

Veoma vanu ulogu u privatizaciji Crne Gore ima Oleg Deripaska, hazarski multimilijarder iz Rusije. Natanjel Rotild se i sam hvalio da neguje odline odnose sa njim. Meutim, s druge strane, Deripaska se smatra za vrlo bliskog poverenika ruskog predsednika Putina, tako da ostaje otvoreno pitanje njegove prave uloge. Deripasaka, kao jedan od potencijalnih Rotildovih pomonika, je sa ,,svojom kompanijom Rusal kupio KAP (kombinat aluminijuma Podgorica). Preko erke kompanije ,,Salamon je preuzeo rudnik boksita u Nikiu. Treba rei da Rusal i Glenkor esto nastupaju zajedno. Austrijska kompanija ,,trabag, u kojoj Deripaska ima Oleg Deripaska, enigm znaajan udeo, je kupila preduzee ,,Crnagoraput. Kupuju se turistiki objekti, atraktivne lokacije na primorju, graevinska zemljita...
Kako bi obezbedio ovu koloniju, Rotild je osnovao organizaciju za dugorono stipendiranje studenata iz Crne Gore.

Republika Srpska U Republiku Srpsku, koja se nalazi pod konstantnim pritiskom u cilju njenog potpunog nestajanja, Rotildi su uli, putem Soroevih fondacija, Mital Stil korporacije, Salforda.... Soro je, po ustaljenom obiaju, osnovao vie nevladinih organizacija sa istovetnim ciljem kao i u Srbiji(Helsinki komitet za ljudska prava, ,,Lex international...). Soroevi mediji su okupljeni oko meunarodne organizacije ,,Press Now i Soro medija centra iz Sarajeva. Neki od tih medija su ,,Nezavisne novine, Alternativna televizija Banja Luka, Net novinar... U oblasti privrede, Salford je kupio banjaluku mlekaru, najveu u Republici Srpskoj. Kompanija tabag(Deripaska) je dobila koncesije za izgradnju mree autoputeva. Kompanija Mital Stil Zenica je kupila RZR Ljubija, kompleks rudnika sa velikim zalihama gvozdene rude. Treba napomenuti da su prisutne i ruske dravne kompanije ,,Juuralzoloto, koja je postala strateki partner rudarskom kombinatu Sase iz Srebrenice, i ,,Zarubenjeft,koja je kupila rafinerije nafte i ulja(Modria, Petrol). Na taj nain je osujeen dalji prodor MOL-a i Mitala.

200

Lakmi Mital, indijski Deripask

Federacija BiH U muslimansko-hrvatskom entitetu, u oblasti rudarstva i metalurgije prednjai Mital grupa, koja je zauzela zeniku elianu, jednu od najveih na Balkanu. Mitalu je pripojen i rudarski kompleks Ljubija iz Republike Srpske. Oblast energetike je rezervisana za MOL, koji je kupio dravnu naftnu kompaniju Energopetrol. Investicioni fond Borisa Berezovskog, Salford, je preuzeo industriju mleka (Mlekoprodukt - K.Dubica, Campomil - Sarajevo). Oekuje se i preuzimanje ljubljanskih mlekara koje obuhvataju tuzlansku mlekaru. Sektorom bankarstva i finansija su zagospodarile Rotildove banke Unicredit, Intesa... Federaciji je, jo od 1993, prisutan Soro sa mreom nevladinih organizacija. Ta mrea je, kao i u ostalim dravama, izrazito antisrpski nastrojena. Meu vienim lanovima Soroevog otvorenog drutva su bili Jakob Finci i Ivan traus(Hazari). Pored Otvorenog drutva, mogu se spomenuti ,,Obrazovanje gradi, Medija centar Sarajevo, Helsinki komitet, ,,ene Bosne i druge nevladine organizacije. Od medija kontrolie dnevni list ,,Osloboenje, magazin ,,Start, televiziju NTV Hajat, novinsku agenciju ,,ONASA... Hrvatska Za razliku od ostalih drava Balkana, Hrvatsku Rotildi okupiraju preteno iz Maarske, koja predstavlja bazu irenja hazarske dinastije. U Hrvatskoj je Soro manje prisutan nego u ostalim zemljama. Najjai adut iz nevladinog sektora je arko Puhovski. Pored MOL-a koji je preuzeo naftnu kompaniju INU, druga znaajna Rotildova kompanija u hrvatskoj privredi je Trigranit. Osnovan je konzorcijum IngraTrigranit (Ingra- na elu je Igor Openhajm, Hazar). Konzorcijum e graditi sportsku arenu u Zagrebu, kapaciteta 20000 mesta. Trigranit, takoe, ima ambiciozne planove na hrvatskom primorju. Uoblasti telekomunikacija je prisutan T- Mobile. Makedonija

201

Biva republika, nakon razbijanja Jugoslavije, deli sudbinu ostalih kolonija regiona. Drugim reima, suverenitet i nezavisnost su ostali na nivou teorije dok se s druge strane sprovodi tiho okupiranje privrede i resursa uz obeanje ,,svetle budunosti u EU. Istovremeno se forsira proalbanska opcija koja treba da zaokrui projekat Velike Albanije. Centralno mesto u Makedoniji zauzima Mital Stil Skopje, deo Mital korporacije, koji je kupio metalurki kombinat u Skopju, ime je obezbedio dominaciju u regionu. U oblasti bankarstva, Ohridsku banku je preuzeo Sosijete eneral. S druge strane, Soro se otvoreno zalae za albanske interese. U tu svrhu koristi brojne uticajne organizacije - Helsinki komitet, Centar za multikulturno razumevanje, Asocijacija za demokratske inicijative, u kojima dominiraju Albanci. Isti je sluaj i sa medijima. Pod Soroevom kontrolom su televizija ,,Shutel, radio stanice Vati, Lajf... Soro je takoe kreditirao makedonsku vladu tokom 1994. godine sa 25 miliona dolara. Tokom istog perioda je ostvario veliki uticaj na, tadanjeg premijera, i sadanjeg predsednika Makedonije Branka Crvenkovskog. Branko Crvenkovski je otvoreno podrao plan Martija Ahtisarija za Kosovo... Soro ima uea u makedonskom mobilnom operateru MT preko ,,Stonebridge Communications kompanije u kojoj ima akcije. Inae, MT indirektno kontroliu Rotildi preko ,,Blackstone Group, ogromne finansijskoinvesticione grupe koju su 1985 osnovali njihovi agenti Piter Dord Piterson i tefan varcman(Hazar). Obojica su prethodno izgradili karijere u Rotildovim podrunicama ,,Lehman Brothers i ,,Kuhn Loeb Inc. Blekstoun grupa je vodei akcionar ,,Deutsche Telekom(T-Mobile), u ijem sastavu se nalazi maarski mobilni operater Matav, koji je vlasnik makedonskog mobilnog operatera MT. ,,T-Mobile je drugi mobilni Branko Crvenkovski, operater u Makedoniji. Soroeva marioneta Na putu do cilja Rotildi koriste sredstva u vidu reformi, tranzicija, ok terapija, izbora, referenduma, secesija, revolucija, graanskih ratova, vojnih intervencija... Narodima se nudi ,,sloboda, ,,demokratija i dobrovoljno ropstvo u zamenu za njihovu nezavisnost i resurse! Alternative su sankcije, izolacija i bombardovanje! Biva Jugoslavija je bila etapa u pohodu Rotildove imperije ka istoku. Geopolitika kombinatorika ni ovoga puta nije bila srpski saveznik. Srbija se, naalost, nala na putu ovoj nemani pitomog lica.
Article author:

Vlada Sindjelic

202

http://dejanlucic.net/radni/hr/%C4%8Dlanak/rot%C5%A1ildova-okupacija.html

Neke od Luievih knjiga koje se bave bankarima i njihovim svetskim zaverama:

http://www.dejanlucic.net/sr/ENGLESKA_KRALJICA_NA_CELU_SVETSKE_FINANSIJSKE_MAFIJE_ I_TAJNIH_DRUSTAVA.html

DR BUDIMIR STAKI26 O FED-u U KNJIZI "MEUNARODNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE"

Piui o FED-u dr Budimir Staki u knjizi "Meunarodne finansijske institucije" (izdata 2012. godine) kae da su Federalne Rezerve dobile pravo da tampaju amerike dolare i da ih sa kamatom POZAJMLJUJU vladi SAD; da je u periodu od 1914. do 1919. godine FED, putem zajmova bankama i graanima, pustio veliku koliina novca u opticaj (kreirao inflaciju), a onda ve 1920. godine naglo smanjio tu koliinu (kreirao deflaciju), to je dovelo do panike, krize, bankrota i kolapsa privrede, kada je uniteno preko 5.400 malih banaka koje su bile izvan FED-a, to je dalje uvrstilo FED-ov monopol; da je istu mahinaciju FED ponovio i u periodu od 1920. do 1929. godine, kada je uveden i novi oblik vrlo "povoljnog" beraznskog kredita zvanog "Margin Loan" (koji je postao vrlo popularan, jer je omoguavao da se za 10% gotovine dobije 100% vrednosti akcija na berzi, ali je sadravao klauzulu da se mora platiti u roku od 24 sata od poziva). U oktobru 1929. godine J.D. Rokfeler i drugi tiho su izali sa berze, to je uslovilo naglu prodaju akcija, i to je za posledicu imalo novi krah berze u kojem je ponovo profitirao samo FED, jer je ovaj put uniteno 16.000 malih privatnih banaka, a Fedu omogueno da velike korporacije kupuje ne za

26

Prof Dr Budimir Staki, redovni profesor Univerziteta Singidunum

203

dolare, ne za cente, nego ak za penije, to je zabiljeeno kao najvea pljaka u amerikoj istoriji, koja se zavrila 1933. godine. Sadanji akcionari FED-a su 300 velikih privatnih korporacija, ali najvei broj deonioca poseduje 12 banaka koje su u vlasnitvu sledeih porodica: Rotschild, Rokfeller, Morgan, Barring, hambros, Lazard, Erlanger, Warburg, Schroder, Selingamn, The Speyers, Mirabauld, Mallet i Fould. Jedini trokovi FED-a su tampanje dolara (tampanje novanice od 100 dolara kota oko 50 - 70 centi); a FED, izmeu ostalog, zarauje i "kupovinom" amerikog budetskog deficita, iako po amerikom Ustavu jedini Kongres ima pravo tampanja dolara i kontrole njegove vrednosti. Do navedenih zakljuaka doli su ameriki autori Sol Palha & Janice Dorn , Antal E. Fekete , Alan Lunt , Chuck Cornell , Art Soukup , Gale Bullock i Janice Dorn, na okruglom stolu koji je odran u aprilu 2004. godine.
http://tacticalinvestor.com/contrarian5.html

Staki dalje otkriva kako je predsednik Frenklin Ruzvelt (Franklin Delano Roosevelt, koji je jedini u istoriji SAD etiri puta bio predsednik, a u nastavku emo videti i zato) dana 05.04.1933. godine, mesec dana posle inauguracije, naredeo da se svo zlato u svim oblicima (kovanice, poluge, certifikati) do 01.05.1933. godine, pod pretnjom 10 godina zatvora, preda FED-u! Odmah potom, 22.05.1993. godine, Kongres je donio zakon po kome sredstvo razmene moe biti samo dolar, pri emu je istovremeno cenu zlata oborio za 50%, da bi 30.01.1933. godine aktom o zlatnim Rezervama FED bio imenovan za jedinog vlasnik celokupne koliine amerikog zlata oduzetog pomenutom naredbom od svih graana, preduzea i banaka. Tim aktom istovremeno je cena unce zlata sa 35 dolara smanjena na 20, tako da je vrednost sertifikata koji su dobijeni za zlato koje je predato FED-u time automatski bila znatno umanjena.

204

JO O FED-u: DELOVI INTERVJUA IVONE IVKOVI27 SA BORKOM VUI28

Borka Vui "-FED je relativno nezavisna institucija, koju ne mogu da kontroliu ni amerika vlada, ni predsednik. FED je potpuno privatna banka koja, time to tampa dolar i kontrolie njegovu vrednost, radi u suprotnosti sa Ustavom SAD, po kome ovo pravo pripada iskljuivo amerikom kongresu. U ovu fantastinu poziciju FED je doao 1913. kada je grupa monih bankara, finansiranjem izborne kampanje omoguila Vudro Vilsonu da postane predsednik SAD. Vilson je tako pustio da Zakon o FEDu prodje kroz Kongres. -Ko su jo deoniari FED-a? -FED je nastao udruivanjem kapitala 300 banaka i prebogatih pojedinaca, a sadanji glavni akcionari su vlasnici 12 banaka. To su Rotild Benk iz Londona, Warburg Benk iz Hamburga, Rotild Benk iz Berlina, Leman Braders, Kun Leb Benk, Goldman, Sacs i Cejz Menhetn Benk, svi iz Njujorka, Lazard Braders iz Pariza, Israel Moses Seif Benks sa seditem u Italiji i Varburg Benk iz Amsterdama. Ameriki predsednici Linkoln, Dekson i Kenedi su pokuavali da zaustave ovu monu porodicu bankara i tampaju dolare nezavisno od FED-a, bez naplaivanja kamata na pozajmicu. Naime, kada SAD imaju budetski deficit, FED tampanjem dolara kupuje taj dug kasnije zaradjujui na kamatama. Poslovne knjige FED-a su nedostupne javnosti, a pokuaji pojedinih amerikih kongresmena da stanu na put FED-u bili su uvek neuspeni, jer bi banke povezane sa FED-om u sledeem izbornom ciklusu finansirali njihove protivkandidate. Akcionari FED-a od 1920. finansiraju americki Savet za inostrane odnose, koji sigurno predstavlja najmoniji forum u SAD i svetu. -Imaju li svi tampani dolari zlatnu podlogu?
27

Ivona ivkovi, hrabra, nezavisna i vrlo lucidna srbijanska novinarka koja na svom web saitu http://www.ivonazivkovic.net/ http://www.ivonazivkovic.net/ razotkriva bankare i sve oblike njihovih zavera 28 Borka Vui bila je savezni ministar za saradnju sa meunarodnim finansijskim organizacijama u SRJ (1999 2001) http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%BA%D0%B0_%D0%92%D1%83%D1%87%D 0%B8%D1%9B

205

-Pod predsednikom Niksonom, SAD su 1971. napustile obavezu posedovanja zlatne podloge za valutu, a OPEK je iste godine usvojio dolar kao obraunsku valutu. Otada se svetska trgovina naftom odvija u USD, inei dolar dominantnom svetskom valutnom Rezervom. Ovo je omogucilo nekontrolisano dotampavanje dolara koji umesto vrednosti u zlatu ima vrednost koja omoguava razmenu vrednosti, tj. naftni novac. Na taj nain sve zemlje u svetu postale su vezane za valutu koju jedna zemlja moe proizvoditi po sopstvenoj volji, a koju moraju imati u ogromnim kolicinama da bi vrili plaanja energenata ili otplate kredita medjunarodnim finansijskim institucijama. Prema proraunima ekonomskih analitiara u opticaju je verovatno deset puta vie dolara od koliine koja se moe pokriti zlatnom vrednou. Kada dolar prestane da bude naftni novac, ovaj odtampan papir e dospeti u amerike banke, izazvati inflaciju i potpuni kolaps finansijskog sitema SAD. U poslednje vreme izraava se sumnja da je dolar Ahilova peta Amerike i jedan od moguih povoda okupacije Iraka. Naime, Irak je prvi poeo da prodaje naftu za evre, a kasnije su Iran i Sirija, lanice OPEK-a, takodje poeli da se prebacuju na evro, kao i Venecuela, koja proizvodi 7% svetske nafte. Ruska i kineska centralna banka su takodje najavile delimian prelazak na evro, to je izazvalo viak dolara i potranju evra. Prema prognozama Alena Grinspena, elnika FED-a, ako se ovaj trend ne zaustavi, SAD bi mogle izgubiti 13 000 milijardi dolara samo u prvoj fazi prebacivanja trgovine sa dolara na evro."

... - ? e . , . ... -Najvea istorijska greka u monetarno-finansijskoj oblasti koja se dogodila 2000. godine jeste prekinuti proces sanacije i konsolidacije razvojnih banaka koje su pokrivale preko 90% privrede Republike, kao i poslove sa graanima. Ukinute su etiri razvojne banke: Jugobanka, Beogradska banka, Investbanka i Beobanka, a zatvoreno je i preko deset domaih banaka. Taj proces se intenzivno nastavlja. Od toga imaju interes samo inostrane banke. Kontinuitet u bankarskom poslovanju, kao i kontinuitet u profesionalnom kadru su vani segmenti u razvoju ekonomije i finansija svake zemlje.
http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:TiLJGKXa0GcJ:www.ivonazivkovic.net/bork a-vucic-moje-secanje.html+&cd=2&hl=en&ct=clnk&gl=ba

206

"IZVOZ" NOVCA (IZVOZ INFLACIJE): DOLAR JE NAA VALUTA, ALI JE VA PROBLEM".29

Nakon preuzimanja Bank of England bankari su otkrili novu i sjajnu priliku kako da svoje novane prevare jo bolje iskoriste. Njima je, naime, bilo dobro poznato da veliko poveanje novane emisije u jednoj dravi stvara ekonomske probleme zbog vika ponude novca (inflaciju), ali su se dosetili da e, ukoliko ratovima ili na drugi nain, van granica sopstvene drave za svoju valutu obezbede dodatno trite, imati priliku da tampaju znatno vee koliine bezvrednog papirnog novca kojim e na tom novom tritu praktino besplatno kupovati sirovine, robe, ljude (robove) i druge nacionalne vrednosti u tim vojno ili na drugi nain okupiranim podrujima. I to su i ostvarili pomou kolonijalnih osvajanja koja su za njih vrile Holandija, panija, Portugalija, Britanija i ostali, na koji nain se njihovo novano i materijalno bogatstvo povealo nekoliko stotina, pa ak i nekoliko hiljada puta. Meutim, nakon nacionalnog osveenja i formalnog osloboenja okupiranih teritorija, bankari su shvatili da sve svoje ciljeve mogu ostvariti puno lake i puno skrivenije ostvariti kroz finansijsku i monetarnu okupaciju ne samo svojih nedavno osloboenih kolonijala, nego i svih drugih formalno suverenih i slobodnih zemalja. Nakon to su se od kolonijalne vlasti oslobodile i SAD, kao ekonomski i vojno najjaa britanska kolonija, i nakon to su u treem pokuaju londonski bankari uspeli preuzeti monetarnu funkciju SAD, odluili su da dolar dizajniraju kao super "robu" i da je "izvoze" u celi svet (upravo kao to su nekada uinili sa funtom, i kao to sada to isto rade sa evrom). Temelje ovom zaista neverovatnom cilju bankari su sagradili jo u julu 1944. godine, pred kraj Drugog svetskog rata, u amerikom turistikom mestu Bretton Woods-u, gde su odrali monetarnu konferencije na kojoj su prisustvovali predstavnici iz 44 saveznike zemlje.

SPORAZUM IZ BRETTON WOODS-a: POETAK OTIMANJA MONETARNE SUVERENOSTI

29

Tim reima, prilikom samovoljnog odustajanja SAD od tkzv. "zlatnog standarda", nakon to je predsednik Nikson jednostranom odlukom ukinuo konvertibilnost dolara u odnosu na zlato dogovorenu u Bretton Woods-u, obratio se nezadovoljnim evropljanima 15 avgusta 1971, Niksonov sekretar Dravnog Trezora John B. Connally

207

Bretton Woods Pod lanim izgovorom da ele stvoriti meunarodni monetarni sistem u kome e zemlje moi istovremeno ostvarivati punu zaposlenost bez inflacije, i ravnoteu platnog bilansa u spoljnotrgovinskim poslovima, bankari su na tom skupu uspeli udariti temelje za osnivanje Medjunarodnog monetarnog fonda - MMF (u engleskoj varijanti: INTERNATIONAL MONETARY FUND - IMF) i Medjunarodne banke za obnovu i razvoj (INTERNATIONAL BANK FOR RECONSTRUCION AND DEVELOPMNET - IBRD), temeljne banke za nastanak kasnije Svetske banke. Zadatak MMF-a po tom dogovoru bio je da obezbeuje kratkorone DOLARSKE zajmove (do dve godine) centralnim bankama zemalja koje su imale probleme sa odravanjem fiksnog deviznog kursa svoje valute i sa smanjenim deviznim rezervama, dok je Meunarodna banka za obnovu i razvoj imala zadatak da se stara o obnovi privrede evropskih zemalja, pomou DOLARSKIH zajmova za dugorone razvojne projekte. (O tome kako inostrani novani krediti pomau suverenim zemljama govoriemo kasnije.) SAD su se obavezale da e uspostaviti zlatni paritet dolara u odnosu 35 US dolara za uncu zlata, to je podrazumevalo spremnost Federalnih Rezervi, kao Centralne banke SAD, da po tom kursu menja dolare za zlato bez ogranienja. S druge strane, sve ostale prisutne zemlje su se obavezale da svoje valute veu uz vrednost dolara, uz obavezu da centralne banke tih zemalja interveniu na deviznom tritu, kako bi oscilacije deviznih kurseva zadrale u granicama od 1% iznad i ispod pariteta prema dolaru. U sluajevima kada preti opasnost da nacionalna valuta depresira prema dolaru za vie od 1%, centralna banka te zemlje mora prodavati dolare iz svojih deviznih rezervi, povlaei domau valutu, dok se suprotan proces mora odvijati kada postoji pritisak da domaa valuta ojaa prema dolaru, kada centralna banka te zemlje kupuje dolare i poveava devizne rezerve i novanu masu. To je pomalo nalik na situaciju u kojoj veina ljudi meusobno jedni drugima veu ruke i noge i prepuste da ih vodi, prebija i pljaka grupica kriminalaca milion puta gora od Al Kaponea. Iako nemaju nikakvu kontrolu nad emisijom dolara u FED-u, potpisnice sporazuma o MMF-u doborovoljno se u Bretton Woods-u obavezuju da e vrednost svoje monete drati vezanu za dolar (uz mogunost minimalnog odstupanja od 1%), to je ne samo protiv ustava svih suverenih drava iji su korumpirani politiari to potpisali, nego je i pogubno za ekonomiju svih potpisnica. A poto su potpisi tih politiara o pristupanju MMF-u neustavni (jer su potpisani bez referenduma, pa i bez znanja i na tetu njihovih suverenih nacija), sve nacije koje su pristupile MMF-u i koje su pretrpile materijalnu eteu (praktino sve potpisnice, ukljuujui i SAD) imaju legalno pravo ne samo da jednostrano odustanu od tih (i svih drugih slinih potpisa na meunarodnim ugovorima i sporazumima o pristupanju meunarodnim

208

organizacijam i institucijama kojima se naruava suverenost neke nacije), nego da protiv MMF-a, Svetske banke, i ostalih globalnih i lokalnih bankarskih ustanova i institucija (koje emo predstaviti neto kasnije) podnesu tube amerikim i meunarodnim sudovima za naknadu tete nastale usled primene takvih neustavnih ugovora i sporazuma. Neto vie o tome pisaemo kasnije.

TA SE UISTINU DESILO U BRETTON WOODS-u?

Sporazumom iz Bretton Woods-a dolar je formalno i slubeno ustolien kao jedina valuta za plaanje nafte (a neslubeno i za plaanje svih ostalih sirovina, roba, usluga i svega ostalog to se novcem moe kupiti) irom sveta, to, s obzirom na znaaj nafte u to i kasnije vreme, verovatno predstavlja najveu ekonomsku privilegiju koju je neka zemlja ikada dobila "dobrovoljnim" pristankom velikog broja drugih zemalja. Naime, ova klauzula je bankarima omoguila da celu zemaljsku kuglu prekriju ogromnim koliinama dolara koje su "iz nieg" tampali u Federalnim Rezervama i na taj nain na oigled svih ostvare nevienu pljaku nacionalnog bogatstva svih zemalja u svetu, to je svakako dogaaj bez presedana u ljudskoj istoriji. Poto u emitovanju dolara nisu imali nikakvih prepreka, ogranienja revizija i kontrola ni u amerikim, ni u Bretton Woods-kim propisima (osim, u izvesnoj meri, u formalnoj vezanosti dolara za zlato dogovorene u Bretton Woods-u), ameriki predsednik Riard Nikson je 15.07.1971. godine, unilateralno i bez konsultovanja ostalih drava lanica MMF-a, ukinuo tu lanu i neprirodnu vezu zlata i dolara, nakon ega se ogromno more amerikih krivotvorenih, a time i bezvrednih dolara (vrednost dolaru poiva iskljuivo na poverenju koje su mu poklonile prevarene ili korumpirane vlade i njihove neobavetene nacije) polagano pretvorilo u itave okeane svetskih bevrednih papiria koji su ubrzo preplavili ceo svet, naroito od poetka devedestih godina, kada su dotadanje otrcano i bezvredno papirno dolarsko ruho poeli zamenjivati za golu digitalnu odeu. Ovaj in nije naravno izazvao nikakve reakcije MMF-a, niti bilo kakve formalne ili neformalne posledice za SAD, to se moglo i oekivati poto je i MMF, kao i FED, samo jedna od bezbroj rotildskih bankarskih filijala. Protiv ovog nevienog krenja meuunarodnog sporazuma protestvovale su vlade mnogih suverenih drava, ali uzlaud. Najjai protest verovatno je stigao od francuskog predsednika Charles de Gaulle (arla de Gola), koji je zapretio da e Francuska FED-u poslati brod pun dolara u zamenu za zlato po zvaninom kursu od 35 dolara po unci.

209

Na proteste Francuske i ostalih drava, Niksonov sekretar Dravnog trezora John B. Connally ironino je uzvratio: "Dolar je naa valuta, ali je va problem". Neverovatno, zar ne?! Moete li zamisliti koliko su samo tom jednostavnom transakcijom (itaj pljakom i prevarom) bankari otetili ne samo sve zemlje ija valuta je bila vezana za dolar (oko 99% svih zemalja u svetu), nego i sopstvene graane (zbog inflacije koju su prethodno napravili da bi prevara sa zlatnom podlogom uspela)? A da li tek moete zamisliti koliko su tek opljakali sve zemlje, nacije i pojedince u svetu besplatno kupujui dolarima sve to se za novac moe kupiti (sirovine, robe, fabrike, nekretnine, strunjake, ...)? I jo tolike godine (preko 40 godina)? I zar nije neverovatno da to jo uvek ine? A inie to i dalje sve dok opljakane nacije konane ne shvate ta se u stvari deava. Meutim, i za tu avolsku rabotu postoji jedno fiziko ogranienje. Upravo zato to dolare izvoze kao super robu, u Americi nema prevelike godinje inflacije. Meutim, onoga trenutka kada trite celog sveta postane totalno prezasieno dolarima, doi e do eksplozije tog prenaduvanog novanog balona, kada e im se gotovo svi dolari u kratko vreme vratiti poput dinovskog inflacionog bumeranga nevienog u istoriji, to bi u SAD moglo izazvati finansijsku katastrofu epskih razmera. A da se to ne bi desilo sada i odmah, bankari dolare ve vie od 20 godina nude u vidu kredita svima koji su jo u neznanju i koji dolar jo uvek prihvataju kao "konvertibilnu" valutu. I to ne samo da ih nude, nego ak vlade pojedinih drava na razne naine primoravaju na uzimanje kredita.

EKONOMSKE UBICE
U razvijanju strategije za nametanje kredita drugim dravama bankari su smislili itav repertoar legalnih, ali i kriminlnih metoda, kao i jedno novo zanimanje: ekonomski ubica. O tome iz prve ruke svedoi amerikanac John Perkins, bivi ekonomski ubica koji je odluio da otvoreno progovori o toj profesiji i prljavim poslovima koje za bankarsku elitu obavljaju ti profesionalci.

210

John Perkins U uvodu knjige pod naslovom "Ispovest ekonomskog ubice", Perkins pie: "Prikriveni ekonomski ubica je vrhunski profesionalac, plaenik u fukciji velikog kapitala, a cilj njegovog djelovanja je uveravati zemlje treeg sveta da su one strateki vane za ekonomiju SAD i da treba da prihvate zajmove u milijardama dolara. Njegova oruja su falsifikovani finansijski pokazatelji, podmiivanje, seks i, esto, ubistvo. Autor ovih ispovijesti pouzdani je svjedok, jer bio je jedan od njih... Ekonomske ubice su izuzetno dobro plaeni profesionalci koji zemljama irom planete otimaju hiljade milijardi dolara. Oni usmeravaju pare iz Svetske Banke (the World Bank), USAID (the U.S. Agency for International Development - USAID) i drugih stranih organizacija za pomo u novanike velikih amerikih internacionalnih korporacija i depove lanova nekoliko bogatih familija koje kontroliu planetarne prirodne resurse. Njihova orua ukljuuju falsifikovane (fabrikovane) finansijske izvetaje, nametene izbore, podmiivanje, iznuivanje (ucene), seks i ubistva. Oni igraju igru koja postoji od kad postoje imperije, sa tom razlikom da se sadanja igra, u ovo vreme globalizacije, dodatno usavrila i prela na jo vii zastraujui nivo. Trebao sam znati: ja sam EU (ekonomski ubica)!

Don Perkins: "Ispovest ekonomkog ubice" - Napisao sam to 1982. na poetku knjige sa radnim naslovom Savest jednog ekonomskog ubice. Knjiga je posveena predsednicima dveju zemalja, ljudima koji su bili moji klijenti, koje sam potovao i smatrao srodnim duama: Haime Roldosu (Jaime Rolds) - predsedniku Ekvadora i Omaru Torihosu (Omar Torrijos) predsedniku Paname. Obojica su poginuli u avionskim nesreama. Njihove pogibije nisu bile sluajne. Oni su ubijeni jer su se suprotstavili bratstvu korporacija, vlada i elnika banaka iji cilj je bila globalna imperija. Mi, EU nismo uspeli da ih obrlatimo pa su onda na scenu stupile druge vrste ubica, CIA-sponzorisani akali koji su itavo vreme vrebali iza naih lea." http://www.mogi.co.rs/download/John%20Perkins%20%20Ispovest%20ekonomskog%20ubice.pdf

211

Vie o tome na: http://www.youtube.com/watch?v=cF1yMzKvucg http://www.youtube.com/watch?v=DgRUx9H-YP0 http://www.youtube.com/watch?v=DgRUx9H-YP0

DRAVNI, MONETARNI I LJUDSKI SUVERENITET

Da bismo sve ovo do sada reeno, kao i ono to sledi u nastavku, bolje razumeli, vreme je da se nakratko osvrnemo na pojmove dravne, monetarne i ljudske suverenosti.

DRAVNI SUVERENTET
Drava se u dananje vreme obino definie kao suverena teritorijalno i politiki organizovana zajednica suverenih ljudi (ili bi bar tako trebala da se definie). Iz ove definicije proistie da je suverenitet drave u rukama svih njenih suverenih stanovnika (suverenost nemaju deca, stranci i svi oni koji nemaju aktivno i pasivno birako pravo). Dravni suverenitet znai samostalnu vlast dravljana odreene drave koja nije podlona bilo kakvim nasilnim uticajima od strane drugih drava, nacija, grupa i pojedinaca (bez obzira da li se radi o grupama i pojedincima izvan ili unutar te drave). Pojedinih delova svoje suverenosti dravljani suverene drave mogu se odrei u korist neke bilateralne ili multirateralne institucije, ali samo referenduom ili na neki drugi nain koji izraava nesumnjivu volju suverenih stanovnika te drave. Stoga je svaki oblik odricanja ili umanjenja dravnog suvereniteta jedne zemlje koji nije potvren referendumom NEUSTAVAN, i kao takav NITAVAN, to bi nacije drava ije su se vlade prevarom, korupcijom ili iz nekog drugog razloga, odrekle dela monetarnog suvereniteta prilikom pristupanja MMF-u i drugim regionalnim i globalnim finansijskim i drugim institucijama i organizacijama, ukljuujui i Ujedinje nacije UN, morale imati u vidu, kako bi tubama protiv tih i drugih bankarskih ustanova barem delimino naplatile materijalnu tetu koja im je priinjena primenom MMF- ovih i drugih bankarskih ugovora i aranmana. Suverenost je, dakle, uvek subjektivna i vezana za odreeni subjektivitet (ljude i nacije). Suverenost, prema tome, ne pripada dravnim organima, jer su oni samo reprezenti stvarnih nosilaca suverenosti (suverenih dravljana te drave), niti dravnim teritorijama, jer teritorija kao neiva stvar ne moe posedovati bilo kakav suverenitet. Suverena jednakost nacija lanica Ujedinjenih nacija garantovana je i Poveljom UN30, kojom se sve lanice obavezuju da se u meunarodnim odnosima uzdravaju od pretnje silom ili upotrebe sile, protiv teritorijalnog integriteta ili politike nezavisnosti svake drave, ili na svaki drugi nain nesaglasan s ciljevima Ujedinjenih nacija (koju organizaciju mnogi smatraju jednom od najuticajnijih bankarskih filijala).

30

http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/PROPISI/povelja_un_lat.pdf

212

Suverenost svake nacije ponajvie zavisi od mogunosti njenih stanovnika da upotrebom sile (vojske, policije i sl.) obezbede da se na teritoriji te drave ostvaruje suverena volja i vlast njenih dravljana, koji svoju volju i vlast ostvaruju preko dravnih organa te drave. Ali, u ostvarivanju te suverenosti vezane za pljake i prevare provedene od strane bankara u budue vreme trebale biti od koristi lokalne i globalne sudske ustanove (to e u poetku biti teko provesti u delo sve dok se te ustanove ne oiste od korumiranih sudija koji u tim telima brane bankarski lobi, jer su mnoga od tih sudskih tela i osnovana upravo sa zadatkom da bankarima omogue i olakaju pljake i prevare suverenih nacija).

MONETARNI SUVERENITET
Monetarna suverenost (jedan od najvanijih vidova dravnog suvereniteta, a u dananje vreme moda i najvaniji) podrazumeva pravo jedne drave da vri emisiju (tapanje i kovanje) nacionalnog novca i kontrolu svih nacionalnih novanih tokova. Meutim, u dananje vreme monetarna suverenost je, sa deliminim izuzetkom Kine i jo nekih zemalja, gotovo u potpunosti u rukama nekolicine bankarskih porodica. To je naravno teko dokazati, ali se iz tekstova koji slede, ova tajna moe bar naslutiti.

MONETARNA SUVERENOST JE U PRIVATNIM RUKAMA

"Suoeni smo s problemom monetarne suverenosti! Drave su odustale od monetarne suverenosti, i zamenile je privatnim valutama! Stvorena je valuta bazirana na niemu!" Giulio Tremonti, Talijanski ministar ekonomije i financija - Dnevnik Talijanske dravne Televizije Tg1, 06.03.2009. godine.

Da bismo bolje ilustrovali ta stoji u pozadini manipulacija sa monetarnim suverenitetom pojedinih nacija, preneemo u nastavku lanak prestinih talijanskih novina "il.Giornale.it", objavljen 11.12.2009. godine, koji smo u, zbog njegove aktuelnosti, u celosti preuzeli sa web saita: http://cromalternativemoney.org/index.php/hr/mediji/vijesti/il-giornale-monetarnasuverenost-u-privatnim-rukama.html (na kojem moete nai jo mnotvo korisnih i zanimljivih informacija u vezi ove teme, a sa kojeg smo u ovom tekstu preuzeli jo neke vane informacije).

213

"Poeli smo drhtati zbog banaka. Poeli smo se tresti od straha ak i zbog drava u opasnosti od bankrota zbog dugova bankama. U ovakvoj situaciji, Mario Draghi, Guverner Talijanske Sredinje Banke upozorava Vladu: Oprez zbog javnog i privatnog duga, dugovi se pod svaku cijenu moraju smanjiti. Tono. No jedini nain da se ti dugovi efikasno smanje je konano postati njihovim vlasnikom. Nije li najzad stigao trenutak da se nakon svega onoga to smo morali pretrpjeti zbog nevjerovatnih malverzacija bankara, konano otrgnemo njihovoj sveopoj kontroli? Prvi korak bi trebao biti korektno informiranje graana o onome o emu u velikoj veini nemaju pojma, da Drave nisu vlasnici novca koji se stavlja u promet jer su prenijele pravo na stvaranje novca nekolicini privatnika, deoniara sredinjih banaka. Da, ovo se ini zbilja apsurdnim i lii na izmiljeni vic kojem se treba smijati, ali to je stvarnost. U jednom trenutku u prolosti, neki vrlo bogati bankari su uvjerili drave da im ustupe pravo na stvaranje novca kojeg su onda poeli pozajmljivati s velikim kamatama. Tako je nastao javni dug, novac kojeg svaki graanin duguje centralnoj banci svoje zemlje za svaku novanicu kojom se koristi. Talijanska Centralna Banka ni u kom sluaju nije Talijanska Narodna Banka, ili "naa", talijanskih graana, nego privatna banka kao i druge sredinje banke, ukljuujui i Europsku Centralnu Banku. Vlasnitvo nad sredinjim bankama imaju velike banke, iako namjerno obmanjuju graane koristei se imenima drava za koje proizvode novac. Sve je poelo s Federalnim Rezervama (Federale Reserve - ovo ime nema nita zajednikog s "federalnim"), Sredinjom Bankom Sjedinjenih Amerikih Drava iji deoniari su neke od najpoznatijih banaka u svijetu, kao naprimjer Rothschild Bank iz Londona, Warburg Bank iz Berlina, Goldman Sachs iz New Yorka i nekoliko drugih. Ove velike banke su takoer vlasnici mnogih sredinjih banaka europskih zemalja koje su pak po sistemu kineskih kutija, vlasnici Europske Sredinje Banke. Ukratko, cijelokupno financijsko bogatstvo svijeta je u rukama par pojedinaca privatnika kojima je po zakonu dodijeljena nadnacionalna vlast, injenica koja je sama po sebi nezakonita u demokratskim dravama u kojima Ustavi, od kojih je jedan i onaj talijanski, garantiraju da suverenost pripada narodu. Nita od gore navedenog nije vie tajna, samo potraite odreene rijei na internetu i dobit ete bez potekoa osnovne informacije o nainu proizvodnje i izdavanja novca, o pojmu

214

seigniorage (signoraggio - danak feudalnom gospodaru), odnosno kamatama koje drave plaaju da bi od banaka posudile novac kojim se koriste, te apsurdnom posljedicom ovog sistema: stalnim poveanjem javnog duga drava. Informacije su prilino temeljite i lako dostupne i na talijanskom jeziku, autori nekih strunih djela su i Talijani. Meutim, ove informacije ne cirkuliraju i ini se kao da se stvorila, bez izravne zabrane, neka vrsta zavjere utnje. Istina je da odluke bankara po statutima imaju pravo na tajnost, ali mi dobro znamo koja tajna sila stoji iza vijesti koje nam se objavljuju. Vjerojatno se radi o strahu od stranih odmazdi s kojima su se u Americi susreli politiari heroji koji su pokuali razbiti sporazume s bankama. Te junake danas nazivaju "Pali za novac - monetarnu suverenost". Abraham Lincoln, John F. Kennedy i Robert Kennedy su ubijeni (ova uzrona veza je naravno bez dokaza) odmah nakon to su potpisali zakone koji ovlauju dravu za proizvodnju svog vlastitog dolara. Danas je meutim nuno da narodi odluno i svjesno gledaju na stvarnost i realnost javnog duga, u prave uzroke postojanja i stvaranja javnog duga kako bi naveli svoje voe da preuzmu monetarnu suverenost prije nego to pravo na nju postane neprenosivo. Ovo je pravi trenutak za to!" http://cromalternativemoney.org/index.php/hr/mediji/vijesti/il-giornale-monetarna-suverenostu-privatnim-rukama.html

DRAVNO I PRIVATNO VLASNITVO

Da bismo bolje shvatili kako su bankari od dravnih organa preoteli monetarnu vlast i monetarnu politiku, ukratko emo objasniti pojmove dravnog i privatnog vlasnitva.

Dravno vlasnitvo
Dravno (su)vlasnitvo je sva imovina (u koju ukljuujemo i sva imovinska prava) koju su suvereni graani odreene drave predali na upravljanje organima i institucijama te drave (vladama na svim nivoima dravne vlasti i svim ustanovama, organizacijama i institucijama koje je osnovala vlada), ukljuujui i sve dravne nekretnine i sva prirodna nacionalna bogatstva koja nisu data u ruke privatnih vlasnika. Pored pojma dravnog vlasnitva u praksi se koriste i izrazi "javno" vlasnitvo i "drutveno" vlasnitvo, ije znaenje se sutinski ne razlikuje previe od znaenja pojma "dravnog" vlasnitva, pa ih neemo posebno razmatrati. Za ovu priliku vano je shvatiti ko je stvarni nosilac dravnog vlasnitva, tj. imovine i imovinskih prava koji pripadaju nekoj dravi, jer e nam to pomoi da razumemo ko ima pravo da njime upravlja i na koji nain. Dakle, iako se drava formalno pravno tretira kao vlasnik ili titular dravne imovine, ona nije stvarni vlasnik te imovine, iz prostog razloga to je drava fiktivni pojam smiljen u svrhu boljeg organizovanja i funkcionisanja odreene zajednice suverenih ljudi. Stvarni vlasnici dravne imovine nisu ni organi vlasti te drave (predsednici, premijeri, lanovi vlade, skuptine itd.), ba kao to stvarni vlasnici imovine preduzea, kompanija, korporacija, banaka i drugih pravnih lica nisu direktori i lanovi uprave i upravnih odbora tih pravnih lica (iako mogu biti suvlasnici, ili sudeoniari). Stvarni vlasnici ili bolje rei suvlasnici dravne imovine su suvereni stanovnici te drave, ba kao to su stvarni vlasnici imovine pravnih lica ljudi koji su ih osnovali, ili im kasnije pristupili.

215

Ako pravilno shvatimo sutinu vlasnitva nad dravnom imovinom shvatiemo i to da nijedan suvereni dravljanin neke bogate drave nije i ne moe biti uistinu siromaan, jer, svako od njih pored svoje privatne poseduje i deo dravne imovine, i to deo koji je srazmeran ukupnoj broju suverenih stanovnika te drave. Tako na primer, ako jedna drava ima milion suverenih stanovnika, svako od njih je stvarni suvlasnik jednog milionitog dela (1/1.000.000) ukupne dravne imovine. Ukoliko ta ukupna imovina vredi, primera radi, hiljadu milijardi dolara, tada imovina svakog suverenog stanovnika te drave vredi po 100.000 dolara, plus vrednost njegove privatne imovine. Ovo je naroito vano za suverene stanovnike zemalja u takozvanoj tranziciji (stanovnike bivih socijalistikih drava koje prelaze u kapitalistiki sistem), kojima se prilikom privatizacije dravnih preduzea mora obezbediti adekvatan deo vrednosti te imovine, kao stvarnim suvlasnicima na toj imovini. A kako su politiari tih zemalja (itaj bankarski poslunici) izvrili tu "privatizaciju" pod bankarskom dirigentskom palicom mogu se uveriti suvereni stanovnici svih tih drava koji su kroz te procese potpuno opljakani i izgubili svaki suverenitet i suvlasnitvo nad ogromnim nacionalnim bogatstvom, koje su gotovo u potpunosti za svega nekoliko godina preuzeli bankari kroz infiltriranje svojih privatnih banaka, potajnim preuzimanjem centralnih banaka, "kupovinom" domaih preduzea i stranim "investicijama". Domaem stanovnitvu preostali su bezvredni papiri u vidu "deonica", "sertifikata", "obveznica" itd., dok su rotildi preuzeli gotovo sve stvarne vrednosti i resurse.

KAKO IZGLEDA PRIVATIZACIJA NA PRIMERU REPUBLIKE HRVATSKE: STRANE BANKE VE DUE VREME KONTROLIU HRVATSKU EKONOMIJU

"ANALIZA: Strane banke kontroliraju hrvatsko gospodarstvo - "Od 2000. godine, za godinu dana, strancima prodano 44.2% ukupnog hrvatskog bankarstva, do kraja 2003. 90,4%"

KO SU VLASNICI BANAKA U HRVATSKOJ?

"Zagrebaka banka (Zaba) najvea je banka u Hrvatskoj i u veinskom je vlasnitvu talijanske bankarske grupacije UniCredit. Hrvatska narodna banka procjenjuje da joj je 30. lipnja 2009. ukupna imovina (aktiva i pasiva) iznosila 91 milijardu i 245 milijuna kuna. Formalni vlasnici Zabe su Bank Austria (84%) i njemako osiguravajue drutvo Allianz

216

(12%), no pravi je veinski vlasnik talijanski UniCredit, koji je ujedno i vlasnik Bank Austrije. Zahvaljujui visokim kamatama koje ubire od hrvatskih graana, ista dobit Zabe samo u prvih est mjeseci 2009. godine iznosila je 684 milijuna kuna. Privredna banka Zagreb druga je najvea banka u Hrvatskoj, s ukupnom imovinom koja premauje 62 milijarde kuna. Veinski je vlasnik talijanska bankarska grupacija Intesa, koja dri 77% kapitala, te Europska banka za obnovu i razvoj, s 21%. ista dobit PBZ-a u prvih est mjeseci 2009. iznosila je 522 milijuna kuna. PBZ je takoer stopostotni vlasnik Meimurske banke. PBZ je vodea investicijska banka u Hrvatskoj, ima svoj investicijski fond, PBZ Invest, i svoj obvezni mirovinski fond PBZ Croatia osiguranje. Erste & Steiermarkische Bank trea je po veliini banka u Hrvatskoj i raspolae ukupnom imovinom od 47 milijarda i 706 milijuna kuna. Gotovo stopostotni vlasnik (96%) austrijski je Erste&Steiermarkische Bank Holding. ista dobit Erste banke u prvih est mjeseci 2009. iznosila je 315 milijuna kuna. Raiffeisenbank Austria (RBA) etvrta je banka po veliini u Hrvatskoj, s ukupnom imovinom od 38 milijarda 178 milijuna kuna. Vlasnici su Raiffeisenbank International (75%) i Raiffeisenbank Beteiligungs (25%). ista dobit Reiffeisenbanke u prvih est mjeseci 2009. iznosila je 250 milijuna kuna. Hypo Alpe-Adria Bank peta je banka po veliini u Hrvatskoj, s ukupnom imovinom od 37 milijarda i 193 milijuna kuna. Od 1. oujka 2009. vlasnika je struktura doivjela velike promjene. Hypo banka je u vlasnitvu austrijske Hypo AAB International koja je pak u stopostotnom vlasnitvu austrijske drave. Prije nekoliko godina Hypo International kupila je njemaka Bayerische landesbank (BLB). Nakon uvida u pravo stanje, BLB je utvrdeo da je prevaren jer je Hypo International u Austriji i po istonoj Europi poslovalo katastrofalno. BLB, koji je u vlasnitvu Bavarske, podmirio je gubitke od 2,6 milijarda eura i cijelu Hypo Banku prodao austrijskoj dravi za samo jedan euro, s time da austrijska Vlada podmiri ostale gubitke od 450 milijuna eura. Splitska Banka esta je po veliini banka u Hrvatskoj, s ukupnom imovinom od 27 milijarda i 326 milijuna kuna. Stopostotni vlasnik je francuski Societe Generale. ista dobit Splitske banke u prvih est mjeseci 2009. iznosila je 181 milijun kuna. Hrvatska potanska banka (HPB) tek je sedma po veliini u Hrvatskoj, s ukupnom imovinom od 15 milijarda i 79 milijuna kuna. HPB je najvea banka u hrvatskom vlasnitvu, a vlasnici su Hrvatska pota (41%), Hrvatski fond za privatizaciju (33%) i Hrvatski zavod za mirovinsko osiguranje (25%). U prvih est mjeseci 2009. HPB je postigla isti gubitak od 85 milijuna kuna. OTP Banka Hrvatska osma je po veliini banka u Hrvatskoj, s ukupnom imovinom od 12 milijarda i 495 milijuna kuna. U stopostotnom je vlasnitvu najvee maarske banke OTP (OrszgosTakarkpnztr) Bank RT, koju vodi maarski milijarder Sndor Csnyi. ista dobit OTP banke u Hrvatskoj u prvih est mjeseci 2009. iznosila je 51 milijun kuna. Kae Csnyi: Ja osobno oboavam Hrvatsku, od 20 ljeta barem sam ih 17 proveo kod vas. Ve sam traio vilu koju bih kupio, a zanimala me i marina pokraj ibenika, ali dosad nisam imao sree. No, stalno traim mogunosti za investicije. Volksbank je deveta po veliini banka u Hrvatskoj, s ukupnom imovinom od 7 milijarda i 873 milijuna kuna. Veinski vlasnik (99%) je austrijski Volksbank International, a nominalni udeo imaju Banca Popolare di Vicenza (0,41%) i EM.RO Popolare S.p.A. (0,41%). ista dobit Volksbanke u Hrvatskoj u prvih est mjeseci 2009. iznosila je 29 milijuna kuna Meimurska banka deseta je banka po veliini u Hrvatskoj, s ukupnom imovinom od 2 milijarde i 810 milijuna kuna. Veinski vlasnik (96,4%) je PBZ iji je pak veinski vlasnik talijanska Intesa grupacija. ista dobit Meimurske banke u prvih est mjeseci 2009. iznosila je 31 milijun kuna."

KO JE I KADA RASPRODAO HRVATSKE BANKE?

217

"Odmah nakon to su Ivica Raan i Stipe Mesi poetkom 2000. godine preuzeli vlast, poela je najvea rasprodaja hrvatskih banaka strancima. U samo godinu dana, strancima je prodano 44.2% ukupnog hrvatskog bankarstva, a do kraja 2003. godine stranci su postali vlasnici 90.8 posto hrvatskih banaka." Preuzeto sa web saita: http://www.hrsvijet.net/index.php?option=com_content&view=article&id=9408:hrvati-suroblje-strane-banke-kontroliraju-hrvatsko-gospodarstvo&catid=1:politika&Itemid=9

VLASNICI BANAKA U SRBIJI Ni u Republici Srbiji nije mnogo bolja situacija: Od ukupno 35 komercijalnih banka, 21 banka je u veinskom vlasnitvu stranih ulagaa. Banca Intesa a.d. Beograd najvea je banka u Srbiji sa kapitalom od 424,011,123.000,00 dinara (preko 4 milijarde EUR-a).

Ova banka je u 100% stranom vlasnitvu, a suvlasnici su prema podacima Narodne banke Srbije: 1. Intesa Sanpaolo Holding International S.A. - 77.79% 2. Intesa Sanpaolo SPA - 15,21% i 3. IFC - 7,00%

218

Vatikan Inae, vlasnik Intese je Katolika crkva (Vatikanska drava), koja pored mnogobrojnih banaka irom sveta, i veinskog udela u Talijanskoj centralnoj banci, poseduje i nebrojena materijalna bogatstva, zbog ega mnogi kau da je to najbogatija institucija na svetu. Druga po veliini je Komercijalna banka a.d. Beograd sa kapitalom od 307,791,772,00 dinara (oko tri milijarde EUR-a). Ova banka je u veinskom stranom vlasnitvu (preko 57%), dok je Republika Srbija zadrala 42,59%. Od stranih vlasnika Narodna banka navodi samo European bank for reconstruction and development sa 25,00 vlasnitva, dok ostale strane suvlasnike ne pominje. Trea po veliini je Unicredit Bank Srbija a.d. Beograd sa kapitalom od 221,131,164,00 dinara (preko dve milijarde EUR-a). I ova banka je u vlasnitvu UNICREDIT BANK AUSTRIA AG sa 100%. Raiffeisen banka a.d. Beograd Raiffeisen banka a.d. Beograd sa kapitalom od 203,924,958,00 dinara (oko dve milijarde EUR-a) je u stranom vlasnitvu - Raiffeisen SEE Region Holding GmbH sa 100%. Socit Gnrale banka Srbija a.d. Beograd sa kapitalom od 191,275,759,00 dinara (oko 1,9 milijardi EUR-a) u vlasnitvu je Societe Generale S.A. sa 99.99%. Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd sa kapitalom od 174,389,066,00 dinara (oko 1,7 milijardi EUR-a) u vlasnitvu je HYPO ALPE-ADRIA-BANK INTERNATIONAL AG Klagenfurt sa 100%. Eurobank a.d. Beograd sa kapitalom od sa kapitalom od 169,399,397,00 dinara (preko blizu 1,7 milijardi EUR-a) u vlasnitvu je FG Eurobank Ergasias Athens sa 55,21% i EFG NEW EUROPE HOLDING B.V.AMSTERDAM sa 42,74%. Agroindustrijska komercijalna banka AIK banka a.d. Ni sa kapitalom od 152,359,295,00 dinara (oko 1,5 milijardi EUR-a) u vlasnitvu je Agricultural Bank of Greece Agricultural Bank of Greece sa 20,86%, Sunoko doo Novi Sad sa 9,21% i UNICREDIT BANK AUSTRIA AG sa 6,02%, dok za ostale suvlasnike nisu dati podaci. Sve ove podatke i podatke o vlasnicima ostalih srbijanskih banaka moete videti na web saitu Narodne Banke Srbije.

219

http://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.html

LJUDSKI SUVERENITET
Svaki ovek se po prirodnom pravu, koje je iznad ljudskih zakona, raa slobodan i suveren. Meutim, zbog dananjih meuljudskih odnosa regulisanih obiajima, pravilima i propisima koji su u najveoj meri nametnuti od bankara, ljudi se za svoju slobodu i suverenost moraju boriti i to protiv onih koji im taj suverenitet i slobodu ponajvie ugroavaju. O nainima na koji to bankari ine bie vie rei neto kasnije, a mi emo se ovde samo ukratko osvrnuti na nain na koji suvereni stanovnici dananjih drava DEO svog suvereniteta DOBROVOLJNO prenose na organe i institucije drave. Pri tome naravano neemo ulaziti u teoretske oblike svih moguih i prevazienih dravnih ureenja (carstva, kraljevina i sl.), nego samo na trenutno najzastupljeniji i najfunkcionalniji oblik - republiku, to podrazumeva vladavinu naroda. Poto u velikim dravama direktan oblik vladavine naroda nije mogu zbog ogromnog mnotva pojedinaca koji taj narod ine, u dananje vreme narodi najee vladaju preko svojih izabranih predstavnika u dravnim organima zakonodavne, izvrne i sudske vlasti. Meutim, posle izbora mnogi izabrani predstavnici zaboravljaju da svoju vlast dobivaju od naroda i da treba da vladaju poslovima u ime naroda koji ga je izabrao, a ne da vladaju tim narodom (to uglavnom ine carevi i kraljevi). Dakle, vlada u svakoj istinskoj republici treba da vlada POSLOVIMA, a ne LJUDIMA, jer su svi ljudi prirodno suvereni i niko nema prirodno pravo da upravlja i vlada suverenim ljudima, s tim to svaki suvereni stanovnik republike preutno ili direktno prihvata izvesna ogranienja u pogledu vlastitog suvereniteta, neophodna da bi se zatitili pojedinci i grupe kojima drugi pojedinci ili grupe ugroavaju ivot, slobodu ili druga fundamentalna prava. Osnovni principi funkcionisanja takve drave ureuju se najviim dravnim aktom - ustavom, dok se ostali principi reguliu zakonima i propisima koje donosi zakondavna vlast. Po naem miljenju ustav, kao najvii akt narodne volje, morao bi se usvajati iskljuivo na referendumu, kao najsveobuhvatnijem obliku izraavanja suverene narodne volje, i to nakon prethodne sveobuhvatne rasprave i izraavanja narodne volje o pojedinim spornim pitanjima putem neposrednim putem (preko anketa, interneta, i sl.), na emu bi suverene nacije trebale insistirati u budunosti. Sva vanija pitanja koja se tiu monetarne emisije (ko moe da tampa i emituje novac), kao i pitanja privatnog i dravnog vlasnitva, su pitanja koja obavezno treba regulisati ustavom, jer smo i sami svedoci kako su uzurpacijom monetarne funkcije bankari u veem delu sveta zavladali imovinskom i svim ostalim sferama drutvenog ivota, ugroavajui i gazei prava veine dananjih nacija i drava.

220

PRIVATNO VLASNITVO
Privatno vlasnitvo je vlasnitvo na stvarima, pravima i novcu koje imaju pojedinci ili grupe pojedinaca, meu koje spadaju i organizovane grupe koje nazivamo pravna lica (preduzea, kompanije, banke, i sl.). U vezi najmasovnijih oblika preduzea i kompanija kao to su deonika (akcionarska) drutva i drutva sa ogranienom odgovornou, napominjemo da su i ti oblici privrednog organizovanja specijalno dizajnirani od strane bankara na nain da privrednim subjektima, koji se u poslovanju ne pridravaju zakona, omogue to bolje prilike za pljaku ostalih trinih aktera. Deonikim drutvima su dali mogunost slinu onoj koja je data bankama (uostalom gotovo sve banke se i osnivaju kao deonika drutva) da novac za osnivanje ili delovanje besplatno nabavljaju kroz prodaju deonica iza kojih ne stoji bilo kakva vrednost (ba kao i kod izdavanja obveznica i drugih papira od vrednosti), dok su drutvima sa ogranienom odgovornou dali mogunost da se neogranieno zaduuju, a da ogranieno odgovaraju za dugove (samo do visine uplaenog kapitala). Privatno vlasnitvo je u prirodnoj suprotnosti sa dravnim vlasnitvom, jer ga na izvestan nain iskljuuje i umanjuje. Ukupnu imovinu u bilo kojoj dravi ini zbir privatne i dravne imovine, a njihov odnos je obrnuto srazmeran. to se vie poveava koliina i vrednost privatne imovine, to se vie smanjuju koliina i vrednost dravne imovine. Teoretski i praktino to znai da, ukoliko ne postoje bilo kakva ogranienja u ustavu i zakonima, a ponekad i uprkos takvim ogranienjima (ukoliko se ona kre) pojedinci, ili samo jedna osoba, mogu vremenom postati vlasnici celokupne privatne i dravne imovine u odreenoj dravi, pa ak i u veem broju drava, ili ak celom svetu. A to se upravo i dogaa. I bez ukljuivanja moralnih naela, jasno je da je u interesu veine dravljana odreene drave da ustavom, zakonima i drugim propisima, a po potrebi i na drugi opravdan i nenasilan nain, spree ovu potencijalno moguu situaciju i na taj nain se zatite od eventualnog prekomernog bogaenja pojedinaca na raun svih ostalih lanova drutva. Ukoliko nema takvih propisa, ili ukoliko ih odreeni pojedinci kre ili zloupotrebljavaju, prirodno je pravo svih ostalih ugroenih pojedinaca da se organizuju i da spree takvu mogunost, i da u tom smislu u ustav i zakone unesu odgovarajue odredbe. A zbog injenice da su oni koji uz pomo pljaki i prevara globalno ve uzurpirali vlasnitvo nad velikim delom imovine gotovo svih drava u celom svetu, to znai da bi se i suvereni stanovnici svih tih drava trebali organizovati i preduzeti sve to je potrebno ne samo da bi spreili dalju pljaku i prevare, nego da bi tubama protiv bankara vratili bar deo onog to im je ve opljakano. O tome kako to uiniti, bie vie reeno neto kasnije. Za sada emo samo rei da bankari varaju i pljakaju veinu dananjih drava i nacija ponajvie uzurpacijom monetarne funkcije, a u nastavku sledi opis postupaka, procedura i naina na koji to ine.

KAKO BANKARI UZURPIRAJU MONETARNU FUNKCIJU

Jednom je neko rekao: Postoji milion naina da se ovek obogati, ali nijedan od njih nije poten. Ve smo vie puta rekli da je monetarna funkcija jedna od najvanijih dravnih funkcija, zbog ega se zakonima svih modernih zemalja poslovi emitovanja i kontrole novca poveravaju iskljuivo dravnim organima i institucijama.

221

Meutim, u SAD, Italiji, Grkoj i jo nekolicini drava, tu funkciju po zakonu vre centralne banke kao PRIVATNE institucije, iako je to, kako smo napred rekli u Americi ak i protivustavno. Da ne govorimo o tome da se tu radi o najviem moguem stepenu sukoba interesa, s obzirom da bankari, ak i ako nisu direktno zastupljeni u upravnim odborima centralnih banaka, mogu koruptivnim kanalima pribavljati vane informacije za poslovanje svojih banaka. Prema tome, uzurpacija monetarnih poslova vri se ponajvie donoenjem zakona koji tu funkciju sa dravnih organa prenose na privatne institucije. Da je tako potvrdio nam je i uveni predak dananjih Rotilda koji je, da ponovimo, svojevremeno rekao: "Dajte mi kontrolu nad finansijama i nee me biti briga ko donosi zakone!" Time je i nehotice otkrio izvor bankarske moi. Zato, ako elimo da im oduzmemo mo, dovoljno je samo da im oduzmemo kontrolu nad finansijama. S tim u vezi da podsetimo da je prema lanu 169. Zakonika cara Duana nedozvoljeno kovanje novca smatrano tekim krivinim delom i bilo kanjavano spaljivanjem krivotvorca, jer je teko vrealo fiskalna, tj. monetarna prava vladara. Kada bi se u dananje vreme primenjivale ove stroge odredbe Duanovog zakonika, dolo bi do masovnog spaljivanja bankara. Zato? Zato to su smislili i ak u zakone svih drava ugradili pravila o tkzv. deliminim ili obaveznim rezervama po kojima mogu legalno emitovati novac, ba kao da ga emituje drava. Ovo je u bankarskim krugovima poznato pod nazivima "sekundarna emisija", ili "multiplikacija novca", ili pod nekim drugim mutnim izrazom, ali nigde nije oznaeno kao prevara, odnosno krivino delo izdavanja papira bez pokria, to u sutini i jeste. Kako? Tako to su po zakonu obavezni u rezervi imati samo deo novca prikupljenog od ulagaa, koji u procentu obino iznosi oko 10%, s tim da se visina obaveznih bankarskih rezervi u zemljama Evropske unije kree od 0% (u Luksemburgu, Danskoj, Belgiji i vedskoj) do 2,5% u ostalim zemljama EU (osim Italije). Meutim, iako nijednim zakonom nijednoj komercijalnoj banci nije dato pravo da izdaje papire od vrednosti u iznosu veem od onog kojim ta banka raspolae, ova kriminalna aktivnost banaka se tolerie, a protiv banaka koje to ine ne preduzimaju se ni krivine, ni bilo koje druge sankcije.

222

Mogunost te sekundarne emisije novca od strane komercijalnih banaka predstavlja je jo jedan od vrlo efikasnih naina uzurpacije monetarne vlasti koji nije nita manje opasan od uzurpacije poslova cenralne banke, posebno ako se ima u vidu da su vlasnici najveih komercijalnih banaka obino isti oni koji su i najvei osnivai centralnih banaka. Trei vid uzurpacije odvija se kroz korupciju dravnih inovnika koji vode monetarne poslove u vladama i dravnim cenralnim bankama, to je vrlo rairena i gotovo opte prisutna pojava. Sva ova tri oblika monetarne uzurpacije meusobno se proimaju, pomau, i podstiu.

KAKO UZURPACIJA MONETARNE FUNKCIJE DELUJE U PRAKSI Koristei zakonske odredbe o deviznim rezervama, koje banke tumae na nain da im te odredbe daju pravo da kreiraju nepostojei novac (iako to zakon ne predvia), tako to klijentima umesto novca pozajmljuju obian papir overen potpisom i peatom banke (garancije, obveznice, menice i sl.), na koji upiu odreenu novanu sumu, a klijenti zbog poverenja koje graani imaju u bankare i bankarski sistem, taj papir na robnonovanom tritu koriste kao zamenu za novac, s tim to bankama posle odreenog vremena vraaju realan novac, stvari ili robu, a u sluaju da nepostojei novac ne vrate, ili ga delimino vrate, banka im preko hipoteka oduzima svu pokretnu i nepokretnu imovinu. Ovakvo "poslovanje" komercijalnih banaka postajalo bi rizino jedino u situacijama kada bi klijenti u nekom kraem vremenu povlaili velike koliine novca. Tada se deavalo ne samo da takve banke bankrotiraju, nego i da klijenti i ostali graani postanu svesni prevare koju banke ine izdavanjem novca bez pokria. Da se to ne bi deavalo, bankari su se dosetili i formirali tkzv. "centralne" banke koje su u sluaju masovnog povlaenja novca u nekoj od banaka mogle intervenisati brzim doturanjem gotovine, kako se prevara ne bi otkrila. ta to znai u praksi?

223

To znai da banka koja po zakonu mora imati, primera radi, 10% obaveznih rezervi, moe od recimo 100 miliona dinara uloenog novca potpuno zakonito emitovati papira od vrednosti u visini od milijardu dinara, i da e njen kapital, nakon to se isplate svi ti papiri, sa 100 miliona dinara porasti na milijardu i 100 miliona dinara, ne raunajui kamate koje e taj kapital dodatno uveati u zavisnosti od roka vraanja i visine kamatne stope. Mislite da je ovo neverovatno? Ali saekajte, ima jo.

IJA JE CENTRALNA BANKA ITALIJE?

Svet se izokrenuo. Dananje medije gotovo svuda u svetu veinom finansiraju i kontroliu bankari. To je razlog to u tkzv. ozbiljnim dravnim i privatnim medijima veine zemalja u svetu neete gotovo nita uti ili proitati o ovim za oveanstvo trenutno najvanijim temama. Ali se zato mnotvo bitnih informacija moe pronai na interentu i tabloid magazinima. (Ovo je oigledna potvrda onog to je Michael Ellner rekao: da glavni mediji unitavaju informacije.) Meu interent izdanjima tabloida na kojima se po naem miljenju mogu nai necenzurisane informacije o ovim temama izdvajamo Magazin Tabloid, sa ije web stranice http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=245&cl=27 Magazina Tabloid u tri nastavka prenosimo delove iz lanka pod nazivom: "Centralna banka Italije u privatnim rukama", iji autor je Bernardo Vitulano, dopisnik iz Rima. Prvi deo:

224

I "U vremenu feudalizma bar se znao neki red. Samo suvereni vladari su mogli da kuju svoj novac, vazali su to smeli samo ako im sizeren odobri. U svakom sluaju, iza svake kovanice je stajala neka drava - suverena ili zavisna, ali ipak drava. U dananjem vremenu neo-liberalizma sve se privatizuje, pa tako i centralne banke, institucije koje bi po prirodi stvari trebale da tampaju novac za svoju dravu. ...

Banca d'Italia Ogromna veina Italijana ne zna da je Banca d'Italia (BI - centralna banka Italije) odavno u privatnim rukama. BI je izdala ukupno 300.000 akcija, od kojih banka Intesa Sanpaoloima 91.035, UniCredit banka 66.342, a Assicurazioni Generali (osiguravajui zavodenerali, delimino u posedu banke Inteza) 19.000. Pomenuta trojka poseduje oko 60 odsto akcija nacionalne banke Italije, dok sama Intesazbog umreenog kapitala i vlasnikih udeonica sa Generali osiguranjem ima vie od treine akcija BI. Prvo preduzee koje se jo nalazi u rukama italijanske drave, a poseduje akcije BI, zauzima tek peto mesto sa 15.000 akcija (INPS - dravno penziono osiguranje), a na celoj listi od tridesetak akcionara imamo samo jo jednu dravnu firmu - INAIL (osiguravajui zavod) sa samo 2.000 akcija. Konani obraun pokazuje da od 300.000 akcija nacionalne banke Italije, samo njih 17.000 (neto preko pet odsto) poseduje drava. Sistem koji je patentiran u SAD, a zatim prenet u Evropu (osim Italije jo i neke druge zemlje EU imaju nacionalne banke delimino ili potpuno u privatnim rukama) funkcionie tako to nacionalna banka dravi daje kredite uz minimalne kamate kako bi ona (drava) popunila budetske rupe. Drava, zauzvrat, izdaje obveznice koje otkupljuje kada joj to dozvole fiskalni prihodi. Drava, dakle, nije vlasnik novca, ve isti samo pozajmljuje. ... Sasvim je razumljivo zato su moderne drave bazirane na ekskluzivnosti skuptine da odluuje o budetu. Onaj ko dri kasu, taj ima i realnu mo. Sve ostalo je fikcija.

225

Kao to se vidi, italijanski parlament faktiki ne odluuje o dravnom finansiranju: on samo prosleuje spisak elja i konani raun BI, koja zatim odluuje da li e, ili nee, te elje da ispuni. Kako je BI u rukama privatnih institucija to znai da Italijom, umesto demokratski izabranih poslanika, upravljaju bankari i finansijeri koji su sami sebe izabrali snagom svog kapitala." http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=245&cl=27 Drugi deo:

IJA JE CENTRALNA BANKA ENGLESKE?

Sa web stranice http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=245&cl=27 Magazina Tabloid drugi nastavak iz lanka pod nazivom: "Centralna banka Italije u privatnim rukama", iji autor je Bernardo Vitulano, dopisnik iz Rima. "Ni u Velikoj Britaniji situacija nije nita bolja. Bank of England (BoE) slino je ustrojena kao i italijanska nacionalna banka, ali sa jednom malom prevarom. Naime, engleski zakon obavezuje BoE da radi transparentno, pa samim tim i da javno objavljuje svoje akcionare. Ona, zato, ima samo jednog akcionara: Bank of England Nominees Limited. Ono "Limited" na kraju znai da se radi o drutvu ograniene odgovornosti.

Bank of England Stjuar arlsvort je 28. jula 2009. uputio zahtev BoE da ga po britanskom zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja obavesti ko su vlasnici pomenutog udruenja koje poseduje sve akcije BoE. Sekretar banke Stjuart Alenodgovara mu elektronskom potom 31. jula 2009. godine odbijajui da prui traene informacije. Alen se pri tome poziva na to da zakon, istina, nalae da se objave vlasnici Bank of England, ali ne i vlasnici preduzea (u ovom sluaju samo jednog) koja poseduju akcije engleske nacionalne banke. Engleski zakon, za razliku od veine zakona drugih zemalja, ne obavezuje ni nadlenu slubu da javno objavi imena vlasnika drutava ograniene odgovornosti. Tako je, zahvaljujui ovom triku, ispotovan zakon o javnosti poslovanja nacionalne banke, a sa druge strane dobro su sakriveni stvarni vlasnici BoE." Trei deo:

IJA JE CENTRALNA BANKA EVROPSKE UNIJE?

Sa web stranice http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=245&cl=27 Magazina Tabloid trei nastavak iz lanka pod nazivom: "Centralna banka Italije u privatnim rukama", iji autor je Bernardo Vitulano, dopisnik iz Rima.

226

European Central Bank (ECB) III "Evropske nacionalne banke su okupljene u Centralnoj evropskoj banci sa seditem u Frankfurtu. Ova banka ima zadatak da upravlja zajednikim finansijama Evropske unije sa posebnim teitem na kontroli evra, zajednike valute 17 od 27 EU drava. Najvei pojedinani akcionar u CEB-u je BoE, iako Velika Britanija nije ak ni u evrozoni! Faktiki, CEB-om preko privatizovanih nacionalnih banaka lanica EU upravlja privatni kapital. Da li je onda udno sve ono ta se deava sa evrom? Odugovlaenje Silvija Berluskonija da donese rigorozni paket mera tednje mogao bi da bude i neki samo njemu znani inat, ali isto tako i znak da kao premijer koji nema vie ta da izgubi niti dobije eli da bude bar zapamen po tome to se usprotivio diktatu monih finansijskih institucija koje umesto graana vladaju Italijom. Svega jedan odsto svetskog stanovnitva poseduje preko 60 odsto svih svetskih finansija, a kontrolu nad celokupnim svetskim monetarnim tokovima ima 40 porodica,ija se imena ak ni ne nalaze na vrhu Forbsove liste najbogatijih ljudi sveta, jer su svoj kapital prebacili na razne anonimne investicione fondove ili u zadubine koje kontroliu. Odatle se, zatim, novac dobro razraenom i komplikovanom mreom zavisnih preduzea prebacuje u velike banke ije se akcije otkupljuju i tako postie kontrola ne samo nad njima, ve i nad nacionalnom bankom ije deonice one poseduju, a samim tim i nad celokupnom nacionalnom ekonomijom." http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=245&cl=27

IJA JE NARODNA BANKA SRBIJE?

U nastavku prenosimo deo iz izuzetno zanimljivog lanka, u kojem autor Mladen Banjac dovodi u sumnju nezavistnost Narodne banke Srbije.

227

Bank for International Settlements (BIS) u vajcaeskom gradu Baselu Centralna banka svih centralnih banaka

NARODNA BANKA SRBIJE KAO EKSPOZITURA INTERNACIONALNIH BANKARA

Ekonomska politika

Narodna banka Srbije kao ekspozitura internacionalnih bankara Mladen Banjac utorak, 01. septembar 2009.

Cilj ovog teksta je da ukae na stvari koje korumpirani ekonomisti i politiari kriju od javnosti zarad ouvanja steenih pozicija i linih interesa, makar to vodilo u ambis itavu domau privredu i drutvo kojem godinama unazad ispiraju mozak vrei svojevrsni intelektualni, ekonomski i bioloki genocid. Neki kao direktni izvrioci, drugi kao scenski dekor i pratioci, verni svojim gazdama i trulom sistemu. Velika tajna i zabluda ire javnosti koja joj se namee kroz masovne medije (na kojima pristup imaju samo gore opisani) vezana je za domau centralnu banku. Narodna banka Srbije nije ni po emu narodna da se razumemo, ve se radi o poluprivatnoj ustanovi koja nikome u zemlji ne polae raune, tj. nije duna da prima i uvaava uputstva drugih dravnih organa koliko-toliko demokratski izabranih i podlonih kontroli, a tu pre svega mislim na Vladu Srbije i Narodnu Skuptinu. Ovo uostalom pie i u samom Zakonu o NBS, lan 2, ali se odmah potom u istom stavu navodi i to da NBS za svoj rad odgovara Skuptini Srbije?! Ova oigledna kontradikcija ili bolje rei podmetaina narodnim poslanicima i srpskoj javnosti je pojanjena znatno kasnije u lanu 73. Zakona, gde se kae da NBS dostavlja program monetarne politike za iduu godinu Narodnoj Skuptini, radi informisanja,najkasnije do 15. decembra tekue godine... Znai, srpski parlament je u itavom procesu samo statista koji se

228

nita ne pita, nije mu dozvoljeno da utie na monetarnu politiku, tu je tek toliko da bude informisan?! Pa ako je tako, emu ono kukaviije jaje na poetku teksta Zakona o NBS? Kome je to bilo potrebno i zato? Srpskom drutvu i dravi sigurno ne. Iako se u domaoj javnosti predstavlja kao nezavisna i samostalna u svom radu, tzv. Narodna banka Srbije rado izvrava naloge i uputstva koje dobija iz inostranstva, pre svega od strane Banke za meunarodna poravnanja (Bankfor International Settlement BIS) sa seditem u Bazelu, vajcarska. Kolokvijalni naziv za ovu organizaciju je Centralna banka centralnih banaka to je i razumljivo, jer u njenom radu uestvuju iskljuivo guverneri centralnih banaka (koje su i same u privatnim rukama) uz uee meunarodnih bankarskih organizacija sa ukupno 55 zemalja lanica. Meutim, ue jezgro ili prsten koje donosi najvanije odluke i odluuje o sudbini svetske ekonomije ine centralne banke sledeih est zemalja: SAD, Velike Britanije, vajcarske, Japana, Italije i Nemake. Ni jedna Vlada na svetu nema nadlenost nad ovom ustanovom koja uz sve to ima i svoju privatnu policiju ili gardu, to je praktino ini nedodirljivom. Banka je inae osnovana 1930. na konferenciji u Hagu, a od samih poetaka pratile su je brojne kontroverze i optube da je saraivala sa nacistima i pomagala im oko sklanjanja pokradenog zlata irom Evrope. Gotovo pola veka bila je smetena u jednom naputenom hotelu sa oiglednom namerom da ne privlai suvie panje, da bi konano 1977. izgradila velelepnu upravnu zgradu u obliku izme, verovali ili ne (sliku moete videti u prilozima na kraju teksta). Ovo neodoljivo podsea na roman Dorda Orvela 1984, u kojem on opisuje budunost oveanstva kao izmu koja gazi ljudsko lice, zauvek. ta je to toliko interesantno u vezi ove banke sa dananjeg aspekta i kakve to naloge i pravila namee zemljama lanicama, naravno ne kroz demokratski izabrane institucije, ve uz pomo uskog kruga ljudi koji su davno uzurpirali kreditno-monetarni sistem kao izvor vrhunske moi i kontrole nad ljudima. Radi se o odreenim pravilima ili standardima pod nazivom Bazel 1 i Bazel 2 koji se odnose na tzv. adekvatnost kapitala banaka izraenu u procentima kao odnos datih kredita i drugih plasmana (razliitog stepena rizika) i sopstvenog kapitala banke i koji se nameu zemljama irom sveta bez znanja njihove javnosti. Niko ne pominje da kada bi privatne banke zajmile samo tednju, tj. postojei novac kako javnost veruje, nikakve krize, poremeaji i prekomerni rizici ne bi postojali. Ovi fenomeni su usko vezani za diskreciono pravo komercijalnih banaka da same stvaraju (defakto krivotvore) iralni ili transakcioni novac u vidu kredita koji ini glavninu likvidne novane mase, to je glavni generator svih moguih poremeaja u ekonomiji. Mnogi su stekli visoke akademske titule i izdane beneficije, samo da bi utali o ovome.

Postavlja se pitanje kako to da je navodno loe po ekonomiju i monetarnu politiku jedne zemlje ako se u rad centralne banke meaju Vlada i Parlament (ili je ne daj boe direktno kontroliu kao to je sluaj u Kini), ali je zato sasvim u redu ako njom upravlja jedna strana

229

ustanova u privatnim rukama kao to je BIS koja sastani i svoje odluke donosi daleko od oiju i panje iroke javnosti. Ako to nisu dvostruki standardi i bacanje praine u oi laicima po sistemu jedno priam, drugo radim, onda ne znam ta jeste. ..."
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/narodna-banka-srbije-kao-ekspozitura-internacionalnihbankara.html?alphabet=l

...

III DEO: GDE JE IZLAZ?

TRENUTNO STANJE

Ako se osvrnemo na situaciju koja je postojala u zemljama bive SFRJ pre njihovog otcepljenja, videemo da je vlasnitvo nad svom imovinom bivih republika bilo 100% nacionalno (drutveno, dravno), a da su stranci ukupno posedovali 0% imovine. Za stvaranje te imovine u emu su uestvovale generacije naih predaka trebale su stotine i hiljade godina. Meutim, za njihovu rasprodaju, ili bolje rei za rotildsku tajnu pljaku i otimanje, trebalo je svega dvadesetak godina. Rezultat sticanja nacionalne "suverenosti" otcepljenih jugoslovenskih nacija jeste surova injenica da su stranci sada po nekim procenama, to direktno, to indirektno, u vlasnitvu preko 90% svega onoga to je podlono kupoprodaji, a to je ostalo vredno u novostvorenim dravama. Njihovi saradnici i saveznici u pljaki, koje mnogi zovu tajkunima i mafijaima, kojih ima oko 1%, postali su vlasnici oko 5% - 9%, nacionalne imovine, dok je ostalim graanima kojih ima oko 99%, ostalo svega oko 1% - 5% nekadanjeg nacionalnog imetka (ne raunajui privatne kue i stanove, koji su, za sada, jo uvek ostali u njihovom vlasnitvu). Takva, vie ili manje slina situacija, prisutna je u gotovo svim zemljama dananjeg sveta. Sada vam je verovatno jasnije zato su rotildi razbili i SSSR, i ehoslovaku i SFRJ i sve druge takozvane "socijalistike" zemlje. Na osnovu svega napisanog u ovoj knjizi i informacija dostupnih na netu verovatno vam je jasno da sadanje stanje nije konano i da se bankarski prevaranti nee zaustaviti sve dok od SVIH nacija na planeti ne oduzmu i tih 1% - 5% preostalog nacionalnog imetka, a sve ljude pretvore u poslune robove ili ak bioloke robote (ugradnjom visokosofisticiranih ipova).

230

Ako verujete da je tako, ili bar ostavljate makar malecku mogunost da je to o emu piemo surova istina, pretpostavljamo da vas svakako zanima kako oveanstvo da izae iz ove nimalo ugodne situacije. Nadamo se da ete o tome paljivo i duboko razmisliti i pokuati nai neko reenje, ili bar razmotriti neke ve postojee ideje o nainu na koji se moemo spasiti pre nego to bude prekasno. U tom smislu i mi emo, u nastavku, ponuditi neke od potencijalnih mogunosti, naina i strategija za koje smatramo da bi nam mogli pomoi ne samo da zaustavimo dalju pljaku i varanje, nego da od rotilda i njihovih domaih izdajnika vratimo svu nacionalnu i privatnu imovinu koja nam je opljakana i oduzeta. Ali, pre toga, pokuaemo pojasniti neke bitne pojmove, od ijeg pravilnog razumevanja zavisi i pravilan izbor naih buduih akcija i aktivnosti protiv bankara. Treba, dakle, da se upoznama sa tajnama koje lee u osnovi svih njihovih prljavih poslova.

O NOVCU

Ovde verovatno dolazimo do najvanije teme, pa molimo vau punu panju. Do sada smo, koristei se prvenstveno tekstovima dostupnim na netu, pokuali predstaviti neka istorijska kretanja i trendove koji se tiu bankara i bankarstva, ukljuujui i trenutno stanje, a u narednom delu knjige razjasniti emo skrivenu pozadinu sutine novca i naina njegovog kreiranja, nakon ega e, nadamo se, biti jasnije u emu se sastoje glavni elementi bankarske prevare i kako da je raskrinkamo i zaustavimo.

TA JE NOVAC I EMU SLUI?

DOBAR SLUGA, A NAJGORI GOSPODAR!

231

ta mislite: da li novac treba da nam slui, ili treba da slui bankarima da nas porobe?

DEFINICIJE NOVCA

Sa Wikipedije:
" . : , . , , . , . , ( ), , , ." ... "Na teorijskom nivou ne postoji saglasnost u definisanju novca. Postoje razliiti pristupi definisanju novca u okviru ekonomske teorije. Po standardnoj ,udbenikoj definiciji ,novac je sve ono to slui kao: 1. sredstvo razmjene 2. uvar vrijednosti (ili imovine) 3.j edinica obrauna. Polazei od definicije koja pokuava da napravi razliku izmeu kompleksnog koncepta kao to je novac od ostalih koncepata,novac se posmatra kao: Bilo ta to je u zajednikoj upotrebi i opte prihvaeno kao sredstvo razmjene ili kao mjera vrijednosti ... "Novac je svojevrsna roba za koju se moe kupiti svaka druga roba. Novcem se rasporeuju i razmjenjuju svi proizvodi ljudskog rada. Uobiajena definicija novca kae da je novac (1) obraunska jedinica; (2) spremnik vrijednosti; te (3) sredstvo razmjene, iako veina autora dri da su prva dva svojstva nebitna te da slijede iz posljednjeg." ...

U sutini veina ekonomista se slae da su osnovne funkcije novca da slui kao sredstvo za razmenu roba i usluga i kao merilo njihove vrednosti.

232

Novac nije roba (izuzetak su numizmatiki i drugi primerci novca), iako se bankari trude da ga pretvore u robu, pa su ak i veinu ekonomista nauili da tako misle i da tako ue druge. Novac nema sopstvenu vrednost, osim intrinzine31 i nikada u dugoj ljudskoj istoriji nije bio namenjen za NOVANO-NOVANU trgovinu, odnosno kupoprodaju novca za novac, kao to se to danas, iako na prikriven nain, ini trgovinom deonicama, ili putem izdavanja papira od vrednosti, pozajmica i kredita. Meutim, postepeno, tokom zadnjih nekoliko stotina godina, bankari su kod ljudi uspeli da stvore iluziju da je novac roba, to je danas postalo gotovo opte prihvaeno stanovite.

PRETVARANJE NOVCA U ROBU - SUTINA BANKARSKE PREVARE I NAJVEA LUDOST U LJUDSKOJ ISTORIJI
Pretvaranje novca u robu lii pomalo na situaciju u kazinu u kojem se etoni tretiraju kao roba, a mnotvo kockara umesto da kockaju novcem, kockaju i trguju etonima. ta biste pomislili o naivnim posetiocima takvog kasina, kojima okorele kockarske profesionalne varalice, etone ija nominalna vrednost iznosi, primera radi 100 dinara, uspeju da prodaju za 150, 200, 500, 1000 ili 100.000 dinara? Ili, ako ti isti naivci svoje kupljene etone daju na tednju tim istim varalicama, umesto da ih koriste za ono zbog ega su doli u kasino? Ili, da uzmemo drugaiji primer: ta biste rekli kad biste uli da su u nekoj dravi, u kojoj se inae vrednost robe meri dunim metrom (prema duini pojedinih primeraka robe), na nagovor nekih pekulanata, ljudi iznenada, pored trgovine roba-novac-roba, zapoeli udnu trgovinu svim moguim primercima metara (drvenim, plastinim, konanim, kanapnim i drugim)? I utvrdili nova trgovaka pravila prema kojima vrednost robe vie ne zavisi od njene duine, nego od koliine metara koju su potencijalni kupci skupili? Verovatno biste pomislili da neto nije u redu s tim ljudima. Da su ludi, ili nepromiljeni, ili prevareni, ili ... Ali neto slino tome poelo se dogaati u naoj realnosti, s tim to je u dananje vreme apsurdnost trgovine NOVAC ZA NOVAC dovedena do perverzije, tako da su mnogi gotovo zaboravili pravu funkciju novca. Tako je u dananje vreme NOVAC OD DOBROG SLUGE (sredstva za razmenu robe i merila vrednosti roba i usluga) POSTAO NAJGORI GOSPODAR - olien u
31 Intrinzina vrednost (engl. intrinsic value, nem. innerlicher Wert) ili stvarna, unutranja vrednost je realna vrednost kapitala ili imovine. U sluaju novca, on obuhvata trokove njegove proizvodnje.

233

bankarima koji su uz pomo novca kao NAJTRAENIJE robe postali vlasnici preko 60% svih materijalnih dobara na planeti. Od svih ludosti koje je oveanstvo sebi dozvolilo, ova je verovatno najvea i sa najteim posledicama. Ali to nije ono najgore. Jo vie poraava injenica da sve vie ljudi u veini drava u svetu, voenih apsurdnim bankarskim zakonima koji su novac pretvorili u ROBU, i to najtraeniju, kree u besomunu i iracionalnu poteru za novcem u svim njegovim brojnim i bezvrednim oblicima i varijacijama, "proizvodei" ga u spekulativnim "koliinama" koje i do 100 puta nadmauju stvarnu vrednost svih postojeih roba i potencijalnih usluga. Danas ljudi novcem (papirima od vrednosti) trguju na berzama i na druge naine, tede ga u bankama, oboavaju ga, i izvode s njim razne druge nemogue i beskorisne finese. U toj suludoj trci gotovo da su zaboravili i zapostavili mnpge stvarne materijalne, kao i sve duhovne vrednosti, i tako dospeli u orsokak u kome se trenutno nalazimo. Doli smo u situaciju u kojoj bankari, ostvarivi gotovo potpunu kontrolu nad veinom dananjih nacionalnih banaka, jednostavnim zavrtanjem ventila za protok realnog novca u opticaju, jednu ili vie nacija dovode u ozbiljne ekonomske krize, recesije, depresije itd.

ZATO CENTRALNE BANKE MNOGIH DRAVA NE EMITUJU SOPSTVENI NOVAC?

Iako imaju sve potrebne resurse za proizvodnju (i sposobnu i strunu radnu snagu, i fabrike, i maine i ureaje za proizvodnju, i trite za prodaju), dravna i privatna preduzea u mnogim dravama grcaju za novcem, kao davljenici u pustinji. Radnici se masovno otputaju sa posla, mnoga preduzea se zatvaraju, propadaju, ili prodaju za jedan dinar (kunu, euro, dolar, ...), jer nema neeg to bi, u sutini, trebalo da bude najmanji problem. NEMA NOVCA koji bi centralne banke, kao nosioci suverene nacionalne monetarne politike MORALE emitovati da kompletna ekonomija ne bi kolabirala. I, umesto da emituju domai, zdrav novac, vlade privredu "spaavaju" najotrovnijim moguim sredstvima - stranim dolarski kreditima ili stranim dolarskim "investicijama". Nezamislivo! Kao kada bi vlada svojim stanovnicima koji ive pored ogromnog vetakog jezera (trezor nacionalne centralne banke prepun novca) zabranjivali da piju zdravu i pitku vodu iz jezera (da koriste nacionalni novac), terajui ih da piju uvoznu i otrovnu flaifranu vodu (strani novac u vidu kredita), koju im strane vlade isporuuju u plastinim flaicama, i to uz ogromne kamate.

234

Ili kada bi lekar (vlada) pacijentu (ekonomiji) koji boluje od kancera, kao terapiju davao velike doze virusa kancera (dolarskih kredita), i to iglom direktno u vene. Ili kada bi ta ista vlada davljeniku (ekonomiji) koji se davi zbog tega od 50 milijardi dolarskih kredita obeenog oko vrata, dobacivala sve vee utege u vidu novih kredita.

POSLEDICE "TRGOVINE" NOVCEM

Novac kao sredstvo plaanja ne moe sam sebe kupovati, nego samo robu i usluge. Ne moete za 100 dinara kupiti 120, ili 150 dinara. A poto i bankari znaju da niko nije toliko lud da im za 100 dinara "proda" 200, smislili su lukaviji nain. Ba kao to monopolisti proizvoai mogu manipulisati cenama i vrednou neke robe i na taj nain sticati ekstra profite, i posle izvesnog vremena postati vlasnici ne samo te, nego i svih ostalih roba, tako i rotildski bankari, koji u kupoprodaji novca ve po samom zakonu imaju apsolutni i iskljuivi monopol (bez bilo kakve domae konkurencije), mogu legalnim prevarama i mahinacijama na tritu novca, bez ikakvog truda, rizika i napora, postizati astronomske zarade upravo zato to unapred znaju kakve poteze e vui bilo koja centralna banka u pogledu lokalne i globalne monetarne politike. A to upravo i ine: lokalno, preko centralne banke odreene drave, ili regionalno i globalno, preko mree centralnih banaka i ostalih regionalnih i globalnih meunarodnih banaka i bankarskih institucija. Tako rotildi ve decenijama, putem povremenih vetaki izazvanih poremeaja koliine novca u opticaju, koje ekonomisti nazivaju "prirodnim" i periodinim (pridajui im sasvim druge uzroke i posledice od stvarnih), izazivaju poveanje ili smanjenje tranje za novcem (inflacija - viak ponude novca, i deflacija - manjak ponude novca), i planske i projektovane promene kupovne vrednosti novca, a time i planske i projektovane promene cena roba i usluga, nakon ega mogu nesmetano da trguju bilo ime na nain koji njima najvie odgovara. ine, dakle, upravo ono na ta su upozoravali ameriki predsednici Tomas Deferson i Abram Garfield, ameriki senator arls Lindberg, i mnogi drugi politiari i ekonomski strunjaci. Tako su izazvali nekoliko velikih kriza u SAD i mnogim drugim dravama, a na taj nain izazivaju i ovu tekuu, kojoj se kraj jo uvek ne nazire.

235

INOSTRANI KREDITI - FINANSIJSKI KANCER

Ako u googlu ukucate pitanja u stilu "Treba li drava uzimati strane kredite?", ili "Zato drava ne treba uzimati strane kredite?", ili "Kako uzimanje stranih kredita utie na domau ekonomiju?", ili ... ako postavite mnotvo drugih slinih pitanja, ta mislite koliko ete pronai odgovora? 100? 1000? Vie? Jeste li pokuali? Da li vas je iznenadila injenica da niste dobili NIJEDAN odgovor? I ta mislite zato nema takvih odgovora na netu? Da li ste razmiljali o tome ima li vlada vae drave pravo da u ime suverenih dravljana svoje drave uzima strane kredite (ak i u sluaju da oni nisu otrov za ekonomiju te zemlje)? Shvatate li da vlada tako zaduuje sve svoje dravljane, ukljuujui i vas, i da svi plaate te dugove kroz poreze dravi, iako vas niko nije pitao da li elite da vas zadue? Ima li vlada pravo da vas na taj nain zaduuje stranim kreditima bez vaeg izriitog pristanka i odobrenja? Bez vaeg potpisa? Da li ete se iznenaditi ako saznate da su krediti i dugovi koje jedna drava uzima od bilo koje drave, domae ili strane banke, ili domae ili meunarodne organizacije, neustavni i nezakoniti? I da se strani novac u vaoj dravi ponaa kao virus kancera u telu oveka? Znate li da vlada nijedne suverene drave ne smije uzurpirati pravo od svojih suverenih dravljana da od bilo koje drave, banke ili meunarodne organizacije u njihovo ime pozajmljuje ili preuzima strani novac u bilo kom obliku (krediti, pozajmice, investicije, ...), jer takvim aktivnostima od dravljana te drave na indirektan nain oduzima vlasnitvo nad linom i nacionalnom imovinom? Znate li da je ovo oduzimanje vaeg vlasnitva, gledano konano, upravo proporcionalno vrednosti stranog novca koji se unosi i kamata? Znate li da svi strani krediti (naroito dolarski) i sve strane "investicije" (osim robnih), u sutini gledano, na kraju imaju sasvim drugaiji ekonomski rezultat od onog koji je ugovoren takvim transakcijama?

TREBA LI JO RAZLOGA PROTIV UZIMANJASTRANIH KREDITA?

236

STOLEE RATA

Prema mnogim podacima sa neta vei deo novca koji se navodno daje u vidu kredita (bez obzira na to ko daje kredite) nikada ne ue u kase centralne banke dunika, nego "usput" zavri u privatnim depovima bankara i vladinih slubenika drave koja uzima kredit, ili novac ak i ne naputa banku ili dravu iz koje se krediti odobravaju. U tom smislu naveemo neke primere, nakon to pomou Wikipedije predstavimo Fredericka Williama Engdahla, autora knjige "Stolee rata", u kojoj jasno razotkriva perfidno delovanje MMF-a i njegovu tajnu vezu sa amerikom vladom u kreditnom porobljavanju zemalja tkzv. treeg sveta.

Frederick William Engdahl Frederick William Engdahl (Minneapolis, 9. kolovoza 1944. -) je ameriko-njemaki i prema vlastitim rijeima slobodni novinar, povjesniar i ekonomski istraiva. ivotopis Roen je u Minneapolisu 9. kolovoza 1944. godine, Engdahl je sin F. William Engdahla starijeg i Ruth Aalund. Odrastao je u amerikoj saveznoj dravi Teksas. Diplomirao je politiku na Sveuilitu Princeton i stekao megisterij iz komparativne ekonomije na Sveuilitu Stockholm. Tijekom posljednjih 28 godina Engdahl je intezivno prouavao i pisao o svim vidovima meunarodne naftne i energetske politike i ekonomije. Radio je kao neovisan ekonomist i novinar uNew Yorku i Europi, obraujui teme poput Urugvajskoga sastanka GATT, politike Europske unije, itnog lobija, politike MMF-a, vanjskom dugu zemalja Treega svijeta, zakulisnih politikih i ekonomskih igara i azijske krize. Pie za novine, asopise i elektronike medije, kao to su Nihon Keizai Shimbun, Grant's Investor.com, European Banker, Buisness Banker International i druge. Engdahl je poeo pisati o naftoj politici za vrijeme prve naftne krize u ranim sedamdesetim godinama prolog stoljea. Njegova prva knjiga pod nazivom "Stoljee rata : Anglo-amerika naftna politika i novi svjetski poredak ", raspravlja o ulozi Zbigniewa Brzezinskog, George Balla i Sjedinjenih Amerikih Drava u svrgavanju Iranskog aha Reze Pahlavia1979. godine, to je znailo manipuliranje cijenama nafte i zaustavljanjem sovjetske ekspanzije. 2007. godine zavrava drugu knjigu pod naslovom "Sjeme unitenja : geopolitika genetski modificirane hrane i globalno carstvo".

237

William Engdahl je u braku od 1987. i ivi vie od dva desetljea u blizini Frankfurta na Majni u Njemakoj.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Frederick_William_Engdahl

http://www.ivantic.net/Dejvid%20Ajk%20i%20zavere/F.William_Engdahl_Stoljece_rata.pdf

..." Jo je okantniji aspekt ukupne dunike krize iz 1980-ih godina bila injenica da veina toga novca nije uope naputala njujorke i londonske banke. Po rijeima jednog izravnog sudionika u tim procedurama, biveg peruanskog ministra za energiju Pedra Pabla Kuczinskog, koji je preuzeo unosan poloaj u njujorko-vicarskoj banci Credit Suisse First Boston: Veina novca nikad nije vidjela Latinsku Ameriku. Od 270 milijardi dolara kredita koje je Latinska Amerika uzela izmeu 1976. i 1981., ustanovili smo da je Latinska Amerika stvarno dobila samo 8,4% toga iznosa i to su bila jedina sredstva koja je Latinska Amerika mogla utroiti na proizvodne investicije. Sav je ostali novac ostao u bankama, nikad nije ni stigao u Latinsku Ameriku, samo je promijenio knjige.

GORDANA MARINKOVI: TA MOEMO NAUITI OD GRKE I EKVADORA ILI DUGOVI KOJE NE TREBA VRAATI
petak, 07 oktobar 2011 14:11

238

Koliko je dugova u svetu nastalo na nelegalan i nelegitiman nain i u ije depove se slio novac, dok su cele drave dovedene na ivicu ...

"PRIMER EKVADORA Ovaj koncept je primenjen na Irak posle amerike intervencije iako ameriki zvaninici nisu sebi dozvolili da termin izgovore doslovce. Ekvador je proveo neto slino dolaskom Rafaela Koree na elo drave posle niza diktatora koji su opustoili i zaduili zemlju. Pre njegovog dolaska 50 odsto dravnog budeta se odvajalo za vraanje dugova, a samo etiri odsto se odvajalo za zdravstvo. Korea je smatrao da ivot mora biti na prvom mestu i da nije prirodno da se 80 odsto prihoda od prodaje nafte preusmerava na vraanje dugova, ve da samo 20 odsto moe ii u tu svrhu. Njegova ideja je bila: vraati dugove na nain da se ne ugroze osnovne potrebe graana niti da se ugrozi privredni razvoj. Tada su poele da stiu pretnje MMF da oni nee vie davati pozajmice kao i estoko negodovanje Svetske banke. Korea je odluio da ne dozvoli ovakvu vrstu meanja u unutranja pitanja po cenu sopstvene ostavke. est meseci kasnije on je uinio korak napred i sastavio nezavisnu istranu komisiju od 18 lanova i etiri nacionalne organizacije, iji je posao bio da istrae sve ugovore o pozajmicama za period od 1956-2006. godine. Komisija je radila 14 meseci ispitivajui dugovanje prema MMF, Svetskoj banci i svim drugim meunarodnim organizacijama, zatim prema ostalim dravama poput Francuske, Nemake i Japana kao i interni dug. Komisija je otkrila da je veliki deo duga nelegitiman, to je obelodanjeno i na osnovu ega je drava proglasila obustavu plaanja 70 odsto duga. Interni dug je otkupljen za 20 odsto vrednosti (za 800 miliona dolara otplaen je dug u vrednosti od tri milijarde evra). Utede na kamatama koje bi drava plaala do 2012 ili do 2030, iznose sedam milijardi dolara. Ove utede omoguile su vea ulaganja u zdravstvo, kolstvo, infrastrukturu i u poveanje zaposlenosti. Bitka Ekvadora za istinu i slobodu trajala je godinama i nije bila nimalo laka. Prednost je bila u tome to je narod vrsto stajao iza svog predsednika, dok je on vrsto stajao iza svog naroda. Postavlja se pitanje koliko je dugova u svetu nastalo na nelegalan i nelegitiman nain kao i pitanje poverenja u meunarodne finansijske institucije. U ije depove se na kraju sliva najvei deo novca od prevara, dok se itave drave dovode na ivicu preivljavanja. "
Redaktura i oprema Novi Standard http://www.standard.rs/gordana-marinkovic-sta-mozemo-nauciti-od-grcke-i-ekvadora-ili-dugovi-kojene-treba-vracati.html

KAKO UZIMANJE STRANIH KREDITA DELUJE NA DOMAU PRIVREDU?

239

Sve do srednjeg veka suverene drave nisu pozajmljivale novac od drugih drava i vladara. To u ono vreme nikome nije ni padalo na pamet, jer bi takav suludi potez verovatno bio ocenjen kao oigledan dokaz slabosti drave ili nepostojanja njenog suvereniteta, jer pozajmljivanjem novca drava defakto "pozajmljuje" i svoj suverenitet. U dananje vreme gotovo sve drave pozajmljuju strani novac, to znai da je malo koja zemlja danas suverena. Onaj ko suverenim dravama pozajmljuje novac postaje poverilac, a stanovnici tih drava njegovi su dunici. A kome su dune sve te drave? Sad ve verovatno shvatate da smo svi duni rotildskim bankarima i njihovim lokalnim, regionalnim i globalnim bankama i drugim finansijskim institucijama. Ceo svet duguje aici bankara! Posledice uzimanja stranih kredita u krajnjoj liniji deluju tetno na sve drave koje ih uzimaju, pa ak i na one koje ih ne koriste, s tim to se razliito odraavaju na zemlje izvoznice i zemlje uvoznice roba. Zemljama izvoznicama strani krediti mogu biti prividno korisni, ali i tako samo relativno i privremeno. Ako je krajnji profit koji zemlje izvoznice ostvaruju prodajom svojih roba u inostranstvu za tekuu godinu vei od glavnica i kamata koje te zemlje plaaju za uzete kredite, tada se nekome moe uiniti da takve zemlje imaju ekonomske koristi od uzimanja stranih kredita. Meutim, to je privid koji, u zavisnosti od raznih ekonomskih, politikih i drugih okolnosti, moe trajati samo ogranieno vreme. Da objasnimo: Vlade koje uzimaju strane kredite koji se, bez obzira na to ko je davalac kredita, najee daju u dolarima (i poneto u evrima), ine svojim nacijama medveu uslugu, jer tako omoguuju rotildskim bankarima da se bez ikakve stvarne protunaknade domognu svih nacionalnih vrednosti u tim zemljama, jer dolari kojima vre plaanja nemaju nikakve stvarne vrednosti, poto se od 1971. godine, kao to smo ve videli, i kao to emo kasnije podrobnije objasniti, emituju bez ikakvog pokria. S druge strane, prihvatanjem FED-ovih dolara kao legitimnog platenog sredstva u meunarodnom plaanju, vlade tih zemalja na taj nain postaju zvanini sauesnici bankarima u kriminalnoj delatnosti koja se vri na oigled celog sveta: u izvozu dolara i inflacije iz SAD u ostatak sveta.

240

Takvim rabotama i prihvatanjem unosa stranih novanih dolarskih i drugih "investicija" vlade tih zemalja pomau FED-u u odlaganju dolarskog inflacionog kraha. Na taj nain, svesne toga ili ne, dobrovoljno ili prinudno, vlade tih zemalja toe stalno novu dolarsku vodu na toak FED-a, kao najjae rotildske vodenice, koja tako melje sve strane valute i unitava sve ekonomije sveta. Dakle, vlade suverenih zemalja u dananje vreme moraju da se opredele izmeu "monetarne politike" koja se oslanja na uzimanje stranih kredita, i suverene monetarne politike zasnovane na primarnoj emisiji zdravog domaeg novca. Sigurno pogaate da se ogromna veina drava odluuje na uzimanje stranih kredita, to, kako smo rekli, indirektno pogaa i one koje se ne zaduuju. Da bi na praktinim primerima bilo jasnije kako politika dolarskog zaduivanja i politika oslanjanja na sopstvenu monetarnu emisiju deluju na ekonomije tih zemalja, uzeemo dva moda najtipinija i najznaajnija primera. Uporediemo dva uvena privredna uda: japansko i kinesko.

JAPANSKO PRIVREDNO UDO

Verovatno vam je poznato da se Japan ve due vreme nalazi u samom vrhu zemalja izvoznica, ali pretpostavljamo da veini od vas nije poznato da je je japanski vanjski dug zaista ogroman i da prema mnogim procenama trenutno iznosi oko 13 hiljada milijardi dolara. Ako uzmete u obzir ovu fantastinu visinu vanjskog duga, da li mislite da je uzimanje stranih kredita u tako ogromnoj meri koristilo Japancima? Razmotrimo neke injenice: Prema podacima sa Wikipedije, Japan je 2011. godine bio na etvrtom mestu liste zemalja izvoznica sa izvozom vrednim oko 787 milijardi dolara. To je, dakle, ukupna vrednost robe koju je Japan prodao drugim zemljama u 2011. godini, ali to nije ist profit. Ako pretpostavimo da su trokovi proizvodnje i prodaje robe bili oko 90%, to znai da je Japan u 2011. godini od izvoza ostvario ist profit od oko 80 milijardi dolara. Ako stavimo u odnos ukupan japanski dug (13.000 milijardi dolara) sa vrednou ukupnog izvoza koji je Japan ostvario 2011. godine (787 milijardi dolara), dobiemo fantastian podatak da je ukupan japanski dug 16 i po puta vei od vrednosti ukupno ostvarenog izvoza za 2011. godinu. ta nam te cifre govore? To znai da bi u sluaju kada bi Japan ukupnu vrednost svog godinjeg izvoza iz 2011. godine (pod uslovom da ostane konstantan) davao bankarima na ime otplate

241

sadanjeg duga, da bi mu trebalo preko 16 godina da taj dug otplati (pod uslovom da u meuvremenu uopte ne uzmima nove kredite, i da mu dalje ne teku kamate). Sada pokuajte izraunati da li uopte moe i do kada Japan otplatiti svoj inostrani dug ako ga isplauje samo iz profita i unutranjih prihoda, koji su ukupno znatno manji od vrednosti ukupno ostvarenog godinjeg izvoza, a jo se moraju umanjiti i za unutranje budetske trokove koji su ogromni i koji su znatno vei od budetskih prihoda. Prema podacima dostupnim na netu Japan je u 2011. godini imao budetski deficit (manjak u budetu) od preko 500 milijardi dolara (prihodi hiljadu i 971 milijarda dolara, a rashodi dve hiljade i 495 milijardi dolara). Pored toga japanski vanjski dug je oko dva i po puta vei od njihovog GDP godinjeg bruto proizvoda, to ga po zaduenosti stavlja znatno ispred Grke, iji vanjski dug je oko 1,7 puta vei od GDP. S obzirom na sadanju visinu japanskog vanjskog duga oigledno je da Japan, iako tipina zemlja izvoznica, polako pada u sve veu dubiozu. U emu su Japanci pogreili? Verovatno pogaate: umesto da emituju jene, tj. sopstveni novac, Japanci su se zaduivali u inostranstvu i tako napravili dvostruku greku: plaanjem kamata na uzete kredite poskupljuju svoju robu, a s druge strane pomau dolaru da se iri po Japanu, ali i po svetu (kroz izvozne poslove). Istina, u poslednje vreme Japanci su shvatili greku, i poeli da tampaju vie jena, ali se sada bore sa monstruoznim optubama monsturoznog MMF-a da japanska cetralna banka nije nezavisna, odnosno da je zavisna od politike???!!! Zaista drska i monstruozna optuba koja implicira da bi japanska centralna banka (a time i sve centralne banke sveta) trebala biti nezavisna od sopstvene vlade i nacije, a zavisna iskljuivo od MMF-a, BIS-a i ostale svoje brae i sestara (FED-ove dece)!!!???
KINESKO PRIVREDNO UDO

Za razliku od Japana, Kina je ila potpuno suprotnim putem: zadrala je monetarnu suverenost i zagrejala vlastitu tampariju novca. Rrezultat takve politike moemo videti u sledeoj tabeli lidera zemalja izvoznica od 2006. do 2011. godine: rank 1. 2. 3. 4. country China Germany United States Japan 2006 939.4 1,122.1 1,038.3 650.0 2007 1,217.8 1,323.8 1,163.0 709.7 2008 1,428.7 1,451.4 1,301.1 786.4 2009 1,201.8 1,127.6 1,056.8 580.8 2011 1.897 1.543 1.511 800

242

Iz ove tabele je vidljivo kako je Kina sa treeg mesta zemalja izvoznica u 2006. godini dospela na prvo mesto 2009. godine i da je od tada do 2011. godine poveala razliku u odnosu na drugoplasiranu Nemaku, dok su SAD sa drugog mesta u 2006. godini, ve 2007. godine dospele na vrsto tree mesto, gde su ostale i 2011. godine. Kineski vanjski dug trenutno iznosi skromnih 697 milijardi US dolara, ili svega 396 dolara po glavi stanovnika, to je neuporedivo manje od recimo od duga jednog majunog Luksemburga, koji duguje oko 2.146 milijardi US dolara, ili fantastinih 3,7 miliona dolara po glavi stanovnika. Indikativna je, meutim, injenica da su SAD, uprkos svim FED-ovskim, i BrettonWoods-kim prevarama i drugim domaim i meunarodnim kriminalnim aktivnostima, konano sile sa trona nekada vodee zemlje izvoznice, to upuuje na mogui zakljuak da FED-ovsko udovite iz Yekill Islanda i njegova Bretton-Woods-ka deca preivljavaju svoje poslednje godine. Slina situacija je i u pogledu uvoza, samo to SAD, zahvaljujui neverovatnim privilegijama uspostavljenim u Bretton Woodsu i gotovo neogranienim mogunostima tampanja dolara, jo uvek sede na prvoj stolici zemalja uvoznica, mada joj se Kina i u ovom segmentu prilino pribliila, to se moe videti iz sledee tabele prvih zemalja uvoznica:

Poredak

Zemlja

Uvoz

Datum informacija

Svet

$ 18.000.000.000.000 2011 je.

Evropska unija (minus unutranja trgovina) $ 2.344.000.000.000

2011 je.

Sjedinjene Drave

$ 2.314.000.000.000

2011 je.

Kina

$ 1.743.468.000.000

2011 je.

Nemaka

$ 1.339.000.000.000

2011 je.

Japan

794,7 milijarde dolara 2011 je.

243

Dalje, uporeivanjem obe tabele moemo videti da Kina za 2011. godinu ima suficit u izvozno-uvoznim poslovima od oko 154 milijardi, dok SAD imaju deficit od ak 803 milijardi dolara. Za razliku od japanske centralne banke, koja je do sada bila pod gotovo potpunom kontrolom rotildskih struktura, kineska centralna banka je od samog poetka bila gotovo potpuno zavisna od sopstvene vlade, i gotovo potpuno nezavisna od rotildske hobotnice, ali se ni MMF, ni druge bankarske intitucije nisu usudile da je kritikuju. Nadamo se da je na ova dva primera jasno da li je ispravnija nezavisna ili zavisna monetarna politika.

INFLACIJA KAO POSLEDICA MONETARNE POLITIKE

Kada ve pominjemo nezavisnu monetarnu politiku, moda e neki od vas pokuati prigovoriti pozivajui se na potencijalno moguu veliku inflaciju u zemljama koje vode takvu politiku i kao primer navesti inflaciju u bivoj SFRJ osamdesetih, Republici Hrvatskoj i SR Jugoslaviji devedesetih, pa emo i to kratko prokomentarisati. Najpre da kaemo da nijedna od pomenute tri drave nije bila monetarno nezavisna, bar ne u nekoj znaajnoj meri. Drugo, inflacija koja se finansira iz primarne emisije ne stvara strane dugove i ne ostavlja tako teke posledice kao inflacija izazvana vanjskim kreditima. Gotovo sva preduzea obino "preive" "domau" inflaciju, i vrlo malo radnika ostaje bez posla, tako da ekonomija ostaje "itava", pa ak i u sluaju katastrofalne inflacije kakva je bila u Srbiji devedesetih godina. Meutim, glavna stvar koju treba imati u vidu je da suverena drava primarnu emisiju novca moe (i treba) vriti bez kamata, to deluje stimulativno na ekonomiju, dok toga nema kod stranih kredita (iskljuujui "humanitarne" kredite koje Svetska banka daje nerazvijenim zemljama, a ne samo to u veoj ili manjoj meri, na ovaj ili onaj nain, uglavnom zavre u depovima korumpiranih svetskih i lokalnih monika, nego i ne slue nacionalnim interesima zemalja kojima se daju takvi krediti, nego iskljuivo globalnim bankarskim ciljevima, za njihove megalomanske ekonomske projekte u vidu gradnji ogromnih hidrocentrala i drugih velikih projekata osmiljenih da n razne perfidne i podmukle naine unite nacije kojima se krediti daju. Ali to je ve druga i duga pria, koja ne moe stati u ovu knjigu). Tu dolazimo do vrlo vanog pitanja kamatnih i beskamatnih kredita, odnosno kreditnog i nekreditnog novca.

POZAJMLJIVANJE NOVCA UZ KAMATU - LIHVARENJE

244

Prema nekim podacima pozajmljivanje novca uz kamatu poznato je vie od 4.000 godina, a prvi put se pominje jo u vedskim spisima. U staro doba lihvarstvo su osuivali poznati filozofi i mislioci Platon, Aristotel, Ciceron, Seneka i Plutarh, kao i sve velike svetske religije. U Rimskoj Republici sve do etvrtog veka pre nove ere, kao i u mnogim drugim dravama u starom veku, pozajmljivanje novca uz bilo koju kamatu bilo je kanjivo delo. U Starom zavetu prorok Jezekiel ukljuuje lihvarenje u popis najgorih dela - uz silovanje, ubistvo, pljaku i idolopoklonstvo. U islamu je pozajmljivanje novca uz kamatu i danas zvanino zabranjeno. U predbankarska vremena samo su se retki pojedinci bavili pozajmljivanjem novca uz kamatu, jer su nailazili na jednostranu osudu i od naroda i od vladara i od svih religioznih i politikih voa, zbog ega su se tim neasnim poslom bavili kriom i potajno, uvek u strahu od krivinog i drugog progona. Vladari ih nisu voleli jer su bili svesni injenice da bankari, ili menjai novca, kako su ih tada zvali, takvim "poslovima" loe utiu na moral stanovnitva, ugroavaju suverenost dravne vlasti i podrivaju ekonomiju i novane tokove. Takvi poslovi igosani su kao "zelenatvo", "lihvarstvo", "kamatarenje" i sl. i estoko osuivani (neretko i smrtnom kaznom ili progonstvom iz drave). Prema nekim podacima uvena engleska Magna karta libertatum (Velika povelja slobode) osuivala je kamatarstvo i ak predviala smrtnu kaznu za lihvare. Sve do srednjeg veka preci dananjih bankara su se uglavnom bavili trgovinom i uvanjem zlata i razmenom novca, zbog ega su ih i nazivali "menjai novca".

245

U poslednjih nekoliko stotina godina, meutim, pozajmljivanje novca uz kamatu ozakonjeno je od strane svih evropskih i svetskih drava. I dok je nekada lihvarenjem i zelenatvom nazivano svako pozajmljivanje novca uz kamatu, dotle se danas tim izrazima nazivaju samo one pozajmice kod kojih kamatne stope prelaze neku kritinu meru ili granicu, ija visina u mnogim zakonima (namerom bankara) jo uvek nije ni jasna, ni dovoljno odreena, to u velikoj meri oteava definisanje, utvrivanje i graansko i krivino gonjenje lihvara i zelenaa. Naravno, kada bi ljudi koji donose zakone bili svesni bankarske prevare, i kada ne bi bili pod koruptivnim delovanjem bankara, bankarstvo i pozajmljivanje novca uz bilo koju kamatu bilo bi najstroe kanjavano i beskompromisno gonjeno.

KAMATE - NI U SNU!
MARGRIT KENNEDY

Prof. Dr. Margrit Kennedy, nemaka arhitektica, ekolog, pisac i kritiar kapitalizma, autorica knjige "Kamate i inflacija besplatnog novca" U knjizi, u delu u kojem govori o kamatama i njihovom pogubnom dejstvu na ekonomiju, ova autorka upozorava na eksponencijalni rast kamata, to je posebno ilustrativno ukoliko se kamata prati kroz dui vremenski period. Koliko je to frapantno moemo videti u sledeim primerima koje iznosi: Ako bi neki dugoroni i dugoveni tedia u vreme roenja Isusa Hrista u banku uloio jedan peni, sa 4% kamata, taj bi sretnik 1750. godine za uteeni novac mogao kupiti loptu zlata jednaku teini zemaljske kugle. Godine 1990, meutim, isti taj tedia mogao bi kupiti 8190 zemaljskih lopti od zlata. Ako bi, meutim, kamata bila 5%, tada bi prvu loptu zlata jednaku zemljinoj teini mogao kupiti ve 1466. godine, a do 1990. godine bi kupio 2.200 milijardi takvih "loptica". Piui o zabludama koje vladaju o kamatama, ista autorka kae da meu neupuenima (a takvih je vie od 99% dananjih ljudi u svetu) vlada pogreno uverenje da mi plaamo kamate samo ako smo posudili novac (uzeli kredit).

246

Meutim, svi oni proizvoai i vrioci usluga koji uzimaju kredite za svoje poslovanje, teret kamata ne te kredite prebacuju na potroae roba i usluga, tj. nas, kroz poveanje cena i usluga izazvanih kamatama, koju injenicu ljudi obino ne uzimaju u obzir kad razmiljaju o toj temi. U takvoj situaciji jedini izlaz je da niko ne posuuje novac, ili da se ukinu kamate na pozajmljivanje, u kom sluaju bi, po proceni ove profesorice, veina nas bila duplo bogatija, ili radila pola vremena za isti ivotni standard. Profesorica objanjava jo jednu zabludu prema kojoj ljudi pogreno misle da smo svi u jednako (loem ili doborom) poloaju, poto svi plaamo kamatu kada posuujemo novac. Meutim, na osnovu vlastitih analiza zasnovanih na poreenjima plaanja kamata i prihoda od kamata kod deset numeriki jednakih delova nemake populacije, profesorica je i praktino dokazala da je prvih osam delova stanovnitva plaalo vie nego to su dobivali, da je deveti deo primao neto vie nego to je plaao, a da je deseti dobio sve no to je onih osam delova izgubilo. Tako je prostom matematikom dokazala zakonomernost novanog sistema u kome su kamate legalne i dozvoljene: bogati neizbeno postaju bogatiji, a siromani, srazmerno tome, garantovano postaju sve siromaniji.

NA KRAJU UVEK OSTAJE JEDAN

PRIA O KAMATAMA ILI PRIA O TOME KAKO VEE RIBE JEDU MANJE

Ilustrativan primer koji nam je pokazala lucidna profesorica Kennedy o tome kako kamatni novani sistem veinu ljudi zakonomerno i neizbeno osiromauje, a druge,

247

bez ikakvog rada i truda bogati, lako moemo i praktino proveriti u naem najbliem susedstvu. Jedan od deset naih suseda, i to obavezno onaj koji ima najvie novca, i tedi ga u bankama, kroz kamate "zarauje" sve ono to nama ostalima bankari svakodnevno pljakaju kroz smanjenje plata i penzija, inflaciju i plaanje kamata na "dozvoljene" i "nedozvoljene" minuse. ista i zakonom ureena "preraspodela" nae imovine i rada naem (za sada) srenom susedu, koji sve manje radi, a ima sve vie novca. Kada bismo tog istog suseda, koji se sluajno i privremeno okoristio kriminalnim i antiljudskim zakonima nametnutim od strane rotildskih bankara, ne ulazei u poreklo njegovog novca, upitali da li su dobri zakoni koji doputaju plaanje kamate, on bi nam bez sumnje rekao da (za njega) jesu. Meutim, problem je u tome to taj na sused ne vidi dalje od nosa, i ne shvata da posle kraeg ili dueg vremena (zavisno od toga da li je sused vea ili manja riba) i njega eka ista sudbina kao i nas ostale, jer u takvom sistemu matematika je i zakonomerna konstanta da vee ribe jedu manje, i da se tako imovina manjih "riba" neprekidno sliva u usta onih veih, sve dok, posle dovoljno dugog vremena na kraju ne ostane samo jedna riba, ili bolje rei ribetina, ona najvea koja je pojela imovinu svih ostalih. Taj na sused verovatno ne shvata jo jednu zakonomernost u takvom sistemu: to god je manje velikih riba, potrebno je sve manje vremena da se smanji broj onih koji imaju u odnosu na one koji nemaju novca, tako da vremenom sve vei broj ljudi ostaje bez novca, a njihovo bogatsvo koncentrie u rukama sve manjeg boja rotildskih bankara, sve dok ne ostane samo jedan. U prevodu, taj isti sused moe ve sutra prei u masu onih "pojedenih" riba, jer anse da u toj prljavoj igri ostane do kraja su mu samo 1 : 7.000.000.000. Kao u uvenom filmu "Gortak" (sa Kristoferom Lamberom i onom Konerijem) u kojem su bankari personifikovani u vitezove koji u borbi na ivot i smrt jedni drugima odsecaju glave (banke), ime preuzimaju i njihovu mo (novac). Tako mo pobednika raste proporcionalno broju ubijenih protivnika, dok se na kraju sva mo (sav novac) ne koncetrie kod apsolutnog pobednika koji tako postaje besmrtan (nema vie nijednog protivnika -banke, koji ga moe ubiti - porobiti). A to se danas vrlo jasno moe videti ne samo na primeru bivih jugoslovenskih republika, nego i u celom svetu, jer je oigledno da je kroz pljaku koja ne traje decenijama, nego vekovima, gotovo sva imovina od preko 99% ljudi ve oduzeta i predata u ruke manje od 1% rotildskih bankara.

ZATO BI BILO KOJA KAMATA MORALA BITI STROGO ZABRANJENA, A POZAJMLJIVANJE NOVCA UZ KAMATU KANJIVO PO ZAKONU?

248

Ako dublje uemo u kamatni novani sistem i razmotrimo posledice njegovog delovanja, uzimajui u obzir i pomenute primere koje nam je iznela profesorka Kennedy, verovatno nam nee biti teko shvatiti da se sredstva namenjena za vraanje kamata indirektno kradu ne samo od onog ko ih plaa, nego i od svih ostalih dravljana u granicama odreene drave (pa ak i van njenih granica, u sluaju kada se u meunarodnom finansijskom poslovanju koristi strani novac, kao to je sluaj sa dolarom i evrom). Tako dolazimo do porazne injenice: narod celog sveta indirektno otplauje kamate na sve dolarske i evro kredite, bez obzira na to ko te kredite koristi. Kako je to mogue? Tako to se kroz inflatorne uinke kojima obezvreuje vrednost dolara, a samim tim i svih ostalih svetskih valuta koje su vezane za dolar. A s obzirom da se dolar (u zadnje vreme donekle i evro) koristi kao glavna svetska valuta za sve vrste meunarodnih plaanja, to znai da infaltornim pritiscima indirektno podleu najpre zemlje ija valuta je direktnije i vre vezana za dolar (i evro), a potom i sve ostale zemlje koje ih samo koriste u robno-novanim plaanjima. Tako se izvozom dolara i evra postie situacija u kojoj u zemljama koje proizvode te najtraenije "robe" (SAD i EU) nema velike inflacije, poto njihove centralne banke mogu unutar tih drava novac pozajmljivati sa vrlo niskima kamatama, ili bez kamata, jer ga kreiraju iz nieg i bez pokria, dok zemlje koje kupuju dolare i evre ne samo da imaju ogromnu inflaciju kao nus proizvod neodvojiv od uvoza tih otrovnih novanica, nego nesvesno amortizuju inflaciju SAD i EU. Rotildi, dakle, na jedan prikriven nain, izvozom dolara i evra kroz kupovinu roba u drugim zemljama, i preko davanja zajmova i kredita uz kamatu, pljakaju celo oveanstvo, jer su u dananje vreme finanisijski tokovi u gotovo svim zemljama sveta Bretton Woods- kim konopcima vrsto uvezani u jedan kompleksan i zavisan sistem.

DA LI SE KROZ KAMATE VRI PRIKRIVENA TRGOVINA NOVCEM?

Naizgled uvrnuto pitanje, ali ispravan odgovor na ovo pitanje moda e nas uveliko pribliiti reavanju svih svetskih problema uzrokovanih strogo prikrivenim kamatnim zlom u obliku dananjeg novanog i bankarskog sistema. ta biste rekli da vam neko pokua "prodati" 1.000.000 dinara za 1.500.000 dinara. Da li biste prihvatili takvu finansijsku ponudu? Naravno takvu "kupoprodaju" niko normalan ne bi prihvatio. Ali bankari su se dosetili i kako da vre i takve finansijske "transakcije". Kako? Tako to klijentima prodaju novac (itaj dug) u vidu kredita i pozajmica.

249

Jer, kada od banke dobijete kredit od 1.000.000 dinara, a banci kroz odreeni broj godina sa kamatama isplatite 1.500.000 dinara, zar to nije slino kao da ste od banke milion dinara kupili za milion i po? A da ne govorimo o tome ta se tek deava kod kupoprodaje deonica, obveznica i raznih vrsta drugih finansijskih "derivata", meu kojima se na zapadnim finansijskim "tritima" nalaze ak i klanja na berzama (Godman sachs je zaradio 400 miliona dolara kladei se na cene hrane u 2012. godini -http://www.novi-svjetskiporedak.com/2013/01/26/godman-sachs-zaradeo-400-milliona-kladeci-se-na-cijenuhrane-u-2012-dok-stotine-miliona-gladuju/) Ako paljivije sagledamo sve te dananje bankarske mahinacije sa novcem verovatno emo uvideti da su sve smiljene samo zato da bi se bez rada i bilo kakvog truda, na podmukao i prevaran nain, od veeg dela oveanstva oduzele sve realne vrednosti, a narodi naterani da gotovo besplatno rade za interese malog broja rotildskih bankara.

PRAVI NOVAC: NOVAC KAO SREDSTVO RAZMENE (SREDSTVO PLAANJA) NEKREDITNI NOVAC - NEKAMATNI NOVAC

Pre nego to dublje uemo u ovu izuzetno zanimljivu temu, jo jednom emo citirati Griffina u delu u kome londonski bankari sami razotkrivaju mo nekreditnog novca, kako bi motivisali sve svetske monarhije da se suprotstave Americi i Linkolnovom nekreditnom novcu:
Tijekom razdoblja kada se Lincoln borio poraziti podle planove Meunarodnih bankara i odrati ustavni monetarni sistem, engleske novine, koje su kontrolirali Meunarodni bankari, izraavale su smrtni strah. Poznati Times of London izjavio je: "Ako se ta tetna financijska politika, koja dolazi iz Sjeverne Amerike Republike... potpuno utvrdi, tada e ta vlada priskrbiti sebi novac bez trokova. Isplatit e svoje dugove i biti bez duga. Imat e sav novac koji joj je potreban da nastavi sa svojom trgovinom. Napravit e napredak bez presedana u povijesti civiliziranih vlada svijeta. Mozgovi i sredstva svih zemalja slijevat e se u Sjevernu Ameriku. Ova vlada mora biti unitena ili e unititi svaku monarhiju na svijetu."
...

O novcu koji se emituje bez kamata (tkzv. nekreditni, beskamatni novac) nije se previe pisalo u ekonomskoj nauci. Razlog je prost: svu dananju ekonomsku, kao i sve ostale znaajne nauke, kontroliu rotilidski bankari.

250

Zato je za veinu dananjih ekonomskih strunjaka praktino nezamisliva ideja o tome da postoji neki drugi novani sistem osim kreditnog, u kome se novac izdaje kao dug na koji treba platiti kamatu. Rekli smo ve da takav sistem novca izaziva lananu spiralnu reakciju sve veeg duga koja po matematikim zakonima jednom mora kolabirati, a i sami smo svedoci ubraznog rasta nacionalnih dugova veine zemalja u svetu, to je zakonita, prirodna i logina posledica takvog novanog sistema. A ukoliko shvatite da je glavni izvor veeg dela emisije celokupne svetske novane mase (itaj duga i kredita) u privatnim rukama, kao to u dananje vreme i jeste (pogaate da je re o FED-u), tada e vam biti jasnije zato je mali broj ekonomista uopte i uo za nekredtni (beskamatni) novac, i zato je veina onih koji su za njega uli protivnici nekreditnog novanog sistema. U nastavku emo sa neta preneti neke od tekstova koji govore o nekreditnom novcu.
Sa Wikipedije:

Nekreditni novac
Pojam nekreditni novac pojavljuje se osamdesetih godina prolog stoljea u krugu ekonomskih mislioca unutar jugoslavenskog samoupravnog socijalizma. Tada se sa okruglog stola na temu "to su to ekonomske zakonitosti" kao refleksije na ideal mogue pravednijeg ekonomskog sustava, razvila javna diskusija, pa se javljaju lanci u listu "Ekonomska politika". 22.prosinca 1980. godine list "Ekonomska politika" donosi lanak Stojana Nenadovia32 (09. listopada 1942. - 21. svibnja 2011.) pod istoimenim nazivom "to su to ekonomske zakonitosti" gdje Nenadovi postulira ideju nekreditnog novca. Nekoliko mjeseci kasnije isti list donosi lanak doktora ekonomskih znanosti i direktora Beogradske Banke, Sreka Urgina, pod nazivom "Putevi stvaranja nekreditnog novca" u kojem u osnovi izlae kako se nekreditni novac stvara uvijek kada se otpisuju dugovi. 31. kolovoza 1981. "Ekonomska politika" donosi Nenadoviev lanak "Teorijska priroda nekreditnog novca". Nedugo potom diskusija se prekida odlukom tadanjeg politikog vrha. Teorijska priroda nekreditnog novca Nenadovi je svoju teoriju razvio analizom na opu filozofiju vrijednosti novca, postulirajui teoriju po kojoj se u svakoj robi opredmeuju tri razliite vrijednosne dimenzije (trokovi, trina cijena i korisnost) za razliku od tradicionalne ekonomske znanosti koja u vrijednosti robe vidi u osnovi samo jednu kvantitativno odreenu dimenziju. Ukazuje pritom na injenicu da vrijednost nekreditnog novca ne zavisi od politikog sustava u kojem egzistira. Nenadovi kreditni novac definira nominalnim novcem, pa su i rauni koje takav sustav ima, izraeni u nominalnim iznosima. On predlae formulu koja e pokazati koliki bi rauni trebali bili u realnim iznosima. Tvrdi da u realnom iznosu korisnost (dohodak) mora biti vea od troka, jer inae u drutvu ne bi bilo nikakvog napretka. Stoga tvrdi da se dogme ekonomske znanosti ostvaruju samo u nominalnim iznosima, a da se u realnim iznosima ostvaruju zakonitosti "vika korisnosti" za koje predlae monetarni ekvivalent izraen nekreditnim novcem. Po Nenadoviu emisija nekreditnog novca po tono odreenoj formuli (dM = kM ; k = (ponuda 32

Stojan Nenadovi (1942 - 2011), srbijanski autor kome mnogi pripisuju najvie zasluga za teorijsku obradu nekreditnog novca na jugoslovenskim prostorima

251

potranja)/potranja) koja pokazuje koliki zapravo treba biti iznos realnog novca u sustavu, mora biti izraena kao nepovratni monetarni dar sustavu. Izvor nekreditnog novca lei u porastu ekonomske racionalnosti. Nekreditni novac predstavlja monetizaciju progresa. Tvrdi da zakonitosti tradicionalne ekonomije vae samo za sluaj da je viak korisnosti (odnosno nekreditni novac) jednak nuli, ali ako je viak korisnosti vei od nule, klasina ekonomija ne moe objasniti ekonomske pojave, jer njeni zakoni vie ne vae. Obrazlae kako se nekreditni novac u sustavu, umjesto svjesno, stihijski stvara, kroz otpisivanje nenaplativih dugova ili preruen u proraunskom deficitu. Nenadovi svoju teoriju alje tadanjem predsjedniku SAD-a Reaganu i njegovom ekonomistu Miltonu Friedmanu. Friedman odgovara Nenadoviu, u pismu se nalazi znakovita reenica po kojoj se a priori ne prepoznaje paradigma Nenadovieve teorije o viku korisnosti, Friedman kae: "The fundamantal defect i all such reasoning is the failure to recognize that what is called a profit or an excess of receipts over expenditures is also a cost" ("Fundamentalna greka svih tih rezoniranja je nesposobnost da se prepozna da je ono to se naziva profit, ili viak prihoda nad rashodima, takoer troak".) Reagan kasnije ipak vodi politiku proraunskog deficita, koja se tada smatrala neznanstvenom. Svjetske refleksije na ideju nekreditnog novca Nenadovi smatra da se stvarna vrijednost novca izraava samo kao nekreditni novac, kao monetarni poklon sustavu, a da je pozajmljivanje novca, to jest kreditiranje, neto sasvim drugo i da ta djelatnost ne smije imati veze sa stvaranjem novca. Na tragu iste ideje direktor Amerikog Monetarnog Instituta, Stephen Zarlenga, napisao je knjigu "The lost science of money" gdje daje povijest novca. Tu se realni novac promatra upravo kao nekreditni novac, za razliku od kreditnog, koji je zajam. Zarlenga polazi od Aristotela, koji kae da je novac vrijednost koju pravi drava, a kreditni novac prave privatne banke. Zato kae da je drava duna praviti novac, a ne privatne banke. Biagio Bossone, koji je bio izvrni direktor Svjetske banke i MMF-a, odreen za vou radne grupe koja je pripremala prijedloge za Samit G-20 u Londonu, 2009. godine. 8. oujka iste godine napisao je lanak: "To solve this crisis, let's think out of the box" ("Kako bi rijeili ovu krizu, moramo misliti izvan okvira"). U tom lanku on kae: "We propose a noncredit money system, where money creation is separated from lending".("Mi predlaemo nekreditni sustav novca, gdje je stvaranje novca odvojeno od kreditiranja"). Njegov prijedlog nije proao, a sam je smjenjen sa svojih funkcija. C.H. Douglas se donekle pribliava ideji nekreditnog novca, on je razvio doktrinu tkz. socijalnog kredita, iji bi vlasnik bio narod pa tako dobijao i njegovu kamatu. Slino razmilja i ameriki kritiar, analitiar Richard C. Cook, koji obrazlae da kamata na nacionalni dug SAD-a, treba biti ispaena amerikim graanima u obliku dividende. Zanimljiv sluaj i svojevrstan znanstveni pokus s izdavanjem nekreditnog novca zbio se u Italijii. Profesor Giacinto Auriti, u svojstvu osnivaa i tajnika sindikata SAUS, u svom je rodnom gradiu Guardiagrele stavio u opticaj novanice SIMEC (SIMbol EConometrije) na kojima je pisalo da su vlasnitvo onoga tko ih nosi, a da izdavatelj od novanice nema nikakva profita. Novana jedinica simec je po studiji profesora Auriti trebala poput metra u fizici mjeriti ekonomska dobra i usluge. U mnogim javnim istupima Nenadovi se trudi popularno razloiti ideju nekreditnog novca. Tako, npr., obrazlae hitri uspon nacistike ekonomije upravo putanjem u opticaj nekreditnog novca, takoer ukazuje na injenicu da je Marshallov plan, koji je sa 5% GDP SAD-a u Europi poveao proizvodnju za 30%, i tako brzo otklonio strahovite posljedice rata, takoer bio dar, otpisani kredit, to jest nekreditni novac. Dananji streloviti uspon kineske ekonomije, u uvjetima globalne recesije, Nenadovi obrazlae izvjesnim postotkom emisije nekreditnog novca. Izvori http://noncredit-money.org/?lang=en http://www.voxeu.org/index.php?q=node/3226

252

http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=9193 http://www.monetary.org/toddaltmanreview.htm http://www.simec.org/cose-il-simec.html Vanjske poveznice http://www.positivemoney.org.uk/#panel-1 http://sites.google.com/site/financijskisustav/home https://sites.google.com/site/hrvatskiekonomskipreporod/home http://hr.wikipedia.org/wiki/Nekreditni_novac

STOJAN NENADOVI

(1942 - 2011.)

Sa web stranice pokojnog Stojana Nenadovia citiraemo dva teksta za koje smatramo da bi mogli biti zanimljivi za nau temu: Pismo profesoru Labusu

Na dragi gospodin Stojan Nenadovi, bio je retko uporan, dosledan i posveen borac za svoje neprevazieno ivotno delo i projekat: Nekreditni novac. Verovao je, bio je istrajan, uporan, 30 godina U februaru ove godine obratio sledeim pismom profesoru Miroljubu Labusu. From: Stojan Nenadovic Date: 2011/2/6 Subject: nekreditni novac To: miroljub.labus@ius.bg.ac.rs "Potovani profesore Labus,

253

Ja sam Stojan Nenadovi, iz Sremske Mitrovice. Pre vie od trideset godina, poloio sam usmeni magistarski ispit sa ocenom poloio jednoglasno sa odlikom i profesoru Maksimoviu, lanu SANU, predao magistarski rad Osnovi teorije vika korisnosti. Dokazao sam da se korisnost moe meriti i da postoji viak korisnosti, koji se izraava nekreditnim novcem, koji se emituje kao poklon a ne kao kredit kako se mislilo do tada. Profesor Maksimovi nije znao kako da oceni rad, i, pretpostavljam da je dao Vama, kao asistentu, da to uradite. Vi ste napisali da sam rad napisao napamet, bez korienja potrebne literature. Nikakva literatura o nekreditnom novcu nije postojala na svetu. Dr. Sreko Ugrin, koji ivi u Beogradu, napisao je knjigu na engleskom jeziku o nekreditnom novcu i poslao je na trideset najvanijih adresa u svetu, i svi su se primerci knjige izgubili u putu. Pota je platila odtetu za izgubljene knjige, ali, knjiga nema. Toliko su bili moni ti vladari, koji su svetom vladali putem kreditnog novca i kod kojih ste Vi sticali svoje znanje o novcu. Ja sam bio uporan i uspeo da dobijem odluku o odbijanju rada, koja je doneta po preporuci profesora Maksimovia i docenta dr. Miroljuba Labusa. Profesor Maksimovi mi je privatno rekao da sam ja u pravu, ali da moram ekati najmanje dvadest godina da bi se stekli uslovi u kojima e biti mogue objavljivanje takve knjige. Prolo je vie od tridest godina i ti uslovi sada postoje. SFRJ i SSSR su se raspali, jer nisu imali nekreditni novac. Kina se sada snano razvija, ali Kina koristi nekreditni novac. Kina daje non-performing loans, a to su krediti koji se ne vraaju, nego se pretvaraju u poklon. Kina otpisuje 45% svojih kredita i zato su kineske cene za toliko nie od amerikih. Kina ima i male poreze, jer se nekreditni novac koristi umesto poreza. U SAD kongresmen Dennis Kucinich podneo je Bill 6550 pod nazivom National Emergency Employment Act koji se zove i End the FED. Kongres e izdavati novanice na kojima e pisati United States Note, umesto Federal Reserve Note, kako pie na novcu koji izdaje FED. To je amerika verzija nekreditnog novca. Pogledajtehttp://monetary.org U Velikoj Britaniji je poslanik Douglas Carswell podneo UK banking reform bill u kojem se daje britanska verzija nekreditnog novca koji se zove positive money. Reformu podrava i Mervyn King, guverner Bank of England. U SAD je Grinspen svedoio na sasluanju u Kongresu i priznao da je ceo ivot bio u zabludi. Vi niste na poloaju da to neko trai od Vas. Vi samo treba da priznate samome sebi da niste bili u pravu i da ponete da se zalaete za nekreditni novac. Vi ste autoritet koji najvie moe doprineti da se u Srbiji promeni vladajue miljenje o novcu koje natura MMF. U svetu danas postoji preko 2500 lokalnih valuta koje se sve zasnivaju na nekreitnom novcu. U Sloveniji se radi na uvoenju UTD (univrtzalni temeljni dohodak) kojim se predvia da svaki stanovnik Slovenije dobije po 300 evra meseno. Svetski poredak kreditnog novca bie sruen do sledeeg Samita G-20. Biagio Bossone, bivi izvrni direktor Svetske banke i MMF-a, reakao je Samitu G-20 u Londonu: Mi predlaemo sistem nekreditnog novca, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja. Novac se stvara kao nekreditni novac koji emituje drava kao poklon i to je javni posao o kojem brine drava. tednja i odobravanje kredita iz

254

prikupljene tednje je privatni posao banaka i njihovih klijenata. Ako samo drava pravi novac, po formuli koju sam ja dao, nema ni inflacije ni ekonomske krize. Bosoneovu knjigu Nekreditni novac u borbi protiv siromatva objavili su Univerzitet u Mumnaju (Bombaju u Indiji) i Meunarodni centar siromatva u Brazilu. Indija i Brazil, slede Kinu. Milton Fridman je negativno ocenio moj rad, slino kao Vi, i rekao da ja nisam shvatio da je profit takoe troak. Fridman je predlagao budetsku ravnoteu i SAD su tonule u krizu. Regan je poveo politiku budetskog deficita, koja je bila tako uspena, da je dovela do pobede u hladnom ratu i uspostavljanja dominacije SAD u svetu. Sada su SAD preterale sa zaduivanjem i doli smo do sadanje situacije. Sada se http://themoneymasters.com pozivaju na Fridmana i trae da SAD napuste Svetsku banku i MMF, da se porezi smanje za 30%, i da obavezna rezerva bude 100%. To je ve korak do nekreditnog novca. Vi treba da se pozovete na Fridmana i Mervyna Kinga. Ja sve ove pokuaje ocenjujem kao zdravorazumski pristup novcu, dok je jedino moja teorija prava nauna teorija, dokazana matematiki i termodinamoki. U magistarskom radu ona je bila izloena na tadanji marksistiki nain. Ja sam pitao dekana Pravnog fakulteta da li mogu da sada branim rad koji mi nije bilo dozvoljeno da branim pre trideset godina. On mi je odgovorio da mogu, ali da treba da se o tome dogovorim sa odgovarajuim profesorom. Ja sam spreman da branim rad kojem sam posvetio itav ivot i dobio praktinu potvrdu toga rada. Ja ne moram braniti svoj rad. Bilo bi mi vanije da me obavestite da ste prihvatili koncept nekreditnog novca, i da ete svoju politiku aktivnost usmeriti na promociju nekreditnog novca. Ja Vam u tome pruam punu podrku, i mogu Vam dati koji savet, ako budete mislili da Vam je potreban. Ja sam penzioner, star 69 godina. eleo bih da doivim da se uspostavi Svetski poredak nekreditnog novca. Danas nedostaje gotovo 30% novca u opticaju. Tako je bilo i 1929. godine. U Srbiji to odgovara budetskom deficitu od milijardu evra. Taj novac treba da se vrati u opticaj kao poklon. Kriza e biti reena a inflacija se nee pojaviti. Kriza je nuna u sistemu kreditnog novca ali sa nekreditnim novcem nee biti ni inflacije ni ekonomske krize. Nekreditni novac je potrebna dodatna koliina novca u opticaju (dM) kao procenat (k) od postojee koliine novca u opticaju (M). dM = kM ; k = (ponuda tranja)/tranja ; k = 5% na primer. Moj sajt je http://noncredit-money.org Srdano Vas pozdravljam i nadam se da ste prihvatili borbu za nekreditni novac." http://noncredit-money.org/?cat=43&lang=sr ...

Izgleda da je ovo pismo bilo upueno na potpuno pogrenu adresu.

255

Miroljub Labus, po nekim informacijama na netu, uz Mlaena Dinki, jedan od glavnih krivaca za namerno unitavanje srbijankse ekonomije, koje je zapoelo odmah posle nasilnog preuzimanja vlasti od strane demokratske stranke

Ukoliko su tane informacije koje na svom web sajtu iznosi Zvonimir Trajkovi (politiki analitiar koga smo ve citirali pri opisu rotildskog pljakakog pohoda na SFRJ), o neverovatnoj pljaki Republike Srbije, koju su nakon petooktobarskog pua, u korist bankara izvrili Miroljub Labus i Mlaen Dinki, tada je zaista pravo udo da ti ljudi nisu odavno u zatvoru. Ili se moda ne radi o udu, nego injenici da su rotildi u potpunosti preuzeli vlast u Srbiji, ukljuujui i pravosudnu?

...
Razvoj Srbije, odmah!

"Srbija ima budetski deficit vei od jedne milijarde evra, koji treba da se nadoknadi novim kreditima. Ovaj budetski deficit treba da se nadoknadi nekreditnim novcem koji se daje kao poklon. Srbija ima brzinu opticaja novca jednaku deset. Ako se poklonjena miljarda evra obrne 10 puta dobije se DOHODAK od 10 milijardi evra. Naravno, to se u stvarnosti deava u dinarima. Bruto drutveni proizvod (BDP) Srbije iznosi 30 milijardi evra. Toliki je dohodak koji potie iz trokova. Sabran sa dohotkom koji potie iz nekreditnog novca, to ini ukupan dohodak Srbije od 40 milijardi evra. Sa dohotkom od 40 milijardi evra, Srbija moe da ostvari DBP od 35 milijardi evra. To je DBP za 15% vei od postojeeg. Poto je kineski za 10% vei, to je Srbija u startu bolja od Kine. Brzina opticaja novca opae sa 10 na 8,75 kako i treba da bude. DOHODAK DBP = POTROAKA DOBIT = 5 MILIJARDI EVRA ; DBP TROAK = PROFIT PROIZVOAA = 5 MILIJARDI EVRA ; Potroaka dobit ostvaruje se usporenjem brzine opticaja novca, a proizvoai dobijaju isti profit iz kojega se ne plaa ni porez, ni kredit, ni kamata, tako da je to poklon i za njih. DOHODAK TROAK = 40 MILIJARDI EVRA 30 MILIJARDI EVRA = 10 milijardi evra = dohodak iz nekreditnog novca. To je sistem drutvenih rauna Srbije za 2011. godinu. Nee biti inflacije i nee biti novog zaduivanja. Porezi e biti smanjeni."

256

http://noncredit-money.org/?cat=37&lang=sr

DEVIZNE REZERVE - OMA OKO VRATA NACIONALNE SUVERENOSTI

Lista zemalja sa najveim deviznim rezervama u svetu:

Rank

Country/monetary authority

Foreign exchange reserves (Millions of US$)

Figures as of

People's Republic of China

3,549,000

Dec 2012[1]

Japan

1,258,809

Feb 2013[2]

Eurozone

915,061

Jan 2013[2]

Saudi Arabia

626,800

Dec 2012[1]

4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18

Switzerland Russia

534,478 526,172

Jan 2013[2] Feb 2013[3] Dec 2012[4] Jan 2013[2] Jan 2013[2] Jan 2013[2] Jan 2013[2] Jan 2013[2] Feb 2013[2] Dec 2012[1] Jan 2013[2] Jan 2013[2] Jan 2013[2] Jan 2013[2] Feb 2013[2]

Republic of China (Taiwan) 403,170 Brazil Republic of Korea Hong Kong India Singapore Germany Algeria France Thailand Italy Mexico United States 373,417 328,910 304,674 294,994 258,844 240,552 190,500 188,150 181,714 181,650 171,253 147,762

257

19 20 21

Malaysia Libya United Kingdom

140,158 130,300 126,793

Jan 2013[2] Dec 2012[1] Feb 2013[2]

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_foreign-exchange_reserves

Ako paljivo pogledate gornju tabelu primetiete da kineske devizne rezerve iznose 3.549 milijardi US dolara, a amerike svega 147 milijardi, to znai da su kineske rezerve vee od amerikih 24 puta! ak i jedan Meksiko ima vee devizne rezerve od SAD. Ako se pitate zato je tako, razlog je prost: Americi ne trebaju devize da bi ita kupovala, jer sve moe platiti dolarima. Niti MMF ili bilo ko drugi emitovanje primarne dolarske emisije vezuje odgovarajue vrednosti deviznog pokria, kao to se uslovljavaju gotovo sve ostale zemlje za tampanje sopstvene valute.

TA SU UISTINU DEVIZNE REZERVE?

O tome ta su devizne rezerve po slubenoj verziji moemo proitati na web sajtu Narodne banke Srbije:
"Devizne rezerve predstavljaju stranu aktivu koja je pod kontrolom monetarne vlasti i na raspolaganju monetarnim vlastima radi ostvarivanja velikog broja ciljeva znaajnih za dravu. Prema Zakonu o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka Srbije odluuje o formiranju i korienju deviznih rezervi, kao i o njihovom upravljanju i raspolaganju u skladu s monetarnom i deviznom politikom i smernicama za upravljanje deviznim rezervama na nain kojim se doprinosi nesmetanom ispunjavanju obaveza Republike Srbije prema inostranstvu. Devizne rezerve zemlje slue, izmeu ostalog, za obezbeivanje meunarodne likvidnosti zemlje, ostvarivanje kvantitativnih zadataka monetarne politike, kao i laki pristup meunarodnim tritima kapitala. Nivo deviznih rezervi koristi se kao jedan od indikatora kvaliteta ekonomske politike i investicione klime, tako da je adekvatan nivo deviznih rezervi vaan i za odravanje poverenja meunarodne javnosti. Devizne rezerve Narodne banke Srbije ine : 1. potraivanja Narodne banke Srbije u devizama na raunima u inostranstvu, 2. hartije od vrednosti na raunima Narodne banke Srbije u inostranstvu, 3. specijalna prava vuenja i rezervna pozicija kod Meunarodnog monetarnog fonda, 4. zlato i drugi plemeniti metali, i 5. efektivni strani novac."
http://www.nbs.rs/internet/latinica/40/40_5/40_5_7/

258

Prema definiciji koju daje Narodna banka, devizne rezerve su, dakle, aktiva stranih drava koja je pod kontrolom i na raspolaganju domaim vlastima. Meutim, ako znamo ta je dananji novac i da uistinu slui porobljavanju ljudi od strane bankara (setimo se uvenih rei amerikog predsednikaTomasa Defersona da da su banke koje smeju izdavati novac, mnogo opasnije od vojske u punoj pripravnosti), onda bismo definiciju deviznih rezervi lako mogli prevesti u ono to one uistinu jesu:

Strana okupatorska vojska koja je pod kontrolom i na raspolaganju rotildima

Ako pri tome imamo u vidu cilj dananje monetarne politike, koji je istovetan gotovo kod svih centralnih banaka - da devizne rezerve tite, odravaju i uveavaju, onda lako moemo shvatiti na koji nain nas rotildi dre u prikrivenoj okupaciji i da nas uz to teraju da njihovu deviznu guju drimo u nedrima nacije - centralnoj banci. Treba imati na umu da su pravila o deviznim rezervama nametnuta od MMF-a, BIS-a i drugih rotildskih filijala i ekspozitura i da predstavljaju jedan od najvanijih instrumenata rotildske prevare. Tim, za ekonomiju kancerogenim pravilima, sve zemlje se obavezuju da emisiju domaeg novca usklade sa prilivom deviza, kako ne bi preteranim tampanjem domaeg novca ugrozile ostale zemlje na meunarodnom tritu kapitala. Meutim, tog pravila dre se manje -vie sve zemlje osim onih pod totalnom rotildskom okupacijom SAD i EU. EU je Lisabonskim ugovorom de facto postala federacija (poput SAD), jer je u njemu doslovno prepisan Ustav koji su rotildi pokuali usvojiti na referendumu. SAD su ukupno dune oko 16.500 milijardi US dolara, a poseduju devizne rezerve u vrednosti od svega 147 milijardi US dolara. Zemlje EU su zadune priblino kao i SAD, a imaju devizne rezerve u vrednosti od svega oko 1.000 milijardi US dolara. Slina situacija je i kod svih ostalih zapadno-evropskih zemalja i Japana: kod svih su dugovi enormno vei od deviznih rezervi. S druge strane, Kina recimo ima vanjski dug od svega 697 milijardi US dolara, a devizne rezeve u vrednosti od 3.549 milijardi US dolara, a slina je situacija i kod mnogih drugih azijskih, istono-evropskih i drugih zemalja.

259

Nije li neverovatna injenica da Kina, dakle, ima deviznih rezervi oko tri puta vie od od iznosa deviznih rerevi koje imaju EU i SAD zajedno, a uopte nije prezaduena (s obzirom da njen izvoz uveliko nadmauje vanjski dug)? I nije li jo neverovatnija injenica da dve zemlje u iju valutu svet ima najvie poverenja imaju zajedniki dug od preko 32.000 milijrdi US dolara, a devizne rezerve, koje treba da slue za podmirenje tog duga, manje od 2.000 milijardi dolara? Nije li iz ovog oito da SAD i EU varaju i eksploatiu sve ostale zemlje izdavanjem novca bez pokria, dok sve ostale zemlje nastoje, aik i silom prisiliti da igraju fer i poteno, i da imaju devizne rezerve dovoljne za pokrie vlastite emisije novca? Jer, za tako ogromne dugove ni SAD ni EU nemaju nikakvo pokrie, osim imovine koju su na taj nain opljakali, koju e kad-tad morati vratiti stvarnim vlasnicima te imovine. Niti imaju praktinih ansi da tolike dugove vrate u narednim decenijama, a moda i vekovima. Zato robne rezerve treba da posmatrati kao samoubilaku ekonomsku omu, ili kao opasnu petu kolonu, i to hitnije ih se reavati, jer, u protivnom, dolazimo u stanje sve dublje i tee monetarne i svake druge okupacije.
ZAKON O NARODNOJ BANCI SRBIJE33 (NBS) JE NEUSTAVAN

Na primeru Zakona o Narodnoj banci Srbije (NBS) i drugih banaka u neposrednom okruenju moemo se i sami uveriti kako funkcioniu rotildi, i u kojoj meri su preuzeli u ruke donoenje zakona u bivim jugoslovenskim republikama. Verovatno je slina situacija i u veini drugih dananjih drava u svetu. Pogledajmo najpre kako glasi lan 2. Zakona o Narodnoj banci Srbije:
" . , . , , . , , , , ." http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/20/zakoni/nbs_o_nbs_np.pdf

A sada moemo videti ta o Narodnoj banci Srbije pie u Ustavu Republike Srbije:
33

( , . 72/2003) , , 55/2004, 85/2005 ., 44/2010, 76/2012 106/2012

260

Narodna banka Srbije lan 95. "Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije, samostalna je i podlee nadzoru Narodne skuptine, kojoj i odgovara. Narodnom bankom Srbije rukovodi guverener, koga bira Narodna skuptina. O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon."

Primeujete li u emu je "kvaka"? Ustav kae da je Narodna banka Srbije " ... samostalna" i " ... podlee nadzoru Narodne skuptine, kojoj i odgovara". Dakle, nigde se ne pominje da je Narodna banka Srbije "nezavisna", to je sasvim logino. Zato? Nijedna centralna banka ne moe posedovati "nezavisnost" od dravnih organa i dravljana odreene drave, jer bi tako dravljani te drave izgubili suverenitet i kontrolu nad najvanijom dravnom ustanovom, a to se u Srbiji desilo i de facto i de iure. Isto tako, nijedno dravno telo ili organ po svojoj prirodi ne moe biti nezavisno, a pogotovo telo za koje dravni ustav izriito kae da je pod nadzorom odreenog dravnog organa i da mu odgovara. Srbijanski Ustav jasno kae da Narodna banka Srbije " ... podlee nadzoru Narodne skuptine, kojoj i odgovara". Rotildi se Zakonom o Narodnoj banci Srbije drsko izruguju Ustavu i dravljanima Srbije propisujui da organi NBS "... u obavljanju svojih funkcija ne primaju niti trae uputstva od dravnih organa i organizacija, kao ni od drugih lica", te da dravni organi i organizacije, kao ni druga lica, " ... ne mogu ugroavati samostalnost i nezavisnost" NBS, niti mogu vriti "uticaj" na NBS, njene organe i lanove tih organa. Kao da govore o nezavisnoj dravi, a ne glavnoj nacionalnoj banci.

Zoran ini i Bill Gates

261

Iz ovog je vidljivo kako su rotildi u Zakonu o NBS naglavake okrenuli osnove monetarne politike, protivustavno je oduzimajui od dravljana Srbije i njenih dravnih organa i predajui je u ruke aice bankara koji su, preko BIS-a i MMF-a pod potpunom kontrolom rotilda. Tako je drava Srbija dospela u apsurdnu poziciju u kojoj Skuptina po Ustavu ima nadzor i kontrolu nad centralnom bankom, ali po zakonu koji regulie rad te banke, ak ni Skuptina nema pravo vriti bilo kakav uticaj na "svoju" najvaniju monetarnu ustanovu, od ijeg ispravnog funkcionisanja zavisi biti ili ne biti njenih dravljana. S druge strane, iako nema pravo traiti, ni primati uputstva od strane drugih lica, NBS ih u praksi ipak trai i prima, ali ne od onih od kojih bi to po ustavu morala initi, nego od onih od kojih nikakve savete ne bi smela ni traiti ni primati: BIS-a, MMF-a i drugih rotildskih meunarodnih banaka i ustanova, kojima je, kao to su to jasno pokazali brojni ovde opisani i drugi primeri, fundamentalni cilj unitenje nacionalnih ekonomija i nacionalnog suvereniteta svih drava. Iz ovoga je oigledno da centralna banka Republike Srbije, koja se bez ikakvog stvarnog osnova naziva "Narodnom", predstavlja rotildsku petu kolonu, preko koje bankari vre skrivenu okupaciju Srbije i spreavaju primarnu emisiju zdravog domaeg novca, iako se ekonomija gui u dubokoj dinarskoj besparici.

U REPUBLICI HRVATSKOJ SITUACIJA AK I LOIJA

Iako je u Republici Hrvatskoj lanom 53. st. 3. Ustava34 izriito propisano da je Hrvatska narodna banka (HNK) u svom radu samostalna i odgovorna Hrvatskom saboru, u Zakonu o Hrvatskoj narodnoj banci35 te ustavne odredbe nisu ugraene. ak naprotiv, u Zakonu se u lanu 2. izriito potencira da je ta banka samostalna i nezavisna i da lanovi njezinih tela ne trae niti su vezani uz upute Republike Hrvatske, njezinih institucija ili tela, odnosno lanova tih tijela ili drugih osoba (primeujete li rotildski peat i oiglednu slinost ovih odredaba kao u Zakonu o Narodnoj banci Srbije?) Ovaj Zakon ide jo i dalje, pa u stavu 11. istog lana tipinim rotildskim naopakim formulacijama kae:
Republika Hrvatska, njezine institucije ili tijela, lanovi tih tijela ili druge osobe ne smiju utjecati na neovisnost Hrvatske narodne banke, donoenje i provedbu odluka Hrvatske narodne banke i njezinih tijela, niti smiju odobravati, ponitavati, odgaati, ukidati ili na bilo koji drugi nain utjecati na bilo koju odluku Hrvatske narodne banke u djelokrugu iz njezine nadlenosti.

Dakle, i ovde drava ne moe ni na kojih zakonit nain uticati na svoju najvaniju i najmoniju instituciju???
34 35

http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/232289.html http://www.hnb.hr/propisi/zakoni-htm-pdf/h-zakon-hnb-9-7-2008.pdf

262

Vrhunac ironije i cinizma rotildi su ipak pokazali u odredbama lana 40. tog Zakona:
(1) Hrvatska narodna banka ne moe odobravati kredite Republici Hrvatskoj, izvanproraunskim fondovima Republike Hrvatske, jedinicama lokalne i podrune (regionalne) samouprave, tijelima javne vlasti u Republici Hrvatskoj ni drutvima u kojima Republika Hrvatska ili jedinice lokalne i podrune (regionalne) samouprave imaju dominantan utjecaj, niti smije izravno od njih kupovati njihove dunike instrumente.

Zamislite, Hrvatska narodna banka ne moe odobravati kredite Republici Hrvatskoj, ni njenim institucijama, regionalnim i lokalnim organima!!!??? Na ovaj nain drava se za kredite direktno upuuje u ralje vanjskih rotildskih nemani (MMF-u i drugima). Moe li biti vee izdaje nacionalnih interesa? Nije li sada jasnije otkud Hrvatskoj toliki vanjski dug?

PO ULASKU U EU STANJE E BITI JO GORE

Meutim, ni ovo rotildima nije bilo dovoljno, nego su, radi potpunije kontrole Hrvatske narodne banke, i prije ulaska u EU (dobrovoljnu tamnicu naroda), u lanu 70. Zakona o Hrvatskoj narodnoj banci propisali direktnu primenu propisa EU:
(1) Hrvatska narodna banka sastavni je dio Europskog sustava sredinjih banaka (u daljnjem tekstu: ESSB). (2) Hrvatska narodna banka obvezna je u skladu s odredbama Ugovora o osnivanju Europske zajednice, Statuta ESSB-a i Europske sredinje banke (u daljnjem tekstu: ESB), izravno primjenjivih propisa Europske unije i ovoga Zakona raditi na ostvarivanju ciljeva i izvravanju zadataka ESSB-a.

A, u fazi koja tek sledi ulaskom u EU, Hrvatska e na Evropsku centralnu banku (ECB, ili ESB Evropska sredinja banka) izvriti prenoenje ovlatenja za: 1. voenje monetarne politike i deviznih operacija, 2. upravljanje meunarodnim rezervama i 3. funkcionisanje platnog sistema. Na ovaj nain Hrvatska e, bez znanja i odobrenja svojih graana, biti dobrovoljno i potpuno monetarno dotuena i okupirana. Da ne bi bilo sumnje, napomenuemo da je ova neverovatna informacija preuzeta sa web sajta HNB:
Danom uvoenja eura kao novane jedinice Republike Hrvatske HNB e prenijeti svoje ovlasti za voenje monetarne politike i deviznih operacija, upravljanje meunarodnim priuvama i funkcioniranje platnog sustava na ESB.
http://www.hnb.hr/o-hnb/h-opis-hnb-1.htmOdnosi s tijelima dravne vlasti

Pored toga, kao dodatnu ulaznicu za ulazak u taj klub potlaenih nacija, Hrvatska e platiti oko 600 miliona EUR-a:

263

Autor: Adriano Milovan Objavljeno: 27.02.2013

Izmjene Zakona o HNB-u posljednji su korak prema skoranjem lanstvu Hrvatske u Europskoj Uniji
"ZAGREB - Jo vea neovisnost sredinje banke, paska Europske sredinje banke (ECB) nad naim novanim krvotokom i preputanje oko 600 milijuna eura hrvatskih deviznih rezervi Frankfurtu cijena je koju e Hrvatska u konanici platiti za uvoenje eura. Proizlazi to iz predloenih izmjena Zakona o Hrvatskoj narodnoj banci koje su sredinja banka i Ministarstvo financija objavili na internetskim stranicama, a o kojima e javna rasprava trajati do 12. oujka.
http://www.jutarnji.hr/novi-zakon-o-hnb-u--europskoj-centralnoj-banci-prepustit-cemo-dio-deviznihrezervi-/1087892/

SITUACIJA U BOSNI I HERCEGOVINI

Verovatno slutite da situacija u BiH nije nita bolja nego u okruenju. I u pravu ste. lanom 3. Zakona o centralnoj banci Bosne i Hercegovine36 propisano je da je ova banka ...potpuno nezavisna od Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, te bilo koje javne agencije i organa, .... Ono to je karakteristino za BiH jeste injenica da su rotildi u njen Zakon o centralnoj banci izriito pod uticajem MMF-a ugradilo svoje pravilo prema kojem je za izdavanje valute (aranman currency board) Centralna banka obavezna osigurati da ukupan iznos njene novane pasive nikada ne pree ekvivalentan iznos (izraeno u valuti Bosne i Hercegovine) njenih neto deviznih rezervi. Prevedeno na na jezik, ovo pravilo, koje u praksi provode i sve ostale MMF-ove slepe sledbenice, znai da drava moe emitovati sopstvenu valutu samo do visine deviznih rezervi, odnosno, ukoliko je ve dostigla taj limit, da emisiju sveeg domaeg novca moe vrtiti samo ukoliko ostvari poveanje deviznih rezervi. (Iako to MMF ne trai od SAD I EU) A da bi ostvarile vee devizne rezerve, te drave moraju vie i jeftinije proizvoditi (kako bi na svetskoj pijaci novca kupili devize - dolare i evre), ili dolare i evre nabaviti veim prihodima od turizma, ili na neki drugi magini nain, to mnogi vie ne mogu, pogotovo zemlje uvoznice, kakve su BiH i ostale bive jugoslovenske republike. Zato su te drave primorane da do veih deviznih rezervi dolaze uzimanjem stranih deviznih kredita (kupovinom dolara i evra), a glavnicu i kamate na te kredite, s tim to ih otplauju kroz poveanje postojeih poreza ili uvoenje novih, ime sve vie

36

http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/2270_zakon_o_centralnoj_banci_1_97.pdf

264

optereuju i graane i vlastitu privredu, i stvaraju lanane probleme koji se svakim novim deviznim zaduenjem spiralno poveavaju. Tako su plate i penzije jo davno suputene ispod bilo kojeg socijalno odrivog nivoa, a dravni porezi i nameti poveani na nivo koji je nekoliko puta vei nego u vreme turske imperije. Ako to jo vie rasvetlimo to dalje znai da drave koje nisu u stanju poveati visinu svojih deviznih rezervi, nemaju pravo poveavati primarnu emisiju zdravog domaeg novca, bez obzira na njegov hronini nedostatak, tako da veina stanvnitva definitivno ostaje u bedi i siromatvu ukoliko sene desi neko udo.

NEKADANJE STANJE MONETARNE POLITIKE U BIVOJ JUGOSLAVIJI

Za razliku od dananjih zakona kojima je monetarna politika potpuno podreena MMF-ovim naopakim pravilima, u bivoj SFRJ monetarna politika je bila ISKLJUIVO u rukama dravnih organa (Savezne skuptine i Saveznog izvrnog vea), koji su tu politiku kreirali, a Narodna banka Jugoslavije (NBJ), bila je samo izvrilac zakona, odluka i smernica Savezne skuptine i Saveznog izvrnog vea, kojima se ta politika odreivala, to je bilo i izriito propisano u lanu 4. Ustavnog Zakona za provoenje Ustava SFRJ. I Ustavom SFRJ iz 1974. godine (u lanu 260.) bilo je propisano da su Narodna banka Jugoslavije, narodne banke republika i narodne banke autonomnih pokrajina ustanove jedinstvenog monetarnog sustava koje sprovode zajedniku emisionu politiku koju utvruje Skuptina SFRJ.
http://www.yutimes.de/wpcontent/uploads/2012/10/Ustav_Socialisticke_Federativne_Republike_Jugoslavije_1974.pdf

Ovi Ustavi donoeni su u drugoj polovini 20.-og veka, tj. u vreme kada je tadanja Jugoslavija imala koliko-toliko slobodnu monetarnu politiku. Meutim, u vreme donoenja Ustava SRJ iz 1992. godine37, rotildi su ve bili preuzeli balkanski prostor, jer je u lanu 114. tog Ustava Narodna banka Jugoslavije definisana kao potpuno samostalna ustanova, to je bio ogroman korak nazad i velika greka donosilaca tog Ustava.
http://eudo-citizenship.eu/NationalDB/docs/MON%20FRY%20ustav%20srj%201992.pdf

37

"Slubeni list SRJ", br.1/92

265

NAGLAVAKE OKRENUT KONCEPT NEZAVISNOSTI CENTRALNIH BANAKA

Ovaj dananji naopaki koncept nezavisnosti centralnih banaka od njihovih drava, dravnih organa i graana, nije nov, i potie od pre dva veka, to se moe videti iz sledeeg teksta:
DEFINICIJA I KONCEPTI POIMANJA NEZAVISNOSTI "Nezavisnost sredinje banke razliito je definirana od razliitih autora. Veina tih definicija proizlazi iz osobnih poimanja koncepta nezavisnosti. Najranije poimanje nezavisnosti emisijske banke nudi Ricardo u svojoj knjizi Plan for the Establishment of a national Bank (1824.): Prisutno je uvjerenje da dravi ne moe biti povjereno pravo izdavanja papirnog novca jer e se takvo pravo vrlo vjerojatno zlorabiti. I ja priznajem da bi bilo vrlo opasno kada bi ministri bili ovlateni kreirati novac. Zato predlaem da se takve ovlasti daju lanovima povjerenstva koje bi bilo izabrano glasovima jednog ili oba doma parlamenta. Takoer, predlaem da svaka komunikacija izmeu lanova komisije i ministara bude sprijeena. Komisija nikada ne bi smjela, bez obzira na razloge, posuditi novac dravi ili na bilo koji nain dopustiti dravi da na nju utjee ili ju kontrolira. Ukoliko drava treba novac, ona je duna prikupiti ga na legitiman nain: od poreza, izdavanjem obveznica ili posudbom od drugih banaka. U svakom sluaju, dravi ne bi smjelo dopustiti da posuuje novac od onih koji ga izdaju . Kasnije definicije samo su razliite interpretacije Ricardove ideje."
hrcak.srce.hr/file/87514

KOLIKO DOLARA KUPITE, TOLIKO MOETE DA EMITUJETE VLASTITOG NOVCA

O tome kako suludo i na tetu drave funkcioniu devizne rezerve u praksi (po nametnutim pravilima MMF-a) moete proitati u nastavku:
Primer: Preduzece X izveze 1 tonu soje iz Srbije po ceni od 100; U Srbiju dolazi 100;

266

NBS otkupljuje ovih 100 na berzi; 100 idu u "devizne rezerve" zemlje; a u ekonomiju idu NSD 10,000. Tako bi trebalo da bude, zato sto svaka drzava clanica MMF je u obavezi da u svakom momentu mora biti u stanju da svoju nacionalnu valutu promeni u dolare, funte ili evra. T.j. svaki dinar mora biti pokriven "deviznim rezervama". Bez toga nece da prime u MMF ("civilizovano covecanstvo" ). Ovo pravilo vazi za sve zemlje izuzev naravno za ove visokokonvertabilne: dolar, funta, evro, SFr i Yen. Oni mogu da rade sta hoce i delimicno kineski yuan. http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/cirilica/10/index.html

Ako je to zaista tako, to bi znailo da se kroz monetarnu okupaciju odrava status quo postignute dolarske okupacije, jer je za primarnu emisiju zdravog novca svake zemlje lanice MMF-a, kao preduslov neophodna prethodna kupovina dolara ili drugih pomenutih privilegovanih valuta. Tako rotildi postiu da se dolar, bez ikavih tetnih posledica po njih, neprekidno izvozi u svet (dokle god ima primarne emisije novca u bilo kojoj zemlji koja potuje ova pravila MMF-a, kreirana za unitenje ekonomije svih suverenih drava). To je jedan od najvanijih skrivenih mehanizama koji rotildima omoguava da dolarsku inflaciju toliko dugo vremna odravaju i prelivaju u sve ekonomije u svetu. ZA KOGA RADE CENTRALNE BANKE?

Boris Tadic Papa Benedict XVI

Poemo li od injenica da su ekonomije svih zemalja uvoznica (a danas je ogromna veina takvih) u hroninoj i sve veoj gladi za domaim novcem i poveemo je sa injenicom da centralne banke tih zemalja, pridravajui se pravila MMF-a, ne mogu emitovati domai novac zbog nedovoljnog priliva dolara i evra, moemo lako zakljuiti da takva monetarna politika praktino gura zemlje uvoznice u narkomansku zavisnost od tih deviznih narkotika, i u sve vee dugove, to vodi u neminovno i potpuno unitavanje domae ekonomije. Zbog neemitovanja domaeg novca domaa ekonomija sve vie propada, to zajedno sa potrebom plaanja anuiteta i kamata, stvara potrebu za novim stranim kreditima, koji nisu dovoljni ak ni za vraanje starih, tako da proizvoaima dohotka

267

u tim zemljama nedostaju i domaa i devizna sredstva, a to dalje vodi u zaarani krug sve vee zaduenosti i sve veeg stradanja takve ekonomije. Kako to izgleda u praksi moemo videti na primeru gotovo bivih jugoslovenskih republika: izvoz ovih preteno uvoznikih zemalja neprekidno se smanjuje, fabrike i preduzea zatvaraju, radnici se otputaju s posla, uvoz neprekidno raste, a nijedna od njih ne emituje zdrav domai novacu potrebnoj meri.

Primer iz Republike Hrvatske:

Privatizacijska pljaka u Hrvatskoj planirana je i napravljena lukavo kao i u mnogim zemljama svijeta
by VELIMIR GAPARI on Sij 18, 2013 13:25

Zamislite da imate Narodnu banku koja kreira novac s kamatom od 0,5 posto i da jednog dana guverner kae: Neemo vie ovako. elimo se zaduivati po 16 puta skupljoj cijeni, to emo kasnije naplatiti porezima. Upravo to se dogodilo Hrvatskoj.

Izgleda da je sve krenulo naopako za sve nas Zajedno, no kada se pogledaju injenice i dogaaji i kada se sve povee onda vidimo da nita nije krenulo naopako. Netko se zaigrao sa svima nama i pokrenuo svoj mraan plan. Plan je vrlo jednostavan za itati i vidljiv je. Chicago kola ekonomije na dijelu. METODA oka je rat, stanovnitvo u oku i strahu ima fokus na vijesti o dogovorenom ratu, narod se veseli pobjedama i strahuje nad porazima dok elita u programu koji je stvorila prebacuje drutveno, nae privatno vlasnitvo na dravu i kasnije malverzacijama tipa menaderski krediti i slino sama sebi dijeli resurse za 7% cijene, neki dobivaju sve resurse bez plaanja menaderskim kreditima i elita bandita postaje vlasnik svega to ova zemlja posjeduje. Oni postaju elita a mi sretni slavimo kako smo pobijedili u ratu. Privatizacijska pljaka je napravljena lukavo i planirano na isti nain kako je napravljena u mnogim zemljama svijeta.

268

1994. godine HRVATSKA NARODNA BANKA se blokira i zemlja se poinje zaduivati po 16 puta skupljoj metodi jer dunici smo mi, dug plaamo porezima mi, elita bez znoja se bogati a mi imamo sve manje. Ta operacija danas donosi eliti po roenju bebe u RH, da je ta ista beba roenjem eliti duna +18 000 EUR. Profiti se plaaju opet eliti, elita postaje bogatija a mi imamo sve manje, radimo za manje, radimo bez plae ili postajemo viak i ostajemo bez posla.
http://2012-transformacijasvijesti.com/politika/privatizacijska-pljacka-u-hrvatskoj-planirana-je-inapravljena-lukavo-kao-i-u-mnogim-zemljama-svijeta

TA BI SE DESILO DA CENTRALNE BANKE EMITUJU DOMAI NOVAC MIMO MMFovih PRAVILA?

Ako bi pojedine zemlje, bez obzira da li su uvoznice i izvoznice, umesto kupovine dolara i evra, emitovale sopstveni novac ekonomije svih tih zemalja bi naglo napredovale, jer bi bila zadovoljena nestaica novca, koja je vie nego oigledna, a proizvodnja ne bi vie bila optereena trokovima stranih kredita i kamatama na te kredite. ak i ako bi se domai novac emitovao kao kreditni, tj. sa kamatama, kamate bi se slivale u domau centralnu banku, dakle domaem stanovnitvu, a ne rotildima. Suprotno tome, ekonomije SAD i EU, srazmerno napretku zemalja koje koriste sopstveni novac umesto dolara i evra, po zakonu spojenih posuda ubrzano bi propadale, jer bi, s jedne strane, ostale bez oekivanih prihoda od izvoza dolara i evra, dok bi im se, s druge strane, njihovi bezvredni papirii vraali u vidu dinovskog inflatornog bumeranga, nevienog u istoriji. Taj novoemitovani nacionalni novac ne bi u sutini bio inflatoran i ne bi pravio tetu domaoj ekonomiji, upravo zato to za njim ve dugo godina postoji nasuna potreba, koju centralne banke, svesno ili ne, gue i blokiraju. Tako bi se poveala i realna vrednost tih valuta, dok bi vrednost dolara i evra, srazmerno tome, pala na najmanji mogui nivo. Da je zaista tako svedoe nam ve pominjani primeri svih onih nacija ije su se vlade, u praksi ve usudile odupreti rotildskim misionarima iz MMF-a, i trajno ih proterati iz zemlje. A ta eka nacije ije vlade i dalje slepo sprovode monetarno trovanje sopstvene ekonomije, vidljivo je na primeru Grke, panije, Portugala, Italije, i mnogih drugih. Ovih poslednjih dana vidljivo je to i na primeru Kipra, pa ak i Slovenije, kojoj bankari takoe poinju da prete, i pored toga to je uz rotildsku podrku i sama uestvovala u privatizacijskoj pljaki ostalih bivih jugoslovenskih republika. Ranije smo citirali predsednicu Argentine, koja potvruje uspeh u odupiranju MMF-u, a ovde emo citirati tekst koji govori o primeru Islanda:

269

Island oprostio i obrisao hipotekarne dugove graana

14 Tra 2012 by Portal Svijesti Island je 2011. ostvario rast BDP-a od 2,9 posto, to govori da su Islanani ispravno odluili kad su na referendumu 2008. rekli odluno ne planu da s 85 milijardi dolara saniraju tri propale privatne banke. ivotu ljudi pomogao je i dogovor vlade i banaka da oproste dugove kuanstvima u iznosu koji premauje 110 posto imovine tih kuanstava. Uz to, Vrhovni je sud u lipnju 2010. godine odluio da su krediti s valutnim klauzulama nelegalni, to je sprijeilo poveanje duga. No, Island nije stao na tome Island oprata i brie hipotekarne dugove stanovnitva. Ovaj najnoviji primjer pokazuje da kada se ljudi ujedine imaju snage pobijediti korumpirane politiare i bankare u zemlji.portalima Island je pronaao i odabrao sasvim drugaiju vrstu borbe protiv ekonomske krize od ostatka europskih drava. Politiari su odluili uti zahtjeve svojih graana i postaviti bankare na optueniku klupu, samo tri godine nakon to su bankari svojim financijskim ispadima unitili jedno od najuspjenijih gospodarstava u 2008. godini. Ovaj primjer trebao bi posluiti i ostalim zemljama Europe i svijeta, kako bi ustali protiv korupcije i prijevara banaka, ali i politiara koji su samo lutke bankara korporacija, pie Infowars.com
http://www.portalsvijesti.com/vijesti/island-oprostio-i-obrisao-hipotekarne-dugove-gradana/

U nastavku sledi tekst Davida Ajka, moda najpozntijeg aktiviste protiv svetske zavere i novog svetskog poretka:

Financijski krah se blii! Nemamo izbora? Pa pogledajmo Island

by VELIMIR GAPARI on Lis 20, 2011 14:1710 Komentara

Pie: David Icke KRAH SE BLII, A NA JEDNOJ RAZINI TO TREBA POZDRAVIT JER SADANJI JE SISTEM ZATVORSKA ELIJA SA SEDEM MILIJARDI LJUDI. POSTAVLJA SE PITANJE

270

TO UINITI KADA DO TOGA DOE. HOEMO LI SLIJEDITI SCENARIJ PROBLEM REAKCIJA RJEENJE KOJI E POKUAVATI NAMETNUTU ROTHSCHILDI? ILI EMO SE UGLEDATI NA ISLAND? Jedna od glavnih tehnika masovne manipulacije pri pokuaju uvoenja orvelovske drave moe se opisati kao nema drugog izbora nemamo nikakvog izbora jedino rjeenje je i tome slino. Ono to elite da se dogodi, prikazujete kao jedini mogui odgovor na dana (umjetno izazvana) zbivanja. Kada je u rujunu 2008. bankovni slom opustoio svjetsko gospodarstvo vlade raznih drava govorile su da nemaju izbora te da moraju sanirati banke i financijske institucije koje su krah i izazvale. Nisu voene nikakve rasprave ili razgovori o drugim nainima reagiranja, a budui da su bankarski agenti bili postavljeni na financijske poloaje u pojedinoj vladi, interesi naroda nisu imali ba nikakvih izgleda. Uslijedilo je najvee prebacivanje bogatstva u poznatoj ljudskoj povijesti: od naroda bankarima, od mnotva aici a nije bilo nikakvog drugog izbora? Posljedice tog jedinog rjeenja mogu se vidjeti u Sjevernoj Americi i Europi gde se tamonja gospodarstva koprcaju u ivom blatu, traei slamku spasa. U osnovi isti plan ostvaruje se s obje strane Antlantika i diljem svijeta, s neznatnim razlikama, a isti projicirani ishod planiran je za svakog. Problem su sistemno osmiljavali oni koji kontroliraju bankovni i financijski sistem preko rothildskih agenata poput Alana Greenspana, predsjednika Amerikih Federalnih Rezervi od 1987. do 1006., koji nastavlja provoditi takvu politiku u Fedu preko svog kao pas poslunog nasljednika, posve beskorisnog Bena Bernankea. Ta proraunata pljaka javnog balaga sasvim je oita i jasna. U Europi to ide ovako: 1. 2. Srui bankovni sistem kako bi pokrenuo eljeni slijed zbivanja. Ubaci trilijune eura u banke da ih spasi i prihvati njihove toksine dugove kao jamstvo. Tako si u tren oka , privatni dug pretvorio u dravni (javni) dug. 3. Vlade vrtoglavo jure prema bankrotu zbog svih dugova ukljuenih u saniranje banaka i zato to MMF i Sredinja europska banka, inae u vlasnitvu istih ljudi koji i te banke posjeduju, stupaju na scenu kako bi izbavili drave pomou dodatnih zajmova (dugova). 4. MMF i ECB primoravaju vlade da svojim graanima nametnu opake programe tednje i rasprodaju dravna dobra privatnim korporacijama u vlasnitvu istih ljudi koji su u vlasnitvu MMF-a, ECB-a i banaka. 5. Europska unija zahtjeva kontrolu privreda svih svojih lanica i stvaranje sredinje kontroliranih Sjedinjenih Europskih Drava kako bi rijeile problem kojeg su i stvorili oni to kontroliraju Europsku uniju (isti ljudi koji posjeduju MMF, ECB i banke). Sve se to dogodilo a stotine milijuna ivota ozbiljno je ugroeno zbog tvrdnje da nema drugog izbora osim saniranja banaka koje su problem i proizvele. Ali narod Islanda je pokazao da su to besmislice. Pssssst Ne spominjite Island O islandu ste dosta sluali 2008. kada je njegov bankovni sistem pretrpio nevien i nevjerojatan krah. Bilo je to razmjerno veliini islandskog gospodarstva, najvei bankovni slom u ekonomskoj povijesti. Danas se o islandu vrlo malo uje zbog naina na koji se njegovo stanovnitvo koje broji 320.000 ljudi pozabavilo s ogromnim izazovima s kojima se odjednom suoilo. Ne spominjite Island Pssst Stav o tome kako nema drugog izbora najvie ugroava neka alternativa koja djeluje prijetnja u vidu dobrog primjera. Zato o Islandu, ku. Razmjeri islandskog kraha bili su okantni. U godinama koje su prethodile 2008. Island je prihvatio Greenspanovu doktrinu privatizacije bankarskog sistema i uklanjanja sistema konica i ravnotea koji se odupirao nesputanoj , raspojasanoj pohlepi. Inozemne ulagae privukle su vie stope povrata u raunima znanim kao IceSave, ali time je Islandski strani dug porastao do strahovitih, oito neodrivih razina. Godine 2003. dug je bio 200 puta vei od nacionalnog dohotka, a u 2007. je bio vei za 900 posto. Bila je to katastrofa koja se nadvila nad Island, ije nastupanje nije trebalo dugo ekati. Pa pogledajmo to se zbilo sa Islandskim bankama. Nije bilo anse da ta fiskalna fantazija preivi svjetski slom iz 2008.

271

Tako su tri glavne Islandske banke: Glitnir, Landbanki i Kapthing nacionalizirane kada su propale, a vrijednost islandske krune naspram eura pala je za 85%. Ali danas, svega tri godine kasnije, islandska privreda oporavlja se od razmjerno najveeg kraha u povijesti zato to Islanani te banke nisu sanirali, pustili su ih da propadnu. Oni koji su problem uzrokovali snosili su i posljedice. Do takvog je ishoda dolo zbog toga to je islandski narod odbio preuzeti odgovornost za ono to su prouzroile banke. Zbog estokih javnih prosvjeda tadanji premijer Geir Hilmer morao je odstupiti, a ostavku je dao 2009. postavi prvi islandski koji je optuen i kojemu se sudilo zbog nesavjesnog rada. Ovo su na prvi pogled uoljive tri temeljne razlike izmeu onoga to se dogodilo na Islandu i drava koje su provele saniranje ugroenih banaka. 1. Kada su na primjer, irske banke doivjele slom, zbog njihove pohlepe i korupcije, Irska vlada smijenoga premijera sanirala ih je u tako zapanjujuem stupnju da je Irska sada u stisku otrih mjera tednje, zapavi u dugove prema MMF-u i Sredinjoj europskoj banci preko grla, a Irska je privreda unitena to e i ostati za mnoga nadolazea pokoljenja. Nasuprot tome, Island je jednostavno pustio banke da propadnu. 2. Cowen je rekao da e on odstupiti s mjesta irskog voe, ali tek nakon to dogovori ogroman zajmovni paket s MMF-om i ECB-om sa svim popratnim uvjetima i odredbama. Dakle, onima koji su problem i izazvali doputeno je da nametnu rjeenje dovodei od jo veih problema golemim poveanjem javnog duga preko vlade. Nasuprot tome, Islanani su svrgnuli s vlasti politiare koji su nadzirali financijski debakl prije nego li su uspjeli uiniti isto to i Cowen. 3. Voi ija je nesposobnost bilo zbog korupcije ili pak kriminala, nasukala Irsku omogueno je da slobodno ode i nastavi sa svojim ne sumljivo lagodnim ivotom, dok je irskom narodu preputeno da se nosi s posljedicama. Nasuprot tome, Islandskoj verziji Cowena sudi se zbog onoga to je uinio. I novodola ljeviarska vlada na islandu je 2009. isprva krenula rutom pa, nemamo izbor ali narod ni ovaj put za tako neto nije htio niti uti, kljuni su upornost i neprihvaanje ne kao odgovora. Nova je vlada predlagala usred prijetnji iz Britanije i drugih zemalja, da e otplatiti 3,5 milijuna eura duga privatnih banaka , plus kamate, to je ekvivalent 100 eura mjeseno po svakom Islananinu u sljedeih 15. godina. Prosvjedi su pojaani a ef drave, predsjednik Olafur Ragnar Grimsson, odbio je svojim potpisem ozakoniti plan otplate te prihvatio zahtjeve javnosti za referendumom o tom prijedlogu. S obzirom na puls javnosti referendum se nije mogao izbjei, pa je u proljee 2010. otprilike 93 posto Islanana glasalo za odbacivanje prijedloga da javnost otplauje dugove privatnih banaka. Vlada je morala udovoljiti eljama stanovnitva te su pokrenuti kazneni procesi protiv osoba u pozadini bankarskog sloma, ukljuujui i biveg premijera. Islanani su takoer traili da Ustav zatiti zemlju od meunarodne strukture moi te je izabrano 25 ljudi, nepovezanih s politikim strukturama, da takav dokument i sastave. Eto to se sve moe postii u koliko ljudi ne odustaju sve dok se pravda ne zadovolji. Iskod: Islandska se privreda budi iz svoje none more, dok one zemlje (sve ostale) koje su sanirale banke i uinile javnost odgovornom za privatne dugove upadaju u sve dublji glib.
KRAH SE BLII

Island bi sada trebao povui svoju molbu za pristupanje Europskoj uniji jer bi pridruivanjem EU ponitio sve dobro to je dosad postigao. Zadnje ispitivanje javnog mnijenja pokazuje da 64 posto Islanana eli pocijepati tu molbu, ali pritom moraju biti nepokolebljivi kao to su bili i kod saniranja banaka. Islandski predsjednik Olafur Ragner Grimsson takoer je naglasio ono na to u ovim biltenima ukazujem posljednjih nekoliko mjeseci agencije za procjenu kreditnih sposobnosti su prava sramota i isti hohtapleraj. Na polju kreditnog rejtinga kompanija i drava vladaju tri agencije Moody s Investors Service i Standard and Poors (koji zajedno nadziru 80%

272

trita) te Fitch Investors Services (15 posto). To su agencije koje su prije 2008. najobinijem smeu davale trostruki A rejting., a Islandskim su bankama davale besprijekoran zdravstveni list netom prije negoli su propale. I svemu tome unato, iste te agencije sada odluuju o sudbini itavih naroda putem kreditnog rejtinga kojeg daju pojedinoj zemlji. One rade u dosluhu s dinastijom Rothschild tako to sniavaju rejting ciljanih zemalja, a insajderi se naveliko bogate kladei se na snienje kreditnog rejtinga neke drave kada znaju da se to sprema. Svjetski financijski sistem nije tek obina kockarnica koja se igra s ljudskim ivotima iz minute u minutu, stolovi su namjeteni da ne mogu bolje, jer rotildske mree ne samo da kontroliraju sistem, one su ga osmislile. Za njih, sistem je kibernetika stvarnost koja odreuje energetske tokove onoga to nazivamo novcem. Oni osiguravaju da rijeke novca neprestano pritjeu u njihovom smjeru, i to dalje od ogromne veine ljudi. Njihovo glavno sredstvo za postizanje tog cilja je dostupnost ne postojeeg teoretskog novca pod nazivom kredit. Metodologija je zbilja jednostavna. Kao to govorim od rujna 2008., planirani slijed je ovakav: 1. krah svjetskog gospodarstva 2. prazne dravne blagajne i presahli kreditni tokovi zbog saniranja bankarskog sistema multi trilijunskim iznosima 3. ponovni krah gospodarstva , uz nemo vladajuih struktura da ita poduzmu Potom se rotildski kartel i njegova potrkala u vladi dogovore o tome kako je jedini izbor za rjeenje problema restrukturiranje cjelokupnog bankarskog i financijskog sistema, uz uspostavu sredinje svjetske banke s nadlenou nad itavim globalnim financijama. KRAH SE BLII, A NA JEDNOJ RAZINI TO TREBA POZDRAVIT JER SADANJI JE SISTEM ZATVORSKA ELIJA SA SEDEM MILIJARDI LJUDI. POSTAVLJA SE PITANJE TO UINITI KADA DO TOGA DOE. HOEMO LI SLIJEDITI SCENARIJ PROBLEMREAKCIJA-RJEENJE KOJI E POKUAVATI NAMETNUTU ROTHSCHILDI? ILI EMO SE UGLEDATI NA ISLAND? Kolumne Davida Ickea pod nazivom i istina e vas osloboditi moete redovito pratiti u magazinu nexus O aktualnim prosvjedima Svaki prosvjed, ili promjena, ili revolucija, u koliko nije utemeljena na popisu ispod, nema nikakve anse da ita promijeni. Ovi stupovi sistema moraju pasti, ili e u suprotnom blokirati bilo kakvu vrstu ljudske transformacije. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Kraj stvaranju novca na zaslonu raunala i naplaivanju kamata. Kraj zaduivanju vlada kod privatnih banaka nepostojeim novcem zvanim kredit , kraj plaanju kamata ljudi na taj novac koji nikada nije, niti nee postojati. Vlade ( a taj se koncept mora radikalno promijeniti) mogu izraditi vlastitu valutu beskamatnu Kraj privatnim bankama i izdavanju nepostojeeg novca pod nazivom kredit jer jedino to stvaraju je novac kao dug od samoga poetka. Kraj kasinima kao to je Wall Street i City of London, nemilosrdnom kockanjem sa financijskim i robnim tritem kao i sa ivotima milijardama ljudi diljem svijeta. Kraj sve profesionalnijim lobistikim skupinama koje zarauju za ivot kao i njihovi klijenti ivjeci od korupcije Kraj vladama bez ugovora, u kojima laljivi politiari mogu obeati ljudima da e uiniti ovo, a kada dobiju potporu i nakon to se smjeste u urede, ine upravo suprotno. Kraj centraliziranoj moi u svim podrujima naeg ivota i poetak diverifikacije moi na zajednice kako bi mogle odluivati o vlastitom ivotu. Ovo je samo za poetak. Koje e dobro doi iz preraspodjele lealjka na Titanicu? Nikakvo. Bankovni sistem kojeg poznajemo nema potrebe da bude mijenjan, on mora u potpunosti nestati. To je kazneno djelo temeljeno na prijevari i iznudi.

273

O njegovoj zamjeni treba biti odlueno od strane stanovnitva ne od onih koji su ga stvorili i koji potajno ele izmanipulirati, stvoriti nove globalne strukture financijske kontrole utemeljene na Svjetskoj Centralnoj Banci. Nije li to ispravno gospodine Rothschild, Rockefeller, Soros?
http://2012-transformacijasvijesti.com/manipulacije/financijski-krah-se-blizi-nemamo-izbora-papogledajmo-island

... A sada da se kratko osvrnemo na neke vrlo zanimljive injenice i brojke koje slede u nastavku, koje vie nego potvruju sve napred reeno.

DOLARSKA OKUPACIJA SVETA

KOLIKO DOLARA KRUI PO SVETU? Centralne banke veine dananjih drava dre devizne rezerve ponajvie u dolarima (izmeu 60% i 70%) i evrima (oko 20% do 25%), dok je vrednost svih ostalih valuta svega oko 15%. U 2012. godini dolarske devizne rezerve su iznosile oko 60%, a u evrima se uvalo oko 25% deviznih rezervi u svetu.38 ta mislite da li SAD za toliku dolarsku emisiju imaju bar priblino pokrie? Pogotovo ako imate u vidu podatak da devizne rezerve SAD iznose svega oko 147 milijardi, preraunato u US dolarima?

Pogledajmo ta kau cifre: Prema podacima MMF-a ukupne devizne rezerve u svetu iznose 10.778.740 miliona dolara39, tj. oko 10.778 milijardi US dolara (10 hiljada i 778 milijardi, ili 10 evropskih triliona i 778 milijardi). Prema podacima Svetske banke ukupna vrednost svetskih deviznih rezervi je neto malo via: u svetu je u 2011. godini bilo prijavljeno 11.831.610.127.787,20 (11.831 milijardi) deviznih rezervi preraunatih u US dolare (to je ukupna vrednost svih svetskih deviznih rezervi, ukljuujui zlato, ameriki dolar i sve ostale oblike rezervi)40 Ako se oko 60% ukupnih svetskih deviznih rezervi uva u dolarima, to znai da je u centralnim bankama irom sveta deponovano oko 6 - 7 hiljada milijardi dolara.

38 39 40

http://en.wikipedia.org/wiki/Reserve_currency http://www.imf.org/external/np/sta/cofer/eng/cofer.pdf http://www.tradingeconomics.com/world/total-reserves includes-gold-us-dollar-wb-data.html

274

Prema drugim podacima, FED je od osnivanja do danas emitovao ukupno neto preko 16.500 milijardi dolara, koliko iznosi i zvanian dug SAD (nezvanini je, kau, 10 do 100 puta vei, s tim to ga niko ne moe pouzdano izraunati, jer se radi o spekulativnom novcu). S druge strane, prema podacima Federal Reserve Bank of New York, u SAD je u opticaju svega oko 829 milijardi dolara (to odgovara 829 amerikih biliona), dok se ostatak (iju visinu nisu naveli) koristi izvan Sjedinjenih Amerikih Drava.41 Kada od ukupno emitovanih 16.500 milijardi (16,5 hiljada milijardi) US dolara odbijemo 829 milijardi koje cirkuliu u SAD, dolazimo do podatka da van SAD trenutno cirkulie ogromnih 15,5 hiljada milijardi FED-ovih otrovnih US dolara, koji truju ekonomije celog sveta. Ta fantastina cifra, koja je znatno vea od ukupne sume deviznih rezervi svih zemalja sveta, verovatno bi mogla predstavljati dobar polazni osnov za izraunavanje iznosa ukupne tete koju su za ovih stotinjak godina pretrpele zemlje koje su naivno dopustile ulazak dolara u svoju ekonomiju (kroz prodaju svojih roba i sirovina za dolare, uzimanje dolarskih kredita i zajmova i devizne rezerve). Prema navedenim podacima proizilazi da se oko 6.778 milijardi US dolara uva u centralnim bankama u vidu deviznih rezervi, dok je ostatak od preko 8.893 milijardi emitovanih dolara "pohranjen" van centralnih banaka (u globalnim, regionalnim i lokalnim bankama i bankarskim institucijama. Ako imamo u vidu da je prema pomenutim podacima Federal Reserve Bank of New York, u SAD u opticaju svega oko 829 milijardi dolara, i ako toj cifri dodamo iznose ostalih valuta koje su u opticaju u svim ostalim zemljama u svetu, preraunate u US dolare, dobiemo brojku koja je daleko manja od ukupne vrednosti emitovanih dolara (16,5 hiljada milijardi), to nam moe pruiti bar priblinu sliku dolarske okupacije sveta. Kako je dolo do toga? Stvar je vrlo jednostavna: u postojeoj situaciji sve nacije moraju naporno (i sve napornije) raditi i zaraditi realni novac i onda taj isti novac troiti za kupovinu dolara (ili evra) da bi mogli plaati uvozne robe, dok je, s druge strane, Americi i Evropskoj uniji dovoljno da odtampaju svoje valute (ili da emituju druge papirne ili digitalne nepokrivene novane emisije), kojima nakon toga zasipaju sve ostale zemlje koje ude za dolarima (i evrima) i prihvataju ih na (slepo) poverenje.

EMISIONA DOBIT - SEIGNIORAGE

Pored svih privilegija i koristi koje rotildi imaju od svetskog dolarskog monopola, velike prihode ostvaruju i od neeg to strunjaci nazivaju emisiona dobit ili seigniorage.
41

http://www.newyorkfed.org/aboutthefed/fedpoint/fed01.html

275

Ovaj izraz doslovno znai "danak feudalnom gospodaru", a predstavlja razliku izmeu vrednosti novca koja je oznaena na novanici, i trokova proizvodnje i distribucije te novanice. Primera radi, ako trokovi proizvodnje novanice od 1.000 dolara iznose 30 centi, onda je emisiona dobit od te novanice 999,70 dolara. Koliko ta dobit na svetskom tritu novca iznosi za SAD (itaj rotilde, jer ameriki graani imaju od toga samo tetu, budui da svi odtampani dolari postaju dug SAD prema FED-u, koji moraju vratiti upravo graani SAD) moemo videti iz sledeeg teksta:
" , () 20 , . , , , , 1.500 , 12 - . , , . , 3.500 26% ."
http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2009/050.html

ak i ako ostanemo kod Hazinove procene, prema kojoj rotildi, popud feudalnih gospodara, od emisione dobiti inkasiraju godinju vrednost od 1.500 milijardi dolara, to bi znailo da su samo u poslednjih deset godina po tom osnovu ostvarili dobit od oko 15.000 milijardi US dolara. ...

Sledi jo jedan sjajan tekst Ivone ivkovi u kome razotkriva jedan od vrhunskih tajnih rotildskih instrumenata za finansijsko varanje - LIBOR.

Avgust, 2012.

LIBOR - TAJNA FORMULA NAJVEIH SVETSKIH PLJAKAA

Pie: Ivona ivkovi "Svetska ekonomska kriza", "smanjenje budetskog deficita", "smanjenje javne potronje", "pokretanje proizvodnje", "neophodnost novog zaduivanja", "klizni kurs", "smanjenje referentne kamatne stope", "inflacija", "deflacija", "stagflacija", "recesija", "makroekonomska stabilnost","lopovske banke", "kreditno ropstvo", "kamate sa deviznom klauzulom" Ovo je

276

samo deo obimnog finansijskog renika ijim pojmovima nas svakoga dana zasipaju mediji, politiari, analitiari, ekonomski i ostali eksperti. Naravno, sve sa ciljem da nam pokau kako smo za sirotinju u kojoj ivimo krivi mi sami, odnosno naa drava, dok oni formalno zadueni da odravaju zdravu i prosperitenu ekonomiju (jer za to imaju diplomu nekakve visoke ekonomske kole zbog koje sede u raznim dravnim institucijama), opravdanje nalaze u "svetskoj ekonomskoj krizi"( i ovo je jo jedna "struna" politika kovanica). A kada se kae da neto ne tima na svetskom nivou, podrazumeva se da tu mi, kao mala drava, nita ne moemo. Zbog svega toga, ogromna veina ljudi i u Srbiji grca u dugovima, bez posla ili sa poslom bez plate ili sa platom koja je na nivou bedne socijalne pomoi. I tako je u Srbiji bar stotinu godina unazad. Ali, nije ovo samo karakteristika za nae balkanske prilike, ve je slina situacija i u itavom svetu (Grkoj, Hrvatskoj, paniji, SAD) I njima se plasira ista pria: svetska ekonomska kriza, recesija, dugovi Uvek neto spreava obinog malog oveka da ivi u bogatstvu i blagostanju, iako mu dananja civilizacijska i tehnoloka dostignua to mogu omoguiti. Ali, novac uvek negde izmakne i zavri u depovima odabrane i narodu nevidljive sveteke elite. Njih nikada ne pogaa ekonomska kriza. Zato je drutvo od pamtiveka bilo podeljeno na stalee: one koji su uvek imali sve i one koji su odreeni da budu veita sirotinja - robovi. Iako su zlatne i vete ruke uvek bile kod obinih ljudi, zanatlija i majstora, novac i zlato su bili kod onih koji nita nisu znali da stvaraju, ali su znali da pljakaju i sa da sa opljakanom robom i zemljom trguju. Naravno, pljaka i trgovaki procanat je i razlog da ova podela opstane i danas (iako je veina zbog takozvane proklamovane demokratije i tobonjih institucionalno zagarantovanih "ljudskih prava" uglavnom ne primeuje). Poslednji veliki pljakaki skandal mone svestske vlastele je otkrie objavljeno u medijima za obian narod da je najmonija svetska banka danas, a to je Barclays, manipulisala sa jednom specifinom bankarskom kamatnom stopom koja se naziva LIBOR (London Inter Bank Offered Rate).

Da li i taj LIBOR (Englezi itaju laibor) moda ima veze sa nama i sa pomenutom svetskom krizom? Ne da ima, ve je njegovo odreivanje sama sr funkcionisanja i postojanja FENOMENA koji se naziva BANKARSTVO. I ona ima implikacije na ekonomiju itavog sveta. Bankarstvo sa kamatama je zapravo ono to pokree sve krize, sve recesije, sve

277

inflacije, privredne kolapse, kako kompanija, banaka , tako i itavih drava i itavih regiona. I upravo poetni impuls u tom fantastinom mehanizmu bankarske pljake u koju je danas uvuen itav svet je LIBOR. Da napomenemo samo da bankarstvo moe postojati i bez kamata. U stvari kada shvatite ta je LIBOR, bie vam jasno da se itavim svetom, svim bankama, svim tritima i svim robno novanim kretanjima u svetu upravlja od jedne male veoma prefrigane skupine ljudi (od nekoliko vlastelinskih porodica) koji ne rade nita drugo ve se igraju sa ivotima i imovinom nekoliko milijardi ljudi na svetu. Upravo oni koji odreuju stope LIBOR-a i onda sa tim stopama bez ikakve grie savesti manipuliu - pravi su gospodari naih ivota. Mnogi ih jo zovu Novanim Monicima ili Gospodarima Novca. A kontrola glavnih finansijskih tokova (kao i kontrola hrane, energenata i tehnologija) glavne su poluge vlastelinske moi. Dakle, nije stvar imati novac (jer novac nije vrednost ve zamena za vrednost), ve kontrolisati njegovo korienje.

Sagledajmo to ovako: ako ivot jednog organizma (a drutvena zajednica funkcionie na principu sloenog organizma) zavisi od dopremanja energije putem hrane i odravanja njegovog energetskog balansa, onda je krvotok taj kljuni energetski tok koji opsluuje svaku i najmanju eliju organizma. Glavni pokreta itavog krvotoka je srani impuls. Finansijski tokovi se esto porede (ne sluajno) sa krvotokom, jer se u dananjem sistemu u kome dominira trgovina koju kontrolie vlastela (i koji je perfidno stotinama godina nametan) opstaje samo kada se sve vrednosti valorizuju preko novca. Trampa se smatra staromodnom i prevazienom. Tako je novac preuzeo ulogu crvenih krvnih znaca (on hrani i snabdeva i sve pokree i aktivira) dok se itav krvotok (itaj finansije) pokreu jednim kamatnim impulsom i on se naziva LIBOR. Poto od snage sranog impulsa praktino zavisi gde e kiseonik stii, koji deo elija (koji region u tkivu) e biti dobro pothranjen i snabdeven energijom i zdrav, a koji e ostati uskraen za hranu i koji e propasti, i LIbor ima slian inak. Jer, najpre se energijom snadbevaju vitalni organi, a onda svi ostali. I novani krvotok se nakon poetnog impulsa razvija i grana i u zavisnosti gde e stii, a gde ne, zavisi kvalitet ivota ljudi i njihova privredena aktivnost. Razlika izmeu ova dva krvotoka je to jednim upravlja Priroda, sa ciljem da organizam maksimalno i to vie energetski osnai i nahrani, a drugim (fianansijskim ) upravlja grupa pekulanata iz Londona, koja vetim smicalicama moe da pravi intervencije u ovom krvotoku po sopstvenom efu i iskljuivo u sopstvenom interesu. Oni koriste jedan prirodni princip, ali ga izopaavaju pri emu opravdanje za to nalaze u satanistikoj filozofiji koja kae da ovek ima pravo da menja prirodne zakone po svom interesu.

278

Libor tako predstavlja dogovor jednog trgovakog kartela koji se bavi prodajom novca i koji njime odreuje poetnu prosenu kamatnu stopu u njihovim meusobnim pozajmicama. A njihovo meusobno pozajmljivanje (ja tebi, ti meni) predstavlja poetak velike vlastelinske igre sa novcem koja se stratuje sa tom prvobitnom kamatom. LIBOR je onda reper, zajedno sa EURIBOROM, i za kratkorone kamatne stope irom sveta iji su korisnici obini graani. Ako se promeni LIBOR, promene se i ove kamatne stope. Libor je tako poetni impuls koji e zavrteti preko mree centralnih i komercijalnih banaka i korporacija i osiguravajuih drutava stotine triliona novanih jedinica - funti, dolara, eura, jena Preko Libora i Euribora funkcionie centralni mehanizam za postavljanje svetskih kamatnih stopa za iroko polje finansijskih usluga i proizvoda. Libor je najvei kamatni mehanizam i on operie sa preko 10 vodeih novanih moneta. Malo pomeranje kamatne stope LIBORA za nekoga moe znaiti gubitak meren milijardama dolara (ili evra) a za nekoga isto toliki dobitak. Da bi smo jo bolje shvatili kako sve funkcinie, podsetimo jo jednom ta je novac. Novac nije roba, on nema vrednost, i slui samo kao zamena za neku pravu vrednost prilikom trgovine. U poetku je zamena bilo zlato, a onda su zlato poeli da uvaju ovlaeni bankari, a graani su za deponovano zlato kod bankara dobijali papirnate priznanice na kojima je bila ispisana vrednost deponovanog zlata u banci koji je donosilac piznanice posedovao, a bankar garantovao da e donosiocu priznanice vratiti zlato. Ali, ogromne koliine zlata koje su raznim pljakama vekovima gomilali razni vitezovi radeu u slubi svojih vladara, dovela je do toga da je jedan broj takvih vitezova koji se jo nazivaju templarima, doao u posed bogatstva koje je premaivalo bogatsvo vladara za koje su radili. Tako su vremenom oni zlatom kupovali ogromne zemljine posede, otvarali banke, i pozajmljivali novac (sa kamatom) kraljevima i drugim dvorjanima. Tako su imali sve vei i vei uticaj na pojedine vladare. A glavni cilj ovih ovih vlasnika zlata je bio kako da izdejstvuju eksluzivno pravo da ba oni budu emiteri novca kao legalnog sredstvo plaanja u nekoj dravi. Tako bi doli upoziciju da kontroliu koliinu novca u opticaju. Kogod kontrolie koliinu novca u bilo kojoj zemlji je apsolutni gospodar itave industrije i trgovine I kada shvatite da se itav sistem veoma lako kontrolie, na ovaj ili onaj nain, od strane nekoliko veoma monih ljudi na vrhu,niko ne treba da vas upozori odakle potiu

279

periodi inflacije i depresije poznate su rei Dejmsa Garfilda koji je bio 20-ti ameriki predsednik krajem 19. veka i na toj poziciji je bio samo 200 dana. Samo nekoliko nedelja nakon to je ovo javno izrekao u Kongresu, protivei se davanju Centralne amerike banke privatnom bankarskom kartelu, ubijen je. Da je kontrola novca u opticaju od sutinske vanosti za funkcinisanje zdrave privrede znali su mnogi vladari vekovima. Tako je od 10. do 13 . veka lokalni novac kovao i putao u opticaj sam vlastelin (kralj) i onda ga periodino opozivao, topio novie i pravio nove, ponekad sa boljem legurom i koliinom zlata ili srebra, ili loijom, u zavisnosti koliko je njegova kraljevina u meuvremenu ubrala novca od poreza ili postala privredno jaa. Ovakvim periodinim povlaenjem novca vlastelini su drali pod svojom kontrolom koliinu novca koja je bila u opticaju i nikome se nije isplatilo da ga zadrava i uva. Engleska re za ke novac - currency oznaava upravo neto to stalno mora biti u opticaju, mora cirkulisati. Moderno bankarstvo, meutim, nalae uvanje onoga to stalno mora biti u opticaju i njegovo gomilanje, a onda njegovu prodaju, pa povlaenje kada se previe toga nae na tritu i potranja za novcem pone da opada. I to nesumnjivo izaziva krize i to je danas opte poznata stvar. Rezultat ovakve srednjevekovne monetarne politike je zato omoguio procvat kulture i blagostanja, tano prema vremenu kada su te novane valute koriene. Danas, povlaenje previe novca izaziva recesiju ili ekonomsku krizu jer se on danas povlai i puta u opticaj mimo bilo kakvih stvarnih vrednosti, ve iskljuivo kao roba koja se uz kamatu prodaje. I upravo ta namera templara da uveavaju svoju mo prodajom novca i manipulisanjem trita vetakim povlaenjem i ubacivanjem novca, uobliila je dananji bankarski sistem koji u potpunosti poiva na usuriji (lihvarenju) kao legalnom biznisu. Ukoliko se od ovih lihvara stvori trgovaki kartel toliko moan da u ovom poslu moe da ima monopol nad itavim svetom i svim svetskim novanim tokovima, takav kartel nesumnjivo moe imati titulu Gospodara sveta. I, naalost, ovakav jedan moan bankarski kartel upravo funkcinie i sedite mu je u starom jezgru Londona, nedaleko od njihove prve privatne centralne banke (Bank of England) koju je krajem 17. veka jedan bankarski kartel venecijanskih trgovaca stavio pod svoju kontrolu. U SAD je isti ovaj kartel iz Londona uspeo da pod kontrolu stavi (1913.) ameriku federalnu centralnu banku- FED. Svi oni ameriki predsdenici, poput Garfilda, Linkolna, Deksona i uticajni pojedinci koji su shvatili kakve posledice to moe imati likvidirani su.
CENA KAPITALA NADUVAVA SVE CENE

Prodaja novca uz kamatu i kontrola novanih tokova stvara ogroman problem milijardama ljudi irom sveta danas, jer su postali zarobljenici u graevini od kamata koje zida ovakav novac. Problem je u stvari to se preko onoga to se zovu krediti i investicije ta roba (novac) kao poetni kapital ugrauje u cenu sve druge robe i usluga . Jer, ako ste kreditom kupili kamion da prevozite neiju robu, onda je u cenu vae usluge ugraena i rata za kredit sa kamatom koju morate vratiti. A u cenu goriva koje plaate takoe je ugraena cena kapitala koju je uzeo istraiva nafte, pa konstruktor buotine, pa graditelj naftovoda ili vlasnik broda koji je pevozi, pa vlasnik cisterne , pa vlasnik benzinske pumpe itd. Naravno, ono to jo ne znate, to je da su svi oni na neki nain povezani i svi su kupili poetni kapital od iste banke. Ali ta ista banka u stvari posluje preko deset razliitih banaka, koje posluju sa mreom svojih jo stotinu banaka i jo nekoliko hiljada kompanija, tako da sav novac praktino cirkulie kroz

280

njih kao kroz veliki krvotok. I zbog kamate koja se stalno umnoava on postaje sve moniji i sve vei. I ta god se poslovno uplete u ovu finansijsku ogromnu graevinu, postaje preko noi njen plen, koji ovaj krvotok usisa u sebe i odnese do svoje centrale koja mu daje poetni impuls - Libor. Tako je ameriki ekonomista Magrit Kenedi procenila da 45 posto svake cene danas predstavlja cenu kapitala. to vie kapitala aktivira neku industriju, ovaj procenat se sve vie poveava i sve vei deo cene postaje cena kapitala i on poinje da vredi vie nego sama konstrukcija koju je trebalo izgraditi. U praksi to izgleda ovako: 1. Ako neko u SAD kupuje novu kuu od 100.000 dolara, 75 000 dolara je deo nadzidan prodajom novca i vraa se sukcesivbno svima u lancu fianansiranja - komercijalnoj banci, korespodentnoj banci, kompaniji kreditoru i na kraju primarnoj banci). 2. Kada neko kupuje kuu uz hipoteku (mrtav zalog koji se ne moe prodati dok se ne otplati) platie, ne samo 100 000 dolara za kuu, ve dodatnih 150 000 sa kamatom na 30 godina. 3. Tako kupac na kredit plaa ukupno 250.000 za kuu koja zapravo kota 25 000 ako bi je sam zidao, tj. ako bi znao to da uradi. Za sav ovaj novac mi dobijamo prektino veoma malo, a naduvana vrednost je ona kojom upravljaju bankari iz pomenutog kartela. Jer da nema takvog interesa svaka kua bi danas mogla da bude zamak ili katedrala, s obzirom da su katedrale zidane upravo u srednjem veku kada je novane tokove kontrolisao vladar.

Da bi odrali ove svoje cene bankari moraju povremeno da uvode recesije , a njih sprovode raznim smicalicama. Recesija nastaje kada je trite prezasieno neim, a proizvoa (kompanija) ne eli da spusti cenu. Na primer, zato automobil ne bi kotao hiljadu evra umesto deset, ili manje ukoliko je trite ve preplavljeno automobilima. Ili zato ivina ne bi bila jeftinija ili ak besplatna ukoliko se ona toliko namnoi. A poslednjih godina i te kako bi se namnoila na evropskom tritu ukoliko bi dolazila pravo iz Kine. Naravno, bankari koji su u Kinu investirali ogroman novac za podsticanje razne proizvodnje, pa i ivine, ne bi mogli da naplate svoje

281

kamate. I zato ivina s vremena na vreme mora da oboli od ptiijeg gripa, da se zvanino stotine hiljada i milioni ptica pobiju, a kriom se naprave papiri da one u stvari dolaze iz SAD gde je uzgajanje ivine skuplje. Naravno, razlika u ceni ide bankarima. Isto je i sa famoznom bolseti "ludih krava" gde se navodno ili stvarno desitine hiljada goveda pobije, a zapravo se samo odrava visoka cena mesa. Ve smo ranije pisali kako finansijski sindikat Rokfelerovih manipulie sa ovim bolestima i kako se fiktivno preko SAD plasira u stvari jeftina kineska roba.

Ali, da se vratimo LIBORU.

LIBOR JE SRCE KRVOTOKA KOJI STVARA KAMATE

Moete li sada da da zamislite jednu grupu vetih bankarskih kalkulanata meu kojima su i predstavnici porodice Rotild koji su glavni bankari u ovom kartelu) koji se svakog dana sastaju (kao kartaroi koji graju poker sa velikim ulozima) u starom jezgru Londona, i odreuju taj poetni kamatni impuls LIBOR. On nastaje kada banke iz kartela ponu meusobno jedna drugoj da zajme novac kako bi se aktivirao veliki finansijski krvotok koji proizvodi kamate. Bankari su zato kao vampiri koji se umesto krvi hrane kamatama. ivot za njih poinja sa Liborom. I sve te banke u stvari funkcioniu kao jedan jedinstven sistem u kome se nalaze sve centralne banke, navee komercijalne banke sveta, najvee transnacionalne korporacije, najvei tgovaki lanci, najvee osiguravajue kompanije.
SVE BANKE SU POVEZANE I POSEDUJU SKORO ITAV SVET

Jedna nauna studija nazvana Mrea globalne korporativne kontrole koju su sainili Stefania Vitali, James B. Glattfelder i Stefano Battiston u vajcarskoj prikupila je podatke za vie od trideset miliona ekonomskih preduzetnika (kompanija i investitora) ukljuujui i njihove imovinske pozicije. Iz objavljenih podataka se moe uoiti da je oko 43 000 kompanija u svetu transnacionalno (po definiciji koju je odredio OECD). Na vrhu spiska rangiranom po njihovoj moi je 1318 firmi koji su uoljivo CENTAR svih njihovih poslovanja. Ta grupa firmi sainjava njihovo jezgro i njega karakteriu neke zanimljivosti: 1. Medjusobnim poslovanjem oni ostvaruju 20 posto ukupne svetske dobiti. 2. Sve ove firme (43 000) suvlasniki su medjusobno povezane, tako da poseduju jedna drugu, a veina deonica ovih korporacija je u vlasnitvu grupe pomenutih 1318 firmi ili banaka. To znai da najvee od njih poseduju ove manje i tako sve ine jedan ogroman umreeni kartel koji im omoguava jak monopolski poloaj u itavom svetu. One se samo nominalno nalaze u konkurentnoj borbi, zapravo se njima upravlja iz jednog centra. Za ovakav monopolistiki kartel je inae staro zlatno pravilo koje je izrekao Don. D . Rokfeler: Konkurencija je greh".

282

Sve ove kompanije (njih 46 000) zajedno ostvaruju drugih 60 posto itave svetske trine dobiti. Oni praktino funkcioniu kao globalno poslovno bratstvo sa oitim ciljem da pod njihovu kontrolu doe sto posto svega na svetu.

Daljom analizom ova grupa autora je otkrila da ak 80 procenata ukupnog trita je pod kontrolom jedne jo manje grupe firmi, gde se njihov broj svodi na 737 korporacija. Jo dalje se otkriva da je na samom vrhu ove piramidalne eme povezanog poslovanja jo jedna manja grupa od 147 korporacija koje direktno kontroliu ak 40 posto dananjeg svetskog bogatstva. Sam vrh ove piramide nije poznat, ali je Barclays banka ubedljivo kreditor najveeg broja najmonijih i najuticajnijih kompanija i banaka. Danas je malo poznato da trgovci na glavnim berzama u Londonu, Njujorku i Japanu rade u dosluhu kako bi postavili meubankarsku stopu, tako pravei ili velike profite ili prikrovaju gubitke. Procenjuje se da ovaj londonski kartel obre u ovoj igri stotine triliona dolara.
OVO JE SPISAK DANAS NAJMONIJIH SVETSKIH BANAKA I KORPORACIJA KOJE SU POVEZANE

1 BARCLAYS PLC GB 6512 SCC 4.05 2 CAPITAL GROUP COMPANIES INC, THE US 6713 IN 6.66 3 FMR CORP US 6713 IN 8.94 4 AXA FR 6712 SCC 11.21 5 STATE STREET CORPORATION US 6713 SCC 13.02 6 JP MORGAN CHASE & CO. US 6512 SCC 14.55 7 LEGAL & GENERAL GROUP PLC GB 6603 SCC 16.02 8 VANGUARD GROUP, INC., THE US 7415 IN 17.25 9 UBS AG CH 6512 SCC 18.46 10 MERRILL LYNCH & CO., INC. US 6712 SCC 19.45 11 WELLINGTON MANAGEMENT CO. L.L.P. US 6713 IN 20.33 12 DEUTSCHE BANK AG DE 6512 SCC 21.17 13 FRANKLIN RESOURCES, INC. US 6512 SCC 21.99 14 CREDIT SUISSE GROUP CH 6512 SCC 22.81 15 WALTON ENTERPRISES LLC US 2923 T&T 23.56

283

16 BANK OF NEW YORK MELLON CORP. US 6512 IN 24.28 17 NATIXIS FR 6512 SCC 24.98 18 GOLDMAN SACHS GROUP, INC., THE US 6712 SCC 25.64 19 T. ROWE PRICE GROUP, INC. US 6713 SCC 26.29 20 LEGG MASON, INC. US 6712 SCC 26.92 21 MORGAN STANLEY US 6712 SCC 27.56 22 MITSUBISHI UFJ FINANCIAL GROUP, INC. JP 6512 SCC 28.16 23 NORTHERN TRUST CORPORATION US 6512 SCC 28.72 24 SOCIT GNRALE FR 6512 SCC 29.26 25 BANK OF AMERICA CORPORATION US 6512 SCC 29.79 26 LLOYDS TSB GROUP PLC GB 6512 SCC 30.30 27 INVESCO PLC GB 6523 SCC 30.82 28 ALLIANZ SE DE 7415 SCC 31.32 29 TIAA US 6601 IN 32.24 30 OLD MUTUAL PUBLIC LIMITED COMPANY GB 6601 SCC 32.69 31 AVIVA PLC GB 6601 SCC 33.14 32 SCHRODERS PLC GB 6712 SCC 33.57 33 DODGE & COX US 7415 IN 34.00 34 LEHMAN BROTHERS HOLDINGS, INC. US 6712 SCC 34.43 35 SUN LIFE FINANCIAL, INC. CA 6601 SCC 34.82 36 STANDARD LIFE PLC GB 6601 SCC 35.2 37 CNCE FR 6512 SCC 35.57 38 NOMURA HOLDINGS, INC. JP 6512 SCC 35.92 39 THE DEPOSITORY TRUST COMPANY US 6512 IN 36.28 40 MASSACHUSETTS MUTUAL LIFE INSUR. US 6601 IN 36.63 41 ING GROEP N.V. NL 6603 SCC 36.96 42 BRANDES INVESTMENT PARTNERS, L.P. US 6713 IN 37.29 43 UNICREDITO ITALIANO SPA IT 6512 SCC 37.61 44 DEPOSIT INSURANCE CORPORATION OF JP JP 6511 IN 37.93 45 VERENIGING AEGON NL 6512 IN 38.25 46 BNP PARIBAS FR 6512 SCC 38.56 47 AFFILIATED MANAGERS GROUP, INC. US 6713 SCC 38.88 48 RESONA HOLDINGS, INC. JP 6512 SCC 39.18 49 CAPITAL GROUP INTERNATIONAL, INC. US 7414 IN 39.48 50 CHINA PETROCHEMICAL GROUP CO. CN 6511 T&T 39.78 Naravno itava ova igra ne bi bila delotvorna da u nju nisu ukljueni takozvani dravnici tj. politiari, mediji, obrazovne institucije koje koluju finansijske i bankarske eksperte, koji imaju za cilj da teko zaglupljuju ljude oko sebe plasirajui im priu o velikoj finansijskoj krizi i gomilu budalatina. Naravno, nikakve istinske krize ne moe biti dok na Planeti Zemlji postoje ivi ljudi koji mogu da rade i stvaraju. Jer, samo ljudski rad je energija i znanje koja stvara. Krizu prave samo finansijski vampiri koji isisavaju tue vrednosti i ljude masovno zaglupljuju kako njihovi robovi ne bi znali da ive drugaije osim da veruju da im je za sve potreban prvo novac. Svi ovi likovi rade za istog gazdu:

284

PRAVILA IGRE KOD DEFINISANJA LIBORA

BBA (Britanska bankarska asocijacija) koja odreuje LIBOR zato za ove "finansijske kartaroe" ima i neka svoja pravila igre. Tako je i LIBOR definisan kao neka srednja vrednost izmeu najnie kamatne stope (koju bankari najvie vole jer tako njihov novac najlake nae kupca) i najvie koju dostiu kratkoroni potroaki krediti. Oni su i najskuplji. Ova poetna kamatna stopa u dogovoru je fiksna i manupulisanje sa njom da bi se izvuklo vie novca je grubo kreenje pravila meu Bratstvom iz kartela. Ko god to pokua, suoava se odmah sa grupnom tubom koju pokreu ostali i on mora da plati veliku kaznu.

Tako je banka Barklys (veruje se da je ona upravo najmonija banka na svetu danas) platila oko 450 miliona dolara kaznu koju su joj izrekli nadzorni organi u Njujorku i Londonu. I tako se saznalo za ovo sitno nevidljivo podeavanje Libora kako bi se izbegli neki gubici zbog loeg plasmana novca. Svako podeavanje ove primarne kamatne stope izaziva teke poremeaje u itavom finansijskom krvotoku sveta (jer on danas funkcinie kao celina ) i neko je na tome izgubio stotine milijardi dolara. Iz dostupnih podataka iz 2008. procenjuje se da je oko 350 triliona zajmova i raznih finansijskih derivata (bankarskih ugovora za obezbedjivanja od rizika) oznaeno tada prema LIBOR-u .

285

Tako kada nekolicina bankara iz najueg kruga velikih "kartaroa" odlui da manipulie sa ovim stopama, to ima ogromne posledice u itavom svetu. ak i sa jednom osnovnom jedinicom (to je jedna desetina jednog centa) desetine milijardi dolara se dobije ili izgubi. U zavisnosti da li ste zajmodavac ili korisnik pozajmice. U svakom sluaju bankarsko bratstvo iz Londona za to ne mari, jer za njih je sve to igra sa novcem na kojim su okovali milijarde ljudi irom sveta. I niko od njih zbog toga nee ii u zatvor. Kako neko ree, ako neki primalac socijalne pomoi oteti dravu za hiljadu ili samo sto dolara u SAD, on lako zavri u zatvoru ili mu se pleni imovina u tom iznosu plus kamata. Ali, to su zakoni za robove. Za vlastelu to ne vai. Naravno, vae je pravo da verujete da zaista postoji nekakva " svetska
ekonomska kriza"." http://www.ivonazivkovic.net/LIBOR/LIBOR.html

PRIBLIAVA SE VELIKI KOLAPS

US DOLAR E DOIVERTI KOLAPS U 2013. GODINI

Uprkos (ili zahvaljujui) svim FED-ovim prljavim trikovima, dolar je prema mnogim prognozama pred neizbenim kolapsom, ali ga od toga trenutno ponajvie spaava Kina, jer ne zna kakve bi bile mogue posledice po njenu ekonomiju ukoliko bi dozvolila dolarski krah, s obzirom da poseduje ogromne dolarske "zalihe". Neki strunjaci najavljuju da e se kolaps dolara dogoditi ve u 2013. godini:
etvrtak 10 sijeanj 2013

Max Keiser US DOLAR DOIVEE KOLAPS U 2013. GODINI "Max Keiser: "Ako Kina odbije financirati dug Washingtona, ameriki dolar e doivjeti kolaps"
Oekuje se da e ameriki dolar izgubiti veliku vrijednost u 2013-oj ako Kina odbije nastaviti financirati dug Washingtona koji je sve vei, kae ekonomski analitiar za Press TV. Govorei o nedavnom zakonu o porezu i smanjenju potronje u SAD-u, Max Keiser je rekao u intervjuu u etvrtak za Press TV da kada se Amerika zaduuje vie nego to moe platiti sakupljajui poreze, razliku plaa i financira Kina.

286

Podrka Kine amerikom dugu je pretvorila Ameriku u najgoru G20 dravu kada se radi o jazu izmeu troenja i prihoda, rekao je. Keiser je rekao da e 2013. 'ameriki dolar kolapsirati jer ga Kina nee vie financirati i to je rizik o kojem govorimo, rizik o kojem Obama ne govori svom narodu i to je nezamislivo, to je nedostatak vostva.'
http://www.presstv.ir/detail/2013/01/03/281581/us-fiscal-cliff-bottomless-pit-of-debt/ http://maxkeiser.com/2013/01/04/us-dollar-will-collapse-in-2013/

...

Jedan od pokuaja ilustracije amerikog duga izraenog u vidu zgrada sagraenih od novanica po 100 dolara

, , .

" 8 , , , "United Future World Currency", " ".
, . , , , .

287

. , , , " " . "" , (). , , "" . , , , " - ". , . , : , , , . , , , . , - . "" , "". , , , , , . ..." http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Analize/2009/050.html

...

288

KAKO DA SE REIMO DOLARSKOG I EVRO TERETA?

NAJANIJA TEMA SVETSKE EKONOMIJE

Ovo e narednih meseci, a moda i godina, verovatno biti najvanija tema svetske ekonomije. Da se dodeljuje nobelova nagrada za ekonomiju, pravilan odgovor na ovo pitanje bi verovatno zasluio ne samo tu, nego i mnogo veu nagradu. Da li e se taj problem reiti na najbolji mogui nain - mirno, trezvenih glava, na nekoj svetskoj monetarnoj konferenciji, ili e se sve zemlje sveta u panici pokuavati ubrzano reiti dolara i evra, ostaje da se vidi. Moe li se u tom pogledu ita znaajno oekivati od BRIKS-a?

BRIKS
Ovaj neformalni ekonomski blok zapoeo je najpre kao RIK (Rusija, Indija i Kina) 2008. godine, i to kao labavi ekonomski savez. Prikljuenjem Brazila 2009. godine prerastao je u BRIK, a 2011. godine, a ukljuivanjem Junoafrika Republika u BIRKS. lanice BRIKS-a predstavljaju respektabilnu silu u svakom pogledu: zuzimaju vie od etvrtine svetske teritorije, vie od 41% populacije, skoro 25% svetskog BDP-a, a poseduju i gotovo polovinu ukupnih svetskih deviznih i zlatnih rezervi. Po nazivima njihovih valuta real, rublja, rupija, renminbi i rand, neki ih zovu i R-5. Utisak jedino kvari injenica da je koncept na kome je zasnovan ovaj blok zemalja prvobinto osmislio ekonomista Dim Onil iz investicione banke Goldman Saks, i to jo 2001. godine, ta baca opravdanu senku sumnje da ak i iza tog nezapadnog

289

projekta stoje rotildski bankari, i da oni tajno i neformalno u veoj ili manjoj meri upravljaju ak i ekonomijama (itaj bankama) i tih zemalja. Ovih pet zemalja u poslednje vreme razmatraju mogue mere koje bi im pomogle da se zatite od naglih kolebanja kursa dolara i valutnih ratova. Jedna od mera koje predlau jeste vea trgovina u nacionalnim valutama koja smanjuje rizike i zavisnost od amerikog dolara. Drugu znaajnu meru ove zemlje vide u formiranju svoje razvojne banke:
petak, 30. mar 2012, 07:30 -> 10:23

BRIKS hoe svoju banku

Premijer Rusije: Dmitrij Medvedev Zemlje BRIKS-a predlau osnivanje zajednike razvojne banke i veu meusobnu trgovinu kako bi spreili da se neke nove krize prelivaju na njihovu grupu. Svi smo zainteresovani za reformu zastarelog svetskog ekonomskog sistema i nezadovoljni smo brzinom promena, poruio Dmitrij Medvedev.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/comments/13/Ekonomija/1073204/BRIKS+ho%C4%87e+svoju+banku .html

Meutim, problematino je to inicijativa lanica BRIKS-a, bez obzira to se radi o ekonomskim silama koje su u odnosu na zapadne zemlje trenutno u velikom usponu, predstavlja samo parcijalno reenje i ne inicira svetske makroekonomske promene, u prvom redu monetarne. To bi moglo znaiti da i vlade ovih zemalja vode skriveni pipci rotildske nemani.

290

Jo jedan slikovit prikaz duga SAD (iz 2009. godine, kada je iznosio samo 114,5 triliona US dolara). Od novanica po 100 dolara, sloenih jedna na drugu, mogle bi se sagraditi zgrade koje bi daleko nadvisile sruene "Blizance" i Empire State Building.

NAJVANIJI INSTRUMENTI ZA BORBU PROTIV ROTILDA

Kao uvod u narednu temu kratko emo rezimirati potencijalno najefikacije instrumente u borbi protiv rotildske okupacije. Kao najvanije i najmonije sredstvo za brzo i efikasno delovanje protiv rotilda imamo devizne rezerve centralnih banaka koje, ukoliko se upotrebe na vreme, i na pravi nain, mogu vrlo brzo dovesti do protivnikove kapitulacije. Ovo sredstvo bilo bi jo monije ukoliko vei broj drava, posebno Kina i ostale lanice BRIKS-a, stupi u sinhronizovanu akciju, jer bi se u tada u SAD i u EU slile ogromne koliine bezvrednih dolara i evra, koje trenutno zakreavaju finansijske vene ekonomije celog sveta. Da bi se ovaj instrument iskoristio, drave koje ga primenjuju morale bi odsustati od nametnutih obaveza kupovine deviznih rezervi i vezivanja emisije domaeg novca za vrednost deviznih rezervi. Drugo vrlo efikasno sredstvo moglo bi biti znaajno poveanje primarne emisije domaeg zdravog beskamatnog novca u meri koja bi omoguila da se zasite potrebe ekonomije za zdravim domaim novcem. S prethodna dva, nerazdvojan je i trei instrument odustajanje od vezanosti domae valute za dolar i evro (ovo se odnosi na one drave koje su svoje valute izriito ili na drugi nain vezale za te glavne rotildske valute).

291

Obavezan pratei instrument uz sve prethodne, moralo bi biti i hitno uvoenje dravne kontrole na sva bankarska i finansijska plaanja i poslovanja (u SFRJ nekadanja SDK), jer je voenje finansijske kontrole po sadanjim propisima preputeno centralnoj i ostalim bankama i bankarima (kao kada biste finansijsku kontrolu dali u ruke najvee mafije, ili kada biste kontrolu dravne granice prepustili vercerima).

IRI PREGLED MOGUIH REENJA

ekanje na reavanja ovog gordijevog Bretton Woods-kog vora nee suverenim dravama doneti nita dobro. Zbog injenice da dolar-evro okupacija traje i dalje, i da se svakog dana i sata emituju novi milioni ovih rotildskih otrovnih valuta, suverene zemlje ostatka sveta moraju pronai hitna reenja. U tom smislu verovatno je da treba inicirati hitno sazivanje regionalnih i svetske monetarne sastanke i konferencije na kojima bi se raspravila sva sporna monetarna pitanja koja ve vie od pola veka predstavljaju osnovni instrument za rotildsko bogaenje i koenje ekonomskog i svakog drugog napretka svih zemalja sveta. Na tim sastancima i konferencijama treba pronai pravednu i funkcionalnu monetarnu formulu po kojoj nijedna drava koja sudeluje u meunarodnoj trgovini ne bi imala privilegovan poloaj, kakav ve dugo vremena imaju SAD, a u poslednje vreme i evro. Kao neke od prvih i hitnih mere koje bi se usvojile moda bi se mogle predloiti: 1. to hitnije naputanje pravila MMF-a, Svetske banke, BIS-a i svih ostalih rotildskih filijala, naroito pravila koja se tiu obaveznih deviznih rezervi. 2. Oslobaanje od deviznih i dolarskih rezervi kupovinom roba, tehnologija i svega ostalog od SAD i zemalja Eurozone. Ove mere e verovatno biti dovoljne da SAD i Eurozonu nateraju na pregovore i sazivanje svetske monetarne konferencije, nakon ega bi mogla zapoeti nova faza u kojoj treba traiti: 1. Zaustavljanje i zamrzavanje plaanja svih dugova i kredita prema svim stranim kreditorima (svetskim, regionalnim i ostalima), dok se ne ree glavni monetarni problemi. 2. Zaustavljanje rada i revizija svih svetskih i regionalnih finansijskih i monetarnih ustanova (MMF-a, Svetske banke i drugih), dok se ne revidira i preispita njihovo poslovanje, a nakon toga traiti i njihovo trajno zatvaranje, kako bi se otvorile nove i pravednije institucije.

292

3. Obrazovanje specijalnih domaih i svetskih komisija i institucija koje bi utvrdile i procenile stvarnu materijalnu tetu koju su sve zemlje sveta pretrpele primenom Bretton Woodskih dogovora i predlaganje naina njene nadoknade od strane SAD i Eurozone. 4. Obrazovanje specijalne domae i svetske komisije koja bi sainila predlog meunarodnog monetarnog sistema na potpuno novim osnovama. 5. Obrazovanje specijalne domae i svetske komisije koja bi procenila i konfiskovala potraivanja SAD, MMF-a, Svetske banke, i svih drugih globalnih, regionalnih i lokalnih rotildskih finansijskih institucija u koje se slivao novac opljakan od strane tih FED-ovih produenih ruku. Ta potraivanja bi ista komisija podelila opljakanim zemljama u srazmeri u kojoj su opljakane. 6. Preporuivanje svim dravama: ukidanje kamata, uvoenje nekreditnog novca i nacionalizacije privatnih banaka. 7. Preporuivanje svim dravama: odustajanje od MMF-ovih pravila u pogledu obaveznih deviznih rezervi 8. Preporuivanje svim dravama: emitovanje primarne emisije domaeg - JEDINOG ZDRAVOG - novca, neovisno od priliva deviza i neustavnih i samoubilakih MMFovih pravila. 9. Preporuivanje svim dravama: ukidanje svih oblika trgovine novcem na meunarodnom i lokalnom planu i zatvaranje svih berzi i ostalih institucija koje se bave tim spekulativnim poslovima. 10. Preporuivanje svim dravama: uvoenje najstroe zabrane davanja kredita i pozajmljivanja novca uz kamatu, odnosno novanu naknadu, kako na meunarodnom, tako i na domaem planu. (Pozajmljivanje novca uz naknadu bi se moglo dozvoliti jedino ukoliko je u pitanju nenovana naknada robna, imovinskopravna i drugi oblice nenovane naknade.) Bitno je naglasiti da neke ili sve od pomenutih mera pojedine drave mogu pojedinano preduzeti i ODMAH (to je dobra varijanta), ili u grupi (to je jo bolja varijanta) ne ekajui neizvesno sazivanje svetskih skupova na kojima bi se o tome odluivalo. Naravno da bi se takvim odmetnikim potezima pojedine nacije verovatno suoile sa besom rotildske bankarske nemani, pa moda ak i sa pretnjama sankcija i humanitarnog i vaspitnog bombardovanja, ali ukoliko bi to istovremeno uinilo vie zemalja, i uz snanu antibankarsku graansku podrku i kampanju, mogue je da bi se bankarski bes vrlo brzo pretvorio u zabrinutost i strah. Jer, najvanija stvar u svemu tome je obezbediti masovnu podrku domae i meunarodne javnosti, koja bi se manifestovala kroz podrku medija, MIROLJUBIVE

293

proteste i demonstracije, potpisivanje pisanih i elektronskih peticija, odravanje referenduma, organizovanje foruma, okruglih stolova, javnih rasprava itd. Osim toga, treba imati u vidu da su neke zemlje (poput Argentine, Ekvadora, Islanda i drugih), bez ikakvih tetnih posledica, pa ak i bez preterane bankarske reakcije, ve preduzele neke od gornjih koraka i mera, i da su za to vrlo brzo nagraene izuzetnim ekonomskim rezultatima.

NOVA SVETSKA OBRAUNSKA JEDINICA ZA MEUNARODNA PLAANJA

Jedan od predloga koji bi oveanstvu pomogao u izlasku iz bankarske okupacije mogao bi biti i uvoenje nove svetske obraunske monetarne jedinice po kojoj bi se obraunavali i preraunavali svi budui trgovaki i drugi poslovi u meunarodnim finansijskim transakcijama. Dakle, umesto suludog Bretton Woods-kog "dogovora" (po kojem ceo svet trguje i sve robe plaa dolarima i tako omogui SAD-u da potpuno besplatno kupuje sve to eli na svetskom tritu i izvozi inflaciju u sve ostale zemlje), treba razmisliti o uvoenju nove nove obraunske jedinice, po kojoj bi se ravnale sve zemlje u svetu, ukljuujui i SAD i EU. Ta nova svetska obraunska jedinica bila bi neka vrsta korpe svih svetskih valuta ili svetska obraunska monetarna jedinica, i sluila bi kao podloga na osnovu koje bi se na svetskom tritu utvrivala realna vrednost svih roba i valuta, i na osnovu koje bi se vrili meunarodni trgovaki poslovi i sve i druge meunarodne fiskalne transakcije. Da bi nova obraunska jedinica bila funkcionalna i operativna, sva postojea sredstva deviznih rezervi i sva postojea meunarodna potraivanja i dugovanja svih uesnica novog monetarnog sporazuma morala bi se preraunati i pretvoriti u tu novu monetu. S obzirom da je veina dananjih valuta vezana za US dolar, moda bi bilo najbolje da se paritetna vrednost te nove obraunske monetarne jedinice vee za dolar u

294

odnosu 1 : 1, to bi verovatno znatno olakalo sva mnogobrojna preraunavanja koja e uslediti prilikom uvoenja te jedinice u monetarnu praksu. Prilikom preraunavanja tekuih meunarodnih potraivanja i dugovanja, zemljama opljakanim od strane FED-a i njegovih filijala (kao to su MMF, Svetska banka i drugi), svim zemljama uesnicama novog monetarnog sporazuma u potraivanja bi se uraunala i sredstva za koja nadlena meunarodna komisija utvrdi da su im bila opljakana (ovi iznosi bi se odbili od tekuih potraivanja FED-a, MMF-a i ostalih). Specifinost nove svetske valute bila bi u tome da se ona ne bi koristila za domaa, nego samo za meunarodna plaanja, dok bi se za unutranja plaanja zadrale postojee domae valute.

KAKO BI NA OVAKVE PREDLOGE MOGLE REAGOVATI SAD I EU?

Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga da li e SAD i EU reagovati u ime svojih suverenih nacija, ili u ime rotilda. Ukoliko bi vlade ovih zemalja reagovali u ime rotilda, to je u poetku verovatnija opcija, obe te sile e se najverovatnije protiviti ovim predlozima, budui da e kriminalnom rotildskom udruenju biti oduzeta ne samo sva mo i imovina, nego da e se mnogi od njih nai i u zatvoru zbog osude za najvei kriminal u istoriji oveanstva. Meutim, ukoliko vlade budu reagovale u ime svojih graana, verovatno je da e predloge rado prihvatiti, jer bi na taj nain svoje graane oslobodile astronomskih dugova prema rotildima (dugova koje verovatno ne bi mogli vratiti ni svi budui narataji, poto se spirala duga samo poveava). Najmanje verovatna mogunost je da bi rotildi mogli prisiliti svoju vojnu filijalu NATO pakt, da pomogne u "miroljubivom" i "demokratskom" reavanju ovih pitanja, iz prostog razloga to su i sami svesni da bi takva intervencija izazvala trei svetski rat koji rotildi nikako ne bi mogli dobiti, a u kome bi gotovo sigurno bili fiziki istrebljeni bez sudskog postupka (moda ak i od strane vojske i oficira NATO alijanse).

POJEDINANE AKCIJE I AKTIVNOSTI

TA SVAKI POJEDINAC MOE UINITI?

Ukoliko ste saglasni sa osnovnim tezama ove knjige, sada dolazimo do mesta na kome svaki italac treba da se zapita da li ita moe lino uiniti da se ova dananja situacija barem popravi, i da duboko razmisli o tome ta bi kao pojedinac mogao konkretno preduzeti.

295

Za one koji e sebi postaviti takva pitanja kreirali smo dosta predloga i sugestija kao podlogu za meditaciju, koje iznosimo u nastavku:
SLANJE E-MAILOVA I PISAMA

Radi inforimisanja domae i meunarodne javnosti i iznalaenja najboljih reenja za izlaz iz sadanje situacije, kao i radi prevoenja ove i drugih slinih knjiga na strane jezike, cirkularnim e-mailovima i pismima obratiti se: 1. prijateljima, rodbini i uticajnim poznacima, 2. domaim, stranim i meunarodnim internet portalima i forumima, 3. domaim, stranim i meunarodnim novinama, radio-televizijama i ostalim medijima, 4. domaim, stranim i meunarodnim predsednicima drava i premijerima, 5. domaim, stranim i meunarodnim vladama i skuptinama, 6. domaim, stranim i meunarodnim ustavnim i vrhovnim sudovima, 7. domaim, stranim i meunarodnim advokatskim komorama i pojedinim advokatima, 8. domaim, stranim i meunarodnim tuilatvima, 9. domaim, stranim i meunarodnim vladinim i nevladinim organizacijama i udruenjima graana, 10. domaim, stranim i meunarodnim institutima, univerzitetima i fakultetima, 11. domaim, stranim i meunarodnim poznatim i slobodoumnim novinarima, politiarima, knjievnicima, prevodiocima, muziarima i ostalim umetnicima, 12. domaim, stranim i meunarodnim studentskim i omladinskim organizacijama, ... (listu naravno moete dopuniti ili suziti po sopstvenoj volji)

UKLJUIVANJE U DOMAE I MEUNARODNE FORUME

Radi inforimisanja domae i meunarodne javnosti i iznalaenja najboljih reenja za izlaz iz sadanje situacije pokretati forumske rasprave o ovim pitanjima ili se ukljuivati u ve postojee na domaim i meunarodnim forumima.

TRAENJE SMENE UREDNIKA DRAVNIH MEDIJA

Zbog upornog utanja o bankarskim prevarama inicirati smenjivanje svih glavnih i odgovornih urednika u svim dravnim javnim medijima.

OTKRIVANJE I IRENJE ISTINE O BANKARSKIM PREVARAMA

Inicirati formiranje domaih, meunarodnih i svetskih vladinih i nevladinih institucija i organizacija radi: 1. istraivanja istine o bankarima, bankarstvu i njihovom delovanju u poslednjih nekoliko stotina godina, 2. irenja utvrenih istina.

296

FORMIRANJE SPECIJALNIH DOMAIH I MEUNARODNIH SUDOVA I TUILATAVA ZA ROTILDSKE BANKARE

Inicirati: 1. formiranje specijalnih domaih i meunarodnih krivinih sudova i tuilatava za krivino procesuiranje bankara i njihovih politikih i drugih sauesnika, 2. formiranje specijalnih domaih i meunarodnih privrednih sudova za utvrivanje i naknadu tete koju su pretrpele pojedine drave i nacije povodom bankarskog kriminalnog delovanja .
KRIVINO GONJENJE I PARNINE TUBE

Radi otkrivanja i kanjavanja najodgovornijih domaih i inostranih lica koja stoje iza globalne, regionalne i lokalne bankarske pljake protiv onih za koje smatrate da su krivino odgovorni podnijeti krivine prijave domaim, stranim i meunarodnim tuilatvima, a posebno prema elnicima FED-a MMF-a, Svetskoj banci, BIS-a i ostalih meunarodnih finansijskih institucija, nacionalnih centralnih banaka, ostalih banaka, finansijskih institucija i pojedinaca za koje se utvrdi da su izvrili najvee pljake. Inicirati konfiskaciju imovine odgovornih fizikih i pravnih lica i podnoenje graanskih tubi specijalnim meunarodnim sudovima radi naknade tete opljakane kroz bankarske prevare.
VANREDNI IZBORI NA SVIM NIVOIMA

U svim marionetskim dravama u kojima postoji jaka sprega izmeu bankara i domaih vlasti (a takve su SVE dananje "suverene" drave i para-drave nastale na tlu bive SFRJ) inicirati zakazivanje vanrednih izbora na svim nivoima, biranje novih ljudi koji nee biti bankarski sauesnici, i krivino gonjenje odgovornih politiara.
NACIONALIZACIJA PRIVATNIH BANAKA

Inicirati nacionalizaciju svih privatnih banaka i njihovo pretvaranje u lokalne jedinice centralne banke.
PRETVARANJE CENTRALNIH BANAKA U SDK

Inicirati pretvaranje centralne banke u Slubu dravnog knjigovodstva (ili neku slinu ustanovu) koja bi preuzela sve bankarske, sve monetarne i sve kontrolne poslove pod dravno okrilje (kao nekadanja Sluba drutvenog knjigovodstva u bivoj SFRJ, kojoj bi se dodale sve privatne i dravne banke i svi bankarski poslovi).
STOPIRANJE PLAANJA MEUNARODNIH DUGOVA PREMA SAD i EU

Inicirati stopiranje plaanja svih meunarodnih dugova i kredita prema SAD i EU dok se ne utvrdi stvarna vrednost potraivanja i dugovanja
PREISPITIVANJE DUNIKO-POVERILAKIH ODNOSA

Inicirati interno i meunarodno (arbitrano) preispitivanje stvarnog unosa dolarskih i evro kredita (po mogustvu najmanje od poetka I svetskog rata pa do danas) i redefinisanje duniko-poverilakih odnosa.

297

PONITAVANJE PRIVATIZACIJA

Inicirati ponitavanje svih privatizacija u svim dananjim dravama nastalim od bivih evropskih socijalistikih drava koje su izvrene od poetka devedesetih godina, i pokretanje krivinog postupka protiv svih odgovornih politiara koji su na funkcijama od devedesetih godina (predsednici drave, premijeri, ministri finansija, guverneri centralne banke, direktori agencija za privatizaciju, i svi drugi koji su odgovorni za uzimanje stranih kredita i privatizaciju).
UKIDANJE KAMATA I UVOENJE NEKREDITNOG NOVCA

1. Inicirati ustavno i zakonsko uvoenje bezkamatnog (nekreditnog) novca, te potpunu zabranu i najstroe kanjavanje pozajmljivanja novca uz kamatu. 2. Ustavom i zakonom onemoguiti i zabraniti trgovinu novcem u svim oblicima (deonica, vrednosnim papirima, financijskim derivatima i drugim spekulativnim "novcem".
ODUSTAJANJE OD OBAVEZE DA KUPUJU DEVIZNE REZERVE

Inicirati odustajanje svih drava od obaveze da kupuju devizne rezerve, jer time podgrevaju poveavaju domau inflaciju, a amortizuju inflaciju emitera dolara i evra.
ODUSTAJANJE OD OGRANIENJA EMISIJE ZDRAVOG DOMAEG NOVCA VEZIVANJEM PRAVA EMITOVANJA ZA VISINU DEVIZNIH REZERVI

Inicirati odustajanje svih drava od od ogranienja emisije zdravog domaeg novca vezivanjem prava emitovanja za visinu deviznih rezervi, jer time onemoguuju poslovanje domae ekonomije, a amortizuju inflaciju emitera dolara i evra.
ODUSTAJANJE OD VEZIVANJA VREDNOSTI DOMAIH VALUTA ZA DOLAR I EVRO

Inicirati odustajanje svih drava od odustajanje svih drava od vezivanja vrednosti domaih valuta za dolar i evro, jer time onemoguavaju primarnu emisiju domaeg novca, podgrevaju i poveavaju domau inflaciju, a amortizuju inflaciju emitera dolara i evra.
BORBA PROTIV ULASKA U EU

Iako ste iz svega do sada napisanog verovatno shvatili zbog ega se treba boriti protiv ulaska u EU, pokuaemo ovo dodatno objasniti, jer je izuzetno vano. Toliko je vano da bi ovo trebalo sto puta ponoviti:

NIPOTO U EVROPSKU UNIJU!

Ovo je posebno vano za zemlje koje jo nisu ule u tu najveu tamnicu naroda, i koje su jo uvek, bar formalno, suverene i slobodne. Zamislite samo koliko bi tek bili "slobodni" i "suvereni" kada bi i formalno postali sunji te monsturozne bankarske okupacije, u kojoj su graani potpuno izgubili suvernitet, tako da o svim najvanijim monetarnim i drugim pitanjima odluuje

298

neformalna grupa najmonijih bankara sa seditem u London Sitiju, dok su najvii politiari samo nesposobne ili poslune marionete. I to upravo sada kada je svet na pragu pobede nad londonskim bankarima, kao glavom rotildske svetske nemani! UBugarskoj se ljudi spaljuju, Grci su u oaju, panija, Portugalija, Italija i drugi su u strahu od Grkog scenarija, Kiparski problem e izgleda nadmaiti Grki, Britanija hoe napolje, a domai korumpirani politiari jo uvek kao papagaji svakog dana naglaavaju kako je ulazak u EU jedini spas i jedini izlaz za sve probleme. Sva njihova poltika se zasniva na propagiranju ulaska u rotildsku EU i prizivanje otrovnih rotildskih evra. Nisu svesni da je dananja kriza u SAD i EU rezultat povratka dolara i evra u njihovu rotildsku domovinu. I da e se iz godine u godinu, iz meseca u mesec, te lesice sve bre i u sve veem broju vraati kui, a da e ih njihovi poiljaoci pokuavati usmeriti u nove destinacije, u svoje kolonijalne posede kakvi su postale i bive jugoslovenske republike nakon raspada SFRJ. Nisu svesni, ili ih nije briga to e rotildi sve svoje probleme izazvane vraanjem evra iz BRIKS-a i drugih koliko toliko suverenih nacija, tovarima prelivati onim nacijma koje jo nisu otkrile sutinu njihove monetarne prevare, i da e nam kredite uskoro davati i bez kamata,samo da to vie uspore neizbenu propast. Nisu svesni ili ih nije briga da uvlaenjem svojih zemalja u tu ogromnu inflatornu rupu pomau rotildima da amortizuju i ublae inflaciju zazvanu emitovanjem vie od 16.000 milijardi evra bez pokria, to ine uvlaenjem sve veeg broja nacija koje e prevaliti tetne posledice. Taj ogromni finansijski balon (ba kao i njegov ameriki pandam) poeo je poslednjih godina polagano da se izduvava, to e u jednom trenutku neminovno dovesti do kraha evra i njegovog amerikog starijeg dolarskog brata. Sve zemlje koje se u to vreme zadese u EU bie primorane da otplauje taj ogromni dug, iako ga nisu ni stvorile, ni troile. Domaim politiarima koji svim silama pokuavaju prodati ne samo na lini i nacionalni suverenitet, i nae lino i nacionalno bogatstvo (ako ga uopte jo imamo), nego nas gurnuti u najvei koncentracioni doborovoljni logor na svetu, treba rei i milionima puta ponoviti najodlunije rei NE.

299

SVETSKE ZAVERE

U ovoj knjizi akcenat smo stavili na bankare i bankarstvo kao jedan od najvanijih, ako ne i najvaniji segment svetskih zavera. Na ovakav pristup opredelili smo se procenivi da je za pobedu nad onima koji stoje iza svih svetskih zavera najvanije razotkriti tajne koje predstavljuju izvor njihove finansijske moi, to bi moglo pomoi u zaustavljanju i onemoguavanju daljeg priliva finansijskih sredstava, koja im slue kao glavno oruje u neobjavljenom ratu protiv oveanstva. Do sada otkrivene zavere protiv oveanstva su toliko mnogobrojne, tako da ih je teko i pobrojati. Zato se u ovoj knjizi nismo bavili tim temama, izuzev u meri neophodnoj da poveemo neke injenice koje se odnose i na bankare, cenei da e itaoci zainteresovani za ostale oblike zavera i sami lako nai dovoljno informacija ne netu.

300

REZIME - ZAKLJUAK
Iz svega do sada reenog pokuaemo izvui najznaajnije poente, koje italac, kao i sve napisano, moe prostudirati, izanalizirati i izvui sopstvene stavove: 1. Vie od nekoliko stotina godina deluje bankarska zavera malog broja bankarskih porodica, na elu sa porodicom Rotild (zbog ega smo tu vrstu opakih bankara u ovoj knjizi generalno nazivali "rotildi", "rotildski bankari", "bankari" i sl.) sa ciljem da nad celim oveanstvom uspostavi totalnu diktaturu i da uniti preko 90% dananjeg oveanstva kroz izazivanje ratova, vakcinama, lekovima, genetski modifikovanom hranom, zapraivanjima iz aviona, elektromagnetskim zracima - HARP-om, programiranjem ponaanja, i na bezbroj drugih naina? 2. Kao glavne instrumente za monetarnu i svaku drugu okupaciju nacija, drava i pojedinaca, rotildi koriste novac, korupciju, pretnje, ucene, ratove, pueve, pobune, prevrate, revolucije, demonstracije itd. 3. Tajna podloga za sve novane mahinacije jeste pretvaranje novca u robu, kreiranje novca BEZ POKRIA (iz niega) i njegovo emitovanje i distribuisanje uz kamate (novac kao dug). 4. Glavna rotildska fabrika za proizvodnju novca dugo vremena je bila Bank of England, a od 1913. godine Amerike Federalne Rezerve (FED), centralne banke SAD koja je u njihovom PRIVATNOM 100% vlasnitvu i pod apsolutnom kontrolom. Po zakonu i ugovoru kojim suregulisani odnosi izmeu SAD i FED-a, ova centralna banka svu primarnu emisiju dolara pozajmljuje amerikoj dravavi, i to uz kamate, nakon ega se novac puta u opticaj. 5. Izvozom nepokrivenih funti iz Britanije, a kasnije nepokrivenih dolara iz SAD, rotildi su ceo svet preplavili novcem bez pokria, ija ukupna masa iznosi mnogo vie nego ukupan Bruto drutveni proizvod svih zemalja sveta. 6. SAD i zemlje Evropske unije izdavanjem dolara i evra stvorile dunike obaveze od po 16.000 milijardi dolara (ukupno preko 32.000 milijardi dolara, iako su spekulativne obaveze i do 100 puta vee), a imaju ukupne devizne rezerve manje od 2.000 milijardi dolara (s tim da devizne rezerve SAD iznose svega 147 milijardi US dolara). 7. Kao instrumente koji omoguavaju izvoz novca i novanu i svaku drugu okupaciju ostatka sveta rotildi su Bretton Woods-kim dogovorom iz 1994. godine udarili temelje za uspostavljanje svojih novih filijala i ekspozitura, meu kojima su najpoznatije Meunarodni monetarni fond - MMF, Svetska banka i Ujedinjene nacije UN. 8. Nove rotildske filijale su ostatku sveta nametnuli vrsta monetarna i druga pravila kojima omoguavaju da se postojea okupacija poveava i odrava u nedogled. 9. Glavna nametnuta monetarna pravila koja najvie tite i odravaju postojei monetarni poredak okupaciju, jesu: a) obaveza drava da kupuju i unapreuju tkzv. devizne rezerve, b) ogranienje emisije domaeg novca vezivanjem prava emitovanja za visinu deviznih rezervi c) vezivanje vrednosti domaih valuta za dolar i evro. 10. Neke od moguih glavnih mera koje drave i nacije treba da preuzmu kako bi se oslobodile monetarnog, finansijskog i svakog drugog ropstva:

301

formiranje specijalnih domaih i meunarodnih sudova i tuilatava za rotildske bankare njihovo krivino gonjenje i parnine tube protiv pojedinaca, njihovih banka, korporacija i drava vanredni izbori na svim nivoima vlasti (ukoliko su postojee korumpirane) nacionalizacija svih privatnih banaka pretvaranje centralnih banaka u slube dravnog knjigovodstva stopiranje plaanja meunarodnih dugova prema SAD i EU dok se ne raiste stvarni rauni preispitivanje meudravnih i meunarodnih duniko-poverilakih odnosa ponitavanje privatizacija u tkzv. tranzicijskim zemljama ukidanje pozajmljivanja novca uz kamate uvoenje nekreditnog (bezkamatnog) novca odustajanje od obavezne da kupovine deviznih rezervi, odustajanje od ogranienja emisije zdravog domaeg novca vezivanjem prava emitovanja za visinu deviznih rezervi odustajanje od vezivanja vrednosti domaih valuta za dolar i evro. borba protiv ulaska u evropsku uniju za one koji jo nisu utamnieni i izlazak onih koji su na prevaru postali lanice tog najveeg dobrovoljnog koncentracionog logora na svetu.

11. neke od pojedinanih akcija i aktivnosti koje moete i sami preduzeti: radi inforimisanja domae i meunarodne javnosti i iznalaenja najboljih reenja za izlaz iz sadanje situacije cirkularnim e-mailovima i pismima ije primere smo dali u knjizi (ili drugima, po sopstvenom izboru) obratiti se: prijateljima, rodbini i uticajnim poznacima, domaim, stranim i meunarodnim internet portalima i forumima, domaim, stranim i meunarodnim novinama, radio-televizijama i ostalim medijima, domaim, stranim i meunarodnim predsednicima drava i premijerima, domaim, stranim i meunarodnim vladama i skuptinama, domaim, stranim i meunarodnim ustavnim i vrhovnim sudovima, domaim, stranim i meunarodnim advokatskim komorama i pojedinim advokatima, domaim, stranim i meunarodnim tuilatvima, domaim, stranim i meunarodnim vladinim i nevladinim organizacijama i udruenjima graana, domaim, stranim i meunarodnim institutima, univerzitetima i fakultetima, domaim, stranim i meunarodnim poznatim i slobodoumnim novinarima, politiarima, knjievnicima, prevodiocima, muziarima i ostalim umetnicima, domaim, stranim i meunarodnim studentskim i omladinskim organizacijama, ... (listu naravno moete dopuniti ili suziti po sopstvenoj volji) ukljuivanje u domae i meunarodne forume traenje smene urednika dravnih medija zbog upornog utanja o bankarskim prevarama iniciranje formiranja domaih, meunarodnih i svetskih vladinih i nevladinih institucija i organizacija koji bi se bavili otkrivanjem i irenjem istine o bankarskim prevarama.

302

SPISAK UPOTREBLJENIH (I NEUPOTREBLJENIH) BANKARSKIH SKRAENICA

BCBS Basel Committee on Banking Supervision (Bazelski komitet za superviziju banaka) BDP Bruto domai proizvod (Gross domestic product - GDP) BIS Bank for International Settlements (Banka za meunarodna poravnanja) CEBS Committee of European Banking Supervisors (Komitet evropskih supervizora banaka) EBA European Banking Authority (Evropski regulatorni organ za bankarstvo) ECB Evropska centralna banka (European Central Bank) EFSF European Financial Stability Facility (Evropski fond za finansijsku stabilnost) EFSM European Financial Stability Mechanism (Evropski mehanizam za finansijsku stabilnost) EIOPA European Insurance and Occupational Pensions Authority (Evropski regulatorni organ za osiguranje i penzije) EMU Evropska monetarna unija (European Monetary Union) EONIA Euro OverNight Index Average (Evropski prekononi proseni indeks) ESAs European Supervisory Authorities (Institucije evropskih supervizora) ESM European Stability Mechanism (Evropski stabilizacioni mehanizam) ESMA European Securities and Markets Authority (Evropski regulatorni organ za trita i HOV) ESRB European Systemic Risk Board (Evropski odbor za sistemski rizik) ETUI European Trade Union Institute (Evropski sindikalni institut) EU Evropska unija (European Union) EURIBOR Euro Interbank Offered Rate (Evropska meubankarska stopa) FED Sistem federalnih rezervi (Federal Reserve System) GIPS Grka, Irska, Portugal, panija LTROs Longer-term refinancing operations (Dugorone operacije refinansiranja) MMF Meunarodni monetarni fond (International Monetary Fund) IMF International Monetary Fund MOR Meunarodna organizacija rada (International Labour Organization - ILO) SAD Sjedinjene amerike drave USA United States of America (Sjedinjene amerike drave) SGP Stability and Growth Pact (Pakt za stabilnost i rast) US - United States dollar (Ameriki dolar)

KORISNI DOKUMENTARNI FILMOVI

The Money Masters- Gospodari Novca srpski prevod http://www.youtube.com/watch?v=rRvlwQq2rlg
vimeo.com/32836061 www.youtube.com/watch?v=rRvlwQq2rlg vimeo.com/33187455

Novac kao dug- Paul Grignon http://infocentar.tv/# http://www.youtube.com/playlist?list=PL94115BC95FAF5BC1 Novac, Bankarstvo i Federalne Rezerve (Money, Banking And The Federal Reserve) http://vimeo.com/29711658

303

http://www.youtube.com/playlist?list=PL9E7D37E3060AD4DD Pad Republike (kompletan film)Fall of the Republic http://www.youtube.com/watch?v=HCK4kMf40oo http://www.dejanlucic.net/sr/Pad_republike_srpski_prevod_01.html http://us.youtube.video4me.net/user/bebamur2/play/HCK4kMf40oo/Fall_of_the_Repu blic_-_Pad_Republike_(kompletan_film) Thrive (Napredak) http://dokumentarnifilmovi.net/extra/thrive-what-on-earth-will-it-take/ http://www.youtube.com/watch?v=QN_7FWTFTak TheMoneyMasters.com Tajna iz Oza http://en.wikipedia.org/wiki/The_Money_Masters http://www.youtube.com/playlist?list=PL08FF14C25F0801E4 Kapitalistika zavera - Edward Griffin (1973) 47 min. http://infocentar.tv/# http://www.youtube.com/watch?v=eOtBhrK9zzU Bill Gates priznaje korienje vakcina u svrhu depopulacije http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=FGIi0nljW_A Bivi ef FBI-a Ted Gunderson o Chemtrailsima http://www.youtube.com/watch?v=gR6KVYJ73AU