www.Vitovnica.

com

Vlasi ivot, obiaji, magija

Autor: Jovi Emina

O AUTORU: Jovi Emina je rodjena 17.12.1988.godine.Osnovnu skolu zavrsila je u Stamnici, a gimnaziju, drustveno-jezickog smera, zavrsila je u Pozarevcu.student je klasicne filologije u Gracu ( Austrija). seminarski rad o vlasima radila je u IV razredu srednje skole.Rad ce uskoro biti objavljen i u casopisu za knjizevnost i kulturu "Branicevo" iz Pozarevca.

KO SU VLASI? Narod koji svi smatraju nenarodom to su Vlasi. To je narod koji ivi u istonoj Srbiji, koji govori srpski podjednako dobro kao i sami Srbi, ali koji je od strane Srba odbaen. Koliko puta smo samo uli: Ma to su Vlasi pusti ih kao da je to narod bez ikakvog prava. Ljudi govore kako se Vlasi bave bajanjem, kako umeju da vraaju i sl. i mnogi ne ele da imaju kontakt sa njima ba zbog toga. A ne znaju da bi im bio samo plus da poznaju i taj jezik, i tu kulturu; kulturu u kojoj preovladava kult magije, koja je veoma osobena i koja podsea na mnoge drevne kulture. Pogreno je suditi neemu to ne poznajemo, pre nego to saznamo bilo koju sitnicu. Ja u pokuati da vas makar malo upoznam sa tim narodom iji je jedini greh, izgleda, to to su ostali verni tradiciji. ISTORIJA I GEOGRAFSKI POLOAJ Pre nego to su Rimljani poeli jo u II veku pre nove ere da osvajaju Balkan,( 146.g. pre nove ere su Makedonija i Grka ve bile rimske provincije ), na dananjim teritorijama istone Srbije prostirale su se Moezija i Trakija ije je stanovnitvo ( meana plemena ) govorili nekom meavinom azijsko-evropskog jezika, gde je bilo i pojmova iz latinskog i germanskog jezika. Severno, odvojena Dunavom, prostirala se Dakija. Traani su narod indoevropskog porekla. Pretpostavlja se da ve tokom neolita otpoinje formiranje Traana ( kulture Karanovo, Veselinovo, Marica, Gumelnica ). Prvi pisani izvor u kome se spominje Trakija ( tre ke wi ja ) jesu mikenske tablice ispisane linearnim pismom B ( XIV XIII vek pre nove ere ). Najranije podatke o Tranima daje Homer (VII veku pre nove ere). Po Ilijadi, Traani su se u trojanskom ratu borili na strani Trojanaca, protiv Grka, a njihov najvei junak bio je Res. Rimljani polako ali sigurno osvajaju Trakiju i Moeziju, a 106. godine pre nove ere car Trajan osvaja celu Dakiju proslavivi se pobedom nad kraljem Decebalusom. Sprovodi se romanizacija stanovnitva i uvodi se rimska kultura. Latinski jezik postaje osnovni jezik. 272. godine pod pritiskom i najezdom germanskih Gota, Rimljani i deo stanovnitva naputaju teritorije Dakije i naseljavaju se juno i istono od Dunava ( deo dananje Srbije i severna Bugarska ). Ipak veliki deo stanovnitva ostaje u Dakiji, Trakiji i Moeziji gde je ipak uspevalo da sauva do dananjeg dana tradiciju, kulturu i jezik.

karta Balkanskog poluostrva ( Dakija, Trakija i Moezija) Doseljavanjem srpskih plemena i potisnuto najezdom Avara stanovnitvo koje je bilo nastanjeno juno i istono od Dunava i koje se uglavnom bavilo zemljoradnjom, naputa svoje obradivo zemljite i povlai se u brdovite predele irom Balkana, gde se, da bi

opstalo, dalje bavi stoarstvom. Srpska plemena nazivaju starosedeoce Vlasima koje i Grci takoe tako nazivaju, a predeo od Dunava pa sve do Karpata Grci nazivaju Vlaka. Najranija pisana pomena o Vlasima su od grkih istoriara, na primer Ane Komnene, keri vizantijskog cara Aleksisa. Ona je pisala u XII XIII veku. Vlahe opirnije opisuje grki (vizantijski) general Tzimisches u X veku. I Komnena i Tzimisches govore o velikoj i maloj Vlahiji ( Megalovlahia, Microvlahia ). Interesantno je da na svom jeziku, govorei meu sobom, Vlasi se nikada nisu zvali Vlasi nego su koristili neku varijantu Romana. Ne zna se sigurno odakle naziv Vlah. Ali je sigurno da su Ostrogoti i Vizigoti proli i iveli na Balkanu od oko 200.godine do 500.godine nae ere. Pretpostavlja se da su oni dali starosedeocima Balkana naziv slian Welsch-u. To znai Rimljanin (a ne stoar!). Postoji miljenje da je ime Vlah izvedeno iz gotskog i originalno je znailo stranac, a kasnije onaj koji se izraava na latinskom. Kada su Sloveni ( ne samo Srbi ) stali prei Dunav ka jugu ( poetkom 580. godine nae ere ) oni su najverovatnije preuzeli Ostrogotski naziv Welsch i promenili ga prema slovenskom sluhu na Vlah, Valah ili Voloh. Od oko 1200. godine svi narodi oko Vlakih zona su prihvatili naziv sa korenom Vlah ili u sluaju Maara Olah. Kada su Vlake drave osvojile nezavisnost (od Turaka, Maara, Rusa), one su traile da im se latinsko poreklo prizna nazivom Romania. Rumuni su to oigledno uspeli, ali su naalost zaboravili da su prvo bili Vlasi. Prve Vlake kneevine se javljaju u XIII veku kada se veliki deo Vlaha oslobaa Maarske okupacije. Pred kraj XVIII veka vlaki grad Moskopole ( Voskopoje ), u sadanjoj Albaniji, ponosio se sa svoje 22 crkve, akademijom, tamparijom, i stanovnitvom od oko 60.000. U to vreme su objavljeni i prvi vlaki renici, gramatike i bukvari. Meutim, 1788. godine Ali Paa Tepelena unitio je ovaj napredni vlaki grad. Do sredine XIX veka vlake zajednice uspostavile su svoje kole i crkve i uivale su potpunu podrku vlasti. Komunistiki reimi koji su kasnije doli na vlast irom Balkana, zatvorili su sve vlake kole i ustanove. Vlasi nisu Rimljani, niti Grci, a ni Turci dok Slovenima ponajmanje mogu pripadati. Vlasi su potomci Ilira koji su prostor Srbije naseljavali jo u kameno doba. Tvrdi Branislav-Bata Paunovi, autor knjige Vlasi kroz vekove. Izmeu ova dva naroda postoje brojne istorijske slinosti kae Bratislav, rodom iz sela Bratinac kod uprije.To je pre svega vlaka narodna nonja, nain sahranjivanja pokojnika, pronaene arheoloke iskopine, nain vlakog ivota i obiaja, vlaki jezik koji ima u sebi romanskih i slovenskih primesa ali je u sutini specifian i svojstven samo Vlasima. Viegodinjim istraivanjem doao sam do injenice da su Vlasi narod koji je naseljavao Balkansko poluostrvo pre svih drugih naroda, drugi su se kasnije doselili na ovo podruje. Uz to, Vlahe istorija nije zabeleila ni na jednom drugom mestu osim na Balkanu, u Srbiji i Rumuniji. dodaje.

Vlaka narodna nonja iz Timoke krajine. (Postoje nekoliko vrsta vlakih narodnih nonja, a ova je jedna od njih.) Paunovi takoe smelo tvrdi da je vitez sveti ore bio po roenju Vlah, a sluio je u rimskoj legiji kao vojnik, ubio je u okolini Golupca adaju a tako ga je i crkva prihvatila kao sveca. I danas se o urevdanu prinose jaganjci kao rtve to je starodrevni vlaki obiaj. Mnogi ljudi vlakog porekla stekli su svetsku slavu. Meu njima su porodica juvelira Bulgari, fudbalske zvezde Georgi Hadi i Ilija Najdovski, filmski reiser Dan Pita i

Ljubia Georgievski, dramski pisac Branislav Nui, pioniri balkanskog filma Milton i Jena Manaki, i Evangelie Zapa koji je pomogao osnivanju moderne Olimpijade. DESET VLAKIH ZAPOVESTI Vlasi imaju svojih deset boijih zapovesti prevedenih na svoj jezik. Publicista Bratislav Paunovi tvrdi da su i pre dolaska Hrista Vlasi iveli nainom ivota koji Hristos i prpoveda, dakle mirnim i tihim ivotom, posveeni sebi i svojim blinjima, potujui pre svega ljude bez obzira na njihova ideoloka opredeljenja. Bojaznost od raznih grehova zauzimala je centralno mesto u nainu ivota davnanjih Vlaha tako da i dananji potomci, u planinskim podrujima istone Srbije svesrdno potuju roditelje, ivot u zajednici i preokupiranost porodicom.

Vlake teritorije istone Srbije MAGIJA U reniku srpskog knjievnog i narodnog jezika pie da je magija natprirodna, tajanstvena mo, arolija, udotvorstvo, vetina vraanja, bajanja. Magija je bitan pojam u vlakom ivotu i obiajima te joj stoga posveujem posebnu panju. Sve ono u ta Vlasi veruju ima, na neki nain, magijski karakter. Bajanje je sastavni deo aranja. Kao to se ini ne mogu izvesti bez bajanja, tako isto se ni bajanje ne izvodi bez ini (aranja).Bajati znai govoriti, askati, fabulari, u cilju aranja. I latinska re fascinare (oarati, urei) slina je, po svom znaaju, toj naoj rei. Isti smisao imaju i latinske rei incantatio (ari, magije); cantus magici (bajanje arobnjaka), carmen (arobne izreke). Re bajanje potekla je od korena bha, to snai govoriti, fabulari, u cilju aranja. Od korena bha razvile su se kasnije i rei: bajka, bajukati, baju baju (to znai uspavljivanje deteta u kolevci pod pesmom). Obajati znai omaijati neto, tj. dati neemu neku viu ivotodavnu cilu ili mo. Otuda bajanje prelazi u aranje, jer putem bajanja arobnica baca ini, ara, tj. ini ono to drugi bez njenih moi nije u stanju. Bajanja se mogu razvrstati na ona koja se sprovode radi zdravlja, uspeha, ljubavi, skidanja ini i uroka. Gatati znai domiljati se kod neeg nepoznatog, o tome to moe biti. Re gatanje potie od sankritske (staroindiske) rei gad (gadami), to znai govoriti. Dogovor sa Bogom i avolom. U vlakom predanju ni avo nije tako crn kao to ga predstavlja hrianska religija.

Odnosi oveka, sveca i avola u dananjoj vlakoj magiji ostaci su paganske mitologije, u kojima dominira dualistiki princip. Po njemu nema stvaranja bez sukoba suprotnosti. Kolika je mo magije Vlaha moe se ilustrovati i starim narodnim predanjem koje je u knjizi Na narodni ivot zabeleio Tihomir orevi. Ona kae da je Bog posle stvaranja oveka od zemlje poslao anela u vonjak da pronae Adama i izvadi mu rebro kako bi od njega stvorio enu. Srete ga avo i uze rebro da vidi kako je nainjeno. Aneo se, meutim, strano preplai boje srdbe, brzo iupa avolu rep i odnese ga Bogu umesto rebra. Pospan, Bog ne proveri ta je dobio ve ree Neka bude! i tako od avoljeg repa stvori enu.Po vlakoj tradiciji, kako konstatuje i dr Radenkovi, avo se ne javlja kao neprijatelj ljudi. Mitologija natprirodnih bia Mitologija Vlaha zanimljiva je koliko i starogrka, a bogatija je, jer je mit stvaran i od ivotinja, bilja, prirodnih pojava pa i od ljudi. Ona je u stalnoj nadgradnji jer se i danas belee pojave novih kreacija. Kad se u kui rodi dete, kae vlako verovanje, odmah stiu i Suenice, tri demona koje u prve tri veeri po roenju bebe odreuju sudbinu za ceo njen ivot. Starija sestra Suenica, po verovanju Vlaha, prelja je, koja od srebrnkastih niti prede vlakna dugog ili kratkog ivota. Zato je i narod zamilja kako sedi sa preslicom u rukama i prebira konce ivota i smrti ljudi. Ali time je posao odreivanja sudbine tek zapoeo. Preu treba sakupiti u sukalo, koje se kao igra neprestano vrti. Zato srednja sestra pomae da se prea slae kako je zamiljeno i time tano predodreuje kako e ko u ivotu proi. I tek kada se niti spuste, najmlaa sestra ih presee makazama i odredi kada e ko i kako umreti. Suenice su milosrdne kad ovek u njih veruje, prizove ih i smatra da njihove odluke treba neprikosnoveno prihvatiti kao i tok ivota. Domainstva u istonoj Srbiji to i danas pokazuju drei u prva tri dana novoroenetovog ivota, upaljena svetla, a na stolu kolae i vino. Danas se u vlakim krajevima ponude za sve tri suenice daju u jednoj posudi. Pa kada ujutru zateknu nagriznut kolai (a svi se ukuani kunu da se nisu egaili sa svojim najbliima) oni i ne znaju koja se posluila. Ali imaju znak da su Ursitoare, kako Suenice zovu na vlakom, bile zadovoljne dok su odreivale kob novoroeneta.Po zapisima etnologa dr Slobodana Zeevia njima su nekad ostavljane po tri pogae premazane medom, ae vina, kocke eera i jedan dukat. Svejedno jesu li se Suenice posluile ili ne, obred se zavravao tako to bi pogae, ukoliko je novoroene muko, pojeli mukarci iz kue, a ako je devojica, odrasle ene. Zlato bi uvek ostajalo detetu i sluilo bi po potrebi kao amajlija, a kasnije u ivotu kao beleg sa kojim radi vraara. Bia koja odreuju sudbinu Sve tri Suenice, tvrde Vlasi, lie jedna na drugu. Obuene su jednodelno, u duge bele haljine, koje mogu da simbolizuju i jedinstvo tela, due i duha. Zli demoni, takoe bez deobe, odeveni su u crne odore. A ovek nasuprot tim dobrim i zlim silama, kao nesavren, morao bi nositi odeu iz delova. Za malu decu preporuljivo je da to bude u znaku broja tri. Zato se za bebe, nejedinstvena ljudska bia sprema oprema koja sadri samo kapicu, benkicu i arapice. Sa zatienom glavom, telom i nogama novoroene se izvodi pred ono to ni jedno ljudsko stvorenje ne moe zaobii. Pred sud Ursiatora. Prislukivanje odluke Suenica, dok odreuje ivotni tok deteta, strogo je zabranjeno. Ba kao to je sluaj i kod rimskog sudbonosnog trojstva Parke ili helenskih mojri. I ajkanovi je zabeleio da je kazna za pronicanje u tajne htonskog sveta, smrt. Ali ako ovek sluajno uje ta je dosueno detetu, proi e bez posledica ak i ukoliko tajnu otkrije detetovim roditeljima. Jer mo Suenica je ogromna i ljudi ne mogu ni pod kojim uslovima da suspregnu njihove prvobitne odluke. Snagu njihovih predskazanja pokazuje i pria koja se esto pominje u narodu. Ona govori o oveku koji se zatekao u domu svojih prijatelja kada im se rodio sin. uo je odluku Suenica da mladi na dan svoje svadbe padnu u dvorini bunar i umre. Nakon vie od dve decenije, ovek je ponovo doao u kuu svojih prijatelja i zakovao poklopac na bunaru. Mladi je meutim za vreme svog svadbenog veselja osetio iznenadnu bol, dogegao se do bunara i pao mrtav preko poklopca. Zato kod Vlaha i danas kada nekoga snae neka nesrea ili neoekivana srea, kau: Aa je ursat, to znai tako je sueno. Ursiatore, te fatalne sudije, etvrtog dana po roenju oveka postaju olienje milosnica. Imaju i mo da novoroene zatite od Babica, zlih demona i ne usteu se da ih spree da nakode majci i detetu. I tokom trudnoe i u prvih 40 dana po poroaju. Za razliku od

Suenica, Babice su, kako ih zamiljaju Vlasi, odevene u crno. Crnih dugih raspletenih kosa, unjaju se po mraku. Koriste tamu da otmu neto od bebinog rublja kako bi preko njega preuzeli svu vitalnu ivotnu energiju novoroeneta. Pri tom su vrlo lakomne, jer je snaga te enegije revitalizujua i kod svih demona na visokoj ceni. Moi zloslutnih babica Valjda se zato recept za zatitu deteta od Babica ouvao i do danas. I to pravilo se bez izuzetaka strogo potuje. Tako i najkolovanije majke u istonoj Srbiji, ( koje se inae glasno suprostavljaju sujeverju ) bebin ve sue iskljuivo danju ili to ine uvee u zatvorenim loama. Samo je razum modernog oveka ovom verovanju naao drugi izgovor. Po njemu se razne bubice kojih u vazduhu ima leti, nou sjate na svetlu belu boju. Ali zato se bebin ve krije i tokom dugih zimskih noi kada insekti spavaju, pitanje je na koje nema odgovora. Oni neto iskreniji i bez predrasuda pred dubokim iskustvom tradicionalne svesti, potuju obiaje i tvrde da se Babicama teko staje na put. Ukoliko se u pomo nisu pozvale Suenice, koje su mogle da ih spree na poetku, radnje ovih demona teko se ponitavaju. Preventiva kod Vlaha oduvek su bili: crveni koni, koji se bebi vezivao oko ruke, svetlo i glas. U sobi porodilje i bebe, uvek je gorela svea ili slaba sijalica, a po potrebi deurali su i drugi ukuani koji bi poluapatom davali na znanje da su prisebni i spremni na otpor zlu. Jedan od najrasprostranjenijih naina zatite je ograivanje konopljom. Ova biljka opasana oko kreveta na kome boravi majka sa bebeom, dovoljna je zatita od Babica. Zle ini u tom sluaju rasteruje oporost konoplja. Sa druge strane Vlake vraare za efikasnu zatitu smatraju neto neniju varijantu, koja podrazumeva da se prvih est nedelja oko deije kolevke formira zatitni magijski krug. Svake veeri uokolo se posipaju brano i kapljice mleka i dok se ritual izvodi tri puta izgovara se: im se dete hrani time se i brani. Veliku mo u ovim prilikam, kau Vlahinje, imaju i razne amajlije. Novoroenetu se trika poseban povoj od crvenog, belog i crnog konca. Crvenom bojom stvara se zatitni tit, bela simbolizuje istou deteta i njegovu nevinost, a crna utvruje granicu izmeu onog to je vraara probajala dok je trikala ili svetila povoj i mogunosti da se neto u njenim ritualima promeni. Rasprostranjena je i verzija sa vencem, koji se pravi od crvenog konca, na kome je nanizan beli luk. Okaen u sobu gde borave, on tera Babice i pored bebe titi majku ija je istota duha nakon velianstvenog ina raanja, takoe vrlo primamljiva za demone. Jo uvek je na snazi i ritual kupanja. Po verziji koju je zabeleio etnolog Vlahovi veruje se da dete do 40 dana treba kupati po dva puta dnevno. U vodu u kojoj se dete kupa treba dodati neku kap molitvice, to jest vodice kojom je dete kropljeno u crkvi za vreme krtenja, srebrnjak i travke selena i bosiljka. Vraare nad vodom u koritu razmuuju ivo jaje, uz bajalicu koja se, kau, ne ita samo radi lepote deije koe ve i zbog snage duha koju jaje kao simbol zaetog ivota prenosi na ljude. Metal je inae uz crvenu boju, beli luk i katran, vrlo jak zatitnik od urokljivih zlih sila. U to, sem Vlaha, veruju jo mnogi narodi nae civilizacije. Najdrastinije mere u borbi protiv zla kod Vlaha su ipak bile metode skrivanja. Po tom nepisanom ali strogo potovanom pravilu ni dete ni majka 40 dana nisu naputale kuu. Taj broj kako je objasnila vraara Desanka Peri oznaava period kada je dua na putu. I ima ista svojstva bilo da se radi o umiranju ili raanju. Zaboravljeni su, meutim, obiaji simbolinog skrivanja, koje je zapisao dr Radenkovi. Ono podrazumeva provlaenje deteta ispod drke kotla ili kroz krug napravljen od veriga. Time je stvarana lana slika da je dete otilo na drugi svet. Ovo varanje demona, meutim, moe, po kazivanju Vlaha, da ima kobne posledice, jer meu viim silama moe da se shvati i kao ritual sa stvarnom namerom. Zbog toga se ak i najvetije vlake vraare suzdravaju da ga izvode. Jedini koji se do danas nije ouvao u pozitivnom svetlu, ( kako su ga tumaili stari ) jeste ritual sa kravajiima. U dananje vreme vraare preporuuju svakoj porodilji, koja im se obrati za pomo, da zaborave na jedan star i, kako se smatralo, vrlo lep obiaj primanja hlepia, koji se u nekim krajevima naziva i kravaj. Jer kroz njega je, kau one, mogue da zlo uini ak i jedna priuena vraka. Dovoljno je pri unoenja hlepia u kuu novoroeneta, ako se koja mrva istruni, da se to kasnije odrazi na detetovom telu. Ukoliko se pri meanju kravaja doda malo kukuruznog brana pridruie se dete nekoj looj grupi ljudi. A najgore je kada se hlepi ponese pa se vrati, jer to znai da se dete odvaja od srenog braka ili poroda. Javljanje Velike majke

Meu demonima, u ije postojanje Vlasi veruju, ini se, postoji i odreena hijerarhija. I u njoj (kako to ve i prilii jednoj od retkih tradicija koja se zadrala na matrijahatu) vlada demon Muma Paduri Velika majka. Muma Paduri pominje se jedino kod Vlaha. Oliava izuzetnu dobrotu i neizmerno zlo zajedno. Muma Paduri oboava ene, titi ih po svaku cenu, a esto je spremna da napakosti mukarcu koji na bilo koj nain kinji njen voljeni pol. Muma Paduri je i sama isto olienje enstvenosti. Po onome to o njenom liku, karakteru i ponaanju u svetu magije govori Desanka Peri, ovaj demon podsea na Lilit, Crni Mesec, koja savremena astrologija pre svega vezuje za psihoanalizu. Prie postoje o njih dve i sline su, iako se vekovima raspredaju u potpuno razliitim kulturama. Lilit boravi u dubokim vodama, na dnu mora. Samo ponekad izroni na povrinu, ometajui put brodovima, ili zaiskri na nebu, zraei iz vasione energiju, kojoj ne moe odoleti ni jedno bie na Zemlji. Lilit tada unosi velike preokrete i novine u sve oblasti ljudskog delovanja, promene u graanskom moralu, emocionalnim stanjima i u nainu razmiljanja.

Lilit Ona je, kae legenda, prva Adamova ena, nainjena, kao i on, od zemlje, ali je branei prava svog pola, koji jedini ima snagu da nastavi potomstvo, posle unih borbi sa muem, napustila raj i odmetnula se u demone. Mit kae da ona u svakoj prilici staje na stranu ena. Jedino joj smeta Eva. Ne zato to je u bojem i Adamovom srcu zauzela njeno mesto, ve to je sebi dozvolila da postane olienje podreene i ugnjetavane. Lilit je dobila ime po hebrejki Lilah (no) i njene osobine su, kao simbol svega to ne ulazi u ablon drutvenih normi, pripisane iznenadnom astronomskom otkriu Crnog Meseca, koji je 21. septembra 1618. godine registrovao Piol. U svojim radovima o mitskim biima istone Srbije, dr Slobodan Zeevi govori o slinosti Muma Paduri sa helenskom boginjom uma Artemidom, sestrom Apolonovom i keri Zevs i Lete. Nekadanje posebne pomane Muma Paduri jo uvek se vie puta godinje zakazuju pored reica u Timokoj krajini. Na njima se okupljaju iskljuivo ene, kako bi joj prinele jelo, pie i u njenu ast palile svee. Sa sobom obavezno povedu devojice i mlade devojke, govorei im to su one o Muma Paduri na istim mestima nekada davno ule od svojih majki i baka. Muma Paduri je kraljica noi. Ima dugu kosu i nokte. I velike grudi. Hoda naga naokolo i opseda uglavnom mlade loe momke.Ljuta je i opasna, ali e tebe, ako je prizove, uvek tititi. I kad bude trudna i kada se porodi uvae i tebe i tvoju bebu. Ona uvek pomae enama. Vlahinje u to zaista duboko veruju. Vrlo esto, dok putuju i sede u autobusu, moe da se uje kako neto nerazgovetno mrmljaju sebi u bradu. Onaj ko sedi na seditu do njih u mnotvu rei razazna da esto pominju Muma Paduri. Prizivanje demona Ceo sistem enstvenosti, koji je kod devojaka u vlakoj tradiciji jo uvek na visokoj ceni, zasniva se na prizivanju Muma Paduri. Ona pomae da menstrualni ciklus doe ranije, bude to krai i bezbolniji. Zato ensko dete, kako je zapisao etnolog Petar Vlahovi, svoju prvu

menstruaciju mora da prijavi odrasloj enskoj osobi. Kasnije se automatski Muma Paduri stara i da enska obliija budu skladna i dovoljno privlana za mukarca. Brine se da se odri trudnoa, da poroaj bude lak i da enu, koja je nekada skoro obavezno prelazila u muevljevu porodicu, tamo saeka duno potovanje od svekra i svekrve. Muma Paduri brine i o plodnosti. ena koja ne moe da zatrudni, po vlakoj tradiciji, treba da pojede drugi cvet od jabuke ili bagrema, ili da 40 noi uzastopno otkljuava crkvena vrata. Ali se kroz verovanje ipak najvie provlai vera u dejstvo aja od trave jarba Muma Paduri. ista ena (koja je pre toga izbegavala seksualne odnose) treba da, hodajui pored umskog potoka nae i sama ubere ovu travu. Dok je u potrazi za biljem koje, kau, pomae i kod nervnih bolesti, ena ne sme da izgovori ni jednu re. Tek kada je nae, uz odreenu basmu i pomo vraare, pravi napitak. Pa i kada ne eli da raa, ena se ponovo obraa svojoj zatitnici. Dok izgovara tradicionalnu formulu u posteljicu od poslednje trudnoe ona stavlja ar pa sve to ugasi pored groba nepoznate osobe. A etnolog Savetija Grbi zabeleila je i obred u kome se u posteljici ugasi samo onoliko uarka koliko godina ena poeli da napravi pauzu izmeu dva poroaja. Devojka koja jednom uspostavi dobar kontakt sa Muma Paduri teko da e ikad biti ostavljena na cedilu, tvrde Vlahinje. I mada ovaj demon, koji se javlja iskljuivo u vlakoj tradiciji, ne mari za mukarce, svojoj tienici e pomoi i ukoliko ova rodi muko dete. Da bi se ostvario kontakt sa Muma Paduri, dovoljno je, pria se, da devojka u vreme punog meseca izae napolje nosei u pojasu malo ogledalo. Bez svedoka, okrenuta ka svetlu, treba da se duboko zagleda u svoj lik sve do trenutka kada on poinje da nestaje pred njenim oima. Tako ona ulazi u svet duhova i prizivajui Muma Paduri izgovara ime odreenog mukarca i elju u vezi s njim. U isto vreme pokuava da doara njegov lik da bi se eventualno izbegla pogrena identifikacija. Po iskustvu dananje mlaarije u Timokoj krajini, ovaj metod mora da upali, a potpuna garancija u uspeh je privienje, kada se nakon dubokog prodora u nesvesno, u ogledalu umesto lika devojke pojavi lik eljenog mukarca. Preporuuje se i obred sa prstenom skinut sa ruke preminule osobe. Kau da je dovoljno kroz njega samo jednom pogledati odabranog mukarca pa da magina formula (pomozi Muma Paduri da bude samo moj) vrlo efikasno zarobi srce onoga za kojim devojka pati. Kada imaju ozbiljan problem, bez obzira na sopstvene, Vlahinje, u pomo prizivaju i vraare. Ona se transformie u nit koja vezuje Muma Paduri i devojku. Velika, umska majka, Muma Paduri ivi, kako joj i ime kae, u umi. Na svetlosne livade izlazi u svojoj dugoj haljini i raspletene kose, da bi ula pozive vraara ili devojaka. Ali je njena mo transformacije esto njenu boansku lepotu srozavala na izgled oronule babuskere. Najblii saradnik Muma Paduri je Vodeni duh. Posebno leti, njih dvoje zajedno igraju i pevaju, a kada se opiju vrelim letnjim noima, meu smrtnicima ak biraju sebi ljubavnike i grupno orgijaju.

Muma Paduri

Po predanju Muma Paduri je imala mua Padurioul i erku Fata Paduri i Vlasi ih ovako zamiljaju:

Padurioul Zamke Vodenog duha

Fata Paduri

Vodeni duh je kepec, visine do jednog metra. U potpunosti podsea na viziju Sneaninih patuljaka, jer ga krase naduveni obrazi, duga brada do pojasa i crveni okrugao nos. Da ipak nije izaao iz sveta animiranog filma vidi se po njegovim uima i nogama koje su kao kod koza, i po rogu na vrhu ela. Vodenih duhova ima tano sto. Predvodi ih Tartor. Vlasi ga nazivaju starcem ili al batrn. Ostali 99 su njegovi pomonici aj mi. Tartor nosi bi, kojim kanjava sebi potinjene i hvata davljenike, odvlaei ih na dno. Ali uz sebe uvek ima i bubanj kojim objavljuje novosti i priziva ih na njihovu godinju slavu, koju narod naziva i avolji dan. Ljudi su ga se oigledno od vajkada bojali, pa kako je za Vlahe karakteristino da nikad ne izgovaraju ime onoga ega se plae, naziv Tartor je do danas skoro zaboravljen. Sada ga radije zovu drak, to znai avo. Ime, meutim, nije promenilo verovanje. Jo se pria da Tartor u svim vodama ima podzemni stakleni hram i da je svaki utopljenik njegova rtva. Kau da Tartor ukoliko svoju rtvu i ne uzme odmah, pozove je tri puta tokom noi i ubrzo je za tri dana ponovo primami. Oni koji se pozivu ne odazovu izbegnu instrukcije gde i kada treba doi. A ima i drugih, dodue retkih, koji svojim mislima ili inovima uspeju da ga umilostive i ostanu ivi. Takvi meutim, tvrde vlake vraare, padaju pod njegovu vlast i jo mu dugo slue. Njih esto prati srea koja se nekada prekida iznenadom tragedijom ili velikom tetom u kui. Vodeni duh, kao i Muma Paduri, moe da menja oblik. Narod tvrdi da se on pojavljuje i kao dete koje plae. U tom obliku zovu ga Drak. Sluajni prolaznik koji ga sretne, eli da mu pomogne, ide za njim sve do prve vode i tamo se udavi. Vodeni duh je najaktivniji u julu. Stari Vlasi plaili su se i ogledanja u potok ili dueg boravka na obali. Bezbednost od vode kod Vlaha oseaju samo oni koji su roeni u subotu, jer se veruje da je to dan kada Tartor odmara i ljudi ga ba i ne zanimaju. Gospodar vatre Zmeu I dok je gospodarica zemlje Velika majka, Muma Paduri, a vode Tartor, vatrom vlada Zmaj ili Zmeu. On je pola ivotinja a pola ovek, koji letei para vazduh i oko sebe baca varnice. On je magijska ptica, spava u planinama i upljim bukvama. Zmaj je nastao od ribe ili zmije stare 40 godina, koju do tada nije ugledalo nijedno ljudsko oko. U zavisnosti da li je postao od mujaka ili enke, Zmaj i kao demon zadrava isti pol. U toku noi obilazi naselja i meu ljudima trai partnera. Kada nae ono to eli, momka ili devojku, ulazi u kuu i u momentu se transformie u prelepu osobu suprotnog pola. Sa odabranim ljudskim biem provodi strasnu ljubavnu no. Pre odlaska ponovo postaje zmijolika ptica i kroz odak ili prozor nestane u mraku, dok oko njega na sve strane lete iskrice. Mladi koji su sa Zmeuom u ljubavnom inu odmah se poznaju. Bledi su, iznureni i skoro da nikada ne opte sa osobom suprotnog pola. Svoju tajnu meutim ne odaju nikome. to iz straha da budu

kanjeni ili izrugani a poneto i zbog samih ari i lepota ljubavnih doivljaja. I danas se po zaseocima pria kako je neki mladi Vlah optio sa Zmeuom. Zmaj bi uskakao kroz odak, i u trenutku dok se sputao u svoje tajno ljubavno gnezdo uzimao bi oblik mlade vitke devojke. Duga plava kosa sijala je natprirodnim sjajem, bledo usko lice zrailo je nenou a zelene oi caklile su staru. Mladi je bio lep i stasit. Sviao se mnogim devojkama u okolini. Ali iako je oseao da ta ena koja se ni od kuda stvori moe biti ljudsko bie, zaljubio se. Mislio je samo na nju i bio je srean iskljuivo u trenucima dok su bili zajedno. Veza je trajala godinama i kako je vreme prolazilo on se samo na nju usredsredio. Svaki sekund bez Zmeua predstavljalo je za njega kobne beskrajne sate. Patio je a ista oseanja, videlo se to, gajilo je i to natprirodno bie. Jedne noi tek to se u sobi svoje rtve transformisao u lepu vilu, Zmeu je stavljen pred veliko iskuenje. Priznao je svom ljubavniku ko je, odakle dolazi i upoznao ga sa nekim tajnama tog potpuno drugaijeg a ljudima opet tako bliskog sveta. Nakon strasnih zagrljaja ponovo je morao da obue svoju iskriavu kou i ode. Kada je ostao sam mladi je shvatio: njegova elja da uz voljenu enu svako vee zaspi i da se svako jutro probudi nikad nee moi da se ispuni. Bolu nije bilo leka pa je to primetila i mladieva majka. Posumnjala je da njen sin pati zbog natprirodne ljubavne avanture. Ve je godinama od bake sluala o mogunosti da se u svaku odaju gde borave ljudi kriom uvue Zmeu. Odluila je da proveri i da preduzme ono o emu se prialo da jedino moe prekinuti sline muke. Saekala je sledeu no i im je kroz kljuaonicu u zagrljaju svoga sina videla nagu devojku, koja se tren pre toga izvukla iz zmajske odore, upala je u sobu i ukrala koulju. Zmajski oklop ubacila je u vatru i spalila. Dok je na ognjitu koa lagano tinjala devojka je jo uvek u naruju svog voljenog izdahnula, a potom i zauvek iezla. Mladi svojoj majci nikada nije oprostio ovaj in. Ubrzo je i sam umro od patnje i jakih duevnih bolova. A nakon toga celo je selo zadesilo veliko zlo. Prvo su kie potopile tek niklu penicu, potom im je grad obrao kukuruz. A kada je dola zima, led je okovao sva stakla njihovih kua i u selo doveo veliku bolest. Teka epidemija pokosila je pola itelja. Meu retkim koji su sve nedae preiveli bila je mladieva majka. Ostala je sama u kui. Molila se Bogu da je uzme ali joj elja jo dugo nakon toga nije usliena. U dugim veerima sedela je sama i tek se tokom njih prisetila da je prilikom odluke da spali Zmajevu kou zaboravila na drugi deo prie koju joj je ispriala njena baka. Bila je to poruka da Zmeu jo ivi i ostavlja svoje potomke, jer sem neprirodne ljubavi od ljudi ne trai nita. ak ta vie titi ceo kraj u kojem obitava, i od zemljotresa i od poplava i od jakog vetra. Boanstva vazduha, vode i zemlje njegovi su prijatelji i nikada njemu vatri ne bi naneli zlo. Demoni bolesti umilor Vazduh je predstavljen u liku umirol. umirol ili Tetke, kako ih nazivaju na srpskom, je demon koji u liku tri starije ene u crnini nasre na oveka itavog ivota. ini to pre svega kroz razne bolesti, otimajui mu snagu, i tako jaa poput gripa, boginja, kolere. Za sve vreme (pretpostavlja se da se radi o vie stotina godina) Vlasi ove demone zovu jednostavno umirol, a Srbi u istonoj Srbiji, (koji su takoe poverovali u njihovo posojanje i delovanje), jednostavno Tetke. Tana imena ta tri demona nisu poznata. Neki etnolozi pominju Majku Duka kao prvu, najstariju i najmoniju od njih. Ali se taj podatak ipak uzima sa rezervom, jer kako je ve reeno narod je od pamtiveka prezao da bi bilo kada izgovora imena onih koji ine zlo. Znai ukoliko se neko i sea imena tri umirol, to ipak nikada nee glasno izgovoriti. Pria se samo da je neka ena odavno, u sred noi, srela tri Tetke u crnini. Uspaniena, sakrila se pod most. A one su se, gle sluaja, ba na njemu zadrale i neto traale. Prestravljena Vlahinja morala je da ih prislukuje i tako je otkrila veliku tajnu. ula je kako se umirol ale da je sudbina umanjila njihovu mo, jer je i protiv najopakijih bolesti koje one mogu izazvati ipak dala lek. To su biljke avramasja i krstanjasa. Trave koje inae prepoznaju samo najobdarenije vraare. Vesele vile i ljute aljilje Vlve su veoma vitke i visoke, obuene su u duge bele, ponekad, zelene haljine. Okiene su cvetnim vencem, kreu se u grupi i svakoga ko ih vidi omaijaju igrom i pesmom. ive uglavnom u peinama pa kad zatreba dovoljno je da im se pred ulaz u pilju donese votiv, pa da one skinu svaku bolest ili ini. Zato mnogi u istonoj Srbiji i danas ostavljaju svoj

beleg pred ulazom u Rajkovu peinu kod Majdanpeka, bacaju novi u Zlotskoj peini kraj Bora, ili proveravaju priu koju su mnogi zapisali da Vlve kad su ljute vode meusobnu borbu na Crnom vrhu, planini kod Bora. Energija koja se tada izdvoji zapara vazduh. Blagi letnji povetarac prerasta u oluju, zaas dotre oblaci, sevaju munje i pucaju gromovi. I teko onom ko se u tim trenucima nae meu razbesnelim lepoticama. To ine samo najhrabiji, mukarci omaijani njihovim armom i ene koje bi da preuzmu malo od njihovih moi. U priama Timoke krajine ne pominje se mnogo sluajeva da Vlve ljudima donose tragine sudbine. Kau itelji Timoke krajine da Vlve ne diraju ljude.ak im i pomau. Posebnu ulogu u ivotu oveka igrao je i vazduh i njegova najoitivija pojava vetar. Za Vlahe vetar je imao snagu ienja ali i kretanja. Zato su se mnogi magijski obredi razvijali na tom principu. Vetrovi i vihori su u prvo vreme smatrani samo prebivalitem zlih duhova. Njihova jaina bila je dovoljna da rasturi seno, odnese krov s kue, zaplai konja i druge ivotinje. Fijukanje je uvek povezivano sa stravinim jecajem unesreenih mrtvih dua, koje nisu nale svoj novi svet ni konaite u njemu. Zato su se odreenih dana u godini, u prethrianskom periodu, davali pomeni ovim stihijskim snagama. A sa ukljuenjem itelja ovog kraja u hrianstvo, za te prilike slavili su se sveti Vartolomej i sveti Jelisej. U arhaino doba u vihor se zabadao no, koji bi kasnije postajao krvav. A kad bi nastao kovitlac trebalo se skloniti i lei na zemlju jer je to bio znak da se u tom vetrovitom krugu bore avoli i Ale, to bi za oveka koji se umea moglo biti pogubno. U istonoj Srbiji smatra se da kovitlac drema na Crnom vrhu, planini kod Bora. Kada zaduva, kau ovdanji itelji, probudila ga je borba Vlva i Ala. utanje hrastovih uma i visoke trave, koja se lomi pod vetrom, prikriva zvukove borbe a bela praina titi ovu divovsku bitku od ljudskih oiju. Kada im dosadi ta igrarija Vlve i Ale izlaze iz kovitlaca, pretvaraju se u svatove i tako mame sluajne prolaznike. Ko se prevari i pridrui im se, postane opsednut i zauvek je u njihovoj moi. Lo je znak i kada vetar ili kovitlac sa Crnog vrha, nekome odnese kapu. Predskazuje, kau vraare, skoru smrt. Koija Velikih kola Pakala Vlaka kosmogonija pominje samo jedno verovanje o nastanku sveta koje kae da je Bog stvorio Zemlju, ravnu, bez brda i dolina. Sunce i Mesec su slobodno mogli drugovati kao brat i sestra. Ali jednog dana Sunce predloi Luni (Mesecu) da se njih dvoje venaju. Kako je stalno navaljivao, Luna na kraju ree Suncu da ide i pita Boga ta on o tome misli. Nakon dugog veanja meu bojim skuptinarima nastala je velika svaa i netrpeljivost, i haos prpreti do tada urednom svetu. Bog se naljuti pa uze Sunce i baci ga prema istoku a Lunu prema zapadu uz kletvu: Istim putem nikad da ne idete, nikad zajedno da ne budete, da se nikad vie ne vidite i nikada da ne razgovarate. Zatim na Zemlji napravi brda i doline, stvori ume i planine, a meu njima reke i jezera. Pored poznavanja sazvea i glavnih zvezda, Vlasi imaju i jednu astroloku figuru Pakalu. Koijaa Velikih kola, gospodara najuvenijeg nebeskog sazvea. Ta kola, koja mora da vuku volovi, iskrivila su se, jer je upregnute ivotinje uplaio vuk lupu. Pakala se meutim samo smekao usled ove tragedije i od tada su i Vlasi nauili da se prema nedaama odnose sa strpljivim podsmehom. U njihovoj tradiciji mnogo je pria iji je glavni junak Pakala. Vedar, optimista, moan da se veseljem izbori protiv svake nedae. Zato se simbolino sve aljivdije nazivaju njegovim imenom. Pakala ima glavnu ulogu i u priama koje se granie sa vulgarnou. On je simbol neverovatnih seksualnih potencijala. Iako se moe pretvoriti u bilo koje drugo bie ili se transformisati u enu, Pakala uglavnom kada sie na zemlju postaje snaan mukarac, koji izmeu nogu ima tri bude povezane crvenim, utim i plavim koncem. Dok ima strasne i nezaboravne ljubavne odnose sa enama, Pakala u zavisnosti kojom budom deluje, moe osemeniti cara crvenim koncem, kralja utim a oficira plavim. Ljudi sa vanulnim svojstvima Etnolozi koji su dugi niz godina prouavali verovanje Vlaha jugoistone Srbije tvrde da je njihova mitologija raznovrsnija od mnogih koje su svojom zanimljivou preuzele primat, poput helenske, rimske ili egipatske. A opet, ona se ne moe jednostavno svesti na i danas uvreenu podelu na vile i vetice, u kojima se oliavaju dobro i zlo. Vlaki mit barata demonima i boanstvima i smrtnim ljudima, koja su svoja natprirodna svojstva stekli za

ivota ili posle smrti. Prvi, Velika majka Muma Paduri, Vodeni duh Tartor i Zmaj Zmeu su, sudei po izjavama danas aktuelnih vraara, bia nastala iz arhainih verovanja u svemo same prirode. Oni su potpuno prehrianskog karaktera. Njima uz rame stoje Suenice Ursiatore, gospodarice ivota i smrti, ume Tetke, demoni koji utiu na bolest i zdravlje ili tok ivota, i Vile Vlve i Ale Aljilji, koji mogu ali se ba i ne trude da se meaju u ivot oveka. Sa druge strane, ljudi sa natprirodnim svojstvima su bia iji se broj stalno uveava tokom vremena. To su vampiri, talason, udotvorne bebe, vanbrano dete i bia vezana za verovanje o krtenim i nekrtenim danima. Opasna bia iz nekrtenih dana Mit kae da nekrteni dani padaju u vreme od Boia do Bogojavljanja. Tih 12 dana zemlja je posebno otvorena za due mrtvih, koje izlaze iz svojih podzemnih svetova i borave u ovome. Prodiru iz duboke tmine i obino se nastane na kunom pragu ili dovratku ivih, a ponekad i na samom krovu njihovih kua ili u dvorinim bunarima. Zato je i dobro, tvrdi narod, da se pre izlaska iz doma, polaska na putovanje, pre umivanja ili pijenja vode, svako jutro u ovom periodu oita molitva ili da se nekom bajalicom odvrate zle sile. U suprotnom ljudi padaju pod uticaj raznih bia. Dejstvuju pre prvih petlova pa u vreme nekrtenih dana nije preporuljivo putovati nou. Nekrteni dani nisu pogodni ni za raanje niti za umiranje. Mrtve ni nakon 40 dana ne primaju na onaj svet, deca zaeta u vreme od Boia do Bogojavljanja mogu postati ivi vampiri a roeni za nekrtenih dana bolesni su i slabani. Misli se da svi takvi ljudi ubrzo i povampire. Posebno je opasno ako u ovom periodu umre nekrteno dete, koje za ivota obredom krtenja nije steklo svoje mesto u ljudskoj zajednici. Kako nisu ni ovde ni tamo, nekrteni lutaju izmeu, nevidljivi su i uglavnom se samo uju. I to kako jee, plau, dree. Meu Vlasima vlada mistina bojazan da bi se ovakva deca mogla osvetiti zbog ovog propusta odraslih pa da u vreme nekrtenih dana nanose pakost malim bebama, koje su imale vie sree i panje zajednice i roditelja, nego oni. Odbrana od mrtvoroene dece u vreme nekrtenih dana kod Vlaha je prvenstveno obred njihovog sahranjivanja. Pri iznoenju iz kue za pokojnikom treba izbaciti svu vodu. A opreznost se mora pokazati i dok povorka prolazi pored potoka ili bunara, kako se dua preminulog ne bi negde usput sakrila. Nekrtena deca ne smeju biti ukopana na postojeim regularnim grobljima. Ona dobijaju svoj posmrtni ritual na sahrani, ba kao i drugi koji su preminuli neprirodnom smru i samoubice. Ali ne i mesto na groblju, inae rezervisano samo za lanove odreene krtene zajednice. Jer bio bi to veliki rizik da se neiste sile dovedu na ovaj svet. Moi vanbranog deteta Vlasi oigledno misle da deca uopte imaju velike moi. Meu svim demonima koji nastaju od ljudi Vlasi za najjae smatraju dete roeno van braka. Za razliku od drugih sredina gde se malianu, kojem se ne zna otac, odmah pridoda oznaka kopile, kod Vlaha su vanbrana deca neto vrlo blisko poluboanstvu. Deca roena u braku, misle Vlasi, dunost su i obaveza. A vanbrano dete je usud. Uglavnom zaeto u arkoj ljubavi i strasti. Zato i danas Vlahinje obdarene da lee i proriu preporuuju da se nokti ili pramen kose vanbranog deteta uvek nosi sa sobom kao amajlija, a da se njegovo ime priziva u nevolji, naroito protiv opsena od bezoblinih stvorova kakvi su Vodeni duh ili Zmaj. Jo jedno zanimljivo verovanje Vlaha je i mogunost roenja udotvornih beba. Za njihovu sudbinu odgovorne su Ursiatore i Babice dobro i zlo iz sveta natprirodnih bia. udotvorne bebe Tradicija u istonoj Srbiji kae da je dete sve dok se nalazi u majinoj utrobi, aneo. Ljudski lik dobija tek po roenju. Ali ako na svet izae obavijeno kouljicom koja ga je hranila u stomaku, to je znak da je novoroene sa sobom na ovaj svet ponelo i neka natprirodna svojstva. Dete koje se rodi u crvenoj kouljici donosi sreu sebi i okolini, ili ima urokljive oi iz kojih izbija unutranja mo. U suprotnom dete je povuklo svojstva vetice i mogunost da menja oblike i u druga zla bia. Ali nezavisno od boje, deca roena sa posteljicom, tvrde Vlasi, po pravilu su vidovita i ni jedna via sila ne moe da im naudi.

Pupana vrpca dobro titi i uivena u deju odeu ili stavljena u medaljon, od kog se niko ne valja odvajati. ak i kad odrastu pupana vrpca uva ljude od svih malera i nesrea, veruju Vlasi. Ovako jaka vera u pupanu vrpcu pravda se obrazloenjem da ona nosi umnogostruenu energiju. Na njoj su tri kapi krvi jedna od majke, druga od oca i trea od samog novoroeneta. Kada se one sasue sa sobom ponesu svu mo ova tri ivota. Zato treba strogo paziti da se vrpca ne izgubi, jer e se tako izgubiti i ovekova dobra srea. A tada e on nesrean lutati, ne znajui ta e sa svojim ivotom. Menjae poslove, ene, loe e se slagati sa svojim najbliima i bie usamljen. Nemir ga nee napustiti ak ni na drugom svetu. Jer spokojstvo preminulog se, po naim obiajima, i na kraju overava tako to se on sahranjuje zajedno sa pupanom vrpcom, s kojom je doao na ovaj svet. Verovanja, po kojima ak ni Suenice ne mogu da utiu na sve okolnosti, niti da ih predvide, vezuju se za stav o usudu. A on kae da za roenje postoje sreni i nesreni dani i da sudbina oveka zavisi i od toga. Najbolje prolaze oni koji su roeni u subotu i nedelju, jer imaju mo da upoznaju natprirodne sile i ovladaju njima. Krtenje i vezivanje dece Krtenje deteta kod Vlaha je dogaaj u ivotu oveka koji je samo neto malo manje bitan od roenja i prvih 40 dana ivota. Krtenje se kod Vlaha izvodi nezavisno od hrianskog krtenja u crkvi, na koje pripadnici ovog naroda idu obavezno. Ali posle obreda kod svetenika, koji garantuje da detetova dua nee nakon smrti lutati sa nekrtenima, te da mu se ime nee zatreti, jer je registrovano i pred ljudima i pred Bogom, izvodi se i tradicionalan obred. U njemu obavezno uestvuje i kum, koji detetu odreuje ime i zaduen je da prati vaan ritual prvog ianja. uplji kola koji on donosi stavlja se detetu na vrh glave. Kroz rupu oblog kolaa provlai se po jedan pramen sa temena i ela deteta, iznad desnog pa potom i levog uha. Prilikom odsecanja pramenova javno se saoptava ime deteta koje su do tada znali samo kum i svetenik. Po saznanjima Vlahovia ovaj kola sa kosom se stavlja na jabuku i simbolino nastavlja tradiciju prinoenja rtve precima, kojima se u kulturi vlakog etnosa pridaje velika ast. Samo se kola koristi kao zavet umrlima, dok detetova kosa slui za drugi deo rituala. Ona se lepi voskom od see, zajedno sa crvenim koniem (kojim su premerena visina deteta i rairene ruice) i stavlja se zatim u flau sa vodom. Nakon bajanja granicom od bosiljka i gaenjem uarkom uglja, ta vodica daje se majci da njome sledea tri dana prska dete, sebe i prostoriju u kojoj beba boravi. Kada se vodica istroi, pramen se vadi i detetu zavetuje kao amajlija, dok se flaa sa bosiljkom nosi na reku. I to treba da uini majka, jer kraj ovog viednevnog rituala je vaan za otklanjanje mogunosti da detetova duhovna energija tokom ivota bude vezana neastivim silama ili moima neke druge vraare. Majka treba da opkorai potok u suprotnom smeru od njegovog toka. Kada tri puta izgovori formulu kojom odvezuje svoje dete, baca flau sebi iza lea da zajedno sa vodom otee i ono to je bilo zatvoreno u staklu. U nekim selima pramen kose koristi se i na drugaije naine. Kada se baci u polje eli se da dete bude rodno. Kad je ostavljeno pod drvetom sa crvenim plodovima treba da donese radost. Mnogi kosicu neopaeno pospu i u seoskom kolu, tokom neke svetkovine. Time se detetu u budunosti obezbeuje veselje. A ukoliko se kosa ostavi u koli ili nekoj visokoj ustanovi, po prii vraara, dete e tu raditi kada odraste. Kosa se prvi put ia obavezno tokom neparnih godina ivota, u prvoj, treoj ili petoj. Nakon toga se sa par dlaica izvri neki od navedenih rituala, a drugi deo se sauva u vosku ili se uvalja oko dukata. Tako upakovana kosa obino se ostavi na najviu gredu kue. Verovanje kae da se time dete kada odraste zadrava u domainstvu. Obezbeuje mu se dugotrajnost i stabilnost kao to je i sama kua. U svakom sluaju, dok dete ne odraste (dok mukarac ne stasa za vojsku a devojka za udaju) kosa pod gredom obezbeuje sreu i spokojstvo. Bia zalutala izmeu dva sveta Muronj je vampir, ovek koji posle smrti nije naao mir zbog zla koje je inio, i zato osea neodoljivu potrebu da deluje u materijalnom svetu. To uznemirava njegove blinje, pa su vlaki obiaji prepuni rituala kojima im se ukazuje pomo da se oslobode greha, to su ga poinili za ivota, da vrate svoje dugove i umire svoju nemirnu duu. Ali postoji i drugi mnogo ei i opasniji inovi vampirisanja. To su ljudi koji su umrli iznenada bez svee, a njihovi najblii im nisu posebnim pomanama i ritualima pomogi da na drugom svetu nau

pravi put. Vampir postaje i onaj kojeg je, dok je mrtav leao na odru, preskoila neka ivotinja (obino maka) ili ovek. Opasnost postoji ak i ukoliko je preko pokojnika neto preneto. Dua ovako preminulih ne odvaja se od tela. Ne odlazi na onaj svet ve prvih 40 dana luta uzimajui as svoj stari oblik, as se transformie u pticu ili neku drugu ivotinju. Nou dok svi spavaju ona pokuava da sazna ta joj se deava. Besomuno juri ulicama, sedi na oblinjim raskrima i niko ne moe da dokui iz kog pravca je dola i kojim bi putem trebalo da poe. Preminuli zariju svoje glave u prozrane, ve omlitavele ruke i dugo, uureni pored nekog ipraja razmiljaju. Obuzima ih prvo tuga, potom oaj a onda bes. Sudbina ih je stano kaznila. Neki se nikada ne snau a oni koji se dosete gde im je stari dom, vraaju se u njega. Lupaju po prozorima, ulaze na tavane i sve kripue i pucketa dok oni hodaju. Snaga ivih zazidanih Vlasi veruju u jo jednu vrstu vampira, zvanog Talason. To je jedini vampir koga iskreno ele u svojoj blizini. Oni se, naalost, zbog naina na koji je ovo natprirodno bie nastajalo, vie ne umnoavaju. Postoje jo samo oni zaostali iz prolih vekova. Talasoni su demoni nastali od ljudi koji su ivi zazidani u neku graevinu. Po prii Vlaha, ranije je to bila dobrotvorna rtva. Stari ljudi, kada bi videli da smrt neumitno dolazi po njih, sami su terali svoje potomke da grade kue u koje bi ih ive zazidali. Ubrzo posle toga ovek umire a njegova dua ne odlazi na onaj svet u klasinom smislu, ve ostaje veno bdijui nad graevinom i titi nju i sve koji u njoj ive, od zla. Mit kae da su takva zdanja zauvek zatiena od bilo koje vrste nevolja kao i od drugih demona i natprirodnih stvorenja. Vlasi oigledno pate za Talasonom. Ali prilagoeni civilizaciji u kojoj ive ipak se odriu ove egzibicije. Umesto toga pribegavaju ritual sa senkama. Dok se udara temelj kue najstariji ukuanin ostaje sve vreme na gradilitu. Menja svoj poloaj pratei putanju sunca. I senka njegovog tela uvek je cela u vlanom, tek izlivenom, betonu. Misli se da i to pomae, posebno kada onaj koji je rtvovao svoju senku umre. Lov na vetice Jedino verovanje za koje se, sem sporadinih sluajeva, moe rei da je iezlo iz vlake tradicije, jeste ono o nastajanju vetica. Narod kae da je vetica ena koja se, sluei avolu, naoruavala moima i inila zlo gde god je stigla. U pono ona bi postajala nevidljiva i na metli letela okolo, dovodei ljude u veliku nevolju, inei tetu stoci i na imanjima. Zapis sauvan u Timokoj krajini iz 1811. godine kae da je Karaore u Gurgusovac (dananji Knjaevac) poslao vojvodu Antonija Pljakia. Pljaki je u svom izvetaju napisao da je pohvatao sve traene odmetnike. Ali se pohvalio i da je usred Gurgusovca ispekao jednu ivu babu, jer je narod optuio da je vetica. Ovo je poslednji zapis koji svedoi o spaljivanju ena ovog kraja. Rusaljke U Dubokoj i evici u Zvidu svake godine o Duhovima padaju u zanos, u stanje zamiranja, u trans iz koga se diu putem rituala jedne prastare religije. To su rusaljke (rusalje). Isto biva i na zavetini u Brnjici (blizu Golupca) u etvrtak i u Neresnici u nedelju posle Duhova. To su takozvane male rusaljke (Rusalje mi). Rusaljke znae praznik Duhova ali i samu padavicu (padanje u zanos, trans), koja po tvrdom uverenju svih seljaka ovog kraja posledica useljenja duhova, vila, koje na dan Duhova naiu na ensku osobu i prouzrukuju njen pad, propraen udnim jaukanjem. Uz strani vrisak (neljudski krik) i lelek enska osoba se odjednom kao svea padne na zemlju, biva potpuno besvesna za dogadjaje kulta koji se oko nje odigravaju a organizam je ukoen, kao mrtav, jer ni najmanje ne reaguje na zabadanje lekarske igle ispod noktiju. Stanje je zaista udno i u najveoj meri zagonetno. Ne samo nai lekari, ve i neki strani naunici, kao doktor G. A. Kipers-Sonenberg iz Berlina , koji su ovde dolazili, nisu mogli nita pozitivno da utvrde zbog ega dolazi do ovog padanja Rusaljke (koje se u naim spomenicama pominju jo u XIII veku) svakako su u dubokoj genetikoj vezi sa prastarim verovanjem u zagrobni ivot. Moda su ovde poslednji tragovi vere u pripremeno nadahnue iz kulta Kibele, - velike majke bogova.

Naziv Rusaljka doao je izgleda od latnske rei rosa (rua), jer se padanja deavaju u doba kada je najcvetnije i najtravnije kada se i padalice (Rusalke) polau na zelenu travu najmanje na tri mesta uz vrenje kulta i zatim podiu iz mrtvih Vera Duboana i eviana u zagrobni ivot zaista je velika to se vidi pri samom davanju pomana koje i jesu uvod kultu padanja u trans. Pomane (dae) poinju u 2 sata a padanje u zanos oko 5 sati po podne. Na crkvenom imanju, gde crkve nema a gde je prvi put podignuta zvonara stoje poreani stolovi sa raznim jelima, koje se daje za duu umrlima. Tu su: kvasan hleb, ukraen mnogoboakim znakom krsta i zmijama; pogaa azima (od grke rei, to znai presan hleb), proja, so, vino, rakija, peenje, ofarbana jaja, koljivo i votana svea, savijena na kolut, koja stalno gori. Tu su neminovno i strukovi belog luka (usturoj) koji rastura zle duhove ini se pomen mrtvim duama i razgovori sa mrtvim duama su veoma ozbiljni kao pred svetim prieem. Pojedine porodice dolaze na mesto zavetine i ve unapred znaju da e neko njihovo dete pasti u zanos i ele da se to dogodi na svetom zemljitu, gde se kult padanja u zanos i vri uz naroite magine radnje iz prastarih vremena. Vlasi (u samoj stvari meu starosedeocima ima mnogo Kosovaca, to svedoi njihova gornja haljina, dorame, ukraena kolutima) su narod, koji provodi teak ivot, koji nam izgleda glup, ali koji je u stvari daleko blii ivotu, istinskom ivotu, punom tajni, drai i zanosa. Kroz silnu veru iako dosta primitivnu, oni dokazuju da je njihov ivot osmiljen i da sa verom u zagrobni ivot ini jednu nerazlunu i organsku celinu. Duboka je usled Zvida. Ona je na domaku zlatonosnog Peka i peine sa kojom je u vezi i legenda o kraljicama, puna arobne mistike. Jo je ivo predanje o dvema kraljicama koje su se tu, pred peinom pobile na dan Duhova, te je jedna pri smrtnom padu proklela Duboane i rekla: Da Bog da, kako ja ovde pala tako i svaki iz ovog mesta o ovom danu da pada! Ispod peine izvire Duboka reka u kojoj se kao na Jordanu vri leenje i zapajanje rusaljki. Sa svoda pada po koja kap vode, ali na Biljni petak (Vinjera bujedzor) sa jednog mesta kaplje kap po kap samo tog dana. Polja u Zvidu su puna klasja.I nije nikakvo udo to o Duhovima u sevdahu karabai i lautari jedino pevaju o mirisu sena i ljubavi (d dragostja), koja je ovde u vezi sa poudom i elegijom: Bae vntu prst face Mja dus un miros Miroase la florj d fn D la mndra mja dn sn Duva vetar preko poljane I nosi mi neki miris Mirie mi na cvee iz sena Od moje je drage iz nedara. im je rusaljka strano jauknula i pala, kao svea, na zemlju, odmah je uhvate za ruke i vrsto dre da se za vreme napada ne bi gruvala i ubijala, jer je u stanju da uda uini svojom iznenada velikom fizikom snagom, koju je pod uticajem duhova dobila. Oi su joj zatvorene kao u mrtvaca a ruke grevito stegnute u pesnice. Ponekad i pljuje na prisutne. Narod vie: A luvato rusalji! to znai: Uzeli su je duhovi! Uoe duhovi u nju!...

Padanje u trans

Narod veruje da ih odvode vlve t.j. vile. Njen pad se mahom nasluuje od njenih ukuana, koji je prate da joj pri padu budu od pomoi i nau kraljeve, kraljice i karabaa (gajdaa), koji e je povratiti u ivot , jer je ona ve kao pravi mrtvac i u stanju anestezije, ni najmanje ne osea ubode igle, koji joj se ine ispod noktiju na ruci. Kao da je 99% mrtva i samo 1% u ivotu. Posle pada rusaljke nau se odmah tri mukarca. To su tri kralja (trej krejiari). Isto tako se nau i tri kraljice (trej krejice). To su tri mlade, lepo obuene devojke. Njih est se uhvate u kolo i u igri obilaze rusaljku, a karaba, duvajui u mehove stalno svira uvenu, prastaru i alosnu melodiju rusalja (kniku d kraj), starajui se da je arobnom moi muzike razbudi. Izmeani kraljevi i kraljice stalno cupkaju oko pale i time joj bolest odigravaju. Prvi kralj (al mj mare krejiar) dri u rukama no (nekada verovatno jatagan) sa belim lukom, pelinom i belom radom (romanjica). No je ovde svakako trag rtvenog noa sa crnim koricama koji se pominje u starim spomenicama. Beli luk se uzima u nameri da se rasteraju zli duhovi. Prvi kralj je ovde najvanije lice. On izvodi ceo ritual. Od njegove umenosti zavisi i trajanje nesvesnog stanja, koje traje obino jedan sat. Oko rusaljke se obino vodi mistiko kolo na tri, pet ili devet mesta, dok ne ustane. Njoj kraljevi i kraljice pevaju i izgovaraju mistne rei, kojima je cilj da je podignu sa zemlje, ali iji je skriveni smisao prilino izgubljen u toku vekova. Taan teks rei koje spasavaju a koje su nai ispitivai uvek pogreno zapisivali (zbog nepoznavanja rumunskog jezika) glasi: Op a, jar aa! nk odate jar aa! Aa bla, jar aa! dn gure ej! Aa bla eeej! U prevodu glasi: Op tako, opet tako! Jo jednom opet tako! Tako bela opet tako, I iz usta ej! Tako bela eeej! Tim reima se svakako eli da se rusaljka probudi iz besvesnog stanja i da jo u stanju transa saopti neku istinu s one strane groba. Tada je prvi kralj plai noem, zamahuje na nju strukom belog luka, pelina i bele rade i poziva je: Ajde!. U stanju transa rusaljka kao da osea stalni jecaj karabaeve udne muzike, jer pokatkad kao da razvlai usne u osmeh. Kad se posle odigravanja na treem mestu (ili na najdaljem devetom) ve poinje po malo svest vraati, onda prvi kralj sa meavinom prevakanog pelina i belog luka u ustima poprska po licu, ustima i oima, ona se usled jakog mirisa tog bilja jo vie osvesti.Tada je nose niz poljanu dubokoj reci, koja se probija kroz selo kao zmija i koja je od crkvenog polja udaljena 60 70 koraka. Tu je opet obigravaju umivaju i zapajaju vodom koju prvi kralj zahvati iz reke i sputa niz korice noa (jatagana), i koju drugi kralj uzima u ake i njom tri puta poprska rusaljku. I za divno udo, ona posle toga umorno otvara oi i oivljuje. Ali se niega ne sea ta je s njom bilo (amnezija). Duboka reka je kao Jordan. Ona zaista ima magijsko dejstvo. Pomou njene vode se zaista povraaju ponovo u svest padalice. Veliku misterioznu mo narod pripisuje i muzici karabaevoj. Jecaji karaba (svirila) zaista imaju arobnu mo. Ona tako obuzima duu oveiju da njena melodija dugo i dugo ostaje u njegovoj memoriji. Moda sveani i alosni jecaji karaba izgledaju rusaljci u transu, ne kao neki prazni zvuci, ve kao zvuci koji dolaze iz neke vie sfere. Kao izlivi veite harmonije, kao glas Duhova. Stanje transa (zanosa) rusaljki kao da je zaista neposredno optenje s Bogom. Narod veruje da melodija rusaljka: Kniku d kraj, svojom boanskom moi budi i u svest vraa: Karabe razgovaraju sa duhovima!. I frula je arobna a kamoli karabe. Duboke rusalje su toliko stare, koliko i kola sa mnogoboanskim znacima i svakako su u vezi sa prastarim kultom reeva iz Indije i Haldeje, kada je narod pomou njene mudrosti (kastinske tajne) odravan u veri u zagrobi ivot. Za vreme transa i duboke rusaljke su kao mrtve. Ni one ni najmanje ne reaguju na ubod igle. Nai lekari su ovu tajanstvenu pojavu, koja je neposredno metapsihikog karaktera potpuno zanemarili. Dr. Milorad Dragi je neto dublje zaao u istraivanje. On smatra ovu pojavu, kao pojavu kolektivne, etniki funkcionalne nervoze na religioznoj osnovi. I zaista, ovde je trans, van

svakog protivljenja, na religioznoj osnovi. Nae rusaljke, slino somnambulama, svojim duhovnim oima (jer su telesne mrtvaki zatvorene) kao da vide ono to mi obini ne vidimo. uvene rusaljke dolaze u transu i do udnog dara proricanja. Onu su obino vie puta padale u zanos te su i odabrane za budue vraare i arobnice, jer su u stanju da u transu vide i govore sa mrtvima. Na taj nain, rusalje su u vezi sa nekromanijom, koju dosad nai ispitivai nisu uoili. U dubokom kultu postoje realni tragovi prastare nekromanije. Padanjem u zanos duboke rusaljke su na ivici ovog i onog sveta i one nad ponorom svog ivota plau i pominju mrtve roake i poznanike i zapevaju za umrlom decom. Svojim govorom i ponaanjem one predstavljaju posrednike izmeu ivih ljudi i dua umrlih. Ova veza izmeu padalica i umrlih predstavlja veliki interes za rodbinu i narod. Jer tada se oko padalice sakupi porodica umrlih predajui joj u ruke razne ponude (kolae i slino), koje ona u kontaktu sa duama umrlih simbolino predaje umrlima. Okupljeni narod na zavetini ih rado i paljivo slua, jer tako saznaje mnoge stvari o njihovim pokojnicima na onom svetu. Duhovno uznemirenje kod njih poinje jo od Spasovdana a naroito od etvrtka pred Duhove i one unapred znaju da e pasti u neispitani, misteriozni zanos. ta vie i roditelji slute, koje e im ensko dete iz kue pasti. Mnoge padalice i danas odlaze u manastir Gornjak i Tumane i tu trae lek. Vredi spomuti da padanja vie ima kada je toplo vreme. Jedna rusaljka je u zanosu na onome svetu videla mnoge neobuene i osuuje njihove ive pretke jer za pomene nita ne udelie. Za vreme samog transa neke rusaljke strano i bolno jauu; neke pevaju i samo neke, koje su dugo godina padale u zanos proriu. Pojava rusaljki u Dubokoj je jedna veoma udna i komplikovana duhovna pojava, na koju su tokom vekova delovali mnogi uticaji. Ona je itav kult, na kome se jo vide tragovi neke prastare religije. Moda je i strah od umrli dejsvovalo na stvaranje ovog kulta. Ona je u vezi sa sugestijom i autosugestijom, koju potencira i vera da se zbog ubijene kraljice greh mora iskajati. Padanje u zanos lii na epilepsiju. Lii i na histeriju, ali je ovde ukoenost i mrtvilo daleko vee. Zanos je orgijastikog tipa, ima ekstaze. Pojava skrivene moi vidovitosti, proricanja i nekromanije dokazuju da je ovde u pitanju stvar metapsihike prirode. Na osnovu neodoljive religije ini se u Dubokoj pomen mrtvima na isto kultnoj osnovi; rusaljke zatim padaju u trans da bi se ponovo vratile u ovaj svet, koji sa onim transcendentnim ini jednu nerazlunu celinu. GLASNICI IVOTINJSKOG SVETA Kukavije suze Iz ivotinjskog carstva vraare kao posebne saveznice svoje magije izdvajaju ptice. Kau da njihov jezik moe nauiti svako ko ih paljivo slua. Prepoznatljivo kuku, svrstalo je kuakavicu u jednu od retkih vrsta koja u svim zemljama ima isto ime. Kod Vlaha kukavica ima vrlo visok rejting. Zbog toga je, kao ni rodu, nikad ne ubijaju. Ko zna da je uje, mnogo e nauiti, kae Desanka Peri i svoje znanje koja je dobila od tri Marije iz sna, prenosi ovako: Onaj ko uje kukavicu sa istoka poivee srenu godinu, a kome kuknjava stie sa zapada neka se malo presabere. Manje neka putuje i vie nek razmilja. Iskustvo je pouilo Vlahe i da broj dana koliko kukavica kuka pre urevdana i posle Petrovdana, oznaava lepu jesen, a ako se oglasi prerano, nasluuju hladnu zimu. Kuknjava iz ogoljene ume predskazuje glad, a iz razlistale rodnu i situ godinu Legenda o nastajanju kukavice. Vlasi se slau sa drugim narodima pa poreklo kukavice takoe vezuju za veliko prokletstvo. Priu o tome zabeleio je Tihomir orevi. U Homolju je uo da su devet sestara, nakon to im je jedini brat nestao, oajno kukajui zatraile od Boga da im da krila kako bi ga lake nale. On im uslii elju i pretvori ih u ptice koje vie nikad nisu prestale da kukaju. Valjda se zato jo uvek po mnogim grobovima ovog prostora,esto na drveni nadgrobni spomenik ili krst pred njim, urezuju crtei onoliko kukavica koliko sestara za umrlim ali. U nekim selima, na mestu gde je pokojniku sahranjena glava stavljaju statuu izrezbarenu od luevog drveta koja simbolizuje pticu i oveka glave naslonjene na no. Ne retko na grobu se nau i kukavije suze, jer sem to jad i suze idu zajedno, veruje se da i sama ptica u periodu svog oajnog oglaavnja u stvari plae. Vlasi misle da njene suze lie

na sitna jajaca leptira i nalaze se na grani, poreana u krug. Onaj ko ih nae u rukama ima neprocenjivi magijski artikal sa koji moe da naini mnoga uda. Vraare u istonoj Srbiji koriste ih za razne napitke, koji pomau kod deije groznice. Ali i za bolji rast devojakih kosa. arobno je ak i drvo sa kog kukavica peva pa poznate vraare ne prputaju priliku da sa njega otkinu neku granicu i iskoriste je kasnije da njima ispune devojake elje. Za one koji bi da proriu, preporuuje se da kada prvi put zauju glas kukavice desnom nogom prokopaju malo zemlje. Kada se uvee vrate kui treba da je zaviju u belu ili crvenu hartiju i tako ostave pod jastuk. Narodu se tako, zapisao je i Vuk S.Karadi, dok je iveo na obalama Dunava, u snu pojavljivala budunost. Vlasi misle da kukavica kad predskazuje smrt kuka sa dimnjaka te kue i da je to opmena da se za savet treba obratiti nekoj vraari u blizini. Takva smrt, kau, ne moe biti suena, jer je kukavica ne bi ni najavljivala. Ptice zlosutnice Meu mnotvo ptica, gavran je jedina za koju se tvrdi da je, iskljuivo, glasnik zla. Sam ga je Bog prokleo i perje nainio crnim, kada ga je, kae i predanje, nakon potopa, iz svoje barke Noe poslao da nae suvu zemlju, a on se tri dana nije vraao. Zadrala ga je leina kojoj nije odoleo dok je nije pojeo. U Petrovcu na Mlavi, na Blagovesti, kod crkve Vezilje, gavran je pred vrata spustio i crvenu almu. Dok se okupljeni svet pitao ta to moe da znai u selo upadoe Turci. Crkvu su sruili a meu masom napravili pokolj. Zato sve narodne pesme iz Timoke krajine zlo koje je u to vreme dolo sa Turcima personifikuju dolaskom gavrana. Verovanje kae i da je lo znak kad gavran preleti selo a jo gori kad se spusti na kuu. Puno gavrana puno nesree. Osuena glava od gavrana skoro je neizostavni deo vetiijih laboratorija. So koja se kroz nju sipa i kasnije se po malo dozira u jelu, pojaava memoriju i imunitet. A krv od gavrana, pomeana u vinu, dobar je nain da se neko odvikne od preteranih pijanki i bahatosti. Ni svraka a ni vrana ne uivaju nita veu popularnost. Kad petao zanemi a koko kukurie Dok su se ljudi takmiili ko e imati vie koka verovalo se da u domainstvu nije poeljno imati vie od jednog petla. Da bi kua bila mirna i da napreduje. Tako bi malog petlia prodavali im bi se izlegao. Ili to se jo ee deavalo on bi posluio kao rtva u magijske svrhe. Obino za potrebe muke potencije ili za nanoenje zla meu braom. Zato valjda narod Timoke krajine na selu i danas vraa da se iz jaja izleu samo kokoke, pa ih ne nasauju ponedeljkom, utorkom i petkom. Ti dani spominju se kao muki pa ne vole, kau, da rizikuju. Pevanje petlova vezano je za verovanje da na nebu postoji beli sveti petao kome se kad zapeva, svi petlovi sa zemlje odazovu. Tako petao peva odmah nakon ponoi, pred samu zoru i u svitanje. Ljudi su se dugo i bez asova orijentisali uz njihovo javljanje. Od mraka pa do prvog petlovog poja ne valja izlaziti iz kue, jer tada napolju tumaraju sva zla bia, vampiri, vetice, avoli, karakondule i bore se vile. Zato su nai preci sve petlove koji se oglaavaju van reda nazivali krivcima. Misli se da ih avo prevari, kako bi ljude, pre zore izmamio napolje i opoganio ih. Pojanje petlova pre vremena smatra se zlim predskazanjem za kuu ili za celo selo. Kukurikanje u sumrak najavljuje bolest, oko deset uvee smrt, a pred pono zlo oekuje celo selo. Zato se takav pevac odmah rtvuje sa magijski formulama da zlo koje je predskazao odnese sa sobom. Ponekad upali i blai metod. ene kod Boljevca, tako, kada zapaze da je petlova prirodna preciznost zakazala, uzmu malo vune, bace je u vatru i kau: Vi ste krivi, mi nismo. U okolini Bora iza kunih vrata ostavljaju zapaljen ugljen, koji e spriti svako zlo koje pokuava da ue u kuu. Najjednostavniji metod je pomeriti se sa mesta i pomisliti: Pomakoh se i umakoh. Manje sujeverni danas pojanje krivca tumae kao najavu promene vremena, naroito ukoliko mu i drugi petao otpeva. Kad zapeva u sumrak na kunom pragu petao predskazuje goste. Okrenut prema ognjitu najavljuje prijatelja, a prema dvoritu, bilo kog posetioca ili iznenadni put. Kad kokoka prokukurie, a to se, kau Vlasi, deava, pouzdan je znak za sve najcrnje slutnje. Toj se kokoki odmah lomi ija. Nosi se kod seoske vraare koja raznim bajalicama pokuava da sprei zlo. Ona izvlai srce kokoke da bi ga nekuvanog okusio svaki lan porodice. A njeno telo zakopa duboko u zemlji da istruli to pre i oslobodi joj crnu duu. Ima meutim i onih koji se ne libe da ivu kokoku koja imitira petla, odmah iznesu na pijacu, verujui da e tako zla slutnja odmah prei na drugoga. U

blaoj varijanti, teili su se stari, onaj ko se prevari i kupi je, rizikuje da u toj kui ena gospodari nad muem. Da bi bili sigurni o emu se radi, danas takvoj kokoki treba skinuti pera sa glave i saekati da nikne novo. Ako bude crno to je pouzdan znak nesree koja je pododreena sudbinom. U tim sluajevima odmah se alarmira vraara. Ukoliko izniknu bela pera, koku samo treba odneti na raskrsnicu i pustiti je da odluta. Zmija i njena kraljevska kruna Strah i potovanje od pamtiveka su se meali oveku kad god bi pomislio na zmiju. U narodu se dugo izbegavalo da se zmija naziva svojim imenom ili rodom. Mislilo se da onaj ko o njoj govori od nje moe i da strada. Vlasi meutim veruju da je avo, videvi kako Bog stvara svet i sam hteo da izumi kakvo stvorenje, ali se njegov neuspeh pretvorio u zmiju. I pored toga oni je potuju kao uvara porodine sree. Pa i danas se na selu, kad zmija doe na prag, misli da je to predznak velike sloge i plodnosti. Nju niko ne ubija i ona esto u okolini izlee svoje mlade. Tako generacije zmija i ljudi ive zajedno. Zmije po verovanju Vlaha imaju svoje kraljice sa krunom na glavi. One se smenjuju na svakih hiljadu godina. Kraljica ivi u umi ali se moe videti i kraj naselja. Krunu skida samo na dan svetog Petra i svetog Pavla. Zato tada gatare na odreene izvore razapinju belu maramu, nadajui se da e, kad se napije iste vode, zmija ostaviti svoju krunu koja donosi sreu i blagostanje. Mada za spravljanje vanih ljubavnih, lekovitih i razvezujuih ini, dobro slue i kost, sasuen jeziak ili zmijska kouljica, koja simbolizuje venu mladost i besmrtnost. AVANTURE SA OPASNIM TRAVAMA Vlasi se otrovnim biljem koriste veoma esto. Najee je u upotrebi koren kukureka jedinca, trave koja ima samo jedan list eventualno i jedan cvet. On mora biti iskopan u odreeno doba dana i godine, uz poseban ritual, a Vlasi ga koriste na indentian nain na koji su to inili stari Rimljani. Ako se meutim zna da se Vlako stanovnitvo ovog kraja Srbije ni na kraju XX veka nije u celini opismenilo, onda bez dileme treba verovati da su se znanja o biljkama prenosila iskustveno na potomke. Obred ienja pomou kukureka ili kako u istonoj Srbiji kau, spravljanjem napitka za izbacivanje otrova iz tela. Na prozoru u ai ostave se tri korenia kukureka. Voda se pije sve dok ne dovede do obilnog povraanja to je, kau stari dobro da se izbaci venin, otrov koji se nakupi u utrobi i oveku ne da ni da ivi ni da mre. Zatravljivanje je obred ija je osnova u malom rezu na nekom delu tela. Pod kou se potom gurne tanak koren kukureka. Mesto se vee crvenim koncem i tako dri 24 asa. Vrlo brzo otekne i zagnoji. Curenje gnoja i sukrvice nastaje tek nakon deset dana ali eljeni efekat, kada to radi osoba sa iskustvom, ne izostaje. Pospeuje ienje, mada su ljudi na ovaj ritual spremni i zarad drugih ciljeva. Tako su i mnogi mukarci u okolini Donjeg Milanovca sebi onesposobili po neki prst kako bi izbegli odsluenje vojnog roka. Zatravljivanje se vrlo esto moe pretvoriti u pravu tragediju koja odnosi i ljudske ivote. Zapisano je da korenom kukureka i lisnom drkom, ene same sebi izazivaju pobaaj. Usled ega redovno dolazi do sepse. Pri tom se jedan deo kukurekovih heterzida resorbuje u krvi dolazi do opte intoksikacije i neizbeno do smrti. ene koje sreom preive ostaju sterilne i doivotni invalidi. MAGINO DEJSTVO BELOG LUKA Beli luk je vrlo uvaen u magiji Vlaha. Vlasi misle da beli luk i inae donosi dobro ukuanima, pa nanizane vence kae o desni ili levi dovratak kue. Sa leve strane on titi od demona i donosi duhovni mir i sreu. Okaen sa desne strane venac belog luka titi dom od eventualnih neprijatelja iz okoline, spreava razmirice i svae, a po nekim verovanjima, obezbeuje i materijalno blagostanje. Venac obeen u tali titio je ivotinje a u polju useve. Noen u depu, en belog luka moe spreiti muninu i nesvesticu, a uz druge dodatke njogovi eterini mirisi, vraaju one koji padnu u trans, lee alkoholiare i epileptiare. Ako se nosi pod kapom beli luk otklanja migrenu. Izgnjeen beli luk i uvijen u gazu sluio je za masau ela protiv glavobolje, zajedno sa svinjskom mau. Pomean sa pelinom dezinfikuje i lei rane po koi. Kod bolnih menstruacija nekada su Vlahinje jele

ogromne koliine belog luka i zapirale su se rastvorom od etiri kaike sireta na dva litara mlake vode. Istucan kad odstoji sa rakijom odlian je lek protiv gripa. uga se leila meavinom belog luka, plavog kamena i govedjeg loja, premazanom po telu. A mesta gde je opala kosa i danas se intezivno mau istucanim belim lukom, koji je deset dana odstajao u komovici. Protiv proliva koristile su se obloge od ljuskica belog luka potopljenih u mlaku vodu. BILjNI VENII VERNOSTI U istonoj Srbiji ljudi bilje beru uglavnom na praznike. U berbu idu na urevdan, Spasovdan i Vidovdan. Na Svetog Jovan ene odlaze u polje, naberu Jovanovu travu, naprave od nje venac, donesu ga u kuu i kroz njega provlae decu da bi bila zdrava. ene koje nemaju decu takoe se toga dana provuku kroz njega i kupaju se u reci da voda odnese urok, zlu sud ili bolest. Ukoliko se radi enama koje prirodno pobacuju na dan svetog Jovana one nakon rituala poseuju ene po selu koje nose ime Stana ili Stanka. Veni kod Vlaha je specifinost i proslave jesenjeg praznika Preobraenja. Toga jutra se ustaje u cik zore, cvee meu kojima su i bosiljak i cvet suncokreta, bere se u batama itelja ija imena oznaavaju milost ili dragost. Kada se Draganama, Milenama ili Slaanama oberu bate, skupljene travke prenjevaju se tri puta, a onda se plete venac. Kroz njega se odmah pogleda u sunce, koje se raa, a kasnije se isti veni koristi u kultu mrtvih i u ljubavnoj magiji. Misli se da devojka koja kroz veni sa Preobraenja pogleda u momka koji joj se dopada, ima sve anse da ga osvoji i sigurno e se udati za njega. Vlaka magija meutim poznaje i bilje koje se koristi kod nestanih mukaraca. OBREDNA MEDICINA VLAKIH VRAARA Cre pue ko dete uree Zle oi poznate su i vlakoj tradiciji. Veruje se da postoje oni koji urokljivim pogledom mogu naneti mnogo nesree i to uglavnom nesvesno. Kada ugledaju neto lepo oni to nekontrolisano poele tako jako, da ak iako se njima prohtev ne ostvari, to drugome nestane pa makar mu i od samog Boga bilo dato. Najpodloniji uroku su mala deca ali i nezatieni odrasli. Urok se u porodici uvia odmah kroz bezrazlonu napetost, koja se iznenada useli u njene lanove. Neophodno je prvo utvrditi da li je uopte u pitanju urok. To se radi gaenjem ugljena. A pokazuje se kada ugrevak pri gaenju padne na dno posude. Potom se trai krivac. Ne po imenu, nego odrednicima pola, srodstva ili komijskih i poslovnih veza. Za tu priliku se prizivaju sve te kategorije a ugljen se baca u posudu sa vodom: Poao (ime) putem, stazom, poo drumom velikim, sa devedeset devet ala, sa urokom i uroicom, sa pouditem se na njemu sreo. Moda je ureknut od udate ene, moda je ureknut jer je dobar, jer nije dobar, jer je debeo jer nije debeo, jer je lep jer nije lep Tako se nadalje uvek uz isti opis, pominju razliiti uronici, mukarac, starci, mlade devojke i snani momci. Ali i prirodne stihije, voda, zemlja, vie sile Kada se izgovori svojstvo ili ime urokljivog, ugljen pada na dno posude. Tek tada poinje ritual. U tom trenutku, meutim, vie ne mogu pomoi crveni konac, beli luk i druga sredstva koja se inae koriste kao preventiva, pa se baje bosiljkom, tamjanom i granicom od metle. Doletela bela ptica iz belog mora i donela belo mleko u bele kljunice, pa pustila na beli kamen, crko puko beli kamen crko puko ko dete ureko, ako bude muko ispuklo mu mudo ako bude devojka otpala joj kosa sve joj se druge nasmejale. Basme su razliite ali se obino zavravaju jakom eljom, ne da se onom ko je urekao vrati zlo, ve da ga svi ismeju. Efikasan lek protiv uroka je basma koju znaju mnogi u Timokoj krajini i koriste je za preventivu. Za vraanje se pripremi voda koja se iz tikve baci na krov a potom se, dok se sa njega sliva, prihvati u sud u kome e se kasnije bajati. Vodi se dodaju bosiljak i tamjan i izgovara: Pola (ime pacijenta) stazom, uroka uz put srela. Ne smej se ti (ime) jer e se ona nasmejati tebi. Ko je (ime) uroio svisnuo, ko je urekao prsnuo, oi prevrnuo. Ko je (ime) urekao, usekao o glavi mu bilo.. (Ime) osta svetla, ista, ko zvezda na nebu, ko rosa na zemlji, ko bosiljak u cvatu, (ime) u zdravlju da bude. Bajalica protiv uroka. U desnu ruku uzme se britva u levu tamjan i dok se lagano dodiruju ponavlja se: Crkni avole, ti nema no, ja imam tamjan i imam no, tamjanom te kadim,

noem te seem, u vodi te gnjeim. Voda se penua a (kae ime ime onog ko se brani od uroka), te vie ne slua. Ako ga je neko urekao, ako mu je neko presekao put, ako ga je neko omaijao ako je neko za njega ljut, vie nema uroka, slobodan mu je put, odvezala sam maiju niko vie nije ljut. (Ime), ostaje isto kao svet kad se kupa u sunevom sjaju, (ime) ostaje isto kao bistra voda izvorska, (ime) ostaje ist kao bosiljak u prolenom gaju (ime) ostaje ist kao sveta Deva Marija nebeska LjUBAVNA VLAKA MAGIJA Ljubavna magija kod Vlaha je najrazvijenija, a romantine basme najbrojnije i, kau, najdelotvornije. Najrasprostranjeni rekvizit u ovim ritualima je katanac. Simbol neega to moe zakljuati i otkljuati, zarobiti i osloboditi. Tek iza njega slede med, kao bezopasno sredstvo koje lepi, uarci koji u magiji simboliu ono to pali i bosiljak to svojim aromatinim mirisima osvaja. Crveni ili beli konac, so, eer i voda iz kue obavezni su za indentifikaciju linosti u magiji a dodatci na svu tu hrpu naizgled besmisleno skupljenih predmeta, zavise od pojedinanog problema. esto vraare zahtevaju i daicu sa kunog praga ukoliko se sumnja na prevaru suprunika, no ako u svojim nadulnim vizijama uvide da je razlog patnji osoba koja dolazi u kuu, srp ako se radi o osmiljenom uroku ili je nesrenik rtva naruene crne magije, pramen kose voljene osobe ako postoji obostrano interesovanje a neto se meu zaljubljenima ipak ispreilo, deo odee kada se po narudbini vezuje neko ko je daleko Uz sve to idu i ceduljice sa neveto ispisanim imenima onog ko poruuje ritual, i onoga koga se taj ritual dotie. A po potrebi uz sve to idu i fotografije. U selima Timoke krajine i Homolja i danas sve vraare i proroice bave se ljubavnom magijom a svaka od njih zna veliki broj bajalica koje podstiu zaljubljene i trajno vezivanje. One najee spravljaju med u koji se dodaju latice suncokreta, belog nevena i listi zelenog i crvenog bosiljka, tamjan i komadi ara. Takva smesa mea se noiem i vrbovom granicom o koju su belim ili crvenim koncem uvezani struci bosiljka i metlice. Dok napitak meaju izgovaraju stihove: Slatki mede vodi me do (ime voljenog), ne daj mu da jede, ne daj mu da pije, ne daj mu da spava, ne daj mu da misli, nek ne moe bez mene. Nek se ugreje kao vatra, nek se usija kao ar, dok ne doe do mene da vidi moje oi, da vidi moje usne, da vidi moje telo. I kako se lepi testo za ruke, kako se lepi iak za vunu, kako se lepi pela za cvet , nek se (ime voljenog) prilepi za mene i kako dete bez majke ne moe i kako ovek bez vode ne moe i kako cvet bez pele ne moe nek (ime voljenog) bez mene ne moe. Med je zaaran i kada se sa malo vode zagreje, prebaje tri puta uz tamjan i granicu bosiljka i uz pomo svete Deve Marije (koja se obino priziva) daje se nesrenoj osobi. Ona ga koristi kada dodiruje onog koga voli. Pipka ga lepljivim prstima po kosi i odei tako da se on za nju zalepi. Umesto meda moe se koristiti eer. I bajalice se tada razlikuju pa uz ritual idu stihovi: kako vatra i hrana privlae ljude, kako ih privlae eer, med i hleb, tako nek (ime) privlana bude, njen glas, njeno telo, njen stas. Kako ljudi bez eera, meda i hleba ne mogu tako da bez (ime) ne moe (ime osobe koja se zaarava), bez njenog glasa, bez njenog tela, bez njenog stasa. Pamet mu uzeli, omaijali ga Neto sloeniji ljubavni rituali izvode se u pripodi gde vraara trai pomo nekog, po savetu vieg bia. U svitanje vraara ode na istu vodu, na potoi koji tee u pravcu istokzapad i opkorai ga tako da izgleda kao da ga zauzdava. Potom poinje da baje prakajui strukom bosiljka po reci. Pravi pauze da bi preko teglice sa medom prskala kapljice vode. Med se kasnije daje osobi koja treba da privue neku drugu. U velikoj bajalica koja se izgovara u ovom najjednostavnijem i svakom dostupnom obredu, tre prelepi stihovi koji kau: Stavila mi na glavu mesec sjajni, na prsa bljetavo sunce, na ramena dve zvezde Danice, na lea ruu prekasnu, po naruju i bedrima sitne perlice, da ceo svet gleda u njih, a sa jo veim arom (ime onog koji se privlai), da mu ne daju mira, ni kad lei, ni kad spava, ni kad pria, dok meni ne dodje da sebi srcu olaka Jae ljubavne ini bacaju se bajanjem u sobi sa metlom. Vraara tri puta baje dok mete po kui. Sakupljeno ubre iznosila bi napolje i baca ga u onom pravcu gde osoba koja se privlai ivi. Prekrsti se tri puta i ponavlja basmu: Ne metem slamu, ne metem ubre ve metem sve mravie, ve metem sve stenice. Metlom ih pomeh, po (ime) poslah. Kad na njega naiete da mi ga bockate, podbadate, meni da ga otpravite. Mira nigde da nema, ni sa kim da ne prozbori

dok se meni ne pojavi. Miljenje mnogih koji su oprobali vlaku ljubavnu magiju je da najveu mo imaju ini baene preko planete Venere ili kako je u ovom kraju zovu zvezde Danice ili Veernjae. Ritual izvodi vraara, a potom u njegove tajne uvodi i osobu koja je naruila ini. Ova varijanta zahteva mo jake koncentracije, bez skidanja pogleda sa zvezde i bez dozvole da neko, i za sekund, prekine ritual. Po tri puta treba izgovoriti rei: Traim do ludila u mene zaljubljenog sina (ime voljenog). Pamet sam mu uzela, omaijala sam ga. Mir sam mu uzela, omaijala sam ga. Srce sam mu uzela, omaijala sam ga. Kada spava da ne spava, kada jede da ne jede, kada pije da ne pije, dok mene (ime) ne vidi da se ne smiri. Otimanje muke moi Mukarci u velikom broju veruju da njihova polna snaga moe da zavisi od udljivosti ena. Zorica Divac je radila obimna istraivanja na ovu temu. Simptomi impotencije po kazivanju naroda su vezanost mukarca da ne moe ni sa jednom enom ili da ne moe sa odreenim enama. Sem polne nemoi mukaras se osea loe, naputaju ga snaga i volja da se bori pa moe i da umre U ovako teku situaciju mukarca dovodi ena koja uz pomo vraare baca ini i (zbog posesivnosti, strane ljubomore ili osvete) vezuju svog mukarca ili ljubavnika, pie Zorica Divac i navodi rei jedne svoje sagovornice iz Gamzigradske banje kod Zajeara. Postoje i primerri kada ena vezuje svog mua da bi dobila slobodu za raznovrsniji ljubavni ivot. I to obino obave vlake vraare koje za razliku od drugih, ovu vrstu ini ne nazivaju crnomagijskim. One ne boluju od takvih predrasuda jer smatraju sebe pozvanim da pomognu svakome ko im se obrati za pomo. Svoje psihike moi Vlahinje za ove potrebe upotpunjuju raznim korisnim rekvizitima poput konca, igle, biljaka, ljudske krvi, pepela, balege. Bitni brojevi u bajalicama koje izgovaraju dok vraaju su trojka, simbol seksa, sedmica, broj ljubavi, i devetka, kontakt sa viim zlim silama. Od boja se koriste crna, koja upija, i crvena, koja ograniava upad pozitivne i negativne energije. Izbegavaju samo zelenu boju koja oslobaa. Najjae dejstvo meu rekvizitima za izazivnje impotencije imaju predmeti uzeti sa pokojnika. To su maramica na kojoj se sakupljala izluina iz usta umrlog u periodu izmeu smrti i ukopa, prsten sa njegove ruke, igla i konac. Vraare se uunjaju i neprimetno u odelo umirueg zabodu penadlu. Vade je kada bolesnik umre i jo dugo nakon toga koriste je za obrede. eni koja bi da vee ljubavnika vraara da iglu i ova treba da svog dragana bocne u stranjicu. To treba da uini u trenutku orgazma kada on tu bol nee osetiti. Vrlo je rasprostranjen i ritual vezivanja pomou sperme i kuine od prolene konoplje. Odmah nakon odnosa kuinom se zahvati malo sperme. Od nje se uplete konac petnaestak santimetara dug i na njega se uvezuje devet vorova dok se izgovara bajalica: Ne vezujem konac ve vezujem (ime voljenog), vezujem mu pamet, vezujem mu razum, vezujem mu misli, vezujem mu vene... Ako drugoj bude poao da mu mozak zastane, vene da mu se stegnu, penis da mu splasne, da ga monice zabole. Uveen konac uvue se u pripremljenu cevastu granice zove, oba kraja zatvori se ovijom balegom, a ceo beleg se sakrije pod trem da istruli. Ova i sline bajalice alju se potom preko devet mea, devet brda i devet voda, beleg nestane i teko je oekivati uspeh u razvezivanju zatoenog mukarca. Najupornije vraare trae pomo od svete Deve Marije. Opsedanje na daljinu Vlaka magija vezuje i na daljinu. Vezanost i opsesiju mukarac moe da doivi u koliko je bio rtva vrlo zanimljivog magijskog rituala sa menstrualnom krvlju. Kako su zapisali neki lekari obino ena sa kojom mukarac ima izvanredan seksualni odnos ga pogleda dok spava, kroz prsten zamoen menstrualnom krvlju. Ili im se par kapi te krvi umea u neki napitak ili aj. Sline ini mogu se raditi sa delovima odee, ali tada mukarac osea stalnu potrebu za odreenom enom. Prizivanje zlih demona ljubavi Vlaka magija raspolae sa mnogo opakim inima da ih neki zovu crnomagijskim. ini se bacaju sa devet raznih vrsta cvea i sa konjskom potkovicom. U gluvo doba noi vraara utke dolazi na odabrano mesto i pali ritualnu vatru. Ona mora goreti na zemlji, okruena

kamenjem. Potpaljuje se od granica bosiljka, a suvarci koji e do jutra goreti mogu se prikupiti iz oblinje ume. Kada pripremljena sedne kraj ritualnog ognjita vraara uzima potkovicu i kali je dok izgovara bajalice. Sav dim koji se izdvaja usmerava se ka obeenom cveu. Bajanje ne prestaje dok se svaka latica, pripremljena za obred, ne navlai, a potom i osui. Kada je nanizano cvee dovoljno suvo da od njega moe napraviti prah, a vraara u stanju polu transa od udahnutih dimova i opojnih mirisa, poinje drugi in ritualnog monologa u kome vraara menjajui dramatino boju glasa glumi i vodi dijalog sa silom koju je prethodnim bajanjem prizvala. Gvoe iskovano! uzvikne ona i potom jo agresivnije odgovara: Nisam gvoe iskovano nego avo zarobljen. Pa nastavlja: Ako si avo zarobljen da izae na suvo i ode gde te aljem. U srce (ime devojke) da se uvue. Da (ime) trai od grada do grada, od sela do sela, od kue do kue, od posla do posla, od puta do puta, od kreveta do kreveta, od stola do stola, a sa stola skoi u kaiku iz kaike (ime) u stomak. Potrai je ognjenim biem, iibaj i poteraj meni da ne moe stajati, da ne moe sesti, da ne moe spavati, da ne moe jesti, da nema mira u svojoj kui dok do (ime onoga za koga se vraa) ne doe. Oima e gledati, ustima govoriti, drugog nee nai, tu pravi pauzu a onda dodaje: A ja u ti dati za doruak jednu koko, za ruak jednu koko, za veeru jednu koko i punu tikvu vina. Vraara kasnije rtvuje kokoke, ali im zavri ovaj verbalni deo rituala pokupi obajanu i izmrvljenu travu u teglicu i da je onome ko je magiju naruio sa uputstvom da je tajno doturi do osobe kome su ini namenjene. Po pravilima kada baja vraara mora da bude naga do pojasa i sama. Vlaka ljubavna magija nudi i lek za one koji u ivotu ne mogu da nau dosuenu osobu pa stalno pate sigurni da su na ovom svetu najnesreniji. MEUSOBNA BORBA VRAARA U etnolokoj literaturi zabeleen je jedan ritual ljubavne ini sa avolima. Vraara u gluvo doba noi izlazi na reku. Lagano se svlai, rasplete kosu i pored sebe postavi devet kolaia umeenih i ispeenih kao obrui. Uz njih sloi zobnicu od kozje dlake i jedan tap. Zagazivi u reku ona nabroji sve to od ritualnih rekvizita nosi sa sobom, zato leskovim tapom pljusne po vodi i pone bajanje: Koliko kapi poprska da toliko avola izae. Poite avoli i avolice kod mene da doete... Da vas poaljem preko devet atara po redu i hitro. Izite svi na suvo sa celom vaom familijom, da me usluite. Nemojte me slagati, put da putujete, pravo da idete, da nigde ne skreete, ka vratima njenim i tu se u dvoritu rasteretite. U kuu joj uite, za vrat joj skoite, na zemlju je oborite, na kolena joj sednite, kosu joj poupajte, jezik ispletite da ne moe govoriti. Oi joj oslepite, ui ogluvite, noge joj oduzmite, pamet joj raspametite. Za ruku je uhvatite, iz kue je izbacite, iz dvorita, iz sela, na more je odvedite. Onda je izvedite, kui vratite, pokrijte je koprivama da ne moe stati, ni prilei, ni ustati... Vrhunac u ratu vraara dolazi ritualom za prizivanje zla kroz vuiji grkljan. Vraara od crnih krpa sa ubrita uoblii lutku. Da joj ime i prezime onoga kome se eli zlo i provue je kroz grkljan ubijenog vuka, rekvizit koji ima svaka poznatija vraara sa Timoka. Lutka se zatim stavlja u tikvu punu vode i dok se osuenom metlicom mea, izgovara se bajalica koja nakon to se iz bare prizovu avoli poruuje: Sa hajkom da idete, vukove da terate. Kad vukove naete da ih uplaite i u selo uterate da pojedu (ime). Jer on je metla razvezana, na ubre baena, nogama izgaena, od svih odbaena, od vrana izgrakana, od svraka izrugana, od svih ljudi oterana, od familije svoje, dece i ukuana. Na glavu (ime) stavite kozju avolju dlaku, na lea mu stavite ireve, na usta kou od gutera, na ruke kou od pasa, na grudi kou maiju, po trupu vuije dlake, na noge opanke od krmae... MAGIJA ZA RAZBIBRIGU MLADIH Ono za ta se ne mora poseivati vraara, a po miljenjima mnogih potie iz vlake magije, su laki obredi koji se izvode samostalno i brzo. Neke od njih zabeleio je i M.Vukovi u knjizi Narodni obiaji u Srba i svi se oni baziraju na prizivanju prirode i korienje njenih elemenata u zavoenju suprotnog pola. Vraanje sa devet zrna pasulja i malo soli koji se preliju vodom pa zamotaju u tri krpice slui za vezivanje. Vezujui smotuljke oko sebe devojka izgovara: Ne motam ovaj pasulj ve motam mog dragana (ime). Potom prie ognjitu, tri puta dune u vatru i kae: Iz mene huka u mog (ime) muka. Kako pasulj puca tako srce (ime) za mnom da kuca. Jednostavni rituali za mlade i zaljubljene su i oni sa

slepim mievima. Mogu se izvoditi ponedeljkom, sredom i petkom. Mi se uhvati, zakolje srebrnim ili zlatnim noviem, odseku mu se krila i kroz njih se u predveerju gleda u eljenu osobu. Druga varijanta preporuuje da se ceo slepi mi uvee u maramicu i da se time dodirne voljeni koji e potom slepo trati za devojkom. Najimpresivniji obred sa ovom ivotinjom je onaj u kome magija preporuuje da se voljena osoba pozove na kola u koji je, dok je mean stavljen prah od krila slepog mia. Magija ponekad korisi i mo kukavice. Kada kukavica kuka treba se tiho priunjati drvetu sa koga se ptica oglaava, odlomiti pare kore, probuiti ga i kroz rupu tiho progovoriti: Kao to ti, kukavice, kuka tako da i (ime) kuka za mnom. OBIAJI Svadba i provera nevinosti Vlasi su oduvek zahtevali da devojka ue u brak nevina. Zato su potovali obiaj da svekrva posle prve brane noi izvri kontrolu. Parovi se venavaju u dogovoru sa roditeljima. Postoji i druga pojava, kada devojka ili momak sami odlue o tome i odu od kue bez dozvole roditelja. Vlasi za to kau a dat fuga. Ali kada se napokon sve sredi, dogovori miraz i venanje postoje tri bitne ceremonije. Dogovor roditelja buduih suprunika (s vorbjesk), prosidba (in pect) i veridba (tokma). Devojka se smatra isproenom kada na dar dobije minue, prsten i dukate. U prosidbu se nikako ne ide ponedeljkom, ve samo na krtene dane etrtkom, subotom ili nedeljom. I obavezno uvee. Nakon toga ide nunta odnosno svadba. Ujutru na dan svadbe mladoenja odlazi po kuma(nau) a nevesta silazi na reku po krag vode. Svi svatovi ekaju da mlada bude opremljena za venanje. Pri tome se posebna panja posveuje za ukraavanje njene glave. Pravi se veo koji se vue do zemlje i ima magijsko znaenje tita za buduu enu i majku, stub porodice. Preko njega stavlja se veni(kununa) ispletenu od bosiljka koji e joj obezbediti zdravlje i dobar porod, i jo jedan od vetakog cvea i perlica na kojoj se kae dukati. On simbolie materijalno stanje budue porodice. Nakon obreda svi svatovi se daruju i skoro za svakog gosta pripremljena je po jedna azma, pogaa koju su ene mesile dan pre venanja. Samo je kumova ukraena listiima bosiljka i posipana solju. Na krju je obred uvoenja mlade u kuu. Do pripremljenog mesta mladu dovodi svekrva. Kada sedne stari svat je tri puta okrene s leva na desno, to mladu ini monom da dominira svojom okolinom. Pogau, koju joj posle daje svekrva, ona lomi na etiri dela i baca je na sve etiri strane sveta. Tako joj se podaruje sposobnost da na dalje sagledava sve da bi ouvala i zatitila porodicu. A zatim iz punog sita, koju joj doture sve zvanice posipa sitnim bombonama, eerom i zrnima ita i kukuruza. Prazno sito posle baca preko kue i zapoinje ritual predvienja. Ako sito ostane na krovu mlada e ostati u toj kui. Ukoliko sito padne sa otvorom na gore mlada e roditi muko, a u suprotnom ensko dete. Nevesta u krilo kasnije dobije jedno dete, dojilja iz familije poprska joj veo mlekom iz grudi, a ona, drei bebu, pogleda u dimnjak da joj dete bude crnooko i u ogledalo da bude beloputo. Potom mladenci zajedno ulaze u sobu gde iz iste inije i istom kaikom kusaju mleko, da bi im u ivotu sve slatko poteklo. Jedine ini kojima se svadba titi od uroka izrauju se od goveih rogova koji se sa crvenim paradajzom, cveem i pekirom kae na kuu i ostaju tamo sve dok traje proslava. Pred kraj glavnog dana svadbe kum izvodi poslednje rituale. Skida mladi venac sa glave, mladoenji cvet iz revera, od barjaktara uzme bosiljak. Priesti ih iz tanjira u kome su krika hleba, so, eer i dozvoljava im da odu u spavau sobu gde im je prostrt beli arav. Skidajui se nevesta podsuknju baci mladoenji preko glave kako bi njena uloga uvek bila glavna. Drugi dan svadbe, pred kuom mladenaca dolazi muzika i za ustajanjem svira Zorile. Naa, kuma dolazi da razmesti krevet, ponekad zajedno sa svekrvom proveri da li je arav umrljan. Nastavlja se veselje. Rodoskrnavljenje U svom radu Rodoskrnavljenje u lirici i epici Timoke krajine etnolog Ljubia Rajkovi tvrdi da su za tee vidove rodoskrnavljenja smatrali intimni odnosi izmeu majke i sina ili erke i oca (poznatiji kao Edipov i Elektrin kompleks). Te da ih sudei po usmenim zaostavtinama na ovim prostorima nije ni bilo. Ali se zato oigledno nailazilo na grehe koji su poinili brat i sestra, bratanac i bratanica i o tome postoje mnoge eligije. Te pesme

su oigledno, sem elje da zabelee, sainjene i da deluju pouno jer sve imaju tragian kraj. Na igosanje nalaze i upameni neisti odnosi izmeu svekra i snaje, devera i snahe, zeta i tate, zeta i svastike i posebno odnos kuma i kumice. Jedna pesma koja opisuje vrlo intrigantne trenutke glasi: uva ovce oban i obanka po imenu Jovan i Jovanka, uvali su devet godin dana, uvali su stado nebrojano. Kad nastupi deseta godina, progovara Jovan obanin: Ajmo sejo stado da brojimo ali najpre da se obljubimo.A moj brate iv te Bog ubio gde mo seja bratu ljubav biti, nit je bilo niti moe biti, pod nam e zemlja propuknuti a nad nama nebo prolomiti. Naljuti se Jovan obanin, manu sabljom, odsee joj glavu, pade mrtva na zelenu travu. Mrtva glava, jezik progovara: Aj moj brate Jovane obanine, u stadu su dvanaest iljada, ima jedna Jovankina ranka, ti kad ode naem belom dvoru zablejae Jovankina ranka etae ostarela majka pa e rei naa stara majka: Bleji ranka a gde je Jovanka? A ti brale majci kai ovako: Kad smo bili stado smo gonili, Jovanka je sitan vezak vezla, vezak vela iglu izgubila pa ostala u gori da trai. Dirljivost ove pesme naveo je mnoge na zakljuak da se u njoj pored oigledne poruke krije neto mnogo sutinskije, ogledalo Vlaha koji u najveoj okrutnosti pokazuju neoekivanu plemenitost. Vlasi su uvek pre birali da budu rtve nego agresori. Ubijanje staraca lapot Uz vrstu veru u zagrobni ivot, za vlaku tradiciju ponegde se vezuje jo jedan senzacionalistiki obiaj poznat kao lapot ili ubijanje staraca. I, mada se on vie ne primenjuje jer ga savremeni zakoni strogo sankcioniu, u Timokoj krajini jo uvek mnogi misle da je to bio humani in. Zato su se moda blae varijante obiaja lapot zadrale i danas. Tako u selu Halovo postoji obiaj da se oveku iscrpljenom boleu ili prikovanom za postelju unakrsno zasee koa na vratu pozadi. To bi se ranije svakako inilo kada bi mu iznenada zastraujue zasijale oi ili bi se alio da redovno sanja zeeve, jareve ili magarce. Jer bio je to znak da ga za ivota opseo avo. Ti plitki zaseci britvicom iza vrata doprineli bi ubrzanoj smrti. Jer kada bi se oveku tako to i desilo, iz rana uopte ne bi ni pola krv to je bio znak da su ukuani imali pravilan predoseaj i da su nesreniku avoli zaista ve posisali krv. Slavski pir sa umrlima Kod Vlaha je gost uvek bio rado vien, bilo da je doao po savet ili lek, na svetkovinu ili na porodinu slavu. Ali svaki taj predah od dnevnih obaveza, svako zadovoljstvo podeljeno sa familijom ili komijama, Vlasi e iskoristiti i da se pomenu mrtvi. Bez pomena ne moe da proe ak ni kafa popijena u drutvu. Stavljajui oljice na sto domaica e ih prvo nameniti mrtvima pa tek onda posluiti ive. Isto je i sa hranom. Posebno u vreme nedeljnog ruka, kada se danas obuzeta raznim poslovima, cela porodica okuplja kod kue. A nema razlike ak ni kod slava koje u veini domova drugih nacija ipak slue za radost i podrku svecima. Stanovnitvo vlakog govornog podruja verovatno je najizrazitije po udnoj ponekad paradoksalnoj meavini hrianskih i arhainih rituala. Oni e se u svako doba zakleti u Boga koga iskreno uvaavaju i u bibliju, a potom nad tom svetom knjigom odbajati za zdravlje. Ba tako i na svojim slavama koje treba posvetiti svecima, Vlasi zadovoljavaju hrianske obiaje ali ih i koriste da se sete svojih mrtvih. Pozovu ih na slavlje i zamole svece da im tamo omogue laki ivot. Zato Vlasi za razliku od drugih imaju vei broj slava u toku godine. Pored slave koja se preuzima od predaka i krsne slave, Vlasi praznuju i sveca koji je praznovao vlasnik imanja ili kue koji su kupili. Ili neki sveti dan kada su doiveli neto posebno, kada su spaeni od bolesti, tragedija i slino. I svaki od tih praznika kod Vlaha se obavezno slavi po tri dana. Poinje se uvee pred odreeni sveti dan, sveanom veerom koju prati niz obreda. Ona se naziva ina (ina lu praznik) i u potpunosti je posveena mrtvima. Praena je ritualom u kome svi koji sede za ve postavljenom trpezom ekaju da im se pridrue mrtvi lanovi porodice. Tri ene izlaze napolje sa kadionicama iz kojih se vije miris tamjana i dim upaljenog ara, i glasno pevajui dozivaju mrtve. Nije retkost da tokom rituala ene zapadnu u posebno psihino stanje, plau, nariu i na kraju se vraaju u kuu. Skrhane to pokojnici ne dolaze sedaju za sto. Tek tada domaica pominje sveca, sunce, mesec i zvezde da bar omogue da se ina dostavi mrtvima. Drugi dan slave naziva se la trup lu praznik kada se daje prndzu ili ruak a potom i trenkarelje ili koada. Trei dan opet je namenjen mrtvima la kola lu

praznik. Tada se i odlazi na groblje. Sva tri dana slave u kuu domaina dolaze gosti. Samo oni najblii koje poziva gazda obilazei ih sa ploskom, bocom rakije koja je okiena cveem i nosi se u torbi. Vlasi svoje goste nazivaju buklije i oekuju da oni zajedno sa duama preminulih predaka i porodicom domaina, saine slonu zajednicu. Ali ako bi se na slavi pojavio i kakav nezvan gost, nikako se nije smeo odvratiti, ve je za trpezom dobijao ravnopravno mesto. Prvi gost koji ue u kuu naziva se pop i njegova je dunost da tog dana see kola i nazdravlja. Trpeza je za vreme vlakih slava posebno pripremljena. Na vrhu stola je obredni hleb kap. Potom slede kolaku dumnjezou, kola bogu, kolaku lu majka preesta ili bogorodiin kola i na kraju kolaku lu praznik, namenjen svecu koji se slavi. Uz to su iznete i sve ponude koje su pripremljene za slavu. Kada se svi gosti okupe spolja se unosi ve upaljena svea koja gori samo za vreme obreda. Domain tada nazdravlja gostima: Dobro vee ljudi, upalio sam sveu Svetom prazniku i Bogu i Bogorodici. Domain stavlja sveu u bogato okien sud i dri je upaljenu dok gosti ne pojedu supu sa rezancima ili dodatkom kakvog testa od brana. Potom je gasi o prag ili dovratak i najavljuje kraj obreda. Paljenje na ognjitu i gaenje na prag ve odmah upuuju na misao da je slava posveena mrtvima, jer se za oba ova mesta smatralo da su boravite mrtvih dua. Po arheolokim iskopinama nekada su se mrtvi i sahranjivali ba tu. (U naselju Lepenski vir koje potie od osam i po hiljada godina pre nae ere kosti mrtvih nalaene su obavezno pod ognjitem njihovih trpezarskih kua u centru). Svea se uva do sledee slave jer ima svojstvo zatitnika. Kola see gost koji je prvi stigao ali se za to vreme za njega dre desnom rukom i domain i svi mukarci za veerom, uzdigavi ga visoko. Potom se zalije vinom, etvrtina pripada popu, druga se kai na zid a ostatak se razdeli gostima i oni te parie jedu lagano, grickajui ih skoro ceremonijalno. Za to vreme po svom uverenju svako se od njih obraa direktno mrtvim duhovima koji mu mogu pomoi i oekuje neki kontak sa njima. A mrvice od seenja nose se i prosipaju po tavanu kue. Kap posebno vole devojke jer nakon to pojedu malo hleba te noi, kau Vlasi, po pravilu vide svoju sudbinu i budueg mua u snu. Trpeza se zatim okadi tri puta pa domaica uzme pare kolaa, umoi ga u svako jelo i pojede, ime simbolino puta trpezu namenjujui sva jela mrtvima. Tom se prilikom svi ivi uhvate za ivicu stola izgovarajui Bog da prosti. I to je pokuaj da se sa duhovima uspostavi mistian kontakt. Dok gosti jedu domain, na za to odreenom mestu (na prostranoj koulji pored hleba sa sveom i ae vina), ljubi zemlju i metanie 44 puta. Trpeza i upaljeno svetlo ostaju cele noi i kad gosti odu a domaini pou na poinak. Smatra se da ba u to vreme dolazi natprirodno bie, koje Slava posluuje. Zato im ujutru ustanu domaini proveravaju da li je Slava otpila vino iz ae. Drugi dan iako je proslava namenjena ivima, domaica rano izlazi na groblje i prekauje nad mrtvim precima. Ujutu pali i sveu koja kao i svetlo gori preko celog dana. U vreme ruka koji se takoe prvo nameni mrtvima pa se trpeza tek tad oslobodi, domain stoji, jer se smatra da Slava sedi na njegovom desnom ramenu i da e ukoliko domain sedne ona otii. Trei, zadnji dan, praznik se zavrava rukom kojim se ispraa Slava. Vlasi ovaj dan zovu i prazniku l kacun obuti Slavu. To je i inae najbolji dokaz da Vlasi pod slavom podrazumevaju odrenu linost, preminulog koji dolazi i odlazi, u svakom sluaju ovek koga treba obuti. Pre podne u kui se na kafu i rakiju okupljaju ene a popodne oko postavljene trpeze sa svim kultnim hlebovima sedaju svi. Prvo se jelo, ponovo hvatanjem za ivice stola, opet namenjuje mrtvima. Zamena svetitelja Dananja slava kod Vlaha razvila se iz prehrianskog kulta mrtvih i da je sa prihvatanjem hrianstva odreeni svetac samo nasledio diviniziranog pretka. Vladislav Skari poziva se na uvreeno miljenje najstarijih civilizacija gde su se mrtvi smatrali polubogovima i prizivali su se tamjanom i sveom. Za njih se oduvek odvajao hleb i vino. Zato je slava samo hristijanizovana forma latinskor kulta lara, preuzeta od Ilira. Todorova nedelja Vlaku magiju i religiju jednostavno ine i obiaji vezani za odreene periode u godini i velike praznike poput urevdana, svete Trojice, Boia ili Uskrsa. U noi izmeu ponedeljka i utorka, prve nedelje uskrnjeg posta, ljudi u Timokoj krajini uglavnom nita ne rade. Veruju staroj vlakoj legendi koja kae da tada stie Todorova konjica na ijem je

zaelju opavi ali najopasniji konj. Zato ni u narednih sedam dana ne treba noi provoditi na ulici jer Todorovi jahai, ljudska bia koja imaju repove, gaze sve pred sobom. A u etvrtak dolazi i Sintoeru al mare, glavom Veliki Todor. Todor je, kao i ostala magijska bia, dua koja luta a Vlasi za svaku od njih imaju veliko razumevanje. U dane kada se oekuje njihov dolazak ljudi im spremaju poasti, dozvoljavaju im da posete mesta na kojima su iveli i vide osobe koje su voleli. Tokom ove takozvane Bele nedelje obeleava se i buenje prolea. Skupljaju se mrvice sa obredne trpeze i masnoa sa erpi koja se kasnije koristi za pravljenje maija, izvode se rituali za plodnost njiva a kako kae Durli, propisan je niz zabrana da se ne bi uznemirile ptice koje nanose zlo usevima. Tada pada i vlaki praznik Dragoban, od koga se raunaju babe, period od dvanaest dana koji predviaju kakvo e vreme biti narednih dvanaest meseci. Zato se pokladni Priveg tumai i kao agrarno-magijskim, kolektivni obred kojim treba umilostiviti prirodu u kriznim prelascima iz zimskog solarnog ciklusa u letnji. Pred zoru na Veliki etvrtak, ili oj Mare, u svakom dvoritu rasplamsaju se male vatre od burjana ili grana ljive-Fokurjel. Ispred njega se iznese sofra sa kolaiima i kockama eera. To je znak da se familija sea svojih mrtvih i da je predhodnog dana odran ritual prizivanja i budjenja pokojnika, namenjivanje odee, putanje vode i da je odigrano kolo za mrtve sa elementima transa. Jaja se farbaju na Veliki petak, meenje ritualnih hlepia obavlja se u Veliku subotu a priee na kunom pragu, na sam dan Uskrsa. Na uskrnje svitanje koje Vlasi zovu Pae, izae se pred kuu na priest sa posebnom meavinom bilja, farbanih jaja i hleba koji je preliven crnim vinom i vodom. Ritual je zavren kada se svako od ukuana okrene tri puta oko sebe, i po tri puta skoi napred kako bi mu u narednoj godini sve krenulo na bolje. urevdanski rituali urevdan je Vlasima jedna od najveih svetkovina. Tada rtvuju jagnje koje uz niz magijskih rituala namenjuju svteom oru. Praznuje se jo od prvog petka pred urevdan. Kod Vlaha se taj dan zove Vinjera bujedzilor ili Biljni petak a obred prikupljanja prvih prolenih plodova i cvea, od kojeg devojke pletu vence, poznat je kao Bujedz. Pre zore, po rosi, devojke odlaze u prirodu, umivaju se na izvoru. Potom beru biljke i korenje koje se kasnije tokom godine koriste za leenje i spravljenje magijskih napitaka i ljubavnih afrodizijaka. Ali je urevdan po verovanju Vlaha dan kada se ini uspeno mogu bacati, jer ovaj praznik, kao svoj, slave i vetice. Kako bi se spreio njihov lo uticaj na kuu, u istonoj Srbiji se i danas kapija i zidovi pokrivaju velikim granjem koje su momci sekli u petak pred praznik. Na prag ili ispred ulaznih vrata stavlja se i vrbov venac, uvezen crvenim koncem i zakien enjem belog luka i listovima ljoana. Koledari i krljalese U ast raanja novog sunca, od 17. decembra, Svete Varvare, so Srpske Nove godine, mesi se obredni kukuruzni hleb sa rupom u sredini, oko kojeg se otimaju deca ne bi li u svom paretu nali novi. A kako u vreme Boia po selu idu maskirana deca, kolendari, kojima se pred kuom dele slatkii, voe i malaj hleb, tako 19. januara, na Bogojavljane u vlake domove stiu krlaljese, maskirane mlade devojke meu kojima se, kako kau, uvek potkrade i neka prava vila. Ova ritualna povorka ena skuplja vodu iz bunara ili izvora, kako bi od nje kasnije pravili afrodizijake i eliksire. Proslavljao se i produetak dana koji je nagovetavao dolazak prolea a za mnoge devojke znaio je i kraj mladalatva.

Kolendari

Predstave Vlaha o drugom svetu Potovanje raznolike mitologije, itav niz obreda i datuma obeleenih crvenim slovom kojih se pridrava ceo kolektiv, zabrane, odobravanja i nadasve, trud koji pojedinci iz svake generacije meu Vlasima u istonoj Srbiji ulau da odobrovolje vie sile, i danas su iskljuivo posledica jednog velikog kulta koji naziva kult mrtvih. Ta slikovita pria iz vlakog verovanja o tome ta oveka eka u onostranom, ne moe se povezati ni sa jednom drugom religijom koja danas ivi. A opet, na prvi pogled dobija se utisak da se u njoj sreu niz pojmova koje su antropolozi zabeleili u afrikim ili indijanskim plemenima smeano sa hrianskim, budistikim i vizijama iz Talmuda. Kod Vlaha dominira ideja kako e ovek, kao jedinstvo materije, due i duha nastaviti da ivi na onom svetu. Po miljenu veine naunika koji su se bavili ovom temom, uzroke toga treba traiti u upornom odbijanju ovog naroda da se odrekne prastarih arhainih verovanja i paganskih predstava. Vlasi veruju da je smrt neka vrsta putovanja u nepoznato, samo promena mesta boravita koja se ne zapisuje u linoj karti ve u mnogo bitnijem spisku dua koje prebivaju u kosmos. Celokupni ciklus poinje zadnjim uzdahom. Isputajui taj traak ivota, ovek poinje da umire i dua ga naputa. Lagano se sakuplja od stopala preko trbuha, lea i vrata, ulazi u glavu a tada iscuri uglavnom kroz nos, usta ili ui. Putovanje po svetu mrtvih Kroz ulazni hol svi prolaze i njihov ivot vraa se unazad, ubrzano kao filmska traka. Sami uviaju sve svoje grehove posebno one nakon kojih nije bilo grie savesti ili iskupljenja sea se Desanka Peri svoga sopstvenog putovanja po onostranom Tri Marije koje su me izabrale da proriem i leim posebno su me na to upozorile. Onaj ko se pokajao za vreme ivota manje ispata tamo. Kad smrt zakuca Kad smrt zakuca i ue na vrata najstarija ena u familiji izlazi pred kuu, seda uz njen ugao koji nazivaju i krst, i bolno narie. U tome joj se ubrzo pridruuju i druge ene koje se sa njom smenjuju. Pominju pri tom dobra dela umrlog svih 24 sata koliko se on dri u kui. Za to vreme pored njegovog tela smenjuju se strae. Komije i rodbina budno prate gde e pokojniku da izae dua. Proveravaju da li je paljivo okupan i obuen. I strahuju da ga, dok lei na pokrovu, ne preskoi maka, jer bi se tada zasigurno povampirio. Kada nisu sigurni da su sve to drali pod kontrolom, oivi preduzimaju i preventivne mere. Bockaju pokojnika glogovim trnom po stomaku, ili skidaju dlaice ispod njegovog pazuha, sa genitalija, spaljuju ih pa sa tim dimom mrtvog prekade. Na prozore kue stave se glogove granice koje stoje est nedelja da mrtvaka odbiju od enje za domom i pravilo je da njegova postelja u istom tom periodu ostane prazna. U nekim krajevima Timoke krajine Vlasi uz uzglavlje pokojnika pale sveu koja se tog dana izliva po njegovoj meri. Ona je vrlo tanka ali mora biti dugaka koliko je i ovek bio visok. Ta se svea naziva stat. Ona gori i danju i nou dok je pokojnik u kui, potom prati povorku i na groblju se nakon sahrane ostavi da izgori do kraja. Vrlo je bitno i kako e se pokojnik smestiti u koveg koji obavezno mora da ima lep, obino beli satenski pokrov, ebe i jastui napunjen kuinom u koju se stavi beli luk. Uz to ivi mu dodaju i razne line stvari. Za starije tap i noi, flaica sa rakijom i vinom, za mladu devojku ogledalo, ealj i sapun Svako zasluuje da ponese i kesicu sa slatkiima koja se umrlom stavi u ruku i tikvicu sa vodom. Pre nego to se pokojnik iznese iz kue svi ukuani uhvate se za koveg i kau: Mi vuemo tebe, nemoj ti nas. A kada odu do groblja pre kovega u raku se sputa neko iz familije. U sva etiri ugla upali po jednu sveu i prelije zemlju vinom. Dua voli da se skrije pa ode u drvo ili kamen. Zato je kod Vlaha vrlo vano da se pokojniku podigne spomenik. Mnogi to urade jo za ivota kako bi po svom ukusu izabrali oblik i boju kamena. Stihovi za prevoenje mrtvih dua Kult mrtvih osnova je vlakog predanja, prenosi se kroz pokolenja i ouvan je u skoro svim segmentima do danas. Porodice u selima oko Bora za svakog preminulog prireuju 365

malih daa, Ture, do isteka prve i 11 velikih pomana sve do isteka sedme godine od smrti lana porodice. ako su u pitanju mlade osobe, starije ene u porodici nose crno svih sedam godina a ponekad i doivotno. Jo uvek se odravaju i posebni obredi za nasilno preminule i onome ko je umro bez upaljene svee.. I svi oni propraeni su ritualnom muzikom koju svojim glasovima izvodi vea grupa ena. Melodije nisu svuda iste ali su uvek uvrtene u klasu d duor, pesme enje, bola i sete. Pesme koje Vlasi pevaju kada neko umre dele se na pogrebne i podune. Pogrebne daju uputstva za onaj svet a podune smernicu kako se privremeno vratiti na ovaj. Dok pevaju ove pesme Vlahinje niti plau niti nariu. Ali se emocije koje bude njihovi glasovi nestvarne. Rei opisuju sutinu ivota i smrti. I sve one spadaju u kinie d duor. Najznaajnija deavanja u vlakim posmrtnim obredima ipak su prema miljenju mnogih, pesme za voenje mrtve due ili Petrekatura. Obredi iz kulta mrtvih Strah od smrti, najvei ovekov problem, Vlasi su reili tako to se smrti ne boje, jer u potpunosti proistoveuju ovozemaljski sa onozemaljskim ivotom kae etnolog Durli Gledao sam kako stari Vlasi umiru oni se raduju. Pokojnici se kod Vlaha svakodnevno pominju. I mada se kod mnogih na re pomana javlja slika bogate trpeze sa sveama i enama u crnini koje stoje okolo, to je samo privid. Na pomanama je od hrane, pia i drugih materijalnih stvari, mnogo bitnije da se do umrlog dopremi svetlost, da se sa njim veu livade sa rascvetalim cveem, pesma ptica, miriljavi vazduh, i kako je zapazio etnolog Sava Jankovi, ovozemaljski se ivot prosto prenosi u gotovo svim svojim aspektima na onaj svet. Buenje pokojnika Najraireniji rituali u kultu mrtvih kod Vlaha su vezani za trpezu opremljenu po posebnom meniju koji ispunjava sve enje preminulog pretka. Zato pored svakog vlakog groba postoji sto na koji se rano ujutru na dan svetkovine, postavi sveana trpeza. Miris sveeg cvea i zapaljenog tamjana otvara vrata drugog sveta posle ega se pokojnik budi nenim reima i pesmom. Zatim se grob poliva vodom kojom se pokojnik umiva i osveava, da bi onda uz pomo svetlosti svee doao za sto. Ovako velikim obrednim svetkovinama Vlasi pominju preminulog sedam godina posle smrti. Prve godine daje se 365 malih daa i 11 velikih pomana. Rajska svea koristi se ponovo na pomanama od Velikog etvrtka do Duhova, u vreme Bele nedelje. Glavnu ulogu prilikom smrti lana vlake zajednice imaju starije ene iz komiluka. One se brinu da pokojnikov prvi korak na onome svetu bude impresivan. Ritualno ga kupaju, ureuju mu kosu, potom ga oblae. Sve je novo od vea do cipela. Stavljaju se razni ukrasi i odlija koje je ovek dobio za ivota. Tek tada mu se ruke sklapaju preko grudi i u njih se stavlja upaljena svea. Prvo pravo opelo opet se poverava ovom skupu ena od kojih najstarija vodi duu ka onome svetu uz odreenu basmu ve pomenute protekture. Kad zavre sa ovim poziva se svetenik da obavi pravoslavno opelo. Preminuli se stavlja u koveg preko ebeta i svilenkastog arava i dobija jo jedan pokriv i jastuk. Pred otvorenom rakom sledi ponovo sveteniki in. Pre nego to se grob zatvori zemljom, u njega silazi jedna starica koja je vodila ceo obred i zapoinje najvaniju fazu da mrtvome olaka put na onaj svet. Ona sanduk oisti orahovom granom, ako treba izglanca ga svojom keceljom a potom ga okadi upaljenom sveom i buketom cvea i trava od kojih svaki struk ima posebno znaenje. Kada se zatrpa humka i pobode krst ne odlazi se sa groblja kao to to ine veina drugih naroda. pokojnik se ne ostavlja sam i ne vai pravilo da se tog dana ne valja osvrtati na grob ili se na njega vraati. Naprotiv, mukarci jo odmah tu nad humkom operu ruke i poslue se itom. Potom se od ve donete grae ureuju sto i klupice, ako ve za ivota nije izgraena kapela. Ako je bio pua, zapali mu se i cigareta. Po povratku u kuu nastavlja se pomana Cara. Sem bogate trpeze, obiaj je da se jednom gostu da upaljena svea i parica. On je svedok da je umrlome data daa i da njegovi misle na njega. Ukoliko je sahranjeni umro iznenada ili van kue, znai bez upaljene svee, onda se tog prvog dana priprema i priveg. U dvoritu kue pravi se velika vatra, priveg. A na trpezu se uz svee i cvee dodaje i tap kojim e se umrli braniti od nasrtljivaca na onome svetu. Pomane se nadalje daju posle osam i etrdeset dana i to utorkom, etvrtkom ili subotom. Smatra se da je do tad dua umrlog ve pristigla na odredite gde e due saekati na dalji put. Najvaniji deo pomane je prizivanje mrtvog.

Najstarija dolazi do vrha stola koja se naziva kap. Tu je sve servirano za pokojnika i ona tano odreenim redom moli Boga,svece, Sunce, Mesec i zvezde da pomognu mrtvome da nae put i pridrui im se. Tada, izgovarajui ime pokojnika, ona rea sve to su mu njegovi blinji kupili. Samo ako su u pitanju mala deca onda se uz mone sile pozivaju i drugi umrli da nejai pomognu pri dolasku na svoju dau.

Pomana Pomana u belom Najznamenitija od svih pomana na zemlji i blagoslovena, kako ve vekovima tvrde Vlasi, je pomana alba ili bela pomana. Ona se za pokojnika postavlja samo jednom po izboru porodice kada se steknu mogunosti da se za tu priliku kupi sve to je potrebno. A treba mnogo toga. Deava se da se pomana alba daje i posle 20 30 godina posle smrti. Pomana alba daje se na Svete Trojice, najvei vlaki praznik. Pripreme za nju poinju 52 dana pre toga. Nevina devojka iz familije jo na Veliki etvrtak odlazi na oblinji izvor i u kuu koja priprema pomanu, svakodnevno sve do Svete Trojice, donosi vodu u dve nove bele posude. Sva ta voda skuplja se na ulaznom pragu i svaki put se kadi belim sveama uz basmu: Ova voda nek se nae (ime i rod pokojnika). Druga nevina devojka zaduena je da celo prolee skuplja cvee i trave i za ovaj praznik napravi ritualni buket. Prvog dana praznika Sv. Trojice, na Duhove mesi se i poseban hleb iskljuivo od preienog belog zrna penice. Ukraava se krstom od pletenica testa i sa jo 44 udubljenih kuglica u koje treba, na pomani, uglaviti isti toliki broj svea. Za svakog sveca po jednu.

Pomana u belom

Prvog dana Sv.Trojica, ujutru u kuu dolaze mnoge zvanice. Svi koji su poznavali i voleli pokojnika. Greh je ukoliko se odbije prisustvo ovoj najzaajnijoj pomani, vei, nego ne doi nekom na sahranu, posebno, jer se zbog skupoe ova pomana esto pravi i za jednog, jo uvek ivog ukuana. Udovica koja pravi pomanu svom pokojnom muu udenue za sve vreme rituala i svoje ime. Na uglancanu trpezu prostrtu novim belim stolnjakom, doekae ih hleb sa upaljenim sveama. Pred njim beli sud sa belim cveem. Oko njega kocke eera i tri bele maramice na kojima stoje ae sa belim rastvorom eera i vode. Belo vino i posluenje od jaja, sira, griza i drugih belih namirnica. ak i torta i svi kolai moraju biti kristalno beli i svaka ponuda istovremeno servirana na tri tanjira. Posue i ae za goste moraju da budu u neparnom broju. Ritual poinje pre izlaska Sunca. Tri za to zaduene ene zapale svee a potom se tri puta u nizu klanjaju prema istoku. Klee i ljube zemlju izgovarajui basmu: Molim se da (ime pokojnika) bude puten u osvetljen prostor. Potom iz one tri ae popiju belu zaeerenu vodu i poslue se za doruak belom hranom. Svee dogorevaju obino predvee kada je obred za stolom ve gotov pa se tako ceo hleb ostavi da stoji do sledeeg velikog praznika. On se ne deli niti se jede, kao to obino biva kod drugih pomana. Kada se sve zavri devojka, vodonoa, nosi vodu u susedne kue u komiluku a zadnji kazan isprazni na izvoru sa koga je vodu sakupljala. Da dokae da je voda noena i putena, ona e niz vodu pustiti i tri marturije, pogaice, i sasuenu, izdubljenu tikvu u kojoj su zabodene tri upaljene svee. Svaki sluajni prolaznik koji sa obale vidi ovaj prizor a nije upuen u tajne vlake religije ostae zaprepaen. Obred svedoenja ivih Praznik svih mrtvih je Veliki etvrtak pred Uskrs. Na Veliki etvtak pred Uskrs Vlasi daju i pomanu oj mare. Najvanije zadunice koje se kod Vlaha potuju su one pred Uskrs, Svete Trojice i Mitrovdana. Meutim Vlasi imaju jo jednu vrstu zadunica koje nazivaju Moi. I mada nemaju realnog objanjenja zato su tako podeljene , etnolozi su zabeleili da Vlasi daju moi de gruai gde se na zadunicama mrtvima nosi jogurt, moi de frai, kada im se mesi i namenjuje kola sa jagodama na koji se stavljaju crni i beli luk, i moi d pipij ili pomana pihtija koja se daje u subotu pred uskrnji post. Sve ove pomane daju se i mrtvoroenom detetu. Dete koje nije moglo biti krteno daje se po pravilu ime Jovan ili Jovana, u zavisnosti od pola. Crna svadba Za preminule bez svee postoji jedna vanredna panja. Pomana koju zovu Crna nedelja ili Postul njegrulu. Ovaj obred daje se umrlima te godine ali se po selima zatiu i oni koji se i narednih est godina na ovaj nain obraaju viim silama traei kontakt sa svojim mrtvima ili molei zatitu za njih. Ako je tragino stradali bio mlad, neudata devojka ili neoenjeni momak, Vlasi e mu ovom prilikom napraviti i svadbeno veselje. Crna pomana daje se druge nedelje posle Uskrsa. U Pobusani ponedeljak, prvi nakon Velikog ponedeljka, oni poinju sa sedmodnevnim postom. U tom vremenu odriu se bilo kojeg zadovoljstva, mesa, jaja, sira a upotreba vina ili rakije strogo je zabranjena. Ceo ivot odvija se u jednom novom ritmu primerenom crnoj nedelji. U tiini domaica mesi veliki kola, poskurnik, 11 velikih hlebova (liturgija) i 40 kolaia (poskurnika), koji se u nedelju, zajedno sa 40 svea, kockama eera i farbanim jajima nose u crkvu. Sve to poreano na podu, u 40 porcija, okadi svetenik. Nakon zavrenog rituala, gase se svee na malim poskurnicima i porcije se podele ljudima uz Bog da prosti. Obredni hlebovi
Hleb je za Vlahe posebna svetost. Po tradiciji, narod severoisone Srbije opredelio se za zrno ita kao za najmoniji talisman. Zato i svi obiaji Vlaha, vezani za rtvu ili za zagrobni ivot, kao sastavni element imaju kultni hleb. Vojniki kola kolaku vojniesk, kola; za odelo kolaku de colje isus, mesecluna, mala glava kapu al mik, krstktrua, subota smbta, samo su neki od naziva kosmikih sila i vrednih pojmova po kojima su hlebovi dobili imena. Na pomanama se na dnu stave evreci, pa pogaa u obliku kruga, i na vrhu kap

hleb koji ima krst od ukrasnog testa i solinarnih motiva uokolo. Kap se kiti i cveem, zabada se svea, a pored se nau voe i druge akonije. Taj centralni kap je glava namenjena pokojniku, a iza njega stoje drugi kapovi u zavisnosti koliko je godina proteklo od smrti. Mrtvi se kod Vlaha pominju dok god imaju potomke.

Vlaki obredni hleb Prizivanje 44 svetih Po verovanju Vlaha ovek moe izdahnuti mlad, daleko od kue, bez pratnje svojih najbliih, u starom odelu pa ak i neokupan. Ali je najvea tragedija kada izdahne bez upaljene svee. Zbog onih kojima je sudbina dodelila iznenadnu i prebrzu smrt, Vlahinje su sbe obdarile vetinom da izrauju posebnu, Rajsku sveu. Nekada je svako vlako selo imalo svoju majstoricu za Rajsku sveu. Danas je sve manje ena koje bi taj posao radile jer je jako naporan. Rajska svea se po obiaju izrauje iskljuivo nou, ena mora biti sama a posao je izuzetno pipkav. Vreo vosak treba razvui u 44 tankih konca duine 1,5 metara. A od njih se posle hlaenja precizno izrauju po 16 komada od tri razna ornamenta koji se voskom lepe na drveni krst. Rajska svea nosi se pred sahranu i u pogrebnoj povorci ispred svih ostalih religijskih simbola. Prave je iskljuivo ene koje su od malena upuivane u tajne vlake magije i obrednih rituala. Ona koja je odabrana da pokojniku naini Rajsku sveu mora biti okupana i sva u belom. Uz pomo voska, konca i ogledala samo za jednu no izvajae detaljima bogato ukraenu skulpturu u obliku krsta sa stalkom za 44 tanke svee, po jedna za svakog velikog sveca koji e preminulog odvesti u raj. U tome e mu pomoi i njegova porodica. Ona treba da ispotuje sve obiaje predviene verom ovog naroda. Rituali vezani za njega poinju jo u momentu smrti. Prve molitve izgovara ena koja izrauje Rajsku sveu. Pre nego to pone sa strpljivim vezenjem voska, ona kleei na kolenima i laktovima priziva Sunce, molei ga da svedoi njenom poslu. Pri tom daje dugaku izjavu kako sveu namenjuje pokojniku da bi na onom svetu ta god inio i gde god poao, imao svetlo. Treba pomenuti vrenje svih prirodnih nudi, svakodnevne navike preminulog i ono to mu je predstavljalo posebno zadovoljstvo. Prilikom nabrajanja ne sme biti isputena ni jedna radnja koju ovek upranjava na onom svetu jer to to nije pomenuto ne moe ni biti na onom svetu. Slino ini grupa ena koja kasnije preminulom tri dana i tri noi pevaju Marturiju, pesmu sa uputstvima za snalaenje na putu do raja. posle sahrane sledi niz obreda kojim se zadovoljavaju pokojnikove svakodnevne potrebe, opsluuju ih i vraaju mrtve meu ive. Kada u porodici premine neko mlad za kojim se dugo neuteno ali ni danas nije retkost da Vlasi (zadnji put zabeleeno u Debelom Lugu 1992. godine) 40 dana posle smrti, otkopaju grob da bi umili, oeljali, pa ak, i presvukli pokojnika. U depove odee, koja se i dalje kupuje po meri i ukusu pokojnika, stavlja se lini pribor, slian onome koji je pokojnik koristio za ivota. Kada je sve spremno poinje namenjivanje. Pri emu se svaka stvar posebno poljubi, imenuje i nameni. Ako je neto sluajno isputeno, pokojnik e to videti ali nee moi da upotrebi.

vrsta ubeenja kod Vlaha opstaju zato to se za njih ne trae objanjenja. Mi ne znamo da li su svi ovi Bogovi ili sveci ivi ili mrtvi ali mi sve to dajemo da izae pred njih, kau oni i znatieljnima rado govore o jo jednom kuriozitetu religije i magije po kome ih svet pominje. Jasna Joji-Pavlovski

Literatura: Jasna Joji Pavlovski, uda vlake magije, Beograd 2001. Radovan N. Kazimirovi, Tajanstvene pojave u naem narodu, Beograd 1941 www.muzej-mpek.org. yu www.pomoravski _vlasi.co.sr www.bobovo.com/istorija_vlaha vla.ch.tripod.com sr.wikipedia.org www.setimes.com govori.tripod.com/vlasi