Ajurveda I Um

www.vedskaakademija.
rs
- Ajurvedska psihologija -
www.vedskaakademija.rs Deo I.
Ajurvedska psihologija: Jogika medicina sistema um-telo
U poetnom delu e biti predstavljejn glavni koncept Ajurvedske psihologije odnosno ono to e uslediti kasnije u materijalima. Priu emo zapoeti sa biolokim principima: Vata (vazduh), Pitta (vatra) i Kapha (voda). Oni ine temelj za utvrivanje fizike i psihike konstitucije. Zatim sledi rasprava na temu tri kvaliteta (gune) Sattva, Rajas i Tamas - koji oblikuju mentalnu i duhovnu prirodu. Odeljak sadri dva praktina upitnika. Poglavlje gde e biti rei o konstituciji, zavrava upitnikom za odreivanje ajurvedskog tipa telesne grae, a poglavlje o gunama sa upitnikom za utvrivanje mentalne prirode. Svakako je poeljno popuniti ih, radi daljeg individualnog praenja celokupnog materijala. Zatim se obrauje priroda i funkcija uma kroz prizmu pet elemenata: zemlja, voda, vatra, vazduh i etar. Ovakav energetski pristup umu, sledi identian model na osnovu kojeg se odreuje telesna konstitucija - Vata, Pitta i Kapha. Ova poglavlja sadre vie praktinih vebi koje slue za proveru naina rada naeg uma. 1. Novo putovanje sveu Zapoinjemo veliku unutranju avanturu. Putovaemo razliitim dimenzijama nae svesti, individualne i kosmike, znane i nznane. Ipak, nije u pitanju samo puka mata ili spekulacija, niti emo napustiti planetu na kojoj boravimo. Posmatraemo um kroz jedan integralan pristup koji se, s jedne strane odnosi na fiziko telo, a sa druge na besmrtno Jastvo. Zaviriemo u sve aspekte sopstvene prirode i njihove uticaje na nae misli, oseaje, opaanje i svest. Na putovanju emo se koristiti mudrou velikih jogija i Riija sa Himalaja. Ova jogika mudrost nije samo puko tehniko umee, filozofska istina ili religijsko otkrovenje. Ona je sama ivotna mudrost, izvan svake predrasude i dogme. Zato je poeljno da i Vi uestvujete u tome. Moramo i sami postati posmatra i posmatrani. Da bi uistinu pronikli u um, neophodno je da zaponemo puteestvije u vlastito Bie. Moramo da istraimo ne samo na povrinski ego, kojeg ograniava vreme, ve i nae pravo Jastvo ija je refleksija sve to zapravo opaamo, bilo iznutra ili izvana. Otkriete sve snage prirode koje rade unutar vas, kao i injenicu da ste replika kosmosa, te da je vaa unutranja svest jednaka Boanskoj. Ajurveda Ajurveda je 5.000 godina stara vedska "nauka o ivotu", tradicionalni prirodni sistem isceljivanja Indije. To je medicinski ogranak jogijskog sistema indijskog podkontinenta koji obuhvata: Jogu, Vedantu, Tantru i Budizam. Danas Ajurveda ima vodeu ulogu kada je u pitanju sistem leenja uma i tela. Proirila se daleko izvan svojih tradicionalnih okvira te privlai panju irom sveta. Drevna Ajurveda, sa svojim sagledavanjem ivota i svesti, nije arhaina niti zastarela, ve krucijalna medicina budunosti. Razlog tome je njeno svojevrsno duhovno stanovite kada je re o naem poloaja u svemiru. Ajurveda posmatra fiziko telo kao kristalizaciju duboko ukorenjenih mentalnih tendencija koje prenosimo iz prethodnih ivota. To nam govori da je um odraz naeg tela i skladite impresija kojima pristupamo putem ula. Ajurveda prepoznaje nae istinsko Jastvo i besmrtnu prirodu izvan celine uma i tela, gde nadilazimo sve telesne i duevne potekoe. Ajurveda sagledava telo, um i duh kao celinu i koristi zasebne metode za svaki segment. Ajurveda ne posmatra oveka kao prost skup biohemijskih procesa. Ne posmatra um kao funkciju mozga. Ne posmatra pojedinca prevashodno kao proizvod drutvenih okolnosti, iako svaki pojedini faktor ima bitnu ulogu. Ajurveda posmatra ljudsku duu kao istu svest, povezanu sa sistemom um-telo koji je njen instrument manifestacije ali koji je ne ograniava. Telo je samo po sebi mentalni organizam, vozilo percepcije osmiljeno da podupre funkcije ula i olaka iskustvo putem uma. Svaki kvar telesne funkcije ima svoj koren u opaajnom procesu a nastake usled pogrene upotrebe ula. Previe, premalo ili pogrena upotreba ula rezultira u pogrenom delovanju koje konano izaziva bol. Da bismo razumeli kako nae telo funkcionie, moramo znati kako radi na um.
www.vedskaakademija.rs
Joga, Ajurveda i Tantra Ajurveda je isceliteljski ogranak jogijske nauke. Joga je duhovni aspekt Ajurvede, dok je Ajurveda terapeutski ogranak Joge. Joga je mnogo vie od asane ili vebovni aspekt joge koji je najprisutniji na Zapadu danas. Joga je u svom izvornom smislu nauka duhovnog razvoja u cilju samoostvarenja, otkria nae istinske prirode izvan vremena i prostora. Ovaj proces je potpomognut od strane uma i tela koji nisu bolesni. Kao medicinska terapija i tradicionalni deo Ajurvede, Joga se bavi leenjem telesnih i duevnih bolesti. Ajurveda koristi jogijske metode, kao to su joga poloaji i vebe disanja, za leenje fizikih bolesti. Ajurvedske metode tretmana za um ukljuuju jogijske prakse za duhovni rast, poput mantre i meditacije. Ajurvedski pogled na um proizlazi iz joga filozofije i njenog poimanja razliitih nivoa svesti. Psihologija Ajurvede i Joge je izvorno ista, a tek je u skorije vreme dolo do razilaenja. To je zato to ljudi, naroito na Zapadu, ukljuujui i joga uitelje, ne poznaju uvek vezu izmeu joge i ajurvede. Postoji nekoliko pristupa tzv. Joga psihologije danas u svetu. Neke od njih kombinuju joga poloaje s metodama psihoanalize. Neki kombinuju jogijske metode meditacije sa pristupom zapadne psihijatrije ili medicine. Drugi koriste jogijske metode direktno za izleenje uma ali bez pozivanja na Ajurvedu. Ti pristupi mogu biti korisni, ali rade bolje kada se kombinuju s Ajurvedom koja zagovara izvorni pristup jogikom leenju i nudi odgovarajui medicinski jezik za upotrebu Joge u potpunosti kao isceljujue nauke. Ajurveda i Joga se takoe povezane sa sistemom Tantre, koji prua razne tehnike za promenu prirode svesti. Meutim, prava Tantra je mnogo vie od trenutne popularne ideje kao sistema seksualne prakse koja odraava samo mali i uglavnom nii aspekt Tantre. Tantra je kompletan sistem ljudskog razvoja koji nam moe pomoi u poboljanju svih aspekata naeg ivota. Tantriki alati ukljuuju senzorske terapije bojama, draguljima, zvukovima i mantrama, uz koritenje razliitih boanstava. Boanstva, kao iva ili Boanska Majka, su arhetipovi koji mogu dovesti do promena u dubini svesti gde lini um ne moe da dosegne. Senzorne terapije menjaju ono to stavljamo u um, to menja negativna stanja bez potrebe za analizu. Ajurvedske metode za isceljivanje uma ukljuuju Tantru. Tantriko razumevanje suptilnih snaga uma i tela takoe je povezano sa Ajurvedom. Dublji jogijski pristupi takoe koriste takve vie tantrike metode. Medicina Um-Telo Ajurvedski lekari ne bi trebalo sebe da nazivaju psiholozima. Psihologija je deo njihove uobiajene prakse koja tretira i fizike i psihike bolesti. Prema Ajurvedi, fizike bolesti se naroito javljaju zbog spoljnjih faktora kao npr. pogrena dijeta ili izlaganje patogenima. Psihika oboljenja nastaju uglavnom preko unutranjih faktora, kao to je npr. zloupotreba ula i nagomilavanje negativnih emocija. Tome prethodi naa karma, rezultati naih prolih akcija iz prethodnih ivota. Meutim, i fizike i psihike bolesti su obino pomeane i retko da samo jedna vrsta bolesti postoji odvojeno od ove druge. Neke bolesti, kao to su akutne infekcije, gotovo sasvim imaju fizike uzroke te se mogu tretirati samo na fizikom nivou. Meutim, veina bolesti imaju psiholoke uzroke i sve trajne bolesti imaju psiholoke uinke. Fizika bolest remeti emocije i slabi ula, to moe dovesti do psihikih poremeaja. Psiholoka neravnotea izaziva fizike posledice. Uzrokuje poremeaje u ishrani, deforimitete srca i nerava, te iscrpljuje fiziko telo. U savremenom razvijenom svetu, nai problemi su uglavnom psiholoke prirode. Imamo odgovarajuu hranu, odeu i sklonite, to nas uva od veine fizikih bolesti. Ipak, iako veina nas nema veih fizikih problema, ispatamo usled psiholokih nemira. Nemiri podrazumevaju oseaj usamljenosti, oseaj da nismo voljeni ili potovani, ljutnju, stres ili anksioznost. To moe dovesti do slabljenja nae fizike energije i spreiti nas da radimo ono to zaista elimo da radimo. Sam nain naeg ivota seje klicu nesree. Imamo aktivnu i burnu kulturu u kojoj je malo mira i zadovoljstva. Poremetili smo organske korene ivota, a to je dobra hrana, voda i vazduh, te sretan porodini ivot. ivimo u vetakom svetu kojim dominiraju urbani pejsai i masovni mediji, u kojem nema dovoljno hrane za duu. Uvek elimo neto novo i retko smo zadovoljni onime to imamo. Idemo od jedno podraaja do drugog, retko se osvrui na procese naeg ivota koji uistinu nikuda ne vode. Nai ivoti su obrasci akumulacije u kojima nikada ne mirujemo niti smo mirni. Naa medicina je nalik brzoj popravci koja nam obezbeuje da nastavimo da ivimo nae pogrene stilove ivota, a retko tretira bihevioralne korene naih problema. Uzeemo tabletu nadajui se da e na problem otii, ignoriui da je to simptom naeg neuravnoteenog ivota, ignoriui svetlo upozorenja.
Ajurveda, s druge strane, nudi kljueve dobrog zdravlja - sklad s prirodom, jednostavnost i zadovoljstvo. Ui nas kako da ivimo u stanju ravnotee u kojem je ispunjenost stvar bitka, a ne postajanja. Ona nas povezuje s izvorima kreativnosti i sree u okviru nae vlastite svesti, tako da trajno nadiemo nae psiholoke probleme. Ajurveda nudi prava reenja za nae zdravstvene probleme, a to je povratak u jedinstvo sa svemirom i Boanskim u nama. To zahteva promene naina na koji ivimo, mislimo i opaamo. Nivoi ajurvedskog leenja Ajurveda razlikuje etiri primarna nivoa leenja: 1. 2. 3. 4. Leenje bolesti Prevenciju bolesti Poboljanjeivota Razvijanje svesti
Za veinu nas, leenje zapoinje nakon to se razbolimo. To je oblik leenja bolesti, odgovor na stanje koje se ve dogodilo. Usmereno je na neto to je ve razbijeno. Meutim, ako leku pristupamo samo kada leimo bolest, to je neuspeh jer nam bolest ve nanosi tetu. U ovoj kasnoj fazi, bie potrebne radikalne i invazivne metode, poput lekova ili operacija, koji mogu izazvati mnoge nuspojave. Vii nivo leenja je uklanjanje bolesti pre nego ona nastane, za ta su invazivne metode, kao to su lekovi ili operacije, retko potrebne. Da bismo doli do ove faze moramo uzeti u obzir uinke naeg naina ivota, okoline, rada i psihikog stanja. Moramo odstraniti pogrene faktore u naem svakodnevnom ivotu koji nas ine ranjivim na bolesti. U nekoj meri uvek smo bolesni, jer sam ivot je prolazan i nestabilan. Tu je uvek neka bolest koja nas napada, naroito u vreme sezonskih promena ili u procesu starenja. Svako stvorenje koje se rodilo na kraju mora umreti. Zdravlje je pitanje trajnog prilagoavanja, kao jedrenje brodom po moru. Nije ga mogue jednom za svagda postii a zatim pustiti, ve se stalno moramo brinuti. Trei nivoa leenja je terapija poboljanja ivota, koja ima za cilj da pobolja nau vitalnost i omogui nam dui ivot. Ne radi se samo o spreavanju bolesti, ve govori o tome kako da uveamo nau pozitivnu vitalnost. Meutim, Ajurveda stremi neemu to nadilazi samo domen stvaranja zdravlja, izbegavanja bolesti i produetka ivota. etvrti nivo Ajurvede je razvijanje svesti. To zahteva duhovni pristup ivotu, ukljuujui i meditaciju. Biti zdrav je vano, ali zdravlje nije samo sebi cilj. Nije dovoljno samo produiti sebi ivot i imati bolju energiju da bismo radili stvari koje elimo. Moramo uzeti u obzir na ta koristimo nau energiju i zato. Kvalitet nae svesti je plod svega to radimo. To je na krajnji izraz, sutina onoga to jesmo uistinu. Naa svesnost je jedino to moemo poneti sa sobom kad umiremo. Ona moe nastaviti da raste, uprkos tome to telo i um padaju te predstavlja najveu podrka u procesu starenja. Svrha fizike inkarnacije je pomo u razvoju vie svest. To ne samo da nas individualno uzdie, ve uzdie svet i ostatak oveanstva. Svi nai ljudski problemi nastaju zbog nedostatka prave svesti, to nije samo nedostatak informacija ve neuspeh u razumevanju naeg poloaja u svemiru. Zapravo, mi ni nemamo mesto u svemiru. Svemir poiva u nama. Ceo svemir je deo naeg vlastitog veeg bia. Sva ljudska bia su deo naeg vlastitog Jastva. Sva stvorenja su samo razliite forme nas samih. Oni su poput razliitih listova i granica stabla svesti. Prava svest je prepoznavanje jedinstva kroz koje nadilazimo lina ogranienja i razumemo Jastvo kao Sve. To je krajnji cilj Ajurvede, koja ima za cilj da nas oslobodi celokupne tuge i patnje. Prava svesnost je krajnji lek za sve psihike poremeaje. Ali, da bismo je razumeli prvo moramo zaviriti u um i njegove funkcije. Moramo zapoeti tamo gde smo. U tom smeru, nae putovanje se nastavlja.
2. Ajurvedski tipovi konstitucije: Bioloki principi Vata, Pitta i Kapha
Kada pogledamo razliite ljude u svetu oko nas, vidimo da postoje izvesne razlike. Standard ili prosena osoba je statistika apstrakcija, koja zapravo i ne postoji. Svako od nas je drugaiji po mnogoemu, i fiziki i psihiki. Svaka osoba poseduje jedinstveni sklop koji se razlikuje od bilo kog drugog neke druge osobe. Oblici i veliine, temperamenti i karakteri ljudi u mnogome variraju, to utie na njihovo zdravlje i sreu. Moramo razumeti nae vlastite prirode da bismo iskusili vlastitu sreu i blagostanje u ivotu. Slino tome, moramo razumeti prirodu drugih, koja je moda drugaija od nae, radi skladnije socijalne razmene. Hrana koja je dobra za jednu osobu ne mora biti dobra za drugu. Jedna osoba uiva u zainima, na primer, dok druga osoba slina njoj ne moe da ih podnese. Slino tome, psiholoki uslovi pogodni za jednu osobu nee odgovarati drugoj osobi. Takmienje moe potaknuti osobu na vee postignue, a neku drugu zastraiti i uzrokovati njen neuspeh. Bez razumevanja naeg jedinstvenog sklopa, neminovno postajemo rtva loeg zdravstvenog stanja i bolesti. Ni jedna standardizovana medicina ne moe adekvatno da tretira sve nae individualne razlike. Samo sistem koji moe da razlikuje nae razliite sklopove ima tu sposobnost. U jezgru svoje mudrosti, Ajurveda sadri takvu dobro razvijenu nauku o individualnim tipovima. Jedna od lepota Ajurvede je da nam tako jasno pomae da razumemo sve nae individualne varijacije, posebne sposobnosti i naine ponaanja. Meutim, ljudski sklopovni obrasci spadaju u opte kategorije i nisu nasumini. Iako postoje varijacije, one se pojavljuju u dobro definisanim grupama koje reprezentuju velike sile prirode. Tri glavna tipa postoje shodno trima biolokim sokovima koji ine korenu snagu naeg fizikog ivota. One se nazivaju Vata, Pitta i Kapha na sanskritu, i odgovaraju trima velikim elementima vazduha, vatre i vode koji funkcioniu u sistemu um-telo. Knjige o ajurvedi naglaavaju fizike aspekte ova tri tipa. Ovde emo staviti vie naglaska na njihove psiholoke aspekte. Za poetak, da vidimo ta su Vata, Pitta i Kapha i kako oni funkcioniu. Vata - Vazduh Bioloki princip vazduha se zove Vata, to doslovno znai "to duva", i odnosi se na vetar. Sadri sekundarni aspekt etra u vidu polja u kojem se kree. upljine u glavi, zglobovima i kostima su mesta u kojima prebiva. Vata upravlja pokretom i odgovorna je za obavljanje svih impulsa dobrovoljnih i prisilnih. Uglavnom se ispoljava kroz mozak i nervni sistem. U sklopu sistema za varenje, pokriva donji deo trbuha, posebno debelo crevo gde se akumuliraju gasovi (vazduh). ulo dodira i sluha, koji odgovaraju elementima vazduha i etra, su deo toga. Vata je sila koja usmerava i vodi druge sokove, jer ivot sam po sebi proizlazi iz vazduha. Vata omoguava agilnost, prilagodljivost i olakice pri kretnji. Njena snaga nas pokree i ini da se oseamo vitalni i nadahnuti. Vata upravlja osnovnom osetljivou i pokretljivou mentalnog polja. Energizuje sve mentalne funkcije, od ula do podsvesti. Omoguava da odgovorimo mentalno na vanjske i unutranje impulse. Njen poremeaj izaziva pre svega emocionalne poremeaje straha i teskobe, koji se javljaju kada osetimo da nam je ivotna snaga nekako ugroena ili u opasnosti. Pitta - Vatra Bioloki princip vatre se zove Pitta, to znai "ono to kuva." Vatra ne moe postojati direktno u telu, ali se odrava u vruim tenostima poput krvi i digestivnih fluida. Iz tog razloga, Pitta sadri sekundarni aspekt vode. Pitta sprovodi transformaciju u telu i umu kao probavu i asimilaciju na svim nivoama, od hrane do ideje. Prevladava u digestivnom sistemu, naroito u tankom crevu i jetri, gde operie vatra varenja. Takoe prebiva u krvi i u ulu vida koje odgovara elementu vatre. Pitta je odgovorna za svu toplinu i svetlost iz senzorne percepcije, sve do metabolizma elija. Psihiki, pitta upravlja rezonom, inteligencijom i razumevanjem - kapacitetom uma koji obasjava.To omoguuje umu da percipira, sudi i diskriminie. Njegov glavni emocionalni poremeaj je gnev koji je vatren, zagrejava i pomae nam da se odbranimo od spoljnjih napada. Kapha - Voda Bioloki princip vode se naziva Kapha, ili doslovno "ono to dri." Sadri sekundarni aspekt zemlje kao granicu u kojoj se odrava, kou i sluznicu.
Kapha upravlja formom, sadrajem i odgovorna je za teinu, koheziju i stabilnost. To je teni rastvor, unutranji okean, u kojem se druga dva principa kreu, i sainjava glavni sastojak tela. Omoguava pravilno podmazivanje i isputanje sekreta i amortizuje nerve, um i ula. Kapha prevladava u telesnim tkivima i u gornjem delu tela - trbuh, plua i glava gde se sluz nakuplja. Povezana je sa ulom ukusa i mirisa, koji korespondiraju vodi i zemlji. Kapha upravlja oseajima, emocijama, kao i kapacitetom uma da se uhvati za formu. Obezbeuje mentalnu stabilnost i mir, ali spreava rast i irenje. elja i privrenost su njegove glavne emocionalne neravnotee, kao i uvanje stvari u umu koje preoptereuju psihu. Oseaj Vate, Pitte i Kaphe Sledea veba prikazuje kako Vata, Pitta i Kapha funkcioniu kroz stanja prirode. Pribeleite ove karakteristike i probajte da ih opazite u promenljivim uslovima i klimi oko vas. VATA: Sedi negde napolju na mirno mesto, tokom hladnog, suvog, vedrog i vetrovitog dana, to je uobiajeno za jesen, kada lie krene da opada i javi se prvi mraz. Poeljno je pronai brdsko ili planinsko podruje odakle se prua pogled. Posmatrajte vau reakciju na okolinu i njene kvalitete. U poetku ete se oseati lagano, vedro, suvo i nezadrivo. Ostanete li na otvorenom, izloeni vetru neko vreme, na kraju ete se oseati neizgraeno, neutemeljeno, ranjivo i nezatieno. PITTA: Sednite napolju tokom vrueg, sparnog, delimino oblanog letnjeg dana. Opet primetite svoju reakciju na okruenje. U poetku e vam biti toplo, vlano, moda ugodno kao u opni. za kratko vreme, poee da vam bude prevrue ili sparno, i poeleete da uete u zatvoren prostor i da se rashladite. Postepeno ete postati razdraljivi ili ljuti. KAPHA: Sednite napolju, na bezbedno mesto po potrebi, kada je hladan kini dan, bez jakog vetra, po mogustvu u prolee, kada buja nova vegetacija. Obratite panju na svoje reakcije. Prvo ete osetiti sveinu i vlanost, mir i zadovoljstvo, i verovatno ete poeleti da odmorite ili spavate. Nakon nekog vremena ete poeti da se oseate mlitavo, teko i zamrlo, bez elje da se pokrenete. ula e vam postati zamuena ili teka. Tipovi grae Slede tipini fiziki i psiholoki profili za tri vrste. Ne moraju biti uzeti rigidno; bitno je koje karakteristike preovladavaju. VATA (vazduasti tipovi) Fizika svojstva Oni u kojima dominira Vata, bioloki princip vazduha, su vilji ili nii od proseka, tanke grae, a imaju potekoa da zadre teinu. Imaju isturene kosti (naglaen skelet), bez dovoljno razvijenih miia i istaknute vene. Koa im je suva i lako postaje gruba, napuknuta ili naborana. Njihov ten je tmuran ili mraan sa moguim varijantama smee ili crne boje. Njihove oi su obino male, suve i mogu podrhtavati ili trepereti. Skalp i kosa su im suvi, kosa im se lako rascvetava i lako dobijaju perut. Vazduni tipovi poseduju nepostojane i promenljive probavne moi. Njihov apetit moe biti velik u jednom trenutku, ali i mali ili potpuno slab u nekom drugom. Emocionalna uzrujanost, stres, ili neprijateljstvo brzo im stvara nervozu kod varenja. Imaju lagan san i pate od nesanice, koja moe prerasti u hroninu nesanicu. Jednom uznemireni, ne mogu ponovo da zaspe tako lako. Imaju nemirne snove i mogue none more. to se tie otpadnih materija, njihov urin je oskudan i retko se znoje. Stolica im je suva i oskudna po koliini. esto pate zbog zatvora, nadimanja i gasova. Najee pate zbog bolnih poremeaja, od uobiejene glavobolje do hroninih bolesti kao to su artritis. Hladnoa, vetar i suvoa su glavni spoljnji faktori koji ih ometaju. U svakom sluaju, ometaju ih bilo kakve krajnosti, ukljuujui i previe toplote ili sunevog svetla. Ne vole nita otro. Uglavnom im prija topao i vlaan ambijent i bogata i hranljiva dijeta. Brina i podravajua emocionalna atmosfera im je potrebna da bi se oseali mirno. Vata tipovi su fiziki aktivni i energini. Vole brzinu, kretanje i aerobne aktivnosti. Ipak, brzo se umaraju i nedostaje im dugorona snaga i izdrljivost. U mladosti su obino atletske grae, ali im ponestaje snage za jake vebe ili kontakt sportove. Lako ih hvata miini gr ili ukoenost. Nisu u potpunosti prisutni u svojim telima, te
mogu biti nespretni. Njihove kosti se ee lome nego u sluaju drugih tipova i skloni su ozledama. Psiholoke karakteristike Vata tipovi su brzi i okretni u svojim umovima, skloni su menjanju interesa i sklonosti. Priljivi su, informisani i intelektualni te su u stanju da sagledaju vie razliitih gledita. Meutim, mogu biti povrni u idejama i besciljno priati. Njihovi umovi se lako kolebaju i mogu lutati bez kontrole. Iako mogu imati znanje o mnogo razliitih stvari, nedostaje im dublje znanje o odreenoj temi. Obino su neodluni i nestabilni. Nedostaje im odlunosti, doslednosti i samopouzdanja i esto imaju lou sliku o sebi. Vata tipovi najvie pate od straha, to je njihova prva reakcija na neto novo ili udno. Vole da brinu, lako ih obuzme anksioznost i obino im nedostaje stabilnost. Odsutnog su uma i prilino nesreeni. Pamenje im je kratkorono ili haotino. Brzo se umore od pretraanog rada i prekomernih vebi i pretrauju u svemu to ine. Vazduni tipovi su dobri uitelji, kompjuterski programeri, izvrsno komuniciraju i dobri su udomenu masmedija. Dobri su mislioci, pisci i dobri organizatori. Dobri su muziari, ali preosetljivi na buku. Uglavnom su kreativni i veina umetnika spada pod ovaj tip. Mogu biti vrlo drutveni i vole da se meaju s ljudima svih vrsta. Ipak, kada je previsok elemenat vazduha, postaju usamljenici, preosetljivi na ljudski kontakt. To je zato to imaju previe toga za rei, a ne znaju kako to da ostvare, a ne zato to im je priroda usamljenika. Obino su buntovnici i ne vole biti ni voe ni sledbenici. Meutim, takoe su i najfleksibilniji, najprilagodljiviji i najskloniji promeni od sva tri tipa, onog trenutka kada znaju ta im je initi. PITTA (vatreni tipovi) Fizika svojstva Pitta tipovi su obino prosene visine i grae, dobro razvijenih miia. Koa im je masna i dobre je boje, ali sklona aknama, osipima i drugim upalnim stanjima. Slino tome, oi lako pocrvene ili se upale. Osetljivi su na sunevu svetlost i esto nose naoare. Kosa im je tanka i obino rano posede ili oelave. Vatreni tipovi obino imaju dobar apetit, jak ili prekomeran. Mogu jesti gotovo sve, a ne udebljati se (dok ne preu etrdesetu). Meutim, skloni su hiperacidnosti i garavici te mogu patiti od ira ili hipertenzije. Duina sna je umerena, ali se moe poremetiti, naroito usled emotivnih sukoba. Imaju prosenu koliinu snova, koji mogu biti ivopisni i dramatini, ak i nasilni. Telesna pranjenja - izmet, urin ili sluz - uglavnom su ute boje i obimni, zato jer ih boji njihov viak ui (pitta). Skloni su gubitku stolice ili prolivu. Lako se znoje a znoj i ostala pranjenja mogu da zaudaraju. Krv im je vrua, lako krvare i lako stiu modrice. Vatreni tipovi najee pate od groznice, infekcije, toksinih stanja krvi i upala. Netolerantni su na toplotu, sunce, vatru i hemikalije i radije vole hladovinu, vodu i rashlaenje. Pitta tipovi su konkurentni i lako pristupaju vebama ili sportu. Vole da pobeuju i mrze da gube, i uivaju u svakoj vrsti igre. Umereno su izdrljivi, ali se lako umore kad su izloeni suncu i vruini. Njihovi zglobovi imaju tendenciju da se olabave. Njihova energija i izdrljivost su umereni, ali lako sebe mogu da poguraju usled jake odlunosti koja ih moe dovesti do iscrpljenosti. Psiholoke karakteristike Pitta tipovi su inteligentni, perceptivni i diskriminativni. Imaju otre umove i vide svet na jasan i sistematian nain. Ipak, zbog svojih otrih ideja, umeju da budu tvrdoglavi, prosuivaki ili pravini. Skloni su ljutnji, to je njihova glavna reakcija na nove ili neoekivane dogaaje, te imaju tendenciju da budu agresivni i nadmeni. Imaju jaku volju i mogu biti impulsivni ili samovoljni. Dobre su voe, ali mogu biti fanatini ili neosetljivi. Rado se koriste energijom i silom te su skloni argumentisanju ili nasilju. Pitta tipovi su dobri naunici i obino se dobro razumeju u mehaniku i matematiku. Vole da barataju alatima, orujem ili hemijom. Imaju radoznale umove, dobri su istraivai i izumitelji. Mogu biti dobri psiholozi sa dubokim uvidima. Veina osoba iz domena vojske i policije su vatreni tipovi. Vole red i zakon i vide znaaj u kanjavanju. Veina advokata, sa svojim otrim umovima i vetinom za voenje debati su ovog tipa, kao i veina politiara. Pitta tipovi su dobri govornici ili propovednici i uverljivo izlau svoje parnice. Meutim, mogu imati nedostatak saoseanja i teko im je da sagledaju tua stanovita. Vie vole hijerarhiju i autoritet nad konsenzusom i demokratijom. Tvrdokorni rukovodilac koji iznenada dobije srani udar uglavnom spada u visoku Pitta
kategoriju. Ista odlunost ga dobro slui, ukoliko je usmeri na odgovarajui cilj. Kapha (vodeni tipovi) Fizika svojstva Kapha tipovi su obino nii od prosene visine i zdepaste grae, dobro razvijenih grudi. Ponekad su visoki ali uvek velikog raspona. Skloni su gojenju ili korpulenciji i zadravaju prekomernu teinu i vodu osim ako naporno ne rade kako bi to spreili. Koa im je debela sa tendencijom da bude vlana i masna. Oi su velike, bele i atraktivne, sa velikim trepavicama. Kosa im je buna, masna i gusta. Zubi su im veliki, beli i atraktivni. Kapha tipovi imaju nizak, ali stalan apetit, i usporen metabolizam. Konstantno jedu, ali ne puno i vie uivaju u hrani kojom su okrueni nego u prejedanju. Obino se mue da izgube na teini, ak i ako ne jedu mnogo. Vole slatkie te kasnije u ivotu mogu oboleti od dijabetesa. Lako ulaze u san zaspe, obino previe spavaju, i retko ostaju budni do kasno u no. Njihov urin, znoj i stolica su proseni. Puno se znoje ako se pregreju, ali postepeno. Akumuliraju i izbacuju velike koliine sluzi, naroito u jutarnjim satima. Kao vodeni tipovi, Kapha tipovi najvie pate od bolesti koje su posledica prekomerne teine ili vode. To ukljuuje gojaznost, poremeaji navale krvi (kongestija), nateene lezde, astmu, edeme i tumore (uglavnom benigne). Ispataju usled hladnoe, vlage i ustajalog vazduha. Vie vole toplotu, svetlo, suvou i vetar. Kapha tipovi vole da budu inertni ali poseduju snanu izdrljivost i, jednom aktivni, mogu da nastave i postignu puno toga. Vie postiu doslednou i upornou nego brzinom, vetinom ili lukavou. Fiziki uglavnom ispataju usled neaktivnosti i nediscipline. Psiholoke karakteristike Kapha tipovi su emocionalnipo temperamentu i pozitivni, puni su ljubavi, predani i lojalni. Maa im je to gaje puno elja, vezanosti i mogu biti posesivni i pohlepni. Romantini su, sentimentalni i lako zaplau. Gledano psihiki, sporije ue od drugih tipova, ali pamte ono to su nauili. potrebno je dosta ponavljanja da shvate stvari. Nisu kreativni ili dosetljivi, ali sprovode i ine ih korisnima. Bolji su u tome da stvari privedu kraju nego da zaponu. Vole da uoblie stvari i da stvore institucije i ustanove. Vodeni tipovi su tradicionalni ili konvencionalni u svom ponaanju i uverenju. Vole da pripadaju nekome/neemu, da budu biti deo grupe, i retko su buntovni. Dobri su sledbenici i vole rad u grupi. Zadovoljni su i prihvataju stvari kakve jesu. Stabilni su ali ponekad stagniraju. Ne vole da se menjaju i promene im teko padaju, ak i kada to poele. Prijateljski su, naroito s onima koje poznaju, i dre se svoje porodice. Takoe, imaju potekoa u odnosima sa strancima ili nepoznatima. Iako ne vole da povreuju druge, mogu biti neosetljivi na potrebe onih izvan njihove sfere. Ponekad se razbacuju svojom teinom naokolo i gue ili potiskuju druge. Kapha tipovi su obino dobri roditelji i hranitelji. ene su dobru majke i supruge, vole kuvanje, peenje i domainske poslove. Mukarci mogu biti glavni kuvari ili raditi u restoranima. S obzirom na svoja velika prsa, dobra plua i dobar glas, mogu biti dobri pevai. Vole da akumuliraju bogatstvo i vrsto se dre onoga to imaju. Nadmauju sve u pogledu nekretnina i dobri su bankari. Jednom motivisani, dosledni su i dobri radnici koji daju sve od sebe. Odreivanje konstitucije Kako da utvrdite vau jedinstvenu psihofiziku prirodu Svako od nas poseduje sva tri bioloka principa. Meutim, njihov odnos varira zavisno od pojedinca. Jedan princip e obino preovladavati i okarakterisati nau prirodu. Pojedinci mogu imati izraen jedan tip. To se zove ist Vata (ist vazduni), ist Pitta (ist vatreni) i ist Kapha (ist vodeni) tip. Meoviti tipovi nastaju kada se dva ili vie principa nau u jednakom odnosu. Postoje tri razliita dvodona tipa: Vata-Pitta (vazduh-vatra), Vata-Kapha (vazduh-voda) i Pitta Kapha (vatravoda). Takoe postoji i tip kod kojeg su sva tri principa uravnoteena, ili VPK tip, to ukupno daje sedam glavnih tipova. Vidite koje principe ete najvie obeleiti; oni uglavnom ukazuju na vau konstituciju (iako je korisno konsultovati ajurvedskog lekara da biste bili sasvim sigurni). Takoe zapamtite da ak i kada spadate jasno u
odreenu kategoriju, imaete svoje jedinstvene karakteristike. Ovi tipovi ine osnovu za mnogo sloenije tretmane i ne treba ih posmatrati kao stereotipe.
TABELA ZA ODREIVANJE KONSTITUCIJE:
VATA (VAZDUH)
VISINA: SKELET: TEINA: SJAJ KOE: TEKSTURA KOE: OI: KOSA: ZUBI: NOKTI: ZGLOBOVI: CIRKULACIJA: APETIT: E: ZNOJENJE: STOLICA: URINIRANJE: OSETLJIVOST: IMUNI SISTEM: BOLEST (TENDENCIJE) VRSTA BOLESTI: AKTIVNOST: IZDRLJIVOST: SAN: SNOVI: PAMENJE: GOVOR: TEMPERAMENT: POZITIVNE EMOCIJE: NEGATIVNE EMOCIJE: VERA: UKUPNO visoki ili jako niski mrav, koat mala, teko dobija na teini mraan, tmuran suva, gruba, tanka sitne, nervozne suva, tanka vijugasti, slabo oformljeni hrapavi, lomljivi kruti, lako pucaju slaba, promenljiva promenljiv, nervozan slaba, oskudna oskudno tvrda ili suva oskudno na hladnou, suvou, vetar slab, promenljiv bol nervoza visoka, nemirna slaba, lako se umara siromaan, poremeen uestali, nemirni brzo ali odsutno brz, uestao nervozan, promenljiv adaptibilnost strah promenljiva, nestalna Vata______________
PITTA (VATRA)
osrednja umeren, dobri miii umerena rumena, svetla topla, uljevita otre, sklone upalama tanka, masna umereni, desni krvare meki, ruiasti labavi dobra velik, prekomeran velika obilato ali kratkotrajno meka, rastresita obilato, ute boje na toplotu, sunce, vatru umeren, osetljiv na toplotu groznica, upale krv, jetra umerena umerena ali fokusirana promenljiv umereni, ivopisni otro, bistro otar, ree motivisan hrabrost gnev jaka, odluna Pitta_______________
KAPHA (VODA)
obino niski ali mogu biti visoki i krupni krupan, dobro graen velika, teko gubi na teini beo ili bled hladna, debela, vlana velike, bele gusta, masna, talasasta, sjajna veliki, dobro oformljeni meki, beli vrsti, krupni umerena umeren ali stalan umerena u poetku slabo ali obilno normalna umereno, bistro hladnou, vlagu visok zatvor, edem sluz, plua slaba, slabo kretanje jaka prekomeran neesti, romantini sporo ali postojano usporen, melodian zadovoljan, konzervativan ljubav vezanost postojana, teko se menja Kapha______________
Prana, Tejas i Ojas

Glavni Oblici Vate, Pitte i Kaphe Vata, Pitta i Kapha imaju suptilne duplikate na nivou vitalne energije. To su Prana, Tejas i Ojas, koje emo nazvati "tri vitalne esencije." Prana, Tejas i Ojas su glavni oblici Vate, Pitte i Kaphea. Oni kontroliu obine funkcije um-tela i odravaju nas zdravima i bez bolesti. Ukoliko se pravilno preorijentiu, takoe razvijaju vee evolucijske potencijale. Oni su pozitivne esencije tri bioloka principa koje potpomau dobro zdravlje. Dok uveavanje biolokih principa pokree bolesti, poveanje vitalnih esencija podstie dobro zdravlje (osim ukoliko se jedna od njih povea bez pravilnog razvoja ostalih). Te tri sile su klune za vitalnost, vedrinu i izdrljivost, neophodne kako bi se stvarno oseali zdravo, neustraivo i uvereno.
PRANA: prvobitn ivotna sila - suptilna energije vazduha kao glavna sila iza svih funkcija uma-tela. Odgovorna he za koordinaciju daha, ula i uma. Na unutranjem nivou, upravlja viim stanjima svesti. TEJAS: unutranji sjaj - suptilna energija vatre kroz koju varimo impresije i misli. Na unutranjem nivou, upravlja razvojem viih opaajnih kapaciteta. OJAS: prvobitna krepkost - suptilna energije vode kao naa vitalna energetska rezerva, esencija svarene hrane, impresija i misli. Na unutranjem nivou daje mirnou, a podrava i neguje sva via stanja svesti. Psiholoke funkcije tri vitalne esencije Prana na nivou uma je zaduena za pokret i reavanje ivotnih izazova. Tejas na nivou uma je zaduen za pravilno opaanje i dobru procenu. Ojas je na nivou uma zaduen za strpljenje i izdrljivost koji pruaju psiholoku stabilnost. Prana u naoj dubljoj svesti nas energizuje kroz proces reinkarnacije, dajui ivot svim aspektima nae prirode. Tejas u svesti uva akumulirani uvid nae volje i duhovne aspiracije. Ojas je u svesti materijalna mo iz koje dua kreira svoja raznolika tela. Svaki od ova tri faktora takoe ima svoj emocionalni uinak. Prana odrava emocionalni sklad, ravnoteu i kreativnost. Tejas daje hrabrost, neustraivost i snagu koja nam omoguuje da postigne izvanredne akcije. Ojas prua mir, spokoj i zadovoljstvo. Bez tih emocionalnih odravajuih sila, um ne moe postii nita znaajno. Kakko se Prana, Tejas i Ojas izgrauju Prana, Tejas i Ojas se izgrauju na dva naina. Na grubom planu, proizlaze iz esencije hranljivih materija koje unosimo u telo u vidu hrane, toplote i vazduha. Na suptilnom planu, hrane se impresijama koje primamo putem ula ula. Klju za funkcionisanje Prane, Tejasa i Ojasa je reproduktivna tenost, koja je u funkciji spremnika u fizikom telu. To je krajnji proizvod hrane koju unosimo koji uva nae najjae energije. Prana je kapacitet za stvaranje ivota, prisutan u reproduktivnoj tenosti. Ona kreira decu kroz seksualni in, ali se moe usmeriti ka unutra radi podmlaivanja tela i uma. Tejas je kapacitet reproduktivne tenosti koji podstie hrabrost i smelost. Na primer, podstie mujaka na borbu velike snage, u svrhu parenja. Iznutra, moe nam podstai snagu i odlunost za sve vane akcije. Ojas je mo reproduktivne tenosti koja pojaava izdrljivost, ne samo u seksualnom smislu, ve u svim vidovima kontinuiranog napora, fizikog i psihikog. Bez odgovarajue rezerve reproduktivne tenosti, nedostajae nam Prane, Tejasa i Ojasa, to moe negativno uticati i na fiziko i na psihiko zdravlje. Ajurveda naglaava potrebno ouvanje nae reproduktivne tenosti za odravanje ove tri vitalne esencije. Takoe nam pokazuje naine kako da razvijemo ove tri sile kada su manjkave. Na suptilnom planu, Ojas se hrani kroz ulni podraaj ukusa i mirisa. Tejas je sr toplote koju apsorbujemo, ne samo putem hrane, ve i kroz kou, kada apsorbujemo sunevu svetlost. Tejas je hrani preko vizualnog podsticaja. Prana je ivotna energija koju unosimo, ne samo kroz hranu ve i kroz tenosti i, naravno, putem disanja. Prana se prenosi tenostima u naem telu, putem krvi i plazme, koji slue kao prenosioci. Nae telesne tenosti su pobuene Pranom koju unosimo. Pranu takoe apsorbujemo putem ula sluha i dodira. Prana, Tejas i Ojas i neravnotea zdravlja Psiholoka neravnotea je usko povezana sa stanjem Prane, Tejasa i Ojasa. Prana je odgovorna za entuzijazam i izraavanje psihe, bez ega bismo patili od depresije i mentalne stagnacije. Tejas upravlja mentalnom probavom i apsorpcijom, bez ega bi nam nedostajala jasnoa i odlunost. Ojas prua psiholoku stabilnost i izdrljivost, bez kojih doivljavamo anksioznost i mentalni zamor. Bez ispravnih vitalnih energija, um ne moe ispravno da funkcionie. Ne moemo da izleimo um bez da poboljamo i uskladimo njegove energije. Prana, Tejas i Ojas e se na dalje tretirati kao pozadinski koncepti. Iako ne tako vani kao Vata, Pitta i Kapha, ipak ih ne bi smeli zanemarivati. Poveite ih ponovo natrag sa Vatom, Pittom i Kaphom kao njihovim pozitivnim obrascima, odnosno sa elementom vazduha, vatre i vode radi lakeg praenja.
10
3. Tri Gune: Kako uskladiti svoju svest
ivimo u arobnom svemiru ispunjenim velikim silama ivota i smrti, stvaranja i razaranja. Boanske moi se mogu nai posvuda kako bi nas dovele do veeg mira i razumevanja. Ali "ne-boanske" sile su takoe uvek prisutne, i one rade na tome da nas namame dole to dublje u zbunjenost i vezivanje. Istina i la, neznanje i prosvetljenje formiraju svetlo i tamu, osvetljenost i senku u svetu. U toj osnovnoj dualnosti kreacije, ne borimo se samo za opstanak, ve i za to da pronaemo smisao u naim ivotima. Moramo da nauimo da se kreemo kroz ove oprene struje, kako bismo ostvarili dobit od uzlazne duhovne snage i izbegli silaznu neduhovnu inerciju. Priroda sama je Boanska Majka u manifestaciji, a svemir je njena igra svesti. Ona obezbeuje ne samo materijalni rast i razvoj koji se kree prema spolja, ve takoe podrava na duhovni rast i razvoj, koji se kree ka unutra. Priroda poseduje kvalitativnu energiju kroz koju se moemo proiriti u mudrost ili skupiti u neznanje. Priroda funkcionie kroz svesne sile (duhove) koji mogu biti ili prosvetljujui ili zamraujui, lekoviti ili tetni. Veina tih sila nam je nepoznata, te ne znamo kako da ih koristimo. Odgajani na racionalni i nauni nain da budemo okrenuti ka spolja, nedostaje nam sposobnost da percipiramo suptilne sile skrivene u svetu oko nas. Meutim, svakom pravom isceljenju uma prethodi razumevanje tih snaga i poznavanje rada s njima kao da postoje, ne samo u svetu oko nas ve i u naoj psihi. Ajurveda nudi poseban jezik za razumevanje prvobitnih sila prirode i pokazuje nam kako da operiemo s njima na svim nivoima. Prema jogi i ajurvedi, Priroda se sastoji od tri primarna kvaliteta, koji ine glavne moi Kosmike Inteligencije koja odreuje na duhovni rast. One se nazivaju gune na sanskritu, to znai ono to vezuje, jer kada ih pogreno razumemo dre nas u ropstvu u odnosu na spoljanji svet. 1) Sattva - inteligencija, daje ravnoteu 2) Rajas - energija, uzrokuje neravnoteu 3) Tamas - supstanca, stvara inerciju Tri gune su najsuptilniji kvaliteti prirode na kojima poiva materija, ivot i um. To su energije kroz koje deluje ne samo na povrinski um, ve i nae dublje svesne funkcije. To su moi due koje dre karmu i elje koje nas pokreu iz ivota u ivot. Gune su svojstvene samoj Prirodi kao njen jezgrovit potencijal za raznolikosti. Svi objekti u svemiru sastoje se od razliitih kombinacija tri gune. Kosmika evolucija se sastoji od njihove meusobne interakcije i transformacije. Tri gune su meu glavnim temama Ajurvedske i stalno ih se dotiemo. Oni ine dublji nivo od tri bioloka principa i pomau nam da shvatimo nau mentalnu i duhovnu prirodu i njihovo funkcionisanje. SATTVA je kvalitet inteligencije, vrline i dobrote, i stvara harmoniju, ravnoteu i stabilnost. Ona je lagana (nije teka) i svetla po prirodi. Poseduje kretanje ka unutra i ka navie i potpomae buenje due. Sattva prua sreu i zadovoljstvo koje je po prirodi trajno. To je naelo jasnoe, irine i mira, snaga ljubavi koja ujedinjuje sve zajedno. RAJAS je kvalitet promene, aktivnosti, i turbulencije. Uvodi neravnoteu koja uznemirava postojeu ravnoteu. Rajas je motivisan u svom delovanju, uvek stremi cilju ili kraju koji mu daje snagu. Poseduje spoljanje kretanje i uzrokuje samotraeu akciju koja vodi do fragmentacije i dezintegracije. Dok, u kratkom roku, rajas podstie i prua zadovoljstvo, brzo rezultuje bol i patnju zahvaljujui svojoj neuravnoteenoj prirodi. To je sila strasti koja uzrokuje nevolju i sukobe. TAMAS je kvalitet tuposti, tame i inercije i teak je, i po svom dejstvu ometa i prekriva. Funkcionie kao sila gravitacije koja usporava stvari i dri ih u odreenim ogranienim oblicima. Poseduje kretanje na dole koje uzrokuje propadanje i dezintegraciju. Tamas donosi neznanje i zablude umu i podstie neosetljivost, spavanje i gubitak svesti. To je naelo materijalnosti ili nesvesti koji uzrokuju prekrivenost svesti.
11
KORESPODENCIJE TRIJU GUNA:
SATTVA
Boja Vreme Energija Svetovi Nivo Kosmosa Carstva Prirode Stanja svesti Bela istoa & harmonija Dan, vedro Neutralna ili uravnoteena nebo ili prostor podruje mira kauzalni ili idealni duhovna bia: bogovi, boginje i mudraci budno
RAJAS
Crvena akcija & strast Izlazak i zalazak Sunca sumrak, prelaz pozitivna, pokree stvari atmosfera podruje oluja suptilan ili astralan, ista forma ljudsko carstvo snovi
TAMAS
Crna mrak & iluzija No, tama negativna, usporeno kretanje zemlja podruje gravitacije i inercije grub ili fiziki mineralno, biljke & ivotinjsko carstvo dubok san
Sattva i um Um ili svest u celini, je prirodno podruje sattve. Svest sama po sebi se naziva Sattva na sanskritu. Osim ako um nije miran i bistar, nismo u stanju da vidimo nita ispravno. Sattva stvara jasnou, kroz koju spoznajemo istinu stvari, i daje svetlo, koncentraciju i predanost. Rajas i Tamas su faktori psihikog nesklada, uzrokujui nemir i zablude. Rezultiraju u krivoj mati i pogrenoj percepciji. Od rajasa potie lana ideja o vanjskom svetu kao realnom po sebi, to uzrokuje da traimo sreu izvan sebe i gubimo trag naeg unutranjeg mira. Rajas stvara elju, izoblienje, turbulenciju i emocionalna uznemirenja. Dominira u senzornom aspektu uma, jer se ula stalno kreu u potrazi za raznim objektima. Sve dok smo uronjeni u traganju za ulnim uivanjem, podleemo nestabilnosti rajasa. Od Tamasa dolazi neznanje koje prekriva nau istinsku prirodu i smanjuje nau mo percepcije. Kroz to nastaje ideja ega ili odvojenog jastva, ime oseamo sebe odvojeno i jedinstveno. Tamas prevladava u svesti poistoveenoj s fizikim telom, koje je tupo i ogranieno. Dokle god je na identitet i oseaj blagostanja prvenstveno fiziki, ostajemo u mranom carstvu Tamasa. Sattva je ravnotea Rajasa i Tamasa, kombinujujui energiju Rajasa sa stabilnou Tamasa. Poveanjem Sattve, osoba stie mir i harmoniju, i vraa se prvobitnoj Prirodi i istom Duhu u kojima je osloboenje. Meutim, vezanost za Ssattvu, kao to je pribegavanje vrlini, moe svezati um. Iz tog razloga moramo teiti razvoju iste Sattve, u njenom nevezujuoj formi, ili Sattvi koja se ne oslanja na sopstvene kvalitete. ista Sattva ne osuuje Rajas i Tamas, ali razume svoje mesto u kosmikoj harmoniji, koji su poput spoljanjih faktora ivota i tela ije je pravilno mesto odvojeno od nae istinske prirode. Kada ista Sattva prevladava u naoj svesti, moemo transcendirati vreme i prostor i otkriti nae veno Jastvo. Dua zadobija svoju osnovnu istou i sjedinjuje se s Bogom. Kada su van ravnotee, tri gune kreiraju proces kosmike evolucije kroz koji dua evoluira kroz carstva Prirode, kuajui roenje i smrt, sreu i tugu u razliitim telima. Kretanje triju guna je sinonim za kreaciju. Sattva kao stanje ravnotee je odgovorna za istinsko zdravlje i ozdravljenje. Zdravlje se odrava putem Sattvinog ivljenja, tj. ivota u harmoniji s prirodom i naom nutrinom, kultiviui istou, vedrinu i mir. Rajas i Tamas su faktori koji uzrokuju bolest. Rajas uzrokuje bol, uznemirenost i rasipanje energije. Tamas donosi stagnaciju, propadanje i smrt. Rajas i Tamas obino rade zajedno. Rajas donosi prenaglaavanje energije, to na kraju dovodi do iscrpljivanja, gde prevladava Tamas.
12
Na primer, previe zainjena hrana, alkohol i seksualno zadovoljenje su u poetku Rajastini ili stimuliui. Ovo na kraju dovodi do takvih Tamastinih stanja kao to su umor i energetski kolaps. Na psiholokom planu, previe rajasa, to je burna emocija, vodi u Tamas ili mentalnu tupost i depresiju. Mentalni tipovi prema gunama Imati Sattvu koja prevladava u naoj prirodi je klju zdravlja, kreativnosti i duhovnosti. Sattvini ljudi imaju skladnu i prilagodljivu prirodu koja najvie oslobaa od bolesti, fizike i psihike. Tee ka ravnotei i miru uma koji iskorenjuju psiholoki uzrok bolesti. Obzirni su prema drugima i brinu o sebi. ivot sagledavaju kao iskustvo uenja i trae dobro u svemu, ak i u bolesti, koju nastoje da razumeju, bez da je samo potiskuju. Rajastini ljudi imaju dobru energiju, ali izgaraju kroz pretraanu aktivnost. Njihovi umovi su obino usplahireni i retko smireni. Imaju snano miljenje i gledaju da vladaju nad drugima, esto ne birajui sredstva. Nestrpljivi su i nedosledni u reavanju svojih problema i ne ele da odvoje vreme ili da preuzmu odgovornost da se doterajuu red. Za svoje probleme okrivljuju druge, ukljuujui i svoje terapeute. Rajastini ljudi mogu postii svoje ciljeve i uglavnom kontroliu svojim ivotima. Meutim, ne poznaju svoju duhovnu svrhu, a u potrazi za sreom njima dominira ego. ivot im donosi okove, to im donosi velike patnje, naroito kad gube kontrolu. ak i kada ostvare svoje ciljeve, smatraju da su jo uvek nesretni. Tamastini tipovi imaju duboke psiholoke blokade. Njihova energija i emocije imaju tendenciju da stagniraju i da budu potisnuti, a pri tom ne znaju ta su stvarno njihovi problemi. Ne trae odgovarajue leenje i obino loe vode rauna o higijeni i loe se brinu o sebi. Prihvataju svoje stanje kao sudbinu i ne koriste prednost metoda koje mogu ublaiti njihove probleme. Doputaju drugim ljudima i negativnim uticajima da dominiraju njima i ne vole da budu odgovorni za svoje ivote. Ne ele da se bave svojim problemima, niti e dopustiti da drugi znaju o tome, to samo dodatno pogorava probleme. Mentalna konstitucija prema tri gune Gune pokazuju nae mentalno i duhovno stanje, kroz koje moemo meriti nau sklonost ka psiholokim problemima. Sledei test je dobar pokazatelj tih osobina i kako one deluju u naem ivotu i karakteru. Odgovori sa leve strane pokazuju Sattvu, u sredini Rajas, a desno Tamas. Ispunite ovaj obrazac paljivo i iskreno. Nakon to odgovorite na upitnik, naite osobu ko vas dobro poznaje, vau suprugu, supruga ili bliskog prijatelja, koji e takoe dati odgovore umesto vas. Uoite razliku izmeu onoga kako vi vidite sebe i kako vas drugi vide. Za veinu nas, nai odgovori uglavnom e pasti u sredinu Rajastinog podruja, to je glavno duhovno stanje u naoj aktivnoj i odlazeoj kulturi danas. Imaemo razne psihike probleme, ali se obino nosimo s njima. Sattvina priroda pokazae duhovno raspoloenje s nekolicinom psiholokih pitanja. Visoko Sattvina priroda je svakako retkost bilo kada i bilo gde i pokazuje sveca ili mudraca. Tamastina osoba nosi opasnost od ozbiljnijih psihikih problema, ali verovatno ni nee eleti da popuni ovaj upitnik ili ak da se uputa u celu ovu priu. Podruja unutar nas koja moemo da poboljamo, od Tamasa do Rajasa ili od Rajasa do Satve, pomoi e nam u naem smirivanju uma i duhovnom rastu. Treba da uinimo sve to je do nas kako bi nainili takve promene.
13
TABELA MENTALNE KONSTITUCIJE: DIJETA: DROGA, ALKOHOL, STIMULANSI: ULNO OPAANJE: POTREBA ZA SNOM: SEKSUALNA AKTIVNOST: KONTROLA ULA: GOVOR: ISTOA: RAD: GNEV: STRAH: ELJA: PONOS: DEPRESIJA: LJUBAV: NASILNO PONAANJE: VEZANOST ZA NOVAC: ZADOVOLJSTVO: OPRATANJE: KONCENTRACIJA: MEMORIJA: MO VOLJE: ISTINOLJUBIVOST: ISKRENOST: MIR UMA: KREATIVNOST: DUHOVNE STUDIJE: MANTRA, MOLITVA: MEDITACIJA: SLUBA Ukupno: Vegeterijanska Nikada Smireno, isto Mala Slaba Dobra Smiren i tih Visok nivo Nesebian Retko Retko Mala Umeren Nikada Univerzalna Nikada Mala Uobiajeno Lako oprata Dobra Dobra Jaka Uvek Uvek Uglavnom Visoka Dnevno Dnevno Dnevno Mnogo Neto mesa Povremeno Pomeano Umerena Umerena Umerena Uznemiravajui Umeren nivo Za line ciljeve Ponekad Ponekad Poneto Neto ega Ponekad Personalna Ponekad Donekle Delimino Sa tekoom Umerena Umerena Promenljiva Veinom vremena Veinom vremena Delimino Umerena Povremeno Povremeno Povremeno Delimino Rajas_________________ Teka mesna dijeta Uestalo Uznemireno Velika Velika Slaba Tup Nizak nivo Lenj esto esto Uestala Sujeta esto Manjak ljubavi esto Velika Nikada Zlopamtilo Siromana Siromana Slaba Retko Retko Retko Niska Nikada Nikada Nikada Nimalo Tamas________________
Satva_________________
Tri Gune i terapija Mnoge razliite vrste medicinskih terapija i leenja postoje za um. Da bi imali prave koristi od njih i da bi izbegli njihove mogue nuspojave, moramo shvatiti njihov pristup i kada su korisni. Ovde nam Ajurveda uveliko pomae pokazujui kako se lekovite terapije odnose na ova tri gune. To nam daje duboko razumevanje procesa ozdravljenja i njegovih moguih rezultata. Sattvine terapije deluju kroz Sattvine kvalitete ljubavi, mira i nenasilja. Rajastine terapije deluju kroz Rajastine kvalitete stimulacije, energizacije i razmatranja. Tamastine terapije deluju kroz Tamastine kvalitete umirenja, spavanja i uzemljenja. Ajurvedske terapije prvenstveno su Sattvine i koriste Rajastine i Tamastine modalitete samo u posebnim okolnostima. Sattvino ozdravljenje koristi Prirodu, ivotnu snagu i mo kosmikog uma, kroz takve metode leenja kao to je upotreba bilja, vegetarijanske ishrane, mantri i meditacije. Rajas moe povremeno biti koristan u procesu ozdravljenja. Rajas pomae za razbijanje Tamasa, dok Sattva, kao stanje harmonije, nema uvek tu mogunost. esto je potrebno da se pree iz Tamasa u Rajas u cilju povratka na Sattvu, poput potrebe da se stimulie ili okira osoba kako bi bila u stanju da osvesti svoj potisnuti bol. Tamas je retko koristan u procesu ozdravljenja, osim kada je potrebno umanjiti previsoki Rajas. Na primer, osobi u histeriji, koja predstavlja prekomerno stanje rajasa, moe biti neophodan jak sedativ putem biljaka ili lekova, to je Tamastina terapija. U tom sluaju je Sattva previe blaga do umiri rajas. Ajurvedska psihologija cilja na pokretanje uma od Tamasa ka Rajasu i konano ka Sattvi. To znai pomeranje od neznanja i fiziki orijentisanog ivota (Tamas), ka vitalnosti i samoizraavanju (Rajas), te konano do ivota koji je ispunjen mirom i prosvetljenjem (Sattva).
14
Tri faze mentalnog leenja 1) Razbijanje Tamasa / razvoj Rajasa pomeranje od mentalne tromosti ka samo-motivisanoj akciji. 2) Smirivanje Rajasa / razvoj Sattve pomeranje od samo-motivisane akcije ka nesebinom sluenju. 3) Upotpunjavanje Sattve pomeranje od nesebinog sluenja ka meditaciji. Naravno, vano je znati koje stanje je prikladno za osobu. Osoba u Tamastinom stanju zahteva vanjske aktivnosti kako bi razbila svoju inerciju; od njega i li nje jednostavno ne moemo traiti da mirno sede i meditiraju. U takvim trenucima su poeljne Rajastine (aktivne) metode jer Sattvine (pasivne) metode nee biti dovoljne. Osobi je potrebna komunikacija i rad s drugim ljudima. Osoba u Rajastinom stanju, meutim, zahteva smanjenje aktivnosti i pounutrenje svesti (razvoj Sattve). Ipak, to se mora uiniti postepeno jer se Rajasom ne ovladava odjednom. Osoba se mora uvesti u meditaciju kroz praktine terapije jogikih poloaja, mantre ili vizualizacije. Osoba u Sattvinom stanju zahteva duhovnu praksu, a ne obini psiholoki tretman, i lako se uvodi u meditaciju bez puno vanjske podrke. Meutim, ova tri stadijuma nisu samo razliiti nivoi. Svi posedujemo Tamastine, Rajastine i Sattvine faktore u naim umovima. Svi trebamo svaki od ova tri procesa donekle. Postoje sluajevi kad su nai umovi Tamastini, kao npr. odmah nakon buenja izjutra ili kad sanjarimo u popodnevnim satima. Kad god smo mentalno tupi ili emocionalno depresivni, Tamas prevladava. Rajas prevladava kad smo nervozni, uznemireni, aktivni ili otvoreni, kao i kada smo jako zauzeti radei s mnogo ljudi ili projekata. Sattva dominira kada smo tihi, smireni i ispunjeni, ili kada prirodno utonemo u meditaciju. Isto tako ne bismo trebali suditi druge ljude po tome kako izgledaju kada njima dominira samo jedan kvalitet. ak i duhovno napredne osobe imaju Tamastine trenutke ili razdoblja kada mogu uiniti neto zbog ega e kasnije zaaliti. Na isti nain, duhovno nerazvijene osobe imaju Sattvine trenutke kada mogu uiniti neto inspirativno, plemenito ili dobro. Kada pogledamo sebe, trebalo bi da se potrudimo oko toga da vidimo sva tri faktora u naoj prirodi i ponaanju i nastojimo da razvijemo nau Sattvinu stranu.
Faza 1 - LINO ISCELJENJE Razbijanje Tamasa / Pomeranje od Tamasa ka Rajasu Za taj prelaz, neophodna je vatra. Moramo se probuditi, delovati i zapoeti da se menjamo. Duboko ukorenjeni obrasci privrenosti, stagnacije i depresije se moraju otpustiti. Moramo se suoiti sa svojom patnjom i nauiti odatle, suoavajui nau bol, ukljuujui i ono to smo potiskivali ili ignorisali godinama. Novi oseaj toga ko smo i ta trebamo da uinimo je potreban. Akcija (rajas) je potrebna, ne samo unutar naeg uma, ve i u vanjskim aspektima naeg ivota. Moramo raskrstiti s prolou, uneti nove energije u nae ivote, moda promena posla ili modifikovanje naih odnosa, ili preseljenje na novu lokaciju.
Faza 2 - ISCELJENJE OVEANSTVA Smirivanje Rajasa / Pomeranje od Rajasa ka Sattvi Za ovaj prelaz, prostor je neophodan. Moramo predati nau bol i odustati od naih linih prohteva, otputajui sopstvenu bol i tugu. Egoistini porivi i motivacije se moraju predati zarad veeg dobra. Moramo depersonalizovati nae probleme i gledati da razumemo celovitu ljudsku situaciju i bol drugih. Ostavljajui iza sebe svoje line probleme, prihvatamo probleme s kojima se suoava oveanstvo, otvarajui se ka patnji drugih kao naoj vlastitoj. Moramo nauiti da ivot stvara patnju, kako bi porasli duhovno. To je nivo sluenja i milosra.
Faza 3 - UNIVERZALNI MIR Razvijanje iste Sattve Da bismo nainili ovaj pomak, moramo razviti ljubav i svest koji predstavljaju univerzalne sile. Moramo nauiti da transcendiramo granice ljudske ravni ka naoj vioj duhovnoj prirodi. Unutranji mir mora postati naa dominantna sila. Ne bi trebalo vie da gledamo samo kako da nadiemo svoju bol, ve da uspostavimo radost. Vie ne bi trebalo da budemo usmereni na nae line ili kolektivne probleme, ve na razvoj zajednice s ostatkom svemira i boanskim moima koje unutar njega deluju. U ovoj fazi se pomeramo od ljudskog aspekta
15
naeg stanja ka univerzalnom aspektu, otvarajui se sveukupnom ivotu. To je faza duhovne prakse. Iznad svega je najvanije da pored uobiajenog leenja i rada, izleimo na odnos s Bogom i unutranjim Jastvom. U daljem nastavku prie, imajte na umu tri gune. Videemo kako one rade u sklopu razliitih slojeva i funkcija uma. Usredsredite se na Sattvinu sr svog bia da biste shvatili ovu mudrost Ajurvede.
16
4. Priroda uma
Neverovatno je koliko toliko razliitih ideja postoji o prirodi uma i njegovom funkcionisanju. Razliiti sistemi psihologije, filozofije i religije definiu um na naine koji se radikalno razlikuju ili su ak meusobno protivreni. Svi se slaemo oko osnovnih injenica u vezi fizikog tela - njegovom obliku, strukturi i funkciji. Niko ne smatra da telo ima tri noge, ili da eludac razmilja i da mozak vari hranu. Razlog tome je to je telo lako posmatrati. Ipak, iako lako moemo navesti glavne sisteme fizikog tela, to se tie uma stvar je malo tea. Um pre deluje kao neki amorfni ili bezlian entitet, nego kao precizan instrument poput tela. Iako svi imamo umove i stalno ih koristimo, ne znamo ta na um uistinu jeste. Toliko smo uhvaeni aktivnostima uma da nemamo vremena da se pozabavimo time ta um uistinu predstavlja. U domenu psihologije, jo uvek tapkamo u mraku, pokuavajui da leimo entitet iji nam karakter izmie. Ne znajui prirodu uma i njegovih funkcija, kako uopte da mu pristupimo? Uostalom, kako opaamo um je temelj bilo koje psiholoke dijagnoze i leenja. Problem je u tome da bismo poznavali um prvo moramo poznavati sebe. Moramo da znamo ko smo uistinu. Misao, kao to znamo, je funkcija ega ili odvojenog jastva. Subjektivna lina pristranost koja kreira nae vienje uma, ini skoro nemoguom objektivnu procenu njegovih kapaciteta. Prvi korak u bilo kojoj pravoj psihologiji je, dakle, razumeti um i kako on radi. Koja je priroda tog udesnog instrumenta zvanog um? Koji je njegov odnos sa onim to mi jesmo? Koja je njegova veza sa telom? Koja je prava funkcija uma? Moemo li nauiti da vidimo um objektivno ba kao to smo vidimo svoje ruke i noge? Ajurveda i joga nude ogromne uvide na sva ova pitanja. Upoznavanje s umom Zamislite da neko sedne na vozaevo sedite u automobil iji motor radi a da pritom ne zna da vozi, ne zna da koristi konice, upravlja ili kvailo? Naravno da bi to dovelo do nesree, i u sluaju da preivi, trajno bi se plaio vonje. Ni mi nismo u mnogo drugaijoj situaciji s naim umom. Naa svest se nalazi u umu kada smo roeni, ali nas nisu uili kako da koristimo um, njegovu osetljivost i emocije. Nisu nas uili znaenjima njegovih stanja budnosti, sanjanja i dubokog sna. Nismo upoznati sa komparativnim funkcijama rasuivanja, oseanjima, voljom i ulnim opaanjem. Ostali smo u u mraku jer nai roditelji i drutvo ne razumeju um i nain na koji on radi. Um je glavno vozilo koje koristimo za sve to radimo, a ipak nekolicina, ako uopte, zna kako da ga koristi i brine za njega na ispravan nain. Svi smo u neznanju po pitanju prirode uma. Svi problemi s kojima se susreemo u ivotu temelje se konano na nepoznavanju uma i njegove funkcije. Iz ovog primarnog problema, nastaju razni sekundarni problemi - kako da ispunimo svoje elje, ili kako da izbegnemo ono ega se plaimo - koji, koliko god da su vani, jesu samo prirodne posledice ovog osnovnog nepoznavanja uma. Na primer, ako ne znamo kako ispravno da vozimo automobil, pitanje gde da se zaputimo postaje nevano. Meutim, ove izvedene probleme mi uzimamo kao primarne ili krivimo druge za to, pretvarajui ih u drutvena, moralna ili politika pitanja, ne shvatajui da iza njih stoji samo jedan problem nepoznavanje uma. Iz pogrenog razumevanja uma, razviemo pogrene ideje o svetu i upasti u potekoe u naoj drutvenoj interakciji. Da upotrebimo drugu analogiju, ako ne razumemo kako vatra radi, moemo se ispei. To ne znai da smo loa osoba ili da je vatra loa, ve da ne razumemo vatru i njene atribute. Um ima svoje kvalitete i, poput vatre, moe se koristiti i za dobro i za loe. Moe pruiti veliku radost ili izazvati stranu pusto u svetu, kao to je istorija pokazuje iznova i iznova. Svi psiholoki problemi nisu nita vie nego pogrena upotreba uma, to proizlazi iz neznanja o tome kako um radi. Reenje za sve nae mentalne probleme je da nauimo da ispravno koristimo um. To je istina bez obzira koji psiholoki problemi su u pitanju. Vanije od bilo kojeg ispitivanja naih linih ili socijalnih problema je edukacija o prirodi uma. Svi problemi koji su naizgled vani i neposredni recimo, da li emo biti voljeni ili da li e nai prijatelji i naa porodica biti sretni nisu pravi i ne moemo ih reiti direktno. Pravi problem je kako da koristimo najvaniji i sredinji instrument u naim ivotima sam um. Uenje kako da pravino koristimo um ne samo da reava nae psiholoke probleme, ve nas usmerava ka naem viem potencijalu samospoznaje. To vodi duhovnom ivotu, koji je nae stvarno zanimanje kao svesnih bia. Onda moemo da nadiemo um - koji je zapravo ogranien - do iste svesti neograniene vremenom, prostorom ili uzronou. Za sve stvari u ivotu, moramo poeti s razumevanjem uma.
17
Um kao objekat Iako smo oduvek imali um, veina nas nikada nije odvojila vremena da se njime pozabavi. Zavirimo u na um. Za to je potrebno da zakoraimo unutra i preuzmemo ulogu posmatraa. Moramo postati svedok uma i njegovih funkcija. Zamislite da su vae misli reka a vi sedite na obali i posmatrate ih kako promiu. Nauite da posmatrate sadraj uma koji protie, bez osude ili meanja, ba kao kada posmatrate reku ili krhotine koje reka nosi. Zauzevi takav stav svedoka, lako moemo spoznati um i njegove aktivnosti. Uoiemo razne fluktuacije u mislima, oseajima i impresijama, i razna stanja budnosti, sanjanja i dubokog sna. Trebalo bi da nastojimo da zadrimo nau svest sa stavom nekoga ko je svedok umu. To je klju za pravu spoznaju uma. Dokle god smo uhvaeni u umne aktivnosti, ne moemo videti um kakav jeste, ba kao to ne moemo posmatrati ta se dogaa u pozoritu ako je naa panja zadubljena u film. ta god da posmatramo, recimo au na stolu, jeste objekat koji postoji izvan nae svesti, koja ga opaa. Ipak, ne opaamo samo vanjske objekte, takoe opaamo unutranje objekte. Primetiemo da li su nai organi ula pronicljivi ili ometeni, odnosno kada naa vizija poinje da slabi. Isto tako moemo posmatrati nae emocije, nae misli, pa ak i na vlastiti ego, koji su fluktuirajui fenomeni, ako se dublje zagledamo. Moemo posmatrati funkcije uma kao to moemo uoiti kretanje naeg tela. Ba kao to oko nije oteeno u trenutku kada aa padne na pod i razbije se, tako i svest nije oteena kad sadraj uma postane izmenjen ili oteen. Svest koja je svedok je izvan objekata i situacija koje posmatra. Dakle, prva stvar koju pratimo o umu je da je um, poput neeg uoljivog, ustvari objekt. Um je materijalan i deo je vanjskog sveta. On pripada nama, ali to nije ono to mi uistinu jesmo, ba kao to naa kua pripada nama, nismo mi kua. Ovo moe biti okantno za razmatranje, ali je zapravo neto to intuitivno znamo. Kada govorimo o svom umu, definiemo um kao objekat koji pripada nama, a ne kao sebe. Um ima materijalnu strukturu, skup vidljivih energija i stanja. To ne znai da je um grub objekat poput kamena ili da je organ u fizikom telu kao i mozak, ili da je posredi njegova hemijska priroda. Um nije fizika stvar, ve je suptilne prirode, etraian je i otvoren. Kao organski entitet, um ima strukturu, ciklus ishrane, poetak i kraj. Um je zaodenut izvesnim kvantumom energije, koja proizvodi razne opipljive efekte. Kao to moemo videti i koristiti obe nae ruke, tako svest moe percipirati i koristiti um. Ali, to zahteva vrlo visok nivo panje. Zahteva odvojenost od uma, to znai odvojenost od umnih aktivnosti i interesa. Um kao instrument Druga vana injenica o umu, koja proizilazi iz materijalne prirode uma, jeste da je um instrument ili alatka. ulni organi su takoe instrumenti - oko je instrument vida, uvo je instrument sluha, i tako dalje. Slino tome, um koji deluje na obradi ulnih informacija je sam po sebi instrument. Um je sredstvo koje sakuplja informacije iz vanjskog sveta. Um je glavni instrument kojim se sluimo kako bismo funkcionisali u ivotu. Um je sredstvo spoznaje koju je osmislia Kosmika Inteligencija kako bi omoguila svesti da stekne iskustvo. Um je najvea maina, najbolja kompjuter, najvee mogue ureenje materije, pomou kojeg moemo spoznati materijalni svet. Primetite da govorimo o umu a ne mozgu. Mozak je fiziki organ kroz koji um deluje. Mi nismo svesni samog mozga ili njegove strukture. Samo smo svesni naeg stvarnog misaonog procesa. Um nije mozak, ali je suptilniji. Mozak je vozilo uma i reflektuje njegove operacije, ali um nije ogranien na fiziki aparat mozga, kao to osoba nije ograniena svojom senkom. Imajte na umu da govorimo o svom umu, to znai um tretiramo kao instrument. Moemo usmeriti nau panju. Moemo ukljuiti nau sposobnost rasuivanja. Moemo razviti svoju volju. Moemo negovati svoje oseaje. Ali ako je um instrument, onda mi nismo um, kao to nismo bilo koji drugi instrument kojim se koristimo u ivotu. Kao i u sluaju bilo kog instrumenta, mi smo ti koji se koriste njime i moramo znati sa njim da upravljamo, ne da dopustimo da nam on govori ta treba da radimo. Meutim, zaboravili smo da je um na instrument, iako govorimo o umu kao naem, a ne o sebi kao umu. Pustili smo umu da nam kae ko smo i ta da inimo. Nakon to postanemo robovi uma, gubimo kontrolu nad svojom sudbinom i potpadamo pod elje uma, koje nisu nae vlastite ve dolaze iz vanjskog sveta.
18
Svest i um Iza promene mentalnih fluktuacija krije se neprekidna svest, neprekinuti oseaj jastva ili bia, neprestana sposobnost za posmatranje, svedoenje i opaanje. Iako se sadraj uma stalno menja, kao oblaci na nebu, postoji kontinuitet nae svesti, poput istog prostora kroz koji sve to moemo posmatrati bez vezivanja. Stoga um nije svest. To je instrument koji deluje preko svesti, kao kompjuter za kojim osoba radi. Svest, za razliku od uma, nema oblik, funkciju ili pokret. Nije locirana u vremenu i prostoru, ve se izdvaja sa strane kao njihov svedok. Nije potaknuta delovanjem i ostaje netaknuta dobrim i loim rezultatima. Da bismo imali ovu svesnost, moramo nauiti da izaemo iz uma, to znai da se odvojimo od njegovih angamana. Ovo je na pravi zadatak kao ljudskih bia i sutina duhovnog puta, bez obzira koji put odaberemo da sledimo. Sve dok smo u sferi uma, nama dominira ono spoljanje i nismo u stanju da spoznamo unutranju stvarnost. Svesnost je ista Svest izvan mentalnog polja. Naa obina svest je uslovljena unutar mentalnog polja. Samo zato to svetlost iste svesti biva odraena na mentalno polje, um deluje kao da je svestan. Um, dakle, nije svestan, inteligentan ili samoobasjan. Deluje kroz odraz veeg svetla, vee svesti u kojoj jedino prebiva razumevanje i sloboda. Moramo nauiti da traimo to isto svetlo izvan uma. Jedinstvo um-telo Um je organski povezan sa fizikim telom. Moemo posmatrati to tako to primetimo kako se funkcije naeg uma menjaju sa telesnim promenama, kako se nae ponaanje menja u skladu sa naom dijetom, obrascima vebanja ili prijema ulnih utisaka. Um je takoe neka vrsta tela ili organizma. On ima svoj metabolizam, odgovarajuu hranu, otpadne materije, i poremeaje koji nastaju usled njegovog kvara. Fiziko telo je pre svega organ percepcije i izraavanja. Uglavnom je sainjeno od ulnih organa, koji obezbeuju percepciju, kao to su oi i ui, i upravljakih organa, kao to su glas i ruke, kroz koje se izraavamo. Mogli bismo rei da je telo gruba forma uma. Telo postoji kako bi omoguilo umu da percepira i deluje. Ipak, iako su kompleks um-telo organski ujedinjeni, um i telo nisu jedno te isto. Um moe delovati odvojeno od telesne svesti kao u snu, transu i nakon stanja smrti. Telo je objekat percepcije za um, kao kad posmatramo nae ruke, ili posmatramo sebe kako diemo. Veinu vremena nismo ba svesni samih tela, ali smo svesni akcija u koje je ono ukljueno. Svesni smo tela prvenstveno kada oseamo bol ili kada nama dominira snana telesna senzacija, kao to je seksualni uitak. Kada govorimo, itamo ili radimo, tek smo donekle svesni naeg fizikog delovanja. Retko smo svesni naih unutranjih organa, poput jetre ili srca, osim kad smo bolesni. Uglavnom percepiramo povrinu tela kroz kou i ula. Dakle, mi smo u telu ali nismo telo. Na prava svest ili ista svest, meutim, nadilazi i um i telo. Ona je samim time osloboena njihovih problema i ogranienja. Ali, da bismo doli dotle moramo se odvojiti od funkcija um-telo. Lokacija uma Ne postoji naroito mesto u fizikom telu gde se moe rei da um prebiva. Gde god usmerimo nau panju, um je ve tu. Proverite sami. to god da pogledamo, bilo interno ili eksterno, um je s nama. Um nije u mozgu. Nije u oku ili ruci. Pomera se shodno naoj svesti. Nije ak ni ogranien na telo, jer moe posmatrati telo kao objekat i koristiti ga kao instrument. Uglavnom, mislimo da um prebiva u glavi ili srcu. Glava je centar za vanjski um koji deluje kroz ula. Srce je sredite unutranjeg uma ili oseaj prirode koja nadilazi ula. Mozak je samo ekran na kojem se energija svesti iz srca reflektuje. Ajurveda tretira srce kao sredite svesti. To nije fiziko srce, ve jezgro svesti duboko unutar nas samih. Ne bi trebalo da ovaj centar poistovetimo sa fizikom lokacijom. On proima sve nae mentalne aktivnosti. Atomska priroda uma Nakon to smo se dotakli osnovne prirode uma, sada moemo ui u njegovu dublju strukturu. Pogledajte kako vaa panja funkcionie i kako se premeta. Najvanija stvar koju smo videli o strukturi uma je da je priroda uma atomska ili siuna, minijaturna. Um se sastoji od razliitih taaka misli, oseaja i senzacija, koje slede jedna drugu u brzom nizu. Opet, moete to i sami uvideti. Sedite mirno i vidite kako vaa ula rade, kada gledate u stablo recimo. Posmatrajte kretanje vaeg uma i kako pokuava da konstruie stvarnost objekta iz svojih pokretnih taaka panje.
19
Um nema poseban oblik ili veliinu. Poprima oblik i veliinu objekta kojeg ispitujemo. Ipak, uvek se sastoji od niza taaka panje. Um nije atom koji postoji u prostoru, ve svest veliine take koja prethodi i nadilazi sve druge materijalne komponente i interakcije. Iako je um atomski po prirodi, moe da proima telo kao celinu, kao to kap sandalovog ulja moe da prome celo telo svojim mirisom. Na taj nain, um se ne moe usredotoiti na razliite delove tela, ali ga moe motivisati kao celinu. Slino tome, moe da prome celo nae polje percepcije. Iako to traje samo trenutak, ovi trenuci slede jedan drugog, dajui nam oseaj itavog polja svesti. Atomska priroda uma dovodi do raznih ogranienja. Moemo se usredotoiti samo na jedan odreeni predmet u isto vreme. Naa svest ima prirodu take u pokretu. To nam omoguuje da nau panju usmerimo u odreene pravce. U isto vreme prua umu mogunost da postane uzak i prikai se samo za one take gledita koje je ve video. Mi ne vidimo celinu, ve nastojimo da je izgradimo tako to ujedinjujemo razliita gledita. Ovaj proces nas ograniava na perspektivu, i koliko god da je takvih perspektiva, uvek emo neto propustiti. Um je poput slikara koji pravi goblen. Konstruie stvarnost iz tzv. bodova. Ipak, realnost e uvek ostati neuhvatljiva jer ovek nikada ne moe doi do celine preko fragmenata. Znanje uma je ogranieno takastom prirodom uma. Um daje niz snimaka koji nam omoguuje da izgradimo sliku stvarnosti. Ali, ovi snimci iskrivljuju stvarnost jer predoavaju samo jednu njenu stranu. Kao to je svaki um samo taka svesnosti, svaki je i jedinstven, ima svoja vlastita stanovita, a potencijalno i svoju inherentnu pristranost. Svako od nas je odan gleditu svoga uma. Meutim, esto zanemarujemo da vidimo da ova stanovita nisu univerzalna ili ak uobiajena, ve izraz ogranienja. Pokretna priroda uma Naa pokretna mentalna panorama misli, emocije i senzacije otkrivaju promenljivu ili pokretnu prirodu uma. Um je vrlo nepostojan i nemogue ga je odvratiti od pokreta. To je zato to um nije samo pokretna taka u prostoru, ve je i pokretna taka u vremenu. Nije samo da je um u pokretu, um je taj pokret. Bez pokreta, um ne funkcionie. Naa tok svesti nije nita drugo nego brzi takasti niz bljeskova mentalne aktivnosti. U stvari, um je glavna taka iz koje su ideje vremena i prostora konstruirane. On je kao taka umetnikove olovke koja povlai linije da bi stvorila oseaj crtea. Um se sastoji od niza mentalnih aktivnosti, koje nikada nisu iste, ak i za trenutak. Ako se zadubimo, vidimo da pokretljivost uma nije kontinuirana kao to je to tok vode ili ulja. Lii na niz uzastopnih munja, koje prati diskontinuitet i brz sled, to nam omoguuje da steknemo jednu kontinuiranu sliku. Um, dakle, nije mogue da miruje, iako postoji mir koji je izvan uma. Suptilna i osetljiva priroda uma Jeste li ikada pokuali da kontroliete svoj um? Brzo shvatate da je um po svojoj prirodi suptilan i nepredvidljiv poput vetra. Ima snagu, energiju i pokret, ali ne i odreeni oblik. Poput vetra, moemo posmatrati um lake kroz ono to pomera i na ta utie, nego direktno. Um, kao i vetar, nosi oblake misli i oseaja. Ipak, um nije samo kao vetar, on je takoe kao i sam prostor. Obuhvata i proima sve svoje sadraje, kao to platno sadri sve slike koje se nalaze na njemu. Um je najsuptilniji oblik materije. Um je vrlo osetljiv. To je taj organ osetljivosti na kojem poivaju sva ula. Sve utie na um ili ga boji. Sve to vidimo ili osetimo ostavlja neki otisak ili trag na njemu. Stoga umu treba pristupiti oprezno, naroito u dece. Um se lako moe povrediti, i u tom sluaju pravi barijere oko sebe i otupljuje svoju senzitivnost. Na um se lako utie i lako ga je uznemiriti, uzbuditi, deprimirati ili omesti. Um poprima oblik objekata kojeg opaa. Stoga je vrlo teko videti um. Kada se naa svest povue od ula, na um je i dalje pun misli i oseaja. Tek kada ispraznimo um, moemo ga videti i prepoznati njegovu pravu unutranjost, kao to platno odvojeno od slika koje se na njega projektuju, nema svoju zasebnu svrhu. Dualna priroda uma Uma, kao i sva materija, je po prirodi dualan. Sastoji se od suprotstavljenih sila na razliitim nivoima interakcije. Sklon je dualistikim reakcijama kao to je voleti/ne voleti, ljubav/mrnja i tako dalje. ta god pomislili, kreiraemo i suprotnost tome. Ako tvrdimo jedno, moramo takoe sugerisati i ono to mu suprotno.
20
Zato je vano ne optereivati um sa negacijama, grehom i krivicom. Na primer, ako kaemo osobi da ne misli na majmuna, on ili ona e, naravno, misliti na majmuna. Ako kaemo osobi da ne ini neto, upravo smo mu rekli da porazmisli o tome da to i uradi. Ako iznesemo misao da smo sretni, to ukazuje na ideju da smo tuni. Misao uvek jaa svoju suprotnost. Um se kree izmeu suprotnosti i sklon je neodlunostima ili krajnostima. Lako postaje uhvaen u suprotnosti ili postaje rtva vlastite sklonosti ka preokretu. Iz tog razloga ne trebalo da silimo um u bilo kom smeru, ve da poradimo na tome da ga rasteretimo bilo kog ekstrema. Tekoe sa kontrolom uma Zbog svoje prirode koja je nestalna, takasta, suptilna i dualna, um je teko uhvatiti i gotovo nemogue kontrolisati. Ima sopstvenu prirodu i sopstveno kretanje, koje tei da utisne u nas ili da nas uini da budemo tome podloniji. Uistinu, ne postoji nita tee od kontrole uma. Ljudski ivot nije nita drugo nego borba u kojoj uimo da kontroliemo um. Ukoliko to postignemo, sve smo uradili i ostvarili najteu stvar u celom svemiru. Nemogunost kontrole uma uzrokuje tugu i izaziva proces bolesti. Um i misao Um nije nita drugo nego misao, koja je proces uma. Um je subjekat sainjen od naih misli. Oduzmi misli od uma i um e nestati. Kako se kreu nae misli, kree se na um, i to je ono to postajemo. Misaone forme su takoe materijalne i utiu na nas kao mali, gotovo neprimetni, takasti elektro-okovi. Na um stalno odailje i prima misaone forme, koji ga ili podiu ili sputaju. Kada postanemo svesniji, uimo kako svesno da projektujemo pozitivne misaone forme i izbegavamo one negativne. Veina leenja se sastoji od promene oblika misli koji dominiraju naim ivotima. Moramo da nauimo da projektujemo misli koje obiluju mirom, ljubavlju i skladom kako bismo ponitili misli koje vode u sukob, nezadovoljstvo i uznemirenje koje slabe nau fiziku i mentalnu vitalnost. Meutim, ima raznih vrsta misli koje se pojavljuju u mnogim slojevima. Samo ako promenimo nae najdublje misli moemo zaista promeniti sebe i nadii granice uma. To je puno vie od menjanja naih ideja o stvarima; to znai promenu naih najdubljih oseaja i instinkata. To zahteva duboke molitve i meditacije, duboko energizovane i koncentrisane vie misaone forme pomou kojih se moemo suprotstaviti duboko ukorenjenim navikama i zavisnostima. Praktian eksperiment sa umom Istraite sami prirodu vaeg uma. Uzmi objekat, po mogunosti iz prirodnog okruenja, npr. drvo. Usmerite panju na njega. Primetite kako se vaa panja menja iz momenta u momenat dok pokuavate da ga posmatrate. Primetite kako, kroz niz promene u percepciji, kreirate ideju ili potpunu formu drveta, koje nikada ne vidite u celini. Pokuajte da drite svoju panju na jedan deo drveta. Primetite kako vaa panja ne moe da ostane na jednom mestu, ve se stalno kree sama od sebe. Kao daljnji eksperiment, ispitajte svoje emocije. Pogledajte kako funkcionie va um kada ste ljuti ili tuni. Obratite panju na promenljivu prirodu emocija, to je jaa emocija, krae traje. Pogledajte kako su blisko povezani svianje i nesvianje, ljubav i mrnja, te kako emocije variraju poput talasa na moru. Dalje, pogledajte sopstvene misli. Pogledajte kako jedna misao sledi drugu u brzom sledu, sa usiljenim i udnim tokom. Ispitajte navike vaeg obrasca razmiljanja. Primetite da puno toga o emu razmiljate ima malu praktinu vrednost, te da je u pitanju samo posesivno kretanje uma kroz sopstvene brazde u memoriji. Konano ispitajte ego ili Ja-misao. Vidi kako je to koren ostalih misli i kako je um u osnovi samo-zatvoren po svojoj funkciji. Pokuajte da ne pomislite na misao Ja. Vidite da to nije mogue. Ja je svojstvena referentna taka, sredite uma. Nauite da koristite svoj um kao orue, razvijte razne takve eksperimente ili opservacije, i na taj nain ete prestati biti rtva ovog suptilnog instrumenta. Nakon to smo nauili da posmatramo um, prestaemo da budemo rtva onoga to se dogaa u naem umu. Sticanjem kontrole nad naim umom, prestaemo da zavisimo od impulsa koji dolaze kroz ula i od uticaja iz vanjskog sveta. Biemo u mogunosti da budemo to to uistinu jesmo i stvoriti ono to je u skladu s tenjama naeg srca.
21
5. Pet elemenata i um
Jeste li ikad gledali na delovanje svog uma na nain kako posmatrate svet Prirode oko vas? Ajurveda kae da ako elimo da shvatimo kako na um funkcionie, najbolji nain je da pogledamo kako priroda deluje. Moramo videti kako vetar, vatra i kia deluju na psihu. Moramo da nauimo da posmatramo oluju emocija, svetlo ili polu-svetlo razuma, i sve ritmove kroz koje ne samo nae telo, ve i na um i ula potpadaju. Um je formacija prirode, stvoren od strane njene prekrasne organske inteligencije. Um ima istU osnovnU strukturu kao svemir i sledi iste nepromenljive zakone. ivimo u viedimenzionom kosmosu, to podrazumeva da materija, energija i misli deluju na paralelnim i meuzavisnim nivoima, bilo u sluaju velianstvenog kristala ili divovskog lotosa. Svaki nivo nam pomae da razumemo one ostale i, kroz vanjske, dobijamo klju za unutranje. Pet elemenata ine jednu od glavnih tema Ajurvedske misli, i srodnih duhovnih sistema i sistema isceljivanja. Oni su veliki analogi za celokupno postojanje. Meutim, veina nas ne razmilja o umu u terminima pet elemenata. Ipak, kao deo prirode, um takoe odraava velike elemente kroz koje priroda funkcionie. Za uvoenje ajurvedskog koncepta uma, pristupiemo mu u skladu s elementima. Um i elementi Um nadilazi svih pet grubih elemenata, jer pomou uma moemo opaziti sve elemente i njihove meusobne odnose. Moemo posmatrati, zamiljati i kontemplirati zemlju, vodu, vatru, vazduh i etar u raznim njihovim oblicima. Ipak, elementi bacaju svetlo na to kako um radi. Iako su elementi u umu suptilniji od onih u telu, zadravaju iste osnovne atribute i dejstva. Moemo razumeti mentalne elemente kroz analogiju fizikih. Um je prevashodno kreacija Prirodnog elementa etra. U sutini, um je kao prostor - ekspanzivan, otvoren i sveproimajui. Kao i prostor, sadri bezbrojne forme, a da nije njima zatrpan. to um vie evoluirala, vei je i njegov prostor. Manje evolutivan um ima manje ekspanzivan prostor. Tuga je nita drugo nego stisnuti umni prostor, poput ptice u kavezu. Blaenstvo je neogranien umni prostor, poput ptice koja slobodno leti nebom. Meutim, u pokretu je um nalik vetru. Vazduh je njegove sekundarni element. Nita se bre ne kree od uma. Bri je i od brzine svetlosti. Zaviri u svoj um. Uvek je zauzet koordinisanjem tela i ula, prikupljanjem informacija, prosuivanjima, emotivnim reakcijama i beskrajnim razmiljanjima. Ovo neprestano kretanje se dogaa zbog povezanosti uma sa elementom vazduha. Iako su etar i vazduh glavni elementi povezani s umom, ostali elementi takoe imaju svoje mesto u umu. Um ima svoju vatru ili svetlost kroz koje percepira stvari. To daje umu kvalitet sjaja i mo razumevanja. Slino tome, um ima vodeni kvalitet emocija, empatije i oseanja. Konano, on nosi odreenu teinu zemlje, memorije i vezivanja. Um sadri sve elemente u sebi u skladu sa svojim razliitim kvalitetima i dejstvima. Najsuptilniji aspekt elemenata sainjava um. Umni prostor je suptilniji nego fiziki prostor, koji proima. Vazduni deo uma koji ga pokree putuje ak bre od vetra. Vatra u umu ak moe da uoi sve vanjske oblike svetla. Voda u umu ili emocija je suptilnija ak i od vanjskog vazduha. Zemlja u umu, umna teina vezanosti i miljenja, se ne moe izmeriti. Kauzalni ili semeni nivo elemenata ine um i kroz to stvaraju grube ili fizike elemente. Tri sloja uma Um se sastoji od tri osnovna sloja - unutranjeg, sredinjeg i vanjskog. 1) Unutranji um se sastoji od dubokog jezgra oseanja i znanja. On uva tendencije koje nosimo duboko u sebi i koje se nikada moda nee ispoljiti ili biti uhvaene u naem vanjskom ivotu. 2) Vanjski um je deo uma kojim dominiraju ula i emocije sa kojim obino svakodnevno funkcioniemo, prikupljajui utiske i delujui u vanjskom svetu. 3) Sredinji um je naa sposobnost dovoenja vanjskih impresija ka unutra i iznoenja unutranjih sklonosti ka spolja. On posreduje izmeu prolaznih ulnih impresija i emocija s jedne strane, i dubokih i trajnih unutranjih oseaja s druge strane. Deluje kroz razum i percepciju kako bi nam pomogao da formiramo sud i donesemo odluke. Ova tri aspekta uma slede slian model kao Vata, Pitta i Kapha ili vazduh, vatra i voda, premetajui ovaj energetski nivo na jedan dublji nivo.
22
Unutranji um ili dublja svest - Vazduh Vazduh postoji u umu kao osnovna mentalna osetljivost ili dublja oseajna priroda. To je pozadinsko vibracijsko polje energije, navika i tendencija koje odravaju um, kojim neprestano razmiljamo. Vazduh je kapacitet uma kojim povezujemo stvari, prepoznajemo sebe i pomou kojeg oseamo da smo ivi. Kroz njega se kreemo, delujemo i funkcioniemo kao svesna bia. On sainjava srce ili jezgro svesti, to nije uvek vidljivo na povrini, ali je motiviua sila iza ostalih funkcija uma. Poput vazduha, um poseduje kapacitet za promenu, odgovor i transformaciju, a sastoji se od raznih energija i impulsa u samoreguliuem polju. Naa svest je polje kretanja, interaktivni dinamizam tendencija, latencija i impresija, od ega samo nekolicina dopre do vanjskog ili samo-svesnog uma koji dominira naim normalnim budnim stanjem. Veina onoga to mi zovemo nesvesno, podsvest i nadsvest je taj unutranji um, kojeg obino nismo svesni. Ovo vibratorno polje jezgra misli i oseaja je, meutim, uslovljena svest. Ona predstavlja spontane i automatske navike i tendencije u nama. Ona se razlikuje od iste ili bezuslovne svesti koja je nae pravo Jastvo. Sredinji um ili Inteligencija - Vatra Vatra postoji u umu kao racionalna ili diskriminatorna sposobnost koja nam omoguava da sagledamo i prosudimo stvari. Nae poimanje onoga to je istinito i lano, stvarno i nestvarno, dobro i loe, vredno ili bezvredno je ishod ovog kapaciteta da izvaga, izmeri i oceni. To nam omoguava da ispitamo impresije da razlikujemo objekat od nae impresije o njemu. Omoguava nam da sudimo naa iskustva i otkrijemo ta ona zapravo znae. Na taj nain, on posreduje izmeu unutranjeg jezgra svesti i naih vanjskih ulnih funkcija. Razum, poput vatre, ima toplu i sjajnu prirodu koja prua mogunost za utvrivanje i razlikovanje. Razum, poput vatre, gori, vari i pretvara materiju u suptilnije oblike koji hrane nau svest. Razum probavlja nae impresije, oseaje i misli i doputa nam da izvuemo znanje iz njih, stavljajui svaki na svoje odgovarajue mesto u odnosu na nae razumevanje stvarnosti. Inteligencija je deo nae svesti artikulisana racionalno i, prema tome, nama dostupna. Vei i neartikulisani deo uma, dublja svest, ostaje nedokuiva naem obinom umu, i zato se ini da je mrana. Ulazimo u racionalni deo uma za vane procene, odluke i radi dostizanja pravog razumevanja. To je deo veeg polja svesti koji smo izneli napolje i nainili svojima. Vanjski um, senzacija-emocija - Voda Voda postoji u umu kao emocionalna priroda, kao naa sposobnost da se spojimo s vanjskim svetom, to je potraga svesti za poprimanjem oblika. To ukljuuje i nae sposobnosti da okupimo ulne impresije i odgovorimo na njih kroz prihvatanja i neprihvatanja, privlanost i odbojnost, strah i elju. Voda je formativni aspekt uma koji nam omoguuje da osmislimo, planiramo i gradimo svoju stvarnost. Ona je temelj volje, motivacije i delovanja u vanjskom svetu. To je deo uma, koji uvek tee prema van, traei da se utelovi u materiji i akumulira za sebe stvari ovog sveta. Slino tome, uvek prikuplja utiske izvana, doputajui nam da ih uvamo i akumuliramo unutra. Kroz vanjski um i njegove izraajne sposobnosti, delujemo u svetu i oseamo sebe kao deo vanjske stvarnosti. To je ono to obino znamo kao um koji sadri nae uobiajene misli, emocije i senzacije. Dva nivoa Jastva Postoje dva osnovna nivoa jastva, izmeu kojih funkcioniu tri aspekta svesti. Vanjsko jastvo se definie prema telu, naem fizikom identitetu. S druge strane, unutranje jastvo je na oseaj iste subjektivnosti, isto Ja sam iznad svakog telesnog identiteta. To se moe razumeti prema modelu zemlje i etra. Vanjsko Jastvo, Ego - Zemlja Zemlja postoji u umu kao ego, oseaj odvojenog jastva kroz koji se oseamo kao ograniena osoba, poistoveeni s odreenim telom u vremenu i prostoru. Ego nas povezuje s fizikim telom i omoguuje nam da obavljamo njegove funkcije kao da su nae vlastite. Prua oseaj jastva u svetu, tako da moemo delovati unutar njega.
23
Ego prua objektivni referent ili identitet za jastvo. Deluje kroz subjektivni imid ili subjekt-objekt kombinaciju. To je jastvo u procesu, u nastajanju i uvek traga za sticanjem ili postignuem. Kroz ego-svest, mi pokuavamo da postanemo neko, ili da dostignemo neto u vanjskom svetu. To je objektifikovana svest. Unutranje Jastvo, Dua - Etar Etar postoji u umu kao osnova njegovog um-prostora, pozadinski kapacitet za sve mentalne funkcije, vibracije i impresije. Bez prostora, um ne moe da funkcionie i nema prostora za kretanje. Ali, zbog vanjskog prostora, retko smo svesni ovog unutranjeg um-prostora. Ulazimo u njega onda kada nauimo da postanemo odvojeni i kada prestanemo da se poistoveujemo s aktivnostima uma. Odatle moemo posmatrati um i transcendirati ograniene obrasce, koji su poput oblaka u ovom viem umu-prostoru. Reflektovani u ovaj um-etar, otkrivamo na vii identitet ili duu, svesnog posmatraa koji nadilazi bilo koje telo, sliku ili identitet. Unutranje jastvo je ista subjektivnost, isto Ja sam ili Ja sam ono to jesam, za razliku od Ja sam ovo ili ovo je moje, to je samorefleksija koja sainjava ego. Unutranje jastvo je zadovoljno u svojoj samovrednosti i pronalazi mir u sopstvenom identitetu. Nema potrebu da traga za bilo im u vanjskom svetu, koji se pojavljuje kao senka pred njim. Ba kao to nas ego ili spoljanje jastvo razdvaja od drugih bia, dua ili unutranje jastvo nas ujedinjuje s njima. Kao to ego poseduje viziju razliitosti, dua ima viziju jedinstva. Kao to se ego hvata za formu, dua moe da razabere sutinu. Ipak, individualno Jastvo ili dua je jo uvek povezana s kompleksom um-telo i njegovim uslovljenostima. U svom istom obliku, liena vezanosti za um, postaje univerzalno Jastvo koje nadilazi svaki individualni identitet i iznad je svake manifestacije. To je jedinstvo individualnog sa univerzalnim Jastvom u kojem prebiva osloboenje i besmrtnost. Ovo Vie Jastvo je ista ili bezuslovna svest, izvan razliitih umnih stanja. Pet nivoa uma Etar - Vie Jastvo Vazduh - Unutranja Svest Vatra - Inteligencija Voda ula Um Zemlja - Ego Delovanje umnih nivoa Vanjski um predstavlja vrata preko kojih impresije iz vanjskog sveta ulaze u nau svest kroz kapiju ula. Inteligencija, ili sredinji um, je vratar koji odreuje koji odreuje koje impresije i koje energije mogu da prou. Svest, ili unutranji um, je unutranjost prostorije u kojoj se te energije skladite u vidu memorije i tendencija, nakon to im se odobri ulazak. Jednom kada su impresije deponovane u naoj unutranjoj svesti, one rastu poput semenki i konano nas nagnaju da delujemo shodno njihovoj prirodi. One stvaraju razliite motivacije, koje rezultuju u delovanju ili karmi koja usmerava na ivot. Impresije ne ulaze automatski u unutranji um. One samo ulaze kada odreagujemo na stvari u vidu dualistikih emocija, svianja i nesvianja, ljubavi i mrnje, prihvatanja i odbijanja. Puka ulna percepcija sama po sebi ne uzrokuje na vanjske energije da prodru u um. Posmatranje sa strane spreava vanjske sile da prodru u um, doputajui nam da ih posmatramo kao one to one i jesu i odgovorimo na njih ispravno. Nevezano posmatranje upravo moe da svari impresije, omoguujui nam da iz njih nauimo, a ne da budemo njima ogranieni. U svojstvu vratara, inteligencija ima kapacitet da kontrolie vanjski ili senzorni um i odredi ta e proi unutra. To zavisi od naela po kojima je na razum istreniran da deluje. Ako naa sposobnost razmiljanja nije jasna, onda racionalizujemo nae simpatije i nesimpatije, umesto da uvidimo sutinu stvari. Razum, kao podmieni portir, dozvoljava bilo kakav uticaj na um a onda trai razlog da opravda njegov ostanak. Na unutranji um, dublja oseajna priroda srca, je pasivan i nevin kao dete. Za ta god da otvorimo nae srce, ostaje pohranjeno u njemu. Oseajna priroda je senzitivna i ranjiva. Moe postati uznemirena ili motivisana bilo ime to propustimo unutra. Stoga je vrlo vano da razlikujemo ispravno ono to putamo u svoje srce. Jednom kada stvari prihvatimo na nivou srca, smatramo ih vlastitim i vie ih ne tretiramo objektivno, ba kao to majka nikada ne moe kritikovati svoju decu.
24
Opaajni proces Sada emo se pozabaviti naim opaajnim procesom, radi daljeg pojanjenja. Prvo prikupljamo impresije shodno tome gde usmeravamo nau panja. Na primer, gledamo kroz prozor i vidimo pojavu i odeu osobe koja prolazi pored. To je funkcija vanjskog uma. Drugo, ocenjujemo impresije i dolazimo do zakljuka o tome ta taj objekt predstavlja. To je na komija. To je funkcija inteligencije. Tree, impresija objekta biva pohranjena u nau duboku svest kao memorija. Setimo se da je komija prolazio jutros pored kue. U tom procesu ego u jednom trenutku ispliva na povrinu, obino nakon prepoznavanja objekta. Kada prepoznamo naeg komiju, setimo se da nam se dopada zbog neke opaske koju je o nama rekao. Vanjski um radi na odabiru i prikupljanju impresija. On prua slike poput objekta vienog u ogledalu, to je samo prikaz ali ne i opaaj. Inteligencija ili sredinji um nam omoguava da prepoznamo odreene predmete iz podruja impresija. Ego nam omoguava da identifikujemo impresiju kao da pripada nama ili da subjektivno odreaguje na nju. Unutranji um, ili oseajna priroda, omoguava impresiji da bude pohranjena i podstie nas da sauvamo oseanje o tome. Akcija Vanjski ili senzualni um nam omoguava da delujemo. To je instrument kojim se ideje prenose do organa za delovanje. Pomou nae inteligencije, u stanju smo da znamo ta radimo. Ona odreuje ideju, svrhu ili cilj iza naeg delovanja. Pomou ega smo u mogunosti da identifikujemo s onim to inimo u smislu Ja radim to ili Ja radim ono. Pomou unutranjeg uma, u stanju smo da osetimo posledice onoga to radimo unutar sebe kao dugorona srea ili tuga. Naa intencija - ono to elimo da uinimo koju odreuje razum, odabire ulne impresije za koje smo otvoreni. Na taj nain, akcija i percepcija uvek idu zajedno. Postoji bilo koji broj impresija koje se deavaju u bilo kom trenutku, ali moemo registrovati samo one koje smatramo vanim. Prema naim planovima i akcijama, uvek se kreemo u odreenom smeru, poput oveka koji vozi automobil. Primetiujemo i naglaavamo samo one impresije koje idu uz cestu kojom smo odabrali da putujemo. Nivoi svesti Ego, ili vanjsko jastvo, je sposobnost da nau svest poistovetimo s vanjskim objektima i situacijama. Ego uvek donosi vanjske impresije u um i ini da zavisimo od o njih. On nam govori: Ja sam ovo ili ovo je moje. Na taj nain nas ini zavisnima od vanjskih stvari u pogledu naeg identiteta i sree. Retko smo svesni podloge uma-prostora ili unutranjeg Jastva, osim ako ne nauimo umee samo-posmatranja kroz meditaciju. Tada moemo da sebe odvojimo od vanjskog identiteta, delovanja i uplitanja. Ono to obino nazivamo misao je kretanje vanjskog ili senzualnog uma u njegovoj ulozi onoga ko planira i kalkulie. Takve misli su: elim da to uinim, sutra bi trebalo da uinim ono, i ostale aktivnosti ega. Emocije su takoe obino povezane sa pokretom senzualnog uma, Ja elim da imam ovo (elja), ili Ja ne elim da iskusim ono (strah). Naa emocionalna reakcija biva pokrenuta ulnim impulsima. Inteligencija funkcionie kada nastojimo da utvrdimo ta je istinita, prava, ili trajna vrednost ili dublje znaenje neega. Takoe funkcionie kad god treba da identifikujemo predmete u vanjskom svetu. Srce ili svest je dom naih duboko ukorenjenih stanja uma, nai trajnih oseaja ili sr naeg iskustva. Do toga stiemo samo kada duboko oseamo, u kriznim trenucima u naim ivotima ili trenucima kad smo na vrhuncu. Normalno svih pet funkcija su pomeane, zbunjene delovanjem ega, pa ne moemo ispravno da ih razlikujemo. Ego boji na razum i iskrivljuje nau inteligenciju. To motivie oseajni um da traga za stvarima u vanjskom svetu. To baca senku preko srca i suava na oseaj senzibiliteta za njegove limitirane identitete. Obino naa svest obitava u vanjskom umu, ozarena svetlou ula. Zbog neodoljivog izobilja ulnih impulsa sa kojim operiemo, vrlo je teko ostati neuhvaen njima. Jedino kada kontempliramo, rezonujemo ili duboko razmiljamo, uistinu moemo ui u sredinji um ili inteligenciju. Samo kada duboko oseamo stvari, a naroito u dubokom snu i u trenutku smrti, kada se povuemo iz domena ula, uistinu doseemo do unutranjeg uma. Unutranji um je za nas tamno carstvo, jer je naa panja usmerena izvana kroz vanjski um. Samo ako se povuemo iz naeg uea u vanjskom svetu ula, unutranji svet ili podruje unutranjeg uma postae rasvetljeno. Tada, kada zatvorimo oi, umesto mraka videemo svetlost. Prava psihologija je potrebna radi rasvetljavanja tog unutranjeg sveta. Unutranji um je tamna unutranjost, koja je uglavnom nepoznata za nas i koja, kao tamno podruje, tei da stvori negativne uslove i pohrani ono to elimo da izbegnemo.
25
Osim ako ne nauimo kako da zavirimo unutra, ostaemo zarobljeni u vanjskom umu ne znajui kako da se probijemo kroz jezgro neznanja koje je u nama. Ideja vanjskog jastva ili ega dri nau svest zarobljenu u vanjskom umu. Samo u kontaktu s naim unutranjim Jastvom moemo otkljuati tajne svesti. Psiholoki problemi i energetika uma Sve dok su elementi u naoj svesti izvan ravnotee, um mora biti uznemiren. Neravnotea energije uma, poput biolokih principa u telu, stvorie bolest ili nemir. Prava priroda uma je suptilna i mora biti proiena od grubih elemenata, naroito elementa zemlje koji se akumulira kroz ego. Svest i unutranje Jastvo nose prirodu vazduha i prostora. Sve dok smo uhvaeni u tee i nie funkcije uma, njegova istinska priroda ostae skrivena. Ne radi se samo o balansiranju sila u umu, ve o produhovljenju uma. Moramo da snizimo nie funkcije i otvorimo one vie. Moramo da napravimo vanjsku ulnu orijentaciju za unutranju duhovnu svest. Nai psiholoki problemi nastaju u vanjskom umu kada nastojimo da naemo sreu kao fizika bia ili egojastvo. Oni ostavljaju oiljke kao oiljke u unutranjem umu, kao to i bolest zapoinje s vanjskim faktorima kao to je loa ishrana ili izlaganje patogenima i postepeno poinje da deluje na nae unutranje organe i tkiva. Da bismo iscelili um, moramo proistiti um i supstance koje ga ine. Da bismo to uinili, moramo shvatiti nau svest i njene funkcije. Sada emo se pozabaviti svakom od njih zasebno. U tom pogledu emo se bazirati na tom energetskom nivou, drei se elemenata u pozadini.
26
Deo II ENERGETIKA SVESTI
Nakon upoznavanja sa Ajurvedskim poimanjem uma i tela, spremni smo da zaronimo u dubinu Ajurvedskog poimanja svesti i njenih funkcija. Joga i Ajurveda dele mentalno polje na svest, inteligenciju, um i jastvo i objanjavaju svaki zasebno sa njihovim interakcijama. Bie objanjeno kako da razumemo te razliite aspekte uma u naem vlastitom ivotu i ponaanju. Ova informacija proistie i nadovezuje se prethodne odeljke gde je bilo rei o elementima, gunama i biolokim principima i njihovom dejstvu na um. Sada emo dublje zai u pitanja ko smo i sva glavna pitanja naeg postojanja, od podsvesnog do nadsvesnog i dalje. Dubina vedskog poimanja uma i svemira bi trebalo da bude pojanjena to nam pomae da uemo u dublje nivoe vlastite svesti. Potrebno je spomenuti da se ovaj materijal moda nee tako lako i brzo razumeti, ve da e biti potrebno neko vreme da se asimilira. Razumevanje nae svesti nije samo stvar sluanja i itanja, ve se odnosi na duboke misli i meditaciju.
27
6. Uslovljena svest: Vee mentalno polje
Saetak Sada e biti rei o unutranjem um kao svesti jer je to dublji nivo svesti od naih obinih misli. Meutim, kao to je ranije navedeno, to je uslovljena svest, vezana poljem vremena i prostora, a ne ista ili bezuslovan svest koja je bezvremena i beskrajna. Bezuslovna svest je nae istinsko Jastvo, iznad svih deavanja u umu. Uslovljena svest se sastoji iz misli na svim nivoima - svesnog, nesvesnog ili nadsvesnog. Bezuslovna svest se sastoji od svesti osloboene od misli izvan svih ideja, emocija i senzacija, ma koliko da su one suptilne ili velike. Celokupan poduhvat duhovnog rasta se sastoji u pomeranju od uslovljene ka osloboenoj svesti. Uslovljena svest je skladite svih seanja i vezanosti, odakle potiu svi psiholoki problemi. Uslovljenost uma iskrivljuje nau percepciju i remeti nae emocije. Avurvedska psihologija radi na tome da umiri uslovljeni um, uklanjajui njegove negativne obrasce koji vode u bolest i tugu. Meutim, uslovljeni um nije samo lian, ve se povezuje sa ostatkom uslovljene svesti, sa svim mislima koje postoje unutar svemira, i umovima svih bia. Ne moemo ispitati sopstveni um a da se ne osvrnemo na celokupan ivot. Svest unuranji svet ta je svest? ime razmiljamo, oseamo i opaamo? Kako to da smo uopte bilo eda svesni? Iako je lako postaviti ova pitanja, teko je na njih dati odgovor. Nain da doemo do odgovora je da zavirimo u sopstvenu svest i nejne funkcije. Svest je najlepa stvar u svemiru. Ne postoji granica njenih dubina ili njenog poimanja. Ona je poput ogromnog okeana, ali sve dok ne znamo kako pravilno da plovimo njome, moemo zalutati. Ako zaronimo u nju bez pravilne pripreme, moemo se utopiti. Veina psihiki poremeenih osoba su do te mere uronjeni u sopstvenu unutranju svest da vie nisu u stanju da funkcioniu u vanjskom svetu. Nama deluju kao da su uhvaeni u iluziju; u stvari, oni moda imaju pristup dubljoj stvarnosti, iako ne na zdrav nain. Svest je na unutranji svet. Kada jogi zaviri unutra vidi kako njegova svest pulsira s kosmikim silama; meutim, kada mi pogledamo unutra, vidimo samo mrak ili maglovita seanja. Naa vanjska vizija nas zaslepljuje. Toliko smo uslovljeni jakim svetlom ula da ne opaamo suptilno svetlo svesti. Znanje o to me kako da posmatramo sadraj nae svesti je najvaniji deo mentalnog i duhovnog razvoja. Ajurveda nudi specifine discipline i tehnike meditacije za tu svrhu. Kada je svest prosvetljena, nadilazimo sva vanjska ogranienja. Vie nema potrebe z iskustvom vanjskog sveta, jer smo nauili lekciju - sve je unutra. Na sanskritu se vee mentalno polje ili polje misli, naziva Chitta, od korena chit, to znai biti svestan. Chitta se odnosi na vii um: nesvesno, podsvesno, samosvesno, i nadsvesno. Chitta je um ili svest u celini, polje koje kreiraju nae misli. To se naroito odnosi na unutranje jezgro uma, na na centar istog oseaja i direktnog znanja. Chitta je unutranji um ega je naa vanjska ili lina mentalnost samo razvijeni segment. Radi lakeg praenja, ovde termin Chitta oznaavamo kao svest, ali ne treba da zaboravimo da je to samo aproksimacija. Veina Chitte nije dostupna obinom umu. Samo kod duhovno razvijene osobe je polje svesti potpuno osveeno ili probueno. Takva osoba ima pregled celokupnog mentalnog polja zato jer je dosegla istu svesti ili Jastvo izvan granica misli. Ono to savremena psihologija naziva nesvesno je samo deli ove vie svesti ili Chitte. Savremena psihologija je prodrla u lino nesvesno i, donekle, u kolektivno nesvesno. Nae potencijalno polje obuhvata sveukupnu svest u svemiru, i individualnu i kolektivnu, linu i bezlinu, ukljuujui i Boga. Ona nadilazi sve uslovljene svesnosti pa sve do iste svesti, koja je Apsolutna ili vrhovna istina. To je podruje jogijske psihologije koja je psihologija vieg Jastva. Chitta, telo svesti Chitta je naa centralna svest - unutranja osnova uma. Svest, ili polje misli, je brzo vibrirajue suptilno energetsko polje, koje je osnova svekolikih materijalnih manifestacija. Chitta, kao centar svesti, je osnovni sastojak ili supstanca svesti. Ona ini telo ili glavni deo svesti, kao to tkiva ine veinski deo fizikog tela. Um i ula su kao njene ruke i noge, njeni udovi i organi. Fiziko telo se uglavnom sastoji iz tekih elemenata vode i zemlje i ono je stvoreno gravitacijom, koja vue na dole. Nasuprot tome, svest se sastoji iz lakih elemenata etra i vazduha, i tvorevina je naih misli, koje idu navie poput isparenja. Dok teke stvari unutar nae prirode silaze dole u formu fizikog tela, sutina naeg iskustva se uzdie i formira nau svest. Imamo grubo ili gravitaciono telo (fiziko) i profinjeno ili sutinsko telo (svest).
28
Obino nismo svesni svojih unutranjih organa i tkiva fizikog tela, koji nadilaze domen ula. Slino tome, retko smo svesni nae vie unutranje svesti, koju ne mogu da dosegnu vanjske funkcije uma. Nai unutranji telesni procesi funkcioniu automatski, nezavisno od nae obine svesti. Na isti nain, naa dublja svest sprovodi svoje procese na nivou koji je dublji od vanjskog uma. Meutim, moemo postati svesni ove dublje svesti. Meditacija nas vodi do njenih viih potencijala. Priroda Chitte Priroda nae centralne svesti (Chitta) je senzitivnost svake vrste, sposobnost za oseanjem na bilo koji nain. Sposobnost za oseanjem je temelj svih mentalnih funkcija i razvija se u specifine operacije misli, emocija i senzacija. Sve to na um ini je neka vrsta oseanja. ak je i razum neka vrsta oseanja, oitavanja ili uporeivanja. To oseanje je svaki vid reakcije nae svesti na podraaje, vanjske ili unutranje. Svest je sposobnost odnosa, bez kojeg nema oseaja kao takvog. To nam omoguava da oseamo stvari u sebi i sebe u stvarima. Naa svest je proizvod naeg najdubljeg odnosa, koji odreuje naa oseanja prema ivotu. Spajanje je bitan faktor koji odreuje prirodu nae svesti. Svest registruje sve to dospe u mentalno polje na nivou koji je dublji od vanjskog uma. Bez da smo u stanju da prvo primetimo stvari, ostale mentalne operacije nee biti mogue. Hipnoza moe dovesti nau svest na nivo ove dublje svesti gde se moemo prisetiti svega to nam se ikada dogodilo. Naa dublja svest uva seanja svega doivljenog, ne samo od roenja ve i iz prolih ivota. Ona nosi seme koje nas dri upletenima u ciklus ponovnog raanja, to su zapravo nae najdublje misli i impresije. Svest u prirodnom svetu Svet nastaje kroz svest. ista svest je neroena ili Apsolutna i izvan je kreacije. Uslovljena svest ili misao (Chitta) je osnova Prirode, prvobitne tvari koja stvara svemir. Svest je podloga svega, prvstvorena stvara koja je stvorila sve ostalo. To je sutina svih moguih iskustava. Misao stvara sve, ali to je primaran nivo misli koji je dublji od naih obinih pojedinanih reakcija. Svest je odgovorna za postojanje i kretanje svemira. Ona funkcionie iza svih oblika materije i energije. Neki oblik svesti postoji svugde u prirodi, ak i u neivim predmetima. Ona odrava kosmiki proces na svim nivoima, poevi od samog atoma. Sve to postoji mora imati neki nivo svesti ili ga ne bi bilo mogue opaziti. Okrueni smo okeanom svesti u kojem postoje sve stvari. Samo jedan deo toga ima lian peat u vidu ivih bia. Vie polje Kosmike Svesti ini osnovu svemira, ivog i neivog. Individualna svest nastaje unutar nje u vidu posebnih centara, poput talasa na moru. Svest postoji na nivou vrsta i uva akumulirano znanje i iskustvo za svaku vrstu stvorenja. Postoje razliite vrste svesti u odnosu na kolektivnu podelu na naciju, pol, rasu i veru, uvajui odreene tendencije svake grupe. Svojom prvobitnom senzitivnou, svest upravlja biljnim carstvom, koje prebiva u stanju dubokog sna koje prethodi formiranju ula. Svest postoji u latentnom obliku u elementarnom carstvu koje prethodi razvoju ivotne sile. Ona je osnova genetskog koda, peata koji ostavlja na elije, koji ureuje centralne instinktivne reakcije. Tajna svest deluje svugde i ini klju sveg rasta i razvoja. Svest je u potpunosti aktivirana u aneoskim i boanskim biima, stanovnicima viih nevidljivih nebesa, gde jedinu stvarnost ini misao. Svest nas obuhvata sa obe strane, i preko nesvesnog i preko nadsvesnog. Na podsvesnom nivou, tajnovita svest odrava nae autonomne funkcije i deluje tokom spavanja. Na nadsvesnom nivou, tajnovita svest prati nau karmu i podrava na duhovni ivot. Nadsvest Naa dublja svest sadri vie nivoe uma u kojem moemo kontaktirati Boga i svoje unutranje Jastvo. Tada obnavljamo znanje o svetovima koji su suptilniji od fizikog. Svest se protee iznad svih carstava formi do podruja istih oseaja i iste svesti. Naa individualna svest nas povezuje sa kolektivnom sveu, odakle moemo pristupiti memoriji i eljama svih ljudskih bia. To nas dalje povezuje sa Kosmikom Sveu, kroz koju moemo pristupiti iskustva svih bia od minerala do bogova. Na vrhuncu Kosmike Svesti kontaktiramo Boga, Boanskog Oca/Majku, kosmikog Stvoritelja, Odravaoca i Unititelja.
29
Svest obuhvata svo znanje, od najsvetovnije mehanike elemenata do najvie duhovne mudrosti. Svest sama po sebi je instrument svih unutranjih oblika znanja, i nadilazi sva znanja steena putem ula. Probueni u mudrosti, svojstvenoj naoj dubljoj svesti, razotkrivamo sve tajne svemira. Svest je izvor istinskog genija i uvida. Sticanjem direktnog uvida u nau dublju svest, nadilazimo sve vanjske instrumente znanja koji su, u poreenju sa njenim direktnim znanjem, nejasni i magloviti. Ipak, svest (Chitta) zasnovana na mislima nije konana ak ni u svojim kosmikim dimenzijama. Jo uvek je to neka vrsta materije a ne ist nematerijalan Duh. Iza uslovljene svesti, individualne i kosmike, prebiva Vrhovno Jastvo, ili ista Svest. Bezuslovna svest se zove Chit na sanskritu, u odnosu na koju su uslovljena svest (Chitta), pa i svest Stvoritelja, samo odrazi. Cilj ivota nije samo da istraite sadraj svesti, ve da ga raspustite kako biste spoznali Jastvo ili istu Svest koja se krije iza toga. Svi materijali objekti, od kamena do same Chitte, su izvan nae prave prirode. Moramo se odvojiti od njih kako bi shvatili istinu. Samo proiena svest, oiena od tendencija svog ega, ima mo da dostigne ovo ostvarenje, to je i krajnji cilj svih duhovnih praksi. Ipak, ak i za obino mentalno zdravlje, potrebno je da imamo oseaj svoje dublje prirode, izvan fluktuacija misli i emocija, koji su prirodno nestalni. Srce i dua Chitta takoe znai srce i prebiva u srcu. To nije fiziko srce, ve centralno jezgro dubokih oseanja i apsolutnog znanja, duhovno srce. Duhovno srce prebiva s desne strane fizikog srca. U tom pogledu, Ajurveda se razlikuje od savremene medicine, koja sedite svesti prirpisuje mozgu. Prema Ajurvedi, samo naa vanjska svest se nalazi u mozgu, a ne naa centralna svest, koja poiva u srcu. Chitta je psiha, ili na dublji um, koji je uglavnom povezana sa srcem. Chitta je najintimniji i trajan deo naeg bia. To je um due, individualizovani deo Boanskog kojem pripadamo. Individualno Jastvo je odraz Vrhovnog ili Boanskog Ja iznad njega. Naa dublja svest sadri nae najdublje tenje, ljubav i kreativnost, vrhunac iskustva ivota. U uslovima ekstremne sree, naa svest biva uronjena u svoje unutranje jezgro gde zaboravljamo sve uobiajene brige i alost. Svi teimo tome da se vratimo u mirni centar svesti, to je povratak srcu. to vie ulazimo u nau dublju svest, vie se otvara nae srce a naa svest se iri u beskraj. Mirno i isto srce odraava Apsolut i daje osloboenje od ciklusa ponovnog raanja. Naa dublja svest je nivo na kome traume najvie utiu na nas i gde bivaju pohranjene duboko u nas, naroito patnje roenja i smrti. Tamo uvamo svoje duboke vezanosti, boli, strahove i teskobe. Potrebno je da dostignemo ovaj nivo da bi uklonili duboke rane, navike i ovisnost. To je vrlo teko, jer dostizanje centra svesti zahteva skidanje slojeva uma, koji su mnogobrojni i sloeni. Jednom kada naa dublja svest postane uznemirena, to je trauma za srce, vrlo je teko povratiti psiholoku ravnoteu. Potrebno je da negujemo nau svest viim podsticajima, te da je izlaemo negativnim uticajima iz vanjskog sveta. Naa centralna svest je um deteta koje se upija i zato je moramo zatititi. Sastav Uslovljena svest (Chitta) je prvenstveno Sattvine prirode, ali sadri sva tri gune u njihovim semenim oblicima. Sutina triju guna unutar nas odreuje prirodu nae dublje svesti. Sastoji se od guna koje najvie uvamo u naem srcu. Nai odnosi na nivou srca najvie utiu na nau svest i nama prenose njegove gune. Svest postaje potpuno Sattvina i potpuno razvijena kao rezultat duhovne prakse. Inae je njegova funkcija sputana i iskrivljena. Rajas i Tamas (agresija i neznanje) u svesti uzrokuju bol i iluzije i izvor su svih problema u ivotu. Ovo su glavne psiholoke neistoe ili toksini koje treba eliminisati. Naa dublja svest je nivo na kojem ovi mentalni toksini prebivaju i sedite odakle se moraju ukloniti. Tamas u Chitti postaje nesvesno, koje dominira tokom spavanja, tuposti i depresije. To je osnova navika i tendencija za koje znamo da su pogreni, ali koje nismo u stanju da menjamo svojim povrinskim umom. Rajas u Chitti upravlja naom uobiajenom budnom sveu, koju odlikuje akcija i izraavanje. Zahvaljujui tome naa svest sve vreme je pokretna, uznemirena i rastresena, uhvaena u sopstvene imaginacije. Sattva u Chitti ini osnovu nae vie svesti i nadsvesnog funkcionisanja. Chitta sainjava uzrono telo, reinkarnirano vozilo individualne due u kojoj ona boravi tokom itavog ciklusa ponovnog raanja. Sadri karmike ostatke pokrenute tokom razliitih ivota, od kojih samo nekolicina ispliva na povrinu i manifestuje se u odreenoj inkarnaciji. Kao kauzalni ili kreativni poduhvat, svest sadri potencijal
30
za celokupan razvoj tela i uma. Ona je izvor pet ulnih potencijala i pet grubih elemenata, koji stvaraju i odravaju suptilna i gruba tela. Chittom dominiraju elje i osnova je centralnih elja koje nas dre u ciklusu ponovnog raanja. Polje svesti (Chitta) sainjava Anandamaya koshu ili omota blaenstva u kojem nosimo nae najdublje radosti i tuge. U svom neprobuenom (Tamastinom) stanju Anandamaya kosha je riznica naeg grevitog dranja za utelovljeno postojanje. U svom probuenom (Sattvinom) stanju, odraava blaenstvo koje je svojstveno naem Jastvu koje je Boansko. U odnosu na pet elemenata, Chitta najvie odgovara vazduhu i etru. Njegova supstanca je poput etra, njegovo kretanje je poput vazduha. Kao vazduha, uvek se menja i podeava spojla i iznutra, uvek se iri i kreira. Svest, u svojstvu vazduha, uvek kontaktira stvari i proizvodi zvuk. Svest je nita drugo nego najintimnije jezgro zvuka koje vibrira u nama. Chitta nadilazi ula, ali ima posebnu vezu sa ulom sluha, naroito neverbalnim zvukom i muzikom. Zvuk utie i lei Chittu, o emu vie govore tzv. Mantra terapije. Iako je Chitta suptilnija od biolokih principa, Chitta se uglavnom odnosi na Vatu, koja je najprimarnija od svih. Vata ljudi ive otvorene svesti ili ranjivog srca. Njihova svest je otvorena i manje su uzemljeni u svoja tela i ula. Iz tog razloga, Vata-tipove je lake povrediti od drugih i s njima treba paljivo postupati. Uravnoteena Vata titi i pomae pravilan razvoj nae dublje svesti. Slino tome, Chitta odgovara Prani meu trima vitalnim esencijama. Energija/Volja Chitta upravlja izvornom Pranom, besmrtnom ivotnom silom, koja nas pokree i ini ivima na svim nivoima. Ba kao to se odnosi na Gune u celini, tako se odnosi i na Pranu, i takoe odgovara Prani izmeu tri vitalne esencije (Prana, Tejas i Ojas). Ova glavna Prana daje ivot umu i telu i podupire sve autonomne funkcije. Nita nam nije drae od samog ivota, koji nas vodi do blaenstva koje nam je svojstveno. Svest uva izvornu ivotnu silu koja je odraz venog i besmrtnog ivota Vrhovnog Jastva. Zbog svoje duboke veze sa ivotnom silom, praksa Pranayame nam moe da uemo u Chittu i proistimo je. Ono to alternativna medicina naziva inteligencija tela je skriveni aspekt delovanja Chitte u telu. Kada odustanemo od ego kontrole, moe funkcionisati bez prepreke i leiti nas podmlaivati fiziki i psihiki. Svest sadri najdublji nivo volje, a to je volja za ivotom, elja za venim postojanjem. Naa dublja svest sadri nae najprimarnije i krajnje motivacije, nae elje srca i udnje za onim emu stvarno teimo u ivotu. Svest je u optem smislu volja i potencijalni oseaj - ista volja bez definisanog cilja, volja za iskustvom koja je osnova svih drugih namera. Iz toga kreu sve elje koje nas dre vezanima za svet i telo. Samo ako se oslobodimo ovih centralnih elja moemo opaziti istinu. Svest i individualna priroda Sastav nae svesti ine duboke misaone tendencije koje se zovu samskare na sanskritu. One su dublje od onoga to obino nazivamo misli. To su su zaostaci koje smo stekli naih mentalnim operacijama, poput brazda koje naini toak na drumu. Ovi zaostaci podravaju obrasce ponaanja koji nas motiviu iznutra. Ono to mi zovemo priroda ili bie pojedinca je svest o osobi. Naa individualna svest je polje tendencija koje smo nainili svojima, temelj naih ponovnih akcija koje su postale automatska ili druga priroda. Naa uslovljenost u ivotu kreira stanje nae svesti. To je najdublji nivo naeg programiranja. Nae postojanje je naa svest koja odreuje kako se odnosimo prema ivotu. Stanje Chitte ili jezgra svesti je mentalna priroda (Manasika Prakriti) osobe, a odreuje na jedinstven karakter i mentalitet. Priroda osobe se ne moe promeniti bez bez menjanja dublje svesti, odnosno promene srca. Osim ako se uticaj na odvija na nivou srca, ne moe imati bilo kakav dubok ili trajan uinak. To je razlog zato puke rei ili misli imaju tako mali znaaj. Oni ostaju na povrinskom nivou u svojim efektima. Dolaenje do sranog jezgra zahteva otkrivanje sve nae tuge i aljenja, sa kojima veina nas ne eli da se sretne. Funkcije Sve funkcije uma su funkcije Chitte, koja ini celokupno mentalno polje. Meutim, Chitta ima tri opte funkcije, tri primarna naina pristupu ove dublje svesti. Da bi doli do nje moramo se povui iz vanjskog uma i ula koji dre nau svest na povrini naeg bia. Te tri su: 1) memorija, 2) spavanje, i 3) samadhi.
31
Memorija Svest je temelj pamenja i uglavnom je ine seanja. To ne ukljuuje samo obino pamenje informacija ve ono to uistinu pamtimo u svojim srcima, stvari koje nas ozbiljno pokreu na dobro ili loe. Ona uva nae semeno pamenje iz ivota u ivot. Naa dublja svest upravlja memorijom na organskom nivou, ukljuujui, memoriju koju uvaju nae elije, kroz koje telo funkcionie. Naa svest ima ak kapacitet da se seti Boga i da se seti da smo mi Boanski zato jer, kao svest, u njenom jezgru je dua koja odraava Boga. Naa svest pamti itav svemir, koji je nakon svega formacija svesti. Memorija nam moe podariti ili ropstvo ili osloboenje. Prava memorija je priseanje samoih sebe, priseanje nae Boanske prirode u svesti. Lana memorija je priseanje nae line radosti i tuge, istorije ega. Najbolji nain da razvijemo memoriju je da upamtimo istinita naela i vie kosmike zakone. Spavanje Kada spavamo, vanjski svet se zatvara, a mi se vraamo unutranjem svetu svesti. Impresije nastaju kao snovi kroz aktivnost suptilnog uma. Uglavnom, dominantni utisci dnevnih aktivnosti bivaju osvetljeni, ali ponekad se jave i dublje samskare. Svest u svojoj pravoj funkciji daje miran dubok san. Uznemirena Rajasom i Tamasom, kreira loe snove i nemiran san. Dok spavamo, na um se obnavlja uranjanjem u svoj izvor, nau centralnu svest koja sadri prvobitnu Pranu ili ivotnu silu. Svest i Prana odravaju automatske funkcije tela, dok um i ula odmaraju. Smrt je produeno spavanje. Poput sna to je uranjanje u nau unutranju svest kada gubimo kontakt s vanjskim svetom ula. U smrtnom snu, svest skladiti uzronu Pranu i karme, odakle e se formirati novo telo. Tokom smrti prebivamo samo u svesti, obnavljajui se za novo roenje. U stanju nakon smrti, impresije naeg ivotnog iskustva proizlaze iz nae unutranje svesti, ba kao i snovi. To stvara razne suptilne ili astralne svetove, poput raja i pakla, koje suptilan um vizualizuje. Oni su dobri ili loi shodno naoj karmi i ivotnom iskustvu. Samadhi Samadhi je stanje apsorpcije u kojoj naa svest postaje sasvim skoncentrisana na jedan objekat ili iskustvo, kada zaboravljamo sve ostalo. Jogijska praksa je usmerena na razvoj apsorpcije u Kosmiku Svest i u nae pravo Jastvo. Na taj nain, svest se odmara u viem smislu, pruajui trajni mir i osloboenje. Vii razvoj svesti dolazi samo kroz Samadhi. Svest o dubljim nivoima svesti u Samadhiju neutralie nae karme i oslobaa nas kruga raanja i smrti. Meutim, Samadhi ne podrazumeva samo duhovna stanja, ve bilo koji vrhunac iskustva. Bilo koje iskustvo u kojem smo toliko uronjeni da zaboravimo sebe je neka vrsta Samadhija. Postoje nii Samadhiji, ili apsorpcija uznemirene ili zamraene svesti u kojoj Rajas i Tamas dominiraju. Kada se um skoncentrie na bilo ta, pa ak i negativne emocije poput straha ili ljutnje, donekle uranjamo u nau dublju svest. Ove negativne apsorpcije, meutim, jaaju nau vezu za vanjski svet i treba ih izbegavati. One poveavaju Rajas i Tamas, dok duhovne apsorpcije poveavaju Sattvu. Dodatne funkcije Iz ovih primarnih funkcija, nastaju razliite sekundarne funkcije. Intuicija Svest u svojoj vioj funkciji postaje intuicija, to je sposobnost direktnog poznavanja stvari. Kroz intuiciju, oseamo u sebi ono to nikada nismo osetili ulima. Prava intuicija je poput Samadhija. Kao direktan oseaj svesti, moe biti ivopisnija od ulne spoznaje. Meutim, ne treba je brkati sa matom ili psihikim opaanjem, to su funkcije vanjskog uma i suptilnih ula. Instinkt U svojoj nioj funkciji, svest postaje instinkt, koji odrava nae organske funkcije i titi ih od uplitanja ega. Instinkt je tajnovita ili skrovita forma vieg znanja, ili obrnuta intuicija. Svest upravlja svim instinktivnim reakcijama. Na tom nivou, ostaju duboki instinktivni obrasci, kao to je preivljavanje ili razmnoavanje, koje
32
je zapravo teko promeniti. Promena nae centralne svesti zahteva da nae nesvesno, automatsko ili instinktivno postane deo uma koji je svestan i budan. Ljubav Osnovni poriv svesti je da se ujedini. Sastoji se od naih napora i energije da se ujedine ili izvana sa svetom ili unutra s naom istinskom prirodom. Biti znai biti povezan kroz svest. Kroz svest se povezujemo sa svetom i svet se povezuje sa nama, ne samo povrno ve na nivou srca. Kroz kapacitet ljubavi za saoseajnou i prisnou, svest kreira odanost i samilost, vodee sile duhovnog ivota. Svest je temelj ljubavi, koja ini esencijalni stav i energiju srca. U stvari, svest je ljubav. Na individualna svest Boanska Svest projektuje svoju mo vene i neograniene ljubavi. Ljubav dolazi iz svesti, koja je njen dom. Svest je ljubav u centru naeg bia. U svom unutranjem izvoru ljubavi, pronalazimo potpunu i savrenu sreu, koja proizlazi iz mogunosti da budemo jedno sa objekatom nae ljubavi. Vera Naa dublja svest je osnova prave vere koja je, kao i intuicija, direktan unutranji oseaj Stvarnosti koja stoji iznad svega vidljivoga. Ova istinska vera u srcu poseduje inherentnu znanje o Venom i Beskonanom, i sasvim je razliita od bilo kakve dogme. Kada nau veru podreujemo nekoj dogmi ograniavajui istinu na osobu, knjigu, ili instituciju - sposobnost svesti da odraava istinu postaje iskrivljena. U ta god da verujemo, ui e u dublje nivoe svesti (srce). Naa uverenja su nae najdublje misli i nepobitne predrasude. To su nae najdublje tenje i samskare. Naa dublja uverenja prianjaju za nau centralnu svest, bojei svaku mentalnu aktivnost. Stvarna promena nae svesti zahteva odbacivanje ovih nepobitnih uverenja i promenu onoga to oseamo u naim srcima. Pravilan razvoj Pravilan razvoj svesti zahteva njeno ienje. Za to je potrebno da otpustimo duboko usaene elje, navike i tendencije pohranjene u njoj. To je mogue samo kroz Samadhi ili apsorpciju u istini. Ipak, da bi mogli oistiti svest, pre svega na vanjski ivot moramo dovesti u pravilan red. Svest se mora dovesti do istog Sattvinog stanja mira i jasnoe. Svi faktori koji mogu da proiste i smire um su od pomoi u tom razvoju, ukljuujui i pravilnu ishranu, ispravne impresije, ispravno delovanje i ispravan odnos. Ajurvedska psihologija tei pravilnom razvoju svesti tako da moemo nadii probleme uma, koji su uzrokovani nesvesnim ili nedostatkom svesti. Tada moemo okonati nae putovanje od uslovljene svesti do iste svesti, gde nam nita vanjsko vie ne moe naneti tugu.
33
7. Inteligencija: Mo percepcije
Inteligencija je plamen istine koja obasjava na ivot; kako kultiviemo odreuje svetlo po kome ivimo i rastemo, ili tama koja nas suava i slabi. Svi elimo da postanemo svesniji i razumniji, ali ta je prava inteligencija i kako da je razvijemo? Ne samo Avurveda ve svaka prava psihologija gravitira oko ovoga kao sredinje take. Ako nismo razvili nau inteligenciju ispravno, zloupotrebljavamo telo i ula. To vodi nepromiljenoj dijeti i stilu ivota, koji slabi nau vitalnost i ubrzava proces starenja. Emocionalni poremeaji i mentalne patnje rastu. S druge strane, ako koristimo nau inteligenciju ispravno, potujemo nae telo i svet oko nas i koristimo stvari mudro i na odgovarajui nain. Razvijamo nain ivota koji nam omoguava da ivimo bolje i due, ne samo za vlastitu korist ve i za dobrobit drugih. Nastojimo da kontroliemo nae misli i emocije. Stoga moramo teiti razvoju nae inteligencije, ili e nas kao prigueno svetlo dovesti do pogreke. Sanskritski termin za inteligenciju je Buddhi, koji proizlazi iz korena bud, to znai sagledati ili postati budan. Buddhi je aspekt svesti koji je ispunjen svetlom i otkriva istinu. Kada neija Buddhi u potpunosti postane razvijena, osoba postaje Buda ili Prosvetljeni. Glavno delovanje inteligencije je da razlui prave i stvarne forme od lanih i nestvarnih. Omoguava nam da diskriminiemo prirodu stvari, od obinog privienja ili spekulacija. Kroz to razvijamo nau centralnu percepciju jastva i sveta: ko smo, zato postojimo i ta je svet. Inteligencija: Apstraktna i konkretna Inteligencija je objektivni deo uma sposoban za objektivno opaanje. Njena konkretna strana nam omoguava da uhvatimo vanjske objekate, dok nam njena apstraktna strana omoguava da shvatimo ideje. Njena konkretna strana nam govori za objekat koji vidimo da je ovek, konj, kua ili ta god. Kroz apstraktnu stranu, prepoznajemo kvalitete i vrednosti koje objekat moe da zastupa, njegovu istinu ili vrednost. Konkretna strana inteligencije proizvodi nauku, zajedno sa svim oblicima znanja steenog putem ula i svim sistemima merenja. Njena apstraktna strana stvara filozofiju, kroz koju moemo opaziti univerzalije i spoznati idealan oblik stvari. Kroz svoju apstraktnu stranu, inteligencija moe da pojmi Boansko ili beskonano i ini osnovu duhovnosti. Inteligencija i intelekt Inteligencija ima dvostruki kapacitet, zavisno od toga da li je usmeravamo prema van ili prema unutra. Priroda njene orijentacije je klju evolucije u oveanstvo. Spoljanje delovanje inteligencije kroz ula postaje intelekt, konkretna ili informativna strana inteligencije. Kada deluje iznutra kroz nau dublju svest, postaje ono to bi se moglo nazvati prava inteligencija. Razlika izmeu intelekta i prave inteligencije je kljuna za razumevanje dananje situacije u svetu i esencijlna je za uspostavljanje bilo kakve dubinske psihologije. Intelekt se odnosi na inteligenciju koja koristi razum, baziran na ulima, za utvrivanje istine. On proiruje domen ula preko raznih instrumenata, kao to je teleskop i mikroskop, i uveava njihovu mo kalkulacije pomou raznih maina, kao to su poput kompjuteri. Izmilja razliite sisteme ideja, vremenske i prostorna merenja, kako bi pojmio svet. Intelekt konstruie ideju vanjskog sveta kao stvarnost, istiui imena i oblike stvari u svetu i stavljajui ih u razne kategorije i hijerarhije. Stanovite da je vanjski svet uitka nae mesto ispunjenja proizlazi odatle. Odatle proizilazi materijalistiki pogled na ivot i mehanicistiki pogled na svemir. Intelekt nas usmerava na vanjske ciljeve u ivotu: uitak, bogatstvo, mo ili svetovno znanje. On stvara ideju telesne egzistencije, preko koje se upliemo u vreme i prostor, tugu i smrt. Intelekt naglaava vanjske razlike, uloge i identitete. Preko njega ostajemo uhvaeni u povrinsku informaciju, status i imetak. Intelekt deluje pod kontrolom ega i emocija, umesto to biva voen njima. Moe zablokirati nau duhovnu evoluciju, inei da se radije okreemo svetovnoj realnosti umesto unutranjim iskustvima. Prava inteligencija je mo unutranje ili direktne percepcije koja je sasvim razliita od polovnog ili posrednog znanja intelekta. Otkriva nam prirodu stvari, nadilazei njena ulna ispoljavanja, sadraj iza esto zavaravajueg paketa. Prava inteligencija uzima veno kao istinito, i tretira prolazna imena i oblike kao nestvarne. Pomou nje nadilazimo sva uverenja, predrasude i koncepte i uimo da stvari vidimo onakve kakve jesu. Prava inteligencija je pronicljivo svesna prolaznosti celokupne vanjske stvarnosti i ne vezuje nas za bilo koja fiksna imena i oblike. Kroz nju uimo kako da opaamo svest izvan promenljivog kretanja materije i energije u
34
vanjskom svetu. Oslobaamo sebe vanjskih struktura verovanja, autoriteta i institucija, nadilazei vreme i prostor sve do stvarnosti nae Prave Prirode. Intelekt poseduje samo indirektno znanje ili posredno znanje o imenima, brojevima i pojavama. Iz tog razloga, intelekt ne moe da rei nae ljudske probleme ili donese psihiki mir. Nije dovoljno samo znati konceptualno ta su nai problemi. Moramo razumeti njihov izvor u vlastitim srcima i duama. Bez buenja istinske inteligencije, nae drutvo mora ostati emocionalno nestabilno i duhovno naivno. Zapadna psihologija, uz neke izuzetke, deli ogranienja intelektualne slike ivota koje je Zapad uglavnom slavio u svojoj filozofiji i nauci. Ajurveda koja se temelji na filozofiji Joge, tretira intelekt kao niu ili inferiornu inteligenciju. Pomae nam da negujemo nau dublju inteligenciju, koja nas vodi izvan ula ka istini u naim srcima. Savest Svako od nas ima inherentan etiki oseaj, koji zovemo savest - oseaj da su neke stvari ispravne, a druge pogrene. Naa savest nas podstie da ne elimo da povredimo bilo koje stvorenje i da osetimo tuu patnju kao sopstvenu. Savest ini vei deo inteligencije, koji utvruje kako da vrednujemo i tretiramo druge ljude. to smo inteligentniji, imamo jau savest i manje elimo da se meamo s drugima ili da im nameemo svoju volju. Direktno spolja, inteligencija stvara moralnost, to je malo vie od dogovorenih obiaja nekog drutva. Usmerena ka unutra, inteligencija stvara univerzalnu etiku poput nenasilja, koja nadilazi sve kulturne predrasude. Kroz nau unutranju inteligenciju, delujemo etino i humano, ne radi materijalnih ili drutvenih koristi, niti ak za rajska dostignua, ve za opte dobro svih. Organizovana religija sa svojim dogmama i institucijama, je jo jedan proizvod spolja orijentisane inteligencije. Ona vodi u sukobe verovanja i svojevrsna ekskluzivna prava. Istinu povezuje za odreenu crkvu, knjigu ili spasitelja. S druge strane, usmerena ka unutra, prava inteligencija kreira duhovnost ili potragu za venom istinom, iza imena i oblika. Vodi ka istini naeg unutranjeg Bia, naeg vieg Jastva u kojem insistiranje na verovanje, spasitelja ili institucije deluje naivno. Inteligencija i svest Prava inteligencija je aspekt svesti koji je budan, svestan i razvijen, dok je sama svest (Chitta) mentalno polje u celini, naroito njeno nerazvijeno jezgro. Tokom evolucije, svest se pretvara u inteligenciju koja je artikulie i bistri. Kada je usmerena prema odreenom naelu, vrednost ili viem dobru, svest postaje inteligencija. U svojoj najvioj funkciji, inteligencija postaje duhovna diskriminacija, kroz koju razotkrivamo unutranju stvarnost preko vanjskih formi, to oslobaa nau svest od njenih negativnih uslovljenosti. Svest sadri sve u mentalnom polju u potencijalu ili semenoj formi. Inteligencija nam omoguava da postanemo svesni sadraja svesti, koji inae lei skriven i neopaen. Negovanje svesti, putem meditacije, je potrebno radi razvoja prave inteligencije. Meutim, umna inteligencija (Buddhi) je uvek svest o neemu i ostaje uslovljena svojim predmetom. Mi konano moramo da iskoraimo dalje kako bismo otkrili nae pravo Jastvo (Atman) izvan uma. Jastvo je poreklo inteligencije. Odraz njegove bezuslovne inteligencije podaruje mentalnom polju uslovljenu inteligenciju. Naa uslovljena inteligencija je instrument neuslovljene inteligencije Jastva. Od uslovljene svesti i inteligencije (Chitta i Buddhi), moramo se prebaciti do bezuslovnu svest i inteligenciju (Chit i Jnana). Kosmika inteligencija Inteligencija ima kosmiku, kao i individualnu stvarnost. Kosmika Inteligencija je evoluirani ili Sattvini deo Kosmike Svesti. One je Boji um na vrhuncu stvaranja, kroz koju Bog deluje kao Stvoritelj-OdravalacUnitavalac svemira. Kosmika inteligencija je podruje Bojeg delovanja, manifestacija Njegovih zakona. To je Boanska Re, Logos, kroz koju je svemir stvoren. Odatle dolazi prva ili idealna kreacija, ega je ovaj materijalni svet samo refleksija. Kosmika inteligencija je odgovorna za strukturu i ureenje svemira, dok Kosmika Svest upravlja svetovnim procesima i biima. Deo kosmike inteligencije se sputa u materiju i postaje Boanski plamen koji gradi svetove. Naa individualna inteligencija je na poseban deo Kosmike Inteligencije ili Boanske Rei. Ovaj Boanski plamen je uvek probuen na najdubljem nivou nae svesti kao na unutranji vodi. On usmerava na evolutivni proces od materije ka duhu, od nesvesnog ka nadsvesnom, od neznanja ka prosvetljenju. Kosmika Inteligencija je unutranji guru koji nam pomae da probudimo nau unutranju mudrost.
35
Kosmika inteligencija sadri sve kosmike zakone (dharme), od onih koji vladaju fizikim svetom do etikih principa koji upravljaju naom karmom. To je polje prirodnih zakona, gde prebivaju svi zakoni ivota. Naa individualna inteligencija prirodno nastoji da naui zakone Kosmike Inteligencije, pomou kojih je mogue razumeti celokupni svemir. Kosmika Inteligencija utvruje ta je dharmiki, ili ta je usklaeno s kosmikim zakonom, za razliku od onoga to je adharmiki, ili nasuprot tome. Individualna inteligencija raste kroz svoje poravnavanje sa Kosmikom Inteligencijom kao njenim izvorom. To se ne dogaa samo prouavanjem knjiga, ve prouavanjem prirode i, iznad svega, posmatranjem sebe. Sastav Prava inteligencija se razvija iz sattvine ili finije supstance svesti (Chitta). Meutim, usmerena spolja, inteligencija postaje kontaminirana rajasom, ili emocionalnim neistoama, koje prekrivaju njenu percepciju, i tamasom, koji uzrokuje pogrenu procenu. Sedite prave inteligencije, kao i svesti, nalazi se u srcu. Meutim, sedite intelekta, ili vanjske inteligencije, je mozak, koji je povezan sa ulima. Inteligencija posreduje izmeu vanjskog uma koji deluje kroz mozak i unutranjeg uma koji se nalazi u srcu. Spajanje inteligencije u srce je nain da se transcendira vanjski svet i naini povratak unutranjem Jastvu. To je osnova svake prave meditacije. Polje inteligencije ini plat inteligencije ili mudrosti, Vijnanamaya Kosha. Ovaj plat posreduje izmeu kauzalnog (karmikog) tela i astralnog ili suptilnog tela impresija. Bez pravilnog razvoja omotaa inteligencije, potencijali dubljeg omotaa blaenstva (Anandamaya Kosha) se ne mogu razviti. On je poput vrata koja povezuju vanjski svet kompleksa um-telo sa ulima i unutranjim svetom svesti, koji nadilazi ula. Inteligencijom dominira znanje i pomae nam da razumemo stvari. Inteligencija dodaje mo vatre bazinim elementima svesti (Chitta), etru i vazduhu. Poput vatre, ona je prodorna, sjajna i transformiua u svom ispoljavanju. Inteligencija odgovara Pitti, ili vatri, meu biolokim principima. Pitta ljudi su obino racionalni, diskriminatorni, dobri govornici, i obino imaju perceptivnije umove od ostalih, kako za dobro tako i za loe. Slino tome, inteligencija se odnosi na Tejas, vitalnu esenciju vatre koja daje hrabrost, neustraivost i odlunost. Bez Tejasa, nedostaje nam nezavisnosti i jasnoe koji su nuni za pravilan razvoj nae inteligencije. Energija/ Probuena Prana Po svojoj Sattvinoj prirodi, inteligencija nadilazi vanjske vitalne i ulne aktivnosti i deluje kao svestan vodi za sve vrste Prana. To stvara Sattvinu Pranu ili svesnu upotrebu nae ivotne energije. Inteligencija ima mo da kontrolie um, ula i vitalne sile, skladno njenom iskustvenoj spoznaji. Na primer, jednom kad zaista nauimo da je prelaenje ulice, bez da pogledamo levo-desno, opasno jer dolazimo u opasnost da nas neto pregazi, uvek emo pogledati kada prelazimo ulicu, ak i ako smo u urbi. Problem je u tome to ukoliko naa inteligencija nije pravilno razvijena, njome dominiraju um, ula i vitalne sile i tada stvari radimo impulsivno zbog ega emo kasnije zaaliti. Ova nemogunost inteligencije da kontrolie nae impulse je jedan od glavnih uzroka bolesti. Prava inteligencija se odnosi na ono to smo nauili ne samo teoretski, ve iz naeg vlastitog ivotnog iskustva i ponaanja. To je mudrost ivota. S druge strane, ono to znamo samo konceptualno nema stvarnu vitalnost. To reflektuje ivot prema spolja, oponaajui ideje i miljenja drugih, i ne moe nas promeniti iz temelja. Energija inteligencije je mo koju polaemo u znanje - Prana koju usmeravamo ka otkrivanju istine. Prana inteligencije je uvek budna i usklaena sa venim, i razvija tenje nae due. U jogijskoj praksi, prana poinje da se budi. Doivljavamo proirenje putem daha, ili oseamo razliite energetske struje kako idu kroz telo, budei nae suptilne sposobnosti. Dobijamo vie energije, entuzijazma i kreativnosti. Ova Prana ima inteligenciju koja nas moe uiti i voditi. Prana je postaja uitelj mnogih jogija i pouila ih je asanama, mantrama i meditacijom. Njihova disciplina se sastojala u preputanju probuenoj Prani. Ipak, trebamo biti oprezni da se ne prepustimo nioj Prani, ili inferiornom vitalnom porivu, to se deava onda kada idemo za spoljanjim uitkom, ve da otkrijemo Pranu inteligencije (Buddhi-Prana). Probuena Prana i probuena inteligencija (Buddhi) su povezane. Buenjem Buddhi budi se i Prana. Buenjem Prane, budi se Buddhi. Probueni ivot i probuena inteligencija idu zajedno. Inteligencija isti i bistri na ivot. S druge strane, bez vitalnosti naa inteligencija ostaje povrna i teoretska. Mudrost ivota je jedinstvo Buddhi i Prane.
36
Volja - Vrilac Inteligencija je agent ili vrilac koji odluuje ta moramo da inimo. Tek kad uistinu znamo u stanju smo da donesemo odluku i uinimo neto. Inteligencija je izvrni deo svesti, zapovjednik koji je odgovoran za utvrivanje naeg pravca delovanja. Um i telo su njegovi instrumenti. Inteligencija uspostavlja trajne ciljeve i obezbeuje znanje za njihovo postizanje; um izvrava njene naloge putem tela i ula. Inteligencija je volja u viem smislu volja za istinom, volja za realizacijom svojih ideala ili postizanjem naih ciljeva. Ona je temelj duhovne aspiracije, elja za spoznajom Boga. Naa inteligencija odreuje ono to bi trebalo da inimo i to ne bi trebalo da inimo, uspostavljajui etiki standard naeg ponaanja. Sa razvojem inteligencije, pomeramo se od niih delovanja i prihvatamo ona via. Inteligencija nosi tenje nae due ka prosvetljenju. Prava inteligencija nas vodi nesebinom sluenju kada delujemo za dobrobit svih i odriemo se plodova naeg rada. Time se posveujemo izvrsnosti i nastojimo da uinimo najbolje, bez obzira na posledice. Inteligencija deluje sa bistrinom i odlunou u potrazi za dostizanjem vieg cilja i prestaje da deluje nakon dostizanja svoje svrhe. U tom smislu to je jasno delovanje koje vodi nedelovanju ili miru. Odatle potie poznavanje i umee u svim podrujima ivota, zajedno sa duhovnim postignuima i okultnim moima. Pomou toga moemo usavriti svoju sudbinu i transcendirati svet. U vreme smrti, ula se stapaju sa umom a um se dalje stapa sa inteligencijom koja nas, kao na unutranji plamen, ve prema naim karmikim zaslugama, vodi do odgovarajueg suptilnog carstva. Shodno vrednostima i ciljevima inteligencije, dua se seli u razliita posmrtna stanja, a zatim poprima novo fiziko roenje. Kao i sa inteligencijom, ista stvar je i sa voljom i naom karmom i evolucijom nae due. Sama naa via inteligencija je u stanju da svesno opstane iz ivota u ivot. Koju god inteligenciju da razvijemo, koja podstie znanje o istini, nikada nas nee napustiti. Razvoj toga bi trebalo da bude glavni cilj svega to inimo. Iz tog razloga, dua i inteligencija su usko povezane. Prava inteligencija je um due, njena probuena percepcija. Funkcije Glavna funkcija inteligencije je utvrivanje istine, i ispoljava se na tri naina: 1) percepcija 2) razum 3) svedoenje. Percepcija Direktna percepcija je glavni nain kako utvrujemo prirodu objekata. Omoguava nam da prepoznamo trajnu realnost iza raznih promena ulnih impresija. Kapacitet ulnih organa da opaaju potie od delovanja inteligencije. Ispravno delovanje ula zavisi od njihove usklaenosti sa inteligencijom, to ih rastereuje emocionalnih izoblienja i uvodi u njih bistrinu svesti. Inteligencija nam omoguava da razlikujemo predmete po sebi od onoga to bismo mi eleli da oni budu, Realno od umiljenog. Pomou toga moemo uoiti senzacije, emocije, misli i sam ego, kao to opaamo predmete u vanjskom svetu. Meutim, pogreno delovanje inteligencije rezultuje u iskrivljenoj ili pogrenoj percepciji. Jednu stvar zamenjujemo s drugom, kao kada konopac u mraku zamenimo sa zmijom. Ovo stvara sve pogreke, zablude i pogreno prosuivanje koje nam stvara nevolje. Razum Inteligencija upravlja svim metode rasuivanja, induktivnim i deduktivnim. Omoguava nam da uporedimo nae impresije i doemo do vee istine, kao to o prisustvu vatre zakljuujemo na osnovu prisustva dima. Iz njega idu naela, ideali i sistemi merenja koji oblikuju nau percepciju i vode nae akcije. U svom pogrenom delovanju, inteligencija kreira lano rasuivanje ili racionalizaciju, pomou ega nastojimo da opravdamo ono lamo ili iluzorno. Ova egoistina inteligencija je moda najvea opasnost za ljudska bia, jer pretvara instrument istine u jedno samo-potvrivanje koje iskljuuje pravi proces uenja. Svedoenje Inteligencija upravlja naom sposobnou da sluamo, da obratimo panju savete drugih. Daje mogunost za uenje, koje dolazi od ispravnog sluanja. Dobra inteligencija ini dobrog studenta, uenika ili pacijenta.
37
Inteligencija koja pogreno funkcionie ini da budemo gluvi na savete. Prava inteligencija je guru, savetnik i uitelj. To je govornik, onaj koji govori ne samo usputno ili prenosi svoje impresije, ve ko objavljuje ono to zna da je istina. Od Kosmike Inteligencije potie pismo ili Re Istine koje uspostavlja istinu i metode njenog spoznavanja. Sva duhovna uenja dolaze sa viih nivoa inteligencije. Zvuk ima sposobnost da prenese znanja o nevidljivom i transcendentnom. Na obinom nivou, prenosi znanje o drugim vremenima i mestima. Na viem nivou, podsea nas na znanje isvojevrsno naoj dui. Dok via realnost poput Boga ili Jastva nisu poznata vanjskom umu, znanje o njima je svojstveno naem srcu i moe se probuditi pravim reima koje su poravnate s ljubavlju i mudrosti govornika. U tom smislu, zvuk i govor su vanije sredstvo znanja nego ulna percepcija i razum, ali za to je potrebno da nae umove i srca otvorimo za unutranju istinu. Inteligencija se odnosi na organ govora meu vokalnim organima, i na organ sluha meu organima ula. To su najracionalniji i najduhovniji organi, najmanje ogranieni formom, preko kojih moemo kontaktirati nau unutranju inteligenciju. Zvuk po sebi je sredstvo direktnog i unutranjeg znanja, dok ostala ulna znanja ostaju ograniena na ono spoljanje.
Dodatne funkcije
Budnost Inteligencija upravlja budnim stanjem u kojem se javlja jasna vizija. Ona dominira u ljudskim biima koji reprezentuju budno stanje svesti, i razlikuje ljudsko od ivotinjskog i biljnog carstva. Inteligencija je odgovorna za budnost u celini. Na nivo duhovne budnosti je mera naeg razvoja inteligencije. Inteligencija daje usmerenu svest, kroz koju se moemo koncentrisati u potpunosti na odreeni objekat. Svest (Chitta), s druge strane, daje otvorenu svest i svest koja ne pravi izbor, kroz koju se celina moe uhvatiti. Dok memorija prebiva u svesti, bistrina memorije pripada inteligenciji. Inteligencija nam daje objektivno priseanje dogaaja. Sposobnost da zapamtimo ono to znamo, bez ega znanje i nema neku vrednost, je sposobnost inteligencije da pristupi svesti. Bez takve memorije, naa inteligencija se ne moe razviti pravilno. Kada doe vreme za koritenje naeg znanja bez takve memorije, neemo mu moi pristupiti. Iz tog razloga je negovanje memorije klju razvoja inteligencije. Samadhi Samadhi je etvrto i najvie sredstvo znanja, i predstavlja konaan oblik direktne percepcije. To se dogaa kada inteligencija koristi nau dublju svest kao svoj instrument percepcije. To se dogaa samo kada nadiemo intelekt i dostignemo pravu inteligenciju. To zahteva zatije ula kako bismo mogli da zavirimo unutra bez ometanja. Zatim, pomou svetla nae vlastite svesti, moemo otkriti sve tajne ivota. Duhovna praksa se sastoji od pretvaranja sirovog materijala svesti u rafinisanu energiju inteligencije. Svest je u svesti uoptena i rudimentarna, dok je u inteligenciji u potpunosti razvijena i artikulisana. Inteligencija obasjava nau dublju svest, koja joj zauzvrat daje prostora i dubinu. Inteligencija nas vodi od nesvesnog ka nadsvesnom, od spavanja do Samadhija. Meditacija je najvia funkcija inteligencije. Prava inteligencija stvara Samadhi i uranja nas u nau dublju svest sa puno panje. Samadhi, koji obuhvata koncentraciju, jednousmerenost uma i usmerenu mentalnu aktivnost, pripada inteligenciji. Najvii Samadhi, u kojem nema misli ili radnje, i gde um nije jednousmeren ve smiren, pripada dubljoj svesti. U toj situaciji, inteligencija prestaje da ima bilo kakvu zasebnu funkciju te inteligencija i svest postaju jedno. Ovo nas vodi do neuslovljenosti gde sve misli nestaju. Pravilan razvoj Za razvoj prave inteligencije je potrebno ukljuiti intelekt u slubu svesti. To se dogaa kada prepoznamo razliku izmeu vieg i nieg znanja, to je razlikovanje izmeu znanja o sebi i znanja o spoljanjem. Kroz nie znanje mi razumemo vanjski svet i nain na koji funkcionie, ali to znanje ostaje vezano za carstvo oblika i promene. Kroz vie znanje, spoznajemo sebe. Naa prava priroda je vena svest koju nije mogue odrediti kroz imena i oblike vanjskog znanja. Nae besmrtno Jastvo je poznavalac. Ono ne moe biti predmet uma, ve je izvor uma. Moemo ga spoznati samo ako jesmo to. Intelekt nije neto pogreno sve dok ga drimo tamo gde mu je mesto. Svakome je potreban bistar intelekt kako bi baratao praktinim stvarnostima svakodnevnog postojanja, kao to je npr. vonja automobila. Ali ako
38
vanjska funkcija intelekta nije uravnoteena unutranjom funkcijom inteligencije, to vodi do izoblienja i moe postati destruktivno. Ajurvedske psiholoke metode daju pravilan razvoj inteligencije, tako da moemo uoiti nae probleme i njihove uzroke, te ih menjati trajno. Jezik i alati Ajurvede nisu samo ljudski, ve oslikavaju Kosmiku Inteligenciju i pomau nam da uskladimo na ivot i ponaanje u odnosu prema Njoj.
39
8. Vanjski um: Podruje ula
Nai ivoti se vrte oko mnotva ulnih impresija koja stalno pristiu iz vanjskog sveta. U gotovo svakom trenutku dana uestvujemo u odabiru, filtriranju i organizaciji ovih podataka i gledamo ta ona znae za nau dobrobit i sreu. Retko smo svesni naih misli jer ih uvek ih koristimo u ophoenju s vanjskim svetom i njegovim zahtevima. Poput kola koja stalno vozimo, nemamo vremena da stanemo i proverimo da li rade ispravno, sve dok se ne pokvare. Uglavnom ivimo u vanjskom, senzornom delu uma, sve dok ne nauimo da gledamo unutra. Naa uobiajena svest ostaje uronjena u more impresija koje stalno pristiu preko ula. Veina onoga to zovemo um se odnosi na povrinski deo svesti kroz koji obraujemo impresije. Ovaj vanjski um se zove Manas na sanskritu, to znai instrument razmiljanja. Manas je najsloeniji aspekt svesti, koji se sastoji od ula, emocija i vanjskog kapaciteta razmiljanja. Takva raznolikost je potrebna za ophoenje sa viestrukim uticajima vanjskog sveta. Manas emo posmatrati kaovanjski ili oseajni um, ili prosto um, za razliku od inteligencije (Buddhi) i unutranjeg uma ili svesti (Chitta). Meutim, ne treba da zaboravimo njihova sanskritska znaenja. Kada se ukljue emocije, um (Manas) nije samo mentalan ili konceptualan. Pet ula i motoriki organi (organi za delovanje) Posedujemo pet ula i pet organa za delovanje preko kojih prikupljamo energiju pet elemenata i delujemo s njima u vanjskom svetu. Element Etar Vazduh Vatra Voda Zemlja Princip Vata Vata Pitta Kapha Kapha ulo Zvuk Dodir Vid Ukus Miris Organ ula Uvo Koa Oi Jezik Nos Organ delovanja Govor Ruke Stopala Reproduktivni organi Organi za izluivanje
Um koordinie pet ula i njihove podatke. Deluje poput ekrana koji prikuplja i pregledava ulne podatke. Na primer, zahvaljujui umu je ono to oko vidi u korelaciji sa onim to uvo uje. Inae bi podaci koji pristiu iz razliitih ula ostali odvojeni i neureeni. Um je esti ulni organ zato jer kroz njega prikupljamo ideje i emocije - mentalne impresije. Dok itamo knjigu, na primer, um takoe funkcionie kao ulni organ, prikupljajui emocionalne i mentalne informacije. Svi nai senzorni ulazi obuhvataju poneku mentalnu i emocionalnu komponentu. Slino tome, um je esti organ za delovanje i vlada nad ostalih pet. Kao organ za delovanje, on je nae glavno sredstvo izraavanja u vanjskom svetu. Samo ono to smo najpre formulisali kao mentalnu nameru moemo izraziti kroz nae organe za delovanje. Na primer, najpre razmiljamo o tome to emo rei pre nego to zapravo kaemo. Kao organ za delovanje, um slui da izrazi ideje i emocije - mentalna stanja. Kao ulo i organ za delovanje, um moe da koordinie dve vrste organa, povezujui ulne podatke sa organima za delovanje. Na primer, ako vidimo hranu na stolu, um povezuje taj ulni podatak s rukama kako bi mogli da pokupimo hranu i jedemo. Um je centralna upravljaka tabla za ulne organe i organe za delovanje. On je kao neki mentalni kompjuter, dok su ula njegov software. Iako je um povezan sa ulnim i motorikim organima, vie je povezan sa motorikim organima jer je njegova glavna briga delovanje u vanjskom svetu. Um nas uvek nagoni da inimo stvari. Uvek razmilja, planira, reaguje emocionalno ili na drugi nain traei od nas da se angaujemo izvana. Kroz njega smo svesni sebe kao bie u svetu. Prana Organi za delovanje i ulni organi su usko povezani sa Pranom i njenim funkcijama. Organi za delovanje postoje radi ispunjavanja razliitih vitalnih poriva, od jedenja do samoizraavanja. Organi ula postoje radi obezbeivanja znanja i iskustva o vanjskom svetu. Um upravlja Pranom, operiui korz ulne organe i organe za delovanje. Um je pod uticajem Prane i moe lako postati uznemiren njome. tagod da utie na nau vitalnu prirodu - glad, strah ili grdnja - brzo utie i na um. ula poseduju vlastite instinkte i energije koje mogu dominirati umom. Oko ima potrebu da vidi, jezik da kua, ruke da uhvate, i tako dalje. Ovi porivi utiu na um kako bi ostvarili svoje ciljeve. Oi mogu rei umu ta da
40
gleda, na primer, kao kada slika lepe ene automatski okrene um oveka prema spolja. To se dogaa svima nama sa ovim ili onim ulnim organom. Uvek se borimo da ovladamo naim ulima, koji bi inae raskomadali nau svest. ivotinjama dominiraju njihovi ulni impulsi. Na primer, pas laje automatski kada drugi pas doe u njegovo ulno polje. Senzualni um prevladava kod dece, koja jo nisu nauila da ovladaju svojim ulnim kapacitetima. Vanjski um je uslovljen pomou ulnih organa i Pranom. U sutini je u velikoj meri reaktivni mehanizam, a ne samo-svesna svest koja jedino ide kroz inteligenciju. Misli i emocije: dve strane uma Vanjski um ne samo da koordinie ulne podatke, ve ih interpretira. ulni podaci, kao potencijalno beskrajni, moraju se filtrirati i odabrati prema onome to je relevantno za um. To mi odreujemo time gde usmerimo nau panju. Na primer, ako vozimo automobil, nau panju emo usmeriti na drum, neemo dozvoliti da um luta inae bismo mogli doiveti nesreu. Tumaenje ulnih podataka je dvojako - i objektivno i subjektivno. Objektivno mi organizujemo ulne podatke, prikupljajui ih u odgovarajue impresije kako bi utvrdili njihovo znaenje. Da biste identifikovali objekat, kao to je kua, na primer, moramo uneti dovoljno objekativnih impresija kako bi utvrdili njihovu prirodu. To kreira injenini deo uma. Vanjski um upravlja injeninim informacijama i podacima svih vrsta, ba kao kompjuter. Zatim ih prenosi na Buddhi koji rasuuje. Subjektivno, ulne podatke moramo povezati sa naim linim stanjem. Na primer, kada prelazimo ulicu i vidimo da e nas automobil udariti, brzo reagujemo da bi se zatitili, tako to se uplaimo i pomerimo u stranu. To ini emocionalni deo uma. Emocije nam omoguavaju da odgovorimo na ulne podatke na neposredan i lian nain. Emocije su naa lina reakcija na ulne podatke, inei da strahujemo od onoga to izaziva bol i da elimo ono to donosi zadovoljstvo. Vanjski um obuhvata misao informativne prirode i emocije koja se temelji na senzaciji i funkciji izmeu ta dva. Potreban je odreeni nivo objektivnosti za organizovanje ulnih podataka, ali i odreeni nivo subjektivnosti da to poveemo sa sobom. Od dve funkcije um, emocija koja je subjektivna, ima najvei kapacitet da uzrokuje bol. Emocije mogu da iskrive informacijski kapacitet uma i stvore lou percepciju. Emocionalna strana uma je vie povezana sa Pranom i organima za delovanje, koji mahom slue da ispune razliite Pranine aktivnosti. Mentalna strana je vie povezana sa ulnim organima i inteligencijom. Emocija Emocije odlikuje senzualna komponenta - vid, zvuk ili ostale senzacije koje ih prenose. Senzacija raa emociju. Ako kontaktiramo neto ugodno, to nas ini sretnima. Ako kontaktiramo neto bolno, oseamo se tuno. Ta emocionalna ranjivost je ugraena u um. Privremene emocionalne reakcije dolaze kroz vanjski um. Dugotrajna emocionalna stanja, meutim, pripadaju naoj dubljoj svesti (Chitta). Ponovljene emocije se pomeraju od reakcija vanjskog uma u uslove unutranje svesti. Na primer, kada smo prvi put susreli atraktivnog partnera, nae emocije su se razbudile. Nakon dugogodinje veze, osoba postaje deo nae dublje svesti, a mi poprimamo aspekte njene linosti. Odreene emocije, vezane za odreene predmete, pripadaju vanjskom umu, ali sr emocije pripada naoj dubljoj svesti. Raspoloenja ili ukusi (rasa) emocija obitavaju - poput ljubavi, ljutnje, straha i radosti - izvan bilo kakvog kontakta sa odreenim senzacijama. Iz tog razloga, i oni koji kau da su emocije povrnije od misli i oni koji kau da one zadiru dublje su u pravu. To zavisi od vrste emocije. Radije u nazvati ove dublje emocije nae centralne svesti oseanjima i koristiu termin emocija ili emocionalna reakcija kada se radi o emocijama vanjskog uma. Vanjski um i inteligencija Vanjski um nam omoguava da registrujemo informaciju. Inteligencija nam omoguava da procesuiramo informaciju. Um (Manas) je instrument razmiljanja sa kojim gajimo sumnje, dok je inteligencija (Buddhi) instrument percepcije sa kojim reavamo sumnje i donosimo odluke. Vanjski um obuhvata sve vrste spekulacija i imaginaciju. Dokle god smo na vanjskom nivou uma, moramo ostati u nedoumici i biti osetljivi na emocionalne reakcije. Ljudi koji su dobri u prikupljanju informacija ali siromani u donoenju odluka, pate od previe aktivnosti uma. Um koji radi bez inteligencije nas podstie na besciljno razmiljanje, koje nema svrhu, kao kod sanjarenja, zaludnog nagaanja ili zaludnog kalkulisanja. To ini da kreiramo ideje, uglavnom beskorisne, bez
41
dolaska do bilo kog zakljuka, koji zahteva prisustvo inteligencije. Vanjski um sam po sebi nema vrednost, naela ili ciljeve, koji proizlaze iz inteligencije. Njegova briga je irenje i istraivanje vanjskog sveta, da traga za zadovoljstvom i da izbegava patnju. Njegova svrha je da nam priuti iskustvo u domenu ula, bez da uspostavi trajne vrednosti. Dokle god operiemo na tom nivou, iskljuivo smo senzualna stvorenja. rtve smo emocija koej izazivaju naa ula privlae nas ugodne senzacije i odbijaju one bolne. Naom savremenom informacijsko-senzualnom kulturom dominira vanjski um i nedostatak inteligencije. Vie nas interesuje prikupljanje informacija putem uma nego njihova obrada, koja zahteva inteligenciju. Razvili smo mnoge naine da proirimo polje ulnih podataka, ali ne i mudrost da ih pravilno koristimo. Iako ulni organi deluju kroz um, koji koordinie njihovo delovanje, ulna percepcija, kao i svi oblici percepcije, odvijaju se kroz inteligenciju (Buddhi). Um uva slike objekata, ali ih inteligencija definitivno utvruje ta oni jesu. Tek kada inteligencija vodi ula, moemo ih koristiti objektivno. Iz tog razloga, ulni organi su ponekad ukljueni u sferu inteligencije. Inteligencija je unutranji ili subjektivni deo uma kroz koji donosimo odluke i pravimo odabire. Vanjski um je ekran na kojem opaamo vanjski svet i sprovodimo ove odabire i odluke. Inteligencija nas stoga uvodi unutra, dok nas um nas vue ka spolja. Svrha vanjskog uma je uivanje (bhoga), koje je usmerena spolja. Duhovni razvoj (joga), iji je pravac ka unutra, nastaje samo snagom inteligencije. Dok nas um vodi ka svetovnim angamanima, inteligencija nas vodi ka duhovnom razvoju. Meutim, u evoluiranom stanju, um nam omoguava da reagujemo kreativno na vanjske uticaje. To postaje temelj ispravnog delovanja, bez kojeg ne bismo mogli da organizujemo na vanjski ivot prema bilo kojim viim principima. Um, inteligencija i svest Svest (Chitta) osea iznutra i ima svoj smisao za spoznaju. Um (Manas) osea stvari izvana, zahtevajui vanjsku impresiju za svoje funkcionisanje. Inteligencija (Buddhi) percepira i prepoznaje i iznutra i izvana. Na primer, kroz um moemo osetiti da je neko nesretan, to je impresija koja nastaje kada sakupimo sve informacije preko ula. Kroz inteligenciju emo to opaziti kao objektivnu injenicu, na osnovu zakljuivanja na temelju onoga to vidimo. Dubljom sveu emo zapravo osetiti nesreu druge osobe. Vanjski um, koji se oslanja na ula, daje oseaj neega to je obino dotaknuto sumnjom. Inteligencija percepira objekat, zavisno od nekih racionalnih procesa, u kojima nema vie nikakve sumnje. Svest osea objekat kao svoj. Inteligencija (Bbuddhi) i svest (Chitta) samo funkcioniu u naoj obinoj svesti kroz vanjski um i ula (Manas), u kojem smo obino angaovani. Takva inteligencija ili intelekt slue samo da naine razliku izmeu imena i oblika koje prepoznaje vanjski um. Takva svest samo slui da pojaa senzaciju primljenu kroz vanjski um. Kosmiki um Kolektivni i kosmiki duplikat uma takoe postoji. Njegova kolektivna strana je ulna aktivnost drugih bia na Zemlji. ulni uticaji svih stvorenja stvaraju psihiku atmosferu u kojoj delujemo. ulne impresije ostavljaju otisak ili svetlei trag. Zemljina atmosfera je ispunjena zaostalim ulnim impresijama svih stvorenja. Masovni mediji pune psihiku atmosferu nezdravim impresijama u vidu radio talasa, inei je negativnom i destruktivnom. Kosmika strana uma je ulna aktivnost bia u svim svetovima. Njome dominira vizija velikih Bogova i Boginja koji, putem kosmikog uma, oblikuju nebo suptilnim impresijama. Meditacija i ritual koji koristi forme, boje i zvuk pomau u stvaranju pozitivne psihike atmosfere i povezuju nas sa Kosmikim Umom. Sastav Vanjski um se prvenstveno razvija iz Rajasa, aktivne energije svesti (Chitta). On je izgraen od apsorbovanih ulnih potencijala zvuka, dodira, vida, ukusa i mirisa, kao i emocija i ideja povezanih s njima. Kao to se svest sastoji od guna, um se sastoji od impresija (Tanmatra). Glavno sedite uma je glava ili mozak, gde prevladavaju ula, naroito meko nepce koje je sredinja taka svih ula. Njegov emocionalni aspekt funkcinie kroz srce, ne duhovno srce, ve fiziko i vitalno srce.
42
Manas predstavlja omota uma ili Manomaya Koshu. To ini suptilno ili astralno telo koje je u domenu naih impresija. Suptilno telo funkcionie u snu i stanjima nakon smrti. Umom dominira akcija i tera nas da delujemo u vanjskom svetu kako bismo uspostavili na identitet kao telesnog bia. Pomou toga poprimamo oblik i funkciju u odnosu na ostala stvorenja. Osnovnim elementima svesti, vazduhu i etru, vansjki um pridodaje elemenat vode, te poput vode ima emocionalnu prirodu. Kao takav ima svojstva jednaka Kaphi, biolokom principu vode. Kapha ljudi obino imaju jaku emocionalnu prirodu, kao i vrsto fiziko telo, te su dobro utemeljeni u carstvu ula. Slino tome, vanjski um se odnosi na Ojas, vitalnu esenciju vode. Ojas je potreban za razvoj i kontrolu uma. Dodir i hvatanje Iako upravlja svim ulima i organima za delovanje, um najvie odgovara dodiru kao ulnom organu i hvatanju (rukama) kao organu za delovanje. Dodir je koren nia etiri ulna organa dodira, vida, ukusa i mirisa. To ulne impresije ini intimnima i omoguava nam da ih lino oseamo u vidu zadovoljstva i boli. Hvatanje - formiranje i oblikovanje, pokreti ruke - je glavno dejstvo uma, koje gradi nau ideju sveta. Sve dok um gradi svoj svet uivanja, moramo ostati zarobljeni u ciklusu ponovnog roenja, uvek tragajui za vanjskom sreom. Zaustavljanje ovog formativnog delovanja uma je klju za nadilaenje roenja i smrti. Energija Um je uglavnom personalan i predstavlja vozilo za ego, ali se povezuje s naom genetikom pozadinom i vrstom. Kroz ula se povezuje s naom vitalnom prirodom, naom Pranom, koja nas usklauje s vitalnom prirodom ostalih stvorenja. Poto njime dominira Rajas, lako pada pod uticaj nae ili tue Prane, to je slino ishodu Rajasa ili delatne energije. Oseajni um (Manas) s odnosi na instinkt, ali vlada povrnijim slojem instinktivnih reakcija od nae dublje svesti (Chitta). Oseajni um se vie odnosi na podsvest i nau dublju svest, sve do nesvesnog. Naa dublja svest upravlja prvobitnim amorfnim instinktima kao to je seks ili volja za ivotom. Um upravlja specifinim porivima ulnih i motorikih organa, kao to su elja za govorom ili hodanjem. Funkcije Vanjski um funkcionie tako to planira, organizuje i razmatra, te ima kapacitet da modelira, naini ili zamisli. Dve glavne funkcije vanjskog uma, kojima upravlja ulima, emocijama i mislima, su: 1) namera i 2) mata. Namera Um uvek ima plan, nameru ili motivaciju. Uvek neto konstruie i uvlai nas u neku vrstu angamana, koji je po prirodi vanjski orijentisan. Uvek smo ukljueni u neku planiranu aktivnost koja je mahom grupisana oko zadovoljenja jastva ili ega pomou tela i ula. Normalna funkcija uma je da izgradi na ego svet, carstvo postignua i sticanja, za odvojeno jastvo. Osim ako ne preispitujemo i kontroliemo um, on e nastaviti da kreira vie angamana i vezivanja koja nam donose tugu. Iz uma proizlaze skriveni motivi koji remete nae akcije i uklanjaju spontanost. To nas ini proraunatima i okrenutima ka sebi u svemu to radimo. Rezultat je da ne dostiemo pravu radost u onomo to radimo, koja moe doi samo neoekivano i netraeno. Da bismo pronali istinu, moramo ii izvan planova uma i vanjskij projekata. Um upravlja viim namerama takoe, ukljuujui i volju da inimo ono to je pravo. Prava mentalna aktivnost se ogleda u imanju dobrih namera i njihovom sprovoenju. Dobre namere mogu biti pomaganje drugima, predati se Bogu i spoznati sebe. Stvaranje dobrih namera i dobrih stavova nam pomau da pravilno razvijemo um. To podrazumeva da uskladimo um sa naom dubljom inteligencijom. Kada je um usklaen s naom dubljom inteligencijom, ona postaje volja za istinom i daje snagu odricanja, pomou koje nadilazimo sebine vezanosti jedinstva sa svime. Mata Mata je projekcija mogunosti koje kreiraju budunost. Mata je deo volje, projekcija namere. Moramo zamisliti neto kao mogunost pre nego to to uinimo. Ako emo pomerati nae ruke, na primer, prvo moramo zamisliti da to radimo. Mata nam omoguava da projektujemo budue delovanje, kao to je planiranje putovanje pre nego to ga zaponemo. ulna percepcija je upamena pomou mate. ta god da smo doiveli kroz ula, um moe da zamisli. Ta sposobnost da ponovo zamisli stvari je osnova razvoja znanja o svetu.
43
U svom krivom delovanju, mata stvara eljena razmiljanja koja uzrokuju iluziju. Zamislimo kako je neto istinito iako ne odgovara niemu realnom. Umesto to neto inimo zamiljamo da to inimo. To stvara mnoge psihike probleme. U stanju smo da zamislimo mnoge stvari o sebi - da smo mudri, pravini ili sveti a da to ne pokazujemo i ponaanjem. Nae emocionalne reakcije, nae line simpatije i antipatije brkamo sa onim to stvari zapravo jesu. Um upravlja stanjem spavanja kada se naa mata slobodno poigrava. Um kao stanje sna se odnosi na ivotinjsko carstvo, koje ivi u stanju sna ili impresija koje su postojale pre razvoja svesnog razuma.
Dodatne funkcije
Umetnost i vizija Vanjski um, koji upravlja izraavanjem, upravlja umetnikim i kreativnim radom. Dobro razvijen oseajni um je potreban za pokretanje organa za delovanje, kao to je vetina ruku odgovorna za plastinost umea. To daje rafinisanost impresija, naroito u koordinaciji s inteligencijom i sveu. Odatle potie kreativna vizija koja nam omoguava da kreiramo objekte u istom obliku i estetske lepote (Sattvine impresije). Da bi via kreativna funkcija uma razvila nae uivanje u suptilnim senzacijama, njegova nia funkcija, koja se odnosi na uivanje u grubim senzacijama, mora biti pod kontrolom i preusmerena. Via funkcija uma otkriva suptilna ula i psihike sposobnosti koje idu s njima. To ukljuuje van ulnu percepcijom (VP), kao to je vienje ili sluanje na daljinu, i delovanje na daljinu (suptilna upotreba organa za delovanje). Svi ulni organi i organi za delovanje imaju svoje suptilne duplikate, kroz koje doivljavamo suptilni svet i okultne sile iza fizikog sveta. Pravilan razvoj Pravilan razvoj uma zahteva kultivisanje volje i karaktera. To zavisi od kontrole ula, to znai prihvat ispravnih impresija i kontrolu emocija, to znai odvajanje nae emocionalne reakcije od onoga to opaamo. Razvoj umetnikih sposobnosti, kreativne vizije, okultnih moi ili jogijske prakse koja obuhvata akre su dodatna pomo. Naalost, danas imamo sve vrste ulnog zadovoljenja kroz savremenu tehnologiju i masovne medije, ali niko ne poduava kontru ula. Kontrola ula je retko prisutna u naem obrazovnom sistemu. Iz tog razloga naa psiholoka neravnotea se mora poveavati. Uvek smo aktivni u ivotu. Na ivot od automatskih reakcija tela do voljnih ekspresija uma je sainjen od raznih aktivnosti koje proizlaze iz volje. Prava volja se ne meri sposobnou da dobijemo to to elimo ve naom sposobnou da transcendiramo elju. elja nije rezultat naeg slobodnog izbora. To je prinuda koja nam dolazi iz vanjskog sveta, neka vrsta hipnoze. Kada se prepustimo predmetima ula, oni impresioniraju um, to uzrokuje da ih elimo i da mislimo da naa srea zavisi od njih. elja je volja obojena matom. Ona trai ono to je vanjsko, neto to nije stvarno nae. Prava mo volje znai da radimo ono to kaemo i manifestujemo nae dublje tenje u akciju. Bez prave volje, nije mogue ostvariti mir, kreativnost ili duhovno znanje. Negovanje volje daje energiju. Razliiti oblici samodiscipline, kao i dobrovoljna kontrola ulnih organa i organa za delovanje, pomae kod razvoja volje. Moemo poeti da disciplinujemo nae fizike funkcije kroz post ili vebe. Isto moemo uiniti s umom. Moemo nae misli zatititi od loih impresija ili ih moemo uvebati ponavljanjem mantre ili koncentracijom. Karakter je sposobnost kontrole vanjskog uma bez da budemo uvueni po inerciji putem vanjskih uticaja. Naa ula, sa mnogo podsticaja koji idu preko njih, stalno nas teraju na akciju. Ako delujemo iz ula, moemo izgubiti sebe i doi pod kontrolu vanjskog sveta. Gubimo nau doslednost karaktera i samo reflektujemo oseaje trenutka. Razvoj karaktera zahteva integritet, to je sposobnost da budemo verni naoj savesti i ne sledimo impulse ula. To zavisi od o kontrole uma, odnosno od odvojenosti od uitka i boli, i od ulnih elja poput hrane ili seksa. Um je poput lee koja uveava ili umanjuje. Kada uveava, uglavnom primeuje mnoge stvari, ali malo specifino. Kada umanjuje, primeuje detaljno nekolicinu stvari, ali mai celinu. Um se moe uvesti unutra, to zahteva uklanjanje nae panje iz podruja ula. Moemo trenirati um tako da ga moemo otvoriti ili zatvoriti
44
po volji, tako da se moemo usredsrediti na bilo koji ulni objekat ili tako to se izolujemo od svih njih. To zahteva kontrolu panje. Ako ne treniramo svoju panju, um e slediti porive ula shodno njegovom stanju. Nama e dominirati vanjski uticaji, izgubiemo nae pravo jastvo i doi pod kontrolu drugih ljudi. Naalost, nismo osposobljeni da kontroliemo nae umove, ve da panju usmeravamo na razne vidove stimulacije i zabave. Ovaj nedostatak kontrole uma i ula dozvoljava naoj energiji da curi napolje, gde se rasipa i fragmentie, uzrokujui fizike i psihike bolesti. Pravilna nega i upotreba uma je, dakle, esencijalna za nae blagostanje.
45
9. Ego i Jastvo: Potraga za identitetom
Ko smo mi? Ko smo mi? ta je jastvo koje se krije iza uma! ulne impresije se oslanjaju na nae ulne instrumente - oi, ui i druge ulne organe. Slino tome, emocije i misli se oslanjaju na nae mentalno orue - um. Sama misao je instrument spoznaje. Takav instrument zahteva subjekta koji njime operie, ba kao to mikroskop ili teleskop zavise od onoga ko ih koristi. Polje misli je medijum kroz koji deluje naa subjektivnost. Iza sva tri sloja svesti, inteligencije i uma, krije se oseaj jastva koji odreuje njihovo delovanje. Sve misli poivaju na misli jastva. Sve nae misli imaju uporite u naem vlastitom identitetu. Sve to inimo zavisi od toga kako vidimo sebe. Klju za razumevanje uma i njegovog delovanja jeste da upoznamo sebe. Meutim, ko smo mi je mnogo dublje od onoga to mislimo, ili od onoga to nam drutvo govori da jesmo. Ba kao to je veina nae potencijalne svesti nama nepoznata, tako je i veina naeg potencijalnog samoidentiteta, to konano obuhvata i ceo svemir, nama nije poznato. Ovo nepoznavanje naeg pravog Jastva je osnova svih naih problema u ivotu, bilo psiholokih ili duhovnih. Dok ispitujemo um i kako on radi, dolazimo do dubljih pitanja o jastvu i toga ko smo. Ego - odvojeno Jastvo Koji ljudski problem ne bismo tako lako reili kada ego ne bi bio umean? Ego je koren svih naih drutvenih i linih problema. Ipak, ta je ego i kako da se nosimo s njim? Da li je sebinost neizbean deo ljudske prirode koji ne moemo menjati, ili postoji nain da ga transcendiramo? Prema ajurvedi, ma koliko da je ego duboko ukorenjen, on nije naa prava priroda. Moemo nadii ego i sva njegova tugovanja i sukobe. Ego se zove Ahamkara na sanskritu, to znai Ja-procesuiram. Ego je proces samo-identifikacije u kojem povezujemo nae unutranje bie s nekim vanjskim predmetom ili kvalitetom. Kroz to utvrujemo: Ja sam ovo ili Ovo je moje. Ego stvara sliku o sebi ili Ja-sam-telo-ideju to rezultira kao oseaj odvojenog jastva. Tako postajemo izolovani i oseamo se razliito od sveta i stvorenja oko nas. Ego je funkcija svesti za identifikaciju jastva s objektom, zbog ega se poistoveujemo sa odreenim telom. Samo ono s ime sebe poistovetimo ili ono to mislimo da pripada nama, kao to je naa porodica i prijatelji, oseamo duboko i uistinu moemo uvesti u nau svest. Ego je sasvim razliit od naeg pravog Jastva (Atman), ili isto Ja sam odnosno Ja-sam-to-to-jesam, Ja-po-sebi odvojeno od objektivnosti. Nae pravo jastvo stoji iznad svih mentalnih i fizikih oblika i stanja, i uvek je odvojeno, slobodno i svesno. Ega proizlazi iz Ja-misli koja stoji iza svih drugih misli. Koju god misao da imamo, prethodno moramo imati misao Ja ili jastva. Ego uvodi princip podele, kroz koju je svest podeljena i razdor postaje mogu. On uva subjektivni aspekt naeg bia (jastva) zarobljenim u neku objektivnu formu ili kvalitet, razne telesne senzacije ili mentalna stanja u kojima je prisutna promena i tuga. Ego je primarna funkcija svesti usmerena prema van. On kreira celokupan vanjski razvoj svesti kroz um i telo, koji su samo fragmenti u polju svesti. Ego vri uticaj na sve funkcije uma. Sve to radimo se temelji na jastvu i njegovoj motivaciji. Ego proima sve nivoe svesti i svih tela due, koji zahtevaju samo-oseaj za svoje delovanje. Normalno mi poznajemo samo fiziki ili probuen ego, ali suptilniji nivoi nae prirode imaju svoja dotina ega koji omoguavaju njihove razliite aktivnosti. Ego koncept proizlazi iz atomske prirode uma. Poto se moemo usredotoiti samo na jednu taku u trenutku, razvijamo ideju o sebi kao o zasebnom centru u vremenu i prostoru. Po svojoj takastoj prirodi, ego stvara uski fokus ili sklonost, centralnu slepu taku koja iskrivljuje nau viziju. Zbog tog samo-oseaja, svi ljudi imaju svojevrsan oseaj ponosa. Volimo da mislimo da je to to smo mi ili da je to s ime se poistoveujemo - naa vera, zemlja, rasa, klasa ili porodica - najbolje ili jedino ispravno. Ovaj proces ponositosti uzrokuje da na druge gledamo s visine i stvara sukobe. Ego i funkcije uma Ego proizlazi iz neuspeha inteligencije (Buddhi). To je krivo shvatanje ili pogreka u naem opaajnom procesu. Najvanija funkcija inteligencije je da utvrdi prirodu jastva. Samoodreenje je najvie od svih odreenja. Prvo moramo da znamo ko smo mi pre nego to saznamo ta je svet ili ta treba da inimo. Ego nastaje kada ne uspemo da razaznamo nae pravo Jastvo, koje je ista svest, i poistovetimo ga s telom telom, koje je nita vie od objekta. Meutim, nakon to inteligencija naini pogreku ega, ego iskrivljuje inteligenciju, koja zatim slui tome da ga racionalizuje. Mi koristimo nau inteligenciju radi produbljivanja ciljeva ega za akumulacijom i postignuima u
46
vanjskom svetu, i tada se gubi trag naeg unutranjeg cilja, a to je da spoznamo svoju pravu prirodu. Ovaj ego inteligencije je ego kojeg je najtee prevazii jer je u pitanju primarna zabluda. Neki mislioci uzimaju Buddhi ili inteligenciju za Jastvo. To je pogreka, jer Jastvo nadilazi celokupno kretanje misli. Meutim, budui da je inteligencija bliska Jastvu, moe nas postepeno dovesti do njega. Naa dublja svest (Chitta) prethodi ispoljenom egu, ali sama sadri rudimentaran ili latentan ego. Kao deo materije (Prakriti), svest poseduje inerciju da poprimi oblik koji se razvija kroz ego. Ego koristi nau dublju svest da se zakai za ivot i odri svoju egzistenciju. Rudimentaran ego skriven u naoj dubljoj svesti postepeno evoluira u raznolikosti kompleksa um-telo. Iz ega proizlazi vanjski um (Manas), ula i telo, kroz koje doivljavamo nau odvojenu egzistenciju. Oseajni um, po svojoj vanjskoj sklonosti, je prirodno pod uticajem ega, i samo s potekoom ga je mogue staviti pod kontrolu prave inteligencije. Ego deluje kroz um radi sticanja oseaja koji mu omoguava da se iri i osea dobro sa sobom. Krajnja kristalizacija ega je fiziko telo, u kojem sebe doivljavamo kao potpuno odvojene od drugih stvorenja. Kojagod funkcija da se javi u svesti, ego se automatski postavlja kao deo njegove granice. Svaka emocija kreira vrstu ega. Na primer, ego ljutnje je vrlo razliit od ega ljubavi. Imamo problema sa ponaanjem kada nas ego naih emocija natera na radnje za koje kasnije zaalimo. Poto je ego ogranien i izolovan, mora doneti nesreu. Tera nas da se poistovetimo s nekim stvarima, a s drugima ne. Kada izgubimo predmete s kojima se poistovetimo, moramo oseati bol. Kada kontaktiramo ono s ime se ne poistoveujemo, ono za ta smatramo da je udno, takoe oseamo bol. Ego i percepcija Ego nastaje automatski tokom opaajnih procesa. Kao to Ja prethodi svakoj misli, oseaj Ja je u pozadini svih impresija. Oseajni um (Manas) prua niz ulnih utisaka, od kojih je telo glavni fokus i instrument. Ego prisutan u telu-svesti boji sve ovo. Ego prisvaja impresije, poput Ja volim ovo ili Ja ne volim to, Volim ovo ili Mrzim to. Slino tome, ego prisvaja inteligenciju i koristi je kako bi opravdao sopstvene reakcije. Njegova logika je Ja moram biti u pravu ili Moram biti dobar. Ego onemoguava inteligenciji da sagleda istinu i umesto toga namee svoje miljenje kao istinu. Ego ne moe da prisvoji nau dublju svest (Chitta), ali je moe suziti i iskriviti. Moemo samo biti svesni onog dela nae svesti koja je prihvatljiva za ego. Ego je naa najosnovnija podsvesna reakcija koja vee polje svesti dri potisnuto. Moramo da nauimo da posmatramo na opaajni proces kako bismo nadili ego. To zahteva da naa dublja svest bude u stanje mira i da naa inteligencija funkcionie objektivno. Ego kao oblik neznanja (Tamas) i pometnje (Rajas) postaje umanjen kada vie ne pruamo okruenje u kojem moe da napreduje. Kosmiki aspekt Ega Svako pojedinano stvorenje mora imati neku vrsta ega. Ego postoji ak i kod insekata i kamenja. Ego omoguava grubim elementima i neivom svetu da se pojave. Neiva kreacija je ist ego, koji je toliko sabijen da ne doputa bilo kakvo dejstvo vitalne sile ili ula, koji zahtevaju svest o vanjskom svetu. Ego postoji kao kosmiki princip. Iz njega se granaju izvorni ideali i arhetipovi kreacije (svojstveni Kosmikoj Inteligenciji). Ego je odgovoran za stvaranje razliitih predmeta, stvorenja i svetova. Iz njega nastaju grubi i suptilni elementi. Moemo uoiti via kosmika stanja ega onda kada proirimo na oseaj jastva na dublje nivoe svesti. Moemo nainiti pomak od poistoveenja s naim telom do poistoveenja s porodicom, zemljom, svetom i svemirom - i na kraju da smo jedno sa svim biima. Sastav Ego je seme Tamasa (mraka) ili Tamastine strane svesti (Chitta). Odgovara elementu zemlje ili tekim stvarima u svesti. Ego se razvija iz neznanja, ne znajui da je naa prava priroda ista Svest. On je izvor atrakcije, odbojnosti i privrenosti, emocionalnih nevolja koje donose bol i tugu. Stavlja nas pod upravu dualnosti, uspona i padova naeg emocionalnog iskustva. Kao mo neznanja, ego se odnosi na carstvo minerala gde nije razvijena osetljivost. Ego je inercije kamena materija koja potvruje svoje postojanje odvojeno od duha. Kao izolacija i fragmentacija, izvor je propadanja, bolesti i smrti. Transcendiranje ega je osnovni evolucijski impuls ivota, kroz koji osnivamo optenje i tragamo za spoznajom veeg svemira u kojem ivimo.
47
Energija Ego se odnosi na teka pitanja koja se akumuliraju u naoj svesti i tako ima energiju inercije (Tamas). Odnosi se na Apana Vayu ili Pranu koja se kree ka dole koja izaziva bolesti i propadanje. Ego nas vodi ka fragmentisanju i konano do samounitenja, osim ako ne znamo kako da ga kontroliemo. Njegova energija je negativna, ili entropija, i vodi do konanog gubitka energije. Funkcija Ego nam omoguava da se poistovetimo i oseamo sa stvarima. Kroz njega gradimo svoj identitet koji se temelji na objektima i uslovima koje prihvatamo za svoje. Deluje na dva naina: 1) oseaj za Ja, i 2) oseaj za Moje. Oseaj za Ja je oseaj posedovanje tela, kroz koje znamo telo kao Ja i Moje. Oseaj za Ja takoe obuzima um, poistoveujui se sa njegovim razliitim mislima, emocijama i senzacijama, kao to su Ja sam mudar ili Ja sam sretan. Oseaj za Moje je oseaj posedovanja vanjskih objekata, koje akumuliramo oko naeg telesnog postojanja. Kroz njega smatramo da pojedine stvari, kao to je naa kua, novac ili posao, pripadaju nama. Oseaj za Moje zavisi i proizlazi od oseaja za Ja. Kroz oseaj za Moje, ego uspostavlja svoju teritoriju i raste i iri se u vanjski svet. Sve dok imamo oseaj vlasnitva ili posedovanja neega, biemo uhvaeni u ego i njegove okove. Ego, poput oseajnog uma, usmerava energiju ka spolja, ali dok um nastoji da uiva u domenu ula, ego trai da se utelovi u materijalni oblik. Zamena jastva sa telom od strane ega, pokree itav ciklus ponovnog raanja. S pozitivne strane, ego kao oseaj za Ja, daje fokus uma. Pomae svesti da razlui ono ko smo mi od vanjske prirode. To podstie da razvijemo linu i drutvenu egzistenciju nasuprot instinktivnom i ivotinjskom carstvu. Ali ego nije konani cilj Prirodne evolucije, niti pokazuje ko smo mi zapravo. Ego je taka prelaza izmeu materijalne i duhovne evolucije. To je faza izmeu mentaliteta koji je vanjski usmeren i pod kontrolom Prirode, i uma usmerenog ka unutra koji je u skladu s Duhom. Dua - naa Boanska individualnost Ego je na oseaj prolaznog identiteta, da smo stvorenja sa odreenim ivotom ili telom. Dua je, s druge strane, oseaj da smo besmrtna svesna bia, individualizoavni deo Boanskog. Dua se na sanskritu naziva Jiva, ivotni princip, zato jer je izvor nae sveukupne vitalnosti i energije, kako fizike tako i psihike. Takoe se zove Jivatman, individualno ili ivo (Jiva) Jastvo (Atman). To je na individualni deo Boanskog Jatva kroz koje stiemo oseaj Ja jesam. Individualna dua je vii oseaj jastva, iza naeg individualnog postojanja, naa prava individualnost. Dua je entitet iza kauzalnog tela, sastavljena od naih razliitih karmi koje traju tokom itavog ciklusa ponovnog raanja. Kao dua mi prepoznajemo sebe kao besmrtno svesno bie, roeno u raznim telima, koje traga za samoostvarenjem i osloboenjem. Dua nas vodi natrag u jedinstvo dok nas ego tera na podelu i viestrukost. Obino nismo svesni due ili reinkarnirajueg entiteta unutar nas. Ipak, on stvara i odrava sve to inimo. Dua postoji svuda u Prirodi, dajui ivot stvarima i odravajui njihov oblik. Dua je latentna u elementarnom carstvu. Spava u biljkama, sanja u ivotinjama, budi se u ljudima i postaje potpuno svesna sebe u samospoznatom mudracu. Veina nas ima iskustvo due (duboke oseaje) samo s drugim ljudskim biima, u oseanju ljubavi. Donele to inimo i sa ivotinjama, naroito kunim ljubimcima. Mogue je komunicirati s duom u biljkama i duom u elementima takoe. Moemo osetiti nau duu u sveukupnom postojanju. Kosmiki duplikat due je Bog (Ishvara), stvoritelj svemira, Gospodar svih dua i delilac plodova sveukupne karme. Kada na oseaj za Ja postane univerzalizovan, moemo iskusiti prisustvo Boga u naem umu i prisno komunicirati sa Stvoriteljem. Oseamo da smo sluge Boga, Njegovi radnici, da sledimo Njegovu volju koja ide ka potpunom razvoju svesti u svemiru. Energija Dua kontrolie svu nau pozitivnu energiju, kreativnost i vitalnost. Odrava glavnu Pranu iza nae dublje svesti (Chitta). Sve to je dosad reeno u vezi ovoga se ovde takoe moe primeniti.
48
Sastav Dua (Jiva) je entitet svojstven naoj dubljoj svesti (Chitta) kao njena probuena ili Sattvina funkcija. Iz tog razloga, dua se ne razlikuje uvek od Chitte u njenoj istoj formi ili od probuene inteligencije (Buddhi), koje funkcioniu kroz Sattvu. Proienje Chitte i buenje inteligencije dolazi kroz duu koja istupa napred i preuzima inicijativu za nau egzistenciju. Dua (Jiva) postaje svesna kroz istu Sattvu koja se razvija kroz razne nae ivote. Kroz nju se raa kauzalna Prana (vitalna sila) koja nas pokree i ini ivima. Dua je izvor ivota (Prana), ljubavi (Chitta) i svetla (Buddhi), koji ine tri njene glavne moi. Zbog toga elimo zauvek da ivimo, da budemo savreno sretni i da znamo apsolutnu istinu. Funkcije Dua deluje kroz mo identifikacije ali, za razliku od ega, ona iri svoje polje identifikacije ukljuujui sve ega je svesna. Ima dve glavne funkcije: 1) Samospoznaja, i 2) predavanje Bogu. Znanje koje dua poseduje je samospoznaja - znanje o naoj pravoj prirodi kao iste Svesti. To nam omoguava da naemo jedinstvo sa svime to opaamo i razotkrijemo sve tajne svemira. Njena glavna aktivnost je predavanje Bogu (Ishvara-pranidhana) i sprovoenje Boanske volje. Via funkcije svesti i inteligencije, poput samadhija i intuicije, deluju kroz nju. Kroz individualno Jastvo, svest i inteligencija se aktiviraju, uzrokujui poznavanje istine, besmrtnosti i beskonanosti. Da bismo stvarno zakoraili na duhovni put, moramo postati svesni sebe na nivou due. To zahteva postizanje prave svesti due koja se krije u naoj dubljoj svesti (Chitta). Dua dolazi do izraaja kada uklonimo na oseaj telesnog identiteta i sebe prepoznamo kao individualizovani deo Boanskog. Kada se dua istakne, ostavljamo po strani nae prolazne ego ciljeve i organizujemo svoj ivot ka naem venom cilju spoznaje Boga. Dua je najsuptilniji oblik ega ili individualnosti, pomou koje moemo ii iznad ega. Dua i isceljivanje Dostizanje nivoa due je klju svih oblika leenja. Dua je veliki iscelitelj zato jer je istovetna s Bogom i Prirodom i poseduje sve njihove moi i svu njihovu milost. Ne radi se o tome da imamo potrebu da leimo nau duu ve da postanemo svesni nae due. Postati svestan svoje due je najdublje mogue leenje, ne samo za duu ve i za um. Svest o dui otputa sva lekovita svojstva skrivena u nama. Meutim, re dua moe imati vie znaenja, shodno razliitim misliocima. Za neke je dua naa emocionalna priroda. Drugi je povezuju sa nebeskim carstvom kao naim krajnjim ciljem, kao sa anelom. Meutim, vedska ideja due (Jiva) kae da je ona prvi individualizovani deo svesti. Prava dua nije emocionalno verovanje, ve stanje vie svesti iznad svih oblika i predrasuda. Ona ne pripada nijednoj veri, i ne treba joj spasenje. Umesto toga, dua vodi do iskupljenja i transformacije jer nadilazi granice ega, uma i tela. Vrhovno Jastvo - naa Boanska Prirode Um nije izvor svesti ili saznanja. Svaka uslovljena svest - svest koja zavisi od misli, emocija ili senzacija nije uopte prava svest. Ona je poput svetla koje se reflektuje u ogledalu, to nije pravi izvor svetla. Prava svest je iznad svih objekata i kvaliteta, i ne zavisi od bilo kojeg fizikog, ulnog ili mentalnog orua. Takva ista svest je nae pravo Jastvo. U svom neuslovljenom Jastvu mi smo jedno sa svim biima. To je Vrhovno Jastvo (Paramatman) Vedante, vrhovne vedske filozofije na kojoj poiva Ajurveda. Vrhovno Jastvo postoji izvan Boga i individualne due. Ono nadilazi sva bia, sve svetove i sve tri gune. Dok je uslovljena svest (Chitta) sainjena od misli, pravo Jastvo je svest osloboena misli (Chit). Jastvo je pravo svetlo koje obasjava modifikacije uma i nikada nije njima dotaknuto. To je jedinstvo izvan due i Boga, koje obuhvata celokupan svet Prirode u bezoblini Apsolut. To je bezuslovan mir u centru uma, kroz koji momentalno transcendiramo sve psiholoke probleme. Kada uklonimo ego i probudimo nau duu (Jiva), postepeno sebe dovodimo u dodir s ovim viim Jastvom. Svaki kontakt s naim pravim Jastvom nas uzdie iznad svih ljudskih problema i problema koje imaju ostala stvorenja. Za reavanje psihikih smetnji je esto dovoljno da obnovimo pravilnu upotrebu uslovljenog uma. Ipak, za nadilaenje tuge moramo znati nae pravo Jastvo i bilo koje pravo isceljenje uma ima koristi ak i od najmanjeg kontakta s naom pravom prirodom.
49
Uklanjanje negativnih stanja iz uma je potrebno i za psiholoki sklad i za samospoznaju. Razlika je u tome to, ukoliko elimo da opazimo nae pravo Jastvo, mora se postii mnogo dublji nivo neuslovljenosti nego to je potreban za reavanje psiholokih problema, kao to su strah, ljutnja ili depresija. Jogi ide u smeru razvoja svesti kako bi stvorio odgovarajuu posudu za percepciju Jastva, koje je uvek prisutno ali zaklonjeno naim promenljivim mislima. Ajurvedski lekar ide u smeru razvoja svesti kako bi ponitio nae obine ljudske probleme. Proiavanje svesti je zajedniko za oboje. To je najvanija stvar i za mentalno zdravlje i za duhovni rast. Jastvo i funkcije uma Tri glavna onotaa uma - svest, inteligencija i oseajni um deluju izmeu ega, ili lanog jastva, s jedne strane i Pravog Jastva s druge strane. Njihovo dejstvo varira zavisno od smera u kojem su orijentisani. Usmereni ka Jastvu, istiu se njihove vie funkcije. Usmerene ka egu i vanjskom svetu, njihov vii potencijal ostaje latentan i ulaze u meusoban sukob. Svest (Chitta) je blia Jastvu, dok je oseajni um (Manas) blii egu. Inteligencija (Buddhi), koja se nalazi izmeu njih, je kljuni faktor u tome kako emo orijentisati nau svest. Zbog svoje perceptivne moi da donese odluku, inteligencija ima mo duhovne transformacije koja nadilazi mo oseajnog uma dublje svesti. Moe da isprazni svest od njenih uslovljenosti i da kontrolie oseajni um. Moe da preispita ego i naini razliku izmeu nieg i vieg Jastva. Prava inteligencija razlikuje na vii samoidentitet koji vodi do nae prave prirode. To je identitet svesti, a ne slike o sebi ili ega koji zavisi od nekog objekta ili kvaliteta. Dua deluje kroz vii aspekt inteligencije, to je njen razvoj mentalnog polja u skladu sa svetlom istine. Pravo Jastvo se budi kada nau svest dovedemo do polja svesti kao celine uz pomo delovanja inteligencije ka gore i ka unutra. Kada njime dominira kretanje oseajnog uma na dole i prema spolja, ulazimo u Sattvini mod. Kada smo aktivni ili rastrojeni, onda smo u Rajastinom modu. Uglavnom, ono to radimo u Tamastinom ili Rajastinom modu kad smo u neznanju, bezoseajni ili ludi (Tamas) ili smo agresivni, uznemireni ili impulsivni (Rajastini) izaziva aljenje sa Sattvinog (mirnog) nivoa. Ipak, ne smemo se obeshrabriti. ak i prosvetljena osoba moe imati Tamastine trenutke kada moe uiniti neto za ta e kasnije zaaliti. Naa karma nije odreena samo naim Tamastinim trenucima, ve ueem sve tri gune unutar naeg mentalnog polja. Zavirite u tri gune unutar svog mentalnog stanja. Na primer, neki ljudi e biti vie Sattvini ujutro a tmurni i Tamastini u veernjim satima. Drugi e biti tmurni i Tamastini ujutro, ali Sattvini u veernjim satima. Neki ljudi su vie aktivni ili Rajastini ujutro, drugi navee. Uglavnom Sattva treba da prevladava vie ujutro i navee, Rajas oko podneva a Tamas za vreme spavanja. Obratite panju kako vaa okolina i vae drutvo utiu na vas. Oko Sattvinih (duhovnih) ljudi i situacija osetiete se Sattvino. Oko Tamastinih (tmurnih) ljudi i situacija osetiete se dosadno i depresivno. Oko Rajastinih (uznemirenih) ljudi i situacija ete se oseati uzrujano. Vidite u kom smeru se odvija va ivot. Da li postajete vie Sattvini (duhovni), Rajastini (uurbani) ili Tamastini (tmurni)?
50
FUNKCIJE UMA SATTVA unutranji mir, nesebina ljubav, vera, radost, predanost, samilost, receptivnost, bistrina, dobra intuicija, duboko razumevanje, odvojenost, neustraivost, unutranja tiina, bistra memorija, miran san, ispravni odnosi diskriminacija izmeu venog & prolaznog , jasna percepcija, jaka etika, tolerancija, nenasilje, istinoljubivost, iskrenost, bistrina, istoa dobra samokontrola, kontrola ula, kontrola seksualne elje, mo trpljenja bola, mo odolevanja prema elementima (toplota & hladnoa), odvojenost od tela, ini ono to kae duhovna ideja jastva, nesebinost, predanost, devocija, samospoznaja, briga o drugima, uvaavanje svih stvorenja, samilost RAJAS emocionalna uznemirenost, prevelika imaginacija, nekontrolisane misli, brige, nezadovoljstvo, elje, razdraljivost, gnev, izopaena memorija, nemiran san, haotini odnosi kritiki um, rasuivanje, svojeglavost, pravedoljubivost, uporan, uskogrudost, izopaena percepcija, vera u realnost vanjskog sveta ili u pojedina imena & oblike kao istinite snana ulna priroda, snana seksualna priroda, brojne elje, agresija, izrian, natmetaki, samovoljan, preterana imaginacija, nemirni snovi, proraunat ambiciozan, izrian, usmeren ka dobitku, samovoljan, arogantan, sujetan, samoreklamiranje, manipulativan, jaka poistoveenost (sa porodicom, verom, zemljom) TAMAS duboke emocionalne blokade & vezanosti, obrasci & memorija obojeni prolou, ovisnost, briga, strahovi, fobije, teskoba, depresija, mrnja, prekomerno spavanje, loi odnosi manjak inteligencije, manjak percepcije, velike predrasude, manjak savesti ili etike, neiskrenost, zablude, vera u ispravnost sopstvenih miljenja lenj, manjak samokontrole, sugestivan, besciljno razmiljanje, sanjarenje, ne podnosi bol, uhvaen u silovite oseaje, mnoge navike & ovisnosti, sklon uticajima, uzimanje lekova, raskalanost negativna ideja jastva, straljiv, ropski, zavistan, neiskren, strah, uglavnom poistoveen sa sopstvenim telom
Svesnost (Chitta)
Inteligencija (Buddhi)
Um (Manas)
Ego (Ahamkara)
KAKO PRAVILNO RAZVITI FUNKCIJE UMA Chitta Pranayama, mantra, meditacija na beskrajni prostor ili prazninu, koncentracija i tehnike svesti, Samadhi, devocija (Bhakti Joga) i znanje (Jnana Joga) u kombinaciji, ispravna verovanja, receptivnost, jasnoa, vera, ljubav, mir, radost, povezivanje, ispravno druenje, satsang (duhovno povezivanje) Koncentracija, meditacija, potraga za Jastvom, mantra, kontemplacija univerzalnih istina, joga znanja (Jnana Joga), samoocenjivanje, razvijanje savesti i etike, ispravno rezonovanje, samodisciplina, razvijanje Tejasa (unutranje vatre) Devocija (naroito uz upotrebu odreene forme ili slike), samodisciplina (npr. post), kontrola seksualne energije, mantra, meditacija na unutranje svetlo i zvuk, vizualizacija, rad, sluba, Joga Devocije (Bhakti Joga), terapije za jaanje Ojasa, pravilan unos impresija, ispravna dijeta, praksa strpljivosti, razvoj karaktera, snaga volje i kontrola ula Duhovne aspiracije, devocija za Boga, nesebino sluenje, samodisciplina, samoraspitivanje, ispravno druenje
Buddhi Manas
Ahamkara
51
Vebe za svest Slede jednostavne vebe za svest koje e vam pomoi da razumete razliite nivoe vaeg uma i kako oni deluju da naini va ivot kreativnijim i svesnijim odnosno skuenijim i uspavanijim. Nainite inventar vae svesti Ispitajte teinu svog ivotnog iskustva: supstance i energije koje ste upili u sebe kroz svoje navike i izraavanje. Preispitajte kvalitet ishrane, impresija i druenja, emocija koje najee gajite, misli i uverenja koji vas motiviu. Vidite ta vam je najdrae, ta ostaje najdublje u vaem srcu, emu najvie dajete panju. S jedne strane, stavite sve svoje negativne ivotne aktivnosti - negativne emocije (ljutnja, pouda, strah, ambicija, nasilje), potraga za zadovoljstvom, elje i sebinost. S druge strane, stavite sve svoje pozitivne ivotne aktivnosti - meditacija, molitva, duhovno istraivanje, dobra dela, socijalne usluge, i tako dalje. Uoite ravnoteu. Vaa svest je skladite svih tih iskustava. Njegova priroda zavisi od premoi vae mentalne aktivnosti, naroito na nivou srca. Jo jedan nain da to uinite je da ispitate vae spontane i automatske reakcije, da vidite ta je va program. Uoite sopstvene neposredne reakcije na situacije, naroito na one u kojima zauzimate gard, ili koje su na neki nain pretnja. Takoe posmatrajte svoju svest tokom uobiajenih stanja kao to je spavanje, jedenje, zabava i druge mehanike aktivnosti, kada niste ukljueni u bilo kakve specifine mentalne aktivnosti. Ova pozadinska inercija uma je vaa svest (Chitta). Ispitivanje sopstvene inteligencije Pogledajte gde je va oseaj za diskriminaciju najrazvijeniji, da li je to hrana, filmovi, seks, sport, naune informacije, politika, umetnost, filozofija ili duhovno znanje. Pogledajte gde je vaa inteligencija najprofinjenija, najjasnija i najdublja. Pogledajte da li ste negovali vanjski oseaj diskriminacije, razvijajui miljenje o ljudima ili situacijama, ili unutranji oseaj, gde ste uili da razaberete unutranju istinu ili realnost stvari. Uoite kuda se va oseaj diskriminacije prirodno kree, oko ega najee kalkuliete. Vidite gde najvie trenirate svoj oseaj odabira, vrednosti i procene. Kroz taj proces moete razumeti prirodu svoje inteligencije i koliko je verovatno da se ona razvije. Ispitivanje vanjskog um i ula Posmatrajte kako koristite svoja ula, koja ula najee koristite i na koji nain. Pogledajte do koje mere ulni utisci dominiraju vama. Kako se odnosite na audio, taktilne, vizuelne i ostale senzacije? Do koje mere moete kontrolisati svoju umnu panju, a ne biti ometani ulnim uticajima. Koje senzacije najvie privlae i vezuju va um? Koji mentalni i emocionalni utisci najvie utiu na vas preko ula (strah, ljutnja, elja, ljubav ili mrnja). Pogledajte koji mentalni utisci i informacije najvie utiu na vas. Pogledajte kako vas ula kontroliu i okupiraju vau panju. Sve ovo takoe razmotrite u pogledu organa za delovanje. Pogledajte kakvu kontrolu imate nad svojim vokalnim organima, rukama, nogama, organima za reprodukciju i eliminaciju. Moete li iskljuiti njihovo delovanje i odvojiti sebe od njihovih poriva ili ste pod njihovom upravom? Ove mentalne vebe daju dobru ocenu toga koliko kontroliete um ili koliko va um kontrolie vas. Ispitivanje ega Pogledajte sa ime se najvie poistoveujete u ivotu - zanimanje, porodica, prijatelji, imovina, zemlja, vera, i tako dalje. Pogledajte koliko ste blisko poistoveeni sa svojim telom, ulima, miljenjem, emocijama i idejama. Ispitajte ega se najvie plaite da izgubite a ta najvie pokuavate da steknete: zadovoljstvo, bogatstvo, mo, ime, slavu i tako dalje. Zamislite da umirete danas i da se od svega morate oprostiti. Pogledajte kako moe biti teko, i ta vas najvie dri u ovom svetu. Nakon to smo istraili sve nae mentalne funkcije, moemo videti kako e se na ivot razvijati. Moemo odrediti koliko osetljivi moemo biti ne samo na psiholoke probleme ve na patnju u celini. Kao to
52
brinete o svom zdravlju kroz redovne fizike preglede, vodite rauna o vaem psiholokom stanju putem redovnih mentalnih analiza.
53
III deo Ajurvedske terapije za um
Ajurvedski terapije su vieznane kada je u pitanju poboljanje mentalnog blagostanja i osnivanbje duhovnog rasta. One koje su ovde navedene se po prirodi prvenstveno tiu samopomoi, ali su sigurno potrebne i dodatne smernice kako bi ih optimalno upotrebili. Poglavlje zapoinje ajurvedskim metodama savetovanja i ajurvedskim pogledom na leenje razliitih aspekata uma. Zatim ide rasprava o ajurvedskoj nauci o impresijama i kako ih moemo promeniti da bi poboljali nae mentalne funkcije. Posebna poglavlja prate modalitete vanjskog leenja kao to su dijete i lekovito bilje, i unutranje metode, uglavnom senzualne tehnike sa bojama, kristalima i aromama, pa sve do upotrebe mantri koje ine najvanije ajurvedsko orue za promenu nae svesti. Kako su te metode leenja razliite, to je i najdui deo pisanog materijala, ali takoe i najpraktiniji i najkorisniji.
1. TEME GLAVE 2. TREE OKO 3. GRLENI CENTAR 4. SRANI CENTAR 5. PUPANI CENTAR 6. SEKSUALNI CENTAR 7. KORENI CENTAR
Svest-Prostor Kauzalni zvuk Kauzalna prana Om Um-Prostor Suptilni zvuk Suptilna prana Ksham Etar Zvuk Vata Ham Vazduh Dodir Vata Yam Vatra Vid Pitta Ram Voda Ukus Kapha Vam Zemlja Miris Kapha Lam
54
10. Ajurvedsko savetovalite i bihevioralne modifikacije
Komunikacija je temelj onoga ko smo i ta elimo da postanemo. Mi ne postojimo u izolaciji, niti moemo odrastati izvan kulturnih matrica koje nas podupiru. Um je prvenstveno komunikacijski ureaj, ne samo za odnose s drugim ljudima izvana, ve i za unutranji odnos sa duhovnim silama svemira. Ova vanost komunikacije se takoe protee i na sferu leenja. Savetovanje je verovatnoo najvaniji instrument psiholokog tretmana. Meutim, sa ajurvedskog stajalita, to nije samo razgovor ili rasprava ve recept za delovanje. Savetovanje bi trebalo da ispita uzroke psihike neravnotee i ukae na njihove ispravke. Niko nee nastaviti sa obrascem za kojeg zna da je tetan, ali moramo istinski razumeti tetnu prirodu naeg ponaanja kako bismo bili spremni za promenu. Savetovanje bi trebalo da bude proces uenja u kojem klijent saznaje o razliitim aspektim svoje prirode i naine da ih promeni radi postizanja goptimalno blagostanja. Ovde e biti rei o ajurvedskom pristupu savetovanja koji ini podlogu za ajurvedske psiholoke terapije. Osvrnuemo se na pitanja koja se javljaju u savetovanjima kroz razliite ajurvedske tipove grae. Ajurvedsko savetovanje obuhvata etiri glavna podruja: 1) 2) 3) 4) Fizike faktore - dijeta, bilje i vebe; Psiholoke faktore - impresije, emocije, misli; Socijalne faktore - rad, rekreacija, odnos; i Duhovne faktore - joga i meditacija.
Fizike i psiholoke neravnotee jaaju jedni druge, sa dijetom i vebama koji oslikavaju nae stanje uma i njegove fluktuacije. Psiholoke neravnotee ukljuuju socijalne i line probleme, kao to su potekoe u karijeri i odnosima. Duhovni faktori su krajnji izvor bilo koje mentalne nevolje zato jer samo naa via svest ima mo da donese mir uma, koji je po prirodi nestabilan i promenljiv. Zato se ajurvedska psihologija operie sa etiri nivoa leenja: 1. 2. 3. 4. Bioloki principi - Uravnoteenje Vate, Pitte i Kaphe Vitalne esencije - Jaanje Prane, Tejasa i Ojasa, glavnih oblika Vate, Pitte i Kaphe; Impresije - Usklaivanje uma i ula, i Svest Uspostavljanje pravilne funkcije svesti.
Ajurveda prvo radi na balansiranju biolokih principa kroz odgovarajue fizike korektivne metode ishrane, lekovitog bilja i vebi. Drugo, ajurveda radi na poboljanju nae vitalne energije kroz Pranayamu i sline prakse. Tree, Ajurveda radi sa umom i ulima za uspostavljanje pravog unosa impresija kroz razliite senzorne terapije. etvrto, ajurveda radi na poveanju Sattvt u naoj svesti kroz duhovna ivotna naela, mantre i meditaciju. Ajurvedsko savetovanje je vrlo praktino i ukljuuje razne recepte za promenu naina na koji ivimo. Susret s ajurvedskim savetnikom podrazumeva ocenu rezultata primene ovih propisa, koji se vre na dosledan i postepen nain. Ajurvedsko savetovanje je po prirodi edukativno. Terapeut pomae klijentu da naui kako um i telo rade, tako da ih moemo koristiti pravilno. Pacijent je student. Terapija je proces uenja. Ajurveda ne gleda na nekoga ko pati od psiholokih problema kao na lou ili poremeenu osobu, ve na nekoga ko ne razume pravilno da se koristi umom. Pravo povezivanje - klju za mentalno zdravlje Ono to smo psihiki, rezultat je toga kako interagujemo s naom okolinom. Ako elite da vidite sebe, pogledajte osobe s kojima se oseate blisko i skojima provodite najvie vremena. Um je izgraen od impresija koje pristiu od ula, a najbitnije su one koje nastaju iz nae socijalne interakcije. Koje god impresije da upijemo, postae monije kad ih podelimo s ostalim ljudima koji im daju emocionalnu snagu. Sam um, sve do najdubljeg nesvesnog, je drutvena celina i sledi kolektivni obrazac. Sastoji se iz misli, uslovljene jezikom koji se koristi u drutvenom kontekstu naeg ivota. Um odraava nae interakcije s drugim ljudima, poevi od naih roditelja. Um je zapis naeg optenja, koje se ne odnosi samo na ljudska bia, ve na celokupan ivot sa kojim smo povezani. Naa dublja svest (Chitta) sama po sebi je odreena prirodom naeg optenja, koje kreira najjae impulse (samskare) sa kojima moramo da se bavimo. Ako idemo u sr naeg srca, nai najblii odnosi e uglavnom odrediti ko smo zapravo.
55
Ajurvedska psihologija naglaava ispravno udruivanje radi obezbeivanja psiholoke dobrobiti. Treba uvek biti oprezan i provoditi vreme u pravom drutvu. Trebalo bi da se druimo sa osobama koje nas uzdiu, koje donose mir i smiruju na um. Takoe se treba drati podalje od onih koji nas vuku nadole, koji uznemiruju i pregrejavaju na um i nerve. Moramo biti najoprezniji u vezi povezivanja s nekim na intimnom nivou. Treba da traimo dobro i da nastojimo da budemo u drutvu mudrih ljudi. To su duhovni uitelji, pravi prijatelj, prirodne lepote, velika umetnika dela i mudra uenja. Naravno, nije uvek mogue ostati u fizikom prisustvu duhovno naprednih osoba. Nije ih uvek lako nai ili provesti s njima vreme. Meutim, uvek ih moemo drati u naim umovima i srcima. Moemo se uskladiti s njihovim mislima i delima. S druge strane, mi sami bi trebalo da teimo da blagotvorno utiemo na druge, projektujui korisne stavove i dobre misli na ceo svemir. Leenje uma ukljuuje isceljivanje naina na koji se ophodimo prema svetu. To znai uspostavljanje drutva ili grupe prijatelja koji e nas vui navie. To je osnova pravog savetovanja. Savetnik bi trebalo da prui klijentu dublji nivo povezivanja koje nee pojaati njegove probleme, ve naprotiv, dati prostora njihovim problemima da se razree. U idealnom sluaju, pravi terapeut nije lekar na daljinu, ve duhovni prijatelj i dobronamernik. Terapija bi trebalo da bude poetak zajednitva, to se na sanskrtu naziva Satsanga, druenje s onima koji iskreno tragaju za istinom. Meutim, bolje od odlaska kod terapeuta je ei boravak u drutvu duhovno naprednih ljudi. U njihovom drutvu, nai psiholoki problemi, koji dolaze od naih materijalnih uplitanja, prirodno bivaju reeni. Samo prisustvo takvih mudrih ljudi smiruje um i srce. Nedostatak duhovnog druenja je glavni uzrok psiholokog nemira i jedini lek je da pronaemo takvo drutvo. Raspravljajui o naim problemima, posebno s nekim koga potujemo, je uvek od velike pomoi. To nas vodi izvan line prirode naih problema ka veim i univerzalnim ivotnim temama. Komunikacija sama po sebi ini koristan deo psihoterapije uvodi nas u odnos koji omoguava diskusiju o naim problemima. Komunikacija rui zidove izolacije iza kojih patimo i pomae da sebe vidimo u novom svetlu, ime stare konstruktivne obrasce obaramo i odbacujemo. Pravi duhovni uitelj nam pomae da znamo ko smo u naoj unutranjoj svesti, odvojeno od naeg uobiajenog poistoveivanja sa sistemom um-telo. Takva osoba je vrhunski psiholog. Meutim, duhovni uitelj moda ne bude zainteresiran da preuzme ulogu psihologa ili lekara u doslovnom smislu, pomaui nam oko naih linih briga, nevolja, patnji i bola. Uloga duhovnog uitelja je da nas vodi ka viim stanjima svesti, ne samo da nam pomogne da reimo nae obine probleme. To podrazumeva da nas naui kako da se odvojimo od nae psiholoke i fizike patnje, koje uvek postoje u ovom prolaznom svetu. Terapeut, s druge strane, mora da prepozna granice onoga to moe da uini. Terapeut ne treba da igra ulogu gurua, ve da svoje klijente usmeri ka pravim duhovnim uiteljima. Duhovno vodstvo je mnogo vie od psihologije u obinom smislu, iako bi prava psihologija trebalo da vodi u duhovnost. Duhovnost zahteva da nadiemo svoj um i svoje miljenje, a ne samo da budemo zadovoljni naim stanjem uma. Psiholoki poremeaji i bioloki principi Psiholoki poremeaji, kao i oni fiziki, reflektuju neravnoteu tri bioloka principa. Zdravstveni problemi, bilo fiziki ili duevni, nisu samo lini problemi, ve energetski problemi u sistemu um-telo. To nisu samo lini ili moralni propusti ve nemogunost usklaivanja unutranjih sila u nama. Vata (vazduasti) tip Psiholoki poremeaji se javljaju ee kada je Vata previsoka, to kao sila nerava, lako utie na um. Kao i Vata, um se sastoji od elemenata vazduha i etra. Viak vazduha kod Vate uzrokuje nestabilnost i nemir uma, to rezultuje u prekomernom razmiljanju ili brigama i ini da nai probleme izgledaju gore nego to stvarno jesu. Um postaje preterano osjetljiv, prekomerno reaktivan, a stvari previe lino primamo. Skloni smo preuranjenoj ili neprikladnoj radnji koja moe pogorati nae probleme. Viak Vate, kao i viak etra, ini da postanemo neutemeljeni, pogubljeni i nerealni. Moemo imati razlne krive imaginacije, halucinacije ili obmane, kao to je ujenje glasova. Naa veza sa fizikim telom i fizikom stvarnou postaje slaba. ivimo u naim mislima, koje brkamo sa percepcijom. Naa ivotna sila se raspruje usled prekomerne aktivnosti uma. Gubimo kontakt s drugim ljudima i ne obaziremo se na njihove savete. Viak Vate u umu se manifestuje kao strah, otuenje, teskoba i mogui nervni slom. Tu je nesanica, drhtanje,
56
lupanje srca, nemir i brze promene raspoloenja. Ludilo manino depresivne vrste, ili shizofrenija, je ekstremna Vata neravnotea. Postoje mnogi faktori koji mogu da poremete Vatu i stvore mogue psiholoke probleme. Uznemiravajue senzacije Vate teko podnose, posebno prevelika izloenost masovnim medijima, glasnoj muzici i buci. Lekovi i stimulansi ih lako poremete. Nedovoljno hrane ili nepravilna ishrana ih takoe ini slabima i psihiki uznemirenima. Preterana ili neprirodna seksualna aktivnost brzo odvodi njihovu, esto slabu energije. Stres, teskoba i teskoba utie na njih emocionalno, jer im nedostaje mir i izdrljivost. Nasilje i trauma im kodi i oni se povlae. Zanemarivanje ili zlostavljanje u toku detinjstva stvara predispoziciju za Vata poremeenu psihologiju. Pitta (vatreni) tip Psiholoki poremeaji su umereni kod Pitta tipova. Oni obino imaju dobru samokontrolu, ali mogu biti sebini i antisocijalni. Vatra i toplota Pitte uzrokuju da um bude suen i svadljiv, to ih ini ratniki raspoloenima prema drugima ili prema sebi. Pitta psihiki poremeaji obino nastaju zbog previe agresije ili neprijateljstva. Tipine Pitte su preterano kritiki tipovi, koji nalaze greke u svakome, okrivljuju druge ljude za sve, vide neprijatelje svuda, uvek su gardu i spremni za borbu. Poviena Pitta u umu uzrokuje nemir, iritacije, bes i mogue nasilja. Pregrejano telo i um trae ventil za stvorenu napetost. Pitta tipovi mogu postati oholi, autoritarni ili fanatini. Kada su uznemireni mogu imati paranoidne iluzije, iluzije o veliini ili mogu postati psihotini. Pitta u umu postaje previsoka usled razliitih faktora koji poveavaju toplotu. Snane i svetle boje i senzacije ih brzo iritiraju. Izloenost nasilju i agresiji poveava izaziva iste stavove unutar njih. Dijetetski faktori kao to je preterano ljuta ili zainjena hrana ometaju njihove umove. Seksualna frustracija, preterana ljutnja i ambicije, kao i slini emocionalni faktori uzimaju svoj danak. Previe kompeticije kod obrazovanja ili previe sukoba u detinjstvu su dodatni faktori. Kapha (vodeni) tip Kapha ljudi imaju najmanje psiholokih problema i najmanje e ih izraziti ili posegnuti ka antisocijalnom ponaanju. Kapha remeti um blokiranjem kanala i zamraivanjem ula. Poviena Kapha (sluz i voda) uglavnom uzrokuje mentalnu tupost, zaguenje i lou percepciju. Kapha psiholoki nemir ukljuuje privrenost i nedostatak motivacije to vodi u depresiju, tugu i prianjanje. Um moe imati problem da apstraktno, objektivno ili bezlino misli. Tu je nedostatak poriva i motivacije, kao i pasivnost i zavisnost. elimo da ostanemo dete i da budemo zbrinuti. Postajemo zaokupljeni onime to drugi misle o nama. Nedostaje nam odgovarajua slika o sebi te pasivno odraavamo nae neposredno okruenje. Takvi ljudi esto zavre tako to neko drugi preuzme brigu o njima jer nisu u stanju da samo funkcioniu. Meutim, jai Kapha tipovi mogu da pate od pohlepe i posesivnosti, to um ini tekim, tupim i depresivnim. ele da poseduju i kontroliu sve i da druge doivljavaju kao vlastitu imovinu. Jednom kada izgube kontrolu ili starateljstvo, postaju psihiki nestabilni. Kapha emocionalni poremeaji nastaju usled vika zadovoljstva, uivanja ili vezivanja u ivotu. Faktori ivotnog stila kao to su previe spavanja, spavanje tokom dana ili nedostatak vebe doprinose tome. Dijeta koja pojaava Kaphu, kao to je previe eera ili masne hrane, je jo jedan faktor. Emocionalni problemi idu u kombinaciji sa Kapha fizikim uslovima kao to je prekomerna telesna teina i preterivanje. Obrazovni faktori ukljuuju preterano razmaeno detinjstvo ili emocionalno guenje od strane roditelja. Ajurvedski profili savetovanja Konstitucionalni tipovi u Ajurvedi ine temelj svih ajurvedskih savetovanja. Korisni su za razumevanje razliitih vrsta ljudi i njihovih interakcija koje se mogu pojaviti. Oni ine nastavak psiholokog profila biolokih principa i njihovih karakteristinih psiholokih poremeaja. Opet, ovo su uopteni profili i ne treba ih uzeti striktno. Vata Vata tipovi su nervozni, teskobni ili uplaeni. esto su zabrinuti, uzrujani ili rastrojeni, ak i kada ne postoje pravi problemi u njihovim ivotima. Neodluni su i nesigurni, to iskazuju stalnom pokretljivou ili vrpoljenjem. Pod utjecajem vazduha ili vetra teko im je da se skrase ili da uspore. Imaju mnoge sumnje po pitanju sebe i mogunosti da se dovedu u red ili po pitanju bilo kog tretmana i mogunosti da im on pomogne.
57
Ponekad su previe entuzijastini i uzbueni kada zapoinju terapiju, ali to retko potraje i propraeno je brzim odustajanjem ili frustracijama. Oekuju previe i ele brze rezultate. Oekuju od terapeuta da ih se izlei magino i kada se to ne dogodi postaju razoarani ili trae drugog terapeuta. Uglavnom su neutemeljeni i teko im je da se prizeme. Moraju postati realni o sopstvenom stanju i potreban je napor da se to ispravi. Moraju se vratiti na zemlju kada su u pitanju oni sami i njihovo ponaanje. Vata tipovi esto imaju negativan stav o sebi. Imaju vie briga i negativnih misli o stanju njihove bolesti nego to bi trebalo. Obino su hipohondrini. Potrebno je da smire svoje umove i srca kao deo svog tretmana. esto trae panju i simpatije vie nego to razvijaju vlastito razumevanje. Sretni su da prime savete, ali ih ne sprovode dosledno. Potrebno im je mnogo vremena i strpljenja da se stvarno promene. Njihovo stanje e se menjati, ponekad dramatino, zajedno sa njihovim mislima. Spor i stalan razvoj sa mirom uma je ono to emu bi trebalo da tee. Trae udobnost i zahtevaju puno sigurnosti, ali ih to ne ini uvek sigurnima. ele da opirno priaju o njihovim problemima, ali to obino nije od velike pomoi. Rade najbolje ako naine nekolicinu praktinih stvari u svrhu poboljanja svoje situacije i primene ih na dosledan nain. To podstie realan stav o ophoenju sa sopstvenom situacijom i ne hrani njihovu prekomernu mentalnu aktivnost. Vata tipovi mogu biti tako poneseni svojim problemima da ne odvoje vreme da uine neto za sebe. Teko im je da potrae podrku spolja te ne ine stvari koje im omoguuju da preuzmu kontrolu nad vlastitim ivotima. Potrebno im je da radije naglase akciju nego misao, stalnu primenu radije nego potragu za rezultatima. Potrebno je da slede jasan i sveobuhvatan ivotni reim kako bi uneli stabilnost u svoj um, umirili svoju usplahirenu ivotnu snagu i amortizovali svoja osetljiva srca. Pravilo je da se tretiraju kao cvet. Lako se uplae i povlae se ako im se pristupi nasilno. Potrebno im je pristupiti sa toplinom, mirno i odluno i nainiti da oseaju podrku drugih, bez da postanu zavisni. Pitta Pitta tipovi ve misle znaju ko su i ta rade. Ako imaju problema, obino nekoga ili netoo okrivljuju, ili okarakteriu svoje probleme kako ne bi bili u mogunosti da postignu svoje ciljeve. Najvie su uznemireni kada se sukobljavaju s drugim ljudima, gde esto preteruju ili postanu ozlojeeni. Drama meuljudskih sukoba boji njihove umove i emocije. Ti sukobi mogu biti internalizovani i rezultirati u unutranji sukob. Pitta tipovi su skloni da ratuju sami sa sobom i lako internalizuju vanjske sukobe. Njihova vatrena priroda ih ini agresivnima, kritinima, ponekad svadljivima i destruktivnima. U stanju su da dovode u pitanje kvalifikacije svojih terapeuta. Najverovatnije e rei terapeutu ta bi trebalo za njih da uini. Najverovatnije e odgovoriti besom ili kritikom ako leenje ne ide onako kako bi oni oekivali. Pitta tipovi, kao prirodni voe, kao autoriteti su impresionirani vanim akreditivima. Ipak, ljudi koji nam stvarno mogu pomoi iznutra nisu uvek oni koji su najistaknutiji u drutvenom statusu. Da bi pronali pravu pomo, Pitta tipovi moraju imati vie sluha ili mogu postati zarobljeni u vlastitim rasuivanjima, koji su i doveli do problema. Ne bi trebalo da gledaju na one koji e ih impresionirati ili zaokupiti, ve na one koji im mogu pomoi na ljubazan ali vrst nain, koji nee biti uvueni u njihove kompetitivne drame. Pitta tipovi su vrlo inteligentni i oekuju da budu uvereni u valjanost tretmana koje uzimaju. Imaju potrebe da koriste svoj kritiki uvid da bi razumeli uzrok svojih problema, koji se kriju u njihovom ponaanju, bez da se bore s drugima ili sami sa sobom. Moraju da probude sopstvenu diskriminaciju u cilju da preuzmu kontrolu nad vlastitim ivotima. Da bi to uinili moraju da naue ispravno da koriste inteligenciju i da se preispituju. Vatrenim tipovima bi trebalo pristupiti s taktom i diplomatski. Ne vole da im se govori ili savetuje ta treba da ine. Potrebno je obratiti se njihovoj uroenoj inteligenciji i logici, ostavljajui im da sami uvide istinu stvari. Suprotstavljanjem podstiemo njihovu bazinu agresiju i neemo im pomoi da naue. Vole da rade prijateljski ili u grupi ka ostvarenju cilja. Smirene, oputene i ugodne okolnosti ublaavaju njihovu vatrenu narav. Potrebna im je pomo prijatelja i rade dobro sa osobama ili naelima koja potuju. Jednom kada Pitta tipovi znaju ta treba da ine i shvate napor koji moraju da naine, oni su obino najbolji meu sva tri tipa u sprovoenju promena u ponaanju. Meutim, mogu preterivati ili biti fanatini i moraju biti umereni u svojim akcijama, kako ne bi sebe sprili pokuavajui previe. Tee da budu ili za ili protiv neega i da vide stvari crno-belo. Moraju da naue da trae uravnoteeno gledite i postanu obazrivi i diplomatski u svom delovanju.
58
Kapha S obzirom da ima amorfnu i povodljivu prirodu vode, Kapha tipovi trae podsticaj, a ponekad su okirani svojom promenom. Oni ne prihvataju savete. Niti e oni uiniti sve one stvari koje su dogovorene. esto ih moraju suoiti ili kritikovati kako bi promenili loe navike. Potrebno im je prii ustro, odluno i dosledno. Osim ako nisu izrazito svesni problema nastojae da ive s tim. Nije dovoljno da im samo neko objanjava njihove probleme i kako da ih ispravi. Potreban im je dodatni vanjski podsticaj, to zahteva redovno ponavljanje. vrsto upozorenje je potrebno kako bi poveli rauna o onome to rade. Potrebno je da im se doaraju negativni efekti njihovog pogrenog stila ivota. Vodeni tipovi su spori u delovanju i teko primenjuju stvari ak i nakon to ih prihvate kao nune. Zaglibljeni su u vlastitu inerciju i stagnaciju i teko zapoinju neto novo. Skloni su zavisnosti i depresiji koji ih spreavaju da razviju odgovarajuu inicijativu za poboljanjem. Ne treba im ugaati i hrabriti ih, iako mogu to da trae. Njihova sentimentalnost o njihovom stanju je jedan od faktora koji to podrava. Veina njihovih problema proizilazi iz vika emotivnosti i moe se samo zameniti za viu ljubav ili za odvojenost. Kapha tipovi sporo reaguju i imaju potekoa da raspravljaju o svojim problemima. Polako se otvaraju, ali im za to treba odlunost. Mora im se laskati da bi napustili svoju zonu komfora. Mogu biti zbunjeni sa previe informacija. Bolje reaguju na recepte kako bi nainili odreene promene koje su vrste i utemeljene. Tee da se vrate svojim starim navikama, ak i ako znaju da su loe, naroito ako su one pojaane okruenjem. Potrebni su im ei sastanci sa terapeutom i konstantna razmena kako bi se potakli da krenu. Meutim, kada se pokrenu, to moe potrajati neko vreme, uglavnom e nastaviti u dobrom smeru vlastitom voljom. Moraju raskinuti svoje stare duboko ukorenjene obrasce i uspostaviti novu ravnoteu pre nego to ih se pusti da nastave samostalno. Jednom kada se to uini, njihov ivot nastavlja glatko da tee na mirnoj osnovi. Lako se mogu navii na zdrav protok u njihovim ivotima kao i na nezdravu koloteinu. Potekoa je u prelazu. Vata-Pitta Vata-Pitta tipovi poseduju promenljivost koju imaju vazduh i vatra u kombinaciji. Strah i bes su pomeani u njima na nepredvidljiv nain. Ako ih neto ne plai, ini ih ludim. Skloni su da se brane i da budu sumnjiavi i teko im je da bilo kome veruju. Stavovi im se kreu od od agresivnog do obrambenog, od samoopravdavanja do kritiziranja drugih. Potrebno im je mnogo takta i moraju da nastoje da imaju strpljenja sa sobom. S vremena na vreme trae nekoga kome e istovariti svoju negativnost. esto im rezerve energije i imunoloki sistem nisu dobri (njihov Ojas ima tendenciju da bude nizak). Iz tog razloga im je teko da podnesu bilo kakvu kritiku. Zahtevaju mnogo nege, strpljenja i uvaavanja (voda). Potrebno im je da kreiraju stil ivota u kojem e se brinuti o sebi, i gde e im drugi pomoi da to uinite. Potrebno im je podsticajno okruenje i da dopuste drugim ljudima da sa njima dele njihov rad. Vata-Pitta tipovi su uglavnom veoma inteligentni, a kada osete mir i podrku u stanju su da efikasno primene koristan vid leenja. Meutim, njihova promenljivost moe izbiti u svakom momentu i toga se moraju uvati. Moraju biti postojani ali neni u svom reimu ivota i izbegavati svaju vrstu ispada. Jako im pomae majinska (Kappa) sila koja ih uzemljuje. Pitta-kapha Pitta-Kapha tipovi imaju energiju (vatra) i stabilnost (voda) i obino su fiziki najjai od svih tipova. Imaju dobru otpornost i uglavnom su veoma zdravi. Jaki su i zadovoljni time to jesu i to to rade. Psiholoki su takoe jaki i najmanje e im trebati terapeut, osim ako su u ivotu bili neuspeni. Pitta Kapha-tipovima nedostaej prilagodljivosti i fleksibilnosti (vazduh). Tee da dominiraju i kontroliu i da budu konzervativni i posesivni. To ih vodi konano do patnje i frustracije jer veina ivota mora ostati izvan nae moi. esto doive slom kasnije u ivotu nakon propalih veih poduhvata. U njihovom sluaju, takvi neuspesi su obino maskirani blagoslovi koji im pomau da zavire unutra. Iako mogu biti uspeni u vanjskom svetu, imaju potekoa u duhovnoj praksi, sve dok ne naue da postanu lagani, odvojeni i predani. Potrebno im je vie aktivnosti, kreativnosti i novih izazova (vie Prane). Moraju da naue da se pomere od onoga u emu su uspeli tako da ne budu uhvaeni u zamku moi i kontrole. Jednom kada se ustale u proces leenja, postupaju dobro samo ako ne postanu vezani za svoj napredak. Zato je najbolja raznolikost u pristupu leenja, zako da njihova terapija ne poprimi novi vid postizanja ili sticanja.
59
Vata-Kapha Vata-Kapha tipovi imaju nedostatak energije, motivacije, strasti i entuzijazma. Jednostavno nemaju vatre da koraaju kroz ivot, ma koliko to eleli. Obino su slabi, pasivni, ovisni, preosetljivi i previe yin. Sloie se s onim to im je reeno, ali e im ponestati energije da se pokrenu. Emotivni su i psihiki (nervozno) nestabilni, lako postaju uznemireni i uplaeni. Poseduju amorfnu ili kameleonsku linost i izgledae onako kako to od njih poelite. Njihova procena i diskriminacija je slaba i lako ih ponese loe drutvo ili emocionalni uplivi. Pozitivna strana Vata-Kapha tipova je da su senzitivni, ponizni i prilagodljivi. Vrlo su matoviti i kreativni i cene umetnost. Obzirni su prema drugima. Prema drugima ne gaje nasilje niti ih zlostavljaju, ve okrivljuju sebe. Pomalo su naivni i potrebno je da budu realistiniji po pitanju drugih ljudi i svoje motivacije. Moraju da paze da ne dopuste da sebi da ih drugi koriste ili kontroliu. Za to je potrebno da budu izriitiji i suoe se sa svojim strahovima. Reaguju na toplotu i vrstou, ali im je teko da budu dosledni u svojim reakcijama. Moraju da naue da razviju bistrinu, motivaciju i odlunost. Najverovatnije e postati zavisni od svog terapeuta i vezati se za njihove probleme. Meutim, onda kada svoju duboku senzitivnost okrenu u pravom smeru, kontaktiraju unutranje izvore ljubavi i milosti i sami razvijaju mo lekovitosti. Vata-Pitta Kapha-tipovi Kod pojedinih osoba, sva tri bioloka principa mogu da stoje u relativno jednakim proporcijama. Leenje za njih obino podrazumeva usaglaavanje biolokih principa koji su trenutno neuravnoteeni. Njihovo stanje se takoe moe promeniti na psiholokom nivou. U njihovom leenju je potrebna prilagodljivost i sveobuhvatan pristup. Obino je najbolje zapoeti tretman prvo sa Vata problemima, posebno u psiholokim terapijama, jer je Vata bioloki princip koji najee uzrokuje probleme. Zatim treba reavati Pitta probleme, jer su oni sledei koji uzrokuju probleme, i na kraju Kapha probleme jer su oni najmanji. Uravnoteena terapija za um Ajurvedska metoda leenja se sastoji u ublaavanju negativnih stanja primenom terapija suprotne prirode. Ako je Vata (vazduh) poviena, na primer, njeni kvaliteti hladnoe, suvoe, lakoe i pometnje bie povieni. To se ogleda u simptomima kao to su hladni ekstremiteti, suva koa, zatvor, gubitak telesne teine, ili nesanica. Obratne terapije, kao to je bogata nutritivna ishrana, masaa toplim uljem, odmor i oputanje, su potrebni za njeno ublaavanje. Isti princip vai i za um. Psiholoka neravnotea se lei obratnim kvalitetima radi vraanja ravnotee. Ova metoda za um se zove Prati-paksha-Bhavana na sanskrtu. Prevodi se kao upotreba misli suprotne prirode. Meutim, njegove posledice nadilaze nae povrne obrasce miljenja. To znai kultivisati uravnoteeno stanje svesti. Na primer, ako su nai umovi uznemireni ljutnjom, moramo negovati mir. To ne zahteva samo kreiranje mirnih misli ve upijanje mirnih impresija, vizualizacija mira izmeu nas i drugih, molitve za mir, te smiljeno delovanje prema drugima, ak i prema neprijateljima, na miran nain. To zahteva potpunu disciplinu ivotnog stila. Naa svest je rezultat hrane, impresija i kontakata na koje smo navikli. Ojaana je naim delovanjem i izraavanjem. Bez obzira na vanjske sile koje nas uslovljavaju, mi ih svojatamo time to ih izraavamo. Na primer, ako sam okruen gnevom kao dete, verovatno u postati srdita osoba. Kad delujem na srdit nain, onda e ta ljutnja, iji je izvorni podsticaj vanjski, postati deo moje vlastite prirode i automatskih reakcija. Uticaj naeg svakodnevnog ivota stvara suptilni peat. To boji nau svest kao to boja boji tkaninu. To proimanje nae svesti od strane suptilnih uticaja naeg ivota predodreuje nas za odreene stavove, koji odreuju nau mentalnu sreu ili nezadovoljstvo. Hrana, impresije i kontakti na koje smo navikli imaju proimajui uinak na na um. Ovo proimanje ide dublje od naih svesnih misli. Veina toga utie na nas na podsvesnom nivou, to primeujemo kroz to na koji nain reklame manipuliu nama pozivajui nas na instinktivne reakcije poput seksa. Da bi ponitili ove duboke tendencije, potrebna je obrnuta vrsta uticaja, da se obratimo podsvesti na vii nain koji je usmeren ka ozdravljenju i celovitosti. Za promenu tetnih mentalnih stanja, moramo negovati obrnut smer svesti, to znai stvoriti obrnut nain ivota. Na primer, ako smo depresivni trebalo bi da jedemo hranu koja je oivljena. Trebamo se otvoriti ka vitalnim impresijama prirode: drvee, cvee i svetlost sunca. Trebalo bi da se druimo s ljudima koji su kreativni i duhovni. Ne bi trebalo da negujemo misao kako smo depresivni. Umesto toga bi trebalo da negujemo misli kako imamo energije, kako nismo zavisni od bilo koga ili bilo ega da nas uini sretnima. To zahteva da
60
razumemo deo nae prirode koja je sasvim osloboena psiholokih problema, nae dublje Jastvo. Prema vedskoj misli, naa izvorna priroda je dobra, blagotvorna i potpuna. Mi smo zapravo Boansko Jastvo inkarnirano. Meutim, mi prekrivamo nau izvornu prirodu kontaktom sa vanjskim uslovljavajuim faktorima. Prihvatamo lanu ili vetaku prirodu, ego identitet koji vodi u tugu. Koji god psiholoki problem da imamo, ne tie se nae istinske prirode ve suvinog tereta koji je rezultat pogrene uslovljenosti; ako se na to osvrnemo ajurvedski, to je samo izraz loeg mentalnog varenja. Uglavnom prirodno nastojimo da se suprotstavimo naim psiholokim problemima uz pomo obrnutih uticaja, ali na pogrean nain i zato ne uspevamo. Na primer, ako smo depresivni, traimo nekoga da nas razveseli. Ako ne naemo takvu osobu, postajemo jo depresivniji. Ili tragamo za podsticajem. Pijemo kafu ili alkohol, ili uzimamo antidepresiv. Takvi vanjski stimulansi prave zavisnost i ine da postanemo depresivniji kada nam nisu na raspolaganju. Metoda kojom se sluimo je ispravna, a to je da ispravimo nae negativno stanje uz pomo pozitivne energije, ali naa primena je neispravna. Oslanjamo se na supstance koje samo maskiraju nae stanje ali ga ne reavaju. Ne uestvujemo u procesu na kreativan i svestan nain. Moramo stvoriti pozitivnu energiju unutar nae vlastite svesti i ponaanja kako bismo ponitili negativna psiholoka stanja. Moemo imati koristi od pozitivnih vanjskih uticaja ali treba da izbegavamo one koji stvaraju zavisnost. Ovo negovanje uravnoteenog stanja uma ne bi trebalo meati sa jednostavnim pozitivnim razmiljanjem. Vie je od toga. Ne zahteva samo razmiljanje o tome da smo sretni iako smo tuni, to moe biti fantazija, ve i promenu uslova koji nas ine nesretnima, ukljuujui i nae misli i nae akcije. Ne bi trebalo da misli o nezadovoljstvu pokrijemo mislima o srei, ve da afirmiemo dublju sreu u sreditu naeg bia. Da bi terapija balansiranja delovala, moramo znati kako pojedini kvaliteti raznih stvari utiu na nas. U nastavku e biti govora o ulozi hrane, impresija i povezivanja radi to bolje primene, u nameri da povratimo prvobitno stanje harmonije koje je svojstveno naoj pravoj prirodi.
61
11. Ciklus hranjenja uma: Uloga impresija
Kako da imamo zdrav um? Kako da naa svest, poput neg tela, postane snana, fleksibilna, otporna i trajna? Ba kao to postoje pravila za postizanje fizikog zdravlja, postoje pravila za postizanje mentalnog zdravlje. Ono to je najvanije, kao to telu treba dobra ishrana radi zdravlja, tako treba i umu. Um je organski entitet, deo prirode, i ima svoj ciklus ishrane koja se svodi na uzimanje supstanci koje ga izgrauju, kao to su impresije, i odbacivanje otpadnih materijala koji postaju toksini, kao to su negativne emocije. Hrana za um, kao i hrana za telo, stvara energiju koja mu omoguava da radi. Kao i telo, umu su potrebne odgovarajue vebe i impresije, koje zahtevaju pravu hranu da ga odre. Iako veina nas vodi rauna o tome da hrani telo, retko razmiljamo o tome kako da hranimo na um. Uglavnom smo tako uhvaeni u nau emocionalne impulse da nae misli ne hranimo ispravno. Kao rezultat toga, nae misli postaju naopake. Njihov prirodni nagon ka svetlosti i znanju postaje deformisan u potrazi za zadovoljstvom i samovelianjem. Da bismo promenili um, moramo promeniti ono ime ga hranimo. Sve dok ne promenimo ono ime punimo um, neemo promeniti ono to iz njega izlazi. Ali koje su to supstance koje hrane um? Sve dok to ne znamo ne moemo daleko odmai u leenju uma. U ovom delu emo detaljno ispitati glavne faktore mentalne ishrane i mentalne probave. Postoje razliite metode koje mogu poboljati nau mentalnu ishranu i poveati sposobnost nae mentalne probave. Fiziki - Hrana Prvi nivo hrane za um dolazi putem hrane koju unosimo, koja obezbeuje grube elemente: zemlju, vodu, vatru, vazduh i etar. Esencija svarene hrane slui za izgradnju ne samo mozga i nervnog tkiva, nego i suptilne strane uma (pogledaj poglavlje Ishrana i bilje). Pet grubih elemenata direktno izgrauju fiziko telo, i posredno um. Na primer, elemenat zemlje u hrani koju jedemo, kao to su proteini, ulazi u sastav telesne materije, poput miia, i pomae kod stabilizovanja i uzemljenja uma putem uveanja elementa zemlje unutar njega. Suptilni - Impresije Drugi nivo hrane za um dolazi kroz utiske i doivljaje koje primamo kroz ula. Preko ula sakupljamo utiske iz vanjskog sveta: boje, oblike i zvukove kojima smo okrueni, koji sainjavaju suptilne elemente. Pet ulnih potencijala direktno izgrauju vanjski um (Manas), a posredno i unutranji um ili dublju svest (Chitta). ulne imresije boje nae misli i utiu na nae oseaje. Um (Manas) uvodi mentalne i emocionalne imresije koje najjae utiu na njega. Odnos grubih i suptilnih elemenata 1) 2) 3) 4) 5) 6) Zemlja - miris Voda - ukus Vatra - vid Vazduh - dodir Etar - zvuk Um - mentalne i emocionalne impresije
Uzroni - Gune Trei i najdublji nivo ishrane za um, koji odreuje prirodu nae dublje svesti (Chitta), ide preko triju guna -Sattva, Rajas i Tamas. Grubi i suptilni elementi (hrana i impresije) utiu na nau dublju svest shodno njihovim svojevrsnim gunama. Ono to je najvanije, na nivou srca nas pogaaju gune ljudi s kojima se druimo. Uostalom, nai odnosi ostavljaju najjae utiske na nas. Zato je ispravan odnos tako presudan u leenju uma. Naa dublja svest je na nivou srca. Gune su primarni nivo materije (Prakriti) i ne mogu biti unitene, ali ih moemo preobraziti, putem hrane, impresija i odnosa koje gajimo. Satvina hrana, impresije i druenje aktiviraju Satvine kvalitete svesti kao to je ljubav, prozranost i mir. Rajastina hrana, impresije i druenje aktiviraju Rajastine kvalitete kao to su strast, kritinost i uznemirenost. Tamastina hrana, impresije i druenje aktiviraju Tamastine kvalitete neosetljivosti, neznanja i inercije. Chitta, naa dublja svest, je krajnji proizvod probave hrane, impresija i druenja. Zdrava svest zahteva da uzmemo u obzir sva tri nivoa ishrane. Impresije i druenje idu zajedno kao osnovni inioci naeg iskustva.
62
Mentalna probava Ne samo da moramo uzeti u obzir prirodu hrane koju uzimamo, ve i nau sposobnost da je svarimo. ak i ako uzmemo dobru hranu, ako je naa probava slaba, ona e se pretvoriti u toksine. Um, kao i telo, ima svoju mo varenja ili digestivnu vatru (Agni), odnosno inteligenciju (Buddhi). Um postoji da bi pruio impresije i osloboenje dui. Iskustvo koje smo svarili ili shvatili donosi slobodu i omoguuje proirenje svesti, ba kao to svarena hrana oslobaa energiju koja nam omoguava da delamo. Iskustvo koje nismo svarili postaje otrov i pokree razliite patoloke promene u umu, kao to nesvarena hrana uzrokuje bolest u fizikom telu. Kao to dobro svarena hrana donosi fiziku sreu a nesvarena uzrokuje bolest, tako i dobro svareno iskustvo donosi mentalnu sreu a slabo svareno iskustvo izaziva mentalne poremeaje. Um sledi svoj vlastiti obrazac probave koji podsea na onaj koji ima fiziko telo. 1. Vanjski um i ula - Prikupljanje impresija Pet ula prikupljaju impresije, ba kao to ruke i usta prikupljaju hranu. Oni se sakupljaju u vanjskom umu (Manas), koji ih organizuje ali koji nema mo da ih svari. Vanjski um odgovara elucu fizikog tela, koji sakuplja i homogenizuje hranu ali je ne moe u potpunosti rastvoriti ili apsorbovati. 2. Inteligencija Varenje iskustva Nakon to vanjski um okupi i homogenizuje nae utiske, inteligencija (Buddhi) radi na tome da ih svari. Inteligencija je Agni ili vatra varenja za um i odgovara tankom crevu kao telesnom organu. Inteligencija vari impresije i pretvara ih u iskustvo. Ona sadanje dogaaje pretvara u uspomene. Pravilna mentalna probava zavisi od pravilne funkcije inteligencije, pomou koje razdvajamo istinu naeg iskustva od njenih vanjskih imena i oblika. Omoguava nam da iz naih iskustava izdvojimo Sattva gunu i odvojimo njihove Rajastine i Tamastine komponente. Pogrena mentalna probava nastaje onda kada nismo u stanju da razbijemo imena i oblike naih iskustava na prave energije. Tada se nesvarena imena i oblici akumuliraju u umu i blokiraju njegovu percepciju. Tada izgled stvari brkamo sa njihovim znaenjem ili pravim sadrajima. 3. Svest - Apsorpcija Iskustva Nakon to jinteligencija svari nae utiske, oni prolaze u obliku iskustva ili memorije u nau dublju svest (Chitta), na koju utiu shodno svojim kvalitetima (gunama). Iskustvo apsorbovano u dublju svest postaje deo njenog sastava, ba kao to svarena hrana postaje deo tkiva fizikog tela. Ako nae iskustvo nije pravilno svareno, ono oteuje supstancu uma, kao to nesvarena hrana oteenja tkiva u telu. Iskustvo koje smo svarili ne ostavlja trag ili oiljak na um u vidu memorije, ali nam omoguava da funkcioniemo u ivotu s jasnoom i mirom. Sada emo ispitati neke primere tog procesa. Ako posmatramo predivan zalazak sunca otvorenog srca takva impresija e se lako svariti i ostaviti energiju svetla i mira u naoj dubljoj svesti. Meutim, ako nas neko napadne ili pokrade, na um postaje uznemiren. Iskustvo je teko za varenje, te ostavlja trag ljutnje, frustracije ili straha. Nai ivoti su prepuni takvih primera. Nesvarena iskustva se ponovo pojavljuju iz nae podsvesti, utiui na nae sadanje stanje svesti, sve dok ne budemo u stanju da ih razumemo i reimo. Tri stanja: budno, snevanje i dubok san U budnom stanju prikupljamo utiske kroz vanjski um (Manas) i ula. U snu varimo impresije kroz nau unutranju inteligenciju (Buddhi) i to se ogleda kroz naa suptilna ula u vidu razliitih snova. U dubokom snu, ostatak naih svarenih impresija, svedenih na formu semena, postaje deo nae dublje svesti (Chitta). Nai snovi pokazuju proces mentalne probave. Dobri snovi odraavaju dobru mentalnu probavu. Loi snovi pokazuju lou mentalnu probavu. Isto tako, dobar dubok san odraava dobro razvijeno telo svesti. Nemogunost odravanja dubokog sna ukazuje na slabo razvijeno telo svesti. Detoksikacija uma Detoksikacija uma je jednako neophodna koliko i za telo. Ipak, pre nego zaponemo sa detoksikacijom moramo prestati da uzimamo otrove u sebe. Za mentalno blagostanje prvo mora postojati prevencija od loih utisaka i
63
doivljaja na nau svest, kao to je za fiziko blagostanje potrebno izbegavati lou hranu. Drugo, mora postojati snana inteligencija da pravilno probavlja impresije. Moramo nastojati da izbegnemo negativna iskustva koliko je god mogue. Kada to ne moemo da uinimo, moramo imati dovoljno inteligencije da svarimo bar uznemirujue impresije, koje se ne mogu uvek izbei. Uklanjanje otrova iz svesti ukljuuje zaustavljanje njihovog unosa, to zahteva kontrolu uma i ula. To dalje zahteva usmeravanje svetla inteligencije unutra radi spaljivanja loih iskustava koja smo ve apsorbovali. Ba kao to post od hrane pomae kod ienja tela, post od impresija isti um. Nakon to se prikupljanje impresija zaustavi, svest, ija je priroda prostor, e se prirodno isprazniti. Njen sadraj e doi do nivoa inteligencije koja ih onda moe pravilno svariti. To zahteva duboko razmiljanje, istraivanje i meditaciju. Kada su vanjski um i ula mirni i tihi, nae unutranje misli nastaju. Duboko ukorenjene navike i seanja plutaju ka povrini. Ako nauimo da ih promatramo i razumemo, moemo ih pustiti, ali to zahteva da smo spremni da ih se oslobodimo. Fiziki nivo detoksikacije ista dijeta Otrovna akumulacija grubih elemenata, uglavnom zemlje i vode, se eliminiu iz fizikog tela kroz uobiajene eliminacione kanale za izluivanje, mokrenje i znojenje. Posebne mere ajurvedske detoksikacije nam pomau da oslobodimo suviak triju Doa zajedno sa ovim otpadnim materijama. Post je druga vano mera, koja pomae telu da sagori toksine. Specijalno bilje takoe moe pomoi. Suptilni nivo detoksikacije - Pranayama Negativne impresije (suptilni elementi) se mahom eliminiu putem Pranayame ili jogike vebe disanja, koja stvara posebnu vrstu znojenja koje oslobaa viak suptilnih elemenata vode i zemlje (ukus i miris). Uobiajene terapije znojenjem pomau u tom procesu, ukljuujui i upotrebu saune, parnih kupki i diaforetinih (podstiu znojenje) bilja. Terapija znojenja je deo ajurvedske Pancha Karma terapije, koja pomae u ienju suptilnog i grubog tela. Post od impresija (Pratyahara) je jo jedna korisna metoda koja, poput posta od hrane, omoguuje oslobaanje nesvarenih i otrovnih impresija. Pla ili iskreno oplakivanje koje odraava stvarnu promenu srca je jo jedan nain da se um proisti od negativnih emocija. Uzroni nivo detoksikacije - Mantra Gune ine sutinski nivo materije koji je neunitiv. Nema mogunosti da gune otpuste iz svesti (Chitta), ali se mogu transformisati. Toksina akumulacija guna (viak Rajasa i Tamasa) se moe promeniti u Sattvu. To se postie mantrama ili zvunom terapijom. Satvine mantre (npr. OM) pomau u promeni Rajastinih i Tamastinih obrazaca u naoj dubljoj svesti, inei je Satvinom. Oni menjaju sastav Chitte ine da bude prijemivija za vie uticaje. Kultivisanje polja svesti Svest (Chitta) je polje i poput Zemlje poseduje enski i kreativan kvalitet. Ono to stavimo u njega, u smislu naeg ivotnog iskustva, je upravo nain kako kultiviemo ovo polje. Onako kako ga negujemo, tako e i stvari u njemu rasti. Ako nae polje svesti kultiviemo dobrom hranom i impresijama, loe navike i impulsi nee imati povoljno okruenje u kojem e moi da puste korenje. Ako unosimo lou hranu i impresije, onda ak i dobre misli i impulsi nee imati povoljan teren na kojem e moi da rastu. Opet moemo uzeti fiziko poreenje. Ako gradimo naa telesna tkiva pogrenom hranom, sama tkiva e biti oteena ili manjkava. Nakon to struktura tela postane oteena, teko je odravati zdravlje. Slino tome, svest ima svoju supstancu koja se kreira vremenom. Ako se pogreno razvije, poput krivog odraslog stabla, bie joj potrebno mnogo vremena i truda da se ispravi, ako uopte. Svest je takoe poput dubokog bunara. Ono to unosimo kroz ula i um su poput stvari koje bacamo u bunar. Ne vidimo uinke onoga to unosimo jer je bunar jako dubok. Ipak, tagod da bacimo u bunar svesti raste shodno svojoj prirodi i konano e nas nagnati da delovanje. Nita to stavimo u nau svest ne ostaje statino ili bez uinka. Svest je plodna i kreativna. ta god u nju postavimo raa potomstvo, s kojim emo morati da se suoavamo i u dobru i u zlu. Moramo biti vrlo oprezni u tome kako hranimo na um. Rezultati e se manifestovati vremenom, nakon ega moe biti prekasno da se preokrenu ako su negativni. Stalno moramo brinuti o naoj svesti i onome to u nju stavljamo. Moramo je tretirati poput nenog cveta koji zahteva pravilnu zemlju i hranjive materije. Moramo je
64
zatititi od pogrenih uticaja i drutva, kao da je u pitanju neko dete. To zahteva bistru inteligenciju i dosledan reim ivota u skladu s naom prirodom. Faktori mentalnog nutricionizma Za leenje bolesti, fizike ili duevne, moramo uzeti u obzir sledee faktore ishrane: 1) Pravilna hrana i pie; 2) Ispravan vazduh i disanje i 3) Pravilne impresije. Pravilna hrana, pie i vazduh hrane fiziko telo i Pranu. Pravilne impresije hrane vanjski um i ula. Nae impresije slue kao vozila za oseaje, emocije, verovanja, vrednosti i stavove koji hrane nau inteligenciju i dublju svest. Za pravilno negovanje uma, Ajurveda koristi odreene tehnike koje ukljuuju pozitivne utiske, oseaje, misli, uverenja i stavove. Fizikom stranom mentalne ishrane ili hrane se bavi poglavlje o ishrani i lekovitom bilju. Upotreba disanja se razmatra u poglavlju koje govori o Jogi naspram Pranayame. U nastavku ovog poglavlja baviemo se unutranjim faktorima koji utiu na um, pre svega raznim vrstama impresija. ulne impresije ula su nam glavna vrata ka vanjskom svetu, kroz koja upijamo ne samo ulne ve i mentalne i emocionalne uticaje. Pravilna i uravnoteena upotreba ula nas ini zdravima i sretnima. Nepravilno, preterano ili manjkavo koritenje ula nas ini nezdravim i uznemirenim. Naa ula nas stalno hrane impresijama, koje odreuju ko smo i ta emo postati. Stalno unosimo ulne impresije svih vrsta koje utiu na nas na razliite naine. Provodimo veinu naeg vremena upijajui specijalne ulne impresije kroz razne vidove zabave i rekreacije. Ipak, veinu vremena smo zaokupljeni svetom ula, kao to je gledanje filmova, da proputamo da nainimo korak unatrag i ispitamo ta nam se dogaa putem nae ulne interakcije. Unos impresija je suptilan vid ishrane u kojem uzimamo odreene hranljive materije iz vanjskih predmeta. Ovo emo lako uoiti gledajui kako nae dnevne impresije odjekuju u naim umovima kada spavamo kroz vrstu snova koje oni stvaraju. Na primer, ako smo bili uhvaeni u grozniav saobraaj u bunom i zagaenom delu velikog grada, na um e takoe postati buan i zagaen. S druge strane, pozitivne utiske, poput onih prikupljenih tokom planinarenja ili etnje u umi, uinie da se um oseti ekspanzivno i mirno. Meutim, veina ljudi danas, ukljuujui i one iz domena medicine, ne prihvataju da ulne impresije utiu na um. Ova rasprava je najprimetnija kada je u pitanju televizijsko nasilje, za ta mnogi tvrde da ono ne ine one koji gledaju televiziju nasilnijima. Prema ajurvedi ovo zvui kao kada bi rekli da hrana koju jedemo ne utie na nae zdravlje. Ajurveda kae da impresije koje upijamo direktno utiu na nae ponaanje. Gledanje nasilja na televiziji ne ini nas direktno nasilnim ali nas ne ini nenasilnim. Ali nas svakako zatupljuje i ini zavisnim od vanjskih stimulansa ija je priroda izopaena. Um je vrlo osetljiv na utiske. Nae impresije hrane nau ivotnu snagu i motiviu nae delovanje. Uznemirene impresije uzrokuju uznemireno ispoljavanje. Mirne impresije uzrokuju mirno izraavanje. Samo ukoliko posedujemo dovoljno unutranje svesti, moi emo efikasno otkloniti negativne utiske sa kojima svi donekle imamo kontakt. Impresije upijamo preko vanjskog uma na temelju njegove receptivnosti za njih. Njih ocenjuje ili vari inteligencija i njihov trag ostaje pohranjen u oseajnu prirodu ili svest. Na taj nain, bilo koji trag pogrene impresije postaje svojevrsna prepreka u mentalnom polju, to vodi ka razliitim pogrenim percepcijama i delovanjima. ulne uticaje mi ne apsorbujemo automatski. Moemo ih razlikovati putem ispravnog delovanja inteligencije. To podrazumeva uvianje njihove istinitosti, a ne uplitanje u njihovu opsenu. Postoji itava oblast koja pokriva impresije. Kao to hranu koju jedemo moemo proveriti kroz nae varenje i eliminaciju, uinke impresija moemo uoiti na raznolike naine. Mnoge duevne bolesti proizlaze iz unosa loih impresija i mogu se leiti kroz unos dobrih impresija. Poto je lake promeniti nae utiske nego promeniti nae misli i emocije, utisci nam verovatno omoguuju i najjednostavniji nain da promenimo celokupno mentalno polje. Znaci pravilnog unosa impresija: - otrina ulnih funkcija - kontrola imaginacije - dubok san sa malo sna ili sa duhovnim snovima
65
- nemanje potrebe za zabavu - jasna percepcija, mo kreativnog izraavanja - mentalna lakoa, mir i sjaj Znaci nepravilnog unosa impresija: nepravilna funkcija ula poremeena mata poremeen san, uestali ili uznemirujui snovi udnja za nasilnim ili poremeenim vidovima zabave pomuena percepcija, nedostatak kreativnosti mentalna teina, uznemirenje i zamraenost
Pozitivne i negativne impresije Glavni izvor pozitivnih utisaka predstavlja sama Majka Priroda - impresije steene preko neba, planina, uma, vrtova, reka i okeana. Ima li neko ko se nije osetio uzvienim time to se zatekao u prekrasnom prirodnom okruenju? Veliki deo naeg modernog psiholokog nemira je jednostavno zbog otuenja od Prirode koja nas liava impresije koja je prirodna za nae mentalno blagostanje. Umesto unoenja pozitivnih prirodnih impresija, um ispunjavamo vetakim senzacijama iz naeg vetakog sveta. Kao to tzv. junk hrana utie na telo, tako i "junk impresije" iskrivljuju um. Moemo stvoriti vlastite pozitivne utiske. Veliki deo onoga to se zove dobra umetnost jeste pokuaj stvaranja vieg nivoa impresija koje odraavaju nae unutranje bie. Religija tome tei kroz ritual, mantru ili vizualizaciju. Svaka impresija izuzev one koja se tie prirode, prave umetnosti ili duhovnosti, mora doneti neke negativne posledice. Glavni izvor negativnih impresija danas tee putem masovnih medija, iako nisu sve impresije sa masmedija loe. Impresije steene u vetakim okruenjima kao to su putevi ili gradovi, takoe su uznemiravajue. One steene u linim sukobima ili drugim problemima s ljudima takoe mogu biti vrlo negativne. Negativne impresije, kao junk hrana, postaju opojne. Kao to junk hrana ima malo pravog nutritivnog sadraja ili prirodnog ukusa, da bi bila ukusna potrebno je dodati velike koliine soli, eera i zaina. Poto nema pravi nutritivni sadraj, prisiljeni smo da je sve vie konzumiramo, pokuavajui da se nahranimo. Zain za negativne utiske predstavljaju seks i nasilje. Budui da nema stvarnog ivota u impresijama iz masovnih medija, moramo im dati iluziju ivota oslikavajui najdramatinije dogaaje u ivotu. Pozitivne utiske moemo uneti na dva naina: pre svega u domenu neposrednog kunog okruenja, drugo u domenu opteg okruenja, to podrazumeva radno mesto, drutvo i svet prirode. Za negu uma moramo imati lepotu i sklad u naem kunom okruenju. Potrebno nam je mesto mira i sree. Da bismo voo izveli, potrebno je da od doma nainimo sveti ili isceljujui prostor. Postoje razni naini da to uinite. Obino je neophodno imati zaseban prostor za duhovne i kreativne aktivnosti. Dovoljno je postaviti oltar sa slikama boanstava ili gurua, sakralni objekti poput kipova, dragulja ili kristala ili skladne oblike, boje ili geometrijske dizajne. Tamjan, cvee, mirisi, zvona ili muzika mogu takoe posluiti u tu svrhu. Neke molitve, meditacija ili oputanje bi trebalo izvoditi svakodnevno na tom mestu. U idealnom sluaju, na dom bi trebalo da postane hram, ali barem jedan njegov deo bi trebalo rezervisati kao mesto za leenje i meditaciju, gde se moemo iznova i iznova obnavljati. Dovoljno je da posegnemo za takvim lekovitim mestom kad god osetimo pad nae fizike ili mentalne energije. U tekim sluajevima, pacijent bi trebalo da provede due vreme u takvom isceljujuem prostoru. to se tie naeg vanjskog okruenja, potrebno je da obnovimo nau zajednicu s prirodom. Trebalo bi da redovno provodimo odreeno vreme u kontaktu s prirodom. Moemo planinariti, kampovati ili jednostavno raditi u vrtu. Potrebno je da u svoj ivot unesemo i energiju neba, planina, ravnica i voda. Potrebno je da se poveemo sa kosmikom ivotnom snagom koja je jedina u stanju da lei nau individualnu ivotnu snagu. Naa individualna ivotna snaga se ne moe sama izleiti, ukoliko postane zatvoreni sistem, izolovan od Prirode. Potrebno je uvesti vie impresije u nae radno okruenje. Jedan manji deo moemo pretvoriti u oltar ili barem vrt. Moramo uneti vie impresije u nae socijalne interakcije. To postiemo tako to poseujemo duhovna mesta kao to su hramovi, radimo mantre, rituale ili grupne meditacije.
66
Impresije koje reguliu tri doe U nastavku sledi pregled impresija koje reguliu doe. Detaljno su objanjene u odgovarajuim poglavljima o ishrani, lekovitom bilju, aromama, terapiji bojama, mantrama, jogi i meditaciji. Impresije za smanjenje Vate Priroda: sedi ili hodaj tiho i mirno pored vrta, ume, reke, jezera ili okeana, naroito tamo gde je toplo i svetlo ula: 1. zvuk - smirujua muzika i mantranje, klasina muzika, pjevanje, mir i tiina 2. dodir - nean i topao dodir ili masaa, upotreba toplih ulja poput susamovog ili bademovog 3. vid - svetle i smirujue boje: kombinacija zlatne, narandaste, plave, zelene, bele 4. ukus - bogata i hranljiva hrana koja obiluje slatkim, slanim i kiselim ukusima, uz umerenu upotrebu zaina 5. miris - slatki, topli, smirujui i proiavajui mirisi poput jasmina, rue, sandalovine, eukaliptusa Aktivnost: blage vebe, hatha joga (naroito sedei i obrnuti poloaji), Tai Chi, plivanje, tople kupke (ali ne predugo), oputanje, vie sna Emocije: kultivisanje mira, zadovoljstvo, neustraivost i strpljenje; reavanje straha i teskobe, podrka dobrih prijatelja i porodice uz redovnu drutvenu interakciju Mentalnost: anti-Vata mantre: Ram, Hrim ili Shrim, vebe koncentracije, jaanje memorije Duhovnost: meditacija na jaka, benefina, sretna ili mirna boanstva kao to su Rama i Krina, ili zatitne oblike Boanske Majke (kao Durga ili Tara) ili Boanskog Oca, molitve za mir i zatitu, razvoj diskriminacije i uvida
Impresije za smanjenje Pitte Priroda: sedenje ili hodanje po cveu, pored reke, jezera ili okeana, naroito kada je sveije; hodanje po noi, gledanje u nono nebo, mesec i zvezde ula: 1. zvuk osveavajua i lagana muzika poput zvuka flaute, zvuka vode 2. dodir - rashlaujui, mekan i umeren dodir i masaa s rashlaujuim uljima (kokosovo ili suncokretovo) 3. vid osveavajue boje: bela, plava i zelena 4. ukus - hrana koja nije previe teka ni previe lagana, bogata slatkim, gorkim i oporim ukusima, sa malo zaina, izuzev onih koji rashlauju poput korijandera, kurkume i komoraa 5. miris osveavajui i slatki mirisi: rua, sandalovina, vetiver, ampak, gardenija i jasmin Aktivnost: umereno vebanje, etnja, plivanje, Asane koje rashlauju (stajanje na remenima) Emocije: negovanje prijateljstva, ljubaznost i utivosti, negovanje mira, opratanja, saoseanja i predanosti; bez gneva, ljutnje, mrnje i sukoba Mentalnost: anti-Pitta mantre: Shrim, Sham ili Ma, praktikovanje neosuivanja i prihvatanje, sluanje stajalitadrugih ljudi Duhovnost: meditacija na benefina i mirna boanstva: iva (u mirnim obliku), Vinu ili benefian oblik Boanske Majke (Lakmi); molitve za univerzalni mir, kultivisanje predanosti i receptivnosti
Impresije za smanjenje Kaphe Priroda: energino planinarenje ili hodanje, u suvim i pustinjskim podrujima, visokim planinama, ili tokom sunanih i vetrovitih dana na otvorenom
67
ula: 1. zvuk - podsicanja muzika, snani i energizirajui zvuci, pevanje 2. dodir - jaka, duboka telesna masaa sa suvim puderima ili stimuliuim uljima (goruica) 3. vid - svetle i stimuliue boje: uta, narandasta, zlatna i crvena 4. ukus lagana dijeta sa naglaskom na ljut, gorak i opor ukus sa umerenom upotrebom zaina, povremeni post 5. miris - lagani, topli, podsticajni i prodorni mirisi: mous, kedar, mira (mirisna smola), kamfor i eukaliptus Aktivnost: jaka aerobna veba, dogiranje, sunanje, kupanje vetrom, sauna, manje spavanja Emocije: kultivisanje odvojenosti, sluenje drugima i nesebina ljubav; bez pohlepe, vezivanja i prianjanja Mentalnost: anti-Kapha mantre: Aim, Krim ili Hum, kultivisanje budnosti, mentalnih vebi i igara (ah), raskid sa prolou i tradicijom Duhovnost: meditacija na aktivna ili srdita Boanstva, ukljuujui snane oblike Boanske Majke (Kali) ili Boanskog Oca (Rudra), meditacija na Prazninu ili na unutranje svetlo
68
12. Vanjski oblici leenja: Dijete, bilje, masae i Pancha Karma
Leenje uma nemoe biti uspeno ako se ne uzme u obzir stanje tela. Sada emo se pozabaviti fizikim metodama leenja u Ajurvedi i nainima kako se oni mogu koristiti u odnosu na um. Zapoinjemo najosnovnim faktorima, a to su dijeta, bilje i masaa. Dijeta Hrana koju jedemo ne samo da utie na nae telo ve i na celokupno stanje naega uma. Kvalitet nae hrane utie na kvalitet nae svesti. Slino tome, ukoliko ne promenimo nau dijetu, teko emo promeniti nau svest. Lako moemo videti kako razliite namirnice deluju na nas. Hrana koja je teka, npr. odrezak, ini um tekim te moe uzrokovati razdraljivost, tupost i depresiju. Hrana koja je lagana, npr. voe ili salate, ini um laganim, a u sluaju prekomernog unosa uzrokuje nervnu uznemirenost i nesanice. Hrana koja je uravnoteena i puna ivotne snage, npr. integralne itarice i kuvano povre, poboljava ulne funkcije i podstie mentalni sklad i bistrinu. Ako elimo da smirimo nae emocije ili podignemo stanje svesti, ne moemo ignorisati hranu koju jedemo ili nae navike u ishrani. Dijeta je jedna od najvanijih terapija u Ajurvedi. U stvari, ajurvedski tretman zapoinje pravilnom ishranom. Fiziko telo, nakon svega, sainjeno je od hrane koja izgrauje tkiva. Iako dijeta nije najvanija u leenju psiholokog stanja, ne moe se zanemariti. Ajurvedska dijeta moe biti vrlo koristan faktor kod leenja uma. Ovde nam nije cilj da prikaemo kompletnu ajurvedsku terapiju ishranom. To je mogue pronai na drugim mestima o Ajurvedi. Ovde emo se baviti pre svega mentalnim i emocionalnim efektima hrane. Hrana obezbeuje tri nivoa ishrane: 1) Fiziki (vanjski nivo) - pet elemenata; 2) Mentalni (unutranji nivo) ulne i mentalne impresije i 3) Duhovni (centralni nivo) - tri gune. Hrana sama po sebi je fizika materija sastavljena od pet elemenata: zemlja, voda, vatra, vazduh i etar. Ona obezbeuje prvi ili fiziki nivo ishrane direktno, a druga dva nivoa posredno. Drugi i trei razine nivo ishrane deluju na nivou uma (Manas) i svesti (Chitta) uzastopno. To je objanjeno u segmentima koji govore o ulnoj terapiji i funkcijama uma. Meutim, budui da hrana utie na druge nivoe nae prirode kroz fiziki medijum, ona svoj uticaj unosi duboko u nesvesno. Hrana hrani vitalne sile koje odravaju autonomne i instinktivne reflekse. Kroz vitalnu snagu, uinak hrane dosee emocionalne porive ugraene u nau dublju svest. Kroz vitalnu silu, hrana nas vue ka pojedinim aktivnostima, zavisno od njene prirode. Na primer, ako jedemo puno mesa, koje je proeto uticajem povreivanja drugih stvorenja, to e podsticati agresivne, a moda i nasilne akcije s nae strane. Tokom procesa jedenja, naa ivotna snaga i um su otvoreni i izloeni vanjskim uticajima. Naa Prana postaje izloena. Dok jedemo postajemo ranjivi na utiske i oseaje iz sveta oko nas. Na nas snano utiu ljudi dok jedemo s njima, naroito u drutvenim okolnostima, kao to je restoran. Ne samo da smo ono to jedemo, ve i ono s kim jedemo i gde jedemo. Impulsi nesvesnog su najtei deo svesti za menjanje i izvor su skrivenih strahova i elja koje nas najvie ometaju. Zato ne bi trebalo da podcenjujemo mo hrane koja utie i na nae misli i na nae ponaanje. Kontrola ishrane pomae u kontroli podsvesti i oslobaanja njenih sadraja. Budui da su psiholoki problemi ukorenjeni u svesti, dijetu ne bi trebalo zanemariti pri njihovom leenju. Veina psiholokih problema oslikava nae navike u ishrani, bilo u pogledu onoga ta jedemo ili kako jedemo. Oni uzrokuju jedemo pogrenu hranu ili da jedemo na pogrean ili nepravilan nain. Bilo koja neravnotea uma remeti probavni sistem preko nervnog sistema. Korekcija dijete pomae da raistimo nesvesne navike koje potpomau na mentalni nemir.
69
Nivoi nutricije putem hrane Hrana osigurava nutriciju preko svih pet elemenata, mahom preko elementa zemlje. est ukusa hrane pomau u izgradnji svih elemenata u telu i umu (vidi donju tabelu). Elementi Zemlja Voda Vatra Vazduh Etar Unutar vrsta hrana tena hrana i pie toplota, suneva svetlost i vatreni elementi u hrani dah i vazduni elementi u hrani prostor u dahu i u hrani Ishranjuje Unutranje organe, miie, kou, kosti i ostala zemljana tkiva Sluznicu, izluevine, plazmu, masti, nerve, reproduktivna i druga tena tkiva krv, vatra varenja i vatreni enzimi i probavni sokovi vitalizuje nervni sistem, podstie oslobaanje impulsa i izluevina isti i hrani um i ula
Zajedno sa hranom koju jedemo, unosimo razne ulne impresije, od kojih je najoigledniji ukus hrane, iako miris, tekstura i forma takoe uestvuju u tome. Dodatne suptilne impresije ulaze preko toga kako je hrana uzgajana i pripremana, kao i preko atmosfere i stanja uma tokom jedenja. To je deo drugog ili mentalnog nivoa ishrane. Hrana, kao i sve ostalo u svemiru, se sastoji iz tri kosmika kvaliteta: Sattva (ravnotea), Rajas (pometnja) i Tamas (opiranje). Oni se ogledaju kroz elemente i impresije steene kroz hranu. To je trei ili centralni nivo ishrane, koji Ajurveda naglaava kroz Satvinu ishranu. Satvina dijeta Ajurveda naglaava Satvinu dijetu radi zdravijeg ivota, naroito radi toga da na um postane sretan i miran. Satvine dijeta je izvorno osmiljena za Jogijsku praksu i razvoj vie svesti. Ona pomae kod leenja psihikih poremeaja jer vraa sklad i ravnoteu (Sattva) uma. Glavni faktor u Satvinoj dijeti je vegetarijanska ishrana. Ako osoba sledi vegetarijansku ishranu, utire put zdravoj dijeti za um. To znai izbegavanje mesa i ribe, i sve ostale hrane kojoj je prethodilo povreivanje ivotinja. Crveno meso je najgore u tom smislu, naroito govedina. Ipak, biti vegetarijanac ne podrazumeva striktno pridravanje dijete sirovom hranom, ivot samo na salatama i sveem vou. Cerebrospinalna tenost je uljaste prirode i potrebna joj je izvesna bogata hrana radi odravanja. Nutritivna vegetarijanska hrana, poput integralnih itarica, semenki, oraastih plodova i mlenih proizvoda, potpomae u izgradnji modanog tkiva i razvoj Ojasa. Sirova hrana, poput salate i zelenia, detoksifikuju telo i jaaju Pranu, ali nisu adekvatni za odravanje nae energije na dug vremenski period, naroito ako vrimo fiziki rad ili kretanje. Satvina dijeta ne znai samo vegetarijanska hrana, ve hrana bogata Pranom (ivotnom silom) kao to je organsko svee voe i povre. To zahteva izbegavanje konzervisane i preraene hrane i hrane pripremljene s hemijskim gnojivima ili sprejevima. Tu takoe spada pravilno kuvana svea hrana. ak i kada kuvamo hranu, trebalo bi da budemo sigurni da je svea, da je neemo jesti kasnije u nekom drugom obroku i da nije prekuvana. Potrebno je vreme kako bi se efekti promene u ishrani manifestovali na um. Promena nae ishrane nee moda uticati na nau psihologiju preko noi, ali u razdoblju od nekoliko meseci moe izvriti znaajan uticaj. Broj psihikih poremeaja moe biti izleen ili barem ublaen, sleenjem Satvine dijete (kao to je navedeno u dodatku). Iako moda nee biti mogue da sledimo striktno Satvinu dijetu, trebalo bi da barem usmerimo nae navike u ishrani u tom smeru. Kada se radi o psiholokoj neravnotei, dijetom bi se trebalo ozbiljnije pozabaviti.
70
Satvina dijeta i est ukusa Ajurveda prepoznaje est ukusa, od kojih je svaki sastavljen od dvae od moguih pet elemenata: Slatko - zemlja i voda Slano - voda i vatra Kiselo - zemlja i vatra Ljuto - vatra i vazduh Gorko - vazduh i etar Oporo - zemlja i vazduh Sladak ukus je primarno Satvian ukus jer hrani i usklauje, odraava energiju ljubavi. Ljut, kiseo i slan ukus su Rajastini (stimulativni-nadraujui) zato jer aktiviraju ula i um ine ekstrovertnim. Gorak i opor ukus su Tamastini u dugoronom smislu jer je njihov uinak da oteuju vitalne tenosti. Meutim, potrebni su nam svih est ukusa u razliitim srazmerama. Dobra ravnotea ukusa je sama po sebi Sattvina. Sastoji se od hrane koja je ugodna, ali ne preterano slatka, sa ukusima itarica, voa i slatkog povra, uz umerenu upotrebu zaina, soli i dodataka, i uzimanje samo gorkih i oporih artikala za potrebnu detoksikaciju. Sattvina dijeta je blaga, a po kvalitetu ne naglaava bilo koji ukus. Ljut ukus iritira nerve svojim stimuliuim i raspravajuim svojstvima. Kiseo i slan ukus pojaavaju emocije grejui krv. Gorak i opor ukus nas moe uiniti neutemeljnim i moe isuiti nervni sistem. Meutim, izvestan slatkih zaina, kao to su umbir, cimet i kardamom, su Sattvini i pomau kod ienja uma i usklaivanja emocija. Posebno gorko bilje, kao gotu kola, je Satvino. Gorak ukus pomae kod otvaranja uma jer su sainjeni od istih osnovnih elemenata vazduha i etra. Previe bilo kog ukusa zatupljuje ili postaje Tamastino. To naroito vai za sladak ukus, koji je po prirodi teak. Svi smo iskusili zatupljujui uinak jedenja previe slatkia. Sloeni ugljeni hidrati su bolji za um nego sirov eer. Sami eeri previe stimuliu pankreas. Teraju pankreas da naporno radi na smanjenju nivoa eera u krvi, a nakon to napusti krv, oteavaju povienje nivoa eera. To izaziva promene raspoloenja i emocionalnu neravnoteu. S obzirom da je sladak ukus Sattvian i da stimulie ljubav, preputamo mu se kako bi nadoknadili nedostatak ljubavi u naem ivotu. Preterano jedenje je Tamastino, dok je lagana ishrana Satvina, iako lagana ishrana moe biti Rajastina ako unos hrane nije primeren da stabilizuje um. Prekomerna telesna teina je Tamastino stanje, uzrokuje tupost i teinu u umu, dok je neuhranjenost Rajastina i podstie preosetljivost i hiperaktivnost. Rajastina i tamastina dijeta Rajastina i Tamastina hrana remeti ili zatupljuje um i izaziva nemir i bolest. Trebamo je razumeti kako bi ih mogli izbei. Rajastina hrana je preterano zainjena, slana i kisela: ili, beli i crni luk, vino, turija, previe soli, majonez, kisela pavlaka i sire. Hrana koja je previe vrua po temperaturi je Rajastina. Rajastina hrana se obino uzima sa stimulativnim (Rajastinim) piem kao to je kafa ili alkohol. Moe se jesti u Rajastinim okolnostima, kada smo u urbi, uznemireni ili uzrujani. Tamastina hrana je ustajala, stara, podgrejana, uegla, vetaka, preprena, masna ili teka. Tu spada sva "mrtva" hrana, meso i riba, naroito svinjetina, ivotinjske masti i ivotinjski organi. Konzervirana i vetaka hrana ima tendenciju da bude Tamastina. Vei unos masti, ulja, eera i peciva je Tamastina. Beli eer i belo brano imaju dugoroan Tamastian ili zaepljujui uinak (iako je kratkorono beli eer Rajastian). Hrana koja je suvie hladna je takoe Tamastina i smanjuje vatru varenja. Rajastina hrana uzrokuje hiperaktivnost i razdraljivost, porast toksina u krvi, te stvara hipertenziju. Uznemiruje ula i izazva promenu emocija. Tamastina hrana uzrokuje hipoaktivnost, letargiju, apatiju, viak sna, gomilanje sluzi i otpadnih materija. Zatupljuje ula i ini da emocije budu teke i opirue. Satvina dijeta sa dijetama za tri principa Satvina dijeta moe biti modifikovana za najbolji uinak u skladu sa tri bioloka principa (Vata, Pitta i Kapha). Treba slediti dijetu prema konstitucionom tipu, s naglaskom na artikle koji su Satvini i izbegavati one Rajastine ili Tamastine. Kombinujui dijetu za poveanje Sattve uporedo sa smanjenjem svog biolokog principa, dijeta postaje moan alat za poboljanje zdravlja. Za odreene psihike probleme, vie specijalizovane dijete se mogu propisati. Za posebne informacije o Satvinoj vrsti hrane, pogledajte u dodatku.
71
Bilje Biljke ine primarnu medicinu Majke Prirode i nose njenu lekovitu energiju koja uravnoteuje na sistem. Ajurveda je prvenstveno biljna medicina. Ajurvedske knjige objanjavaju biljna svojstva i energetiku u detalje. Ovde emo se fokusirati na to kako se bilje moe koristiti na jednostavan nain za um. Bilje utie na um direktnije nego hrana, iako je blae i sigurnije u svom dejstvu od hemijskih lekova. Mogu biti vrlo vana alatka za isceljivanje uma. Iako svaka biljka ima neki uticaj na um, odreene biljke deluju na nerve i imaju posebno dejstvo na mozak i nervni sistem. Bilje deluje tokom izvesnog vremenskog perioda, ali krae nego hrana. Do mesec dana je potrebno da se blagi uticaj bilja ispolji, naroito onog koje se koristi za njihov nutritivni uinak. Izuzetak su jake stimulativne biljke (kao to je cayenne ili ma huang) iji je uinak neposredan. Bilje u ajurvedskoj psihologiji Ajurvedska integralna psihologija istie pre svega odgovarajuu ishranu. Preko toga, posebne biljke su korisne ako ne i neophodne. Dijeta ima optu ulogu i ini temelj na kojem bilje deluje. Bez pravilne ishrane, ak e i najbolje bilje biti ogranieno na ono to ono moe da uini. Bilje se koristi za fino podeavanje ishrane i za krae, ali jae terapijske postupke. Da bismo razumeli ajurvedsko stanovite, potrebno je razumeti uinak est ukusa na um! est ukusa i um Gorak ukus Gorak ukus je sastavljen od elemenata vazduha i etra, koji su isti elementi koji prevladavaju u umu. Gorko bilje otvara um, ini svest osetljivijom i uveava njegov funkcionalni kapacitet. Ima rashlaujui, smirujui, oslobaajui i irei uticaj na um. Oni koji pate od mentalne tuposti, teine, pregrejanosti i toksinosti treba da koriste vie gorak ukus. Ali, gorak ukus ne bi trebalo da koriste oni koji pate od hiperaktivnosti, nervne iscrpljenosti, iznurenosti ili neutemeljenosti. Vie je za kratkoronu upotrebu ili u manjim dozama. Tipina gorka sredstva za nerve ukljuuju ranilist, kamilicu, gotu kolu, hmelj, manduka parni, hristovo cvee i iak. Jedak (ljut) ukus Jedak ili pikantan ukus je sainjen iz elementa vatre i vazduha i aktivira ih u umu. Kao najstrastveniji meu ukusima, ljuto je najbolje za uveanje Tejasa i inteligencije. Jetko bilje stimulie um i stimulie cirkulaciju u mozgu. Pomae u razvoju jasnoe, percepcije i rezonovanja. Jetko bilje je dobro za one koji pate od mentalne tuposti, depresije, prenatrpanosti i nedostatka motivacije. Uglavnom bi trebalo da ga izbegavaju oni koji pate od ljutnje, nesanice, nemira ili hiperaktivnosti. esto rade bolje u kombinaciji sa slatkim tonicima, koji prizemljuju i stabiliu njihove uinke. Veina jetkog bilja slui kao sredstvo za stimulaciju nerava. Zainsko bilje otvara um i ula, bistri glavu i sinuse, oslobaa od glavobolje, greva miia i bolnih nerava. Neki od njih su specifinija sredstva za smirenje nerava od drugih, naroito oni koji pomau oko ienja sinusa. Tipina bilja ove vrste su: bosiljak, lovorov plod, iirot (aa), kamfor, kardamom, eukaliptus, mindrak, pepermint, pippali, ruzmarin, afran, kadulja, nana, timijan i umska zvezda (wintergreen). Iako je veina jetkog (pikantnog) bilja stimulativna, nekolicina je smirujua ili prirodni sedativ. Obino su jakog i zemljanog ukusa. Posebno su dobri za Vatu. Takve biljke su: asafetida, beli luk, jatamansi, mukatni orai, valerijan i gospina papuica. Odabrani meu jetkim ukusima su odreeni jaki nervni stimulansi koji sadre posebne alkaloide. Ovo bilje nam pomae da ostanemo budni i usredsreeni, ali takoe mogu iritirati nerve. Korisni su u ogranienom smislu u sluajevima depresije ili tuposti, ali mogu izazvati nesanicu, nemir i teskobe, ili uveati nervnu iznurenost. Bilje u ovoj kategoriji su: kafa, damiana (biljka ljubavi), ephedra (metlina), ma huang, aj i yohimbe. Sladak ukus Slatki ukus se sastoji iz elemenata zemlje i vode. Koristi se za uzemljenje, umirujue i nutritivne potrebe za
72
um i nerve, a moe imati podmlaivake efekte. Takve biljke obino nisu jako slatkog ukusa, ve umereno slatke. Oni koji pate od kongestije ili depresije bi trebalo da izbegavaju slatke tonike za nerve jer oni usporavaju i konsoliduju nau energiju. Najvaniji nervni tonici su: ashwagandha, bala, vidari, gokshura, sladi, seme lotosa, semenke susama, shatavari i seme zizyphusa. Slani ukus Slani ukus se sastoji od elemenata vode i vatre. To mu daje uzemljujua i sedativna svojstva. Ovo nije uobiajeni ukus za biljke, ali se javlja kod algi i koljki. Uglavnom se koristi u sluajevima nervne iznurenosti ili hiperaktivnosti, to su prevashodno Vata uslovi. Ajurveda sadri posebnu pripremu raznih morskih koljki i korala. Umirujue nervne soli i minerali ukljuuju crnu so, ljuturu koljke u prahu (shankha bhasma), morsku travu, ljusku ostrige u prahu (mukti bhasma), biserni prah (moti hhasma), crveni koral u prahu (praval bhasma) i kamenu so. Opor ukus Opor ukus se sastoji iz zemlje i vazduha. Malo se koristi za nervne svrhe, ali moe pomoi u leenju nervnog tkiva i reavanju greva. Postoji nekoliko posebnih sredstava za nerve koji pomau smirivanju i leenju uma. Takva opora nervna sredstva su: lovorov plod, tamjan, haritaki, mukatni orai, smirna i guggul. Kiseo ukus Kiseo ukus se sastoji iz zemlje i vatre. Ne koristi se previe za nervne svrhe, ali je blagi stimulans i moe pomoi kod depresije i vrtoglavice. Kisele supstance kao to su sire i alkohol pomau kod izvlaenja alkaloida u nekim travama i ine osnovu biljnih vina i tinktura. Meu kiselim nervnim sredstvima su: amalaki, citrusi, tamarind (indijska urma) i vino. Nervna sredstva za ienje i tonici Bilje deluje kao nutritivno i proiavajue sredstvo na dva osnovna nivoa. Nutritivna sredstva su tonici koji vre izgradnju tkiva. Ove biljke sadre uglavnom elemente zemlje i vode, poput hrane, ali suptilnijeg ili predigestivnog tipa. Proiavajua sredstva su detokifikanti koji olakavaju prirodne procese ienja, kao to su znojenje ili mokrenje. Ovim biljkama obino prevladavaju elementi vatre, vazduha i etra. Slede najvanija proiavajua dejstva biljaka na nervni sistem. Za iskaljavanje i otpuavanje: Ovo bilje isti sluz (Kapha) iz glave, koja blokira funkcionisanje mozga i ula, pomae otvaranje kanala nerava i sinusa i olakava bol. To su: lovorov plod, iirot, kamfor, cimet, eukaliptus, umbir, pepermint, pippali i umska zvezda (wintergreen). Alternativna i antipiretici: Pospeuju cirkulaciju krvi, umanjuju toplotu i toksine iz mozga. Ove biljke takoe podstiu mokrenje, to pomae ienju nervnog sistema putem krvi. Tipino bilje ovog je gotu kola, manduka parni, hristovo cvee, sandalovina, iak, guggul i smirna. Sedativi: Poseduju specifina svojstva protiv boli i ublaavaju poviene Vata (vazduh) uslove nesanice, teskobe, straha i boli. Tipino bilje je: asafetida, beli luk, jatamansi, gospina papuica, shankha pushpi i valerijan. Tonici i sredstva za podmlaivanje jaaju nae unutranje organe, tkiva, sisteme i energiju. Jaaju telo kao celinu ili vitalnu silu te samim tim jaaju um. Neki su posebno tonici za um. Ispod su neki od glavnih biljnih tonika za razliite nivoe. Tonici za bioloke principe Vata: amalaki, ashwagandha, bala, beli luk, sladi, shatavari, vidari Pitta: amalaki, aloe gel, bala, gotu kola, crveni koral, sladi, seme lotosa, shatavari Kapha: aloe gel, ashwagandha, ivanjsko zelje, beli luk, guggul, smirna, pippali, shilajit Podmlaivai za um: iirot, gotu kola, manduka parni, shankha pushpi
73
Uzimanje biljaka Bilje se moe koristiti pri leenju blagih oboljenja i kao opti tonik za um. U te svrhe, njihova doza bi trebalo da bude oko jednog grama u prahu ili jedna ajna kaika iseene i prosejane trave po ai vode, dva ili tri puta dnevno. Veu dozu bilja ili snanog bilja bi trebalo da prepie samo lekar. Bilje menja svoje dejstvo zavisno do medijuma (anupana) s kojim se uzima. U nastavku je ponuena lista najvanijih i najee korienih sredstava. Ghi: Ghi je proieni maslac. Pravi se tako to se maslac (po mogunosti sirov i neslan) stavi na laganu vatru i kuva dok sve mlene masti ne odu na dno, a tenost iznad ostane prozirna. Ghi je odlian sprovodnik sa kojim je dobro uzimati biljna sredstva za smirenje nerava. Ghi hrani nervno tkivo i usmerava uinke lekovitog bilja u njega. Ghi se uzima sa biljnim tonicima radi poboljanja njihove nutritivne vrednosti i sa gorkim biljem radi jaanja njihovih efekata hlaenja. Med: Med je lek za smanjivanje kongestije, iskaljavanje i nutriciju. Pomae kod ienja glave, uma i ula. Dobro je sredstvo kada se koristi zajedno sa jetkim ili pikantnim nervnim stimulansima poput lovorovog ploda, iirota, umbira ili pippalija. Mleko: Uzimanje bilja u mlenom izvarku uoveava njegova tonina i umirujua svojstva. etvrtina kaikice mukatnog oraia stavljena u olju toplog mleka, uz malo ghija, postaje blagi sedativ-ralaksant. Kafena kaikica ashwagandhe s malo mukatnog oraia u mlenom izvarku je dobar tonik za smirenje nerava. Gotu kola pripremljena s mlekom je blagi biljni tonik. Meutim, potrebno je imati dobar kvalitet mleka, po mogustvu sirovog. Tinkture Biljna tinktura, zbog svojstva alkohola koji je suptilan i prodoran, ima direktniji uticaj na mozak. Alkohol poveava njihove anti-Kapha uinke. Obino se koristi smesa od polovine istog alkohola i polovine destilovane vode. Alkohol izdvaja samo elemente vatre, vazduha i etra koji ga ine. Najbolje slui za stimulativno i detoksifikujue dejstvo, a ne za tonino dejstvo. Moe se prokuvati za one koji ele da izbegnu alkohol. Bilje i nos (Nasya) Jedan od najboljih naina za postizanje efekta bilja na mozak i nervni sistem je da ih primenimo kroz nos. Postoji nekoliko naina da to uinimo: 1) Aroma terapija i mirisni tapi (objanjeno u zasebnom poglavlju) 2) Primena ulja na nos: Susamovo ulje se stavi u nos radi njegovog umirujueg i nutricionog svojstva. Ghi je posebno dobar jer smiruje nerve i otklanja alergije. Kokos se moe koristiti na slian nain. Nanesite nekoliko kapi ulja sa kapaljkom, dok glavu drite nagnutom. Ili stavite malo ulja na vrh malog prsta i neno unesite unutar nosa. 3) Burmut od praka raznih biljaka: Burmut od iirota praha je jedan od najboljih naina za otvaranje glave i sinusa, stimulacije protoka krvi u mozgu i izotravanje glasa i ula. Stavite biljke u prahu na spoljni deo kaiprsta i inhalirajte, tako to zatvorite drugu nozdrvu prstom druge ruke. Masaa uljima Uljna masau (abhyanga) je vana ajurvedska terapija ne samo za fizika nego i za psiholoka stanja. Uljna masaa je smirujua za um, hrani srce i jaa kosti i nerve. Svako bi trebao redovno da se podvrgne uljnoj masai to je deo zdravog ivotnog reima, kao i u sluaju leenja raznih bolesti. Ulja bi trebalo da budu topla tokom primene. Trebalo bi ih ostaviti neko vreme (barem petnaest minuta), radi pravilne apsorpcije. Nakon masae se moemo istuirati ili pristupiti parnoj kupki radi uklanjanja vika ulja. Da bi to lake uinili, dobro je primeniti prah od recimo iirota da upije viak ulja, a zatim ga stresti sa sebe. Susamovo ulje: Susamovo ulje je specifino jer sniava povienu Vatu i jaa Ojas. Deluje vrlo uzemljujue i hranljivo za um. Anti-Vata bilje, kao to su ashwagandha, iirot, nirgundi, komora ili umbir, se moe ukuvati u njega da mu da jo veu snagu. Susamovo ulje moemo staviti na glavu, kosu, stopala ili stopala radi umirivanja, naroito u veernjim satima. Ulje bi trebalo naneti i ostaviti barem petnaest minuta, a nakon toga ga isprati toplim tuem. Svima
74
koji pate od bola i teskobe, redovno mazanje susamovog ulja je neophodno. Kokosovo ulje: Kokosovo ulje je specifino za sniavanje poviene Pitte. Ono je osveavajue i umirujue za um, nerve i kou. Anti-Pitta bilje, naroito Brahmi (gotu kola) deluje dobro pripremljeno u ovom ulju. Kokosovo ulje se moe staviti na glavu, kosu i ulne otvore (npr. bubne opne i nozdrve), ali se moe koristiti i za redovnu uljnu masau. Ulje goruice: Ulje od goruice je specifino za sniavanje visoke Kaphe. Ono greje, pospeuje i jaa cirkulaciju. Pomae kod ienja kanala plua i glave te je dobro za mentalnu tupost i depresiju. Moe se koristiti za uljnu za masau ili masiranje pokrivenih podruja, kao npr. plua. Pancha karma Pancha karma je glavni ajurvedska metoda fizikog ienja. Zahvaljujui suptilnoj prirodi svojih procesa, prodire duboko u nervni sistem. Korisna je za psiholoke probleme uzrokovane poremeajem triju doa. Ali, takoe moe biti korisna za psiholoke probleme uzrokovane unutranjim faktorima, emocijama i karmom. Sastoji se od pet glavnih proiavajuih delova: 1) Terapeutsko povraanje za uklanjanje vika Kaphe - dobro za uklanjanje depresije, tuge i vezanosti; 2) Terapeutsko ienje za uklanjanje vika Pitte - dobro za reavanje gneva; 3) Terapeutsko klistriranje radi uklanjanje vika Vate - tretira strah, teskobu, nesanicu, tremor, poremeaje nervnog sistema; 4) ienje nosa radi ienja toksine iz glave - dobro za glavobolju, alergije, nesanicu; 5) ienje krvi za uklanjanje toksine krvi, uglavnom anti-Pitta. Da bi ovi postupci deovali ispravno, doshe prethodno moramo dovesti na mesta odakle se mogu eliminisati iz tela: Kapha u eludac, Pitta u tanko crevo i Vata u debelo crevo. Za to je potreban period, barem sedmodnevni, tokom kojeg e se svakodnevno obavljati uljna masaa (snehana) i parna terapija (svedana). Ulje za masau i parne terapije oslobaaju toksine u dubljim tkivima i omoguuju im da protiu nazad u gastrointestinalni trakt za njihovu eliminaciju.
75
13. Suptilne terapije: Boje, dragulji i arome
Ovde e biti rei o najvanijim ulnim ajurvedskim tretmanima. Kao to se um hrani ulnom percepcijom, promenom naih senzornih ulaza moemo promeniti nae mentalno i emocionalno stanje. Isprobajte neke od ovih predloga za sebe i videete kako moete poboljati ono to mislite i oseate jednostavno kroz otvaranje ka razliitim ulnim impresijama. Terapija bojama Kakav bi ivot bio bez boja? Moda ni jedan senzorni potencijal ne deluje tako trenutno, ili da kaemo boji, nau percepciju kao to to ine boje. Boje su mona alatka za privlaenje nae panje, kreiranju naeg raspoloenjs i komuniciranja sa naim emocijama. Boje vuku i hvataju um i usmeravaju ga u odreenom smeru. Terapija bojama je jedna od glavnih ulnih terapija za sve vrste mentalnog i duhovnog leenja. One su osnova terapije draguljima, koji usmeravaju boje na suptilnom ili okultnom nivou. Boje se mogu kombinovati s mantrom, geometrijskim oblicima i drugim ulnim terapijama za dodatne efekte. Boje upijamo putem svetla koje apsorbuju oi. Boje su hrana za um i ivotnu snagu, revitalizuju krv i sve nae perceptivne sposobnosti. Boja je senzorni kvalitet koji odgovara elementu vatre te prema tome jarke boje jaaju nau motivaciju ili na gnev. Boje se mogu koristiti za regulisanje elementa vatre na suptilnom nivou, jaanje mentalne cirkulacije i varenja. Boja utie na sve ostale elemente i moe se koristiti za njihovo uravnoteavanje. ivot je nezamisliv bez boja a sve akcije nas boje na ovaj ili onaj nain. Ne samo da apsorbujemo boje ve ih i proizvodimo u telu i umu. Fiziki gledano, telo ima pigmentaciju i ten koji razotkrivaju nae zdravstveno stanje. Tokom procesa bolesti, promene boje nastaju na koi kao to su utica, bledilo, osip na koi ili crne ili smee mrlje. Slino tome, kad um postane poremeen poprima boje raznih vrsta. To mogu biti loi snovi, izopaena mata ili mahom neskladni emocionalni tonovi poput ljutnje, teskobe i vezanosti. Suprotstavljanje ovoj unutranjoj promeni boja odgovarajuim skladnim bojama, vraa nas zdravlju i u dobro stanje. Pogrene boje remete mentalnu aktivnost dok je ispravne boje ispravljaju. Boje i bioloki principi Najjednostavniji nain upotrebe terapije bojama se odnosi na tri bioloka principa. U tom smislu, boje su poput zaina, koji takoe obiluju vatrom. Vata Vata najbolje radi s bojama koje su tople, vlane, mekane i smirujue, to je po kvalitetu suprotno od njene hladne, suve, laganei hiperaktivne prirode. To se postie kombinovanjem toplih boja - zlatna, crvena, narandasta i uta, sa vlanim i mirnim bojama - bela ili svetle nijanse zelene ili plave. Previe svetle boje, poput dreavo ute, crvene ili ljubiaste, pojaavaju nervnu osetljivost Vata tipa. Prejaki kontrasti boja previe stimuliu Vatu, npr. crvena nasuprot zelenoj ili crnoj. Previe tamnih boja poput sive, crne ili smee, iscrpljuju Vatu, iako pod odreenim okolnostima mogu pomoi oko njenog uzemljenja. Prelivajue ili dugine boje, ukoliko nisu previe svetle, deluju vrlo balansirajue za Vatu. Boje za Vatu se najbolje uklapaju okrugle, mekane, etvrtaste ili uravnoteene oblike i teksture, a nikako u tanke, uske, grube ili otre. Vata se uglavnom osea bolje sa vie boja u svom ivotu. Pitta Pitta najbolje radi s bojama koje su hladne, blage i smirujue, koje su suprotne njenim vruim, laganim i agresivnim tendencijama. Tu je pre svega bela, zelena i plava. Pitte bi trebalo da izbegavaju boje koje su vrue, otre ili podsticajne - crvena, narandasta i uta. Meutim, vrlo svetle boje, neonskih tonova, tee da poremete Pittu, kao i previe zelene ili plave. Pitta najbolje reaguje na blage nijanse, pastele ili na neutralne boje - siva ili bela. Pitta tipovi ine dobro ukoliko su izloeni to manjem broju boja oko sebe ili nedostatku boja. Na primer, meditacija na tamno nono zvezdano nebo je dobro za njih. Ipak, trebalo bi da izbegavaju skroz crnu boju, iako je siva u redu. Pitta tipovi bi trebalo da izbegavaju boje u okastim, otrim i picastim oblicima i uglovima. Radije im trebaju okrugli, meki oblici. Uglavnom je za njih bolje da budu suzdrani pri upotrebi boja.
76
Kapha Kapha najbolje radi s bojama koje su tople, suva i podsticajne kako bi nadomestile njene atribute hladnoe, vlage, teine i nedostatka kretanja. Kapha tipovi dobro reaguju na svetle nijanse i jake kontraste boja. Najbolje reaguju na tople boje - narandasta, uta, zlatna i crvena. Trebalo bi da izbegavaju previe belu ili svetle nijanse hladnih boja - zelene ili plave, ali ih mogu koristiti (izuzev bele) u svetlijim ili lucidnijim tonovima. Bogate nijanse, kao i bogata hrana, remeti Kaphu. Za Kapha tipove boje bi trebalo da budu svetle, jasne i transparentne, a ne duboke ili tamne. Boje koje su slatke bi trebalo izbegavati - ruiasta ili deije plava. Ugaoni i piramidalni oblici su dobri za Kaphu, dok okrugle ili kvadratne oblike treba da izbegava. Kaphe deluju bolje sa vie boja ukoliko su one lagane i svetle. Boje i gune Ne samo da odreene boje igraju ulogu, njihov kvalitet u skladu sa tri gune bi takoe trebalo uzeti u obzir. Ovaj faktor je vaan za psiholoke uslove, jer boja utie direktnije na mentalnu prirodu nego bioloki principi. Iako boje ine korisnu lekovitu supstancu, ne bi ih trebalo prekomerno koristiti. One mogu da energizuju, ali isto tako lako postaju uznemiravajue jer je njihov osnovni kvalitet Rajas. Sve boje bi trebalo da budu po prirodi Satvine: suptilne, ugodne, skladne, blage i prirodne. Takva umerena upotreba boja ima umirujue dejstvo i ne uznemirava. Rajastine boje su svetle, glasne, dreave i vetake (neonske reklame). Njihove nijanse su svetle, prodorne ili metalik. Njihovi kontrasti su preterani, kao u sluaju kombinacije obratnih boja - crvena i zelena ili plava i uta. Rajastina boje pobuuju i nadrauju um i ula. Treba ih koristi diskretno, pre svega za neutralizaciju Tamastinih uslova. Tamastina boje su tupe, tamne, mutne, sumorne, kao npr. zagasito zelena ili pak previe sive ili crne. Oni ine um i ula tekim, zaepljenim i inertnim. Trebalo bi ih izbegavati, izuzev za kratkoronu upotrebu onih koji su hiperaktivni (imaju previe Rajasa). Bela po sebi je boja Sattve, po prirodi ista. Crvena je boja Rajasa kojim dominira strast. Crna je boja Tamasa kojim upravlja tama. Meutim, sve boje imaju nijanse koje mogu pripadati bilo kojoj od tri guna. Osim toga, njihove kombinacije mogu proizvesti efekte koji mogu podstai bilo koju gunu. Boje i tejas Boje posebno deluju na Tejas, vitalnu esenciju vatre, koji obezbeuje toplotu, hrabrost, neustraivost, saoseanje, uvid i inteligenciju. Svetle boje poveavaju Tejas, tamne boje ga smanjuju. Previe svetle boje ga pojaavaju i uzrokuju spaljivanje Ojasa, inei nas strastvenim, ljutitim, razdraljivim ili preterano kritinim. Pravilna upotreba boja balansira Tejas i ini da budemo bistri i usmereni u naem delovanju i percepciji. Jedan od najlakih naina za poveanje Sattvinih kvaliteta Tejasa je meditacija na plamen ghija ili na zlatno svetlo. Tejas se najpre odnosi na afran boju (boja haljina koje nose Hindu Swamiji) i moe se njome pojaati. Viak Tejasa, kao i stanja besa, se moe ublaiti upotrebom bele ili tamno plave. Primena boja Terapija bojama se moe primeniti kroz vanjske izvore boja. Mogu se vizualizovati interno u umu, to moe zapoeti kontemplacijom boje izvana. Svetiljke u boji se mogu nainiti stavljanjem obojenog stakla preko sijalica. Poeljno je blago svetlo, bez fluorescentnih sijalica ili neonskih boja. Nijanse boja bi trebalo da budu blage i skladne. Celo telo se moe kupati u svetlu odreene boje ili moemo okupati odreeni deo tela, kao npr. stavljanje inficirane upale pod tamno plavo svetlo. U tu svrhu moe posluiti manje svetlo ili lampe koje obezbeuju iroki i uski fokus. Boje moemo primeniti kroz odeu koju nosimo, boje u stanu i one u naem okruenju. Boje koje se koriste u sobi za meditaciju su naroito bitne. Moemo se otvoriti prema bojama u Prirodi, kao npr. meditiranje na plavo nebo ili plavu vodu, beli sneg ili belu meseinu ili zeleno drvee i travu. Moemo meditirati na cvee razliitih boja: bele ljiljane, crvenu ruu ili hibiskus, utu hrizantemu ili suncokret, plavu peruniku. Skladan oblik cvea pomae kod uinka boje. Moemo meditirati na razliite oblike obojenog stakla, umetnika dela, mandale ili svete rukopise. Moemo meditirati na vatru i njene raznolike boje ili vriti razne vatrene rituale (homa ili agnihotra).
77
Opte je pravilo da su impresije steene putem prirodnih izvora poeljnije od onih steenih vetakim sredstvima. Terapija bojama deluje bolje kada vizualizujemo boje u sopstvenom umu. Tada moemo usmeriti boje u razliite delove naeg tela, na razliite akre ili na nau mentalno i emocionalno okruenje, tako to se okruimo zlatnim svetlom. Terapija bojama se mora primeniti tokom odreenog vremena kako bi se postigao znaajan efekat. Izloenost vanjskim izvorima boja bi trebalo initi petnaest minuta dnevno u razdoblju od mesec dana radi postizanja odgovarajueg efekta. Vizualizaciju i meditaciju na odreene boje bi trebalo initi u slinom vremenskom intervalu. Istovremeno bi trebalo izbegavati izlaganje neskladnim bojama i impresijama, npr. Rajastinim i Tamastinim bojama televizije i filmova. Terapija draguljima Dragulji su vie od zadivljujue i prekrasne kreacije Prirode. Njihova lepota reflektuje suptilnu snagu i vezu sa umom i astralnim telom. Vedska nauka pridaje veliku vanost draguljima, naroito njihovim lekovitim i energetskim svojstvima. Dragulji se dugorono mogu koristiti za zatitu i vitalnost tela i uma. Jaati nau auru i usklauju nas sa lekovitim silama Prirode. Iako Ajurveda koristi dragulje, vedski pristup draguljima prvenstveno ide kroz astrologiju. Astrologija i psihologija Astrologija je tradicionalno imala medicinski i psiholoki aspekt. Vedska astrologija se zajedno sa Ajurvedom koristi za leenje uma. Astroloka natalna karta otkriva prirodu i sudbinu due, ne samo stanje tela ili ega. Astrolog se takoe mora nositi sa psiholokim problemima. Poznavanje Ajurvede moe pripomoi u tom procesu. Vedska astrologija upotrebljava isti jezik kao i Ajurveda - gune, doe, elementi i funkcije uma. Vedska astrologija moe pruiti dobru prognozu razvoja psiholokih problema, ali i predloiti astroloke mere (mantre, dragulji, rituali i meditacija) za njihovo reavanje. Medicinska astrologija je zasebna tema. U vedskoj astrologiji, dragulji su povezani sa planetama i koriste se za balansiranje njihovog uticaja u leenju fizikog, mentalnog i duhovnog poremeaja. Terapija draguljima je glavni metod astrolokog tretmana. Dragulji se nose spolja u vidu prstena ili priveska. Prema vedskom sistemu, prsti ruku i planete su povezani. Kaiprst - Jupiter Srednji prst - Saturn Domali prst - Sunce Mali prst - Merkur Noenjem dragulja, koji odgovaraju planetama, na odgovarajuim prstima, jaamo njihov uticaj. Za planete koje ne vladaju prstima, koristi se prst kojim vlada prijateljska planeta. Venera je prijatelj Saturnu i Merkuru. Mesec je prijatelj Suncu i Jupiteru. Mars je prijatelj Suncu i Jupiteru. Uvek je najbolje da se dragulji postave tako da dodiruju kou. Kada je re o Ajurvedi, priprema dragulja se takoe iz istih razloga moe uneti interno. Meutim, za internu upotrebu, dragulji se posebno tretiraju sloenim procesima kako bi sve bilo bezbedno i netoksino za fiziko telo. Preparati od dragulja se danas koriste u ajurvedskoj medicini. Koriste se takoe tinkture od dragulja koje zapravo ne ukljuuju unos minerala. Tinkture od dragulja, kao i biljne tinkture, pripremaju se potapanjem dragulja za neki vremenski period, obino tokom dve nedelje, u 50-100% alkoholni rastvor. Tvrdi dragulji poput dijamanta ili safira se mogu drati potopljenima tokom mesec dana (od punog Meseca do punog Meseca). Meki, uglavnom neprozirni dragulji, kao to je biser i koral, dre se potopljenima krai vremenski period ili u slabijim rastvorima.
78
Planetarne boje Svaka planeta projektuje boje kosmikog kreativnog zraka. Moemo takoe koristiti terapiju bojama zajedno sa astrolokom terapijom radi balansiranja planetarnih uticaja. Sunce - svetlo crvena Mesec - bela Mars - tamno crvena Merkur - zelena Jupiter - uta, zlatna Venera - transparentna, arena Saturn tamno plava, crna Rahu - ultraljubiasta Ketu - infracrvena Dragulji i planete Klasina vedska korespondencija izmeu glavnih plemenitih dragulja (i alternativnih dragulja) i planeta i njihove upotrebe kao psiholokih lekova su sledei: Planeta Sunce Mesec Mars Merkur Jupiter Venera Saturn Severni vor (Glava zmaja) Juni vor (Rep zmaja) Dragi kamen Rubin Biser Crveni Koral Smaragd uti Safir Dijamant Plavi Safir Hesonit granat (zlatni grosularit) Maje oko (hrizoberil) Zamenski kamen spinel, garnat, sunev kamen meseev kamen, vetaki biser / peridot, zeleni turmalin, zeleni cirkon, ad uti topaz, citrin beli safir, providan cirkon, providan gorski kristal, beli koral ametist, lapis lazuli / / Regulie samopotovanje, energija, vodstvo smiruje um i emocije, daje ljubav i mir jaa volju i vitalnost daje ravnoteu uma, stanovanje i percepcija mudrost, snagu, kreativnost daje osetljivost, ljubav i matu daje odvojenost, strpljenje i nezavisnost daje jasnu percepciju, dobro rasuivanje i ispravno razmiljanje daje uvid, fokus i koncentraciju
Uran, Neptun i Pluton nisu bili poznati drevnim narodima. Pluton se oigledno povezuje sa tamnim kamenjem kao npr. crni koral ili oniks. Neptun ima dosta zajednikog sa opalom, naroito onaj tip koji ima prelive. Uran ima dosta zajednikog sa tamno plavim Saturnovim kamenjem poput ametista. Budui da je veina glavnog planetarnog dragog kamenja vrlo skupa, jeftinije kamenje se moe koristiti kao zamena. Poto crveni koral nije skup, zamena nije potrebna. Uglavnom, primarno drago i poludrago kamenje zahteva barem jedan karat kvalitetnog kamena, dok su tri karata poeljna. Za sekundarno kamenje, tri karata je minimum, pet je poeljno, a deset ili vie je dobro ukoliko se nosi kao privezak. Upotreba kristala u Ajurvedi Iako dragulji deluju na fiziko telo, njihov glavni uinak odnosi se na ivotnu snagu. Nemaju svi jaku vezu sa nekim od biolokih principa. Veina, u svojstvu suptilnih lekova, pomae uravnoteenju sva tri principa. Takoe moemo usmeriti ili uravnoteiti njihovo bioloko delovanje shodno metalu na koji ih postavimo (koji slui kao nosilac). Za upotrebu u psiholoke svrhe, dragulji su dugoroni lekovi koji pomau kod uravnoteavanja uma i astralnog polja.
79
Zamensko kamenje ima ista svojstva kao primarno, ali u manjoj meri. Skuplje kamenje treba nositi kao prstenje od dva ili vie karata. Manje skupo ili zamensko je bolje da ima etiri ili vie karata (i vee kamenje se moe koristiti, naroito u vidu priveska i ogrlice). Preparati od minerala i kristala Ajurveda koristi niz posebnih mineralnih preparata (rasa i bhasma). Oni se sastoje od razliitih minerala, posebno obraenih, od kojih su neki i toksini u neobraenom stanju, za unutranju upotrebu. Priprema pojedinih minerala je relativno jednostavna, za neke je to vrlo sloen farmaceutski proces. esto se koriste u situacijama koje se tiu uma i nervnog sistema. Koriste se sledei minerali i metali: zlato, srebro, kalaj, liskun, boraks, gvoe, olovo, sumpor, iva i dragulji kao to su gorski kristal, dijamant, biser, koral, smaragd i rubin. Njihova upotreba prelazi obim ovog materijala, ali su vani za ajurvedsko leenje uma. Metali i minerali imaju jae i direktno dejstvo na um od bilja, ali se moraju pravilno pripremiti. Aroma terapija Jeste li ikad bili uzrujani ili u nevolji a zatim pomirisali mirisni cvet ili tamjan i uoili promenu raspoloenja, barem za trenutak, na bolje? Upotreba mirisnih ulja i tamjana za smirivanje uma i poboljanje meditacije je dobro poznata. Arome imaju veliku mo stimulacije, smirivanja ili leenja. Moda nita ne moe tako brzo da promeni nae neposredno okruenje kao to to moe miris, tako to nas prizemi na fiziki nivo. Prijatne arome podstiu mir i pomau da otpustimo negativne misli i emocije koje nas ometaju. Aroma terapija se sastoji od upotrebe mirisnih ulja za poboljanje procesa ozdravljenja. To podrazumeva upotrebu tamjana, cvetnih esencija i eterinih ulja. Aroma terapija je vana, iako dopunska, terapija Ajurvede, koja se mahom koristi za leenje uma. Pomae kod koncentracije i meditacije, smiruje emocije, smiruje nerve i ostvaruje mir uma. Miris je senzorni kvalitet koji pripada elementu zemlje. Miris predstavlja suptilni element zemlja. Pravilnom upotrebom mirisa, moemo proistiti element zemlje i otvoriti njegove vie potencijale, to pomae da zaboravimo zemaljska uplitanja koja tako silno optereuju nae umove. S obzirom da se odnose na suptilan element zemlje, miris je kao suptilna hrana kojom moemo hraniti i uzemljiti suptilno telo (telo sainjeno od impresija). Iako arome prevladavaju u zemlji, sadre aspekte svih elemenata i stimuliu sva suptilna ula. Odgovarajua aromatina ulja donose povoljne astralne uticaje, poput onih boanskih i aneoskih, u nae psihiko polje i poboljavaju nae psihiko okruenje. Aromatine materije imaju harmonizujue uticaje na um, pomau uravnoteenju tri principa i tri vitalne esencije - Prana, Tejas i Ojas. Jaaju imuni sistem, pomau u borbi protiv negativnih bakterija i virusa i osveavaju ustajali vazduh. Pomau u reavanju negativnih emocija i astralnih patogena (ukljuujui tue negativne misli). Uveavaju pozitivne emocije kao to su ljubav, radost i veselje i jaaju nau motivaciju, odlunost i kreativnost. Poboljavaju na kapacitet za prihvatanje, percepciju i diskriminaciju. Aromatina ulja sadre veliku koliinu Prane, kosmike ivotne sile, koju nam dodeljuju. iste i otvaraju kanale, ime omoguuju cirkulaciju energije u nervnom sistemu, ulima i umu. Slue kao katalizatori za podsticanje ispravnog kretanja ivotne sile na svim nivoma. S obzirom da sve bolesti nastaju usled poremeaja ili opstrukcije ivotne snaga i dolaze preko Prane, arome pomau u leenju svih bolesti. Meutim, prekomerna upotreba aromatinih ulja moe poremetiti bioloke principe (iako manje nego bilje). Mirisni tapii, tamjan Aromatina ulja se mogu koristiti u vidu mirisnih tapia ili tamjana. Ovo je uglavnom najjednostavniji nain aroma terapije koji je i najprisutniji u ajurvedskoj literaturi. Svi oblici tamjana se mogu koristiti za aroma terapiju. Arome prikupljene iz smole stabala, kore drvea ili grana (kao to su kedar, borovica ili alfija) se mogu paliti direktno ili indirektno (pomou uglja za smole) kao incense. Ostala aromatina ulja zahtevaju posebnu obradu pre nego postanu incense. Incense se moe koristiti na razliite naine. Moemo direktno udisati incense radi jaeg efekta ili ga pak koristiti da oistimo i ulepamo vazduh i okruenje. Talog od incensa stvara zatitni film na suptilnom nivou tako da ostaje prisutan dugo nakon to se miris raspri. Pojedino mirisno bilje je mogue posebno zapaliti na razliitim mestima na telu. To je uobiajena metoda kapanja voska u kineskoj medicini, koja koristi mugwort na ovaj nain, koji se obino pali na kriki sveeg
80
umbira. Ajurveda koristi kurkumu i iirot na slian nain. Eterino ulje biljke moe prodreti snagom toplote. Upotreba Aromatina ulja se obino koriste za spoljanju upotrebu. Mogu se koristiti i za unutranju upotrebu, ali samo ako su pravilno razblaena. Meutim, NIKADA ne bi trebalo uzeti ista eterina biljna ulja interno. Kafena kaikica od gotovo bilo kog eterinog ulja, ak i mente, dovoljna je da napravi rupu u elucu i moe biti kobna. Eterina ulja su isparljiva, iritantna i destruktivna kada se stave na sluzokou ili direktno na oi. Spolja, aromatina ulja se mogu stavljati na posebna mesta na koi. Veina ovih mesta je u predelu glave, kao npr. tree oko, teme glave (mesto krunske akre), slepoonice (za glavobolju), koren nosa (za probleme sa sinusima), deo iza uiju ili na vrat - mesta gde se mogu lako omirisati. Dovoljno je staviti kap ulja na poleinu ruke ili runog zgloba i mirisati povremeno. isto ulje se moe koristiti ili se moe razblaiti s alkoholom, vodom ili teim uljem, npr, kokosovim ili susamovim. Prah od biljke se moe pomeati s vodom i koristiti kao pasta, npr. sandalovu pomast stavimo na tree oko a pomast od umbira na slepoonice. Ostale vane take su srce, naroito u sreditu grudnog koa ili u sredite lea direktno otpozadi, zatim podruje grudnog koa (za plune bolesti), solarni pleksus (za probavne smetnje ili jaanje volje), pupak i taka seksualnog centra ispod pupka (u sluaju seksualne iznurenosti). Na takvim mestima ne moemo mirisati ulje, ali ono e delovati na razne organe, sisteme ili akre shodno svojoj prodornoj prirodi. Ajurveda poznaje razliite osetljive take (marme), mahom u tim delovima tela, koji se mogu leiti putem aroma terapije. Interno, ulja se izvode indirektno iz biljnih ajeva, uzimanjem iz delova biljke koja sadri ulje, iz cvetova ili lia. Od eterinih ulja se mogu spravljati alkoholne tinkture, od ega se 10-30 kapi moe uzeti interno s toplom vodom. Aromatino bilje se takoe moe uzeti u obliku praha (iako u obliku praha njihov ivotni vek nije dug). Unutranja upotreba aromatinih ulja uz odgovarajui medijum, stimulie um i nervni sistem kroz jezik i ulo ukusa. Iz tog razloga, najbolje je probati biljku i drati u ustima minutu pre nego to je progutamo. Na taj nain e aromatino bilje direktno uticati na Prana u predelu glave, ba kao pri inhaliranju. Cvetni mirisi i zainska ulja U osnovi postoje dve vrste aromatinih ulja: cvetni mirisi i zainska ulja. Cvetni mirisi, poput rue ili jasmina, su obino slatkog ukusa i rashlaujue energije. Neki su gorko-slatki, kao npr. jasmin ili hrizantema. Cvetni mirisi uglavnom umanjuju Pittu i Vatu, ali poveavaju Kaphu. Podiu emocije i smiruju i prijaju srcu, stimuliui sranu akru. Poveavaju Ojas, bazne energetske rezerve tela i uma, ali na blag nain. Veina njih, kao npr. jasmin i gardenija, jaaju imuni sistem te u svom proiavajuem dejstvu imaju prirodna antibiotika svojstva. Cvee je vaan deo anti-Pita terapije jer ublaava vrue emocije kao npr. razdraljivost i bes i odstranjuju toplotu i vatru iz glave. Zainska ulja, kao npr. cimet ili mous, su obino oporog ukusa i greju. Smanjuju Kaphu i Vatu, ali mogu uveati Pittu. iste glavu, sinuse i plua, stimuliu um i ula i poveavaju Tejas, bistrinu i mo percepcije. Poboljavaju nervne funkcije i veina njih su analgetici (zaustavljaju bol), kao npr. kamfor i nana. Potpomau kod otvaranja treeg oka, aktiviraju sistem za cirkulaciju i varenje i iste kanale. Takvi mirisi su vaan deo anti-Kapha terapije. Arome koje su samo ljutkaste, kao npr. kamfor ili kadulja, su najbolje za Kaphu. One ljutkaste i slatke, kao npr. cimet, umbir ili kardamom, su bolje za Vatu. Pojedina gorka zainska ulja takoe postoje, kao npr. pelin i vetiver. Oni su dobri za Pittu i mahom poseduju rashlaujua (snano hlaenje) svojstva. S obzirom da su mirisna ulja lagana i jakog mirisa, u veoj koliini pojaae Vatu. Mogu izazvati oseaj nepromiljenosti, neuzemljenosti i preosetljivosti. Mahom su dobra za Vatu ali u pravoj meri - koja nije prekomerna.
81
Ulja za tri bioloka principa VATA: Ugodna i grejua ulja su najbolja, ali ne smeju da budu previe stimulativna. Jako opora ulja kao npr. mous i cimet se uravnoteuju slatkim i smirujuim uljima od recimo sandalovine ili rue. Najbolja ulja su od sandalovine, lotosovog cveta, tamjana, plumerie, cimeta i bosiljka. Dobra su za Vata stanja kao to su strah, teskoba, nesanica ili tremor. PITTA: Rashlaujua i ugodna ulja su najbolja, mahom cvetne esencije, iako pojedini rashlaujui zaini ili gorki aromati mogu biti korisni. Najbolja je sandalovina, rua, vetiver, limunova trava, lotos, lavanda, ljiljan, afran, champak, gardenija, ljiljan, orlovi nokti i iris. Oni su dobri za Pitta stanja kao to je razdraljivost, ljutnja, mentalni sukob. KAPHA: Toplo zainsko ulje je najbolje. Tu spadaju eterina ulja i smole kao npr. kamfor, cimet, heena, klini, mous, kadulja, timijan, kedar, tamjan i smirna. Oni su dobri za Kapha stanja kao to je vezanost, depresija i mentalna stagnacija. Slatko cvee kao npr. rua i jasmin bi trebalo izbegavati, kao i previe sandalovine, jer poveavaju Kaphu.
82
14. Lekovita mo mantri
Zvuk ima ogroman uticaj na stanje nae svesti, kako pozitivno tako i negativno. U stvari, veina uslovljavanja ide kroz medijum zvuka, naroito rei, iz kojih proistie obrazovanje koje konstruie nae umove. Ni jedan ulni potencijal nema takve kapacitete da utie na nas kao to imaju rei ili muzika. Zvuk pomera um i srce, utiui na nivo podsvesti, svesti i nadsvesti. Moe zai duboko unutra i dotai nae centralne elje i tenje. Naa uslovljenost su zapravo zvuni obrasci na koje smo navikli na um. Za reprogramiranje uma, za uklanjanje njegovih negativnih stanja i zamene s onim povoljnim - to i jeste osnova psihikog leenja - terapeutska upotreba zvuka je glavna alatka. Mantra nije samo senzorski alat za leenje uma pomou monog zvuka i njegovo povezivanje sa znaenjem i oseajima, ve takoe utie na samu prirodu uma i deo je samog uma. Kao ljudska bia, mi smo najpre stvorenja koja poseduju govor. Nae rei su nae glavno sredstvo komunikacije i izraavanja. Rei koje upijamo nas povezuju sa tuim psiholokim obrascima i sa kolektivnim porivima drutva. Nae rei takoe vuku energije i ideje koje su latentne u naoj psihi. Kroz rei idu i nae misli i prenose se informacije svih vrsta, odakle i zapoinje nae delovanje u ivotu. Zvuk je senzualni kvalitet koji pripada elementu etra koji ini seme iz kojeg potiu svi ostali elementi. Preko zvuka je mogue uskladiti i kontrolisati sve elemente i ula. Zvuk je temelj naeg ropstva u vanjskom svetu i takoe sredstvo za osloboenje od njega. Zvuk kontrolie svest, koja se oblikuje u vidu artikulisanih zvukova ili rei. S obzirom da etar poiva na grubom obliku zvuka, svest koja je slina prostoru je sainjena iz suptilnih oblika zvuka, odnosno misli ili znaenja. Govor proima sve elemente, ulne organe i funkcije uma. Ne postoji nita to kontaktiramo umom ili ulima a da ne moemo izraziti govorom. Govor je mo uma da se izrazi; to je mo znanja da se pokae. Govor proima svemir, koji je i sam manifestacija Boanske rei. Razliite zvune formacije kreiraju razliite funkcije uma. Zvune vibracije impresija i informacija sainjavaju vanjski um (Manas). Zvunu vibraciju apstraktnog znanja, principa i ideala odrava inteligencija (Buddhi). Zvuna vibracija naih najdubljih oseaja i intuicije sainjava unutranji um ili svest (Chitta). Krajnji izvor zvuka je duhovno srce ili sredite svesti, nae istinsko Jastvo (Atman), iz kojeg veni zvuk ili Boanska Re zapravo zapoinje. Promena naeg zvunog obrasca menja vibratornu strukturu nae svesti. Mantra Postoji mnogo naina za upotrebu zvuka pri leenju, poev od savetovanja, koje je mahom verbalnog karaktera, pa sve do muzike. Meutim, u ajurvedskom leenju najvanija zvuna terapija je mantra. Mantra znai ono to oslobaa (trayari) um (Manas). Mantra je glavno i najvee direktno ajurvedsko orue za leenje uma, poev od njegovih najdubljih slojeva pa sve do povrinskog delovanja. Mantre su specijalno energizovani zvuci ili rei. Mogu biti obini zvuci kao to je OM ili posebni izrazi ili molitve koje su intonirane ili se pevaju na razne naine. Mantre se ponavljaju redovno kako bi postale opunomoene i pretvorene u orue za psiholoku transformaciju. Svaka forma rei je neka vrsta mantre. Bilo koju kljunu re ili izraz koji ponavljamo, pamtimo i drimo duboko u sebi je neka vrsta mantre. Kada ponovimo misao ljutnje ili mrnje prema drugoj osobi, to je mrana ili Tamastina mantra. Kada ponavljamo nae elje za uspehom i postignuima, to je Rajastina ili pokretaka mantra. Takve mantre ne lee um nego ire svoje obrasce neznanja i pometnje. Da bi uistinu izleili um, neophodne su Satvine mantre, iji je cilj da umanje ego i podignu samosvest. To su mantre roene iz ljubavi i potrage za mudrou. Prava mantra je sasvim razliita od upotrebe rei radi podsvesnog delovanja na nae ponaanje, kao to su oglaavanje ili propaganda, koji ire neznanje i vezivanje (Rajas i Tamas). Mantra nije oblik samohipnoze ve nain oslobaanja uma rasturanjem nesvesnih zvukova i obrazaca misli pomou onih koji reflektuju viu istinu i energiju. Moemo se zapitati nije li bilo kakvo uslovljavanje uma tetno? Zar ne bi trebalo ii ka potpunom oslobaanju uma? To je pogreno gledite koje se nikada nee ostvariti. Kao organski entitet, um zahteva ispravno uslovljavanje, ba kao i telo. Telo zahteva poseban reim, sa pravilnim tajmingom i nainom ishrane, vebanja i spavanja. Um takoe zahteva reim uzimanja impresija, mentalnih vebi i odmora. Ukoliko ne pruimo umu odgovarajue uslove, ponudiemo mu samo pogrene uslove. Neuslovljenost je cilj, ali ona postoji u pravom Jastvu izvan sistema um-telo. Da bi je dostigli, sistem um-telo se mora prvobitno staviti u odgovarajui Satvian kontekst. Osloboen um, kao i neuslovljeno telo, e prosto biti izvan svake kontrole.
83
Mantra i svest Mantra znai "instrument uma" ili "ono to titi um." Kontrola uma i razvijanje skrivenih moi uma (siddhi) dolaze kroz mo mantre. Mantra je glavni metod leenja svesti (Chitta) i korisna je za leenje svih nivoa uma, unutranjih i vanjskih. To moe promeniti ili iskoreniti duboko ukorenjene sklonosti i impresije. Iz tog razloga je ovo glavni vid ajurvedskog leenja psiholokih poremeaja i moe biti takoe vrlo koristan u sluaju reavanja fizikih problema. Mantra nam omoguava da promenimo vibracijski obrazac svesti. To je direktan metoda suoavanja s umom. Metode koji se oslanjaju na ishranu, lekovito bilje, impresije ili ak savetovanje, koliko god bile korisne, ostaju posredne ili spoljanje. Daleko vie moe pomoi redovno pevanje mantre od analize naih psihikih problema. Mantra menja energetsku strukturu uma koji ratae problem, dok razmiljanje o problemu moe problem uiniti jo gorim. Mantra menja energiju mentalnog polja na pozitivan nain. To se veoma razlikuje od analiziranja koje, kroz ispitivanje negativnih obrazaca i naina njihovog reavanja, moda nita i ne promeni. Postoji pozadinski zvuni obrazac nae svesti. To moe biti pesma koju smo upravo uli ili seanje na bolno ili ugodno iskustvo. Odreeno pokretanje zvuka se uvek odvija unutar nas. Kao i ritam u muzici, on odreuje ritam nae svesti. Svesno koritenje zvuka moe promeniti ritam, tako da zvuk nae svesti biva podran a ne izopten iz nae svesti. Naa svest se sastoji od duboko ukorenjenih navika i tendencija. To su brazde u polju nae svesti nastale uzastopnom mentalnom aktivnou (Samskara). Mantra nam omoguuje da ih ispeglamo. Kada ponavljamo mantru tokom dugog vremenskog perioda, stvaramo energiju koja neutralie oiljke preostale od naih ometenih mentalnih aktivnosti i stvaramo snaniju memoriju koja ih prepisuje. Naa memorija ini suptilne zvune vibracije koje smo pohranili u nau svest. Memorija u psiholokom smislu unutranji zapis ozleda i strahova predstavlja nesvareni zvuk. Takva memorija pogreno tumai zvuk koji ostavlja oiljak na um. To je vibracija koja se ne moe asimilirati u sastav mentalnog polja, ve ostaje sa strane i izaziva promene koje naruavaju percepciju ili vode u pogreno delovanje. Budui da predstavlja zbijeni zvuni obrazac, memorija i sva njena bol se moe neutralisati ispravnim mantrama, koje projektuju suprotnu zvunu energiju koja rastura njenu umalost. Zvuk i emocija Svaka senzacija koju lino doivimo, bilo da nam se svia ili ne, kreira emociju iz straha i elje da volimo i mrzimo. Zvuk, kao prvobitni senzorni potencijal, stvara najjae emocije. Svaka emocija stvara odreenu vrstu zvuka. Intenzivnije emocije obino zahtevaju jae zvuke. Pevamo s radou, viemo kad smo besni, plaemo kad smo tuni, jecamo u boli i vritimo u situacijama ekstremnog straha ili boli. Oni koji umru nasilno prvo glasno vrite, to odraava poremeaj ivotne sile koja ih prevremeno naputa. Zvuk je nosilac emocija, koje je u stanju da osnai ili oslobodi. Zvuk naih rei nosi emocionalnu snagu i prenosi emocionalnu poruku. Govori kako se oseamo i razotkriva nae unutranje psihiko stanje. To moe biti drukije od stvarnog znaenja onoga to kaemo. Oigledna izjava ljubavi moe prikriti ogorenost, na primer, ili izjava sree moe prikriti tugu ili samosaaljenje. Negativna emocija je nita drugo do izvesna energije ivotne snage, koja je zarobljena od strane naih procesa svesti koja je usmrena ka sebi. Moramo nauiti da oslobodimo energiju koja je zarobljena unutar emocija. Negativne emocije postoje zahvaljujui zloupotrebi energije svesti, koja se sastoji od fiksiranja nae panje na imena i oblike vanjskog sveta i gubitka kontakta sa irim poljem egzistencije. Oslobaanje negativnih emocija zavisi od zaustavljanja procesa koji ih proizvode. To znai povratiti nau energiju panje i koristiti je na kreativan i svestan nain u sadanjem momentu. Mantre, svojom zvonkom energijom, proizvode odreenu emocionalnu snagu ili snagu oseanja. Pomou tih energija postajemo svesni naih emocija. Kroz mantre moemo vebati nae emocije. Moemo nauiti da se igramo sa njima i da ovladamo emocijama, kao kosmikim silama izraavanja. Moemo nauiti kako kreativno i svesno da iskusimo ljutnju, strah, radost ili tugu poput glumca. Moemo ih energizovati i po nivoima stopiti jednu u drugu, sve dok na um ne postigne svoje izvorno stanje istog oseaja.
84
Mantra i dah Prana ili ivotna sila je praiskonska zvuna vibracija iza samog svemira. Zvuk je iza daha, koji je sam po sebi neispoljeni zvuk. Nae rei nastju kroz dah koji isputamo. Kombinovanje mantre i daha je moan nain promene energije uma. Naa emocionalna uznemirenja su povezana s nepravilnim kretanjem ivotne sile. Zajedniko koritenje mantre i Pranayame to reava (pogledati segment o Pranayami, naroito So'ham Pranayama). Mantra i meditacija Veina nas ne uspeva u meditaciji jer ne vri pravilnu pripremu mentalnog polja. Meditacija u pravom smislu, usredsreivanje nae panje u potpunosti na njegov objekat, podrazumeva da smo ve smirili um i da upravljamo panjom. Uslovljeni kao to jesmo u modernom dobu zabave, ulnog uivanja i poudnog razmiljanja, to je neto to mi nemamo. Mantra je nain sa kojim pripremamo mentalno polje za meditaciju. Ona uklanja Rajas i Tamas iz uma, tako da meditacija, koja zahteva Sattvu moe neometano da se odvija. Mantra je vozilo koje nas nosi napred u meditaciji. U suprotnom, rasejane misli remete um. Mantra daje energiju meditaciji. Pokuaj da um direktno dovedemo u prazno ili tiho stanje nije nita drugo nego staviti nau panju u nau podsvest, gde nam njene mrane tendencije dalje mogu naneti bol. Mantra slui kao brod da nas preveze preko okeana nesvesnog. Meditacije kojima prethodi rad sa mantrama su lake, sigurnije i snanije nego one gde nastojimo odmah da uemo u meditaciju. Jednom kada mantra prome podsvest, ona e dalje nastaviti da podrava meditaciju, inei je daleko efikasnijom. Energetika zvuka Zvuk poseduje specifine fizioloke i psiholoke uinke. Kao to toplo ili hladno vreme utie donekle na nae telo, tako utiu i razni zvuci i njihovo ponavljanje. Meutim, efekte vanjskih faktora na nae telo je lake posmatrati nego uinke zvuka. Osim toga, kao to neki ljudi vie vole toplije a neki hladnije uslove, uinci zvuka, iako objektivni, predmet su razliitih subjektivnih interpretacija. Jednom kada upoznamo energetiku zvukova moemo ih primeniti terapijski ba kao i upotrebu lekovitog bilja ili hrane. Mantre su Asane za um. Omoguavaju umu plastinost i prilagodljivost. Treniraju energiju uma i daju mu vrstinu i stabilnost. Kao to Asana kontrolie telo a Pranayama dah, mantra kontrolie um. Mantra odrava snagu i integritet naeg mentalnog polja i odrava pravilnu cirkulaciju energije u njemu. To umanjuje nau ranjivost na vanjske uslove, koji se mahom temelje na nazivima. Mantra terapija prvenstveno koristi ono to je poznato kao "bija mantre" ili semeni slogovi. To su prvobitni zvuci koji su osnova raznovrsnijih zvunih obrazaca obinog govora. Iako zvue prosto i lako ih je ponavljati, odraz su iskonske energije koja ne moe biti iscrpljena. Mantra terapija Mantre su najvaniji deo duhovne i mentalne terapije u Ajurvedi. Ajurveda koristi mantra terapije za korekciju psiholokih i psihikih poremeaja. Takvi poremeaji su neravnotea energije u mentalnom polju. Mantra suprotnih energija se koristi za njihovu neutralizaciju. Mantre su efikasni alati za korekciju mentalnih smetnji. Jednostavne su za upotrebu i ne zahtevaju bolno ili muno razmatranje naeg stanja. Mantre pomau kod ravnotee biolokih principa - Vata, Pitta i Kapha, i njihovih suptilnih duplikata - Prana, Tejas i Ojas. Pomau kod harmonizovanja svesti, inteligencije i uma. Mantre pomau kod raiavanja suptilnih neistoa iz nerava i suptilnih kanala (nadiji). Pospeuju koncentraciju i kreativno miljenje. Primena mantri Mantre mogu da poslue iscelitelju pri energizaciji procesa ozdravljenja ili pacijentu da pospei sopstveno ozdravljenje. Mantre mogu funkcionisati kao kanali preko kojih se uliva kosmika ivota sila u nae metode leenja. One unose duh u oblike koje obezbeujemo, omoguavajui potpuni integralni proces ozdravljenja. Mantre slue za proiavanje prostorije u kojoj se vri tretman. Mantra OM je efikasna za kreiranje lekovitog prostora. HUM je dobra za rastakanje negativnih energija koje postoje u prostoru za tretman. RAM se moe koristiti za prizivanje Boanskog svetla i kosmike ivotne sile u sobu za leenje. Mantre moe mentalno
85
ponavljati iscelitelj nad klijentom kako bi ga proistio na psihikom nivou. Mantre poput KRIM ili SHRIM se koriste za energizaciju lekovitih svojstava biljaka ili lekova. U sluaju mentalnih i nervnih poremeaja, vano je da pacijent ili klijent recituje odgovarajuu mantru. Na primer, SHAM ublaava bol, drhtanje i mentalni nemir, HUM obnavlja nervne funkcije, regulie paralizu i poboljava izraavanje, dok SOM pomae u obnovi cerebrospinalne tenosti i hrani dublji um. Mantre se moraju pravilno izgovarati, to moe zahtevati line instrukcije. Mora im se paljivo pristupati kao u sluaju svetog rituala, a ne samo kao nekoj razonodi. Da bi bila efikasna, mantru bi trebalo ponoviti najmanje sto puta dnevno, u trajanju od mesec dana najmanje. Magija mantre postaje vidljiva samo nakon to smo je ponavljali izvesno vreme. Mantra uglavnom ne postane u potpunosti opunomoena sve dok se ne ponovi barem sto hiljada puta za svaki njen slog. Mantre moemo ponavljati ne samo tokom meditacije, ve i tokom bilo kog doba dana kada um nije zauzet. Dobro je ponavljati mantre pre spavanja radi to kvalitetnijeg sna i spavanja, i nakon buenja izjutra radi to zdravije mentalne aktivnosti u toku dana. Produeni periodi ponavljanja mantre mogu posluiti za mentalni post ili ienje svesti. Ponavljanje mantre tokom dueg perioda deluje kao mantra kupka za um i isti od negativnih misli i utisaka. Ovo je najbolje sredstvo za ienje uma, koji je inae previe prljav sa svim svojim egoistinim mislima, da se skoncentrie na neto drugo. Um koji nije oien mantrama verovatno nee moi da postigne bistrinu koja je potrebna za psiholoki mir a jo manje za duhovni rast. Najvanije mantre OM: najvanija meu mantrama, predstavlja samu Boansku Re. Slui za energizaciju ili jaanje svih stvari i svih procesa. Zato sve mantre poinju i zavravaju sa OM. OM bistri um, otvara kanale i jaa Ojas. To je zvuk afirmacije koja nam omoguava da prihvatimo to to jesmo i otvorimo se ka pozitivnim silama svemira. OM je zvuk Prane i zvuk nutranjeg svetla koje vodi nau energiju du kime. Budi pozitivnu ivotnu silu (Prana) potrebnu za postizanje isceljenja. Otvara sve potencijale svesti. RAM: odlina mantra za prizivanje zatitnog svetla i milosti Boje. Daje snagu, spokoj, odmor, mir i naroito je dobra za poviene Vata uslove i psihike poremeaje, ukljuujui nesanicu, loe snove, nervozu, anksioznost, preterani strah i zaplaenost. Jaa i uvruje Ojas i imuni sistem. HUM: odlina mantra za odbranu od negativnih preteih uticaja, bilo da su u pitanju patogeni kao uzronici bolesti, negativne emocije, ili ak crna magija. Takoe je i najbolja mantra za buenje Agnija, bilo kao vatre varenja ili vatre u umu. Dobra je za spaljivanje toksina, bilo fizikih ili psihikih, te za ienje kanala. Uveava Teias i perceptivne moi uma (Buddhi) te pomae kontrolisanju naih elja. Draga je ivi, Bogu transformacije, i predstavlja zvuk Bojeg gneva. AIM: dobra mantra za poboljanje koncentracije, ispravnog razmiljanja, racionalne moi i poboljanje govora. Budi i podstie inteligenciju (Buddhi), naroito u njenim kreativnim i ekspresivnim funkcijama (BuddhiManas koordinacija). Korisna je sluaju mentalnih i nervnih poremeaja u pogledu obnavljanja moi govora, komunikacije, te pospeuje proces uenja. Pomae u ovladavanju ula i uma. To je sveti zvuk boginje mudrosti, Sarasvati. SHRIM: vana mantra za stimulisanje opteg zdravlja, lepote, kreativnosti i prosperiteta. Shrim jaa plazmu i reproduktivne tenosti, hrani nerve i uveava sveukupno zdravlje i harmoniju. Um ini profinjenim i suptilnim, pomaui nam da se predamo istini. HRIM: mantra koja isti, proiava i transformie. Daje energiju, radost i ekstazu, ali naelno doprinosi pomirenju i preorijentaciji. Potpomae u procesima detoksikacije. To je glavna mantra boginje ili Boanske Majke i podaruje sve njene blagoslove. KRIM: daje kapacitet za rad i delovanje i dodaje snagu i efikasnost onome to radimo. Poboljava na kapacitet za pozitivne promene u ivotu. Povoljno je da se peva u toku pripremanja hrane ili biljnih preparata, jer doprinosi njihovom boljem efektu. KLIM: daje snagu, seksualnu vitalnost i kontrolie emocionalnu prirodu. Uveava Kaphu i Ojas. Utemeljuje nas i uravnoteava. Takoe podstie umetnike vetine i matu. SHAM: mantra mira koja se mahom koristi za postizanje mira, odvajanja i zadovoljstva. Korisna je u sluaju mentalnih i nervnih poremeaja Rajastine prirode: stres, anksioznost, uznemirenih emocija, tremora, potresa
86
ili lupanja srca. Naroito je korisna u sluaju hroninih degenerativnih poremeaja nervnog sistema. SHUM: jaa vitalnost, energiju, plodnost i seksualnu jedrinu. Potpmae kreativne i umetnike moi uma. SOM: uveava energiju, vitalnost, radost, uitak i kreativnost. Jaa Ojas i jaa um, srce i nerve. Dobra je u svrhe podmlaivanja i terapija tonifikacije. GAM: podstie znanje, inteligenciju, matematike i naune sposobnosti, logiku, verbalne vetine, psihiku stabilnost, strpljivost i izdrljivost. Um snabdeva Ojasom i jaa Buddhi. HAUM: prua snagu, mo, mudrost, transcendentnost i transformaciju. Uveava Pranu i Tejas. To je takoe Shivina mantra. Mantre i elementi Pet elemenata i njihovi pratei ulni organi i organi za delovanje, bivaju oieni, ojaani i harmonizovani njihovim odgovarajuim mantrama. To se takoe odnosi na razne akre (vidi tabelu). Mantra LAM VAM RAM YAM HAM KAM OM akra Korena Seksualna Pupana Srana Grlena Tree oko Krunska Element Zemlja Voda Vatra Vazduh Etar ulni organ Miris Ukus Vid Dodir Sluh prostor Uma prostor Svesti Organ delovanja Organi za izluivanje Organi za reprodukciju Stopala Ruke Govor Um Svest
Zvuk a se svuda izgovara kratko, ba kao u rei sad. Mantre takoe jaaju sisteme kojima upravljaju. Mantre i telesna tkiva Sline mantre su povezane i sa sedam tkiva (dhatu) fizikog tela i mogu se koristiti za njihovo jaanje. Opet je zvuk 'a' kratak, kao samoglasnik u rei 'sad'. U sluaju da odreeno tkivo ima nedostatke, odgovarajue mantre se koriste za njihovu korekciju. Ukoliko je neko tkivo nestabilno, mantra ga moe stabilizovati. Mantra SHAM umiruje um tako to jaa nervni sistem. Mantra SAM smiruje emocionalne prirodu jaanjem reproduktivnog tkiva. 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Plazma, vazduh - YAM Krv, vatra - RAM Miii, zemlja - LAM Masti, voda - VAM Kosti AM (kao u rei uma) Nervi AM (kao u rei olja) Reprodukcija - SAM
Mantre, oblici i boje Mantre se mogu kombinovati sa oblicima i bojama radi dodatne efikasnosti. Glavni oblici koji se koriste su predstavnici pet elemenata. Oblici zajedno sa njihovim odgovarajuim elementarnim oblicima jaaju postojee elemente i slabe one koji poseduju suprotne kvalitete. 1) 2) 3) 4) 5) 6) LAM - Earth - uti kvadrat VAM - Voda - beli polumesec RAM Vatra - crveni trougao sa vrhom navie YAM Vazduh - estokraka zvezda boje dima HAM Etar - krug, tamno plave boje KAM Um - taka, tamno plave boje
Za razvoj mentalne stabilnosti i emocionalne smirenosti, a za podsticanje konstruktivne aktivnosti, treba meditirati na uti kvadrat u korenoj ili zemaljskoj akri u kojoj vibrira mantra LAM.
87
Za razvoj receptivnosti, kreativnosti, emocionalnog sklada i sposobnosti apsorpcije pozitivnih uticaja, treba meditirati na beli polumesec u predelu seksulne ili vodene akre u kojoj vibrira mantra VAM. Za jaanje volje, aspiracija, hrabrosti i vitalnosti, treba meditirati na crveni trougao u predelu pupane ili vatrene akre u kojoj vibrira mantra RAM. Za ljubav, odanost i saoseanje, treba meditirati na estokraku zvezda boje dima u predelu srane ili vazdune akre gde vibrira mantra YAM. Za mentalni prostor, odvojenost, istou i mudrost, treba meditirati na tamno plavi krug u predelu grlene ili eterine akre u kojoj vibrira mantra HAM. Za razvoj koncentracije, percepcije i uvida, treba meditirati na tamno plavu zvezdu ili taku u predelu treeg oka ili akre uma gde vibrira mantra KAM. Mantre i Jantre Mantre se mogu kombinovati sa izvesnim geometrijskim duplikatima ili Jantrama. Ovo moe biti korisno takoe i u sluaju psihikih poremeaja. Meutim, ovo je vie tehnika stvar i ovde se neemo dalje uputati u ovu temu. Meu razliitim jantrama, estokraka zvezda kod koje se ukrtaju dva trougla, jedan sa vrhom navie i drugi sa vrhom nanie, najvie harmonizuje. ri Jantra ili ri akra je najsloenija i najenerginija od svih jantri. Time se ozbiljnije bavi tantriki pristup. Mantre i bioloki principi VATA: mantre za Vatu bi trebalo da budu tople, mekane, blage i umirujue. Vata tipovi ne bi trebalo glasno da pevaju ili predugo, jer to moe imati tetan uinak na njihovu energiju. Nakon nekoliko minuta vokalnog pevanja, trebalo bi da se prebace na tiho pevanje. Za Vatu nije uvek dobro da previe vibrira slog OM zato jer uveava prostor ili etar u umu, koji je u njihovom sluaju ve previsok. RAM je najbolja mantra za njih, zato jer njeni efekti greju, smiruju i tite. HRIM smiruje i energizuje njihova osetljiva srca. PITTA: Mantre za Pittu bi trebalo da budu rashlaujue, ublaavajue i umirujue. OM je odlina u tom pogledu, ali takoe i AIM, RIM i AM, koje osveavaju um, emocije i nerve. KAPHA: Za Kapha tipove je dobro da vre puno vokalnog pevanja ili recitovanja. Mantre za njih treba da budu tople, podsticanje i pokretake. HUM je odlina, ali takoe i OM i AIM, koje ire svest i percepciju. Mantre i svest Mantre potpomau sve funkcije uma. Vanjski um (Manas) Za jaanje vanjskog uma bi trebalo koristiti mantre KLIM ili RIM, s obzirom da njime dominiraju zemlja, voda i Ojas. Pevanje i recitovanje mantri je vano za ovaj nivo, kao i ponavljanje mantre tihim glasom. Inteligencija (buddhi) Za inteligenciju su dobre mantre koje podstiu vatru i Tejas, kao to su HUM ili HRIM. Meditiranje na znaenja mantri ih dovodi na nivo unutranje inteligencije. Svest (Chitta) Za nau dublju svest su dobre mantre koje aktiviraju vazduh, etar i Pranu, a naroito OM. HRIM je specifina mantra za Chittu jer potpomae otvaranje i ienja srca, koje je sedite Chitte. Dugorono ponavljanje mantri je ovdje vano, naroito tokom spavanja ili za vreme dokonih trenutaka u toku dana. Mantre doseu nivo nae dublje svesti samo kada se automatski vrte u umu, ukljuujui i stanje za vreme spavanja. Mantra bi trebalo da prati svaki na dah i pokret.
88
Upozorenje Mantre bi trebalo raditi u svrhu duhovnog napretka i isceljenja, a ne za produbljivanje naih elja ili na tetu drugih. One zahtevaju da sledimo dobar etiki reim ivota. Nakon mantri, trebalo bi pristupiti meditaciji. Pre mantranja je poeljno prouavati neka duhovna uenja. Mantra je sredstvo za energizaciju uma i ne bismo smeli da je koristimo umesto ispravnog miljenja ili kada elimo da pobegnemo od problema. Ukoliko se ne integriemo u sveobuhvatan pristup, nee nam stvarno pomoi.
89
Deo IV DUHOVNA PRIMENA AJURVEDSKE PSIHOLOGIJE: PUTEVI JOGE
Mentalno i emocionalno blagostanje nije cilj za sebe. Ono je poetak duhovnog ivota. Duhovni ivot tavie sadri brojne alate za poveanje naeg psiholokog mira i sree. U ovom delu e biti rei o vanosti duhovne prakse iz psiholoke perspektive. Oni koji se bave Jogom pronai e jogiki pristup koji koristi i zagovara ajurvedska perspektiva. Posebno e biti rei o metodama joge i njihove primene u psihologiji, pre svega iz perspektive Ajurvede. Prvo poglavlje iznosi pozadinu joge i njenu spoljanju upotrebu, njenu etiku utemeljenost i njene discipline Asana i Pranayame, jogijskih poloaja i vebi disanja. Drugo poglavlje govori o unutranjoj dubljoj primeni joge. Joga nas u pravom smislu vodi izvan obine psihologije ka duhovnoj psihologiji, izvan naih obinih ljudskih problema ka konanim ivotnim problemima - kako nadii svu patnju.
15. Duhovne terapije

Duhovna primena psihologije
Psiha (um) je ukorenjena u duhu (Jastvo). Duhovnost je sr psihologije, koja inae moe ostati povrna i ograniena. Istinska srea i blagostanje se dostiu u naoj unutranjoj svesti i besmrtnoj dui, a ne u vanjskom svetu punom neizvesnosti. Iz tog razloga, Ajurveda uvek vodi do joge i meditacije. Meutim, dananji pojam duhovnosti se koristi nejasno i moe da znai bilo ta. Duhovnost u jogikom i ajurvedskom smislu predstavlja nastojanje ujedinjenja s Bogom ili viim Ja. To ukljuuje redovne verske aktivnosti temeljene na veri, ritualu i molitvi, ali samo kao poetnom delu unutranje potrage za samospoznajom kroz meditaciju. Duhovni ivot se odvija kroz dva osnovna faktora: predavanje Bogu i samospoznaja. Devocija je osnovni stav due, nae spontane ljubavi prema Vrhovnom Boanskom Ocu i Majci. Potraga za samospoznajom je najvie usmerenje inteligencije, koja tei da spozna nau pravu prirodu koja nema veze sa stalnom promenom naeg spoljanjeg identiteta. Od ta dva faktora, devocija je vanija jer je ona temelj samospoznaje, koji inae ostaje samo lian ili konceptualan. Primena devocije je nektar koji lei sve bolesti. Bez nje, psihologija je suva, lina i intelektualna. Sa njom, psihologija postaje umetnost, radost i udo. Devocija i mesto Boga Kako je mogue da postoji sistem leenja koji ne priznaje Boga i ne radi na poboljanju odnosa s naim Stvoriteljem? Ajurveda naglaava vanost Boga (Ishvara), stvoritelja ili kosmikog gospodara iz koga potie ovaj svemir kao krajnji izvor isceljenja. Bog je ispoljeni aspekt Boanstva ili Apsoluta (Brahman) koji upravlja stvaranjem vreme-prostora. Prema vedskom stanovitu, Bog je unutranja realnost, na sopstveni unutranji vodi. Kontaktiranje njega je klju kontaktiranja naeg unutranjeg Jastva i izvora blagostanja i sree. Bog kao Vrhovno Bie oigledno nije ogranien bilo kojim oblikom. Bog nije samo "On". On (Ishvara) je takoe ona (Ishvari). Njegov enski pandan je njegova kreativna energija i energija ouvanja, Boanska milost ili Shakti. Bog nije samo muko i ensko istovremeno, nego i ivo i neivo to postoji u prirodi, ukljuujui ivotinje, biljke, stene, planete i zvezde. On je i lian i bezlian, nema oblik i prisutan je u svim oblicima. Bog je bie koje deluje kroz Kosmiku Inteligenciju, to je njegov um. On potuje inteligenciju i uvek je otvoren za komunikaciju i naa pitanja. Nain da ga kontaktiramo je putem meditacije, otvorenog uma i srca. Sve dok postojimo u domenu ispoljenog nalazimo se pod uticajem njegovih zakona i zato bi trebalo da Ga potujemo. Usklaivanje sebe prema njegovoj volji izdie nas do vrha prirodnog sveta odakle s lakoom moemo pristupiti transcendentnoj svesti. Boanska volja je volja za istinom i razvojem svesti. To pomera sva bia ka njihovom unutranjem razvoju bez obzira na imena i oblike koje poprima taj razvoj. Znaaj devocije Veina psiholokih problema potie od nedostatka ljubavi u ivotu. Ljubav je sila koja ivot ini vrednim ivljenja, daje mu boju, smisao i toplinu, ini da se oseamo silno i ini da budemo izuzetno sretni. Ljubav se zasniva na meuodnosu. Svi mi tragamo za sreom kroz odnose. Izolovanost nam nanosi bol. Povezivanje i ujedinjavanje sa drugima donosi radost. Meutim, kada ograniimo ili personalizujemo nae odnose, oni uzrokuju izolaciju i donose patnju. Ujedinjujemo se sa jednom osobom ili grupom i odvajamo od drugih, koji su
90
sada nai neprijatelji. elja je stanje potrebe, potrebe da budemo voljeni. To je isprazno, ubogo stanje, koje trai da bude popunjeno izvana. Ljubav je stanje punoe, moi davanja. To je ispunjeno i prepuno stanje koje svoju mo crpi iznutra i nadilazi na kontakt sa bilo kojim ljudskim biem. Pravo pitanje koje bi trebalo sebi da postavimo nije gde pronai ljubav, ve kako dati ljubav. Ako nastojimo da pruimo ljubav, ljubav nam mora doi jer tragamo za njom kao za neim to je unutar nas samih. Ako gledamo na ljubav spolja, ljubav e nas napustiti jer ne postupamo s njom kao da nam ona ve pripada. Veina nas trai ljubavi izvana: od seksualnih partnera, porodice i prijatelja. Traimo da budemo voljeni na lian nain radije nego na univerzalan nain. Ovo stavlja ljubav na distancu, u neki objekat ili osobu koji su drugaiji od nas samih koje moramo pridobiti kako bi ih naterali da nas vole. Mi emo stalno tragati za ljubavlju, ali je nikada neemo zadrati. Takva ljubav nam izmie jer ona nije sutinski naa, ve zavisi od okolnosti naih odnosa, koji se stalno smenjuju. Razlog zbog kojeg nai ljudski odnosi danas imaju toliko problema lei u nedostatku devocije. U potrazi smo za ispunjenjem u odnosima sa naim blinjima to je jedino mogue preko odnosa s Boanskim. Na pravi odnos, koji je vean, je odnos s Boanskim. Nai ljudski odnosi su samo privremene formacije ovog dubljeg odnosa. Sve dok ne uspostavimo pravilan odnos s Bogom, sa univerzalnom sveu ili istinom, neemo biti u mogunosti da gradimo pravilan odnos sa ivotom ili nama samima. Danas se trai taj primarni ili trajni odnos. Svi nai ljudski odnosi su sekundarni jer su uslovljeni vremenom i moraju proi. Oni postaju primarni odnosi samo onda kada ugledamo Boga u drugome. Bez da prepoznamo veno Bie iza svih odnosa, ne moe doi do ispunjenja bilo kog odnosa. Roeni smo sami i umiremo sami i nikada neemo postati jedno s nekim drugim fiziki ili psihiki, osim za kratko. Ipak, nikada nismo sami. Iako se raamo i umiremo s jednim telom, unutar nas prebiva svest celog svemira, potrebno je da zavirimo unutar sebe. Moemo nai sve svetove i sva bia u sebi. Pravi odnos je u tome da vidimo Boansko u drugima i u svetu i ivotu oko nas. To zahteva da komuniciramo sa naim pravim poreklom, naim pravim roditeljima, Boanskim Ocem i Majkom svemira, a ne samo sa vanjskim oblicima i telima. Nedostatak devocije je koren svih psiholokih problema. S druge strane, osoba koja ima devociju ne moe imati psiholoke probleme znaajne prirode jer Boansko nikada nije odsutno i ne nedostaje, i nikada je nee napustiti. Predanost Ne moemo sopstvenom linom moi da reimo nae psiholoke probleme. Nai voljni napori da kontroliemo ivot i manipuliemo svojom sudbinom dovode nas u stanje stresa i uznemirenosti od kojih traimo olakanje. Da smo mogli da reimo nae probleme sami, sigurno bismo to davno uinili. Niti je to od velikog znaaja to to smo u stanju da otkrijemo detalje naih psihikih problema. Sebinost, kao nedostatak predanosti, i traganje za ljubavlju spolja ine da iznutra budemo suvi i nezadovoljni. Moramo da nauimo da prepustimo svoje line probleme, tada se oni ne mogu zalepiti za nas. Nai lini problemi su samo manifestacija naeg personalnog jastva. Ne postoji reenje za njih unutar domena personalnog jastva. Samo odustajanjem od tog jastva mogu nestati i problemi koje je ono stvorilo. Predanost je klju za to. Uostalom, mi nismo odgovorni za nain rada naeg tela, za kretanje vremena ili udesan poredak u svemiru. Da ne postoji via mo vodilja, ne bismo mogli ak ni disati. Treba da prestanemo da se pretvaramo kako smo mi zadueni za stvari ili kako imamo sposobnost da ih promenimo. Potrebno je da se prepustimo Moi koja uvek kontrolie stvari, a to je ljubav koja lei u naem vlastitom najdubljem delu srca. Predanost je najbri nain da prevaziemo sve nae probleme. Ali, ne radi se o preputanju nekoj osobi ili nekom uverenju. To je predavanje svojevrsnoj milosti i ivotnoj svesti koju svi oseamo kada smo osloboeni sebinih motiva. Takva predaja pobeuje sve. Meutim, predaja uglavnom zahteva oblik. Moemo hteti da se predamo Boanskom kroz medijum prijatelja, uitelja ili oblika Boga. Hindu pozdrav "Namaste" znai "odajem poast naem predavanju Boanskom u tebi." Samilost Devocija i saoseanje su dve strane istog vieg oseajnog kapaciteta odnosno pravog koritenja emocija. Potrebno je da osetimo devociju prema Boanskom i prema pojedincima koji utelovljuju boanske osobine, koji su nai duhovni vodii. Potrebno je da oseamo samilost za sva stvorenja, posebno prema onima koji su manje
91
sretni od nas. Samilost, meutim, nije saaljenje, to je uniena i arogantna emocija. Samilost je zajedniki oseaj ili oseaj zajednitva sa drugima. To nije samo pokuaj pomaganja drugima, ve prepoznavanje da su tua patnja i radost takoe nai vlastiti. Bez samilosti za druga stvorenja, devocija prema Bogu moe postati samo fantazija. Biti posveen Bogu znai imati saoseanje za sva stvorenja, ukljuujui i one koji tuju Boga drugaije ili moda uopte ne oboavaju Boga. Samilost je prepoznavanje Boanskog prisustva u svim biima. S druge strane, bez devocije, samilost tei da postane arogantna. Mi kao pojedinci nismo u stanju da spasemo svet, naroito ako jo uvek nismo sebe spasili. Pokuaj da pomognemo drugima bez da prvo upoznamo sebe je kao pokuaj da spasimo one koji se dave, dok se i sami potapamo. Ipak, bez obzira u kojoj smo ivotnoj fazi, uvek moemo sluiti drugima, uoavajui granice poznatog te dozvoljavajui vioj milosti da deluje kroz nas. Najvii oblik samilosti je takoe devocija. To je elja za sputanjem Boanske milosti za dobrobit svih. Oblici devocije Bog ili Stvoritelj je istinski uitelj, vrhovni guru i originalni lekar ili iscelitelj celog svemira. Moemo ga videti iza bilo kog oblika koji nam se svia, jer on poprima bilo koju formu koja je draga pojedincu, ali neemo nai unutranje ozdravljenje bez njegove milosti. Boansko moemo oboavati raznim i mnogim imenima i oblicima. U stvari, trebalo bi da oboavamo Boga u obliku koji je za nas personalan jer inae na odnos nee biti direktan. Trebamo izabrati odnos s Boanskim koji nam je najlaki za praenje - otac, majka, prijatelj, brat, sestra ili voljeni. Odnos sa majkom, kao najprimarniji i najintimniji od svih odnosa, je obino i najlaki. Boga je moda najbolje oboavati u enskom obliku Boanske Majke. Ona u sebi sadri svu ljubav, lepotu, radost i milost. Njena snaga deluje kroz Prirodu, u vidu velike lepote i radosti stvaranja i evolucijske sile koja od nas trai da duhovno rastemo. Bog se takoe moe prikazati kao Boansk Otac a Priroda kao Boanska Majka. Priroda u tom sluaju nije gruba materija, ve kreativna inteligencija koja je oblikuje i vodi. Predanost Bogu je aspekt traganja da spoznamo pravog sebe, Boga. Jednom kada steknemo znanje o svom unutranjem Jastvu, moemo transcendirati i prirodu i Boga (Stvoritelja) kao realitete izvan nas samih. Postajemo jedno s Boanskim i sa istom sveu koja se krije iza ovog svemira. Razvoj devocije Najbolji nain da razvijemo devociju je da odaberemo svojevrsnu formu Boga i da Ga oboavamo. Devocija se najlake odvija ako se zapone upotrebom forme. Uostalom, vezanost za oblik je osnova naeg umnog delovanja i problema koji uz njega idu. Postoje izvesne instrukcije koje moemo slediti. Glavna stvar je da imamo svojevrsan oblik Boanstva koje svakodnevno oboavamo. 1. Odaberite svojevrsan odnos koji ete negovati prema Bogu - otac, majka, voljeni ili prijatelj, stvoritelj, odravatelj ili ruitelj svemira tagod da vam je srcu najblie. 2. Odaberite odreeni oblik koji ete oboavati, nao npr. iva, Krina, Buddha, Hrist, Kali, Tara, Kwan Yin ili Majka Boja, onaj koji vas najvie inspirie. Oblik moe biti u vidu slike Boga, bilo muko ili ensko, ili velikog uitelja ili avatara. Lik velikog gurua ili uitelja takoe moete koristiti. 3. Koristi Boansko ime ili mantru za oblik Boanstva i ponavljaj, kao npr. Om, Ram, Namah Shivaya, Hare Krina i tako dalje. 4. Obavljaj dnevne rituale, ponude i molitve odabranom Boanstvu. Meditiraj na Boanstvo kao na svoje pravo Jastvo. Rituali Rituali su vani radi posveenja nae prakse isceljenja. To su mahom zasebne prakse ozdravljenja i deo su duhovne terapije Ajurvede. One dovode na um u pravilno stanje kako bi mogao da primi energiju nae dublje svesti. Rituali su osnova veine devocijskih praksi, koji bi trebalo meutim da prerastu u meditaciju.
92
93
Rituali su vani u psiholokim tretmanima jer se putem njih pacijentovo telo i ula uvode u proces leenja. Namenjeni su da prue pozitivne utiske za negu i leenje uma. Vrlo su moni tzv. vatreni rituali u kada se psiholoke negativnosti nude Boanskoj vatri radi proienja. Standardna Hindu Puja ili devocijsko oboavanje se sastoji u ponudi za svih pet ula: mirisna ulja kao npr. sandalovo za zemlju, tena hrana za vodu, ghi lampa za vatru, tamjan za vazduh i cvet za etar. To je dobro osmiljen ritual za proienje tela i uma. Rituali ine najosnovniju devocijsku praksu. Nudimo ih Bogu u onom obliku u kojem elimo da ga oboavamo. Oni ine pozornicu za sve druge prakse. Molitva i Mantra Molitve su obraanja Boanstvu za pomo, ljubav ili vostvo. Treba da nauimo da komuniciramo s Bogom, koji je pre svega, nae vlastito unutranje Jastvo. Trebalo bi da razvijemo nit za komunikaciju ne samo s Bogom, ve sa svim stvorenim, u ast Boanske svesti koja prebiva u svemu to postoji. Moemo se moliti Boanskom i zamoliti za pomo u radu sa naim psiholokim ili fizikim problemima. Bog nikada nee odbiti ni jedan iskren zahtev, iako ne odgovara na elje ega. Boanstvo takoe ima naziv ili mantru. Ime je najvaniji faktor u predanom oboavanju. potrebno je da pribegnemo ponavljanju Bojeg Imena kadgod na um postane uznemirena ili uzrujan. Ako nainimo Boanstveno Ime naim stalnim pratiocem, nita nas stvarno ne moe uznemiriti u ivotu. Potrebno je neprestano da drimo Ime u naem umu i ponavljamo ga kad god moemo. Ipak, trebalo bi da zazivamo Boanstvo bez skrivenih motiva. Bog ili Istina ne postoji radi nae line dobrobiti ve radi dobrobiti svih, u kojima takoe prebiva vrhovno dobro. Kao prvi korak, treba da meditiramo o obliku Boanstva ali takoe treba da teimo da vidimo taj oblik posvuda. Treba da nauimo da ga vidimo u drugima, u svetu Prirode i nama samima. Treba da zaponemo razgovor sa tim aspektom i zatraimo njegovo vodstvo. Takoe treba da nastojimo da razumemo oblik i njegovo znaenje na unutranjem nivou. Uz oblik boanstava, u hinduistikoj i budistikoj tradiciji, prikazani su i energetski obrasci, jantre ili mandale, kao to je ri Jantra (videti sliicu). Moe se meditirati na ove jantre. Takoe se mogu koristiti razni simboli. Boanstva i psihologija Moderna psihologija gleda na tovanje boanstava kao na neto primitivno i psiholoki naivno, ali to je zapravo proizvod dublje duhovne psihologije. Boanstva mogu energizovati velike arhetipove i kosmike sile unutar nae psihe, koja sama ima mo nad dubljim nivoima nae svesti, i instinktivnim i intuitivnim. Jogika boanstva su personifikacije viih sila svesti koje imaju psiholoke i kosmike duplikate. Upotreba zastraujuih boanstava pomae da pobedimo bes i negativne emocije, bilo sopstvene ili tue. Upotreba benefinih ili mirnih boanstava pomau da smirimo nae umove, uveamo zadovoljstvo i probudimo sopstveme dublje duhovne i stvaralake moi. Hinduizam koristi razliita boanstva, koji predstavljaju razliite moi kosmikog uma. Za bavljenje psiholokim poremeajima uopte, glavno boanstvo u Ajurvedi je Gospod iva, koji je personifikacija Vrhovnog Boanstva (Mahadeva). iva znai mir i njegovo oboavanje um ini mirnim. iva ima mo da kontrolie sve negativne sile u umu i upravlja svim elementarnim silama i senkama prolosti koje nas uznemiravaju. On moe neutralisati svu negativnost. Moemo ga oboavati kroz ponavljanje ove mantre: Om Namah Shivaya! Om, poast ivi! Moemo jednostavno ponavljati ime ive iznova i iznova. Ili moemo jednostavno ponavljati njegovu semenu mantru SHAM, koja je koreni zvuk mira. Za postupanje sa gnevom, moemo umilostiviti Gospoda ivu u njegovom aspektu Rudre, koji upravlja Boanskim gnevom. Za reavanje straha, moemo oboavati boginju Kali, koja nas izbavlja od smrti i vremena, to je ono ega se najvie i plaimo. Za reavanje vezanosti, moemo meditirati na Boginju Lakmi, koja poseduje svu dobrobit kao plod devocije. Za ljubav i radost moemo umilostiviti Gospoda Krinu, koji je utelovljenje Boje ljubavi i blaenstva. Da postanemo neustraivi, moemo slaviti Gospoda Ramu, koji predstavlja Boansku neustraivost. Ganea, Bog sa slonovskim licem, blagosilja postojanu inteligenciju, mirno razmiljanje i dobru procenu. Pomae da razvijemo inteligenciju (Buddhi) na pravilan nain. Hanuman, Bog majmun i odanik Rame, blagosilja
94
nas viom ivotnom silom (Prana) koja uzdie um i uveava nau devociju. Sva boanstva hinduizma imaju svoju psiholoku primenu. Ovo su samo neki od primera da steknemo ideju njihove psiholoke primene. Budizam, naroito tibetanski budizam, ima slina boanstva poznatija kao Bodhisattve. Boanstva mnogih drugih drevnih religija, kao npr. drevne grke, egipatske i babilonske, koritena su na slian nain. Na primer, grkog Apolona, kao i vedskog Boga Sunca, su oboavali radi sticanja inteligencije, kreativnosti i prosvetljenja. Ovo je sloena i zasebna tema a njen znaaj ne treba potcenjivati. Bezlina devocija Neki ljudi nisu privueni ni jednom formom oboavanja te vie vole da oboavaju Boansko kao neto bezoblino. Jedan nain da se to uini je da se iskoriste odnosi s Bogom kao ocem, majkom, voljenim ili gospodarem, ali bez bilo kakvog oblika za to. Iako devocija ne zahteva formu, nije mogua bez odnosa s Boanskim. Takoe uglavnom zahteva upotrebu razliitih Boanskih imena ili mantri. Drugi nain da se razvije bezoblina devocija je da se potuju Boanske odlike kao to su istina, ljubav, mir i zadovoljstvo. Na njih se moe meditirati ili ih pretvoriti u Boanska imena. One kvalitete u ivotu koje slavimo, kreiramo u sebi. Obino je najbolje kombinovati devociju koja je orijentisana ka obliku i onu bezoblinu zato jer su one komplementarne. Najvii nivo je videti bezoblinost u obliku, odnosno videti Boga u Prirodi i u oveanstvu. Oni koji su posveeni Bogu u posebnoj formi moraju da naue da vide to Boanstvo u svim oblicima. Oni koji su posveeni bezoblinom Boanskom takoe moraju videti svet u Bogu. Razvijanje samilosti Veina naih linih problema prestaje ako razmatramo vee probleme u svetu. Zapravo niko meu nama nema bilo kakve line probleme. Imamo samo na lini oblik ljudskog problema, koji je zapravo problem odvojenosti jastva. Postoje razne prakse koje moemo initi da razvijemo samilost. Vrite dnevne molitve ili recitacije za mir u svetu i ublaavanje patnji svih stvorenja, poput: Neka sva bia budu sretna. Neka sva bia imaju mir. Neka sva bia budu osloboena bolesti. Neka ni jedno stvorenje ne oseti bilo kakvu bol. Ukljuite se ili doprinesite nekim aktom sluenja, koji moe biti edukativni, lekovit, politiki ili ekoloki. Devocija i um Visoko intelektualni ljudi esto ne vole devociju, na koju gledaju kao na vid emocionalne slabosti. Meutim, devocija je sama ivotna snaga koja vitalizuje um. Ako niemu nismo predani, um e biti suv, prazan i samodestruktivan. ak i da smo vrlo mudri ili inteligentni, devocija je esencijalna. Jezikom metafore, um je kao fitilj, znanje kao plamen, ali devocija je ulje koje natapa fitilj. Bez devocije, znanje, pa ak i duhovno znanje, jednostavno e sagoreti um. Samospoznaja Prava psihologija, ili znanje o psihi, znai poznavanje svog Jastva. Ali ko smo mi? Jesmo li samo ovo telo, ovaj um, stvorenje proizalo iz ovog jednog roenja? Da li je spoznaja sebe poznavanje osobenosti nae telesne hemije, obrazaca nae memorije, nae drutvene uslovljenosti, ili pak neeg dubljeg? Celokupna psihologija je pokuaj upoznavanja pravog sebe, ali razliiti sistemi psihologije imaju vrlo razliite koncepcije jastva. Veina prihvata punovanost ega - Ja-sam-telo identitet u ovom roenju - kao nae istinsko Jastvo. Ajurveda gleda mnogo dalje kada je pitanje pravog identiteta, sve do nepromenljive svesti koja nadilazi i telo i um. Samospoznaja znai razumevanje punoe naeg bia. To nije samo fiziko jastvo, ve mentalno jastvo i individualna dua koja bitie od roenja do roenja. Prava samospoznanja znai imanje kontakta sa svrhom nae due u inkarnaciji. Ono to naa dua tei da potpomogne u ovom ivotu je idenje ka Boanskom? Samospoznaja obuhvata kosmiko znanje. Delujemo uz pomo velikih sila prirode, koje su takoe moi nae vlastite dublje svesti. Poznavati sebe znai poznavati svemir, ne kao fiziki fenomen ve kao igru svesti. Sve to opaamo, od prekrasnih planina do kriminalnih radnji, je aspekt nas samih. Ukoliko to ne razumemo unutar nas
95
samih, ostaemo u neznanju po pitanju ko smo mi zaista. Samospoznaja je najvii oblik znanja. To je osnova svih drugih vidova znanja. To je stvar kroz koju saznajemo sve ostalo. Da bismo to otkrili, moramo vratiti um natrag njegovom poreklu i ponovo ga nauiti da svet vidi ne kao vanjsku stvarnost, ve kao unutranje otkrovenje. Vanjski svet postoji radi unutranjeg iskustva i Samospoznaje. Kada bilo emu u Prirodi neposredno pristupimo, jasnoga uma, vidimo da je ono na najdubljem nivou sutinski istovetno naoj vlastitoj svesti. Sebe vidimo u Prirodi i Prirodu u sebi. Ovo je otkrovenje naeg vieg Jastva. Razvoj Samospoznaje Za razvoj Samospoznaje moramo nauiti da sami sebe posmatramo, to zahteva meditaciju. Ne smemo da prihvatimo uslovljeni ideju ega o tome ko smo, ve moramo da zaronimo duboko u um i vidimo kako smo povezani sa celokupnim postojanjem. Moramo pratiti na oseaj sebe, Ja-sam, sve do njegovog izvora u duhovnom srcu. Moramo da saznamo ko smo, a ne samo kako se zovemo i ta radimo, ve prirodu nae svesti osloboene svih vanjskih uslovljavajuih faktora. Misao je uvek sastavljena iz dva dela: "Ja" i ono sa ime je ono poistoveeno, npr. "Ja sam ovo" ili "Ovo je moje." Subjekat, ili "Ja" je povezan ili poistoveen s objektom. Svi nai problemi dolaze iz odeljka za objekat, koji je ogranien vremenom i prostorom. Imamo problem da budemo ovo ili ono, ili da dobijemo ovo ili ono, ali nemamo problema da bitiemo. Bitisanje ni za kog nije teko. Ono je dato, Samopostojee. Problemi nastaju onda kada hoemo da postanemo jedno ili drugo. Povratak istom "Ja sam" je koren svog mira i sve sree. Psihologija nam treba pomoi da shvatimo vanjske slojeve naeg bia, nae fizike, mentalne i vitalne porive, ne da nas zarobi unutar njih, ve da ih uskladi kako se nae dublje bie moe probiti napolje i delovati kroz njih. Samospoznaja zahteva miran i uravnoteen (Satvian) uma. Ako patimo od psihikih poremeaja, sigurno e nam biti lake da prvo krenemo od toga da razvijemo devociju, ili da krenemo sa opipivljijim vanjskim aspektima naeg ivota, kao to je promena ishrane ili impresija. Nerealno bi bilo rei nekome ko prolazi kroz teke emocionalne krize da samo meditira, da bude odvojen ili da kontaktira vie Jastvo. Potrebno im je neto praktinije, to e ih postepeno upravljati u smeru meditacije. Iz tog razloga, Samospoznaja vie spada pod duhovnu stazu nego psiholoki tretman. Meutim, Samospoznaja je jedini nain da konano nadiemo svu patnju, koja proizlazi iz ne poznavanja pravih sebe.
96
16. Osmostruka metoda Joge I
Vanjska praksa: Dharmiki ivot, asane i pranayama
Vii sistem Joge Ceo ivot je Joga, to znai ujedinjenje. Svi nastojimo shodno sopstvenom razumevanju da postanemo jedno sa stvarnim, dobrim i izvorom sree. Svaki zaseban ivot svesno ili nesvesno tei reintegraciji s Kosmikim ivotom. Svi teimo tome da proirimo svoje granice i svoje veze, kako bi pronali celovitost i mir. Joga nije novi put koji treba da sledimo, ve nain da postanemo svesni izvornog impulsa ivota. Joga je kretanje i evolucija samog ivota. Svi psiholoki problemi konano zapoinju od pogrene upotrebe energije svesti. Umesto ujedinjenja s venom unutranjom stvarnou u kojoj traje srea, vezujemo se za prolazne vanjske objekte ije fluktuacije donose patnju. Primena Joge, ili unutranje integracije, ponitava sve psihike probleme vraanjem uma natrag njegovom nepromenljivom izvoru iste svesti, u kojem prebiva savreni mir. Iz tog razloga je Joga sastavni i vaan deo Ajurvede, nauke o ivotu, naroito u pogledu leenja psihikih poremeaja. Joga Sutre, glavni klasik o Jogi, definie Jogu kao smirivanje delovanja svesti. Ovde se ponovo koristi termin Chitta za svest ili um, i ukazuje na sve svesne i nesvesne potencijale misli. Smirivanje znai uklanjanje svih negativnih stanja zaglavljenih u umu i srcu. Da bismo postigli potpuni mir potrebna je kontrola razliitih funkcija svesti putem inteligencije, uma i ega, kao i odvajanje od vitalne sile i fizikog tela. Ovo je dublja i potpunija definicija od uobiajenog pojma Joge danas, koji je neto malo vie od vebanja ili oslobaanja od stresa. Pravila za jogiki razvoj, koji takoe moe da lei psihike neuravnoteenosti, su: 1) 2) 3) 4) 5) 6) Svest (Chitta) mora biti smirena i prazna. Inteligencija (Buddhi) se mora preorijentisati i izotriti. Um (Manas) i ula se moraju dovesti pod kontrolu i pounutriti. (Ahamkara) ego mora biti rastvoren. Vitalna sila (Prana) mora biti uravnoteena i osnaena. Telo mora biti proieno.
Ovi razliiti procesi idu zajedno; bez jednih, oni drugi se ne mogu postii. Ove faktore emo ovde ukratko produbiti. 1. Smirivanje nae dublje svesti Naa dublja svest uva razliite emocionalne traume i patnju koja nas ometa, a veina toga ostaje skrivena ili potisnuta. Ova uznemirenos mora biti umirena i otputena. Mir se mora dovesti do same sri uma. To zahteva pranjenje uma od njegovog sadraja, njegovih duboko ukorenjenih navika, sklonosti i veza, otputanje straha, besa i elje na svim nivoma. Meutim, um je po prirodi mira i ist. potrebno je samo da dozvolimo umu da se vrati svom prvobitnom stanju, a to znai da ne dozvolimo da ga spoljanji uticaji remete. 2. Preusmeravanje i otrenje nae inteligencije Inteligenciju moramo preusmeriti iz njene orijentacije ka vanjskom svetu ula i usmeriti na unutranji svet svesti. Moramo nauiti da diskriminiemo veno od prolaznog, stvarno od nestvarnog, nae istinsko Jastvo od mnotva ego ispoljavanja. To zahteva razumevanje triju guna, pribegavanje Ssattvi i odbacivanje Rajasa i Tamasa. Ovo je takoe klju za pranjenje svesti. Samo kroz preusmeravanje inteligencije moemo usmeriti nau svesnost izvan sadraja svesti, koja je uhvaena vremenom. 3. Kontrola uma Moramo kontrolisati um i ula i ne dozvoliti da nas oni vie vuku prema vani u potrazi za spoljanjim zadovoljenjem. To zahteva negovanje samokontrole, karaktera i snage volje. Sve dok um unosi vanjske impresije u svest, svest ne moe biti ispranjena. Slino tome, dokle god smo umom okrenuti ka spolja, ne moemo da preusmerimo nau inteligenciju unutra.
97
4. Rastakanje ega Koren sveukupnog irenja svesti lei u rastakanju ega ili oseaja odvojenog jastva, koje ograniava i izoluje. Odvojeno jastvo stvara unutranju prazninu koju nastojimo da ispunimo vanjskim angaovanjem. To stvara pogrenu procenu preko ega izazivamo bol i patnju. Sve dok smo uhvaeni egom, neemo biti u mogunosti da kontroliemo um, naa inteligencija e ostati eksternalizovana, a naa unutranja svesti e ostati ometena. Potrebno je samoodricanje, predavanje Bogu i buenje naeg unutranjeg jastva i senzibiliteta za duu. 5. Balansiranje i jaanje ivotne sile Naa Prana ili ivotna energija, postaje uslovljena vezanou i angamanima koji nas ometaju. Da bismo oslobodili um, Prana mora takoe biti umirena. Naa vitalna sila (Prana) mora biti osloboena svoje fiksacije na vanjske objekte, koji je fragmentiu i raspruju. U suprotnom e na um biti okrenut spolja a naa energija panje izgubljena. Bez pravilne vitalnosti ne moemo uiniti nita, a sigurno ne kontrolisati um i ula. To zahteva povezivanje sa zdravim unutranjim i vanjskim izvorima vitalnosti preko uma, ula, daha i tela. 6. ienje tela Telo mora biti oieno od toksina i vika biolokih principa Vate, Pitte i Kaphe. Toksino ili slabo telo e oslabiti um i vitalnu silu. Telo je skladite naeg delovanja koje uva njegove dugorone efekte. Ne moemo da zanemarimo njegovu ulogu u radu sa umom ili naom dubljom sveu. Osam udova joge: Atanga Joga Klasina Joga predvia osmorostruki pristup (Ashtanga) u svrhu postizanja reintegracije. Ovih osam udova nisu samo koraci ili faze, iako slede odreeni sled. Oni su poput telesnih udova ili delova kue. Svaki ima svoju odgovarajuu ulogu, iako nisu svi jednako vani. Pozabaviemo se sa ovih osam udova Joge kao sa psiholokim tretmanima i videti kako se na njih odnose razne terapije. Osam udova Joge 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Yama - Pravila socijalnog ponaanja Niyama - Pravila o linom ponaanju Asana - Telesni poloaji: Pravilna orijentacija fizikog tela Pranayama - Kontrola disanja: Ispravna upotreba vitalne sile Pratyahara - Kontrola uma i ula Dharana - Koncentracija: Kontrola panje Dhyana - Meditacija: Ispravna refleksija Samadhi - Apsorpcija: Prava ujedinjenost
Prva dva koraka (Yama i Niyama) ine etiki osnov ljudskog ivota, naela drutvenog i linog ponaanja. Bez njih neemo imati pravi temelj zdravog rasta. Oni ine osnovna pravila "Dharme" ili ispravnog ivljenja. Prvih pet koraka (Yama, Niyama, Asana, Pranayama i Pratyahara) se zovu "spoljanja pomagala" u Joga Sutrama. Oni su usklauju vanjske aspekte nae prirode: ponaanje, telo, dah, ula i um. Poslednja tri koraka (Dharana, Dhyana i Samadhi) su poznati kao "unutranja pomagala." Oni su centralni segment Joge jer su sastavni deo procese meditacije. Jednim imenom se zovu amyama ili koncentracija, sposobnost da se postane jedno sa predmetima nae svesti. Meutim, Pratyahara se moe svrstati u unutranja pomagala, i tako emo je i tretirati ovde. Dharmika osnova ljudskog ivota Prema vedskim mudracima, ivot mora biti zasnovan na principima Dharme kako bismo postigli bilo ta stvarno ili trajno. Dharma je prirodni zakon na delu iza ovog svesnog svemira. Dharma obuhvata nau drutvenu Dharmu ili drutvenu odgovornost, ali i nau individualnu Dharmu, nau linu odgovornost. Otkrivanje vlastite Dharme znai nauiti ta je prikladno za nas pojedinano u skladu sa naom ulogom u drutvu, u pogledu ivotnog stadijuma i duhovnog razvoja. Dharma je temelj potreban kako bi se Joga odvijala u pravom smeru.
98
Yama - Prvi segment Joge Veina ljudi na Zapadu smatra da je Joga lina stvar ili ak i preokupiranost sobom. Zapravo, Joga u pravom smislu zahteva visok oseaj drutvene odgovornosti i etikog ponaanja koje je definisano sa pet Yama ili pravila drutvenog ponaanja. Yame ine pet glavnih stavova potrebnih za uspostavljanje ispravnog odnosa sa vanjskim svetom. 1) 2) 3) 4) 5) nenasilje (ahimsa) istinitost (satya) kontrola seksualne energije (brahmaarja) ne krasti (asteya) ne biti posesivan (aparigraha)
Prva i najvanija Yama je nenasilje: ne eleti zlo bilo kom stvorenju u mislima, reima ili delom. Nenasilje je najvaniji stav za uspostavljanje ispravnog odnosa sa svetom i zatitu od negativnih energija. Nasilje je najvei deformiui faktor u ivotu. eleti drugima zlo je glavni uzrok mentalnog nemira, jer uvodi energiju nasilja u um gde seje klicu razdora to dovodi do pogrenog delovanja. Istinitost nas dri u skladu sa silama istine u svetu oko nas, i titi nas od uticaja obmana i iluzije. Obezbeuje mentalni mir i ravnoteu i omoguava nam da otkrijemo ta je stvarno. Istinitost znai da radimo ono to govorimo i govorimo ono to radimo. Laganje, prevara, prikrivanje i nepotenje iskrivljuju um i vode u pogrenu procenu. Nenasilje i istinitost idu zajedno. Istinitost ne bi trebalo da podrava grubost ili nasilje. Nenasilje ne sme biti odvojeno od istine jer u suprotnom samo slui smirivanju. Treba da govorimo istinu, ali na najugodniji nain. Seks je najmonija energija koja nas povezuje sa svetom, te je glavni izvor nedolinog ponaanja u ivotu. Bez kontrole seksualnog nagona, upliemo se u tugu i sukobe. Kontrola seksualne energije, najmonije vitalne snage, oslobaa nas nepotrebnih emotivnih vezivanja i izgrauje unutranju snagu potrebnu za uzdizanje uma na vii nivo svesti. Psihika neravnotea uvek podrazumeva neki poremeaj seksualne energije, koja je korena energija ula i uma. Nekontrolisana ili pogreno usmerena seksualna energija remeti nae fizike i mentalne funkcije. Vodi silnom gubitku energije i tekoj uslovljenosti. Ne krasti znai ne uzimati ono to s pravom pripada drugima. To se ne odnosi samo na tuu imovinu, ve i njihov rad ili bilo koju njihovu zaslugu. To uspostavlja na pravi odnos s drugim ljudima i oslobaa nas zavisti i ljubomore. Ne krasti nije samo stvar izbegavanja krae, to zahteva iskrenost po pitanju toga ko smo i ta smo uinili i ne uzimanje niega to nije uistinu nae. ta god da uzmemo od drugih stvorie obmanu koja pomuuje um i inhibira ispravno razumevanje. Ne posesivnost znai ne biti posesivan za vanjske stvari, ak i za ono to smo pravom stekli. To ne znai oseaj da posedujemo stvari, ve spoznaju da smo uvari sredstava koja pripadaju svima. Ovaj princip ukazuje na materijalnu jednostavnost bez udnje za materijalnom udobnou. Neposesivnost nas oslobaa od sveta. To je naroito vano stanovite za moderan svet izobilja, gde posedujemo toliko mnogo stvari i gde postoji tolika tenja za obiljem i prosperitetom. Ono to mislimo da posedujemo zapravo poseduje nas. Neposesivnost ne znai da nuno moramo dati sve nae stvari, ali znai da ne treba da gomilavamo nepotrebne stvari. Previe stvari stvara previe briga, a jedino reenje je u tome da ih se odreknemo. Postoji mnogo negativnih psiholokih posledica kada imamo previe stvari. To stvara sumnje i vezanosti, koje ine um tekim i samotiteim. Ne krasti i ne biti posesivan idu zajedno. Pogreno posedovanje, bilo materijalno ili duevno, poput gravitacije, dri nas prikovanima u vezuje za date objekte. Osim ako ne promenimo nae materijalno okruenje i na mentalni stav prema njemu, neemo moi da promenimo um. Moramo proistiti nae vanjsko okruenje kako bi um okrenuli ka unutra. Previe ili nedovoljno posedovanja stvara negativnu psihiku silu koja spreava irenje nae svest. Pomou takvih jogikih pravila, prestaemo da stvaramo limitiranu materijalnu atmosferu oko svoje svesti. Ako nemamo estiti, istinit i neobavezujui odnos sa svetom i drugim ljudima, ne moemo imati sklad tela i uma. Pogreno drutveno ponaanje je osnova veine psiholokih i fizikih bolesti. Ispravno drutveno ponaanje je vano sredstvo za leenje svih bolesti. Pre nego to zavirimo unutra da leimo um ili razvijemo nau svest, moramo stvoriti osnovu ispravnog odnosa sa svetom oko nas, ne samo u naim mislima ve i u naem delovanju.
99
100
Niyama - Drugi segment Joge Jogika pravila linog ponaanja odnose se na na svakodnevnu praksu ivotnog stila. Ovo su glavne discipline ili reimi koje moramo slediti kako bi razvili svest. Pet Niyama su: 1) 2) 3) 4) 5) zadovoljstvo (santosha) istoa (shaucha) prouavanje duhovnih uenja (svadhyaya) samodisciplina (tapas) predavanje Bogu (Ishvara pranidhana)
Zadovoljstvo je na prvom mestu. To znai pronalaenje sree unutar sebe, a ne u vanjskom angaovanju. Dokle god smo nezadovoljni i rastreseni, neemo imati mir i doslednost da zavirimo unutra. Joga nije kretanje poremeenog uma koji trai zabavu, ve kretanje mirnog uma koji trai unutranju istinu. Treba da negujemo zadovoljstvo gajei unutranje izvore kreativnosti i svesti. Ovo je jo jedan klju za duevni mir. istoa i istota su najosnovnija praksa koju moramo slediti u ivotu. Treba da istimo telo putem pravilne vegetarijanske ishrane i pravilnog vebanja, i da istimo um putem pravilnih impresija, emocija i misli. Nedostatak istoe na psiholokom nivou uzrokuje mnoge mentalne probleme kao to loa telesna higijena uzrokuje fizike probleme. Takve mentalne neistoe su briga, traarenje, poremeena mata i ljubomora. Prouavanje duhovnih uenja znai istraivanje uenja koja nam pomau da razumemo ko smo i prirodu svemira u kojem ivimo. Za to nam treba istinsko duhovno ili prosvetljeno uenje bazirano na delima Samospoznatih mudraca. Duhovna uenja uvode vie misli u um i ue nas jezikom kroz koji moemo da razumemo vlastitu viu svest. Izuavanje Jastva obuhvata ponavljanje mantri koje nam pomau da se prebacimo u na dublji um. To nije intelektualna studija, ve je potrebno kontemplacija onoga to istraujemo. Moramo izuavati uzviene duhovne istine u naem vlastitom ivotu i karakteru i videti na koji nain stvaramo nau sudbinu. Samodisciplina je potrebna da se ostvari bilo ta znaajno, bilo da se radi o kreativnoj umetnosti, sportu, biznisu ili duhovnoj praksi. Moramo nauiti da koordiniemo i usmerimo nae akcije na smislen nain prema viem cilju ili idealu. To znai da moramo biti voljni da rtvujemo ono to nije korisno za na cilj, kao to je povrno uplitanje i zabava. Samodisciplina je potrebna za kontrolu uma. Joga, kao i svi veliki poduhvati, zahtevaju trud i zalaganje ili ne moemo odmai u tome daleko. konano, ne smemo nikada da zaboravimo da slavimo vie sile svemira. Moramo biti zahvalni i predati se iznutra inteligenciju koja upravlja ovim nepreglednim svemirom, bez koje ne bismo ak bili u stanju ni da diemo. Ovo znai slaviti Boga, univerzalni ivot i prijatelje i uitelje koji nas vode i pomau nam. Sve dok smo otvoreni za takvu pomo i vodstvo, neemo patiti od usamljenosti i otuenja koji stvaraju toliko puno ljudskih problema. Ako na ivotni stil ne reflektuje takva istinita naela, takoe emo biti skloni psiholokom nemiru. Meutim, ove discipline se moraju negovati svakodnevno tokom vremena. Njihovi rezultati se ne ostvaruju preko noi. Moramo paljivo izgraditi temelj ispravnog ponaanja kako bismo imali stabilan ivot i um. Ispravno drutveno i lino ponaanje podrava ispravno funkcionisanje svih aspekata nae svesti. To naroito potpomae pravilnu orijentaciju inteligencije, ali takoe potpomae kontrolu uma i ula i proiava telo. Bez ovog Dharmikog temelja, ono to gradimo u ivotu nema izgleda da potraje. Spoljanje jogike discipline Na ovom Dharmikom temelju sada moemo zapoeti sa vanjskom praksom joge. Ona se sastoji od preusmeravanja tela i ivotne snage shodno jogikim naelima. Sastoji se iz dva dela, Asane i Pranayama, treeg i etvrtog segmenta joge. Asana - Trei segment joge Asana se sastoji od izvoenja fizikih poloaja koji umanjuju fiziki stres i napetost. Ispravni poloaji jaaju vitalnu silu, koja postaje blokirana krivim dranjem, i umiruje um, koji je pod stresom zbog krivog dranja. Asane takoe pomau kod uravnoteenj biolokih principa koji se akumuliraju u razliitim delovima tela. Oni ciljaju odreene organe ili slabe take u telu i kroz poboljanu cirkulaciju potpomau leenje tih podruja.
101
102
Asana u irem smislu obuhvata svaku ispravnu vebu, kao i aktivnije modalitete, poput tranja ili planinarenja. Telu je potrebna odreena koliinu vebe za njegovo pravilno delovanje. Nedostatak fizike aktivnosti, preterana ili pogrena fizika aktivnost moe pogorati ili izazvati psihike probleme. Bilo koje psiholoko prilagoavanje obino zahteva da menjamo nain vebanja ili pomeranja naeg tela. U uem smislu Asana se odnosi na poloaje sedenja za meditaciju, to su glavne Asane koje se spominju u jogikim tekstovima. Za svako ozbiljno preispitivanje sebe, moramo biti u stanju da sedimo mirno i ugodno uspravne kime. To omoguava uzlazni protok energije koji pomae umu da se isprazni i otvori za dublje slojeve svesti. Posebne Asane, ukljuujui i ne sedee poloaje, takoe mogu pomoi u izvlaenju potisnutih misli i njihovom oslobaanju, ukoliko je um spreman da se s njima nosi. Praksa Asana pomae u otputanju psihike napetosti kroz otputanje fizikih i pranikih blokada koji tome doprinose. Postoji mnotvo informacija o Asanama u raznim knjigama o jogi. Ovde neemo ulaziti u detalje. Pranayama - etvrti segment Joge Pranayama se obino naziva "kontrola daha" - smirivanje poremeenog obrasca disanja koje uznemirava um i ula. Podrazumeva sve vidove energizacije vitalne sile u telu, ulima i umu. To nije suzbijanje daha, koje samo moe dovesti do smrti, ve razvoj i irenje energije ivotne sile izvan redovnih granica. Pranayama je bitan Ajurvedski metod za promovisanje leenja na svim nivoima. Jednostavnim reima reeno, Prana je naa energija, posebno ona koju dobijamo iz daha. Ako nemamo dovoljno energije, ne moemo uiniti nita u ivotu, ak i ako znamo ta treba da inimo. Ako mozak ne prima dovoljno kiseonika, neemo imati potrebnu mentalnu energiju za rast i promenu. Gubimo kontrolu nad naim ivotima i postajemo rtva sopstvene uslovljenosti. Stari obrasci prolosti dominiraju umom i dre nas zarobljenima u njegovoj memoriji i uslovljenosti. Nismo u stanju da u sadanjem trenutku odgovorimo na kreativan nain. Konano, mozak stari i atrofira, a krajnji rezultat je senilnost. Pranayama osigurava ovu potrebnu energiju za telo i um. Daje snagu naim mislima i nameri kako bismo ostvariti ono za ime uistinu tragamo. Na psihikom nivou, daje energiju da uemo u nesvesno i otpustimo emocionalnu i vitalnu (Praninu) energiju koja je tamo svezana. Kada nae modane elije postanu preplavljene dodatnom Pranom, lako stiemo uvid u to kako da reimo nae psiholoke probleme i pronaemo kreativne naine da ih nadiemo. Na dubljem nivou Pranayama nam prua energiju potrebnu za pravu meditaciju. Bez dovoljno Prane, meditacija se moe svesti na smenjivanje naih misli ili na pranjenje uma, a da naa svest zapravo ostane ne promenjena. Postoje razliite vrste Pranayame, a veina se sastoji od produbljivanja i proirivanja daha dok se ne dostigne stanje energinog oputanja. Kada se dah uskladi, ivotna sila se smiruje a ula, emocije i um postaju mirni. Poremeeno kretanje naih vitalnih poriva prestaju da nas mue svojim eljama i strahovima. Um i dah su meusobno povezani, kao dva krila ptice. Misao prati dah a dah, u svom kretanju, stvara misao. Nismo u stanju da diemo bez da mislimo, niti da mislimo bez da diemo. Iz tog razloga, dah moe da poslui kao ue za vezivanje uma. Ako se koncentriemo na dah, um postaje internalizovan. Povlai se od ula i vanjske orijentacije na vanjski svet i okree ka unutra. Na taj nain je Pranayama najbolji nain Pratyahare ili povlaenja od ulnog uznemirenja. Meutim, svest o dahu nije samo po sebi cilj. To su vrata koja vode do dubljeg nivoa uma. Dok se um fokusira na dah, dublji slojevi svesti se postepeno otvarju, oslobaajui podsvest i sve to je tamo skriveno. to vie um vue energiju kroz Pranayamu, dublje misli se pojavljuju, zajedno sa emocionalnim problemima sa kojima emo morati da se pozabavimo putem meditacije kako nas takva energija ne bi uznemiravala i spreila da idemo jo dublje. So'ham Pranayama So'ham je prirodni zvuk disanja. Zvuk vazduha koji ulazi u nozdrve proizvodi "ess"-zvuk. Zvuk vazduha potisnut van kroz nozdrve proizvodi "h" - zvuk. Uoite to i sami. Sanskrtski koren "sa" znai sesti, postojati, drati i samim tim udahnuti. Koren "ha" znai napustiti, ostaviti, negirati i prema tome izdahnuti. Sa znai On ili Vrhovni Duh. Ham znai aham ili "Ja sam." So'ham je prirodni zvuk daha koji kae "Ja sam On" ili "Ja sam Jastvo svih Bia." Ovaj zvuk nas vodi izvan domena uma ka naoj najintimnijoj prirodi koja je ista svest.
103
So'ham Pranayama je jednostavna i prirodna. Stvar nije u tome da pokuavamo da manipuliemo ili kontroliemo dah, ve da mu dozvolimo da se sam od sebe produbi, sledei sam zvuk sve natrag do izvora same svesti. Neke joga grupe koriste Hamsa - koristei ham za udisaj a sa za izdisaj - umesto So'ham. Ovo je jo jedna verzija istog pristupa, uz obrnute zvuke. So'ham deluje tako to energizuje dah jer uveava njegov normalan tok. S druge strane, Hamsa radi na smirivanju daha dok umanjuje njegov normalan tok. So'ham je bolji za jaanje daha, Hamsa je bolji da ga umiri. Nadiji Suptilno telo, kao i fiziko, se sastoji od raznih sistema kanala pod nazivom nadiji, to doslovno znai strujiti ili tei. postoji sedamdeset i dve hiljade nadija. Od toga, etrnaest su znaajni, a tri su vana za sve jogijske prakse. Sushumna: Najvaniji i sredinji nadi je Sushumna, koji odgovara sredinjem kimenom kanalu u fizikom telu. On kontrolie sve funkcije akri koje su nanizane poput lotosa na njemu. akre, zauzvrat, vladaju nad funkcijama uma-tela u njihovim obinim funkcijama. U svoji probuenim ili otvorenim stanjim, donose postizanje viih stanja svesti i nadsvesti. Sushumna se zove Chitta-Nadi u jogijskoj knjievnosti, kanal Chitte ili dublje svesti. To je energetski protok celokupnog mentalnog polja, tok svesti. Dovoenje nae Prane i panje na Sushumnu je klju za smirivanje uma. Sushumna ima prirodu etra i uravnoteena je u pogledu biolokih principa i Prane. Kundalini ili Prana Shakti, kojom prevladava vatra (Tejas), je aktivira. Istovremenim dovoenjem energije daha, ula i uma na Sushumnu aktivira Kundalini. To zahteva ogromnu koncentraciju i odvojenost kako bi na taj nain objedinili nae energije. Ne sme se nikada to raditi svojevoljno ili nasilno, ve samo u sklopu procesa produbljivanja unutranjeg mira i staloenosti. Kundalini je sila za razvoj viih nivoa svesti. Pravilno ophoenje s njom zahteva prethodno pravu utemeljenost u Yami i Niyami. Ida i Pingala: Levo i desno od Sushumne teku dva glavna nadija, ija se kretanja prepliu u vidu osmice, jedno povrh drugog kao u sluaju sadukeja. Zapoinje u korenu kime i kree se sa strane na stranu, od akre do akre. Levi nadi zavrava kod leve nozdrve, desni nadi kod desne nozdrve. Ova dva nadija vladaju svim ostalim glavnim nadijima i odgovorni su za prevlast leve hemisfere/desne hemisfere mozga. Levi ili lunarni nadi dominira aktivnostima desne strane mozga koja je orijentisana ka oseanjima. Desni ili solarni nadi dominira levom hemisferom mozga koja je racionalno orijentisana. Ida je levi ili lunarni nadi koji ima energiju Meseca. Bele je boje, enskog pola, vodene (kapha) prirode, osveavajua, vlana i umirujua. Ida doslovno znai hrana, obnova i inspiracija. Deluje vie tokom noi i unapreuje spavanje i snove. Fiziki, Ida odrava tkiva u telu kojima prevladava voda (kapha). Psiholoki, stimulie emocije, senzacije i matu - funkcije vanjskog uma. Pingala, to znai crvena, je desni ili solarni nadi i ima energiju Sunca. Mukog je polariteta, ima vatrenu (Pitta) prirodu, topla je, suva i stimuliua. Deluje vie tokom dana i podrava budnost i aktivnost. Fiziki, Pingala regulie varenje i cirkulaciju. Psiholoki, tie se razuma, percepcije, analize i diskriminacije - funkcija inteligencije (Buddhi). Ova dva kanala se, na obrnut nain, odnose na levu i desnu hemisferu mozga. Ljudi kojima dominira desna hemisfera imaju oseaj i intuitivni potencijal Ide, levog lunarnog nadija. Ljudi kojima dominira leva hemisfera imaju racionalni i kritiki potencijal Pingale, desnog lunarnog nadija. Dah tee prvenstveno u jednom od ta dva kanala, smenjujui se na svakih par sati shodno faktoru vremena, okoline, starosti i konstituciji. Moemo odrediti fiziko i psiholoko stanje osobe posmatrajui aktivnu nozdrvu u bilo kom trenutku. Kada prevladava disanje kroz desnu, nama dominira muka, vatrena, agresivna ili racionalna strana nae prirode. Kada dominira disanje kroz levu nozdrvu, nama prevladava enstvena, vodena, receptivna i oseajna strana nae prirode. Kada je Prana ili ivotna sila uravnoteena i kada su energije u solarnim i lunarnim nadijima izjednaene, um dolazi u mirno stanje poviene svesti. Ba kao i u sluaju kanala za cirkulaciju u fizikom telu, nadije moe poremetiti slab protok energije kroz njih. Prekomeran protok kroz solarni nadi donosi stvara hiperaktivnost uma i tela. Psiholoki to izaziva povienu otrinu, ljutnju, kritiki stav i manipulativnost (poremeaj Tejasa). Fiziki izaziva nesanicu, vrtoglavicu, groznicu, te vatrene senzacije u glavi (poremeaj Pitte).
104
105
Povieni protok kroz meseev nadi izaziva emocionalnu ranjivost, poremeenu matu i optereenje astralnim uticajima. Fiziki izaziva prekomerno spavanje i sanjanje, kongestiju i neoekivano uveanje telesne teine (poremeaj Kaphe). Protok u nadijima remete negativne emocije, egoizam, slab unos impresija i loa mentalna probava. Fiziki faktori se tiu loe ishrane, naroito previe teke ili masne hrane poput mesa, sira, eera ili ulja, nedostatak vebi, plitko disanje i prekomeran seks. Suzbijanje emocija je glavni faktor za njihovo blokiranje. Lekovi ili prisilno vebanje, disanje ili meditacija su dodatni oteavajui faktori. Takve stvari stvaraju toksine koji ometaju ili blokiraju protok energije kroz suptilne kanale. Alternativni nozdrva disanje Vaan klju za mentalno i fiziko zdravlje je u odravanju nadija protonim i odravanju uravnoteenog protoka izmeu Ide i Pingale. To takoe pomae kod uravnoteenja Prane, Tejase i Ojasa i postupanja s umom i emocijama. Meditacija, mantra, ispravan unos impresija, fizike korektivne mere poput Asana, telesna aktivnost, trave i dijete pomoi e u proienju nadija. Pranayama je, meutim, glavna metoda, naroito alternativno disanje kroz nozdrve, koje se zove nadi shodhana ili "ienje nadija." Budui da levom lunarnom nozdrvom prevladava Kapha, forsiranje daha kroz nju doprinosi rastu naih telesnih tkiva i Ojasa te hrani vanjski um (Manas). Disanje kroz levu nozdrvu pomae kod ublaavanja groznice, nesanice, teskobe, ljutnje, hiperaktivnosti i preosetljivosti. Rashlaujua ili lunarna Pranayama je najbolja za Pitta konstituciju i njihove probleme sa prekomernom toplotom i uznemirenou. Budui da je desna nozdrva solarna i da njom prevladava Pitta, forsiranje daha kroz nju podstie Tejas, hrabrost i motivaciju i Buddhi (inteligencija). Disanje kroz desnu nozdrvu poboljava slabo varenje i cirkulaciju, motivaciju, ublaava depresiju, lenjost i paralizu. Povoljna je za Kapha probleme sa prekomernom teinom i vezanostima. Ravnomerno disanje kroz obe nozdrve smiruje Vatu, poveava Pranu i usklauje nau dublju svest (Chitta). Rastereuje Vata stanja poput straha, teskobe, neodlunosti i zbunjenosti, ali da bi efekat bio dobar trebalo bi da sve to praktikujemo zajedno s bogatom, nutritivnom ishranom i pravilnim unosom ulja i tenosti. Pranayama pomae pri konverziji hrane i vode, to pomae Vata konstituciji da dobije na teini i hrani nervni sistem, ali se sve to mora ii u kombinaciji s pravilnom hranom i vodom.
106
17. Osmostruki metod Joge II
Unutranja praksa: Meditacija, Samadhi i transformacija svesti
Svi mi traimo bezuslovnu sreu i trajni mir u ivotu. Samo to moe yadovoljiti nae umove i srca. Ipak, tagod da postignemo u vanjskom svetu nikad ne bude dovoljno, ma koliko bili dobri nai odnosi, karijera ili intelektualna postignua. Uvek tragamo za neim veim, istijim, savrenim ili svetim, to nije dotaknuto promenom i nesavrenou vremena i okolnosti. Joga nas ui kako to da ostvarimo. Ovde emo se osvrnuti na tu unutranju tajnu Joge. Unutranja praksa Joge se sastoji iz etiri via nivoa jogijske prakse: Pratyahara, Dharana, Dhyana i Samadhi povlaenje ula, koncentracija, meditacija i apsorpcija. Na ovom nivou operiemo direktno sa samim umom, sve do njegovog najdubljeg jezgra u srcu. To je jedino mogue uz pomo prethodno uspostavljenih temelja ranijih faza Joge, etikog nain ivota (Yama i Niyama), kontrole tela (Asana) i kontrole disanja i vitalne sile (Pranayama). Kroz ovaj osnov moemo pristupiti tajanstvenim delovima srca u kojima je skrivena sva naa tuga i radost i gde ih takoe moemo razumeti. Pratyahara - Peti segment Joge Pratyahara je moda najmanje shvaen aspekt joge a ipak najvaniji za svaki psiholoki tretman. esto se prevodi kao "povlaenje od ula." Tanije, znai "povlaenje od pometnje," to se odnosi na povlaenje uma od impulsa koji idu preko ula. Pometnja je naa ranjivost u odnosu na vanjski podsticaj, naa mo da postanemo uslovljeni silama iz okruenja. Svaki ulni organ ima svoj poriv, svoj ugraen program. Svaki je poput razmaenog deteta koje zahteva nau panju i trai svoje zadovoljenje. Svaki ulni organ boji um i nastoji da nametne ono to voli i nevoli. Svest oka nas tera da traimo neto ugodno i izbegnemo bolne vizuelne senzacije. Vitalna sila ili Prana u oku nas nagoni da vrimo aktivnosti koje pruaju vizualnu senzaciju. Ego koji deluje preko oiju nastoji da zadri nau panju na oku i naini vizuelne senzacije najvanijim delom naeg vlastitog identiteta. Isti je sluaj i sa ostalim ulnim i motorikim organima. Motorike organe, naroito govor i reproduktivne organe, je tee kontrolisati nego ulne organe. Motoriki organi imaju veu ivotnu snagu i vei nagon za izraavanje. Imaju aktivniju prirodu koja zahteva vie panje. Ipak, motoriki organi samo izraavaju ono to im dolazi preko ulnih organa. Takoe moemo kontrolisati motorike organe putem kontrole ulnih organa. Bez odgovarajue kontrole ula, um postaje fragmentisan u pet pravaca. Senzorne fluktuacije, koje mogu biti dominantne, ine da um ne bude uravnoteen i izazivaju psiholoke probleme i gubitak samokontrole. Sve dok nama upravljaju ula, na oseaj ravnotee ostaje izvan nas samih te nemamo unutranju stabilnost ili snagu karaktera. Postajemo stvorenje trenutka i reagujemo na sve to se oko nas dogaa. Pratyahara je kontrola ula, to obuhvata dobru navigaciju impresija. To znai da um ostane netaknut ulima i da kontrolie njihove pristupe. Ne radi se potiskivanju ula ve o njihovoj ispravnoj upotrebi, to je pre instrument percepcije nego procenjivanje onoga to opaamo. Prema Ajurvedi, sve bolesti nastaju zbog pogrene upotrebe ula, koja moe biti prekomerna, nedovoljna ili nepravilna. Nain na koji koristimo naa ula odreuje vrstu energije koju primamo iz vanjskog sveta, poev od hrane pa sve do emocija. Pratyahara obuhvata sve senzorne tehnike Ajurvede, naroito one koje se tiu pravilne upotrebe impresija, boja i terapije mantrama. Postoje prvenstveno dve vrste tehnike Pratyahare: iskljuenje ula, kao npr. zatvaranje oiju ili uiju, ili korienje ula sa panjom a ne haotino. Zatvaranje senzornih otvora je praksa u koju spada post za telo. Post od impresija omoguava probavnom kapacitetu uma da se obnovi, kao to post od hrane omoguava telu da se oisti od digestivnih toksina. Takoe omoguava uvid u unutranje impresije, kao to su unutranji zvuci i svetlo. To se jednostavno radi zatvaranjem oiju ili boravkom na mranom i tihom mestu. Pratyahara se takoe moe praktikovati tokom ulnog opaanja. To se deava kada smo svedoci ulnih impresija, kada imamo istu percepciju, a ne kada samo reagujemo na ono to nam se dopada ili ne dopada. To zahteva da prestanemo da projektujemo imena i definicije na nae utiske i vidimo ulne predmete onakvima kakvi jesu, tj. kao igru ulne energije. Jedan od naina da to uinite je da se ne usredsredite na same predmete ve na ulne impresije - zvukove i boje koje ih ine. Drugi nain je da se usredsredite na prostor
107
izmeu predmeta ne na same predmete. Moda je najbolje meditirati s jednim okom otvorenim i pritom usmeravati panju ka unutra. Pratyahara moe upotrebiti interne objekte za preusmeravanje nae panje od vanjskih objekata. Najvaniji u tom pogledu su mantra i vizualizacija koje usmeravaju energiju ula na unutra, to je u osnovi zvuk i svetlo. Na taj nain kreativno koritimo energiju ula na unutranjem nivou. To takoe pomae da otvorimo unutranje ulne resurse, unutranje svetlo i zvuk. Pratyahara sledi iz Pranayame. Kod Pranayame sakupljamo na dah i Pranu. Kod Pratyahare koristimo skoncentrisanu Pranu i povlaimo je iz domena ula u polje svesti. Moemo da vizualizujemo kako povlaimo nivo nae Prane iz stanja u naim udovima, organima i umu, te kako prebiva u srcu. Pratyahari moe pripomoi stvaranje posebne atmosfere koja prua drugaije i bolje impresije. To moe biti povlaenje u izolaciju, kao u planinsku kolibu gde je osoba zatiena od uobiajenih uznemirenja. To moe biti kreiranje oltara ili lekovitog prostora u domu, koji nas na slian nain odvaja od uobiajenih impresija i potpomae razvoju impresija koje su po prirodi kvalitetnije. Takvo sveto mesto nam pomae da se izolujemo od ranjivosti na vanjske uticaje. Pratyahara metode su naroito vane za one koji su preosetljivi, sugestibilni i koji lako potpadaju pod uticaj impresija. Pratyahara je glavna metoda za jaanje mentalnog imunog sistema i njegovog kapaciteta odbrane od negativnih impresija, emocija i misli. Pratyahara je moda najvaniji aspekt Joge u pogledu psiholokih poremeaja jer obnavlja pravilan odnos uma i vanjskog sveta. On raskida prijem negativnih vanjskih uticaja i omoguava prijem pozitivnih uticaja iznutra. To titi mentalno polje od negativne energije i pomae izleenju. Veina ajurvedskih senzornih terapija spada u ovu kategoriju, kao u sluaju ispravnog unosa impresija i upotrebe mantri, zvukova i boja. Dharana - esti segment Joge Dharana je koncentracija ili ispravna panja, odnosno sposobnost preusmeravanja celokupne nae mentalne energije na objekat kojeg ispitujemo. Kvalitet nae panje u ivotu zavisi od naeg stanja uma. Panja je sredinji stub koji podrava na um i karakter i daje snagu svemu to inimo. Problem je u tome jer nau panju rasipamo na vanjski svet, traei odobrenje ili uitak. Nismo nauili da kontroliemo nau panju nego smo, naprotiv, postali osetljivi na socijalna uslovljavanja putem seksa, reklama i zabave. Veina psiholokih problema proizlazi iz nedostatka panje, kada doputamo nekoj vanjskoj sili ili nekom podsvesnom uticaju da upravlja nama. Doputamo drugima da nam kau ko smo, ta da radimo ili ak ta da mislimo. Dharana tehnike se sastoje od razliitih metoda koje pomau fokusiranje uma, ukljuujui koncentraciju na odreene predmete. Neke od metoda su iste kao i u sluaju Pratyahare. Kod Pratyahare je cilj negativan, to je povlaenje od ulnog uznemirenja, gde priroda samog objekta ne igra ulogu. Kod Dharane je cilj pozitivan, to znai usredsrediti se na odreeni objekt u kojem priroda objekta moe biti presudna. Zato Pratyahara vodi do Dharane. Pratyahara prikuplja energiju uma; Dharana je fokusira. Jednostavne Dharana metode obuhvataju gledanje u razliite predmete kao npr. u ghi lampu, sveu, kip ili sliku ili neki objekt u prirodi: nebo, okean, drvo, planina ili potok. Unutranje Dharana metode obuhvataju fokus na unutranje svetlo i zvuke ili vizualizaciju boanstava, mantre i jantre. Dharana se moe primeniti i na elemente, akre ili gune. Bezoblina Dharana se moe primeniti na razliite kosmike istine, kao npr. fokusiranje uma na prolaznost svih stvari ili na jedinstvo celokupnog postojanja. Kod psiholokih tretmana, ovakve tehnike razvoja panje se mogu ponuditi pacijentima radi pomoi u kontroli uma te razvoja memorije. To obuhvata jednostavne stvari, kao npr. koncentrisanje na jedan objekat ili vebanje memorije da zadri izvesnu misao. Na ovaj nain se ak moe uiti matematika ili jezici. One treniraju um da funkcionie objektivno i da ga potedi emocionalne subjektivnosti koja pomrauje njegove funkcije. Dharana je nain na koji se um (Manas) kontrolie a unutranja inteligencija (Buddhi) budi. Usredsreen um ima sposobnost da uspostavi ciljeve, vrednosti i naela. To nas dovodi do istine. Vraanje kontrole nad umom i mogunost njegovog usmeravanja po volji je klju svakog uspeha.
108
Pratyahara i Dharana Tehnike Evo nekoliko praktinih tehnika u Pratyahari i Dharani. MEDITACIJA NA PET ELEMENATA Element etra: Nebo Nai otvoreno podruje gde moete imati jasan i nesmetan pogled na nebo. Lezite na lea i gledajte u nebo najmanje dvadeset minuta, ali ne blizu sunca. Meditirajte na to kako je va um poput neba. Kada se vratite u svoju uobiajenu percepciju, shvatiete da je vae mentalno polje oieno i obnovljeno. Istu metodu moete praktikovati nou, najbolje kada nema meseine negde gde nema gradskog svetla. Moete poeti odmah nakon zalaska sunca i postepeno gledati zvezde kako izlaze. Bie potrebno oko dva sata. Ili moete saekati da nebo potamni i gledati zvezde kontinuirano tokom dvadeset minuta. To e smiriti um i otvoriti vie perceptivne i intuitivne sposobnosti. Ova meditacija e najbolje posluiti razvoju grlene ili eterine akre. Element vazduha: Oblaci Naite otvoreno podruje gde ete imati jasan i nesmetan pogled na nebo, izbegavajui gledanje u sunce. Odaberite delimino oblaan dan gde moete posmatrati i svetle i tamne oblake u njihovim formacijama i kretanju. Meditirajte na svoje misli i oseaje kako se kreu poput oblaka beskrajnim prostorom svesti. Ponovo, inite to barem dvadeset minuta. Ova meditacija najbolje utie na vazdunu ili sranu akru i pomae njenom razvoju. Element vatre: Svea, ghi lampa ili vatra Postavite sveu ili ghi lampicu na oltar ili na posebno mesto u mirnoj sobi. Gledajte u plamen petnaest minuta. Pokuajte da ne trepete. Neka krenu i suze ako je potrebno. Stopite um sa plamenom. Vanjsko svetlo doivite kao svoje unutranje svetlo. U sluaju vatre, gledajte u vatru i ponudite svoje negativne misli i oseaje radi proienja. Neka ih vatra proisti i preobrati u pozitivnu energiju ljubavi i radosti za itav svemir. Ova meditacija najbolje deluje na vatrenu ili pupanu akru i pomae njenom razvoju. Element vode: Okean, jezero ili reka Pronaite mesto odakle ete imati dobar pogled na vodu. Sedite udobno i gledajte vodu. Neka se um proisti i stopi s vodom, neka kretanje uma bude poput kretanja talasa ili toka reke. inite to najmanje dvadeset minuta. To je najbolje raditi tokom vedrog dana kada se prozirnost vode moe videti. Osetite kakko je va um miran i osveen a srce otvoreno i vitalno. Ova meditacija najbolje deluje na vodenu ili seksualnu akru i pomae njenom razvoju. Element zemlje: Planina Popnite se na vrh planine ili brda, po mogunosti tamo odakle imate pogled na druga brda ili planine. Sedite i usredsredite um na nie padine planine i na udaljene planine i doline. Osetite zemlju unutar sebe. Oseajte se vrsto i stabilno poput planine i prostrano poput neba. Osetite se istovetnim s prirodom i najpre na sitniave probleme oveanstva. inite tako najmanje dvadeset minuta. Ova meditacija najbolje deluje na zemljanu ili korensku akru i pomae njen razvoj.
109
OSTALE TEHNIKE MEDITACIJE Odreene boje Posmatraj ili vizualizuj pojedine boje, poput tamno plave, afron oran, zlatne ili bele. Moete ih kombinovati s mantrama ili boanstvima. Za vie invormacija pogledajte odeljak gde je bilo rei o terapiji bojama. Slika velikog uitelja ili Boanstva Meditirajte na sliku ili kip boanstva ili velikog uitelja, nastojei da stupite u kontakt sa njegovim duhom i da se poveete sa njegovom milou i mudrou. Neka lik komunicira sa vama preko slike. Memoriite dato uenje i vidite kako se na vas odnosi. Vano je da um dovedete u neujno ili receptivno stanje. Ne bi trebalo podsticati matu. Mantre Sve u vezi mantri je ovde korisno. Uzmi jednu mantru i koncentrii um na nju. Ponavljaj je prvo naglas tokom deset minuta, a zatim deset minuta tiho. Zatim je mentalno ponavljaj dvadeset minuta. inite to izjutra i navee tokom mesec dana i pratite na koji nain to poboljava vae mentalne moi. Geometrijski alati, jantre i mandale Fokusiraj se na jantru, kao npr. na ri Jantru. Zamisli je u svom umu i memorii je. Ugledajte vibraciju mantre OM unutar nje. inite to najmanje mesec dana kao i u sluaju mantre. Unutranji zvuci Kada zatvorite ui uete razne unutranje zvuke. Neki su fizioloki proizvedeni, dok drugi izlaze iz dubljih nivoa svesti. Usredsredite se na ove zvuke i vibracije koje idu kroz njih. Javljaju se zvuci okeana, bubnja, flaute ili drugih muzikih instrumenata. Posluajte ove zvuke i nastojte da se poveete sa viim silama i energijama koje kroz njih dolaze. Unutranje svetlo Svetlo moete opaziti u predelu treeg oka. U poetku moe biti slabo, beliasto ili zlatkasto, ili nalik rastopljenom metalu. Koncentriite se na to, ne kao na vanjski objekt ve kao na vezu s Boanskim unutar sebe. Neka ova lopta svetlosti poput moi kosmike svesti doe do vas i potone u vae srce. Afirmacije Afirmacije se tiu povlaenja uma od uobiajenih misli i koncentrisanje na odreeni cilj. Meutim, trebalo bi da afirmiemo unutranju istinu naeg bia a ne da osnaimo na ego ili prirodu elje. Treba da afirmiemo punou nae unutranje prirode, a ne elje nae vanjske prirode. Za Pratyaharu postoje posebne afirmacije nalik ovoj: "U mojoj prirodi iste svesti potpuno sam osloboen od vanjskih objekata i zadovoljstava. "Za psiholoke probleme, dobra afirmacija je: "U svom pravom Jastvu ja sam iznad uma i njegovih problema. Neka dou i prou. Ne mogu me dotai." Za Dharanu postoje druge afirmacije nalik ovoj: "U svom istinskom Jastvu ja kontroliem svoj um i mogu ga usredsrediti na bilo ta to elim da razumem." Afirmacija takoe moe biti oblik Pranayame, u kojoj se ivotna sila poveava, nalik ovoj: "U kontaktu sam sa kosmikom ivotnom silom koja me hrani i snabdeva energijom za sve to trebam da uinim." Dhyana - Sedmi segment Joge Dhyana je meditacija u pravom smislu te rei, dakle sposobnost ouvanja dugorone panje na predmet nae panje. Dharana usmerava nau panju na odreeni objekt; Dhyana je tamo i odrava. Odriva Dharana tokom vremena postaje Dhyana. Dharana se mora odrati najmanje jedan sat kako bi se postigla prava Dhyana. Jednom kada se um usredsredi na objekt, automatski stie znanje o njemu. Na ta god da usmerimo panju postepeno emo ulaziti u znaenje toga. Odravanje takvog znanje je meditacija. Meditacija nije samo voljno
110
razmiljanje, niti je pokuaj kontrole misli u sedeoj pozi (to je u najboljem sluaju samo pokuaj meditiranja). Meditacija dolazi kroz kontinuiranu panju. Meditacija se moe primenjivati sa ili bez oblika; ovo prvo nas priprema za ovo drugo. Meditacija na formu koristi iste tehnike kao i Pratyahara Dharana, drei um na odreenom objektu, ali tokom dueg perioda. Moe da poslui svaki objekt koji privlai um: oblik u prirodi, boanstvo, guru, jantra ili mantra. Bezoblina stanja Dhyane ukljuuju meditaciju na istinita naela, kao npr. "sve je Jastvo" ili meditaciju na Prazninu koja nadilazi svu objektivnost. Meditacija moe biti pasivna ili aktivna. Pasivna meditacija podrazumeva um koji reflektuje objekt, oblik ili ideju. Ona kreira svest koja svedoi i sa kojom smo u stanju da neometano opaamo svaki pokret uma. Kreira prostor u kojem naa unutranja svest (Chitta) moe da se otvori. Osoba jednostavno obitava u stanju posmatraa (vidioca). Aktivna Dhyana se sastoji od raznih oblika raspitivanja kroz koje zadiremo u sr stvari, koristei se fokusiranim umom kao instrumentom. Samopotraga, o emu je bilo rei u delu o Samospoznaji, je najvaniji aktivni metod Dhyane. Aktivna Dhyana pokree unutranju inteligenciju (Buddhi). Aktivne metode meditacije su uglavnom jae od pasivnih metoda, ali se kombinuju. Um lako zapadne u stanje praznine ili se uplete na odreeni nivo pasivne meditacije. Potraga ini da um ide dublje. Aktivna i pasivna meditacija se mogu kombinovati, ba kao kada raspitivanje zamenimo nekom pasivnom kontemplacijom. Kada se um zasiti jednoga treba ga usmeriti se na ono drugo. Ako se um zasiti oba, trebaloo bi ga odravati mantrom ili se vratiti na Pranayamu. Najvea stanja meditacije obuhvataju nadilaenje svake misli. To se dogaa kada svest isprazni svoj sadraj putem poimanja sopstvene prirode i razvoja. Prava meditacija (Dhyana) se ne moe postii nemirnim ili emotivno rastrzanim umom. Zahteva pravilno razvijenu koncentraciju, koja poiva na kontroli tela, ula, vitalne snage i uma. Ovo zavisi od dominacije Sattva gune u celokupnoj naoj prirodi. Zato pre svega treba da proistimo na ivot i um. U suprotnom, ako samo nastojimo da ne mislimo sebe dovodimo u stanje praznine, gde naa svest ne postaje transformisana ve samo uspavana. Ne smemo ostaviti sadraj u bilo kom stanju uma, ve nastojati da proemo kroz sr onoga to jesmo zapravo. Veina onoga to se naziva meditacija danas je preteno Pratyahara (npr. vizualizacija) ili Dharana (tehnike koncentracije). Takva meditacija je korisna za smirivanje uma u sluaju psihike rastrojenosti. Efekat oslobaanja od stresa usled meditacije je ispitivan i potvren zadnjih godina. Stres je akumulacija napetosti u umu. Meditacija, irenje mentalnog polja, to ublaava. Takve osnovne forme meditacije poput mantre ili vebi koncentracije su korisne za psiholoke probleme jer ih svako moe sprovoditi. Vii oblici meditacije su mogui samo za one koji su ve nadili obine ljudske probleme i vezanosti, to nije lako u dananjem haotinom svetu. Meditacija na smrt i besmrtno Jastvo Jedna od najboljih meditacija je meditacija na smrt. To nije neto morbidno; to je prosto suoavanje sa konanom realnou naega ivota. To je vrlo lekovito za sve nae psiholoke probleme koji se vrte oko naih prolaznih linih problema. Sedite ili legnite udobno. Zamislite da vae telo umire. Skrenite panju od vaeg tela, ula i uma na vae srce. Zamislite da ste mali plamen u srcu ovog velikog grada tela. Ponudite sve svoje misli i oseaje u taj besmrtni plamen. Na plamen gledajte kao na istinsko Jastvo, Ja-sam-to-to-jesam. Neka sve ostalo nestane. Okupajte, proistite sebe u toj istoj svetlosti svesti. Ugledajte itav svemir, celokupno vreme i prostor u njoj. Samadhi - Osmi segment joge Samadhi je poslednji i najvii segment Joge. To je centralni aspekt jogijske prakse. U stvari, Joga je definisana u Joga Sutrama upravo kao Samadhi. Samadhi je sposobnost svesti da postane istovetna s objektom percepcije, preko ega se spoznaje priroda konane Realnosti. Moda se najbolje moe prevesti kao "apsorpcija". Samadhi je sposobnost spajanja sa stvarima u svesti i prua konanu radost i ispunjenje u ivotu. To je najvii nivo meditacije koja nas vodi do temeljne Boanske prirode svega. Ovo je prirodni ishod prave meditacije. Odriva meditacija zavrava Samadhijem. Samadhi je takoe dvojak: sa ili bez oblika ili kvaliteta, ba kao i meditacija. Preliminarni Samadhiji obuhvataju pojaanu percepciju, duboko razmiljanje i kontemplaciju, i imaju formu misli. Vii Samadhiji obuhvataju nadilaenje mislili ka istoj svesti, bez ikakvih ak i najuzvienijih misli i iskustava. Ipak, to je vrlo teko, ako ne i nemogue, dostii Samadhije bez misli a da prethodno nisu postignuti Samadhiji dubokih misli i pravog preispitivanja. Mnogo dublja kontemplacija je potrebna za razvoj Samadhija. To nije neto to dolazi u
111
danu ili ak u godini dana i moe zahtevati desetljea prakse da bi se stvarno manifestovali. Za pristup Samadhi u jogijskom smislu nije mogue za nekoga iji um nije razvijen ili ko pati od psiholoke neravnotee. Psiholoko ienje mora da usledi prvo ili um ne moe odraziti stanje Samadhija na nenaruen nain. U tom smislu, ajurvedska psihologija postavlja temelj za jogijski Samadhi. Samadhi je glavni nain pomou kojeg razvijamo na unutranji svest (Chitta), koji se javlja kroz viu funkciju inteligencije (Buddhi). U Samadhiju se vraamo ovom jezgru svesti (Chitta) i opaamo sve njegove funkcije. Zato nam Samadhi pomae da shvatimo kako um funkcionie i kako da ga promenimo. Znanje steeno putem Samadhija ima mnogo veu dubinu za bilo koji psiholoki tretman. Ajurvedsko znanje ima ovu efikasnost u leenju uma jer je izvorno roeno iz Samadhija, spoznajom drevnih Riija. Nii i vii Samadhiji Svako od nas je u Samadhiju ili apsorpciji na ovaj ili onaj nain. Ne postoje samo najvii jogijski Samadhiji nego i oni obini. Sretni smo samo onda kada smo toliko zadubljeni u neto zbog ega zaboravimo na sebe same jer je odvojeno jastvo tuga. Samadhi je vrhunsko iskustvo u kojem postajemo preplavljeni objektom nae percepcije. Nadahnue, opinjenost muzikom, zadubljenost u film ili preplavljenost seksualnim iskustvom, samo su nia vrsta Samadhija. Joga nas ui da postoje pet razliitih nivoa svesti (Chitta): 1) 2) 3) 4) 5) obmanuta (mudha) ometena (kshipta) imaginativna (vikshipta) fokusirana ili jednousmerena (ekagra) mirna (nirodha)
Samadhiji postoje na svih pet nivoa svesti, ali se joga kao duhovna disciplina bavi samo Samadhijima poslednje dve kategorije, koje su Satvine (duhovne) po prirodi. Oni nastaju kroz razvoj nae vie svesti i pod kontrolom su nae dublje inteligencije. To su vii ili jogijski Samadhiji. Samadhiji jednousmerenog uma obuhvataju upotrebu ideje ili podrke, od posmatranja objekta u prirodi do reflektovanja prirode konane Stvarnosti. Usredsreeni su na odreeni objekt koji moe biti vanjski ili unutranji. Ovde se um svesno koncentrie na objekat i njegova pozadinska kosmika istina se razotkriva. Jogiji se koriste ovom vrstom Samadhija u otkrivanju tajne svemira i psihe. To je proirenje metoda Pratyahare, Dharane i Dhyane. Samadhi smirenog uma je iznad svih objekata i misli i ukljuuje smirivanje ili utiavanje nae svesti na svim nivoma. Ovaj tip Samadhija je neophodan za transcendiranje vanjskog sveta i za Samospoznaju. Uglavnom osoba mora da razvije Samadhi jednousmerenog uma kako bi razvila one koji se odnose na smiren ili tih um. Nii ili nejogijski Samadhiji su prolazne prirode i ne mogu trajno doneti mir u mentalno polje. Javljaju se kada neist um doe pod privremeni uticaj jedne od triju guna i kroz to se stapa natrag u svoje jezgro (Chitta), to je domen guna. Kada neka guna prevladava, postoji apsorpcija na tu gunu. Ali vremenom druge gune moraju doi do izraaja i Samadhi prestaje. Ovi nii Samadhiji su izvan kontrole nae svesti i zavise od okolnosti. Ovi nii Samadhiji su glavni uzrok mentalnih poremeaja jer stvaraju vezanost i zavisnost ka tome. Samadhiji obmanutog uma Samadhiji obmanutog uma ukljuuju spavanje, komu i stanja izazvana alkoholom ili drogama u kojima dominira kvalitet Tamasa ili tuposti. Ovde je um apsorbovan u prazninu gde je svest o telu pomraena ili ak izgubljena. Osoba gubi kontrolu nad umom i postaje apsorbovana u stanje bezumlja ili bezoseajnosti ili pak u senzaciju u kojoj nema kretanja, kao kada se pijanica izgubi u pijanoj obamrlosti leei polusvestan na podu. Samadhiji ometenog uma Samadhi ometenog uma nastaju kada je um toliko zadubljen u aktivnosti ili vanjske senzacije da zaboravlja na sebe. Ovde dominira kvalitet Rajasa ili energetskog kretanja. Ova vrsta apsorpcije se dogaa u seksualnoj aktivnosti, u sportu - kao to je uivanje u brzom tranju - ili kada gledamo film (to ima element Tamasa, jer je preteno pasivno ulno uivanje). Um se smiruje teinom ili intenzitetom ulnih nadraaja. To se dogaa kada smo zaokupljeni naim radom, te prekomeran rad postaje vrsta zavisnosti. Toliko se izgubimo u tome to
112
radimo da zaboravimo na sebe. Ovo stanje uma je pozadina veine obinih ivotnih dostignua u kojima zamiljamo svoj cilj a zatim ga ostvarujemo. Ostvarenje takvih ciljeva, kao to su bogatstvo ili slava, je neka vrsta Samadhija, apsorpcije uspeha. Samadhiji ometenog uma se mogu pojaviti na negativan nain kada um ogrezne u velikom strahu ili boli. Svaka intenzivna emocija, ukljuujui i nasilje, stvara dramu u kojoj um postaje koncentrisan, to je neka vrsta Samadhija. Samadhiji imaginativnog uma Samadhiji imaginativnog uma se javljaju kada se um tako apsorbuje u svoje projekcije da se zaboravi. To se dogaa uglavnom kada kvalitet Sattve prevladava. To su Samadhiji nadahnutog uma ili genija. To su vizije umjetnika, matarenje filozofa i velika otkria naunika. Obuhvataju mnoga prolazna spontana verska ili mistina iskustva. Dok Sattva prevladava u ovom Samadhiju, Tamas i Rajas nisu uklonjeni te se tako pojavljuju nakon nekog vremena. U tom smislu, Joga ne gleda na ove kreativne ili intelektualne Samadhije kao na konane, kao u sluaju zapadne intelektualne kulture koja slavi genija kao najvii tip oveka. Joga se temelji na viim Samadhijima i, slavei ove Samadhije nadahnutog uma, shvata da nisu dovoljni za proienje uma, naroite podsvesti. Ne mogu da nadiu druge gune Rajasa i Tamasa koje iznova i iznova vuku um nadole i uzrokuju bol. Takvi inspirativni Samadhiji su poput prozora na viim Samadhijima, ali nas ne mogu tamo i odvesti. Za to je potrebno vie od kultivisanja intelekta; to zahteva jogijski tip treninga. To ne zahteva matu ve realizaciju. Samadhiji meovite prirode su oni u kojima postoji kombinacija tri nia tipa Samadhija, jer se tri gune iza ovih stanja neprekidno smenjuju. Uglavnom, Samadhiji ometenog uma nas vode u Tamastino stanje, koje nas iscrpljuje, ba kao i radost tranja trke koja nas vodi do uivanja u dubokom snu. Nii Samadhiji ukljuuju sva mona ivotna iskustva na koja smo navikli i donose nam tugu. Um postaje zarobljen uticajem vrhunskih iskustava ili intenzivnim trenucima koji ga boje i izopauju. Iskustva koja najvie impresioniraju um i daju najvei oseaj apsorpcije ili gubitka sebe, odreuju nae pozadinsko stanje uma i vanjskih uslova koja emo nainiti za sebe. Na primer, umom kojim dominira zadovoljstvo seksa promovisae svest i nain ivota koji trae seks. Um kojim dominira radost umetnikog nadahnua e traiti upravo to. Ozbiljni mentalni poremeaji obuhvataju vie snanijih niih Samadhija. Shizofrenija Shizofrenija je Samadhi inferiorne prirode kojom uglavnom dominira Tamas ili iluzija. Osoba moe ui u trans, halucinirati, uti glasove ili neke druge varljive ulne pojave kada tama prekrije um. Lud ovek je apsorbovan u sopstvenoj fantaziji koju niko drugi ne vidi. Uzrok tome nisu samo aberacije u mozgu. Ovakva stanja mogu ukljuiti psihike sposobnosti ili psihiku senzitivnost, ali su izvan kontrole osobe. Osoba se moe povezati sa astralnim planom i izgubiti kontakt sa fizikom realnou. U tom sluaju, um postaje apsorbovan tupou ili prazninom, a ponekad i astralni entitet dolazi da bi se koristio umom. Svi teki mentalni poremeaji ukljuuju takvu posednutost uticajima ili entitetima, kada prestaje svesna kontrola uma. Duhovni i neduhovni Samadhiji Mogua je kombinacija vieg i nieg Samadhija. To podrazumeva snana ili trajna mistina iskustva koja su pomeana sa egoizmom. Osoba ima legitimno duboko iskustvo ali ga ego boji. Oseamo da smo avatar, Isus Hrist ili neka druga velika sveta osoba, ili da Bog daje posebno otkrovenje kroz nas. Neki od verskih kultova koji su uzrokovali probleme u svetu su se temeljili na takvim mistinim iskustvima koja su verodostojna, ali meovite prirode. Biti izloen osobi koja je u takvom meovitom Samadhiju moe biti vrlo uznemirujue, posebno za one naivne ili nepripremljene. Autentinost njihovog Samadhija doprinosi tome da osoba veruje njegovim zabludama ega. Nii Samadhiji su usmereni spolja i temelje se na elji. Vii Samadhiji su proizvodi uma koji nadilazi elju. Sredinji Samadhiji postoje u tom smislu da postoji elja ali mnogo suptilnije prirode, kakve se mogu doiveti u astralnom putovanju gde nalazimo suptilne oblike uivanja u svetovima koji su izvan fizikog. Tu takoe spadaju Samadhiji jednousmerenog uma, ali mogu biti meovite prirode.
113
Samadhi i Prana Samadhi neke vrste se javlja kad god se um potpuno apsorbuje u Pranu ili ivotnu energiju i njene funkcije. Nae vitalne funkcije pokreu i vladaju umom. tavie, potrebna je dodatna Prana za odravanje uma, koji je veoma pokretljiv, u bilo kom stanju apsorpcije. Ako nemamo energije da fokusiramo um, on e odlutati. U Samadhiju um se apsorbuje u Pranu ili energiju doivljaja, to ostavlja snaan peat na psihu. Samo ona mona iskustva u koja je uloeno dobar deo Prane, mogu vladati umom. U vezi toga, postoje tri vrste Prane - Satvina, Rajastina i Tamastina. Tamastina Prana deluje u vreme sna, ukoenosti, kome ili kod dejstva droge - Samadhi opinjenog uma. Um se apsorbuje u Tamastinu Pranu i smiren je. Meutim problemi osobe na taj nain ostaju nereeni i samo ostaju pokriveni neznanjem. Rajastina Prana deluje tokom motorikih aktivnosti, kao to su jedenje, pijenje, izluivanje, seks, ili tokom bilo kog jakog napora kao to je tranje ili rad, i tokom ulnih radnji koje su neodoljive, kao to je iskustvo velikog zadovoljstva, bola, radosti, tuge, straha ili vezanosti. To je Samadhi uznemirenog uma. Praninim iskustvima mahom dominira Rajas te tako svemone Pranine aktivnosti vre uticaj na nivo Rajastinog uma. Svaka vitalna (Pranina) funkcija ukljuuje barem privremeno apsorpciju uma, ak i jedenje ili vrenje nude. Aktivna Prana vlada umom radi obavljanja svojih funkcija bez meanja od strane drugih aktivnosti. Um je suspendovan sve dok Prana ne postigne cilj svog delovanja. Kad god Prana obavlja vitalne funkcije, um se mora staviti u stanje iekivanja za vreme dok se funkcija ne obavi, ak i ako je u pitanju samo trenutak. Kad god Prana deluje, um donekle postaje apsorbovan. Posmatrajte na koji nain va um postaje internalizovan, barem zakratko, tokom jedenja ili bilo koje druge vitalne akcije. Satvina Prana deluje u stanjima nadahnua - umetniko nadahnue, genijalnosti i svake vrste kreativnog uvida ili izuma, kako naunih tako i filozofskih. Ovakav oseaj inspiracije je sam po sebi neki vid Prane. On proizlazi iz ulaganja nae ivotne energije u neki kreativan rad. Do neke mere, Samadhi Satvine Prane se odvija tokom celokupnog naeg ulnog opaanja, naroito gledanja i sluanja, zato jer um mora privremeno biti apsorbovan u Satvino stanje budnosti kako bi se percepcija desila. Mwutim, ovakvi ulni Samadhiji traju samo kratko pa ostaju proputeni, osim ukoliko um ve nije vrlo suptilan i ist. Jogiki Samadhi isto tako zahtevaju posebnu energizaciju Prane da bi se uopte postigli, i nastaju kada se um i Prana svesno ujedine. Iz tog razloga je Pranayama vrlo vana u postizanju jogikog Samadhija. Bez razvijanja uveane energije Prane, vrlo je teko postii ove jogike Samadhije. Prana i Chitta, vitalna sila i naa dublja svest, su povezani, kao to je bilo objanjeno u segmentu gde je bilo rei o Chitti. Ne treba zaboraviti ulogu Prane u Samadhiju, bilo da je vie ili nie prirode. Psihoanaliza esto ne uspeva jer ne dosee do nivoa Prane i Chitte - podsvesni um u kojem su nae mentalne patnje smetene - i Prane koja sve to odrava. Oslobaanje Prane izvan naeg psiholokog stanja nije samo neka intelektualna veba. Jedan od najboljih naina da to uinite je da praktikujete Pranayamu. Kada radimo Pranayamu, podsvest postaje energizovana i duboko ukorenjeni obrasci izlaze na povrinu. Ako svesno duboko diemo kroz ove emocionalne patnje, one automatski postaju osloboene, ak i bez ispitivanja vanjskih okolnosti koje su ih izvorno izazvale. Na taj nain Prana moe da poslui za ienje nae dublje svesti i uvoenje u via stanja apsorpcije. Samadhi i Ajurvedski psihologiju Ajurvedska psihologija istrauje nie ili iluzorne Samadhije i primenjuje svoje metode, od ishrane do meditacije, kako bi pomogla u otklanjanju njihovog uticaja na um. Kao stanja Samadhija, njihov uticaj na psihu moe biti vrlo velik i teak za uklanjanje. Opte pravilo je: Samo ako je vei Samadhi razvijen mogue je u potpunosti neutralisati uinke nieg Samadhija. U stvari, svaka prava duhovna praksa razvija vie (duhovne) Samadhije radi ponitavanja niih (svetovnih) Samadhija i njihovih nusproizvoda. Jogijske prakse razvijaju vii oblik Samskari (mentalnih tendencija) koristei se poloajima, vebama disanja, meditacijom i mantrama kako bi dostigli stanje svesti koje se temelji na ljubavi, miru i mudrosti. Samo vie ili Satvine Samskare mogu ponititi efekte onih niih, Rajastinih i Tamastinih Samskari. To samo po sebi moe da poniti nae uobiajene tendencije sa njihovim brazdama niih Samadhija koji se temelje na eljama, uznemirenjima i iluziji. Nakon to se ove vie Samskare razviju, one nas uvode u duhovni ivot gde ak i njih moemo nadii, sve do stanja iste svesti.
114
Manji mentalni poremeaji obino sadre vezanost za nie Samadhije, kao to je ovisnost o seksu, alkoholu ili hrani. Sve dok osoba ne naui vii tip apsorpcije, Samskare ovih niih Samadhija e vui um natrag ka njima i tako obnoviti njihovo ponaanje. Meutim, nije uvek mogue ljude prebaciti iz niih Samadhija u vie. Ponekad je potrebno ii po fazama, razvijajui Samadhije pobuenog uma kako bi ponitili one koji potiu od obmanutog uma, a zatim Samadhije imaginativnog uma kako bi ponitili one koji potiu od zavedenog uma. Poneki nii Samadhiji imaginativnog ili pobuenog uma mogu koristiti u leenju. Ako emocionalno uznemirena osoba moe da razvije apsorpciju u neku korisnu aktivnost, to moe pomoi smirivanju uma. Ukoliko pacijenti prihvate nekeod programa aktivnih fizikih vebi (razvijanje Samadhija pobuenog uma), i pronau zadovoljstvo u tome, to e im pomoi u reavanju psihikih problema. Slino tome, ukoliko se zainteresuju za umetniku ekspresiju (Samadhiji imaginativnog uma), to e im jo dodatno pomoi. Pomaganje psihiki poremeenoj osobi u otkrivanju zdravijeg Samadhija je klju leenja. Ovo je svrha ajurvedskih psiholokih terapija, naroito suptilnih senzornih terapija, upotrebi mantri i meditacije. Moramo da nauimo na odgovarajua mesta kako bi se na um apsorbovao. To bi trebalo da budu Satvini uticaji kako um ne bi ostao u neznanju i poremeen. Moramo da nauimo da razvijemo vie Samadhije kako ne bi ostali zarobljeni u niim. Moramo da nauimo da razvijemo unutranja stanja apsorpcije koja su trajna, kako na um ne bi ostao zarobljen u vanjskoj apsorpciji i osetio bol nakon to ona prestane. Saetak ossmostrukog puta Joge Osam udova joge odraavaju proces pomou kojeg na um radi, koji mora biti orijentisan na pravi nain kako bi umirili um. 1. Prvo, negujemo izvesne vrednosti drutvenog ponaanja koji odreuju kako se odnosimo prema svetu (Yama). Najvanije je pitanje nasilja koje doputamo u naim ivotima ( ahimsa), istinoljubivost, upotreba seksualne energije, posedovanje imetka i ono emu smo najvie privreni. Sve ovo kreira nau psiholoku atmosferu. 2. Drugo, usko povezano s tim su pravila naeg linog ponaanja i ivotnog stila (Niyama). Imamo odreeni nain delovanja u kojem smo pronali nae glavno zadovoljstvo. Organizujemo na vanjski ivot na odreeni nain. Na odreeni nain gledamo na sebe i na to ko smo. Pratimo odreenu disciplinu ili rutinu. Na odreeni nain traimo pomo ili uslugu od drugih. Ovo odreuje to kako ivimo. Na primer, ako elite da zaradite novac vaa potraga za sreom mora ii u tom pravcu. Morate adekvatno urediti svoj vanjski ivot u skladu s tim, eliminiui one stvari koje spreavaju ostvarivanje bogatstva. To vam daje odreeni identitet ili oseaj sebe. To stvara disciplinu, kao to je rad u poslovnom svetu. Takoe morate imati pomo onih koji vam mogu dati ono to traite, poput onih koji su na monim pozicijama. to god da odluimo da inimo, ak i kada je u pitanju potraga za sreom, stvorie izvesne vrednosti i disciplinu. Moramo se odrei neega zarad neeg drugog. ivot uvek znai izbor a delovanje uvek podrazumeva neku metodologiju za postizanje ciljeva koje smo odabrali. Ova osnovna orijentacija ivotnog stila ini osnovu nae psihologije. Pogrene vrednosti i pogrena praksa koja odatle proizilazi stvara psihike smetnje. Ponekad je vrednost pogrena, kada hoemo npr. da povredimo druge. Ponekad je pristup pogrean kada, traei ljubav stupamo u kontakt s onima koji nas iskoritavaju. Pogrena ivotna orijentacija potie um da se otvori ka faktorima pometnje i tuge. Ipak, bez obzira na vrstu delovanja koju odaberemo potrebna je neka osnovna orijentacija nae energije, poev od zapoinjanja putovanja pa do planiranja karijere. 3. Tree, na temelju nae ivotne orijentacije, posedujemo nain kretanja koji odrava telo u odreenom poloaju. Potraga za seksualnim zadovoljstvom nas tera da koristimo telo na jedan nain, tenja za atletskim izgledom na neki drugi nain, i tako dalje. Odreeni nain usmeravanja tela uveava stres i napetost, izaziva iznurenost ili bolest, ili na druge naine doprinose psiholokoj patnji. 4. etvrto, imamo specifian nain upotrebe nae vitalne energije ( Pranayama). to god da odluimo da delamo to e usmeriti nau Pranu ka datom cilju. to god da radimo, investiramo nau vitalnost u tu aktivnost, to zauzvrat oblikuje nau vitalnost. Kada teimo umetnosti, sportu, poslu ili duhovnosti, svaka od ovih stvari e proizvesti izvesno usmerenje vitalne sile. 5. Peto, imamo nain da usmerimo na um i ula (Pratyahara). U svakom trenutku postoji bezbroj ulnih
115
impresija koje dolaze u na um i moramo odabrati nekoliko na temelju odabira koji smo nainili naim ponaanjem. Bilo da se radi o gledanju televizije, rada u naoj kancelariji, ili o hodanju ulicom, povlaimo se od nekih senzacija kako bi se fokusirali na neke druge. Ukoliko su senzacije na koje se fokusiramo nezdrave (Rajastine i Tamastine), um mora postati zagaen u procesu. 6. esto, moramo usmeriti nau panju u odreenom smeru (Dharana). Ono to odluimo da inimo u ivotu stvara odreeni fokus panje. To ne samo da eliminie druge objekte iz nae panje, ve nas koncentrie na izabrani objekt. Ako je taj objekt ili cilj nezdrav, naa mentalna energija e biti koncentrisana na bolan nain. 7. Sedmo, postoje stvari koje duboko reflektujemo (Dhyana) najtrajniji objekti naih misli. Uvek razmiljamo o neemu. Nae misli krue oko ciljeva za kojima tragamo, i oko naih osnovnih uitaka, postignua i ostvarenja. Ako su glavni objekti o kojima razmiljamo uznemirujui, ogranieni ili konfuzni, mentalno polje e takoe biti zamueno. 8. Osmo, moramo apsorbovati na um u one stvari koje nam najvie trebaju. To e se dogoditi na samom vrhuncu iskustva (Samadhi) koje dolazi na kraju nae potrage. ak je i dostizanje ugodnih ciljeva, poput seksa ili hrane, vrhunac odreenih vrednosti i discipline i uvek zahteva izvestan napor. Isto vai i za ostale ciljeve u ivotu. Meutim, ako je objekt kojeg traimo dotaknut linom udnjom, naa e apsorpcija njime biti prolazna i ostavie oseaj praznine, ma koliko da je sam trenutak apsorpcije bio ispunjen sreom. Joga je nain kada ovaj proces vrimo svesno, gde postajemo apsorbovani u Boga ili nau pravu prirodu. Psiholoke smetnje nastaju kada ovo sve radimo pogreno ili nesvesno, gde postajemo apsorbovani u pogrene uticaje koje uzrokuju da izgubimo mo nad sopstvenom sveu (gubimo na unutranji mir). Nakon to shvatimo taj proces, vie neemo traiti stvari koje nam donose patnju. To zahteva potpuno razumevanje nae svesti i naina kako ona radi. Bez razumevanja i primene uzvienih naela Joge i Ajurvede, ne moemo to uiniti. elim vam da nastavite brzo i bez prepreka na tom velikom putu besmrtnog ivota!
116
DODATAK
Naredne tabele ne samo da predstavljaju saetak nae psihofizike prirode i njenog mesta u velikom svesnom svemiru, ve pruaju uvid u jo dublje znanje. Teme koje su ovde obuhvaene su: tri vrste tela, pet omotaa, sedam nivoa svemira, sedam akri, pet vrsta Prana, tabela funkcija uma (Chitta) i dijagram kosmike evolucije. TABELA A Tri vrste tela Nae pravo ja, ija je priroda ista Svest, je prekriveno sa tri vrste tela ili odela. Samo je grubo ili fiziko telo, telo u klasinom smislu te rei. Suptilno (astralno) telo je sainjeno od impresija izvedenih od uma i ula. Kauzalno telo je sainjeno od naih najdukorenjenijih tendencija, i obitava u tri gune: Sattva, Rajas i Tamas. Unutranje Jastvo je etvrti faktor koji nadilazi sva tri tela. Telo grubo (fiziko) suptilno (astralno) kauzalno transcendentno Jastvo (ista svest) Sastav grubi elementi dobiveni iz hrane suptilni elementi dobiveni iz impresija kauzalni elementi dobiveni iz guna nemodifikovano svest Stanje budno snovi dubok san transcendentno (turija) Postojanje fiziko astralno kauzalno, svet ideja neispoljeno apsolut Guna tamas rajas satva gune
Fiziko telo funkcionie u budnom stanju u kojem ivimo u svetu fizikih objekata, svaki sa svojim specifinim oblikom i poloajem u prostoru i vremenu. Da bi ovo telo postojalo, moramo jesti i unositi grube elemente koji ga sainjavaju. Astralno telo funkcionie tokom sna i za vreme nadahnutih misli, u kojem ivimo unutar sveta vlastitih impresija. Pre e biti da ono definie vreme i prostor, nego to oni njega definiu. Odrava se zahvaljujui impresijama i suptilnim elementima, koji su njegova hrana. Njime dominira emocionalni ili senzualni um (Manas). Kauzalno telo funkcionie tokom dubokog sna i duboke meditacije, kada obitavamo u vlastitoj svesti bez upliva vanjskih objekata, bilo opaajnih ili imaginarnih. Ono nije locirano kao oblik ili impresija u prostoru i vremenu, ve postoji u vidu ideje koja kreira vreme i prostor shodno njegovim kvalitetama. Odrava se putem misli, kauzalnih elemenata, koji su njegova hrana. Njime dominira naa dublja svest (Chitta). Nae pravo Jastvo i besmrtno bie transcendira sva tri tela i stanja svesti. Samo u njemu poiva nae osloboenje od vremena i prostora, roenja i smrti.
Tri tela i psiholoki poremeaji Moramo utvrditi nivo nae prirode odakle potiu nai psiholoki problemi kako bi ih pravilno leili. Ako je njihov uzrok fiziki, kao to je kriva dijeta, to se mora leiti na tom nivou. Ako je uzrok astralni, kao to su krive impresije, ove impresije se moraju promeniti za poboljanje stanja. Ako je uzrok kauzalni, kao to je duboko ukorenjeni Rajas i Tamas u dui, to je teko ispraviti i uzroci toga mogu ii iz proloivotne karme. Fiziki i astralni pristup leenju moe samo posredno pomoi. Teko je dosegnuti kauzalni nivo direktno jer to zahteva kontrolu niih tela i sposobnost za meditiranje. Faktori fizikih bolesti, kao to je loa hrane ili voda, utiu na astralno telo posredno shodno impresijama koje odatle nastanu. Isto tako, impresije u astralnom telu utiu na uzrono telo posredno shodno njihovim gunama. Sva tri tela su ukljuena na neki nain, bez obzira na njihovo stanje. U pogledu leenja, na fiziki svet se moe menjati izmenom predmeta koji nas okruuju, a naroito onih koje gutamo (hrana, voda i vazduh). Na astralni svet se moe menjati promenom naih utisaka i ideja. Na kauzalni svet se moe menjati promenom naih najdubljih uverenja i elja (ili guna do kojih drimo).
117
TABELA B Pet omotaa i um Tri tela ine pet omotaa ili slojeva materije, od grubih fizikih do kauzalnih. Sloj Chitta (Svest ili unutranji um) Buddhi (inteligencija) Manas (Vanjski um) Prana (Vitalna sile) Fiziki Omota Blaenstvo, Anandamaya kosha inteligencija, Vijnanamaya kosha senzorni, Manomaya kosha vitalni, Pranamaya kosha hrana, Anamaya kosha Funkcija ljubav ili duhovna aspiracija rezon ili razluivanje prikupljanje ulnih podataka animira fiziko i astralno telo omoguava utelovljenje Sastav Samskare (otisak guna iz tanmatri) mentalne aktivnosti (Vritti) impresije (tanmatra) pet Prana pet Elemenata
Tri tela ine pet omotaa. Praniki omota posreduje izmeu fizikog i astralnog tela, a omota inteligencije posreduje izmeu astralnog i kauzalnog. Tri glavne funkcije uma (Chitta, Buddhi i Manas) ine tri najsuptilnija omotaa. Polje naeg jezgra svesti ini omota blaenstva (Anandamaya Kosha) u kojem uvamo nau dublju radost i tugu, nau karmu i samskare koji su utisnuti u gune. Svest je blaenstvo, u kojem dominira ljubav ili elja, i uvek je u potrazi za sreom i radou. Ona upravlja stanjem dubokog sna u kojem sve manifestovane misli i utisci nestaju i u kojem doivljavamo mir i radost. Polje inteligencije ini plat inteligencije, u kojem uvamo nae dublje znanje, procene i diskriminaciju istine. Ovo nam ili omoguava uvid u omota blaenstva, ako je naa mudrost duhovna, ili ga zatvara za nas, ukoliko se nae znanje tie samo vanjskog sveta. Ovo je mesto gde se odvija veina nae mentalne aktivnosti (vrittiji), naroito onih koji se odnose na utvrivanje istine i stvarnosti. Polje uma ini mentalni omota, u kojem uvamo razne nae impresije, kako ulne tako i mentalne. Ovo nam omoguava ili pristup omotau inteligencije, ukoliko ih razumemo i svarimo, ili je za nas zatvoren, ukoliko smo preplavljeni vanjskim uicima. Nii (Tamastini) aspekt Pranamaya koshe postaje fizika Prana, njegov vii (Rajastian) aspekt postaje suptilna Prana i emocije (um i ula) te sainjava emocionalno telo. Slino tome, omota inteligencije ima dualnu prirodu. Njegova nia (Rajastina) funkcija je intelekt, ili misli usmerene ka vanjskome svetu, koje deluju zajedno s ulima i delom astralnog tela. Njegova via (Satvina) funkcija je prava inteligencija, ili diskriminacija usmerena ka venom delu kauzalnog tela, i nadilazi ula. TABELA C Sedam nivoa svemira Svemir je organski entitet ili Kosmika Osoba nastala kosmikom inteligencijom i sainjena je iz razliitih slojeva - od istog Bia do grube fizike materije. Pet omotaa se odnose na prvih pet nivoa svemira. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. MATERIJA ENERGIJA EMOCIJA INTELIGENCIJA BLAENSTVO SVEST BIE Anna Prana Manas Vijnana Ananda Chit Sat
Bie i svest, zadnja dva, nemaju omotae jer su izvan svake manifestacije. Oni su temeljna stvarnost i pozadina ostalih naela, koji se mogu posmatrati kao niz koncentrinih krugova, sa fizikim u centru kao naograniavajuim faktorom. Oni sainjavaju sedam svetova, loka ili ravni postojanja.
118
Ananda, Blaenstvo, je dualne prirode, sa svojim viim aspektom koji je izvan manifestacije i njegovim niim aspektom koji je izvor manifestacije. Zajedno s ostala dva via principa, formira Sat-chit-ananda, Bie-SvestBlaenstvo, odnosno trostruku transcendentnu stvarnost Brahmana ili Atmana, Apsoluta ili Jastva. TABELA D Sedam akri akre su polja energije u suptilnom telu i upravljaju suptilnim elementima, ulnim organima i organima za delovanje. Oni poseduju odgovarajua polja energije u fizikom telu, nervne pleksuse, koji na slian nain reguliu grube elemente, fizike ulne organe i organe za delovanje. Tendencija New Age misli je da zameni vanjske ili fizike funkcije akri sa njihovim unutranjim ili duhovnim funkcijama, koje su sasvim drugaije i koje se manifestuju samo tokom napredne meditacije.
Element Svest Um Eter Vazduh Vatra Voda Zemlja
Lokacija Glava Tree oko Grlo Srce Pupak Seks Koren
ulni kvalitet Kauzalni zvuk Suptilni zvuk Zvuk Dodir Vid Ukus Miris
ulni organ Kauzalni sluh i Suptilni sluh i Ui Koa Oi Jezik Nos
Motoriki organ govor govor Organ govora glas Ruke Stopala Reproduktivni organi Organi za izluivanje
Rastrojstvo unutar uma se odraava disharmonijom navedenih akri i njihovih funkcija, uz nesposobnost viih funkcija akri da se manifestuju. Pet niih akri u svojim vanjskim funkcijama se odnose na fizike ulne i motorne organe. U svojim pojaanim ili duhovnim funkcijama oni pokreu suptilne ulne i motorne organe na koje se odnose, dajui nam iskustvo suptilnih svetova i viih stanja svesti. Psiholoki problemi se tiu odgovarajuih akri i oni deprimiraju njihove funkcije. Nedostatak kontrole ulnih organa spreava njihove odgovarajue akre da se otvore a njihove funkcije ini slabima ili poremeenima. Na primer, viak seksualne aktivnosti slabi vodenu akru i spreava njeno otvaranje, dok veliki strah oteuje zemljanu (korenu) akru. Kontrola ula uvlai energiju svesti unutra i pomae razvoju njenih viih potencijala. Uloga treeg oka je presudna u tom pogledu jer se kroz njega ula koncentriu i usmeravaju ka unutra. Ajurvedska psihologija uravnoteuje Vata, Pitta i Kapha principe u telu i poveava Sattvu u umu, harmonizujui funkcije niih akri i pravei temelj za otvaranje njihovih viih potencijala. Tejas pomae otvaranju niih akri i predstavlja Kundalini. Ojas pomae kod otvaranja viih akri u predelu glave i treeg oka. Prana omoguava sranoj (vazdunoj) akri da se otvori. Kontrola Manasa daje kontrolu nad niih pet akri. Razvoj Buddhi omoguuje razvoj treeg oka. ienje Chitte otvara krunsku akru i dublje duhovno srce. Rastakanje ega (Ahamkara) je klju procesa zato jer ego gradi energetske konstrukcije koje spreavaju pravilan rad akri.
119
TABELA E Pet vrsta Prane i um Prana se deli na pet vrsta, zavisno od njenog kretanja i funkcija. Prana Vyana Vayu difuzna vitalna sila Udana Vayu uzlazna vitalna sila Prana Vayu vitalna sila ije je kretanje ka unutra Samana Vayu uravnoteavajua vitalna sila Apana Vayu vitalna sila koja se kree nanie fizika lokacija srce i udovi, proima celo telo vrat, gornji deo grudi srce i mozak pupak ispod pupka telesne funkcije pokret i cirkulacija govor, izdisanje, rast gutanje, udisanje, ulno opaanje probava i metabolizam, homeostaza eliminacija, reprodukcija, imunitet suptilne funkcije mentalna cirkulaciju i irenje aspiracija, entuzijazam, trud, mentalni rast mentalna energizacija i receptivnost mentalna probava i homeostaza mentalna eliminacija i imunitet
Ovih pet Prana su diverziteti elementa vazduha, njegovog suptilnog duplikata ( tanmatra ili ulnog kvaliteta dodira) i gune Rajasa. Pet Prana su zajednike za sve elemente, organe, koshe i funkcije uma. One slue za energizaciju i povezivanje naih aktivnosti na svim nivoma. Prana donosi energizaciju. Samana osigurava hranjenje. Apana je odgovorna za eliminaciju. Vyana upravlja cirkulacijom. Udana odgovorna za trud i radnu sposobnost. Na primer, na fizikom nivou, Prana je odgovorna za jedenje hrane, Samana za njeno varenje, Vyana raznosi hranljive materije do svih tkiva, Apana eliminie otpatke od hrane, a Udana nam omoguava da koristimo energiju dobijenu iz hrane za fiziki rad. Na nivou uma, Prana je odgovorna za unos impresija i ideje, Samana ih vari, Vyana prenosi ove informacije, Apana uklanja otpadni materijal (negativne misli i emocije), a Udana nam omoguava da vrimo pozitivan mentalni rad i napor. Na optem nivou, Prana energizuje sve koshe, Samana podupire njihov odnos, povezanost i ravnoteu, Apana donosi energiju niz koshe nanie (od suptilih do grubih), Udana podie energiju uz koshe (od grubih do suptilnih) a Vyana obezbeuje cirkulaciju kroz svih pet koshi i odgovorna je za njihovo raslojavanje.
Psiholoki poremeaji i Prane Psiholoki poremeaji su izazvani neravnoteom Prane ili energije koja upravlja umom. Prvo, Prana ili energizacija biva ometena usled prikupljanja loih impresija, emocija ili misli. Drugo, Samana ili probava postaje neuravnoteena loim prijemom i slabom diskriminacijom. Tada preostale tri vrste Prana postaju uznemirene. Apana uzrokuje poveanje otpadnih materijala u umu. Vyana ili cirkulacija je oslabljena, uzrokujui stagnaciju u naoj dubljoj svesti. Udana ili naa pozitivna volja je oslabljena, te nismo u stanju da nainimo napore da promenimo ili poboljamo nae stanje. Prana Vayu je naa sposobnost da apsorbujemo pozitivne utiske i misli, kao i sposobnost ivotne sile da odrava nau ravnoteu. Uznemirena, spreava nas da unesemo pozitivne impresije i remeti celokupnu nau ravnoteu. Ova vodea Prana je povezana sa Agnijem ili principom vatre te zajedno vitalizuju um i ula. Apana Vayu je naa sposobnost da odbacimo negativnost, silu gravitacije u umu. Kada je njena funkcija poremeena, postajemo depresivni ili preuzimamo energije stagnacije i propadanja. Mogu nastati razni poremeaji donjih tokova ivotne energije. Samana Vayu, uravnoteavajua ivotna energija, je slaba kada su duevni mir i sklad ometeni. Fiziki gledano, ovo remeti probavni sistem i smanjuje apsorpciju, omoguavajui gomilanje toksina. Ovo uzrokuje psiholoke blokade i vezanosti, kao i strah od samoe. Teki psiholoki problemi mogu izazvati ozbiljne poremeaje Samana Vayua, sa poremeajem nervnog sistema i dugotrajnom duevnom neravnoteom.
120
Vyana Vayu je ekspanzivan deo ivotne energije, odgovoran za kretanje usmereno ka spolja i aktivnost. To nas ini sretnima, neovisnima i ekspanzivnima. Poremeena, uzrokuje podrhtavanje tela ili nemir uma. U umu stvara otuenje i izolaciju i spreava nas da budemo zajedno s drugim ljudima. Udana Vayu je na uzlazni entuzijazam, volja i motivacija. ini da budemo ushieni, ponosni ili oduevljeni. Depresija je ini slabom. Kada smo depresivni, naa energija se ne moe kretati gore ve ponire. Nemogunost govora ili izraavanja ukazuje da je Udana Vayu slaba. Razni poremeaji gornjih tokova ivotne sile se mogu pojaviti, kao to su kaalj ili nekontrolisani govor kada je ova Prana poremeena. Kada je prekomerna, ini da budemo zaludni, nadmeni i netolerantni. Ovih pet vrsta Prana spadaju meu najprofinjenije aspekte ajurvedske misli. Ovde smo ih se samo dotakli, ali njihovu ulogu ne smemo podcenjivati. Zahtevaju posebnu panju.
121
TABELA F Funkcije uma Jastvo ili Dua Element Guna Omota Funkcije ulo Stanje svesti Vremenski aspekt Prirodno carstvo Priroda Svesnost Element Guna Omota Funkcije ulo Vremenski aspekt Stanje svesti Prirodno carstvo Priroda Inteligencija Element Guna Omota Funkcije ulo Vremenski aspekt Stanje svesti Prirodno carstvo Priroda Um Element Guna Omota Funkcije ulo Vremenski aspekt Stanje svesti Prirodno carstvo Priroda Ego Element Guna Omota Funkcije ulo Vremenski aspekt Stanje svesti Prirodno carstvo Priroda Jivatman Eterini aspekt suptilnog vazduha i etra Neispoljeno stanje Guna Blaenstvo, omota u potpunosti aktiviran Samosvest Samospoznaja Probueno Vena sadanjost Jogi ili mudrac isto znanje Chitta Vazduni aspekt suptilnog vazduha i etra Izvor guna Blaenstvo, omota uopteno Memorija, spavanje, Samadhi Instinkt / intuicija Prolost Dubok san Biljke (nie), Bog ili aneo (vie) Ljubav, elja Buddhi Vatreni aspekt suptilnog vazduha i etra Sattva Omota inteligencije Percepcija, razum, odlunost Organi ula, naroito organ sluha Sadanjost Budno ovek (Mudrac, kada je potpuno aktiviran) Znanje, vie i nie Manas Vodeni aspekt suptilnog vazduha i etra Rajas Omota uma Oseanje, volja, imaginacija Organi za delovanje, naroito ruke Budunost Snovi ivotinja Akcija Ahamkara Zemljani aspekt suptilnog vazduha i etra Tamas Fiziko telo Samovanost, vlasnitvo Ja ili ego Prolost Dubok san Elementali Neznanje
122

Ajurveda I Um

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ajurveda I Um

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.vedskaakademija.

TABELA ZA ODREIVANJE KONSTITUCIJE:

Prana, Tejas i Ojas

15. Duhovne terapije

Element Svest Um Eter Vazduh Vatra Voda Zemlja

Lokacija Glava Tree oko Grlo Srce Pupak Seks Koren

ulni organ Kauzalni sluh i Suptilni sluh i Ui Koa Oi Jezik Nos

You might also like