Rudolf tajner

POLJOPRIVREDNI KURS
GA 327 Naslov originala Rudolf Steiner Geisteswissenschaftliche Grundlagen zum Gedeihen der Landwirtschaft Landwirtschaftlicher Kursus Acht Vortrge, eine Ansprache und Fragenbeantwortungen, Koberwitz bei Breslau 7. bis 16. Juni 1924.

SADRAJ Umesto predgovora Dornah, 20. jun 1924. Izvetaj Rudolfa tajnera o poljoprivrednom kursu Prvo predavanje Kobervic, 7. jun 1924. Osamostaljivanje ljudskog i ivotinjskog ivota od spoljanjeg sveta

I deo: Uslovi za napredovanje poljoprivrede Drugo predavanje Kobervic, 10. jun 1924. Snage Zemlje i kosmosa Tree predavanje Kobervic, 11. jun 1924. Iskorak u delatnost prirode Delovanje duha u prirodi Obraanje Rudolfa tajnera Kobervic, 11. jun 1924. etvrto predavanje Kobervic, 12. jun 1924. Snage i supstance koje doseu do duhovnog: pitanje ubriva Prva rasprava Odgovori na pitanja Kobervic, 12. jun 1924. Razreivanje, meanje i rasturanje ubriva iz kravljeg roga; uvanje i upotreba kravljih rogova; podsticanje semena u haos; sposobnost reprodukcije i hranljivost itarica

II deo: Posmatranje makrokosmikog kao zadatak duhovne nauke: napredovanje zemlje i biljaka Peto predavanje

Kobervic, 13. jun 1924. Pravilna supstancijalizacija ubriva Druga rasprava Odgovori na pitanja Kobervic, 13. jun 1924. Uopteno o ubrivu; pojedinosti o preparatima za ubrenje; uzimanje hrane iz atmosfere

IIIdeo: Individualizacija mera u poljoprivredi esto predavanje Kobervic, 14. jun 1924. Sutina korova, ivotinjske tetoine i takozvane biljne bolesti pred forumom prirode Trea rasprava Odgovori na pitanja Kobervic, 14. jun 1924. O vodenom korovu, kupusnoj kili, gljivinim oboljenjima vinove loze, plamenjai; pitanje konstelacija; mineralno ubrivo Sedmo predavanje Kobervic, 15. jun 1924. Intimnija uzajamna delovanja u prirodi: odnos zemljoradnje, voarstva i stoarstva Osmo predavanje Kobervic, 16. jun 1924. Sutina ishrane etvrta rasprava Odgovori na pitanja Kobervic, 16. jun 1924. ubrivo i osoka; pitanje zvezdanih konstelacija; uloga elektriciteta u prirodi; kiseljenje stone hrane; zelenino ubrenje; upotreba ljudskog ubriva; moralnost i uverenje Pogovor Napomena vajcarskog izdavaa Praktina primena smernica datih u poljoprivrednom kursu

UMESTO PREDGOVORA Dornah, 20. jun 1924. Izvetaj Rudolfa tajnera o poljoprivrednom kursu Upravo sam se vratio iz Kobervica kod Breslaua,1 sa puta koji je ovom prilikom sluio jednom odreenom cilju, a taj cilj je bio povezan sa opteantroposofskim. Pre svega, radi se o tome, kao to ve znate, da je izvestan broj poljoprivrednika, lanova Antroposofskog drutva, izrazio elju da im odrim kurs o stvarima koje se tiu poljoprivrede. I zaista, nai lanovi, koji se bave poljoprivredom, su doputovali izdaleka uglavnom sa namerom da na vrlo ozbiljan nain dou do stanovita o ovoj oblasti ljudske delatnosti, koja bi bila zasnovana na antroposofskim istraivanjima. Kod takvog praktinog ivotnog podruja, prirodno je da se radi o stanovitima vezanim za praksu, a ne teoriju. Stoga su tamo oekivana sasvim praktina stanovita. No, deavanje je bilo zatvoreno i izuzetno zadovoljavajue za uesnike, poto su svi oni kao i lanovi uprave Geteanuma, gospoa tajner, gospoica Vrede i dr Vaksmut,2 mogli da budu gosti zamka Kobervic i naeg dragog prijatelja grofa Kajzerlinka.3 Moe se sa zadovoljstvom rei da smo tamo bili primljeni, u antroposofskom smislu, na sasvim izvanredan nain. Jer nije sitnica na jednom mestu do koga se od Breslaua vozi automobilom tri etvrti sata smestiti ceo skup ljudi i pri tom ih bogato ugostiti. A taj skup se sastojao od preko stotinu uesnika, koje je trebalo ugostiti svaki dan. Drutvo se obino sastajalo oko jedanaest sati u Kobervicu. Nisu svi mogli tu da stanuju, pa su mnogi putovali iz Breslaua u Kobervic. Poinjalo se sa predavanjem, koje je trajalo otprilike do jedan sat. Potom se predavanje pretvaralo u doruak, pri emu su gosti mogli da koriste skoro ceo zamak, to je bilo vrlo zanimljivo. To je onda trajalo do pola dva ili etvrt do dva. Onda bi se do tri sata odrao jo jedan razgovor na poljoprivredne teme. Eto to je bio udeo Kobervica u celoj organizaciji. I tako je to trajalo deset dana. Vidite, dakle, kolika je to bila velikodunost. Moram da kaem da ni grofici ni grofu Kajzerlinku nije bilo lako da organizuju ovaj kurs, koji je bio odavno obean, a ja, meutim, dugo nisam mogao da doem. Jo za vreme Boinog zasedanja4 boravio je sinovac grofa Kajzerlinka ovde u Dornahu. Njemu je, kada je bio poslat ovamo, reeno: ili e mi doneti sasvim konkretno obeanje da e se taj kurs odrati u narednih pola godine ili se uopte ne vraaj. Poto je taj sinovac doao sa takvom namerom, a on je inae mnogo toga znaajnog uradio u svetu, i poto je govorio tako odluno, ja sam mu rekao, ako ikako bude mogue taj kurs e se odrati. Ali to nije moglo biti pre Duhova. Bio je to lep praznik Duhova, pravi antroposofski praznik Duhova.

1 2

Breslau danas Vroclav u Donjoj leskoj, Poljska. Marie Steiner-von Sivers, 1867-1948, druga ena Rudolfa tajnera i jedna od njegovih najbliskijih saradnica; Elisabeth Vreede, 1879-1943, holandska matematiarka, astronom i antroposof; Guenther Wachsmuth, 1893-1963, nemaki pravnik, ekonomista i antroposof. Prvi sekretar i blagajnik Antroposofskog drutva u Dornahu. 3 Carl Wilhelm Graf von Keyserlingk, 1869-1928. 4 Boino zasedanje sa osnivanjem Opteg antroposofskog drutva 1923 /24.

Bilo je stvarno izuzetno videti poljoprivredno dobro Kobervic i okolinu. To poljoprivredno dobro obuhvata trideset hiljada jutara. Ono spada u jedno od najveih poljoprivrednih dobara. Tu se, dakle, moe videti vrlo mnogo od poljoprivrede. A i mnogo se videlo, jer smo naili na izvanrednu predusretljivost. Kada ovek doe u Kobervic i hoe prvo da opere ruke, moe odmah da primeti da u umivaoniku ima gvoa. Naime, zemljite u Kobervicu sadri mnogo gvoa. Stvarno mislim da se za to zemljite mogu nai jo mnogi naini upotrebe poto je izvanredno bogato gvoem. I zaista svuda smo nailazili na gvoe. Zato sam odmah prilikom prvog ruka, pozdravljajui domaine kue, rekao da mi pre svega pada u oi da je kod Kajzerlinka sve od gvoa. Ve je o Boiu grofov sinovac ovde u Dornahu nastupio na gvozden nain; zemljite je potpuno natopljeno gvoem, tako da tu vlada neto to je svesno cilja i tako energino da nisam mogao da kaem nita drugo nego gvozdena grofica i gvozdeni grof. Takoe je u moralnom stavu tamo bilo neeg sasvim gvozdenog. Kod poljoprivrednog kursa je prvo trebalo razraditi preduslove razvoja razliitih oblasti poljoprivrede. Tu postoje izuzetno zanimljive oblasti: ratarstvo, stoarstvo, umarstvo, povrtarstvo itd. Zatim ono to spada u najzanimljivije tajne ubriva, koje su izvanredne tajne. Za sve ovo su prvo postavljeni principi, veze, to se danas smatra naroito znaajnim zato to je, verovali ili ne, upravo poljoprivreda pod uticajem materijalistikog pogleda na svet. Ona se najvie udaljila od racionalnih principa. Vrlo malo ljudi zna da su se u toku poslednjih decenija u poljoprivredi svi proizvodi, od kojih ljudi u stvari ive, degenerisali i dalje se u velikoj meri izvanredno brzo degeneriu. Ve je tako, da je u nae vreme, u epohi prelaza od kali juge prema vremenu svetlosti, ne samo degenerisan moralni razvoj oveanstva, nego je i ono to ovek svojim trudom izvlai iz zemlje i neposredno iznad nje u ubrzanoj degeneraciji. To je danas statistiki utvreno. O tome se govori u poljoprivrednim udruenjima, na primer, ali u odnosu na to su ljudi nemoni. I dananji materijalistiki poljoprivrednik, ako se nije sasvim tupo u to uiveo, nego ako malo razmilja o stvarima sa kojima se svakodnevno ili bar jednom godinje suoava, moe otprilike da izrauna za koliko e se decenija ti proizvodi toliko degenerisati da e jo u toku ovog veka postati neupotrebljivi za ishranu! Dakle, kod ovoga se apsolutno radi o pitanju koje je u najeminentnijem smislu, rekao bih, kosmiko-zemaljsko pitanje. Upravo se u poljoprivredi pokazuje da se iz duha moraju uzeti snage koje su danas sasvim nepoznate i iji znaaj nije samo u tome to e se u poljoprivredi neto popraviti, nego su vane i za dalji opstanak ivota na Zemlji u fizikom smislu poto ovek mora da ivi od onoga to nosi zemlja. Radi se, dakle, o sasvim znaajnoj temi. I principi koji su zatim tokom kursa navedeni, da bi se pokazalo pod kojim se uslovima razvijaju najrazliitije vrste biljaka, ivotinje, principi prema kojima se ubri, prema kojima se suzbija korov, unitavaju tetoine i paraziti u poljoprivredi, prema kojima se suzbijaju biljne bolesti, sve su to danas gorua pitanja u oblasti poljoprivrede. Poto se govorilo o principima, prelo se potom na ono to treba prvo uraditi da bi se dolo do reforme ubrenja, do reforme suzbijanja korova, biljnih i ivotinjskih tetoina, parazita i suzbijanja biljnih bolesti. A u vezi sa kursom i sa razgovorima koji su se nadovezivali na njega, obrazovan je Ogledni krug, kako ga je nazvao grof Kajzerlink, koji su sainjavali tu prisutni antroposofski poljoprivrednici, koji su spremni da tesno sarauju sa prirodnonaunom sekcijom pri Geteanumu. Prema tome, prirodnonauna sekcija bi trebalo da prema dobijenim osnovama izradi principe, poevi od geolokih osobina tla, zatim od ostalih osobina tla, o mogunostima prehrane stoke, o mogunostima ubrenja, od svih injenica koje uopte dolaze u obzir: blizina

ume, klimatski uslovi itd. Poto poljoprivredni strunjaci na odgovarajui nain prikupe ove podatke, ovde e biti izraeni principi prema kojima treba vriti dalje oglede, da bi se isprobalo ono to je na kursu dato u obliku praktinih uputstava ili je bilo navedeno u raspravama, da svako moe da kae, iako danas poneto od toga jo uvek moe izgledati udno: mi smo to isprobali, to deluje. To su razlozi zbog kojih mora da postoji taj poljoprivredni istraivaki krug, koji bi trebalo najtenje da sarauje sa prirodnonaunom sekcijom a i sa gospoicom dr Vrede, poto su za to potrebni astronomski podaci. Podrazumeva se da e pri tom na najrazliitije naine tu takoe biti zastupljena itava Slobodna visoka kola uopte, naroito medicinska sekcija. Tako da e upravo prema nastojanjima, koja su za vreme kursa razradili nai prijatelji grof Kajzerlink i gospodin Stegeman,5 stvar verovatno sada zauzeti praktiniji tok nego poneto to je pod drugim pokroviteljstvom, pod ne tako strunim pokroviteljstvom, u poslednje vreme preduzimano od strane nekih prijatelja. Meutim, uslovi za uspeh se sastoje u sledeem, i strogo se naglaavalo i neprestano ponavljalo da ono to je bio sadraj ovog kursa ostaje u poetku duhovna svojina kruga poljoprivrednika praktiara. Bilo je i onih zainteresovanih za poljoprivredu koji tada nisu mogli da uu u ovaj krug. Njima je izriito traeno da po starom antroposofskom obiaju ne izbrbljaju okolo odmah sve o tome, poto stvar moe postii svoj praktini znaaj samo ako sadraj ovog kursa prvo ostane u strunom krugu i ako sve to prvo ispitaju sami poljoprivrednici. Poneke stvari se moraju isprobavati etiri godine. Za to vreme praktina uputstva koja su ovde data, ne bi trebalo da izau van okvira kruga poljoprivredne zajednice, poto nema nikakvog smisla da se o ovim stvarima samo pria, nego je taj sadraj dat zato da stvarno ue u ivotnu praksu. I ne bi bilo pravedno da neko ko je taj sadraj samo uo brblja okolo o tim stvarima. To su stvari koje se pre svega odnose na ovaj, kako verujem, plodonosan poljoprivredni kurs. U Breslau je na Duhovsku nedelju prireena i jedna euritmika predstava, koja je bila izuzetno dobro poseena i izvanredno primljena. Pored ove predstave bilo je i vie drugih deavanja. Prvo su poljoprivredne rasprave trajale otprilike od jedanaest i etvrt do tri sata posle podne. To se odravalo napolju u Kobervicu. Druge stvari su bile u Breslau unutra ono to je bilo u meuvremenu, o tome u govoriti naknadno a svaki dan je zavravan jednim predavanjem za lanove Antroposofskog drutva, koje se uglavnom bavilo pitanjima karme, to je ovde ve nedeljama predmet razmatranja. Tamo su ona obuhvaena u devet predavanja.6 Celu stvar sam ve dao u saoptenjima koja su dodatak Geteanumu, koji je ba danas izaao. Tu je izvetaj o svim deavanjima u Breslau. Ovom prilikom mogu opet da naglasim, iz onoga to se na raznim mestima moglo proveriti, u Pragu, Bernu, Parizu, a sada opet u Breslau, mogu da kaem da ono to je proizalo iz Boinog zasedanja, ta ezoterna struja koja danas proima itavo Antroposofsko drutvo, to novo, moglo bi se tako rei, to je zaista prisutno posle ponovnog osnivanja Antroposofskog drutva, a ega ranije nije bilo, to se zaista svuda od srca prihvata na je dan ne samo jasan ve i izuzetno duevan nain. Zato postoji opravdana nada, poto je Antroposofsko drutvo Boinim zasedanjem steklo svoju duhovnost i poto ezoterno predsednitvo ve svesno spiritualno radi u Dornahu, da strujanja ne teku samo napolje, nego i da im u susret kreu srca uesnika. To je moglo vrlo jasno da se vidi na veernjim predavanjima za lanove. Ta se srdanost, sa kojom su u Breslau i Kobervicu doekana ova predavanja, ispoljavala na jedan spiritualno5 6

Ernst Stegemann, 1882-1943. Ezoterna posmatranja karmikih veza, deo V, GA 239.

organizacioni nain, poto je postojalo duboko antroposofsko razumevanje, pa se takorei ostvarila u materiji. Treba samo da pomenem da se poslednje veeri, u ponedeljak u Breslau, umesto sa predavanjem, sve zavreno jednim prijateljskim skupom. Mnogi lanovi su doputovali izdaleka. Odavno lanovi nemakih oblasti nisu doiveli neto slino. Dakle, mnogi su doputovali iz udaljenih krajeva, iz june Nemake, zapadne Nemake, a naravno, i iz blie okoline, tako da je velika sala bila prepuna lanova. Poslednje veeri, na tom prijateljskom skupu, poto su mnogi morali da otputuju ve u nedelju, jo uvek ih je bilo trista sedamdeset lanova, koje je sve, ovog puta u Breslau, ugostila veerom kua Kajzerlink. Moete zamisliti da je u jedan lokal u Breslau, teretnim vozilom doneto sve ono to j e bilo potrebno za veeru trista sedamdeset antroposofa, koji su, kako sam prilikom obilaska mogao da primetim, imali izvanredno dobar apetit. To se deava i kada se gledaju slike, ovek nikada nije tako gladan kao kad proe kroz galeriju slika. Oigledno tako deluju i antroposofska predavanja. Njih se nakupilo tih dana. Najlepe je pri tom bilo to to je, i pored toga to su antroposofi imali veliki apetit njih trista sedamdeset na broju ipak preostala velika koliina hrane. Predavanja su, dakle, predstavljala kraj dana, tako da je itavo deavanje bilo zaokrueno poljoprivrednim kursom i skupovima antroposofskih lanova. U meuvremenu je gospoa tajner odrala kurs umetnikog oblikovanja govora. Odrana su i dva sastanka za omladinsku grupu u Breslau, odrana su i dva razredna asa.7 Tu se naao i gospodin Kugelman sa svojom pozorinom trupom, koji je razvio nov pozorini izraz podstaknutu kursom govora, koji je odran pre dve godine ovde u Geteanumu. Izveli su nam Ifigeniju, to je s obzirom na sve ono to je proizalo iz kursa govora bilo zaista neto to puno obeava. Vreme je bilo bogato, zaista bogato ispunjeno, ali bilo je mogue lanovima dati jo poneto, poto nisu dugo imali priliku da prisustvuju nekom antroposofskom skupu. Izmeu tih dogaanja obilazilo se imanje. Razgledalo se ono to je na imanju bilo za razgledanje, pri emu se, naravno, kod svih tih stvari u celoj Srednjoj Evropi danas odigrava ono to se jasno d primetiti u apsolutno unitenoj privredi. Mislim na privredni ivot uopte. Na imanju Kobervic se odlino gazduje. Poljoprivreda, naravno, mora ii dalje, ali je privredni ivot u Nemakoj u uasnom stanju. No, u ponedeljak su deavanja bila zavrena, ini mi se oko jedanaest sati uvee.

...
Ovo je izvetaj koji sam hteo da vam podnesem, dragi moji prijatelji, o deavanju koje vas bez sumnje mora interesovati ve i stoga to je ipak na jednom odreenom podruju, polazei od antroposofskog, moglo neto neposredno da se unese u ivot. Iz toga se moe videti da se na podruju antroposofije moe delovati s obe strane, sa strane najvie spiritualnosti i potpuno praktine strane. A tek onda se ispravno deluje kada se obe strane utkaju jedna u drugu i meusobno usklade. Antroposofi mogu vrlo lako da upadnu u greku koja nastaje usled toga to s jedne strane ono to je spiritualno ne prelazi u stvaran ivot, to ostaje neka vrsta teorije ili neka vrsta, rekao bih, vere u rei, ak ni u misli, nego vera u rei, i to na drugoj strani opet nije stvoren uvid u to kako spiritualno moe neposredno da zahvati u praktine postupke. Razmislite samo o tome, dragi moji prijatelji, da danas, u stvari, niko ne razume sutinu ubrenja. Naravno, sa time se radi instinktivno prema tradiciji iz starih vremena. Ali sutinu ubrenja niko danas ne razume. U osnovi uzevi niko ne zna osim onih koji to mogu da
7

Razredni as Visoke kole za duhovnu nauku.

saznaju iz duhovnog ta, u stvari, ubrivo znai za njivu i zato je ono u izvesnim predelima neophodno i nuno, i kako s njim treba postupati. Danas, na primer, niko ne zna da upravo mineralna ubriva doprinose degeneraciji o kojoj sam govorio, i kvarenju poljoprivrednih proizvoda. Danas svi misle da je za rast biljaka potrebna odgovarajua koliina azota i nalaze da je sasvim svejedno na koji je nain pripremljen azot i odakle on potie. Ali nije svejedno odakle potie. Postoji velika razlika izmeu azota i azota; izmeu azota koji je u vazduhu spojen sa kiseonikom, izmeu tog mrtvog azota i jednog drugog azota. Vi, dragi moji prijatelji, ne moete porei da postoji razlika izmeu oveka koji se iv kree okolo i nekog lea, nekog ljudskog lea. Jedno je mrtvo a drugo je ivo i ima duu. Isto vai za azot i druge materije. Postoji mrtav azot. To je onaj koji je u naem vazdunom okruenju, koji je pomean sa kiseonikom i koji igra ulogu u procesu naeg disanja i u procesu zajednikog ivota sa vazduhom. On ne sme da bude iv iz prostog razloga to kada bismo iveli u ivom vazduhu bili bismo stalno onesveeni. Vazduh je mrtav, kiseonik je mrtav, azot je mrtav takav vazduh, kakav ljudi treba da udiu, je uslov da ljudi budu svesni, da mogu jasno da misle. Azot koji je u zemlji, koji mora da ue sa ubrivom u zemlju, koji mora da se obrazuje pod uticajem celog neba, taj azot mora da bude iv. To su dva razliita azota: onaj iznad nivoa zemlje i onaj ispod nivoa zemlje; prvi je mrtav, drugi je iv. A tako je to sa svim ostalim. Ono to je potrebno za odravanje prirode, potisnuto je u zaborav tokom materijalistike epohe. Ljudi ne znaju najvanije stvari. Radilo se na stari nain, izvesno iz jednog sasvim dobrog instinkta, ali to postepeno nestaje. Tradicija se gubi. Ljudi e njive ubriti na nauni nain. Krompir, itarice, sve e postajati sve loije. Ljudi znaju da postaje sve gore; to se utvruje statistiki. Ali ljudi se upravo opiru praktinim merama koje mogu da se dobiju iz duhovnog posmatranja. Od ogromnog je znaaja da se jednom na te stvari gleda ispravno. Ovde sam esto govorio, kada bi neko imao magnetnu iglu koja uvek zauzima odreeni pravac, iji je jedan vrh usmeren prema magnetnom Severnom polu, a drugi prema magnetnom Junom polu, smatrali bi ga glupim kada bi tvrdio da je u magnetnoj igli razlog zbog koga ona jednim vrhom uvek pokazuje prema severu, a drugim prema jugu. Kae se: ovde je Zemlja, ovde je magnetna igla; zato jedan njen vrh pokazuje prema Severnom polu, a drugi prema Junom polu? Zato to je ovde magnetni Severni pol, a ovde magnetni Juni pol; to je ono to odreuje pravac magnetne igle, a ne sama igla. Uzima se u pomo cela Zemlja da bi se objasnio pravac magnetne igle. Smatrali bi glupim onoga ko bi tvrdio da uzrok njenog kretanja lei u njoj samoj. Isto je tako glupo kada se veruje da ono to dana nja nauka nalazi u biljkama ili u neposrednoj okolini, da to zavisi od onoga to se tu vidi. U rastu biljaka uestvuje celo nebo sa svojim zvezdama! To mora da se zna. To konano mora da ue u glave ljudi. Ljudi moraju biti sposobni da sebi kau, da je isto tako glupo postupati na dananji nain u botanici, kao to je glupo govoriti o magnetnoj igli na nain kako sam rekao. Svaki obrazovan ovek moe danas da usvoji izvesne stvari. Svaki obrazovan ovek, koji je razvio smisao za najjednostavnije uslove antroposofskog ivota, moe da usvoji izvesne pojmove. To to sam prole godine prvi put izneo u Penmenmoru,8 to je izvanredno vano. Ljudi danas ne znaju ni kako se hrane ovek i ivotinja, a kamoli biljka. Ljudi veruju da se ishrana sastoji u tome da ovek jede supstance iz svoje okoline. On ih unosi u usta; one zatim odlaze u eludac.
8

Penmenmor (Penmaenmawr), Vels, Velika Britanija.

Tu se jedan deo zadri, a drugi izbacuje napolje. Taj koji je zadran, taj se potroi. A onda se i to izbacuje napolje. Zatim se opet nadoknauje. Danas se ishrana zamilja na sasvim spoljanji nain. Ali nije tako. Misli se da se namirnicama koje ovek prima kroz svoj eludac izgrauju kosti, miii, tkiva to izriito vai samo za ovekovu glavu. Sve ono to se daljom preradom zaobilaznim putem kroz organe varenja iri u oveku, to obrazuje materijal za njegovu glavu i za sve ono to se odlae u nervno-ulni sistem i ono to tome pripada, dok, na primer, za sistem udova ili za organe razmene materija, supstance koje su potrebne da bi se, recimo, oblikovale uplje kosti nogu ili ruku, ili da bi se oblikovala creva u kojima se vri razmena materija, za varenje, uopte se ne obrazuju od hrane primljene kroz usta i eludac, nego se primaju iz cele okoline putem disanja, pa ak i kroz ulne organe. U oveku se neprestano deava takav jedan proces: ono to je primljeno kroz eludac struji navie u glavu i tamo se prerauje, a ono to se prima glavom, odnosno nervno-ulnim sistemom iz vazduha i iz ostale okoline opet struji nadole i iz toga nastaju organi varenja i udovi. Dakle, ako hoete da znate iz koje se supstance sastoji palac na nozi, onda ne morate da gledate na ivotne namirnice. Ako pitate svoj mozak: odakle je njegova supstanca? onda morate da gledate na namirnice. Ako, meutim, hoete da upoznate supstancu svog nonog palca, ukoliko to nije ulna supstanca, dakle snabdevena toplotom i tako dalje u tom sluaju i nju hrani eludac nego je skeletna supstanca itd., onda se to prima preko disanja, ulnih organa i ak delimino preko oiju. I to sve ide u organe, kao to sam esto govorio, u sedmogodinjem ciklusu, tako da je ovek supstancijalno, u odnosu na svoj sistem udova i sistem razmene materija, to znai organe, izgraen iz kosmike supstance. Samo je nervno-ulni sistem izgraen od telurske, zemaljske supstance. Vidite, to je tako fundamentalno znaajna injenica, da se o fizikom ivotu oveka i ivotinje moe uopte rasuivati samo onda ako se to zna. A niega, ak ni put i nain da se neto takvo zna, niega o toga nema u dananjoj nauci. Toga nema zato to dananja nauka radei na svoj nain ne moe nikako da doe do tako neega. To je nemogue, to je bez izgleda na uspeh. To su stvari o kojima mora da se razmilja. Zato danas imamo razdvojenost teorije i prakse. Dananja praksa je bez duha, ona je samo rutina, rad po navici. Ali ono to dolazi iz duha prestaje da bude nepraktino ako zaista dolazi iz duha. Ono onda postaje praktino u najeminentnijem smislu.

PRVO PREDAVANJE Kobervic, 7. jun 1924. Osamostaljivanje ljudskog i ivotinjskog ivota od spoljanjeg sveta Sa dubokom zahvalnou se osvrem na ono to je upravo rekao grof Kajzerlink. Ne radi se samo o opravdanom oseanju zahvalnosti onih koji mogu neto da prime iz antroposofije, nego se radi i o stvarnoj zahvalnosti same antroposofske stvari, zahvalnosti koja u naim dananjim tekim vremenima pripada svima koji zastupaju antroposofske interese. Stoga bih eleo da iz duha antroposofskih uverenja na najsrdaniji nain iskaem zahvalnost na malopre izreenom. Veliko je zadovoljstvo to to smo u mogunosti da ovaj poljoprivredni kurs odrimo upravo ovde, u kui grofa i grofice Kajzerlink. Iz svojih ranijih poseta znam kakva divna atmosfera, prvenstveno duhovno-duevna atmosfera, vlada ovde u Kobervicu i kako je to to ivi u ovoj duhovno-duevnoj atmosferi najlepi preduslov za ono to treba da se kae u okviru ovog kursa. Mada je grof skrenuo panju na to da ponekom moe biti neudobno u ovom sluaju damama euritmiskinjama, ali to moe da se odnosi i na druge posetioce spolja s druge strane, s obzirom na ono to nas je ovde okupilo, mora se ipak rei: sumnjam da bismo u pogledu na ovaj poljoprivredni kurs mogli negde biti bolje smeteni nego ovde, na tako izvrsno i uzorno voenom gazdinstvu. Za sve to danas iskrsava na antroposofskom polju potrebno je i to da se ovek, takorei, nalazi u potrebnom oseajnom okruenju. A ovde e za poljoprivredu to sasvim sigurno biti sluaj. Stoga me sve ovo navodi da kui grofova Kajzerlink izrazim najdublju zahvalnost, a sigurno e se s tim saglasiti i gospoa tajner. Zahvalni smo to emo praznine dane, a bie tu i radnih, provesti ovde. Pri tom smatram, da e upravo zbog toga to smo ovde u Kobervicu, u ovim prazninim danima vladati poljoprivredni duh povezan sa antroposofskim pokretom. Grof Kajzerlink je ipak bio onaj koji je od samog poetka savetom i delom portvovano pomagao poljoprivredne delatnosti koje smo preduzeli u tutgartu sa Kommende Tag.9 Njegov duh, koji je duboko srastao sa poljoprivredom, prevladava u svemu to inimo u tom pravcu. Rekao bih da su nas snage koje vladaju u dubinama naeg pokreta, na izvestan nain prirodno privukle ovamo u Kobervic u trenutku kada je grof to eleo. Stoga sam sasvim uveren da je svaki od nas rado doao u Kobervic na ovaj kurs. Mi koji smo ovde izraavamo svoju duboku zahvalnost to se kua Kajzerlink spremno izjasnila da nas zajedno sa naim nastojanjima ovih dana primi. to se mene tie, ta zahvalnost je iz sveg srca i molim kuu Kajzerlink da je od mene posebno primi. Znam ta znai, na takav nain kako oseam da e se desiti, na vie dana primiti toliko posetilaca i mogu, verujem, toj zahvalnosti dati potrebnu nijansu, pa molim da se ona u potpunosti primi. Pri tom mogu da zamislim kakve sve tekoe mogu da stoje na putu odravanju jednog ovakvog skupa u kui toliko udaljenoj od grada. Uveren sam, ma kakve bile neprijatnosti koje je pominjao grof Kajzerlink, koje, razumljivo, ne predstavljaju unutarnju nego spoljnu politiku ovdanje organizacije predavanja, kao i neprijatnosti koje ne mogu da se izbegnu, da e svako od nas otii zadovoljan iskazanom gostoljubivou. Ali, da li ete isto tako otii zadovoljni sa samog kursa, to je, naravno, drugo pitanje. Verujem da e mnogo toga biti sporno, ali i pored toga elim da uinim sve da se u danima koji dolaze sporazumemo o svemu reenom. Treba da uzmete u obzir da ja i pored, sa vie strana,
9

Dolazei dan, akcionarsko drutvo za unapreenje privrednih i duhovnih vrednosti sa seditem u tutgartu. Obuhvatalo je nekoliko preduzea.

10

dugo izraavane elje za odravanjem jednog ovakvog kursa, sada prvi put iz krila antroposofskih tenji preduzimam jedan takav zadatak. Takav kurs zahteva mnogo toga to e nam pokazati kako su interesi poljoprivrede sa svih strana srasli sa najirim krugovima ljudskog ivota i kako jedva da postoji neka oblast koja ne pripada poljoprivredi. Sa bilo koje strane i iz bilo kog ugla, svi interesi ivota uviru u poljoprivredu. Naravno da ovde moemo dotai samo sredinje podruje poljoprivrednih pitanja. Ve to e nas samo po sebi odvesti ponekim sporednim putem, to se namee kao nuno, jer ono to se ovde kae mora da proistekne iz antroposofskog tla. Naroito ete morati da mi oprostite to dananji uvod mora da bude toliko zaobilazan, pa se ne vidi odmah kakve e veze postojati izmeu uvoda i onoga to moramo posebno da kaemo o poljoprivredi. Ipak e ono to treba da se izgradi, morati da poiva na ovom to je danas reeno, a to prividno izgleda udaljeno. Upravo je poljoprivreda na izvestan nain pogoena, na ozbiljan nain pogoena, celokupnim savremenim duhovnim ivotom. Vidite, itav savremeni duhovni ivot je, naroito u odnosu na karakter privrede, poprimio razorne oblike, mada njegovu razornost mnogi ljudi danas jedva nasluuju. A ono to lei u naim namerama, u onom to ekonomski preduzimamo u privrednim preduzeima proisteklim iz naeg antroposofskog pokreta, trebalo bi da se suprotstavi ovim stvarima. Ta privredna preduzea su osnovali privrednici i komercijalisti; samo oni nisu postigli ono to se prvobitno htelo prosto ve stoga to u naoj sadanjosti postoji previe protivnikih snaga da bi se za jednu takvu stvar probudilo pravilno razumevanje. Pojedinac je prema tim snagama mnogostruko nemoan. Iz tih razloga nijednom nije dolo do onoga to je u tim privrednim nastojanjima najosnovnije, to je trebalo da proizae iz krila antroposofskog pokreta. To ak, to je najbitnije, nije dovedeno ni do diskusije. Jer, o emu se praktino radi? Objasniu to na primeru poljoprivrede, da ne bismo govorili uopteno, nego konkretno. Danas, na primer, postoje svakakve knjige i predavanja na temu politike ekonomije; u njima postoji i poglavlje o poljoprivredi. Tu se razmatra kako treba urediti poljoprivredu na socijalnoekonomskim principima. Danas postoje dela koja obrauju socijalno-ekonomske ideje kako bi trebalo urediti poljoprivredu. Sve je to, poev od odravanja politiko-ekonomskih predavanja, do pisanja takvih knjiga, oigledna besmislica. Meutim, te oigledne besmislice danas vladaju u najirim krugovima. Jer, trebalo bi da se podrazumeva, trebalo bi svi da znaju da o poljoprivredi, pa i njenoj drutvenoj organizaciji, moe da govori samo onaj kome je poljoprivreda pre svega posao, tj. ako zaista zna ta je to proizvodnja repe, proizvodnja krompira, proizvodnja ita. Bez toga nije mogue govoriti ni o politiko-ekonomskim principima. Te stvari moraju da se utvrde iz same stvari, a ne iz nekakvih teorijskih razmatranja. Ako se neto takvo govori pred ljudima koji su na univerzitetu odsluali nekoliko predavanja o politikoj ekonomiji, a u vezi sa poljoprivredom, onda se to njima ini sasvim apsurdno, poto im se ta stvar ini sasvim utvrena. Ali to nije sluaj. O poljoprivredi moe da rasuuje samo onaj ko svoje rasuivanje izvodi iz polja, ume, stoarstva. Trebalo bi da prestane svako naklapanje o politikoj ekonomiji koja nije uzeta iz same stvari. Sve dok se ne bude uvidelo da je svaki razgovor o politiko-ekonomskim odnosima svako zaobilaenje stvarnosti uplja pria, sve dotle se nee doi do neeg to obeava, niti u poljoprivrednoj, niti u nekoj drugoj oblasti. Da je to tako, da se veruje da je mogue govoriti o stvarima sa razliitih stanovita, iako se ne razumeju, to dolazi odatle to ljudi nisu sposobni da se ponovo vrate na same osnove pojedinih oblasti ivota. Da neka repa izgleda kao repa, da se moe lake ili tee sei, da ima odgovarajuu boju, ove ili one sastojke u sebi, sve to moe da se kae. Ali time se repa ni iz daleka ne razume, a prvenstveno njen ivot zajedno sa njivom, sa godinjim dobom u kome sazreva itd., it d., nego treba biti naisto o sledeem.

11

Izneu jedno poreenje, koje sam esto koristio da bih pojasnio neto u drugim ivotnim oblastima. Posmatrajmo magnetnu iglu. Ona stalno jednim krajem priblino pokazuje sever, a drugim jug. Ako razmiljamo zato je to tako, ako traimo uzroke, saznajemo da oni nisu u magnetnoj igli, nego u celoj Zemlji to to sa jedne strane postoji magnetni Severni pol i sa druge magnetni Juni pol. Ako bi neko traio taj uzrok u samoj magnetnoj igli, to to se ona tako postavlja, onda bi se to smatralo za glupost. Poloaj magnetne igle moe se razumeti samo ako se zna u kakvom je ona odnosu prema celoj Zemlji. Sve to to kod magnetne igle izgleda glupo, ljudima za mnoge druge stvari vai kao pametno. Na primer, repa raste u zemlji. Ako bismo je samo uzeli u tim uskim granicama to bi bila besmislica, jer rast repe ipak zavisi i od mnogih okolnosti koje se ne nalaze na Zemlji, nego u kosmikoj okolini Zemlje. A tako se danas objanjavaju mnoge stvari u ivotu, kao da se radi o usko ogranienim stvarima, a ne o uticajima i delovanjima koja dolaze iz celog univerzuma. Zbog toga su pojedine poljoprivredne oblasti strahovito trpele i jo mnogo vie bi trpele, rekao bih, da nije, uprkos svoj nauci novog vremena, postojao instinkt iz onih vremena kada se radilo instinktom, a ne naukom. U jednoj drugoj oblasti, recimo, kada nekim ljudima lekari propisuju koliko e grama mesa jesti, koliko kupusa neki ljudi imaju pri ruci vagu i mere sve to stavljaju na tanjir ipak uvek moram nanovo da pomislim to je, razume se lepo, o tome treba neto da se zna pa, ipak je dobro da onaj ko osea glad, ako u tom izmerenom jo nema dovoljno, to jo postoji taj instinkt. Tako je zapravo instinkt leao u osnovi svega to su ljudi radili pre nego to se pojavila nauka. I ti su instinkti vrlo esto sasvim sigurno delovali; ovek moe naroito da se iznenadi ako u starim poljoprivrednim kalendarima ita pravila za seljake, koliko je u njima mnogo mudrog napisano. Jer ovek sa sigurnim instinktom nije u takvim stvarima praznoveran. Isto kao to tu postoje izvanredno duboke izreke za sejanje i etvu, tu se nalaze i sve mogue ludorije. Na primer: kada petao kukurie na bunjitu bie kie ili e ostati kako jeste. U instinktivnom uvek ima potrebnog humora da bi se odstranilo ono to je praznoverno. Govorei sa antroposofskih gledita, ovde se ne radi o povratku na stare instinkte, nego da se iz jednog dubokog duhovnog uvida nae ono to dananji nesigurni instinkti mogu sve manje da prue. Zato je neophodno da se oslonimo na ire posmatranje ivota biljaka i ivotinja, ali i ivota same zemlje; moramo da proirimo na pogled na itav kosmos. Izvesno da je, s jedne strane, sasvim ispravno da se kia ne dovodi na trivijalan nain u vezu sa Meseevim menama, ali sa druge strane, postoji i ono to se u tom smislu nekada saoptavalo. Ve sam esto pominjao da su u Lajpcigu predavala dva profesora, od kojih je jedan bio Gustav Teodor Fehner,10 inae sklon ponekim otroumnim pogledima na duhovne stvari. On je iz spoljanjih posmatranja, a ne samo iz praznovernih razloga, zakljuio da su izvesni periodi kie i sue u vezi sa Mesecom i njegovim kruenjem oko Zemlje. To mu se iz statistikih ispitivanja nametnulo kao nunost. Njegov je kolega, uveni profesor lajden,11 u vreme kada su takve stvari previane, sve to osporavao. Oba profesora sa lajpcikog univerziteta su bila oenjena. I Gustav Teodor Fehner, inae ovek poneto sklon humoru, predloi: Eto, neka odlue nae ene. Tada je u Lajpcigu vladao obiaj, jer nije bilo lako doi do vode za pranje vea, da se podmeu bokali i sudovi pod oluk i da se tako hvata kinica. To je radila i gospoa profesora lajdena i gospoa profesora Fehnera. Meutim, nije bilo mesta da se istovremeno podmeu sudovi obe ene. Onda je profesor Fehner rekao: Poto je sasvim svejedno, i ako moj potovani kolega ima pravo, onda neka gospoa lajden svoje sudove podmee u doba kada prema mojim
10 11

Gustav Theodor Fechner, 1801-1887, istraiva prirode, osniva psihofizike. Jacob Schleiden, 1804-1881, istraiva prirode.

12

podacima, u skladu sa Meseevim menama, pada manje kie, a moja gospoa neka stavlja sudove u vreme kada prema mojim proraunima pada vie kie. Ako je sve to glupost, na to e gospoa lajden rado pristati. Meutim, gospoa lajden na to nije pristala, nego se radije upravljala prema podacima profesora Fehnera, a ne prema miljenju sopstvenog supruga. Tako je to. Nauka moe biti tana, meutim, praksa ne moe da se osloni na tu naunu tanost. Neemo ovde govoriti na taj nain, poto elimo da govorimo ozbiljno. Ovo je trebalo rei samo da bi se skrenula panja na to da treba gledati neto ire nego to je danas obiaj. Treba gledati na ono to ljudima ipak omoguava fiziki ivot na Zemlji, a to je ipak poljoprivreda. Ne mogu da znam da li e to to moe danas da se kae antroposofijom moi da nas zadovolji sa svake strane. Ali treba pokuati rei ono to moe iz antroposofije da se d poljoprivredi. * eleo bih da ponem time to bih ukazao na ono to je najvanije za poljoprivredu u naem zemaljskom postojanju. Danas smo navikli, kada o neemu govorimo, da pridajemo najveu vanost hemijskim i fizikim sastojcima. Ovoga puta neemo poi od hemijsko-fizikih sastojaka, nego emo poi od neega to se krije iza hemijsko-fizikih sastojaka, a ipak je od sasvim naroite vanosti za ivot biljaka, s jedne strane, i ivotinja s druge. Vidite, ako posmatramo ivot ljudi, a u izvesnoj meri i ivotinja, onda primeujemo veliko osamostaljivanje ljudskog i ivotinjskog ivota od spoljanjeg sveta i, to se vie pribliavamo oveku primeujemo vee osamostaljivanje. U ljudskom i ivotinjskom ivotu nalazimo pojave, koje se u poetku ine sasvim nezavisne ne samo od vanzemaljskih uticaja, ve takoe i od onih uticaja koji neposredno okruuju Zemlju, atmosferskih i slinih. To ne samo da tako izgleda, nego je u odnosu na mnogo toga u ljudskom ivotu ak izuzetno tano. Znamo da se usled odreenih atmosferskih uticaja pojaavaju bolovi kod nekih bolesti. Ve manje znamo da se neke bolesti kod ljudi tako odvijaju, ili neke druge ivotne pojave tako protiu, da u svojim vremenskim odnosima oslikavaju spoljanja prirodna zbivanja. Ali one se po svom poetku i kraju ne poklapaju sa prirodnim zbivanjima. Treba samo da se setimo da jedna od najvanijih pojava, enska menstruacija, u svom toku podraava vremenski tok Meseevih mena, samo to se njihov poetak i kraj ne poklapaju. Postoje i brojne druge finije pojave, kako u mukom, tako i u enskom organizmu, koje su podraavanje prirodnih ritmova. Ako se dublje zae u stvari, moglo bi se, na primer, mnogo toga to se odigrava u socijalnom ivotu bolje razumeti, ako se tano razume periodinost Sunevih pega. Takve stvari se nisu videle stoga to to to u ljudskom socijalnom ivotu moe da odgovara periodinosti Sunevih pega, ne poinje kada i Suneve pege, i ne zavrava se kada prestaju Suneve pege, zato to se to kod njih ve osamostalilo. Pokazuje se ista periodinost, isti ritam, ali ne i vremensko podudaranje. Unutranje se vrsto dri periodinosti i ritma, ali se periodinost i ritam osamostaljuje, emancipuje se od njih. Naravno, svako kome se kae: ovekov ivot je mikrokosmos, on oponaa makrokosmos, moe da odgovori da je to besmislica. Ako neko tvrdi da postoje neke bolesti u kojima se deavaju sedmodnevni periodi groznice, onda taj moe da odgovori: onda bi morala, kada nastupi bilo koja spoljanja pojava, da se javi i groznica i da protekne paralelno sa spoljnim pojavama i prestane sa nestankom spoljnih pojava. Dodue to groznica ne ini, ali se vrsto dri unutranjeg ritma, iako se vremenski poetak i vremenski kraj ne poklapaju sa spoljanjim pojavama. Ovo osamostaljivanje je za ljudski ivot sprovedeno u kosmosu skoro u potpunosti. Za ivotinjski je ve neto manje, ali za biljni svet se u visokom stepenu nalazi u optem ivotu

13

prirode, pa i one vanzemaljske. Stoga ne moe biti razumevanja za ivot biljaka, a da se k od tog razumevanja ne uzme u obzir da je sve to je na Zemlji odraz onoga to se deava u kosmosu. Kod oveka je to samo prikriveno, poto se on osamostalio. On u sebi nosi samo unutranji ritam. Kod biljaka to je jo tako u najeminentnijem smislu. Na to hou da skrenem panju ovim uvodnim reima. Vidite, Zemlja je u nebeskom prostoru okruena prvo Mesecom, a zatim planetama naeg planetarnog sistema. U staroj instinktivnoj nauci, u kojoj je Sunce ubrajano u planete, postojao je sledei raspored: Mesec, Merkur, Venera, Sunce, Mars, Jupiter, Saturn. Sada bih hteo, bez rasprave sa astronomijom o planetarnom ivotu, da skrenem panju na taj planetarni ivot, na ono to u tom planetarnom ivotu stoji u vezi sa zemaljskim. Tu najpre treba da uzmemo u obzir injenicu, kada pogledamo zemaljski ivot u celini, da u njemu, koliko se moe zamisliti, veliku ulogu igra sve ono to bih nazvao ivotom kremene supstance u svetu. Supstancu kremena nalazimo, na primer, u naem lepom kvarcu, u obliku prizme i piramide. Tu supstancu kremena spojenu sa kiseonikom nalazimo u naim kristalima kvarca. Ako zamislite da je kiseonik, koji je u kvarcu sjedinjen sa kremenom, odstranjen onda dobijate takozvani silicijum. Ovu supstancu dananja hemija svrstava u elemente kiseonik, azot, vodonik, sumpor itd. Taj silicijum, koji se ovde spaja sa kiseonikom je, dakle, hemijski element. Ali ne smemo zaboraviti da to to ivi u kvarcu kao silicijum zahvata 27-28% Zemljine povrine. Sve druge supstance su zastupljene u manjem procentu; samo kiseonik sa 47-48%. Silicijuma ima veoma mnogo. Svakako, taj silicijum, ako se nae u kamenu kakav je kvarc, pojavljuje se u takvom obliku koji, ako se posmatra ono spoljno materijalno Zemlje sa njenom vegetacijom a to se upravo zaboravlja ne pokazuje neki veliki znaaj. On se ne rastapa u vodi. Ne proputa vodu. Na prvi pogled, izgleda da sa optim banalnim uslovima ivota, nema mnogo veze. Ali, ako, pak, uzmete rastavi (equisetum), nai ete u njemu do 90% silicijumove (kremene) kiseline, ono isto to u kvarcu, vrlo fino rasporeene. Iz svega ovoga moete uvideti koliko ogroman znaaj mora da ima kremen. Skoro polovina onoga to sreemo na Zemlji sastoji se iz kremena. Ipak, najudnovatije je to to se kremen tako malo primeuje, on je prilino iskljuen ak i kod stvari kod kojih moe da deluje izuzetno blagotvorno. U medicini koja proizlazi iz antroposofije, supstanca kremena je bitan sastojak mnogih lekova. itav niz bolesti se lei, bilo oralnim unoenjem, bilo kupkama u kremenoj kiselini, jer skoro sve ono to se pokazuje, u sluajevima oboljenja, u abnormalnim stanjima ula, ne nalazi se u samim ulima, nego se u ulima izraava, a i u unutranjim ulima, to ovde ili onde izaziva bolove u organima, na sve to na znaajan nain utie upravo silicijum. Silicijum uopte igra najveu moguu ulogu koja se moe zamisliti u onome to se starinski naziva domainstvo prirode. Jer se silicijum ne nalazi samo tamo gde ga mi nalazimo, u kvarcu ili nekom drugom kamenu. Silicijum se nalazi izvanredno fino rasporeen i u atmosferi. Njega svuda nalazimo. Polovina raspoloive zemlje je u stvari kremen, u njoj ga ima 48%.12 Pa ta radi ovaj kremen? To se moramo zapitati u jednoj hipotetikoj formi. Pretpostavimo da u naoj zemaljskoj okolini postoji samo polovina kremena. Tada bi sve biljke manje ili vie bile piramidalnog oblika. Cvetovi bi bili krljavi, a biljke bi izgledale kao kaktus, to bi nam izgledalo abnormalno. itarice bi takoe izgledale vrlo udno: stabljike bi prema dole bile debele, mesnate, klasovi zakrljali, uopte ne bi bilo punih klasova.

12

U mineralokoj literaturi navodi se da se sadraj zemljine kore sastoji iz kremena kremene tj. silicijumove kiseline = SiO2, odnosno kvarca sa 45-50%.

14

To je na jednoj strani. Na drugoj strani nalazimo, iako ne toliko proirenu kao kremenu, supstancu krea i njoj srodne; svuda se u zemlji nalazi kre, potaa, supstanca natrijuma. Kada bi ovoga bilo manje, dobili bismo biljke sa iskljuivo tankom stabljikom, biljke koje bi veim delom imale izuvijanu stabljiku, dobili bismo same biljke puzavice. Cvetovi bi se dodue otvarali, ali bi bili prazni, ne bi davali nikakve naroite hranljive materije. Samo u ravnotei i saradnji obe ove snage a ako izdvojim dve supstance u toj saradnji krenih i kremenih supstanci, napreduje ivot biljaka u obliku koji danas vidimo. Krenimo dalje. Vidite, sve ono to ivi u kremenom poseduje snage koje ne potiu iz Zemlje, nego od takozvanih udaljenih planeta, planeta udaljenih od Sunca: Marsa, Jupitera, Saturna. Ono to dolazi od tih planeta deluje zaobilaznim putem na biljni ivot kroz kremen i srodne materije. A sve ono to ine Zemlji blie planete: Mesec, Merkur, Venera, deluje z aobilaznim putem, preko krenih materija na biljni, pa i na ivotinjski ivot na Zemlji. Tako, za svaku obraenu njivu moemo rei: u njoj deluju kremene i krene materije. Na kremene deluju Saturn, Jupiter i Mars; na krene Mesec, Venera, Merkur. Pogledajmo sada same biljke. U njihovom ivotu moramo posmatrati dve stvari. Prvo, da itavo bie biljke, pa i pojedinana biljna vrsta moe samu sebe da odrava to e rei u njoj samoj se razvija snaga reprodukcije, snaga razmnoavanja, biljka, dakle, moe proizvesti sebi jednaku biljku itd. To je jedno. Drugo je, da biljka, kao bie jednog relativno nieg prirodnog carstva, slui kao hrana biima viih carstava. Te dve struje u ivotu i razvoju biljaka, u prvi mah imaju malo veze jedna s drugom. Jer u odnosu prema procesu razvoja biljke-majke prema biljcikerci, unuci itd., gradilakim snagama prirode moe biti svejedno da li mi biljke jedemo i tako se hranimo ili ne. Tu postoje dva sasvim razliita interesa, a ipak deluju te stvari u zajednikoj sprezi snaga prirodnog tako, da u svemu onome to je u vezi sa unutranjom snagom reprodukcije i sa rastom svim to doprinosi tome da jedna generacija biljaka sledi drugu, deluje ono to od Meseca, Venere, Merkura, zaobilazno, preko krene materije, iz kosmosa deluj e na Zemlju. Pogledajmo jednostavno na ono to se ispoljava kod takvih biljaka koje ne jedemo, koje se jednostavno stalno obnavljaju. Na ove gledamo kao da nas interesuje jedino kosmiko delovanje snaga Venere, Merkura, Meseca, koji uestvuju u onome to se reprodukuje u biu biljaka na Zemlji. Ali, ako biljke u najeminentnijem smislu postaju ivotne namirnice, ako se one razvijaju tako da se u njima obrazuju supstance za ishranu ivotinje i oveka, onda su u tome delatni Mars, Jupiter i Saturn zaobilaznim putem preko kremenih materija. Kremeno otvara bie biljke prema svetskim daljinama i budi njena ula tako da ona, iz celog okolnog svemira, prima u sebe ono to uobliavaju te, od Zemlje udaljene, planete; tada u tome uestvuju Mars, Jupiter i Saturn. Iz oblasti Meseca, Venere i Merkura, nasuprot tome, primaju biljke sposobnost svog razmnoavanja. To u prvi mah izgleda samo kao predmet saznanja. Meutim, te stvari koje su primljene iz jednog neto udaljenijeg vidokruga, vode same po sebi od saznanja prema praktinom. Moramo da se zapitamo, poto snage sa Meseca, Venere, Merkura dolaze na Zemlju i poto te snage deluju u ivot biljaka, ta je to to taj proces ubrzava ili manje ili vie koi? ta pomae delovanje Meseca ili Saturna na ivot biljaka ili ta to delovanje spreava? Ako se posmatra tok godine, onda taj tok protie tako da postoje dani kada kie ima i kada je nema. to se tie kie, dananji fiziari zapravo istrauju samo injenicu da kada kie ima na Zemlju padne vie vode nego kada je nema. Njima je voda apstraktna supstanca, koja se sastoji iz vodonika i kiseonika, i oni poznaju vodu samo kao neto to se sastoji iz vodonika i kiseonika. Ako se voda razloi elektrolizom, ona se raspada na dve supstance, od kojih se jedna ponaa

15

ovako, druga onako. Ali time se jo ne kae nita o vodi. Voda skriva mnogo vie nego to pokazuju hemijske supstance kiseonik i vodonik. Voda u najeminentnijem smislu ima sposobnost da onim snagama koje dolaze, na primer, sa Meseca, pokae put u oblast Zemlje; voda omoguava raspodelu Meseevih snaga na podrujima Zemlje. Izmeu Meseca i vode na Zemlji, postoji neka vrsta veze. Uzmimo, dakle, da su kini dani upravo proli i posle njih dolazi pun Mesec. Sa snagama koje dolaze sa Meseca, u dane punog Meseca, na Zemlji se deava neto velianstveno. One se sjure u celu biljnu vegetaciju. One ne mogu da uu u nju ako prethodno nije bilo kinih dana. Dakle, treba govoriti o tome da li neto znai sejati seme posle kie iza koje je usledila meseina punog Meseca, ili se moe bez razmiljanja sejati u svako doba. Svakako, neto e i tada nii, ali postavlja se pitanje: da li je dobro da ovek seje posle kie i meseine punog Meseca? poto delovanje punog Meseca posle kinih dana kod nekih biljaka ubrzava rast, a pri sunanim danima ga slabi ili ini oskudnim. Neeg takvog je bilo u starim narodnim obiajima. Seljak bi izrekao poslovicu i znao je ta mu je initi. Takve izreke se danas smatraju praznovericom. Nema jo nauke o ovakvim stvarima; ljudi jo nemaju volje da se prilagode takvim stvarima. Dalje, oko nae Zemlje nalazimo atmosferu. Atmosferi je, osim to je vazduasta, pre svega svojstveno da je nekad toplija, a nekad hladnija. U odreeno vreme ona pokazuje znaajna nagomilavanja toplote, koja se ak, ako je prejak napon, prazni u olujama. Ali, ta se deava sa toplotom? Duhovno posmatranje pokazuje da toplota za razliku od vode, koja nema nikakav odnos prema kremenu, ima ogromnu vezu sa kremenom i to sa onim snagama koje mogu da dejstvuju preko kremena, a to su snage koje proizlaze iz Saturna, Jupitera i Marsa. Te snage se moraju posmatrati u sasvim drugom smislu nego snage Meseca. Jer moramo uzeti u obzir: Saturnu je potrebno trideset godina za obilazak oko Sunca, a Mesecu je za njegove faze potrebno trideset ili dvadeset i osam dana. Dakle, Saturn je vidljiv samo petnaest godina. On mora da bude u vezi sa rastom biljaka na sasvim drugaiji nain. Svakako, on ne deluje samo kada svoje zrake alje na Zemlju, on je delatan i kada svoje zrake alje kroz Zemlju.

Poto on polako krui trideset godina, onda emo videti, ako to nacrtamo (vidi crte), tu gde imamo Saturnovu putanju, da on ponekada neposredno sija na neku povrinu Zemlje, a posle opet moe da obrauje tu istu povrinu kroz Zemlju. Koliko jako snage Saturna utiu na ivot biljaka, to zavisi od toplote vazduha. Kod hladnog vazduha one ne mogu da utiu, kod toplog mogu. A to to one ine, gde to vidimo u ivotu biljaka? To ne vidimo kod nastajanja jednogodinjih biljaka, koje u toku godine nastaju i ponovo nestaju, ostavljajui samo seme, nego to to ini Saturn pomou snaga toplote nae Zemlje vidimo pri nastajanju viegodinjih biljaka. Te snage koje ulaze u biljku okolnim putem preko toplote, njihovo dejstvo vidimo u godovima i na kori drvea, u svemu to biljku ini viegodinjom.

16

To potie iz veze jednogodinjeg ivota biljke i njenog kratkog ivotnog veka sa planetama koje imaju kratko vreme kruenja. Njima nasuprot je ono to izvlai biljke iz te prolaznosti, to drvee obavija korom, to ih ini trajnim, to je u vezi sa planetnim snagama koje deluju okolnim putem, snagama toplote i hladnoe, kojima je potrebno dugo vreme kruenja, kao to je Saturnu potrebno trideset, Jupiteru dvanaest godina. Na primer, ako neko hoe da zasadi hrast bilo bi dobro da se razume u Marsove periode. Jer hrast, pravilno posaen u odgovarajuem periodu Marsa, napredovae drugaije nego ako se bez razmiljanja, jednostavno kako je nekom zgodno, zasadi u zemlju. Ili uzmite sadnju etinarskog drvea, kod kojih veliku ulogu igraju snage Saturna. Bie drugaije ako se uma etinara zasadi u takozvanom uzlaznom periodu Saturna, a drugaije ako se to uini u nekom drugom periodu. A onaj ko jasno vidi te stvari, moi e sasvim tano da kae o stvarima koje hoe ili nee rasti, da li to jeste ili nije sa razumevanjem dovedeno u vezu sa odgovarajuim snagama. Jer ono to se ne ispoljava tako oigledno, u dubljim odnosima ivota i te kako postaje vidljivo. Uzmimo primer: kada drvo, koje je bez razumevanja kosmikih ritmova posaeno u zemlju koristimo za ogrev, ono nam nee dati tako zdravu toplotu kao drvo koje je posaeno sa razumevanjem. Upravo u dubljim odnosima svakidanjeg ivota, u kojima ove stvari igraju ulogu, upravo se tu pokazuje ogroman znaaj takvih stvari. Meutim, ivot je danas postao skoro sasvim nepromiljen. ovek je srean kada o tome ne mora da misli. Ljudi zamiljaju da sve funkcionie kao maina; odgovarajue sprave se naviju i one idu. Pretpostavlja se na materijalistiki nain, da je to tako u celoj prirodi. Ali to sve vodi do takvih stvari koje se alarmantno izjalove u praktinom ivotu. Onda nastaju velike zagonetke. Zato je danas nemogue jesti onakav krompir kakav sam ja jo jeo u svom detinjstvu? To je tako, svuda sam ih probao. Vie ne moe da se jede takav krompir, pa ni tamo gde sam ga ja nekada jeo. Tokom vremena je mnogo toga nazadovalo u pogledu unutranje hranljivosti. To pokazuju poslednje decenije. Ljudi uopte ne razumeju dublje uticaje koji su delatni u svemiru, a koji se opet moraju potraiti na jednom takvom putu kakav sam vam danas uvodno samo napomenuo. Hteo sam samo da ukaem na to gde su pitanja koja uveliko prevazilaze dananje vidokruge. To emo ne samo nastaviti, nego emo i produbiti i primeniti na praksu.

17

I deo: Uslovi za napredovanje poljoprivrede DRUGO PREDAVANJE Kobervic, 10. jun 1924. Snage Zemlje i kosmosa U prvim satima emo iz saznanja o uslovima za napredovanje poljoprivrede sakupiti ono to je iz takvog saznanja potrebno, da bismo potom iz toga izvlaili prave praktine zakljuke, koji treba da se ostvare u neposrednoj primeni i koji jedino u neposrednoj primeni imaju svoj znaaj. Dakle, ve u prvim predavanjima emo morati da se bavimo time to emo pogledati kako zapravo nastaje ono to poljoprivreda daje i kako se to uklapa u sveukupnost sveta. Zapravo, poljoprivredno gazdinstvo ostvaruje sutinu svoje prirode u najboljem smislu te rei, ako se shvati kao jedna vrsta individualnog bia, kao jedna zaista u sebi zaokruena individualnost. Svako poljoprivredno gazdinstvo bi moralo da se priblii to se ne moe postii u celini ali ono bi moralo bar da se priblii stanju u kojem bi bilo jedna zaokruena individualnost. To znai, trebalo bi da se stvori mogunost da se sve ono to je potrebno za proizvodnju ima unutar samog poljoprivrednog gazdinstva. Pri tom se podrazumeva da bi ono moralo da obuhvata i odgovarajui stoni fond. U osnovi uzevi, ubrivo i slino, koje se u poljoprivredno gazdinstvo unosi spolja, moralo bi se smatrati lekom za obolelu zemlju. To bi bio organizacioni ideal. Jedno zdravo gazdinstvo bi moralo smo da proizvede sve ono to mu je potrebno. Videemo zato je to prirodno. Sve dok se stvari ne sagledaju u njihovoj sutini i stvarnosti, nego samo spoljanje materijalno, sve dotle moe da izgleda opravdano pitanje: zar nije svejedno da li stajsko ubrivo uzimam iz susedstva ili sa sopstvenog imanja? Iako ove stvari ne mogu da budu strogo sprovedene, ipak je potrebno izgraditi predstavu o nunoj samostalnosti gazdinstva, ukoliko ovek hoe celishodno da uredi stvari. Da ova ovde izloena tvrdnja ima opravdanje, pokazae vam se, s jedne strane, iz posmatranja zemljita iz koga naa poljoprivreda izrasta i sa druge strane iz onoga to izvan nae Zemlje na njega deluje. Danas se o stvarima koje su izvan Zemlje i koje na nju odatle deluju najee govori na apstraktan nain. Ljudi su svesni da Suneva svetlost i Suneva toplota i sve ono to je meteoroloki povezano sa Sunevom toplotom i Sunevom svetlou, ima neke veze sa stvaranjem proizvoda koji rastu na tlu. Ali, kako stvari tanije stoje, o tome dananji pogled na svet ne moe da stvori pravi zakljuak, poto taj pogleda ne prodire u realnost, u injenice. Poimo danas od toga stvari emo posmatrati i sa drugih gledita to emo prvo baciti pogled na zemljite kao osnovu poljoprivrede. Zemljite ematski emo ga prikazati ovom crtom (vidi crte) se obino smatra neim iskljuivo mineralnim, u kome, najvie zbog toga to se na njemu obrazuje humus ili stoga to se u njega unosi ubrivo, ima neto organsko. U stvari, zemljite kao takvo sadri u sebi ne samo izvestan ivot, neto biljno, ve je u njemu delatno ak i neto astralno. To je neto o emu se danas ni ne razmilja, a jo manje se priznaje da je tako. I kada se u tom pravcu ide dalje, uoava se kako se taj unutranji ivot zemljita rekao bih u jednoj finoj doziranosti potpuno razlikuje leti i zimi, dolazi se u oblast koja je za praksu od ogromnog znaaja, ali se danas uopte ne uzima u obzir. Ako se polazi od posmatranja zemljita, potrebno je obratiti panju na to da je zemljite

18

neka vrsta organa u onom organizmu koji moemo svuda da vidimo u prirodnoj vegetaciji, svuda gde te vegetacije ima.

Zemljite je pravi organ, ono je organ koji moemo, ako hoemo, da uporedimo sa l judskom dijafragmom. To nije sasvim tano, ali posluie kao ilustracija. Dobiemo predstavu o tome ako kaemo da su kod oveka iznad dijafragme neki organi, pre svega glava i ono to se zbiva kroz disanje i cirkulaciju, a ispod dijafragme su drugi organi. Ako sa tog gledita uporedimo zemljite sa ovejom dijafragmom, onda moramo rei: glava je, dakle, za tu poljoprivrednu individualnost ispod povrine zemlje, a mi, zajedno sa svim ivotinjama, ivimo u stomaku te individualnosti. Sve ono to je iznad zemlje, sve je to ono to pripada utrobi da tako kaemo te poljoprivredne individualnosti. Na nekom poljoprivrednom dobru mi, u stvari, hodamo po stomaku tog poljoprivrednog dobra, a biljke rastu navie u stomak poljoprivrednog dobra. Dakle, radi se o jednoj individualnosti koja stoji naglavce i koju pravilno gledamo samo ako je vidimo kao da stoji naglavce, stoji na glavi u odnosu na oveka. U odnosu na ivotinje to emo videti u toku predavanja stvar je neto drugaija. A sada, zato kaem da poljoprivredna individualnost stoji na glavi? To kaem stoga, to sve ono to je u neposrednoj blizini Zemlje, vazduh, vodena para, pa i toplota, to u emu se nalazimo, u emu diemo, to odakle biljke zajedno sa nama dobijaju spoljanju toplotu, spoljanji vazduh, a i spoljanju vodu, to je ono to, u stvari, odgovara onom to su kod oveka trbuni organi. Tome nasuprot je sve ono to je u unutranjosti Zemlje, to se deava ispod povrine Zemlje to deluje na biljni rast, na vegetaciju kao to naa glava deluje na nae organe, posebno u detinjstvu, ali i tokom celog ivota. Stalno imamo vrlo ivo naizmenino delovanje onoga to je iznad zemlje i onoga to je ispod nje, a delovanje koje se nalazi iznad zemlje je istovremeno neposredno zavisno posmatrajte to pre svega kao lokalizovanje delovanja od Meseca, Merkura, Venere, ija delovanja dopunjuju i modifikuju uticaj Sunca. Takozvane planete blie Zemlji, ire svoje delovanje na sve ono to je iznad zemlje, a naprotiv planete koje krue izvan Suneve putanje, deluju na sve ono to je pod zemljom i potpomau Sunce u onim delovanjima koja ono vri ispod zemlje (vidi crte). Tako da s obzirom na biljni rast treba da traimo dejstvo dalekog neba ispod tla, a iznad tla delovanje blie Zemljine okoline. Dakle, sve ono to deluje iz svemirskih daljina na rast biljaka, to ne deluje neposredno, ne deluje neposrednim zraenjem, nego tako da to prvo prima Zemlja i to opet zrai navie. Ono to odozdo od zemljita deluje blagotvorno ili tetno na biljni svet, to je, u stvari, povratno zraenje iz kosmosa, koje neposredno deluje u vazduhu i vodi koji su iznad Zemlje. Neposredno zraenje iz kosmosa se uskladitava ispod Zemljine povrine i odatle deluje. Od toga zavisi kako zemljite, s obzirom na svoj sastav, deluje na rast biljaka. To moramo zatim da proirimo i na ivotinje.

19

Razmotrimo zemljite. U njemu najpre postoje oni uticaji koji zavise od delovanja svega to dolazi iz najdaljih prostranstava kosmosa najdaljih koje dolaze u obzir kod zemaljskih zbivanja. To je ono to se obino naziva pesak i kamenje. Pesak i kamenje, ono to ne proputa vodu, ono za ta se u obinom ivotu kae da ne sadri hranljive materije, nije manje vano od drugih inilaca. Oni su izuzetno vani za odvijanje rasta i potpuno zavise od snaga najudaljenijeg kosmosa. A zaobilaznim putem vidimo kako kroz pesak koji sadri kremen, u zemljite ulazi ono ma koliko to na prvi pogled izgledalo neverovatno to moemo da oznaimo ivotnoeterskim snagama zemljita i hemijsko-delatnim snagama zemljita, da bi to zatim delovalo kod povratnog zraenja. Kako smo zemljite postaje unutranje ivo, kako ono obrazuje sopstveni hemijski proces, to potpuno zavisi od toga kakav je peskoviti deo zemljita. I ono to korenje biljaka doivljava u zemljitu zavisno je, u ne maloj meri, od toga koliko je kosmikog ivota i kosmike hemije, zaobilazno preko kamenja, koje je a ono moe da bude u prilinoj dubini zemlje u nju ulo. U svakoj prilici treba pri prouavanju rasta biljaka uzeti u obzir i sasvim razjasniti geoloku podlogu iz koje biljke niu i nikako ne treba ispustiti iz vida da se biljke, kod kojih je u prvom planu bie korena, ne mogu liiti kremenog tla, pa makar ono bilo u dubinama. Moglo bi se rei, hvala Bogu to kremena, u obliku silicijumske (kremene) kiseline i drugih jedinjenja ima 47-48% na Zemlji, pa se moe svuda raunati sa njegovim dejstvom. To to na opisani nain kremen ima veze sa korenom, to mora da se sprovede navie kroz biljku. To mora da struji navie; mora stalno da postoji naizmenino dejstvo onoga to je iz kosmosa preko kremena primljeno u zemlju, sa onim to se gore oprostite odigrava u stomaku i to treba dole da snabdeva glavu. Jer, glavu treba da snabdeva kosmos. A to mora biti u pravom meusobnom delovanju sa onim to se odigrava gore iznad tla u stomaku. Ono pak, to se iz kosmosa dole uhvati, mora uvek imati mogunost da struji navie. Da bi to moglo da struji navie, za to je zadueno ono to je u zemljitu glinasto. Sve glinasto je, u stvari, sredstvo za prenoenje dejstava svemirskih entiteta u zemljitu odozdo navie. To e nam onda, kada ve preemo na praktine stvari, ukazati na to kako treba da postupamo sa glinastim, a kako sa kremenim zemljitem, ve prema tome koju vrstu biljaka uzgajamo na glinastom, a koju na kremenom zemljitu. Meutim, prvo moramo znati ta se zapravo deava. Kako se ve inae glina opisuje, kako ona treba da se obrauje da bi uopte bila plodonosna, to sve sigurno u izuzetnoj meri dolazi u obzir u drugom redu. Ali ono to se prvo mora znati jeste da je ona prenosnik kosmikih strujanja navie. Ali ne treba da postoje samo ta kosmika strujanja navie, nego mora postojati i drugo, nazvao bih ga zemaljsko, terestrijalno. Mora postojati i ono to je u stomaku na izvestan nain podvrgnuto, da tako kaem, spoljanjem varenju. Dakle, sve ono to se leti i zimi deava u vazduhu iznad tla, to je za vegetaciju upravo neka vrsta varenja. Sve to se deava u toj vrsti varenja, sve to mora opet da se uvue u tlo. Tako stvarno nastaje uzajamno delovanje. One snage koje se pomou vode i vazduha stvaraju iznad zemlje, kao fine homeopatski obrazovane supstance, to se sada uvlai u tlo kroz veu ili manju koliinu krea u zemljitu. Koliina krea u zemljitu i rasprenost supstance krea u homeopatskoj dozi povrh zemljita, sve to ima zadatak da opet dovede neposredno terestrijalno zbivanje do zemljita. Te e stvari jednom, kada postanu predmet prave nauke, a ne samo dananjeg naunog naklapanja, izgledati sasvim drugaije. Onda e o tome moi da se daju sasvim egzaktni podaci. Znae se, primera radi, da postoji ogromna razlika izmeu toplote koja je iznad tla, dakle toplote koja je u oblasti Sunca, Venere, Merkura i Meseca i one toplote koja se obrazuje u tlu, koja je, dakle, pod uticajem Jupitera, Saturna i Marsa. Te dve toplote, od kojih jednu moemo da oznaimo kao toplotu cvea i lia biljaka, a drugu kao toplotu njihovog korenja, te dve toplote

20

se sasvim razlikuju jedna od druge i to toliko da sasvim dobro moemo oznaiti toplotu iznad zemlje kao mrtvu, a onu ispod zemlje kao ivu (vidi gornji crte). Toplota pod zemljom ima u sebi, a najvie zimi, neega to sadri unutranji princip ivota, neeg ivog. Kada bismo tu toplotu koja deluje u zemlji morali mi, ljudi, da doivimo onda bismo svi morali da postanemo jako glupi. Da bismo mogli da budemo pametni, nae telo mora u sebe da uvlai mrtvu toplotu. U trenutku kada se preko sadraja krea u tlo uvue toplota, kada zemlja sa ostalim supstancijalnostima uvue tu toplotu, kada uopte spoljanja toplota pree u unutranju, prelazi toplota u izvesno stanje tihe ivotnosti. Danas se zna da postoji razlika izmeu vazduha iznad zemlje i onog ispod zemlje. Meutim, jo se ne uzima u obzir razlika izmeu toplote iznad zemlje i one u zemlji! Zna se da vazduh pod zemljom sadri vie ugljendioksida, a vazduh iznad zemlje vie kiseonika. Meutim, ne zna se ta je tome uzrok. A uzrok je ovo: vazduh je, kada ga zemlja primi u sebe i apsorbuje, proet dakom ivotnosti. Tako je sa toplotom i vazduhom. Oni dobiju daak ivotnosti kada ih zemlja primi u sebe. Drugaije je sa vodom i samim zemljanim, vrstim. Oni u zemlji postaju jo mrtviji nego to su izvan nje. Oni gube neto od svog spoljanjeg ivota, ali upravo kroz to postaju sposobni da budu izloeni najudaljenijim kosmikim snagama. Mineralne supstance moraju se osloboditi od onoga to je neposredno iznad tla, ako hoe da budu izloene najudaljenijim kosmikim snagama. One se najlake mogu osloboditi od zemljine blizine i doi pod uticaj najudaljenijih kosmikih snaga koje prodiru u zemlju, u dananjoj svetskoj epohi moglo bi se rei u vremenu izmeu 15. januara i 15. februara, dakle u zimsko doba. To su stvari koje e jednom biti priznate kao egzaktni podaci. To je vreme kada se u zemlji razvija najvea snaga kristalizacije, najvea oblikotvorna snaga mineralnih supstanci. To je sredinom zime. Tada je unutranjosti zemlje svojstveno da bude najmanje zavisna od sebe, od svoje mineralne mase; ona dolazi pod uticaj snaga koje oblikuju kristale, snaga koje dolaze iz svemirskih daljina. Kada je januar na izmaku, mineralne supstance zemlje imaju najveu tenju za kristalizacijom. to se dublje ide, to one imaju veu tenju da u domainstvu prirode postanu isto kristalne. Za rast biljaka je sasvim svejedno to to se deava sa mineralima. Biljke su ostavljene same sebi u zemlji, tada su najmanje izloene uticaju mineralnih supstanci. Naprotiv, u periodu pre i posle toga, kada se minerali takorei spremaju pogotovo pre da se oblikuju, da se kristaliu, onda su oni od sasvim naroite vanosti za rast biljaka. Tada oni zrae snage koje su za rast biljaka posebno vane. Tako da moemo rei: otprilike od novembra-decembra meseca, postoji trenutak kada to to je ispod povrine zemlje postaje naroito delotvorno za ras t biljaka. Tu se namee pitanje: kako to moemo da iskoristimo za rast biljaka? Jer e se jednom videti koliko je iskoriavanje ovakvih stvari izuzetno vano za upravljanje rastom biljaka. Ovde hou odmah da napomenem, ako se radi o zemljitu koje samo od sebe ne izvlai lako navie to to bi u tom zimskom periodu trebalo da dejstvuje navie, onda je dobro tom zemljitu dodati odgovarajuu dozu gline tu dozu u kasnije navesti. Tu se zemljite onda priprema da iznese navie ono to je prethodno bilo u zemljitu, tako da se to moe upotrebiti u rastu biljaka. Mislim na snage kristalizacije koje ve moemo da vidimo ako jednostavno pogledamo sneg koji se kristalizuje. Snage kristalizacije postaju intenzivnije, jae, to se dublje ulazi u zemlju. Prema tome, te snage moraju biti iznesene iznad zemlje u vreme u kome jo nije dostignuta taka kulminacije a to e biti tek u januaru, februaru. Na taj nain se upravo nameu iz prividno skoro ve zaboravljenih saznanja, najpozitivniji saveti koji mogu biti od izvanredne pomoi, dok inae to u potpunosti ostaje na obinom isprobavanju. Uopte, mora nam biti potpuno jasno da poljoprivreda, zajedno sa onim to se

21

nalazi ispod zemlje, predstavlja individualnost, organizam koji takoe ivi u vremenu i da je ivot zemlje naroito jak u zimsko doba, dok leti on u izvesnom smislu zamire. Za obradu zemljita najvanije je da se to uvidi. Najvanije je to sam meu antroposofima esto pominjao da se zna pod kojim uslovima kosmiki prostor svojim snagama moe da deluje na zemaljsko. Da bismo to shvatili, poimo od obrazovanja semena. Seme iz koga se razvija embrion, obino se smatra izvanredno komplikovanom molekularnom tvorevinom. Veliki se znaaj pridaje tome da se kod obrazovanja semena shvati njegova komplikovana molek ularna struktura. Kae se: molekuli imaju izvesnu strukturu, kod jednostavnih molekula ova je jednostavna; onda ona postaje sve komplikovanija dok se ne doe do izuzetno komplikovane strukture molekula belanevine. Ljudi stoje zadivljeni i zaueni pred onim to zamiljaju kao komplikovanu strukturu belanevine u semenu, poto misle sledee: molekul belanevine mora da je strano komplikovan, jer iz te komplikovanosti raste sledei organizam. A taj sledei organizam je strano komplikovan, takav je ve u embrionalnom stanju, dakle ta mikroskopska ili hipermikroskopska supstanca mora da bude takoe strano komplikovane grae. To je u poetku do izvesnog stepena tako. Izgradnjom zemaljske belanevine, molekularna struktura dolazi do krajnje komplikovanosti. Meutim, iz te krajnje komplikovanosti ne bi nikada proizaao nikakav novi organizam. Jer organizam ne proizlazi iz semena na taj nain to ono to se iz majke-biljke ili majkeivotinje obrazovalo kao seme nastavlja u ono to nastaje kao dete-biljka ili dete-ivotinja. To uopte nije istina. Istina je upravo da, kada se ta komplikovana graa uzdigne do najvieg stepena, ona onda raspadne i ostaje na kraju ono to je u oblasti zemaljskog ivota uzdignuto do najvee komplikovanosti jedan mali haos. Moe da se kae, raspada se u svetsku prainu, a kada je seme dostiglo najviu komplikovanost i raspalo se u svetsku prainu, i poto je nastao mali haos, onda poinje ceo okolni svemir da deluje na seme, utiskuje se u njega i gradi iz malog haosa ono to moe iz njega da se izgradi dejstvom iz svemira sa svih strana (vidi crte). U semenu imamo odraz svemira. U svakom stvaranju semena, zemaljski organizacioni proces se vodi do samog kraja, sve do haosa. Svaki put se u haosu semena iz celog svemira gradi novi organizam. Stari organizam ima samo tendenciju da seme uvede u takvo stanje prema kosmosu, da kroz njegov afinitet prema tom stanju iz ispravnih pravaca deluju snage, da ne bi iz maslaka nastao imir, nego opet maslaak.

Tako da je ono to se odraava u nekoj biljci uvek odraz neke kosmike konstelacije, ona se izgrauje iz kosmosa. Ako uopte hoemo da kosmos podstaknemo na dejstvo, da dovedemo njegove snage unutar naeg zemaljskog, onda je za to potrebno da zemaljsko, koliko je mogue vie dovedemo u haos. Svuda, gde kosmos podstiemo na dejstvo, moramo zemaljsko, koliko je mogue vie, uterati u haos. Kod biljnog rasta o tome se do izvesnog stepena stara ve sama

22

priroda. Ali svakako je potrebno da mi, poto se svaki novi organizam izgrauje iz kosmosa, u organizmu odravamo kosmiko stanje tako dugo dok se ponovo ne obrazuje seme. Recimo: posejemo seme neke biljke u zemlju. Tada imamo u semenu otisak, odraz celog kosmosa iz nekog od svetskih pravaca. U njemu dolazi do delovanja konstelacija; time ono stie odreen oblik. U trenutku kada se poseje u zemlju, spoljanje snage Zemlje deluju na njega toliko jako da je ono u svakom trenutku proeto tenjom da se odrekne kosmikog, da buja, da se iri u svim moguim pravcima, jer ono to deluje iznad Zemlje, zapravo ne eli vrsto da zadri taj oblik. Potrebno je da se seme tera u haos seme moramo terati do haosa. S druge strane, kada se iz semena ve razvije prva klica biljke i dalji izdanci potrebno je da nasuprot kosmikom, koje kao oblik biljke ivi u semenu, u biljku unese zemaljsko. Moramo biljku u njenom rastu da pribliimo zemlji. A to se moe samo time da mi ve na zemlji postojei ivot, koji dakle jo nije uao u potpuni haos, koji nije dospeo u obrazovanje semena, nego je u organizaciji biljke bio ranije prekinut, pre nego to je nastupilo obrazovanje semena, da mi taj ve postojei ivot na zemlji unesemo u ivot biljke. Tu oveku vrlo koristi, u predelima koji su blagosloveni naroitom sreom, bogato obrazovani humus kojim je domainstvo prirode obdarilo ljude. Jer u osnovi uzevi, ovek moe malo ime vetaki da zameni ono to, u pogledu plodnosti, moe da postigne zemlja prirodnim stvaranjem humusa. Ali na emu poiva stvaranje humusa? Ono poiva na tome da se u prirodni proces prima ono to dolazi iz biljnog ivota. Ono to jo nije stiglo do haosa, to na izvestan nain odbija ono to je kosmiko. Ako se to primeni na rast biljaka, onda u biljci vrsto zadravamo ono to je zapravo zemaljsko, a kosmiko deluje samo u struji koja se onda opet uspinje do oblikovanja semena. Tome nasuprot, zemaljsko deluje u razvoju lista i cveta itd. U sve to kosmiko samo zrai svoja dejstva. To moe sasvim tano da se prati. Zamislite neku biljku koja raste iz korena. Na kraju stabljike obrazuje se zrno semena. ire se listovi i cvetovi. I sada vidite: u listu i cvetu je zemaljsko koje daje oblik, takoe i ispunjenost zemaljskom materijom. Razlog zato neki list ili neko zrno odeblja, poprima unutranju supstancijalnost itd., lei u onome to mi dodajemo biljci kao zemaljsko, to jo nije prelo u haos. Naprotiv, seme koje svoju snagu razvija kroz stabljiku, ali u vertikalnom pravcu, a ne unaokolo, prozrauje list i cvet biljke snagom kosmosa. To se moe neposredno videti. Pogledajte samo zelene listove biljke. Zeleni listovi biljke nose u svom obliku, u svojoj debljini, u svojoj zelenoj boji zemaljsko. Ali ni oni ne bi bili zeleni, kada u njima ne bi ivela kosmika snaga Sunca. Kada doete do obojenih cvetova, onda u njima ne ivi samo kosmika snaga Sunca, nego ona podrka koju kosmike snage Sunca primaju od udaljenih planeta Marsa, Jupitera, Saturna. Samo ako se rast biljke gleda kroz taj odnos, pa kada se pogleda rua i njena crvena boja vidi se snaga Marsa. Ako pogledamo uti suncokret13 on nije ispravno nazvan Sunev cvet, on je samo zbog svog oblika nazvan tako zbog svog utila morao bi, u stvari da se nazove Jupiterov cvet, jer snaga Jupitera koja dopunjuje kosmiku snagu Sunca, izaziva u cvetu belu ili utu boju. Kad naiemo na cikoriju, sa njenom plaviastom bojom, onda moramo u toj plaviastoj boji naslutiti dejstvo Saturna koji dopunjuje delovanje Sunca. Dakle, u crvenom cvetu moemo da vidimo Mars, u belom ili utom cvetu Jupiter, u plavom cvetu Saturn, a u zelenom listu prvenstveno Sunce.

13

Nemaki, Sonnenblume Sunev cvet.

23

A to to se pojavljuje u obojenosti cveta, to sada deluje kao snaga naroito jako u korenu. Jer tu u zemljite sa dalekih planeta deluje ono to oivljava i ojaava. To je tako da moramo da kaemo: ako iz zemlje iupamo neku biljku, imamo dole koren, u korenu je kosmiko, u cvetu ima najvie zemaljskog, kosmiko bi bilo samo u najfinijem nijansiranju boja. Naprotiv, ako u korenu treba da ivi zemaljsko, ako u korenu treba snano da ivi zemaljsko, onda ono stremi u oblik. Jer biljka poprima oblik od onoga to nastaje u oblasti zemaljskog. To to se iri u obliku, to je zemaljsko. Meutim, ako se koren deli, razgranava izgraujui se, onda deluje zemaljsko nadole, kao to u boji kosmiko deluje nagore. Kosmiko korenje je ono koje je jedinstveno oblikovano. Naprotiv, u razgranatom korenju imamo delovanje zemaljskog nadole u zemljite, kao to u obojenosti cvetova imamo delovanje kosmikog nagore. Sunevo stoji u sredini. Sunevo deluje prvenstveno u zelenom liu i u uzajamnom odnosu izmeu cveta i korena, sa svim onim to se nalazi izmeu. Sunevo je zapravo ono to je spojeno kao dijafragma sa povrinom zemljita. Ono pak to je kosmiko spojeno je sa unutranjou Zemlje i deluje nagore u gornje delove biljke. No, zemaljsko iznad tla deluje takoe nadole i biva pomou krenjakog uvueno u biljku. Pogledajte biljku: u njoj je zemaljsko, preko krenjakog, snano uvueno sve do korena. To su biljke kod kojih se koren grana na sve strane, kakav je sluaj, na primer, kod jestivog bilja tu ne mislim na repu i slino, ve na biljke kakva je slatka detelina (esparzeta); tako da moemo rei: mora se pogledati oblik biljke ako ovek hoe da razume biljku, mora se gledati oblik i boja cveta, da bismo saznali koliko na nju deluju kosmike, a koliko zemaljske snage. Pretpostavite sada da nam nekako poe za rukom da u biljci vrsto zadrimo kosmiko. U tom sluaju se ona nee mnogo izraziti u bujanju cveta, nego e se ispoljiti u neemu stablolikom. U emu onda, prema datim podacima, u biljci ivi kosmiko? Ono ivi u kremenom (silicijumskom). Pogledajte biljku rastavi, equisetum: za nju je karakteristino da u sebe uvlai kosmiko, da se proima kremenim. Ona u sebi sadri ak 90% silicijumske kiseline. U biljci equisetum je kosmiko prisutno u ogromnoj koliini, ali to se ne pokazuje u cvetu, ve ono dolazi do izraaja u rastu donjih delova. Uzmimo neto drugo. Pretpostavimo da ono to kod biljke tei kroz stabljiku i list uvis hoemo da zadrimo u korenu. Za nae zemaljsko vreme to i nije tako vano, poto smo kroz razliite okolnosti uvrstili razliite biljne vrste. U ranija vremena, u pravremena, to je bilo drugaije, jer je tada jedna biljka mogla lako da se preobrazi u drugu. Stoga je vrlo vano znati te stvari. I danas je to vano ako hoemo da naemo uslove koji su pogodni za odreenu biljku. Na ta danas treba da obratimo panju, kako treba da posmatramo biljku, kod koje hoemo da kosmika snaga ne jurne navie u cvet i plod, nego da ostane dole, da se na izvestan nain stvaranje stabljike i lista zadri u oblikovanju korena. ta treba tada da uradimo? Tada moramo takvu biljku da postavimo u peskovito zemljite. Jer e se u kremenom zemljitu zadrati ono to je kosmiko, ono e tu biti uhvaeno. Stoga, krompir, kod koga moramo to da postignemo, da

24

dole u samom krompiru zauzdamo obrazovanje cveta, da ga suzbijemo poto je krompir, u stvari, korenski izdanak, on sam zauzdava snagu koja stvara list i stabljiku; krompir nije koren, nego zauzdana stabljika krompir treba staviti u peskovito zemljite, inae neemo uspeti da kosmike snage zadrimo u njemu. Iz svega toga proizlazi da je za prosuivanje o celokupnom razvoju biljaka takorei osnovno, da se uvek gleda na to ta je u biljci kosmiko, a ta terestrijalno, zemaljsko. Kako je mogue zemljitu obezbediti naroita svojstva, da se kosmiko, takorei zgusne i time vie zadri u korenu i listu? A kako da se razredi, tako da u svom razreenju ue u cvetove i ove oboji ili u obrazovanje ploda i ovaj prome dobrim ukusom? Jer dobar ukus kajsija ili ljiva, dolazi, kao i boja cveta, od kosmikog koje prodire sve do ploda. U jabuci stvarno jedete Jupiter, a u ljivi stvarno jedete Saturn. I kada bi oveanstvo sa svojim dananjim znanjem bilo stavljeno pred zadatak da iz srazmerno malobrojnih biljaka zemaljskog pradoba proizvede raznovrsnost naih dananjih sorti voa, ono u izvrenju tog zadatka ne bi otilo daleko da oblici naih sorti voa nisu ve nasleeni i proizvedeni u jedno doba kada se iz instinktivne pramudrosti u oveanstvu neto znalo o proizvodnji iz primitivnih sorti koje su nekada postojale. Da te sorte voa nisu ve postojale i da se one nisu razmnoavale kroz naslee, dananji ljudi, ukoliko bi sa dananjom pameu bili u istom poloaju u pogledu na proizvodnju sorti voa, ne bi postigli nita. Jer danas se sve radi ogledima, isprobavanjem, a time se ne prodire razumno u sam proces. A to je osnovni uslov koji se postavlja ukoliko i dalje hoemo da privreujemo na Zemlji. Sasvim je pogodio na prijatelj Stegeman kada je rekao da tako dolazimo do proizvoda manje vrednosti. A to opadanje vrednosti proizvoda moete, to se mene tie, ovu primedbu smatrati umesnom ili ne kao i preobraaj u obrazovanju same ljudske due, povezano je sa zavretkom kali juge u kosmosu tokom minulih decenija, i decenija koje dolaze. Mi opet stojimo pred velikom promenom unutar prirode. To to nam je dolazilo iz starih vremena i to smo dalje prenosili, bilo od darova prirode, bilo od nasleenog saznanja o prirodi i slino, pa i ono to nam je preneto o lekovima gubi svoj znaaj. Moramo stei nova saznanja da bismo uli u celokupne odnose takvih stvari. Ljudi nemaju drugi izbor: ili neto nauiti iz celokupne povezanosti prirode, iz povezanosti sveta ili dopustiti prirodi i ljudskom ivotu da odumre ili da se degenerie. Kao to je u stara vremena bilo vano da ljudi poseduju saznanja koja stvarno prodiru u strukturu prirode, tako su i nama takoe potrebna takva saznanja. ovek danas jo poneto zna o tome kako se vazduh ve sam o tome govorio ponaa u unutranjosti zemlje, ali nita ne zna o tome kako se u unutranjosti zemlje ponaa svetlost. On ne zna da kremeno to e rei kosmiko kamenje prima svetlost u zemlju i tu svetlost dovodi do delovanja, a da naprotiv ono to je blisko zemaljsko-ivom: obrazovanje humusa, ne prima svetlost, ne aktivira ga u zemlji i stoga izaziva delovanja bez svetlosti. Ali to su stvari koje se moraju saznati, koje se moraju potpuno sagledati. Ali bilje nije sve to postoji na Zemlji. Odreeno podruje Zemlje takoe pripada i ivotinjskom svetu. Iz razloga o kojima e jo biti govora, za sada ljude neemo uzeti u obzir. Meutim, ivotinjski svet ne moemo zanemariti, jer ovom je svojstveno da se najbolja, ako tako mogu da je nazovem, kosmika kvalitativna analiza odvija samo u zajednikom ivotu nekog biljem obraslog podruja sa ivotinjama koje ive u toj oblasti. Interesantno je i bio bih zadovoljan da se stvari provere, jer bi provera ovo sigurno potvrdila da postoji veza izmeu pravog broja krava, konja i drugih ivotinja na nekom gazdinstvu. Sve te ivotinje zajedno daju onoliko ubriva koliko je potrebno za obradu poljoprivrednog dobra, da bi se, kao to sam rekao, dodalo neto onome to je ve postalo haos. Naime, ako postoji pravilan broj konja, krava, svinja, onda se dobija pravilan odnos meavine ubriva. To je u vezi sa tim da ivotinje u

25

pravilnoj meri troe bilje, jedu ga, jer ivotinje u pravilnoj meri pojedu to to zemlja moe da im prui. Iz tog razloga se u toku njihovih organskih procesa razvija toliko ubriva koliko je potrebno da se vrati zemlji. Stvarno vai to ne moe sasvim da se sprovede, ali u idealnom smislu to je tano da ako se pokae potreba da se ubrivo nabavi sa strane (izvan gazdinstva) njegovu upotrebu treba smatrati samo lekom za ve obolelo gazdinstvo. Ono je zdravo samo ukoliko ubrivo obezbeuje iz stonog sastava sopstvenog gazdinstva. Naravno da to zahteva razvijanje prave nauke o tome koliko je ivotinja neke vrste potrebno odreenom gazdinstvu. Ali do toga e ve doi im ponovo tu bude neko znanje o unutranjim snagama koje tu deluju. To je u smislu onoga to smo na poetku naveli opisujui ono to je iznad tla kao neku vrstu egzistencije stomaka, i ono to je ispod zemlje kao egzistenciju glave da to nije potpuno ukoliko na ovaj nain ne shvatimo ivotinjski organizam. Organizam ivotinje u celini ivi u domainstvu prirode. Tako da on, s obzirom na svoj oblik i boju, a takoe u odnosu na strukturu i konzistenciju svoje supstance, od napred prema pozadi, dakle od njuke do srca, potpada pod dejstvo Saturna, Jupitera i Marsa, u srcu Sunca, a iza srca prema repu pod dejstvo Venere, Merkura i Meseca (vidi crte). U tom smislu oni koji se za tako neto interesuju ubudue bi svoja saznanja trebalo da izgrade na osnovu opaanja oblika. To je zato to je razvijanje saznanja na osnovu oblika, na osnovu istraivanja oblika, od ogromne vanosti.

Posetite nekada neki muzej i pogledajte skelet bilo kog sisara, ali idite sa sveu: u obrazovanju glave je prvenstveno delatno zraenje Sunca, dok struji na njuku to neposredno zraee dejstvo Sunca; i prema tome kako se iz drugih razloga, o kojima emo jo govoriti ivotinja izlae ovako ili onako Suncu lav se izlae drugaije nego konj prema tome je oblikovana glava i ono to se neposredno nastavlja na glavu. Tako da kod prednje strane ivotinje imamo neposredno zraenje Sunca, a time i oblikovanje glave. A sada, pomislite, Suneva svetlost dolazi u okolinu Zemlje i jednim drugim putem, reflektovanjem sa Meseca. Tako da nije re samo o Sunevom svetlu, nego i njegovom svetlu reflektovanom sa Meseca. Ta sa Meseca reflektovana Suneva svetlost je sasvim bez dejstva kada sija na glavu ivotinje. Tu ona nema nikakav uticaj. Ovo to sada govorim naroito vai za embrionalni ivot. A svetlost koja zrai nazad sa Meseca razvija svoje najvee dejstvo kada pada na zadnji deo ivotinje. Pogledajte uoblienost grae stranjeg dela ivotinje u odnosu na grau njene glave. Onda moete da razvijete oseaj za oblik u pogledu na tu suprotnost, za nain kako je pripojeno bedro, kako se obrazuje probavni trakt prema onome to e se kao potpuna suprotnost oblikovati unutar glave. Onda imate prednji i zadnji deo ivotinje kao suprotnost izmeu Sunca i Meseca. Ako idete dalje, nalazite da dejstvo Sunca ide do srca i ispred njega zastaje, da za oblikovanje glave i krvi deluju Mars, Jupiter i Saturn. Onda od srca nadalje deluje Mesec koga potpomau Merkur i Venera. Ako ivotinju tako okrenete i uspravite da joj se glava

26

nalazi u zemlji, a zadnji deo navie u vazduhu, imate poloaj u kojem je nevidljiva poljoprivredna individualnost. Time je data mogunost da iz tog oblika ivotinje pronaete odnos izmeu ubriva koje ivotinja daje i onoga to je potrebno zemlji ijim se biljem ivotinja hrani. Treba da znate, na primer, da kosmika dejstva koja dolaze do izraza u nekoj biljci, dolaze iz unutranjosti zemlje i usmeravaju se navie. Ako je neka biljka naroito bogata takvim kosmikim dejstvima i ako je neka ivotinja pojede, pa je odmah pretvorenu u ubrivo izbaci iz svog organizma, onda ta ivotinja daje naroito pogodno ubrivo za ono tlo na kome raste ta biljka. Dakle, ako moete da proitate stvari prema njihovom obliku, onda ete doi do svega to je potrebno toj u sebi zatvorenoj individualnosti koja sainjava poljoprivredno gazdinstvo. Samo to u ovo mora da se urauna i domai stoni fond.

27

TREE PREDAVANJE Kobervic, 11. jun 1924. Iskorak u delatnost prirode Delovanje duha u prirodi

Snage zemlje i kosmosa, o kojima sam vam govorio, deluju u poljoprivrednom gazdinstvu kroz zemaljske supstance. Stoga e sledeih dana biti mogue prei na razna praktina reenja samo ako se danas pozabavimo neto poblie pitanjem: kako kroz zemaljske supstance deluju snage o kojima smo govorili? A sada emo, uopteno govorei, morati na neki nain da napravimo iskorak u delatnost prirode. Najvanije pitanje koje moe da se postavi kada se radi o proizvodnji na poljoprivrednom podruju bilo bi ono o znaaju i uticaju azota na celokupnu poljoprivrednu proizvodnju. Samo to je upravo to pitanje, o sutini dejstva azota, danas zapalo u veliku zbrku. Svuda gde je delatan azot vide se samo ogranci njegovog delovanja, ono najpovrnije u emu se on ispoljava. Meutim, ljudi ne vide prirodne odnose u kojima azot deluje, a to se ni ne moe ako ovek ostane unutar samo jednog prirodnog podruja. To je mogue samo ako se zagleda u iroka podruja prirode i ako se ima u vidu delovanje azota u svemiru. ak moe da se kae a to e proizai iz mojih izlaganja da azot kao takav, ne igra glavnu ulogu u ivotu biljaka. Ipak, za razumevanje ivota biljaka preko je potrebno upoznati njegovu ulogu. Azot, time to deluje u biu prirode, ima, rekao bih, etiri brata, ija se delovanja moraju upoznati ako ovek hoe da shvati njegovu funkciju, njegov znaaj u takozvanom domainstvu prirode. A ta braa su sa njim povezana u biljnoj i ivotinjskoj belanevini na jedan, za spoljanju nauku za sada jo tajanstven nain. Ta etiri brata su: ugljenik, kiseonik, vodonik i sumpor. Ako ovek hoe potpuno da upozna znaaj belanevine, onda ne treba meu njene vane sastojke da navede samo vodonik, kiseonik, azot i ugljenik, nego mora da navede jednu supstancu ija je delatnost u belanevini izuzetno znaajna sumpor. Sumpor u okviru belanevine predstavlja posrednika izmeu duhovnog, proirenog svuda u svetu, izmeu oblikujue snage duhovnog, i fizikog. Moglo bi da se kae: onaj ko u materijalnom svetu hoe da sledi tragove koje ostavlja duh, mora da prati delatnost sumpora. Iako ta delatnost nije tako oigledna kao delatnost onih drugih supstanci, ipak je od najveeg znaaja, jer na putu sumpora duh deluje u podruje fizike prirode; upravo je sumpor nosilac duhovnog. Njegovo staro ime je sulfur, koje je srodno sa imenom fosfor. To ime on nosi stoga to se u ranija vremena u svetlosti, u svetlosti koja se iri, u Sunevoj svetlosti videlo irenje duhovnog. Stoga su supstance, koje su imale veze sa delovanjem svetlosti u materiji, sumpor i fosfor, nosioci svetlosti. Budui da je delovanje sumpora u domainstvu prirode toliko tanano, bie najbolje da posmatramo ostalu brau, ugljenik, vodonik, azot, kiseonik, i shvatimo ta su te supstance u itavom biu sveta. O tim stvarima dananji hemiar ne zna mnogo. On zna kako te supstance izgledaju spolja, kada ih ima u laboratoriji. Meutim, o unutranjem znaaju tih supstanci, o njihovom delovanju u svetu kao celini, on ne zna nita. I znanja koja su poznata hemiji o tim supstancama nisu vea od znanja koja ima ovek koji je video spoljanji lik nekog prolaznika na ulici, koga je fotografisao i koga se sea zahvaljujui fotografiji. Jer, ono ta radi nauka sa tim supstancama, ije bi dublje bie morala poznavati, nije mnogo vie od fotografisanja, a ono to se nalazi u naim knjigama, u naim predavanjima o tim supstancama, to ne sadri mnogo vie.

28

Stoga krenimo o primeni na biljno emo kasnije prvo od ugljenika. Ugljenik je u novije vreme siao sa svoje vrlo aristokratske pozicije Boe, taj put su kasnije iskusila mnoga druga bia sveta na plebejsku poziciju. U ugljeniku se vidi ono ime se loe pei, ugalj. U ugljeniku se vidi ono ime se pie, grafit. Jedna odreena modifikacija ugljenika se jo uvek ceni kao aristokratska, dijamant; ali nema mnogo prilika da ga cenimo, je se ne moe kupiti. Stoga je ono to se zna o ugljeniku, s obzirom na njegov ogromni znaaj u svetu, vrlo malo. Taj je crni momak, nazovimo ga tako, pre srazmerno kratkog vremena, do pre par vekova, vaio kao neto to je nazivano vrlo plemenitim imenom kamen mudraca. Mnogo se naklapalo o tome ta je, u stvari, kamen mudraca, ali iz tog naklapanja nije proizalo mnogo. Jer kada su stari alhemiari i njima slini ljudi govorili o kamenu mudraca, mislili su na ugljenik u njegovim razliitim pojavama. Njegovo ime su uvali u tajnosti jer bi inae, da ga nisu uvali, svako posedovao kamen mudraca jer to je, u stvari, bio samo ugljenik. A zato je ugljenik bio kamen mudraca? Na ovo moemo da odgovorimo jednim starijim shvatanjem, do ijeg razumevanja bi danas morali ponovo da doemo kada govorimo o ugljeniku. Vidite, ako ne uzmemo u obzir zdrobljeni oblik, u koji je doao usled odreenih zbivanja, a koji nalazimo u prirodi kao ugalj, a i kao grafit, ako taj ugljenik shvatimo u njegovoj ivoj delatnosti, kako prolazi kroz oveka, kroz telo ivotinje, kako gradi iz sopstvenih stanja telo biljke, onda se pojavljuje taj amorfni, bezoblini ugljenik, kako ga sebi predstavljamo, samo kao poslednji izdanak, kao le onoga to ugalj, ugljenik u domainstvu prirode, u stvari, jeste. Ugljenik je naime nosilac svih procesa oblikovanja u prirodi. Sve ono to moe da se oblikuje, bilo da se ima u vidu oblik biljke koji opstaje srazmerno kratko, ili neprekidno promenljiv oblik ivotinjskog organizma, ugljenik je veliki plastiar koji u sebi ne nosi samo svoju crnu supstancijalnost nego, kada je u punoj delatnosti, u kretanju, svuda u sebi nosi oblikujue slike sveta, velike imaginacije sveta, iz kojih proizlazi sve ono to se u prirodi oblikuje. U ugljeniku vlada skriveni vajar i taj se skriveni vajar slui, kada gradi najrazliitije oblike koji se u prirodi izgrauju, sumporom. Zbog toga, ukoliko hoemo da posmatramo na pravi nain rad ugljenika u prirodi, moramo imati u vidu delatnost duhovnosti svemira, kako se, takorei, vlai sumporom, i kako je delatna kao plastiar i kako pomou ugljenika gradi vrste oblike biljke, ali i kako osim toga gradi oblike u oveku koji nestanu istog asa kada nastanu. Upravo zato je ovek ovek, a ne biljka, to tek nastajui oblik moe odmah da uniti, zbog toga to iz sebe izluuje ugljenik koji je vezan za kiseonik kao ugljen-dioksid. Upravo stoga to ugljenik ljudsko telo ini krutim, previe vrstim, pravi od njega kao neku palmu svojstveno mu je da nas pravi tako vrstim disanje ga odmah razgrauje, izdvaja ga iz vrstog, spaja ga sa kiseonikom, alje ga napolje, i mi se oblikujemo u takvoj jednoj pokretljivosti koja nam je potrebna kao ljudskim biima. Meutim, on je u biljkama na neki nain, ak i kod jednogodinjih biljaka, do izvesnog stepena zadran u vrstom obliku. Jedna stara izreka u vezi sa ovekom, kae: Krv je sasvim poseban sok,14 i mora se s pravom rei da ovekovo Ja pulsira u krvi, ispoljavajui se na fiziki nain. Ali, tanije reeno, to je ugljenik; on tka i vlada, oblikuje se i opet rastvara, on na svom putu biva ovlaen sumporom i pokree u krvi ono duhovno koje nazivamo Ja. I kao to ljudsko Ja, pravi duh oveka, ivi u ugljeniku, tako opet na odreeni nain, posredovanjem sumpora, u ugljeniku, koji se stalno oblikuje i opet razlae, ivi Ja sveta u duhu sveta. U ranijim epohama razvoja nae Zemlje, ugljenik je bio izluivan. Tek kasnije se pojavilo, na primer, krenjako, koje je onda ovek koristio da bi kao podlogu stvorio neto vre, kako bi
14

Gete, Faust I, Mefistofeles.

29

sebi stvorio jednu vrstu potpornu skelu. Da bi ono to ivi u ugljeniku bilo pokretljivo, ovek svojim krenim kotanim skeletom stvara vrstu podlogu; to ine i ivotinje, bar vie ivotinje. Time se ovek svojom pokretljivom ugljeninom tvorevinom uzdie iznad mineralnog sveta, odnosno vrstog krenog sastava koji ima zemlja. Meutim, ovek i nju ulanjuje u sebe da bi u sebi imao vrstu zemlju. U krenom sastavu kostiju ovek ima u sebi vrstu zemlju. Iz toga moemo da vidimo da sve ivo poiva na manje ili vie vrstom ili manje ili vie fluktuirajuem ugljenikovom skeletu, i da je to put kojim se u svetu kree duhovno. Dozvolite mi da to ematski nacrtam (vidi crte) da bih vam stvar uinio oiglednom. Ovde u da nacrtam skelet ili potporu, koju duh izgrauje pomou sumpora. To je, dakle, stalno promenljivi ugljenik, koji se u vrlo finoj doziranosti kree u sumporu ili, kao kod biljaka, tu je jedan manje ili vie stvrdnut skelet ugljenika pomean sa drugim supstancama, sa drugim sastojcima.

Vidite, ako posmatramo oveka ili neko drugo ivo bie, onda ono mora to je na naim skupovima ve bilo isticano biti proeto eterskim, koje je, u stvari, pravi nosilac ivota. Dakle, to to tu predstavlja ugljenini skelet nekog ivog bia mora opet da bude proeto eterskim, tako da se etersko uglavnom mirno, ili manje ili vie pokretljivo, dri te skeletne potpore. Ali etersko mora da se proiri svuda gde je taj skelet. Dakle, moemo da kaemo: tamo gde je taj skelet, tu svuda mora da bude neto etersko. To etersko, kada bi postojalo samo za sebe, bilo bi neto to kao takvo ne bi moglo da postoji u naem fizikom zemaljskom svetu. Ono bi, takorei, propadalo kao u neto prazno, kada ne bi moglo da zahvati ono to mora da zahvati u fiziko-zemaljskom svetu, kada ne bi imalo fizikog nosioca. To je ono najudnovatije od svega to imamo na Zemlji, da duhovno uvek mora da ima ono to ga fiziki nosi. Materijalisti onda uzimaju u obzir samo fizikog nosioca i zaboravljaju duhovno. Oni imaju pravo, poto ono najblie na ta nailazimo je fiziki nosilac. Ali oni sasvim isputaju iz vida da duhovno mora uvek da ima nekog fizikog nosioca. A taj fiziki nosilac duhovnog, koji deluje u eterskom moemo rei u eterskom deluje najnie duhovno taj fiziki nosilac koji je proet eterskim, je tako proet da se eter, na neki nain, ovlai sumporom i u fiziko uvodi ono to u bie tog skeleta treba uvesti ne kao oblikovanje, niti u izgradnju skeleta, nego kao venu pokretljivost, ivotnost; to fiziko koje iz etera pomou sumpora unosi ivotna delovanja, to je kiseonik. Tako ovo, to sam ovde skicirao zeleno, moete sebi da predstavite, ako to posmatrate kao fiziki aspekt, kao kiseonik, a na putu kiseonika talasajue, vibrirajue, tkajue bie eterskog. Na tom putu kiseonika etersko se pokree pomou sumpora. Time postaje proces disanja pun smisla. Mi pomou procesa disanja uzimamo kiseonik. Dananji materijalista govori jedino o 30

onom kiseoniku koji ima u retorti kada vri elektrolizu vode. Ali svuda u tom kiseoniku ivi ono to je najnie natulno, etersko, ukoliko nije umrtvljeno, kao to mora biti umrtvljeno u vazduhu koji nas okruuje. U vazduhu koji udiemo je ubijeno ono ivo u kiseoniku, da se ne bismo onesvestili udiui ivi kiseonik. Kada se u nama deava neka via ivotnost, mi se onesveujemo. Ve i obino bujanje izraslina, ako ive na mestu gde ne bi trebalo, onesveuje nas i jo mnogo vie od toga. Kada bismo bili okrueni ivim vazduhom, bili bismo sasvim oamueni. Kiseonik oko nas mora da bude umrtvljen. Meutim, on je od roenja nosilac ivota, eterskog. On i ovde postaje nosilac ivota, ako izae iz sfere zadataka koji su mu dodeljeni, zato da bi nas i naa ula okruivao spolja. Kada disanjem ue u nas, gde on treba da bude iv, oivljava. To nije isti kiseonik, taj koji u nama cirkulie takav kakav je spolja, onaj koji nas okruuje. U nama je on ivi kiseonik. Tako isto on postaje ivi kiseonik ako iz vazduha koji se udie prodre u zemlju, iako je njegov ivot nieg stepena nego u nama ili ivotinjama. Ali on tu postaje ivi kiseonik. Kiseonik pod zemljom nije isti kao onaj iznad zemlje. O tim stvarima teko je sporazumeti se sa fiziarima i hemiarima, jer, prema metodama koje oni primenjuju, kiseonik uvek mora da je izvuen iz zemaljskog, tako da pred sobom imaju samo mrtvi kiseonik. To i ne moe biti drugaije. Tome je izloena svaka nauka koja polazi samo od fizikog. Ona moe da razume samo leeve. U stvarnosti je kiseonik nosilac ivog etera i taj ivi eter vlada kiseonikom tako to zaobilazno koristi sumpor. Sada sam vam na odreen nain ukazao na jednoj strani na skelet ugljenika, u kojem svoje delovanje ispoljava ono najvie duhovno dostupno na Zemlji, ljudsko Ja, ili duh sveta koji je delatan u biljkama. I, ako posmatramo proces u oveku, imamo pred nama disanje, ivi kiseonik koji se pojavljuje u oveku kao nosilac etera; i onda imamo skelet od ugljenika koji stoji iza toga i koji je kod oveka u stalnom pokretu. Oni moraju da se nau. Kiseonik mora da krene putem koji mu je zacrtao skelet, mora da krene tamo gde mu je ugljenik, duh ugljenika oznaio liniju ili neto takvo. Svuda u prirodi mora etersko-kiseonino pronai put ka duhovno-ugljeninom. Kako ono to radi? Ko je tu posrednik? Posrednik je azot. Azot uvodi ivot u oblik koji je ostvaren u ugljeniku. Svuda gde se pojavljuje azot ima zadatak da posreduje izmeu ivota i duhovnog, koje je prethodno uoblieno u ugljeninom. Azot je svuda u ivotinjskom i biljnom carstvu, a takoe u unutranjosti zemlje, most izmeu kiseonika i ugljenika. I ta duhovnost, koja opet pomou sumpora posluje u azotu, ta duhovnost je ono isto to oznaavamo kao astralno. Astralna duhovnost je u ljudskom astralnom telu, astralna duhovnost je u okolini Zemlje, tu takoe astralno deluje u ivotu biljaka, u ivotu ivotinja itd. Tako je, govorei duhovno, izmeu kiseonika i ugljenika umetnuto astralno, ali to astralno se izraava u fizikom time to za to koristi azot, da bi moglo da deluje u fizikom. Svuda gde je azot, iri se astralno. Jer etersko-ivotno bi svuda prohujavalo, kao neki oblak, ne bi obraalo panju na skelet od ugljenika kada azot ne bi imao tako ogromnu privlanost. Svuda, gde su u ugljeniku probijene linije i putevi, tu azot vue kiseonik, tu astralno u azotu vue etersko (vidi crte, uto). Azot neprestano vue ivotno prema duhovnom. Stoga je taj azot, u oveku, ono najbitnije za duevno, posrednik izmeu pukog ivota i duha. Azot je zapravo neto zaista udesno. Ako u ovekovom organizmu pratimo njegov put, onda je on itav ovek. Takav azotni ovek zaista postoji. Kada bismo mogli da ga izljutimo iz tela on bi bio najlepa sablast koja postoji, jer on potpuno odraava ono to je u vrstom skeletu oveka. S druge strane, on neprestano utie u ivot. Pogledajte proces disanja. Tu ovek preko procesa disanja uzima u sebe kiseonik, to znai eterski ivot. Tu, u unutranjost, ulazi azot koji sada sobom vue kiseonik svuda gde je ugljenik, to znai svuda gde se oblikuje, gde se tka, u

31

stalnom pokretu uobliavajui; u to on unosi kiseonik, da bi mogao da dohvati ugljenik i otarasi ga se. Meutim, azot je ipak ono to posreduje u tome da iz kiseonika postane ugljen -dioksid i da se ovaj izdahne. Taj azot nas svuda okruuje. Oko nas je samo neznatan deo kiseonika, tj. nosioca ivota, i jedan veliki deo astralnog nosioca duha, azot. Danju nam je izuzetno potreban kiseonik, a nou je takoe kiseonik u okolini. Danju i nou moda manje cenimo azot, poto mislimo da nam je mislim na azot u vazduhu koji udiemo manje potreban. Ali azot je ono to ima duhovan odnos prema nama. Mogli biste da izvedete sledei ogled. Mogli biste da pokuate ogled sa ovekom koji se nalazi u nekom vazdunom prostoru, tako da iz vazduha, koji se tu u tom prostoru nalazi, izvuete malu koliinu azota, tako da vazduh oko oveka postane neto siromaniji azotom nego obino. Uverili biste se, ako ogled izvedete paljivo, da bi se azot opet odmah nadoknadio, ne spolja, nego bi se pokazalo da se nadoknauje iz ovekove unutranjosti. ovek mora da preda svoj azot da bi azotu vratio onu koliinu koju je navikao da ima. Mi ljudi smo upueni na to da uspostavljamo pravilan procentualni odnos izmeu celokupnog naeg unutranjeg bia i azota koji nas okruuje; ne moe napolju biti manje azota. To bi vailo i kada ne bismo udisali azot, njega bi uvek bilo dovoljno, ali za duhovni odnos, koji je tu prisutan, dovoljna je samo ona koliina azota koja je obino u vazduhu. Dakle, vidite, azot ima vanu ulogu u duhovnom. Ve iz toga, rekao bih, moete imati predstavu o tome da azot mora biti nuan za ivot biljke. Biljka, kakva je pred nama na tlu, ima samo fiziko i etersko telo, ali nema u sebi astralno telo kao to ga ima ivotinja. Ipak spolja svuda mora da je okruena astralnim. Biljka ne bi cvetala kada je astralno ne bi spolja dodirivalo. Ona sama ne prima u sebe astralno kao ivotinja ili ovek, ali ono mora spolja da je dodiruje. Astralno je svuda i azot, nosilac astralnog, je svuda, on lebdi u vazduhu kao le, ali u trenutku kada dospe u zemlju, on oivljava. Isto kako kiseonik oivljava, tako oivljava i azot. Taj azot ne samo da u zemlji oivljava, nego je on i neto to treba naroito u poljoprivredi uzeti u obzir ma koliko to paradoksalno izgledalo iskrivljenom materijalistikom mozgu, to ne samo da je ivo nego je i osetljivo. On postaje nosilac jedne tajanstvene osetljivosti koja je izlivena preko celog zemaljskog ivota. Azot je onaj koji osea da li na bilo kojem podruju Zemlje postoji dovoljna koliina vode. On to osea kao simpatino, a kao antipatino ako negde ima malo vode. On osea kao simpatino ako su na nekom zemljitu odgovarajue biljke itd. Tako taj azot izliva preko svega jednu vrstu oseajnog ivota. Moe se rei: o svemu to sam jue i prethodnih sati govorio o uticaju planeta Saturna, Sunca, Meseca itd., na obrazovanje biljaka, na njihov ivot, o tome se ne zna; o svemu tome se nita ne zna. to se tie svakodnevnog ivota moe se slobodno rei da o ovome niko nita ne zna. Ali azot, koji svuda postoji, on zna, on zna sasvim tano. On je svestan onoga to proizlazi iz zvezda i to nastavlja da deluje u ivotu biljaka i u ivotu zemlje. On je osetljivi posrednik, isto kao to je azot u ovekovom nervno-ulnom sistemu onaj koji posreduje oseanja; on je uistinu nosilac oseanja. Time moete dobiti uvid u tananost ivota prirode, time to svuda uoavate fluktuirajua oseanja azota koji krui okolo. Iz toga proizlazi da upravo u rukovanju azotom za biljke ima neeg neizmerno vanog. Ovo e, prirodno, biti predmet daljih posmatranja. Ali, sada je potrebno napomenuti jo neto. Dakle, vidite da postoji ivo zajedniko delovanje onoga to iz duha stvara u ugljeninom oblik skeleta, sa onim to iz astralnog u azotnom taj skelet proima ivotom i ini ga osetljivim, i u svemu tome sam ivot koji je delatan u kiseoninom.

32

Meutim, sve to u zemaljskom moe da deluje zajedno zato to se to jo proima neim drugim, neim to uspostavlja vezu fizikog sveta sa daljinama svemira. Jer, ne bi bilo dobro da nae zemaljsko, da naa Zemlja kao neto vrsto, luta svemirom i izdvaja se od ostalog sveta. Kada bi Zemlja to radila, ona bi bila u poloaju u kome bi bio ovek koji ivi na nekom poljoprivrednom gazdinstvu, ali hoe da ostane izdvojen, da ono to napolju raste na njivi eli izvan sebe. Budui da je razuman, on to ne ini. Na njivama je danas mnogo stvari koje e se uskoro nai u stomacima ovog potovanog drutva. Zatim e, na ovaj ili onaj nain, nai svoj put natrag na njivu. Uopte ne moemo rei da mi kao ljudi moemo da se izdvojimo. Naprotiv, mi smo povezani sa naom okolinom, mi joj na kraju krajeva pripadamo isto tako kao to mi pripada moj mali prst, tako te stvari u naoj okolini, prirodno, pripadaju celom oveku. Mora postojati stalna razmena materija. Tako to mora biti i izmeu Zemlje, sa svim njenim biima, i itavog svemira. Sve ono to ivi na Zemlji u fizikom obliku, mora da se vrati u svemir, da se u svemiru na izvestan nain proisti i razbistri. Tako da moemo rei sledee (vidi crte). Prvo imamo ono to sam, kao plavo, opisao: to je skelet ugljenika. Ovo to vidite ovde kao zeleno, to je etersko bie kiseonika. Onda svuda imamo ono to se, polazei od kiseonika, preko azota prenosi do razliitih linija i uobliava kao astralno (uto), to gradi prelaz izmeu ugljeninog i kiseoninog. Svuda bih mogao da pokaem kako azot unosi u plave linije ono to je ematski oznaeno zelenim. Ali sve ono to je tako u ivim biima strukturalno oblikovano, kao u nekom finom i preciznom crteu, to mora opet biti u stanju da nestane. Ne nestaje duh, nego ono to je duh ugradio u ugljenik, za ta sebi privlai ivot iz kiseonika. Sve to mora biti u stanju opet da nestane. Ne samo u smislu da nestane na Zemlji, nego to mora biti u stanju da nestane u svemiru. To ini jedna materija koja je, koliko je to samo mogue, u bliskom srodstvu sa fizikim i opet, koliko je to mogue srodna sa duhovnim: to ini vodonik. U njemu se, ako govorimo tano i pored toga to je on neto najfinije od svega fizikog fiziko potpuno raspri i noeno sumporom kulja u sveoptost svemira. Moglo bi se rei: duh u takvim tvorevinama postaje fiziki, on ivi tu u telu astralno, u svom odrazu kao duh, kao Ja. Tu on ivi na fiziki nain, kao duh preobraen u fiziko. Tu mu posle izvesnog vremena nije prijatno. eli da se raspline. Njemu je opet potrebna, poto se opet navlai sumporom, jedna materija, u kojoj on sada kao odreenost, kao struktura, naputa sve i prelazi u opte neodreeno, haotino svemira, gde ne postoji nikakva organizacija. A ono materijalno, koje je toliko blizu duhovnom s jedne strane i toliko blizu materijalnom s druge strane, to je vodonik. On nosi sve ono to je na bilo koji nain oblikovano, oivljeno, astralno, opet gore u daljine svemira, tako da to moe iz svemira da bude ponovo primljeno, kako smo opisali. Zapravo, vodonik sve rastvara. Tako imamo tih pet supstanci koje, u stvari, predstavljaju ono to tu deluje i tka u ivom i u naizgled mrtvom, onom to je samo privremeno mrtvo: sumpor, ugljenik, vodonik, kiseonik, azot. Sve su ove supstance u unutranjoj vezi prema sasvim odreenoj prirodi duhovnog. One su neto sasvim drugo od onoga o emu nam govori naa hemija. Naa hemija govori samo o leevima supstanci. Ona ne govori o pravim supstancama. Njih ovek mora upoznati kao neto to osea, to je ivo. Samo je vodonik, koji je na prvi pogled najrei i sa najmanjom atomskom teinom, upravo neto to je najmanje duh. Kada se meditira moram to da napomenem da biste videli da takve stvari ne dolaze iz vedra neba ta se, u stvari, radi? To je Istonjak radio na svoj nain. Mi na srednjoevropskom Zapadu to radimo na na nain. Naa meditacija se tek posredno oslanja na proces disanja, mi delamo i ivimo u koncentraciji i meditaciji. Meutim, sve to to mi radimo kada se predajemo duevnim

33

vebama, ipak ima, mada sasvim laku, suptilnu, telesnu suprotnost. Meditiranjem se uvek, makar i sasvim tanano, menja pravilan tok disanja, ono to je tako tesno povezano sa ljudskim ivotom. Mi meditirajui uvek zadravamo ugljen-dioksid u sebi neto due nego u obinom, budnom procesu svesti. Uvek u nama ostaje neto vie ugljen-dioksida. Time mi ne izbacujemo ugljendioksid kao u obinom bikovskom ivotu, stalno punom snagom. Neto i zadravamo. Mi ne izbacujemo svom snagom ugljen-dioksid napolje gde je svuda oko nas azot. Neto zadravamo. Ako o neto udarite glavom, recimo o sto, onda ete biti svesni svog bola. Ali, ako sto blago dodirujete, onda postajete svesni povrine stola itd. Isto je tako i kada meditirate. Tada polako urastate u doivljavanje azota u svojoj okolini. To je pravi proces meditiranja. Sve postaje saznanje, pa i ono to ivi u azotu. Jer azot je vrlo pametan momak; on e vas poduiti o tome ta Merkur, Venera itd., rade, jer on to zna, on to osea. Sve te stvari potpuno poivaju na realnim zbivanjima. I to je ono gde, u stvari na neke od tih stvari u se jo poblie osvrnuti duhovno u naoj unutranjoj delatnosti poinje da uspostavlja izvestan odnos prema poljoprivredi. To je ono to je uvek izazivalo naroito interesovanje naeg dragog prijatelja Stegemana, to zajedniko delovanje duevno-duhovnog sa onim to se nalazi u naoj okolini. Ne bi bilo loe kada bi onaj ko se bavi poljoprivredom meditirao. On bi time postajao osetljiviji na objave azota. Postajao bi sve osetljiviji za ispoljavanja azota. Tada bi prilazio poljoprivredi u jednom sasvim drugaijem stilu i na jedan sasvim drugaiji nain nego kad ne meditira. Tada bi odjednom tota znao. To bi mu sinulo. Saznao bi razne tajne koje postoje na imanjima i na seoskim gazdinstvima. Ne mogu da ponavljam ono to sam ovde pre sat vremena govorio, ali mogu to ipak na izvestan nain da okarakteriem. Uzmimo nekog seljaka koga onaj koji je kolovan smatra za neukog. On prelazi preko svoje njive. kolovani ovek kae, seljak je glup. U stvari, to nije tano. Jednostavno nije istina, jer seljak oprostite, ali tako je u stvari, meditira. Ono to on u svojim zimskim noima promeditira, to je vrlo, vrlo mnogo. I on se ve osposobljava za neku vrstu sticanja duhovnog saznanja. On to samo ne moe da izgovori. A to je tako, ono je odjednom tu. ovek ide preko polja i odjednom je to tu. On zna neto to kasnije isproba. To sam ve u svojoj mladosti doivljavao kada sam iveo sa seljacima, to je stvarno tako. I na te stvari se treba zapravo nadovezivati. Puko intelektualistiko ne reava problem. Ono nas ne uvodi u takve dubine. Treba poi od takvih stvari. U krajnjoj liniji ivotna tkanja prirode su neto tako tanano, da se ne moe shvatiti grubim pojmovima razuma. Tu greku je u novije vreme napravila nauka. Ona hoe grubim pojmovima razuma da stekne uvid u stvari koje su mnogo finije satkane. Sve te supstance sumpor, ugljenik, kiseonik, azot, vodonik su sjedinjene u belanevini. Sada emo jo tanije shvatiti obrazovanje semena, nego to smo mogli do sada. Ako su na bilo koji nain ugljenik, vodonik, azot doli u list, cvet, aicu, koren, oni su svuda povezani sa drugim supstancama u ovom ili onom obliku. Oni su zavisni od tih drugih supstanci, nisu samostalni. Samo na dva naina postaju samostalni, ili vodonik to sve iznosi u daljine svemira i rastvara, raspruje sve u opti haos, ili kada vodonino utera u malu semensku tvorevinu elementarne supstance belanevine i tu ih osamostali, tako da one postanu osetljive na dejstva svemira. U maloj semenskoj tvorevini je haos, a i u celoj okolini je takoe haos. Onda mora jedan haos da deluje na drugi, haos u semenu na haos najudaljenijeg podruja svemira. Tada nastaje nov ivot. A sada pogledajmo, kako se u prirodi ostvaruje nain delovanja tih takozvanih supstanci koje su, u stvari, nosioci duha. Vidite, ono to, recimo, deluje u unutranjosti oveka kao kiseonik i kao azot, to se stvarno ponaa prilino dobro, da kaemo pristojno; u oveku ive osobine kiseonika i azota. Meutim, do toga se ne dolazi obinom naukom, jer se to skriva spoljanjem

34

gledanju. Ali proizvodi ugljeninog i vodoninog ne umeju da se ponaaju tako pristojno. Uzmimo prvo ugljenino. Kada ono u svom delovanju iz biljnog carstva pree u ivotinjsko i ljudsko carstvo, onda to ugljenino privremeno mora da postane pokretljivo u svakom sluaju na svom prelaznom stepenu. Da bi izneo taj vrsti oblik (oveka ili ivotinje), onda ono mora da zida na dublje smetenoj skeli, odnosno potpori, a ta duboko poloena skela nalazi se u naem krenom kotanom skeletu, ali i u onom kremenom koje uvek nosimo u sebi. Tako da ugljenik u oveku, a i u ivotinji, do izvesnog stepena maskira svoju snagu oblikovanja. On nalazi oslonac u oblikotvornoj snazi krea i kremena. Kre mu daje zemaljsku, a kremen kosmiku snagu oblikovanja. I tako se ugljenik u samom oveku, a i u ivotinji, ne proglaava iskljuivo merodavnim, nego se oslanja na ono to oblikuju kre i kremen. A kre i kremen nalazimo i kao osnovu za rast biljaka. I zato moramo da steknemo saznanje o tome ta ugljenik u itavom ljudskom procesu varenja, disanja i cirkulacije razvija u odnosu na kotanu gradnju i kremenu gradnju, o tome ta se deava unutra, to bismo u izvesnoj meri videli kada bismo mogli unutra da se uvuemo i kada bi nam proces cirkulacije u oveku pokazao kako ugljenina delatnost zrai u kreno i kremeno. Takvu vrstu gledanja bismo morali da razvijemo kada posmatramo povrinu zemlje pokrivenu biljkama i u kojoj je kre i kremen. Ali unutar oveka ne moemo da gledamo. No, to saznanje se mora razviti, mora se stei uvid u to kako azotno preuzima kiseonino i nosi ga u ugljenino, ali u ugljenino koje se oslanja na kreno i kremeno. Moemo takoe rei: jer kroz ugljenik samo prolazi. Moemo isto tako rei: u zemlju mora da bude uneto ono to ivi u okolini, to oivljava u kiseoninom. To mora da bude uneto pomou azota u dubine zemlje, da bi tamo moglo da se osloni na kremeno, oblikujui se u krenom. I taj proces, ako se uopte ima oseaj i osetljivost za to, moemo na najdivniji nain posmatrati kod leptirnjaa, kod mahunarki, kod svega onoga to se u poljoprivredi moe nazvati skupljaima azota, koje privlae azot kako bi ga prenele onome to je ispod njih. Kada se pogledaju mahunarke, slobodno se moe rei: tu dole u zemlji je ono emu je potrebno neto kao ovekovim pluima kiseonik, emu je potreban azot; a to je ono kreno. Tu dole u zemlji je kreno, moe se rei, zavisno od azota, od neke vrste udisanja azota, kao to su ljudska plua zavisna od kiseonika. A leptirnjae predstavljaju neto slino onome to se deava u naim epitelnim elijama. Ono to je udahnuto ide nadole. To su u sutini jedine biljke takve vrste. Sve druge ne stoje blizu udisanja, nego izdisanja. I tako se za nae posmatranje rastvara, mogao bih rei, ceo organizam biljnog sveta; ako ga posmatramo kao neku vrstu azotnog disanja, rastvara se ceo organizam biljnog sveta. Jer svuda gde nalazimo leptirnjae, na izvestan nain vidimo disajne puteve, a tamo gde nalazimo druge biljke uoavamo druge organe, kod kojih je dis anje mnogo prikrivenije i iji je zadatak da obavljaju druge funkcije. ovek mora nauiti da upozna bie biljke tako da svaku biljnu vrstu posmatra kao postavljenu u opti organizam biljnog sveta, kao to je pojedini ljudski organ postavljen u celokupni organizam oveka. Svaku biljku moramo da gledamo kao deo jedne celine. I ako se ta stvar tako sagleda, onda se dolazi do velikog znaaja leptirnjaa. Do toga e se nesumnjivo doi, to su poznate stvari, ali potrebno je to saznati polazei iz duhovnih osnova, jer inae postoji velika opasnost da se uskoro, kad se tradicija jo vie izgubi, primenom novog krene sasvim pogrenim putevima. Moe se videti kako, u stvari, deluju te leptirnjae: sve one imaju tendenciju da se ono to daje plod, to se kod drugih biljaka izvlai vie prema gore, zadrava u regionu lia. One hoe da raaju pre nego to dou do cveta. Svuda imate kod leptirnjae da ona hoe da raa pre nego to doe do cveta. To dolazi od toga to te biljke zadravaju mnogo blie zemlji ono to se

35

izraava u azotnom one, u stvari, unose azotno u zemlju. Dakle, kod tih biljaka se sve azotno iivljava blie zemlji nego kod drugih biljaka, gde se to razvija podalje od zemlje. Te biljke imaju sklonost da lie oboje ne obinim zelenilom, nego neto tamnije. Plod je kod tih biljaka zakrljao, a semenje je kratko vreme sposobno za klijanje, a onda izgubi klijavost. Te su biljke organizovane tako da naroito izgrauju ono to biljni svet prima od zime, ne od leta. Stoga, bi se moglo rei: u tim biljkama stalno postoji tendencija da ekaju na zimu, one sa onim to razvijaju hoe da saekaju zimu. Rast se usporava kada nau dovoljno onoga to im zapravo treba dovoljno azota u vazduhu, koji na svoj nain sprovode nadole. Vidite, to su naini kako se moe posmatrati nastajanje i ivot onoga to se deava u tlu i iznad njega. I kada tome dodate i to da krenjako ima udesnu srodnost sa ovekovim svetom udnje, onda vidite kako sve postaje organsko, postaje ivo. A kre, ako je jo u svom elementu kalcijumu, onda nema mira, on hoe da se ispuni, da postane kre, da kalcijum spoji sa kiseonikom; ali ni tada nije zadovoljan, udi za svim moguim, eli da upije sve mogue mineralne kiseline, ak i bitumen za koga se ne moe rei ni da je mineralan. Sve to hoe da privue sebi; u tlu razvija pravu prirodu udnje. Onaj ko ima za to oseaj, videe razliku u odnosu na neku drugu supstancu. Kre nas isisava; jasno moe da se oseti da je on neto to pokazuje prirodu udnje, da je udnja proirena svuda gde je zemljite kreno, to zapravo privlai biljno. Jer sve ono to kre hoe ivi u biljnom. Samo to to mora stalno da mu se otima. ime moe to da mu se otme? Pomou neeg izuzetno gospodstvenog, onog koje vie nita ne eli. Postoji jedna takva gospodstvenost, koja uopte vie nita ne eli, koja je sobom sasvim zadovoljna. To je kremeno. Ovo je dolo do mira u samom sebi. I ako ljudi misle da se kremen moe videti samo u onom to ima vrste mineralne konture, varaju se. Kremen je u homeopatskim dozama svuda oko nas, miruje u sebi i nema nikakve zahteve. Kre zahteva sve, kremen ne zahteva vie nita. On je kao nai ulni organi. Oni ne opaaju sebe, ve ono to je izvan njih, spoljanji svet. Kremen je opte spoljno ulo zemaljskog, kre je opta spoljna udnja zemaljskog, a glina u sebi ima oboje. Glina ima neto vie kremenog, ali ipak poseduje i kreno. To treba da se sagleda, da bi se dolo do oseajnog saznanja. Trebalo bi kre oseati kao nekog udnog momka, jer je on taj koji hoe sve sebi da prigrabi, a kremen kao otmenog gospodina, koji sve to je kre oteo, od njega oduzima, prenosi u atmosferu i tako izgrauje oblike biljaka. On ivi tako to se utvrdi kao u nekoj tvravi kao to to ini u rastaviu ili ivi svuda rairen u jednom finom stepenu, ponekad u vrlo homeopatskim dozama, i kreu oduzima ono to mu se mora oduzeti. Vidite, tu se ovek sree sa onim to postoji kao izuzetno intimno dejstvo prirode. Ugljenik je ono oblikujue u svim biljkama, oblikotvorac skeletnog, potpornog. Ali mu je to tokom razvoja Zemlje oteano. Ugljenik bi mogao da oblikuje sve biljke, kada bi pod njim bila samo voda. Na tome bi sve raslo. Ali dole je kre, on mu smeta, i stoga se on spaja sa kremenom, pa ih kremen i ugljenik zajedno sa glinom ponovo oblikuju upravo zato to otpor krenjakog mora da bude savladan. Kako u tome ivi neka takva biljka? Tamo dole kre kao nekom hvataljkom hoe da je uhvati, gore kremen nastoji da je uini sasvim finom i vitkom, da je uini vlaknastom, poput vodenih biljaka, ali u sredini stoji, obrazujui prave biljne oblike, ugljenik, koji to sve sreuje. I upravo onako kako nae astralno telo uspostavlja red izmeu Ja i eterskog tela, tako azot, kao astralno, deluje izmeu. Sve ovo moramo da nauimo da razumemo, kako azot posluje (u biljci) izmeu krenog, glinenog i kremenog i izmeu svega ostalog to kreno neprekidno nastoji da privue dole, a kremen neprestano hoe da izrai navie.

36

Tu se postavlja pitanje: kako se na pravilan nain unosi azotno u biljni svet? Tim pitanjem emo se baviti sutra i time emo prei na razliite vrste ubriva.

37

OBRAANJE RUDOLFA TAJNERA Kobervic, 11. jun 1924. Prvo mi dopustite da izrazim svoje duboko zadovoljstvo to je na predlog grofa Kajzerlinka obrazovan ovaj Ogledni krug, koji su sada proirili oni zainteresovani za poljoprivredu, koji prvi put prisustvuju jednom ovakvom skupu. Osnivanje ovog Oglednog kruga dogodilo se tako to se gospodin Stegeman, posle brojnih molbi, odluio da saopti poneto od onih uputstava o poljoprivredi o kojima smo on i ja razgovarali tokom prole godine i koje je on svojim, toliko priznanja vrednim nastojanjima na svom poljoprivrednom dobru isprobao na ovaj ili onaj nain. Iz toga je proistekao razgovor izmeu naeg mnogo zaslunog grofa Kajzerlinka i gospodina Stegemana, prilikom koga je sastavljen danas proitan predlog, koji je zatim doveo do toga da smo se ovde okupili. Duboko zadovoljstvo prua injenica da se naao izvestan broj ljudi koji e biti nosioci ogleda, polazei od smernica jer to u poetku mogu biti samo smernice koje su izloene ovde u predavanjima. Ti ljudi e vriti oglede koji e potvrditi te smernice i pokazati da se one mogu praktino primeniti. Meutim, neophodno je da danas, u trenutku kada se na tako dobar nain neto takvo ostvaruje, budemo svesni da nam valja primenjivati iskustva koja smo stekli svojim nastojanjima na praktinom polju u okviru antroposofskog pokreta. Pogotovo je vano da izbegnemo greke koje su postale vidljive tek onda kada smo tokom godina od centralne antroposofske delatnosti ako tako mogu da kaem preli na periferne delatnosti, na uvoenje onoga to antroposofija treba i moe da bude u razliitim oblastima ivota. Za rad koji treba da izvri ovaj Ogledni krug, bie naroito zanimljiva iskustva koja smo stekli prilikom uvoenja onoga to je antroposofsko u ono to je tzv. nauno. Vidite, kada se dolo do toga, uglavnom nije bilo dovoljno razumevanja izmeu onih koji su do sada na svoj nain vodili centralni antroposofski ivot sa unutranjom odanou, sa unutranjom predanou, i onih koji stoje na periferiji i koji hoe da to prerade u korist pojedinih ivotnih podruja. O tome imamo dovoljno iskustva, naroito pri saradnji sa naim naunim institutom. Tu su sa jedne strane antroposofi kao takvi, antroposofi koji potpuno ive u tom centralnom antroposofije kao pogleda na svet, kao ivotnog sadraja, koji moda u svakom minutu svom snagom svoje due nose kroz svet. To su antroposofi koji ive antroposofiju, vole je i ine je sadrajem svog ivota. Oni po pravilu imaju mada ne uvek predstavu da su uinili neto znaajno ako su ovde ili onde nekoga ili vie njih pridobili za antroposofiju. Oni zapravo samo hoe, kada deluju izvan Drutva, da pridobiju ljude za antroposofiju i smatraju da ljudi moraju biti pridobijeni izvinite na izrazu od glave do pete, na primer, univerzitetski profesor nekog ogranka prirodnih nauka, koji se utvrdio u nekoj prirodnonaunoj delatnosti. Takvi antroposofi u svojoj prostodunosti i ljubavi misle, a to je razumljivo, da poljoprivrednik moe sve sa zemljitem i onim to je s tim u vezi, sa svim proizvodima koje poljoprivredno imanje alje u svet, jednostavno od danas do sutra, od glave do pete da pree u antroposofski ivot. Tako misle centralni antroposofi. Iako mnogi od njih kau da su moji verni sledbenici, ipak esto i pored toga to su u dui verne pristalice, ipak preuju ono to kaem u presudnim trenucima. Oni tada ne uju da ja kaem, primera radi, sledee: naivno je verovati da je mogue pridobiti nekog profesora ili, recimo, nekog dananjeg naunika preko noi. To je nemogue, taj ovek treba da raskrsti sa svojom prolou dugom dvadeset ili trideset godina. Time bi iza sebe stvorio ponor; stvari treba prihvatiti onakve kakve su u ivotu.

38

Antroposofi esto misle da se ivot sastoji samo od miljenja. Ne sastoji se samo od miljenja. Te stvari se moraju rei sa nadom da e pasti na pravo tlo. Oni koji bilo koju oblast ivota hoe iz dobrog, vernog srca da spoje sa antroposofijom, pa i kada se radi o nauci, nisu sebi ba ovo objasnili, kada su postali aktivni u okviru antroposofije. Oni uvek polaze od pogrenog miljenja, da bi trebalo raditi tako kako se do sada radilo u nauci, da stvari treba da teku tako kako su tekle u nauci. Na primer, kod nas postoji odreeni broj ljudi koji rade na podruju medicine, vrlo dragih antroposofa, koji smatraju da ono to proizlazi iz antroposofske medicine treba da primenjuju onako kako su to dosad inili u medicini. U tom smislu gospoa dr Vehman15 je potpuni izuzetak; ona je uvidela ono to je istinska nunost u naem Drutvu. ta tu ovek doivljava? Tu se ne radi o irenju centralnog antroposofskog, nego o irenju antroposofije u svet. Doivljava se da ljudi kau: pa i do sada smo radili tako, u tome smo strunjaci, to moemo da savladamo naim metodama, mi o tome bez sumnje moemo da prosuujemo. Meutim, to to vi donosite protivrei onome do ega smo mi doli naim metodama. Oni onda kau da je to pogreno. I doiveli smo da kada antroposofi podraavaju ono to rade isti naunici, da ovi kau da to mogu bolje. U ovom sluaju ne treba porei da naunici te svoje metode mogu bolje primeniti, ako ni zbog ega drugog ono zbog toga to je poslednjih godina nauna metoda progutala nauku. Nauke imaju jo samo naune metode. One vie ne prelaze na samu stvar, njih su pojele metode, tako da danas postoje istraivanja, ali u njima nema niega. Tako smo doiveli da su naunici, koji su razvili izvanredno egzaktne metode, besneli kada su doli antroposofi i kada nisu radili nita drugo nego primenjivali iste metode. ta moe time da se dokae? Pokazalo se, uprkos dobrih rezultata koje smo mogli da dobijemo na ovaj nain, uprkos odlinih istraivanja koja su izvrena u Biolokom institutu, da su ljudi besneli kada su nai naunici na svojim predavanjima govorili na osnovu istih metoda. Besneli su zato to jedino to su uli bile stvari na koje su navikli u sopstvenim misaonim koloteinama. Meutim, mi smo doiveli neto drugo to je vano. To je ovo. Nekoliko naih naunika se potrudilo da do izvesne mere odustane od podraavanja drugih; ali radili su to pola-pola, i to tako to bi u prvom delu postupali sasvim nauno, primenjivali bi pravilne naune metode u raspravama. Na to bi sluaoci pobesneli. ta se oni petljaju u nae stvari, ta to znai? To je drskost, to su drznici koji se diletantski petljaju u nau struku. Onda su govornici u drugom delu preli na pravi ivot, to nije bilo razraeno na stari nain, nego antroposofski, uzimajui u obzir nadzemaljsko. Tada su oni koji su prethodno besneli, postali neobino paljivi, udno su sluali i zainteresovali su se za to. Ljudi hoe antroposofiju, ali ne mogu da podnesu priznajem, s pravom taj pokuaj pomirenja antroposofije i nauke, taj nejasni mixtum compositum.16 Sa tim se ne moe ii napred. Stoga s velikom radou pozdravljam to je na predlog grofa Kajzerlinka zakljueno da se poljoprivredna strukovna zajednica prikljui prirodnonaunoj sekciji u Dornahu. Ta prirodnonauna sekcija je, kao i neke druge koje nastaju, proizala iz Boinog zasedanja. Dakle, iz Dornaha e proizai ono to treba da proizae. Tu emo iz same antroposofije pronai najegzaktnije naune metode i smernice. Jedino ne mogu da se sloim s onim to je rekao grof Kajzerlink, da navedeni Ogledni krug bude tek izvrni organ. Imaete priliku da se uverite da iz Dornaha proizlazi neka vrsta smernica koje od svakoga ko eli da sarauje, ma gde on bio, zahtevaju da bude u potpunosti saradnik. tavie, mi emo a to e se na kraju predavanja pokazati, jer u prve smernice dati na kraju predavanja osnove za poetni rad koji treba da
15

Dr Ita Wegmann, 1876-1943, Holananka, saradnica Rudolfa tajnera. Osnovala kliniko -terapeutski institut u Arleshajmu u vajcarskoj. 16 Lat. meavina, zbrka.

39

uradimo u Dornahu dobiti tek od vas. Mi emo smernice dati tako, da emo tek iz odgovora koje dobijamo moi neto da uradimo. Dakle, nama e od poetka biti potrebni najaktivniji saradnici, a ne samo izvrni organi. Naveu samo neto ovih dana sam o tome vie puta razgovarao sa grofom Kajzerlinkom poljoprivredno dobro je jedna individualnost i nikada jedno nije isto kao drugo. Klima, osobine zemljita, to je osnova nekog poljoprivrednog dobra. Jedno dobro u leskoj nije isto kao u Tiringiji ili junoj Nemakoj. To su prave individualnosti. Upravo prema antroposofskim gleditima, uoptavanja, apstrakcije, nemaju nikakvu vrednost, a najmanju vrednost imaju onda kad hoe da zahvate u praksu. Kakvog ima smisla o praktinom pitanju pojedinih dobara govoriti uopteno! Uopte treba paziti na ono to je konkretno, tek onda e se uvideti ta je potrebno primeniti. Kao to se od trideset slova azbuke sastavljaju najrazliitiji izrazi, prirodno je da isto tako mora da se postupa sa onim to je reeno u ovim predavanjima, jer e se tek iz toga sastavljati ono to se oekuje. Ako treba govoriti o praktinim pitanjima polazei od ezdeset saradnika, onda treba nai praktina uputstva i praktine osnove za tih ezdeset konkretnih poljoprivrednika. A pre svega e se raditi o tome da se potrai ono to ve znamo u tom pogledu. Tek onda e slediti poetni niz ogleda i zaista e se praktino raditi. Za to su nam potrebni najaktivniji lanovi. Ono to nam je uopte potrebno u Antroposofskom drutvu su pravi praktiari, koji ne odustaju od principa da upravo praksa zahteva neto to ne moe da postane stvarnost od danas do sutra. Ako oni koje sam nazvao centralni antroposofi, veruju da neki profesor ili poljoprivrednik ili lekar koji je decenije proveo u odreenoj sredini, moe da primi antroposofska uverenja preko noi, onda su u zabludi. U poljoprivredi e se to jasno pokazati. Antroposof-poljoprivrednik moe, ako je idealista, da i u pogledu poljoprivrede pree potpuno u antroposofske vode recimo izmeu vae dvadeset devete i tridesete godine ali da li e sa njim to uiniti i oranice, organizacija gazdinstva itd., oni koji posreduju izmeu njega i potroaa itd., itd.? Njih nije mogue od vae dvadeset devete do tridesete godine uiniti odmah antroposofima. Pa kad ljudi vide da stvar ne uspeva, vrlo esto se obeshrabre. Meutim, radi se upravo o tome da se ne izgubi odmah hrabrost, nego da se zna da se ne radi o trenutnom uspehu, nego o upornom radu. Treba raditi koliko je god mogue. Jedan moe vie, drugi manje. Na kraju e, ma koliko to paradoksalno zvualo, moi da se uini vie to je ogranieniji komad zemlje na kome se privreuje na na nain. Kod male parcele nee se otetiti toliko koliko kod neke velike. Tu moe i ono to se primenom antroposofskih smernica pokae boljim vrlo brzo pokazati, poto nije potrebno menjati toliko mnogo. A i lake e se pokazati i koristan efekat, nego na nekom velikom poljoprivrednom dobru. Ali, ako ovaj poljoprivredni krug treba zaista da postigne neki uspeh, stvari moraju da budu usaglaene, naroito u tako velikoj oblasti kao to je poljoprivreda. Vrlo je neobino to se posle prvog sastanka Oglednog kruga mnogo govorilo ali vrlo dobronamerno i bez ironije, jer smo se tome radovali o razlikama koje su se pojavile izmeu grofa Kajzerlinka i gospodina Stegemana. Takve stvari donose izvesnu obojenost; gotovo sam bio uveren da treba razmisliti, nije li trebalo na to vee pozvati upravu Antroposofskog drutva ili ve tako nekog, da pomiri zaraen e duhove. Ali, postepeno sam se uverio u neto sasvim drugo, da to to se tu desilo, da je to osnova za jednu duboku toleranciju meu poljoprivrednicima, za jedno uvaavanje meu kolegama samo to to ima izvesnu grublju spoljanjost. Stvarno se radi o tome da poljoprivrednik, vie nego neko drugi, ima potrebu da uva svoju kou, a da mu se esto drugi upliu u stvari koje samo on moe da razume. Upravo ovde moe da se otkrije izvesna tolerancija. Sve se to mora zaista pravilno osetiti u ovom Oglednom krugu, a ja iznosim ove primedbe samo stoga to stvarno mislim da je potrebno da od poetka krenemo

40

na ispravan nain. Smatram da jo jednom mogu da izrazim svoje najdublje zadovoljstvo onim to se ovde dogodilo. Verujem da smo dobro ugradili iskustva Antroposofskog drutva, da e ono to je uinjeno biti veliki blagoslov i da e i Dornah dati svoj doprinos delotvornoj saradnji sa onima koji zajedno sa nama ele aktivno da uestvuju u ovome. Treba da se radujemo to je pokrenuto ovo to se dogaa u Kobervicu. Iako grof Kajzerlink kae da sam sebe opteretio time to sam ovamo doao, na to mogu da odgovorim, ne zato da bih izazvao neku raspravu: da to nije nita to bi me mnogo zamorilo. Ovamo sam morao da doputujem i sada sam ovde u najlepim i najboljim uslovima, a sve to je pri tom bilo neprijatno obavili su drugi. Meni je ostalo samo da svaki dan govorim. Dodue, da govorim o neemu prema emu imam izvesno uvaavanje, poto je ovo za mene nova oblast. Moj napor nije bio veliki. Meutim, kada vidim sav trud koji su u ovo uloili grof Kajzerlink i itava ova kua, ta je sve u to uloeno, sve pojedinosti koje su morale da se obave da bismo mi mogli da budemo zajedno, onda moram rei da mi izgleda da je to na kraju krajeva daleko vie od truda koji sam ja morao da uloim. I upravo se po tom pitanju ne mogu sloiti sa gospodinom grofom. Stoga bih zamolio da sve ono to naete kao vredno priznanja u odnosu na odravanje ovog poljoprivrednog kursa, zahvalimo, pre svega, njemu. Da on nije svojom gvozdenom snagom o svemu razmislio i poslao svoje predstavnike u Dornah i da je u svom nastojanju popustio, onda moda mnogo toga to je trebalo da proistekne iz Dornaha ne bi bilo uraeno i moda se ovaj kurs ne bi ostvario ovde u ovom krajnje istonom uglu zemlje. Stoga se ne slaem sa tim da se oseanja zahvalnosti upuuju meni; ona zaista pripadaju u najeminentnijoj meri grofu Kajzerlinku i celoj njegovoj kui. To je ono to sam jo hteo da dodam. * Za sada nema jo mnogo toga da se kae, osim da su nama u Dornahu potrebni podaci od svakog lana ovog Oglednog kruga, koji hoe da sarauje, o tome ta ima u zemlji i na zemlji i kako te stvari uzajamno deluju. Potrebno je, naravno, sasvim tano znati, da bi podaci mogli da se koriste, kako stoje stvari na koje ti podaci ukazuju. To to dolazi u obzir je ono to vi bolje znate iz prakse nego mi u Dornahu: svojstva zemljita pojedinih dobara, podaci o umi i koliko ume i koliko ega ima, ta je od imanja obraivano poslednjih godina, kakvi su bili prinosi; mi moramo u osnovi znati sve ono to mora znati svaki poljoprivrednik koji na razuman nain, upravo na seljaki dovitljiv nain, hoe dobro da upravlja svojim gazdinstvom. To su prvi podaci koji su nam potrebni: stvari koje se nalaze na imanju i iskustva koja je svaki pojedinac stekao u vezi sa njima. Time je uglavnom skoro sve reeno. Kako to sve treba da se postavi, pokazae se jo u toku ovih sastanaka, iz ega e jo proistei poljoprivredna polazita koja e ukazati kakva je veza izmeu onoga to zemljite daje i onoga ta je samo zemljite i njegova okolina. Verujem da je ovim reima ve okarakterisan predlog koji je gospodin grof Kajzerlink eleo da izrade lanovi ovog Oglednog kruga. Ljubaznim, prijateljskim reima, koje su upuene svima nama, napravljena je istanana razlika izmeu seljaka i naunika, ime je stvar postavljena tako da su s jedne strane oni koji se nalaze u Oglednom krugu sve seljaci, a oni koji sede u Dornahu naunici. Taj stav ne moe da ostane. Mi moramo takorei da srastemo jedni s drugima i u Dornahu mora biti toliko seljakog koliko i naunikog. A to to iz Dornaha izlazi kao nauka, mora biti takvo da je jasno i najkonzervativnijoj seljakoj glavi. Nadam se da je to to je grof Kajzerlink rekao bilo samo izraz prijateljstva, naroita vrsta prijateljstva. Mislim da emo srasti kao blizanci, Dornah i Ogledni krug. On me je na kraju oznaio kao velikog seljaka. A to ve znai da on osea kako bismo mogli da srastemo. Meutim, mislim da ne mogu da budem tako

41

nazvan, jer se pokazalo, pre nego to sam doao ovamo, da mi nije uspeo poetniki pokuaj meanja ubriva. Morao je taj posao da preuzme neko drugi, poto ono mora vrlo dugo da se mea. Ja sam bio u stanju samo da ponem, neko drugi je morao da nastavi. No, sve su to sitnice i to nije ono iz ega sam izrastao. Ja sam, zapravo, potekao sa sela. Po svom nainu miljenja sam uvek u njemu ostao. Ja sam to je nagoveteno u mojoj autobiografiji dodue, ne na nekom velikom dobru kao to je ovo, nego na manjem, sadio krompir, odgajao, dodue ne konje, ali svinje ili bar pomagao pri tome, a u neposrednom susedstvu sam uestvovao u odgajanju krava. Sve te stvari su mi dugo bile bliske u ivotu i to me je interesovalo. Stoga sam voleo poljoprivredu i smatram da sam iz nje izrastao. To mi izgleda lei vie nego ono malo meanja ubriva. eleo bih u tom smislu ipak da pojasnim jo neto sa ime se ne slaem. Kada se osvrnem na svoj ivot, rekao bih da u pravom seljatvu nije najvrednije biti veliki seljak, velikoposednik nego mali seljak, maloposednik, koji se ve kao seoski momi bavio poljoprivredom. Ako sada moja znanja i iskustva treba da se primene na velike razmere, preobraena u nauku, onda to izrasta tako se kae u donjoj Austriji iz tvrde seljake glave. To izrastanje mi je vie koristilo nego ono to sam kasnije stekao. Stoga me smatrajte za onoga koji je ljubav za poljoprivredu stekao kao mali seljak, koji se sea svog malog seljatva i da je zato u stanju da razume ono to danas ivi u tzv. seljatvu poljoprivrednog ivota. To e u Dornahu biti primljeno sa razumevanjem. U to moete biti sigurni. Uvek sam smatrao, to ne treba shvatiti ironino iako je, ini mi se, tako shvaeno da je ta glupost, ta ludost, rekao sam, mudrost pred Bogom, pred duhom. Uvek sam smatrao da je ono to su mislili seljaci o svojim stvarima, mnogo pametnije od onoga to kau naunici. To sam uvek mislio, a to i danas nalazim da je pametnije. Radije sluam sve ono to se nekom prilikom preduzima neposredno na njivi, nego sve one ahrimanske statistike koje proizlaze iz nauke, i uvek sam sa zadovoljstvom sluao kada sam mogao neto takvo da ujem jer sam to smatrao za posebno mudro. Upravo u toj oblasti praktine primene, uvek sam smatrao nauku izuzetno glupom. I upravo sve to tu nauku treba da opameti, to je glupost seljatva. Potrebno je da se u nauku unese neto od te gluposti, na tome nastojimo mi u Dornahu. Onda e ta glupost postati mudrost pred Bogom. Ako saraujemo u toj mudrosti, onda e poeti prvi konzervativni, ali u isto vreme i krajnje radikalno napredni poetak. Ostae mi zauvek u vrlo lepoj uspomeni to, kada je ovaj kurs bio na polaznoj taki, da se ovde istinski pravo seljatvo unelo u moda ne glupu to bi je uvredilo ali rekao bih umrtvljenu metodiku nauke. Doktor Vaksmut je takoe odbacio tu nauku koja je postala mrtva jer je poeleo ivu nauku koja tek treba da se oplodi seljakom mudrou. U tom smislu hoemo da se Dornah i ovaj Ogledni krug spoje kao sijamski blizanci. Za blizance se kae da isto oseaju i isto misle. Tako i mi treba da isto oseamo i isto mislimo. Tada emo i na ovom naem podruju najbolje napredovati.

42

ETVRTO PREDAVANJE Kobervic, 12. jun 1924. Snage i supstance koje doseu do duhovnog: pitanje ubriva Videli ste da se kod pronalaenja duhovnonaunih metoda, ak i kod poljoprivrede, radi o tome da se priroda i delovanje duha u prirodi sagleda u celini, u sveobuhvatnosti, dok materijalistiki obojena nauka sve vie zalazi u mala, ograniena podruja. Iako se i kod neeg takvog kao to je poljoprivreda nema uvek posla samo sa najmanjim, mikroskopski malim ime se esto bave druge prirodne nauke ipak imamo posla sa onim to deluje u malim okvirima i sa onim to moe da se izvede iz malih okvira. Meutim, svet u kome ive ovek i druga bia, uopte nije neto o emu moe da se sudi polazei samo od malih okvira. Postupati tako prema onome to ovde, upravo u poljoprivredi dolazi u obzir, kao to je danas uobiajeno u nauci, bilo bi isto kao kada bismo hteli da upoznamo celo bie oveka, recimo, iz njegovog malog prsta ili une koljke i kada bismo na osnovu toga hteli da izgradimo ono to dolazi u obzir kao celina. Nasuprot ovome mi postavljamo a to je danas neophodno u najveoj moguoj meri jednu pravu nauku koja prouava velike uzajamne odnose sveta. Koliko nauka, u danas uobiajenom smislu, odnosno u smislu uobiajenom pre nekoliko godina, mora da se ispravlja, vidi se iz gluposti koje su vladale pre ne tako davnog vremena, u odnosu, na primer, na ljudsku ishranu. Te stvari su bile sasvim naune, bile su i nauno dokazane i protiv tih dokaza, ako se usredsredi samo na ono to je uzeto u obzir, nije moglo nita da se prigovori. Bilo je nauno dokazano da je oveku srednje teine od 70-75 kg, u hrani potrebno otprilike 120 gr belanevina, proteina. To je bilo nauno dokazano. Danas nijedan ovek, koji polazi sa naunih gledita, vie ne veruje u taj stav. Naa nauka je samu sebe ispravila. Danas svaki ovek zna da 120 gr belanevina u hrani ne samo da nije nuno, nego da je sasvim tetno i da ovek ostaje najzdraviji ako dnevno uzima samo 50 gr. Tu se nauka sama ispravila. Danas se zna, ako se unosi prevelika koliina belanevina, da one u crevima stvaraju nusproizvode koji deluju kao otrovi. I ako se ne istrauje samo ono razdoblje ovekovog ivota kada je uzimao belanevine, nego ceo njegov ivot, onda se dolazi do saznanja da u starosti ta otrovna dejstva vika belanevine uglavnom dovode do arterioskleroze. Nauna istraivanja u odnosu na oveka su esto pogrena stoga to posmatraju samo jedan trenutak. Ali ljudski ivot ipak traje, ako je normalan, due od deset godina i tetne posledice prividno povoljnih uzroka se esto pokau mnogo kasnije. Manja je mogunost da duhovna nauka zapadne u takvu greku. Ja ne elim da se uputam u jeftinu kritiku kakvoj se esto pribegava zato to obina nauka mora da se ispravlja, kako sam rekao. Shvatljivo je da to ne moe biti drugaije i da je to nuno. Ali i sa druge strane se moe isto tako jeftino napadati i duhovna nauka kada ona stupi u praktian ivot, poto postaje prinuena da uzme u obzir ire odnose ivota i jer joj tu upadaju u oi one snage i supstance koje doseu do duhovnog. Dakle, ne samo grube materijalne snage i supstancijalnosti. To potpuno vai i za poljoprivredu, a naroito ako je u pitanju ubrenje. Danas se u nauci mnogo govori o pitanju ubrenja. Ve to samo govori koliko se malo zna ta stvarno znai ubrenje u domainstvu prirode. Danas se vrlo esto uje fraza: ubrivo sadri hranljive materije za biljke. Tih nekoliko prethodnih reenica rekao sam samo zato da bih vam pokazao kako je upravo u najnovije doba u odnosu na ishranu ljudi nauka morala da se ispravi.

43

Ona je morala da se ispravi zato to je u odnosu na ishranu bilo kog stvorenja pola sa potpuno pogrenog stanovita. Veruje se da je kod ishrane najvanije ne zamerite to to kaem tako otvoreno ono to se dnevno jede. Ali, najvei deo onoga to se dnevno jede, uopte ne postoji zato da se kao supstanca unosi u telo da bi se tu odlagalo. Najvei deo je tu da bi se snage, koje hrana sadri, predale telu i iznutra ga pokrenule. I najvei deo onoga to se na taj nain prima zapravo biva izbaen, tako da se mora rei da se kod varenja ne radi o rasporeivanju neeg koliinskog, nego se uglavnom radi o tome, da li ivotnim namirnicama moemo na pravilan nain da unesemo u sebe ivotne snage. Te ivotne snage su nam potrebne, na primer, kada hodamo ili kad radimo, kad pokreemo ruke. S druge strane, ono to je telu potrebno da bi u sebi nataloilo supstance, da bi se supstancama obogatilo, onim supstancama koje opet odbacuje kada se svakih sedam-osam godina obnavlja telesna supstanca, to se uglavnom unosi putem ulnih organa, preko koe, disanjem. Tako da ono to telo unosi u sebe od supstanci i to mora da nataloi, to neprestano prima u izuzetno finim dozama, u visoko razreenom stanju i tek u organizmu zgunjava. Ono to prima iz vazduha i toliko zgunjava, toliko stvrdnjava da mora da se odseca, kao to je to kod noktiju i kose. Sasvim je pogreno ako se postavlja formula: uneta hrana, prolazak kroz telo, perutanje koe i noktiju i slino. Pravilno je: disanje, najfinije unoenje kroz ulne organe, ak kroz oi, prolaz kroz organizam, izbacivanje. U stvari, ono to primamo kroz eludac je vano zato to to ima unutranju ivost i pokretljivost poput goriva. To je vano zato to u telo unosi snage neophodne za volju koja deluje u telu. ovek prosto pada u oaj kada ovu istinu, koja jednostavno proizlazi iz duhovnog istraivanja, uporedi sa gleditima dananje nauke koja zastupa upravo obrnuto. Do oajanja dovodi to to ovek uvia koliko je uopte teko sporazumeti se sa tom dananjom naukom u najvanijim pitanjima. A do takvog sporazuma se mora doi jer bi inae dananja nauka odvela praktini ivot u orsokak. Ona na svom putu ne moe da shvati ni stvari o koje skoro nosom udara. Uopte ne govorim o eksperimentima. Ono to nauka o njima govori, to je po pravilu istina. Eksperimenti se mogu sasvim dobro iskoristiti; ono to se potom teoretie, to je loe. Iz teoretisanja, naalost, proizlaze praktina uputstva za razne ivotne oblasti. Ako se sve to sagleda, uvia se kako je teko doi do razumevanja. Ali, s druge strane, do tog razumevanja mora da se doe u najpraktinijim oblastima ivota, kojima pripada i poljoprivreda. Vidite, za razne oblasti poljoprivrednog ivota moramo stei uvid u nain delovanja supstanci i snaga, a i o nainu delovanja duhovnog, ako ovek hoe da sa stvarima postupa na pravilan nain. Dete, sve dok ne zna emu slui, na primer, ealj, grize ga, koristei ga sasvim neprikladno. Isto tako e se neprikladno koristiti stvari ako ovek ne zna ta je njihova prava sutina, o emu se kod njih radi. Pogledajmo, na primer, neko drvo. Ono se razlikuje od obine jednogodinje biljke koja ostaje samo na stepenu trave. Ono je obavijeno korom. ta je zapravo sutina drveta u odnosu na jednogodinju biljku? Uporedimo takvo jedno drvo sa nekom humkom, gomilom zemlje, pretpostaviemo, izuzetno bogatom humusom, koja u sebi sadri manje ili vie biljnih materija u raspadanju, moda i materija ivotinjskog porekla u raspadanju.

44

Uzmimo da je ovo (levo) humka u kojoj sam napravio udubljenje slino krateru. To je humka bogata humusom. A ovo je drvo (desno), spolja manje ili vie tvrdo, dok u unutranjosti raste ono to dovodi do stvaranja drveta. Moe vam se uiniti udnim to ja poredim te dve stvari. Ali one imaju vie srodnosti nego to mislite. Ono zemljano, to sam vam na ovaj nain opisao, koje je proeto humusnim supstancama koje se u njemu nalaze u raspadanju, ono u sebi sadri etersko-ivotno. O tome se radi. Ako imamo takvo zemljano koje nam svojim naroitim svojstvima pokazuje da u sebi sadri etersko-ivotno, onda je ono na putu da postane omota biljke. Ali ono ne uspeva da postane omota biljke koji se uvlai u koru drveta. To mu u prirodi ne uspeva. Umesto da se oblikuje takva humka i da u nju ue humus, koji zahvaljujui naroitim svojstvima koje proizlaze od etersko-ivotnog, deluje u zemljitu, humka, na jednom viem razvojnom obliku, obavija biljku. Ako se na nekom mestu na Zemlji gornji sloj zemlje, njena povrina odvoji od njene unutranjosti, onda e sve ono to se uzdie iznad normalnog nivoa zemlje, u odreenom predelu, pokazati naroitu sklonost prema ivom, pokazati naroitu sklonost proimanja etersko ivotnim. Stoga e vam biti lake obinu zemlju, neorgansku, mineralnu zemlju oplemeniti humusnim supstancama, ili uopte nekom otpadnom supstancom u stanju raspadanja, ako napravite humku i promete je tom supstancom. U tom sluaju e zemljano teiti da postane unutranje ivo, srodno biljci. Isti se proces deava prilikom rasta drveta. Zemlja se uzdigne, okrui biljku, okrui je svojom eterskom ivotnou. Zato? Vidite, sve vam ovo govorim da bih kod vas probudio predstavu o postojanju unutranje srodnosti izmeu onoga to je ukljueno unutar obrisa biljke i onoga to je zemljite oko biljke. Uopte nije istina da ivot biljke prestaje sa obrisom, sa spoljanjim obodom biljke. ivot kao takav se nastavlja dalje, pogotovo od korena biljke u zemlju, i za mnoge biljke gotovo da ne postoji otra granica izmeu ivota u biljci i ivota u okolini u kojoj ivi. Pre svega ovek mora biti ovim proet, to mora temeljno da shvati, da bi mogao stvarno da razume sutinu naubrene zemlje ili bilo kog drugog slino obraenog zemljita. Treba znati da se ubrenje sastoji u oivljavanju zemlje kako biljka ne bi dola u mrtvu zemlju. Ona lake izvrava ono to je nuno za obrazovanje ploda, ako je ve uronjena u ivot. U osnovi uzevi svemu biljnom je svojstveno to pomalo parazitsko, da se razvija kao parazit na ivoj zemlji. Poto u mnogim predelima ne moemo raunati s tim da sama priroda obezbeuje zemlji dovoljno organskog otpada, koji se onda u njoj raspada, da bi zemlju dovoljno proela ivotom, moramo u nekim predelima biljnom rastinju pritei u pomo ubrenjem. Najmanje tamo gde je, takozvana, crnica. Jer tamo se sama priroda pobrinula da zemlja bude dovoljno iva. Vidite da se zaista mora razumeti o emu se radi. Ali treba razumeti jo neto, treba razumeti to je teka re mora se uspostaviti neka vrsta linog odnosa prema tome ta u poljoprivredi dolazi u obzir, pre svega lini odnos prema ubrivu, a pogotovo prema radu s njim. To izgleda kao neki neprijatan zadatak, ali bez tog linog odnosa ne ide. Zato? To e vam odmah biti jasno 45

ako ste u stanju da uete u pitanje: ta je uopte sutina ivog? ivo uvek ima jednu spoljanju i jednu unutranju stranu. Unutranja strana je uvek u nekoj koi, u nekom omotau, a spoljanja strana je izvan nje. Pogledajmo sada unutranju stranu.

U unutranjoj strani nisu samo struje snaga koje idu napolje u pravcu ovih strelica (vidi crte), nego unutranji ivot nekog organizma ima i struje snaga koje od koe idu i prema unutra, koje se potiskuju nazad. Organsko bie je spolja okrueno svim moguim strujama snaga. Postoji neto to na sasvim egzaktan nain, ali u neku ruku lini nain, izraava kako organsko bie uspostavlja odnos izmeu svoje unutranje i svoje spoljanje strane. Sve ono to se u unutranjosti organskog bia deava kao delovanje snaga, u stvari u unutranjosti organizma, dakle unutar obrisa njegove koe, ono to podstie ivot i to ga odrava, sve to mora oprostite mi opet jedan otar izraz unutar sebe mirisati, mogli bismo takoe rei zaudarati. U tome se u sutini sastoji ivot, da zadri ono to inae iri miris, da stvari koje miriu ne zrae previe napolje, nego da se zadre u unutranjosti. Organizam prema spoljanjem svetu mora da ivi tako da kroz svoj omota od koe isputa to je mogue manje onoga to u njemu stvara ivot koji podstie mirise, tako da bi se moglo rei: organsko bie je utoliko zdravije, ukoliko mirie vie u unutranjosti, a manje napolju.

Organizam, posebno organizam biljke, nije predodreen da isputa mirise, nego da ih prim a. I ako se sagleda ono to ide u korist neke miriljave livade, proarane biljkama aromatinog mirisa, onda e se postati svestan uzajamne podrke koja prevladava u svemu ivom. To mirisno to se tamo iri drugaije je od obinog mirisa ivota, prijatno je iz razloga koje emo jo navesti i to je ono to sada spolja deluje na biljke. Sve te stvari treba ivo imati pred sobom i prema njima razviti lini odnos; tada se ovek nalazi unutar stvarne prirode. Sada e se raditi o tome da se uvidi kako se ubrenje i sve slino, mora sastojati u tome da se zemljitu podari izvestan stepen ivotnosti, ali ne samo da mu se podari izvestan deo ivotnosti, nego i da mu se omogui, to sam jue posebno napomenuo, irenje azota tako da se pomou

46

njega, kako sam pokazao, izvesnim linijama snaga unese ivot. Dakle, kada ubrimo moramo u zemljino carstvo uneti dovoljno azota da prenese ivotnost do onih struktura u carstvu zemlje do kojih se mora preneti tamo gde treba da bude podloga biljkama, ispod biljke. To je zadatak. Taj zadatak se mora obaviti egzaktno i celishodno. Dakle, vidite, treba da nam bude jasno da ako se upotrebi mineralno, isto mineralno ubrivo, ono nikada nee dospeti do zemaljskog, nego u krajnjem sluaju do onoga to je u zemlji vodeno. Mineralnim ubrivima ete uticati na vodeno zemlje, meutim, njime neete uspeti da izvrite oivljavanje same zemlje. Ako su biljke pod uticajem bilo kakvog mineralnog ubriva one e pokazati rast podstaknut vodenim elementom, a ne oivljenim elementom zemlje. Ove stvari moemo najbolje uvideti ako se prvo okrenemo najnezahtevnijem ubrivu, kompostu, koji je esto potcenjen. To je takvo sredstvo za oivljavanje zemlje u kome su pomeane razne vrste otpadaka, kojima se pridaje mala vrednost, sve ono to dolazi iz polja, i z bate, istrulela trava, otpalo lie i tome slino, pa i ono to je ostalo od uginulih ivotinja itd. Te stvari ne treba potceniti, one u sebi sadre ne samo etersko, nego i astralno. To je vano. U gomilama komposta imamo stvarno sve ono to potie od eterskog, ivog, ali i od astralnog. U tome je neto od eterskog i astralnog, ne u tako jakom stepenu kao u stajskom ubrivu ili u osoki,17 ali u izvesnoj meri postojanije; etersko i astralno se u tome nastanjuju, pogotovo se tu nastanjuje astralno. Radi se samo o tome da tu nastanjenost na odgovarajui nain uzmemo u obzir. Astralnom e u njegovom delovanju na azot odmah nakoditi ako postoji prejako bujanje eterskog. Previe razbujani ivot u eterskom e takorei onemoguiti pojavu astralnog u kompostnoj gomili. U prirodi postoji neto izvanredno, o emu sam vam ve govorio sa razliitih gledita. To je krenjako. Ako unesete krenjako u vidu gaenog krea u gomilu komposta, onda nastaje neto naroito: ne utiui posebno na isparavanje astralnog, gaeni kre preuzima etersko, time se isisava i kiseonik i astralno e se na jedan lep nain podstai na dejstvo. Time se postie neto sasvim odreeno. Time se postie, ako se ubri kompostom, da se zemljitu prui neto to tei da vrlo jako prome astralno zemljanim, bez posredovanja eterskog elementa. Dakle, astralno, bez zaobilaznog puta preko eterskog, vrlo snano prodire u zemlju. Time se zemlja, rekao bih, sasvim naroito astralizuje i zaobilaznim putem, preko astralizovanog se proima azotnim, tako da e ono to nastaje zaista biti vrlo slino odreenom procesu u ljudskom organizmu, onom to je u ljudskom organizmu slino procesu u biljci. Ali slino procesu u biljci na taj nain da mu nije mnogo stalo do stvaranja ploda, pa se zadrava na stepenu obrazovanja lista i stabljike. Mi moramo taj proces, koji prenosimo zemlji, stoga, imati u sebi da bismo na odgovarajui nain podstakli ivotne namirnice na delatnost, za koju sam vam govorio da mora biti prisutna. Na tu delatnost podstiemo i zemljite, ako ga obraujemo na opisani nain. Mi time pripremamo zemljite tako da nam ono to moe proizvesti, pri emu je naroito dobro, ako to jedu ivotinje, tako da pod njegovim daljim dejstvom razviju unutranju delatnost, ine telo unutranje oivljenim. To drugim reima znai: uiniemo dobro da tim kompostom ubrimo nae livade i panjake, i ako to strogo sprovodimo, uspeemo pogotovo onda ako izvrimo i ostale bitne postupke da dobijemo dobru sveu stonu hranu. Ta hrana, kada se pokosi, upotrebljiva je i kao suva hrana, kao seno. Ali, rekao bih, da bi se kod takvih stvari postupalo na ispravan nain, treba imati uvid u celu stvar. Jer ta mora u pojedinostima da se uradi, to naravno

17

Ono to nastaje iz tenog dela ekskremenata i iz stone mokrae. Hemijski sastav osoke zavisi od vrste domaih ivotinja, naina uvanja i negovanja i ishrane domaih ivotinja. Smatra se za izvanredno ubrivo koje utie na porast i razvie useva.

47

najee zavisi od oseaja. Ali se taj oseaj razvija ako ovek ima pravilan uvid u celu prirodu toga procesa. Sad opet, ako se gomila komposta jednostavno ostavi tako kako je ranije opisano, moe se vrlo lako desiti da ona svoju astralnost proiri na sve strane. I radie se o tome, da se sada razvije lini odnos prema tim stvarima, da se ta gomila po mogustvu dovede do toga da to manje zaudara. To se postie time to emo prvo polagati tanke slojeve, a onda emo preko njih nasuti, recimo, usitnjeni treset, pa zatim opet jedan tanak sloj itd. Time se zadrava ono to bi inae isparavalo, jer azot u svim moguim spojevima trai nain da se rairi. Miris e tada biti zadran. Time hou da naglasim, da se celom poljoprivrednom biu mora pristupiti s uverenjem da se svuda mora razlivati ne samo ivot, nego i astralno, da bi cela stvar delovala. A sada, polazei od toga, moete doi i do neeg drugog. Da li ste ikad razmiljali o tome zato krave imaju drugaiju vrstu rogova od jelena ili srndaa? To je jedno vrlo vano pitanje. Odgovor koji nam na to nudi nauka je obino neto krajnje jednostrano i povrno. Odgovorimo na pitanje, zato krave imaju takve rogove? Rekao sam, organsko ivo, ne mora uvek imati struje snaga usmerene prema napolju, nego one mogu da budu usmerene i prema unutra. Zamislite sada tako neto organsko, grudvastog oblika sa strujama snaga koje teku napolje i strujama snaga koje teku unutra. Bio bi to ba nepravilan, grudvast organizam, neko nezgrapno ivo bie. Ako bi bio takav sluaj, onda bismo imali krave koje izgledaju sasvim udno. One bi sve bile grudvaste sa malim noicama, kakve su u prvom embrionalnom stadijumu. Takve bi one ostale, izgledale bi groteskno. Ali krava nije tako organizovana, ona ima rogove, ima papke. ta se deava na mestima gde rastu papci, rogovi? Na tim mestima se na naroito snaan nain alju struje prema unutranjosti. Tu spoljanje biva naroito snano zaustavljeno. Tu ne samo da nema komunikacije kroz propustljivu kou ili dlaku, nego su tu u potpunosti zatvorena vrata onome to struji napolje. Stoga je graa rogova sasvim u vezi sa izgledom ivotinje. Graa rogova i papaka je sasvim u vezi sa itavim uoblienjem ivotinje. Sasvim je druga stvar sa jelenskim rogovima. Kod ovih se ne radi o tome da se strujanja vraaju u organizam, nego se izvesna strujanja delimino puste napolje, tamo su ventili kroz koje se izvesna strujanja prazne. Ova strujanja ne moraju uvek da budu tena ili vazduna, ona mogu biti i strujanja snaga koja se nalaze u rogovima. Jelen je lep stoga to ima jaku komunikaciju sa okolinom time to izvesna svoja strujanja alje napolje i sa okolinom ivi, pa usled toga prima sve ono to organski deluje u nervima i ulima. On je brza i nervozna ivotinja. U izvesnom smislu sve ivotinje koje imaju takve rogove su pomalo prostrujane nervozom, to ve moe da im se vidi u oima. Krava ima rogove da bi u sebe slala ono to treba astralno-eterski da se oblikuje, ono to probijajui se treba da prodre sve do probavnog organizma, tako da je mnogo posla stvoreno probavnom organizmu upravo zbog zraenja koje iz rogova i papaka dolazi u probavni organizam. Ko, dakle, eli da razume slinavku i ap, dakle povratno delovanje perifernog na probavni trakt, taj mora da sagleda tu vezu. I nae sredstvo protiv bolesti slinavke i apa je spravljeno na osnovu poznavanja te veze. Vidite, time imate kod roga neto to je usled svoje naroite prirode i bia, pogodno da zrai ivotno i astralno u unutranji ivot. U rogu imate neto to zrai ivot, ak tavie i astralno. Kada biste mogli da se uvuete u ivi organizam krave i kada biste se nali u njenom elucu, onda biste po mirisu ustanovili kako se astralno-ivotno uliva iz rogova u unutranjost. Kod papaka je slian sluaj. To nam ukazuje na stvari koje moemo da preporuimo kako bi se poveala delotvornost stajskog ubriva. ta je, u stvari, obino stajsko ubrivo? Obino stajsko ubrivo je ono to je kao hrana ulo u ivotinju, to je organizam do izvesnog stepena, do izvesne take uzeo u sebe i

48

pruio uslove za dinamiko nastajanje delatnih snaga u organizmu, ali ne slui prvenstveno poveanju supstance, ve se izluuje. Ali ono je bilo u organizmu, proelo se astralnim i eterskim. U astralnom se proelo snagama koje nose azot, u eterskom snagama koje nose kiseonik. Time se proela masa koja se sada pojavljuje kao balega. Zamislite sada da uzmemo tu masu i predamo je zemlji na bilo koji nain o pojedinostima emo jo govoriti mi predajemo zemlji etersko-astralno, koje se opravdano nalazi u stomaku ivotinje, i u stomaku ivotinje proizvodi snage biljne vrste. Jer su snage koje mi proizvodimo u naem probavnom traktu biljne vrste. Mi, u stvari, moramo da budemo strano zahvalni to nastaje balega, jer ona etersko i astralno iz unutranjosti organa iznosi napolje. I tu ostaje. To samo moramo na odgovarajui nain da sauvamo. Tako kod balege imamo neto to je eterske i astralne prirode. Zemljite time biva oivljeno i astralizovano. Ali ne samo u vodenom, nego posebno u zemljanom. To ima snagu koja savladava neorgansko u zemlji. Naravno, ono to se predaje zemlji, mora izgubiti prvobitan oblik koji je imalo ranije kao ivotna namirnica; ono mora da proe unutranjim organskim procesom kroz sistem varenja. U izvesnom smislu ono prolazi kroz proces raspadanja i rastvaranja. Ali najbolje je kada se nalazi u taki u kojoj krene da se rastvara putem sopstvenog eterskog i astralnog. Tada se u tome nastanjuju paraziti, siuna iva bia. Tu ona nalaze vrlo hranljivo tlo. Stoga se misli i da ta parazitska bia imaju nekog udela u kvalitetu ubriva. Meutim, ona su samo znak da se ubrivo nalazi u ovom ili onom stanju. Njihov je znaaj u tome to to pokazuju. Meutim, verovanje da bi se unoenjem bakterija ili neeg slinog ubrivo radikalno popravilo, to je ipak zabluda. To bi nam se na prvi pogled uinilo tano, ali u stvari nije tako. Jo u govoriti o tome zato to zapravo nije tako. Ali, krenimo dalje. Uzmimo ubrivo, onakvo kakvo nam je dostupno, napunimo njime kravlji rog i stavimo ga u odreenu dubinu u zemlju otprilike tri etvrt do metar i po u zemlju, ako ona nije suvie glinovita ili suvie peskovita. Trebalo bi za to da izaberemo dobru zemlju koja nije suvie peskovita. Time to smo kravlji rog sa njegovim sadrajem ubriva zakopali, time u kravljem rogu konzerviramo snage kojima je taj rog navikao da raspolae u samoj kravi, vraajui, naime, oivljavajua i astralna zraenja. Time to je kravlji rog spolja okruen zemljom, sva zraenja ulaze u njegovu upljinu kreui se u smislu eterizacije i astralizacije. Time e sadraj ubriva u kravljem rogu biti unutranje oivljen snagama privuenim iz okolne zemlje, to eterski oivljava celokupan sadraj kravljeg roga tokom cele zime, dakle, kada je unutranjost zemlje najivlja. Unutranjost zemlje je najivlja zimi. U tom ubrivu su konzervirane sve ivotne snage pa se u sadraju kravljeg roga nalazi izuzetno koncentrisana oivljavajua snaga ubriva. Tada kravlji rog moe da se iskopa i iz njega izvadi ubrivo. Prilikom naeg poslednjeg ogleda u Dornahu, gospoda su se sama uverila da, kada smo ubrivo izvadili, ono vie uopte nije zaudaralo. To je bilo vrlo uoljivo. Nije imalo nikakav miris, ali je, naravno, poelo pomalo da mirie im se pomealo sa vodom. U njemu je ogromna snaga astralnog i eterskog, koju moete da upotrebite tako to izvadite to to je prezimilo u kravljem rogu i razredite vod om koju bi trebalo malo zagrejati. Ja bih prvo pogledao povrinu koju bi trebalo naubriti tako se stvara predstava o koliini i pokazalo se da je za povrinu od oko 1200 m potreban samo jedan kravlji rog, ija je sadrina razreena sa otprilike pola kante vode. itav sadraj kravljeg roga mora da bude temeljno promean u vodi. Kada se pone sa meanjem, treba raditi tako da se brzo mea ivicom kante, po periferiji, tako da se skoro do dna obrazuje krater, da se cela sadrina kree u vrtlogu rotacije. Tada se brzo napravi zaokret, tako da se sve to zakovitla na suprotnu stranu. Ako se to radi jedan sat, sve e se temeljno proeti jedno drugim.

49

Zamislite samo koliko je malo tu potrebno rada. Te stvari ne zahtevaju mnogo truda. Osim toga, pretpostavimo da e inae nezaposleni lanovi nekog gazdinstva imati naroito zadovoljstvo bar u poetku da meaju ubrivo. Ako to radi erka ili sin, oni e to predivno obaviti. Razvija se prijatan oseaj kada se otkrije kako se iz bezmirisnog razvija laki miris. Taj lini odnos, koji moe da se razvije prema ovoj stvari, ima u sebi neto izuzetno prijatno za oveka koji voli da posmatra prirodu u celini, a ne samo onako kako se predstavlja u nekom turistikom vodiu. Na sledei zadatak bie da se obraeno zemljite poprska tako da se sredstvo sjedini sa zemljom; male povrine se mogu prskati obinom prskalicom. Razume se da e se za vee povrine morati konstruisati naroite maine. Ali, ako se ve dolo do toga da se obino ubrivo na ovaj nain, rekao bih, sjedini sa ovom vrstom duhovnog ubriva, videe se kolika plodnost moe iz toga da proizae. Uvideete da je tu stvar mogue razviti na sasvim izvanredan nain. Jer se ovom postupku koji sam opisao odmah moe prikljuiti i drugi, koji moe da se sadri u sledeem. Opet se uzmu kravlji rogovi, ali se ovaj put ne pune ubrivom, nego poput brana usitnjenim kvarcom ili kremenom, a moe i feldspatom (glinenac). Od toga treba napraviti kau gustine otprilike sasvim retkog testa i time napuniti kravlji rog. Sada se to umesto da se pusti da prezimi, ostavlja preko leta. Poto je odstajalo celo leto, izvadi se u kasnu jesen. Sadraj se sauva do sledeeg prolea; onda se to to je bilo izloeno letnjem ivotu pod zemljom, obradi na slian nain, s tom razlikom to je sada potrebna mnogo manja koliina. Moete od te mase uzeti koliinu veliine zrna graka i pomeati sa jednom kantom vode, moe to biti i koliina veliine glave iode. Samo se to takoe mora meati jedan sat. Ako ovo upotrebite za prskanje biljaka ovo je naroito pogodno za povrtarske biljke i slino ne za grubo zalivanje, nego fino prskanje, videete kako ovo potpomae delovanje koje dolazi sa druge strane, iz same zemlje, zahvaljujui kravljem ubrivu iz roga. I kada se jednom, to nije ravo, ovaj postupak proiri na velike povrine a zato ne bi bilo mogue za to imati i maine, njih ne bi bilo tako teko napraviti, da se njima poprskaju itava polja onda ete videti kako kravlje ubrivo iz roga gura odozdo, a drugo odozgo vue niti prejako, niti preslabo. To moe na udesan nain da deluje upravo kod itarica. Vidite, ove stvari su, rekao bih, izdvojene iz jednog posmatranja veeg obima, a ne iz trenutne zaokupljenosti jednom stvari, to bi bilo tako kao kada bi neko hteo da izgradi teorets ki celog oveka iz jednog prsta. Svakako i takvim metodama se postie neto to zaista ne treba potcenjivati. To to se danas ispituje ta poljoprivredniku kako se to kae moe biti produktivno, time se stvar svodi na to kako se proizvodnja moe finansijski uiniti najunosnijom. Pri tome se ne dolazi na mnogo ta drugo. Naravno, ne misli se uvek na to, ali je to nesvesno uvek prisutno kao poljoprivrednik ovek je onda zadivljen ako nekim merama trenutno postigne velike rezultate, ima velike krompire, uopte ima neto veliko, to buja. U istraivanju se ne ide dalje od toga; ipak sve to nije ono najvanije u celoj stvari. Najvanije je ako ljudi proizvedu takve stvari koje su najblagotvornije za ivot. Moete da odgajite neki plod koji izgleda sjajno u polju ili u vonjaku, ali to moda moe da bude samo neto to oveku puni stomak, ali ne i ono to organski unapreuje njegov unutranji ivot. A do te take, da ovek dobija najbolju vrstu hrane za svoj organizam, savremena nauka nije doprla, poto za to ne nalazi put. Meutim, vidite, u tome to se govori iz duhovne nauke, nalazi se itavo domainstvo prirode. Tu se mislilo polazei od celine; odatle je ono pojedinano, mora se rei, merodavno za celinu. Iz toga ne moe da proizae nita drugo, nego da se u poljoprivredi radi tako da ona za

50

ljude i za ivotinje daje ono to je najbolje. tavie, kod posmatranja se svuda polazi od oveka; za sve je osnova ovek. Stoga se daju uputstva koja najbolje potpomau ovekovu prirodu. To je ono to ovaj oblik posmatranja razlikuje od onih koji su danas uobiajeni.

_____________

(Dva preprata pomenuta u ovom predavanju su danas poznata kao preparati 500 i 501. Preparati opisani u V predavanju su u dananjoj literaturi poznati pod nazivom 502-507. Tokom vremena su razvijene metode spravljanja i primene preparata, ali nisu iznete u ovoj knjizi zbog toga to je cilj ovog niza predavanja iznoenje principa njihove primene, a ne tehnikalija. Dalja obavetenja se mogu dobiti u Biodinamikom udruenju Srbije, Jae Tomia 3, 26300 Vrac, 065/8065-806, http://www.biodinamika.org/.)

51

Prva rasprava ODGOVORI NA PITANJA Kobervic, 12. jun 1924. Razreivanje, meanje i rasturanje ubriva iz kravljeg roga; uvanje i upotreba kravljih rogova; podsticanje semena u haos; sposobnost reprodukcije i hranljivost itarica Pitanje: Da li se razreivanje nastavlja aritmetikom progresijom? Odgovor: Na ovo pitanje moe da se odgovori ovako. Verovatno e sa poveanjem povrine biti potrebno vie vode, a manje kravljih rogova, tako da se sa srazmerno malo kravljih rogova mogu naubriti velike povrine. Mi smo u Dornahu imali dvadeset i pet kravljih rogova i to smo raspodelili na jedan vei vrt. Prvo smo uzeli jedan rog na pola kante. Zatim smo u j ednu punu kantu stavili dva kravlja roga. Potom smo naubrili jednu povrinu koja je bila znatno vea: sedam kravljih rogova na sedam kanti. Pitanje: Moe li se za vee povrine koristiti neka mehanika mealica za meanje ubriva ili to nije dozvoljeno? Odgovor: To je, svakako, neto ega se moemo strogo pridravati ili pak moemo odluiti da pomalo skliznemo u neto to je surogat. Nema sumnje da je meanje rukom neto drugo nego meanje mainom. Mehanistiko shvatanje to nee da prizna. Ali, razmislite samo koliko je velika razlika ako meate rukom, pri emu se svi fini pokreti slivaju u meanje koje izvodi ruka, sve one stvari koje eventualno ulaze u to, ak i oseanja, sve to u to ulazi ili ako se to prosto mehaniki mea. Naravno, ljudi danas ne veruju da tu postoji neka razlika; ali to se moe sasvim jasno primetiti i u medicini. Verujte da nije sasvim isto da li se neki lek spravlja runo ili mainski. Kada ovek sam spravlja neku stvar, on joj dodaje neto to ova zadrava. Dau vam jedan primer. Nekima od vas su poznati lekovi Marije Riter.18 Ne bi trebalo da se podsmevate takvim stvarima. esto su me pitali ta mislim o tim lekovima? Moda znate da su im neki pevali slavopojke, dok drugi misle da oni nisu naroito delotvorni. Naravno, oni su delotvorni, ali uveren sam da kada se ova sredstva budu uvela u trgovinu, da e bitno izgubiti od svoje delotvornosti. Upravo kod ovakvih sredstava nije isto da li ih poseduje lekar i da li ih neposredno daje pacijentu. Naime, ako neto takvo lekar da pacijentu i ako se to deava u malom krugu, onda on to predaje sa izvesnim entuzijazmom. Vi ete rei, entuzijazam ne pomae. Ali, on posreduje i treperi zajedno s tim, tako da danas lekari koji rade sa entuzijazmom mogu mnogo da pomognu. Upravo zbog toga lekovito sredstvo Marije Riter vrlo snano deluje. Oduevljenjem se mogu postii veliki rezultati. Meutim, ako se to bude radilo zanatski, onda e verovatno taj nain delovanja da izvetri. To je ono to kod ovakvih stvari dolazi u obzir: da li se neto radi tako da potie od ljudske ruke a mnogo toga potie od ljudske ruke ili se to radi mainom. Ali vremenom e se pokazati da preduzimanje tog meanja priinjava veliko zadovoljstvo, tako da se tamo gde se koriste kravlji rogovi, ne moe zamisliti neka maina. Doi e jednom dan kada e se taj posao raditi nedeljom da bi se zabavilo posle veere. Jednostavno e se nedeljom pozvati mnogo gostiju, pa kad svi prionu na rad postii e se najboljih mogui rezultati i bez maina.

18

Ritterischen Heilmittel.

52

Pitanje: Raspodela pola kante vode na povrinu od jedne treine jutra moe da izazove izvesne tehnike potekoe. Ako se koliina kravljih rogova povea, onda e se i tekoe srazmerno broju poveavati. To e jo vie oteati rasturanje. Da li se ta koliina vode moe jo vie razrediti ili meru (pola kante) treba ostaviti kakva jeste? Dakle, da se uzme otprilike pola kante na treinu jutra. Odgovor: To e biti mogue. Meutim, verujem, da se onda mora menjati nain meanja. To moete raditi ovako: da prvo u kanti vode izmeate sadrinu jednog kravljeg roga, pa onda to razredite, a zatim e to morati ponovo da se mea. No, mislim da bi onda bilo bolje da se izrauna koliko manje supstance mora da se umea u pola kante, iako e je biti manje od jednog roga. Vrlo je bitno da se postigne unutranja proetost. Ako se supstanca prosto saspe, onda to jo uvek nije prava proetost. Mora se postii unutranje proimanje. Ako se izvesna koliina guste supstance ulije i ako se snano ne izmea, onda se ne dobija temeljna izmeanost. Verujem da e ljudima koji meaju biti lake ako meaju po pola kante sa manje supstance, nego kad ponovo moraju da meaju ono to je ve razreeno. Pitanje: Verovatno e u tenosti zaostati neki vrsti sastojci. Da li bi trebalo tenost procediti da bi mogla bolje da se raspri? Odgovor: Mislim da to nee biti potrebno. Ako se brzo mea, dobija se prilino mutna tenost i nema potrebe da se obazirete na neka strana tela. ubrivo e se pravilno rasporediti. ista kravlja balega je najbolja, pa ak i kad se u njoj nau strana t ela ne verujem da je potrebno muiti se oko nekog posebnog ienja. Ako se unutra nau strana tela, pod odreenim okolnostima ona nee biti tetna, ona, tavie, mogu biti korisna, a poto pri koncentrisanju i ponovnom razreivanju ne deluje nita drugo nego zraenje, dakle, vie ne deluju supstance ve samo dinamiko zraenje, ne postoji opasnost da se na mestima na koja padne takvo strano telo dobije krompir sa dugakim klicama, a na njima nita. Takve opasnosti nema. Pitanje: Mislio sam samo na upotrebu aparata za prskanje. Odgovor: Moe da se procedi, to ne kodi. Najbolje bi bilo da se na prskalicu odmah ugradi neka vrsta reeta. Pitanje: Ne kae se da li bi trebalo izmeriti masu iz rogova, da bi se dobio taan odnos. Da li pola kante znai vajcarsku kantu ili se radi o litrama? Odgovor: Koristio sam vajcarsku kantu,19 onu u koju se u vajcarskoj muze mleko. To smo isprobali neposrednim posmatranjem. Sada bi to trebalo prevesti na teinske odnose. Pitanje: Da li kravlji rogovi mogu da se koriste vie puta ili uvek moraju da budu od tek zaklane ivotinje? Odgovor: To nismo isprobali, ali mislim prema onome to mogu da znam o tim stvarima da se kravlji rogovi mogu upotrebiti tri do etiri puta uzastopce, a da onda vie nee biti pogodni. Moda bi moglo da se uradi sledee: da se rogovi posle tri ili etiri upotrebe ostave u tali gde su krave, da bi mogli da se koriste jo jednu godinu. Meutim, ne znam koliko kravljih rogova jedno imanje ima na raspolaganju, da li pri tom treba biti posebno tedljiv ili ne. To je pitanje na koje ne mogu ovog asa da odgovorim.

19

Kanta od 10 litara.

53

Pitanje: Gde treba nabavljati kravlje rogove? Da li treba da se nabavljaju iz istonoevropskih ili srednjoevropskih podruja? Odgovor: Sasvim je svejedno sa kog se podruja uzimaju rogovi, samo ih ne treba uzimati od strvine, moraju biti koliko je god mogue sveiji. Ma koliko to paradoksalno zvualo, ivot na zapadu, na zapadnoj polulopti je sasvim druga stvar od ivota na istonoj polulopti. ivot u Africi, Aziji, Evropi znai neto drugo od ivota u Americi. Tako bi moda trebalo, s obzirom na okolnosti, sa rogovima amerike stoke postupati drugaije. Moglo bi se moda pokazati da je kod tih rogova potrebno da se balega malo stvrdne, da se zgusne, da se vie sabije. Najbolje je da se uzmu rogovi iz iste oblasti gde e se koristiti. Postoji vrlo jaka povezanost izmeu snaga koje vladaju u kravljim rogovima i snaga koje vladaju u dotinoj oblasti, dok snage stranih rogova mogu da ratuju sa stvarima koje su u zemlji. Stoga treba uzeti u obzir, to je est sluaj, da krave potiu iz neke druge oblasti, a ne iz oblasti u kojoj e se koristiti njihovi rogovi. No, ako se krava otprilike tri do etiri godine hranila na odreenom zemljitu, dakle na njemu ivela, onda e morati da se prihvati da ona pripada tom zemljitu (ukoliko to nije stoka sa zapada). Pitanje: Koliko rogovi treba da budu stari? Da li treba da budu od stare ili mlade krave? Odgovor: Mislim da sve to treba isprobati. Prema prirodi stvari najbolji e biti rogovi srednje starih krava. Pitanje: Koliko rogovi treba da budu veliki? Odgovor: Dr tajner crta veliinu roga na tabli otprilike, 30-40 cm dugaki to je uobiajena veliina rogova algojskih20 krava. Pitanje: Da li je bitno da li je rog uzet od vola tj. od muke ili enske ivotinje? Odgovor: Velika je verovatnoa da rog od vola uopte ne deluje, a da e od bika delovati relativno slabo. Stoga uvek naglaavam rogovi od krave. Mislim na ensku ivotinju. Pitanje: Kada je najbolje sejati itarice, hlebno ito? Odgovor: Taan odgovor na ovo pitanje dobiete kada budem govorio o setvi. Setva je, naravno, vrlo vana i velika je razlika da li se obavlja blie zimskim mesecima ili dalje od njih. Ako se obavlja blie zimskim mesecima, onda usev ima veu reproduktivnu sposobnost. Ako se obavlja dalje od zimskih meseci, onda se utie na veu hranljivost itarica. Pitanje: Da li je mogue ubrivo iz kravljeg roga rasturati sa peskom? Ima li pri tome kia neki znaaj? Odgovor: to se tie peska, to bi moglo da se radi. To nikada nismo probali. Nita ne govori protiv. Kako pak deluje kia, to je neto to bi jednom moralo da se isproba. Moe se pretpostaviti da kia pri tome ne izaziva nikakve promene. Eventualno moe da pojaa dejstvo. S druge strane, ipak se radi o vrlo velikoj koncentraciji snaga, tako da bi se moglo pomisliti kako bi se pod malim udarima kinih kapi one mogle previe rasuti. To je stvarno zaista fino delovanje i moralo bi sve da se uzme u obzir. Unoenju peska meu kravlje ubrivo nema ta da se prigovori. Pitanje: Kako treba uvati kravlje rogove i njihov sadraj od tetnih uticaja?
20

Algoj (Allgu) oblast u Bavarskoj.

54

Odgovor: Kod ovakvih stvari, uopteno govorei, otklanjanje takozvanih tetnih uticaja, po pravilu izaziva vie tete nego koristi. U novije doba se mnogo polae na to da se svuda vri dezinfekcija. U tom pogledu se bez sumnje na svim podrujima ide predaleko. Na primer, kada smo kod naih lekova hteli da spreimo svaku mogunost pojave bui, morali smo da primenimo metode koje su ometale svaku njihovu lekovitu snagu. Prema tim tetnim uticajima nemam nikakav odnos. To uopte ne teti tako mnogo. Najbolje je da se ovek ne bavi mnogo metodama ienja i da ostavi stvari kakve jesu. Mi smo rogove pokrivali svinjskim mehurom da ne bi u njih upadala zemlja. Ne bih preporuio neko veliko ienje rogova. Mora nam biti jasno da prljavtina nije uvek prljavtina. Ako, na primer, lice premaete tankim slojem zlata, to je prljavtina, a ipak, zlato nije prljavtina. Ponekad je prljavtina upravo ono to titi, to konzervira. Pitanje. Treba li nekim merama podstai delovanje haosa u semenu? Odgovor: To bi moglo da se uradi, ali nije neophodno. Kada pone da se stvara seme, tada je ve dostignut vrhunac stvaranja haosa. Pri tome nije potrebno nikakvo podsticanje. Ovo e biti potrebno kod ubrenja. Pri stvaranju semena takve potrebe nema, tu stvaranje haosa ne treba podsticati im je tu oploeno seme, tu je i savren haos. To je, naravno, mogue time to se u zemljite unese vie kremena, jer kroz kremen deluje ono to u zemlju ulazi iz kosmosa. Tako bi to moglo da se uradi, ali verujem da to nije nuno. Pitanje: Koliko treba da budu velike ogledne povrine? Zar takoe nee biti neophodno da se neto uini za kosmike snage koje bi trebalo da budu sauvane do novog stvaranja biljke? Odgovor: Ogledi se mogu vriti na sledei nain. Za te stvari je uvek srazmerno lako davati smernice. Meutim, pogodnu veliinu neke stvari ovek mora sam da isproba. U smislu ovog pitanja ogledi se mogu izvesti relativno lako. Recimo, posejemo penicu i slatku detelinu jednu pored druge u dve ogledne leje. Ako primenite kremen, moi ete da ustanovite da je kod biljke koja zbog svojih sklonosti lako uspeva da obrazuje seme, obrazovanje semena ometeno. Kod deteline ete videti da je tu obrazovanje semena sasvim potisnuto, odnosno da je usporeno. Uvek se mogu, ako treba, vriti istraivanja o tim stvarima. Moe se porediti kakva svojstva razvija plod itarica penice, na primer sa slinim svojstvima deteline ili mahunarki. Na taj nain se vre vrlo zanimljivi ogledi o obrazovanju semena. Pitanje: Da li je svejedno kada se razreene koliine iznose na njivu? Odgovor: Naravno da nije svejedno, ako hoemo da sauvamo kravlje rogove posle vaenja iz zemlje. Ali po pravilu oni mogu i da se ostave u zemlji sve do upotrebe; time oni nee postati loiji, ak ako treba da prezime i da ostanu jo neko vreme tokom leta, nee se pokvariti. Meutim, ako moramo da ih uvamo na nekom drugom mestu, onda bi trebalo napraviti kutiju ili sanduk, obloen iznutra tresetnom prainom. U to treba staviti kravlje rogove kako bi se zadrala jaka koncentracija. Za razliku od toga, ne moe se savetovati uvanje razreene tenosti. Meanje treba da bude obavljeno malo pre no to hoemo da koristimo tenost. Pitanje: Ako se obrauju ozimi usevi, treba li rogove izvaditi tri meseca ranije iz zemlje? Odgovor: Uvek e biti najbolje mada to nije toliko vano da se oni ostave u zemlji sve do upotrebe. Ako se upotrebljavaju predstojee rane jeseni, ostavite ih u zemlji do trenutka kad su potrebni. ubrivo usled toga nee biti loije.

55

Pitanje: Da li eterske i astralne snage neto gube usled upotrebe aparata za fino rasprskavanje, odnosno, usled njima izvrenog finog rasprskavanja? Odgovor: Sasvim sigurno ne. Te snage su jako povezane. Kao to se uopte malo treba bojati da e ono to je duhovno pobei osim ako ga od samog poetka ne terate kao to je to sluaj kod materijalnog. Pitanje: Kako treba postupati sa kravljim rogovima i sa njihovim mineralnim sastojcima koji su proveli leto u zemlji? Odgovor: Njima nita ne smeta ako ih izvadimo i negde sauvamo. Mogu se negde baciti na gomilu. Njihovoj supstanci koja je provela leto u zemlji to nee nita koditi. Mogu da se ostave i na suncu. To moe ak i da im koristi. Pitanje: Moraju li se rogovi zakopati u zemljite koje kasnije hoemo da ubrimo ili se oni mogu zakopati jedan do drugog bilo gde? Odgovor: Tu nee biti gotovo nikakve razlike i ne treba da brinete o tome. Praktino je najbolje da se izabere mesto gde je srazmerno dobra zemlja, dakle, ne tamo gde je zemlja previe mineralna, nego gde je humusna; tu se mogu na jednom mestu zakopati svi potrebni kravlji rogovi. Pitanje: ta je sa korienjem maina na gazdinstvu? Reeno je da maine ne treba upotrebljavati? Odgovor: Ovo je pitanje na koje, u osnovi uzevi, ne moe da se odgovori sa poljoprivrednog gledita. Nema sumnje da je u naem savremenom drutvenom ivotu ovo prilino nesavremeno pitanje smeju li da se koriste maine? Jedva da je danas mogue biti poljoprivrednik, a ne koristiti maine. Prirodno je da nisu svi procesi tako srodni sa najintimnijim prirodnim procesima kao to je meanje i tome slino. Kao to u ovakav intimni prirodni proces ne bi trebalo uplitati mainu, tako i u odnosu na druge pomenute elemente sama priroda brine o tome da kod onoga to nije pogodno za mainsku obradu, maina ne moe nita naroito da postigne. Pri formiranju semena maina ne moe biti od velike koristi, o tome se brine sama priroda. Ali, danas je ve problem kako obaviti posao bez maina? Potrebno je samo ukazati na to da u poljoprivredi ne valja biti opsednu mainama. Sasvim sigurno e se pokazati, na primer, da nekom imanju nije potrebna nova maina za obradu konoplje. Pokazae se da e onaj ko ima takvu mainu imati manje uspeha i pored toga to nova maina donosi izvesno poboljanje, nego ako i dalje upotrebljava staru mainu sve dotle dok ona traje. No, to su stvari koje nisu u strogom smislu rei poljoprivredne. Pitanje: Moe li se navedena koliina u vodi rastopljenog ubriva iz kravljeg roga upotrebiti za polovinu povrine koju ste naveli? Odgovor: Onda ete dobiti suvie bujne plodove. Dogodie se ono to sam ve ranije nekom drugom prilikom napomenuo. Ako proizvodite, recimo, krompir ili neto drugo, dobijate bujne plodove, razgranat bokor, a ono to zapravo elite, ne dobijate. Dobijate ono to se zove prebujno mesto, to dobijate ako nanesete previe ubriva. Pitanje: Kako stoji stvar sa krmnim biljem kod koga je bujnost poeljna, kao kod spanaa?

56

Odgovor: Verujem da emo i u ovom sluaju upotrebiti takoe pola kante sa jednim kravljim rogom. To smo u Dornahu uradili za povrinu koja je uglavnom zasaena povrem. Za ono to se uzgaja na veim povrinama bie potrebno ve mnogo manje. A ovo je optimum. Pitanje: Da li je svejedno kakva se balega koristi, kravlja, konjska ili ovja? Odgovor: Najbolji materijal za ovaj postupak je bez sumnje kravlja balega. Trebalo bi ovo pitanje dalje istraivati da li se moe upotrebiti konjska balega. Tada e sigurno biti vano da se rog obmota konjskom dlakom iz grive, da bi se na taj nain podstaklo na dejstvo ono to se kod konja, koji nema rogove, nalazi u grivi. Pitanje: Treba li to raditi pre ili posle setve? Odgovor: Pravilno je da se to radi pre setve. Videemo kako to deluje. Mi smo ove godi ne neto kasnije preli na stvar, pa e neto morati da se uradi posle setve. Dakle, videemo da li to kodi. Normalno bi bilo da se to radi pre setve da bi zemljite bilo pripremljeno. Pitanje: Mogu li se isti oni kravlji rogovi koji su ve bili korieni za ubrivo upotrebiti i za mineralno? Odgovor: To se, dodue, moe, ali i oni se ne mogu upotrebiti ee od tri, etiri puta. Oni izgube svoje snage ve posle tri do etiri upotrebe. Pitanje: Da li je vano koja osoba obavlja rad? Da li to moe da obavlja bilo koja osoba ili to treba da bude antroposof? Odgovor: To je pravo pitanje. Kada se ono postavi danas, izaziva podsmeh. Podseam vas da ima ljudi koji na prozorima gaje cvee i ono sjajno napreduje. Kod drugih ono ne napreduje, nego vene. Takve stvari su poznate. Sve te stvari koje su spolja neobjanjive, deavaju se na unutranje vrlo providan nain, pod uticajem samih ljudi; to se deava i time da ovek, recimo, obavlja meditacije i priprema se kroz meditativni ivot kao to sam jue objasnio. Sasvim drugaije se ivi sa azotom, koji sadri imaginacije, ako se meditira. Time ovek prelazi u stanje koje utie da sve postaje bitno delotvornije; u takvo stanje se postavlja naspram itavog sveta biljaka. Samo to danas ta stvar nije toliko jasna, kao to je bila u vremenima kada se tako neto priznavalo. A takva vremena su postojala. Ljudi su znali da se izvesnim postupcima jednostavno osposobljavaju za negovanje rasta biljaka. Danas, kada se na to ne pazi, kada je ljudima to izbledelo, ta suptilna dejstva se gube ako se ovek kree meu ljudima koji ne obraaju panju na tako neto. Stoga je to vrlo lako odbaciti. Zato nisam sklon da otvoreno govorim o ovoj stvari pred veim skupom, poto naravno, u dananjim prilikama to moe vrlo lako da se ospori. Na prijatelj Stegeman je nabacio pre neki dan jedno izuzetno kakljivo pitanje da li je mogue parazitska bia suzbiti putem, recimo, koncentracije i slinog. Nema sumnje, ako radite na pravilan nain, da se to moe; ako se radi kako treba, ako se to radi u vreme od sredine januara do sredine februara, u vreme kada zemlja razvija velike snage, koje su tada posebno jako koncentrisane u zemlji, ako ovek sebi odredi, takorei, praznino vreme i koncentrie se ba tog dana, onda e se ve pokazati posledice. Kao to sam rekao, pitanje jeste kakljivo, ali na njega se moe potvrdno odgovoriti. To se samo mora obavljati u saglasnosti sa prirodom. Treba znati da je sasvim neto drugo ako se vebe koncentracije obavljaju u vreme zime ili usred leta. Neke narodne poslovice sadre vrlo mnogo toga to dananjim ljudima moe da bude vana opomena. Jue sam takoe mogao da navedem i to da sam meu mnogim stvarima koje je u ovoj inkarnaciji trebalo da uradim, ali do toga nije dolo, kao sasvim mlad ovek imao ideju da piem

57

o filosofiji seljaka, da opiem pojmovni ivot seljaka u odnosu na sve stvari koje ga dotiu. Iz toga je moglo da proizae neto vrlo lepo, ime bi se mogla pobiti grofova tvrdnja da su seljaci glupi; iz toga bi proizala jedna suptilna mudrost, jedna filosofija koja na grandiozan nain zalazi u intimnosti ivota prirode ve i u gradnji rei. ovek moe stvarno da se divi ta seljak zapravo zna o onome ta se deava u prirodi. Danas vie nije mogue napisati takvu filosofiju seljaka; u nae vreme su se stvari uglavnom potpuno promenile. Danas vie nije tako kako je bilo pre pedeset ili etrdeset godina. To je bilo neto od izuzetnog znaaja, jer se tada moglo od seljaka nauiti vie nego na univerzitetu. Ali to je bilo sasvim drugo vreme. ivelo se sa seljacima na zemlji i posete ljudi sa kalabrezima,21 koji su bili pretee dananjeg socijalistikog pokreta, bile su prava retkost. Danas se ceo svet promenio. Ovde prisutne mlade dame i gospoda, nemaju pojma o tome koliko se svet promenio tokom poslednjih trideset do etrdeset godina. Danas se ve vrlo mnogo izgubilo od prave lepote koja je postojala u narodnom govoru, a jo vie je izgubljeno od prave seljake filosofije koja je bila jedna vrsta kulturne filosofije. ak su se i u samim seljakim kalendarima nalazile stvari kojih danas u njima vie nema. Oni su i izgledali drugaije, imali su duu. Poznavao sam seljake kalendare tampane na loem papiru, ali sa crteima planeta u boji, a spolja se nalazila sasvim mala lizalica, koja se mogla lizati dok se koristi knjiga. Na taj je nain knjiga uinjena i ukusnom. Naravno, takva knjiga je ila iz ruke u ruku. Pitanje: Ako treba ubriti vee povrine, da li je dovoljno to raditi isto po sopstvenom oseaju u odnosu na koliinu upotrebljenih kravljih rogova? Odgovor: To ne bih savetovao. Verujem da ipak mora da se postupa razumno. Savetovao bih da se u poetku uini sve da se isprobavanjem, na osnovu oseaja, nastoje postii povoljni rezultati, pa onda da se pone sa pretvaranjem u brojke, tako da se dobiju tabele koje se zatim mogu primenjivati. Savetovao bih da onaj ko, po svom uverenju, ima sklonosti da to radi prema oseaju, da tako radi; ali u odnosu na druge ljude neka se ne ponaa kao da ne ceni mnogo tabele, ve da ljudima omogui da dou do upotrebljivih raunica i tabela. Sve treba da se pretvori u izraunljive brojeve i sume. To je danas stvarno nuno. Potrebni su nam kravlji rogovi da bismo ovo ostvarili, ali ne bikovski rogovi da bismo ovu stvar zastupali. To upravo lako moe da izazove otpor. Savetovao bih da se kad god je to mogue postigne kompromis i da se koliko je to mogue uzmu u obzir spoljna miljenja. Pitanje: Moe li se za ubrenje u kompostnu gomilu uneti onaj procenat gaenog krea koji se danas propisuje? Odgovor: Ovde e se ve potvrditi stari postupak. Morae se izvriti specifikacija prema tome da li je zemljite movarno ili peskovito; peskovito zemljite zahteva manje gaenog krea, a movarno vie zbog stvaranja kiselosti. Pitanje: Kako je sa prekopavanjem kompostne gomile? Odgovor: To joj ne kodi. Naravno, radi se o tome da kada se prekopa, po mogustvu opet zatiti slojem zemlje koja je titi, da se, poto je prekopana, odozgo pokrije sa jo zemlje. Naroito je dobro da se za to upotrebi tresetna zemlja ili tresetna praina. Pitanje: Na koju vrstu kalijuma se mislilo da se moe upotrebiti u razdoblju prelazne poljoprivrede?
21

eir irokog oboda kakav su nosili stanovnici Kalabrije, oblasti u junoj Italiji, znak republikanstva.

58

Odgovor: Patent kalijum. Pitanje: Kako je najbolje iskoristiti preostalo ubrivo, poto se njime napune kravlji rogovi? Da li ga na jesen treba odneti na polje da tamo prezimi ili ga treba ostaviti do prolea? Odgovor: Treba da vam bude jasno da ubrenje supstancom iz kravljih rogova ne zamenjuje smo ubrenje. ubriti se mora i dalje. Radi se o tome da se novo ubrenje smatra dodatnim ubrenjem, koje dosadanje postupke ubrenja znaajno poboljava. Mora se nastaviti i sa drugim ubrivima.

59

II deo: Posmatranje makrokosmikog kao zadatak duhovne nauke: napredovanje zemlje i biljaka

PETO PREDAVANJE Kobervic, 13. jun 1924. Pravilna supstancijalizacija ubriva Preparat iz kravljih rogova, o emu sam jue govorio, namenjen je, naravno, poboljanju ubriva. Podrazumeva se da ubrenje ostaje; i mi emo danas nastaviti da govorimo o tome kako se prema ubrenju treba ponaati, budui da treba krenuti od shvatanja da ono to je ivo mora da se odrava unutar isto tako ivog. Videli smo da etersko-ivotno nikada ne sme da napusti ono to je u oblasti rasta, u sferi rasta. Stoga je od velike vanosti saznanje da je zemljite iz koga raste biljka, koje obuhvata njeno korenje, neka vrsta nastavka rasta u zemlji, biljno-ivog u samoj zemlji, dakle neto ivo. Jue sam takoe napomenuo kako moe da se zamisli prelaz od nabacane gomile zemlje sa njenom unutranjom, recimo, ivou, nastalom dodavanjem humusa i onoga to kao kora obavija stablo i ograuje ga od spoljanjeg. Sasvim je prirodno to je ovek tokom novijeg vremena, izgubivi svaki uvid to je i moralo da se dogodi izgubio i uvid u velike prirodne odnose, to je takoe potpuno izgubio uvid u zajedniki ivot zemlje i biljaka, koji se zatim nastavlja sa proizvodima-izluevinama ivota koje se pojavljuju u obliku ubriva. ovek vie na zna ni kako deluju snage ovog sveobuhvatnog ivota. Uvid u to je morao, manje ili vie, da bude izgubljen. Duhovna nauka, kao to sam ve rekao u jueranjem razgovoru, ne treba da deluje tako to e burno, revolucionarno, iz nekog fanatizma da se okomi na ono to se u novije vreme postiglo u najrazliitijim oblastima ivota, nego treba da prizna sve ono to je uinjeno. I treba napadati ako moemo tako da se izrazimo samo one stvari koje poivaju na pogrenim pretpostavkama i u vezi su sa dananjim materijalistikim shvatanjem sveta; to treba da bude dopunjeno onim to na najrazliitijim ivotnim podrujima moe da proistekne iz jednog ivog shvatanja sveta. Stoga neu posebnu panju posveivati tome kako se iz stajnjaka, osoke i komposta priprema ubrivo. U vezi sa obradom ubriva i osoke ve je tota uinjeno. U tom pogledu moda se moe neto rei u dananjem poslepodnevnom razgovoru. Napomenuo bih da je neophodno uvideti da na naim poljoprivrednim gazdinstvima zapravo mora da se vri eksploatacija zemljita. Ta eksploatacija mora da se vri jednostavno zato to sa svim onim to od poljoprivrede aljemo u svet, stvarno oduzimamo zemlji snage, ak i vazduhu oduzimamo snage. To treba da se nadoknadi tako da se sadraj ubriva, koji je po svojoj vrednosti u vezi sa onim to je potrebno osiromaenoj zemlji, postepeno obradi na odgovarajui nain, da bi se zemlja pravilno oivela. Meutim, u poslednje vreme su upravo iz materijalistikog shvatanja sveta proizala najrazliitija pogrena miljenja. Prvo: danas se vrlo pomno prouava kako deluju bakterije, najmanja iva bia. Tim malim ivim biima se pripisuje sposobnost stvaranja pravilnih uslova i odnosa supstanci u ubrivu, tj. pravilna supstancijalizacija ubriva. Posmatra se ono to rade te bakterije u ubrivu i sa tim se rauna. U tom smislu su obavljeni stvarno umni, izvanredno logini, ali najee nedovoljno trajni i malo korisni ogledi inokulacije zemljita. Sve to proizlazi iz shvatanja koje moe da se

60

uporedi sa ovim: u sobi se pojavilo izuzetno mnogo muva, a poto je toliko muva, soba je prljava. Soba nije prljava zato to u njoj ima puno muva, nego u njoj ima puno muva zato to je prljava. I soba se nee oistiti tako to e se izmisliti metode kako da se umnoe muve, poto se misli da e muve bre pojesti prljavtinu ili kako da se broj muva smanji i slino. Tim metodama se nee mnogo postii, nego e se vie postii ako se neposredno krene u napad protiv prljavtine. Radi se, dakle, o tome, ako se kao ubrivo koriste proizvodi ivotinjskih izluevina, da se mala iva bia posmatraju kao neto to se javlja u procesima koji tu ili tamo nastaju u supstanci balege to, dakle, moe biti izuzetno koristan pokazatelj za odreena stanja te supstance, ali veliki znaaj ne moe da ima njihovo gajenje ili rasaivanje, pre e ga imati njihovo suzbijanje. Uvek se radi o tome da se unutar tog ivotnog, koje je toliko vano za poljoprivredu, ostane u velikom, a i da se na ta mala bia primenjuje koliko je mogue manje atomistiki nain posmatranja. Naravno, ne treba tako neto tvrditi ako ovek u isto vreme ne bi mogao da pokae sredstva i puteve kako to treba da se uradi. Svakako to to sam sada rekao, to se naglaava sa raznih strana. Ali je vano da ovek ne zna samo ono to je ispravno. Jer, sa onim to je ispravno, esto ne moe nita da se zapone ako ne postoje pravila da se nasuprot tanom negativnom postavi pozitivno. Uvek se radi o tome da negativno ne treba ni pominjati ako se ne mogu ponuditi pozitivni predlozi, jer to samo izaziva zlovolju. Drugo: opet se postavlja zahtev, proizaao iz materijalistiki obojenih shvatanja novijeg vremena, za tretiranje ubriva svakakvim neorganskim supstancama, jedinjenjima elemenata. Iskustvo je pokazalo da ni to nema neku trajnu vrednost. Treba biti naisto da ako ubriva hoe da se oplemene, poboljaju mineralima, da se time deluje samo na oivljavanje tenog, vode. Meutim, za valjano gajenje biljaka nije dovoljno samo organizovati, oiveti vodu, jer voda koja samo curi kroz zemlju, vie nita ne oivljava. Zemlja mora neposredno da se oivi, a to nije mogue ako se polazi od mineralnog. To je mogue samo ako se koristi organsko koje se dovodi u odgovarajue stanje, tako da ono moe da organizuje, oivi samu vrstu zemlju. Sve to, davanje podsticaja gomili ubriva ili osoke svemu to se koristi u tom smislu, pod uslovom da to ostaje u okviru ivotnog to je zadatak duhovnonaunih podsticaja koji se daju poljoprivredi. Duhovna nauka uvek pokuava da sagleda delovanja ivotnog u velikom i ne uzima u obzir, jer to nema neko veliko znaenje, zavirivanje u malo i zakljuke koji se izvlae iz malog to istrauje mikroskop iz mikroskopskog. Zadatak duhovne nauke je posmatranje makrokosmikog, irokih krugova delovanja prirode. Ali prvo moramo da znamo kako da prodremo do tih irih delovanja prirode. Vidite, postoji jedna teza koju ete u raznoraznim oblicima pronai svuda u poljoprivrednoj literaturi ona proizlazi iz tobonjeg iskustva a koja glasi otprilike ovako: azot, fosforna kiselina, kre, kalijum, hlor itd., ak i gvoe, sve to ima veliku vrednost za zemljite na kojem treba da uspevaju biljke. Ali i kremena kiselina, olovo, arsen, iva ak se uz to navodi i soda sve to ima za pravo uspevanje biljaka nadraajnu vrednost, kako se kae. Time mogu da se podstiu biljke. Zastupajui takav stav, potvruje se da se zapravo tapka u mraku i moe biti dobro nesumnjivo zahvaljujui starim tradicijama samo ako se sa biljkama ne postupa tako suludo, kako bi se inae postupalo kada bi se pridravalo tog stava. Naime, njega se ovek ni ne moe pridravati. Jer, o emu se tu radi? Vidite, u stvarnosti se radi o tome da nas velika priroda ne ostavlja nemilosrdno na cedilu ako ne uzimamo u obzir njenu kremenu kiselinu, olovo, ivu, arsen, kao to nas ostavlja ako

61

pravilno ne cenimo njen kalijum, kre ili fosfornu kiselinu. Jer, kremenu kiselinu, olovo, ivu, arsen daje nebo i to daje besplatno sa kiom. A da bi na ispravan nain u zemlji imali fosfornu kiselinu, kalijum, kre, zemlja mora da se obrauje i na pravilan nain ubri. To nebo ne daje. Pored toga, neprestanim obraivanjem zemlja se osiromauje. Ona se stalno osiromauje i stoga se ubri. Malo po malo moe da se dogodi, kao to je to sluaj kod mnogih gazdinstava, da uravnoteenje ubrivom bude nedovoljno. Onda se prelazi u izrabljivanje. Time se zemlja trajno osiromauje. Treba se pobrinuti za to da pravi prirodni proces tee pravilo. To to se naziva nadraujuim delovanjima je ono najvanije. Oko itave Zemlje, u najfinijim dozama, deluju upravo supstance koje se smatraju nepotrebnim. Meutim, biljkama su one potrebne koliko i ono to dobijaju od zemlje. One ih upijaju iz zemaljskog okruenja, iz svemira. ivu, arsen, kremenu kiselinu isisavaju iz zemljita, poto su te supstance dospele u njega zraenjem iz svemira. Mi ljudi moemo sasvim onemoguiti zemljitu da iz okolnog sveta pravilno upija ono to je potrebno biljkama.. Mi moemo, ako neplanski ubrimo, postepeno spreiti zemlju da u najfinijim homeopatskim dozama, ako mogu tako da kaem, upija ono to je delotvorno u kremenoj kiselini, olovu, ivi, a to dolazi iz okolnog sveta. To se mora uneti u rast biljaka, k ako bi biljka koja zapravo svoje telo, koje oblikuje ugljenik, gradi uz pomo onoga to u najfinijim dozama dolazi iz okolnog sveta preko zemlje uvek imala ono to joj je potrebno. Zato je moramo dobro obraditi, ne samo onako kako sam jue rekao, nego i drugim naim ubrivima. Ne radi se o tome da mi ubrivu prosto dodamo supstance za koje verujemo da su mu potrebne kako bi se podstakao rast biljaka, nego se radi o tome da biljkama dodamo ive snage. Jer su biljci mnogo vanije ive snage, nego samo snage supstanci, nego samo supstance. Kako god obogatili neko zemljite ovim ili onim supstancama, to za rast biljaka nee biti korisno ako biljku ubrenjem ne osposobimo da ona delovanja koja sadri zemljite preuzme u svoje telo. O tome se radi. Danas se uopte ne zna koliko mogu male koliine, kada se radi o ivom, izuzetno snano da deluju. Mislim da je sjajno istraivanje gospoe dr Kolisko22 o delovanju najmanjih entiteta, sve ono to je bilo tek napipavanje homeopatije, postavilo na temeljnu naunu osnovu. Mislim da se posle toga moe smatrati sasvim nauno utemeljenim da se u malim entitetima, u malim koliinama naravno, pravilnom primenom malih koliina oslobaaju zraee snage potrebne u organskom svetu. Prilikom ubrenja nije uopte teko upotrebiti najmanje koliine. Videli ste kako pripremamo snage u kravljim rogovima i kako dodajemo preparate pre ili posle ubrenja. Te snage i uticaji onda pomau delovanje samog ubriva. Mi dodajemo te snage da bismo ubrivu na pravilan nain nezavisno od homeopatskih doza pomogli u njegovom delovanju. Ali, postoje i drugi naini da se ubrivu d prava ivotnost, da mu se d takva konzistencija, da ono smo zadri onoliko azota i onoliko drugih supstanci koliko mu je potrebno. Time emo ubrivu obezbediti tendenciju ka ivotnosti koja ga opet osposobljava da i zemlji prui odgovarajuu ivotnost. Naveu danas, vie kao pokazatelj, jo nekoliko stvari: preparate koje treba dodati ubrivu u malim dozama, pored onoga to mu dodajemo iz kravljih rogova; preparate koje dodajemo ubrivu i koji ga tako oivljavaju da ono svoju ivotnost moe da prenese zemljitu, onom tlu iz koga rastu biljke. Pri tome u pomenuti razliite stvari, ali izrino naglaavam, ukoliko je to usled razliitih prilika u ovom ili onom predelu teko ostvarivo, da se to moe zameniti neim drugim. Postoji
22

Dr Lili Kolisko, 1889-1976.

62

samo jedan sluaj kada nije mogue nai zamenu, poto je to toliko karakteristino da jedva da moe da se nae na isti nain kod neke druge vrste biljaka. Prema onome to sam ve rekao, prvo moramo da pazimo da ono to se u organskom prvenstveno tie sveta, a to je ugljenik, vodonik, azot, sumpor, da se to na pravilan nain spoji sa drugim supstancama u organskom, dakle recimo sa kalijumovim solima. Ako gledamo samo na koliine kalijumovih soli potrebnih za rast biljaka o tome se poneto zna. Zna se da kalijumove soli ili kalijum uopte, usmeravaju rast biljaka vie prema onom podruju biljnog organizma koji u brojnim sluajevima postaje potpora, tj. koji postaje ono to je vrsto, stabloliko; zna se da se usled sadraja kalijuma zaustavlja rast u stabljici. Ali vano je da se taj sadraj kalijuma, u okviru onoga to se deava izmeu zemlje i biljke, tako obradi da se on, u odnosu na organski proces, ispravno ponaa prema onome to sainjava telo biljke, belanevinasto. A tu se neto moe postii ako se uradi sledee: Uzeemo hajduku travu,23 to je biljka koja se uglavnom lako nalazi. U sluaju da je nema u nekom kraju, moe da se upotrebi i osuena. Hajduka trava je udesno delo dodue, svaka je biljka udesno delo ali ako pogledamo neki drugi cvet, onda oveka posebno dirne u srce kada pogleda hajduku travu, to udo od biljke. Govorio sam vam da ona u sebi nosi ono ime duh uvek ovlai prste kada razliite sastojke ugljenik, azot itd. hoe da prenese na njihova odgovarajua organska mesta. Hajduka trava se u prirodi predstavlja tako kao da je neki tvorac biljaka u njoj imao model po kome je odredio taan odnos izmeu sumpora i drugih supstanci u biljci. Moglo bi se rei: ni jednoj drugoj biljci duhovi prirode nisu tako savreno iskoristili sumpor, kao kod hajduke trave. I kada je ovek upoznat sa dejstvom hajduke trave u ivotinjskom i ljudskom organizmu, ako se zna kako hajduka trava, ukoliko se na pravilan nain unese u bioloko, zaista moe da popravi sve ono to proistie iz slabosti astralnog tela, onda se moe dalje pratiti njeno delovanje u itavom procesu rasta biljaka. Ona je izuzetno blagotvorna ve i tamo gde raste divlje, u nekom predelu na ivicama njiva ili puteva, gde se gaji ito, krompir ili neki drugi usev. Nikako ne treba iskorenjivati hajduku travu. Podrazumeva se da ne bi trebalo dopustiti da se hajduka trava ukoreni tamo gde bi mogla da smeta tetna, u stvari, nije nigde ali ona deluje ve kao poneki simpatini ljudi u drutvu, samim svojim prisustvom, a ne onim to govore, tako i hajduka trava u nekom predelu gde mnogo raste ve svojim prisustvom deluje izvanredno povoljno. Sada moe sa hajdukom travom da se uradi sledee: uzima se upravo ono to se kod hajduke trave upotrebljava i medicinski, cvast, kiobranasti cvet. Ako nam je, po mogunosti, na raspolaganju svea hajduka trava treba je takvu ubrati i samo kratko suiti. Nije potrebno da se mnogo sui. Ako nema svee hajduke trave, nego samo osuene, onda treba pokuati pre upotrebe, iz listova hajduke trave iscediti sok, koji moe da se dobije kuvanjem ak iz osuenih listova, a onda cvast malo preliti tim sokom. Zatim treba uzeti mokrani mehur neke plemenite divljai24 vidite kako se ovde svuda ostaje u ivom i poto se jedna ili dve pune ake takve hajduke trave jae zgnjee, uvijemo tu zgnjeenu supstancu u mehur, uveemo ga i tako se u tom mehuru dobija prilino vrsta masa hajduke trave. Mehur se tokom leta okai na neko mesto koje je po mogunosti obasjano suncem. Kada stigne jesen, treba ga skinuti i preko zime staviti u zemlju i to ne mnogo duboko. Dakle, tokom jedne godine treba cvet hajduke trave ne kodi ako je i plod zametnut uvijen u mehur plemenite divljai izloiti, delimino iznad zemlje, delimino ispod zemlje, dejstvima kojima moe biti izloen. Moe da se ustanovi da za vreme zime poprima sasvim naroitu gustinu.
23 24

Achillea millefolium. Od jelena ili srndaa.

63

Ako se onda ta supstanca izvaena iz mehura sad je takvu moemo uvati koliko god hoemo doda gomili ubriva, koja moe biti velika kao kua, i ta se supstanca, uzeta iz mehura, raspodeli uopte nije potrebno upotrebiti mnogo rada ako se to jednostavno ovla raspodeli, deluje zraenjem. U njoj je izvanredna snaga zraenja a u snage zraenje e i materijalisti verovati, poto govore o radijumu ako se ta supstanca unese, pa ak i ovla raspodeli, ona deluje na ubrivo i osoku, a i na kompostnu masu. Ta masa dobijena iz hajduke trave zaista deluje oivljavajue, osveavajue. Ako se tako obraeno ubrivo upotrebi na nain kako se ono danas koristi, onda e biti popravljeno mnogo toga to inae iscrpljuje zemljite. ubrivu se vraa sposobnost oivljavanja zemlje, tako da ona postane sposobna da prima kosmike materije, kao kremenu kiselinu, olovo itd., koje u najfinijim dozama dolaze na Zemlju. lanovi poljoprivrednih krugova bi morali da vre takve oglede; videe da e to uspeti. Sada je pitanje jer treba raditi sa uvidom, a ne bez njega: upoznali smo hajduku travu, njen vrlo homeopatski sadraj sumpora, spojen na stvarno primeran nain sa kalijumom, ne samo da deluje tako savreno u samoj hajdukoj travi, ve time osposobljava hajduku travu da svoja dejstva iri preko udaljenijih prostranstava i kroz velike mase. Ali zato ba u mehuru neke plemenite divljai? To je povezano sa uvidom u veliki proces koji se odvija upravo u vezi sa mokranim mehurom, sa beikom. Jelen je ivotinja koja je u sasvim bliskoj vezi, ne toliko sa Zemljom, koliko sa okolinom Zemlje, sa onim to je u okolini Zemlje kosmiko. Stoga jelen ima rogove, iji sam zadatak izloio jue. A upravo ono to je u hajdukoj travi, to se konzervira u ljudskom i ivotinjskom organizmu procesom koji se odigrava izmeu bubrega i mokranog mehura, a taj je proces opet zavisan od supstancijalnog sastava mokranog mehura. Time imamo u mehuru plemenite divljai, mada je njegova supstanca toliko tanka, ipak snage koje nisu kao kod goveda one su opet potpuno drugaije u vezi sa unutranjou, nego je plemenita divlja u vezi sa snagama kosmosa, ona je gotovo odraz kosmosa. Tada pruamo hajdukoj travi mogunost da znatno povea ve postojee snage za spajanje sumpora sa drugim supstancama. Stoga u toj obradi hajduke trave, koju sam vam izloio, imamo neto bitno za poboljanje ubriva, a ostajemo u okviru ivog, ne izlazimo iz ivog, ne prelazimo u neorgansku hemiju. To je ono to je vano. Uzmimo jedan drugi primer. Radi se o tome da hoemo ubrivu da damo mogunost da u sebe primi toliko ivota da taj ivot moe da prenese u zemlju iz koje raste biljka. Mi takoe onda moramo da osposobimo ubrivo da u sebi sjedini one materije koje su pored kalijuma potrebne za rast biljaka kalcijum, kalcijumova jedinjenja. Kod hajduke trave se prvenstveno radi o delovanjima kalijuma. Ako hoemo da obuhvatimo i delovanja kalcijuma, onda nam je opet potrebna jedna biljka koja nas, dodue, nee odueviti kao hajduka trava, ali koja ipak, u homeopatskim dozama, sadri sumpor, kako bi se pomou sumpora privukle ostale materije potrebne biljci i uvukle u organski proces. To je kamilica, chamomilla officinalis. Ne treba samo rei: kamilica se odlikuje time to ima mnogo kalijuma i kalcijuma, nego je ovako: hajduka trava u procesu obrazovanja kalijuma razvija svoju sumpornu snagu. Stoga ima sumpora tano onoliko koliko je potrebno da preradi kalijum. Meutim, kamilica prerauje i kalcijum, a time ono to bitno doprinosi iskljuivanju tetnih fruktifikacionih delovanja, to pridonosi odravanju biljke zdravom. udesno je i to to kamilica sadri u sebi neto sumpora, ali u drugoj koliini, poto mora da preradi kalcijum. Sada opet treba istraivati. Vidite, ono to proizlazi iz duhovne nauke uvek uzima u obzir velike krugove makrokosmike, a ne mikrokosmike okolnosti.

64

Treba pratiti ono to se deava sa kamilicom u ljudskom i ivotinjskom organizmu. Za sve ono kroz ta prolazi upotrebljena kamilica u ljudskom ili ivotinjskom organizmu, mokrani mehur je gotovo bez znaaja; naprotiv, od velikog je znaaja supstanca zidova creva. Stoga, ako hoemo da delujemo kamilicom kao hajdukom travom, onda treba brati kamilicine fine beloute glavice i te glavice isto tako obraditi kao cvetove hajduke trave, ali ne u mehuru, nego u goveim crevima. Vidite, opet moete da uinite predivne stvari nije potrebno mnogo ali to je prelepa stvar. Umesto svega onoga to se u tom smislu danas radi, umesto da od goveih creva pravite kobasice, napravite drugu vrstu kobasica punjenu onim to se na opisani nain priprema od kamilice. Time je opet dato neto to treba na pravi nain izloiti dejstvu prirode. I tu se ostaje stalno u okviru ivog. Poto se radi o tome da se izloi koliko je god mogue uticaju ivog povezanog sa zemljanim, potrebno je i te dragocene a one su zaista dragocene kobasice, opet preko cele zime ukopati, ne preduboko, u zemlju bogatu humusom i to nai takva mesta na kojima sneg ostaje due vreme, ali koja su dobro osunana, tako da na to tamo gde su ukopane te dragocene kobasice deluju koliko je mogue kosmiko-astralna dejstva. U prolee ih treba iskopati i opet na isti nain, onako isto kao hajduku travu, uneti u ubrivo. Time se dobija ubrivo koje, kao prvo, trajnije zadrava azot nego druga ubriva, i drugo, ima svojstvo oivljavanja zemlje da bi ona mogla da deluje na rast biljaka na izvanredno podsticajan nain. Time se pre svega uzgajaju zdravije biljke, proizvode se zaista zdravije biljke, nego kada se ne ubri na taj nain. Sve ovo izgleda ludo to znam ali razmislite samo, koliko ima toga to je ljudima izgledalo ludo, pa je posle nekoliko godina uvedeno u praksu. Trebalo bi samo da proitate vajcarske novine u ono vreme kad je jedan ovek govorio o tome da treba graditi brdske pruge, ta se sve nije svalilo na njega. Ali posle kratkog vremena izgraene su brdske pruge i ljudi vie ne misle da je onaj koji je to smislio bio lud. Prema tome, kod tih stvari je vano da se otklone predrasude. Kao to sam rekao, ako je ove dve biljke u nekom kraju teko nabaviti mogu se zameniti neim drugim, ali to nee biti tako dobro. Mogu se takoe koristiti i osuene. Opet, u pogledu dobrog delovanja na nae ubrivo postoji jedna, da tako kaem, nezamenjiva biljka, koju esto ne volimo, u tom smislu ne volimo to neto to volimo rado pomilujemo. Tu biljku nerado milujemo. To je kopriva. Ona je zaista velika dobroiniteljka za rast biljaka i gotovo da se ne moe zameniti nekom drugom biljkom. Ako negde nije dostupna moe se koristiti i u suvom stanju. Kopriva je zaista devojka za sve, ona moe neizmerno mnogo. Kopriva ima u sebi mo da duhovno svuda uredi i preradi, naime sumpor, iji sam znaaj izneo. Pored toga, kopriva prenosi zraenja i strujanja kalijuma i kalcijuma, zatim kopriva ima jo jednu vrstu zraenja koja su skoro isto tako povoljna za prirodne tokove kao naa sopstvena zraenja gvoa u krvi. Kopriva, zbog svoje dobrote, ne zasluuje da napolju u prirodi tako esto bude prezrena. Nju bi zapravo ljudi morali priviti oko srca, poto je ona u prirodi po svom izvanrednom unutranjem dejstvu, po svojoj unutranjoj organizaciji neto slino onome to je u ljudskom organizmu srce. U koprivi prvo treba gledati velikog dobrotvora koji neka mi ne zameri gospodin grof to u u ovom trenutku biti toliko lokalan moe da ukloni gvoe iz zemlje, ukoliko je to potrebno, i bilo bi dobro posaditi koprivu na mestima gde ne moe da smeta. Upravo kopriva oslobaa gornji sloj zemljita od dejstva gvoa, poto ga ona rado uvlai u sebe. I to ne samo gvoe kao takvo, ona otklanja dejstvo gvoa na rast biljaka. Sejanje koprive bi u takvim krajevima bilo od naroitog znaaja. Ipak, hteo bih jo samo uzgred neto da kaem. Hteo bih da skrenem panju da ve sma prisutnost koprive moe imati znaaj za celu okolinu u pogledu rasta biljaka.

65

Da bismo poboljali nae ubrivo, treba uzeti koprivu, koliko god je imamo, i pust iti je da malo uvene, zatim je malo sabijemo i ovaj put je bez mehura plemenite divljai i bez goveih creva jednostavno ukopamo u zemlju, poto je pospemo tankim slojem usitnjenog treseta, tako da je malo odvojena od zemlje. To se ukopa pravo u zemlju, no treba dobro zapamtiti mesto, da se ne desi da se posle prilikom iskopavanja koprive iskopa samo zemlja. Onda se ostavi preko zime i preko leta mora da bude zakopana godinu dana tada se dobija supstanca ogromne delotvornosti. Ako se sada doda ubrivu na isti nain kao i drugi dodaci koje sam naveo, onda to utie da ubrivo postane unutranje osetljivo, istinski osetljivo, tako da ono, kao da je postalo razumno, ne dozvoljava da se u njemu bilo ta na nepravilan nain rastvara, da neto nepravilno isput a azot i slino. Upravo ovim dodatkom ubrivo postaje jednostavno razumno, to znai osposobljeno da zemlju u kojoj postaje delatno, uini razumnom, tako da se zemlja individualizuje za one biljke koje hoe da se gaje na taj nain. To je zaista kao neko urazumljivanje zemljita, to moete da izvedete dodatkom urtice dioice (koprive). Vidite, dananje metode poboljanje ubriva, iako ponekad iznenade svojim dejstvom, na kraju se svedu na to da se vremenom dobiju izvanredni poljoprivredni proizvodi koji samo pune stomake ljudi. Time oni nee imati pravu hranljivost. A radi se o tome da se ovek ne zavara ako ima neto veliko i naduvano, nego o tome da u sebi ima neto to je postojano i hranljivo. Moe se dogoditi i takav sluaj da se u poljoprivrednoj proizvodnji pojave biljne bolesti. Govoriu sada samo uopteno. Danas se ljudi rado specijalizuju u svim stvarima i govore o ovoj ili onoj bolesti. To je sasvim ispravno, ukoliko se oni bave naukom. Treba znati kako izgleda jedno, a kako drugo. Ali isto tako lekaru uglavnom ne koristi mnogo ako neku bolest ume lepo da opie. Mnogo je vanije da ume da je lei. Kod leenja dolaze u obzir sasvim drugaija gledita nego ona koja postoje za opisivanje bolesti. Za opisivanje bolesti moe ovek imati velike sposobnosti; moe tano znati ta se deava u organizmu prema pravilima dananje fiziologije ili fizioloke hemije, ali ne moe da je lei. Leiti se ne mora prema histolokim i mikroskopskim nalazima, treba umeti leiti polazei od velikih meuzavisnosti. Tako je i u odnosu na prirodu biljaka. A priroda biljaka je u tom pogledu jednostavnija nego ivotinjska i ljudska priroda. Isto tako rekao bih leenje je neto to moe da protie u optem, tako da se kod biljke moe primeniti vrsta univerzalnih lekova. Ako to ne bi bilo mogue, onda bi u stvari, ovek zapao u vrlo neprijatnu situaciju u odnosu na biljni svet, u kakvoj je ve esto o tome emo jo govoriti prilikom leenja ivotinja, a u kakvoj nije kod leenja ljudi. ovek moe da kae ta ga boli. ivotinje i biljke to ne mogu. Meutim, u tom sluaju leenje protie uoptenije. Stoga veliki broj biljnih bolesti, im se primete, mogu da se otklone racionalnim poboljanjem ubriva i to na sledei nain: Zemljitu ubrenjem treba dodati kalcijum. Ali nee pomoi ako se zemljitu doda kalcijum zaobilaenjem ivog. Ako kalcijum treba da lei, mora uvek biti u oblasti ivog. On ne sme da ispadne iz ivog. Ne moete nita da uradite sa obinim kreom ili slinim. Ima jedna biljka koja je bogata kalcijumom, 77% supstance njenog pepela ini kalcijum, ali u finim spojevima to je hrast. I ono to sam vam izloio o srodnosti oivljenog zemljita sa korom posebno se odnosi na hrastovu koru, koja je neka vrsta meuproizvoda izmeu biljnog i ivog zemljanog. U odnosu na ono to se pojavljuje kao kalcijum, najbolje je ono to se kao kalcijumova struktura nalazi u hrastovoj kori. Ako je kalcijum u ivom stanju, a ne u mrtvom a i u mrtvom deluje on ima ono to sam izloio. On uspostavlja red kada etersko telo prejako deluje, odnosno kad astralno ne moe da dopre do organskog. To ubija ili gui etersko telo, i time oslobaa put delovanju astralnog tela to je sluaj kod svakog krea. Ali, ako hoemo da se

66

nabujalo etersko na vrlo lep nain skupi i to tako da je to skupljanje zaista pravilno, da ne stvara okove u organskom, onda kalcijum moramo da upotrebimo u strukturi u kojoj ga nalazimo u hrastovoj kori. Dakle, prikupimo hrastovu koru, onoliko koliko moemo. Nije potrebno mnogo, ne vie nego to moe lako da se prikupi. Prikupimo i iseckamo tako da dobijemo izmrvljenu strukturu. Onda uzmemo svejedno od bilo koje domae ivotinje lobanju, gornji deo lobanje. Stavimo u nju iseckanu hrastovu koru i po mogunosti zatvorimo kotanom masom, pa to zakopamo u zemlju, ne preduboko, i pospemo tresetnom prainom. Zatim pomou nekog leba na to mesto dovedemo koliko je mogue vie kinice. Moglo bi da se napravi i tako da se u jedno bure, u koje stalno utie i istie kinica, stavi takva biljna supstanca koja podstie stvaranje biljnog mulja (movarni uslovi). U taj biljni mulj stavimo taj kotani sud sa naseckanom hrastovom korom. To onda mora da prezimi istopljeni sneg je isto tako dobar kao i kinica treba u tom stanju da provede po mogunosti celu jesen i zimu. Iz te mase naem ubrivu se dodaje ono to mu zaista daje snage koje preventivno suzbijaju tetne biljne bolesti. Time smo ubrivu dodali etiri stvari. Svakako, to zahteva neto rada. Ali, ako dobro razmislite, nai ete da to prouzrokuje manje rada nego sve one drangulije koje se prave u poljoprivrednim hemijskim laboratorijama i koje jo moraju da se plate. Videete, ono to smo izneli, ekonomski je isplativije. A sada nam treba jo neto to na pravilan nain privlai kremenu kiselinu iz cele kosmike okoline. Jer ta kremena kiselina nam je potrebna u biljci. Upravo u odnosu na upijanje kremene kiseline, zemlja vremenom gubi svoju snagu. Gubi je postepeno, pa se to ne primeuje. Ljudi koji gledaju samo na ono to je mikrokosmiko, a ne na makrokosmiko, ne mare zbog gubitka kremene kiseline, jer veruju da ona nema znaaja za rast biljaka. Meutim, to je od najveeg znaaja. Ali o tim stvarima treba neto znati. Za dananje uene ljude, sasvim sigurno, to vie nije znak velike pometnje, kako bi se to smatralo jo pre kratkog vremena jer danas se ve bez ustruavanja govori o preobraaju elemenata. Posmatranje nekih elemenata je u tom smislu pripitomilo materijalistikog lava. Meutim, neke stvari, koje se stalno deavaju oko nas, su sasvim nepoznate. Kada bi o njima znali, ljudi bi mogli lake da veruju u takve stvari kao to su ove koje sam sad izneo. Sasvim dobro znam da e onaj kome je u glavu uliven dananji nain miljenja, rei: ali, ti nam nita ne govori o tome kako se popravlja sadraj azota u ubrivu. O tome sam stalno govorio, posebno kad sam govorio o hajdukoj travi, kamilici, koprivi, jer, naime, u organskom procesu se krije jedna tajna alhemija, koja samo ako u njemu na pravilan nain deluje, na primer, kalijum stvarno pretvara u azot, pa i kre, ako radi pravilno, pretvara u azot. Poznato vam je da su u rastu biljke delatna sva etiri elementa o kojima sam govorio; dakle, pored sumpora, tu je i vodonik. Izloio sam vam znaaj vodonika. Postoji uzajamni kvalitativni odnos izmeu krea i vodonika koji je slian kvalitativnom odnosu izmeu kiseonika i azota u vazduhu. Moe da se otkrije na isto spoljanji nain, kako to pokazuje kvantitativna hemijska analiza, da postoji srodnost izmeu odnosa kiseonika i azota u vazduhu i odnosa krea i vodonika u organskim procesima. Naime, pod uticajem vodonika stalno se pretvaraju kre i kalijum u azotno i na kraju u pravi azot. I azot, koji nastaje na taj nain, izuzetno je koristan za rast biljaka; ali treba da se proizvede metodama koje sam opisao. Kremena kiselina sadri silicijum. Silicijum se opet u organizmu pretvara u materiju koja je od neobine vanosti, a danas se uopte ne ubraja u hemijske elemente, a upravo je kremena kiselina potrebna da bi se privuklo kosmiko. Upravo u biljci mora da nastane uzajam no dejstvo izmeu kremene kiseline i kalijuma, ne kalcijuma. Zato se mora ubrenjem oiveti zemljite da

67

bi se uspostavio pravilan uzajamni odnos. Moramo potraiti biljku koja je u stanju da svojim posredovanjem izmeu kalijuma i kremene kiseline a ta se biljka dodaje na neki nain u homeopatskoj dozi ubrivu tom ubrivu podari odgovarajuu mo. Tu biljku zaista moemo nai. A ta biljka je opet, samim tim to raste na naem poljoprivrednom podruju, ve u tom smislu blagotvorna. To je taraxacum, maslaak. edni uti maslaak je na mestima gde raste izvanredno blagotvoran. On je posrednik izmeu fino homeopatski rasporeene kremene kiseline u kosmosu i potrebe koja za kremenom kiselinom postoji na celom podruju. Taj maslaak je zaista neka vrsta nebeskog glasnika; ali ako hoemo da ga uinimo delatnim u ubrivu, ako hoemo da se on koristi, onda mora da se upotrebi na pravilan nain. Naravno, u tu svrhu potrebno je da ga izloimo dejstvu zemlje za vreme zime. I ovde se radi o tome da se okolne snage dobiju istim postupkom kao i ostalo. Skupimo ute glavice maslaka, ostavimo da malo uvenu, zgnjeimo, uijemo u goveu maramicu i poloimo u zemlju da prezime. Kada se u prolee izvade kuglice mogu se negde skloniti dok nam ne zatrebaju one su zaista proete kosmikim dejstvom. Supstanca koja je iz njih dobijena, opet moe da se na slian nain pridoda ubrivu; ona e zemljitu dati sposobnost da iz atmosfere i svemira privue toliko kremene kiseline koliko je biljkama potrebno. Time te biljke postaju osetljive na sve ono to deluje u njihovoj okolini, a same privlae ono to im treba. Da bi biljke mogle zaista da rastu moraju da imaju neku vrstu oseanja. Kao to ja kao ovek mogu da proem pored nekog tupog oveka a da on to ne oseti, tako, naravno, moe sve u zemljitu i iznad zemljita da proe pored tupe biljke; ona to ne osea i ne moe da stavi u slubu svog rasta. Ali ako je biljka na taj najfiniji nain proeta kremenom kiselinom, onda ona postaje osetljiva prema svemu i sve privlai. Vrlo je lako postii da biljka koristi samo mali deo zemlje koji je oko nje da bi privukla ono to joj treba. To, naravno, nije dobro. Ako se zemljite obradi onako kako sam izloio, onda e biljka postati spremna da stvari privlai izdaleka. Biljci moe biti od koristi ne samo ono to je na njivi, nego i ono to se nalazi u zemljitu oblinje livade. Biljci moe biti od koristi i ono to je u umskom zemljitu koje je u blizini, ako se na taj nain uini unutranje osetljivom. Tako moemo podstai uzajamna dejstva u prirodi dajui biljkama snage koje im pristiu zahvaljujui maslaku. Mislim da bi trebalo pokuati da se naprave takva ubriva kojima bi se zaista na opisani nain pravilno dodalo tih pet sastojaka ili njihovih zamena. Umesto hemijskih drangulija, sredstva za ubrenje u budunosti moraju da se obrade hajdukom travom, kamilicom, koprivom, hrastovom korom i maslakom. Takvo ubrivo e stvarno imati mnogo toga to je zaista potrebno. Ako je ovek strpljiv, pa pre nego to upotrebi pripremljeno ubrivo, iscedi cvet valerijane,25 i to to je iscedio jako razredi to moe da se uradi u bilo koje vreme, a zatim sauva pogotovo ako se za razreivanje upotrebi topla voda moe se, ako se taj razreeni sok od cvetova valerijane vrlo paljivo doda ubrivu, u njemu probuditi ono to ga podstie da se pravilno odnosi prema onome to se naziva supstanca fosfora. Sa ovih est sastojaka moe da se proizvede izvrsno ubrivo, kako iz osoke, tako iz stajnjaka i komposta.

25

Valeriana officinalis.

68

Druga rasprava ODGOVORI NA PITANJA Kobervic, 13. jun 1924. Uopteno o ubrivu; pojedinosti o preparatima za ubrenje; uzimanje hrane iz atmosfere Pitanje: Da li se kod mehura od plemenite divljai radi o mukoj ivotinji, jelenu ili srndau? Odgovor: Mislilo se na muki rod. Pitanje: Da li je re o jednogodinjoj ili viegodinjoj koprivi? Odgovor: Urtica dioica. Pitanje: Da li treba pokriti jamu za ubrivo na podrujima gde ima mnogo kie? Odgovor: Trebalo bi da ubrivo moe da podnese uobiajene koliine kie. Naravno, nije dobro ako uopte ne dobije kinicu, ali mu kodi ako ga kinica sasvim natopi. O tim stvarima ne moe se govoriti uopteno. Uglavnom je kinica dobra za ubrivo. Pitanje: Zar ne bi trebalo imati pokrivena mesta za ubrivo da osoka ne bi propala? Odgovor: U odreenom smislu izvesna koliina kinice je zapravo potrebna ubrivu. Moda bi ponekad bilo dobro zadrati kiu tako to bi se preko ubriva posuo treset. Meutim, potpuno spreavanje kie putem krova je neto to ne bi imalo pravi smisao. ubrivo bi tako bilo loije. Pitanje: Ako navedeno ubrivo potpomae rast biljaka, onda ono podjednako koristi kultivisanim biljkama i takozvanom korovu. Moraju li se preduzeti naroite mere da bi se suzbio korov? Odgovor: Pitanje je sasvim opravdano. Sledeih dana u govoriti o suzbijanju korova. Ono o emu sam do sada govorio deluje povoljno na sve biljke, pa se time korov ne moe suzbiti. No, biljke postaju mnogo otpornije na parazitske tetoine koje ih napadaju. Ve postoje sredstva protiv parazitskih tetoina koje se pojavljuju u biljnom carstvu. Suzbijanje korova nije neto to zavisi od principa o kojima smo do sada govorili. Korov je deo opteg biljnog rasta. O tome emo jo govoriti. Te stvari su u meusobnoj vezi i nije dobro da se bilo ta izdvaja. Pitanje: ta mislite o postupku kapetana Kranca, prema kome se masa ubriva nagomilava u labavim slojevima i toplotom koja se u njemu stvara otklanja njegov zadah? Odgovor: Namerno nisam govorio o stvarima koje se danas ve primenjuju na racionalan nain. Hteo sam da navedem ono to moe da doe kao podstrek iz duhovne nauke radi poboljanja svake takve metode. Postupak koji ste naveli sigurno ima mnoge prednosti. Meutim, verujem da je postupak nov, nije star i moe da se pretpostavi da pripada onoj vrsti postupaka koji u poetku bljesnu, a tokom vremena se pokae da nisu ba praktini, kako se u poetku pretpostavljalo. Dok zemljite jo uvek ima, da tako kaem, svoju tradiciju, onda ga to na neki nain sve osveava. A ako se stvar primenjuje due, onda se deava isto kao sa lekovima. I najneverovatniji lekovi deluju u poetku, a onda prestaje njihovo lekovito dejstvo. Kod ovih stvari uvek traje due vreme dok se ne ustanovi da ipak nije tako kao to se prvobitno verovalo. Ono to je tu od naroitog znaaja je proizvodnja sopstvene toplote i ta delatnost, koja je

69

potrebna da bi se stvorila sopstvena toplota, sigurno je izvanredno povoljna za ubrivo, tako da iz nje mora da proizae neto korisno. Moglo bi da bude tetno ako je ubrivo labavo naslagano, a i nisam siguran da je ono sasvim bez mirisa. Ako se pokae da je ono bez mirisa, onda je to znak da bi to mogla biti dobra stvar. To je postupak koji nije isprobavan vie godina. Pitanje: Nije li bolje da se ubrite nalazi na povrini zemlje, nego ukopano u zemlju? Odgovor: U principu je bolje da je ubrite to vie. Samo treba paziti da dno ubrita ne bude suvie visoko, tako da moe da ostane u odgovarajuem odnosu sa snagama koje su pod zemljom. Ono se ne moe postaviti na nekom breuljku, ali se moe podizati poevi od nivoa zemlje; to e biti najpovoljnija visina. Pitanje: Mogu li se iste metode za kompost primenjivati kod vinove loze, koja je mnogo trpela u poslednje vreme? Odgovor: Moe, ali sa nekim izmenama. Kada budem govorio o voarstvu i vinogradarstvu, pomenuu izmene. Meutim, ono to sam danas rekao vai za poboljanje svake vrste ubriva. Danas sam naveo metode kojima se ubrivo generalno popravlja. A kako ga treba prilagoditi panjacima i livadama, semenskim itaricama, vou i vinovoj lozi, o tome emo jo govoriti. Pitanje: Da li je u redu da se podloga ubrita poploa? Odgovor: Prema onome to moe da se zna o celoj strukturi zemlje i njenoj vezi sa ubrivom, svakako je ist promaaj ako se mesto za ubrite poploa. Ne vidim zato bi uopte bilo poploano. U tom sluaju morao bi oko ubrita da se obezbedi slobodan prostor za uzajamno delovanje ubriva i zemlje. Zato bismo kvarili ubrivo time to ga odvajamo od zemlje? Pitanje: Ima li podloga nekog uticaja, s obzirom na to da li je peskovita ili glinovita? Ponekad se podloga ubrita oblae glinom da ne bi bila propustljiva? Odgovor: Tano je da odreene vrste zemlje imaju odreeni uticaj. On, prirodno, proizlazi od svojstava koje imaju te vrste tla. Ako je ispod ubrita peskovita podloga, onda e biti potrebno da se pre nego to se na nju stavi ubrivo, obloi glinom, poto takva podloga proputa vodu. Ali kada je zemljite izrazito glinovito, onda ga treba rastresti i posuti peskom. Da bi se postigao srednji ishod, treba staviti sloj peska pa sloj gline. Onda se dobija oboje. Tada imamo vrstinu zemlje i delovanje vode. Inae voda procuri. Najbolja je meavina obe ove vrste zemlje. Zato bi bilo dobro, ako je to mogue, ne postavljati ubrite na lesno zemljite. Les i slino nee biti naroito korisno. U tom sluaju bi bilo bolje postepeno napraviti vetako dno za ubrite. Pitanje: to se tie gajenja navedenih biljaka: hajduke trave, kamilice, koprive, da li je mogue da se u oblastima gde ih nema one jednostavno poseju? Smatrali smo da je hajduka trava opasna u ispai goveda, kao i maslaak. Na panjacima smo hteli koliko je god mogue da iskljuimo te biljke. Isto tako i iak. Upravo na tome radimo. Pretpostavljam da ih sada opet moramo sejati na obodima njiva, ali ne na panjacima i livadama? Odgovor: (dr tajner pita): Ali kako one mogu da budu tetne u ishrani ivotinja? Odgovor: (grof Kajzerlink): Kae se da hajduka trava ima otrovne materije. Kae se da maslaak ne bi bio pogodan za ishranu goveda. Odgovor: (dr tajner): Na to treba paziti. Stoka na panjaku je nee jesti ako je tetna.

70

Grof Lerhenfeld:26 U naem kraju je obrnuto. Maslaak se smatra hranom koja podstie mlenost stoke. Dr tajner: Te stvari su ponekad samo rairene pretpostavke. Ne zna se da li su proverene. Mogue je to treba isprobati da u senu to nije tetno. Verujem da kada bi bilo tetno, ivotinja ne bi seno ni pipnula; ivotinja ne jede ono to joj kodi. Pitanje: Nije li hajduka trava usled prejake kalcifikacija vrlo proreena, jer je njoj potrebno vlano i kiselo zemljite? Odgovor: Ako se hajduka trava koristi divlja radi se o posebnom homeopatskom doziranju onda je u tom sluaju potrebna vrlo mala koliina hajduke trave koja moe da se raspe preko celog velikog poljoprivrednog dobra. Hajduka trava koja bi rasla ovde u bati, bila bi dovoljna za celo imanje. Pitanje: Na svojim panjacima sam video da su goveda rado jela mladi maslaak, dok je bio neposredno pred cvetanje; meutim kasnije, kada je maslaak poeo da cveta, ona ga vie nisu jela. Odgovor: Morate imati na umu sledee: to je, naravno, opte pravilo. ivotinja ne jede maslaak ako joj kodi. Ona ima izvanredno dobar instinkt ta treba da jede. No, morate imati jo neto na umu. I mi bismo, isto tako, ako hoemo da podstaknemo neto to se zasniva na nekom procesu, gotovo uvek upotrebili ono to smo ne bismo upotrebili. Na primer, niko u svakodnevnoj ishrani ne jede hlebni kvasac, pa ipak ga koristimo kod pripreme hleba. Ono to pod nekim okolnostima moe da deluje otrovno, ako se pojede u velikim koliinama, to pod drugim uslovima moe da deluje blagotvorno. Lekovi su najee otrovni. Meutim, nije presudna materija, nego postupak. Stoga mislim da se mirne due moe prei preko sumnje da maslaak moe biti opasan za ivotinju. Ima toliko udnih shvatanja. Zar nije udno: s jedne strane grof Kajzerlink naglaava tetnost maslaka, dok s druge strane grof Lerhenfeld govori o tome da upravo maslaak podstie mlenost stoke. Nije mogue da su na podrujima koja se nalaze toliko blizu jedno drugom, dejstva tako razliita; jedno od ta dva gledita ne moe biti tano. Pitanje: Moda je podloga odluujua? Osim toga, ovo to sam izneo oslanja se na veterinarska miljenja. Da li treba hajduku travu i maslaak sejati na panjacima i livadama? Odgovor: Dovoljna je sasvim mala povrina. Pitanje: Da li je vano koliko dugo preparati sa ubrivom moraju da se uvaju poto su izvaeni iz zemlje? Odgovor: Jednom kad su pomeani sa ubrivom besmisleno je pitati koliko dugo ih treba drati unutra. Ali sve bi to trebalo da bude uinjeno pre nego se ubrivo raspe po polju. Pitanje: Da li pripremljene preparate za ubrenje treba sve zajedno staviti u zemlju ili svaki ponaosob? Odgovor: To ima znaaja samo utoliko to je dobro da tokom tog uzajamnog delovanja jedan preparat ne smeta drugom, pa bi stoga trebalo da budu zakopani na izvesnom rastojanju jedan od drugog. Ja bih uvek, kada bi se to radilo na nekom malom dobru, potraio najudaljenije take i
26

Otto Graf von Kfering Lerchenfeld, 1868- 1938.

71

preduzeo ukopavanje na velikim odstojanjima, tako da jedan ne smeta drugom. Na nekom velikom dobru rastojanja se mogu birati po volji. Pitanje: Moe li zemlja koja se nalazi iznad zakopanih preparata da bude obrasla nekim biljem? Odgovor: Zemlja moe da radi ta hoe. tavie, u takvim sluajevima je sasvim dobro ako je zemlja obrasla biljem. To mogu biti i kultivisane biljke. Pitanje: Kako se postupa sa preparatima u gomili ubriva? Odgovor: Savetovao bih sledei postupak: preparat treba zabosti etvrt metra ili neto dublje u veliku gomilu ubriva, tako da ubrivo obavije preparat. Preparati ne bi trebalo da budu metar ili vie duboko; vano je da ubrivo okruuje preparat sa svih strana. Ako je ovo gomila ubriva (crte), a ovde su komadii preparata ... cela stvar poiva na zraenjima ... sva zraenja kreu se ovako; pa ako je (preparat) preblizu povrini, onda to nije dobro. Na samoj povrini se zraenja lome, prave odreenu krivinu, ne izlaze ako je preparat pokriven ubrivom. Dovoljno je pola metra dubine. Ako je previe blizu povrini, gubi se vei deo snage zraenja.

Pitanje: Da li je dovoljno da se napravi nekoliko rupa ili treba preparate koliko je mogue ire rasporediti? Odgovor: Bolje je rasporediti nego napraviti rupe samo na jednom mestu. Inae bi zraenja smetala jedna drugima. Pitanje: Da li sve preparate treba istovremeno staviti u gomilu ubriva? Odgovor: Ako se preparati unesu u gomilu ubriva, mogu se staviti jedan pored drugog. Oni nemaju dejstvo jedan na drugog, oni utiu samo na ubrivo kao takvo. Pitanje: Mogu li se svi preparati staviti u jednu rupu? Odgovor: Teoretski bi se moglo pretpostaviti da oni, ako se stave u jednu rupu, nee smetati jedan drugom. Ali ne bih to eleo unapred da tvrdim. Mogu da se stave blizu, ali ipak moe biti da oni smetaju jedan drugom, ako ih sve stavimo u jednu rupu. Pitanje: Na kakav se hrast misli? Odgovor: Na quercus robur.27
27

Hrast lunjak.

72

Pitanje: Mora li kora biti od ivog drveta ili od oborenog? Odgovor: U ovom sluaju po mogunosti od ivog drveta, tavie od drveta kod koga moe da se pretpostavi da je smola jo prilino delatna. Pitanje: Dolazi li u obzir cela kora? Odgovor: Samo povrina. Spoljanji sloj kore koji se raspada kada se ljuti. Pitanje: Da li je neophodno zakopati preparate za ubrenje unutar kultivisanog sloja ili bi trebalo kravlje rogove zakopati dublje? Odgovor: Bolje je ostaviti ih u kultivisanom sloju. tavie, moe se pretpostaviti da u podlozi, ispod kultivisanog sloja, nee dati toliko plodonosan materijal. Naravno, najbolja mogua stvar bi bila ako bi kultivisani sloj bio stvarno dubok. Potraite mesto gde je taj sloj najdublji to bi nesumnjivo bilo najbolje. Meutim, ispod tog sloja ne moe se postii nikakav koristan efekat. Pitanje: U kultivisano sloju su stvari uvek izloene mrazu. Zar to ne kodi? Odgovor: Kada su izloene mrazu onda je to upravo vreme kada je zemlja, usled mraza, izloena najjaim kosmikim uticajima. Pitanje: Kako da se usitne kvarc i kremen? U nekom malom mlinu ili avanu? Odgovor: U ovom sluaju je najbolje da se prvo istucaju u avanu. Potreban je gvozdeni tuak. U avanu se istucaju tako da postanu poput brana. tavie, kod kvarca je nuno na ovaj nain usitniti koliko je god mogue, a posle jo dodatno na nekoj staklenoj povrini. To mora da se pretvori u sasvim fino brano, a to je kod kvarca vrlo teko postii. Pitanje: Poljoprivredno iskustvo pokazuje da dobro uhranjeno govedo nakupi i masne supstance. Mora li da postoji neka veza izmeu hrane i primanja hranljivih supstanci iz atmosfere? Odgovor: Drite se samo onoga to sam rekao. Rekao sam: kod uzimanja hrane bitne su snage koje se razvijaju u telu. Od pravilnog uzimanja hrane zavisi da li ivotinja razvija dovoljno snaga da bi bila sposobna da iz atmosfere uzima supstance i prerauje ih. To moe da se uporedi sa sledeim: ako ovek hoe da navue na ruku usku rukavicu, onda to ne moe da postigne guranjem ruke u nju, nego je treba staviti na kalup da bi se rastegla. Tako treba da se radi sa snagama koje moraju da postoje da bi se iz atmosfere unelo ono to se ne moe postii hranom. Hrana iri organizam i time ga osposobljava da iz atmosfere uzme vie. Moe ak da nastupi hipertrofija ako se uzima previe. To se onda plaa kraim ivotnim vekom. I ovde postoji neto to se nalazi izmeu maksimuma i minimuma.

73

III deo: Individualizacija mera u poljoprivredi ESTO PREDAVANJE Kobervic, 14. jun 1924. Sutina korova, ivotinjske tetoine i takozvane biljne bolesti pred javnim sudom prirode U nastavku naih razmatranja, osloniemo se na poneto od onoga to smo prethodnih dana uli i saznali o rastu biljaka, a i grai ivotinja. Nastojaemo da bar saeto izloimo nekoliko duhovnonaunih predstava u vezi sa biljnim i ivotinjskim tetoinama u poljoprivredi i onim to se naziva biljnim bolestima. Posmatraemo te stvari sasvim konkretno. Stoga u i tamo gde se moe rei malo toga opteg, budui da stvari moraju da se specijalizuju, navesti primere koji onda, ako budu polazne take za oglede, mogu da vode i dalje. Poimo prvo od sutine korova ili, kako se to kae, od biljnih tetoina. Ovde se ne radi o tome da se manje-vie daje definicija korova, nego se radi o tome da se dobiju uvidi kako mogu te biljke da se odstrane sa nekog polja na kome njihovo prisustvo nije poeljno. oveka ponekad spopadnu udni prohtevi zaostali iz vremena studiranja. Pokuao sam, iako ne ba rado, da krenem za jednim takvim prohtevom i da u nekim radovima potraim kakve sve definicije korova postoje. Tu sam naao da veina autora, koji nastoje da odrede ta je korov, kau: Korov je sve ono to raste na mestu na kome ga ljudi nee. Vidite, to je definicija koja ne zalazi ba duboko u sutinu stvari. Ni ovek ba nee imati previe sree ako eli da razmotri sutinu korova, iz prostog razloga to korov pred javnim sudom prirode ima isto toliko prava da raste kao i ono to se smatra korisnim. Vama e ve morati da postane jasno da se te stvari moraju posmatrati i sa nekog drugog stanovita, sa stanovita kako da se sa nekog poljoprivrednog podruja odstrani ono to tu nije predvieno, ali usled optih odnosa u prirodi tamo raste. Na to pitanje ne moe da se odgovori bez uzimanja u obzir upravo onih stvari koje sam naveo prethodnih dana. Naveli smo da se moraju strogo razlikovati one snage koje su delatne prilikom rasta biljaka i one koje, dodue, potiu iz kosmosa, ali koje prvo prima zemlja i iz zemlje deluju na rast biljaka. Te snage koje po svome biu proistiu iz kosmikih uticaja, kao to sam rekao, od Merkura, Venere i Meseca, ali koje ne deluju neposredno sa tih planeta, nego posredno kroz zemlju, te snage treba uzeti u obzir kada istraujemo ono to preko biljke majke prouzrokuje biljku erku itd. Nasuprot tome, u svemu onom to biljka prima iz okoline nadzemaljskog treba obratiti panju na to kakve delatne mogunosti udaljene planete prenose vazduhu i ta se na taj nain prima. U irem smislu se moe rei da na sve one snage koje sa bliskih planeta deluju na zemlju mnogo utie delovanje krea u zemlji, dok na ono to deluje iz okoline utie delovanje kremena. Stoga moe da se kae: iako delovanja kremena proizlaze od same zemlje, ona ipak prenose ono to potie od Jupitera, Marsa i Saturna, a ne ono to dolazi od Meseca, Merkura i Venere. Ljudi danas nisu navikli da uzimaju u obzir te stvari. Ali zbog toga ispataju. U mnogim oblastima civilizovanog sveta ljudi su morali da ispataju zbog nepoznavanja kosmikog uticaja bilo onog koji deluje pomou vazduha zaobilazno kroz ono to se nalazi iznad nivoa tla i onih kosmikih uticaja koji posredovanjem zemlje deluju odozdo usled nedostatka uvida bilo je iscrpljeno sve ono to je zahvaljujui staroj instinktivnoj nauci uinjeno u tom pogledu. Vama to moe biti svejedno ali mnogim ljudima nije. Zemljite je bilo iscrpljeno, tradicije su takoe bile

74

iscrpljene i pored toga to su seljaci ponekad pomagali i tako je brojne vinograde napala va vinove loze, filoksera. Protiv filoksere su ljudi bili prilino bespomoni. Mogao bih mnogo toga da ispriam o redakciji jednih poljoprivrednih novina koje su osamdesetih godina (XIX veka) izlazile u Beu, koju su ljudi sa svih strana saletali zahtevima da nae sredstvo protiv filoksere a ona je bila sasvim bespomona u to vreme filoksera je zaista bila akutna. Te stvari ne mogu delotvorno da se reavaju postojeom naukom; one mogu da se razrade samo ako se zaista poe putevima na koje smo ukazali. Zamislite nacrtau vam to ematski (vidi crte): ovde je nivo zemlje, sve ono to deluje iz kosmosa sa Venere, Merkura i Meseca i zrai natrag, tako da deluje odozdo navie. I ovo to na taj nain postaje delatno u zemlji i ovo vam crtam ematski to podstie biljke na delovanje, tako da one prvo proizvedu ono to raste u jednoj godini, a zatim obrazuju seme. Iz semena onda nie nova biljka, trea biljka itd. Sve to na ovaj nain dolazi iz svemira ulazi u snage reprodukcije, u generacijski niz.

Nasuprot tome, sve ono to dolazi drugim putem, koji je iznad nivoa zemlje, dolazi od drugih snaga, od snaga udaljenih planeta. To ematski moe ovako da se nacrta: ovo se u biljci ostvaruje tako da se ona iri u prostoru, to je ini krupnom i sonom, to mi uzimamo kao hranu, jer jedna neprekidna struja to stalno stvara. Sve ono to odgrizemo, na primer, od jabuke, od breskve, to onda jedemo kao meso ploda, sve to potie od dejstava tih od Zemlje udaljenih planeta. Upravo iz tih uvida proizlazi kako treba postupati ako ovek hoe na bilo koji nain da utie na rast biljaka. Nikako drugaije ne moe da se stekne uvid u to kako da se utie na rast biljaka, nego time da se u obzir uzmu upravo te razliite snage. Na veliki broj biljaka, koje se u obinom ivotu ubrajaju u korov, a ove su ponekad izvanredno lekovite biljke upravo se meu korovom nalaze najlekovitije biljke na te biljke najvei uticaj ima ono to se moe nazvati Meseevim delovanjem. O Mesecu se u obinom ivotu zna da na njegovu povrinu padaju Sunevi zraci i odbijaju se ka Zemlji. Mi ih vidimo time to ih primamo oima i Zemlja prima te Meseeve zrake koji su reflektovani zraci Sunca. Dakle, to su Sunevi zraci koji se reflektuju na taj nain, ali koji su proeti snagama Meseca, a na Zemlju stiu kao Meseeve snage od kada se Mesec odvojio od Zemlje. U kosmosu deluju te Meseeve snage pojaavajui sve zemaljsko. Kada je Mesec jo bio sjedinjen sa Zemljom, zemaljsko je bilo mnogo ivlje, mnogo plodnije. Tako jaka mineralnost kakvu imamo danas, nije postojala u ono doba kada je Mesec bio sjedinjen sa Zemljom. Meutim, poto se Mesec odvojio od Zemlje, on deluje tako da pojaava uobiajeno stanje

75

Zemlje koje je dovoljno samo za podsticanje rasta ivih bia pojaava tako da rast moe da se uzdigne do reprodukcije. Ako neko bie raste, ono postaje vee. U njemu je delatna ista snaga koja je delatna i kod razmnoavanja. Samo kod rasta to ne ide tako daleko da nastane bie iste vrste. Nastaje samo elija za elijom, slabije je razmnoavanje, koje ostaje u okviru istog bia. Ono to nazivamo razmnoavanjem to je jedan proces pojaanog rasta. Zemlja moe da posreduje pri tom slabijem razmnoavanju, meutim, bez Meseca ona nije sposobna da pree na pojaan rast. Za to joj je potrebno ono to na nju zrai u vidu kosmikih snaga sa Meseca, a kod izvesnih biljaka i sa Merkura i Venere, na Zemlju. Malopre sam rekao, ljudi zamiljaju da Mesec samo prima Suneve zrake i odbacuje ih na Zemlju, reflektuje ih na Zemlju. Prema tome, kod Meseevog delovanja obraa se panja samo na Sunevu svetlost ali to nije jedino to dolazi na Zemlju. Sa Meseevim zracima na Zemlju dolazi i ceo reflektovani svemir. Sve to deluje na Mesec i dalje se reflektuje. Na taj nain je i celo zvezdano nebo reflektovano od Meseca na Zemlju, to dananjem oveku ne moe da se dokae. To je ve jaka, organizaciono jaka kosmika snaga, koja zrai sa Meseca na biljku, tako da moe da se potpomogne semenski proces biljke, da bi time snaga rasta mogla da preraste u snagu razmnoavanja. Ali sve to vai za jednu oblast Zemlje i to samo onda ako je ta oblast pod dejstvom punog Meseca. Kada je ta oblast pod dejstvom mladog Meseca, ona ne uiva u blagodati uticaja Meseca. Za vreme mladog Meseca u biljkama se zadrava samo ono to su primile u vreme punog Meseca. Ve time bi ovek postigao mnogo kada bi prouavao kakav bi uinak bio kada bi se, recimo ve prilikom setve kod prvih naznaka klijanja useva u zemlji uzele u obzir Meseeve mene, kao to su to Indusi inili sve do XIX veka. Ali priroda nije tako svirepa da bi ljude kaznila zbog nepanje i neuljudnosti koju oni pokazuju prema Mesecu prilikom setve, prilikom etve. Dakle, pun Mesec imamo dvanaest puta u godini. To je dovoljno da se prikupi onoliko koliko je potrebno uticaja punog Meseca, tj. snaga koje podstiu stvaranje ploda. Pa ako se umesto prilikom punog Meseca neto preduzme prilikom mladog Meseca, neto to treba da doprinese oploivanju, onda to u zemlji eka do prvog punog Meseca, prelazi preko ljudskih zabluda i upravlja se prema prirodi. To je sasvim dovoljno za korienje Meseca, iako ljudi o tome nemaju pojma. Ali ni s tim se ne moe dalje. Jer, pri takvom postupku korov zahteva svoje pravo kao i povre, a ovek sve to ispretura jer on nita ne zna o snagama koje reguliu rast. On mora da se postavi prema snagama koje reguliu rast. Tu treba znati: potpuno razvijena snaga Meseca deluje na reprodukciju, na razmnoavanje svega biljno-ivog. Deluje, dakle, na ono to iz korena izbija navie sve do stvaranja semena. Meutim, dobiemo najbolji korov ako ostavimo blagotvorni Mesec da na njega deluje, ako njegovo dejstvo ne spreimo. Budui da ima kinih godina, kada Meseeve snage bolje deluju nego u sunim, u tim godinama korov se bolje iri. Ako se, meutim, rauna sa tim kosmikim snagama, onda moe da se kae sledee: Ako se sprei puno dejstvo Meseca na korov i ostavi da na njega deluje samo ono to deluje spolja, to nije uticaj Meseca, to deluje neposredno, onda se korovu postavlja granica. Onda korov ne moe da se razmnoava. Ali, radi se o tome da se zemljite tako obradi poto ne moe da se ukloni Mesec da se zemlja uini nesklonom da primi delovanje Meseca, i ne samo da zemlja postane nesklona primanju delovanja Meseca, nego i biljka, taj korov, da pone da osea izvestan otpor prema rastu u zemlji koja je na odreeni nain obraena. Ako to postignemo, imamo ono to nam je potrebno. Mi jedne godine primetimo kako se iri korov. Onda stvar moramo da uzmemo u svoje ruke, to ne treba da nas plai, nego moramo sebi rei da sada treba neto da se preduzme. Sada treba

76

da prikupimo izvesnu koliinu semena tog korova; dakle ono u ta se snaga o kojoj sam govorio, najzad povukla. Zapalimo vatru najbolje je obinu vatru od drveta i spalimo seme. Onda sav taj pepeo paljivo prikupimo. Na taj nain dobijamo srazmerno malo tog pepela. Ali, kod biljke koju smo obradili time to smo njeno seme sproveli kroz vatru, imamo doslovno u pepelu koncentrisanu snagu suprotnu onoj to se razvija u privlaenju Meseevih snaga. Raspimo sada to ne mora da bude naroito paljivo izvedeno budui da stvar deluje u irokom krugu taj mali preparat koji smo sastavili od razliitih korova, preko naeg polja. Idue godine ete videti koliko e biti manje korova one vrste koju smo tako obradili. Budui da za mnoge stvari u prirodi vai ciklus od etiri godine, videete da e posle etiri godine na povrini po kojoj je taj pepeo rasut, dotini korov prestati da raste. Vidite, tu je stvarno postignuto plodonosno delovanje najmanjih entiteta koje je sada i nauno dokazano na naem Biolokom institutu. Na taj nain moe zaista da se postigne izuzetno mnogo. Ako se u svom radu posluite tim stvarima, ako zaista uzmete u obzir delovanje onoga to je danas potpuno zanemareno, imaete dalekosene mogunosti. Moete zaista bilo gde da zasejete maslaak koji vam je potreban za ono to sam vam izloio u prethodnom predavanju i upotrebite njegovo seme, izvrite s njim taj ogled sagorevanja, sakupite prah i njime pospete njivu. Tako ete maslaak imati tamo gde hoete, a ona njiva koju ste tako sagorelim maslakom obradili, bie poteena maslaka. To su stvari u to se danas ne veruje koje su vaile u staroj mudrosti agrokulture. Tada su ljudi znali da na ogranienom prostoru zajedno zaseju sve to hoe, poto su se u to vreme takve stvari instinktivno radile. Za sve to bih mogao da vam pruim obavetenja iz kojih moete videti da mogu da budu polazna taka za pravu primenu tih stvari u praksi. Danas ve postoji miljenje neu da ga nazovem predrasuda da sve treba naknadno potvrditi; pa dobro, pokuajmo te stvari da potvrdimo. Videe se, ako se ogledi pravilno izvedu, da e se one sigurno potvrditi. Meutim, da ja imam neko gazdinstvo, ne bih ekao potvrdu, nego bih stvar odmah zapoeo. Sasvim sam siguran da je to tako. Za mene stvari stoje ovako: duhovnonaune istine su istine same po sebi. Njima nije potrebno dokazivanje pomou drugih okolnosti, spoljanjim metodama. Tu greku su napravili svi nai naunici, gledali su na spoljanje metode, spoljanjim metodama su hteli da potvrde te istine. Oni su to radili u okviru Antroposofskog drutva; meutim, trebalo je da znaju da su te stvari istinite same po sebi. Ali da bi se danas neto postiglo, to mora da se proveri na spoljanji nain, mora da se pristane na kompromis, nuan je kompromis. To nije u principu potrebno. Jer, kako ovek zna stvari? Zna ih iznutra. Zna ih sutinski, po njihovom kvalitetu; one vrsto stoje. Na primer, dajem neto pedesetorici ljudi da proizvedu i kaem, sada u proizvesti triput toliko, a za to u upotrebiti sto pedeset ljudi. Onda moe doi neki pametnjakovi i rei: ne verujem da e njih sto pedeset proizvesti triput toliko, to treba proveriti. Pod odreenim okolnostima moe i da se desi da iskustvo pobije nae pretpostavke ako se stvarno pristupi ogledu. Recimo da se radi tako da se neto preda jednom, dvojici, pa onda trojici radnika pa se onda statistiki utvrdi ta su trojica uradila. Pa, ako trojica mnogo brbljaju, onda rade manje nego jedan. Pretpostavka od koje se polo je pogrena. Ogled moe da dokae suprotno. Ali to u stvarnosti nita ne dokazuje. Mora se, ako se postupa egzaktno, uzeti u obzir i sasvim suprotna instanca. Tada e se ono to je bilo unutranje istinito, potvrditi i u spoljanjem. Moglo bi se, dakle, govoriti uopteno o biljnim tetoinama na naim poljima. Meutim, ne moe se mnogo o tome govoriti uopteno kada se radi o ivotinjskim tetoinama. Zato u prvo da navedem jedan primer koji moe da bude naroito karakteristian prilikom sprovoenja ogleda, da bi se videlo kako te stvari mogu da se potvrde u praksi.

77

Uzmimo stoga jednog naroito dobrog seljakovog prijatelja, poljskog mia. ta se sve ne preduzima da bi se suzbila najezda poljskih mieva. U poljoprivrednoj literaturi moe da se proita da je dobro upotrebiti razne fosforne preparate, pa neke druge stvari, preparate od strihnina i saharina; pojavila su se i neto radikalnija sredstva pomou kojih se nastoji poljskog mia zaraziti tifusom tako to se izvesni bacili, kodljivi za glodare, umeaju u pire od krompira, koji se onda rasporedi kao mamac. I takve stvari su se radile, bar su se preporuivale. Dakle, na svim moguim podrujima traila su se sredstva da se izae na kraj sa tim ivotinjicama bezazlenog izgleda, merama koje ne izgledaju ba ovene. Mislim da je tu i drava ukljuena, poto, ako se mievi suzbijaju samo na jednoj njivi, to nita ne vredi ako i susedi to ne rade. Oni onda preu sa jedne njive na drugu. Stoga je morala drava da se zove u pomo da bi se svi prinudili da na odgovarajui nain istrebe mieve. Drava je sa svoje strane donosila propise, ne ispitujui da li je neka metoda ispravna, glavno da svi moraju da je primene. Nije se pitalo da li to odgovara ovom ili onom, to mora opte da se primeni. Jednoobraznost je ideal drave. Sve je to nasumino isprobavanje i spoljno upravljanje. ovek uvek ima oseaj da se to na razne naine proba, ali nita se ne uradi, poto mievi opet dou. Ono to je potrebno da se u ovom sluaju uradi nije sasvim primenjivo samo na jedno imanje, mada do izvesne mere moe i tada da pomogne. To ne moe sasvim da se sprovede, tu e morati da se radi sa optim razumevanjem tako da je potrebna izvesna uviavnost suseda. Meutim, tvrdim da e u budunosti morati vie da se uzme u obzir uviavnost, nego policijske mere. To e tek biti pravi napredak u naem drutvenom ivotu. A sada, pretpostavimo da se uradi sledee: uhvati se neki prilino mlad mi, odere mu se koa. Dakle, treba uzeti kou prilino mladog mia. Toliko mieva uvek ima, ali to moraju biti poljski mievi, ako hoemo da izvedemo taj ogled dakle, treba pribaviti kou poljskog mia u vreme kada je Venera u znaku korpiona. Vidite, oni ljudi iz starih vremena, sa svojim instinktivnim znanjem, uopte nisu bili tako glupi kao to se danas misli. Ovde, gde sa biljaka prelazimo na ivotinje, tu prelazimo na ivotinjski krug, na Zodijak. Taj ivotinjski krug nije tako nazvan bez razloga.28 Ako hoemo neto da postignemo u svetu biljaka moemo da stanemo kod planetarnog sistema. Za ivotinje to ne vai. Tu je potrebno uzeti u obzir okolne zvezde nekretnice i to one zvezde nekretnice koje se nalaze u ivotinjskom krugu, u Zodijaku. Kod rasta biljaka skoro su sasvim dovoljna dejstva Meseca da bi se ostvarila reprodukcija. U ivotinjskom carstvu moraju delovanja Meseca da se podupru delovanjima Venere. Kod ivotinjskog carstva nije potrebno toliko uzimati u obzir delovanja Meseca, poto ivotinjsko carstvo konzervira snage Meseca, zadrava ih u sebi i time se oslobaa Meseca. U ivotinjskom carstvu su razvijene snage Meseca i onda kada nije pun Mesec. ivotinja nosi u sebi snagu punog Meseca i time se oslobaa od vremenskog odreenja. Ali to ne vai za ono to ovde moramo da sprovedemo, ne vai za ostale planetarne snage. Radi se o tome da moramo sa koom mia da izvedemo neto sasvim odreeno. To radimo u vreme kada je Venera u znaku korpiona. U to vreme treba spaliti kou mia. Potom treba paljivo sakupiti pepeo i sve to je preostalo. Toga nee biti mnogo, ali bie dosta ako se spali koa vie mieva. Tako se dobije pepeo od spaljene koe mia u vreme kada je Venera u znaku korpiona. I u onom to je vatra unitila ostaje negativna snaga, nasuprot snazi reprodukcije poljskog mia. Ako na taj nain dobijenim prahom na nekim podrujima i to e biti teko i tu se te stvari mogu uiniti jo vie homeopatskim, ne treba nam pun duboki tanjir takvog praha ako time pospemo svoja polja, pa ako se to sagorelo u doba visoke konjukcije Venere i korpiona, tu ete imati sredstvo pomou kojeg e mievi izbegavati to polje. No, to su drske
28

Nem. Tierkreis, ivotinjski krug, zodijaki krug.

78

ivotinje i opet e se pojaviti ako se neka mesta ne pospu pepelom. Tamo e se opet ugnjezditi. Drugim reima, delovanje je dalekoseno, ali se moe dogoditi da stvar nije potpuno izvedena. Ipak dejstvo e biti radikalno ako to urade i svi susedi. Verujem da kod takvih stvari moe ak i da se uiva. Upotrebom takvih metoda moe ljudima poljoprivreda tako prijati, kao to prijaju neka jela kad se zaine. Vidite, radi se o tome da se rauna na delovanje zvezda, a da se pri tom ne bude nimalo praznoveran. Mnogo toga to je ranije bilo znanje pretvorilo se u puko praznoverje. Naravno da ne treba podgrevati praznoverje. Mora se ponovo krenuti od znanja, ali to znanje se mora stei na duhovni, a ne samo na fiziko-ulni nain. Tako se postupa sa zemljom kada se vodi borba protiv svih onih poljskih tetoina koje spadaju u vie ivotinje. Mievi su glodari i spadaju u vie ivotinje. Na ovaj nain ne moemo da suzbijemo insekte. Insekti su pod sasvim drugim kosmikim uticajima. Sve nie ivotinje su pod drugim kosmikim uticajima nego vie ivotinje. A sada u stati na tanak led i u vezi sa ovim to sam izloio naveu kao primer repinu nematodu, da bismo mogli da imamo neto konkretno. Prvo uoavamo poznato zadebljanje vlaknastog korena, a lie je ujutro mlitavo. To je spoljanji znak. Pri tome, mora biti jasno da taj srednji deo (biljke), lie, na kome se pojavljuju promene, prima iz vazduha kosmika dejstva, a korenje crpi snage koje se kroz zemlju vraaju iz kosmosa. I ta se deava kada se pojavi nematoda? Kad se ona pojavi proces upijanja kosmikih snaga, koji bi morao da bude u podruju lia, potiskuje se dole u podruje gde se nalazi korenje. Tako se moe rei ematski nacrtano (vidi crte) ako ovde imamo nivo zemlje, a ovde biljku, onda te kosmike snage, te koje bi trebalo da deluju gore, sada na tu nematodom napadnutu biljku deluju ovde dole. O tome se ovde radi. Odreene kosmike snage skliznu preduboko. To utie i na ceo spoljanji izgled biljke. Ali time je ivotinji data mogunost da u zemlji doe do kosmikih snaga koje su joj potrebne za ivot. Inae bi morala da ivi gore u liu nematoda je iasti crv ali ona ne moe tu da ivi, poto je zemlja njena ivotna sredina.

Izvesnim ivim biima, u stvari svim ivim biima, svojstveno je da mogu da ive unutar izvesnih granica postojanja. Pokuajte da ivite u vazduhu koji je zagrejan do +70 C ili u vazduhu ohlaenom do 70 C. Mi moramo da ivimo u odreenim granicama temperature. Iznad i ispod tih granica ne moemo da ivimo. To ne moe ni nematoda. Ona ne moe da ivi bez zemlje, niti moe da ivi ako u njoj istovremeno nema kosmikih snaga. U protivnom ona mora da izumre. ivim biima su uvek potrebni odreeni uslovi. itav ljudski rod bi morao da izumre kada ne bi imao odreene ivotne uslove. Upravo kod bia koja se razvijaju na ovaj nain, vano je da u zemlju ulaze kosmike snage i to one kosmike snage koje inae treba da se ostvaruju samo u okolini Zemlje. A ta delovanja se pojavljuju svake etiri godine. Meutim, kod nematode se radi o neemu izuzetno abnormalnom to treba istraivati, ako je nekome stalo do saznanja, tako to se posmatraju gundeljeve larve koje se pojavljuju svake etvrte godine. To su sasvim iste snage. To su iste one snage koje zemlji

79

daju sposobnost za razvoj klica krompira; sasvim iste snage dobija Zemlja za obrazovanje larvi gundelja, koji se svake etiri godine pojavljuju sa krompirom. To uvek nastupa u etvorogodinjem ciklusu. Mada se to ne odnosi na samu nematodu, ve na ono to se mora uraditi da bismo se suprotstavili nematodi. U tom sluaju ne treba uzeti neki deo insekta, kao kod mia, nego insekt treba da bude ceo. Jer je takav insekt, koji priinjava tetu korenu, kao celina rezultat kosmikog dejstva. Njemu je potrebna zemlja samo za podlogu. Tu treba da se spali ceo insekt. Najbolje je spaliti ga celog. Tako se najbre dolazi do rezultata. Moglo bi da se pusti da istrune. Ali teko je skupljati ostatke truljenja moda bi to bilo temeljnije ali i ovako se sasvim sigurno postie ono to se hoe, dakle, spaljivanjem celog insekta. Ovde se radi o tome da se izvri spaljivanje insekta moe se ako je mogue i sauvati insekt, pa ga osuenog spaliti ali to spaljivanje mora da se izvri kada je Sunce u znaku Bika, dakle, pri sasvim suprotnoj konstelaciji od one u kojoj Venera mora da stoji prilikom pripreme praka od mije koe. Svet insekata je potpuno povezan sa snagama koje se razvijaju kad Sunce prolazi kroz Vodoliju, Ribe, Ovna, Blizance do Raka; kod Raka su one sasvim slabe, a i kod Vodolije su takoe slabe. Kada Sunce prolazi kroz to podruje, ono zrai snage koje su povezane sa svetom insekata. Ljudi ne znaju kakva je Sunce specijalizovana tvorevina. Sunce nije isto kada sija iz Bika na Zemlju, tokom jedne godine ili jednog dana, ili iz Raka itd. Ono je uvek neto drugo. ak je besmisleno to moe da se oprosti govoriti uopteno o Suncu. Trebalo bi govoriti o Suncu Ovnu, o Suncu-Biku, o Suncu-Raku, o Suncu-Lavu itd. To je uvek drugo bie i ishod uticaja zavisi i od dnevnog toka i od godinjeg toka Sunca, koji se odreuje prema poloaju Sunca u prolenoj ravnodnevici. Vidite, kada to uradite i na taj nain pripremite praak od insekta, moete da ga pospete preko polja zasejanog repom. Nematoda e postepeno slabiti. Posle etvrte godine e se to slabljenje pokazati sasvim delotvorno. Ona vie ne moe da ivi, ona se prosto plai ivota u zemlji koja je na taj nain zapraena. Time pred nas iskrsava mogao bih rei na sasvim poseban nain ono to se ranije oznaavalo kao znanje o zvezdama. Znanje o zvezdama koje danas postoji, slui jo samo kao matematika orijentacija. Za neto drugo ne moe vie da se upotrebi. Ali nije uvek bilo tako sa znanjem o zvezdama, nego se u zvezdama videlo neto prema emu su ljudi mogli da se upravljaju u svom zemaljskom ivotu, da postupaju i rade. Ta nauka je sasvim iezla. Ali na taj nain, dakle, imamo sada takoe mogunost da uklanjamo ivotinjske tetoine. Radi se o tome da se sa zemljom doe u jedan takav odnos, da ovek zna da je to sa jedne strane pravilno da zemlja stekne sposobnost, posebno dejstvom Meseca i vode, da iz sebe stvara biljno. Ali ono to je u biljci, to je u svakom biu, to nosi u sebi klicu sopstvenog unitenja. Kao to je voda s jedne strane neophodna za plodnost, tako je vatra razara plodnosti. Ona izjeda plodnost. Stoga ako vatrom na odgovarajui nain obradite ono to se inae obrauje vodom u cilju plodnosti ono biljno onda u domainstvu prirode izazivate unitenje. To treba uzeti u obzir. Neko seme naveliko razvija plodnost kada ga natopi Mesecom proeta voda, isto tako seme naveliko razvija snagu razaranja kroz vatru proetu Suncem i uopte kroz vatru proetu kosmikim, kao to smo videli u poslednjem primeru. Vidite, uopte nije neobino to se rauna sa velikom snagom irenja, pri emu treba posebno napomenuti da u tome ima udela i vreme. To to poiva u semenu ima snagu irenja. Stoga i snaga razaranja deluje iroko. Snaga irenja lei u semenu. Njegovo svojstvo je da ima sposobnost irenja. Stoga ono to smo pripremili kao praak svakako ima snagu irenja. To nazivam prakom samo zbog njegovog izgleda. Te stvari najee izgledaju kao praak.

80

Na kraju ostaje da razmotrimo takozvane bolesti biljaka. Zapravo se ne moe u pravom smislu govoriti o bolesti biljaka. Zbivanja abnormalne prirode koja dolaze u obzir, nisu u istom smislu bolesti kao kod ivotinja. Kada budemo govorili o ivotinjskom carstvu, jo bolje emo shvatiti tu razliku. Pre svega, tu se ne radi o takvim zbivanjima kakva su kod bolesnih ljudi. Jer prava bolest nije mogua bez prisustva astralnog tela. Astralno telo je kod ivotinje ili ljudskog bia u vezi sa fizikim telom preko eterskog tela. I tu postoji i izvesna normalnost. Tu sasvim sigurno postoji odreena vrsta povezanosti koja je normalna. Ako je astralno telo intenzivnije povezano sa fizikim telom ili bilo kojim organom fizikog tela nego to bi to normalno trebalo da bude, dakle, ako etersko telo nije dovoljna obloga pa se astralno telo jae uvue u fiziko, tada nastaje veina bolesti. Biljka nema u sebi pravo astralno telo. Usled toga kod biljaka nema specifinih oblika bolesti kakve nastaju kod ivotinja i ljudi. Toga moramo da budemo svesni. Sada se radi o tome da se stekne uvid ta moe da izazove oboljenje biljke. Iz celog mog izlaganja ete videti da sva zemlja koja se nalazi u okolini biljke ivi odreenim ivotom i da su sa tim ivotom u zemlji iako ne sa intenzitetom koji dolazi do izraza u oblicima biljke, ali ipak sa izvesnim intenzitetom sve mogue snage rasta i blago naznaene snage razmnoavanja, a i sve ono to na taj nain deluje u zemlji, pod uticajem snaga punog Meseca koje prenosi voda. Vidite, iz toga proizlazi itavo mnotvo znaajnih veza. Imamo zemlju. Imam o zemlju proetu vodom. Imamo Mesec. Mesec ini zemlju do izvesnog stepena ivom, tako to puta da u nju struje njegovi zraci, izaziva u njoj talasanje i preplitanje eterskog. Mesecu takvo dejstvo olakava injenica to je zemlja proeta vodom. Tee bi mu bilo da je ona suva. Iz tog razloga je voda, zapravo, samo posrednik. Ono to mora da oivi, to je sama zemlja, ono to je u njoj vrsto i mineralno. I voda je neto mineralno. Tu nema otrih granica. Dakle, u zemlji, u tlu moraju da budu i dejstva Meseca. Ali, dejstva Meseca u zemlji mogu da postanu prejaka. To moe da se dogodi na sasvim jednostavan nain. Zamislite jako vlanu zimu, a posle nje zaista vlano prolee. U tom sluaju, u zemlju ulazi prejaka snaga Meseca. Zemlja e biti prejako oivljena. U tom sluaju imamo prejako oivljavanje zemlje. Takicama u oznaiti zemlju koju je Mesec previe oiveo (vidi crte). Onda, kada ne bi bilo takica, kada Mesec ne bi previe oivljavao zemlju, onda bi na njoj rasle biljke koje se normalno razvijaju sve do semena recimo od zrna do semena, kada bi Mesec dao zemlji pravilnu ivotnost. Onda ta ivotnost deluje navie sve dok ne nastane seme.

Pretpostavimo, meutim, da je dejstvo Meseca prejako, da je zemlja previe oivljena, onda (oivljenost) deluje prejako odozdo navie i ono to je trebalo da nastupi tek u obrazovanju semena, nastupa ranije. Ono ne dopire, ako je jako, do gore, nego svojim intenzitetom vie deluje

81

dole. Dejstvo Meseca onda uzrokuje da za obrazovanje semena nema dovoljno snage. Seme e tada dobiti neto od odumirueg ivota u sebe i kroz taj odumirui ivot obrazuje se iznad zemljita, iznad nivoa zemljita, jedan drugi nivo. To, dodue nije zemljite, ali tu su ista dejstva, tu su iznad. Posledica toga je da seme biljke, gornji deo biljke, postaje neka vrsta tla za druge organizme. Pojavljuju se paraziti, gljivice. Pojavljuju se sve mogue gljivine tvorevine. Obrazuju se plamenjaa, gare i slino. Tu se pod prejakim uticajem Meseca spreava da ono to bi trebalo iz zemlje da deluje navie dospe do potrebne visine. Uopte, snaga plodnosti u potpunosti zavisi od toga to je dejstvo Meseca normalno, a ne prejako. I sada je udno, ali tako je, da to nije uzrokovano slabljenjem Meseevih snaga, nego njihovim jaanjem. Umovanjem, spekulisanjem, ne neposrednim posmatranjem, moda bi ovek doao do suprotnih rezultata. Ali, ba to je pogreno. Neposredno posmatranje pokazuje stvari tako kako sam ih ovde izloio. O emu se radi? Radi se o tome da se zemlja rastereti od suvinih snaga Meseca koje su u njoj. ovek moe da rastereti zemlju. Samo treba doi do onoga to u zemlji deluje tako da vodi oduzima njenu posredniku ulogu i zemlji daje vie zemljanog, kako ona ne bi primala poveano dejstvo Meseca usled prisutne vode. To se postie time spolja sve ostaje kako jeste to se koristi equisetum arvense, rastavi, koji se priprema kao neka vrsta aja, prilino koncentrisanog aja, koji se posle razreuje i kao neka osoka koristi za ona polja kod kojih je to potrebno, kod kojih hoe da se suzbije gare i sline biljne bolesti. I tu je opet dovoljna mala koliina, opet su dovoljne homeopatske doze. Ovde je opet oblast gde se jasno vidi kako ivotna polja treba da deluju jedno u drugom, kako se proimaju. Onaj ko shvata kakvo znaajno dejstvo na ovekov organizam ima equisetum arvense zaobilazno preko bubrenih funkcija, on u tome ima putokaz. Naravno, ne treba sa tim spekulisati i izmiljati, ali je time dat putokaz za ispitivanje kako deluje equisetum, ako se on preobrati u ono to sam nazvao nekom vrstom osoke, kojom se izvri prskanje za ovo nisu potrebne nikakve sprave on deluje na daljinu i kada se izvri sasvim malo prskanje. Time dolazimo do toga da je to sasvim dobar lek. To nije pravi lek, poto biljka, u stvari, ne moe da se razboli. To nije pravi proces leenja, to je proces suprotan onome to sam opisao. Tako se moe, ako se zagleda u najrazliitije oblasti delovanja prirode, zaista ovladati rastom biljaka a kasnije emo videti i ivotinjskim rastom, ivotinjskim normalnostima i nenormalnostima. To je, u stvari, prava nauka. Isprobavanje stvari, kako se to danas radi, nije nikakva nauka, to je samo beleenje pojedinih stvari, pojedinih injenica, to nije nikakva nauka. Prava nauka nastaje tek onda kada se ovlada delotvornim snagama.

Ali injenica je da ive biljke i ivotinje ak i parazite na biljkama nije mogue shvatiti polazei od njih samih. Bilo je ispravno ono to sam vam rekao ve na poetku, kada sam govorio da je besmislica kada neko ko posmatra magnetnu iglu i uzrok injenice to ona uvek pokazuje prema severu vidi u samoj magnetnoj igli. To se ne radi, nego se uzima u obzir cela Zemlja, Zemlja ima jedan magnetni severni pol i jedan magnetni juni pol i za objanjenje mora da se uzme u obzir cela Zemlja. Isto tako kao to za objanjenje svojstva magnetne igle mora da se uzme u obzir cela Zemlja, tako isto, kada se pree na biljke, ivotinje, ljude, ne treba gledati

82

samo na njih, nego u pomo treba uzeti ceo univerzum. Jer, iz celog univerzuma proizlazi sav taj ivot, a ne samo iz onoga to nam obezbeuje Zemlja. Priroda je neto celovito snage deluju sa svih strana. Onaj ija su ula otvorena za oigledna delovanja njenih snaga, samo taj razume prirodu. A ta danas radi nauka? Ona uzima tanjiri, na njega stavlja preparat, briljivo odstranjuje sve ostalo i pilji u to. Iskljuuje se sve to bi moglo da deluje sa strane. To se zove mikroskop. To je upravo suprotnost onom to bi trebalo raditi da bi se steklo razumevanje i za ono udaljeno. Ljudi vie nisu zadovoljni time to se zatvaraju u sobe; oni se zatvaraju u te cevi i odvajaju od itavog divnog sveta. Tu ne sme biti nita drugo osim onoga to ulazi u objektiv. Postepeno se, manje ili vie, prelo na mikroskop. Meutim, ako naemo put do makrokosmosa, onda emo opet razumeti neto o prirodi i mnogim drugim stvarima.

83

Trea rasprava ODGOVORI NA PITANJA Kobervic, 14. jun 1924. O vodenom korovu, kupusnoj kili, gljivinim oboljenjima vinove loze, plamenjai; pitanje konstelacija; mineralno ubrivo Pitanje: Moe li se metoda navedena za nematode primeniti i na druge insekte? Mislim na sve vrste gamadi? Da li je dozvoljeno tim metodama bez ustruavanja unitavati ivotinjski i biljni ivot na velikim povrinama? Iz toga bi mogla da proizae velika nevolja. Tome bi negde morale da se postave granice. Odgovor: Na pitanje, da li je to dozvoljeno, moemo da odgovorimo ovako: pretpostavimo da zastupamo gledite ovde sada neu da razmatram etiki, tj. okultno-etiki aspekt da takve stvari nisu dozvoljene. U tom sluaju bi moralo da se dogodi, to sam ve vie puta rekao, da poljoprivreda u civilizovanim oblastima postane sve loija i ne bi samo na nekim podrujima nastao period gladi i skupoe, nego bi to bila opta pojava. Takve prilike mogu da nastanu u ne tako dalekoj budunosti, tako da ne ostaje drugi izbor, ako hoemo da civilizacija na Zemlji ne propadne, nego da se potrudimo da stvari izvedemo tako da omoguimo novu plodnost (prirode). Suoen sa tom nunou, danas ovek ne moe da bira i raspravlja o tome da li je to dozvoljeno ili nije. Meutim, sa drugog gledita, to pitanje ipak moe da se postavi. Tu se radi o tome da bi se zaista moralo misliti na to kako da se u postupak unese neka vrsta sigurnosnog ventila protiv zloupotreba. Jer, ako stvari postanu opte, nesumnjivo da moe biti zloupotreba. To je sasvim jasno. Treba skrenuti panju na to da je na Zemlji uvek bilo epoha kada su takve stvari bile poznate i bile primenjivane u najirem smislu. Ipak bilo je mogue da neki ozbiljni ljudi meu oveanstvom stvari ogranie, tako da nije dolo do zloupotreba. Zloupotrebe su se zaista dogaale u ona vremena kada su mnogo ozbiljnije zloupotrebe bile mogue, poto su te snage bile opte rasprostranjene. To je bio sluaj u izvesnim kasnim periodima atlantskog razvoja, kada je dolo do ozbiljnih zloupotreba, to je dovelo do velikih katastrofa. Uopte, moe se rei samo ovo: sasvim je opravdano da se znanje o ovim stvarima zadri u uem krugu i ne dopusti da bude opte. Ali u nae vreme to gotovo da ve nije mogue. U nae vreme znanje o tome se ne moe zadrati u uskom krugu. Ti uski krugovi tee odmah da znanje izae iz njih. Sve dok se nije pojavilo tamparstvo, to je bilo lake. Dok veina ljudi nije znala da pie, to je bilo jo lake. Danas se pri svakom predavanju, koje se odrava u sasvim uskom krugu, postavlja pitanje: kako doi do stenografa. Nisam ba mnogo srean zbog stenografa. No, to mora da se podnosi. Bilo bi bolje da nije tu mislim, stenograf, a ne osoba. Ipak, zar ne treba raunati i sa drugom stranom, sa jednom drugom nunou, sa potrebom moralnog popravljanja celokupnog ljudskog ivota? To bi bio lek protiv svih zloupotreba, moralno poboljanje itavog ovekovog ivota. Svakako, kada se danas posmatraju izvesne pojave, ovek bi mogao da postane pomalo pesimista. U vezi sa moralnim popravljanjem ivota, ne treba nikada sve svoditi samo na posmatranje, nego uvek na razmiljanje koje je proeto impulsima volje; treba ipak misliti na to da treba uiniti neto u korist moralnog popravljanja opteg ljudskog bia. I to bi moglo da proizae iz antroposofije i ona ne bi nita imala protiv kada bi se obrazovao takav krug, koji bi mogao da bude neka vrsta leka protiv zloupotreba koje bi mogle da se poine. U prirodi je tako da dobro moe da postane tetno. Kada za ono dole ne bi bilo snaga

84

Meseca, onda ih ne bi bilo ni za ono gore. One moraju da postoje, moraju da deluju i bilo ta to je u jednoj oblasti poeljno u najveem stepenu i nuno, to je tetno u drugoj oblasti. Ono to je na jednom nivou dobro, na drugom je skroz loe. To to je ahrimansko u zemaljskoj sferi, te tno je samo zato to je u zemaljskoj sferi. Kada bi se to deavalo samo malo vie, ono bi delovalo sasvim povoljno. to se tie pitanja koje se odnosi na nematodu, tano je da ono to je navedeno za nju vai i za svet insekata u celini, za sav ivotinjski svet kod koga je karakteristino da ima trbunu (ne kimenu) modinu. Kod onih koji imaju kimenu modinu, mora prvo da se odere koa. Tamo gde je trbuna modina mora da se spali cela ivotinja. Pitanje: Da li se radi o divljoj kamilici? Odgovor: O onoj kamilici koja ima listove koji stoje nadole (vidi crte). Kod nje latice nisu izvijene, nego su usmerene na dole. To je kamilica koja raste na ivicama puteva, chamomilla officinalis. Pitanje: Da li se kod koprive uzimaju i cvetovi? Odgovor: Da, a moe da se uzme i lie i cela stabljika kada je u cvetu, ali bez korena. Pitanje: Moe li da se uzme i pasja kamilica (anthemis tinctoria) koje ima po poljima? Odgovor: Ta vrsta je srodnija pravoj nego ona koja se ovde nalazi kao batenska kamilica. Ona je neupotrebljiva. Ali ona koja se takoe upotrebljava za aj, ona je mnogo srodnija pravoj nego ova ovde (batenska). Ona ve moe da se koristi. Pitanje: Ova kamilica koja se ovde nalazi pored eleznikih ina, ona bi sigurno mogla prava? Odgovor: Ta je prava. Pitanje: Da li ono to je reeno u odnosu na unitenje korova vai i za vodeni korov, na primer, za vodenu kugu? Odgovor: To vai i za te stvari, one koje dolaze iz movare, odnosno vode, pa i za vodeni korov. Naravno, u tom sluaju treba obalu posuti prakom. Pitanje: Mogu li istim sredstvom da se suzbiju i podzemni paraziti, na primer, kupusna kila (plasmodiophora brassicae), kao i nadzemni paraziti? Odgovor: Svakako. Pitanje: Mogu li sredstva protiv biljnih bolesti da se koriste i kod vinove loze? Odgovor: Iako nisam isprobao, iako u vezi s tim nije ni okultno ba mnogo uinjeno, mogu da izrazim svoje uverenje da vinova loza moe time da se zatiti, ako se postupi na oznaeni nain. Pitanje: Kako je sa plamenjaom vinove loze (plasmopara viticola)? Odgovor: Ona se suzbija kao i svaka plamenjaa. Pitanje: Smemo li mi kao antroposofi da podiemo vinograde?

85

Odgovor: Vidite, antroposofija za mnoge stvari moe danas biti tu samo zbog toga da kae ta jeste. Pitanje, ta bi trebalo, je za mnoge stvari jo teko. Poznavao sam jednog dobrog antroposofskog prijatelja koji je imao veliki vinograd. On je veliki deo, dodue ne preveliki, onoga to je godinje zaradio na vinogradu, koristio na dopisnice koje je slao na sve strane sveta da bi zagovarao apstinenciju. S druge strane, imao sam prijatelja koji je bio strogi apstinent i koji je do kraja ivota bio iroke ruke prema antroposofiji. Meutim, on je bio jedan od o nih koji su se svuda po tramvajima oglaavali plakatima na kojima je stajalo: Sternbergerov kabinet (vrsta vina). Tu praktino pitanje postaje kakljivo. Danas ne moe da se sprovede sve. Zato sam rekao: izvesno su kravlji rogovi ti koje mi uzimamo od krava i zakopavamo u zemlju. Ali bikovski rogovi koje bismo stavili na glavu kako bismo protiv svega ratovali bikovski, to bi moglo antroposofiji da nanese velike tete. Pitanje: Da li bi mehur od plemenite divljai mogao da se zameni neim drugim? Odgovor: Tano je da bi moda bilo teko nabaviti mehur od plemenite divljai. Ali, ta sve nije teko u svetu! Trebalo bi isprobati da li moe da se zameni neim drugim. Ne mogu to danas da kaem. Sasvim bi bilo mogue da postoje neke vrste ivotinja poreklom iz nekog ogranienog dela Australije. To bi moglo biti. Meu ivotinjama koje su odomaene u Evropi ne bih mogao neku drugu da zamislim. Na neto drugo osim na ivotinjski mehur ne moe se uopte ni pomisliti. Ne bi moglo da se preporui posezanje za nekim surogatom. Pitanje: Da li uvek mora da bude isti poloaj zvezda pri suzbijanju insekata? Odgovor: To je neto to mora da se isproba. Kaem da u obzir dolazi itav niz, od Vodolije do Raka. I tu je svakako vano variranje unutar konstelacije za razliite nie ivotinje. To treba isprobati. Pitanje: Da li se za suzbijanje poljskih mieva radi o astronomskoj Veneri? Odgovor: Da, to je zvezda koju nazivamo Veernjaa ili Danica. Pitanje: Konstelacija Venere sa korpionom? Odgovor: Pod konstelacijom Venere sa korpionom podrazumeva se svaka ona konstelacija sa Venerom kada se Venera vidi na nebu, a iza nje je sazvee korpiona. Venera mora da se nalazi iza Sunca. Pitanje: Ima li spaljivanje zeljastog dela krompira uticaj na uspevanje krompira? Odgovor: Uticaj je tako mali, da je zapravo zanemarljiv. Izvestan uticaj postoji, tavie, uvek postoji neki uticaj ako se sa nekim ostatkom od bilo ega organskog neto preduzima, ne samo na pojedine biljke, nego ak i na itavoj njivi; ali to je tako neznatno, da praktino ne dolazi u obzir. Pitanje: ta se podrazumeva pod goveom maramicom? Odgovor: Misli se na (goveu) trbunu maramicu. Pitanje: Da li je to isto to i kembi? Odgovor: Ne, nije isto. Ovo je trbuna maramica. Pitanje: Kako emo pepeo rasuti po polju?

86

Odgovor: Hteo sam da napomenem da se to moe uiniti na nain na koji se posipa neki zain. Radijus dejstva je toliko veliki da je dovoljno ako se ide preko polja i posipa. Pitanje: Da li ti preparati deluju na voke? Odgovor: Dejstvo je opte. Sve to je reeno primenjivo je i na voke. Neke pojedinosti koje treba uzeti u obzir bie saoptene sutra. Pitanje: U poljoprivredi je uobiajeno da se stajsko ubrivo daje i okopavinama. Da li se preparirano ubrivo koristi i za itarice ili sa njima treba drugaije da se postupa? Odgovor: Postojee obiaje treba u prvo vreme zadrati. Stvar je u tome da se samo doda ono to sam rekao. Za ostale obiaje koje nisam dotakao, vai sledee: ne treba odmah sve proglasiti loim i sve preurediti. Verujem da se sa stvarima koje su se potvrdile moe dalje nastaviti i tome pridodati ono to je navedeno. Moram samo da primetim da e se jako modifikovati ono to sam naveo, ako se uzme ubrivo bogato svinjskom i ovjom balegom. Dejstvo nee biti toliko izvesno kao onda kada bi se izbegla prekomerna upotreba ovije i svinjske balege. Pitanje: ta se deava kada se koriste neorganska ubriva? Odgovor: Pokazae se: mineralno ubrivo je neto sa ime mora vremenom da se prestane. Svako mineralno ubrivo ima za posledicu da posle izvesnog vremena ono to se proizvede na njivi, a to je njime ubreno, gubi hranljivu vrednost. To je opti zakon. Meutim, ako se postupa po onom to sam dao, omoguava se da se polje ne ubri ee od svake tree godine. Moda e ubrenje biti potrebno tek posle svake etvrte ili este godine. Vetako ubrivo moi e potpuno da se izbegne. Ako se budu primenjivale druge stvari, ljudi e odustati od njega prve nstveno zbog utede. Vetako ubrivo vie nee biti potrebno, pa e nestati. Danas se o svemu sudi na osnovu prekratkih vremenskih razmaka. Na primer, u jednoj raspravi o pelarstvu, jedan dananji pelar se naroito zalae za industrijsko odgajanje matica, tako da se matice prodaju na sve strane i da se vie ne odgajaju samo u jednoj konici. Ja moram na to da kaem da on ima pravo. Ali, moda ne posle trideset ili etrdeset godina, ali sigurno posle etrdeset do pedeset godina e se videti da e pelarstvo biti upropaeno. Te stvari treba uzeti u obzir. Danas se sve mehanizuje i mineralizuje, ali trebalo bi da mineralna sredstva deluju samo onako kako ona deluju u prirodi. ivu zemlju ne treba proimati neim neivim, mineralnim bez povezivanja sa neim drugim. Sutra to jo nee ii, ali prekosutra e to ii samo od sebe. Pitanje: Kako treba hvatati insekte? Mogu li oni da se upotrebe u stanju larve? Odgovor: Mogu se isto upotrebiti krilati insekti, kao i insekti u stanju larve. Moe se pokazati da se konstelacija neto menja. Malo e se pomeriti od Vodolije ka Raku, kada se ide od krilat ih insekata ka larvi. Prava konstelacija za insekte e biti neto vie prema Vodoliji.

87

SEDMO PREDAVANJE Kobervic, 15. jun 1924. Intimnija uzajamna delovanja u prirodi: odnos zemljoradnje, voarstva i stoarstva U asovima koji su nam jo ostali na raspolaganju, eleo bih da nastavim sa posmatranjima koja smo preduzeli o gajenju ivotinja, voarstvu i povrtarstvu. Naravno, neemo imati mnogo vremena za to, ali ova podruja poljoprivrede se ne mogu posmatrati sa jedne plodne polazine take, ako se i ovde ne uradi sve da bi se omoguilo razumevanje osnovnih odnosa i uvid u njih. To emo da uinimo danas, da bismo sutra opet preli na neke praktine smernice. Zamoliu vas da danas pokuate da posmatrate sa mnom stvari koje su donekle, rekao bih, naputene, jer uprkos tome to su nekada, na osnovu vie instinktivnog uvida u poljoprivredu, bile dobro poznate, danas su potpuno terra incognita, nepoznata zemlja. Bia koja se nalaze u prirodi, minerali, biljke i ivotinje sada neemo uzeti u obzir ljude sva ta bia koja postoje u prirodi, danas se vrlo, vrlo esto posmatraju kao da su tu sama za sebe. Ljudi su navikli da neku biljku gledaju zasebno, a onda, polazei od nje, da posmatraju tu biljnu vrstu zasebno, neku drugu biljnu vrstu tu pored opet zasebno. Onda se to lepo porea u kutije, u vrste i rodove, u ono to o tim stvarima treba da se zna. Ali to nije tako u prirodi. U prirodi, u biu sveta uopte, sve je u uzajamnom delovanju, sve je meusobno povezano. Uvek jedno deluje na drugo. Danas, u materijalistiko vreme, posmatraju se samo gruba delovanja jednog na drugo; kada jedno biva pojedeno od drugog, svareno ili kada ivotinjska balega stigne na njivu. To grubo uzajamno delovanje se opet prati izdvojeno. Izuzev tih grubih, postoje i stalna uzajamna delovanja finijih snaga, pa i finijih supstanci, toplote, hemijsko-eterskih snaga koje neprekidno deluju u atmosferi, ivotnog etera. Bez uzimanja u obzir tih finijih uzajamnih delovanja, ne moe da se napreduje u nekim odreenim segmentima poljoprivredne proizvodnje. Upravo na ta, rekao bih, intimnija prirodna uzajamna delovanja, moramo obratiti panju kada se radi o zajednikom ivotu ivotinje i biljke u okviru poljoprivrednog gazdinstva. I ne samo da moramo obratiti panju na one ivotinje koje su nam nesumnjivo bliske, kao to su goveda, konji, ovce itd., nego moramo sa razumevanjem da posmatramo i, recimo, aroliki svet insekata koji obleu biljni svet u odreeno doba godine. tavie, moramo razumeti i proniknuti u svet ptica. Danas oveanstvo nije dovoljno svesno kakav uticaj na ivot poljoprivrede i umarstva ima unitenje izvesnih vrsta ptica u pojedinim predelima, usled savremenih ivotnih okolnosti. Te stvari se opet moraju osvetliti moglo bi se rei makrokosmikim posmatranjem, kakvim se bavi duhovna nauka. Sada moemo da primenimo neto od onoga to smo dopustili da deluje na nas, da bismo doli do daljih saznanja. Ako pogledamo neku voku, stablo neke kruke ili jabuke ili ljive, ona je na prvi pogled neto sasvim drugo spoljanje sasvim drugo nego neka zeljasta biljka ili itarica. Mi moramo da nauimo u kom pogledu je drvo drugaije, inae nikada neemo shvatiti funkciju voa u domainstvu prirode. Naravno, sada prvenstveno govorim o onom vou koje raste na drveu. Pogledajmo neko drvo. ta je ono u celokupnom domainstvu prirode? Ako ga pogledamo sa razumevanjem, onda kod njega moemo da uraunamo u pravo biljno samo ono to izrasta kao tanke peteljke zelene drke listova cvetove, plodove. To izrasta iz drveta kao to zeljasta biljka izrasta iz zemlje. Stablo je, zapravo, zemlja onome to raste na granama. Ono je zemlja,

88

koja je postala kvrgavija, samo neto ivlje uobliena zemlja, nego ona iz koje izrasta nae zeljasto bilje i itarice. Ako hoemo da razumemo drvo, moramo rei: ovo je debelo stablo drveta, njemu na izvestan nain pripadaju grane i ogranci, a iz ovoga raste prava biljka, listovi i cvetovi. To je biljka koja je usaena u stablo i grane drveta, ukorenjena onako kako su zeljaste biljke i itarice ukorenjene u zemlji. Tu se odmah postavlja pitanje: nije li stoga ta biljka koja manje ili vie raste na drvetu, a koja bi se mogla manje-vie nazvati parazitom da li je ona i stvarno ukorenjena? Pravi koren na drvetu ne moemo da otkrijemo. I ako to hoemo pravilno da razumemo, moramo rei: ta biljka koja tu raste, koja tu gore razvija svoje cvetove i listove, svoje peteljke, ona je izgubila svoje korenje time to se ustoliila na drvetu. Ali biljka nije cela ako nema koren. Njoj je potreban koren. Stoga moramo da pitamo: gde je, zapravo, koren te biljke? Koren postoji, samo nije vidljiv za grubo spoljanje posmatranje. Koren ne treba u ovom sluaju samo hteti videti, nego ga treba i razumeti. ta to znai treba ga razumeti? Zamislite pokuajmo da to shvatimo jednim realnim poreenjem da na nekom zemljitu posadim jednu do druge same zeljaste biljke koje su svojim korenjem srasle tako da se jedan koren obavija oko drugog i da sve to stvara jednu smeu od prepletenog korenja. Moete pretpostaviti da ta smea od korenja ne bi dozvolila da postane tek neto zapleteno, nego bi se organizovala u jedinstvo i tu dole sokovi bi strujali jedan u drugog. Tu bi se smea od korenja organizovala tako da bi bilo nemogue ustanoviti gde neko korenje poinje a gde prestaje. Kod ovih biljaka bi nastalo zajedniko bie korena.

Ovakva stvar ne mora da postoji u stvarnosti, ali moe da nam pomogne da razumemo poneto. Recimo: ovde je zemljite. Ovde su sve te biljke, a ovde dole je sraslo korenje. Sada se obrazuje vodoravan sloj korenja. Ne zna se gde jedno prestaje, a drugo zapoinje. To to sam vam ovde hipotetiki nacrtao, to se stvarno nalazi u drvetu. Biljka koja raste na drvetu, izgubila je svoj koren, ona se ak relativno odvojila od njega i s njime je spojena, rekao bih, vie eterski. I to to sam vam hipotetiki unutra u drvetu nacrtao to je sloj kambijuma29 kambijum, tako da korenje ovih biljaka koje rastu iz drveta ne moemo da gledamo drugaije nego kao da je zamenjeno kambijumom. Kambijum ne izgleda kao korenje. To je oblikotvorni sloj koji stalno stvara nove elije, iz kojih se uvek iznova odvija rast, kao to iz korena izbija ivot zeljaste biljke. Onda moemo sasvim dobro da vidimo drvo sa njegovim slojem kambijuma, koji je u stvari oblikotvorni, izgraujui sloj i moe da stvara elije biljke jer drugi slojevi drveta ne bi mogli da stvaraju nove elije. U drvetu sa njegovim kambijumom ili oblikotvornim slojem, zemljano se zapravo ispupilo, izraslo gore u vazduno podruje. I poto se tako ispupilo u vazduh, iznutra mu je
29

Kambijum drveta sloj elija izmeu kore i drvenog dela biljke ijim deobama delovi biljke (koren, stablo i grane) debljaju.

89

potrebno mnogo vie ivotnosti nego to je zemlja inae ima time to u sebi ima obian koren. Tako poinjemo da razumemo drvo. Prvo razumemo drvo kao neobino bie, kao bie koje je tu zbog toga da bi razdvojilo biljke koje rastu na njemu peteljke, lie, cvetove, plod od njihovog korenja, da udalji jedne od drugih i spoji ih samo duhom, odnosno povee ih eterskim. Trebalo bi da sa makrokosmikim razumevanjem posmatramo rast. Ali to ide jo mnogo dalje. ta se deava time to nastaje drvo? Deava se sledee: ono to raste gore na drvetu, to je u vazduhu, u spoljanjoj toploti jedno drugo biljno nego to je ono koje raste u vazduhu i toploti neposredno na tlu i obrazuje iz tog tla izraslu zeljastu biljku (vidi crte). To je jedan drugi biljni svet, to je biljni svet koji ima prisniji odnos prema okolnoj astralnosti, koja je izluena u vazduhu i toploti, tako da vazduh i toplota mogu da postanu mineralni, kako je to potrebno oveku i ivotinji. I kada pogledamo biljku koja raste na tlu, nju okruuje oblak astralnosti. Meutim, ovde na drvetu je astralnost mnogo gua. Tu je ona gua, tako da je nae drvee nakupljena astralna supstanca. Naa stabla su oito sakupljai astralne supstance.

U ovoj oblasti je zapravo najlake rekao bih doi do jednog vieg razvoja. Ako se ovek u tom podruju potrudi, moe najlake da postane ezoterian. ovek ne moe da postane ba vidovit, ali moe vrlo lako da postane mirisovit, moe stei viu sposobnost mirisanja, posebno ako stekne izvestan smisao da namirie razliite arome koje potiu od biljka koje rastu iz zemlje i onih koje potiu iz vonjaka ak i onda kada tek cvetaju ak i iz ume. U tom sluaju, ovek moe da oseti razliku izmeu biljne atmosfere siromanije astralnou, kao to je sluaj kod zeljastih biljaka koje rastu na zemlji, kako one miriu, i izmeu sveta biljaka bogatih astralnou, kakav moe da se oseti kada se namirie ono to struji sa kronji drvea. I ako naviknete da specijalizujete ulo mirisa na taj nain, da razlikujete, individualizujete miris biljke na zemlji i biljke na drvetu, onda ste u prvom sluaju stekli viu sposobnost mirisanja razreenije astralnosti, a u drugom viu sposobnost mirisanja gue astralnosti. Vidite, poljoprivrednik moe lako da stekne tu viu sposobnost. Tu sposobnost on u poslednje vreme nije koristio tako kako ju je koristio u stara vremena instinktivne vidovitosti. Kao to rekoh, poljoprivrednik moe da razvije viu sposobnost mirisanja.

90

Ako sada pogledamo kuda to moe da nas odvede, onda moramo jo da se zapitamo: kako je sa onim to je na izvestan nain dijametralno suprotno astralnosti koju biljka koja parazitski raste na drvetu stvara u okolini drveta? Kakvo je delovanje kambijuma, ta on radi? Vidite, drvo u velikom krugu oko sebe stvara astralnou bogatu duhovnu atmosferu. ta se deava kada zeljasto raste gore na drvetu? Drvo time stie odreenu unutranju vitalnost, eterinost, izvestan jak ivot. No, kambijum priguuje taj ivot i potiskuje ga neto nie, tako da postaje sliniji mineralnom. Time, dakle, kambijum deluje ovako: dok gore oko drveta nastaje bogata astralnost, zbog kambijuma je unutranjost eterski siromanija nego inae, u drvetu nastaje siromatvo eterskog. Ovde nastaje oskudica etera. To to kroz kambijum drvo osiromauje eterskim utie opet i na koren. Koren u drvetu postaje mineralan, mineralniji nego to je korenje zeljastih biljaka. Time to postaje mineralniji, on oduzima od zemljita pazite, jo uvek smo na podruju ivog neto od njegove eterinosti. To neto vie umrtvljuje zemljite u okolini drvea, nego to to ini u okolini zeljastih biljaka. To se mora sasvim jasno uoavati. Ali to to u prirodi nastaje na taj nain, to e uvek za domainstvo prirode kao celine imati veliki znaaj. Stoga to veliko znaenje koje bogatstvo astralnosti ima za prirodu, moramo da potraimo u okolini drveta a siromatvo eterskog u podruju korena drveta. Ako se osvrnemo oko sebe, otkriemo ta se sada dalje deava u domainstvu prirode. Potpuno razvijeni insekt ivi od onoga to kao bogatstvo astralnosti struji kroz kronje. A ono to tu dole u zemljitu postaje siromanije eterom i to se kao siromatvo eterom prua kroz celo drvo jer duhovno uvek deluje na celinu (kao to sam jue izloio u odnosu na karmu ljudi) ono to deluje tu dole, to deluje preko larvi. Tako da kada zemlja ne bi imala drvee, na zemlji uopte ne bi bilo insekata. Jer drvee omoguava njihovo postojanje. Insekti koji obleu oko nadzemnih delova drvea, dakle koji obleu oko cele ume, ive zahvaljujui tome to postoji uma, a i njihove larve ive zahvaljujui tome to postoji uma. To je jo jedan pokazatelj unutranjeg odnosa celokupnog bia korena prema podzemnom ivotinjskom svetu. Ovo to sam sada izloio moemo najbolje da nauimo od drveta. Tu ovo postaje jasno. Ali, znaajno je da ono to se na drvetu pokazuje oigledno i jasno, to na tanan nain postoji u itavom biljnom svetu, tako da u svakoj biljci ivi neto to bi htelo da postane drvenasto. U svakoj biljci postoji tenja korena i njegove okoline da otputa eter, a ono to u svakoj biljci raste navie tei da privue gue astralno. Svaka biljka hoe da postane drvo. Odatle se kod svake biljke javlja srodnost sa svetom insekata, koju sam naroito opisao kod drveta. Ali ta srodnost se protee na srodnost sa itavim ivotinjskim svetom. Larve insekata, koje u poetku mogu da ive na zemlji zahvaljujui samo postojanju korenja drvea, razvile su se u druge vrste ivotinja koje su im sline, koje ceo svoj ivot, manje ili vie, provode u nekoj vrsti stanja larve i koje se posle na odreen nain oslobaaju od korenastog kod drvea, da bi se prilagodile korenju zeljastih biljaka i zajedno sa njima ivele. Iz toga proizlazi neobina injenica da podzemne ivotinje koje su svakako ve vrlo daleko od bia larve imaju sposobnost regulisanja eterske ivotnosti u zemljitu kada ona postane prevelika. Kada zemljite postane takorei previe ivo i ivotnost u njemu postane prebujna, onda se te podzemne ivotinje brinu da otpuste viak vitalnosti iz zemljita. Time one postaju udesni ventili i regulatori vitalnosti koja se nalazi u zemlji. Te zlata vredne ivotinje, koje za zemljite imaju sasvim naroiti znaaj, su kine gliste. Njih bi trebalo prouavati u njihovom zajednikom ivotu sa zemljitem. Jer su te divne ivotinje one koje zemlji ostavljaju toliko eterinosti koliko je potrebno biljkama za rast.

91

Tako pod zemljom imamo te kine gliste i sline ivotinje koje tek podseaju na larve. Kod nekih zemljita moe lako da se vidi koja bi se trebalo posebno pobrinuti oko gajenja kinih glista. U tom sluaju bi se videla blagotvornost takvog ovladavanja tim svetom ivotinja pod zemljom i na vegetaciju, a time opet o tome emo jo govoriti na ivotinjski svet. Postoji jo jedna daleka slinost izmeu izvesnih ivotinja i sveta potpuno razvijenih, krilatih insekata. To je svet ptica. Poznato je da se u razvoju Zemlje izmeu insekata i ptica dogodilo neto udesno. Ono to se dogodilo opisau to slikovitije mogu. Insekti su jednoga dana rekli: ne oseamo se dovoljno jakim da pravilno obraujemo astralnost koja amori oko drvea. Stoga iskoristimo elju ostalih biljaka da postanu drvenaste; mi emo oko njih obletati a vama pticama emo prepusti astralnost koja okruuje drvee. Time je u prirodi nastala prava podela rada izmeu bia ptica i bia leptira. Oba bia, na sasvim udesan nain, zajedniki deluju, tako to ta stvorenja koje lete, na pravilan nain ire astralnost svuda gde je ona potrebna na povrini zemlje ili u vazduhu. Ako se ta stvorenja koje lete uklone, onda astralnost proputa svoju normalnu slubu i tada moe da se vidi odreena vrsta zakrljalosti vegetacije. Te letee ivotinje i ono to izrasta iz zemlje u vazduh, pripadaju jedno drugom. U krajnjoj liniji jedno bez drugog uopte ne moe da se zamisli. Stoga bi u poljoprivredi trebalo obratiti panju na to da se insektima i pticama na pravi nain omogui obletanje imanja. Poljoprivrednik bi morao istovremeno da se donekle razume i u gajenje insekata i u gajenje ptica. Jer u prirodi to moram uvek da naglasim ipak sve, sve zavisi jedno od drugog. Te okolnosti su izuzetno vane za uvid u stvari, stoga emo ih sasvim tano postaviti pred nas. Moemo rei: insekti koji lete utiu na pravu astralnost u vazduhu. Astralizacija vazdu ha stoji u uzajamnom odnosu sa umom, koja usmerava astralnost na pravilan nain, kao to u naem telu odreene snage pravilno usmeravaju krv. To to uma ini svom irem susedstvu jer stvari deluju na vrlo udaljene prostore to mora da se uini na druge naine tamo gde nema ume. I treba razumeti da rastinje u oblastima u kojima se smenjuje ume, polja i livade, podlee sasvim drugim zakonima nego u oblastima gde nadaleko nema uma. Postoje neki predeli na Zemlji kod kojih se odmah vidi da su bogato po umljeni, u pogledu ega ovek nije nita uinio jer u nekim stvarima priroda je jo uvek pametnija od oveka i moe se pretpostaviti, ako je neki predeo na prirodan nain obrastao umom, da je to od koristi za celu okolnu poljoprivredu, za celu zeljastu i itnu vegetaciju. Stoga treba nastojati da se u tim oblastima uma ne iskorenjuje, ve da se dobro neguje. A budui da se Zemlja zbog klimatskih i kosmikih uticaja pomalo menja, trebalo bi imati srca i kad se primeti da vegetacija krljavi, ne vriti razne eksperimente na poljima i za polja, nego proiriti oblinje umske povrine. A kada se primeti da biljke bujaju i u njima nema dovoljno semenske snage, onda se svakako mora pristupiti smanjenju umskih povrina. Regulacija uma u pojedinim oblastima koje su ve odreene za poumljavanje, spada u poljoprivredu i njen dalekoseni znaaj se mora, u osnovi uzevi, posmatrati sa duhovne strane. Zatim moemo rei, da se i svet glista i larvi nalazi u uzajamnom odnosu prema kreu u zemlji, dakle, prema mineralnom, a svet insekata i ptica, sve ono to lepra i leti, to stoji u uzajamnom odnosu prema astralnom. Ono to je ispod zemlje, svet glista i larvi, to stoji u odnosu prema mineralnom u svetu, posebno prema biu krea. Time se na pravilan nain odvodi etersko. O tome sam vam sa jednog drugog gledita govorio pre par dana. Ovo je zadatak krea, ali ga on obavlja u uzajamnom delovanju sa svetom larvi i insekata. Vidite, ako se ovo to je ovde navedeno vie specijalizuje, onda se dolazi do drugih stvari koje su jednom, u doba instinktivne vidovitosti, oseajno bile sasvim ispravno primenjivane ja se ne bi sa takvom sigurnou usudio da ih izvedem. Stari instinkt za to je izgubljen. Intelekt je

92

izgubio sve instinkte, intelekt je iskorenio sve instinkte. Materijalizam je kriv za to to su ljudi postali toliko pametni, toliko intelektualni. U vreme kada su bili manje intelektualni, kad nisu bili toliko pametni, bili su mnogo mudriji i po oseaju su znali da postupaju sa stvarima tako kako mi s njima moramo opet svesno da postupamo, jer treba da nauimo kako da se pribliimo mudrosti koja je u svim stvarima. To emo da nauimo pomou onoga to opet nije toliko pametno antroposofija nije pametna, ona vie tei mudrosti. Mi treba da budemo u stanju da se pribliimo mudrosti za ove stvari, a ne samo apstraktno da verglamo ovek se sastoji iz fizikog tela, eterskog tela itd., to se moe nauiti napamet kao knjiga kuvarskih recepata. A o tome se ne radi, ve o tome da se to saznanje zaista uvede u sve stvari, da se one svuda uvide, a tada e ovek biti naveden naroito ako na ovaj nain, kako sam vam izneo, postane zaista vidovit ovek e biti naveden da u prirodi zaista raspoznaje stvari kakve jesu. I tada se uvia da svet ptica postaje tetan onda kada na svojoj strani nema etinarsku umu, koja ono to rade ptice pretvara u korisno. Onda se opet pogled dalje izotrava i iz toga proizlazi jedna druga srodnost. Kada smo otkrili tu neobinu srodnost ptica sa svetom etinarskih uma, onda iz toga proizlazi jedno drugo srodstvo koje se jasno vidi, koje je u poetku jedno fino srodstvo, toliko prefinjeno kao ono koje sam naveo, ali koje moe da se pretvori u jedno grublje srodstvo. Naime, sve ono to ne postaje drvee, ali ne ostaje ni mala biljka, bunje, iblje, na primer lenikov grm, je unutranje srodno sa sisarima i bilo bi dobro, u cilju poboljanja bia sisara u poljoprivredi, na nekom zemljitu zasaditi bunasto rastinje. bunasto rastinje samom svojom prisutnou vri povoljan uticaj. Jer, u prirodi sve deluje jedno na drugo. No, idemo dalje. ivotinje nisu tako glupe kao ljudi, one brzo primete da postoji ta srodnost. Ljubav prema bunju im je uroena i one jedu ono to im je od toga potrebno, a to izuzetno regulie drugu hranu. Ako se prati ta intimna povezanost u prirodi, onda se odatle stiu uvidi u ono to je tetno. Kao to se etinarska uma nalazi u prisnom odnosu sa pticama, a bunje sa sisarima, tako se opet sve gljiviasto nalazi u prisnom odnosu sa svetom niih ivotinja, sa bakterijama i slini m ivotinjicama, naime sa tetnim parazitima. tetni paraziti se dre gljiviastog; oni nastaju tamo gde se ire gljive. Oni izazivaju bolesti biljaka, a i grublje tete na biljkama. Ali, ako negde u susedstvu gazdinstva nemamo samo ume, nego i neto movarnije zemljite, onda e to biti naroito delotvorno za gazdinstvo, jer se u njemu nalazi dobra podloga za gljive. I trebalo bi nastojati da na vlanim livadama ima gljiva. Tada se moe doiveti neto znaajno. Tamo gde u blizini gazdinstva postoji vlana livada ne mora biti velika onda e gljive, zbog svoje srodnosti sa bakterijama i drugim parazitskim ivotinjicama, ove drati podalje od drugih biljaka. Jer se gljive vie dre tih ivotinjica nego druge biljke. Pored takvih stvari koje sam naveo u cilju suzbijanja biljnih tetoina, uveliko postoji i mogunost da se stvaranjem vlanih livada tetne sitne ivotinjice dre podalje od gazdinstva. U pravilnoj rasporeenosti ume, vonjaka, grmlja, livada sa odreenim prirodnim razvojem gljiva, sastoji se vrlo povoljna struktura poljoprivrede. Na taj e se nain postii vie za poljoprivredno gazdinstvo ak iako se zbog toga korisna povrina obradivog zemljita neto smanji. U svakom sluaju, ne dobija se ekonomina poljoprivreda ako se povrina zemljita iskoriava tako da sa njega nestane sve o emu sam govorio i spekulie time da tako ostaje vie obradivog zemljita. To to moe vie da se obrauje, u velikoj meri je loije nego to se moe dobiti poveanjem povrine u korist drugih zasada. U jednoj takvoj proizvodnji, koja je u tolikoj meri prirodna kao to je to poljoprivredna proizvodnja, ne moe se delovati ako se ne stekne uvid u povezanost i uzajamna delovanja.

93

Sada je ve vreme da uzmemo u obzir gledita koja nam otkrivaju odnos biljnog prema ivotinjskom svetu i obrnuto, ivotinjskog prema biljnom svetu. ta je zapravo svet ivotinja i ta je zapravo svet biljaka? Kod sveta biljaka mora se vie govoriti o celokupnom biljnom svetu. ta je zapravo neka ivotinja, ta je zapravo svet biljaka? Moramo da otkrijemo njihov odnos, jer emo samo tako razumeti ishranu ivotinja. Pravilna ishrana je samo onda mogua ako se odravaju ispravni odnosi izmeu biljke i ivotinje. ta su ivotinje? Ljudi posmatraju ivotinje, ak ih i seciraju, pa sklapaju njihove kosture da bi mogli da se dive njihovim oblicima koji na taj nain mogu da se prouavaju. Prouavaju se i njihovi miii, pa nervi, ali ono to su ivotinje u stvari, ta one znae u celokupnom domainstvu prirode, ne moe da se dokui. To moe da se dokui tek kada se pogleda ono ime ivotinja stoji u jednom sasvim neposredno intimnom uzajamnom delovanju u odnosu na svoju okolinu. ivotinja svojim nervno-ulnim sistemom i delom svog sistema disanja neposredno iz svoje okoline prerauje sve ono to prvo prolazi kroz vazduh i toplotu. ivotinja je u sutini, u svom sopstvenom biu, kroz svoj nervno-ulni sistem, neposredni preraiva vazduha i toplote. Tako ivotinju moemo ematski ovako da predstavimo (vidi crte). U svemu to je na njenoj periferiji, u njenoj okolini i delimino u njenom sistemu disanja, ivotinja je sutinski bie koje neposredno ivi u vazduhu i toploti. Prema vazduhu i toploti ima ivotinja sasvim neposredan odnos i zapravo je njen kotani sistem oblikovan iz toplote tako to su delovanja Meseca i Sunca prenesena putem toplote. Sistem miia je oblikovan iz vazduha u kome opet, zaobilazno preko vazduha, deluju snage Sunca i Meseca.

Ali ivotinja ne moe neposredno da se odnosi prema zemaljskom i vodenom i ne moe neposredno da ih prerauje. Dakle, zemlju i vodu ivotinja ne moe neposredno da prerauje. Zemlju i vodu mora da primi u sebe; mora, dakle, imati probavni kanal koji ide od spolja prema unutra. Svim onim to je nastalo delovanjem toplote i vazduha onda prerauje vodu i zemlju u sebi putem svog sistema varenja i delom sistema disanja. Sistem disanja delimino prelazi u sistem varenja. Jednim delom sistema disanja i jednim delom svog sistema varenja ona prerauje zemlju i vodu. Dakle, pre no to moe da preradi zemlju i vodu, ivotinja mora ve da bude tu 94

usled vazduha i toplote. Tako ivotinja ivi na podruju zemlje i na podruju vode. Naravno, to preraivanje se deava, kako sam napomenuo, vie u smislu snaga nego supstanci. Zapitajmo se sada, ta je biljka? Vidite, biljka ima neposredan odnos prema zemlji i vodi, kao to ga ima ivotinja prema vazduhu i toploti. Tako da biljka nekom vrstom disanja i neim to je izdaleka slino sistemu ula, neposredno prima u sebe sve ono kao to ivotinja neposredno prima vazduh i toplotu to je zemlja i voda. Dakle, biljka neposredno ivi sa zemljom i vodom. Sada ete rei: pa da, sada moemo pretpostaviti, poto smo uvideli da biljka neposredno ivi sa zemljom i vodom, kao to ivotinja neposredno ivi sa vazduhom i toplotom, da bi ljka u svojoj unutranjosti mora da prerauje vazduh i toplotu, kao to ivotinja prerauje zemlju i vodu. Ali nije tako. Na temelju onoga to se ve zna ne moe se zakljuivati po analogiji ako ovek hoe da se uzdigne do duhovnih istina. Stvar je u ovome: dok ivotinja uzima zemljano i vodeno i prerauje ih u sebi, biljka izluuje vazduh i toplotu, poto ih doivljava zajedno sa zemljitem. Dakle, vazduh i toplota ne ulaze u biljku ili bar ne ulaze duboko u nju nego vazduh i toplota izlaze iz nje i umesto da ih biljka upije, ona ih isputa. Upravo je taj proces isputanja ono o emu se radi. Biljka je u odnosu na organski svet u svakom pogledu suprotnost ivotinji, prava suprotnost. Ono to kod ivotinje znai uzimanje hrane, to je kod biljke isputanje vazduha i toplote, pa kao to ivotinja ivi od uzimanja hrane, tako biljka u tom smislu ivi od isputanja vazduha i toplote. To je ono rekao bih edno kod biljke: ona ne eli svojim biem poudno da uzme neto, nego zapravo daje ono to ivotinja uzima iz sveta i zahvaljujui tome ivi. Tako biljka daje i ivi od davanja. Ako razmotrite ovo davanje i uzimanje, onda ste opet saznali neto to je u vezi sa tim igralo veliku ulogu u instinktivnom saznanju. Reenica koju sam iz antroposofskog posmatranja ovde izneo: U domainstvu prirode biljka daje, a ivotinja uzima, nekada je bila neto to se podrazumevalo u instinktivnom vidovitom uvidu u prirodu. Dodue, poneto je ostalo, naroito za senzitivne ljude, za kasnija vremena. Upravo ete kod Getea esto naii na upotrebu ove reenice: U prirodi sve ivi od davanja i uzimanja. Ako prelistate Geteova dela sigurno ete naii na takvu vrstu reenice. On je vie nije potpuno razumeo, ali ju je preuzeo iz starih predanja. Oseao je da se tom reenicom oznaava neto istinito u prirodi. Oni koji su doli posle njega, nisu nita od toga razumeli, a ne razumeju ni ta je Gete mislio kada je govorio o davanju i uzimanju. On je i kod disanja, ukoliko se disanje nalazi u uzajamnom odnosu sa varenjem, govorio o uzimanju i davanju. On je taj izraz koristio jasno-nejasno. Meutim, videli ste da su ume, vonjaci, bunje na izvestan nain regulatori na zemlji, da bi se rast biljaka pravilno uobliio. A pod zemljom je slian regulator ono to rade, u vezi sa kreom, nie ivotinje larve i crvolika stvorenja. Tako treba da sagledamo odnos izmeu zemljoradnje, voarstva i stoarstva u naoj poljoprivredi. U poslednjem satu, koji nam je jo ostao na raspolaganju, pokuaemo da ukaemo na praktinu primenu, da bi te stvari na dobri Ogledni krug mogao dalje da razradi.

95

OSMO PREDAVANJE Kobervic, 16. jun 1924. Sutina ishrane U ovom poslednjem predavanju koje e, s obzirom na vae potrebe, moda moi da bude dopunjeno sa jo poneim u sledeoj raspravi, hteo bih, ukoliko je to mogue za ovako kratko vreme, neto da dodam kao i da dam neka praktina uputstva. Danas e se raditi o praktinom radu koji je izuzetno teko dati u optim formulama i tome slinom, jer on u velikoj meri podlee individualnom, linom postupanju. Upravo iz tog razloga bie neophodno da se na tom podruju steknu posebni duhovnonauni uvidi, koji e potom na razuman nain moi da vode ka individualizovanju postupaka. Pomislite samo koliko je danas malo uvida upravo u jednom od najvanijih podruja: u podruje ishrane naih poljoprivrednih ivotinja. To ne moe da se popravi i pored veoma iscrpnih saveta u tom pravcu. Kako treba hraniti? To bi se, prema mom uverenju, moglo vrlo bitno popraviti ako bi se poljoprivredna nastava sve vie usmeravala ka sticanju uvida u ono to je zaista sutina ishrane. Danas bih hteo tome neto da doprinesem. Ve sam naglaavao da se ono to hrana znai za ivotinju i oveka pogreno sagledava. Ne radi se o tome da se deava neto grubo, da se hranljive materije uzimaj u spolja i da se potom kako se to ipak manje-vie uvek zamilja, iako se pri tom uzimaju u obzir brojni preobraaji odlau u organizmu. Grubo reeno, ljudi smatraju, dakle, tu unutra su namirnice; ivotinja ih uzima, uskladitava u sebi ono to joj je potrebno, izbacuje ono to ne moe da iskoristi. Pri tom treba da se pazi na razno, na primer, da se ivotinja ne prejede, da unosi koliko je mogue hranljivih materija, tako da moe da iskoristi mnogo toga to se nalazi u namirnicama. I jasno se uoava razlika materijalisti takoe mnogo vole da prave takve razlike izmeu pravih ivotnih namirnica i materija koje u organizmu kako se to kae unapreuju procese sagorevanja. Na tome se grade svakakve teorije, koje se onda i praktino primenjuju, pri emu se naravno mora uvek zakljuiti da neto valja, a neto ba i ne valja ili ne valja posle nekog vremena ili da se usled ovog ili onog menja. I kako onda oekivati da bude drugaije! Jer vidite: govori se o procesima sagorevanja u organizmu. Naravno da u organizmu ne postoji nikakvo sagorevanje. Spajanje neke materije sa kiseonikom u organizmu znai neto sasvim drugo nego proces sagorevanja. Sagorevanje je proces u mineralnoj, neivoj prirodi. Osim toga, kao to organizam nije kristal kvarca nego neto drugo, tako je i ono to se naziva procesom sagorevanja u organizmu neto drugo. To nije mrtvi proces sagorevanja koji se odvija u spoljanjem, nego neto ivo, tavie, neto oseajue. Upravo zbog toga to se ovek tako izraava i pri tom usmerava misli u odreenom pravcu, upravo je usled toga stvorena najvea zbrka. Jer kada neko govori o procesu sagorevanja u organizmu, izraava se nemarno. Ali ako pri tome ima u vidu ono to je tano, onda takvo nemarno izraavanje ne kodi, pod uslovom da stvari bar priblino radi ispravno prema instinktu ili tradiciji. Meutim, ako vremenom taj nemarni govor zahvati psychopathia professoralis taj sam izraz ve vie puta koristio ako ga zahvati psychopathia professoralis, onda od onoga to je samo nemarno izgovoreno postaju umne mislim zaista umne teorije. A onda kada ljudi rade prema tim teorijama, tada rade sasvim pogreno. Ono o emu se govori je sasvim neto drugo nego to se deava u biljkama i ivotinjama. To je danas karakteristina pojava: radi se

96

neto sasvim drugo od onoga to odgovara deavanjima u prirodi. Stoga je potrebno pogledati ono o emu se zapravo radi u ovoj oblasti. Posmatrajmo sada stvari na koje su se odnosila naa jueranja razmatranja. Biljka ima fiziko i etersko telo, a u gornjem delu, manje ili vie, oko nje lebdi astralno. Biljka ne dostie do astralnog, ali oko nje lebdi astralno. Ako stupi u odreenu vezu sa astralnim, kao to je sluaj pri obrazovanju voa, onda se upravo proizvodi neto za hranu, to onda u ivotinjskom i ljudskom organizmu podupire astralno. Ako se pogleda u sam proces onda e se kod neke biljke ili neeg drugog, odmah videti da li ona u ivotinjskom organizmu treba ili ne treba neto da podupire. Ali, mislim da bi trebalo razumeti i suprotan pol. Tu se pojavljuje neto izuzetno vano. To sam ve dotakao, ali ovde gde treba stvoriti osnovu za procese ishrane, to se mora jo jednom posebno izloiti. Poto se radi o ishrani, poimo od ivotinje. Kod ivotinje nemamo onako otru trolanost organizma kao kod oveka. Kod ivotinje imamo izraziti nervno-ulni organizam i organizam varenja (razmene materija) i udova. Ovi su otro odvojeni jedan od drugog, ali je srednji, ritmiki organizam kod mnogih ivotinja rasplinut. U ritmiki organizam ulazi neto to potie iz ulnog organizma i poneto to potie iz organizma razmene materija, tako da se kod ivotinja o tome mora govoriti drugaije nego kod oveka. Kod oveka se govori sasvim egzaktno o toj trolanosti organizma. Kod ivotinje bi trebalo govoriti o nervno-ulnoj organizaciji prvenstveno smetenoj u glavi i organizaciji razmene materija i udova organizovanoj u zadnjem delu tela i udovima, ali koja opet proima ceo organizam. A u sredini biva razmena materija ritmikija nego kod oveka a i nervno-ulna organizacija je vie ritmika i obe se pretapaju jedna u drugu, tako da ritmiko nije kod ivotinje toliko samostalno kao kod oveka. Tu se deava jedno nejasno sazvuje dvaju krajnjih polova (vidi crte). Kod ivotinja bi trebalo, dakle, govoriti o dvolanosti organizma, ali tako da se oba lana u sredini meusobno meaju i kroz to nastaje ivotinjska organizacija.

Dakle, sve ono to je kao supstanca u organizaciji glave to je tako i kod oveka, ali ostanimo kod ivotinja to je od zemaljske materije. Ono to je materija u glavi, to je zemaljska materija. Ve na embrionalnom stepenu je zemaljska materija uvedena u organizaciju glave. Organizacija embriona mora da bude tako ureena da glava svoje materije dobija od zemlje. Dakle, u njoj imamo neto zemaljsko-materijalno. Naprotiv, sve to od materijalnosti imamo u organizaciji varenja i udova, sve ono to proima naa creva, nae udove, nae miie, nae kosti itd., to ne potie od zemlje, nego od onoga to dolazi iz vazduha i iz toplote iznad zemlje. To je kosmika materijalnost. Vano je da ne mislite kako se kanda ili kopito obrazuje preko fizike materije koju ivotinja jede i koja dolazi do kopita i tu se odlae. To nije istina; istina je da se kosmika materija prima preko ula i disanja. A ono to ivotinja jede slui samo za to da razvije snage kretanja, kako bi se kosmiko sprovelo sve do sistema varenja i udova, dakle do kopita ili kandi. Tu je svuda kosmika materijalnost. Sa snagama je, naprotiv, obrnuto. Tu u glavi, upravo stoga to su prvenstveno tu

97

smetena ula, a ula opaaju iz kosmosa, imamo posla sa kosmikim snagama. U organizaciji varenja i udova razmislite samo, kada ovek hoda, on se stalno ukljuuje u zemljinu teu, pa je tako sve to radi udovima vezano za zemaljsko imamo posla sa zemaljskim snagama, dakle, sa kosmikim materijama i zemaljskim snagama. Zaista nije svejedno da li se krava sa svojim udovima, koji su joj potrebni prilikom rada, i koja treba da bude radna ivotinja, ili ako vo, ako treba da bude radna ivotinja, hrani tako da u sebe unosi mnogo kosmike materijalnosti i da hrana koja prolazi kroz eludac bude pripremljena tako da razvije mnogo snage kako bi se ta kosmika materijalnost sprovela u udove, miie i kosti. Isto tako se mora znati da se ono to moe biti potrebno od supstanci u glavi, mora crpsti iz hrane i da ova mora biti sprovedena u glavu posle prerade u elucu. Glava je u tom smislu upravo upuena na eludac, a ne noni palac. Treba da nam je jasno da glava tu hranu koja dolazi iz tela moe da preradi samo ako je na odgovarajui nain u stanju da crpi snage iz kosmosa. Prema tome, ivotinje ne bi trebalo da zatvaramo u zaguljive tale, gde ne mogu da im pritiu kosmike snage, nego bi trebalo da ih izvodimo na panjake i uopte treba im pruiti priliku da stupe i u ulno-opaajni odnos prema kosmosu. U tom smislu treba uzeti u obzir sledei primer: Zamislite samo neku ivotinju koja u zaguljivoj, mranoj tali stoji pred valovom i prima ono to joj je odmerila i u taj valov stavila ovekova mudrost. Ako ta ivotinja nema u tome promene a to moe biti samo u slobodnom prostoru ona se izuzetno razlikuje od druge ivotinje koja se slui svojim ulima, na primer organom njuha, koja napolju na slobodnom sama trai svoju hranu, koja sledi svoje ulo mirisa, koja upravljajui se tim ulom sledi kosmike snage, trai sebi hranu i sama je bira i celu svoju delatnost ulae u to nalaenje i uzimanje hrane. ivotinja koja se postavi pred valov te se stvari nasleuju nee odmah pokazati da u sebi nema kosmikih snaga; jo ima onih nasleenih, ali postepeno stvara potomstvo kome kosmike snage vie nisu na taj nain uroene, koje ih vie nemaju. I ta ivotinja slabi poev od glave, to znai da ne moe vie da hrani telo, poto ne moe da prima kosmike snage koje treba da ulaze u telo. To nam ve pokazuje da se ne moe prosto uopteno rei: U ovom sluaju hranite sa ovim, a onom sluaju sa onim, nego da treba stvoriti predstavu o tome kakvu vrednost odreeni metod ishrane ima za celokupno bie ivotinjske organizacije. Poimo dalje. ta zapravo sadri glava? Zemaljsku materijalnost. Dakle, ako se odree najplemenitiji organ ivotinje, mozak, u njemu e se nai zemaljska materijalnost. U oveku je mozak zemaljska materijalnost, samo su snage kosmike. Materijalnost je zemaljska. emu slui mozak? On je podloga za Ja. ivotinja nema Ja. Uoimo to tano. Mozak je podloga za Ja; ivotinja jo nema Ja. Njen je mozak tek na putu obrazovanja Ja. Kod oveka obrazovanje Ja ide sve dalje. ivotinja, dakle, ima mozak; kako je on nastao? Uzmimo u obzir itav organski proces. Sve ono to se tu deava, ono to se u mozgu pojavljuje kao zemaljsko-materijalno jednostavno biva izlueno, to je izluevina iz organskog procesa. Tu se izluuje zemaljska materija kako bi posluila kao podloga za Ja. Sada, na osnovu ovog procesa u sistemu varenja i udova poevi sa unoenjem hrane i prolazei kroz itavu probavnu raspodelu odreena koliina zemaljske materije je sposobna da bude sprovedena u glavu i mozak. Izvesna koliina zemaljske materije prolazi tim putem i biva odloena u mozgu. Ali ta hranljiva materija se ne odlae samo u mozgu, nego ve na putu u crevima. To to ne moe dalje da se preradi, odlae se u crevima i tu se opaa srodnost koju ete smatrati vrlo paradoksalnom, ali koja ne bi smela da se previdi ako hoemo da razumemo ivotinjsku, pa i ljudsku organizaciju. ta je modana masa? Modana masa je jednostavno do kraja dovedena

98

crevna masa. Nedovrena modana izluevina prolazi kroz creva. Sadraj creva, s obzirom na procese u njemu, potpuno je srodan sadraju mozga. Kada bih govorio groteskno, mogao bih rei da je u mozgu rairena uznapredovana gomila ubriva! To je objektivno potpuno tano. To je ubrivo koje je vlastitim organskim procesom u mozgu pretvoreno u plemenitu modanu masu i tu postaje osnova za razvoj Ja. Kod oveka se trbuno ubrivo, u najveoj moguoj meri, pretvara u modano ubrivo jer ovek svoje Ja nosi na Zemlji. Kod ivotinje je toga manje. Usled toga ostaje vie trbunog ubriva koje s e onda koristi kao pravo ubrivo. Tu Ja ostaje vie u zaetku. Budui da ivotinja ne dosee do Ja, u njoj Ja ostaje vie kao klica. Stoga su ivotinjski i ljudski izmet dve sasvim razliite stvari. ivotinjski izmet sadri tek zametak Ja. I, kada ubrimo onda nanosimo ubrivo spolja uz koren, to e rei dovodimo Ja do korena biljke. Ako nacrtamo celu biljku (vidi crte), pa ovde dole imamo koren, gore razvijene listove i cvetove, i tu se kroz odnos sa vazduhom razvija astralno, a ovde dole se u meusobnom odnosu sa ubrivom razvija Ja-zametak biljke.

Poljoprivredno dobro je zaista jedan organizam. Tu se gore razvija njegovo astralno, a vonjaci i ume samim svojim prisustvom razvijaju to astralno. Ako to to je iznad zemlje ivotinje pravilno jedu, onda razvijaju, u onom to od njih dolazi kao ubrivo, prave Ja-snage, koje opet polazei od korena pravilno podstiu rast biljaka u smeru zemljine tee. To je predivno uzajamno delovanje. Ali to uzajamno delovanje mora prethodno da se razume. Time to je to tako, poljoprivredno dobro je jedna vrsta individualnosti. I ve usled toga se stie uvid da ivotinje treba manje ili vie da se odravaju u tom uzajamnom delovanju i da i biljke, manje ili vie, treba da budu zadrane u uzajamnom delovanju. Stoga je vea teta za prirodu ako se ubrivo ne dobija od ivotinja koje pripadaju istom gazdinstvu, nego se te ivotinje uklanjaju, a ubrivo nabavlja iz ilea. Jer se tu zanemaruje injenica da je gazdinstvo jedan u sebi zatvoren kruni tok, neto to treba samo sebe da odrava. Podrazumeva se da stvar treba da se uredi tako da ono moe da odrava samo sebe. U gazdinstvu jednostavno mora biti toliko ivotinja da u njemu bude dovoljno pravog ubriva. S druge strane, treba nastojati da se seje ono to ivotinje, koje vlasnik eli da ima, svojim instinktom trae i hoe da jedu. Prirodno je da to komplikuje probe, poto e one biti individualnog karaktera. Ali radi se o tome da se odrede smernice po kojima bi trebalo postaviti oglede. I tu e se mnogo to ga probati. Iz toga e proizai pravila, ali sva ta pravila treba da proizau iz principa da gazdinstvo mora koliko je god mogue da bude zaokrueno, da moe da nosi samo sebe. Ali svakako ne do kraja. Zato? Zato to posmatranje stvarnosti u duhovnonaunom smislu ne stvara fanatike. U

99

savremenom privrednom ureenju to ne moe potpuno da se postigne, ali onoliko koliko je mogue treba to pokuati. Sada se mogu u konkretnim sluajevima pronai odnosi ivotinjskog organizma prema biljnom organizmu, tj. prema organizmu stone hrane. Pogledajmo to prvo u glavnim crtama, u optem smislu. Pogledajmo koren, koji se po pravilu razvija u zemlji. Tu ga proima ubrivo, kao to smo videli, sa nastajuom snagom Ja snagom Ja u procesu nastajanja. Svojim celokupnim nainom na koji je u zemlji, koren upija ovu nastajuu snagu Ja i pomognut je u upijanju te snage kada moe da nae pravilnu koliinu soli u zemlji. Dakle, pretpostavimo da imamo taj koren. Iz onoga to smo ve iz prethodnih posmatranja postavili pred nas, mi moramo da oznaimo koren kao onu ivotnu namirnicu koja, kad ue u ljudski organizam, najlake nalazi put prema glavi kroz probavu. Stoga emo obezbediti korenastu hranu kada moramo da pretpostavimo da je glavi potrebna supstanca, materijalna tvar, da bi kosmike snage preko glave nale potrebnu materiju koju bi oblikovale. Zamislite da neko zastupa tezu: ivotinji moram da dam korenastu hranu kada je potrebno da se supstanca sprovede prema glavi, kako bi ona stupila u ivlji ulni odnos, tj. kosmiki odnos sa svojom kosmikom okolinom. Zar pri tom odmah ne pomislite na tele i argarepu? Jer, kada tele jede argarepu, tada je ceo proces ispunjen. U trenutku kada kaete tako neto i znate kako u praksi stvari izgledaju i kakve su, usmeravate svoj pogled na to to treba da se desi. Potrebno je samo da znate da je taj proces razmene tu. Poimo dalje. Sada mora, ako je zaista ta supstanca sprovedena u glavu kada smo teletu dali argarepu da nastane obrnut proces, to znai da glava moe da radi, voljno, i time mogu da se proizvedu u organizmu snage tako da se te snage dalje ugrauju u organizam. Ne samo da otpad od argarepe ne sme da se taloi u glavi, nego mora od onoga to se tu taloi, to znai to je zahvaeno razgradnjom, u organizam da uu snage zraenja. Prema tome to znai da nam je potrebna druga namirnica koja poto je posluila jednom delu tela, u ovom sluaju glavi ovaj deo tela opet dovodi u stanje da na pravilan nain radi na ostatku organizma. Sada pogledajte: dao sam argarepu. elim da sada pravilno promem telo snagama koje mogu da se razviju iz glave. Tu mi je potrebno neto to u prirodi ima zrakast oblik ili taj zrakast oblik pravilno sabira u recimo u koncentrisani oblik. ta je tu potrebno? Tu je uz argarepu potrebna neka druga hrana, neto to u biljci prelazi u zrakasto i tu zrakastu snagu ponovo saima. Pogled je onda upuen na laneno seme i slino. I ako prihranjujete mladu stoku argarepom i lanenim semenom ili neim to se na neki drugi nain slae s tim, kao recimo svee seno sa argarepom, onda dobijate neto to e ovladati celom ivotinjom, to je jednostavno izvodi na put za koji je predodreena. Tako ete morati da pokuate mladoj stoci da date takvu hranu koja na jednoj strani podstie Ja-snage, a sa druge, ono to ide odozgo nadole, podstiui astralna zraenja potrebna da se popuni telo. To je naroito sluaj kod svega to ima dugu stabljiku (vidi crte) i to je kao takvo preputeno vlastitom razvoju. Seno ima takvu dugu stabljiku i sve ono to postaje seno. Ovde se tako gleda na stvar, a tako treba gledati na celu poljoprivredu, da se zna o svakoj stvari ta se sa njom deava kada prelazi od ivotinje u zemljite ili od biljke u ivotinju. Nastavimo dalje sa ovim. Uzmimo ivotinju koja upravo u svom srednjem delu treba da bude jaka, gde se organizacija glave, nervno-ulna organizacija, razvija vie prema disanju i kod koje se opet organizacija razmene materija vie razvija prema ritmikom (delu tela), gde se to onda preplie. Koje su to ivotinje koje tu treba da budu jake? To su upravo ivotinje koje daju mleko.

100

One treba da budu jake. U proizvodnji mleka je jednostavno ispunjen zahtev da ivotinje budu jake na tom podruju. Na ta tu treba da obratimo panju? Treba da obratimo panju na to da u struji koja ide od glave prema pozadini, koja je prvenstveno struja snaga, i u struji koja od pozadine ide ka prednjoj strani, koja je prvenstveno struja materije, odvija pravilno uzajamno delovanje. Ako se to pravilno uzajamno delovanje odvija tako da ono to struji iz pozadine prema prednjoj strani bude koliko je mogue proraeno snagama koje struje od napred prema pozadini, u tom sluaju nastaje dobro i obilno mleko. Jer dobro mleko sadri ono to je u razmeni materija posebno razvijeno. Ono sadri tako preparirane materije koje su postale iako nisu prole kroz polni sistem koliko je to mogue sline polnom probavnom procesu. Mleko je jednostavno preobraeni sekret polnih lezda, supstanca koja je na putu da postane polna izluevina, koju presreu snage glave i deluju na nju preobraavajui je. Proces koji se tu odvija moe se sasvim videti, potpuno se moe videti. Za sve procese koji treba da se odvijaju na taj nain, moramo da potraimo takve ivotne namirnice koje manje deluju na glavu, kao to je to sluaj kod korena koji je u sebe primio snagu Ja. Ali, takoe ne smemo da uzmemo ni mnogo astralnog, poto polna snaga treba da se preobrazi; ne smemo uzeti previe toga to tei cvetu i plodu. To znai, ako se radi o proizvodnji mleka, da moramo gledati na ono to se nalazi izmeu cveta i korena, na zeleno i lisnato i na sve ono to se razvija u listu i zeljastom delu (vidi crte). Ako u nekom sluaju hoemo da poveamo prinos mleka, ako smatramo kod neke ivotinje da se taj prinos moe uveati, treba da uradimo sledee.

Pretpostavimo, jer postoje takvi uslovi, da kravu muzaru hranim zeljastom, lisnatom hranom. Hou da poveam proizvodnju mleka. Pretpostavljam da je to mogue. ta onda radim? Onda koristim biljke koje uvlae proces sazrevanja to to se deava u cvetanju i oploivanju u proces stvaranja lia i zelja. To se odnosi, na primer, na mahunarke a pogotovo na neke vrste detelina. U supstanci deteline razvija se mnogo toga to je plod, isto kao i kod zelja. Kada kravu tako hranimo, na njoj se nee jo bogzna ta videti; ali ako krava ostane steona tome to se preobraava ishranom obino treba jedna generacija njen potomak postaje krava koja obilno daje mleko. Ali pri tome treba naroito paziti na jednu stvar. Iako su tradicije instinktivne mudrosti u ovoj oblasti uglavnom iezle, ipak se neto zadralo, kao to su lekari neke lekove zadrali, iako vie ne znaju zato; ali oni su ih zadrali zato to su uvek pomagali. Tako se poneto zna iz starih tradicija, dodue ne zna se zato se to primenjuje, a i proba se, belee se koliine koje se daju stoci za tov, za mleko itd. Pri tom se esto dogaa ono to se kod ljudskog isprobavanja uopte deava, naroito kada je to isprobavanje preputeno sluaju. Pomislite ta se nekom deava ako ga negde, gde je puno ljudi, zaboli grlo. Svako kome je drag dae mu po neto. Za pola sata skupie itavu apoteku. Ako bolesnik sada to upotrebi, onda e jedno ponititi drugo i bolesnik e poteno pokvariti eludac,

101

ali grlo nee izleiti. To e prosto ono najjednostavnije to treba da se preduzme pretvoriti u neto sasvim komplikovano. Neto slino se deava ako ovek eksperimentie sa hranom. Primeni se neto to vai u izvesnom smislu, a u drugom ne vai. Onda se primeni neto drugo, to pridoda onome i tako iz toga proizae izvestan broj sredstava za prehranu od kojih svako ima odreeno znaenje za telad ili tovne ivotinje; ali je sve to tako komplikovano, da je sada uopte nemogue stei pregled, poto vie ne mogu da se nadgledaju odnosi snaga. Ili e se njihov nain delovanja uzajamno ponitavati. To se esto deava, posebno kod onih koji hoe da vode gazdinstvo sa neto steenog akademskog znanja. Oni onda pregledaju knjige ili se priseaju onoga to su uili: Podmladak mora da se hrani ovako, tovljenici onako. To se proita. Ali time ne moe mnogo da se postigne, jer ono to se proita u knjigama, moe da protivrei onom to postoji i bez toga. To moe da bude racionalno samo ako se poe od naina miljenja kakvo sam naznaio i ako se poe od takvog miljenja koje ishranu stoke toliko pojednostavi da se dobije preglednost. Recimo, moe jasno da se sagleda: uta repa ili argarepa i laneno seme, to deluje na ovaj nain. To moe da se vidi. Ne mea se jedno s drugim bez reda. ovek nadgleda nain delovanja onoga to daje. Zamislite samo kakav je poloaj oveka u poljoprivredi, ako sve radi sasvim svesno, sasvim promiljeno. U tom sluaju saznanja se ne komplikuju, nego uproavaju, dobija se nain kako treba hraniti stoku. Mnogo toga je vrlo tano to je dobijeno probanjem ; ali sve zajedno je bez sistema i neegzaktno. Upravo ta vrsta egzaktnosti je u stvari neegzaktna, poto su te stvari pomeane, a ne pregledne, dok se ono to sam izloio u svojoj jednostavnosti i svojim jednostavnim nainom delovanja jednog na drugo moe jasno pratiti sve do ivotinjskog organizma. Uzmimo neto drugo. Uzmimo stvar tako da vie gledamo na cvetno, na ono to u cvetu deluje na proces plodonoenja. Ali tu moramo ii jo dalje. Tu moramo gledati na ono to je proces plodonoenja u ostalom delu biljke. Biljka ima neto to se Geteu naroito dopalo. Ona u celom svom telu ima zaetke onoga to je inae specijalizovano. Kod drugih biljaka u zemlju stavljamo ono to se u cvetu pojavljuje kao zametak ploda, da bi se primila nova biljka. Kod krompira ne radimo tako. Tu koristimo okca krtole. Kod mnogih biljaka je tako: tendencija plodonoenja nije prisutna samo u cvetu. Proces plodonoenja, koji u prirodi nije doao do svog kraja u prirodi se nee doterati sve do kraja uvek moemo da pojaamo procesima koji su na ovaj ili onaj nain slini spoljanjim procesima sagorevanja. Dakle, delotvornost onoga to od biljke dobijamo u vidu suvih otpadaka, poveava se ako se oni raire i ostave na suncu da se malo sparue. Tu e proces koji je latentan u njima krenuti neto dalje prema fruktifikaciji. U osnovi toga poiva udesan instinkt. Ako se sve posmatra sa razumevanjem, onda se postavlja pitanje: zato su ljudi preli na kuvanje ivotnih namirnica? To je pravo pitanje. Postoji jo jedno pitanje. Ljudi obino ne postavljaju pitanja o onome to je svakodnevno oko njih. Zato su ljudi preli na kuvanje hrane? Zato to su postepeno nali da u svemu onom to deluje u pravcu plodonoenja igraju ulogu procesi koji postoje u kuvanju, koji se nalaze u procesu sagorevanja, procesu suenja, procesu parenja, jer svi ti procesi pre svega cvetni i semenski, a onda posredno i ostali delovi biljke, pogotovo oni gornji izuzetno jako razvijaju snage koje kod ivotinja treba da se razviju u sistemu razmene materija i udova. Ve ako uzmemo cvet ili seme onda cvetovi i semenski delovi biljke deluju na sistem razmene materija. Oni u tom sistemu prvenstveno deluju kroz razvijanje snaga, a ne kroz njihovu materijalnost. Jer su zemaljske snage potrebne sistemu razmene materija i udovima. I u istoj meri u kojoj su im potrebne, toliko moraju i da dobiju.

102

Uzmite ivotinje koje pasu po Alpima. Njima nije isto kao onima koje se nalaze u ravnici, poto se one kreu pod tekim uslovima. Prilike su oteane ve time to zemljite nije ravno. Sasvim je drugaije ako se kreu po ravnici nego po nagnutom tlu. Usled toga, takve ivotinje moraju dobijati ono to u predelu udova razvija snage koje upree volja. Inae ne mogu da postanu ni radne, ni tovne ivotinje, niti mogu davati dovoljno mleka. Moramo da se pobrinemo da dobijaju dovoljno hrane koja potie od aromatinog alpskog bilja, gde je Sunce procesom kuvanja, pa i samom prirodom, usmereno na cvetove, preradilo ono plodovito, cvatue. Ali snaga se moe dovesti u udove i vetakom obradom, pogotovo ako se ova vri kuvanjem, vrenjem itd. Najbolje je uzeti ono to potie od plodovitog, cvatueg, a pogotovo je dobro obraivati one biljke koje su od samog poetka sklone cvetanju i plodonoenju, koje razvijaju malo zeljastog i lisnatog, nego one koje odmah prelaze na cvetanje i raanje ploda. Sve ono to ne mari da postane zeljasto, ve to buja u cvetanje i raanje, to moramo da kuvamo. Ljudima bi bilo dobro kad bi ponekad obratili panju na tako neto. Onda ne bi proizale stvari koje nastaju kod ljudi koji su na nizbrdnom putu ka tromosti, dakle skloni lenjosti. Jer tome se moe biti sklon, pa ovek moe da kae: ako itav dan rintam okolo, ne mogu da postanem pravi mistiar. Pravi mistiar mogu da postanem samo ako sam sasvim smiren, ako me moja okolina, a i ja sam, ne primorava da stalno neto radim. Kada postanem takav da mogu svojoj okolini rei: nemam snage za sav taj posao koji radim; onda u postati pravi mistiar. Dakle, pokuau da uredim i svoju ishranu tako da postanem mistiar. Onda ovek poinje da jede sirovu hranu, vie nita ne kuva, postaje pravi uivalac sirove hrane. Te sve stvari se lako zamaskiraju, ne pokazuju se na pravi nain. Jer, naravno, opet je tako da onaj koji jede samo sirovu hranu, kada na taj nain poinje da biva sklon mistici a ako je od ranije fiziki slaba priroda tada e on ve napredovati, pravie velike korake, postae sve tromiji i tromiji, tj. sve mistiniji. To to se deava sa ovekom, moemo da primenimo na ivotinju, pa emo, prema tome, znati kako da ivotinju uinimo ivljom. Kod oveka moe da nastupi i drugi sluaj. On moe da bude snana fizika priroda, koja tek kasnije moe da se izvitoperi, da postane mistiar. On u sebi moe da ima jake fizike snage. Tada e se u njemu razvijati procesi, a uz to i snage koje onu sirovu hranu koju je pojeo dalje prerauju. U tom sluaju to mu nee mnogo koditi. I ako on onda prizove snage koje inae ostaju dole i proizvode reumatizam i giht, ako ih on prizove i dalje preradi, onda e postati jo snaniji. Sve te stvari imaju dve strane, kao to vaga ima dva tasa. Stoga ovek treba da razume kako se one individualizuju. Ne mogu se dati opti principi. Prednost vegetarijanskog naina ivota je to to on oveka iz osnova jaa, poto snage, koje ostaju inae neiskoriene u organizmu, a to su upravo one snage koje izazivaju giht, reumatizam, dijabetes, itd., izbacuje iz organizma. Ako ovek jede samo biljnu hranu, onda su prizvane snage koje podiu biljke do ljudske prirode. Ali ako, s druge strane, jedemo i ivotinje, onda se te snage u organizmu taloe, ostaju neiskoriene i same sebe stavljaju u pogon time to odlau proizvode varenja na raznim mestima ili iz organa isteruju stvari koje su oveku neophodne da bi ih koristile za sebe, kao, na primer, kod dijabetesa itd. Te stvari se razumeju samo ako ih dublje prouimo. Zatim e se raditi o tome da se na pitanje: kako treba toviti ivotinje, prui sledei odgovor: treba raditi tako kao da se u neku vreu unosi to vie kosmikih supstanci. Ah, svinje, debel e svinje kakve su to samo nebeske ivotinje! One u svom debelom telu, ako se izuzme nervnoulni sistem, imaju iskljuivo kosmiku supstancu, ne zemaljsku. Njima je upravo potrebno to ime se hrane samo zato da bi to obilje kosmike supstance, koju moraju da prime, ponovo raspodelile u telu. Svinja mora da jede da bi supstanca, koja mora da se crpi iz kosmosa, mogla

103

da se raspodeli. Ona u sebi mora da ima snage da to moe da raspodeli. Isto vai za druge tovne ivotinje. Stoga se moete uveriti da ivotinje koje se tove, debljaju ako im dajete hranu po mogunosti obraenu kuvanjem ili parenjem kod koje je proces plodonoenja pojaan. Na primer, repu koja je ve poveana jednom vrstom procesa koji ide dalje nego to je onaj koji ona ima izvorno, repu koja je kultivisanjem postala vea nego to je bila ranije u divljem stanju. Na taj nain moe opet da se postavi pitanje: ta je, primera radi, potrebno dati nekoj tovnoj ivotinji? Neto to u najmanju ruku doprinosi raspodeli kosmike supstance, dakle ono u emu se kao prvo nalazi to to je sklono plodonoenju i to je osim toga obraeno na pravi nain. Taj uslov je u naelu ispunjen kod izvesnih pogaa od komine masline i tome slinog. Ali pri tome ne treba da se zaboravi na glavu takve ivotinje, da pored kure tovljenja, ipak neto zemaljskih supstanci dopre i do glave. Onom to je prethodno reeno, moramo neto staviti nasuprot, to moramo dati u malim koliinama, jer glavi toga nije potrebno toliko. Dakle, to moramo dati u maloj koliini. Stoga moramo stoci koju tovimo, iako u malim dozama, u hrani dodati neto korenasto. Vidite, postoji vrsta materije iste materije koja nema nikakav poseban zadatak. Uopteno moe da se kae: korenasto sa svojom supstancijalnou ima zadatak da deluje u ljudskom organizmu na glavu, cvetno na sistem razmene materija i udove, a lisnato i zeljasto na ritmiki sistem. Ono ime mora da se pomogne onom to se odnosi na sve lanove ivotinjskog organizma, to je so. I budui da hrana sadri najmanje soli, kako kod ljudi, tako i kod ivotinja, onda treba nastojati da se doda so, koje ne mora biti mnogo, ali trebalo bi da bude dobrog kvaliteta. Dakle, radi se o tome da i male koliine, ako je kvalitet kako treba, ispune svoj cilj. Ovome treba dodati jo neto posebno vano. Kod ovoga, molio bih da se vre egzaktne probe koje mogu da se proire na posmatranje oveka, ako je sklon odreenoj ivotnoj namirnici. Poznato vam je da je u novije vreme, tj. pre relativno kratkog vremena, u ishranu uveden paradajz. On je kod nekih vrlo omiljen. Meutim, on je izvanredno vaan za prouavanje. Iz proizvodnje paradajza i njegove potronje, moe izvanredno mnogo da se naui. Ljudi a takvih ima danas koji o tome razmiljaju, s pravom nalaze da potronja paradajza ima veliki znaaj za ljude a to moe da se proiri i na ivotinje i one se mogu navii na paradajz. U stvari, on je od velikog znaaja za sve ono u organizmu to tei da se iz njega izdvoji, za sve to u okviru organizma poprima sopstvenu organizaciju. Vidite, iz toga proizlaze dve stvari: Amerikanci su utvrdili da prema odreenim okolnostima, upotreba paradajza kao prehrambenog sredstva, povoljno deluje na sklonost oboljenju ljudske jetre, poto je jetra organ koji najsamostalnije deluje u ljudskom organizmu; stoga se oboljenja jetre ona koja su vie oboljenja ivotinjske jetre u principu mogu suzbijati pomou paradajza. Vidite, tu se pre svega gleda na vezu izmeu biljke i ivotinje. Trebalo bi stoga to govorim usput onome ko boluje od karcinoma, od bolesti koja od poetka neko podruje u ljudskom i ivotinjskom organizmu ini samostalnim, trebalo bi oveku koji pati od karcinoma odmah zabraniti da jede paradajz. Ali, pitamo se: kako dolazi do toga, sa im je to u vezi da paradajz naroito deluje u organizmu samostalno, to se u organizmu izdvaja iz celine. To je u vezi sa onim to paradajz hoe i to mu je potrebno da bi nastao. Paradajz se za vreme svog nastajanja osea najbolje ako po mogunosti ima takvo ubrivo koje je jo u svom prvobitnom stanju, onako kako je izlueno iz ivotinje ili nekog drugog organizma. Ako se ubrivo u prirodi ne prerauje, ako ostane sasvim sirovo, ako je bilo kako skupljeno u bilo kakvu gomilu ubreta ili komposta u kojoj je to vie onog onakvog kakvo jeste, koje nije preraeno, ako na to zasadite paradajz, videete kakav e se paradajz obrazovati. Pa ako upotrebite gomilu komposta koja je nastala od zeljastog dela paradajza i, dakle, ako paradajz gajite na njegovim

104

sopstvenim otpacima, razvijae se sjajno. Paradajz uopte nee da izae iz s ebe, iz jakog ivotnog. On hoe da u njemu ostane. Paradajz je najnedrueljubivija biljka u carstvu biljaka. On nee nita tue. On odbija od sebe ono to je prolo kroz neki proces prerade kakav se deava kod ubriva, on to nee. A s tim je u vezi to to on opet moe da deluje na samostalnu organizaciju u ovekovom ili ivotinjskom organizmu. Srodan sa paradajzom je u izvesnoj vezi, u naznaenom pravcu, krompir. I on deluje samostalno, svakako tako samostalno da prvenstveno lako prolazi kroz ceo proces probave, a onda prodire u mozak i osamostaljuje ga, ak ga osamostaljuje od delovanja ostalih ljudskih organa. I meu onim stvarima koje su od ljudi i ivotinja napravile materijaliste, od uvoenja gajenja krompira u Evropi, upravo je i preterano uivanje krompira. Treba jesti samo onoliko krompira koliko je potrebno da se u nama podstakne modano, umno, ono to je glava. Sa potronjom krompira se ne sme preterivati. Sve su to stvari ijom se spoznajom uvia da je poljoprivreda duboko povezana sa drutvenim ivotom. Neizmerno je vano to da je poljoprivreda u vezi sa celim drutvenim ivotom. * Naravno, mogao sam o tim stvarima dati samo neke smernice, koje bi u ovoj oblasti dugo mogle da budu osnova za razliite oglede. Iz toga e proizai izvanredni rezult ati, ako se sada to podvrgne odgovarajuim isprobavanjima. To moe da bude i putokaz kako treba postupati sa onim to je dato u ovom kursu. Potpuno se slaem sa zakljucima poljoprivrednika, koji su prisustvovali ovom kursu, da se ono to je ovde izloeno, u prvo vreme zadri strogo u ovom krugu, da ih ono podstakne na oglede, pa da onda krug poljoprivrednika odredi trenutak kada se po njihovom uverenju sa ogledima otilo dovoljno daleko, da stvari mogu da budu objavljene. Treba odati priznanje toleranciji koja je dopustila da ovom kursu prisustvuje izvestan broj zainteresovanih, koji nisu poljoprivrednici. Oni e se setiti poznate opere30 u kojoj se stavlja katanac na usta i nee podlei optoj antroposofskoj greci da se o ovim stvarima pria svuda gde se stigne. Upravo nam je zbog takvih pria esto bila nanesena teta. Takvi ljudi ne govore iz onoga to nose u srcu, ne govore iz odgovarajuih pobuda, ve jednostavno ponavljaju ta su uli. Velika je razlika da li o tim stvarima govori poljoprivrednik ili neko kome je poljoprivreda neto sasvim strano. To je velika razlika i to nije teko uvideti. Ali ta bi iz toga ispalo ako bi sve ovo jednostavno dalje raznosili, kao interesantno antroposofsko tivo, neantroposofi? Iz toga bi proizalo ono to je iz raznih nizova predavanja i proizalo, da bi jednostavno ljudi, pa i poljoprivrednici stvari saznali sa neke druge strane. Ako poljoprivrednik neto uje od poljoprivrednika, moda bi rekao: teta to je onaj (koji je to rekao) poludeo. Ali to bi moda rekao prvi i drugi put. Ali kad poljoprivrednik neto vidi, onda mu nije toliko stalo da stvar odbije od sebe. Ali ako on to uje od strane koja za to nije pozvana, onda prirodno da je stvar upropaena. Ona ne moe dalje da deluje poto je diskreditovana. Potreb no je da oni prijatelji koje je ovamo dovela samo znatielja i koji su izvan kruga poljoprivrednika, da se uzdravaju i da stvar uvaju za sebe i ne raznose je okolo, kako to antroposofi rado ine. To je odluka kruga poljoprivrednika koju mi je saoptio vrlo potovani gospodin grof Kajzerlink i ja se sa tim u punom smislu rei slaem. Uostalom, budui da smo doli do kraja ovih predavanja, izuzev rasprave koja e uslediti, izrazio bih svoje zadovoljstvo to ste doli ovamo i to ste uestvovali u svemu to je bilo
30

Mocartova opera arobna frula u kojoj se prikazuje put posveenja.

105

mogue ovde rei i to ete uestvovati u onome to iz ovoga treba da proizae i to treba dalje da se razvije. S druge strane, naglasio bih da se sa svima vama slaem kada kaem da ono to se ovde odigralo treba pretoiti u koristan rad i kao takvo ima intenzivnu unutranju vrednost. Ali, zamislite samo dve stvari. Dakle, samo dve stvari. Koliko je bilo potrebno energije da bi grof Kajzerlink, grofica Kajzerlink i lanovi kue Kajzerlink pripremili sve to je bilo potrebno za ovaj kurs. Za to je bila potrebna energija, svest o cilju, antroposofski smisao za stvarnost, biti u sreditu stvari antroposofije, portvovanost i sve mogue. A to je pridonelo tome da se sve ono to je verovatno za sve vas bilo veliki posao, posao koji ak stremi prema velikim, plodnim ciljevima za celo oveanstvo, to se tokom naeg boravka stvari ovde smeste u okvir da tako kaemo pravog praznika. I sve drugo to se nanizalo na to, pogotovo izvanredno srdana ljubaznost svih domaih, sve je to ovom poslu dalo ton divnog praznika i mi smo sa naim poljoprivrednim zasedanjem ovde proslavili pravi poljoprivredni praznik. Stoga grofu i grofici Kajzerlink i itavoj kui Kajzerlink izraavamo duboku zahvalnost za sve ono to su u ovih deset dana uinili u slubi ove stvari i za prijateljsku i ljubaznu brigu o svima nama.

106

etvrta rasprava ODGOVORI NA PITANJA Kobervic, 16. jun 1924. ubrivo i osoka; pitanje zvezdanih konstelacija; uloga elektriciteta u prirodi; kiseljenje stone hrane; zelenino ubrenje; upotreba ljudskog ubriva; moralnost i uverenje Pitanje: Da li osoka ima istu organizacijsku Ja-snagu kakvu ima ubrivo? Odgovor: U sutini pitanje se svodi na to da se osoka i ubrivo upotrebe u odgovarajuoj meavini; dakle, oni se upotrebljavaju tako da deluju na organizacijsku snagu zemljita. Veza sa Ja potpuno vai za ubrivo, mada, uopteno uzevi, ne vai za osoku. Jer svako takvo Ja, pa i u zametku, kao to je kod ubriva, mora da deluje u vezi sa neim astralnim. ubrivo ne bi imalo astralnosti bez prisustva osoke. Osoka ga podupire. Ona ima jae astralne snage. Samo ubrivo ima jau snagu Ja. ubrivo je vie kao mozak, a osoka je vie kao modana izluevina, astralna snaga, vie to to je kod mozga teno, modana voda. Pitanje: Mogu li da se dobiju podaci o konstelacijama zvezda za izradu preparata koji se dobijaju spaljivanjem? Odgovor: (dr Vrede) Ovog asa se ne mogu dati tani podaci. Za to su potrebni prorauni koji ne mogu da se obave trenutno. Uopteno, za spaljivanja insekata dolazi u obzir vreme od poetka februara do sredine avgusta. Za unitavanje poljskih mieva bi ove godine (1924.) periodi se menjaju iz godine u godinu bilo pogodno vreme od druge polovine novembra do prve polovine decembra. Dr tajner: Principi antroposofskog kalendara, koji je za ove stvari zacrtan, moraju tanije da se postave, onda bi moglo tano da se podeava prema tom kalendaru. Pitanje: Ako se govori o punom i mladom mesecu, da li se misli samo na dan punog ili mladog meseca ili na vreme kratko pre i posle toga? Odgovor: Mlad mesec se rauna od trenutka kada nastupi otprilike ova slika. Ta slika se pojavi i opet nestane. Pun Mesec se rauna od vremena kada se pojavljuje ova slika (vidi crte). Kada je Mesec samo kao uzan srp i potom nestane. Uvek otprilike dvanaest do etrn aest dana kod svakog sluaja.

Pitanje: Mogu li se insekti, do kojih se ne moe doi u vreme odreene konstelacije, sauvati do vremena spaljivanja? Odgovor: Utvrdiemo jo emo tanije kada bi trebalo spravljati preparate. Pojedini in sekti se mogu sauvati.

107

Pitanje: Mora li se spaljivanje semena korova obaviti leti ili to moe biti u bilo koje vreme? Odgovor: Ne predugo posle prikupljanja. Pitanje: Kako je sa rasipanjem tog praka od insekata koji potie od onih insekata koji ne dolaze u dodir sa zemljom? Odgovor: Ipak ga treba rasuti po zemlji. Kod insekata se uopte ne radi o fizikom dodiru, nego o svojstvima koja se prenose u takvim homeopatskim dozama. Insekt ima sasvim drugaiju vrstu senzibiliteta; on bei od onoga to nastaje kad se praak prospe po zemlji. Uopte ne smeta ako insekt ne doe u dodir sa zemljom. Pitanje: Kako se ponaati sa tetom od mraza u poljoprivredi, naroito kod paradajza? U kakvoj kosmikoj vezi treba razumeti mraz? Odgovor: Ako paradajzi treba da budu lepi i veliki, treba ih drati na toplom. Oni mnogo pate od mraza. to se tie mraza uopte, treba da vam je jasno ta to kod mraza dolazi do izraaja. Delovanja mraza su uvek velika pojaanja kosmikih uticaja koji su aktivni u zemlji. Ti kosmiki uticaji imaju jednu normalnu sredinu, kada nastaju odreeni stepeni temperature. Izvesni stepeni temperaturnih uticaja su upravo takvi kakvi su potrebni biljci. Ako imamo trajno ili intenzivno zamrzavanje koje prodire suvie duboko, onda je delovanje neba na zemlju prejako, tako da tada kod biljaka imamo tendenciju da se razgranaju u raznim smerovima, da obrazuju vlaknasto rastinje, dakle da se u tankom sloju ire. To e, naravno, prema prilikama, poto je tanko, zahvatiti postojei mraz i unititi ga. Poto mraz deluje previe, imamo pojavu izuzetno tetnu za rast biljaka, jer u zemljite ulazi previe neba. Pitanje: Treba li sa ostacima spaljenog obada obraditi malo i telo ivotinje ili ih samo rasuti po panjacima ili livadama? Odgovor: Tamo gde ivotinja jede. Te ostatke treba rasuti po poljima. Svi su oni zamiljeni kao dodaci ubrivu. Pitanje: Kako se najbolje suzbija pirevina? Teko je doi do njenog semena? Odgovor: Tim nainom razmnoavanja pirevine, na koju vi mislite time to se ne moe doi do semena ona se na kraju sama uniti. Ako se ne dobije seme, onda biljke, u stvari, nema. Ako se ona ukopa pa se iri, onda imate sredstvo za njeno suzbijanje, jer onoliko semena koliko je potrebno ve moe da se nae, poto ga treba vrlo malo. Nae se i detelina sa etiri lista. Pitanje: Da li je dozvoljeno konzervirati smeu stone hrane elektrinom strujom? Odgovor: ta biste time dobili? Treba sagledati itavu ulogu elektriciteta u prirodi. Ipak je, rekao bih, uteno da iz Amerike gde je uglavnom bolji dar opaanja nego u Evropi dolaze vesti koje govore da ljudi ne mogu na isti nain dalje da se razvijaju u atmosferi koja je sa svih strana proeta elektrinim strujanjima i zraenjima. To ima dejstvo na celokupan razvoj ljudi. Duevni ivot e biti drugaiji ako se stvari budu terale tako daleko kako je zamiljeno. Sigurno je razlika ako na nekom podruju imate parne maine ili ako je eleznica elektrifikovana. Para deluje mnogo svesnije, a elektricitet strahovito nesvesno i ljudi uopte ne znaju odakle dolaze neke stvari. Razvoj nesumnjivo ide u sledeem smeru. Razmotrite kako se elektricitet danas koristi iznad zemlje u vidu elektriciteta koji zrai i sprovedenog elektriciteta, da bi se koliko je mogue bre prenela vest od jednog mesta do drugog. Takav ivot, pogotovo kod elektriciteta koji zrai, e uticati na ljude tako da nee moi da shvate vesti koje e tako brzo

108

stizati. Gasie se mo shvatanja. To se ve danas primeuje. Ve se moe primetiti da ljudi teko shvataju stvari koje im dolaze, tee nego pre nekoliko decenija. Uteno je to se bar iz Amerike o tom stvarima ire takva shvatanja. No, kad se pojavi neto novo to u prvi mah deluje kao lek. Meutim, posle stvar u svoje ruke uzmu proroci. Neobino je, kada se pojavi neto novo, da vidovite stvari bivaju sputene na ljudski nivo. Nae se neko ko ljudima besno propoveda o lekovitoj snazi elektriciteta, dok mu ranije to ne bi ni palo na pamet. I tako stvari ulaze u modu. Leenje elektricitetom ljudi nisu mogli ni da zamisle dok ga nije bilo. A sada odjednom, ne samo iz razloga to je on tu, nego i stoga to je uao u modu, postaje lek. Elektricitet u vidu zraenja ponekad nije nita vei lek od tanke igle kojom se ovek ubode. Nije elektricitet taj koji lei, nego je dejstvo oka to to deluje ozdravljujue. Ali, ne sme se zaboraviti da elektricitet uvek naroito jako utie na viu organizaciju, na organizaciju glave oveka i ivotinje i, tome primereno, na koren biljaka. Dakle, ako se elektricitet koristi na taj nain, da se njime naelektriu ivotne namirnice, onda se proizvodi takva hrana koja postepeno mora dovesti do toga da ivotinja koja ovo jede postane sklerotina. To je postepen proces to se ne primeuje odmah prvo to se primeuje je to da ivotinje nekako ugibaju pre nego to bi trebalo. Uzrok tome se ne pripisuje elektricitetu, nego svemu drugom. Elektricitet nije neto to bi trebalo da zadire u ivo i to bi trebalo da naroito podstakne ivo, jer on to ne moe. Treba znati da je elektricitet za jedan nivo nii od ivota i da sve to je ivo nastoji, to vie to je na viem stepenu, da odbaci elektricitet to je odbijanje a ako ovek ono to je ivo navede na to da primeni odbrambena sredstva iako nema od ega da se brani, onda ivo postaje nervozno, nemirno, a s vremenom i sklerotino. Pitanje: ta uopte kae duhovna nauka za konzerviranje stone hrane postupkom kiseljenja? Odgovor: Ako se u taj proces unese slano u irem smislu, bilo da se so dodaje na kraju pri neposrednom uzimanju hrane ili da se so dodaje stonoj hrani, tu nema neke velike razlike. Ako postoji stona hrana u kojoj je premalo soli, da bi na neki nain bila upuena na mesta u organizmu gde treba da deluje, onda je kiseljenje te hrane sasvim ispravno. Recimo, u nekoj oblasti imamo repu. Rekli smo da je ona naroito pogodna da na pravilan nain deluje na organizaciju glave. Ona je, dakle, za neke ivotinje, na primer za mladu stoku, izvanredno sredstvo. Naprotiv, ako se u nekoj oblasti primeti da se ivotinja prerano i previe linja, gubi dlaku, onda stona hrana treba da se soli, poto se zna da se ona nedovoljno odlae na mestima na koja treba da stigne. Ona ne dopire tako daleko. So je uopte sredstvo koje snano deluje na to da u organizmu hrana stigne na mesto gde treba da deluje. Pitanje: Kako se postavlja duhovna nauka prema postupku kiseljenja listova repe i druge zelene stone hrane? Odgovor: U tom sluaju treba paziti da se dobije optimum koji ne treba prekoraiti u odnosu na sredstva za kiseljenje. Kiseljenje uopte nee delovati tetno ako se ne p riprema sa prevelikim koliinama dodataka, poto slani sastojci najee u ivom organizmu ostaju takvi kakvi jesu. Uopte, organizam je sklon, i ivotinjski a ljudski jo vie, da sve to primi promeni na najrazliitije naine. Predrasuda je ako se veruje, na primer, da je neto od belanevine, koja se unese u eludac, jo uvek upotrebljivo onakvo kakvo je uneto. Ta belanevina prvo mora potpuno da se preobrazi u mrtvu supstancu, a potom ovekovo etersko telo mora ponovo da je preobrazi u belanevinu, koja je sada specifino ljudska, odnosno ivotinjska belanevina.

109

Uopte sve to ue u organizam, mora da se promeni. To to sada kaem, vai ak i za obinu toplotu. Ako treba ematski da nacrtam (vidi crte), ovde imate neki organizam i ovde u okolini imate toplotu. Pretpostavite da ovde imate komad drveta koji, dodue, potie od organskog, ali je ve mrtav; a ovde opet, toplotu u njegovoj okolini. Ako je ovo organizam, onda toplota ne prodire jednostavno pomalo u organizam i ne proima ga, nego im toplota dolazi u domaaj organizma, odmah se u organizmu prerauje, preobraava se u sopstvenu preraenu toplotu drugaije ne sme da bude. U mrtvo drvo toplota jednostavno prodire i u njemu je ista kao i napolju u mineralnom zemaljskom svetu. U trenutku kad toplota neizmenjena prodre u nas, kao to prodire u komad drveta, u tom trenutku smo nazebli. To to spolja prodre u organizam, ne sme ostati takvo kakvo jeste, nego odmah mora da se preobrazi. Ovaj proces se najmanje deava kod soli. Stoga se soljenjem koje se naravno primenjuje tako kako ste naveli za ukiseljavanje stone hrane ne moe mnogo pogreiti ako je ovek imalo pametan i ne soli previe. Na to e ukazati ve sam ukus. Ako je to potrebno za konzerviranje, onda je to znak da je to do izvesnog stepena ispravan proces.

Pitanje: Da li je preporuljivo ukiseljavanje stone hrane bez soljenja? Odgovor: To je proces koji je otiao predaleko. To je, rekao bih, nadorganski proces. On moe pod izvesnim okolnostima da bude, ako se u njemu ode predaleko, uasno tetan. Pitanje: Da li je upotreba stone krede, koja se koristi za ublaavanje dejstva kiseline, tetna za ivotinje? Odgovor: Neke ivotinje uopte ne podnose stonu kredu. One se od nje odmah razbole. Neke je podnose, ali u ovom trenutku ne mogu tano rei koje su to ivotinje. Ali uopte uzevi, ivotinje od nje nee imati velike koristi, ve e se od nje razboleti. Pitanje: Mislim da stona kreda neutralie eludani sok? Odgovor: Da, njom eludani sok postaje neupotrebljiv. Pitanje: Hteo bih da pitam, zar nije od velikog znaaja sa kakvim uverenjima ovek pristupa nekoj stvari. Velika je razlika da li se ito seje ili se rasipa preparat koji dovodi do unitavanja. Stav se mora uzeti u obzir. Kada se takvim sredstvima, kao to su ovde navedena, deluje protiv insekata, zar to nema veliko znaenje na karmu, za razliku od toga kad se ivotinje u odreenim sluajevima odstranjuju mehanikim oruem? Odgovor: E, sad, kod uverenja se u sutini ipak radi o tome da li je to neko loe ili dobro uverenje. I kako to mislite unitava? Uzmite nain na koji se mora razmiljati o tim stvarima. Vidite, ako razmislite o dananjem predavanju, i razmislite, na primer, na ta sam skrenuo panju: ovek neto zna o nekoj stvari i vidi je i spoljanje, vidi laneno seme i argarepu, kakvim procesom prolaze u ivotinji. To je jedna takva objektivizacija koja se tu odigrava da zaista nije zamislivo da se ovek ne prome izvesnom pobonou. I vi ete postii da to radite u slubi

110

oveanstva, u slubi univerzuma. Radie se samo o tome da li e tetnost, koja bi mogla da nastane zbog uverenja, proizai iz zlih namera. U tom sluaju ovek mora imati zle namere. Ja ne mogu ni da zamislim ako se istovremeno uopte podstie moralnost da to na bilo koji nain moe da deluje loe. I vi, dakle, mislite da bi bilo manje zlo da prosto ulovite ivotinju i ubijete je. Pitanje: Mislio sam na nain unitavanja, da li postoji razlika ako se to radi ljudskim sredstvima ili koristimo kosmika dejstva? Odgovor: Tu u obzir dolaze vrlo komplikovane stvari, a da li e se one razumeti to opet zavisi od toga da li se posmatraju polazei od veih povezanosti. Zamislite da ste iz mora izvukli ribu i ubili je. Tu ste neto ubili, izvrili ste in koji se deava na odreenom nivou. Ali uzmite sledee: zbog nekog razloga zahvatili ste zajedno sa morskom vodom pun sud riblje ikre, ime je odmah unitena itava jedna vojska ivota. Time ste ipak uinili neto drugo nego kada ste ubili ribu. Tu ste uinili neto na jednom sasvim drugom nivou. I sada, ako je neto to postoji u prirodi postalo formirana riba, onda je to prelo jedan put. Ako vi to sada vratite na poetak, onda ste naruili red. A ako proces koji nije zavren ili nije zaao u slepu ulicu gotovog organizma, zadrim na njegovom poetku, onda nisam uradio isto, zar ne, to sam uradio na zavrenom organizmu. Tako moram pitanje koje postavljate, svesti na sledee: kakva je nepravda koju inim kada napravim praak? Jer ono to unitavam prakom vie ne dolazi u obzir. To se kree u jednoj drugoj zoni. Radie se samo o tome ta mi je potrebno da bih doao do praka. Tu e se u veini sluajeva pokazati da unitavam mnogo manje ivotinja, nego da moram sve te ivotinje da skupim i nekako ubijem. Verujem, ako o ovom pitanju praktino razmislite, a ne apstraktno, da vam ono nee izgledati tako strano. Pitanje: Da li mogu da se koriste ljudske fekalije i kakvom postupku moraju da se podvrgnu da bi mogle da se koriste? Odgovor: Naravno, to je manje mogue. One imaju izrazito malu delotvornost u smislu ubrenja. tetnije su nego bilo kakvo drugo ubrivo. Ali, ako neko hoe da ih upotrebi, onda je dovoljno ono to se samo namee u vidu ubreta na jednom obinom imanju. Treba imati meru ta tu nije tetno, ako se zna toliko i toliko ljudi je na jednom poljoprivrednom dobru, pa onda sve ono ubre koje dolazi od ivotinja, pa se to izmea sa onim to dolazi od ljudi, tako se dobija meavina koja se moe upotrebiti. Velika je greka kada se u blizini velikih gradova koristi ljudsko ubre, poto u velikim gradovima nastaje toliko tog ubreta da bi bilo dovoljno za imanje ogromnih razmera. Ipak ne treba upasti u tako ludu ideju da u blizini velikih gradova treba na jednoj maloj teritoriji upotrebljavati ljudsko ubre, recimo, celog Berlina. Dovoljno bi bilo samo da probate biljke koje tu rastu. Uinite to samo sa parglom ili neim drugim to ostaje prilino poteno i estito, pa ete videti ta e iz toga ispasti. Pri tom morate imati na umu, ako koristite to ubre za ubrenje onoga to jedu ivotinje, u tom sluaju je ono to iz toga proizlazi naroito kodljivo. Jer kod ivotinja mnogo toga ostaje na istom stepenu. Prilikom prolaza kroz organizam, zaostaje mnogo na onom stepenu na kojem se nalazi pargla kad prolazi kroz ljudski organizam. U tom pogledu imamo najvee neznanje koje nanosi uasnu tetu na tom podruju. Pitanje: Kako se lei crveni vetar (erysipelas) kod svinja? Odgovor: To pitanje je za veterinara i nisam ga razmotrio poto me u vezi s tim niko nije pitao za savet ali mislim da bi se sa uspehom moglo postupati ako se utrlja u kou sivi antimonit, stibnit. To spada u oblast veterine, poto se radi o pravoj bolesti.

111

Pitanje: Da li bi mogla divlja rotkva (raphanus raphanistrum), koja je melez, da se suzbije onim prakom? Odgovor: Taj praak o kome sam govorio, posebno je delotvoran za one vrste biljaka od kojih je uzet. Prema tome, biljke kod kojih je izvreno ukrtanje sa drugim vrstama, ne mogu se suzbijati tim sredstvom. Na simbioze to ne deluje. Pitanje: ta ima da se kae o zeleninom ubrenju? Odgovor: I ovo ima svoje dobre strane, pogotovo ako se upotrebi za vrste vonih kultura. Te se stvari ne mogu sprovesti generalno. Za neke stvari moe zelenino ubrenje biti korisno. Ono mora da se primeni kod onih biljaka kod kojih eli da se podstakne jako stvaranje zelenila. Ako to eli da se postigne, onda bi moglo drugom ubrivu da se doda malo zeleninog ubriva.

112

POGOVOR Napomena vajcarskog izdavaa Praktina primena smernica datih u poljoprivrednom kursu Za vreme tajnerovog kursa u Kobervicu, osnovan je Ogledni krug antroposofskih poljoprivrednika. Njegovi lanovi su odmah pristupili ostvarivanju uvida i smernica izloenih na kursu. Proizvedeni su preparati i prema uputstvima primenjivani kod spravljanja ubriva i komposta, kod obrade njiva i kultivisanih biljaka. Prva pozitivna posmatranja su pokazala poboljanje kvaliteta povra, ali i njihovog ukusa, kao i hranljivosti stone hrane. Uskoro se pokazalo njihovo povoljno dejstvo na zdravlje domaih ivotinja. Tako su rasla pozitivna iskustva od jednog posmatranja do drugog. Ubrzo se pokazalo da je za preureenje imanja, prema smernicama datim u Kobervicu, potrebno da se preduzmu sve one mere koje bi bile pogodne za unapreenje razvoja ivota zemljita i izgradnju celokupnog organizma gazdinstva. Na imanjima na kojima se o tome vodilo rauna ve vie generacija, takvo preureenje je teklo bez ikakvih tekoa. Ali tamo gde je zemlja bila nedovoljno razvijena ili gde se radilo o imanjima sa naroito nepovoljnim zemljitem i nepovoljnim klimatskim uslovima, morala se naroita panja posvetiti stvaranju humusa, zemljitu. Znaajna pomo pri tome je bilo to to se sa uvidima, koje je Rudolf tajner izneo u svojim predavanjima, ponovo mogao razumeti duboki smisao mnogih mera koje su ivele u poljoprivredno-povrtarskoj tradiciji i iskustvu. Sudbina je htela da su mnoge mere, kao to je priprema komposta, podizanje ivica, ishrana lisnatim senom, zainskim biljem itd., iz generacije u generaciju bile naputene i zaboravljene. Novije generacije, koje su ve prihvatile nain miljenja agrikulturne hemije, esto vie nisu bile u stanju da shvate taj nain rada. Bioloko dinamiki nain privreivanja, kako je sada nazvan, doao je na vie naina u dodir sa poljoprivredno-povrtarskom tradicijom time to su se ve od 1930. godine seljaci i veliki zemljoposednici, u potrazi za putevima ozdravljenja njihovih gazdinstava, u velikoj meri zainteresovali za rad Oglednog kruga i ovom prikljuili. Ti ljudi su jo u svojoj mladosti na selima i velikim gazdinstvima mnogo toga usvojili. To je sada iz njihovih seanja i iskustva, na preobraen nain plodonosno uticalo na ovaj novi poljoprivredni pokret. Po smernicama datim u Kobervicu teite postavljenih ciljeva bilo je usmereno na razvoj ivota zemljita, kako na odravanje stalne plodnosti zemljita tako i na izgradnju skladne konstitucije organizma gazdinstva, pa se, prema tome, moralo na intenzivan nain uhvatiti u kotac sa svim merama koje su mogle ovom da budu od koristi. Tako je bioloko-dinamiki pokret ubrzo postao poznat kao prvi pobornik vrednovanja tih ciljeva i svih tih podsticajnih mera. To se postizalo, primera radi, obradom zemljita, paljivom pripremom organskih ubriva, negovanjem livada kompostom, raznovrsnom primenom mahunarki (i na tekom zemljitu), kao glavnog useva i meukulture, zeleninim ubrenjem, meanjem lekovitog bilja u travu i sejanjem deteline, jaanjem zdravlja domaih ivotinja prihranjivanjem zeljastom i lisnatom hranom, ozdravljenjem okoline podizanjem ivica i podsticanjem razvoja uma po uzoru na prirodu i mnogo ime drugim. Jer sve je to trebalo uzeti u obzir prilikom ostvarivanja ciljeva postavljenih u Kobervicu, to je trebalo da doprinese ozdravljenju poljoprivrede i proizvodnji namirnica najboljeg mogueg kvaliteta. U Kobervicu prisutni ratari i povrtari su postavljali pitanja Rudolfu tajneru, podstaknuti saznanjima iz antroposofske duhovne nauke i esto se, zahvaljujui tim saznanjima, dolazilo do

113

iznenaujue novih puteva za reenja vanih problema u razliitim oblastima ivota, kao to je vetina leenja i umetnost vaspitanja. Za ova reenja postojalo je jedno geteanistikoantroposofsko proirenje prirodnonaunog puta, od koga se oekivalo produbljenje razumevanja zadataka i njihovih reenja u oblasti poljoprivrede. Rudolf tajner je tim ratarima i povrtarima, kao pretpostavke za razumevanje predavanja poljoprivrednog kursa, preporuio da prethodno proue osnovna dela antroposofske duhovne nauke: Teosofiju i Tajnu nauku u osnovama. Mnogi od onih koji su kasnije doli, eleli su da nau prave puteve za leenje teta u svojoj proizvodnji neposrednim posmatranjem naina rada i njegovih rezultata na gazdinstvima koja su ve radila prema novim smernicama ili na seminarima koje je prireivao Ogledni krug na kojima su se prvenstveno podnosili izvetaji o sopstvenim iskustvima. Seljako-povrtarski fini oseaj takoe je omoguio da se na ovom putu prodre do razumevanja misli vodilja bioloko dinamikog rada i naina njihovog ostvarenje. Sve vei broj ratara i povrtara udruio se u mesne radne grupe, a ove u vee radne zajednice u okviru drave ili pokrajine. Poto obavetenja koja su bila potrebna novopridolima rukovodioci bioloko-dinamikih gazdinstava, optereeni odgovornou za rad svojih imanja, nisu uvek imali vremena da daju, osnivani su u raznim zemljama i pokrajinama obavetajni centri kao savetodavna sedita. Ovako organizovani rad mogao je da prui bitnu pomo veim gazdinstvima i njihovim rukovodiocima zainteresovanim za napredak poljoprivrede. Ta nastojanja su bitno unapreena stvaranjem organizacije koja omoguava da gazdinstva svoje visokovredne proizvode dopreme do zainteresovanih potroakih krugova. Za te proizvode odabran je zatitni naziv Demeter. Nosilac ove delatnosti je Privredni savez Demeter (Demeter-Wirschafstbund). Osim u Nemakoj takve Demeter-organizacije postoje i u vie drugih zemalja. Zadatak ovih organizacija je: 1. Preuzimanje ivotnih namirnica proizvedenih u gazdinstvima koja rade po bioloko dinamikim metodama i njihova distribucija. 2. Zakljuivanje ugovora o proizvodnji sa gazdinstvima-proizvoaima. 3. Dostavljanje preduzeima koja te namirnice dalje prerauju. 4. Zatita kvaliteta na osnovu zakljuivanja ugovora o kontroli sa proizvoaima kao i preraivakim preduzeima. 5. Dostavljanje robe prodavcima koji rade u plasmanu. Dakle, zadatak je, pre svega, uslune vrste. Ve nekoliko godina posle kobervickog kursa, poeo je bioloko-dinamiki pokret da se iri izvan Nemake, u vajcarsku, Holandiju, Englesku, skandinavske zemlje, Francusku i SAD. Pojedinanih poduhvata ove vrste ima i u Junoj Americi, Junoj Africi, Australiji i Novom Zelandu. I u tim zemljama su obrazovani ogledni krugovi i ratarsko-povrtarski savezi. U mnogim mestima na svetu odravaju se skupovi, letnji obilasci gazdinstava, vikend-seminari i zimski uvodni kursevi na kojima dolazi do ive razmene iskustava. U Holandiji je dolo do osnivanja povrtarsko-dinamike poljoprivredne kole u trajanju od tri godine, u kojoj je negovan biolokodinamiki rad. A ve vie od tri decenije svake zime se redovno sreu ratari i povrtari, koji se bave bioloko-dinamikom delatnou, u Slobodnoj visokoj koli u Geteanumu u Dornahu, u cilju produbljivanja razumevanja izlaganja koje je Rudolf tajner 1924. godine izneo u poljoprivrednom kursu. irenjem pokreta na razliite zemlje i delove sveta, bilo je nuno da se rad gazdinstava prilagodi tamonjim klimatskim, socijalnim i privrednim uslovima. Ovaj proces stalnih preobraaja morao se izvriti i u toku promena privredne strukture i u korak s vremenom. Godine

114

1924., prvenstveno u istonim pokrajinama Nemake, iskusna poljoprivredna radna snaga bila je skoro neogranieno na raspolaganju, uz ekonomsko podnoljivu nadnicu. U poslednjih nekoliko decenija, koje karakterie poveani ivotni standard, za savlaivanje poljoprivrednih radova morale su se sve vie primenjivati maine. U mnogim zemljama bioloko-dinamika obrada nije mogua bez rasprivaa ubriva i komposta, bez dizalica za ubrivo i njegovo tovarenje, bez prskalice za preparate; upotreba traktora, prikljunih maina za setvu i etvu postalo je neto to se podrazumeva. U voarstvu je uz to potrebna cirkularna kosaica i kopaica, a u batovanstvu maine za saenje i druge. Tek takve svrsishodne maine, omoguuju i u izmenjenim privrednim prilikama da se mere za razvoj ivota zemljita sprovedu u pravo vreme i u punom obimu. Tako se prilagoavanje mesnim i vremenskim prilikama pokazalo kao pretpostavka za uspean rad u smislu smernica datih u Kobervicu. To je u saglasnosti sa napomenom Rudolfa tajnera: Poljoprivredno dobro je jedna individualnost i nikada jedno nije isto kao drugo. Klima, osobine zemljita, to je osnova nekog poljoprivrednog dobra. Jedno dobro u leskoj nije isto kao u Tiringiji ili junoj Nemakoj. To su prave individualnosti. Upravo prema antroposofskim gleditima, uoptavanja, apstrakcije, nemaju nikakvu vrednost, a najmanju vrednost imaju onda kad hoe da zahvate u praksu. Poto je Rudolf tajner umro 30. marta 1925. godine (devet meseci posle kobervickog kursa), dalji razvoj bioloko-dinamikog rada, s obzirom na konstituciju gazdinstava i njihove individualne teritorijalne uslove, bez njegovog nadgledanja nije bio lak posao. Vanu pomo je pruilo posmatranje dejstva preduzetih mera na zdravlje i plodnost domaih ivotinja kao i na kultivisane biljke na imanjima. im se kod zatite biljaka prestalo sa upotrebom otrova i sredstava za trenutno otklanjanja teta kod domaih ivotinja, reakcija ozdravljenja i otpornosti i sposobnosti razmnoavanja postala je vidni pokazatelj za donoenje suda o pravilnosti preduzetih mera. Te metode su seljacima i povrtarima pruile dublje uvide u prilike u njihovom gazdinstvu, nego to to mogu analitika istraivanja kolske nauke. U toku razvoja bioloko-dinamikog rada, pored bioloko-hemijske laboratorije pri Geteanumu u Dornahu, koja je postojala ve 1924. godine, osnovani su i drugi istraivaki instituti u vezi sa bioloko-dinamikom delatnou u SAD, vedskoj i Nemakoj. Vane usluge za utvrivanje naroitog kvaliteta biodinamikih proizvoda, pruila je metoda osetljive kristalizacije koju je, na osnovu tajnerovih uputstava, razvio dr Pfajfer.31 Instituti su tesno saraivali sa gazdinstvima i odgovarali na njihova pitanja o plodnosti zemljita, o stvaranju i ispitivanju kvaliteta i proveravanju zdravlja biljaka i njihove odbrane od gljivica i napada insekata; pa i na probleme uzgajanja biljaka i ivotinja i njihove ishrane. U toj saradnji imanja u razvoju i istraivake delatnosti u institutima, potvrena je ispravnost mnogih smernica koje je dao Rudolf tajner. Pre svega, primenom uputstava o ubrenju i nezi usmerenim na razvoj zemljita i celokupni ivot biljaka u poljoprivredi, a takoe i u intenzivnom bavljenju voarstvom i povrtarstvom, stvorena je osnova za zdrav rast biljaka i proizvodnju biljnih namirnica najvieg zdravstvenog kvaliteta. Znaaj ovog zadatka je, posle odravanja ovog kursa, iz decenije u deceniju sve vie rastao. Saznanja za unapreenje ivota biljaka i ivotinja su proirena paljivim praenjem kosmikih ritmova. Ta saznanja se sada objavljuju u godinjem kalendaru o kretanju i poloaju zvezda i u vezi sa njima o vremenu setve i saenja. Onima koji se interesuju za praktino ostvarenje u Kobervicu datih smernica ili ele da svoja gazdinstva vode prema bioloko-dinamikom nainu privreivanja, moe se savetovati, na osnovu iskustva, da se prethodno poveu sa gazdinstvima i organizacijama koje u mnogim
31

Ehrenfried Pfeiffer, 1899-1961.

115

zemljama zastupaju bioloko-dinamiki rad i od njih nabavljaju asopise, po mogunosti dobijaju savete i prisustvuju njihovim kursevima. Spisak centara i organizacija u razliitim zemljama, kao i obavetenja, pa i uvodna literatura, mogu se dobiti kod (srpskog) izdavaa ove knjige. Knjige Rudolfa tajnera koje mogu naroito doprineti razumevanju poljoprivrednog kursa su: Osnovne smernice jedne teorije saznanja Geteovog pogleda na svet Geteovi prirodno nauni spisi Teosofija, uvod u natulno saznanje sveta i odreenje oveka Tajna nauka u osnovama Pored ovih treba skrenuti panju na sledee radove: Gerbert Grohman: Biljke, I i II deo (Gerbert Grohmann: Die Pflanze, vol. I und II) Erenfrid Pfajfer: Plodnost zemlje (Ehrenfried Pfeiffer: Die Fruchtbarheit der Erde) Herbert Koepf, Bo D. Peterson, Volfgang auman: Uvod u bioloko-dinamiku poljoprivredu (Herbert H. Koepf, Bo D. Pettersson, Wolfgang Schaumann: Bilogisch-Dinamische Landwirschaft, Eine Einfhring)

116