Neboja Momirovi, eljko Dolijanovi, Oljaa Jasmina 1. Razlike izmeu ornice i oranice.

Oranice i bate su kategorija korienja obradivog zemljita, a odnosi se na povrine koje slue za ratasku i povrtarsku proizvodnju. Ornica je povrinski, najplodniji deo humusno-akumulativnog sloja zemljita koji je podvrgnut permanentnoj obradi i u kojem se odvijaju intenzivni bioloki procesi. 2. Znaaj obrade zemljita ogleda se u tome to omoguava stvaranje povoljnih uslova za rast i razvoj biljaka, u suzbijanju korova, insekata - prouzrokovaa bolesti i brojnih tetoina. Obraivanjem zemljita zaoravaju se etveni ostaci, unose organska i mineralna ubriva, ime se poveava plodnost orninog sloja i pruaju povoljni uslovi za razvoj korenovog sistema. Zemljite se rahli-rastresa, usitnjava-mrvi i na taj nain postie idealan odnos vode i vazduha, to pogoduje mikrobiolokim procesima i mineralizaciji hraniva. 3. Zadaci obraivanja zemljita su stvaranje povoljnog fiziko-mehanikog stanja orninog sloja putem njegovog rahljenja, ime se reguliu vodni, vazduni i toplotni reim zemljita. Obraivanjem se unitava prethodni biljni pokriva i korovi, ime se zemljite oslobaa za naredni usev. Zaoravaju se etveni biljni ostaci preduseva, organska i mineralna ubriva. U hemijsko-biolokom pogledu dolazi do stvaranja veih koliina biljnih hraniva. Obrada posredno preko zemljita utie na prinos gajenih useva. Obradom se zemljite prevre, drobi, sitni i mea u odreenom stepenu. 4. Naini obrade zemljita: Obrada se moe podeliti na osnovnu i dopunsku. Nain obrade znai obradu zemljita odreenim oruem, npr: plug je orue, a nain obrade plugom naziva se oranje, ili tanjiraa je orue, a nain obrade je tanjiranje. Naini osnovne obrade su: oranje sa i bez prevrtanja orninog sloja i posebni naini obrade: obrada izel plugom, obrada kultivatorima, zatitna obrada, redukovana obrada, duboka meliorativna obrada, drugi specijalni naini obrade. Naini dopunske obrade su: brananje, ravnanje, kultiviranje, tanjiranje, drljanje, valjanje. 5. Delovi pluga su: Glavni delovi-Raonik (see plasticu u horizontalnom pravcu, izdie je i delimino mrvi); Pluna daska (ima zadatak da izdie plasticu, prevrne, pomeri u stranu i u nekoliko izmea); Crtalo (postavljeno je ispred plunog tela i slii za odsecanje plastice po vertikali); Plaz (prima pritisak koji nastaje usled odbacivanja plastice i obezbeuje stabilan hod pluga). Pomoni delovi - Kozlac (nosi na sebi raonik, plnu dasku i plaz); Pretplunik (pluno telo u minijaturi; upotrebljava se na zakorovljenom zemljitu i pri razoravanju ledina). 6. Naini oranja: a) Ravno oranje - kod koga se zemljite pri kretanju pluga bilo u jednom ili drugom smeru, uvek prevre na istu stranu. Za ovu svrhu koriste se raonini plugovi obrtai koji imaju parna pluna tela, odbacujui plasticu jedno u levo, a drugo u desnu stranu. Nakon prohoda pluga u jednom smeru, agregat se okrene na uvratini, a osovina pluga zarotira i na taj nain promeni pluno telo, tako da se umesto u desnu stranu, okretanjem plastice u levu stranu prilikom kretanja u suprotnom smeru, plasticu slae na istu stranu.

b) Oranje na zagon - kod ovog naina oranja koriste se raonini plugovi ravnjaci koji plasticu prevru uvek udesno. Podrazumeva dve razliite tehnike oranja: - oranje na slog (naor) - dobija se slaganjem zemljita iz dve poetne brazde, tako to se nakon prethodnog razoravanja, obraeno zemljite oranjem u suprotnom smeru naore. Poinje iz sredine i kontinuirano kree ka bonim stranama parcele, tako to na uvratinama (eonim stranama parcele) praznim hodom agregat prelazi na drugu stranu. - oranje na razor - razorom se naziva brazda dvostruke irine na sredini parcele, koja nastaje oranjem, kod koga se zemljite odbacuje ka bonim (podunim) stranama parcele. Zapoinje uvek sa desne strane parcele, a po zavretku brazde (progoda) agregat praznim hodom prelazi uvratinu i obradu nastavlja na drugoj strani parcele i vraajui se u suprotnom smeru ponovo plasticu odbacuje na desnu stranu. c) Figurno oranje- izvodi se kod parcela pravilnog kvadratnog ili krunog oblika (navodnjavanje mainama centar pivot) ili na enormno velikom parcelama nepravilnog oblika, kod kojih osaju neobraeni delovi (oplazine) pri emu to ne utie presudno na uspeh u poljoprivrednoj proizvodnji. d) Oranje na grebenove (humke)- se izvodi na tekim, hidromorfnim zemljitima gde dolazi do estih pojava prevlaivanja povrine zemljita (ridge tillage) ali i u monsunskim predelima gde se u vadama akumulira neophodna vlaga za suni period. e) Oranje na ureenim (sistematizovanim) terenima u ravnici (baule) i na nagibu (terase) f) Oranje na nagnutim terenima po izohipsama ili tzv. konturna obrada sa ciljem eliminisanja negativnog efekta erozije zemljita. 7. Odreivanje irine zagona: irina zagona zavisi od: oblika parcele i konfiguracije terena (duina-irina), veliine radnog zahvata orua za osnovnu obradu zemljita, veliine agregata (traktor sa plugom ili oruem za osnovnu obradu) tj. njegovog radijusa okretanja na uvratinama.irina zagona mora biti pravilan umnoak irine radnog zahvata pluga/orua. Kod uobiajenih agregata obino je irina zagona 30-40 m. Primenjuje se na malim parcelama, ili se velike parcele se dele na zagone kako bi se umanjili prazni hodovi i ekonomino troili energija, ljudski i mainski rad, ali i kako bi se smanjio broj razora i slogova na velikim parcelama na polovinu 8. Prednosti ravnog oranja: Ravno oranje je najkvalitetniji nain oranja u pogledu uravnjenosti povrine zemljita, ujednaenosti dubine, veliine uvratina i stepena sabijenosti zbog lakeg manevrisanja prilikom okretanja (manje gaenje uvratina). Ovo je najekonominiji nain oranja zbog velike utede ljudskog i mainskog rada, manjeg utroka goriva, jer nema praznih hodova na uvratinama, kao kod oranja na zagon. Plugovi obrtai se agregatiraju na traktore velike snage i esto imamo mogunost automatizacije oranja. Ostvaruju se i vee radne brzine, pa se kvalitetno oranje obavlja i u irem intervalu fizike zrelosti zemljita za obradu. 9. Fizika zrelost zemljita za obradu: Stanje vlanosti zemljita koje omoguuje kvalitetnu obradu jeste interval vlanosti iznad granice plastinosti, a ispod granice lepljivosti (Attebergove konstante). Omoguuje utedu energije, ljudskog i mainskog rada, kako u osnovnoj, tako i u dounskoj obradi koja se izvodi kasnije. Ako je zemljite suvo, plastica se kida i odvaljuju se krupne grudve i nepravilni komadi i poveava vuni otpor. Ako je zemljite vlano, plastica se kaia i poveava proklizavanje. Agregati vee

snage poveanjem brzine kretanja smanjuju zavisnost od intervala vlanosti u okviru fizie zrelosti zemljita za obradu. 10. Sistem zasnivanja ornice: Oblagoroavanje ili antropogenizacija, podrazumeva zasnivanje orninog sloja i prilagoavanje autohtonih karakterisitika odreenih tipoova zemljita potrebama savremene poljoprivredne proizvodnje. Mada je najvei deo povrina zemljita gde to ima racionalno oravdanje ve preiveden kulturi treba znati da sistem podrazumeva raliite agrotehnike mere u prvom redu duboku meliorativnu obradu, unoenje velike koliine organske materije (humizacija), unoenje forfornih ubriva na rezervu (fosfatizacija), neutralizaciju zemljine kiselosti (kalcizacija), meliorisanje alklnih i zaslanjenih zemljita i druge mere. 11. Melioracijski i drugi specijalni sistemi obrade zemljita: U sklopu irih zahvata ureenja i sistematizacije poljprivrednog zemljita podrazumevaju se hidomeliorativni zahvati koje prate sloeni zahvati komasacije, arondacije, ureenja putne infrastrukture itd. Nakon kompletnog ili deliminog uklanjanja postojee vegetacije i ostataka panjeva, obavljaju se mere duboke obrade u cilju razbijanja nepropusnih slojeva (vibraciono razrivaka ili podrivaka orua), meanja zemljinih slojeva razliitog mehanikog sasatava (obrada morskog dna na polderima), ili prevrtanje zemljinih slojeva kod rigolovanja u cilju pripreme za podizanje viegodinjih zasada vonjaka i vinograda. 12. Sistemi obrade zemljita za prolene okopavinske useve: U ovom sistemu obrade zemljita, operacije obrade su: obrada strnita; letnje plitko oranje; jesenje duboko oranje; dopunska obrada zemljita, koja se sastoji od: predzimskog zatvaranja brazdi brananjem ili vlaenjem, ranoprolenog kultiviranja ili tanjiranja i predsetvene pripreme kombinovanim oruem (setvospremaem) ili drljanjem. U pojedinim sluajevima praktikuje se proleno (setveno) oranje: kanjenje u jesen ili do poetka zime, zemljita u brdskoplaninskom podruju podlona eroziji, intenzivni usevi koji zahtevaju prorahljeno zemljite (eerna repa, krompir), jako sabijanje zemljite tokom zime (peskovita zemljita nakon velikih snenih padavina). 13. Zadaci letnje obrade strnita: - ouvanje zemljine vlage - smanjenje zakorovljenosti - podvrgavanje etvenih ostataka mineralizaciji Zaoravanjem strnita preseca se kapilaritet i stvara izolacioni sloj koji je u stanju da sprei isparavanje vode iz zemljita, ali i dovoljno rastresit da primi padavine iz atmosfere. Zaoravanjem se rasuto korovsko seme po povrini, kao i ono iz dubljih slojeva, stavlja u povoljne uslove za klijanje. Uz dovoljno vlage semena korova se provociraju na nicanje, a potom narednim letnjim oranjem unitavaju. Zadrana vlaga podsticajna je i za rad mikroorganizama koji razlau etvene ostatke. 14. Sistemi obrade zemljita za ozime useve guste setve Uspeh ovog sistema obrade zavisi od vremena kada e se pristupiti obraivanju, a ovo opet zavisi od vremena ubiranja (etve, berbe) prethodnog useva. Upravo zbog navedenih

razloga postoje razliite varijante obrade za ozime useve sa veim ili manjem brojem operacija, ali se sve one mogu svesti na dve glavne: - setveno oranje (obino se izvodi na manju dubinu) Ako su predusevi za ozime strnine soja, u manjoj meri suncokret, onda dubina oranja ne prelazi 20 cm, dok je u sluaju kukuruza kao preduseva, zbog velike mase etvenih ostataka, dubina oranja 25, ak i 30 cm. Ako je eerna repa predusev gajenju ozimih strnina, onda se vrlo esto praktikuje redukovana obrada, jer je zemljite nakon vaenja repe u vrlo rastresitom (poluobraenom) stanju. - dopunska obrada do setve Uglavnom se svodi na drljanje, ree obradu kombinovanim oruima i uvek je praeno valjanjem nakon setve u sluaju nedovoljne zemljine vlanosti i loije predstvene pripreme zemljita. 15. Sistemi obrade zemljita za naknadne, postrne i meuuseve: Uspeh u prozvodnji naknadnih i postrnih useva zavisi od maksimalnog korienja raspoloivih resursa u prvom redu energije sunca. Ako je izvodljivo na dan etve prethodnog useva (ozima grahorica ili graak, ozimi jeam, ozima penica) treba zavriti sve operacije obrade zemljita i samu setvu. Najee se izvodi kombinovanim oruima, ili se vei broj orua agregatira u jedan ili svega par prohoda. Koristi se povoljno stanje vlanosti zemljita i potuje injenica da ono brzo gubi fiziku zrelost za obradu. Intenzitet obrade je smanjen, kao i dubina izvoenja pojedinih operacija. Za meuuseve (uljana repica, ogrtica, slaica, stoni kelj, grahorice) neophodno je dobro pripremiti setvenu posteljicu da primi relativno sitno seme i obezbedi dobar kontakt semena i zemljita u uslovima variranja zemljine vlanosti krajem leta i poetkom jeseni. 16. Vreme setve. U uslovima umereno kontinentalne klime u kojima se nalazi i naa zemlja, svi gajeni usevi po vremenu setve mogu se podeliti na: Glavni periodi: Sporedni period: - ozime (setva u jesen) -letnja setva (postrni i meusezonski usevi) - jare (setva u prolee) - fakultativne (setva u jesen i u prolee) 17. Jesenja setva - setva ozimih useva: Vreme setve ozimih useva treba tako prilagoditi, da oni koristei dovoljno vlage i toplote mogu dobro da se razviju, ovrsnu i pripreme (kaljenje) za prezimljavanje na otvorenom polju. Meutim, ni svi ozimi usevi nisu podjednako otporni na niske etemperature, zbog ega je optimalno vreme setve razliito. Rani ozimi usevi koji se seju tokom septembra su: ozima uljana repica, ozima grahorica, ozimi stoni graak, ozima ra i ovas. Svako oklevanje sa setvom dovodi usev u opasnost od izmrzavanja. Kasniju setvu imaju: ozima penica i ozimi jeam, koje treba posejati tokom oktobra meseca i eventualno sa zakanjenjem do desetog novembra. Svaka setva posle roka ogleda se u smanjenju prinosa. Poevi od poslednje dekade septembra i prve dekade oktobra se seju osetljivije sorte ozimog jema i u manjoj meri ozime penice sa manje naglaenim stepenom ozimosti, a kasnije do kraja oktobra, one sorte koje bolje podnose zimske mrazeve.

18. Prolena setva setva jarih useva: Jari usevi imaju razliite potrebe za toplotom, kao i razliitu otpornost na eventualnu pojavu kasnih prolenih mrazeva. Zbog navedenih razloga jari usevi dele se na dve grupe po vremenu setve: - rane prolene i - kasne prolene useve Vreme setve ranih prolenih useva je od sredine februara do poetka marta meseca. U ove useve spadaju: usevi gustve setve: jara strna ita, (penica, jeam, ovas, ra) lucerka, crvena detelina, okopavinski usevi: eerna i stona repa, suncokret, ali i vani porvtarski usevi: graak, crni luk i mrkva. Setva kasnih prolenih useva obavlja se uglavnom tokom aprila meseca. U ovu grupu useva spadaju ekonomski najznaajniji okopavinski usevi: kukuruz i soja, ali i pasulj, sirak, proso, konoplja, pamuk, duvan, te ekonomski najznaajniji povrtarski usevi: paradajz, paprika, krastavac, lubenica, dinja i veina toploljubivih vrsta povra. 19. Letnja setva postrni usevi: Setva ovih useva obavlja se posle etve strnina ili izmeu dve glavne sezone (prolee-jesen). Za ovu setvu obino se koriste usevi namenjeni stonoj ishrani (silaa), ljudskoj ishrani i neke povrtarske vrste (kukuruz, soja, pasulj, boranija, kukuruz eerac, kupus, karfiol, brokoli, cvekla, krastvci-kornioni). 20. Dubina setve zavisi od: krupnoe semena, osobina zemljita, vlanosti i raspodele vlage u zemljitu i od vremena setve. Krupnija semena seju se na veu dubinu iz sledeih razloga: imaju vie hraniva, veu energiju klijanja, i vee potrebe za vodom koja se nalazi na veoj dubini. Na zemljitima teeg mehanikog sastava seme se seje na manju dubinu zbog injenice da ova zemljita imaju dovoljno vlage ali nedostatak toplote i kiseonika za klijanje. Pored toga, zbijenija su te oteavaju probijanje klijanaca do same povrine. Na lakim, rastresitim zemljitima i u aridnoj klimi seje se dublje. U ovom sluaju, plia setva nosi rizike od nedostatka vlage, a i klijanci mogu lako promrznuti. U sluaju setve izvan optimalnog roka treba setvu ozimih useva izvesti na veu dubinu, kako bi se klijava zrna zatitila od izmrzavanja, a takoe i jarih useva, jer vlaga u povrinskom sloju dosta oscilira pod uticajem visokih temperatura. 21. Naini setve: Nainom setve treba omoguiti geometrijski najpravilniji raspored semena na odreenoj povrini i po dubini, kako bi se semenu tj. buduim biljkama stvorio neophodan vegetacioni prostor za rast i razvie. Razlikuju se dva osnovna naina setve: a) setva po celoj povrini (omana) b) vrstana setva (setva u redove) Runo se moe sejati po celoj povrini, pod motiku u redove, kuice, iza pluga u otvorene brazde. Koristi se na manjim povrinama u ratarstvu i povrtarstvu. Mainska vrstana setva omoguava precizan raspored semena i praktikuje se na velikim povrinama u ratarstvu. 22. Setva po celoj povrini (omana setva): Izvodi se obino na prethodno obraenoj i pripremljenoj povrini za setvu, mada moe i na neobraenoj, da bi se kasnije tanjiranjem ili plitkim oranjem unela i sa zemljitem izmeala semena. Posle setve neophodno je

seme pokriti slojem zemljita, obino drljanjem, brananjem ili vlaenjem. Ovaj nain moe se koristiti za setvu strnih ita, deteline, lucerke. Nedostaci omane setve su: obavlja se dvofazno (prvo setva a potom pokrivanje semena zemljitem); neravnomeran raspored po povrini i neujednaena dubina setve; zavisi od spoljnih uslova (vetar je ometa);deo semena se ne pokrije i pod uticajem niskih temperatura strada; potrebna je vea koliina semena za 20-30% od uobiajene mainske. 23. Vrstana setva: Na ovaj nain dobija se ravnomerno nicanje i ujednaen usev koji ravnomernije koristi hraniva i vodu, mnogo konkurentniji u odnosu na korove. Omoguava istovremeni prelazak biljaka iz jedne u drugu fazu porasta i razvia, uz ravnomerno stasavanje i sazrevanje. Varijante vrstane setve su: 1. Setva u uske redove (uskoredna setva) Varijante: a) unakrsna setva; b) u zbijene redove; c) u trake 2. Setva u iroke redove (irokoredna setva) Varijante: a)setva u neprekidne redove; b) setva u isprekidane redove; c) u kuice 24. Koliina semena za setvu direktno utie na visinu i kvalitet prinosa gajenih biljaka, omoguava dobijanje predviene gustine useva (broj biljaka po jedinici povrine). Koliina semena za setvu zavisi od brojnih inilaca kao to su: vrsta useva, sorte (hibrida) i specifinih zahteva u poledu optimalne veliine i oblika vegetacionog prostora, da li su sorte ozime ili jare, rane ili kasne, zatim klimatsko-zemljinih inilaca, odnosno u kojoj meri ovi faktori odsupaju od optimalnih vrednosti, a najvie od kvaliteta semena, odnosno njegove poljoprivredne vrednosti. Na koliinu semena utie u velikoj meri cilj odnosno namene proizvodnje (merkantilni usev, usev za silau, semenski usev), nain setve i nivo tehnike opremljenosti (mehanika, precizna ili pneumatska sejalica), opteg nivoa agrotehnike, vodnog reima (sa navodnjavanjem ili bez navodnjavanja) . 25. Podela ubriva: Po svom sastavu sva ubriva dele se na: organska, mineralna, organo-mineralna i mikrobioloka ubriva. Podela po njihovom agregatnom stanju: vrsta, tena i gasovita ubriva. Podela prema nameni: osnovna i dopunska. Podela prema rastvorljivosti i nainu delovanja: slaborastvorljiva (prave kiseline), rastvorljiva u citratima, vodorastvorljiva, sporodelujua i kotirana ubriva. 26. Mikro i makroelementi: Svi elementi koji se nalaze u biljkama mogu se svrstati u dve grupe: a) Neophodni biogeni elementi:(C,H,O,N,P,K,Ca,Mg,S,Fe,Mn,Cu,Zn,Mo,Co,B) b) Korisni elementi (Na,Cl,Si) Neophodni elementi su oni bez kojih biljka ne moe da proe svoj ivotni ciklus i u ijem nedostatku se na biljkama pojavljuju karakteristini simptomi deficita obezbeenosti. Korisni elementi su oni bez kojih biljke mogu da zavre svoj ivotni ciklus, ali koji mogu da deluju stimulativno na rastenje i razvie. Svi navedeni neophodni elementi ne nalaze se u biljkama u podjednakim koliinama pa se zato dele na: - makroelemente (C,H,O,N,P,K,Ca,Mg,S,Fe); osnovni N,P,K, sekundarni Ca,Mg

- mikroelemente (B,Mn,Cu,Zn,Mo,Co) 27. Osnovno ubrenje deluje na odravanje i unapreenje plodnosti zemljita. Osnovnim ubrenjem popravljaju se struktura, fizike i vodne osobine zemljita unoenjem ubriva organskog porekla (stajnjak, kompost, zelenino ubrivo) i mineralnog porekla (sirovi fosfsti, Tomasovo brano). Osnovna ubriva moraju u zemljitu da pretrpe odreenu transformaciju kako bi dospela u hemijske oblike koji su direktno pristupani biljkama. Meliorativno ubrenje je posebni oblik osnovnog ubrenja, iji je glavni zadatak popravka nepovoljnih osobina i niske plodnosti zemljita. Prema materiji koja se primenjuje meliorativno ubrenje se deli na: humizaciju, kalcizaciju, gipsovanje, fosfatizaciju, kalizaciju, a sve je deo sloenog sistema oblagoroavanja, odnosno zasnivanja ornice. 28. Organska ubriva su: vrsti i teni stajnjak, visokohumifikovana peletirana ubriva ivotinjskog porekla, osoka, razliite vrste komposta od biljnih i ivotinjskig ostataka, od gradskog smea, produkata preiavanja otpadnih voda gradova i industrije, zelenina ubriva, sapropel i dr. 29. Stajnjak je sastavljen od vrstih i tenih izluevina-ekskremenata domaih ivotinja i prostirke. Pored slame za prostirku se mogu koristiti kukuruzovina, piljevina, lie, paprat, treset. Smatra se potpunim ubrivom jer sadri sve neophodne elemente znaajne za ishranu biljaka. Ima veliki znaaj u poveanju plodnosti zemljita i prinosa gajenih biljaka. Povoljno utie na fiziko-mehanike osobine zemljita. Sa njim se u zemljite unosi znaajna koliina organske materije i mikroorganizama. Najcenjenije vrste vrstog stajnjaka su konjski, oviji i ivinski. Hemijski sastav zgorelog stajnjaka: N (0,50%); P2O5 (0,25%); K2O (0,60%); organska materija 20% , kao i mikrojedinjenja: B,Mn,Co,Cu,Zn,Mo. 30. Kompost predstavlja vrsto organsko ubrivo nastalo fermentacijom meavine razliitih organskih otpadaka gazdinstva iz poljoprivrede, pre svega biljne proizvodnje, komunalnih otpadaka i industrijskih postrojenja. Za komposte je karakteristino da je kod njih proces humifikacije iao do kraja tako da je organska materija u njima trajni humus. Prema izvoru organske materije koje se mogu kompostirati, ova vrsta ubriva deli se na sledee grupe: kompost od stajnjaka, slame i kukuruzovine, treseta, otpadaka mesne industrije, drvne industrije, iz prerade voa i groa, komposti od gradskog smea. Koliina biljnih hraniva u kompostu zavisi od vrste otpadaka ali bi se proseno moglo uzeti da sadri: Azota 0,35%, Fosfora 0,20%, Kalijuma 0,25%, Kalcijuma 3,7% i organske mase do 75%. Lumbri humus (glistenjak) nastaje kompostiranjem sveeg stajnjaka radom kalifornijskih glista. Ima znaajnu ulogu u ostrukturivanju zemljita. 31. Zelenino ubrenje (sideracija): Pod zeleninim ubrenjem podrazumeva se postupak unoenja u zemljite svee (nadzemne i korenske) mase za te svrhe zasnovanih useva. Od useva za zelenino ubrenje ne trai se rod nego imaju namenu da se koriste iskljuivo u svrhu ubrenja zemljita. Hranljivi elementi koji se nalaze u ovom ubrivu nisu direktno dostupni biljkama, ve je neophodno izvesno vreme da se organska materija

razloi tj. mineralizuje pod uticajem mikroorganizama. Sideracijom se poveava sadraj organske materije u zemljitu, poboljavaju se fizike osobine zemljita, poveava fond aktivne materije, jednom reju poveava se plodnost zemljita. Za ove namene se prvenstveno koriste biljke iz familije Fabaceae, koje imaju sposobnost azotofiksacije, zahvaljujui simbiotskom odnosu bakterija iz roda Rhisobium sp. Bakterije u kvricama na korenu prevode atmosferski azot u nitratnu, lako dostupnu formu azota (grahorice, stoni graak, esparzeta i dr) Biljke iz familije Brassicaceae osim obogaivanja zemljita imaju i alelopatski uticaj i fitosanitarnu ulogu: uljana repica, ogrtica, slaica. 32. Dopunsko ubrenje ima zadatak da gajene biljke, u pojedinim njihovim fazama porasta i razvia, obezbedi dovoljnom koliinom hraniva u lako pristupanom obliku. Dopunska ubriva se prema agregatnom stanju dele na: tena, vrsta i gasovita, a prema sadraju hraniva na prosta (pojedinana) i sloena. Pojedinana ubriva u svom sastavu sadre jedan hranljivi element a sloena dva, tri ili vie biogenih elemenata. Za dopunsko ubrenje koriste se uglavnom mineralna ubriva. 33. Mineralna ubriva sastavljena su iskljuivo od mineralnih materija i sadre hranljive elemente u neorganskom obliku, razliite rasvorljivosti i nejednake pristupanosti biljkama.Prema broju hranljivih elemenata dele se na: 1. Makroubriva koja mogu biti: a) prosta (pojedinana)- N,P,K b) sloena: - dvojna (sadre dva hranljiva elementa) - trojna (sadre sva tri hranljiva elementa) c) meana (nastaju fizikim sjedinjavanjem komponenti, najee prostih soli) d) kompleksna (nastaju hemijskom reakcijom ili nekim drugim postupkom) 2. Mikroubriva- mogu biti sa jednim ili vie mikrohraniva (Fe,S,Mn,Cu,Zn,Mo) 34. Azot je vodei makroelement sa stanovita plodnosti zemljita i izrazito deluje na visinu prinosa gajenih biljaka. U zemljitu se nalazi u mineralnom obliku (amonijani i nitratni oblici azota) i organskom obliku (humati). Azot vezan u organskom obliku nije direktno pristupaan biljkama, ve procesom mineralizacije pod uticajem mikroorganizama prelazi u mineralne oblike azota dostupne biljkama. 35. Fosfor: Prisustvo fosfora u zemljitu pozitivno utie na strukturu, nakupljanje humusa, rad mikroorganizama. Fosfor utie na skraenje vegetacionog perioda biljaka, pospeujui cvetanje, zametanje i dozrevanje plodova. Kod zrnenih skrobnih biljaka utie na vei sadraj aminokiselina, na vrstinu stabljike to spreava poleganje, kod uljanih biljaka na vei sadraj ulja, kod svih biljaka poveava otpornost prema spoljanjim uticajima. 36. Kalijum: Ovim elementom bogati su mladi, rastui delovi biljke, kao i biljni organi bogati ugljenim hidratima i skrobom. Kalijumova ubriva deluju na porast i poboljanje kvaliteta biljnih proizvoda. Kod eerne repe poveavaju sadraj eera, kod krompira i ita sadraj skroba, kod uljanih biljaka sadraj ulja, a kod povrtarskih useva na sadraj eera itd. Utiu na racionalno troenje vode od strane biljaka, kao i na otpornost biljaka prema izmrzavanju i bolestima, jer kalijum uestvuje u izgradnji velikog broja enzima.

37. Pojedinana azotna ubriva dele se na: - amonijana (azot u molekularnom NH3 ili katjonskom NH4+ obliku) - nitratna (azot u obliku NO3- anjona) - amonijano nitratna (azot u obliku NH4+ i NO3- jona) - amidna ubriva (azot u amidnom NH2 obliku) 38. Amonijana ubriva su: - Anhidrovani amonijak (bezvodni, gasoviti) predstavlja najkoncentrovanije azotno ubrivo sa 82,2% N ili 99,9% NH3. Ovo ubrivo je fizioloki kiselo. - Amonijana voda- dobija se rastvaranjem gasovitog amonijaka u vodi uz hlaenje. Najee su to vodeni rastvori sa 16,5%; 20,5% i 24,5% azota. ubrivo je fizioloki kisele reakcije. - Amonijakati (20-38% N) sadre azot u amonijanom NH4 , nitratnom NO3 i amidnom obliku NH2 . Amonijakati se mogu predstaviti sl. formulama: - amonijakat na bazi NH4 NO3 - amonijakat na bazi CO(NH2)2 - amonijakat na bazi NH4 NO3 i CO(NH2)2 - Amonijum sulfat (NH4)2SO4 - ubrivo je fizioloki kisele reakcije. Moe se upotrebiti za ishranu svih useva, kako predsetveno tako i u prihranjivanju. - Amonijum hlorid (NH4Cl) Najkiselije azotno ubrivo 39. Nitratna ubriva - ilska alitra (NaNO3) Karakterie se velikom rastvorljivou tako da se vrlo lako ispira u dublje slojeve. Kao fizioloki alkalno ubrivo preporuuje se na zemljitima kisele reakcije. - Norveka alitra Ca(NO3)2 Sadraj azota kree se od 13-15%. Kalcijum-nitrat je alkalno ubrivo. Kalcijum iz ovog ubriva poboljava strukturu zemljita. 40. Amonijano- nitratna ubriva - Amonijum-nitrat ( NH4 NO3) Predstavlja najrastvorljivije azotno ubrivo. Sadri 34,735% azota, od ega je jedna polovina u nitratnom, a druga u amonijanom obliku. NH 4 NO3 je kisela so zbog toga to biljke apsorbuju bre amonijak od nitratnog jona. Poejno je na karbonatnim zemljitima. - Kreni amonijum-nitrat (KAN) - NH4 NO3 + CaCO3. isti NH4 NO3 ima nepovoljne fizike osobine koje se mogu ukloniti sa CaCO 3. ubrivo je neutralne reakcije, sadraj azota u ubrivu menja se od 20-27% u zavisnosti od upotrebljene koliine krenjaka za neutralizaciju. Povoljno je za sva zemljita, posebno za kisela. Moe se upotrebiti za prihranjivanje svih useva. 41. Amidna ubriva - Kalcijum cijanamid- CaCN2 je so prakaste strukture, manje rastvorljivosti u vodi. Sadri 18-22% azota. ubrivo je alkalne reakcije. - Karbamid (UREA) CO(NH2)2 Visoko koncentrovano azotno ubrivo koje sadri 46% azota u amidnom obliku. Fizioloki je slabo kisele reakcije, poseduje veliku rastvorljivost u vodi. Zbog postepene transformacije azota nakon upotrebe ureje, iz

amidnog, prvo u amonijani, a potom u nitratni oblik, gubici azota ispiranjem su manji u odnosu na ostala ubriva. Urea se moe primanjivati u vrstom i tenim stanju, pri osnovnoj obradi, predsetveno i u prihranjivanju. 42. Prirodna fosforna ubriva - Kotano brano sadr 22-30% P2O5 - Sirovi fosfati (fosforit i apatit) -32-36% P2O5 43. Industrijska fosforna ubriva - Superfosfat-Ca(H2PO4)2 * 2CaSO4; (18-21% P2O5) Predstavlja alkalno ubrivo, rastvorljivo u vodi. Moe se primeniti u svako doba, ali najbolje rezultate daje ako se primenjuje pred setvu. Na ubrenje superfosfatom povoljno reaguju strna ita, eerna repa, mahunarke. 44. Koncentrovani superfosfati - Dvostruki superfosfat (38-53% P2O5). Ima slabo kiselu reakciju - Trostruki superfosfat (tripleks) Ca(H2PO4)2 * H2O. Sadri 40-50% P2O5 - Precipitat CaHPO4 * 2H2O. Sadri 20-35% P2O5. Neutralne je reakcije - Termofosfat (19-20% P2O5) - Tomasovo brano Ca4P2O3 (16-22% P2O5). Bazne je reakcije 45. Prirodne, sirove kalijumove soli -Kainit (KCl * MgSO4 * 3H2O). Sadri 10-15% K2O i oko 40% hlora. Pogodan je za primenu na lakim i peskovitim zemljitima, naroito za ubrenje livada i panjaka. Mana mu je niska koncentracija tj. treba ga 3-4 puta vie od koncentrovanih kalijumovih soli. - Karnalit (KCl * MgCl2 * 6H2O). Sadri 9-12% K2O. - Salvinit predstavlja meavinu KCl i NaCl. Sadri17-19% K2O i mnogo hlora. Slui kao sirovina za proizvodnju visoko koncentrovanih kalijumovih soli. - Tvrda so (MgSO4 * 7H2O). Sadri 16% K2O i dosta hlora. 46. Koncentrovane kalijumove soli - Kalijum-hlorid (KCl). Sadri 40-60% K2O. Ovo ubrivo nije pogodno za gajene biljke osetljive na hlor (krompir, duvan, hmelj, povre, voe). Fizioloki kiselo ubrivo. - Kalijum-sulfat (K2SO4). Pogodan za primenu u usevima koji su osetljivi na hlor. Iako je fizioloki kiselo ubrivo, na zemljite ne deluje tetno jer se reakcijom u zemljitu javlja nerastvorljivi CaSO4. Pogodan je za fertigaciju na alkalnim zemljitima. Takoe veoma poeljan u proizvodnji na jako humoznim zemljitima i u specifinim zasadima: borovnica, brusnica. - Kalijum-nitrat (KNO3). Sadri 46% K2O i 13% N-NO3. Upotrebljava se kao sirovina za meana vodorastvorljiva ubriva, za prihranjivanje u granulisanoj formi i za fertigaciju. Izuzetno doprinosi akumulaciji eera i skroba. - Kalijum-magnezijum sulfat (K2SO4 * 2MgSO4). Sadri 25-30% K2O, upotrebljava se na isti nain kao i kalijum-sulfat. - Biljni pepeo sadri 6-10% kalijuma, 3-5% fosfora i 30-35% krea. Najvei sadraj kalijuma ima pepeo stabljika suncokreta (40%), duvana (29%), heljde, pamuka, raene i

penine slame i drveta (10%). Pogodan je za ubrenje livada, panjaka, suncokreta, krompira, vonjaka, vinograda. 47. Meana ubriva proizvode se obinim mehanikim meanjem dva, tri ili vue pojedinanih ubriva, pri emu ne dolazi do hemijskih reakcija izmeu upotrebljenih komponenti (ubriva). Prema ukupnim koliinama aktivnih hraniva u 100 kg ubriva dele se na: obine koncentracije (do 25%); srednje koncentracije (25-30%) i koncentrovana (vie od 30%). Ostatak do 100 kg je neaktivna materija: pesak, krenjak, gips. Ustaljene koncentracije su: 4:11:9 ; 3:10:11 ; 8:8:8 ; 10:10:10. 48. Kompleksna ubriva su prava sloena ubriva koja se proizvode razliitim tehnolokim postupcima. Sirovine delimino ili potpuno hemijski reaguju, dajui ubrivo u kome su hranljive komponente, delimino ili potpuno meusobno hemijski povezane. Prava kompleksna ubriva su visoko koncentrovana sa sadrajem hranljive materije izmeu 40% i 60%, najmanje dva ili tri hranljiva elementa i daleko manjim sadrajem neaktivnih materija. Asortiman naih fabrika sastavljen je od sloenih dvojnih i trojnih kompleksnih ubriva, npr: NP (20:30:0 ; 20:12:0); NPK (15:15:15 ; 13:13:21 ; 8:4:24 ; 8:16:24). 49. Razlika izmeu koliine ubriva i koliine hraniva Koliine potrebnih ubriva zavise od: iznoenja pojedinih hraniva prinosom glavnih i sporednih proizvoda, obezbeenosti zemljita odreenim makro i mikro elementima, procenta usvajanja od strane useva i sadraja hraniva u ubrivu izraenom u procentima. Iz potrebne koliine hraniva za odreenu visinu prinosa, u datim uslovima, izraunava se potrebna koliina ubriva. 50. Vreme primene organskih i mineralnih ubriva Organska ubriva slue za osnovno ubrenje, najee u jesen i zahtevaju transformaciju u zemljitu, tokom nnajmanje est meseci do setve/sadnje narednog prolea okopavinskih useva. Mineralna ubriva koriste se za: - osnovno ubrenje pred osnovnu obradu zemljita (obino se unosi polovina fosforne i kalijumove komponente i 1/4 do 1/3 azotnih hraniva). - startno ubrenje u dopunskoj (predsetvenoj), obradi zemljita ili sa samom setvom/sadnjom (obino se unosi ostatak fosfornih i kalijumovih hraniva i 1/4 do 1/3 azota). - prihranjivanje, tokom obaveznih mera nege u vegetaciji (obino se unosi do 1/2 azotnih hraniva). Povrtarski usevi imaju drugaiju preraspodelu: - za osnovno i startno ubrenje se upotrebi do 1/3 potrebnih N,P,K,Ca,Mg hraniva a ostatak se primenjuje u prihranjivanju putem sistema za navodnjavanje (fertigacija). 51. Osnovni elementi plodoreda su: - plodosmena i - poljosmena, kao i - odmor zemljita

52. Plodosmena se definie kao naelo prema kome se jedan usev smenjuje nekim drugim, tj. naelo da se gajenje jednog useva prekida za jednu dve, ili vie godina, setvom i gajenjem nekog drugog, ili drugih useva na istom polju. Treba usvojiti takvu plodosmenu koja e omoguiti blagovremeno izvoenje obrade zemljita, ubrenje i setvu u optimalno vreme narednog useva u plodoredu. 53. Poljosmena se definise kao naelo prema kome se jedan usev iz godine u godinu uvek gaji na nekom drugom polju. Poljosmena je, u sutini, prostorno smenjivanje useva na plodorednim poljima. Smenjivanje useva po pojedinim poljima u toku jedne godine nosi naziv rotacija. Kada jedan gajeni usev obie sva plodoredna polja na koja je proizvodna povrina gazdinstva podeljena, zavrava se jedna rotacija i poinje druga. Prema tome, rotacija predstavlja vremenski period posle koga jedan usev ponovo dolazi na istu povrinu. 54. Odmor zemljita slui obnavljanju zemljine plodnosti. U poetku je zemljite preputano spontanoj korovskoj vegetaciji da u kraem ili duem vremenskom periodu (parlog, prelog, zaleaj) povrati izgubljenu plodnost. Kasnije je praktikovan crni ugar (ugarenja), tokom kojeg se u trajanju od godinu dana zemljite obraivalo i ubrilo i time vraala izgubljena plodnost. Danas se ugari nakon etve penice, a neposredno pred jesenje duboko oranje unosi se stajnjak sa istim ciljem. 55. Mesto strnih ita u plodoredu: Strna ita, kao usevi guste setve, spreavaju pojavu korova, a posle etve zemljite ostaje pod strnjikom, to prua mogunost suzbijanja nekih viegodinjih korova. U sluaju masovne zakorovljenosti divljim sirkom, na strnitu se mogu primeniti herbicidi na bazi glifosata za suzbijanje ovog korova iz rizoma. Strna ita treba sejati posle okopavinskih useva, jer dobro koriste produeno dejstvo duboke obrade i ubrenja. Ozimim strnim itima vie odgovaraju okopavine koje ranije naputaju obradivu povrinu, jer ostaje dovoljno vremena za obradu i setvu u optimalnom roku. Jara strna ita uspevaju dobro i posle kasnih okopavina. Dobri predusevi su i jednogodinje leguminoze (soja, graak, grahorica), ali ne i viegodinje leguminoze (lucerka, crvena detelina, esparzeta) jer isuuju zemljite, a korenov sistem ita je slabije usisne moi. Sama strna ita su veoma dobri predusevi za ratarske i povrtarske useve, kao i meuuseve, s obzirom da se njihova etva obavlja rano, krajem juna poetkom jula. U uslovima navodnjavanja to omoguuje i vrlo uspenu postrnu setvu i 2 etve tokom jedne vegetacione sezone 56. Mesto okopavina u plodoredu: Okopavinski usevi (kukuruz, suncokret, eerna repa, krompir, soja) zahtevaju intenzivnu agrotehniku koja podrazumeva duboku osnovnu i intenzivnu predsetvenu pripremu i jako ubrenje osnovnim organskim i mineralnim ubrivima. Iz navedenih razloga okopavine su dobri predusevi za veinu ratarskih useva koji koriste produeno dejstvo duboke obrade i ubrenja. Dobri predusevi za okopavine su strna ita, viegodinje i jednogodinje leguminoze Soju ne treba gajiti posle suncokreta zbog zajednikih bolesti.

Od povrtarskih useva, dobri predusevi krompiru su: krastavac, povre iz porodice leguminoza (Fabaceae), luk, a loim se smatraju paradajz i paprika zbog zajednikih bolesti i tetoina. Rani krompir dobar je predusev za kupusnjae koje se gaje kao meuusevi. 57. Znaaj i prednosti jednogodinjih leguminoza u plodoredu: Leguminozni predusevi ostavljaju rezerve azota u zemljitu, imaju dubokohodan korenov sistem, vee usisne moi. Na taj nain usvajaju tee pristupana hraniva i iznose ih iz podorninog sloja zemljita u ornini (ascedentno kretanje). Predusevi kraeg vegetacionog perioda s obzirom na vreme etve (berbe), pruaju vie mogunosti za sve agrotehnike mere do setve narednog useva, ime se obezbeuje potovanje optimalnog roka setve. Jednogodinje leguminoze (soja, pasulj, graak, grahorica, bob, lupina) su odlini predusevi za ozimu penicu, a dobri za okopavine i jara ita. Sa druge strane ita i okopavinski predusevi dobri su predusevi za viegodinje i jednogodinje leguminoze. 58. Prava plodoredna trojka Osnovne jedinice iz kojih je sastavljen plodored su: - pravi lan (plodoredna trojka) - krnji lan (plodoredna dvojka) Prava trojka sastavljena je iz tri useva, po jedan iz svake grupe (strna ita-okopavineleguminoze). Meutim, plodoredna trojka moe biti sastavljena od dva useva iz iste grupe i jednog iz preostale dve. U tom sluaju nosi naziv po dominantnim usevima u trojci: - itna trojka sastavljena iz dva strna ita i okopavine - okopavinska trojka sastavljena iz dve okopavine i jedne strnine - krmna trojka sastavljena iz dve samostabilne leguminoze i jedne okopavine Plodoredna dvojka naziva se krnjim lanom jer mu nedostaje jedan usev iz tri navedene grupe. 59. Samopodnoljivi usevi i kratkotrajna i viegodinja monokultura : Gajenje istog useva iz godine u godinu na istom polju naziva se monokultura. Stalnom monokulturom zemljite se jednostrano iskoriava, iscrpljuje, zakorovljava, nagomilavaju se patogene tetoine, a prinosi znaajno opadaju. Opadanje prinosa, kao posledica uzastopnog gajenja useva na istom polju naziva se'' malaksalost'' zemljita. Iz rezultata prouavanja uticaja dugogodinje monokulture, kod svih ispitivanih kultura dolo je do opadanja znaajog prinosa i sa trajanjem ogleda prinosi su bili sve nii. Uzroci pojave malaksalosti zemljita mogu biti: - nedostatak hraniva i mikroelemenata - fitosanitarni razlozi - toksina teorija - bakterijska teorija - alelopatija Samopodnoljivi usevi podnose ee vraanje na isto polje, pa ak i gajenje u monokulturi bez znaajnijeg smanjenja prinosa. Prema stepenu samopodnoljivosti ratarske kulture svrstane su u etiri grupe: 1. samopodnoljivost (ra, kukuruz, soja, bob, pirina, sirak) 2. umerena samopodnoljivost (krompir, pasulj, graak, lupina, grahorica)

3. manja samopodnoljivost (jeam, penica) 4. samonepodnoljivost (lan, suncokret, lucerka, crvena detelina, eerna repa, ovas, graak, uljana repica). ak i kod kukuruza dugogodinja monokultura dovodi do manjeg opadanja prinosa. Iz navedenog razloga a posebno zbog pojave kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera virgifera), koja napada samo kukuruz u monokulturi, treba ovaj usev gajiti u smeni sa drugim vrstama. eernu repu i suncokret ne treba vraati na istu povrinu 5-6 godina. Soju ne treba gajiti posle suncokreta zbog zajednikih bolesti. 60. Dvopoljni plodored: Najee praktikovan plodored u Srbiji jeste balkansko dvopolje u kome se naizmenino na istoj povrini smenjuju kukuruz i penica. To je plodored sa najmanjim brojem polja koji je u prednosti u odnosu na monokulturu, ali ima i neke nedostatke: setva hibrida kukuruza due vegetacije onemoguava blagovremeno izvoenje osnovne obrade, predsetvene pripreme i setve penice, posebno u sluaju nepovoljnih klimatskih uslova u septembru i oktobru mesecu. 61. Tropoljni plodored (evropski i ameriki): Evropski tropoljni plodored imamo kada soja prethodi penici, a ameriki kada soja prethodi kukuruzu. Evropski: (kukuruz - soja - penica) Ameriki: (kukuruz - penica - soja) Tamo gde se u svrhu odravanja zemljine plodnosti svake tree godine unosi stajnjak, uglavnom se praktikuje evropski tropoljni plodored. U nedostatku stajnjaka, na farmama koje se bave samo ratarskom proizvodnjom, glavnom usevu kukuruza obino prethodi soja (ameriki tropoljni plodored). Soja kao predstavnik vrste fam. Fabaceae, obogauje zemljite azotom, zahvaljujui simbioznim azotofiksatorima, koje ive na korenovom sistemu ove biljke. Deo azota koji gajena biljka ne iskoristi ostaje za naredni usev i nadomestak je redovnom unoenju stajnjaka.