VIŠA POSLOVNA ŠKOLA

Blace

SEMINARSKI RAD
TEMA
TCP/IP

Profesor Student
Aleksandar Zakić Nenad Đokić 82/05

Blace, 2007.
Uvod

Računari se povezuju u mreže da bi povećali efikasnost i smanjili troškove.

Povezivanje dovodi do ušteda i na nivou organizacije i na globalnom nivou
(istim informacijama se može pristupati sa različitih lokacija). Glavni razlozi za
umrežavanje računara:
- Deljenje datoteka
- Deljenje hardvera
- Deljenje programa
- Igranje sa više igrača
- Komunikacija između korisnika

Računarsku mrežu čine dva ili više računara koji su povezani tako da
mogu da dele računarske resurse. Pod ovim resursima se podrazumevaju
hardverske komponente (skener, štampač, modem...) i softverske
komponente (informacije, baze, aplikacije...).
Nekada je bilo neophodno da korisnici odštampaju ili kopiraju dokumente
ukoliko žele da ih neko drugi menja i uređuje. Takođe, nije postojao ni
jednostavan način da se te promene integrišu u originalan dokument.
Zbog toga se i javlja potreba za umrežavanjem kao posledica stalnog
porasta razmene podataka (pisama, poruka, memoranduma, poslovne statistike,
izvještaja, baza podataka i sl.) među zaposlenima.

2
Šta je TCP/IP ?

TCP/IP je set protokola razvijen da omogući umreženim računarima da dele

resurse putem mreže. Razvila ga je grupa iz razvojnog centra okupljenog oko
ARPAnet-a. Napomenimo još da je u periodu od juna 87. do juna 98. , više od
300 različitih proizvođača imalo proizvode koji su podržavali TCP/IP , i desetine
hiljada mreža, različitih veličina i tipova, koji su ih koristili. Taj broj je iz dana u
dan sve veći, što je najbolji primer značaja TCP/IP-a u računarskim
telekomunikacijama.

Najpribližnije objašnjenje seta protkola je "Internet Protocol Suite" (internet

protokol odelo). TCP i IP su dva protokola u jednom "odelu". Sobzirom da su
TCP i IP najpoznatiji protokoli postalo je uobičajen izraz TCP/IP ili IP/TCP za
označavanje cele familije protokola . Primetno je da ljudi koji se time bave ,
koriste TCP/IP za označavanje cele familije protokola. Međutim to uopštavanje
može dovesti do nekih nepravilnosti. Na primer, kada neko priča o NFS-u, on će
verovatno reći kako je NFS baziran na TCP/IP, ali to nije tačno. On je ustvari
baziran na IP-u i jednoj pojednostavljenoj verziji TCP-a, UDP-u.

3
TCP/IP
TCP/IP je skup protokola, koji se još naziva i Internet protokol. Nastao je pod
okriljem američke vladine agencije za napredna istraživanja (DARPA), ali je
igrom slučaja vremenom postao osnova javne i globalne Internet mreže.
Istraživanja su započeta 1970. godine, u saradnji sa nizom vodećih američkih
univerziteta.

Slojevi
Kao i OSI model, TCP/IP je zasnovan na prenosu podataka po slojevima (sa tom
razlikom da OSI model ima 7 slojeva, a TCP/IP 4 ili 5). Imena slojeva koje
TCP/IP podržava su Aplikativni, Trasportni, Internet i Pristupni, pri čemu se u
nekim podelama Pristupni sloj deli na Fizički i Datalink sloj.

Sloj5-Aplikacije
Aplikativni sloj TCP/IP-ja odgovara zbiru Aplikativnog, Prezentacionom i sloju
Sesije OSI modela. Mrežni protokoli (i odgovarajući programi) na ovom nivou
su Telnet, FTP, SNMP, HTTP i SMTP.

Sloj4-Transport
Transportni sloj odgovara sloju 4 OSI modela, sa tom razlikom da nema
funkcionalnost OSI sesije. Osnovna namena ovog sloja je obezbedi prenosni
servis. Najvažniji protokoli sloja 4 su TCP (Transmission Control Protocol) i
UDP (User Datagram Protocol). Oba protokola služe aplikativnom sloju za
prenos podataka, a sam izbor zavisi od zahteva za pouzdanošću prenosa:

• TCP je pouzdan, konekcioni protokol koji obezbeđuje proveru grešaka i

kontrolu toka podataka preko virtualne veze, koja se uspostavlja i po
završetku prenosa raskida. FTP, HTTP i SNMP servisi koriste TCP da bi
obezbedili prenos podataka bez grešaka i gubitaka.
• UDP je nepouzdan, prenos bez konekcije, ali sa zato sa manjim
opterećenjem mreže. UDP ne obuhvata proveru grešaka pri prenosu, niti
ima mehanizme za kontrolu toka podataka. SNMP i multimedijalne
aplikacije koriste UDP, SNMP zbog nadzora mreže (što je proces koji ne
bi trebalo da preoptereti mrežu), a multimedijalne aplikacije zbog manjeg
opterećenja mreže.

Sloj3-Internet
Sloj 3 je odgovoran za usmeravanje (ruting) podataka preko mreže. Omogućava

4
komunikaciju preko mreža istog ili različitog tipa i obavlja prevođenje između
različitih adresnih šema. IP (Internet Protocol) i ARP (Address Resoluton
Protocol) se nalaze u sloju 3.

Slojevi1i2
Kombnacija prenosa po Datalink i Fizičkom sloju se obavlja u hardveru uz
pomoć pristupnih metoda jao što su CSMA/CD (Carrier Sensed Multiple Access
with Collision Detection) iz Ethernet protokola. Ethernet funkcioniše na
pristupnom nivou mreže, tako što Ethernet elektronika radi na Fizikom sloju, a
CSMA/CD MAC (Medium Access Control) metod po Datalink sloju.

Paketski prenos podataka

Paket je jedinica podataka u bilo kom mrežnom
sloju, pre ili posle prenosa. U okviru
Aplikativnog sloja, podaci se nazivaju porukom,
unutar Transportnog sloja to su TCP i UDP
segmenti. U okviru Internet sloja to su IP, ARP ili
RARP datagrami. U okviru Datalink sloja to su
okviri ili ramovi, a na fizičkom sloju to su biti.

Tokom puta podataka ka nižim slojevima

mrežnih protokola sukcesivni nivoi enkapsuliraju
podatake sa dodatnim informacijama. Kada se
posle obavljenog prenosa okvir primi na
odredištu, sukcesivni slojevi de-enkapsuliraju
podatak na svom putu ga nižim mrežnim
slojevima.

Skup protokola TCP/IP

Često se koristi pojam ''protokol TCP/IP'' , iako su to dva potpuno različita

protokola koji rade u sloju 3 (IP) i sloju 4 (TCP)modela OSI.Ovaj pojam se
koristi i kada se misli na skup protokola, među kojima su protokoli TCP i IP
najpopularniji. Protokol IP je osnovni protokol mrežnog sloja, na kojem se
zasnivaju ostali protokoli.

TCP/IP je skup protokola za Internet. Na sledećoj slici prikazano je mapiranje

pojedinih TCP/IP protokola na slojeve OSI modela:

5
Protokol IP

Protokol IP se temelji na zamisli čvora i mreža.Čvor je uređaj u mreži koji je

sposoban da šalje i prima IP pakete preko mreže. Iz tog razloga IP čvorovi mogu
biti usmerivači, radne stanice, serveri i bilo koji uređaj koji ima IP adresu. Za
skup čvorova koji zajedno koriste istu adresnu strukturu, kaže se da čine IP
mrežu. U mrežama pod IP protokolom važi osnovno pravilo da čvorovi iz iste
mreže mogu direktno komunicirati između sebe. Ako dva čvora iz različitih
mreža hoće da komuniciraju neophodan je usmerivač koji će posredovati između
dve mreže. Usmerivač radi u sloju 3 , kao i protokol IP. Ukoliko se dva čvora
nalaze u dve različite IP mreže, znači da imaju dve različite mrežne adrese, a
samim tim i dve različite adrese sloja 3.

Arhitektura TCP/IP protokola

Generalno gledajući TCP/IP protokol je sastavljen od manjeg broja slojeva od

onih korištenih u OSI modelu. Mnogi opisi TCP/IP definišu se sa tri do pet
funkcionalnih slojeva arhitekture protokola. Četvoro-slojni model prikazan na
slici pokazuje korelaciju između OSI i TCP/IP modela. TCP/IP model je baziran
na tri sloja (aplikacijski, prijenosni i mrežni) i dodatnim internet slojem.

6
 Slika. Upoređivanja OSI i TCP/IP modela

Isto kao i u OSI modelu, podaci se šalju prema dole niz stack, kada su poslani na
mrežu, i gore uz stack, kada su primljeni sa mreže. Podaci se u TCP/IP-u šalju
niz protokol stack iz aplikacijskog sloja sve do fizičke mreže. Svaki sloj u
stacku dodaje kontrolnu informaciju da bi potvrdio sigurnu dostavu. Ova
kontrolna informacija naziva se zaglavlje (header) jer je postavljen na početak
podatka koji se treba poslati. Svaki sloj tretira sve informacije koje primi iz sloja
iznad kao podatke i stavlja svoje zaglavlje na početak informacije. Kada su
podaci primljeni, događa se suprotno, svaki sloj “skida“ svoje zaglavlje
pre nego što pošalje podatke sloju iznad..

Slika. Prolaz podataka kroz slojeve

7
Internet protokol (IP)

Internet protokol (IP) se koristi za bespojnu komunikaciju izme]u računara, a za

prenos ga koriste TCP i UDP. On je odgovoran za pravilno adresiranje računara i
prosleđivanje paketa, ali ne garanuje njihovo dostavljanje. IP može razbiti
poruke na manje pakete te ih sastaviti na odredištu s time da svaki deo može
krenuti drugim putem kroz mrežu. Ako paketi ne stignu pravim redosledom IP
protokol će ih sastaviti u ispravan paket.

Slika. Datagram

Slika. IPv4 header

8
Tablica. Opis IPv4 header

9
 Slika.Opis IPv6 header

TCP protokol

TCP je obostrani spojni protokol koji spaja 2 računara, te obezbeđuje da paketi

dolaze na odredište traženim redosledom. TCP koneckija može biti i unutar
jednog računara (mnoge aplikacije komuniciraju na taj način, npr. X window
system).

Slika. TCP segment

10
 Slika. TCP header

Tablica. Opis TCP headera

Tablica. Poznatiji TCP portovi

11
TCP nivo

Dva odvojena protokola su zadužena za slanje TCP/IP datagrama. TCP

(transmission control protocol) je odgovoran za podelu poruka u datagrame,
ponovno slanje datagrama koji nisu stigli i sastavljanje poruke na drugom kraju.
IP (Internet protocol) je zadužen da nađe put kojim će datagrami stizati do onoga
koji treba da ih primi, uobičajeni naziv je rutiranje. Ovako gledano čini se da
TCP radi sav posao, što je u malim mrežama tačno. Uprkos tome na internetu
slanje datagrama do primaoca može biti veoma kompleksno. Put može biti preko
nekoliko tipova mreža i medija preko kojih se podaci šalju (počevši od optičkih
kablova, preko koaksijalnih, direktnih veza, do klasične telefonske linije). Voditi
računa o ruti i prevazilaženje nekompatibilnosti između mreža i ovih medija nije
ni malo jednostavan posao. Primetite da je komunikacija između TCP-a i IP-a
prilično jednostavna. TCP IP-u predaje samo datagram sa destinacijom na koju
treba da stigne. IP ne zna da li i kako je taj datagram povezan za onima koji se
šalju pre ili posle njega.

IP nivo

Svaki datagram TCP šalje IP-u. Uz to on navede i koja je internet adresa

kompjutera na drugom kraju. Primetite da je to jedino što zanima IP. Njega ne
zanima, ni šta je u datagramu,ni TCP zaglavlje, ni da li je to poseban datagram
ili je deo nekog fajla. Posao IP-a je da pronađe put do računara sa datom internet
adresom i da se postara da datagram stigne tamo. Da bi omogućio da gateway-i i
ostali sistemi kroz koje datagram prolazi dalje prosleđuju datagram , IP dodaje
svoje zaglavlje. Glavni podaci u tom zglavlju su internet adrese primaoca
(sourse internet address) i pošiljaoca (destination internet address), (32-bitne ,
kao na primer 177.4.35.122.), broj protokola koji mu je prosledio poruku
(protocol number) i još jedna kontrolna suma (Checksum). Sourse internet
address je ustvari IP adresa kompjutera sa koga se šalje poruka. Ona je potrebna
da bi primalac znao od koga mu stiže poruka. Destination internet adress je IP
adresa računara kome je datagram upućen. Ona je potrebna da bi svi gateway-i i
među-sistemi znali gde treba da ide taj datagram. Protocol number sadrži
informaciju o tome kom protokolu treba predati datagram kada on stigne na
drugi kraj. Ovo je bitno zato što, iako IP saobraćaj ide preko TCP-a, postoje i
drugi protokoli koji koriste IP, pa je bitno znati kom protokolu predati datagram.
Na kraju tu je i checksum-a. Ona ima istu ulogu kao i kod TCP zaglavlja, da

12
proveri da li je u toku transfera došlo do oštećenja datagrama. Ako jeste,
datagram se odbacuje. Treba primetiti da TCP i IP imaju različite checksum-e.
Da koristi checksum-u TCP-a, IP ne bi mogao da proveri da li je došlo do
oštećenja u zaglavlju. Time bi poruka mogla biti poslata pogrešnom računaru.

13
LITERATURA

1. Dobrilović, „ELEKTRONSKO POSLOVANJE“ TF Mihajlo Pupin,

Zrenjanin 2005. god.
2. Miodrag Dinić, „UVOD U NOVELL NETWARE“ Mikro knjiga, Beograd
1994. god
3. Damir Baronica, „UMREŽAVANJE RAČUNALA“ Strijelac, Zagreb 2000.
god.
4. Stephen J. Bigelow, “RAČUNARSKE MREŽE“ Mikro knjiga, Beograd 2004.
god
5. Joe Habraken, “OSNOVE UMREŽAVANJA” Mikro knjiga, Beograd 2002.
god
6. Douglas E. Comer, “POVEZIVANJE MREŽA - TCP/IP PRINCIPI, PROTOKOLI
I ARHITEKTURE” Cet, Beograd četvrto izdanje
7. Kurose i Ross “UMREŽAVANJE RAČUNARA:OD VRHA KA DNU SA
INTERNETOM U FOKUSU” Cet, Beograd
8. www.cet.co.yu/citaliste
9. www.elitesecurity.org
10. www.cisco.com/univercd/cc/doc/cisintwk/ito_doc/frame.pdf

14
 Sadržaj
Uvod............................................................................................................................................2
Šta je TCP/IP ?............................................................................................................................3
TCP/IP.........................................................................................................................................4
Paketski prenos podataka............................................................................................................5
Skup protokola TCP/IP...............................................................................................................5
Protokol IP..................................................................................................................................6
Arhitektura TCP/IP protokola.....................................................................................................6
Internet protokol (IP)..................................................................................................................8
TCP protokol.............................................................................................................................10
TCP nivo ..................................................................................................................................12
IP nivo ....................................................................................................................................12
LITERATURA..........................................................................................................................14
Sadržaj.......................................................................................................................................15

15