Priredila prof.

dr Branislava Lakui

PRIRODNI RESURSI SRBIJE

Prirodni resursi su prirodna bogatstva - biljni i ivotinjski svet, voda, vazduh, zemljiste, nafta, metali, rude, minerali i dr. Koristei prirodne vrednosti i oblikujui ih prema svojim potrebama, ovek je opstajao i razvijao se kao kulturno, socijalno i duhovno bie. Razvoj razliitih tehnologija, olakao je ivot savremenom oveku ali je doveo do breg iskoriavanja njegove okoline, i breg iscrpljivanja resursa. Ljudi su promenili lice Zemlje vie nego bilo koja druga vrsta u istoriji planete a brzina tih promena je sve vea. Ljudi danas troe izmeu jedne treine i jedne polovine onog to globalni ekosistem stvori. Prirodni resursi jedne zemlje odreuju njeno bogatstvo i status u svetskom ekonomskom sistemu, njenu mo i politiki uticaj. Prema trajanju, prirodni resursi mogu biti: neobnovljivi, stalni i obnovljivi. NEOBNOVLJIVI su oni koji su prisutni u ogranienim koliinama: ugalj, nafta, prirodni gas, rude. Prema nekim procenama, ukupne svetske rezerve nafte bie potroene u narednih 30 do 40 godina, rude cinka i bakra za 20 god., a uglja i prirodnog gasa ima neto vie, za narednih 100 godina. STALNI resursi su sunevo zraenje, vetar, talasi, plima i oseka i oni su potencijalni izvori energije. OBNOVLJIVI su sva iva bia (mikroorganizmi, gljive, biljke, ivotinje) i oni se mogu samostalno obnavljati. Ovi resursi se mogu koristiti neogranieno, samo ako se pravilno i planski koriste, ako ne onda postoji opasnost da vremenom nestanu.

NEOBNOVLJIVI RESURSI
Neobnovljivi resursi su prisutni u ogranienim koliinama i njihova nalazita imaju ogranien vek trajanja. To su fosilna goriva ugalj, nafta, prirodni gas; i mineralne sirovine rude (oni su u stvari obnovljivi, ali im je potrebno puno vremena, milioni godina, da bi se obnovili, znai za vreme nasih ivota nisu obnovljivi). Nazivaju se jo i iscrpljivim, jer se bre troe nego to se geoloki stvaraju. Ugalj je biljnog porekla, nastao u doba karbona i vodi poreklo od dinovskih, dvenastih paprati koje su se u tadanjim movarama fosilizovale u anaerobnim

uslovima, pod visokim temperaturama i visokim pritiskom. Tipovi uglja (lignit, kameni...) se razlikuju po koncetraciji ugljenika, to zavisi od njihove starosti i uslova nastajanja. Nafta je nastala fosilizacijim delova morskih organizama ivotinjskog (zooplankton) porekla. Planktonska kia ovih organizama nataloila je uljne kapljice na dnu mora i okeana, gde je procesom fosilizacije nastala nafta. Prirodni gas je uobiajeni pratilac nafte, ijim razlaganjem nastaje. Pri sagorevanju prirodni gas oslobaa duplo manje ugljen dioksida u odnosu na istu koliinu uglja. Korienje ovih resursa dovodi do velikog zagaivanja ivotne sredine - vazduha, vode i zemljita Globalne posledice eksploatacijeprekomernog korienja fosilnih goriva Klimatske promene U fosilnim gorivim je zarobljena ogromna koliina Suneve energije, koja se danas oslobaa sagorevanjem uglja, nafte i gasa u termoelektranama, industriji, automobilima i domovima. Osloboeni CO2 i ostali gasovi formiraju omota oko Zemlje koji proputa toplotu da prodre do povrine ali ne i da se vrati u svemir (vasionu). Stalnim emitovanjem CO2 u vazduh, njegova koncentracija u atmosferi se poveava. Ugljen dioksid je gas koji proizvodi najjai efekat staklene bate, i na taj nain povrina Zemlje postaje sve toplija i toplija, iz godine u godinu temperature su sve vie. U poslednjih sto godina prosena globalna temperatura Zemlje porasla je za oko 0.5 C. Efekat staklene bate U toku hladnog sunanog dana temperatura u stakleniku je via od spoljanje, staklo proputa sunevu svetlost koja zagreva tlo ispod stakla. Tlo potom oslobaa toplotu (infracrveno zraenje) koje ne moe proi kroz staklo, zadrava se unutra i prostor ostaje zagrejan, i zbog toga je u staklenim batama i u svim staklenim prostorijama mnogo toplije nego izvan njih. Zemlja i njena atmosfera se ponaaju na slian nain. Od ukupne koliine sunevog zraenja, 30% se reflektuje u svemir, a ostalih 70% apsorbuje tlo, vazduh i okeani. Dolazi do zagrevanja zemljine povrine odakle toplota stalno zrai prema atmosferi, teei da je napusti. Meutim gasovi u atmosferi kao to su CO2, vodena para i metan, zaustavljaju toplotu i ne doputaju joj da ode u vasionu. Ovaj proces prirodnog zagrevanja atmosfere poznat je kao efekat staklene bate i bez njega Zemlja bi bila mnogo hladnija a ivot nebi bio mogu jer prosena temperatura na povrini zemlje bi bila oko -18C, a sada je +15C..

Ukoliko temperatura na Zemlji nastavi i dalje da se poviava doi e do topljenja leda, do podizanja nivoa mora i do optih meteorolokih promena. Podizanje nivoa mora. Mnogi klimatolozi smatraju da je trenutna brzina topljenja leda na polovima poveana usled globalnog zagrevanja. Ukoliko Zemlja nastavi da se zagreva ovom brzinom, nivo mora e do kraja XXI veka u proseku biti povien za 1 m, a na nekim mestima i do 3 m, to moe dovesti do potapanja niskih morskih obala, ostrva, gradova i obradivih povrina. Meunarodni institut za ivotnu sredinu i razvoj u Londonu, objavio je studiju koja pokazuje da u zonama sa niskom nadmorskom visinom deset metara ili manje iznad nivoa mora, koje ine svega dva procenta zemljine povrine, ivi deset procenata ukupnog oveanstva. Meteoroloke promene. Postoji opasnost da e u skoroj budunosti zbog klimatskih promena koje se ve mogu osetiti, neka mesta postati hladnija, a prostrane itnice suve i neplodne. Sve uestaliji uragani i tajfuni koji pustoe mnoga podruja Zemlje, jedan su od pokazatelja naglih klimatskih promena i globalnih poremeaja sa stranim posledicama na ivot ljudi i drugih ivih bia u raznim delovima sveta. Aktivnost uragana je u dananjem vremenu najvea u posljednjih 1000 godina. Konvencija o zatiti globalne klime. Zbog toga to atmosferu koristimo svi, i to u atmosferi nema granica, na globalnom nivou je pokrenuta zajednika akcija zatite vazduha (smanjiti efekat staklene bate), u koju se ukljuio veliki broj drava (decembar 2009, Kopenhagen, konferencija UN-a. Oteenje ozonskog omotaa Atmosfera je gasoviti omota Zemlje koji se sastoji od: troposfere (do 11 km); stratosfere (do 40 km); mezosfere (do 80 km); termosfere (do 800 km) i egzosfere. OZONSKI OMOTA je sloj u atmosferi koji sadri relativno visoke koncentracije bezbojnog gasa ozona (O3). Ozonski omota je u sloju stratosfere, njegova debljina zavisi od lokacije i godinjeg doba, a najvea koncentracija ozona je na visini izmeu 20 i 25 kilometara iznad Zemlje. Poto je proveo tri milijarde godina u vodi, ivot je pre 350 miliona godina poeo da osvaja i kopno. To je tada postalo mogue zahvaljujui ozonskom omotau. Da nema njega, ivot bi zauvek ostao u morskim dubinama.

Ozonski omota je izuzetno vaan prirodni paravan, koji zaustavlja prodor Sunevih visoko energetskih ultraljubiastih zraka. Ozon apsorbuje gotovo svu koliinu ultraljubiastih zraka, koji su bi u protivnom tetno delovali na ceo ivi svet na Zemlji. U gornjim slojevima stratosfere ozon se pod dejstvom energije UV (ultraljubiastih) zraka razbija na jedan slobodan atom (O) i jedan molekul kiseonika (O2), koji se pod normalnim uslovima vrlo brzo spajaju u novi molekul ozona. U ovom procesu UV zraci troe svoju energiju, tako da ne prolaze u nie delove atmosfere i u normalnim uslovima koliina ozona je stabilna, a koliina UV zraenja koje prodire u nie delove atmosfere je minimalna. Meutim, ukoliko se u atmosferi nalaze gasovi koji sadre hlor, ozon se ne moe obnoviti. Zato ozonski omota postaje sve tanji, a na odreenim mestima se pojavljuju ozonske rupe kroz koje UV zraci nesmetano prolaze 1974. naunici su otkrili smanjenje ozonskog sloja, izazvano isputanjem u atmosferu freona (hlorofluorougljenici). Ozonska rupa se prvi put pojavila iznad Antarktika, a kasnije i nad Arktikom. Oteeni ozonski omota proputa do tla vie UV zraenja, koji dovodi do oteenje DNA i proteina u elijama ljudi, biljaka i ivotinja, izaziva rak koe kod ljudi... Freoni su gasovi laki od vazduha, koji u atmosferi ostaju dugo i po nekoliko godina, a najvie se koriste u proizvodnji rashladnih ureaja (friidera, klima...) i dezodoransa. U atmosferi se freoni pod uticajem UV zraka razlau i oslobaaju hlor, koji napada molekul ozona razbijajui ga na jedan molekul i jedan slobodan atom kiseonika. Slobodan atom kiseonika stupa u reakciju sa hlorom formirajui nestabilno jedinjenje hlormonoksid. Atomi hlora su veoma stabilni i u stanju su da unite i do 100.000 molekula ozona pre nego to postanu neutralni. Smatra se da su freoni do danas unitili oko 5 % ukupnog svetskog ozonskog omotaa. Satelitski snimci su pokazali da se ozonski omota sve vie unitava irom sveta, zbog toga su neke drave zabranile upotrebu freona koji ga oteuje i unitava. Kisele kie su padavine zagaene SO2, azot oksidom, amonijakom i drugim hemijskim jedinjenjima. Ova pojava je prvi put uoena sredinom prolog veka, kada su naunici pokuali da dokue uzrok masovnog suenja i izumiranja uma u severnoj Evropi i Americi. Danas iznad mnogih gradova i industrijskih zona, estice ai i praine se osloboaju u atmosferu, to izaziva promenu prirodnog odnosa i koncentracije osnovnih komponenata vazduha. Ponekad ove estice dolaze u atmosferu prirodnim putem (usled vulkanskih erupcija, prirodnih poara), ali mnogo ee kao posledica ovekovih aktivnosti (saobraaj, industrije, sagorevanje fosilnih goriva...) U osnovi gotovo svih oblika aerozagaivanja je potreba oveka za energijom. Sagorevanjem razliitih goriva, osim dobijene energije, oslobaa se i velika koliina tetnih materija, kao to su: CO 2, CO, SO2, oksidi azota, pepeo i a. Osloboeni gasovi stupaju sa vodenom parom u razliite hemijske reakcije,

pri emu nastaju tetna jedinjenja, kao to su sumporna i azotna kiselina, od kojih nastaju kisele kie, koje padaju na zemlju i ulaze u ciklus kruenja vode. pH vrednost obine kie je oko 5.5, a pH kisele kie je u proseku 4 4.5. Do danas su kisele kie unitile ogramna umska prostranstva. Ekonomska teta nastala zbog gubitka drvne mase je velika. Meutim, teta zbog unitavanja ivih bia u umskim ekosistemima, kao i zagaivanja zemljita je jo vea. Hemijski zagaivai vazdunim strujama lako i brzo prelaze sa jednog na drugi kraj kontinenata, tako da kisele kie danas predstavljaju veliki svetski problem. Zbog toga mnoge industrijalizovane zemlje danas smanjuju oslobaanje SO2 u atmosferu, a savremeni automobili imaju posebne filtre za preiavanje izduvnih gasove i ne koriste benzin sa olovom. Sve posledice od kiselih kia moi emo da sagledamo tek u budunosti. Neophodno je da korienje neobnovljivih prirodnih resursa bude zamenjeno veim korienjem stalnih i obnovljivih prirodnih resursa, ali u skladu sa prirodnim zakonima. Prema globalnim procenama, smatra se da je trenutno korienje obnovljivih izvora energije u svetu i dalje nedovoljno. Zbog toga je Evropska Unija postavila cilj da 20 % elektrine energije mora dolaziti iz obnovljivih izvora

STALNI RESURSI
Stalni resursi su sunevo zraenje, voda, talasi, plima i oseka, vetar, i oni su ili mogu biti izvori energije. Sa porastom upotrebe fosilnih goriva, klima na Zemlji je postala toplija i sada se sve vie traga za alternativnim izvorima energije (voda, vetar...), koji se koriste sve vie, ali njihov udeo u proizvodnji ukupne energije je jo uvek mali. Pod pojmom stalni izvori energije podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimino, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana suneva energija, biomasa, geotermalna energija i dr. Korienje ovih izvora doprinosi smanjenju emisije gasova staklene bate", smanjenju uvoza fosilnih goriva, kao i razvoju lokalnih industrija. SUNCE je neiscrpan izvor energije u vidu svetlosti i toplote. Sunevo zraenje je osnovni izvor energije od koje zavise gotovo svi ivotni procesi na planeti Zemlji.

Za sve bioloke procese potrebna je energija i osnovni izvor energije za planetu Zemlju je Sunce. Sunevo zraenje je osnovni izvor energije, od koje zavise gotovo svi ivotni procesi na Zemlji. Sunevo zraenje je energija koja nastaje na Suncu i koja u vidu elektromagnetnih talasa, dopire do Zemlje. Jedan deo Sunevih zraka nosi veliku koliinu energije, i to su -zraci, x-zraci i UV-zraci, a mikro- i radio talasi nose male koliine energije. Izmeu njih se nalazi vidljivi deo Sunevog zraenja, koji predstavlja svetlost. Na putu od Sunca ka povini Zemlje, Sunevi zraci prolaze kroz atmosferu, gde se jednim delom odbijaju od oblaka i vraaju u vasionu, a drugim delom ih upiju elementi vazduha - molekuli ozona, vodene pare i ugljendioksida. Tako do Zemljine povrine dolazi samo jedan manji deo ukupnog Sunevog zraenja (zraenje manjih talasnih duina). Energija Sunevog zraenja se, u kontaktu s razliitim telima na povrini Zemlje, transformie u toplotnu energiju, koja zagreva atmosferu, povrinske delove vode i zemljita, iva i neiva tela. Bez te toplotne energije iva bia na Zemlji ne bi mogla da obavljaju svoje ivotne procese, to znai da ivot ne bi bio mogu. Zelene biljke imaju sposobnost da u procesu fotosinteze energiju svetlosti transformiu i akumuliraju u energiju hemijskih veza hranu, koju koriste ostala iva bia. Energiju hrane, iva bia oslobaaju u procesu elijskog disanja. Jedan deo te energije koristi se za aktivnosti ivih bia, a drugi deo se pretvara u toplotu, koja odlazi u atmosferu i tako energija konstantno krui. . Veina oblika energije na naoj planeti nastala je i nastaje delovanjem zraenja Sunca. Sve do polovine XIX veka, suneva energija je koriena samo za fotosintezu (biljke) i pasivno zagrevanje (ljudi), a onda poinju da se razvijaju tehnologije za aktivno dobijanje elektrine energije, zagrevanje... Postoje dve mogunosti za korienje Sunevog zraenja, pretvaranje suneve (solarne) energije u toplotnu (solarni kolektori) i direktno pretvaranje sunevog zraenja u elektrinu E (fotonaponska elija). Prednosti korienja sunevog zraenja su velike, to je besplatan izvor energije, obnovljiv i ist. Suneva energija koja u toku jedne godine dospe do Zemlje, je 10 000 puta vea od ukupne koliine energije potrebne planeti. Broj sunanih dana u Srbiji je, prema podacima Ministarstva energetike, vei od 2000 asova. To je vea vrednost nego u veini evropskih zemalja, ali je kod nas solarni potencijal sasvim neiskorien.

VODA Posmatrana iz kosmosa, planeta Zemlja ima izrazito plavu boju, pa je esto nazivaju i Plavom planetom. To je zato to preko 70 % njene povrine pokriva voda u tenom stanju. Zemlja je do sada jedino poznato nebesko telo na kojem postoje povoljni uslovi da se razvije ivot ovakav kakav poznajemo. Osnovni uslov koji je omoguio pojavu i razvoj ivota na Zemlji je upravo prisustvo vode u tenom stanju, to je uslovljeno osobinom vazduha u njenoj atmosferi da preko efekta staklene bate, zagreva povrinu Zemlje do temperature koja omoguava vodi da se ne zaledi ali i da ne ispari. Voda je jedno od najjednostavnijih jedinjenja i neophodan preduslov za ivot. ivot je nastao u vodi, i u njoj se razvijao milijardama godina. Voda je osnovni gradivni element svih ivih bia. Voda odrava strukturu biljnog organizma. U svakoj eliji voda vri stalni pritisak na elijske membrane i zidove (turgor) i tako utie na oblik i strukturu elije, a samim tim i na odravanje strukture tkiva, organa i itavog organizma. Zelene biljke, u procesu fotosinteze, od vode i ugljen-dioksida proizvode organske materije, tako da voda ima i izuzetan znaaj u osnovnoj produkcija hrane i kruenju materije u prirodi. I pored mnogih sloenih prilagoenosti na suvozemne uslove, ivot na kopnu ne moe opstati tamo gde nema makar i minimalne koliine vode. Osim toga, voda je i ivotna sredina za veliki broj vrsta. Voda je i jedan od najznaajnijih klimatskih faktora . Od koliine padavina na nekom podruje zavisi koje e biljke, ivotinje i drugi organizmi moi da ive u odreenim ivotnim zajednicama. Koliina vlage na Zemlji nije se promenila, voda koju su dinosaurusi pili pre vie miliona godina ista je ona voda, koja danas pada u vidu kie. Ali, da li e je biti dovoljno za sve naseljeniji svet ? Na plavoj planeti nema nestaice vode, samo nestaice slatke vode.

Energija vode (hidroenergija) predstavlja energiju vodenih tokova, talasa, kao i energiju plime i oseke i koristi se za dobijanje elektrine energije. Hidroenergija ne doprinosi globalnom zagrevanju, voda moe da se skladiti, i za sada obezbeuje 18 % proizvedene elektrine energije u svetu. Hidroelektrane ne koriste fosilna goriva pa nema ni oslobaanja tetnih gasova, radno trajanje hidroelektrane je due od termoelektrana, tako da postoje elektrane koje su u funkciji i vie od 50 godina.

1900. prva hidroelektrana u Srbiji Pod gradom u Uicu na etinji, po Teslinim principima naizmeninih struja, i to samo 4 godine nakon poetka rada hidroelektrane na Nijagari. Elektrana radi i danas. 1970. Puten je u rad hidroenergetski i plovidbeni sistem (HEPS) erdap 1 najvea hidrotehnika graevina na Dunavu, i najvei proizvoa hidroenergije u Jugoistonoj Evropi. Projektovan je i graen zajedniki sa Rumunijom, tako da obe drave raspolau istim delovima glavnog objekta. Hidroelektrane mogu imati i negativni uticaj na ivotnu sredinu. Kada je akumulaciono jezero na ravniarskoj reci, dolazi do usporavanja toka uzvodno i podizanja nivoa podzemnih voda (sluaj sa hidroelektranom erdap). Veliko jezero izaziva promenu klime, pre svega poveanjem vlage, ime se menjaju uslovi ivota biljaka u okolini. Takoe, brane prekidaju migracione puteve ribljih vrsta koje se mreste uzvodno, ukoliko na brani nema specijalno predvienih prolaza za ribe. Primer za ovo je jesetra u Dunavu koja se ne pojavljuje otkako je napravljena erdapska brana. Planinske reke koje prave kanjone i klisure su pogodne za pravljenje akumulacija sa velikim padom i potencijalom hidroenergije, ali onda dolazi do potapanja i izmene okolnih ekosistema. Pored ovoga, u akumulacijama se nakuplja puno renog nanosa u kome organski materijal vremenom poinje da se raspada, stvara se metan, gas koji je mnogo opasniji od ugljendioksida u smislu efekta staklene bate. Energija morskih talasa. Milioni tona vode udaraju u obale svakoga dana. Ovaj potencijal je daleko vei od solarne ili energije vetra. Procena istraivaa je da 20.000 km morske obale kotske, Kanade, SAD, June Afrike i Australije, pogodno za dobijanje energije iz morskih talasa. Procena je da bi se na osnovu postojeih tehnologija na ovaj nain moglo proizvesti 16 % trenutne svetske proizvodnje elektrine energije. Energija plime i oseke, na mestima gde se javlja velika razlika u nivou mora mogue je izgraditi postrojenja za dobijanje elektrine energije. Tehnologija dobijanja struje je ista kao u hidrocentralama. Manje elektrane na plimu i oseku se mogu podii na mestima gde je razlika u nivou mora svega nekoliko metara. Prvi mlinovi koje je pokretala plima su postojali u Engleskoj jo pre 1000 godina. Geotermalna energija, je toplota Zemlje koja se nalazi u poroznim stenama, kroz koje prolaze podzemne vode i dobijaju deo ove energije u vidu toplote. Srbija spada u geotermalno bogatije zemlje, ali od registrovanog toplotno-vodnog potencijala koristi se samo oko 1%. Korienje je za sada znaajno jedino u pogledu razvoja banjskog i rekreativnog turizma i flairanju, a veoma malo za

toplifikaciju i za proizvodnju elektrine energije, koja ima i ekoloke i ekonomske prednosti u odnosu na klasine izvore energije. Prema podacima Ministarstva energetike, u Srbiji postoji nekoliko stotina buotina sa geotermalnom vodom ija je temperatura relativno niska, uglavnom ispod 60C. Toplotna snaga ovakvih izvora je mala, ali se smatra da je stvarni potencijal bar 5 puta vei od ostvarenog. Procenjuje se da potencijal ovog resursa u Srbiji odgovara sagorevanju 3,1 milion tona nafte godinje . Prednosti geotermalne E, domai izvor energije, trokovi eksploatacije energije su najnii i najvanije ova E je ekoloki ista. Google e uloiti 10 miliona dolara u geotermalna postrojenja, koji su jedan od najvie obeavajuih oblika obnovljive energije. Google takoe finansira istraivanje veliine i poloaja geotermalnih izvora u Severnoj Americi, i ulae sredstva u male kompanije koje se bave razvojem novih tehnologija za iskoritavanje geotermalne energije. VAZDUNI RESURSI Odgovarajui kvalitet vazduha neophodan je za normalan ivot svih organizama koji naseljavaju planetu Zemlju. Intenzivan razvoj industrije i ostalih privrednih delatnosti u velikoj meri dovodi do oslobaanja tetnih gasova i estica u atmosferu odgovornih za efekat staklene bate i globalnog zagrevanja koji se odraava na kvalitet svih resursa i ivotnu sredinu. Sastav vazduha u najniim slojevima atmosfere (troposferi) Stalni gasovi: azot 78 %, kiseonik 21 %, argon 0,94 %, ugljen dioksid 0,03 %; vodonik, helijum, neon, kripton i ksenon su u tragovima. Azot je u gasovitom obliku nedostupan za veinu organizama, za azotofiksatore je dostupan; ima ga u prekomernoj koliini tako da njegova kolebanja nemaju znaaj za ivot u atmosferskim uslovima Kiseonik je hemijski najaktivniji sastojak atmosfere, veoma dobar absorbent sunevog zraenja. Sav O2 u atmosferi je nastao (i nastaje) u procesu fotosinteze Ozon O3 je alotropska modifikacija kiseonika, nastaje u troposferi dejstvom elektrinog pranjenja, kao i dejstvom UV zraenja u viim delovima atmosfere (ozonosfera). Znaajan je u redukciji UV zraenja. Ugljen dioksid, zbog male koliine (gotovo u minimumu za odravanje fotosinteze) jedan je od najvanijih gasova atmosfere, Respiracija (disanje) je najvaniji izvor CO2 u atmosferi. Zemljino disanje - mikrobioloka aktivnost zemljinih organizama; disanje biljaka; disanje ivotinja; sagorevanje organskih materija (industrija, saobraaj); male koliine dananjeg CO2 se oslobodi i u vulkanskim erupcijama

Za funkciju biosfere najznaajnija je koncentracija CO2 u najniim delovima atmosfere u sloju vegetacije; i u zemljitu, jer je zemljino disanje osnovni izvor CO2 za nie spratove biljaka Veliki problem u gradskim sredinama predstavlja formiranje smoga (ova re je nastala saimanjem engleskih rei smoke - dim i fog magla), koji sadri azotove okside i organska jedinjenja iz izduvnih gasova. Ova jedinjenja u reakciji sa sunevom svetlou formiraju ozon koji je vaan u gornjim delovima atmosfere jer nas titi od tetnog sunevog zraenja, ali kada nastaje blizu zemljine povrine postaje opasan zagaiva. Smog je bez boje, ee se javlja tokom toplih meseci, kada sunce sija due i jae ime prouzrokuje vie hemijskih reakcija. Jasno vidljiva smea magla, predstavlja meavinu estica praine, vodene pare, smoga i izduvnih gasova, koja zagauje ivotnu sredinu. Najvei zagaivai kod nas su termoelektrane u Obrenovcu, Kolubari, Kostolcu, rafinerije u Panevu i Novom Sadu, hemijska industrija i metalurki kompleksi locirani u Panevu, Kruevcu, apcu, Boru i Smederevu. Panevo je naroito ugroeno od kumulativnog zagaenja vazduha zbog velike koncentracije otpadnih gasova petrohemijskih, rafinerijskih kompleksa i azotare. Uzroci zagaivanja vazduha su: - nedostatak preiavanja otpadnih gasova ili niska efikasnost postojeih ureaja za preiavanje u industrijskim postrojenjima; - korienje zastarelih tehnologija sa niskom energetskom efikasnou; - nedostatak podsticajnih mera za smanjenje emisije tetnih gasova; - nedostatak racionalnog upravljanja saobraajnim sistemima; - neadekvatno odravanje i kontrola vozila koja uestvuju u saobraaju i lo kvalitet motornog goriva. U naoj zemlji veliko zagaenje vazduha potie od korienja benzina sa olovom i dizela sa visokim procentom sumpora. Izmerene srednje godinje vrednosti olova u ambijentalnom vazduhu Beograda i Nia su 2 do 9 puta vie od dozvoljene srednje godinje vrednosti emisije za naseljena mesta. U Boru i Beogradu u proteklih 10 godina godinji limit koncentracije SO 2 je bio stalno iznad graninih vrednosti. VETAR je strujanje vazduha koje ima veliki uticaj na opte uslove ivota u stanitu. Vazdune struje premetaju oblake sa jednog na drugi deo kopna, i tako odreuju na kojim mestima e padavine biti manje ili vee. Vetrovi svojom snagom mogu i direktno da utiu na izgled pojedinanih organizama i itavih zajednica biljaka. Primer za to su biljke koje lie na zastavu jer ive na mestima gde vetrovi stalno jako duvaju, i to u istom pravcu Energiju vetra je jedan od najstarijih poznatih izvora energije - vetrenjae, brodska jedra. Vetar se koristi pre svega za proizvodnju elektrine energije

putem savremenih vetrenjaa koje formiraju tzv. ''parkove vetra''. Energija vetra je sve popularnija u mnogim zemljama, tako da su parkovi vetra postali ravnopravan lan elektroenergetskog sistema, kao na primer u Nemakoj. Od 1995. godine broj vetrenjaa se u svetu poveao 10 puta. Dobijena struja je skoro duplo jeftinija od one koja se proizvodi u termoelektrani, a 5 puta jeftinija od struje iz nuklearne elektrane. Problem odlaganja I sigurnog deponovanja velikih koliina radioaktivn otpada iz sve brojniji hnuklearnih elektrana, istraivakih i medicinskih instituta, jo uvek nije reen, i predstavlja veliku pretnju i opasnost za zdravlje ljudi i ukupan ivi svet na Zemlji. Otpad se pakuje u odgovarajue kontejnere u kojima je izolovan, a zatim se oni odlau u u specijalno napravljena betonska skladita. Veoma je vano da mesta za odlaganje radioaktivnog otpada budu u seizmiki stabilnim delovima litosfere kako bi se opasnost od izlivanja otpada svela na najmanju moguu meru.

OBNOVLJIVI RESURSI

Obnovljivi resursi su biljke, ivotinje, gljive, mikroorganizmi i oni se mogu samostalno obnavljati. Ovi resursi se mogu koristiti neogranieno samo ako se pravilno i planski koriste, ako se koriste previe postoji opasnost da vremenom nestanu. Biljke, ivotinje, gljive i mnogi mikroorganizmi predstavljaju za ljude ivotno vaan i nezamenljiv prirodni resurs. Koristimo ih za ishranu, leenje (lekovite biljke), izradu odee i obue (koa raznih ivotinja, svila, pamuk, lan, konoplja), izgradnju, opremanje i ureenje kue (drvo, posteljina, travnjaci, ukrasne biljke), kao i za razne druge potrebe. Ljudi su do sada u potpunosti prouili i koriste samo mali broj ivih bia. Istovremeno, samo u poslednjih 200 godina iezlo je preko 600 vrsta ivotinja ( 86 sisara, 104 vrste ptica, 20 gmizavaca, 5 vodozemaca, 80 vrsta riba, 72 vrste insekata, 206 vrsta mekuaca i pripadnika drugih grupa). ovek mora biti svestan da se u nekim od njih sigurno ''kriju lekovi'' i za najtee, danas neizleive bolesti. Zbog toga se ouvanje, zatita i detaljno istraivanje divljih biljnih i ivotinjskih vrsta smatra najvaniji zadatak savremenog oveka.

UMSKI RESURSI Drvee se moe svrstati i u obnovljive i u neobnovljive resurse, to zavisi od intenziteta eksploatacije. Brzorastue vrste drvea, koje se uzgaja na plantaama, mogu da se seku posle 10 godina, ali mnogim umama potrebno je vie od sto godina da se obnove . umski ekosistemi predstavljaju izvor hrane i stanite drugim biljnim i ivotinjskim organizmima, ali su i izvor hrane, lekova, graevinskog materijala za oveka. ume apsorbovani CO 2 pretvaraju u hranu i kiseonik i na taj nain preiavaju vazduh, a upijanjem vode reguliu nivo vode spreavajui poplave i eroziju tla. Odrivo gazdovanje umama i razvoj umarstva, kao privredne grane, mogue je ostvariti jedino ako postoji kontinuitet praenja i utvrivanja stanja umskog fonda. U Srbiji se trenutno pod umama nalazi oko 27 % teritorije, to je znatno nie i nezadovoljavajue u odnosu na ostale evropske zemlje. Od nepreglednih, stoletnih, uma umadije iz 18-og veka, po kojima je i dobila ime, danas je ostalo samo ime i pokoji hrastov zabran. Kao posledica prekomernog i bespravnog krenja uma i umskih poara javljaju se erozioni procesi koji su zahvatili veliki deo teritorije Srbije. Proces degradacije umskih ekosistema zavisi od intenziteta i naina korienja ali i od ekolokih osobina svakog pojedinanog tipa uma. Nizijski ekosistemi hrasta lunjaka(Quercus robur) su zbog prevelike eksploatacije prisutni samo u rezervatima(Obedska i Carska bara, Bakomonotorski, Apatinski i Koviljski rit) i zabranima (Dobanovaki zabran, Bojinska uma i dr.). Samoobnova i prirodno podmlaivanje ovih vodoplavnih uma oteano je izgradnjom nasipa uz same obale reka kao i uvoenjem brzorastuih klonova topole za potrebe umarstva. ume termofilnih i termomezofilnih hrastova u pobru Srbije (umadija), degradirane su u pogledu floristikog sastava i izvornog diverziteta prekomernom seom sladuna (Quercus frainetto), a ostavljanjem za grau i ogrev manje kvalitetnog cera (Quercus cerris). etinarske ume smre ili meovite ume smre i jele u planinskom regionu, gde ine gornju umsku granicu, naroito su osetljive na eksploataciju to se ogleda kroz njihovo teko obnavljanje i pretvaranje u panjake, visokoplaninske goleti i erozivna podruja. Za unapreenje stanja uma neophodni su poreski podsticaji od strane drave, vea ulaganje kapitala za proirenje teritorije pod umama, i poumljavanje degradiranog zemljita autohtonim vrstama. Neophodno je obrazovanje i stalno razvijanje javne svesti o znaaju uma za ouvanje i kvalitet ivotne sredine.

Kao posledica krenja uma, sve je vie izraen efekat staklene bate jer emitovani CO2 nema ko da apsorbuje, nestaju ume koji su glavni potroai CO2. Energija biomase je trenutno najznaajniji domai energetski potencijal iz obnovljivih izvora. Pod biomasom se podrazumeva organska materija nastala ivotnim aktivnostima organizama, drvna biomasa (drvo u raznim oblicima: cepanice, granice, briketi, piljevina...), poljoprivredna biomasa (ostaci poljoprivrednih i ratarskih kultura, slama, stajsko gnojivo). Odgovarajuom preradom poljoprivredne biomase mogu se dobiti alkoholi (bioetanol i biometanol), a od biljnog ulja soje, suncokreta ili uljane repice poela je proizvodnja biodizela. Ova biogoriva predstavljaju ekoloku alternativu fosilnim gorivima, daju manji efekat staklene bate, emituju manje CO 2, azotovih oksida i drugih tetnih gasova. Ali ni biogoriva nisu sasvim bezazlena. Biljne kulture iz kojih (soja, suncokret...) se dobija ulje za gorivo pokrivaju ve jako velike povrine u svetu i direktna su konkurencija proizvodnji hrane. Porast potranje i za jednim i za drugim, podie cene i navodi poljoprivrednike da kre nove povrine pod vegetacijom - umama, livadama... U svakom sluaju ENERGETSKI ZAHTEVI UZIMAJU DANAK.