Ivan Ili AMICUS MORTIS

Porodina biblioteka Posebno izdanje

Ivan Ili

AMICUS MORTIS
O umeu ivljenja i umeu umiranja Izbor tekstova

Preveli Karmen Lonarek Nenad iz Erevona Aleksa Golijanin

Vreme proroanstava je iza nas. Jedina ansa lei u tome da ovaj poziv prihvatimo kao poziv prijatelja. To je nain na koji se moe iriti nada u novo drutvo. A ta praksa se zapravo ne moe odvijati kroz rei, ve samo kroz male inove budalastog odricanja. Ivan Ili, u razgovoru sa Dejvidom Kejlijem (David Cayley), 1988 (2005, str. 170).

anarhija/ blok 45 i bratstvo iz erevona Beograd 2012.

Ivan Ili: Amicus mortis: o umeu ivljenja i umeu umiranja, izbor tekstova Sve tekstove su izabrali i preveli Karmen Lonarek, Nenad iz Erevona i Aleksa Golijanin. Uredio i pripremio: Aleksa Golijanin Korekcije i sugestije: bata Nea i Nenad iz Erevona. Pomo u odgonetanju i sastavljanju fraza na latinskom: Slavica M. Svi prevodi i pratei tekstovi su slobodni. Porodina biblioteka, posebno izdanje. Besplatno izdanje za linu i komunalnu upotrebu. Beograd, 2012. aleksa.golijanin@gmail.com anarhija-blok45.net1zen.com Na koricama: grafika Petera Schumanna, bez naslova. Ista grafika je upotrebljena i za korice knjige The Rivers North of the Future: The Testament of Ivan Illich, as told to David Cayley, Toronto: Anansi Press, 2005. Kopiju grafike, u originalnoj veliini, obezbedila nam je Lila Winstead, saradnica Petera Schumanna iz Bread and Puppet Press, kojom se ovom prilikom jo jednom od srca zahvaljujemo. BREAD AND PUPPET: CHEAP ART AND POLITICAL THEATER IN VERMONT breadandpuppet.org breadandpuppet.org/bread-puppet-press

Prolog: o autonomiji Neporaena smrt 11

Zdravlje kao lina odgovornost? Ne, hvala! Protiv zdravlja: razgovor sa Ivanom iliem i napomena o novoj askezi 31 Opsednutost savrenim zdravljem 38

16

Medicinska etika: poziv na raskrinkavanje bioetike 46 Doba sistema 49 56

Posthumna dugovenost H2O i Vode Zaborava 67

Zdravlje i uskrsnue tela. Kog tela?

84

Li Hoinacki: Razmiljanja o Ilievom tekstu Zdravlje kao lina odgovornost 98 Dejvid Kejli: Reke severno od budunosti: testament Ivana Ilia 106 Biografska crtica Bibliografija 114 110

Prolog
Ova knjiga je nastala kao plod zajednikog interesovanja za tekstove Ivana Ilia (19262002) iz njegovog poznijeg perioda, u kojima je ovaj znaajno korigovao neke stavove iz svojih radova nastalih od kraja ezdesetih do poetka osamdesetih godina prolog veka. Glavni podsticaj bio je prevod lanka Neporaena smrt (1995), koji je poetkom 2010. uradila Karmen Lonarek, naa prijateljica iz Rijeke, to je Nenadu iz Erevona (prevodilac Elilove Tehnike, knjige s ijim emo se odjecima sresti i ovde) i meni ponovo skrenulo panju na svo bogatstvo i snagu tog kasnijeg Ilievog opusa, kod nas praktino neprevoenog. Neto od toga smo ve poznavali i pratili, ali tekstovi iz ove grupe bili su otkrie. U ovom izboru, naglasak je stavljen na zaokret koji se dogodio u Ilievom gledanju na medicinu, zdravlje, telo, ivot i smrt, o emu je prvi put pisao jo 1974, u svojoj uvenoj knjizi Medicinska Nemezis. Dotai emo se i drugih pitanja, na jednom mestu emo ak uskoiti u manju barku i otisnuti se od velike lae, u plovidbu Vodama Zaborava, ali ne toliko daleko da se ne bismo na vreme vratili na zakljuna razmatranja. Mislim da je glavni kurs dovoljno jasno naznaen. Cilj putovanja nije ovladavanje nekim udesnim trikom kojim bismo mogli prevariti bolest ili smrt ve susret sa autonomijom, u njenom najdubljem i najkritinijem znaenju. Nekoliko odlomaka iz jednog starijeg Ilievog teksta, u kojima nije imalo ta da se menja, najbolje e doarati razloge za tu odlunu autonomistiku orijentaciju. AG, 2012.

O autonomiji

odernizovano siromatvo se javlja kada intenzitet trinih odnosa dostigne odreeni prag. Subjektivno, to je iskustvo frustrirajueg izobilja, kod osoba izoblienih njihovim prekomernim oslanjanjem na proizvode industrijske hiperprodukcije. To ih liava slobode i snage da deluju autonomno, da ive kreativno; ta zavisnost ih ograniava na preivljavanje, kroz utapanje u trine odnose. I upravo zato to se ta nova nemo doivljava tako duboko, ona se teko izraava. [] Novo, mutirano siromatvo nastavlja da se iri. Specifino moderna nesposobnost da se lini potencijali, zajedniki ivot i ekoloki uslovi koriste na autonoman nain, obeleava svaki aspekt ivota, u kojem je profesionalno oblikovana roba uspela da zameni kulturno oblikovanu upotrebnu vrednost. Tako je unitena skoro svaka mogunost da se neko lino ili drutveno zadovoljstvo oseti van trita. [] Gde god se nad nama nadvija senka ekonomskog rasta, postajemo beskorisni, ako nismo zaposleni ili ukljueni u potronju. Pokuaj da se izgradi kua ili namesti iaen zglob, mimo kontrole ovlaenog strunjaka, tretira se kao anarhistika zavera. Izgubili smo predstavu o svojim resursima, kontrolu nad ekolokim uslovima koji te resurse ine primenljivim, samopouzdanje potrebno da bismo izali na kraj sa izazovima koji dolaze spolja i sa strepnjom koja dolazi iznutra. []

10

Prolog

U razvijenom, industrijskom drutvu, modernizacija siromatva znai da ljudi postaju nemoni da se sami uvere u bilo ta ukoliko to nije zvanino potvrdio neki ovlaeni profesionalac, bio on televizijski meteorolog ili edukator; organska nelagodnost postaje nepodnoljiva pretnja ako se ne medikalizuje, to jest, ako se ne pretvori u zavisnost od terapeuta; stare komije i prijatelji se gube, ako nema vozila koja e premostiti udaljenost (koja je i nastala s pojavom vozila i saobraaja). Ukratko, najvei deo vremena provodimo bez dodira sa svojim svetom, bez ikakve predstave o onima za koje radimo, u potpunom neskladu sa onim to oseamo. []
Ivan Illich, Toward a History of Needs, Pantheon Books, New York, 1978, Introduction, str. viiiix Prevod: Aleksa Golijanin

Neporaena smrt

Od medicine, preko medikalizacije, do sistematizacije

avne 1974. godine, kad sam pisao Medicinsku Nemezu, mogao sam govoriti o medikalizaciji smrti.1 Zapadnjaka vjetina umiranja rezultat kristijanizacije Evrope ustuknula je pred zajamenom terminalnom skrbi.2 Skovao sam taj izraz da bih oznaio medicinski establiment koji je preuzeo funkciju dominantne crkve i iji simboliki uinci ukljuuju, meu inim, oblikovanje ljudskih vjerovanja i percepcije, potreba i zahtjeva. Ono to su strunjaci vidjeli kao konaan terapijski neuspjeh, pred tim su laici strepili kao pred ogranienom financijskom pokrivenou. U to je vrijeme koritenje izraza jatrogeneza bilo prihvatljivo ne samo za simptomatske nuspojave koje su pojedinci pretpjeli usljed suoavanja s lijenicima, lijekovima ili bolnicama, ve i za praznovjerno preoblikovanje drutva i kulture kroz usvajanje mitova medicine. Danas, dva desetljea kasnije, morao bih napisati sasvim drukiju knjigu. Ranije sam koristio medicinu da bih ilustrirao ope svojstvo glavnih institucija sa sredine stoljea njihovo kontraproduktivno djelovanje koje je bilo u tome da ciljeve za koje su bile stvorene ine nedostupnima veini svojih klijenata. Primjerice, kole ometaju uenje; transport je noge uinio suvinim udovima; komunikacija je izobliila konverzaciju. Analizirao sam medicin-

12

Amicus mortis

Neporaena smrt

13

sku djelatnost kao postkransku liturgiju koja je u svoje vjernike ulila ogroman strah od boli, invalidnosti i smrti. Danas su razne institucije, naroito one za pruanje socijalnih usluga, izgubile svoj identitet; sustavi za obrazovanje i medicinu isprepleteni su s vojnim, ekonomskim i drugim sustavima. Sredinom stoljea mnogi su pojedinci dospijevali u medicinsku skrb onda kad bi bili na samrti. Iz vlastitog iskustva znam kakva sve nerealna oekivanja pobuuju beskorisni medicinski rituali i rutina, te kako je teak zadatak medikalizacija postavila pred obitelj, prijatelje ili sveenika: kako pobuditi umiruega na spremnost da prihvati neizbjeno, kako pronai snagu u ljepoti sjeanja i kako uope otii s ovoga svijeta. U galenskoj su tradiciji lijenici bili obueni da potuju Letin zov i da omogue ljudima kroiti na Haronovu lau; uili su prepoznavati facies hippocratica, simptome koji pokazuju da je njihov pacijent zakoraio u predvorje smrti. Na tome je pragu priroda sama prekidala ugovor o iscjeljenju, a iscjelitelj je morao spoznati svoje granice. U takvom je trenutku povlaenje bilo ispravna usluga kojom je lijenik svom pacijentu omoguavao blagu smrt. U bijelo odjeven lijenik koji se bori sa smru ne pojavljuje se u grafikoj umjetnosti sve do kasnog 19. stoljea. Poduka o tome kako razlikovati izljeivo od neizljeivoga nije nestala s amerikih medicinskih fakulteta sve do Flexnerova izvjetaja 1910. godine.3 Dok su se lijenici usredotoivali na borbu protiv smrti, pacijent je postao najprije rezidualni objekt, a potom tehnoloki konstrukt. Danas se postavlja pitanje: postoji li jo uope autonomna osoba sposobna za in umiranja? Danas, 1995. godine, ne mogu kriviti medikalizaciju za takav razvoj. Kao to se to desilo s muzikom televizijom, nove tehnologije mijenjaju prirodu djelovanja; tako su u zdravstvenom sustavu one potpuno preotele drevni ples smrti. Konstelacija unutar koje bi masa akademskog obrazovanja, instrumenata, la-

boratorija i bolnica mogla biti izdvojena kao medicina, izblijedila je. Hrana, lijekovi, geni, stres, dob, zrak, AIDS ili otuenost vie nisu medicinska, ve sistemna pitanja. Etiologija se vie ne odnosi na specifian uzrok, ve na hijerarhiju petlji povratnih sprega. Pacijent je sad ivot koji iz genskog fonda izranja u ekologiju. Nekad su ljudi traili dijagnozu svoje bolesti, i oekivali tretman koji e im olakati tegobe; danas se ivotima upravlja, i optimizacija je ta koja vlada. Biomenadment sad ukljuuje industrijsku emisiju fluora, odvoz kunog otpada, rat protiv droge i slobodnu distribuciju injekcijskih igala. Godine 1978. prvi put je upotrijebljen izraz imunoloki sustav.4 Iste godine Microsoft je lansirao svoj operativni sustav, DOS. Pet godina kasnije, ak su i znanstveno-popularni tekstovi govorili o zdravlju kao stanju biolokog sustava i o smrti kao o nepovratnom slomu, padu sustava ivota. Od tada, najvei dio sredstava uloenih u zdravstvenu zatitu zapravo je iao na financiranje primopredaje medicinskih komponenti u vlast globalnih upravljakih sustava. Sustavna analiza uvela je u zdravstvo nove pojmove i praktike, ali isto tako je kriom utjecala na to kako ljudi sebe same poimaju. Sve vie ljudi danas govori o svom zdravlju kao stanju svog sistema. Koncepti analitike sustava promijenili su nae samopoimanje. Medikalizacija je navela ljude da vide sebe kao dvonone komplete dijagnoza. Meutim, nije ona ta koja je rastoila samopoimanje; sistemno razmiljanje pak jest. Ljudi danas prate krivulju svojih vitalnih parametara. Kako se pribliavaju kraju svojih dana, iza njih je dugotrajno iskustvo sebe kao ivota, kao i strunog upravljanja kod nekih jo dobrano prije roenja. Nekad se o posljednjem asu govorilo u aktivnom obliku: Nadam se da u umrijeti blagom smru. Koristili su se i neprelazni glagoli: Znam da u umrijeti. Za umiranje se moe pripremiti, moe se stvoriti dobar stav. Kasnije, ali ne mnogo

14

Amicus mortis

Neporaena smrt

15

kasnije, viao sam ljude ak i u jedinicama intenzivnog lijeenja kako oivljuju svoja sjeanja o vjetini umiranja, ve prema tradiciji u svojim obiteljima. Nakon drugog svjetskog rata, zakon i crkve podravali su lijenike u medikalizaciji smrti. Suradnja s donkihotovskim heroizmom medicinskih strategija i pacijentu i obitelji bila je predstavljana kao dunost. Tek prigodice su vjerski i moralni autoriteti jo uvijek govorili o pravu da se odbiju izvanredni postupci. No, ta je kvalifikacija samo poduprla opu obavezu pokoravanja diktatu lijenika. Na agoniju se poelo gledati kao na nastojanje medicinskog tima, a na smrt pak kao na frustraciju tima usljed krajnjeg ina korisnikovog otpora. Ipak, medikalizacija drutvenih aranmana i kulturnih normi nije uspela postii intenzivnu bestjelesnost, na osnovu samosvijesti steene doivotnom opsjednutou samodijagnoticiranjem, samoreguliranjem i anksiozno prognostikim samotretmanom. Sposobnost da se umre vlastitom smru ovisi o dubini vlastite utjelovljenosti. Medikalizacija je izazvala ovisnost, ali ne i samu neutjelovljenost. Neutjelovljeni ljudi su oni koji danas o sebi misle kao ivotima kojima se upravlja kao to je RAM jedinica na osobnom raunalu. ivoti ne umiru, oni se slamaju, padaju. Mogue je pripremiti se za smrt kao stoik, epikurejac ili kranin. No, slom ivota ne moe se zamisliti kao predstojea neprelazna radnja. Kraj ivota moe se samo odgoditi. Za mnoge, ovo upravljano odgaanje traje cijelog ivota; kod smrti, pak, deava se prekid memorije. Oni znaju da je ivot poeo u asu kad je njihova majka opazila fetus na monitoru ultrazvunog aparata. ivot, to je kad se biva objektom ekolokih, obrazovnih, te biomedicinskih zdravstvenih politika. Danas to nije sofisticirani terminalni tretman, ve obuka koja traje cijelog ivota, u krivo smjetenoj konkretnosti, koja je glavna prepreka gorko-slatkom prihvaanju nae neizvjesne egzistencije i posljedine spremnosti da se pripremimo za vlastitu smrt.

Kad ta situacija postane rasprostranjena, opravdano je govoriti o amortalnom drutvu. Mrtvih u njemu nema; ima samo uspomena na ive koji nisu tamo. Obina osoba pati od nesposobnosti da umre. U amortalnom drutvu, sposobnost da se umre to jest, sposobnost da se ivi vie ne ovisi o kulturi, ve o prijateljstvu. Staro mediteransko pravilo, da mudra osoba mora stei i paljivo uvati amicus mortis onoga tko ti kae gorku istinu i ostaje s tobom do neumitnog kraja zaziva svoj preporod. I ne vidim nikakvog nepobitnog razloga zato onaj tko prakticira medicinu ne bi mogao biti i prijateljem ak i danas.
Napomene 1. Ivan Illich, Medical Nemesis: The Expropriation of Health, London: Calder and Bryers, 1974. Ivan Ili, Medicinska Nemezis, Vuk Karadi, edicija Zodijak br. 34, Beograd, 1976. Prevela: Milica Mihajlovi. 2. Terminalna skrb: skrb o smrtno bolesnima. Prim. prev. 3. Flexner A., Medical education in the United States and Canada, New York: Carnegie Foundation for the Advancement of Teaching, 1910. 4. Moulin A. M., Le dernier language de la medicine, Paris: PUF, 1991. Ivan Illich, Death Undefeated, British Medical Journal, 311:16521653, 23. XII 1995. Ovaj prevod je prvi put objavljen na portalu H-Alter, 21. 01. 2010, www.h-alter.org/vijesti/kultura/neporazena-smrt, a zatim, s nekim izmenama, i u urnalu liste blok 45, od 25. 01. 2010, anarhija-blok45.net1zen.com (urnal i lista). Izbor i prevod: Karmen Lonarek, 2010.

Zdravlje kao lina odgovornost?

17

Zdravlje kao lina odgovornost? Ne, hvala!

Manifest higijenske autonomije

matram da zdravlje i odgovornost pripadaju davno minuloj prolosti i da, poto nisam ni romantiar, ni vizionar, niti otpadnik, moramo odbaciti i jedno i drugo. Ali, samo ako to odbacivanje zdravlja i odgovornosti uspem da artikuliem na nedvosmislen nain, moi u da izbegnem prigovore da se ovde bavim samo retorikom kritikom. Ovo predavanje je deo ireg zajednikog projekta za obnovu askeze u viem obrazovanju. Tokom rada blisko sam saraivao sa Dirkom fon Betiherom (Dirk von Boetticher). Svaku reenicu smo razmotrili s grupom mladih prijatelja. Kada u nastavku kaem mi, mislim samo na tu grupu. Razmiljali smo o savremenim izvesnostima i njihovoj istoriji, to jest, o pretpostavkama koje su tako iroko prihvaene kao opta mesta da izmiu kritikoj proveri. Uvek iznova otkrivali smo da je odbacivanje upravo tih izvesnosti jedini nain da zadrimo kritiki stav prema onome to ak Elil (Jacques Ellul) naziva la techique, tehnikom. Hteli smo da se toga oslobodimo, a ne da samo pobegnemo. Zato je moja reakcija na preuzimanje odgovornosti za sopstveno zdravlje izriito ne!. Ali, u tome ima i nekih rizika. Nae ne, hvala!, kao odgovor na novu higijensku anatomiju, moe se tumaiti i koristiti

na pet razliitih naina, samo zato da bi se postupilo upravo suprotno od onoga to elimo: 1. Pre svega, to ne treba shvatiti kao reakciju na tvrdnju o nunosti starateljstva. Zdravlje je, kau, suvie dragoceno, suvie sveto da bi se prepustilo nahoenju laika. Odluno odbijam to arogantno oduzimanje moi. Tokom trideset godina javno sam se zalagao za potpunu dekriminalizaciju samopovreivanja. Nastavio sam da insistiram na potpunom ukidanju svih zakona koji reguliu upotrebu droga i nekonvencionalnog i/ ili nepravilnog leenja. Po uzoru na Pola Gudmana (Paul Goodman), svoju argumentaciju sam gradio na potovanju koje dugujemo dostojanstvu najslabijih. 2. Drugo, moje sutinsko ne nema nita zajedniko s navodnom nestaicom medicinskih preparata. Ljudi danas umiru od gladi, a ne zbog premalo medicine ili hirurkih intervencija. A to su ljudi siromaniji, utoliko postaju bespomoniji kao rtve sve jeftinije medicine. Poslednjih dvadeset godina branio sam stav da konzumiranje medicine, isto kao i konzumiranje alkohola, duvana i lutrije, treba oporezovati kao luksuz. Oporezivanjem dijalize, bajpasova i ACT1, proste medicinske procedure, kao to je operacija slepog creva, mogle bi se finansirati u korist svih. 3. Ne izgovaram svoje ne kao neki globalni mislilac u potrazi za kanalima za zavoenje neometane ekoloke diktature. Ne mogu da zamislim kompleks kontrolnih mera koji bi nas mogao spasiti od poplave otrova, radijacije, roba i usluga, od kojih ljudi i ivotinje oboljevaju vie nego ikada. Iz ovog sveta nema izlaza. ivim u fabrikovanoj stvarnosti, koja se sve vie udaljava od kreacije. I danas znam ta to znai, koji to uas ugroava svakog od nas. Do pre par decenija toga jo nisam bio svestan. U to vreme, jo sam mislio da bih mogao preuzeti deo odgovornosti za obnavljanje tog fabrikovanog sveta. Danas konano znam ta je to bespomonost. Odgovornost je sada iluzija. U takvom svetu, biti zdrav svodi se

18

Amicus mortis

Zdravlje kao lina odgovornost?

19

na kombinaciju uivanja u tehnikama, zatite okoline i prilagoavanja posledicama tehnika, pri emu su sve tri mogunosti, nuno, privilegije. U jednoj meksikoj dolini, koju dobro poznajem, plavi kukuruz, po ijem setvenom kalendaru sela i dalje nazivaju svoje cikline svetkovine, iezao je pre petnaest godina, a novca za destruktivne tehnike neophodne za uzgoj hibrida nema. Kao to nema ni zatite od otrovnih oblaka koji se podiu sa oblinjih agroindustrijskih plantaa. Ali, otvorena su nova radna mesta za zdravstvenu pedagogiju, uz neto jeftinog naklapanja namenjenog bosonogim ekolokim aktivistima. Prema tome, moje ne sigurno ne znai da zdravstvenoj pedagogiji koja namee upravljanje otrovnim sistemima. 4. Svoje ne sigurno ne kaem novoj etici odgovornosti za zdravlje, zato to u modernoj bolesti i umiranju vidim priliku za pronalaenje sebe. Predlog da neumitne epidemije postindustrijskog doba moramo prihvatiti kao neku viu vrstu zdravlja, jeste bezobrazluk, danas veoma popularan meu pedagozima. Ali takav savet u patnji i umiranju smatram besramnim. Savetovalita za ojaene, edukacija za umiranje i izrada zdravstvenih planova direktno streme unitenju tradicionalnog umea patnje i umiranja, praksi razvijanih stotinama godina. Ono od ega danas oboljevamo je neto sasvim novo. Ono to odreuje nau epohu jo od Kristalne noi jeste sve potpunije injenino prihvatanje neizmernog zla, koje Hitler i Staljin nikada nisu dosegli, ali koje je danas postalo tema uzvienih rasprava o atomu, genu, otrovu, zdravlju i rastu. To su zla i zloini koji nas ostavljaju nemim. Za razliku od smrti, kuge i avola, ta zla su besmislena; ona pripadaju neljudskom poretku. Ona nam nameu impotenciju, bespomonost, slabost, ahimsu.2 Od njih moemo patiti, ona nas mogu slomiti, ali ne moemo im pronai smisao, ne moemo ih usmeriti. Samo oni koji nau radost u prijateljstvu

mogu ih podneti. Zato je nae ne beskrajno udaljeno od svakog da sporednim posledicama progresa. 5. Najzad, bilo bi ili glupo ili zlonamerno etiketirati to ne o kojem govorim kao cininu ravnodunost. Sasvim suprotno! U naim mislima su pre svega mnogi, bezbrojni ljudi kojima su etiri decenije razvoja unitile kulturni, tehniki i arhitektonski prostor u kojem su nekada negovali umee patnje i umiranja. Ogromna veina njih je danas siromana i postaje sve siromanija. Kada kaem ne nametanju zdravlja, kod kue ili u inostranstvu, pre svega mislim na neto meni nepojmljivo: na etiri milijarde ljudi gurnutih u novu bedu. I tek kada i sami prvo kaemo ne, hvala, moemo pokuati da budemo tamo zajedno s njima. Prema tome, osnov za nae etiko ne, ne stavlja nas u slubu sledeih pet faktora: profesionalnog paternalizma, ideologije oskudice, sistemskog razmiljanja, psihologije osloboenja i novog zdravog razuma, koji tvrdi da u etvrtom svetu nijedna travka nije nikla preko posledica razvoja. Ipak, ona raste, ta travka; zove se samoograniavanje. I to samoograniavanje danas je suprotstavljeno pomodnoj samopomoi, samoupravljanju ili ak odgovornosti za samog sebe, to su sve redom naini za ugraivanje globalnog sistema u bie, u obliku kategorikog imperativa. Odricanje od zdravlja izgleda nam kao dobro polazite za ponaanje koje bi se danas moglo smatrati etiki, estetski i eudemonijski3 primerenim. I zato odbijam da samoograniavanje definiem kao odgovornost za samog sebe. Kao i Orvel, radije govorim o pristojnosti. Koncept zdravlja u evropskom modernitetu predstavlja prekid galensko-hipokratske tradicije poznate istoriarima. Za grke filozofe, zdravo je oznaavalo harmonino meanje, uravnoteeni poredak, racionalnu meuigru osnovnih elemenata. Zdrava je bila osoba koja se integrisala u harmoninu celinu svog sveta, u skladu s vremenom i mestom na kojem je dola na svet. Zdravlje je za

20

Amicus mortis

Zdravlje kao lina odgovornost?

21

Platona bilo somatska vrlina, isto kao to je i duhovno zdravlje bilo vrlina. U zdravoj ljudskoj svesti nemaki jezik je uprkos kritici Kanta, Hamana, Hegela i Niea sauvao neto od tog kosmotropskog odreenja. Ali, od XVII veka, pokuaj ovladavanja prirodom izmestio je ideal ovekovog zdravlja, koje od tada vie nije bilo smatrano za mikrokosmos. Ta inverzija je dovela do pojave akosmikog zdravlja, koje se smatralo podlonim inenjeringu. Na osnovu te hipoteze, zdravlje kao vlasnitvo je poelo da se prihvata od poslednje etvrtine XVIII veka. Tokom XIX veka je postalo uobiajeno govoriti o mom telu i mom zdravlju. U amerikoj Deklaraciji o nezavisnosti afirmisano je pravo na sreu; pravo na zdravlje je materijalizovano na paralelan nain. Isto kao i takva srea, moderno zdravlje je plod posesivnog individualizma. Nije bilo brutalnijeg i u isti mah ubedljivijeg naina da se legitimie drutvo zasnovano na samoivoj pohlepi. Na slino paralelan nain, koncept individualne odgovornosti bio je prihvaen u formalno demokratskim drutvima. Odgovornost je od tada postala slina etikoj sili koja se protee na sve udaljenije oblasti drutva i poprimila oblik sve specijalizovanijeg servisa za isporuivanje sree. Tokom XIX i poetkom XX veka, zdravlje i odgovornost jo uvek su bili uverljivi ideali. Danas su oni elementi izgubljene prolosti, koja se vie nikada nee vratiti. Kada svoj ivot pokuavam da izgradim u skladu s tim nepovratno izgubljenim idealima, oni postaju tetni samog sebe inim bolesnim. Da bih danas iveo pristojno, moram se odluno odrei zdravlja i odgovornosti. Kaem odrei, a ne ignorisati ne koristim tu re da bih oznaio ravnodunost. Moram prihvatiti bespomonost, aliti za onim to je nestalo, odrei se nepovratnog. Moram podneti nemo, koja bi me, kao to neki shvataju, mogla liiti moje svesti, mojih ula.

vrsto verujem u mogunost odricanja; ali, to nije raunica. Odricanje oznaava i zahteva neto vie od ala za onim to je nepovratno izgubljeno. Ono nas moe osloboditi oseanja nemoi i nema nikakve veze sa rezignacijom, impotencijom, ak ni sa potiskivanjem. Ipak, odricanje danas nikome ne zvui blisko. Vie nemamo re za smelo, disciplinovano, samokritiko odricanje koje se ostvaruje u zajednici i to je ono o emu priam. Nazvau to askezom. Radije bih upotrebio neku drugu re, zato to askeza danas asocira na Flobera i sv. Antonija Pustinjaka okretanje od vina, ena i miomirisa. Ali, odricanje o koje govorim nema mnogo veze s tim. Epoha u kojoj ivimo je apstraktna i rastelovljena. Skoro sve izvesnosti na kojima poiva su potpuno besmislene. Njihovo prihvatanje u svetskim razmerama ostavlja utisak kao da su nezavisne od istorije i kulture. Ono to nazivam epistemolokom askezom otvara put ka odricanju od tih aksiomatskih izvesnosti, na kojima poiva savremeni pogled na svet. Govorim o drueljubivo i kritiki primenjenoj disciplini. Takozvane vrednosti zdravlja i odgovornosti spadaju u te izvesnosti. Kada se dublje istrae, otkrivaju se kao pojave koje nas dezorijentiu i duboko oteuju nae zdravlje. To je razlog zato preuzimanje odgovornosti za sopstveno zdravlje smatram besmislenim, obmanjujuim, nepristojnim i, na sasvim poseban nain, bogohulnim. Danas je besmisleno govoriti o zdravlju Zdravlje i odgovornost su uglavnom postali nemogui s tehnikog stanovita. To mi nije bilo jasno dok sam pisao Medicinsku Nemezis, a moda u to vreme to jo nije bio sluaj. Gledajui unazad, bilo je pogreno shvatiti zdravlje kao kvalitet preivljavanja i kao intenzitet ponaanja usmerenog na reavanje problema. Prilagoavanje mizantropskim genetskim, klimatskim, hemijskim i kulturnim posledicama

22

Amicus mortis

Zdravlje kao lina odgovornost?

23

rasta danas se opisuje kao zdravlje. Ni galensko-hipokratske predstave o ravnotei telesnih tenosti, ni prosvetiteljska utopija prava na zdravlje i sreu, niti bilo koji vedski ili kineski koncept blagostanja nisu imali nikakve veze s preivljavanjem u okviru tehnikog sistema. Zdravlje kao funkcija, proces, oblik komunikacije, kao usmeravajue ponaanje koje zahteva upravljanje sve su to postindustrijski skovane formule koje sugestivno zvue, ali koje ne oznaavaju bilo ta dostino. im se spomene zdravlje, ono se odmah pretvara u patogeni inilac koji razara smisao, u lana porodice rei koju Uve Perksen (Uwe Prksen) naziva plastinim reima; to su ljuske od rei, kojima se moe mahati i razmetati, ali koje ne prenose i ne postiu nita.4 Politika obmana Slino je i sa odgovornou, iako je to mnogo tee pokazati. U svetu koji se klanja ontologiji sistema, etika odgovornost se svodi na legitimizaciju formalnosti. Trovanje sveta, kojem doprinosim svojim letom iz Njujorka u Frankfurt, nije posledica neodgovorne odluke ve mog prisustva u mrei meusobnih veza koja se niim ne moe opravdati. Poto su zdravlje i odgovornost postali tehniki nemogui, bilo bi politiki naivno pokuavati da se oni spasu kroz ukljuivanje u neki lini projekat; potrebna je neka vrsta otpora. Umesto usvajanja okrutnih mudrosti o samoprisiljavanju, novo zdravlje zahteva meku integraciju mog imunolokg sistema u svetski drutveno-ekonomski sistem. Zahtevati odgovornost, kada se paljivije pogleda, znai zahtevati unitenje svesti i sebe samog. To oekivano samoukljuivanje u sistem, koji se ne moe ulno iskusiti, otro je suprotstavljeno samoubistvu. Ono zahteva samoizumiranje u svetu neprijateljskom prema smrti. Upravo zato to se zalaem za toleranciju prema samoubistvu u drutvu

koje je postalo amortalno, moram javno razotkriti idealizaciju zdravog samoukljuivanja. Nemogue je oseati se zdravim; moe se samo uivati u vlastitom funkcionisanju na isti nain na koji se uiva u korienju vlastitog kompjutera. Zahtevati od nae dece da se oseaju dobro u svetu koji im ostavljamo, uvreda je za njihovo dostojanstvo. A to to im onda jo nameemo i odgovornost za tu uvredu jeste najobinija podlost. Besramni zahtevi Bioloka, demografska i medicinska istraivanja zdravlja iz poslednje decenije pokazala su, na razne naine, da je doprinos medicinskih dostignua medicinski definisanom nivou zdravlja populacije bio zanemarljiv. Drugo, istraivanja su pokazala da je u tom pogledu ak i preventivna medicina bila od drugorazrednog znaaja. Danas vidimo da je veina tih medicinskih dostignua isto zavaravanje, koje zapravo produava patnju ludaka, bogalja, starih bezumnika i nakaza. Zato smatram nedopustivim da samoproklamovani strunjaci za zdravlje danas nastupaju kao brini staratelji koji odgovornost za zdravlje prebacuju na obolelog. U poslednjih petnaestak godina, propaganda u prilog hipohondrije sigurno je dovela do smanjenja puenja i potronje putera meu bogatima i navela ih da vie dogiraju. Ali je dovela i do injenice da SAD danas izvoze jo vie duvana, putera i patika za dogiranje. Ali, irom sveta, propaganda u prilog medicinski definisanog zdravlja podudara se s porastom bede mnogih. Tako se moe saeti tvrdnja Indijca D. Banerdija.5 On dokazuje kako je uvoz zapadne misli potkopao higijenske obiaje veine i uvrstio napredak elita u Indiji. Pre dvadeset godina, Hakim Mohamed Said, doajen unani medicine6, govorio je o medicinskom stvaranju bolesti preko uvoza zapadnjakog shvatanja zdravlja. Ono to njega zabrinjava je kvarenje prakse tradicionalnih galenskih

24

Amicus mortis

Zdravlje kao lina odgovornost?

25

lekara, ali ne toliko od strane zapadnih farmakopeja koliko od zapadnjake ideje o zdravlju, koja smrt vidi kao neprijatelja. To neprijateljstvo prema smrti (sic!) koje treba usvojiti zajedno s linom odgovornou za zdravlje jeste razlog zato taj slogan smatram besramnim. ivot kao bogohuljenje Vetina istoriara sastoji se u tumaenju tragova i tekstova onih koji su ve odavno mrtvi. Tokom mog ivota kao srednjovekovnog istoriara u tom zadatku se promenilo neto bitno. Pre nedavne korenite promene grubo reeno, aktivne i pasivne kritiki tuma religioznih tekstova mogao je da imenice i glagole povee sa aktivnostima i stvarima koje su se nalazile unutar opsega njegovog ulnog iskustva. Nakon te korenite promene, ta sposobnost se izgubila. Ta vododelnica koja odvaja istoriara od njegovog predmeta postaje jo jasnija kada je predmet istorijskog istraivanja doivljaj tela. Dr. Barbara Duden ubedljivo predstavlja tu istoriju telesnog iskustva trudnoe.7 I meni se od toga zavrtelo u glavi. Koliko je samo duboko promenjen nain govorenja i doivljavanja u posljednje dve decenije! U veoma kratkom periodu, nametnula se predstava o ivotu kao materijalnom konceptu. Tokom Vijetnamskog rata, tela neprijatelja su se brojala; spasavali su samo ivoti Amerikanaca. Ali ubrzo je bilo prihvaeno zdravo za gotovo da neto zvano ivot poinje i onda se zavrava. Oko 1969, odjednom se pojavio kvalitet ivota. Od lekara se odmah trailo da preuzme odgovornost za ivot. Biomedicina je otkrila svoju nadlenost nad ivotom. Istraivanje istorije blagostanja, istorije zdravlja, jasno pokazuje da se s dolaskom ivota i njegovog kvaliteta koji se takoe nazivao zdravljem prekida nit koja je povezivala ono to se danas naziva zdravljem sa zdravljem iz prolosti. Zdravlje je postalo lestvica kojom se meri sposobnost imunolokog sistema za ivot.

Svoenje osobe na imunoloki sistem odgovara obmanjujuem svoenju postanka na globalni sistem, na Lavlokovu Geju (James Lovelock). Iz te perspektive, odgovornost se na kraju shvata kao samonavoenje imunolokog sistema. Ma koliko eleo da tu re sauvam za buduu upotrebu odgovornost, koja se kao filozofski koncept javlja tek 1920. da bih opisao svoje postupke ili propuste, to ipak ne mogu da uinim. Zaista je tako, ali ne prvenstveno zato to joj je smisao uniten tim sloganom o samoregulaciji vlastitog kvaliteta ivota, zato to je upravljanje pretvoreno u neto blagotvorno, a politika svedena na povratnu informaciju, ve zato to se time huli na Boga. Molim vas da obratite panju na izraz koji sam upotrebio. Ja sam hrianin, ali kada ovde govorim o vreanju Boga, elim da me shvatite kao istoriara, a ne kao teologa. Mogu da branim samo tvrdnju koju je izneo istoriar. Prihvatio sam poziv da govorim da bih se suprotstavio miljenju mnogih koje poznajem. Nadam se da to inim s potovanjem, ali ne mogu da ublaavam svoje rei. Naznaio sam svoje razmiljanje. al za onim to su zdravlje i odgovornost mogli znaiti u nedavno pristiglom modernitetu preputam romantiarima i propalim studentima. Korienje naziva tih visokoparnih iluzija koje se ne uklapaju u svet raunara i medija za internalizaciju i utelovljenje predstava iz sistema i teorije informacija smatram perverznim. Pored toga, u odricanju od tih fikcija vidim stvarnu mogunost. Praksu takvog odricanja nazivam epistemolokom askezom. Verujem da se iz te askeze moe razviti umee patnje primereno savremenom ivotu. Ono to je vano shvatiti jeste da su svi centralni koncepti kojima se ovde bavim duboko zapadnjakog porekla: zdravlje i odgovornost, ivot i askeza i Bog. Oni su baeni u svet i stekli mo kroz verovanja koja su se razvijala vekovima. Samo ako se istorija zdravlja i ivota shvate u njihovoj istorijskoj meupovezanosti, moe se shvatiti strast s kojom pozivam na odricanje

26

Amicus mortis

Zdravlje kao lina odgovornost?

27

od ivota. Potpuno se slaem sa Dirkom fon Betiherom kada citira T. S. Eliota: Gde je ivot koji smo izgubili ivljenjem? Gde je mudrost koju smo izgubili u znanju? Gde je znanje koje smo izgubili u informacijama? Nebeska kretanja dvadesetog veka Vode nas dalje od Boga i blie prahu.8 Eliot se ovde pita o ivotu koji se odnosi na Boga, ivotu za koji je Hrist rekao: Ja sam ivot. (Jovan, 11.25) Aristotel o tome nije znao nita. Aristotel je znao da se iva bia razlikuju od ostalih stvari po tome to imaju psihu (psyche). Nije znao za ivot. Kao pojavnost u svetu, ivot je tek u XVIII veku stekao dominantno i ekskluzivno znaenje koje mu je podarilo karakter vlastitog odgovora, ne od Boga, ve od sveta. Lamark i Treviranus, koji su osnovali biologiju kao nauku o ivotu, u svesnom okretanju od klasifikacija prirodopisa (1801), bili su sasvim svesni injenice da je njihov predmet neto sutinski novo. Taj ivot, koji svoj nastanak i definiciju duguje svetu, ipak je bio duboko odreen zapadnim hrianstvom i moe se razumeti samo kao izopaenje tradicije u kojoj Bog postaje telo, opisuje sebe kao ivot i poziva sve da stupe u taj ivot. To je tajna. I svaka osoba koja se ozbiljno posvetila prouavanju poslednjih dve hiljade godina istorije mora priznati da su ne samo pojedinani mistici ve i velike kulture, izmeu Novgoroda i Santjaga de Kompostele, izmeu Upsale i Monrealea, potovale tu tajnu. To je naprosto istorijska injenica, ak i za istoriara koji nema pojma ta ona znai. Isto tako prosto i neupitno je i izvoenje biolokog koncepta ivota iz hrianske tajne. Kada se pogleda na taj nain, koncept ivota koji se moe svesti na fazu opstanka imunolokog sistema nije samo karikatura, nije samo idolatrija, ve bogohuljenje. U tom svetlu, elja za odgovornou za kvalitet tog ivota nije samo glupa ili drska, ve i greh.

Higijenska autonomija: Manifest Mnogi ljudi su danas zbunjeni neim to se zove zdravlje. Strunjaci znalaki brbljaju o sistemu zdravstvene zatite. Neki veruju da e bez pristupa sofisticiranom i skupom leenju ljudi biti bolesni. Svi su zabrinuti zbog porasta trokova. Pria se ak i o krizi zdravstva. Hteo bih da kaem neto o tome. Pre svega, neophodno je utvrditi istinu o ljudskom stanju: trpim bol; pogoen sam odreenim invaliditetom; sigurno u umreti. Neki trpe veu bol, neki su vie pogoeni degenerativnim poremeajima, ali svi se jednako suoavamo sa smru. Kada pogledam oko sebe, vidim da smo kao i ljudi iz drugih vremena i podneblja obdareni velikom sposobnou da se brinemo jedni o drugima, naroito u trenucima roenja, nesrea i umiranja. Osim kada bi bila pogoena istorijskim novitetima, naa su domainstva, u tesnoj saradnji sa zajednicama oko njih, bila predivno gostoljubiva, to jest, sasvim dovoljna za stvarne potrebe ivljenja, slavljenja i umiranja. Nasuprot tom iskustvu, neki su danas poeli da veruju kako su nam oajniki potrebni paketi, robe, oznaeni etiketom zdravlje, osmiljeni i isporueni preko sistema profesionalizovanih usluga. Neki pokuavaju da nas ubede kako je novoroene ne samo bespomono tako da mu je potrebna sva nena briga domainstva ve i bolesno, to zahteva specijalizovane postupke samoproklamovanih strunjaka. Drugi veruju kako su odraslima rutinski potrebni lekovi i intervencije da bi doiveli starost, dok umiranje zahteva medicinski tretman. Mnogi su zaboravili ili vie nisu u stanju da uivaju u njima te zdravorazumske naine ivljenja koji doprinose linom blagostanju i sposobnosti za oporavak od bolesti. Mnogi su dozvolili da postanu ovisni o hvalisavom tehnolokom mitu, na koji se

28

Amicus mortis

Zdravlje kao lina odgovornost?

29

ipak ale, zbog bezlinih postupaka kojima osiromauje mnoge i obogauje nekolicinu. Naalost, primeujem da su mnogi od nas inficirani udnom iluzijom: osoba ima pravo na neto to se zove zdravstvena zatita. Time se izraava pravo na primanje najnovijeg skupa tehnolokih terapija, na osnovu neije profesionalne dijagnoze, da bi se ivelo due u situaciji koja je esto runa, tetna, depresivna ili naprosto dosadna. Verujem da je nastupio as da se jasno kae kako su odreene situacije i okolnosti kune, a ne da su ljudi bolesni. Simptomi koje moderna medicina pokuava da izlei esto nemaju mnogo veze sa stanjem naih tela; to su pre signali koji ukazuju na poremeaje i pretpostavke modernog naina rada, zabave i ivljenja. Ipak, mnogi od nas su hipnotisani sjajem savremenih tehnolokih reenja, patetino verujemo u lekove koji sreuju stvar, pogreno mislimo da je svaki bol zlo koje treba odagnati i nastojimo da odloimo smrt po skoro svaku cenu. Apelujem na stvarna iskustva ljudi, na razum obine osobe, u potpunoj opoziciji prema profesionalnoj dijagnozi i sudu. Apelujem na ljudsko pamenje, nasuprot iluziji o progresu. Pogledajmo stanje naih domainstava i zajednica, a ne koliinu sledovanja zdravstvene zatite; zdravlje nije roba za isporuku, a nega ne dolazi iz sistema. I zato, traim odreene slobode za one koji radije slave ivljenje umesto da samo odravaju ivot: slobodu da sebe proglasim bolesnim; slobodu da u bilo koje vreme odbijem bilo koji posebni, a onda i sav medicinski tretman; slobodu da koristim bilo koji lek ili tretman po vlastitom izboru;

slobodu da me lei osoba po mom izboru, to jest, bilo ko u zajednici ko se osea pozvanim da isceljuje, bila ta osoba akupunkturista, homeopata, neurohirurg, astrolog, vra ili neko drugi; slobodu da umrem bez dijagnoze. Ne verujem da zemlje moraju imati nacionalnu zdravstvenu politiku, kao neto to obezbeuju svojim graanima. Umesto toga, graanima je potrebna hrabrost da se suoe s nekim istinama: nikada neemo ukinuti bol; neemo izleiti sve bolesti; sigurno emo umreti. Zato se, kao razumna bia, moramo suoiti s injenicom da tenja za zdravljem moe biti bolesni poremeaj. Nema naunih, tehnolokih reenja. Tu je samo svakodnevni zadatak prihvatanja krhkosti i nepredvidljivosti ljudskog poloaja. Postoje razumne granice koje se moraju postaviti konvencionalnoj zdravstvenoj zatiti. Hitno moramo redefinisati koje nam dunosti pripadaju kao osobama, ta zavisi od naih zajednica, a ta preputamo dravi. Da, trpimo bol, obolevamo, umiremo. Ali isto tako se i nadamo, smejemo, slavimo; poznajemo radost uzajamne brige; esto nam uspeva da se izleimo i oporavimo na razne naine. Ne moramo nastojati da izravnamo ljudsko iskustvo. Pozivam sve da prenesu pogled i svoje misli s brige o zdravstvenoj zatiti na negovanje umea ivljenja. A danas, s jednakom vanou, na umee patnje, na umee umiranja.
Napomene 1. ACT: lek za malariju (Artemisinin combination therapy). Prim. prev.

30

Amicus mortis

2. Tradicionalni etiki princip indijske filozofije koji zabranjuje povreivanje ivih bia i podrazumijeva odricanje od nasilja u bilo kojem obliku (mentalnom, fizikom, verbalnom i sl.). U pravilu, ukljuuje pacifizam i vegetarijanstvo. Prim. Karmen Lonarek 3. Eudemonizam: etiki stav po kojem su srea, blaenstvo i samoostvarenje glavni ivotni motivi. Prim. prev. 4. Plastine rei: razvoj, projekat, sistem, strategija, problem, progres. Uwe Prksen, Plastikwrter: die Sprache einer internationalen Diktatur, Stuttgart: Klett-Cotta, 1988. Plastic Words: The Tyranny of Modular Language, University Park, Penn., 1995. 5. Debabar Banerji, Poverty, Class And Health Culture in India, 1982; Social Orinetation of Medical Education in India, 1973. 6. Unani je drevna grka medicina koja se u islamskom svetu razvijala poslednjih trinaest vekova, naroito u Pakistanu i Indiji. Unani je arapska re za Jonjane, Grke. Prim. prev. 7. Barbara Duden: Der Frauenleib als ffentlicher Ort: Vom Missbrauch des Begriffs Leben, Luchterhand: Hamburg/ Zrich, 1991; Disembodying Women: Perspectives on Pregnancy and the Unborn, Harvard University Press, 1993. 8. T. S. Eliot, The Rock, vol. 1, San Diego: Harcourt, 1934. Prevela Karmen Lonarek. Ivan Illich, Health as ones own responsibility No, thank you! Na osnovu predavanje odranog u Hanoveru, 14. IX 1990. Preuzeto sa Thinking after Illich/ Denken nach Illich www.pudel.uni-bremen.de/100en_startseite.htm Slina verzija je objavljena i pod naslovom Brave New Biocracy: Health Care From Womb To Tomb Life, Death and the Boundaries of the Person, New Perspectives Quarterly, Winter 1994, Vol. 11, Issue 1 Izbor i prevod: Karmen Lonarek i Aleksa Golijanin, 20102011.

Protiv zdravlja

Razgovor sa Ivanom Iliem i napomena o novoj askezi Tageszeitung (TAZ), Berlin, 23. oktobar 1990.

TAZ: Tema ove konferencije je Preuzimanje odgovornosti za vlastito zdravlje. Zar to nije u skladu s vaim nainom razmiljanja? Ili: Nisam znao ta da mislim, zato to nisam nameravao da doem ovamo. Rekao sam organizatorima konferencije da na preuzimanje odgovornosti za vlastito zdravlje imam samo jedan odgovor: Ne, hvala! Od srca. TAZ: Zato? Ili: Zdravlje i odgovornost su koncepti iz XVIII veka. Zdravlje, u smislu zdravlja nacije, kao neto poeljno, javlja se izmeu 1760. i 1770, u isto vreme kada i koncept sree, one sree koju su Amerikanci upisali u Deklaraciju nezavisnosti. To je materijalizacija prava na sreu, oko koje se formirala cela profesija, ija je dunost obezbeivanje sree ili zdravlja nacije. Ali, ak i ako sada zbijam alu s tim konceptom koji izvire iz prosvetiteljstva, u vreme mog roenja, pre 64 godine, on je jo uvek imao nekog smisla. Mogao sam da mu pridam neki smisao i kada sam pisao knjigu Medicinska Nemezis, koja je poinjala reenicom: Medicinski establiment je postao najvea pretnja zdravlju. Kada bi mi danas neko to rekao, moja reakcija bi bila, Dobro, i ta onda?. TAZ: ta se promenilo?

32

Amicus mortis

Protiv zdravlja

33

Ili: Bili smo kljukani informacijama o tome: rupa u ozonskom omotau, efekat staklene bate, radijacija, hemija, prekomerna upotreba antibiotika, destrukcija onoga to se danas zove imunoloki sistem, genetsko osiromaenje, urbanizacija. To nije koncept zdravlja. To je prilagoavanje buci, prilagoavanje halapljivosti, prilagoavanje ritmovima s kojima ivimo i, iznad svega, prilagoavanje unutranjoj destrukciji. TAZ: Opiite tu unutranju destrukciju. Ili: Pre nekoliko dana bio sam na veeri u Filadelfiji, s nekim prijateljima. Tu je i francusko-vajcarski kolega, Rober. Pria sa Trejsi, eli da joj naspe drugu au jabukovog vina, a ona kae, Ne, moj sistem ne moe podneti toliko eera odjednom. Mogla bih ispasti iz ravnotee. Ta ena, koja sada ima 27 godina, u drugom razredu osnovne kole srela se sa slikama miia, nervnog i endokrinog sistema. Onda ih je projektovala na sebe. Nije samo mislila o sebi ve je sebe i doivela kao neto to se ukljuuje i iskljuuje, to se regulie, kao neto potpuno nerealno. TAZ: Drugim reima, svi koncepti medicine Ili: izmeteni su iz tela TAZ: i otueni od nas samih Ili: zato to ih preuzimamo od medicine. A u paroli, Zdravlje je vaa lina odgovornost, vidim vrlo podmuklu pedagoku nameru, koja nam poruuje: brinite o sebi i doivite sebe u okviru sistemskih teorija koje propovedamo. Kaemo vam da ste samo mali imunoloki sistemi, koji privremeno uspevaju da preive u utrobi svetskog sistema boginje Geje. Ona je ivot i vi ste ivot! A ivot definiemo poput zmije koja prodire vlastiti rep kao fenomen koji optimizuje anse za sopstveni opstanak. To je ono to pokree Zelene koji mariraju ulicama i sistemske analitiare koji trabunjaju o kontroli sveta, kao i gospodina koga sam uo na ovoj konferenciji svi oni ponavljaju istu besmislicu,

s kojom sam se pre nekoliko dana sreo i u Vaingtonu, gde je na hiljade studenata mariralo ulicama i vikalo, Protivimo se efektu staklene bate, ne elimo rupu u ozonskom omotau!. TAZ: Ali ko eli rupu u ozonskom omotau? Ili: Stvar je u tome to smo je dobili! Nemamo alternativu, osim da kaemo: odriem se zdravlja. To je uasno. Odbijam da se zavaravam mogunou tog prosvetiteljskog koncepta. Znam da me nijedan put ne moe odvesti nazad ka indijskoj jogi ili kineskom pojmu neba i zemlje, koji odgovaraju jedno drugom i u kojima u se na kraju rastvoriti. Priznajem svoju bespomonost i duboko je proivljavam. Niko to ne moe uraditi sam; osnova za to je prijateljstvo, stara philia; bez njega, od toga nema nita. Ali, odricanje je mogue. Odricanje koje je samosvesno, kritiko, disciplinovano i za koje je nekada postojalo ime askeza. TAZ: To zvui vrlo monaki. Ili: Da, radije bih upotrebio neku drugu re.1 Obino se pomisli na ne, hvala vinu, enama i pesmi. Ali to nema nikakve veze sa asketizmom na koji mislim. On je mnogo izazovniji. To je ne, hvala izvesnostima na kojima je izgraeno nae drutvo. TAZ: Na primer? Ili: Svaka epoha je kao nebeski svod, sa svojim utvrenim rasporedom zvezda, pod ijim uticajem ideje, ali i materijalna iskustva te epohe dolaze do izraaja. Te osnovne koncepte nazivam izvesnostima ili moda bolje pretpostavkama koje zvue tako oigledno da ih niko ne dovodi u pitanje. Moji prijatelji i ja smo sebi stavili u zadatak da napiemo istoriju tih izvesnosti moderne epohe, sistematino, paljivo i nauno, a jedna od tih izvesnosti je i zdravlje. TAZ: Jednom ste rekli da je zdravlje plastina ideja. Ili: Preuzeo sam taj pojam od svog uitelja i kolege, lingviste, profesora Uvea Perksena iz Frajburga. On kae da se pojavila nova

34

Amicus mortis

Protiv zdravlja

35

kategorija rei, koje koristimo krajnje nehajno. One se ne odnose na bilo ta odreeno, ali im se pridaju velika teina i znaaj. One su kao kamenje baeno u jezero, za koje ne moete videti gde zavrava, ali koje ipak pravi velike talase. Takve rei on naziva plastinim reima ili reima-amebama. Verujem da je naa komunikacija pomou tih rei-ameba razlog zato nam je tako teko da dopremo do srca stvari, na primer, do znaenja mog ne zdravlju, tog zahteva za odricanjem. To se moe nazvati ili besmislicom, to e veina ljudi nuno uiniti, ili oholou: s kog stanovita, iz koje pozicije govorite o takvom odricanju? Moje poreenje je istorijski zasnovano. Na primer, u XIX veku, zdravlje je pre svega znailo manje vaki, buva i mieva, vee prozore, zavoje i pristup lekaru. Aspirin jo nije postojao. U medicinskoj praksi jednog lekara iz tog vremena istoriarka Barbara Duden je prouavala njegove beleke re zdravlje jedva da se pominje. TAZ: Na ta su se ljudi onda alili? Ili: Da su umorni. Da im je neto ulo u glavu. Da su povredili sami sebe. Da su im srca slomljena Mogao bih ak ii dotle da kaem kako je propagiranje preuzimanja odgovornosti za vlastito zdravlje politiki bezobrazno. To znai traiti od ljudi da tee neemu za ta bi morali znati da je nedostino. Gade mi se eksperti koji mogu da pogledaju 30 ili 40 godina unazad i koji dobro znaju da se zdravlje u svetu u poslednjih 20 godina strahovito pogoralo, ali koji peru ruke od toga i napadaju rtve. Obuzima me bes zbog injenice da se u ime zdravlja na mene danas gleda kao na nekakav sistem, na ivot. Na delu je sumanuta propaganda, koja se sprovodi pomou ideje da je svako od nas nekakav ivot. Koncept ivota potie iz zapadnog hrianstva. To je Isusov odgovor Marti: Da, ja sam ivot.2 Tokom 2000 godina hriani su verovali da postati jedno sa Isusom znai stupiti u ivot. Bio je to jedini ivot za koji se znalo. Osnivai biologije re ulazi u upotrebu oko 1801. ili 1802. dobro su znali da su stvorili neto

novo, sa svojim ivotom na zemlji, za koji je sada bila nadlena nova nauka, biologija. Taj ivot se sve vie predstavlja kao sistem, kao delikatni imunoloki sistem, s kojim treba paljivo postupati, koji uvek treba na ispravan nain odravati u ravnotei. Zamiljati zdravlje kao kvalitet ivota jeste korak dalje u pravcu potpune dehumanizacije, radikalna apstrakcija, ije mi propagiranje izgleda apsurdno, zato to je ansenzualno, ali, u krajnjoj liniji, zbog hrianskog porekla tog pojma, ak i blasfemino. Odgovornost u svetu u kojem ne moete razumno ni da glasate! U svetu u kojem ono to se nekada zvalo demokratska sloboda sve vie postaje samo simbolika saglasnost. U svetu u kojem vas pitaju: kakav poroaj elite, carskim rezom, vaginalni ili moda ak sa majkom-surogatom? U svetu u kojem naizgled imate slobodu izbora, ali u kojem zapravo samo odobravate ono to je odgovarajua profesija odluila da radi s vama. Trubiti o odgovornosti u takvom svetu, umesto rei: ljudi, prijatelji, bespomoni smo, moramo prihvatiti svoju bespomonost, da bismo o linoj odgovornosti za vlastito zdravlje, javno i normativno, mogli govoriti kao o neemu duboko iritirajuem i uvredljivom. TAZ: Naznaili ste veoma deprimirajui scenario. Da li vidite i neku nadu? Ili: Da. I ona ne samo da je snana, nego se esto i ostvaruje. Taj scenario, o kojem sam esto priao, u kojem ostajemo izolovani ako tragamo za smislom i nastojimo da ga sauvamo, takoe je i prilika za intenzivno prijateljstvo, koje je teko zamisliti u svetu nasleenih veza, poznate kulture, malograanskih vrednosti, obilja i sigurnosti. To je moja nada. Inae je nemam.
Napomene 1. Askeza: U razgovoru s Dejvidom Kejlijem, Ili je na jo jedan nain demistifikovao taj pojam:

36

Amicus mortis

Protiv zdravlja

37

Ascesis je stara re za vebanje, za ponavljanje. Mogao bih rei da je ono to nam je potrebno re koju je danas teko izgovoriti vrlina koja se ponavlja kao in vere, nade i ljubavi, to postepeno, na psihofizikom planu, u vama stvara oseanje lakoe prilikom izvoenja. A da bi se to odralo u vama, na disciplinovan nain, potrebna je i ascesis ili samostalno vebanje iako se mora rei da vebanje kod naih savremenika uvek podrazumeva neku instrumentalnu svrhu. Ali, to nije ono o emu govorim. udno je da je u modernom kalifornijskom engleskom lake govoriti o yogi nego o ascesis; ali, ono to je re ascesis znaila pre 2000 godina jeste neto slino onome to yoga oznaava danas, u naem zapadnom svetu. The Rivers North of the Future: The Testament of Ivan Illich, 2005, str. 228229. Zatim otrije, iz iste serije razgovora, slino definiciji askeze iz ovog teksta: mali inovi odricanja, ono to neu da radim, ak i ako je legitimno, navika su koja se mora razviti da bismo upranjavali slobodu. () To me podsea na stvari kojih se, u modernom svetu, moemo odrei ne zato to elimo jo lepi ivot ve zato to elimo da budemo svesni do koje smo mere vezani za svet kakav jeste, ali i u kojoj meri moemo bez njega. Te nepotrebne stvari su se danas toliko umnoile da im lako moete dati drutveni oblik. Neko e odustati od pisanja pisama na kompjuteru ne zato to je to loe ili zato to ne eli da dobije odgovor brzinom e-maila. Neko e odustati od usluga lekara ili e se, kao jedna osoba koju poznajem, odrei garancija da e sva njegova deca zavriti fakultet. Uveriti se da moe bez toga, jedan je od najefikasnijih naina da, bez obzira na poziciju koju zauzima na intelektualnoj ili emocionalnoj lestvici, oseti svoju slobodu. Samonametnuta ogranienja pruaju osnovu i pripremaju teren za debatu o tome ega se moemo odrei kao grupa prijatelja ili susedstvo. Video sam to i mogu da posvedoim tome u prilog. Za mnoge ljude koji pate od velikih strahova, oseanja nemoi i deperso-

nalizacije, odricanje predstavlja veoma prost put za povratak sopstvenom biu, koje stoji iznad ogranienja sveta. A takvo odricanje je posebno nuno u svetu u kojem ivimo. Stare tiranije su vladale ljudima koji su jo uvek znali kako da se sami postaraju za sebe. Sredstva za preivljavanje su im mogla biti oduzeta, mogli su biti porobljeni, ali nisu im se mogle usaditi potrebe. S poetkom kapitalistike proizvodnje, u tekstilnim radionicama Firence iz doba Mediijevih, poeo je da se stvara novi tip ljudskog bia: ovek potreba, koji mora organizovati drutvo, ija je glavna funkcija zadovoljavanje ljudskih potreba. A potrebe su mnogo okrutnije od tirana. Ibid., str. 101103. 2. Ili naglaava razliku koja se u engleskom jeziku vidi kroz upotrebu lanova: a life (kao u reenici, Obuzima me bes zbog injenice da se u ime zdravlja na mene danas gleda kao na sistem, na (nekakav) ivot/ a life) i the life (Isus je rekao Marti, Da, ja sam ivot/ the life). Misli se na razliku izmeu apstraktnogbezlinog (a, neki) i konkretnog ivota (the), koji se ne moe odvojiti od osobe. Prim. prev. Preuzeto iz The Ellul Studies Forum: A Forum for Technology and Technological Civilization, University of South Florida, Tampa, #8, januar 1992 (prevod na engleski: Stephen Lehman), str. 67. Izbor: Nenad iz Erevona Prevod: Aleksa Golijanin, 2011.

Opsednutost savrenim zdravljem

39

Opsednutost savrenim zdravljem

U razvijenim zemljama, opsednutost savrenim zdravljem postala je glavni patogeni faktor. U svetu proetom idealom instrumentalne nauke, medicinski sistem stalno stvara nove potrebe o kojima se treba starati. Ali, to su sledovanja zdravlja vea, sve vie ljudi tvrdi da ima probleme, potrebe, bolesti. Svako oekuje da napredak okona patnje tela, da to due sauva sveinu mladosti i ivot produi u beskraj. Nema vie ni starenja, ni bola, niti smrti. Zaboravljamo da takav prezir prema umeu patnje znai potpunu negaciju ljudskog stanja.

ada nau medicinu, to jest, medicinu zapadnog sveta, posmatramo istorijski, neizbeno se moramo zadrati u italijanskom gradu Bolonji. U tom gradu se ars medendi i curandi kao disciplina odvojila od teologije, filozofije i prava. Tamo je, na osnovu malog izbora iz Galenovih spisa, oblast medicine uspostavila suverenitet na teritoriji jasno odvojenoj od one koja je pripadala Aristotelu ili Ciceronu. U Bolonji je disciplina koja se bavila bolom, patnjom i smru bila reintegrisana u domen razuma. Takva podela se nikada nije desila u islamskom svetu, gde je titula hakima oznaavala istovremeno naunika, filozofa i iscelitelja.

Time to je medicini dala univerzitetsku autonomiju i uspostavila samokritiku njene prakse kroz osnivanje lekarskog suda (prodomedicato), Bolonja je utemeljila krajnje dvosmislen drutveni poduhvat, instituciju koja je vremenom uinila da se zaborave granice u kojima je primerenije suoiti se s patnjom nego eliminisati je, prihvatiti smrt, a ne odbacivati je. Naravno, prometejsko iskuenje je medicini bilo blisko i pre toga. Neposredno pre osnivanja Univerziteta u Bolonji, 1119. godine, jevrejski lekari iz severne Afrike osuivali su povlaenje arapskih lekara u smrtnom asu. Bilo je potrebno dosta vremena da to pravilo iezne: ak 1911, u godini velike reforme amerikih medicinskih kola, poduavalo se kako prepoznati facies hippocratica, to jest, znake koji lekaru ukazuju na to da se vie ne nalazi pred pacijentom, ve pred samrtnikom. Taj realistiki stav pripada prolosti. Ali, ako imamo u vidu poveanje broja osoba koje se neguju u zavrnoj fazi bolesti i njihovu modernizovanu patnju, ini se da je dolo vreme za odricanje od svakog leenja starosti. Potrebna je inicijativa koja e pripremiti teren za povratak medicine realizmu, koja tehniku potinjava umeu patnje i umiranja. Morali bismo zazvoniti na uzbunu da bi se shvatilo kako je umee slavljenja sadanjeg trenutka paralizovano onim to je postalo potraga za savrenim zdravljem. Od fizikog do fiskalnog tela Kada se govori o metafori ,,zdravlja, moramo prihvatiti dve stvari. Nije samo pojam zdravlja istorijski, ve to vai i za metaforu. Prva tvrdnja trebalo bi da je oigledna. Esejista Nortrop Fraj (Northrop Freye) mi je pomogao da shvatim ovu drugu: ta metafora ima sasvim drukiji smisao za Grke, kod kojih evocira misao na boginju Higeju (Hygia), odnosno za prvobitne hriane, kod kojih asocira na boginju Higiju (Hy-

40

Amicus mortis

Opsednutost savrenim zdravljem

41

gia, latinski oblik) ili za srednjovekovnog hrianina, kod koga ona poziva na spasenje samo preko raspetog i jedinog Stvoritelja i Spasitelja. Ali, ona se ve razlikuje po tome to stvara potrebu za staranjem u svetu proetom instrumentalnim idealom nauke. U meri u kojoj prihvatamo istorinost metafore, vredi se zapitati da li je, u ovim poslednjim godinama milenijuma, jo uvek opravdano govoriti o socijalnoj metafori. A moja teza glasi: sredinom XX veka pojam ,,tenje za zdravljem je imao sasvim drukiji smisao nego danas. Prema dananjem shvatanju, ljudsko bie, koje ima zdravstvene potrebe, posmatra se kao podsistem biosfere, kao imunoloki sistem koji treba kontrolisati, regulisati, optimizovati, kao neki bezlini ,,ivot. Vie se ne postavlja pitanje ta uopte znai ,,biti iv. Redukcijom na takav ivot, subjekt tone u prazninu koja ga gui. Da bismo danas, 1999. godine, mogli govoriti o zdravlju, tenju za zdravljem treba shvatiti kao neto suprotno tenji za spasenjem, kao uee u liturgiji posveenoj idolu koji iskljuuje subjekt. Godine 1974. napisao sam Medicinski Nemezis. Meutim, medicinu nisam izabrao kao temu, ve kao primer. Tom knjigom sam eleo da nastavim ve zapoetu raspravu o modernim institucijama kao obrednim stvaraocima mitova, kao drutvenim liturgijama koje slave vaee izvesnosti. Tako sam istraivao kolu, saobraaj i stanovanje, da bih razumeo njihove latentne i neizbene funkcije: vie ono to proklamuju nego ono to proizvode; mit o Homo educandusu (obrazovani ovek), mit o Homo transportandusu (ovek koji se moe transportovati) i, na kraju, onaj o integrisanom oveku. Izabrao sam medicinu kao primer da bih ilustrovao jasno izdvojene nivoe kontraefekata karakteristinih za sve posleratne institucije, njihovih tehnikih, drutvenih i kulturnih paradoksa: na tehnikom planu na terapeutske sinergije koje

proizvode nove bolesti; na drutvenom planu na dijagnostiki postignuto iskorenjivanje, koje ne daje mira bolesnim, idiotima, starcima i, na isti nain, onima koji sporo umiru. I iznad svega, na kulturnom planu, na obeanja napretka koja dovode do odbacivanja ljudskog stanja i izazivaju oseanje odvratnosti prema umeu patnje. Medicinsku Nemezis sam zapoeo sledeim reima: ,,Medicinski establiment je postao glavna pretnja zdravlju. U tom trenutku, takva tvrdnja je mogla dovesti u pitanje ozbiljnost autora, ali je mogla da izazove i zapanjenost i bes. Dvadeset pet godina kasnije ne bih mogao da ponovim tu frazu i to iz dva razloga. Lekari su izgubili mo upravljanja biolokim stanjem, ispustili su kormilo biokratije. Ako je ikada i bilo praktiara meu onima koji odluuju, to je bilo samo zato da bi se legitimizovao zahtev industrijskog sistema za poboljanjem zdravlja. Uostalom, to ,,zdravlje se vie i ne osea. To ,,zdravlje je paradoksalno. ,,Zdravlje oznaava kibernetiki optimum. Ono se poima kao ravnotea izmeu socioekolokog makrosistema i mnotva ljudskih podsistema. Potinjen optimizaciji, subjekt se negira. Danas bih svoju argumentaciju poeo reima: ,,Tenja za zdravljem je postala glavni patogeni faktor. Eto me suoenog s negativnou na koju nisam mogao pomisliti kada sam pisao Nemezis Taj paradoks postaje oigledan kada pogledamo izvetaje o unapreenju zdravlja. Treba ih itati dvostrano, kao Janus: desno oko je zatrpano statistikama mortaliteta i morbiditeta, ije se opadanje objanjava kao rezultat medicinskih usluga; levo oko ne moe da izbegne antropoloke studije, koje nam daju odgovor na jedno prosto pitanje: kako ste? Neizbeno se uoava kontrast izmeu navodno objektivnog i subjektivnog zdravlja. I ta primeujemo? to je vea ponuda ,,zdravlja, sve vie ljudi tvrdi kako ima probleme, potrebe, bolesti i zahteva garancije protiv rizika, dok u takozvanim nepi-

42

Amicus mortis

Opsednutost savrenim zdravljem

43

smenim regionima ,,nerazvijeni prihvataju svoju situaciju bez problema. Njihov odgovor na pitanje ,,Kako ste?, glasi: ,,Dobro sam, pogledajte moje stanje, moje godine, moju karmu. Pored toga, to vie kliniko izobilje ima za posledicu politiki angaman populacije, to se jae osea nedostatak zdravlja. Drugim reima, patnja je mera nivoa modernizacije, ali i nivoa politizacije. Socijalno prihvatanje ,,objektivne dijagnostike postalo je patogeno u subjektivnom smislu. A upravo su ekonomisti, zagovornici socijalne ekonomije usmerene na vrednosti solidarnosti, od jednakog prava na zdravlje napravili primarni cilj. Logino, oni su se smatrali obaveznim da prihvate ekonomska ogranienja za sve tipove individualne nege. Kod njih nailazimo na etiku interpretaciju redefinicije bolesti koja se deava u medicini. Stvarna redefinicija bolesti podrazumeva ,,prelazak s fizikog na fiskalno telo. I zaista, odabrani kriterijumi koji klasifikuju odreeni sluaj kao pogodan za kliniko-medicinsku negu u sve veem broju su oni finansijski. Stetoskop zamenjuje sluanje Dijagnostika je, u istorijskoj perspektivi, stoleima imala izrazito terapeutsku funkciju. Sutinski, susret lekara i bolesnika bio je verbalan. Jo na poetku XVIII veka, poseta lekaru se sastojala iz razgovora. Pacijent je priao, oekujui privilegiju da ga lekar saslua: on je jo uvek umeo da govori o onome to osea, o poremeaju svojih raspoloenja, promenama tokova, dezorijentaciji ula i stranim zgrunjavanjima. Kada itam dnevnik nekog lekara iz doba baroka (XVI i XVII vek), svaka beleka podsea na grku tragediju. Medicinsko umee sastojalo se iz sluanja. Ono je podrazumevalo dranje koje je Aristotel u svojoj Poetici zahtevao od pozorine publike, po emu se razlikovao od svog uitelja Platona. Aristotel je tragian u prelivima svoga glasa, u svojoj melodiji i gestovima, a

ne samo u svojim reima. Tako je i lekar mimetiki odgovarao pacijentu. Za pacijenta je ta mimetika dijagnostika imala terapeutsku funkciju. Taj odjek je uskoro nestao, slualice su zamenile sluanje. Postojei poredak stvari ustupio je mesto konstruisanom poretku i to ne samo u medicini. Etika vrednosti zamenjuje etiku dobra i zla; spokojstvo znanja obezvreuje istinu. U muzici, sklad koji se uje i koji je u sebi nosio potencijal kosmike harmonije, nestao je pred efektom akustike, nauke koja poduava kako treba oseati sinusoidne krive u mediju za reprodukciju zvuka. Ta transformacija, od lekara koji slua albu, u lekara koji utvruje patologiju, dostigla je vrhunac u periodu posle 1945. Pacijent je prisiljen da sebe posmatra s medicinske take gledita, da se podvrgne autopsiji, u doslovnom smislu te rei: da na sebe gleda sopstvenim oima. Tom autovizuelizacijom on odbacuje oseanje samog sebe. Rentgenski snimci, tomografija, ak i ultrazvuk, tokom sedamdesetih su mu pomagali da se prepozna u anatomskim atlasima iz detinjstva, okaenim na zidove uionica. Poseta lekaru tako slui razdvajanju tela od ega. Bilo bi nemogue nastaviti sa analizom zdravlja i bolesti kao drutvenih metafora, s pribliavanjem 2000. godine, bez svesti o tome da su te imaginarne autoapstrakcije kroz medicinski ritual postojale i u prolosti. Dijagnostika vie ne daje realistinu sliku, ve splet krivulja verovatnoe i njihovih preseka. Dijagnostika se vie ne obraa ulu vida. Ona sada od pacijenta zahteva hladnokrvan proraun. Gledano u celini, elementi dijagnostike vie ne mere konkretnu individuu; svaka opservacija smeta svoj sluaj u razliitu ,,populaciju i ukazuje na mogunosti, a da ne moe identifikovati subjekt. Medicina vie nije u stanju da odredi ta je dobro za konkretnog pacijenta. Da bi odluila koje e usluge pruiti, dijagnostika mora odigrati svoju partiju pokera.

44

Amicus mortis

Opsednutost savrenim zdravljem

45

Kao primer naveo bih prenatalno genetsko savetovanje, koje je temeljno istraivala koleginica, istraiva Silja Samerski, sa Univerziteta u Tibingenu. Posle prouavanja desetina zapisnika nisam mogao da poverujem ta se deava na tim konsultacijama kojima su podvrgnute ene raznih kategorija u Nemakoj. Te konsultacije je obavljao lekar koji je proveo etiri godine specijalizirajui oblast genetike. On se strogo uzdravao od svakog miljenja kako bi izbegao sudbinu doktora iz Tibingena, koga je Vrhovni sud 1977. godine osudio na to da obezbedi doivotnu negu defektnog deteta: sugerisao je buduoj majci da verovatnoa takve abnormalnosti nije visoka, umesto da se ograniio na to da brojano odredi rizik. U tim razgovorima saoptava se informacija o zaeu, kao i rezime Mendelovih zakona, a onda se uspostavlja genetsko nasledno stablo, da bi se utvrdio inventar opasnosti i proetalo kroz batu ,,monstruoznosti. Svaki put kada ena pita da li bi se to moglo njoj dogoditi, lekar bi joj odgovorio: ,,Gospoo, to se ne moe iskljuiti s apsolutnom sigurnou. Ali, sigurno je da takav odgovor ostavlja posledice. Ta ceremonija ima jedan neizbean simboliki efekat: ona prisiljava trudnicu da donese ,,odluku poistoveujui sebe i svoje budue dete sa skupom verovatnoa. Ne govorim ovde o njenoj odluci da li da nastavi trudnou ili ne, ve o obavezi ene da sebe, kao i svoj plod, poistoveti sa ,,verovatnoom. Da poistoveti svoj izbor sa tiketom za loto. Ona je tako prinuena na oskimoronsku odluku, na izbor koji izgleda humano, dok istovremeno ukljuuje i nehumane proraune. Tu se vie ne suoavamo s razdvajanjem tela i ega ve s negacijom jedinstva subjekta, sa apsurdom njegovog pretvaranja u sistem, u inovniki model. Konsultant postaje vodi dua u liturgiji inicijacije u statistiku, koja obuhvata sve to postoji. A sve to u ime ,,potrage za zdravljem.

U ovom trenutku postalo je nemogue posmatrati zdravlje kao metaforu. Metafore su prelaz s jedne semantike obale na drugu. Po prirodi stvari, one su nesavrene. Ali, u sutini, one bacaju svetlost na polaznu taku tog prelaza. To vie nije mogue kada se zdravlje shvata kao optimizacija rizika. Jaz koji deli somatsko i matematiko to ne doputa. Polazna taka ne trpi ni telo, niti ego. Oboje se raspadaju u tenji za zdravljem. Kako moemo ovaplotiti strah, ako smo lieni tela? Kako ne upasti u vrtlog samoubilakih odluka? Zato izrecimo molitvu: ,,Ne dozvoli da podlegnemo dijagnostici, ve nas izbavi od zala zdravlja.
Originalno objavljeno na francuskom, kao Ivan Illich, Lobsession de la sant parfaite; Le Monde diplomatique, mart 1999, www. monde-diplomatique.fr/1999/03/ILLICH/11802 Izbor: Aleksa Golijanin S francuskog preveo: Nenad iz Erevona, 2011.

Medicinska etika

47

Medicinska etika: poziv na raskrinkavanje bioetike

Bioetiku smatramo irelevantnom za ivost s kojom nameravamo da se suoimo s bolom i patnjom, sa odricanjem i smru. Ivan Ili i dr Robert Mendelson, 1987.
Napomene

Izjava pripremljena u saradnji sa dr Robertom Mendelsonom, za konferenciju na Medicinskom fakultetu Ilinojskog Univerziteta iz ikaga, 20. novembra 1987.1

Medicinska etika je oksimoron, od one vrste u koju spadaju i siguran seks, nuklearna odbrana i vojni genije.2 Od poetka sedamdesetih godina, bioetika je poela da se iri kao epidemija, pokuavajui da se predstavi kao etiki izbor u sutinski neetikom kontekstu. Taj kontekst je poprimio oblik kroz proirivanje medicine na ceo ivotni proces, od zaea do ubiranja organa. U toj novoj oblasti delovanja, medicina je prestala da se bavi patnjom obolele osobe: predmet njene brige postalo je neto zvano ljudski ivot. Taj bizarni preobraaj osobe u apstraktni ivot predstavlja letalni zahvat, neto kranje opasno, zato to see sve do korena drveta ivota iz vremena Adama i Eve. Posebna etika, instituti, programi i kursevi stvorili su diskurs u kojem se ivot pojavljuje kao predmet medicinskog, profesionalnog i administrativnog upravljanja. Na taj nain, kiobran akademskih racionalizacija sada se pozajmljuje jednom sutinski propalom poduhvatu. Medicinska etika danas zamrauje praksu upranjavanja vrline u patnji i umiranju.

1. Barbara Duden je neto detaljnije opisala kontekst u kojem je nastalo ovo saoptenje: Na konferenciji odranoj na Medicinskom fakultetu Ilinojskog Univerziteta, 1987. godine, Ili se suoio sa vie od 120 akademika posveenih takozvanoj bioetici. Bio je lino povreen i razgnevljen arogantnim cinizmom s kojim su ti izrabljivai etike prihvatili preobraaj predmeta medicine u ivot. U saradnji sa Robertom Mendelsonom, lekarom iz ikaga, Ili je napisao izjavu od jedne stranice, pod naslovom Medicinska etika: poziv na raskrinkavanje bioetike. Prva reenica je izrazila aporiju: Medicinska etika je oksimoron, zato to predmet medicine vie nije bila osoba. Umesto toga, nova biokratija upravlja ivotnim procesima, od zaea do ubiranja organa. U tom pozivu, Ili je skrenuo panju na epistemoloku rekonfiguraciju osobe njenim svoenjem na neto ime se upravlja, na apstraktni ivot, na sistem podloan kontroli i novim oblicima normalizacije. Konkretna osoba se tako pretvara u resurs koji slui uvrivanju i legitimizaciji ekspanzije inilaca i servisa visokotehnokog bioupravljanja. Barbara Duden, The Quest for Past Somatics, The Challenges of Ivan Illich, edited by Lee Hoinacki and Carl Mitcham, State University of New York Press, 2002, str. 227. (Prim. prev.) 2. U originalu military intelligence (vojna obavetajna sluba), to Ili i Mendelson navode kao popularni aljivi oksimoron, sa engleskog govornog podruja. Ne moe se prevesti doslovno, iako se i kod nas vojska (ili policija) i inteligencija esto dovode u vezu na sarkastian nain. Prim. prev.

48

Amicus mortis

Ivan Illich, In The Mirror of the Past, Lectures and Addresses 19781990, Medical Ethics: A Call to De-bunk Bio-ethics, drafted with Dr Robert Mendelsohn, Marion Boyars Publishers, 1992, str. 233. Izbor i prevod: Aleksa Golijanin, 2011.

Doba sistema

Odlomak

ostoje dva potpuno razliita i, po meni, nepomirljiva tumaenja naih dananjih nevolja. U svojim spisima iz ezdesetih i sedamdesetih godina, govorio sam o modernizaciji, o profesionalizaciji, o klijentu. Pokuao sam da pokaem da klijent formira sopstvenu samosvest tako to usvaja, na primer, obrazovni sistem, kako se to olako naziva. Klasifikujete sami sebe i tako podleete klasifikaciji od strane drugih, u skladu sa onom takom na krivulji na kojoj ste napustili kolovanje. Na isti nain usvajate potrebu za zdravstvenom zatitom, pozivajui se na svoje pravo na dijagnozu, analgetike, preventivnu zatitu i medikalizovanu smrt. Ili tako to glatko gutate automobil, koji vam paralizuje noge, tako da morate sesti za volan ak i kada treba da odete do supermarketa. Ali, negde tokom osamdesetih, poeo sam da na sve to gledam drugaije. Shvatio sam da su ljudi apsorbovani ili integrisani u sistem na nain koji see dalje od onoga to sam u poetku mislio. Otkrio sam i da je to novo, neophodno promiljanje, veoma zahtevno. Sve dok sam pod uspenim univerzitetskim studentom podrazumevao nekog ko je progutao pretpostavke obrazovnog sistema, jo uvek sam imao na umu nekog ko sebe opaa kao proizvoaa i potroaa znanja i, u izvesnom smislu, kao graanina, koji pozivanjem na svoje pravo na tu naroitu privilegiju stvara uslove za njeno proirivanje na sve ljude. Dok sam govorio o osobi

50

Amicus mortis

Doba sistema

51

koja je progutala potrebu za analgeticima, da bi se oslobodila abnormalnosti, da bi produila ivot, jo uvek sam podrazumevao osobu koja se suoava s velikim institucijama makar sa idejom da bi ove mogla iskoristiti za ostvarenje svojih snova ili potreba. Ali, ta se deava kada samu osobu proguta svet zamiljen kao sistem, svet koji se predstavlja ili usauje u njenu matu kroz nepovezanu, ali opet zavodljivu sekvencu vizuelnih kliea? U tom sluaju, mogunost politikog angaovanja, kao i jezik potreba, prava i privilegija iz ezdesetih i sedamdesetih godina, vie ne vae. Sve to se sada moe eleti jeste da se otkloni kvar, kako se to valjda kae u informatikoj teoriji, ili da se ulazni i izlazni parametri bolje usklade. Tokom ezdesetih, jo uvek sam mogao da s pravom govorim o sekularizaciji nade. Dobro drutvo, poeljna budunost, bili su odmah iza ugla, vezivali za sebe naa oekivanja. Ljudi su jo uvek oseali neku snagu. Ako nema mogunosti da se ta snaga oseti, onda nema svrhe priati o odgovornosti, zato to se, istorijski govorei, govor o odgovornosti moe protezati samo dokle seu moje moi. Sve te burne debate o odgovornosti, iz ezdesetih godina, bile su odraz verovanja ljudi, oigledno potpuno fantastinog, u mo institucija i njihovu eventualnu participaciju u tim okvirima. Ljudi od vlasti jo uvek mogu uivati u nekoj vrsti duboko sekularizovane nade, u nadi koja je poprimila oblik vere u razvoj, u poboljanje, u progres. U novoj eri, karakteristina osoba, tip s kojim sam se vrlo esto sretao poslednjih godina, jeste ona koju je drutveni sistem pokupio svojim pipcima i progutao je. Takva osoba vie nije u stanju da deli i ostvaruje nekadanja oekivanja. Poto ju je sistem progutao, ona sebe vidi kao podsistem, esto kao imunoloki sistem. To znai pokuaj privremenog autobalansiranja, uprkos svim promenama u ekolokim uslovima. Fanatine prie o ivotu kao podsistemu sposobnom za optimizaciju svog neposrednog okruenja kao u Geja hipotezi (James Lovelock, Gaia

hypothesis) poprimaju zaista zlokobno znaenje kada ih ponavlja osoba koju je ovaj sistem apsorbovao, kada ova hoe da pokae svoju samosvest. [] Kreemo se ka onome to bih mogao nazvati amortalnim drutvom. Da bih to ilustrovao, mogao bih da otvorim kompjuter i pokaem vam kako izgleda slom, slom nekog stanja. Ili bih mogao da vas povedem na odeljenje za intenzivnu negu, gde je iznad pacijenta postavljen monitor na kojem se njegovi modani talasi prate, sve dok ne postanu prava linija. Ili bih mogao da vam pokaem bilbord, koji je impresionirao i mene i nekoliko mojih prijatelja, na putu izmeu Klermonta i Los Anelesa, koji prikazuje modane talase, zatim pravu liniju, a onda, velikim slovima, naziv osiguravajue kompanije. Nita od toga nema nikakve veze sa smru. Umreti je neprelazni glagol. To je neto to ja mogu da uradim, kao to hodam, mislim ili govorim. Niko drugi ne moe me uiniti umrlim. Mogu biti ubijen. Ako mi je ostao jo koji sekund ili minut, ak i tada bih se mogao potpuno posvetiti tome da kaem zbogom. Umee umiranja je u svakom drutvu drugaije. Ovog jutra, doslovno jutros, ba pre nego to ste doli ovamo, jedna Meksikanka je bila ovde i priala mi o svojoj jadnoj sestri, koja ne moe da umre, jer je troje od njeno devetoro dece ne puta da ode, iako trpi velike bolove. I onda se setila smrti svog oca, kako mu je tada rekla: Tata, moe otii s mirom. Ja u se brinuti o majci. Onda je rekla svojoj dvojci brae: Ne meajte se u ovo. I ovek je onda umro, rekla mi je, na predivan nain, ozarenog lica. I zato sam rekao, Da, uzmimo vaeg oca za na model. To se moe desiti ak i pod sistemom pretpostavki. Sve je mogue. Uprkos tome, drutvo pitanje je da li to uopte mogu nazvati drutvom dakle, drutveni sistem, izgraen na pretpostavci o povratnosti informacija,

52

Amicus mortis

Doba sistema

53

programima i nedostatku razmaka izmeu svojih imunolokih podsistema i svog ukupnog funkcionisanja, eliminie smrtnost. Smrtnost nije isto to i imunoloki sistem sa ogranienom verovatnoom preivljavanja ili sistem koji se jo nije sruio. Osoba koja je pokuavala da stekne naviku upranjavanja vrline, tako da ispravno ivljenje postane njena druga priroda, ugradila je u svoje postupke i znanje o smrti. To moe biti stupanje preko praga u svet predaka ili u kraljevstvo Hristovo na onostranim prerijama. Filip Arijes na predivan nain opisuje razliite prakse umiranja, iz raznih delova sveta.1 Osoba koja stalno upravlja sobom kao sistemom potpuno je nemona pred injenicom koju dobro zna, ba kao i ljudi iz starih vremena, da e ivotu doi kraj. To stanje amortalnosti se odraava i u zahtevu da lekari sada postanu egzekutori. Uspostavljanje takvog servisa predstavljalo bi izuzetnu potvrdu nacionalnog nedostatka volje. Svaka domaica u svojoj ostavi sa sredstvima za ienje ima mnogo efikasnih sredstava za odlazak na onu stranu. Svuda okolo ima vie otrova nego ikada ranije. Neka se Drutvo kukute (The Hemlock Society)2 pobrine za uputstva za samostalnu upotrebu. Ne govorim u prilog samoubistva. Samo kaem da ideja o njegovoj institucionalizaciji, odnosno, da su ljudi nekompetentni da to sami urade, predstavlja priznanje nacionalne nekompetentnosti, koja je skoro nepojmljiva. Medicinska profesija je postala fabrika jatrogenskih tela, finansirana poreskim novcem, a njena izopaenost se najbolje vidi u tom zahtevu da lekari postanu snabdevai smru za svoje pacijente. U svim drutvima su postojali iscelitelji razliitih specijalizovanih kompetencija. U veini drutava je postojalo na desetine razliitih tipova takvih specijalista. ak i ovde, u ovom selu, imate nekoliko starijih ena i mukaraca nadlenih za razliite sluajeve, to bismo mogli nazvati sistemom zdravstvene zatite. Zadatak je bio da se osobi omogui da podnese patnju i da se onda, na neki spokojan nain, uputi ka smrti. Na primer, pronaao sam dokaze

da su u italijanskom gradu Bolonji, za vreme kuge, sveari i prodavci tamjana bili ti koji su ljude snabdevali svime to im je bilo potrebno da umru na pravi nain. Ideja da bi lekari trebalo da ubijaju svoje pacijente je udovina, ali se moe lako objasniti. U odreenom trenutku, obino uz pomo najuglednijih institucija, ukljuujui i religiju, lekari su, umesto o pacijentima, poeli da vode rauna o ljudskim ivotima. U Medicinskoj Nemezis pokuao sam da pokaem kako je to poelo da se deava jo sredinom XIX veka. Lekari su tada bili predstavljani kako koriste potkone ili intravenozne priceve, koji su ba tada bili izmiljeni, da bi se borili protiv smrti na jednoj slici, kostur smrti je prikazan kako se izbacuje kroz vrata. Od tog trenutka, lekari su postali menaderi ivota i, na kraju, proizvoai jatrogenskih somata (tela). I naravno, sada se mogu nazvati i egzekutorima. Jednom sam napisao pismo uskoro e biti objavljeno kaluerici koju sam poznavao jo od njenih devojakih godina i koja je sada, u svojoj starosti, igumanija jedne predivne kontemplativne zajednice. U tom pismu sam izneo svoja razmiljanja o prijateljstvu s jednom enom koja mi je poverila nameru da okona svoj ivot. Rekla mi je da se pripremila za narednu zimu i ak izabrala mesto po jednim drvetom, gde bi elela da umre. Bila je alkoholiarka, ali i dalje veoma ivahna i bistra; rekla mi je, Ivane, ti si hemiar. Trebalo bi da zna neto o tome. Reci mi koji otrov da uzmem. Bila je to veoma tvrdoglava dama, kaem vam, nimalo otvorena za raspravu. I znao sam da je volela Johnnie Walker Black Label. I tako sam u tom pismu svojoj prijateljici kaluerici, pisao kako mi je ao to tada, nakon to sam je odveo kui, nisam izaao napolje, kupio bocu viskija i stavio je ispred njenih vrata, da bih joj pokazao kako ono to mi je rekla nije nimalo uticalo na nae prijateljstvo, kao to je morala osetiti i po izrazu mog lica. Nikada neu na bilo koji nain pomoi u samoubistvu; ali, najmanje

54

Amicus mortis

Doba sistema

55

tri puta u ivotu morao sam da kaem nekome, uvek razliitim ljudima naime, to se deava, u mom nainu ivota Neu ti otvoriti prozor, ali u ostati s tobom. I taj stav, kada ne pomaemo, ve ostajemo s nekim, zato to potujemo slobodu, ljudi iz naeg pristojnog drutva teko mogu da prihvate. Nedavno sam mogao da se uverim koliko je teko verovati da bi se neko kao ja mogao suzdrati od suda o samoubistvu prijatelja. Ali obeleiti ga igom izdaje, to mi izgledao kao neto potpuno van moje kompetencije. Dozvolite mi da na kraju kaem jo neto o jatrogenskom telu. Kao to sam ve rekao, jedno od znamenja moderniteta je i progresivno zamenjivanje ideje o dobru idejom o vrednostima. Proizvodnja i isporuka jatrogenskih tela lanovima ovog drutva deo je tog zamenjivanja oseaja za ono to je dobro, ispravno i to mi odgovara, kao i za moju unutranju ravnoteu telesnih tenosti. Jatrogensko telo se proraunava itanjem pozitivnih i negativnih vrednosti, koje slede iz pretpostavljene nulte take. Ono se vrednuje. Pogledajte kako pacijenti po bolnicama ive na svojim listama. Oni pitaju, Doktore, kakav mi je pritisak danas?, umesto da se pitaju kako se oseaju danas. Neto veoma temeljno se gubi kada na sebe gledam u okviru vrednosti, umesto da osetim sebe kao klupko jada i bola, napola obogaljeno, umorno, ali koje sve to nekako nosi. Razni izvetaji, iz raznih prolih svetova, govore zato bih i kako to trebalo da nosim. U mom svetu, to znai nositi svoj krst. Krst ne prestaje da oznaava zlo, ak i kada ga nosim. Ali, kao to smo rekli u naem prvom razgovoru, krst je, na neki paradoksalan nain, bio glorifikovan verovanjem da je Bog postao ovek da bi ga poneo. To nije slava iz Konstantinovog in hoc signo vinces (sa ovim znakom e pobediti), ime je krst postao instrument vlasti, ve krst kao znak sramote i poraza, koji je Boji Sin preuzeo na sebe.

Danas smo govorili o zlu i rekao sam kako se potpuno neoekivana dimenzija zla ukazuje zajedno s mogunou greha, koji je izdaja nove i slobodne ljubavi. Likvidacija mogunosti da nosimo svoja tela, za mene predstavlja jedno takvo zlo. Ali, ta strana zla ostaje skrivena onima koji razmiljaju samo u okvirima vrednosti. Oni ne vide tu stranu. Razmiljanje o telu kao sistemu ili podsistemu, jedan je od oblika tog skrivenog greha.
Napomene 1. Filip Arijes, Eseji o istoriji smrti na Zapadu: od srednjeg veka do naih dana, Beograd: Rad, 1989, prevela Zorica Banjac. Philippe Aris, Essais sur lhistoire de la mort en Occident: du Moyen ge nos jours, Seuil, Paris 1975. Western Attitudes Toward Death: From the Middle Ages to the Present, Johns Hopkins University Press, 1974. 2. The Hemlock Society USA: organizacija koja se zalae za pravo na smrt i zakone koji odobravaju lekarsku pomo u samoubistvu neizleivih bolesnika. Osnovana 1980, u Santa Moniki, u Kaliforniji. Organizacija je ugaena 2004, ali nekoliko njenih izdanaka je i dalje aktivno. Prim. prev. Odlomak iz knjige The Rivers North of the Future: The Testament of Ivan Illich, as told to David Cayley, Toronto: Anansi Press, 2005; poglavlje The Age of Systems, str. 161163, 164168. Izbor i prevod: Aleksa Golijanin, 20112012.

Posthumna dugovenost

57

Posthumna dugovenost

Otvoreno pismo manastirskoj zajednici benediktanskih kaluerica

Draga Igumanijo,

ada sam razgovarao s vama posle veernje slube, pozvali ste me da se prisetim svojih veza s vaim sestrama. Uveravam vas da nikada ne zaboravljam korene koji me dre s vae strane manastirskih reetaka i snagu koju crpem iz ljubavi vae zajednice. I sada, na podsticaj koji ste mi dali vi i asna Majka, pozivam vas da podelite sa mnom deli mog ivota. Ovo pismo je pre svega poziv na molitvu za jednu bespomonu enu, u velikim mukama, za enu koja je moja prijateljica. Neke meu vama mogu pomisliti kako vas ovim redovima pozivam da mi se pridruite u zloj Novozemlji, u koju je ona zalutala, ali se mogu i sloiti sa mnom da ta oblast zasluuje vau panju, kao kontemplativnih kaluerica. Piem vam kao osobi koja je ve bila moja prijateljica kada je, pre etvrt veka, postala kaluerica. To mi doputa da vam piem slobodno, na prisan nain, o veoma osetljivoj stvari. Ali, primetili ste da sam vam se obratio sa Igumanijo. Na taj nain mogu da vam piem ne marei za klopke koje vrebaju u domenu privatnosti i unitavaju tradicionalni stil otvorenosti, koji je tokom istorije bio karakteristian za nae asketske zajednice. Ono to piem ne zahteva tajnost ve krajnji obzir.

Neka nijednu od vaih sestara ne zgraava to to piem o dvoje stvarnih ljudi, o sebi i svojoj prijateljici. Ima u tome neeg konkretnog i iznenaujue novog, u emu nam je vama i Crkvi potrebna discretio. Diskrecija, koju je Benedikt zvao majkom vrlina, jeste odmereno prepoznavanje jedinstvenih situacija; ona od nae pokornosti ini neto potpuno suprotno slepoj poslunosti. Misao koju elim da razvijem zahteva diskreciju od strane itaoca, ali to je ne ini privatnom. Privatnost je novopeena drutvena konstrukcija. Ona izvire iz posesivnog individualizma, koji izaziva podeljena miljenja. Ono to elim da podelim s vama nije jedno miljenje ve skoro nepodnoljiva patnja pri pomisli na neumrlu osobu, koja se nala izvan domaaja naih uobiajenih oblika milosra. elim da se molite za moju prijateljicu. Roena je poetkom ovog veka, bila vaspitavana kao kerka iz vie srednje klase i nikada nije bila taknuta verom; nikada nije probala molitvu. Tokom naeg poznanstva, divio sam se i patio zbog njene nepobone i neuzviene moralne lepote. Iako te dve rei na modernom engleskom mogu zvuati uvredljivo, koristim ih namerno, ali obazrivo. Ne znam za neke druge koje bi mi omoguile da opiem to odsustvo jevaneoske dimenzije, ali koje, i to naglaeno, ne povlai za sobom nikakvo zlo i ne pomrauje moralnu lepotu. Kao devojka, moja prijateljica je napustila svoju zemlju. Uradila je to iz protesta prema svojoj filistinskoj porodici, prema bolesti nacizma i kao alternativu kiu u kojem su ostali iz njene klase i generacije pokuali da sauvaju savest. Smestila se u umama Skandinavije; tu je ivela u upornoj, usamljenikoj nezavisnosti. Za ivot je zaraivala predenjem, pletenjem i poduavanjem svom umeu u jednoj zanatskoj koli. Oblikovala je i opinjavajue, apstraktne predmete, od materijala koji je ispredala na svom razboju. Povremeno su neke od njenih skulptura dobijale meunarodno priznanje. Upoznali smo se kada smo

58

Amicus mortis

Posthumna dugovenost

59

raspravljali o mekoj, dugakoj, smeoj tkanini, koju je isprela u nepravilno rasporeene vorove i aranirala na aluminijumskim ipkama, naspram jednog sumornog ogledala. Kada je moja prijateljica osetila da je dolo vreme kada bi sebi mogla dopustiti da umre, pogledala me je. Upravo smo proetali kroz umu, ka restoranu u kojem je uivala da se poasti komadiem divljai. Dok je uzimala sos od brusnice, priala je o svom kraju. Za koji mesec, odetae do obale mora, sesti ispod nekog drveta, pijuckati rakiju iz flae i zaspati u snegu. Znao sam da misli ozbiljno. Onda me je, tim svojim napuklim, odlunim glasom, pitala da joj nabavim neto jae od rakije, to bi mogla da proguta kada doe do tog mesta nadomak obale. Ali, znao sam da, budui takva kakva jeste, ne zavisi od mene u onome to je naumila. Pitala me je zato to joj je bio potreban neki znak da prihvatam njenu odluku. Posle nekoliko decenija oprezne nezavisnosti, moda je bila spremna da prijatelju poveri svoj strah. elela je da me nosi u srcu, kada kucne as da zakorai u tamu. Tog novembarskog dana, kod nje sam primetio neto posebno neku neobinu smirenost, ali s dakom krhkosti. Bez i jedne rei s njene strane, shvatio sam da je spremna da zakorai, svestan da je trenutak dragocen. Skandinavski socijalni sistemi su veoma efikasni u svojoj sveobuhvatnoj zatiti i veoma nametljivi. Umee umiranja bie u njenom dometu jo samo tren. Dok je govorila, video sam kako njena dugovena, tvrdoglava upornost poputa i za trenutak ugledao ar koji joj je tinjao u srcu. Kada se prisetim toga, ini mi se da je to bio onaj strani as u kojem je Gospod preminuo. Ne bih eleo da se odreknem stare izreke, timeo Deum transeuntem. (Strah me da Bog ne proe kraj mene, a da se vie ne vrati.) Te godine, na istoj umskoj stazi, priao sam sa ocem Helderom Kamarom (Hlder Cmara) o tome kako verno prijateljstvo moe voditi vernika ako je njegov prijatelj desgraciado,

jadnik. Kako da moja nada u tom asu bude tako ista da ne baci ni najmanju senku na onog drugog? Helder mi je rekao da vernost znai spremnost da stanemo uz drugog, svesni svojih praznih ruku i bez oekivanja. Moemo, ali moemo i da nikada ne ugledamo sjaj milosti u srcu drugog. Seam se njegovih rei, kao i njegovog naboranog lica: Kada su ti dlanovi sklopljeni, onda su spremni za taj delicado daak, kada kucne pravi as. Pokazao mi je kako da to uradim. Kada se osvrnem unazad, znam da sam izneverio svoju prijateljicu. Nisam joj priao o Mihajlu i njegovom domainu, koji su spremni da je pokupe ispod brezinog stabla i ponesu sa sobom, ostavljajui telo u snegu. Nisam uspeo da joj odgovorim jer sam potovao njenu slobodu. Nisam je opominjao da paljivije slua ono to je Mojsije zvao utanjem. Prihvatio sam pitanje te svojeglave ene kao jo jedan njen pokuaj da zadri kontrolu. Sada strahujem da sam je obeshrabrio da slua Gospoda, iji je poziv moda i sledila, iako uopte nije znala za njega. Ubrzo posle toga, razbolela se od upale plua i zatvorila u svoju kuu. Verovatno znate da se do kasnog XIX veka pneumonija zvala starevom prijateljicom. Ali, brina Drava je nije mogla ostaviti na miru. Na vreme su razvalili bravu njenog stana da bi joj prepisali antibiotike. Od tog asa je bilo prekasno. Sistem socijalne zatite i medicina su je slomili i pomeli, napravili od nje zatoenicu. Sada se iz dana u dan brine da li e zadrati krevet u klinici u koju su je smestili. Propustila je as svoje smrti. Pustila ga je da proe i izgubila tu setnu udnju za odlaskom. Preko ezdeset godina ona je kovala sopstveni bos. Koristim taj grki izraz, nasuprot zo i psych, zato to engleska re za ivot (life) ne moe preneti snano oseanje curriculum vitae (ivotnog puta) koje izraava bos. Decenijama je ostavljala svoje tragove na svemu ega bi se takla i onda i sama bila oblikovana tim tragovima. Uhvativi je pred opasnou od umiranja, drutvo joj je

60

Amicus mortis

Posthumna dugovenost

61

oduzelo njen bos, njen vlastiti oblik ivota. Liena toga, izgubila je sposobnost da se iupa. Udaljivi se od onoga to je sveti Franja zvao damom Siromatva, prihvatila je profesionalne uvare. Oni su se pobrinuli da nikada ne odbaci taj ogrta. Kada mi je priala tamo u restoranu, imao sam oseaj da je spremna da izbegne sve zamke (nudus nudum sequere Christum, nagi sledimo nagog Hrista, glasila je omiljena izreka iz XIII veka), ak i ako nije bila svesna koga na taj nain sledi. Sada je bila sigurno zbrinuta. Lini in umiranja, koji se na engleskom jeziku izraava neprelaznim glagolom, naao se van njenog domaaja. Sada, kada je kasno za blaeno umiranje, postala je prestraena ena, koja uzmie pred smru. U osamdesetoj godini, socijalizovana je meu takozvane stare. Pre ili kasnije, kuni lekar e na njenoj listi napisati, bez dalje reanimacije. To je ena koje elim da se setite u svojim veernjim molitvama, kada se svetla u kapeli ugase, negde izmeu fidelium animae (molitva, verne due) i fratribus nostris absentibus (s naom odsutnom braom). Ipak, moja prijateljica nije jedina koje bi se trebalo setiti. Tu su i milioni drugih iz Novozemlje u koju se ona preselila. I taj prelaz od nje ka njima, od prijateljice u patnji ka stanovnicima psihikih slamova, nije lak. Ne mogu da razmiljam o njenom stanju, a da se ne upitam, Zar je nisam mogao povesti da ivi sa mnom?; ili, Zar u blizini nema prijatelja koji bi je mogao pozvati?. Sve dok die, proganjae me to Zato nisam?. Ali, ne mogu da dozvolim da me taj bol odvrati od pitanja koje moramo razmotriti. Nije u pitanju kvalitet brige pod kojom moja prijateljica preivljava ve injenica da je, nakon to mi se poverila, propustila ono to je moda bio poslednji trenutak u kojem je mogla prihvatiti smrt. Nadam se da je jasno da ovde ne otvaram pitanje eutanazije (profesionalne pomoi u samoubistvu), niti medicida (to, u terminologiji koju koristim, znai odluku etikog komiteta da iskljui

sisteme za odravanje ivota). Istraujem dva aspekta prijateljstva karakteristina za kraj dvadesetog veka: potovanje prema prijateljici koja je procenila da je dolo vreme da izabere izmeu toga da umre sada i bude iskljuena kasnije i, drugo, oblik duhovnog prisustva s njom, kada je taj trenutak odluke proao. Dalje, elim da u razmiljanju o tome ne budem paralisan pitanjem samoubistva. Moja prijateljica bi bila vie nego zadovoljna da sam joj doneo bocu dobrog viskija, umotanu u papir boje jesenjeg lia. Od mene nije traila otrov ve znak bezuslovnog poverenja. Uveravam vas da tog dana, za rukom, nije razmiljala o tome da se ubije. Htela je da umre pre nego to bude prekasno za prihvatanje vlastite smrti. Izriito je elela da izbegne regrutaciju u onu graninu oblast u kojoj danas vegetiraju milioni onih koji nisu ni tu, ni tamo. Sve to ne nagaam Znam. Prvi put smo se sreli na jednoj konferenciji pod okriljem Svetske zdravstvene organizacije, 1975. godine, gde je trebalo da raspravljam o tezama koje sam izneo u knjizi Medicinska Nemezis, izmeu ostalog i o medicinskom prisvajanju smrti. Od tada je mislila na Nedoiju o kojoj govorim. Shvatila je da kao ostareli stanovnik Prvog sveta bivate regrutovani u to stanje u kojem postajete nemoni pred licem smrti, osim ako na vreme ne odluite da vas nikada nee uhvatiti, ivog ili mrtvog. To su susedi za koje vas molim da ih prepoznate u svojim molitvama, oni iji se bos kao osoba zavrio, ali koji se i dalje dre da vise na pragu venosti usled delovanja modernih tehnika. Ne znam koju re da upotrebim da bih izrazio to stanje sputanosti i besciljnosti, tu duhovno iscrpljujuu atopiju. Jedan od razloga za moj gubitak rei jeste i to to je sama stvar nova; re je o ishodu nedavnog uspeha drutva u ratu protiv smrti. Prema tome, ne govorim o svetu starih. Oni su oduvek bili s nama. Niti govorim o onemoalosti. Svako tradicionalno drutvo je imalo

62

Amicus mortis

Posthumna dugovenost

63

svoj nain na koji se staralo o njima, kao i o ludima ili nakazama. Neka kultura bi proirivala prostor za njih, a neka ograniavala. Ne govorim ni o onima koji su, na Hipokratovom jeziku, stupili u atrium mortis, u predvorje koje vodi ka carstvu senki. U grkoarapsko-evropskoj tradiciji, zadatak lekara nikada nije bila borba protiv smrti ve obnova posebne i jedinstvene ravnotee telesnih tenosti. Lekar je bio poduavan kako da prepozna facies hippocratica, taj odsutni pogled koji je govorio da su pacijentove telesne tenosti nepovratno ispale iz ravnotee. Kada bi mu njegovo umee reklo da se nalazi pred posteljom samrtnika, lekar je vraao svoju nagradu i naputao sobu koja vie nije bila bolesnika. Hipokratova zakletva, koja je lekaru zabranjivala da se uputa u uzaludne pokuaje izleenja onih u agoniji, bila je iskrivljena tumaenjem helenista iz XIX veka. Zaustaviti se na granici ivota, na obali Lete, pre nego to se poslednji korak pokvari prelaskom u stanje umirueg pacijenta. Devet od deset Amerikanaca, koje nije ubio automobil, metak ili teak log, postaju predmet programa za negu umiruih pacijenata i medicinskog menadmenta, koji ih liavaju svake anse da umru. Intenzivni medicid je zamenio smrtnu borbu opisanu na stotinama ilustracija iz ars moriendi (umee umiranja). Ako i dalje recitujete Litanije ili proficiscere anima christiana, to radite napolju, u ekaonici, da ne biste ometali sisteme za odravanje ivota. Molite se za neumrle, za one koji su propustili priliku da umru kada su za to jo bili sposobni. Molite se za one od kojih tehnologija moderne medicinske nege dri smrt na odstojanju. Pozivam vas da skrenete panju na taj novi Limbo. Najzad, ne pitam ne u ovom trenutku kako bi lekari, socijalni radnici i politiari trebalo da postupaju s tom novom vrstom ljudi ili kakav bi morao biti njihov pravni status. Oni su postali garanti novih karijera. Oni su do sada postali toliko korisni za toliko mnogo ljudi da je makar samo iz tog razloga stanovite koje

predlaem postalo tabu. vrsto verujem da reetke mogu zatititi vau zajednicu od tog zla tako specifinog za ovu epohu, ako se odluite za naelno odbijanje produavanja ivota njenih lanica. I vie od toga: vaa odluka moe podstai javno priznanje tog zla i njegovih lekova. Ipak, ono to predlaem nije da svedoite blaenom umiranju ve da neumrle ukljuite u svoju liturgiju. Traim od vas oni koji su uhvaeni u to novo zlo osete blagodet vaeg kontemplativnog ina, da u njima vidite brau i sestre kojima posveujete svoje molitve, kao to to benediktinci ine za Sirote Due koje ekaju na vratima neba, makar od osnivanja Klinija. I traim od vas pomo, tako da oni koji te zlo jo nije zgrabilo naue kako da izbegnu tu izrazito modernu sudbinu. I sam traim tu milost svaki put kada kaem Svetoj Mariji: moli se za nas sada da ne propustimo as svoje smrti. Amin. Upravo sam spomenuo manastir iz Klinija. Uradio sam to zato to pripadate benediktinskom redu i zato to elim da se pozovem na vau porodinu istoriju. Klini je simbol mnogih inovacija, meu kojima je i Crkva paenica iz istilita. Tek od XII veka istilite je poelo da se shvata kao posebno mesto, sa svojim sirotim duama, koje su u narodnoj religiji poprimile velike razmere i bile prepoznate kao najbespomonija zajednica u okviru tripartitne Crkve. Skoro ceo milenijum Crkva se molila za preminule, pre nego to je ta razlika postala deo verovanja i ikonografije i pre nego to je kult sirotih dua pronaao svoje sveano mesto u okviru liturgije. Bez ulaenja u teologiju ili istoriju ideja, usuujem se da predloim analogiju. Crkva se oduvek molila za posebne ljude: za bolesne, za one koji su imali mo da odluuju, za one izloene posebnim iskuenjima, za putnike i one u agoniji. Onda je dodala nau preminulu brau i sestre. A sada, na kraju dvadesetog veka, dolo je vreme da priznamo jo jednu zajednicu, koja je,

64

Amicus mortis

Posthumna dugovenost

65

kao i sirote due, marginalna na poseban nain. To nisu oni koje su hriani, jo od srednjeg veka, zamiljali kao sirote due koje pate od privremeno osujeene udnje za konanim mirom. Ne, oni prema kojima oseam saaljenje su pripadnici nove klase ljudi, oni intenzivno svesni rizika. Stalno bavljenje raunom verovatnoe spreava ih da uivaju u sadanjosti i da se suoe s vrhovnim izazovom, s jedinim izvesnim dogaajem u njihovim ivotima. Njihovo oslanjanje na nauku i tehnologiju, na sistem socijalne zatite i biokratiju, zalepilo ih je za njihova tela. U sve mlaem uzrastu oni se regrutuju u Doba Rasipanja. Ovde sam da bih vas zamolio da u svoj liturgijski memento ukljuite sve oni koji pate od progresivne atrofije onoga to je potrebno da bi se moglo umreti. Do pre dve decenije, atrofija svesti o smrtnosti bila je ukleti nusproizvod obilja. Tada su samo ljudi naviknuti na ivotni standard severnoatlantskog basena mogli da se dre potpuno neutemeljnog verovanja da novac potroen na medicinsku negu starih moe uveati njihove ivotne anse posle odlaska u penziju. To vie nije sluaj. Svest o rizicima i, samim tim, preventivno ponaanje, postali su lina obaveza. Od najranije dobi deca se ue kako da prepoznaju posebno rizine kategorije u koje se uklapaju. Ue se da ono to rade sada razumeju u odnosu na budunost, iji se anse izraunavaju za svakog od njih posebno, kao i da budunost shvate kao neto to e ih pogoditi ako to ne spree ve sada. To ih priprema za ivot u Nedoiji, tanije, u ni sada, ni posle. Taj atopijski i ahronijski Donji Svet prilagoava sebi sve ljude: standardne potroae severnog Atlantika; itelje brazilskih slamova, programirane za kunu isporuku fiksa, koji ih otupljuje za narednih mesec dana; vremene kaluerice, koje popunjavaju odavno zastarele novicijate. Molim za va memento, za sve koji su se zaglavili u toj Nedoiji.

Draga moja sestro! Ima neeg posebnog u tome to smo izgleda samo nas dvoje ostali zabrinuti za spasenje asa umiranja, u emu smo se sreli jo pre etiri decenije. Tada sam od vae asne Majke dobio pismo kojim me je pozvala da vodim obred u kojem ste uzeli veo. Ta liturgija ukljuuje i propoved u kojoj sam se osvrnuo na posebno shvatanje vela, priseajui se onoga to ste mi nagovestili u jednom ranijem razgovoru. Zato sam tog dana govorio o velu koji se nosi iz obzira prema drugima, ne kao zatita za onu koja ga nosi. Kada ste ga uzeli, dobro ste znali s ime ste eleli da se suoite. Krenuli ste u potragu za licem Boga. Odluili ste da u svakom trenutku, u horu, u vrtu, u kuhinji ili biblioteci, ivite pred licem Boga, kao to biste eleli da bude i u asu vae smrti. I znali ste da bi se tada vaem licu i pogledu desilo neto to bi bilo bolje zakloniti, da ne potrese ili zapanji druge. Dobro znate na ta mislim. Oekivani stav kontemplativne religiozne osobe u asu smrti ide dalje od onoga to izraava odsutni pogled nekog paganina, koji sa obale stupa na amac koji e ga prebaciti preko Stiksa, od izraza koji medicinska tradicija naziva facies hippocratica. Ona se pripremila za tajanstveni pogled smrti, koji je uvek slep i zaslepljujui i koji u poslednjem asu dostie svoj najmraniji trenutak: vera se zavrava, dok vena vizija tek treba da doe. U ovoj naoj generaciji, svedoenje manastirskih zajednica i hrianki koje nose veo dobija novi znaaj. Ono je i dalje, kao i nekada, ozbiljan podsetnik da senka krsta treba da padne na ljudsko stanje. Da smrtnost ne treba da prihvatimo kao tragini junaci ve kao skromni hriani. Postojanje zajednice kao to je vaa svedoi o mogunosti ivljenja usred ovog Apsurdistana i pripremanja za svesno, neprelazno prihvatanje smrti. Veo koji oznaava prefinjenost s kojom sakrivate svoju zagle-

66

Amicus mortis

danost u veni ivot od onih koje bi taj izraz mogao zaplaiti, u odsudnom asu bi vas mogao uiniti pristupanim. I dalje oseam potitenost zbog toga to nisam kupio bocu viskija svojoj usamljenoj, okoreloj, nepobonoj prijateljici. I dalje alim to nisam zajedno s njom slavio uvid da se skandinavskom kompleksu socijalnih servisa za isporuivanje smrti treba odupreti po svaku cenu. Tuan sam to s tim viskijem nisam nazdravio njenoj nepobonoj, ali verovatno mudroj nameri. To bi trebalo da bude dobra prilika da zajedno pogledamo nae smrti i u njima vidimo preputanje, umesto kraj. Molim vas, pomolimo se da Bog iznenadi moju prijateljicu u njenom poslednjem dahu!
Objavljeno kao Posthumous Longevity (1989) u Ellul Studies Forum no. 8, University of South Florida, Tampa, januar 1992. www.ellul.org/forum.html Izbor i prevod: Aleksa Golijanin, 2011.

H2O i vode zaborava

Predavanje na Dalaskom Institutu za humanistiku i kulturu

eeno mi je da su se u poslednjih sedamdeset godina neki graani Dalasa zalagali da se u centru grada napravi jezero. Zajednica oekuje da to jezero navodni finansije i fantaziju, trgovinu i zdravlje. Posebna komisija istrauje odrivost te vetake vodene mase u centru grada. Toj studiji Dalaski Institut za humanistiku i kulturu eli da doprinese na jedinstven nain: ovde bi trebalo da razmiljamo o odnosu izmeu vode i snova, sve dok u toj vezi ima neega to ini da grad funkcionie. Snovi su oduvek oblikovali gradove, a gradovi nadahnjivali snove, dok je voda tradicionalno pospeivala i jedne i druge. Ozbiljno sumnjam da jo uvek postoji voda koja bi to dvoje mogla povezivati. Industrijsko drutvo je pretvorilo H2O u supstancu s kojom se arhetipski element vode ne moe meati. Zato je moje predavanje podeljeno na dva dela. Prvi deo evocira Letine vode snova, dok drugi donosi uvod u istoriju klozetske olje. U zakljuku se vraam na poetno pitanje o sudbini fantazije meu fabrikovanim stvarima, koje su izgubile elementarnu mo da odraavaju nedokuive vode snova. U nemakom gradu Kaselu, jedan barokni princ podigao je sebi zamak okruen engleskim vrtovima, koji su mamili vode da im odaju sve tajne koje nose. Voda nije trebalo da

68

Amicus mortis

H2O i vode zaborava

69

bude izloena samo pogledu i dodiru ve i da govori i peva u sedamnaest razliitih registara. Tako su vode snova mrmljale, povlaile se, nadolazile, huale, kapljale, obruavale se, strujale i ludovale, prale vas i odnosile daleko. Mogle su da padaju odozgo i da izbijaju iz dubina; mogle su da natope ili da samo pokvase. Meu svim tim udima vode, izabrao sam njenu mo da isti: Letinu sposobnost da spere celo pamenje i funkciju H2O da uklanja otpad. Snovi izvode katarzu, to znai da iste, a vode snova mogu da iste na nekoliko naina. Prskanje svetom lustralnom vodicom rastvara miasmu; ono skida kletve, unitava zagaenje koje vreba na odreenim mestima; njome se mogu poprskati ruke, glava ili stopala, da bi se sprali neistoa, krv ili krivica. Ali, tu je jo jedna vrsta katarze, koju mogu izvesti samo tamne vode Lete: njene vode razdvajaju od pamenja one koji ih prelaze i tako im omoguavaju zaborav. Poto ovde mogu da govorim samo trideset minuta, Letina katarza je jedina na koju u se osvrnuti. To je razlog zato je moje pitanje o predloenom gradskom jezeru postavljeno veoma usko: moe li duevna reka zaborava, koja se uliva u drutveni basen seanja, i dalje odraavati sebe, u obliku proienog dezinfekcionog sredstva, koje se meri, odliva u kanalizaciju, ubacuje u cevi i onda izliva u otvoreni rezervoar u centru grada? Da li e se snovi gradskog deteta, o naputanju svega i zaboravljanju, razvodniti tenou koja dolazi iz slavina, tueva i toaleta? Moe li proiena otpadna voda cirkulisati u fontanama ili jezerima koji odraavaju snove? Lustralne vode Lete teku; one ne cirkuliu, kao krv, novac ili tenost iz klozetskih olja, koji su hranili socijalnu imaginaciju ranog industrijskog doba. Vilijam Harvi (William Harvey) je jo 1616, na Londonskom lekarskom koledu, objavio da krv cirkulie ljudskim telom. Trebalo je da proe pun vek pre nego to je Harvijeva ideja bila iroko prihvaena u lekarskoj praksi.

Doktor Johanes Pelargius Stork (Johannes Pelargius Storch), autoritativni autor ginekoloke studije iz osam tomova, ni 1750. nije mogao da prihvati optu ispravnost Harvijeve teorije. Mogao je da prihvati da krv moda tee kroz tela Engleza i isti njihov otpad; kod njegovih pacijenata, ena iz donje Saksonije, on je video kako krv tee, nadolazi i povlai se kroz tkivo. Stork je shvatio ono to mi danas tek poinjemo da nasluujemo: da redefinicija krvi kao medija cirkulacije zahteva drutvenu rekonstrukciju tela. Drhtavi i simbolima ispunjeni telo i krv iz tradicije moraju se preoblikovati u funkcionalni sistem filtera i cevi. Do kraja XVIII veka Harvijeva teorija je bila iroko prihvaena u medicini. Shvatanje linog zdravlja na osnovu ustre cirkulacije krvi uklapalo se u merkantilistiki model bogatstva neposredno pre Adama Smita zasnovanog na intenzivnoj cirkulaciji novca. Sredinom XIX veka, nekoliko britanskih arhitekata je poelo da o Londonu govori u skladu s tom paradigmom i da stalno naglaava svoj dug besmrtnom Harviju. Grad su zamiljali kao drutveno telo kroz koje voda mora neprekidno cirkulisati, da nijednog trenutka ne bi mogao postati leglo prljavtine. Voda mora neprekidno doticati u grad da bi iz njega oistila otpatke i znoj. to je taj protok ustriji, to je manje rezervoara u kojima se legu zarazne bolesti, to e grad biti zdraviji. Ako voda stalno dotie u grad i ako se iz njega stalno izbacuje kroz kanalizaciju, taj novi grad iz mate nikada nee utonuti u bu i trule. Kao to je Harvi stvorio neto ranije nezamislivo, naime, krv kao medij cirkulacije i, samim tim, telo kojim se bavi moderna medicina, tako su i advik (Chadwick), Vord (Ward) i njihove kolege izumom klozetske olje stvorili grad kao mesto koje se mora stalno oslobaati od svojih otpadaka. Kao i telo i ekonomija, grad se od tada mogao vizuelizovati kao sistem cevovoda.

70

Amicus mortis

H2O i vode zaborava

71

Istorija H2O kao otelotvorenja arhetipske vode moe se pisati na vie naina. Ovde se bavim inenjerskom degradacijom supstance koja se pravi neprobojnom, nepodesnom za metaforu koju bismo eleli da prenese. Sada mogu samo da insistiram na tome da je voda, za razliku od H2O, istorijska konstrukcija, koja na pozitivan ili negativan nain odraava teni element due, a da je voda vezana u H2O plod drutvene imaginacije, koji moe biti neto potpuno strano vodi za kojom udimo u naim snovima. Dananja gradska voda stalno prelazi gradske granice: ona dolazi kao roba i odlazi kao otpad. Suprotno tome, u svim indogermanskim (indoevropskim) mitovima, sama voda je granica. Ona razdvaja ovaj svet od onog drugog; ona razdvaja svet onih koji ive sada od onog minulog ili sledeeg. U velikoj porodici indogermanskih mitova drugi svet nema utvreno mesto na mentalnoj mapi: moe se nalaziti ispod zemlje, na vrhu planine, na nekom ostrvu, na nebesima ili u peini. Ipak, taj drugi svet se svuda nalazi s druge strane neke velike vode: s druge strane okeana, na drugoj obali zaliva. Da bi se do njega stiglo, mora se prei preko reke: tu vas prevozi amac, tu se morate otisnuti preko vode. Kao to je Nil kod Egipana bio granica koja je delila dva sveta, pri emu se carstvo senki nalazilo na zapadnoj obali, u pravcu horizonta na kojem su se spajali Nebo i Zemlja, tako je u kasnoj antici ta velika voda bila smetena u daleku Galiciju (krajnji zapad panije). Tokom srednjeg veka, due mrtvih su na svom putu ka istilitu morale prei Atlantski okean i doi do basnoslovnog ostrva Svetog Patrika, koje je sve do kasnog XV veka na mapama bilo ucrtano severozapadno od Zelenortskih Ostrva. Ali, u svim mitovima, taj put koji vodi preko vode, na drugoj strani vodi ka izvoru, a reka koju ste preli hrani i to onostrano vrelo. Brus Linkoln1 je pokazao da su grki, indijski, nordijski i keltski hodoasnici, na svom putu ka drugoj strani, prolazili kroz isti zagrobni pejza, oblikovan u skladu sa istom mitskom hidrologijom.

Trome vode koje putnik prelazi su Reka Zaborava. Ta reka ima mo da one koji je prelaze oslobodi svih seanja. Sneno klimanje glavom iz thremos (tubalica), kojima su oaloene ene uljuljkivale junake iz Tebe u njihov poslednji san, podsetilo je Eshila na monotoni bat vesala pri prelasku preko Aherona. Ipak, ono to je reka isprala iz onih koji su krenuli na drugu stranu nije i uniteno: putnik je lien samo podviga po kojima e ostati upamen. Reka ih nosi ka izvoru, u kojem se taloe kao pesak na dnu kosmikog vrela, da bi posluili kao pie izabranima: pesnicima, snevaima, vidovitima, mudrima. Voda izaziva neku vrstu trezvene opijenosti, sobriam ebriatatem. Na taj nain, tanak mlaz vode iz carstva mrtvih vraa glasnicima koji su se vratili iz snova ili s putovanja njihova seanja, koja njima vie nisu potrebna, ali koja imaju ogromnu vanost za ive. Ono to je Leta oprala s njihovih stopala, pulsirajue vrelo Mnemoizne vraa u ivot. Dok su nebesa jo bila pod okriljem Zemlje i dok je Uran jo delio postelju sa stamenom Gejom, pojavili su se Titani. U toj prvoj generaciji koja je prethodila Bogovima, bila je i Mnemozina. Ona je suvie stara, suvie drevna da bi bila Apolonova majka, ali je zato Majinom sinu podarila duu koja uvek pronalazi put do svog izvora, koji nikada ne zaboravlja. Hermes-Apolon tako ima dve majke i to je ono to ga ini Bogom-vodiem. U himnama o Hermesu, Mnemozina se naziva Majkom Muza. Hesiod se posebno sea njene tene kose, kada opisuje kako se rairila kada je sa Zevsom porodila svoje kerke. Ona sama je basen u kojem se kupa Muza Entuzijazma, ali i njena druga kerka, Zaborav. To prisustvo Mnemozine meu Titanima, koji su prethodili Bogovima, od kljune je vanosti za istoriju nae vode. Smeten meu Titane, taj kosmiki element postaje izvor seanja. Voda kao vrelo kulture, kao kolevka prvog grada i kao izvor seanja poprima oblik ene.

72

Amicus mortis

H2O i vode zaborava

73

Ipak, to drevno vrelo usmene tradicije nema svoje mesto u klasinim gradovima. Klasini gradovi Grke, a posebno Rima, izgraeni su oko akvadukta koji sprovode vodu do fontana. Umesto vrela koje hrani jezerce ili epskog pevaa, projektovani mlaz vode i pisani tekst iz knjiga poinju da oblikuju tokove vode i rei. Nijedan grki grad nije sauvao oltar ili izvor posveen Mnemozini. Nju i dalje prizivaju pesnici iz epohe pisma, koji bi hteli da se priblie Homeru. Ali, Mnemozina vie nije izvor trezvene intoksikacije. Njeno ime sada slui kao personifikacija skladita pisanog pamenja, za koje je Platon znao da e isuiti seanje kao pulsirajui izvor s one strane reke Zaborava, seanje kao jezero koje hrani konana reka. Seanje, kao Hermesovu titansku komajku, zamenila je nova vrsta pamenja, kao to je i pisana kultura zamenila usmenu, a zakonski poredak onaj stari, obiajni. Od vrela do mlaza, od jezera seanja do izvajane fontane, od epske pesme do zabeleenog pamenja, voda, kao drutvena metafora, prola je kroz svoju prvu duboku transformaciju. Vode usmene kulture, koje su tekle s one strane obala ovog sveta, pretvorene su u dragocenu potreptinu kojom vlast moe snabdeti grad. S obzirom na zadatak, mogao bih poeti s pisanjem istorije izmenjenog oblika i znaenja koje je promenjena percepcija vode donela gradu. U takvoj istoriji, fontane Rima, vodeni aranmani iz Isfahana, kanali Venecije i Tenotitlana, mogli se pojaviti samo kao ekstremni i retki sluajevi. Grad podignut du reke, grad izgraen oko vrela, kao oko pupka, grad koji zavisi od kinice s krovova to su neki od idealnih tipova, meu mnogima. Ipak, uz nekoliko retkih izuzetaka, svi gradovi u koje je voda bila namenski dopremana iz daleka, sve do skora su imali jednu zajedniku crtu: ono to je vijadukt donosio iz prostora van gradskih granica, zavravalo je natapajui gradsko tlo. Ideja da bi voda koja je cevima dolazila u grad morala otii iz njega preko kanalizacije, nije sluila kao vodee naelo gradskog planiranja sve dok parna maina nije

postala uobiajen prizor. U meuvremenu, ta ideja je poprimila oblik nunosti ak i danas, kada kanalizacija esto vodi u pogone za preiavanje otpadnih voda. Ono to takvi pogoni proizvode i generiu jo je udaljenije od vode snova. Gradska potreba za stalnom toaletom samo je jo jae ovladala matom planera. Da bismo oslabili stisak vradbine te drutvene konstrukcije na nau matu, predlaem da istraimo kako je ta vradbina bila baena. Pritube da su gradovi prljava mesta seu daleko u antiku. ak je i Rim, sa svojih devet stotina fontana, bio opasno mesto za etnju. Posebna sorta niih sudija sedela je pod suncobranima s jedne strane Foruma: na njima je bilo da sasluaju i prosude pritube graana koje je povredio izmet izbaen kroz prozor. Srednjovekovne gradove istile su svinje. Sauvano je na desetine uredbi koje reguliu pravo burgera da poseduju svinje i hrane ih javnim otpacima. Zadah radionica za tavljenje koe bio je znamen pakla. Ipak, opaanje grada kao mesta koje se mora stalno dezodorisati pranjem ima sasvim odreeno istorijsko poreklo: ono se javlja s ranim prosvetiteljstvom. Nova briga za ribanjem i ienjem pre svega je bila usmerena na uklanjanje onih crta koje nisu bile toliko vizuelno rune koliko neprijatnog mirisa. Ceo grad je po prvi put bio opaan kao mesto koje gadno zaudara. Tada je prvi put predloena utopija bezmirisnog grada. I, koliko mogu da procenim, ta nova briga za gradske mirise pre svega odraava preobraaj ulne percepcije, a ne poveanu zasienost vazduha gasovima karakteristinog mirisa. Istorija ulne percepcije nije sasvim nova, ali neki istoriari su tek od skora poeli da posveuju panju razvoju ula mirisa. Rober Mandru je prvi, 1961. godine, skrenuo panju na prvenstvo ula dodira, mirisa i sluha u premodernim evropskim kulturama.2 Ta sloena, tamna tekstura ulne percepcije je tek vrlo postepeno ustuknula pred prosveenim prvenstvom oka, koje

74

Amicus mortis

H2O i vode zaborava

75

danas uzimamo zdravo za gotovo. Kada bi Ronsar (Ronsard) ili Rable (Rabelais) dodirivali usne svoje drage, govorili su da uivaju u njihovom ukusu i mirisu. Pisanje o nekadanjoj percepciji miris bilo bi vrhunsko istorijsko dostignue: poto mirisi ne ostavljaju nikakav objektivni trag, istoriar moe saznati samo kako su oni bili opaani. Prole godine, Alen Korben je objavio prvi monografski pokuaj opisivanja preobraaja opaanja mirisa u poslednjoj fazi Ancien rgime.3 Na osnovu linog iskustva, jo uvek znam kakav je bio tradicionalni miris gradova. Tokom dve decenije, najvei deo vremena sam proveo u sirotinjskim etvrtima izmeu Ria i Lime, Karaija i Benaresa. Trebalo mi je mnogo vremena da prevaziem svoje usaeno gaenje prema smradu ljudskog izmeta i ustajale mokrae, koji, s nekim malim nacionalnim varijacijama, ini da sve industrijske sirotinjske etvrti bez kanalizacije miriu slino. Ipak, ono na ta sam se vremenom navikao bilo je samo daak u poreenju s gustom atmosferom iz Pariza za vreme Luja XIV i Luja XV. Tek u poslednjoj godini njegove vladavine donet je ukaz kojim je uklanjanje fekalnih materija iz hodnika Versajske palate postalo nedeljna procedura. Ispod prozora Ministarstva finansija, svinje su bile klane decenijama, a zidovi palate bili su impregnirani slojevima krvi. ak su i koari jo uvek radili u samom gradu iako na obalama Sene. Ljudi su se najnormalnije olakavali uz zidove ma kojeg zdanja ili crkve. Zadah plitkih grobova bio je deo prisustva mrtvih unutar gradskih zidina. Ta atmosfera se uzimala zdravo za gotovo do te mere da je sauvani izvori jedva i spominju. Toj olfaktornoj oputenosti doao je kraj kada su neki graani izgubili toleranciju prema zadahu koji se irio iz grobova unutar crkvi. Iako nije bilo nikakvih indikacija da se fizika procedura kojom su se leevi sputali u grobove blizu oltara menjala jo od srednjeg veka, pariski Parlament je 1737. imenovao komisiju koja je trebalo da istrai opasnost tih grobova

po javno zdravlje. Mijazma koja je zraila iz grobova bila je proglaena opasnom po ive. Tokom naredne decenije, rasprava opata arla Gabrijela Porea, Fenelonovog bibliotekara, Pisma o sahranjivanju u crkvama (1745), doivela je nekoliko izdanja.4 U toj knjizi, teolog je dokazivao kako filozofski i pravni razlozi nalau da se mrtvi sahranjuju van gradskih zidina. Prema Filipu Arijesu, nova olfaktorna osetljivost na prisustvo leeva bila je posledica novog straha od smrti.5 Tokom tree etvrtine XVIII veka, izvetaji o ljudima koji su umrli od samog zadaha postali su uobiajeni. Od kotske do Poljske, ljudi nisu samo mrzeli zadah raspadajuih tela nego su ga se i plaili. Navodni svedoci su opisivali masovna umiranja lanova crkvenih kongregacija sat vremena nakon izlaganja mijazmi osloboenoj iz groba otvorenog zbog sahrane. Dok je ezdesetih godina XVIII veka Cimetire des Innocents (Groblje nevinih) bilo mesto brojnih popodnevnih zabava i tajnih susreta tokom noi, godine 1780. bilo je zatvoreno na opti zahtev, zbog nepodnoljivog zadaha raspadajuih tela. Bilo je potrebno mnogo vie vremena da se razvije netolerancija prema mirisu fecesa, iako su se prve pritube zbog njegovog intenziteta mogle uti tokom etrdesetih godina XVIII veka. Prvi koji skrenuli panju na to pitanje bili su javno orijentisani naunici koji su prouavali vetrove danas bismo rekli gasove. Instrumenti za prouavanje isparljivih supstanci u to vreme su jo bili grubi; postojanje kiseonika i njegova uloga u sagorevanju jo nisu bili shvaeni. U analizama koje su obavljali, istraivai su morali da se oslone na svoje noseve. Ali, to ih nije spreilo da objavljuju rasprave na temu gradskih isparenja. Zna se za nekih dvadesetak takvih eseja i knjiga objavljenih od polovine veka do Napoleona. Te rasprave govore o sedam smrdljivih taaka ljudskog tela, od vrha glave do prostora izmeu prstiju na nogama; u njima se klasifikuje sedam mirisa koji, jedan za drugim, prate raspadanje ivotinjskog

76

Amicus mortis

H2O i vode zaborava

77

tela; one prave razliku izmeu zdravih neprijatnih mirisa, kao to su miris balege ili izmeta, i onih trulih i tetnih; one poduavaju kako flairati mirise za kasnije poreenje i prouavanje njihove evolucije; procenjuju prosenu teinu izluevina po graaninu i posledice njihovog isputanja u vazduh po gradsku okolinu. To novo zanimanje za smrdljivu mijazmu najvie je pokazivala mala grupa lekara, filozofa i pisaca. U skoro svakoj prilici autori su se alili na neosetljivost najire javnosti prema potrebi da se ti loi vetrovi uklone iz grada. Do kraja veka, ti avangardni dezodoratori su poeli da raunaju na podrku male, ali znaajne manjine u okviru grada. Drutveni stavovi prema telesnim otpatcima poeli su da se menjaju u nekoliko pogleda. Kraljevske audijencije u klozetu (en selle, na sedlu) bile su naputene pre dve generacije. Sredinom veka stiu pri izvetaji o tome kako su na velikim balovima bili obezbeeni posebni klozeti za ene. Najzad, u odajama Marije Antoanete bila su postavljena vrata koja su privatizovala njenu veliku nudu i tako od nje napravila intimnu funkciju. Prvo je procedura, a zatim i njena posledica bila gurnuta izvan dometa oka i nosa. U modu su uli donje rublje koje se moe esto prati i bide. Spavati izmeu arava i u posebnom krevetu sada je bilo ispunjeno moralnim i medicinskim znaenjem. Teka ebad je uskoro bila zabranjena, zato to je akumulirala telesnu auru i dovodila do vlanih snova. Ljudi od medicine su otkrili da zadah bolesnog oveka moe zaraziti zdravog i zasebni bolniki krevet je postao higijenska nunost, ako ne i praksa. A onda je, 15. novembra 1793, Revolucionarna Skuptina sveano proglasila pravo svakog oveka na sopstvenu postelju kao deo ljudskih prava. Privatna tampon zona, koja svakoga okruuje oko njegovog kreveta, na klozetskoj dasci i u grobu, postala je nuna za graansko dostojanstvo. Osnivana su dobrotvorna

drutva s ciljem da siromane potede makar jednog novog uasa: sahrane u masovnoj grobnici. Ruku pod ruku s novom toaletnom obukom buroazije, drutvena toaleta samog grada postala je glavni urbani problem. Od poetka XVIII veka, posebno nezdravi uslovi zatvora i ludnica poeli su privlae internacionalnu panju. Velika panja koja se pridavala njihovoj neopisivoj prljavtini pomogla je da ostatak grada u poreenju s tim izgleda isto. Stopa smrtnosti u zatvorima sada se povezivala sa intenzitetom njihovog smrada, koji se oseao iz daleka. Izmiljen je ventilator, a prvi je bio postavljen da bi ubacio daak sveeg vazduha, makar u onim prostorijama u kojima su nalazili nevini zatvorenici. Provetravanje zatvora je izgledalo neophodno, ali teko izvodljivo. Tako je nekoliko gradova, od vajcarske do Belgije, prihvatilo ideju grada Berna o kombinovanju uklanjanja izmeta i provetravanja zatvorenika pomou nove maine. Bila je to zaprega koju su vukli lancima okovani mukarci i neto tanjim lancima okovane ene, to im je omoguavalo da se relativno slobodno kreu ulicom dok sakupljaju otpatke, mrtve ivotinje i ljudski izmet. Grad je poeo da se uporeuje sa organizmom, tako da je i on imao svoje smrdljive take. Miris je poeo da poprima klasne specifinosti. Siromani su bili oni koji su smrdeli, a da toga esto nisu bili svesni. Osmologija prouavanje mirisa pokuavala je da se uspostavi kao posebna nauka. Navodni eksperimenti su dokazivali kako divljaci miriu drugaije od Evropljana. Samojedi, crnci i Hotentoti mogli su se prepoznati po svom rasnom mirisu, nezavisnom od njihove ishrane ili od toga koliko se esto peru. Biti dobro vaspitan znailo je biti ist: ne smrdeti i nemati miris svojstven sopstvenoj auri i domu. Poetkom XIX veka, ene su bile vaspitavane da neguju vlastite, individualne miomirise. Taj ideal se pojavio krajem Ancien rgime, u vreme kada su

78

Amicus mortis

H2O i vode zaborava

79

snani i tradicionalni ivotinjski parfemi, kao siva ambra, mous i zibet, bili odbaeni u korist toaletnih vodica i biljnih ulja. Napoleonova skorojevika naklonost ka staroj tradiciji dovela je do kratkotrajnog povratka upotrebe dragocenih ivotinjskih masti, dobijenih iz genitalija glodara; ali, do vremena Napoleona III njihova upotreba je postala znamen razvrata. Dobrostojea dama sada je uveavala svoj lini arm biljnim miomirisima, koji bre isparavaju, moraju se ee nanositi, ostaju da lebde u domaoj sferi i postaju znamen upadljive potronje. Rusoov Emil je sada nauio kako nije stvar u tome da miomiris neto prua, koliko te dri u nadi. Zasebni, ogledalima zastrti kabineti, jedan za pranje, drugi za nudu, koje je operska pevaica Mij Deon (Mille Deschapms) donela iz engleske 1750, na veliko nezadovoljstvo Francuza, do pre dve generacije bili su neto ekskluzivno. Dok su se bogati parfemisali lakim biljnim uljima, a oni manje bogati sve bolje ribali i navikavali da ostavljaju cipele ispred vrata, dezodoracija siromane veine postala je glavni cilj medicinske policije. U prvoj polovini XIX veka, Englezi su se ve spremali da vodom iste svoje gradove i zagauju Temzu. U Francuskoj, kao i na celom kontinentu, javnost jo nije bila spremna za takvo rasipnitvo. U svom izvetaju iz 1835, LInstitut de France je odbacio predlog za uvoenje WC (water closet) i kanalisanje izmeta u Senu. Odluka nije bila motivisana ni brigom za Senu, niti antibritanskim sentimentom, ve proraunom ogromne ekonomske vrednosti koja bi otila niz vodu zajedno sa konjskim i ljudskim izmetom. Dvadeset godina kasnije, urednitvo pariskog asopisa za modernu hemiju ponovo se oglasilo protiv takvog javnog nedela. Sredinom XIX veka, est pariskih oblasti je proizvodilo pedeset kilograma svee salate, voa i povra po glavi stanovnika, to je bilo vie od prosene potronje iz 1980. U Mareu (desna obala Sene), na svakom hektaru zemlje 6,5 osoba se bavilo iskljuivo batovanstvom

i sakupljanjem otpadaka, a jo vie trgovinom. Za etiri decenije, proizvedeno je toliko novog tla da se obradiva povrina irila za 6% godinje. Tehnike uzgajanja dostigle su vrhunac tokom osamdesetih godina XIX veka: kombinovani i zasebni usevi donosili su najvie est i nikada manje od tri etve godinje. Zimske etve bile su mogue zahvaljujui zagrevanju stajskim ubrivom, zvonasto oblikovanim staklenim omotaima za sadnice, posebnim slamnatim podlogama i dva metra visokim zidovima koji su okruivali mala gradska imanja. Kropotkinova tvrdnja, iz 1899, da bi Pariz mogao snabdevati London sveim povrem, uopte nije bila preterana. A poto je taj sistem stvarao vie plodnog tla nego to se moglo obraditi u okviru grada, pariski humus se mogao i izvoziti. Predloeno je da starije osobe sakupljaju probrano ubrivo i da se taj gradski proizvod, preko novih eleznikih pruga, izvozi na selo. ak i posle izgradnje prva dva moderna akvadukta jednog iz 1865, dugakog 81 kilometar i drugog iz 1871, od 106 kilometara upotreba vode za odstranjivanje izmeta ostala je izuzetak. Poetkom ezdesteih godina XIX veka, dve nacionalne ideologije o vrednosti kanalizacije suelile su se preko kanala. Viktor Igo je dao vrhunski knjievni izraz francuskoj poziciji. Prema Kambronu (Cambronne)6, la merde se mora smatrati neim vrlo francuskim i potencijalno veoma komercijalnim. U Jadnicima je pisao da izmet hrani creva Levijatana. Nema sumnje, kae on, da je u poslednjih deset vekova pariska kanalizacija bila bolest grada, otvorena rana koja se gnoji na njegovom dnu. Ali, to je deo same prirode grada: Lgout est le vice que la ville a dans le sang. (Kanalizacija je porok koji grad nosi u svojoj krvi.) Svaki pokuaj da se u kanalizaciju nagura jo vie ljudskog izmeta samo bi uveao ionako nepojmljivi uas gradske kloake. iveti u gradu znailo je prihvatati njegov smrad. Suprotno stanovite, o vrednosti kanalizacije i nitavnosti izmeta, izrazio je Princ od Velsa, 1871, pre nego to je postao Kralj

80

Amicus mortis

H2O i vode zaborava

81

Edvard VII. Da nije princ, rekao je, njegov sledei izbor bila bi profesija vodoinstalatera. Otprilike u isto vreme, Helinger (Hellinger) je podsticao svoje kolege iz Kraljevskog drutva za ohrabrivanje umea, manufaktura i trgovine: Ono to lekari u vaim snanim rukama, to mirno drema u vaim tvrdim miicama, to poiva u vaim dobro obuenim i vetim prstima jeste zdravlje ovog levijatanskog grada! U jednom romanu, il Vern daje francuski izraz tog engleskog stanovita: istiti, stalno istiti, unitavati mijazmu im se pomoli iz ljudskih konglomeracija, to je glavni i najvaniji zadatak centralne vlasti.7 Znoj radnike klase bio je opasan sve dok se oseao. Kao sredstvo za dezodoraciju grada engleski arhitekti su predloili vodu. Jo 1596, ser Don Harington (John Harrington), kumi Kraljice Elizabete I, izmislio je vodeni klozet i objavio raspravo o Ajaksu, ali taj izum je za veinu ljudi ostao kuriozitet. A onda je, na Svetskoj izlobi u Londonu 1851, u Kristalnoj Palati, Dord Denings (George Jennings) instalirao javni WC. Posetilo ga je, plativi za njegovu upotrebu, 827.280 osoba ili 14% ukupnog broja posetilaca. Ureaj prilagoen naprednom dobu civilizacije usavrio je Tomas Kraper (Thomas Crapper), vlasnik livnice. Klozetsko kazane za anus mirabilis patentirano je u Engleskoj, a engleska re WC postala je sastavni deo svakog civilizovanog jezika. Prema izvetaju vlade SAD, Baltimor je bio poslednji grad na istoku koji je svoje ubrivo proizvodio na prirodan nain, pre nego to je 1912. preao na obavezne klozetske olje. Krajem XIX veka, fekalno izazvane infekcije poele su da prodiru u vodu iz slavina. Inenjeri su se suoavali sa izborom da ograniene ekonomske i institucionalne resurse primene ili na drugaiji tretman kanalizacije, pre isputanja otpada, ili na drugaiji pristup snabdevanju vodom. U prvoj polovini XX veka naglasak je bio stavljen na sterilizaciju snabdevanja. Bakteriologija je tek nedavno zamenila staru teoriju o prljavtini;

ona je bolest objanjavala kao posledicu poremeaja unutar tela, pomou teorije o zaraznim klicama, koje stalno prete telu invazijom mikroba. Graani su pre svega zahtevali da im iz njihovih slavina dotie pijaa voda bez klica. A onda je, sredinom veka, ono to je dolazilo iz slavina prestalo da bude bez mirisa i pretvorilo se u tenost koju se mnogi nisu usuivali da piju. Preobraaj H2O u tenost za ienje bio je zavren. Javni naglasak se mogao pomeriti na preiavanje kanalizacije i spasavanje jezera. Do 1980, trokovi odravanja kanalizacije i sakupljanja otpadnih voda u SAD postali su najvei izdatak lokalnih vlasti. Samo su kole kotale vie. Pretpostavljam da su ritualne lustracije drevnih Grka uglavnom uspevale da proteraju mijazmu. Na pokuaj da grad oistimo od loih mirisa oigledno nije uspeo. U dalaskom hotelu u kojem sam spavao, male boce s pamunim jezicima isputaju moni anestetik koji paralie luenje nazalne sluzi, da bi se prikrili nedostaci preskupih instalacija. Dezodorans obogaljuje percepciju ruiastim umom usmerenim na ulo njuha. Nai gradovi su postali mesta istorijski nezabeleenog industrijskog smrada. A mi smo postali neosetljivi na to zagaenje isto kao i graani Pariza s poetka XVIII veka na njegove leeve i izluevine. Pratili smo vodu kroz istoriju, od stare Grke do ekolokih slavina. Osmotrili smo rimske fontane koje su isprale titansku Mnemozinu iz svesti pismenog grada i naselili je klasinim nimfama. Osmotrili smo i vodovodna postrojenja koja uklanjaju H2O iz vidnog polja. Oslunuli smo improvizacije uboreih potoka, isplanirane simfonije fontane Trevi, a onda i itanje slavina, slivnika i zvuk klozetske olje. Uvideli smo da gradska voda, u zapadnoj kulturi, ima svoj poetak i da zato moe imati i kraj. Ona se raa u svakoj od rimskih fontana u kojima je umetnik uspeo da je ukroti, gde je sluila da svoju jedinstvenu priu prenese u snove graana; ona je ugroena kada je turbine vodovodnih postrojenja pretvore

82

Amicus mortis

H2O i vode zaborava

83

u sredstvo za ienje i rashlaivanje, to ponekad moe poprimiti oblik jezera. Poeli smo da se pitamo da li je koegzistencija izmeu bogatstva i snova uopte mogua. Kada se osvrnemo na vode koje su tekle kroz gradove, moemo shvatiti njihov znaaj za snove. Samo kada su se snovi odraavali u vodama koje su pripadale svima, gradovi su mogli da pletu svoje tkivo. Samo vode oivljene nimfama i seanjima mogu povezati arhetipsku i istorijsku stranu snova. H2O nije voda u tom smislu. H2O je tenost liena i svog kosmikog znaenja i svog genius loci (duha mesta). Ona je neprozirna za snove. Gradska voda je izopaila zajedniko dobro snova.
Napomene 1. Bruce Lincoln, Waters of Memory, Waters of Forgetfulness, Fabula 23 (1982): 1934; lanak je kasnije objavljen i kao poglavlje 4. u B. Lincoln, Death, War, and Sacrifice: Studies in Ideology and Practice. Chicago: University of Chicago Press, 1991. 2. Robert Mandrou, Introduction la France Moderne: essai de psychologie historique, 15001640. Collection LEvolution de lHumanit. Paris, Albin Michel, 1961. 3. Alain Corbin, Le miasme et la jonquille: lodorat et limaginaire social XVIIIe-XIXe siecles, Paris: Aubier Montaigne, 1982; The foul and the fragrant: odor and the French social imagination, Cambridge, Mass. : Harvard University Press, 1986. 4. Charles Gabriel Pore, Lettres sur la spulture dans les glises, 1745. 5. Filip Arijes, Eseji o istoriji smrti na Zapadu: od srednjeg veka do naih dana, Beograd: Rad, 1989, op. cit. str. 52 [55]. 6. Pierre Cambronne (17701842), francuski general iz vremena Napoleonovih ratova, poznat po odgovoru koji dao na poziv na predaju svoje jedinice (Stare Garde) kod Vaterloa: Sranje! Igo mu je posvetio jedno poglavlje iz Jadnika. Prim. prev.

7. Jules Verne, Les Cinq cents millions de la Bgum (Pet stotina miliona Beguminih ili Grad elika), 1879. Ivan Illich, In The Mirror of the Past, Lectures and Addresses 19781990, H2O and the Waters of Forgetfulness (1984), Marion Boyars Publishers, 1992, tr. 145158. Tekst je nastao na osnovu predavanja odranog na Dalaskom Institutu za humanistiku i kulturu, maja 1984, i kasnije je proiren u knjigu: Ivan Illich, H2O and the Waters of Forgetfulness: Reflections on the Historicity of Stuff, Dallas Institute of Humanities and Culture, 1985; Marion Boyars Publishers, London: 1986. Izbor i prevod: Aleksa Golijanin, 2011.

Zdravlje i uskrsnue tela

85

Zdravlje i uskrsnue tela. Kog tela?

oj mladi prijatelj, Huanito, sin pekara iz jednog grada na severu Meksika, doao je da mi pokae svoju doktorsku tezu i bio veoma ponosan na posvetu koju je sastavio, u kojoj je pisalo kako u njegovom radu nema nijedne reenice koja se ne bi mogla preuzeti iz neke od mojih knjiga, lanaka ili predavanja. Bio sam dirnut. Onda me je upitao, Maestro, y que tu haces ahora? (Uitelju, na emu sada radite?) Odgovorio sam mu, Me ocupo de salud. (Na zdravlju/ spasenju.) Ah, rekao je, veoma interesantno, vratili ste se teologiji. Mislio sam na zdravlje, ali taj nesporazum je mogu na panskom jeziku, gde re salud znai i zdravlje i spasenje. Od konteksta zavisi da li govorim o jednom ili o drugom. Tom malom razgovoru dugujem svoju odluku, koja je u meni sporo sazrevala, da jasno stavim do znanja da nisam katoliki teolog. To je institucionalna i zakonodavna funkcija u okviru rimokatolike crkve. I zahvaljujui nekim srenim okolnostima, niko ne moe rei da spadam meu teologe. Nisam teolog. Ne elim da radim u tom svojstvu. Ipak, svestan sam da ne bih mogao prouavati medicinu, da u tu analizu nisam uneo svoj strastveni pokuaj da shvatim neto od Jevanelja, kao i svoje poznavanje dela crkvenih otaca i drugih velikih duhova, meu monasima i svetenicima, koji su doprineli stvaranju hiljadu i pet stotina godina stare

zapadne latinske kulture. ao mi je to moje poznavanje grkog jezika nije dovoljno da bi mi omoguilo direktan pristup istonoj hrianskoj tradiciji. I tako sam poeo da razmiljam o Huanitovom pitanju. U to vreme, duboko su me zaokupljale tri stvari: produavanje ivota, ubijanje bola i dijagnoza bolesti. U svakom od tih sluajeva bio sam krajnje iznenaen kada sam otkrio da rei koje danas koristimo ne bi mogli koristiti, ali ni razumeti oni koje su ljudi nekada zvali lekarima, ak ni oni iz relativno bliske prolosti. Na primer, ne bi imalo nikakvog smisla govoriti kako postoje osobe koje mogu produiti ivot, bilo selekcijom fetusa koji imaju najvee anse da preive, bilo borei se protiv tetnih elemenata iz okruenja, bilo tako to e ljude drati na infuziji, da bi ovi patili koju nedelju ili mesec due. Otkrio sam da je, otprilike u isto vreme kada su nemaki filolozi poeli da tvrde kako obrazovanje znai voditi ka slobodi1, Hipokratova zakletva bila redefinisana. Ona je tradicionalno znaila da ja, kao osoba od medicine, neu imati nita sa smru, to znai da je nikada neu ni donositi, niti se boriti protiv nje. Ali, ona sada znai: uiniu sve to je u mojoj moi da bih pacijentu produio ivot. Shvatio sam da su tokom istorije, u svim kulturama, postojale osobe vetice, fizioterapeuti, akupunkturisti koje su nastojale da ublae bol, uine neprijatnost podnoljivom i pomognu ljudima da se hrabro suoe sa realnou; ali, nigde i nikada nije bilo govora o ubijanju bola, sve do polovine XIX veka, kada su, kako sam saznao iz istorijskog renika amerikanizama, u Sjedinjenim Dravama poeli da se prodaju razni bukurii nazvani painkillers. To je prvi izdanak ideje da se bol moe ubiti, a da se pri tom ne ubije i osoba. Taj izraz se zadrao, iako ga ni danas ne moete upotrebiti na bilo kojem drugom jeziku. U isto vreme, ljudi su poeli da dobijaju ili imaju bolesti, umesto da obolevaju.

86

Amicus mortis

Zdravlje i uskrsnue tela

87

Poto sam napisao Medicinsku Nemezis, mislio sam da e mi biti jasnije kako je nastao taj sablasni svet u kojem je veina ljudi ubeena kako bi trebalo da uine sve to je u njihovoj moi da bi produili svoje ivote, kao i ivote svojih blinjih, tako da su im na kraju potrebni Filozofsko miljenje Ronalda Dvorkina (Dworkin) i Vrhovni Sud SAD2, da bi presudili imaju li pravo da o svojoj smrti odluuju kao to odluuju o svom ivotu. Za dvadeset i tri godine od objavljivanja Medicinske Nemezis, istorija anatomije, istorija fiziologije, istorija bolnica i medicinske nege samo su napredovale, ali plaim se da nijedna od njih ne eli da se suoi s pitanjem ta za ljudsko bie znai iveti u amortalnom svetu, u svetu u kojem mrtvih vie nema. Pre trideset godina bilo mi je jasno da e, ako borba protiv smrti postane nadlenost lekara, ime bi oni postali zadueni za ivot od sperme do crva, kako je to u ali govorio moj stari prijatelj Bob Mendelson, egzekucija neizbeno postati medicinska obaveza, paralelno s borbom protiv nasrtaja smrti. Danas je svako prisiljen da prihvati odgovornost za sopstvenu smrt, koja nije nita drugo nego prekid ivota. Koliko smo daleko od rei koje je Savonarola (Girolamo Savonarola, 14521498) uputio ocu Domeniku: ne moe izabrati svoju smrt; moe samo prihvatiti smrt koja ti je suena, s nadom da e moda biti u stanju da je podnese dostojanstveno. Uasava me svet u kojem je, kako je to govorio moj veliki indijski uitelj Debabar Banerdi3, broj bolesti koje svako moe zaraditi danas nekoliko desetina puta vei nego 1970. Proizvodnja definicija bolesti, broj stanja koja nam se kao takva mogu pripisati ili dijagnostikovati, umnoava se bre nego bilo koji drugi oblik proizvodnje koji vam moe pasti na pamet. udna je ta privilegija koju uivamo. Ono od ega se pre dvadeset godina moglo samo zazirati kao od posledice sve vee potranje za medicinskom zatitom, postalo je stvarnost.

Svaki laik danas mora da naui kako da prui profesionalnu negu i profesionalno posavetuje sebe i druge. Profesionalizacija laika i transformacija profesionalne nege u samopomo, danas dostie vrhunac. Ne mogu da nastavim dalje, a da ne spomenem, iako ne bez oklevanja, uskrsnue mrtvih. Neko e rei da je to verovanje fanatinih hriana, koje su razumni crkveni ljudi ostavili iza sebe, poto su u poslednjih dvadeset ili trideset godina shvatili kako bi mitologeme iz poznog rimskog perioda trebalo prevesti na moderni engleski. Neki e uskrsnue tela povezati sa savremenom literaturom o bliskim susretima sa smru, koja je smrt prebacila iz domena okultnog u kvazinauni domen neidentifikovanih leteih objekata. Pokuaj da se tema uskrsnua uvede u ovakve rasprave, moe biti doekan samo kao neprijatan upad, ali zaista ne znam kako da se bavim odnosom izmeu spasenja i zdravlja, od ega sam poao, a da ne postavim i to pitanje. U tome imam i preteu, a to je, opet, apostol Pavle. O tome se govori u Delima apostolskim, kada je Pavle odrao govor u atinskoj agori, koji je kod slualaca naiao na veoma dobar prijem.4 Atinjani su bili veoma civilizovani, a njihova agora, javni trg sada govorim kao novopeeni Njujoranin neto kao trg Vaington u svojim najboljim trenucima. Ljudi su s mnogo entuzijazma pratili Pavlovu priu o Isusu i njegovoj smrti na krstu. Ali, kada je poeo da pria o uskrsnuu mrtvih, to je bilo previe. Bilo je dosta za danas, rekli su mu, o tome emo neki drugi put. Ne mogu da doem neki drugi put. Moram da govorim sada. (Ili misli na intervju koji je u toku. Prim. prev.) Uskrsnue je luda nada koju delim, ali ne elim da ovde o tome priam kao o dogmi. Radije bih postavio pitanje: koja vrsta tela moe, na neki pojmljiv nain, biti predmet uskrsnua? O kakvom telu ima smisla govoriti na taj nain?

88

Amicus mortis

Zdravlje i uskrsnue tela

89

To pitanje vodi me pravo u onaj period istorije medicine koji nisam poznavao kada sam pisao Medicinsku Nemezis. Kada itate istoriare medicine, obino se bavite ljudima koji su pisali u poslednjih sto godina. Poetkom dvadesetog veka, grupa profesora iz Lajpciga dola je na ideju kako nije dovoljno itati medicinske biografije ili prouavati istorije bolnica; sama medicina, kao delatnost, voena je korpusom ideja, nekim pretpostavljenim znanjem; to je ono to bi trebalo istraivati i postaviti kao temu. Polovina tih profesora, uglavnom starijih, postali su opaki nacisti, dok je druga polovina emigrirala u Sjedinjene Drave i okupila se na Univerzitetu Dons Hopkins (Johns Hopkins University, Baltimor). Tako je ustanovljena istorija medicine, kao akademska disciplina, prvo u SAD, a onda i u Engleskoj.5 I kada pogledate istoriju medicine, od njenih poetka, naii ete na pretpostavku da je negde oko 1650, ili moda jo ranije, kada je Vilijam Harvi (William Harvey) objavio svoju studiju o radu srca, De Motu Cordis (1628), dolo do pomaka u medicinskoj paradigmi. Sve do tada, lekari su bili ljudi koji su se bavili telom odreenim ravnoteom kosmikih elemenata, koja se ispoljavala kroz kruenje telesnih sokova izluevina, krvi, ui i tako dalje. Ta takozvana humoralna paradigma, u kojoj je zdravlje bilo ravnotea telesnih tenosti, bila je zamenjena organskom paradigmom, u kojoj su kljuni entiteti postali telesni organi. Od te take, istorija medicine poinje da se bavi naunim paradigmama lekara. Pretpostavlja se da su se modeli tela mogli menjati, ali da su lekari oduvek dijagnostikovali bolest, pravili prognozu i nudili terapiju. U pisanju Medicinske Nemezis oslanjao sam se na tu pretpostavku. Deset godina kasnije, britanski medicinski asopis The Lancet pitao me je kako bih sada napisao tu knjigu.6 Rekao sam kako u vreme kada sam pisao Medicinsku Nemezis nisam bio svestan dokle zapravo see jatrogenska mo medicine. Kada sam u toj knjizi govorio o jatrogenezi, koristio sam tu re kao to je u

medicini uobiajeno: da bih ukazao na tetu koju izazivaju lekari, na proizvodnju bolesti kroz prepisivanje suvie lekova, pogrenih lekova ili pogrenih kombinacija lekova, na lekarsku neodgovornost, lekarske eksperimente, greke u identifikaciji, kada se nekome amputira noga zato to mu je dodeljen pogrean broj i tako dalje. Svi ti uasi su u to vreme bili novost, ali danas se uzimaju zdravo za gotovo. Ono to nisam shvatao, napisao sam u tom lanku, bio je stepen u kojem je moderna medicina izmenila na doivljaj ivota. Ako bih morao da ponovo napiem tu knjigu, ako bih danas imao da kaem neto o tome, onda sigurno ne bih vie govorio kako je medicinski establiment glavna pretnja zdravlju. To je danas svakome jasno. Radije bih govorio o radikalnoj promeni u pristupu fakultetski situiranog i fakultetski obuenog iscelitelja, koja se dogodila u XVIII veku. Kada pogledam kako su se lekari ponaali prema pacijentu pre te promene do sada sam pronaao pet ili est dobrih studija o tome jasno je da su oni pre svega sluali. Sluali su pacijentovu priu i onda sastavljali anamnezu, koja je odraavala pacijentovo samoopaanje, obino u obliku albi. Pacijent je dolazio kod lekara da bi mu se izjadao. I kada analiziram ono to su pacijenti priali lekaru, vidim da su govorili kako se oseaju, u smislu iji su se tragovi zadrali ak i u modernom engleskom. Vie ne mogu da kaem, Kako osea samog sebe?, ali ak i kada kaem Kako si? (ili Kako se osea?; How do you feel?) to jo uvek sugerie Kako se osea u svojoj koi? Kako je s tim danas? Kako je onaj koji je danas u tebi? Tako je lekar pitao pacijenta kako se osea u sopstvenoj koi i o njegovom stavu prema samom sebi i svetu koji ga okruuje. To je ono to je po meni izvesno i to bih mogao dokumentovati u predavanjima koja bi trajala satima to ovde ne mogu da uradim iako jo uvek ne i na dovoljno lep nain da bi to prolo u profesionalnim krugovima. Lekar se bavio onim to bi izvukao iz

90

Amicus mortis

Zdravlje i uskrsnue tela

91

pacijentove verbalne ispovedi. To je moglo biti, Moje desno oko me izdalo, kada sam video kako veaju onog oveka ili, Obnevideo sam na desno oko, iako ponekad vidim ili, Oseam kako mi kroz desnu nogu vie ne teku sokovi, od kada me je moj vlastelin na najnecivilizovaniji nain izbacio iz kue. Mogao bih da navedem na stotine takvih pria. A lekar nije samo sluao pacijenta ve je odmah pokuavao da odredi kojem karakteru ovaj pripada, u humoralnom, danas bismo skoro mogli rei astrolokom, smislu. Mogao je da primeti, Ovaj ovek rumenih obraza govori o zastoju crvene tenosti, u vrhovima nonih prstiju, s leve strane i da to zapaanje onda prevede u detaljniji, specifini i lepi latinski jezik galenske medicine, koji je nauio na fakultetu. To znai da je lekarski zadatak bio sutinski interpretacijski ili egzegetski. On bi razvijao egzegezu (tumaenje, po uzoru na teoloko tumaenje Biblije; prim. prev.) onoga to bi mu pacijent otkrio o sebi i onda to uklapao u eksplicitno medicinske pojmove, koji su lekaru omoguavali da utvrdi koje biljke ili ivotinjske izluevine ili neto drugo tome odgovaraju. U zapadnim postsrednjovekovnim medicinskim prirunicima, biljke su klasifikovane na osnovu ljudskih organa s kojima su dovoene u vezu. Na sredini klasifikacione tabele nalazio se minijaturni ovek, a svaka biljka ili skup biljaka odnosili su se na njegovu jetru ili stomak ili neki drugi deo tela. Lekari su sluali izlaganje o strujanju ili zastoju, o hladnoi ili vrelini tih strujanja, o njihovim bolnim ujedima ili, opet, o neopisivoj milini koja je pacijentu mutila razum pri svakom pogledu na lice te ene Njihova nauka se sastojala iz povezivanja tih problema sa kosmikim elementima koji bi mogli biti od pomoi. Svaka knjiga iz istorije medicine moe vam pokazati kako lekari iz XVII, XVII i XIX veka nisu mogli da dijagnostikuju oigledan dijabetes. To ih nije ni zanimalo. U opticaju je bilo svega est ili sedam rei za bolesti, a one koje su nazvane posebno, kao

bubonska kuga, smatrane su za boju kaznu. Takvi pojmovi su se odnosili na drutvene pojave, a ne na pojedince. Lekari nisu popravljali neispravne delove tela; oni su pomagali ljudima da povrate ravnoteu. Tek sporadino, krajem XVII veka, a onda sve vie tokom XVIII i XIX veka, lekarski zadatak je postao neto sasvim drugo. Lekari su poeli da sluaju pacijente da bi na osnovu toga uoili najvanije simptome, koje su sve vie bili u stanju da potvrde ili ospore opipavajui organe, kao to su to lekari radili jo u mojoj mladosti, da bi vremenom poeli da izvode najrazliitije testove. Danas je do dostiglo taku u kojoj bi se moglo rei kako medicina snabdeva ljude telima. Ranije sam govorio da medicina ljude snabdeva bolestima, to je tano, ali ona ih pre svega snabdeva telima. Savremena tela su usvojena slika dijagnostikih testova i vizuelnih tehnika medicine; ta slika se usauje u ljude i preko alternativne medicine, u istoj meri kao i preko one zvanine. ivo se seam kada je jedan od vodeih amerikih naunika, koji se tada bavio istorijom tela, doao u posetu mojim prijateljima i meni. Prvo to moramo da uradimo, rekao je tako znaajno, iako na simpatian nain, jeste da sednemo i proemo kroz unutranju vizualizaciju. Traio je od mene da upotrebim svoj unutranji pogled, kao da su moje oi sonarna oprema ili magnetski rezonatori. Prvo morate da osetite svoje srce, rekao je, usredsreujui se na desnu komoru ne znam s ime je povezivao desnu komoru a onda na levu i tako redom. Verovao je da nas tako izvodi iz medicinske paradigme, iako nas je zapravo samo jo dublje uvlaio u tu jatrogensku, od lekara napravljenu stvar, s kojom veina ljudi danas tumara okolo. U ovom meksikom selu u kojem razgovaramo, mogao bih da vas upoznam s jednom enom koja prodaje pretplatu za neku vrstu medicinskog stripa, koji pomae jedva pismenim ljudima da steknu jatrogenska tela. Ona je udovica, radi kao kuna pomonica i tako zarauje neto malo dodatnog novca.

92

Amicus mortis

Zdravlje i uskrsnue tela

93

Ona tako pomae u diskvalifikovanju, prikrivanju i potiskivanju oseaja o samome sebi, koji mnogi Meksikanci i dalje imaju, kao i u razbijanju veze izmeu oseanja ljudi i biljaka koje rastu oko njih. Vratiu se na uskrsnue tela, ali dozvolite mi da pre toga napravim jo jedan korak. Pre trideset godina, kada sam drao predavanje u Pakistanu, upoznao sam oveka kome sam ostao veoma zahvalan, lekara, koji je u meuvremenu preminuo, po imenu Hakim Mohamed Said. U to vreme bio je predsednik pakistanskog i svetskog Udruenja unani medicine. Govorio sam o senci koju je nad nama nadvila borba medicine protiv bola i smrti. On mi je posle priao i rekao, Gospodine Iliu, vi u stvari hoete da kaete da emo, ako dopustimo da nae tehnike budu upregnute u tu kampanju za ubijanje bola i borbu protiv smrti, postati najefikasniji uvoznici zapadne hrianske ideologije. Jo uvek je verovao da lekar mora da se udalji od postelje osobe kojoj vie ne moe pomoi, da postoji trenutak kada se ravnotea vie ne moe povratiti i kada priroda raskida ugovor o isceljenju. Uvideo je da postoji taka posle koje pokuaj da se ubije bol postaje zloin protiv prirode. Lekar moe da umiri, olaka, ohrabri, ali onda mora otii. Njegov zadatak nije borba za ovostranu besmrtnost. Suoavamo sa zapadnom kulturnom istorijom, u kojoj je, u odreenoj taki, medicinski establiment prestao da svoj zadatak shvata kao uenu profesiju, prevashodno posveenu tumaenju i egzegezi. Umesto toga, poeo je da se bavi proizvodnjom tela sastavljenog od zasebnih elemenata, prisilno sklopljenih u sistem, tela koje vie nije bilo shvatano kao mikrokosmos koji ima svoje mesto u makrokosmosu, zajedno sa biljkama i mineralima, sa vodama i zvezdama. Vana epizoda u toj promeni bilo je razdvajanje medicine od filozofije. To se podudara sa osnivanjem univerziteta, to je bila jedna od tekovina takozvane Gregorijanske reforme, prve praktine reforme svetenstva, koju je pokrenuo papa Grgur

VII (Gregorius VII, 10201085) u XI veku. On je doneo dekret po kojem se svetenici koji ive s ljubavnicama moraju liiti privilegija i prihoda. U isto vreme, razvoj poljoprivrede doveo je do pojave sela koja su svetenstvu po prvi put mogla pruiti stalno boravite. Finansijska sigurnost parohijskih svetenika, zajedno s pretnjom otkaza ako nastave da ive sa enama, doveli su do pojave ideje o zakonskom nametanju celibata. Crkva je takoe propisala da se svetenici vie nee baviti medicinskim stvarima. Tako je, ba u asu kada se filozofija razdvajala od teologije, medicina postala trea, a pravo etvrta katedra na novom univerzitetu; i tako je ostalo sve do vremena kada sam studirao. Medicina je u to vreme jo uvek podrazumevala galensku tradiciju, nazvanu po grkom lekaru i filozofu Galenu (Galenus, 129200?), koji je radio u Rimu u drugom veku nae ere. On je taj koji je bogatstvo Aristotela preneo u zapadnu tradiciju; i ako pogledate njegova dela, primetiete da se devet desetina njegovih vrlo obimnih spisa bave fizikom ili metafizikom, a samo jedna desetina onim to bismo danas mogli nazvati dijagnostikom i terapijom. Ali, posle razdvajanja medicine i filozofije, ta tradicija je vremenom poela da slabi, a tumaenje oseaja tela bilo je zamenjeno spoljanjim posmatranjem anatomski ralanjenog tela i njegovim manipulisanjem. Filozofija je bila liena tela, a telo lieno svoje kosmike pripadnosti. Da zakljuim i da se konano vratim na pitanje uskrsnua, mislim da je ono to se desilo sa telom u zapadnoj tradiciji na dva vana naina povezano s mojom budalastom verom u uskrsnue mrtvih. Prvo, nadam se da sam pokazao da su tela modernih osoba pripisana ili dodeljena tela, konstruisana na osnovu medicinskih posmatranja, iako ispod koe tih jatrogenskih tela uvek ima ostataka ili podsetnika na istinska oseanja. Ali, telo koje podlee uskrsnuu je doivljeno telo. To je telo koje je samo vae, ono s kojim i u kojem me da pozajmim rei iz Priea gledate u lice,

94

Amicus mortis

Zdravlje i uskrsnue tela

95

tako da o njemu zapravo i ne mogu da govorim teoretski. Osobe kojima je obeano spasenje, ako slede ludost Hristovu, svesne su sebe kao neeg duboko doivljenog, a ne kao neeg pripisanog i dodeljenog. Doivljeno telo je smrtno. I kada je vaa baka umrla, ona je i dalje bila tu, kao deo uskrslog tela Hristovog ili kao deo zamiljenog tela Device. Nepremostivi ambis razdvaja takvo telo od onog dijagnostikog. Da biste to shvatili, mislim da morate slediti praksu onih istoriara koji prolost shvataju tako ozbiljno da ih savremene izvesnosti uvek iznova zauuju, izvesnosti s kojima ive i koje su ipak prisiljeni da koriste kao sredstva, prima facie, za konstruisanje kategorija pomou kojih pokuavaju da istrae prolost. Za takve istoriare, glavno pitanje je suprotnost onom koje se obino postavlja. Umesto da se pitaju kako su ljudi nekada mogli biti tako ludi, kao onaj lekar koji je mislio da e enu koja je patila od zatvora izleiti koralnim prahom i isputanjem krvi iz runog zgloba, oni se, naprotiv, pitaju kako je mogue da neko danas veruje kako poseduje organe koji se mogu zameniti kada se pokvare, tako to e kupiti nove, od nedavno preminule osobe. Naime, za svakog ko ozbiljno prouava istoriju, najvea zagonetka jeste kako danas moemo iveti s neim to bi ljudi iz svih prethodnih epoha i sredina mogli videti samo kao neopisivu brutalnost i apsolutnu besmislicu. Mene zanima sledee: kako je takva besmislica mogla biti istorijski pripremljena? A to pitanje vodi me do druge spone sa uskrsnuem i vraa na priu o Pavlu. Pavle je pokuao da Atinjanima ispria neto to ovi nisu hteli da uju. O tome emo drugi put, rekli su mu ljubazno. To su bili prefinjeni, pristojni, dobro obrazovani ljudi i njegova pria ih je verovatno prenerazila. Vera u tajnu uskrsnua tela je tokom istorije zapadne kulture vodila ka novom uvaavanju tela, ali je i teila da uniti bezbrojne predstave o telu koje su postojale u razliitim svetskim kulturama, od kojih

je svaka na poseban nain uvaavala telo. Te stare telesne kulture su postepeno bile zamenjene ili, to je moda bolja re, zasenjene potovanjem prema uskrslom telu Hristovom. Ali, kada to potovanje jednom nestane, ostaje praznina, u koju moete ubaciti bilo kakvu konstrukciju. Jo jedno zavrno objanjenje: moglo bi mi se prigovoriti kako tvrdim da su prodori moderne medicine posledica izopaenja Jevanelja, to nije tano, s obzirom da je moderna medicina prodrla i tamo gde hrianstvo nikada nije stiglo. Taj prigovor izvre moju tvrdnju. Ne kaem da samo oni koji su pripadali starom poretku mogu biti osetljivi na novi. Hrianstvo prua okrilje, ali to ne znai da su samo hriani osetljivi na ono to se danas pomalja. Veina mojih uenika iz Bremena se nimalo ne razlikuje od, recimo, onih iz Japana. Nedavno sam otkrio da od 200 studenata koji pohaaju moja predavanja petkom, samo sedamnaest moe da prepozna izraz iz Oenaa, na nebu, kao i na zemlji frazu koja je u Luterovom nemakom prevodu naglaenija nego u engleskom prevodu kralja Dejmsa. Oni se nalaze u istom amcu kao i Japanci ili bilo koji drugi ljudi, kada se suoe s medicinskim institucijama koje slue kao agencije za odnose sa javnou, ispred ideolokog, naunog i finansijskog konglomerata zainteresovanog za proizvodnju jatrogenskih tela. Od lekara se sve vie oekuje da prue neki kredibilitet telu koje Windows 95 pretpostavlja da imam, da ga posedujem. Moja argumentacija se ne bavi pitanjem zato je to telo toliko privlano. Samo kaem da je to telo nastalo na osnovu zahteva dinovskog institucionalnog rituala moderniteta. Takvo telo vam je potrebno da biste seli za volan, skakali kao kengur s mesta na mesto, ne dotiui zemlju, satima zagledani u prizor iza vetrobrana, kroz koji uvek gledate tamo gde vas nema i gde stvarnost, ako i dalje postoji, prolazi pored vas. Potrebno vam je takvo telo da biste iveli u svetu u kojem je znanje uvek otkrivenje neke obrazovne agencije, bilo

96

Amicus mortis

Zdravlje i uskrsnue tela

97

da je re o koli ili o pomonom programu ugraenom u va aparat za kafu. Sve te stvari pretpostavljaju ono telo za koje vam lekari govore da ga imate.
Napomene 1. Ivan Ili, o poduavanju i znaenju pojma educare: Od polovine XIX veka esto se tvrdilo kako naa re za obrazovanje potie od latinskog educare, u smislu, voditi. Ali, kada sam pogledao renike iz klasinog latinskog, kod Cicerona sam naiao na reenicu u kojoj glagol educare koristi u vezi sa dojenjem odojadi. Nutrix educat, dojilja je ta koja edukuje, kae on. Za poduavanje koristi glagole docere ili instruere. Onda sam pogledao kada je educare prvi put bilo povezano s mukim subjektom. I ta sam otkrio? Tokom dve stotine godina posle Hrista, subjekt je uvek bila enska osoba sonih grudi. Onda je doao Tertulijan, hrianski biskup iz severne Afrike, koji je, prema mom dinovskom reniku latinskog, prvi objavio da su mukarci ti koji edukuju (doje), zato to biskupi imaju grudi, na koje hriani dolaze da posisaju mleko Hristovo: veru The Rivers North of the Future: The Testament of Ivan Illich, as told to David Cayley, Toronto: Anansi Press, 2005, str. 143. (Prim. prev.) 2. Godine 1977, Vrhovni Sud SAD je u dva sluaja presudio da pacijenti imaju pravo da izaberu smrt. est etikih filozofa je u svojstvu amicus curiae (prijatelja suda) iznelo svoje miljenje u prilog takve odluke: Ronald Dworkin, Robert Nozick, John Rawls, Judith Jarvis Thomson, T. M. Scanlon i Thomas Nagel. Videti, Assisted Suicide: The Philosophers Brief , New York Review of Books, 27. mart 1977. 3. Videti, Debabar Banerji, Poverty, Class and Health Culture in India, New Delhi: Prachi Prakashar, 1982. 4. Dela apostolska, 17: 1634.

5. Poeci medicinske istorije, kao posebne discipline, vezuju se za imena nemakih profesora iz Lajpciga, Karla Sudoffa (1853 1938, koji je 1933. pristupio nacistima), osnivaa Instituta za istoriju medicine (Institut fr Geschichte der Medizin, 1906) i njegovog naslednika Henrya E. Sigerista (18911957), koji je 1932. emigrirao u SAD. Tamo je preuzeo upravu nad Institutom za istoriju medicine Univerziteta Dons Hopkins iz Baltimora (Institute of the History of Medicine), osnovanim 1929, po uzoru na onaj iz Lajpciga. Prim. prev. 6. Verzija Ilievog lanka za The Lancet nalazi se u knjizi In the Mirror of the Past: Lectures and Addresses 19781990, Twelve Years after Medical Nemesis: A Plea for Body History, Marion Boyars, 1992, str. 211217. Health, osmo poglavlje knjige The Rivers North of the Future: The Testament of Ivan Illich, as told to David Cayley, Toronto: Anansi Press, 2005, str. 121131. Izbor i prevod: Aleksa Golijanin, 2012.

Li Hoinacki

99

Li Hoinacki

Razmiljanja o tekstu Zdravlje kao lina odgovornost

oslednjih nekoliko godina, Ili je poeo da govori i pie o askezi u visokom obrazovanju. Da bi se shvatili sterilnost i konfuzija koji vladaju u zapadnjakim visokoobrazovnim institucijama, potrebno je istraiti podelu do koje je dolo u prouavanju tekstova u XII veku. U to vreme, manastirsko itanje je bilo podeljeno na sholastiko i duhovno itanje, gde je prvo postalo karakteristino za univerzitete, dok je drugo na kraju postalo ono to danas zovemo kritika misao. Pre toga, Ili je pozivao na istraivanje askeze u uenju. U Zdravlju, on poziva na konvivijalnu (drueljubivu) praksu askeze. Pored toga, on tvrdi da su danas, u upranjavanju te vrste disciplinovanog ne, oveku potrebni prijatelji. Prema tome, upadljiva crta tog teksta jeste prividna udaljenost izmeu stavova koje iznosi, kao i od Ilievih ranijih tekstova. Kasnije u navesti jo neke primere. U ranijim tekstovima, Ili je insistirao da se moderne izvesnosti aksiomi na kojima poiva Zapad moraju dovesti u pitanje i onda u raznim knjigama pokazivao kako bi se to moglo postii. Sada, po prvi put, on odluno kae da se te izvesnosti moraju odbaciti i poinje sa poricanjem zdravlja i odgovornosti. Naravno, za Ilia to nisu samo neke moderne izvesnosti. Ali, one predstavljaju dobru polaznu taku.

Odbacivanje tih izvesnosti je nuno da bi se stekla sposobnost za kritiko suoavanje s neim to je ak Elil, pre mnogo godina, nazvao la technique, tehnikom. Ovo je prvi put da se u svojim tekstovima o industrijskom drutvu Ili eksplicitno oslanja na Elilov koncept. U Zdravlju, tehnika se posmatra kao nain organizacije modernog drutva, njegove uprave ili kontrole, to jest, kao sistem. U Tehnici (La technique ou lenjeu du sicle, 1954), Elil je pokuao da analizira moderno drutvo i zakljuio da zbog nunog karaktera same la technique ovek vie ne moe polagati nade u kontrolu nad sopstvenim izumima. Zdravlje, koje tehniku shvata kao skup meusobno povezanih i koordiniranih sistema koji struktuiraju drutvo, predlae slino vienje. Gledajui oko sebe, Ili primeuje da su ljudi danas dospeli u stanje krajnje bespomonosti. Poto je zaista tako, vie nikakva drutvena ili politika akcija nije mogua Kasno je ako mislimo na akciju koja bi mogla dovesti do stvarne promene. Svaka drutvena akcija samo jaa postojee sisteme. to je neka akcija razboritija, racionalnija, moralnija bolja to su rezultati gori, zato to ona moe samo dati jo vei legitimitet nekom od vladajuih sistema ili nekolicini njih. To se deava zbog karaktera i moi raznih, savremenih sistema, i uprkos injenici da moderni sistemi, kao oblici poretka i kontrole, nemaju legitimitet u bilo kojem tradicionalnom ritualu, slici ili obiaju. Oni su novi i u stalnom procesu osavremenjivanja. To je razlog zato se sve te reformistike inicijative ozbiljne ili neozbiljne kao i novi oblici zabave i visoko razvijene specijalizacije, tako toplo doekuju. Kao da je nemogue pronai aktivnost koju neki od naih apstraktnih sistema ne bi mogao prisvojiti. U prolosti, ljudi su delovali kroz ideje, vodili ratove, donosili zakone i udruivali se u pokrete da bi promenili svoja drutva. Uvidi iz Zdravlja otkrivaju da to vie nije mogue. Ali, iako i sebe zatiem u stanju potpune bespomonosti, ipak

100

Amicus mortis

Li Hoinacki

101

ostaje neto to mogu da uradim: da kaem ne. Ili sasvim jasno pokazuje kako moramo rei to ne. To je situacija osobe koja prihvata mogunost da se nalazi pred neim bogohulnim. Ili prosto tvrdi da je blasfemija karakteristika savremenog drutva, da se ona nalazi u njegovim temeljima, da je na svet izgraen na bogohuljenju. Blasfemija je uzdizanje neega to ne pripada boanskoj dobroti ili poricanje onoga to ne tei transcendentnom, naime, Bogu, i koju obino prati prezriv stav. Ali, ono to je u modernom projektu najzastupljenije u stvarnosti koja se konceptualizuje i regulie kao sistem upravo su to uzdizanje i poricanje, obojeni specifino modernom arogancijom. U krajnjoj liniji, blasfemija je greh protiv vere. Kroz veru, znam da je ono to vidim i oseam kreacija. Ono to opaam kao stvarno postoji samo kroz participaciju; kroz veru znam da svet postoji samo kao neizvesna mogunost. Ali, svet u kojem danas ivim je vetaki svet, fabrikovana stvarnost, koja se sve vie udaljava od kreacije (Ili). Ta vetaka konstrukcija porie kreaciju; ona izvire iz inventivnosti eksperata. Re je o nekoj vrsti krajnje oholosti, kod onih koji ele da preuzmu odgovornost za ono to je tradicionalno bilo shvatano kao kreacija. Nekada su ljudi skromno ili arogantno, s poverenjem ili iz straha prihvatali kreaciju kao dar, kao prvobitni izraz boanske dobrote. Ali, shvatanje po kojem je svet globalni, a ovek samo imunoloki sistem, osporava to drevno verovanje. Toma Akvinski poduava da je blasfemija najtei greh zato to napada upravo ono to neku osobu sutinski smeta u postojanje kroz veru ona sebe ukljuuje u kreaciju. Ili tvrdi da iveti u blasfemiji znai iveti u neizmernom zlu, u prostoru u kojem se danas vode uzviene rasprave o atomu, genu, otrovu, zdravlju i rastu. Pre nekoliko godina, kada je bio pozvan da govori na jednom takvom mestu, insistirao je na pravu na do-

stojanstveno utanje i stajao nem na ulici, da bi svojim nemim krikom izrazio protest zbog razmetanja amerikih nuklearnih projektila u Nemakoj. Njegova akcija bila je korak ka odlunom ne o kojem pie u Zdravlju. Naime, za verujuu osobu, prvo pitanje koje se postavlja u dananjem svetu glasi: kako da se postavim naspram konstrukcija sistema? Upravo tu dolazi do poricanja vere. Ili veruje da se mora poeti sa ne, sa odricanjem od zdravlja. To se ini prikladnim, zato to se na zdravlje esto gleda kao na nesumnjivo dobro moderniteta. Za modernu medicinu se pria kako izvodi udesna isceljenja. Ali, kada Ili govori o poplavi otrova, radijacije, roba i usluga, od kojih ljudi i ivotinje oboljevaju vie nego ikada, to izgleda kao mnogo precizniji opis injeninog stanja. I tu je mnogo eksplicitniji nego u svojim ranijim tekstovima. Ta etiri pojma su predstavljena kao delovi iste, opte kategorije. udnom ironijom istorije, stvari za koje su se mukarci i ene u okviru radnikog pokreta borili i umirali, sada se moraju prepoznati kao smrtonosni otrov i radijacija. Ali, nekome to moe izgledati kao izuzetno ekstreman sud. Kako na to treba gledati? Planiranje, proizvodnja i isporuka roba i usluga danas se odvijaju u sistemskim okvirima. To, na kraju, dovodi do podleganja novoj vrsti bolesti, do neega to daleko prevazilazi sve to se u dosadanjoj istoriji moglo videti ili zamisliti. Savremeni projekat je izgradnja drutvena strukture u kojoj vie nijedan ljudski in nije mogu. Na Zapadu smo doli dotle da pod ljudskim inom podrazumevamo situaciju u kojoj neka osoba, svesna alternativa, daje prednost jednoj nad drugom. Ali, upravo to postaje nemogue ako ivite u sistemu. Na primer, tokom nedavne posete Nemakoj, bio sam zateen otkriem da su skoro vrata na javnim mestima opremljena naizgled prostim i nevinim ureajem: elektronskim okom, koje automatski otvara i zatvara vrata. U tome sam odmah

102

Amicus mortis

Li Hoinacki

103

video sliku i priliku strukture modernog drutva. Vie ne moete izabrati da otvorite vrata nekome natovarenom paketima. Ne moete vie paljivo i tiho zatvoriti vrata ili ih nemarno ili namerno zalupiti nekome ispred nosa. Ne moete vie zahvaliti strancu na tome to vam je ljubazno pridrao vrata. Ukratko, ne moete vie upranjavati vrlinu dra i radost ivljenja su iezli. Svet meusobno povezanih sistema koji se stalno umnoava i usavrava ponitava moralnu lepotu koja je nekada zraila iz ivota prosvetljenog stalnim upranjavanjem pravednosti, duhovne vrstine, umerenosti i mudrosti. Izgleda da takav oblik ivljenja vie nije mogu. Svet sistema uvlai osobu u neizmerno zlo, zato to je njegova drutvena struktura postavljena tako da ne moemo voleti jedni druge. Umesto da raspolaemo mogunostima za stvaranje lepote i uivanje u radosti, bivamo zakljuani u sistem za isporuivanje dobara i usluga. Od svega onoga to ini takozvani najvii ivotni standard zapravo postajemo smrtno bolesni. Zato je tako malo njih govorilo o tim stvarima, ako je situacija takva kao to kae Ili? Za poetak, moemo rei da je na svet zaista onakav kakvim ga je opisao Alaster Makintajer u svom delu Posle vrline (Alasdair MacIntyre, After Virtue, 1981). Istorijski posmatrano, moda smo izgubili sposobnost za moralno rasuivanje, za prepoznavanje runog. Pored toga, Ilievo razmatranje itanja u XII veku moe nam pomoi u sagledavanju te situacije.1 Pre podele na dve vrste itanja sholastiko i duhovno osoba je prosto ulazila u knjigu inom itanja, a knjiga je ulazila u itaoca. Tu je dolazilo do pravog preobraaja bia itaoca, koji je trajao celog ivota, kroz disciplinovanu primenu stalne askeze. Razne asketske discipline, razvijane vekovima, bile su osmiljene tako da omogue tu vrstu itanja, naime, da se bude preobraen itanjem, sa ishodom koji se na kraju jasno vidi u milosru. U srednjovekovnim tekstovima stalno se sreemo s reju lumen svetlost. Po-

sle itanja, osoba vie nije bila ista. A tekst je bio neto materijalno, jasno prilagoeno tome da osobu uvue u sebe. Tokom vekova, sholastiki naina itanja u kojem se moe zamisliti neki apstraktan tekst, nezavisno i od stranice i od samog sebe razvio se u neku vrstu beivotne intelektualne kritike, koja, u svom najekstremnijem savremenom obliku, svoju krajnju svrhu pronalazi u kritici, a ne u originalnom tekstu, niti u osobi itaoca. Savremena akademska specijalizacija ometa nas u tome da svet vidimo onakvim kakav zaista jeste. Ali, savremeno itanje kvari sam in gledanja, to jest, gledanje kakvo je bilo u manastirskom itanju. Zato ne iznenauje to karakter naeg doba ne prepoznaju akademski filozofi ve osobe nadahnute poetskom imaginacijom, kao to su aslav Milo (Czeslaw Miosz), Flaneri OKonor (Flannery OConnor), T. S. Eliot i Mark Rodko (Rothko). I ini se sasvim primerenim to to se Ili, koga ponekad nazivaju filozofom, ne izraava pomou logikih argumenata, koji se generalno sreu u filozofskom diskursu, ve pronalazi sopstveni glas u priama i slikama. U Zdravlju postoji jedva primetan trag sistematinog napredovanja misli; moda e nekome biti teko da uoi liniju argumentacije. Ili nastavlja ovde kao i drugde na nain slian onom koji se sree kod osoba obdarenih Svetim Duhom, u ovom sluaju, darom razumevanja (donum intellectus). S tim darom, stie se razumevanje duhovnih vrednosti, suptilnim prodiranjem u njihov unutranji karakter. S jasnom vizijom, prosto vidimo ono to je tamo, to smo prvo opazili samo po nekim spoljanjim aspektima. Prema Tomi Akvinskom, dar je suprotnost slepilu duha i obamrlosti ula. Te prepreke proizvode ulna zadovoljstva, erotska i gastronomska. Ipak, mislim da su danas na delu jo neki moni ometajui faktori. Zato se, na primer, ini da je svega nekoliko intelektualaca sekularnih ili religioznih u stanju da prodre kroz tamu na-

104

Amicus mortis

Li Hoinacki

105

eg doba? vrsto verujem da razvrat i neumerenost ni izbliza ne iscrpljuju listu savremenih prepreka vienju. Tradicionalno, dve vrste iskustva su doprinosile izotravanju intelektualne vizije: sama neizvesnost postojanja i razne asketske vebe, koje su se upranjavale tokom celog ivota, radi proiavanja spoljanjih i unutranjih ula. Dananji religiozni i sekularni akademski intelektualci spadaju u najzatienije i najprivilegovanije osobe u drutvu. Oni su ti koji imaju najvie koristi od zatitnih mera i pogodnosti koje razliiti drutveni sistemi nude. I ini se da im na zaista poseban nain izmie svest o potrebi za moralnom askezom, to jest, za skupom disciplina tradicionalno primenjivanih da bi se izmenili i preobrazili razni aspekti bia i linih sposobnosti ili moi, s pogledom usmerenim ka sticanju jasne vizije, istog uvida. U tom smislu se na dobra i servise moderniteta moe gledati kao na otrov, koji izaziva bolest, koji nas ini slepim. Sada se moemo fokusirati na Iliev poziv na askezu, koji poinje odricanjem od glavne iluzije, od zdravlja, to jest, od preivljavanja u tehnikom sistemu. I to odricanje nam onda moe otkriti pravo lice neizvesnosti. Dananji svet pati od zastraujueg nedostatka ulnosti, koju je srednji vek jo poznavao; on se davi u apstraktnim fikcijama bestelesnih sistema. Ako neko eli da vidi, mora se toga osloboditi. Pored toga, vera u institucionalizovane garancije predstavlja jo jedan oblik savremene blasfemije. U tom smislu, blasfemija je izvor mraka u koji smo utonuli. Tu je i zavrna poenta, najvanija u Ilievom pozivu, u kojoj on jasno nastavlja u skladu sa uvidima nadarene vizije, a ne u skladu sa diskurzivnom argumentacijom. To je ono to se deava kada se pria o ivotu i o ivotu. Osnivai biologije su neto naslutili, poverovali da su pronali neto to bi moglo biti predmet njihove nauke. To su nazvali ivotom, konceptom koji im je nudila njihova kultura. Oni nisu

svoj predmet stvorili ex nihilo. I tom svom predmetu dali su znaenje od ovog sveta, zato to su hteli da zasnuju nauku, disciplinu tog sveta. Ali, vremenom je taj predmet postajao sve apstraktniji, sve dok se nije potpuno udaljio od zemlje i blata i na kraju napustio kreaciju. Njihov ivot je doao dotle da oznaava samo unutranje zahteve sistema to danas znai, imunolokog sistema. I taj preobraaj, od boanskog dara do ljudski stvorene apstrakcije, predstavlja glavnu blasfemiju naeg doba.
Napomene 1. Ili se ovom temom bavio u nizu eseja i predavanja, meu kojima su najvaniji: Ivan Illich i Barry Sanders, ABC: The Alphabetization of the Popular Mind (1988); In the Vineyard of the Text (1993); predavanja: A Plea for Research on Lay Literacy (1986), Mnemosyne: The Mold of Memory (1990), oba ukljuena u zbirku In the Mirror of the Past (1992); videti i, Ivan Illich on Literacy, illich.chapso.de/literacy-s499490.html Prim. prev. Lee Hoinacki, Reflections on Health As Ones Own Responsibility, na osnovu predavanja odranog u Oldenburgu (Nemaka), 15. januara 1991. Preuzeto iz The Ellul Studies Forum: A Forum for Technology and Technological Civilization, University of South Florida, Tampa, #8, januar 1992, str. 810. Izbor: Nenad iz Erevona Prevod: Aleksa Golijanin, 2011.

Reke severno od budunosti

107

Dejvid Kejli

Reke severno od budunosti: testament Ivana Ilia

Odlomak

liev prijatelj, Kostas Hacikirjakou (Kostas Chatzikyriakou), priao je kako je poveo jednog svog prijatelja na Ilievo predavanje o medicini. Posle predavanja, ovaj se zbunjeno okrenuo ka njemu i upitao ga: ta on hoe da pusti ljude da umru? To je vano pitanje i uobiajena reakcija na Iliev naizgled neumoljvi radikalizam u odnosu na medicinu, kole ili koju god temu da izaberete. Oigledan odgovor glasi, da, on je zaista eleo da ljudi budu sposobni da se sa svojom smru sretnu kao s neim drugaijim od neminovnog prekida tretmana. Ali, na drugom niovu, mislim da se pravi velika greka kada Ilieva poruka pokuava da se shvati kao eliminacija modernih institucija koje je kritikovao i onda zamilja neko nelagodno stanje koje bi tada nastupilo. Ono to je Ili hteo bilo je da otkrijemo i ohrabrimo svoje sposobnosti, intuiciju i iskustvo, koji se pod pokrivaem profesionalne nege samo priguuju. Jedna pria iz njegovog ivota moe pojasniti taj stav. Ili nije bio fundamentalista u pogledu medicine, kao ni u bilo emu drugom. Kada je hernija poela da mu ometa sedenje i hodanje, otiao je na operaciju; kada bi pokvareni zub poeo da ga mui, izvadio bi ga. Bio je dobar poznavalac prirodnih

lekova. Ali kada mu se, negde krajem sedamdesetih, na obrazu pojavila oteklina, za koju su drugi strahovali da bi mogla biti rak, odluio je da je ostavi na miru. Na takvu odluku uticao je njegov pakistanski prijatelj, hakim iz tradicionalne medicinke kole unani, po imenu Said Mohamed, koji mu je rekao da ta izraslina pripada njegovoj osobi i da e, ako je ukloni, izgubiti ravnoteu. Pored toga, pre mnogo godina, njegov ujak, inae astrolog, rekao mu je da e imati problema, verovatno u vezi s vilicom, ali da oko toga ne sme nita preduzimati. I moda najvanije, imao je sopstvenu intuiciju, da je to, kao to mi je ponekad govorio, krst koji nee izbegavati da ponese. Kada je izraslina postala jo izraenija, Ili se posavetovao s prijateljem, hirurgom iz ikaga, koji mu je rekao da je tumor, iako ne nuno maligan, ipak opasan i da se mora ukloniti. Ili je ostao pri svojoj prvobitnoj odluci i nije traio nikakav medicinski tretman. (Kada je 1989. putovao avionom iz Pensilvanije, gde je predavao na Dravnom Koledu, u Toronto, jedan onkolog, koji je sluajno sedeo pored njega, poeo je da opipava tumor bez Ilievog doputenja. Bilo je to, posle smo se alili, kao da je Ili dospeo pod lekarsku jurisdikciju samim tim to pojavio u javnosti u medicinski nezbrinutom stanju.) Ili je iveo s tom deformacijom jo dvadeset godina. Oteklina, koja se vremenom razvila u niz manjih tumora, poprimila je veliinu grejpfruta, pritiskala mu vilicu i ometala mu sluh, san i koncentraciju. Bolovi su bili veliki i mada niko ne moe znati kolika je patnja drugog, njegovim prijateljima je bilo jasno da je esto bio u agoniji. Kontrolisao je bol najbolje to je mogao, uz pomo akupunkture, joge i izuzetne samodiscipline. Pored toga, puio je i sirovi opijum, koji je nabavljao ilegalno, ali za koji je utvrdio da je efikasniji od opijuma iz flaice, koji je mogao da dobije na recept. Jednom prilikom, kada je prolazio kroz carinski pregled na londonskom aerodromu, u njegovom prtljagu je

108

Amicus mortis

Reke severno od budunosti

109

ponaen opijum; ali, uspelo mu je da ubedi carinika da to tretira kao analgetik, a ne kao ilegalnu supstancu.1 Ilieva odluka da svoju izraslinu ne podvrgne medicinskom tretmanu nije i to elim da naglasim bila stvar kockanja sa sudbinom. Rak moe da metastazira usled operacije, a mogue je da ga je i vidovita prognoza njegovog ujaka upozorila na tu opasnost. Ipak, siguran sam da nikakvo vaganje rizika nije uticalo na Ilievo razmiljanje.2 Ili je zaista verovao da sve vei naglasak na proceni rizika u medicini predstavlja krajnji oblik neutelovljenosti, zato to navodi ljude da o sebi ne misle kao o jedinstvenim osobama ve kao o pripadnicima apstraktne klase, kojima se njihove ivotne anse mogu izraunati. Ili je prosto prihvatio svoju nesreu kao svoj udeo u Hristovoj patnji. Ponekad bi citirao stihove iz Pavlove Poslanice Koloanima, iz Novog Zaveta: Sada se radujem u svojim stradanjima za vas i u svome telu dopunjavam to nedostaje Hristovim patnjama, za telo njegovo, koje je Crkva (1:24) Ili je iveo ono u ta je verovao: da je svakoj osobi data pria koju treba da ispria i da nema nita gore nego da se ta jedinstvena pria svede na mogunost preivljavanja ili na neku dodeljenu ulogu. Nekima to moe zvuati perverzno i svestan sam rizika koji preuzimam samim tim to priam o tome, ali on je ak i na svoju patnju gledao kao na dar i od toga napravio neto vee od svega to sam, pre susreta s njim, zamiljao kao mogue. U Medicinskoj Nemezis je pisao kako medicinska civilizacija pokuava da ukine potrebu za umeem patnje i dovodi do progresivnog guenja linog upranjavanja vrline. U poslednje dve decenije, Ili se posvetio negovanju tog umea i upranjavanju vrline. Radio je to u dobrom raspoloenju, velikoduno poklanjao svoje vreme i savete i obilato uivao u ivotnim draima i sve veoj blagosti, u kojoj kao da dogoreva sve to moe ostati iza nekog velikog oveka i njegovog ponosa. Na

kraju, ispio je svoju au do poslednje kapi: jednog jutra je legao i mirno umro. Niko meu onima koji su ga dobro poznavali ne bi pomislio da kae kako je Ivan Ili umro od raka. []
Napomene 1. Nepreraeni opijum, uprkos svojoj zastraujuoj reputaciji sirovine za dobijanje morfijuma ili heroina, ima sasvim blago dejstvo kada se pui umereno. Prim. David Cayley, The Rivers North of the Future: The Testament of Ivan Illich, str. 238. 2. U drugim biografskim tekstovima o Iliu, kao jedna od moguih posledica takve operacije pominje se i gubitak govora. Prim. prev. The Rivers North of the Future: The Testament of Ivan Illich, as told to David Cayley, Toronto: Anansi Press, 2005, str. 3740. Ova knjiga razgovora sa Ivanom Iliem, koja nam je ovde esto sluila kao izvor, naslovljena je po pesmi Paula Celana (1920 1970), Ilievog omiljenog pesnika: U reke severno od budunosti bacam mreu, koju ti oklevajui obremenjuje senkama to ih napisa kamenje. (Sa nemakog preveo Branimir ivojinovi; Fuga smrti, Nolit, Beograd, 2008; originalno iz zbirke Preokret daha, 1967.) Izbor i prevod: Aleksa Golijanin, 2011.

111

Ivan Ili
(19262002)

Kao teolog znam da je mrnja smrtonosna, nezavisno od pakla. Govoriu stoga o paklenoj mrnji koja lei u osnovi industrijskog sistema Ivan Ili, Rad u senci, 1980.

atoliki svetenik i pisac, jedan od najupornijih i najelokventnijih zagovornika oslobaanja ljudskog iskustva od svih oblika institucionalnog i ekspertskog nadzora. Kritiar ideologije razvoja i progresa, kojima je suprotstavljao mogunosti i iskuenja radikalno decentralizovanog ljudskog sveta. Opseniji biografski podaci i detalji iz Ilievog ivota pria i poruka za sebe oekuju vas u njegovim knjigama i drugim izvorima, na koje je ovo nae izdanje i trebalo da vas uputi. U tom pogledu, posebno su dragocene dve izvanredne knjige razgovora sa Iliem, koje je priredio Dejvid Kejli (videti bibliografiju) i zbornik radova The Challenges of Ivan Illich: A Collective Reflection (2002), koji je uredio njegov najstariji uenik i prijatelj Li Hoinacki, uz pomo mnogih drugih osoba koje su u Iliu pronale nadahnue ili saraivale s njim (ukljuujui i Barbaru Duden, Barija Sandersa i njegovu najverniju urednicu, Marion Bojars). Ovde sledi samo nekoliko osnovnih podataka, uz naglasak na par epizoda koje govore neto o odjecima i sudbini njegovog dela. Ivan Ili je roen 4. septembra 1926, u Beu, u porodici hrvatskog i jevrejskog porekla (otac Petar Ili, rodom sa Braa i majka Ellen Regenstreif-Ortlieb). Godine 1951, posle zavrenih studija teologije u Rimu i doktorata iz istorije u Salcburgu, Ili odlazi u SAD, gde je u poetku radio kao pomonik pastora u jednoj irsko-portorikanskoj parohiji u Njujorku. Od 19561960. bio je prorektor Katolikog Univerziteta u Portoriku, gde je prvi put doao u sukob s crkvenim autoritetima, zbog

otvorenog meanja crkve u lokalne izbore, na strani najkonzervativnijih snaga, naroito u pitanju kontrole raanja. Od 19611976. vodio je Meukulturni dokumentacioni centar u Kuernavaki (Centro Intercultural de Documentacin, CIDOC, Cuernavaca, Meksiko), koji je otvoren kao kola jezika i centar za obuku misionara i volontera u okviru programa Alijansa za progres (Alliance for Progress; Alianza para el Progreso), koji je 1961. inicirao ameriki predsednik D. F. Kenedi, uz snanu podrku Vatikana. Cilj Alijanse bio je podsticanje ekonomske saradnje izmeu SAD i zemalja June Amerike, ali po smernicama diktiranim sa severa i u okviru nove, univerzalistike razvojne paradigme. Politike slobode moraju biti praene materijalnim progresom, pisalo je u Kenedijevoj platformi za rat protiv siromatva. Ipak, Ili je od poetka rada Centra, zajedno sa svojim uenicima, razvijao kritiku tog programa i drugih aspekata politike progresa, ali i uloge Vatikana u toj misiji. Godine 1960, Papa Jovan XXIII je naredio svim crkvenim glaveinama Kanade i SAD da u narednih deset godina upute 10 posto svojih aktivnih svetenika u Latinsku Ameriku Kontinent na kojem ivi polovina svih katolika na svetu trebalo je spasiti od Kastro-komunizma Prenoenje amerikih ivotnih principa i ciljeva u Latinsku Ameriku moglo je samo da predupredi neophodne revolucionarne promene; pored toga, upotreba Jevanelja u slubi kapitalizma ili neke druge ideologije, bila je pogrena Planirani krstaki pohod morao se zaustaviti.1 To je, naravno, znailo novu rundu sukoba s crkvenim vlastima, ali, u nekoliko navrata, i sa ekstremnim desniarima. Ili je jednom bio pretuen lancima, jednom meta oruanog napada, sreom bez posledica.2 Poetkom sedamdesetih godina privlai veliku panju svojim knjigama Deschooling Society (1971), Tools for Conviviality (1973), Medical Nemesis (1974) i Energy and Equity (1974). U svega nekoliko godina, Ilieva kritika institucionalnog i tehnikog napada na pojedinca i njegov potencijal za autonomiju i komunalno ivljenje (ili konvivijalnost, drueljubivost, kako je esto govorio), dostie svoj rani vrhunac. Ipak, poetkom osamdesetih, kada objavljuje svoju prelaznu zbirku eseja Shadow Work (Pravo na zajednitvo, 1981), koja otvara ceo niz novih pitanja, interesovanje za njegov rad naglo opada. Sam Ili je to doekao sa olakanjem,

112 kao osloboenje (Oseao sam se kao duboks, priao je kasnije svom biografu Dejvidu Kejliju o tom periodu najvee popularnosti). Posvetio se poduavanju i novim istraivanjima, esto u saradnji sa svojim uenicima, na nekoliko univerziteta u SAD i Nemakoj. Osloboeni pritiska velike, ali esto povrne panje, kao i nekih realpolitikih iluzija iz godina koje je obeleilo opte oseanje hitnosti (kraj ezdesetih, prva polovina sedamdesetih), njegovi tekstovi dobijaju novi raspon i dubinu. Neto od toga, nadam se, prenosi i ovaj izbor. U lanku objavljenom u Le Monde diplomatique, povodom njegove smrti, autor objanjava da je takav ishod zanimanja za Ilieve radove, ne samo u Francuskoj, delom bio i posledica novog optimizma koji je probudio dolazak socijalista na vlast (1981. u Francuskoj, ali i 1982. u paniji). U toj novoj klimi, njegov pristup je bio ocenjen kao suvie pesimistiki. Aktivisti iz Treeg sveta morali su da se nose s krajem hladnog rata, globalizovanom ekonomijom i irenjem novih informacionih i komunikacionih tehnologija. U Ilievom delu nisu mogli pronai odgovore na svoja oekivanja. Ekolozima se nije sviala njegova kritika naela odgovornosti Nisu odobravali ni njegovu kritiku tehnologije, nadahnutu akom Elilom, Luisom Mamfordom i drugima.3 Ali, taj optimizam bio je kratkog daha. S novim problemima koje je donelo irenje upravo onog skupa fenomena u kojem su ekoloki i leviarski aktivisti u jednom periodu videli nesporan pozitivni potencijal, zanimanje za Ilia je poelo da se obnavlja. Fragmenti iz jednog razgovora, voenog u vreme kada su ga njegovi kritiari otpisivali kao prevazienog, dobro ilustruju Ilievu orijentaciju, koja daleko prevazilazi horizont tog samodopadljivog optimizma, koji se i dalje, sada ve noktima, dri arhaine i pogubne olupine progresa. Ilievo delo je otvoreno za kritiku, u detaljima i nekim upornim kontradikcijama, kao i svaki lini pokuaj; ali, u tim kritikim osvrtima, treba ponekad dii pogled sa detalja i videti na koju nam to stranu mae autor. Ilieva orijentacija bila je nedvosmislena: epoha razvoja je zavrena potragu za mirom i pravednou moraemo da razveemo od sna o Progresu iz XIX veka Glavna pitanja, po meni, glase: ta posle razvoja? Koji su to koncepti? Koji simboli, slike?4

113 Koliko jo ovakvih poruka krije Ilieva zaostavtina o kojoj se staraju njegovi uenici sa Univerziteta iz Bremena? Neto od toga je postalo dostupno preko Interneta, u verzijama oznaenim kao radne i uz najave novih tomova njegovih neobjavljenih rukopisa i predavanja.5 Nadam se da e ta zamisao uskoro poeti da se ostvaruje. AG, 2012. Napomene 1. Ivan Ili, Svetkovina svesnosti (Celebration of Awareness, 1971), Tamna strana milosra, str. 49. Gradina, Ni 1989. Prevela Dragana R. Maovi. 2. Ivan Illich in Conversation, Interviews with David Cayley, ed. (1992), Toronto: House of Anansi Press, 1992, str. 121122. 3. Thierry Pacquot, La rsistance selon Ivan Illich, LMD, januar 2003. Engleska verzija, Ivan Illich: The Nonconformist, www. pudel.uni-bremen.de/pdf/lemonde_en.pdf 4. Ivan Illich, The Shadow that the Future Throws, 1989. Radna verzija transkripta razgovora sa Nathanom Gardelsom; tekst se nalazi u skoro svim web arhivama posveenim Iliu. 5. Videti web arhive, Denken nach Illich/ Thinking after Illich (Bremen), The International Journal of Illich Studies, itd.

114

115

Bibliografija
Ili je pisao na tri jezika: nemakom, engleskom i panskom. Ovde je priloena bibliografija na engleskom (sa izuzetkom njegovog prvog dela), sa podacima o prevedenim izdanjima. Die philosophischen Grundlagen der Geschichtsschreibung bei Arnold J. Toynbee, Salzburg: Diss., 1951. Celebration of Awareness, London: Calder & Boyars, 1971. Svetkovina svesnosti: poziv na institucionalnu revoluciju, Gradina, Ni, 1989. Prevela Dragana R. Maovi. Deschooling Society, Harper and Row Publishers Inc., 1971. Dole kole, BIGZ, XX vek, Beograd, 1980. Preveo Slobodan orevi. Tools for Conviviality, Harper and Row Publishers Inc., 1973. Energy and Equity, London: Calder & Boyars, 1974. Medical Nemesis, London: Calder & Boyars, 1974. Medicinska Nemezis, Vuk Karadi, Zodijak, knjiga br. 34, Beograd, 1976. Prevela Milica Mihajlovi. Disabling Professions (et al.), London: Marion Boyars, 1977. The Right to Useful Unemployment, London: Marion Boyars, 1978. Toward a History of Needs, Pantheon Books, New York, 1978. Shadow Work, London: Marion Boyars, 1981. Pravo na zajednitvo (na osnovu nemakog izdanja, Vom Recht auf Gemeinheit, 1982), Rad, edicija Peat, Beograd 1985. Preveo Gligorije Ernjakovi. Gender, New York: Pantheon Books, 1982. H2O and the Waters of Forgetfulness, Dallas Institute of Humanities and Culture, 1985; London: Marion Boyars, 1986. ABC: The Alphabetization of the Popular Mind (Ivan Illich and Barry Sanders), North Point Press, 1988. In the Mirror of the Past: Lectures and Addresses 19781990, London: Marion Boyars, 1992.

In the Vineyard of the Text: A Commentary to Hughs Didascalicon, University of Chicago Press, 1993. Ivan Illich in Conversation, Interviews with David Cayley, ed. (1992), Toronto: House of Anansi Press, 1992. The Rivers North of the Future: The Testament of Ivan Illich, as told to David Cayley, Toronto: House of Anansi Press, 2005. The Challenges of Ivan Illich: A Collective Reflection, Lee Hoinacki & Carl Mitcham (eds.), State University of New York Press, 2002. The Development Dictionary: A Guide to Knowledge as Power, Wolfgang Sachs (ed.), London, Zed Books, 1992. Renik razvoja: vodi kroz znanje kao mo, Svetovi, Novi Sad, 2001. Ova zbirka donosi tekstove Ilievih uenika i njegov esej Potrebe, str. 145161. Preveli Ljubica Stankovi i Vladimir Gvozden. Web arhive Denken nach Illich/ Thinking after Illich www.pudel.uni-bremen.de/422dt_ivan_illich.html Ivan Illich Archives ournature.org/~novembre/illich/ Ivan Illich (1926-2002) www.davidtinapple.com/illich/ The Preservation Institute: Illichs writing on the web www.preservenet.com/theory/Illich.html The International Journal of Illich Studies ivan-illich.org/journal/index.php/IJIS/index Film/ Video Gordian Troeller & Marie-Claude Delfarge, Im Namen des Fortschritts: Ivan Illich Kritik der industriegesellschaft (dokumentarni film, nemaki, bez titla, 43 min, 1976) www.ivanillich.org.mx/Principal.htm www.download-films.de (search: Ivan Illich)

116 Snimak predavanja: Ivan Illich, Water and Dreams, 1984, Dallas Institute of Humanities and Culture conference What Makes a City: Water and Dreams (56 min, engleski). Videti str. 6783 archive.org/details/1984WaterandDreams02 archive.org/details/1984WaterandDreams03 Prvi deo nije arhiviran, verovatno zato to se u njemu ne pojavljuje Ili. Njegovo predavanje je snimljeno u celini. Videti i fajl Ivan Ili: izbor tekstova i odlomaka sa stranice Porodine biblioteke (57 A4 str.). U taj izbor je ukljuen i kompletan prevod Ilievog eseja Energy and Equity (ovde kao Energetska kriza; doslovno, Energija i pravinost), koji su 2009. uradili Kaja i Eugen iz Zagreba: anarhija-blok45.net1zen.com/ Sledi nekoliko odlomaka iz tog fajla, pored onih koji su navedeni u Prologu i na poetku ovog pregleda. Rad u senci 1980, Pravo na zajednitvo; prevod: G. Ernjakovi. Godine 1777. Akademija iz alona na Marni raspisala je nagradni konkurs na temu kako da se prosjaenjem, koje je sve vie uzimalo maha, ovlada tako da bude na korist kruni, a ipak i u interesu siromanih. Nagrada je dodeljena jednom eseju ije su uvodne reenice donosile ovu tezu: Vekovima se tragalo za kamenom mudrosti. Mi smo ga pronali. To je rad. Najamni rad je izvor bogaenja za siromane. Ljudi koji su to tada pisali nisu, naravno, sami nikada iveli od rada svojih ruku bili su to svetenici i humanisti, dakle, pripadnici vrlo visokog prosjakog sloja. Svom sopstvenom duhovnom radu oni nikada ne bi pripisali tako udesnu preobraajnu mo Ali i za gospodu iz alonske Akademije, kao i za one koji danas piu o najamnom radu, vae rei: ko pie o radu, njegovoj vrednosti, njegovom dostojanstvu, o radu kao izvoru radosti, pie uvek o radu koji obavlja neko drugi Ekonomisti se razumeju u rad isto koliko i alhemiari u zlato. []

117 Nagraeni sastav iz 1777. godine znaajan je i po tome to dokazuje da se politika prinuivanja siromanih na rad, jo i tako pozno, u Francuskoj shvatala kao neto novo. Do sredine XVIII veka osnovni princip organizacije francuskih domova za sirotinju bio je srednjovekovnohriansko shvatanje da je obavezni rad kazna za greh ili za zloin. U protestantskoj Evropi i u nekim gradovima severne Italije, koji su rano bili industrijalizovani, ovo shvatanje je ve sto godina ranije bilo naputeno. To jasno pokazuju pionirske metode holandskih sirotinjskih domova. Oni su bili leilita za isterivanje lenjosti, kao i za formiranje disciplinovane volje za rad. Njihova namena je bila da od prosjaka, siroadi i bludnica naine upotrebljive i produktivne radnike. Radni domovi ove vrste bili su direktna suprotnost srednjovekovnih manastirskih konaita: to nisu vie azili ve mesta za prevaspitavanje onih koje je policija tamo uputila. Decenijama je glavni zadatak te novouspostavljene naoruane birokratije, koja je kasnije nazvana policijom, bilo hvatanje prosjaka i njihovo smetanje u ovakve ustanove. Nekoliko dana gladovanja i briljivo odmerena dnevna porcija batina bili su prethodna priprema za obradu novopridolih. Zatim je sledilo navikavanje na okretanje dolapa ili na turpijanje, vezenje, kukianje ili predenje za ene, u principu sve dotle dok od prosjaka ne postane radnik. U amsterdamskom sirotinjskom domu bio je predvien ak i intenzivni tretman. Da bi se izleili i najokoreliji neradnici, oni su bacani u jamu u kojoj je nivo vode stalno rastao, pa su se davljenja mogli spasiti samo ispumpavanjem vode od jutra do mraka. Po postavljenom cilju i kunom redu, mada ne i po sadraju rada, ovi radni domovi su zaeci obaveznih kola. Pravo na korisnu nezaposlenost 1978, Toward a History of Needs; prevod: AG. Kao to je legendarni inkvizitor odbio da pogleda kroz Galilejev teleskop, tako i moderni ekonomisti odbijaju da razmotre analizu koja bi mogla izmestiti konvencionalni centar njihovog ekonomskog sistema. Novi analitiki sistem bi ih primorao da priznaju oigledno: da generacija netrinih upotrebnih vrednosti nuno mora zauzeti sredite svake kulture koja obezbeuje program za zadovoljavajui

118 ivot veine svojih lanova. Kulture su programi za aktivnosti, a ne za firme. Industrijsko drutvo unitava taj centar tako to ga zagauje merljivim uinkom korporacija, dravnih ili privatnih, degradirajui ono to ljudi rade ili prave samostalno. Posledica toga je da drutvo postaje monolitni sistem isporuke, velika igra u kojoj se svaki dobitak za jednog izokree u gubitak ili teret za nekog drugog, dok istinsko zadovoljstvo izmie svima. Tantalove potrebe 1975, kasnija verzija poslednjeg poglavlja Medicinske Nemezis, Toward a History of Needs, 1978; prevod: AG. Prometej nije bio Obini ovek, ve devijant. Gonjen pleoneksijom ili radikalnom pohlepom, naruio je granice ljudskog stanja. U svom hubrisu neizmernoj oholosti doneo je vatru s nebesa i tako na sebe prizvao Nemezis. Bio je prikovan za stenu na Kavkazu. Orao mu je kidao jetru, ali surovi bogovi isceljenja su ga odravali u ivotu tako to su mu svake noi obnavljali utrobu. Susret sa Nemezis napravio je od tog klasinog junaka stalni podsetnik na neumoljivu kosmiku odmazdu. Postao je tema epske tragedije, ali sigurno ne i uzor za svakodnevne tenje. Ali, Nemezis je danas postala endemska; ona je zavetanje progresa. Paradoksalno, ona se iri uporedo s graanskim pravima, obrazovnim sistemom, mehanikim ubrzanjem i medicinskom zatitom. Obini ovek je postao rtva ljubomornih bogova. Ako naa vrsta jo ima anse da preivi, u tome e uspeti samo ako pronae nain da ivi s tom granicom Neutoljiva pohlepa i slepa istrajnost prestali su da budu neto herojsko; postali su svakodnevna drutvena obaveza industrijalizovanog Obinog oveka Klasina nemezis je bila kazna zbog grubog naruavanja boanskih privilegija (prirodnih granica). Industrijska nemezis je odmazda zbog poslune participacije u drutvu. Potrebe 1990, Renik razvoja; prevod: Ljubica Stankovi. Jo pre dvadeset godina uoeno je da su posledice oboavanja rasta protivne namerama Niko ne zna kako iveti s tim novim, zastraujuim jahaima apokalipse, kojih ima znatno vie nego e-

119 tiri izmenjenom klimom, genetskom iscrpljenou, zagaenjem, slomom razliitih imuniteta, podizanjem nivoa mora i milionima izbeglica Ali mnogo gori od opstajanja s tim promenama ivotne sredine jeste uas ivljenja s potrebama na koje smo navikli, koje je ustanovilo razdoblje etvorodecenijskog razvoja. Potrebe koje je ples na kii razvoja potpalio nisu samo opravdanje za pustoenje i trovanje zemlje; one su delovale i na dubljem nivou. One su preobrazile ljudsku prirodu. Preoblikovale su um i razum homo sapiensa u um i razum homo miserabilisa. Osnovne potrebe su moda najpodmuklije zavetanje razvoja. Bioloka degradacija; Od sloma do haosa 1973, Tools for Conviviality; osvrt na izvetaj ekspertskog foruma Rimski klub (Club of Rome), koji je 1972. objavio svoju uvenu studiju Granice rasta (The Limits to Growth). Prevod: AG. Jednodimenzionalna debata meu zagovornicima razliitih lekova za poremeaj ekoloke ravnotee moe samo podstai pogrena oekivanja da bi se ljudsko delovanje moglo nekako uklopiti u zahteve sveta zamiljenog kao tehnoloki totalitet. Birokratski garantovano preivljavanje, u takvim uslovima, podrazumevalo bi ekspanziju industrijske ekonomije do take u kojoj se centralizovano planiranje sistema proizvodnje i reprodukcije poistoveuje sa dirigovanom evolucijom planete Zemlje. Ako bi to industrijski zamiljeno reenje bilo iroko prihvaeno, kao jedini nain za odravanje ivotnih uslova, ouvanje fizikog miljea moglo bi postati izgovor za stvaranje birokratskog Levijatana, ije bi poluge upravljale nivoom reprodukcije ljudi, njihovim oekivanjima, proizvodnjom i potronjom. Takav tehnoloki odgovor na porast populacije, zagaenja i izobilja moe poivati samo na daljem razvoju preovlaujue institucionalizacije vrednosti. [ ] Obnavljanje ekoloke ravnotee zavisi od sposobnosti drutva da se suprotstavi progresivnoj materijalizaciji vrednosti. U suprotnom, ovek se moe nai potpuno zatvorenim unutar svoje vetake kreacije, bez izlaza. Okruen fizikim, drutvenim i psiholokim miljeom koji je sam stvorio, ovek e postati zatoenik u koljci tehnologije, nesposoban da ponovo pronae drevni milje kojem je bio prilagoen stotinama hiljada godina.

120 Ekoloka ravnotea se ne moe obnoviti, ako ne se podsetimo da samo osobe mogu imati ciljeve i da samo osobe mogu raditi na njihovom ostvarenju. Maine samo neumoljivo svode ljude na ulogu nemonih pomagaa njihovog destruktivnog progresa. [ ] Mogu samo da nagaam kako e slom industrijskog drutva vremenom postati kritino pitanje. Ali mogu izneti prilino vrst stav o kvalifikacijama koje bi trebalo da prue smernice u nastupajuoj krizi. Verujem da e se rast neminovno zaustaviti. Totalni kolaps industrijskog monopola nad proizvodnjom bie posledica sinergije neuspeha mnotva sistema koji su podravali njegovu ekspanziju. Ta ekspanzija se odrava na osnovu iluzije da paljivo sistemsko programiranje moe stabilizovati i harmonizovati sadanji rast, iako ono samo gura sve institucije ka njihovoj drugoj prelomnoj taki. Praktino preko noi, ljudi e izgubiti poverenje ne samo u glavne institucije ve i u udesne recepte nesuenih menadera krize. Sposobnost postojeih institucija da definiu vrednosti kao to su obrazovanje, zdravlje, blagostanje, transport ili informisanje, iznenada e ispariti, zato to e biti prepoznata kao iluzorna. [ ] Jedino reenje za ekoloku krizu jeste uvid da bismo mogli biti sreniji, ako se pokaemo sposobnim da radimo zajedno i da se sami staramo jedni o drugima. [ ]
Bob Blek Proleteri svih zemalja OPUSTITE SE! Ukidanje rada i drugi eseji, 2002. Pjer Klastr Drutvo protiv drave Eseji iz politike antropologije, 2002. Maral Salins Prvobitno drutvo blagostanja, 2002.

anarhija/ blok 45

Gi Debor Drutvo spektakla, 2003. Fredi Perlman Reprodukcija svakodnevnog ivota Izabrani eseji, 2003. ak Kamat Protiv pripitomljavanja/ Lutanje oveanstva Izabrani eseji, 2003. Situacionistika internacionala Beda studentskog ivota, 2004. Knjiga uivo: Don Zerzan Turneja Dona Zerzana po Hrvatskoj i Srbiji, april-maj 2005. anarhija/ blok 45 i Agencija za rjeavanje nerjeivih drutvenih problema (Zagreb) Gi Debor Urlici u slavu de Sada Filmovi, 2006. ak Elil Tehnika ili Ulog veka anarhija/ blok 45 i Bratstvo iz Erevona, 2010. an Bodrijar Ogledalo proizvodnje, 2011. Ivan Ili Amicus mortis: o umeu ivljenja i umeu umiranja, izbor tekstova anarhija/ blok 45 i Bratstvo iz Erevona, 2012.

PORODINA BIBLIOTEKA
Moda e istinskom drutvu dosaditi razvoj; moda e, u svojoj slobodi, ono ostaviti mogunosti neiskorienim, umesto da pod sumanutom prisilom juria na udaljene zvezde. T. Adorno, Na moru (Sur leau), Minima Moralia: Refleksije iz oteenog ivota, br. 100, 1951. Na web stranici i u pomonim arhivama Porodine biblioteke nalazi se jo neutvren broj kraih i duih prevoda, reprinta, osvrta i drugih tekstova. Neki od naslova koji su se za sada pojavili samo u elektronskom obliku mogu se pojaviti i kao tampana izdanja. Sve knjige su se pojavile zahvaljujui prilozima i podrci svih znanih i neznanih prijatelja Porodine biblioteke. Iza ovog pokuaja stoje samo pojedinci. Nema nikakve komunikacije s bilo kojom legalnom institucijom ili organizacijom, zvaninom ili alternativnom. Svi prevodi i pratei tekstovi su slobodni, a sve knjige besplatne. AG, 2012. anarhija-blok45.net1zen.com aleksa.golijanin@gmail.com

itd.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 613:316 ILI^ Ivan, 1926-2002 Amicus mortis : o umeu ivljenja i umeu umiranja : izbor tekstova / Ivan Ili ; preveli sa engleskog i francuskog Karmen Lonarek, Nenad iz Erevona, Aleksa Golijanin. Beograd : A. Golijanin, 2012 (Beograd : 3D+). - 120 str. ; 20 cm. - (Porodina biblioteka) Na nasl. str.: Anarhija/Blok 45 i Bratstvo iz Erevona. - Jedan tekst na hrv. jeziku. - Tira 400. - Str. 98-105: Razmiljanje o tekstu Zdravlje kao lina odgovornost / Li Hoinacki. - Str. 106-109: Reke severno od budunosti: testament Ivana Ilia / Dejvid Kejli. - Ivan Ili (1926-2002): str. 110-113.- Bibliograja: str. 114-115. ISBN 978-86-84465-03-2 COBISS.SR-ID 189880844