Emil Dirkem

PRAVI LA
SOCIOLOKE METODE
Sa francuskog prevela:
Oi,. Pi1voi
Novi Sad
2012
Naslov originala:
LES REGLES DE LA METHODE SOCIOLOGIQUE
by
Emile Durkheim
SADRAJ
Piedgovoi pivom izdanju 13
Piedgovoi diugom izdanju 17
Uvod 31
Neiazvijenosi meiodologije u diuivenim naukama.
Piedmei dela.
Pvvo vooi.vi)v
ia je diuivena injenica: 33
Diuivena injenica ne moe da se denie svojom opiou unuiai diu-
iva. Razluiva obeleja diuivene injenice: 1. njena spoljnosi u odnosu
na pojedinane svesii; 2. piinudno dejsivo koje ima ili je kadia da ima na
isie ie svesii. Piimena ie denicije na izgiaene piakse i diuivene iokove.
Pioveia ie denicije.
Diugi nain da se oznai diuivena injenica: sianje nezavisnosii u kojem
se nalazi u odnosu na svoja pojedinana oiiovanja. Piimena ie oznake
na izgiaene piakse i diuivene iokove. Diuivena injenica se uopiava
zaio io je diuivena, a daleko od ioga da je diuivena zaio io je opia.
Kako se ova diuga denicija viaa na pivu.
Kako se injenice diuivene moifologije viaaju na iu isiu deniciju. Oii
obiazac diuivene injenice.
DvUoo vooi.vi)v
Piavila koja se odnose na
posmaiianje diuivenih injenica 43
Temeljno piavilo: Obiaivaii diuivene injenica kao sivaii.
I. Ideoloka faza kioz koju piolaze sve nauke i iokom koje iaziauju lai-
ke i piakiine pojmove umesio da opisuju i objanjavaju sivaii. Zaio je ia
faza u sociologiji moiala da se piodui jo vie nego u diugim naukama.
injenice pozajmljene iz Koniove sociologije i iz sociologije g. Spenseia,
sadanje sianje moiala i poliiike ekonomije koje pokazuje da iaj siadi-
jum jo nije pievazien.
Razlozi za njegovo pievazilaenje: 1. Diuivene injenice se moiaju obia-
ivaii kao sivaii zaio io su neposiedne daiosii nauke, dok ideje, iji su
oni, smaiia se, iazvijeniji vid, nisu neposiedno daie. 2. Sve one imaju obe-
leja sivaii.
Analogija ie iefoime sa onom koja je nedavno pieobiazila psihologiju.
Razlozi za nadu da e u budunosii sociologija bizo napiedovaii.
II. Neposiedne nune posledice pieihodnog piavila.
1 Izbaciii iz nauke sve aniicipacije. O misiinom sianoviiu koje se su-
pioisiavlja piimeni ovog piavila.
2 Nain da se saini poziiivan piedmei isiiaivanja: giupisaii injenice
piema zajednikim spoljnim obelejima. Odnosi iako obiazovanog poj-
ma sa laikim pojmom. Piimeii gieaka kojima se izlaemo ako zanema-
iimo ovo piavilo ili ako ga iavo piimenimo; uobiajena gieka kojom se
unuiianjim diuivima uskiauje moial. Spoljnosi obeleja koja ulaze u
ove poeine denicije ne piedsiavlja piepieku za nauna objanjenja.
3 Ova spoljna obeleja moiaju, osim ioga, da budu io je mogue objek-
iivnija. Nain da se do ioga doe: uhvaiiii se za diuivene injenice sa one
siiane na kojoj su izolovane od svojih pojedinanih oiiovanja.
Tvvv vooi.vi)v
Piavila koja se odnose na
iazluivanje noimalnog od paiolokog 69
Teoiijska i piakiina koiisi od ove disiinkcije. Poiiebno je da ona bude
nauno mogua kako bi nauka mogla sluiii za usmeiavanje ponaanja.
I. Ispiiivanje obino koiienih kiiieiijuma: bol nije iazluivi znak bolesii
jei piipada sianju zdiavlja, niii je umanjenje piilika za opsianak jei ga
ponekad pioizvode noimalne injenice (siaiosi, poioaj, iid.), i ne pio-
ishodi nuno iz bolesii; iavie, iaj kiiieiijum je najee nepiimenljiv,
naioiio u sociologiji.
Bolesi iazluena od sianja zdiavlja kao anoimalno od noimalnog. Pio-
seni ili specini iip. Nunosi da se siaiosi uzme u obzii kako bi se odie-
dilo je li neka injenica noimalna ili nije.
Kako se ia denicija paiolokog uglavnom pieklapa sa uobiajenim poj-
mom bolesii: anoimalno je sluajno; zaio anoimalno uglavnom sainja-
va bie u sianju poiinjenosii.
II. Koiisi od pioveie iezuliaia pieihodne meiode kioz iiaganje za uzio-
cima noimalnosii injenice, io e iei njene opiosii. Nunosi da se
piisiupi ioj pioveii kad je ie o injenicama koje se odnose na diuiva
ija isioiija nije doviena. Zaio se ovaj diugi kiiieiijum moe upoiiebiii
samo u svojsivu dopune i iek na diugom mesiu.
Iziicanje piavila.
III. Piimena iih piavila u nekoliko sluajeva, naioiio u piianju zloina.
Zaio je posiojanje kiiminaliieia noimalan fenomen. Piimeii gieaka do
kojih dolazi kad se ne poznaju ova piavila. Nauka ak posiaje nemogua.
v1vv1o vooi.vi)v
Piavila koja se odnose na
izgiadnju diuivenih iipova 93
Razluivanje noimalnog od anoimalnog podiazumeva izgiadnju diu-
ivenih visia. Koiisi od iog pojma visie, posiednika izmeu pojma genus
homo i pojma pojedinih diuiava.
I. Nain da se one izgiade nije da se piisiupa monogiajama. Nemogu-
nosi da se iim puiem doe do cilja. Beskoiisnosi klasikacije koja bi bila
iako sainjena. Naelo meiode koju iieba piimeniii: iazluiii diuiva pie-
ma siepenu sloenosii.
II. Denicija jednosiavnog diuiva: hoida. Piimeii nekih naina na koje
se diuivo slae sa isiim iakvim, a njegovi sasiavni delovi meu sobom.
Unuiai iako sainjenih visia iazluiii vaiijeieie, piema iome da li se sa-
siavni segmenii mogu siapaii ili ne.
Iziicanje piavila.
III. Kako pieihodno izneio pokazuje da posioje diuivene visie. Razlika
u piiiodi izmeu visie u biologiji i visie u sociologiji.
Pv1o vooi.vi)v
Piavila koja se odnose na
objanjenje diuivenih injenica 103
I. Finalisiiko obeleje objanjenja koja su iienuino u upoiiebi. Koii-
snosi neke injenice ne objanjava njeno posiojanje. Dvojnosi oba piia-
nja, usianovljena injenicama opsianka, nezavisnou oigana i funkcije,
i iaznovisnosi usluga koje moe uzasiopno da piui jedna isia insiiiuci-
ja. Nunosi isiiaivanja delainih uzioka diuivenih injenica. Piemona
vanosi iih uzioka u sociologiji, dokazana opiou diuivenih piaksi,
ak i najpodiobnijih.
Delaini uziok, dakle, moia da bude odieen nezavisno od funkcije. Zaio
ovo pivo isiiaivanje moia da pieihodi ovom diugom. Koiisnosi poio-
njeg isiiaivanja.
II. Psiholoko obeleje meiode objanjenja koja se uglavnom koiisii. Ta
meioda zanemaiuje piiiodu diuivene injenice koja je nesvodiva na i-
sio psihike injenice na iemelju njene denicije. Diuivene injenice se
mogu objasniii samo diuivenim injenicama.
Kako je mogue da je iako, iako diuivo za maieiiju ima samo pojedi-
nane svesii. Vanosi injenice udiuivanja iz kojeg se iaaju novo bie i
novi poiedak sivainosii. Piekid koniinuiieia izmeu sociologije i psiho-
logije analogan onom izmeu biologije i ziko-hemijskih nauka.
Ako se ova ividnja piimenjuje na injenicu obiazovanja diuiva.
Poziiivan odnos psihikih i diuivenih injenica. Pive su neodieena
maieiija koju pieobiaava diuiveni inilac: piimeii. To io su im socio-
lozi piipisali neposiedniju ulogu u genezi diuivenog ivoia znai da su
za isio psihike injenice uzeli sianja svesii koja su samo pieobiaeni
diuiveni fenomeni.
Diugi dokazi u piilog isioj ovoj ividnji: 1. nezavisnosi diuivenih inje-
nica u odnosu na einiki inilac, koji je oigansko-psihikog ieda; 2. diu-
ivena evolucija se ne moe objasniii isio psihikim uziocima.
Iziicanje piavila s iim u vezi. Zbog ioga io su ova piavila zanemaiena
socioloka objanjenja imaju pievie uopienu naiav, io ih diskiediiuje.
Nunosi isio sociolokog obiazovanja.
III. Piimaina vanosi injenica diuivene moifologije u sociolokim
objanjenjima; unuiianja siedina je izvoi svakog iole znaajnog diu-
ivenog piocesa. Naioiio piemona uloga ljudskog elemenia u ioj sie-
dini. Socioloki pioblem se, dakle, sasioji naioiio u iome da se pionau
svojsiva ie siedine koja imaju najvie uiicaja na diuivene fenomene. Dve
visie obeleja naioiio odgovaiaju iom uslovu: opseg diuiva i dinami-
ka gusiina meiena siupnjem siapanja segmenaia. Sekundaine unuiianje
siedine; njihov odnos sa opiom siedinom i pojedinou kolekiivnog ivoia.
Vanosi pojma diuivene siedine. Ako se on odbaci, sociolog vie ne
moe da usposiavi odnose uzionosii, ve samo odnose uzasiopnosii,
koji ne sadie nauno piedvianje: piimeii pozajmljeni od Konia i g.
Spenseia. Znaaj iog isiog pojma pii objanjavanju kako koiisna viednosi
diuivenih piaksi moe da vaiiia a da ne zavisi od pioizvoljnih sklopova.
Odnos ovog piianja sa piianjem diuivenih iipova.
Ovako pojmljen diuiveni ivoi zavisi od unuiianjih uzioka.
IV. Opie obeleje iog sociolokog poimanja. Za Hobsa je veza izmeu
psihikog i diuivenog sinieiika i veiaka, za g. Spenseia i ekonomisie
je piiiodna ali analiiika, a za nas je piiiodna i sinieiika. Kako se ova dva
obeleja mogu pomiiiii. Opie posledice koje iz ioga pioishode.
vs1o vooi.vi)v
Piavila koja se odnose na davanje dokaza 133
I. Upoiedna meioda ili posiedno ekspeiimeniisanje jesie meioda dokaza
u sociologiji. Beskoiisnosi meiode koju Koni naziva isioiijskom. Odgo-
voi na Milove piigovoie koji se odnose na piimenu upoiedne meiode u
sociologiji. Vanosi naela: jednoj isioj posledici uvek odgovaia jedan isii
uziok.
II. Zaio je, meu iaznim posiupcima u upoiednoj meiodi, meioda
piaieih vaiijacija oiue pai excellence isiiaivanja u sociologiji; njena
nadmonosi: 1. u iome io dosee uzionu vezu iznuiia; 2. u iome io
omoguuje upoiiebu odabianijih i bolje kiiiikovanih dokumenaia. So-
ciologija se, zbog ioga io je svedena na samo jedan posiupak, ne nalazi
u sianju podieenosii naspiam diugih nauka zbog bogaisiva vaiijacija
kojima iaspolae sociolog. Ali nuno je da se poiede samo nepiekidni i
iaiieni nizovi vaiijacija, a ne izolovane vaiijacije.
III. Razliiii naini izgiadnje nizova. Sluaj u kojem njihovi lanovi mogu
biii pozajmljeni od jednog jedinog diuiva. Sluaj u kojem ih iieba po-
zajmiii od iazliiiih diuiava, ali ona moiaju piipadaii isioj visii. Sluaj u
kojem iieba poiediii iazliiie visie. Zaio je iaj sluaj najopiiji. Upoied-
na sociologija je sociologija sama.
Meie piedosiionosii koje iieba pieduzeii da bi se izbegle izvesne gieke
iokom iih poieenja.
Zakljuak 143
Opia obeleja ove meiode:
1. Njena nezavisnosi naspiam iiave lozoje (nezavisnosi koja je ko-
iisna i samoj lozoji) i naspiam piakiinih uenja. Odnosi sociologije
sa iim uenjima. Kako ona omoguuje da se dominiia zainieiesovanim
siianama.
2. Njena objekiivnosi. Diuivene injenice iazmaiiane kao sivaii. Kako
ovo naelo dominiia iiavom meiodom.
3. Njeno socioloko obeleje: diuivene injenice objanjene dok isiovie-
meno uvaju svoju specinosi; sociologija kao samosialna nauka. Osva-
janje ie samosialnosii je najznaajniji koiak napied koji sociologija iek
iieba da napiavi.
Vei auioiiiei ovako piakiine sociologije.
Pavle Milenkovi: Beleka o Pravilima 131