SREDNJA TEHNIKA KOLA SOMBOR

SEMINARSKI RAD IZ FILOZOFIJE

TEMA: PLATON MIT O PEINI

PROFESOR: Milo Rastovi

UENICA: Maja Hodi

Sombor, Mart 2006.

PLATON

Razne podatke nam je tradicija ostavila o Platonu. Ali kad se ispitaju izbliza, najvei broj njih izgleda kao da je dobijen naknadno, iz Platonovih tekstova, pre nego iz same istorije.
1

UVOD

Platon (427-347. g.p.n.e.) je bio neposredni Sokratov uenik. Posle njegove smrti putovao je po tada poznatom svetu. Bio je kod pitagorejaca u Italiji, a posetio je i Egipat. Po povratku u Atinu, osnovao je prvu pravu filozofsku kolu Stare Grke koja se zvala Akademija. Napisao je puno dijaloga. Neki nose imena po uesnicima i slavnim sofistima kao "Fedon", "Protagora", "Gorgija", "Parmenid", "Teetet", a drugi po temi ili prilici u kojoj su odrani, kao "Drava", "Zakoni", "Sofist", "Gozba". Svaki dijalog posveen je jednom pitanju koje Sokrat (osim u dijalogu "Zakoni") raspravlja zastupajui Platonove stavove, koji opet sigurno nisu daleko od stavova njegovog uitelja, samog Sokrata. Platon je eleo da novim argumentima osnai Sokratov stav o jednom ispravnom etikom poretku i jednoj istini. U tu svrhu smislio je ontoloku podelu stvarnosti gde je vidljivoj stvarnosti dodao posebnu nevidljivu i duhovnu stvarnost - svet ideja.

SVET IDEJA MIT O PEINI

Izraz "teorija ideja" priblino odgovara naem izrazu "posmatranje oblika", mada ne doslovno, jer tu nije re o nekom vizuelnom posmatranju niti o nekim oblicima kao to bi mogli biti vetaki napravljeni oblici geometrijskih figura, umetnike forme (statue, slike, ili muzike kompozicije koje se sluaju pomou sluha), jezike i gramatike forme ili, najzad, prirodni oblici koji se mogu posmatrati ulima. ulna saznanja su u "teoriji ideja" iskljuena na svaki
2

nain, osim kao pomono sredstvo koje slui kao polazna taka za "dugo putovanje" onim putem koji je oznaen imenom "dijalektika" i koji na svom zavretku treba da ima uvid, tj. shvatanje i razumevanje onoga to je postavljeno kao predmet istraivanja i posmatranja. Platon smatra da su sve pojave u prirodi samo senke venih oblika ili ideja. Po njemu velika veina ljudi je zadovoljna u svom ivotu meu senkama. Misle da su senke sve to jest. Ne doivljavaju senke kao senke. Tako zaboravljaju besmrtnost vlastite due, a ive tek u treptereim odsjajima pravih stvari. (Gaarder, 1995.) Tek retki pojedinci pogledaju na otvor peine visoko gore, jo rei se pokuaju popeti, a posve retki su oni koji zaista iz peine (neznanja) izau. Ideje su za Platona nepromenljivi, objektivno postojei entiteti, u kojima su smeteni ispravni odgovori na pitanja o pojedinim predmetima miljenja. One su i modeli prema kojima su stvorene stvari i njihovim saznanjem saznaje se istovremeno i sutina stvari. Re "Ideja" smo do sada pisali velikim slovom da bi naglasili da za Platona ideje nisu samo pojmovi u razumu, ve neto to realno postoji, izvan razuma. Ovaj apstraktan odnos Ideja i stvari, Platon je pokuao da priblii i naoj mati kroz alegoriju poznatu kao Mit o peini. U njemu on opisuje ljude privezane u peini tako da uvek gledaju u njenu unutranjost. Iza njih je vatra, a neto ispred nje promiu razne stvari. Ljudi su u stanju da vide samo senke tih stvari na zidu ispred sebe i ne znaju za drugo. Meutim, ako se neko od njih oslobodi i izae iz peine video bi stvari u svetlu sunca, to bi potpuno promenilo njegovu sliku sveta. Senke na zidu vie za njega ne bi bile prave stvari. Za Platona, ova pria o izlasku iz peine govori o moguem usponu oveka od sveta ulima opaljivih stvari do Sveta Ideja. Ideje se ne mogu saznati ulima, poto su nevidljive, nego su shvatljive samo umu. Da bi doli do neke ideje moramo podrobno pretresti sve argumente vezane za neko pitanje. Tek tako se, pomou dijalektike, moemo pribliiti ispravnom pojmu o nekoj stvari, ime istovremeno saznajemo njenu Ideju. Ono to nas najvie interesuje je da saznamo ta je pravda, vrlina, znanje, lepota i usmerimo vlastiti ivot. Da je takvo saznanje mogue, Platon dokazuje preko primera matematike, u kojoj imamo posla sa brojevima ili idealnim geometrijskim oblicima kojih nema u prirodi i ulnom iskustvu, a ipak su saznatljivi sa potpunom tanou. Osim toga, Platon smatra da kada otkrivamo svrhe koje otkrivaju sutinu nekog predmeta, odnosno, kada otkrivamo zato je dobro da taj predmet bude ba onakav jeste, mi koristimo iskljuivo um. Predmeti mogu biti dati preko iskustva, ali njihove svrhe su poznate samo umu. Rekonstruisati taj boiji plan koji povezuje stvari je zadatak filozofije, a stvari, koje su se ponegde pokvarile i ispale iz boanskog plana treba popraviti u skladu sa njim. Najvia Ideja koja odreuje taj plan je Ideja Dobra i ona obuhvata sve ostale ideje. Ispod nje su Ideje istine, znanja, lepote, pravde, vrline; ispod ovih su ideje matematikih oblika, a najnie Ideje su Ideje o materijalnim stvarima.
3

Mi moemo da saznajemo svet Ideja zato jer su sve ideje ve sadrane (uroene) u dui, iako ih ona nije odmah svesna. Meutim, potreban je napor miljenja da bi osvestile ideje koje su ve bile u nama. Po Platonu dok uimo polako se seamo ideja koje postoje u naoj dui. To je istovremeno i argument za besmrtnost due, jer ona sadri ideje koje nisu dobijene putem iskustva. Dua izvorno pripada svetu ideja i zbog toga je besmrtna. U kasnom dijalogu Timaj, Platon opisuje Boga kome svet ideja slui kao model da po njemu oblikuje svet. U Idejama se nalazi Platonov argument protiv relativizma sofista. Odbacujui taj relativizam, Platon je filozofiji dao oblik razlone rasprave u kojoj se maksimalno osvetljavaju sve strane nekog problema. Jedan primer takve rasprave je i dijalog "Drava".

LITERATURA:
1. 2. Platon Drava Internet pretraivai

SADRAJ
PLATON 1 UVOD 3 SVET IDEJA MIT O PEINI 3 GRAFIKI PRIKAZ 5 LITERATURA 6