Koliko Se Poznajemo SR

KOLIKO SE POZNAJEMO
iz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini IV izdanje
IZVRNO VEE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine
Projekat
AFIRMACIJA MULTIKULTURALIZMA I TOLERANCIJE U VOJVODINI
KOLIKO SE POZNAJEMO iz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini IV izdanje
Koordinator projekta:
Marius Rou
Urednik izdanja:
Mirko Grlica
Autori tekstova:
Milan Mici dr Tibor Pal Kalman Kunti dr Zoltan Mesaro Arpad Pap Mirko Grlica Agne Ozer Olgica Ninkov Kovaev Milkica Popovi Ljubica Oti dr Janko Rama mr Mira Maran Jaroslav Miklovic
Lektor:
Aleksandra Pei
Unos teksta:
Marica Finur Cetinka Svitlica Ilustracije ustupljene iz line foto-arhive Ivana Kukurova
tampa: AB print, Novi Sad Tira: 700 primeraka Novi Sad 2009. god.
IZVRNO VEE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine Projekat: AFIRMACIJA MULTIKULTURALIZMA I TOLERANCIJE U VOJVODINI
KOLIKO SE POZNAJEMO
iz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini
IV izdanje
Novi Sad 2009. god.
PREDGOVOR
storija Vojvodine je specifina, jer je njen istorijski razvoj stvorio multietniko, multikonfesionalno drutvo. To je ini sloenom, ali i bogatom sredinom. Trebalo bi da saznamo vie o razvoju i nastanku Vojvodine, kako bi nas oplemenilo to njeno bogatstvo.Verujemo da e, posle prouavanja ovog kratkog prikaza prolosti naroda sa prostora dananje Vojvodine, itaoci moi iz istorijskih primera da izvuku pouke koje bi ih okrenule ka budunosti s ciljem daljeg suivota ovdanjih naroda u duhu tolerancije, saradnje i meusobnog potovanja. Koliko se meusobno poznajemo, toliko e nas oplemeniti kulturno i istorijsko bogatstvo prostora na kojima ivimo. Pravo poznavanje razliitih kultura, jezika i prihvatanje tih razliitosti doprinosi harmoniji iz koje proizlaze mnoga dobra za sve nas. Ovaj tekst napisan je prvenstveno za mlade, to jest za uenike, s ciljem da im predoi neke injenice iz zajednike prolosti naroda (Nemaca, Maara, Srba, Slovaka, Rumuna, Rusina, Jevreja itd.) koji su iveli i ive na prostorima dananje Vojvodine. Pri sastavljanju teksta autori su imali ideju da, pored ve poznatih globalnih istorijskih dogaaja i procesa, ukau i na odreene specifinosti i detalje koji su bili iskljuivo u vezi s ovim prostorima. Prikazane injenice i procesi uzeti su iz istoriografije pomenutih naroda i verovatno e za nekoga predstavljati novinu, ali e, u svakom sluaju, doprineti boljem meusobnom upoznavanju. Prilikom prikazivanja politike istorije, autori broure
trudili su se da dogaaje smeste u drutveno-ekonomsko-kulturni okvir, kako bi se dobila potpuna slika o deavanjima. Pored meusobnog proimanja i dugog zajednikog ivota i saradnje, ovdanji narodi su u svojoj istoriji imali i teke periode, pre svega u vreme ratova. Namera autora bila je da i sukobe, koji su bili deo nae stvarnosti, prikau objektivno i iz vie aspekata. Trebalo bi da se naglasi da je i u vreme tekih dana bilo trenutaka vrednih pamenja, kao i primera saradnje.
*** Tekst ove broure sastoji se iz tri dela. Svako poglavlje predstavlja jednu zaokruenu celinu. Posle kratkog uvoda o ideji, nazivu, granicama i istoriji prostora dananje Vojvodine pre pojave Turaka, slede poglavlja: prvo poglavlje prikazuje period od pada Srpske despotovine (1459) do smrti cara Josifa II (Joseph II, 1790); drugo poglavlje predstavlja period tzv. dugog XIX veka, tj. od smrti cara Josifa II (1790) do Prvog svetskog rata; u treem, poslednjem poglavlju, opisuje se razdoblje od Prvog svetskog rata (1914), pa sve do danas, sa posebnim osvrtom na kulturu i umetnost u Vojvodini. Pored tekstualnog dela hronoloke tabele i kratkih biografija znaajnih linosti, mnogobrojna pitanja, takoe, pomau pri proveri znanja i pripremi za takmienje, a sve zajedno doprinosi boljem meusobnom upoznavanju i skladnijem zajednikom ivotu!
UVOD
1. IDEJA, NAZIV, POJAM I GRANICE VOJVODINE

Naziv Vojvodine i njene granice rezultat su istorijskog razvoja. Kroz istoriju, razliite teritorije nazivane su vojvodinom (u Poljskoj se i danas tako naziva jedan nivo teritorijalne organizacije). U istoriji Srba Vojvodina ima specifino znaenje. Ona je simbolizovala tenju Srba da postignu autonomiju na odreenoj teritoriji unutar Ugarske (Maarske).1 Ta ideja nije bila strana Srbima, jer je odreeni nivo autonomije bio zagarantovan i pre formiranja teritorijalne jedinice sa tim imenom. Vojvodina nije znaajna samo za Srbe; ostali narodi su je takoe prihvatili kao pokrajinu u kojoj mogu da ostvare svoje zajednike, kao i posebne interese.
1.1. Ideja o stvaranju Vojvodine

Ideja o stvaranju Vojvodine, kao autonomne srpske oblasti u okviru Habz-
burkog carstva, postoji jo od doseljenja Srba pod vostvom Arsenija III arnojevia, a predstavljena je prvi put na Crkveno-narodnom saboru u Baji 1694. godine. Na Saboru u Temivaru 1790. godine formulisan je glavni zahtev da se Srbima na osnovu njihovih privilegija odredi posebna teritorija, do ega i je dolo u periodu od 1849. do 1860. godine. Dakle, Vojvodina se, u obliku drugaijem od dananjeg, ostvarila prvi put u XIX veku. Tada formirano Vojvodstvo Srbija i Tamiki Banat bilo je srpsko samo kada je re o nazivu. Naime, u njemu je ivelo najvie Rumuna, zvanini jezik bio je nemaki, a sedite vojvodstva bilo je u Temivaru. Trebalo bi naglasiti da je to bilo vreme apsolutizma (Bahov apsolutizam) i potpune centralizacije vlasti u Habzburkom carstvu, znai i na prostorima dananje Vojvodine. Nakon pada Bahovog apsolutizma zapoeta je decentralizacija vlasti u Austriji i Ugarskoj koja se, posle kraeg zastoja, nastavila i posle zakljuenja Austrougarske nagodbe . U to vreme,
1.1. Ideja o stvaranju Vojvodine
1 Izrazi Maarska i Ugarska su sinonimi. Nije neobino da za narod ili zemlju postoji vie naziva. Na latinskom jeziku se Maarska nazivala Hungaria, dok se u maarskom jeziku, koji se, po pravilu, nije koristio u slubenoj upotrebi, ustalio naziv Magyarorszg. Tradicionalni nazivi za Maare i Maarsku razvili su se i ustalili na razliitim jezicima iz latinskog izraza Hungaria, te je naziv za Maarsku u srpskom jeziku Ugarska, a za njen narod Ugri. Mada je naziv Ugri prestao da se upotrebljava, korienje pojma Ugarska ustalilo se zbog naglaavanja promena koje su se desile posle Prvog svetskog rata. Tako se (i) u srpskoj istoriografiji pojam Ugarska koristio za Maarsku do 1918. godine, dok se za kasniji period koristi izraz Maarska. Meutim poto sami Maari ne prave razliku u nazivu svoje drave, mislimo da je prihvatljivo i u duhu tolerancije da i naziv Maarska koristimo za celu njenu istoriju, jer to Maari smatraju tako primerenim.
KOLIKO SE POZNAJEMO
1.2. Poreklo naziva Vojvodina 1.3. Granice Vojvodine
obnovljene su upanije u celoj Ugarskoj, a tokom sedamdesetih godina XIX veka ukinute su neke teritorijalne jedinice koje su oformljene na osnovu privilegija jo u feudalnom dobu (na naem prostoru to su bile Vojna granica, Potiski krunski ditrikt, Velikokikindski ditrikt). U razdoblju dualistikog ureenja izgraena je moderna dravna uprava u Ugarskoj, a samim tim i na naim prostorima. Istovremeno, u raznim programima na saborima pominjala se autonomna srpska oblast, ponegde na nivou upanija, a ponegde na nivou ire oblasti. To je izneto na Blagovetenskom saboru i u Bekerekom programu Miletieve stranke. Ovi zahtevi ostali su osnovna taka srpskog nacionalnog programa sve do zavretka Prvog svetskog rata i do formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1. decembra 1918. godine. Znaenje pojma Vojvodina menjalo se tokom istorije, kao i teritorija koju je obuhvatala. Kulturna i politika elita Srba u junoj Ugarskoj, a kasnije i drugih naroda, dala je svoj udeo u menjanju ovog pojma.
aprila iste godine. Glavni zahtev Srba na ovom saboru bio je ponovno dobijanje autonomne srpske oblasti Vojvodine. Bekereki program iz 1869. godine samo se implicitno pozivao na odluke Blagovetenskog sabora, koji je ostao osnovna taka srpskog nacionalnog programa do zavretka Prvog svetskog rata i formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1. decembra 1918. godine. Nakon formiranja prve jugoslovenske drave, naziv Vojvodina korien je meu protivnicima unitarizma i centralizma koji su se zalagali za veu ekonomsku samostalnost i upravne nadlenosti Vojvodine. Vojvoanski Preanski pokret predvodio je panevaki advokat, samostalni demokrata, Duan Duda Bokovi. Nakon Drugog svetskog rata formirana je Autonomna pokrajina Vojvodina, kao sastavni deo Republike Srbije, s ciljem ouvanja nacionalne i kulturne arolikosti Bake, Banata i Srema.
1.3. Granice Vojvodine

Granice Vojvodine su nastajale i menjale se tokom istorijskog razvoja. Dananje granice Republike Srbije prema Maarskoj i Rumuniji definisane su nakon Prvog svetskog rata. Granini sektor u Baranji, Bakoj i Banatu utvren je izmeu 1919. i 1923. godine. Ugovorom o primirju izmeu srpske i maarske vojske, potpisanim u Beogradu 13. novembra 1918. godine, srpska vojska zaposela je liniju BarPeujBajaSegedin, a na istoku liniju AradLugoKaransebeMehadijaOrava. Pariskim mirovnim ugovorom, koji je sa Maarskom potpisan u dvorcu Trianon 4. juna 1920. godine, srpske jedinice bile su prinuene da se do 20. avgusta 1921. godine povuku iz veeg dela Baranje i tzv. Bajskog trokuta. Nezadovoljni takvim reenjem, Hrvati i Srbi iz Baranje proglasili su nezavisnu Baranjsku republiku, koja je nakon povlaenja srpske vojske
1.2. Poreklo naziva Vojvodina

Vojvodina je svoj naziv dobila na Majskoj skuptini, odranoj u Sremskim Karlovcima od 1. do 3. maja 1848. godine (od 13. do 15. maja, po gregorijanskom kalendaru), kada su narodni predstavnici proglasili Srpsku Vojvodinu, a koja je 72. lanom Oktroisanog ustava od 4. marta 1849. godine dobila naziv Vojvodstvo Srbija i Tamiki Banat. Srbi u njoj nisu mogli na pravi nain da koriste svoju teritorijalnu samoupravu. Nakon pada Bahovog apsolutizma drava je bila decentralizovana. Obnovljena je upanijska vlast u Ugarskoj i Hrvatskoj, a Srpska Vojvodina ukinuta je 27. decembra 1860. godine. Svetozar Mileti ve u januaru 1861. godine objavljuje Tucindanski lanak, koji postaje program vojvoanskih Srba predstavljen na Blagovetenskom saboru 2.
UVOD
bila ukinuta. Deo slovenskog stanovnitva zalagao se za Kraljevinu SHS. Razgranienje sa Rumunijom okonano je 1923. godine, ali konture granine linije povuene su jo 1919. godine, te je Kraljevini SHS pripala treina povrine Banata uz Tisu i Dunav. Nekadanja republika granica, a danas dravna granica sa Republikom Hrvatskom, povuena je nakon zavretka Drugog svetskog rata, kada je, potujui naelo etnike veine, Hrvatskoj pripao jugoslovenski deo Baranje i zapadni Srem, dok je istoni Srem prikljuen Vojvodini, to jest Srbiji. Prostor dananje Vojvodine tako je uao u sastav nove drave koja je kasnije nazvana Jugoslavijom. Autonomna Pokrajina Vojvodina formirana je tek posle Drugog svetskog rata zbog svojih specifinosti u nacionalnom, konfesionalnom, ekonomskom i drugom smislu, kao deo Republike Srbije, s ciljem da se ouva nacionalna i kulturna arolikost Bake, Banata i Srema. Takva Vojvodina postoji i danas. Administrativna granica pokrajine prema centralnoj Srbiji odreena je tako da su optine Zemun i Novi Beograd u jugoistonom Sremu i deo optine Palilula u jugozapadnom Banatu pripojeni Gradu Beogradu. Za uzvrat, Vojvodini je prikljueno est sela u Mavi. Stanovnitvo Vojvodine doseljavalo se tokom istorije sa raznih strana, zato se njena istorija moe shvatiti samo imajui u vidu uticaj optih evropskih, balkanskih tokova na istoriju Srbije i Ugarske, neto manje Rumunije i Hrvatske, kao i na istoriju svih naroda koji ive u njoj.
2. ISTORIJA PODRUJA BUDUE VOJVODINE PRE POJAVE TURAKA

2.1. Kratak pregled istorije Vojvodine do kraja IX veka
Teritorija Vojvodine u geografskom smislu pripada Karpatskoj niziji. Tok Dunava, blizina Balkanskog poluostrva, venac Karpata veoma su znaajni za njenu istoriju. Naseljevanja u preistoriji najee su poinjala upravo sa Balkana, a esto je tako bilo i u kasnijim razdobljima. Na Karpatima su izvori veine reka koje teku kroz Panonsku niziju, a uglavnom se ulivaju u Dunav, koji je od davnina povezivao udaljene teritorije Evrope. Na teritoriji Vojvodine nema ostataka ljudi iz paleolita, iako takvih tragova ima u Karpatskoj niziji i na Balkanu. Mada ima i starijih nalaza, sigurno je da su neandertalci stigli u Karpatsku niziju u periodu 140-130.000 godina p.n.e. Period mezolita u Karpatskoj niziji trajao je u periodu od 8.000. do 3.500. godine p.n.e. Pored Dunava bila je razvijena veoma poznata rano neolitska vinanska kultura, koja je bila okrenuta ka reci i ija nalazita se nalaze na desnoj obali Dunava. Oko 3500. godine p.n.e. pojavila se kereka (Kere-Krs-Kri) kultura, u kojoj se, pored ribarstva, pojavljuje i poljoprivreda. Poto se narod Kere kulture bavio i stoarstvom, njihova kultura se irila i verovatno je tada teritorija dananje Vojvodine masovnije naseljavana. Od XXVI do XIX veka p.n.e. postojalo je bakarno doba u Karpatskoj niziji. U ovom razdoblju najznaajnije kulture su tisapolgar i kasnija bodrogkeresturska. Bronzano doba trajalo je otprilike od 1900. do 900. godine p.n.e. U ovom razdoblju pojavili su se novi itelji u Karpatskoj niziji, a najznaajnija kultura je toseg (Tszeg). Tada se ve poelo koristiti ralo za obraivanje zemlje, te se sto-
2. ISTORIJA PODRUJA BUDUE VOJVODINE PRE POJAVE TURAKA 2.1. Kratak pregled istorije Vojvodine do kraja IX veka
***
KOLIKO SE POZNAJEMO
2. ISTORIJA PODRUJA BUDUE VOJVODINE PRE POJAVE TURAKA 2.1. Kratak pregled istorije Vojvodine do kraja IX veka
arstvo razvijalo, a pojavile su se i nove grane privrede, trgovina i zanatstvo. Tekovine gvozdenog doba stigle su u Panonsku niziju sa zapada. Ta kultura naziva se haltatskom kulturom. Prouavanje ove kulture oteava tadanji nain sahranjivanja; pokojnike su spaljivali i pepeo u urnama polagali u zemlju. Gradili su utvrenja od zemlje. Tadanje drutvo bilo je ve izdiferencirano na vladajui sloj, sloj ratnika i robove i sluge. Oko 550. godine p.n.e. Skiti naseljavaju Panonsku niziju. Postoje i pisani izvori o njima, koje su napisali Grci. Naseljavali su istone delove Balkana i nisu unitili starosedeoce, nego su se stopili s njima. Oko 300. godine p.n.e. pojavili su se Kelti, a najznaajniji za teritoriju Vojvodine meu njima bili su Skordisci. Kelti su u vie navrata uticali na prilike u Panonskoj niziji. Njihova kultura je razvijena latenska kultura. Koristili su elini srp i elino ralo, grnarstvo im je bilo razvijeno, a trgovina vrlo iva, naroito sa Rimljanima. U ovom razdoblju pojavio se narod Panona, po kojima je podruje dobilo naziv, tj. po kojima su Rimljani nazvali novoosvojenu teritoriju. Pored navedenih, u celoj Karpatskoj niziji ivelo je jo desetak naroda. Rimljani su u I veku p.n.e. proirili i uvrstili svoju vlast na Balkanu i u Karpatskoj niziji. Poetkom nove ere uspostavili su vlast do Dunava i pobili sve koje su Iliri i Kelti pokrenuli na ustanak. Ipak, nisu uspostavili vlast na levoj obali Dunava (izuzetak je Erdelj, gde su bili prisutni vie od jednog veka), tako da podruje Bake nije pripadalo Rimskoj imperiji. U I veku p.n.e. je deo teritorija na levoj obali Dunava uao u sastav velikog dakog plemenskog saveza pod vostvom kralja Bojrebista (Burebista). Daani su, kao i Kelti, bili nosioci latenske kulture i smatraju se precima rumunskog naroda.
Rimski osvajai nisu unitili starosedeoce, mada su svi starosedeoci morali da prihvate organizaciju rimskih vlasti. Takoe, poeo je dugotrajan proces romanizacije. Rimljani su primali obeleja kultura sa kojima su se susretali, a ostali narodi primali su obeleja rimske kulture, iji je znaaj bio presudan. Na teritoriju pod upravom Rimljana stizali su itelji iz skoro svih delova imperije. Religije koje su stizale sa istoka bile su veoma znaajne. Provincija Panonija je cvetala, a u III veku n.e. odigrala je presudnu ulogu u burnom razdoblju estih borbi za carski presto. Vie careva je poreklom bilo iz Panonije. Istovremeno, ve od 20. godine n.e, na granicama Rimske imperije, pogotovo u Bakoj, pojavili su se Sarmati i Jazigi, narodi iranskog porekla. Ovi konjaniki narodi iveli su u plemenima, od kojih je jedno pleme imalo vodeu ulogu. Ve od II veka n.e. poveava se pritisak germanskih naroda. Rimljani su osvojili Dakiju poetkom II veka n.e. Rimska provincija Dakija je obuhvatala delove dananje Rumunije: Transilvaniju (Erdelj), Banat i Olteniju. Od oblasti koje se danas nalaze u sastavu Vojvodine rimskoj provinciji Dakiji je pripadao juni deo Banata. Rimljani su 271. godine izgubili Dakiju (Erdelj). Posle toga, na teritoriji koju danas nazivamo Vojvodinom pojavljuje se novi narod , Alani. Rimljani su se morali odrei provincije Panonije u IV veku, zbog novog talasa seobe naroda koju su pokrenuli Huni prelaskom preko Volge 375. godine. Pored germanskih naroda, meu kojima su Goti najznaajniji, naseljavaju se i Alani. U V veku je sve vie Germana u Panonskoj niziji, ali ve od poetka V veka Huni imaju vodei poloaj. Izmeu 401. i 410. godine Huni zauzimaju Alfeld (Alfld) i prebacuju centar svoje drave izmeu Dunava i Tise. Posle smrti Atile, germanski narodi su se osamostalili i
10
UVOD
podelili meu sobom Panonsku niziju. Sami Huni su se, takoe, razjedinili, te deo njih naputa Karpatsku kotlinu i odlazi prema istoku i jugu. Ostrogoti su 456. godine stekli dominaciju u Panonskoj niziji, ali su je ve 471. godine izgubili zbog napada na Italiju. Njihovo mesto preuzimaju Gepidi, a njih pobeuju Langobardi u savezu sa Avarima 568. godine. Langobardi (po kojima je Lombardija dobila ime) u isto vreme i naputaju Panonsku niziju zbog straha od Avara. Dolaskom Avara nastaje relativna stabilnost. Ono to su Germani bili za Hune, to su Sloveni bili za Avare. Zajedno sa Avarima, Sloveni su naselili Panonsku niziju i ili u pohode na Vizantiju. Avari su 582. godine zauzeli Sirmium, koji je bio jedan od centara pozne rimske imperije i koji je poznati istoriograf Amijan Marcelin (Ammianus Marcellinus) nazvao majkom svih gradova. Avari su 626. godine doiveli neuspeh kod Carigrada. Sloveni su ve i pre toga naseljavali Balkan i stigli ak i na Peloponez. Iako se Avarski kaganat nije raspao, Sloveni, nezavisno od Avara, vode pohode i naseljavaju se na Balkanu. Bugarska drava formirana je 680. godine. Posle naseljavanja Bugari ugroavaju vlast Avara i Vizantinaca. Franci su 796. godine poveli odluujui pohod protiv Avara i porazili njihovu dravu, optereenu unutranjim borbama. Franci su zaposeli teritoriju do Dunava, dok su Bugari proirili vlast do Tise. Podruje izmeu te dve reke opustelo je tokom IX veka, mada tada pristie novi talas Slovena. U zapadnom delu Panonske nizije Sloveni pod vostvom Pribine i Kocelja stvaraju svoju kratkotrajnu dravu (840 870). Veruje se da je Panonsku niziju opustoio pohod Franaka i Bugara. Ostaci Avara i Sloveni iveli su u manje vrstim zajednicama, to je Maarima omoguilo naseljavanje i brzo organizovanje vlasti.
2.2. Vojvodina od doseljavanja Maara do turskih osvajanja

Podruje dananje Vojvodine (Baka, Banat i Srem) tokom istorije bilo je zahvaeno mnogim velikim seobama razliitih naroda. U srednjem veku (od dolaska Maara u Panonsku niziju, 896. godine) i novom veku, osim u periodu vladavine Turaka (15261699), sve do 1918. godine nalazio se u okviru Kraljevine Maarske (Ugarske). Nazivano je Junom Ugarskom i uglavnom je bio ukljueno u sistem maarskih upanija (Kraovska, Kovinska, Tamika, Torontalska; Baka se nalazila u okviru Bake i Bodroke upanije, a Srem je bio u sastavu Sremske i Vukovske upanije), koje su se u odreenim periodima menjale nazive i granice. Ve od srednjeg veka, posebno od XVIII veka, ovaj prostor, nacionalno i konfesionalno gledano, bio je meovit. Mada nema pouzdanih izvora, pretpostavlja se da je na ovom podruju ivelo maarsko, slovensko i rumunsko pravoslavno i katoliko stanovnitvo. Pretpostavlja se, takoe, da je srpsko stanovnitvo ivelo najvie u junom Banatu i Sremu, a hrvatsko, koje se sluilo ikavicom, u zapadnom i severnom Sremu. U srednjem veku Ugarska je bila znaajna drava. Valadajua dinastija Arpadovi imala je iroku lepezu politikih i porodinih veza. Prvi kralj Ugarske Stefan Sveti (Szent Istvn 10001038) u svom delu Opomene (Intelmek) napisao je svom sinu: Drava sa jednim jezikom i jednim obiajem je slaba i ranjiva. Zato ti sine nareujem, da pridolice sa dobrim namerama podrava i ceni, da bi kod tebe radije boravili, nego drugde stanovali Zaista, koliko se moe uoiti iz istorijskih izvora, u Ugarsku su dolazili iz svih krajeva Evrope, a Arpadovii su sticali porodine veze u svim krajevima Evrope, te i u Srbiji. Jo pre nego to je Srbija postala kraljevina, Bela II Slepi (II. Vak Bla 11311141) oenio se Jelenom (Ilona),
2. ISTORIJA PODRUJA BUDUE VOJVODINE PRE POJAVE TURAKA 2.2. Vojvodina od doseljavanja Maara do turskih osvajanja
11
KOLIKO SE POZNAJEMO
2. ISTORIJA PODRUJA BUDUE VOJVODINE PRE POJAVE TURAKA 2.1. Vojvodina od doseljavanja Maara do turskih osvajanja
kerkom velikog upana Uroa. Ona i njen brat Belo imali su vanu ulogu na ugarskom dvoru, upravo i zbog slepila Bele II. Kasnije, u vreme borbe Dragutina i Milutina, Dragutin (12761282) se priklonio Arpadoviima dobivi princezu Katarinu (Katalin)za enu. Srpski vladari enili su se esto enama iz vladarskih i plemikih porodica susednih zemalja, to je posebno uvrivalo saveze meu dravama i doprinosilo stabilnosti dobrosusedskih odnosa. Izvesno je da su enidbe srpskog kralja Dragutina Nemanjia ugarskom princezom Katarinom (Katalinom) u XIII veku i kneza Mihajla Obrenovia ugarskom groficom Julijom Hunjadi (Hunyadi Julia) u XIX veku imale takav karakter. Veze u srednjem veku esto su se menjale, jer su se i interesi Srbije, Bugarske, Vizantije (koji su meusobno esto bili veoma povezani) i Ugarske menjali, tako da su se periodi saradnje i sukoba brzo smenjivali. Meutim, pojavom Turaka Osmanlija situacija i odnosi Ugarske i Srbije menjaju se sutinski. Pod naletima Osmanlija postepeno slabi Vizantijsko carstvo, nestaje Bugarska, Srbija gubi svoje teritorije, te sredinji deo sred-
njovekovne Srbije postaje sve ugroeniji. Vladari balkanskih zemalja i Ugarske shvatili su da moraju da udrue svoje snage (mada su ih Turci dosta esto i uspeno razdruivali ), jer su samo tako imali ansu za efikasnu odbranu. Ideja udruivanja je uglavnom sprovedena u delo, ali ni udruene snage nisu bile dovoljne da zaustave ogromno, tada veoma razvijeno i moderno, Osmanlijsko carstvo. Nastao je period teak za sve stanovnike Balkana i Ugarske. Srpska drava nestaje, a Ugarska gubi najvei deo teritorije, te je, svedena na minimum, ukljuena u zemlje Habzburgovaca. Migracije menjaju etniki sastav ovih teritorija; neki gusto naseljeni predeli postaju pusti, a civilizacijska dostignua srednjovekovne Srbije i Ugarske uglavnom nestaju. U ovom tekom razdoblju nastaje organizacija Srba, sa crkvom koja je promenila svoju ulogu i tako obezbedila vievekovni opstanak i bez drave. Istovremeno, teritorija budue Vojvodine manje je naseljena zbog estih pohoda i lokalnih arki. Ova tragedija doprinee tome da Vojvodina, usled estih migracija, postane multietnika i multikonfesionalna sredina.
12
I POGLAVLJE
OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)
azdoblje od skoro tri i po veka bilo je teko za stanovnike koji su iveli na prostoru dananje Vojvodine. To podruje je prvo pripadalo Ugarskoj kraljevini, da bi posle Mohake bitke (1526) i sloma srednjovekovne maarske drave dolo pod tursku vlast, pod kojom je ostalo skoro 150 godina. Pri kraju XVII veka, u vreme Velikog bekog rata, ovo podruje bilo je poprite mnogih bitaka izmeu austrijske i turske vojske. Od turske vlasti osloboeno je na poetku XVIII veka, te se tada moglo zapoeti sa obnovom, naseljavanjem i inkorporacijom Habzburkoj monarhiji.
1. OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO MOHAKE BITKE (1526)

1.1. Prodor Osmanlija i posledice
Prodor Osmanlija na Balkansko poluostrvo i njihovo razaranje srpske feudalne drave tokom druge polovine XIV veka (Marika bitka 1371. godine, Kosovska bitka 1389) otvorili su put osmanlijskom nadiranju ka Ugarskoj i Srednjoj Evropi. Usled turskih napada, srpsko stanovnitvo selilo se sve severnije od Save i Dunava, u tadanju Ugarsku, na dananje podruje Srema, Banata i Bake. Te seobe su od kraja XIV do kraja XVIII veka bile konstanta istorije Balkana i Podunavlja. Prodor Turaka u basen Podunavlja produbio je vievekovne sukobe hrianske i islamske civilizacije. Posle bitke kod bugarskog grada Nikopolja (1396), granicu tog sudara svetova predstavljalo je podruje severno i juno od Save i Dunava. Srbi i Maari, predvoeni svojim srednjovekovnim elitama, od Nikopoljske
do Mohake bitke (13961526) branili su se zajedniki u Srbiji ( u Pomoravlju) i junoj Ugarskoj.
1. OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO MOHAKE BITKE (1526) 1.1. Prodor Osmanlija i posledice 1.2. Srem i Banat pod prvim naletima Turaka
1.2. Srem i Banat pod prvim naletima Turaka

Posle poraza evropskih krstaa kod Nikopolja na Dunavu, turske akindije (laka konjica) upale su u Srem i opustoile Zemun i Mitrovicu. To pustoenje bilo je znak ugarskom kralju Sigismundu (Zsigmond) da pone da gradi ugarski odbrambeni pojas, sa osloncem na severnoj Srbiji i rekama Savi i Dunavu. ivo tkivo tog bedema bile su ete ugarskih feudalaca, brojni avanturisti i najamnici koji su dolazili iz Evrope, kao i Srbi koji su, zajedno sa svojom vlastelom ili stihijski, beali pred turskim pustoenjima, prelazili Savu i Dunav u prvoj polovini XV veka i voljom istorije postajali vojnici na granici. U Banat su 1395. godine stigli Andreja i Dmitar , sinovi srpskog kralja Vukaina, a braa kralja Marka (Kralje-
13
KOLIKO SE POZNAJEMO
1. OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO MOHAKE BITKE (1526) 1.3. Prvi srpski despot u Ugarskoj 1.4. Ulazak srpskih feudalaca u ugarsku vlastelu, njihovi posedi u Ugarskoj i prve srpske seobe 1.5. Istorijsko i mitsko pamenje o zajednikim borbama
via Marka) koji je kao vazal turskog sultana Bajazita iste godine poginuo u bici na Rovinama. Andreja je poslednji put pomenut 1399. godine, a Dmitar se u razdoblju izmeu 1404. i 1407. godine pominjao kao upan Zarandske upanije i kastelan (zapovednik grada) Vilagoa (Vilgos), grada koji se danas zove irija (iria) i nalazi u Rumuniji.
1.3. Prvi srpski despot u Ugarskoj

Prekretnicu u gradnji odbrambene linije Ugarskog kraljevstva prema Turcima predstavljalo je vazalstvo srpskog despota Stefana Lazarevia prema ugarskom kralju Sigismundu , uspostavljeno 1403/04. godine. Taj vazalni odnos predstavljao je zajedniko ukljuivanje vrha srpskog i ugarskog saveza u odbranu. Ovim aktom udruile su se odbrambene moi dve feudalne drave protiv osmanlijskog nadiranja. Vazalni odnos uvren je ulaskom srpskog despota u red vitezova Zmajevog reda 1408. godine u Budimu, kao i dodelom poseda ugarskog vladara srpskom vladaru 1411. godine. Pored poseda u okolini Debrecina (Debrecen) i Satmara (Szatmr), despot Stefan Lazarevi dobio je nove u Torontalskoj (Bekerek i Beej) i Bodrokoj upaniji (Apatin, Aranjan). Njih je, po odredbama ugovora u Tati iz 1426. godine, zadrao i naslednik despota Stefana, ura Brankovi. On je kasnije od kralja Sigismunda dobio posed Hevizvel (Hvzvlgy) kod Budima, gradove Munka (Munkcs) i Bereg (Breg), a moda i Tokaj, Talju i Regen na gornjoj Tisi. in Stefana Lazarevia sledie mnogi despoti, te e postati deo ugarske vlastele.
su se Srbi i zapoljavali se kao vojnici, inovnici, sluge, zanatlije, carinici i sudije. Ova imanja srpskih feudalaca u Banatu i Sremu dobijala su tokom XV veka sve znaajniju vojniku ulogu u krvavom ratu na granici. U vojske srpskih despota i u slubu na njihovim imanjima u Ugarskoj stupali su i Maari. U slubi despota ura Brankovia bili plemii iz porodica Kalai (Kllay), Sakolji (Szakolyi) i aholji (Csaholyi). Srpske seobe preko Save i Dunava u prvoj polovini XV veka nisu bile tako masovne kao one posle pada Srpske despotovine (1459). Ta kretanja stanovnitva bila su jedva primetna, ali su uveala srpski ivalj u Sremu i Banatu. Dokument iz 1433. godine svedoi o izmeanosti katolika i pravoslavaca oko Kovilja, Kovina i Hrama (mesta na obali Dunava). Posle prvog pada Smedereva pod tursku vlast 1439. godine, Srbi iz Kovina napustili su svoj grad i otili dalje u Ugarsku, na ostrvo epel (Csepel) kod Budima. Srpski despoti ulazili su u red ugarskog plemstva dobijanjem imanja u Ugarskoj, prihvatajui sva prava i obaveze koje su im pripadale kao delu vladajueg stalea ugarskog drutva. Imali su palatu u Budimu, uestvovali u svim dvorskim ceremonijama koje je prireivao ugarski kralj, a despot Stefan Lazarevi bio je upan Torontalske, Bodroke i Satmarske upanije. U svim ratnim pohodima ugarskog vladara uestvovali su i srpski despoti kao njegovi vazali, tako da su odredi despota Stefana Lazarevia ratovali 1421. godine protiv ekih husita. Ispunjenje vazalnih obaveza bilo je primarno u ideologiji i vrednosnom sistemu srednjeg veka.
1.4. Ulazak srpskih feudalaca u ugarsku vlastelu, njihovi posedi u Ugarskoj i prve srpske seobe
Na posede srpskih despota u Ugarskoj, ali i drugih srpskih feudalaca, doseljavali
1.5. Istorijsko i mitsko pamenje o zajednikim borbama

Srpsko istorijsko i mitsko pamenje poelo je tek posle Kosovske bitke (1389), kada su Osmanlije, razaranjem
14
srpskog feudalnog drutva, Srbe uinile aktivnim uesnicima istorije. Izraz tog narodnog pamenja bila je epska pesma. Ulazak u epsku pesmu predstavljao je za narod ulazak u istoriju. Turska pustoenja i razaranja ostala su duboko urezana u srpsku mitsku i istorijsku svest, kao i hrianske vojskovoe, bez obzira na etniko poreklo, koje su se napadima Turaka odupirale. To pamenje nije iskljuivo srpsko, ve je, sa izvesnim razlikama, deo i rumunske i bugarske i ugarske tradicije. Heroji tog pamenja razliitog su porekla, a svi ih svojataju. U eposi prve polovine XV veka, zajedniki rat protiv Turaka bio je osnovni in proimanja srpsko-maarskog istorijskog pamenja.
de Hunedoara. Jano (Janko) Hunjadi je bio pripadnik sitnog plemstva, iji su preci stigli u Ugarsku (Erdelj) iz Vlake. Zajednika srpsko-maarska borba na granici protiv Osmanlija imala je zajednike mitove i zajedniko pamenje. Verski inilac (hrianstvo) u XV veku bio je iznad nacionalnog, a verski rat kao srednjovekovni motiv (hrianstvo -islam) inio je hrianske narode bliskim.
1. OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO MOHAKE BITKE (1526) 1.6. Odbrana Beograda i seanje na nju 1.7. Pad Srpske despotovine i posledice 1.8. Vojniki nain ivota postaje trajna karakteristika Srba
1.7. Pad Srpske despotovine i posledice

Pad Srpske despotovine (1459) pokrenuo je masovne srpske seobe u junu Ugarsku. Ugarski vladar Matija Korvin (Korvin Mtys) podsticao je te seobe koje su stvarale ivi tit na granici svetova. Usled opte nesigurnosti, maarsko stanovnitvo june Ugarske povlailo se na sever drave. Srpski doseljenici naseljavali su opustela zemljita, neki su nastavili put ka severu, ali veina doseljenika je prihvatila vojniku ulogu. Ove seobe bile su delom stihijske (bekstvo pred Turcima), delom organizovane (dogovoren prelaz srpske vlastele u Ugarsku) ili su se javljale kao posledica upada ugarskih vojski u Srbiju, sastavljenih od srpskih i ugarskih eta.
1.6. Odbrana Beograda i seanje na nju

Najsvetliji trenutak u odbrani i zajednikoj borbi bila je uspena odbrana Beograda (tada nazivanog i Nndorfehrvr) 1456. godine. Janko Hunjadi (Hunyadi Jnos) i Ivan Kapistran (Giovanni di Capestrano) stigli su u pomo posadi. Zahvaljujui srei i izvanrednoj snalaljivosti Hunjadija izvojevana je pobeda nad mnogo jaim protivnikom. Rat i odbrana Beograda jednako su ugrozili srpski i maarski narod. Zato su u srpskoj epskoj pesmi ostali ugarske vojskovoe i plemii koji su u prvoj polovini XV veka vodili zajedniki rat na granici hrianskog i islamskog sveta. Zapovednik Beograda Mihalj Silai (Szilgyi Mihly) pojavio se u srpskoj epskoj pesmi kao Mihailo Svilojevi ; tamiki upan i znameniti krajinik, firentinski plemi Filip de Sholaris (Pipo Spano, Pipo od Ozore) u epskoj pesmi se pominje kao Filip Madarin, a simbol hrianskog rata protiv islama u prvoj polovini XV veka, Jano (Janko) Hunjadi, zabeleen je u srpskoj mitskoj i istorijskoj svesti i epskoj pesmi kao Sibinjanin Janko, a kod Rumuna kao Iancu
1.8. Vojniki nain ivota postaje trajna karakteristika Srba

Pretvaranje srpskog naroda u vojniki narod zapoelo je usled turskog razaranja srpskog feudalnog sistema. Neprekidni ratovi sa Osmanlijama na podruju jugoistone Evrope poveali su potrebu za najamnom vojskom. Turska najezda razbila je srpsko feudalno drutvo, oslobodila srpski narod vezanosti za posed i nainila ga dinaminim. Tokom seoba, srpski narod prolazio je kroz istorijsku metamorfozu seljaka u ratnika, najvidljiviju na tlu june Ugarske. Krajem XV veka u ugarskim zemljama bilo je od 10000 do
15
KOLIKO SE POZNAJEMO
1. OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO MOHAKE BITKE (1526) 1.9. Usamljena Ugarska u ratu protiv Osmanlija i srpski despoti u Ugarskoj 1.10. Srbi na ostalim bojitima u slubi ugarskih kraljeva
12000 srpskih najamnih vojnika. Najee su ratovali u vojskama srpskog i ugarskog plemstva, a sluili su i kao vojnici na rekama (nasadisti ili ajkai) i kao laka konjica (husari). Tromesena plata lakog konjanika bila je 1481. godine deset zlatnika, a dvadeset godina kasnije srpski laki konjanici dobijali su od osam do deset zlatnika godinje. Tako je priliv srpskih ratnika u seobama i masovan ulazak Srba u vojniki stale smanjio platu najamnika u oblasti Podunavlja, na mestu stalnog ratnog sukoba.
1.9. Usamljena Ugarska u ratu protiv Osmanlija i srpski despoti u Ugarskoj

Padom Srpske despotovine i ostalih balkanskih saveznika, Ugarsko kraljevstvo izgubilo je tampon zonu prema Turcima i nalo se u neposrednom dodiru sa turskim krajikim etovanjem. Ugarski kralj Matija Korvin uvideo je odmah da je potrebno preseljenje ugledne srpske vlastele, iskusne u ratu sa Turcima, u granina podruja na jugu Kraljevine. U Ugarsku je 1464. godine prelo nekoliko snanih, znaajnih linosti koje su u narednim decenijama odredile istoriju malog rata na granici. Sin slepog Grgura Brankovia, a unuk despota ura, Vuk Grgurevi (u epskoj poeziji Zmaj Ognjeni Vuk), dobio je posede u Sremu (Kupinovo, Irig, Berkasovo) i Banatu (Bekerek). Braa Jakii, Stefan i Dmitar, sinovi vojvode Jake , pristigli iz Pomoravlja, dobili su posede u Pomoriju, sa sreditem u Nadlaku. Milo Belmuevi, poslednji vojvoda despota uraa Brankovia u Zeti i zapovednik grada Meduna, dobio je imanja u bakom Potisju. U razdoblju od 1471. do 1503. godine na granicama Ugarske i Turske trajao je neprekidni rat prepun meusobnih upada, plenjenja i pustoenja. Zahvatio je podruje izmeu Segedina i Kruevca, te
ono bilo izloeno nemilosrdnom raseljavanju. I u periodu zvaninog mira izmeu dveju drava (15031521), ugarski (Srbi i Maari) i turski krajinici nastavljali su rat na granici svojim etovanjem. Junaci malog rata bile su etovoe eljne plena i nasilja. Banat i Srem bili su krvavo poprite sve do Mohake bitke 1526. godine, kada je granica sukoba hrianstva i islama pomerena daleko na sever. Srpski i ugarski krajinici ratovali su zajedno protiv Turaka, pod zastavom Ugarskog kraljevstva. U redovima ugarskih vojskovoa, posebno Pala Kiniija (Kinizsi Pl) i Pala Tomorija (Tomori Pl), bilo je mnogo Srba. Vuk Grgurevi, Milo Belmuevi, velikai iz porodice Jaki , despoti Jovan i ore Brankovi, despot Stefan Berislavi , Pal Kinjii, Pal Tomori, er Moro (Mr Gyrgy), velikai iz porodice Kihorvat (Kishorvt) uestvovali su zajedniki u ovom ratu. U bici na Hlebnom polju u Erdelju 1479. godine borile su se zajedniki ete Pala Kiniija , Itvana Batorija (Bthory Istvn) i brae Jaki . Pal Kinii , Vuk Grgurevi i Jovan Jaki 1480/81. godine prodrli su do Kruevca i odatle, milom ili silom, u Banat preveli vie od 100.000 ljudi, to je jedna od najveih srpskih seoba u istoriji. Tom prilikom, opustelo je oko 1000 sela u Srbiji, a ugasilo se oko 20000 ognjita. ete Belmuevia i Kihorvata provalile su zajedniki u Srbiju 1500.godine, a sledee godine ete despota Jovana Brankovia i beogradskog bana era Mora.
1.10. Srbi na ostalim bojitima u slubi ugarskih kraljeva

Srpske ete, kao vojska ugarskih feudalaca srpskog porekla, borile su se pod zastavom ugarskog kralja na svim evropskim vojitima na kojima je ratovao. Stari Milo Belmuevi u svom testamentu 1501. godine, navodi da je sluio kralju Matejau u Sliziji (leziji). U periodu od
16
1487. do 1489. godine, srpski ratnici ratovali su pod Beom i Lincom. Dve godine potom, ratnici Jakia i Belmuevia borili su se na strani ugarskog kralja Vladislava II (II. Ulszl) protiv Poljaka i njegovog brata Jana Olbrehta (Jn Olbrecht). Na osobenosti onovremene srednjoevropske istorije ukazuje i injenica da je Matija Korvin , posle osvajanja grada Kostolanja (Koszolny), preselio u Srem 400 maarskih ena koje su husiti drali u zatoenitvu da bi se udale za tamonje Srbe.
Grgurevi, 1471). Zato su iz Furlanije u Italiji 1486. godine u Srem stigli Angelina Brankovi , ena slepog sina despota ora, Stefana i njihovi sinovi ore i Jovan. Oni su u Sremu od Matije Korvina nagraeni posedima. Sredite Brankovia u Sremu bilo je Kupinovo, gde su podigli crkvu posveenu sv. Luki.
1. OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO MOHAKE BITKE (1526) 1.11. Prvi traak verske tolerancije i dalje naseljavanje Srba 1.12. Gaenje titule despota, srpsko-vlaki i srpsko-hrvatski odnosi
1.12. Gaenje titule despota, srpsko-vlaki i srpsko-hrvatski odnosi

U periodu izmeu 1497. i 1499. godine, despot ore zamonaio se i uzeo ime Maksim . Despot Jovan uestvovao je 1501. godine u ratu protiv Turaka, ali je sledee godine preminuo. Odlukom kralja Vladislava II (II Ulszl), titula despota i despotski posedi u Sremu pripali su hrvatskom velikau Ivaniu Berislaviu. To je bio razlog to su monah Maksim i Angelina Brankovi napustili Srem i 1504. godine uputili se u Vlaku. Boravak Brankovia u Vlakoj od 1504. do 1509. godine ojaao je srpskorumunske veze. Brankovii su 1507. godine posredovali u sporu izmeu vlakog vojvode Radula Velikog i moldavskog vojvode Bogdana III . Iste godine, posredstvom Brankovia, u Trgovite u Vlakoj dospeo je prvi srpski tampar iz cetinjske tamparije jeromonah Makarije. U vreme njegovog boravka u Vlakoj od 1507. do 1512. godine tampane su prve rumunske knjige. Vlaki vojvoda Radul Veliki postavio je Maksima Brankovia za mitropolita. Posle smrti Radula Velikog, Angelina i Maksim Brankovi vratili su se u Srem. U razdoblju od 1509. do 1514. godine posvetili su se gradnji svoje zadubine, najpoznatijeg frukogorskog manastira Kruedola, u kojoj su uestvovali i nadlaki plemii iz porodice Jakia i vojvoda Vlake Njagoje Basarab. Hrvatski velikai Berislavii su 1504. godine postali srpski despoti. Despot
1.11. Prvi traak verske tolerancije i dalje naseljavanje Srba

Bitna odrednica srednjovekovnog vrednosnog sistema bila je vera. Srednjovekovna Ugarska bila je katolika drava, a Srbi pravoslavni narod. Hrianska tolerancija koju su izraavali ugarski kraljevi XV veka bila omoguavala je zajedniko ratovanje Srba i Maara protiv Turaka. Papa Nikola V dozvolio je slobodu veroispovesti na imanjima srpskih despota u Ugarskoj i gradnju devet pravoslavnih manastira, oko 1450. godine. Pod uticajem ugarskog kralja Matije Korvina, papa Sikst IV je 1477. godine izdao encikliku (poslanicu) u kojoj se trai tolerantan odnos prema pravoslavcima u Ugarskoj. Odluke ugarskih sabora iz 1481. i 1495. godine oslobaale su pravoslavno stanovnitvo plaanja desetine katolikim prelatima. Srem, kao pogodan prostor za naseljavanje Srba, postao je naroito znaajan kada ga je Matija Korvin 1463. godine zatitio sistemom tvrava. Ovaj vladar bio je veliki humanista i potovalac uenosti. eleo je da postane rimski car, kako bi mogao da organizuje (slino Sigismundu) odbranu od Turaka, ali u tome nije uspeo. Radi jaanja granice ka Turcima, Matija Korvin obnovio je srpsku despotovinu na podruju Srema ( Vuk
17
KOLIKO SE POZNAJEMO
1. OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO MOHAKE BITKE (1526) 1.13. Doin ustanak 1.14. Propast srednjovekovne Ugarske, gubitak june odbrambene linije sa Beogradom 1.15. Mohaka bitka i raspad Ugarske
Ivani oenio se udovicom despota Jovana Brankovia , Jelenom, koja je poticala iz porodice Jaki. Postao je zatitnik pravoslavne crkve u Ugarskoj, u poveljama se potpisivao po milosti Boijeju despot srpski . Njegov sin Stefan Berislavi nosio je titulu srpskog despota sve do pogibije u borbi protiv Turaka 1535. godine.
1.13. Doin ustanak

Naleti Osmanlija i unutranji sukobi u Ugarskoj podstakli su 1514. godine ustanak era Doe (Dzsa Gyrgy). Vojska sastavljena od ljudi sa margine ugarskog feudalnog drutva, prikupljena za krstaki rat protiv Turaka, okrenula se protiv ugarskih velikaa. Krstai era Doe te 1514. godine opustoili su Bekerek, Beej, Titel, abalj, Futog, Petrovaradin, Slankamen, erevi i Banotor. Krstaima su se u Slankamenu pridruili i nasadisti, preteno Srbi. Srbi, Maari i Rumuni nali su se zajedno u ustanku era Doe u suprostavljenim vojskama. U vojsci era Doe bilo je puno Srba, a jedan od voa krstaa zvao se Radoslav . U plemikim etama takoe su ratovali srpski i maarski plemii. Jakii iz Nadlaka (Nagylak, Nadlac) borili su se protiv krstakih eta koje su ugroavale njihove posede. Staleka pripadnost, kao i verska, bile su u srednjem veku bitnije injenice od etnike pripadnosti. Ustanak era Doe prouzrokovao je velika razaranja i jo vie oslabio Ugarsku, koja je imala sve manje anse za uspenu odbranu. Kao posledica ustanka, feudalni sistem u Ugarskoj postao je krui.
ratom Turci Osmanlije iscrpli su odbrambene moi ugarske drave. Osmanlije su imale vee ekonomske i ljudske resurse neophodne za vekovni sukob, kakav je bio rat izmeu Ugarske i Osmanlijske imperije. Kada je novi sultan Sulejman, kasnije nazvan Velianstveni , preuzeo vlast, Osmanlije su 1521. godine bile spremne za zavrni pohod protiv Ugarske. Ovaj pohod trajao je pet godina, a zavrio se Mohakom bitkom 1526. godine. Turci su 1521. godine zauzeli Beograd i abac, kljune take ugarskog odbrambenog sistema na Savi i Dunavu. Iste godine opustoili su Srem, posede despota Stefana Berislavia i despotice Jelene. Pal Tomori, u ijoj vojsci je bilo mnogo Srba, postao je 1523. godine generalni kapetan Donjih krajeva , ali nije uspeo da obnovi poroznu granicu zbog nedostatka ljudstva i novca. Dolazak monog Pavla Bakia iz Srbije, poslednjeg srpskog despota, odjeknuo je 1525. godine u Ugarskoj kao dobar znak, ali to nije moglo da promeni sudbinu Ugarskog kraljevstva.
1.15. Mohaka bitka i raspad Ugarske

Turski sultan Sulejman Velianstveni krenuo je 1526. godine u veliki pohod protiv Ugarske kraljvine. Turska je spremala taj pohod vie od jednog stolea. Srbi iz Srema povukli su se pred sultanovom ordijom u Pomorije, a Pal Tomori zapisao je da u Sremu nema nikoga . Na Mohakom polju, 29. avgusta, dolo je do odluujue bitke u kojoj je satrvena ugarska vojska i u kojoj je poginuo ugarski kralj Lajo II (II. Lajos). U bici su uestvovale i srpske ete Pavla Bakia i Radia Boia, voa sremskih uhoda. Mohaka bitka bila je kraj srednjovekovne Ugarske. U periodu do osvajanja Budima 1541. godine vodio se unutranji rat u Ugarskoj.
1.14. Propast srednjovekovne Ugarske, gubitak june odbrambene linije sa Beogradom

U prvim decenijama XVI veka Ugarsko kraljevstvo bliilo se svom kraju. Dugim
18
Osvajanjem Budima uvrstila se osmanlijska vlast. Nije bilo vie nade za Ugarsku. Kraljevsku titulu i zapadni deo Ugarske osvojio je Ferdinand I Habzburki . Srednji i juni deo pripao je Osmanlijama, a u istonom je nastala kneevina Erdelj. Ljudi su tada ovu tragediju shvatili kao kaznu Boju, a katolici i protestanti krivili su jedni druge zbog te kazne.
2. OD MOHAKE BITKE (1526) DO KARLOVAKOG MIRA (1699)

Posle bitke na Mohau, Ugarsko kraljevstvo zahvatila je panika. Za ugarsku krunu otimali su se pretendenti Ferdinand Habzburki i Jano Zapolja (Zpolya Jnos), budui erdeljski knez. Krvavi rat meu njima podelio je turskim naletima opustoenu Ugarsku. Srpski despoti Stefan Berislavi i Pavle Baki, uz njih hrvatski stalei i neke vee porodice maarske vlastele, bili su uz habzburkog kandidata za presto, a Radi Boi uz erdeljskog. U sukobu sa vojskom Radia Boia , kod Lipove 1528. godine, poginuo je Komnen, jedan od brae Baki . Srpski feudalci na tlu Ugarske iveli su po drutvenom modelu ugarskog plemstva. Njihov ulazak u sukobe na prostoru Ugarske bio je samo vid njihove ukljuenosti u feudalni stale Ugarske.
2. OD MOHAKE BITKE (1526) DO KARLOVAKOG MIRA (1699) 2.1. Car Jovan Nenad
***
2.1. Car Jovan Nenad

Izuzetna pojava u basenu Podunavlja u prvim mesecima posle Mohake bitke bila je pojava cara Jovana Nenada ili Crnog oveka, kako su ga savremenici zvali. Ta pojava je slika moralne i duhovne zabune u kojoj su se nalazili narodi Podunavlja, neposredno posle Mohake bitke. Pojava Crnog oveka u Bakoj, Banatu i delu Srema nastavak je socijalnog nereda u panonskom prostoru zapoetog jo ustankom era Doe 1514. godine. Kao i taj ustanak, pokret Crnog oveka okupio je nie socijalne slojeve, brojne skitnice i beskunike koji su lutali Panonijom traei spas pred turskim napadima. Mada se idejno vezivao za tradiciju srpskih despota, pokret Jovana Nenada je svoje saborce, pored Srba, nalazio i meu Maarima i Rumunima koji su poticali iz istih socijalnih slojeva
19
KOLIKO SE POZNAJEMO
2. OD MOHAKE BITKE (1526) DO KARLOVAKOG MIRA (1699) 2.2. Opsada Bea 1529. godine i slamanje otpora u Ugarskoj 2.3. Dalje jaanje srpskoslovenskog elementa u junoj Ugarskoj i stalno ratno stanje
kao i pobunjeni Srbi. Pojava Crnog oveka kao mesije koji spasava narod od Turaka bila je slika dubokog beznaa panonskog oveka u danima nakon mohakog poraza. U vojsci Jovana Nenada bilo je 15.000 ljudi i ona je predstavljala znaajnu snagu u unutranjem ratu koji se vodio u Ugarskoj. Kako bi Crnog oveka privukao na svoju stranu, Ferdinand Habzburki mu je obeao titulu despota. Sredite pokreta Jovana Nenada nalazilo se oko Subotice, a izvesno vreme njegova vojska kontrolisala je Baku, Banat i deo Srema. Otrica pokreta Jovana Nenada bila je usmerena protiv plemstva, a u sukobu sa ustanicima poginuo je istaknuti ugarski feudalac Ladislav aki (Csky Lajos). Znaajne linosti u njegovoj vojsci bili su Subota Vrli , elnik Radoslav i pop Vasiljko. Sekretar Jovana Nenada i njegov izaslanik bio je Fabijan Literat. Jula 1527. godine pokret Jovana Nenada bliio se svom kraju. Ugarski feudalac Valentin Terek (Trk Valentin ili Blint) odsekao je glavu Jovanu Nenadu, a njegove vojskovoe rasule su se irom Panonije, upliui se u ve postojee sukobe. Srpski feudalci u Ugarskoj neprijateljski su se odnosili prema pokretu Jovana Nenada. Po duhu i po vrednosnom sistemu, oni su bili ugarski plemii, a po tadanjim shvatanjima staleka pripadnost bila je primarna veza meu ljudima. Sukob pretendenata na ugarski presto, turski pohodi i raseljavanje naroda u vezi s tim pohodima bili su slika Ugarske u prvim godinama posle Mohake bitke. Srpski i ugarski feudalci, kao i srpski i maarski narod, bili su uesnici zajednike tragedije hrianstva na prostorima Panonije.
i iste godine zauzeli su tvravu Ba. Prva opsada Bea silno je odjeknula u hrianskom svetu. Meu braniteljima Bea istakao se i srpski velika Pavle Baki. Posle smrti Stefana Berislavia 1535. godine, Ferdinand Habzburki imenovao je Pavla Bakia za srpskog despota, koji je dve godine kasnije poginuo u bici kod Gorjana, u blizini akova u Slavoniji. Pavle Baki bio je poslednji znaajniji ugarski feudalac srpskog porekla koji je uestvovao u odbrani Ugarske i Panonije.
2.3. Dalje jaanje srpskoslovenskog elementa u junoj Ugarskoj i stalno ratno stanje
Neprekidno doseljavanje balkanskog ivlja u srce sudara hrianstva i islama iznedrilo je meu doseljenim Srbima nove voe neplemikog porekla, istaknute ratnike ponikle iz naroda, koji su postali voe ratnikih druina. Te ratnike druine naseljavale su novoosvojene teritorije Ugarske i pogranine teritorije dve imperije Osmanlijske i Habzburke. Kao najamnici, iveli su od rata i plenidbe i priklanjali se onima koji su ih plaali. Njihova istorijska pojava bila je zavrna slika istorijskog procesa pretvaranja srpskog oveka iz kmeta u ratnika. Srpske najamnike ete uestvovale su u svim neredima etrdesetih i pedesetih godina XVI veka na tlu Ugarske, na obe zaraene strane. One su sluile i u tvravama irom Ugarske i ratovale esto kao ajkai na rekama. Zajedno sa maarskim posadama ili najamnikim druinama drugih naroda bile su ivo tkivo unutranjih sukoba. Filozofija najamnih vojski bila je jedinstvena, bez obzira na njihovo etniko poreklo: ratovalo se za onoga ko plaa, bilo u novcu, bilo u plenu. Gospodar se naputao kada bi mu blagajna postala prazna i tada se hitalo ka novom gospodaru.
2.2. Opsada Bea 1529. godine i slamanje otpora u Ugarskoj

Osmanlije su, preko Srema i Bake, 1529. godine usmerile svoj pohod na Be
20
2.4. Zauzimanje Budima i posledice

Osmanlije su 1541. godine jo jedan svoj vojniki pohod usmerile ka Ugarskoj i u tom pohodu osvojili Budim i osnovali Budimski paaluk. Tako je granica sukoba hrianstva i islama pomerena daleko na sever, a Srem i Baka ostali su u pozadini dodira sukobljenih strana. Sredinji i juni deo Ugarske dospeli su pod trajnu i direktnu vlast Osmanlija. Istoni deo poeo je da funkcionie kao Erdeljska kneevina, koja je uglavnom bila pod kontrolom Osmanlija. Zapadni i severni tanak pojas prikljuili su Habzburgovci svojoj teritoriji. Habzburgovci su imali snanu podrku hrvatskog plemstva. Srbi su se naselili i u Erdeljsku kneevinu, u deo pod kontrolom Turaka, a neki su stigli i u severnu i zapadnu Ugarsku, pa ak i van njenih granica.
On i njegovi potomci zapameni su u nacionalnim istorijama Hrvata i Maara.
2. OD MOHAKE BITKE (1526) DO KARLOVAKOG MIRA (1699) 2.4. Zauzimanje Budima i posledice 2.5. Dalji pohodi Osmanlija 2.6. Teritorija Vojvodine u Osmanlijskom carstvu
2.6. Teritorija Vojvodine u Osmanlijskom carstvu

Srem, Banat i Baka nali su se tada u okviru ogromnog Turskog carstva. U toku ratovanja hrianskih i islamskih vojski, koje je trajalo vek i po, ovi prostori su opustoeni, a stanovnitvo raseljavano. Civilizacijska dostignua Ugarske su polako nestajala. Maarsko stanovnitvo sklanjalo se u unutranjost Ugarske i u movarna podruja Podunavlja pred turskim naletima, traei zatienije krajeve. Srpski narod stizao je u ratna podruja gonjen dubokim duhovnim, mentalnim i socijalnim potresima izazvanim turskim prodorom na Balkan. Posle pada june Ugarske pod tursku vlast Osmanlije su naseljavale ove prostore srpskim narodom. Kao bioloki snaan narod, kao vojnici i stoari, Srbi su pokrivali pozadinu stalnog sukoba. Taktika Osmanlija bila je da konstantnim ratovima oslabe krajeve koje su eleli da osvoje. Tek poto bi sruili drutveni i ekonomski poredak, pojavio bi se sultan sa ogromnom vojskom. Prostor Bake, Srema i Banata uao je tako u okvire islamske civilizacije. Turci su taj prostor prepleli mreom svojih simbola: damijama, medresama, hanovima, hamamima. Njihov cilj bio je da prvo uklone ostatke civilizacije koja je bila prisutna pre njih, a onda da sagrade svoju, koja je, mada drugaija, imala svoje vrednosti, a po mnogo emu i nadmaivala civilizaciju zateenu nakon osvajanja. Mehmed-paa Sokolovi je 1573. godine proglasio Bekerek eherom (gradom), a imanja oko grada postala su njegovo vakufsko dobro. Sa turskim vojnim posadama u gradove je stiglo i muslimansko stanovnitvo. Sa Turcima doli su i Jermeni, Cincari, Romi.Podruje Budimskog i Temivarskog paaluka postalo je
2.5. Dalji pohodi Osmanlija

Poznati vojskovoa srpskog porekla, Mehmed-paa Sokolovi, krenuo je 1551. godine sa vojskom na Banat. Srpska i maarska vojska u banatskim tvravama suoila se sa velikom turskom vojskom. U tom pohodu Turci su zauzeli sve banatske gradove, osim Temivara. Temivar je branio ugarski plemi Itvan Loonci (Losonczy Istvn), a u njegovoj vojsci nalazile su se i ete srpskih konjanika Nikole Crepovia. Idue, 1552. godine, Turci su osvojili Temivar i formirali Temivarski paaluk. Tokom ovog pohoda dogodilo se da su malobrojni branitelji odbranili Eger. Ovaj dogaaj bio je svetli primer koji je jaao svest o moguoj pobedi, isto kao i uspeh Mikloa Juriia (Jurisics Mikls) koji je 1532. godine odbranio utvrdu Gisingovca (Kszeg). Takoe, pamti se odbrana Sigeta (Szigetvr) kada je Nikola Zrinski (Zrinyi Mikls), rtvujui se, dugo zadravao najmonijeg vladara tog doba.
21
KOLIKO SE POZNAJEMO
2. OD MOHAKE BITKE (1526) DO KARLOVAKOG MIRA (1699) 2.7. Prvi srpski ustanak protiv Osmanlija i organizovana odbrana ostatka Ugarske 2.8. Prvi akt verske tolerancije 2.9. Period habzburkoosmanlijskih ratova 2.10. Dugi rat (15931606), tzv. Petnaestogodinji rat) i ustanci Srba
tako etniki mozaik, karakteristian za Osmanlijsko carstvo. Civilizacijski i kulturoloki, postalo je deo Azije.
2.7. Prvi srpski ustanak protiv Osmanlija i organizovana odbrana ostatka Ugarske
Prilikom prodora vojske Mehmedpae Sokolovia u Banat 1551/52. godine, srpske posade u banatskim tvravama predale su gradove turskim etama. etiri decenije potom (1594) banatski Srbi i Rumuni digli su veliki ustanak protiv Osmanlija, dok su Habzburzi i ugarski stalei vodili borbe protiv njih. Ustanak u Banatu 1594. godine bio je prvi srpski ustanak protiv turske vlasti. Taj pokret banatskih Srba protiv Osmanlija bio je neposredan povod turskom Sinan-pai da spali moti srpskog svetitelja Svetog Save na Vraaru, u blizini Beograda. U isto vreme, ugarska vlastela je uz pomo Habzburgovaca vodila ogorene bitke da bi sauvala neko utvrenje od Turaka. Svaka opsada ujedno je bila i igra s vremenom. Ako je i uspela dovoljno dugo da zadri osmanlijsku vojsku (koja je nekada brojala i do 200.000 ljudi, sa ratnicima i propratnim osobljem), to je bio uspeh, jer se ona morala povui zbog dolaska jeseni i zime (osmanlijska vojska morala je da krene nazad u Anadoliju krajem leta da bi prezimila kod kue). U odbrani su uestvovali i neki drugi narodi (panci, Italijani). Ugarska vlastela je tada esto odravala sabore, kao glavno obeleje ugarske dravnosti, a njihova glavna tema bila je odbrana od Osmanlija. Predvodnici banatskih Srba, u periodu izmeu predaje Banata Turcima (1551/52) i Banatskog ustanka (1594), bili su samosvesne voe vojnikih druina. Srbi u Banatu bili su privilegovan vojniki narod sa znatnom samoupravom. U Banatu je tada postojala gusta mrea pravoslavnih manastira (Vojlovica, Mesi, Zlatica, Hodo, Drenovac, Sveti ura)
koja je od obnove srpske crkvene organizacije u Turskoj (Peka patrijarija 1557. godine) probudila samosvest banatskih Srba (u vekovima vere kolektivna svest imala je u sebi uvek religijsko oseanje).
2.8. Prvi akt verske tolerancije

Tokom ovih tekih dana, koje je jo vie oteavala borba i netrpeljivost izmeu protestanata i katolika, odran je erdeljski Sabor u Tordi (dananja Rumunija) od 6. do 13. januara 1568. godine, na kome je prihvaen Edikt o verskoj toleranciji. Ovaj akt bio je napredan, ak neshvaen na Zapadu. Nekim religijama dozvoljavao je da javno predstavljaju svoje uenje, a svima je dozvoljavao da veruju po svome nahoenju.
2.9. Period habzburko osmanlijskih ratova

U XVI veku voena su ak etiri dua habzburko-osmanlijska rata. Oni su ulivali nadu stanovnitvu koje je stalno patilo zbog turskih nadiranja i pljakanja. Ipak, nijedan od njih nije se zavrio trajnim mirom. Svi mirovni ugovori imali su karakter primirja, a pljakaki pohodi nisu se zaustavljali ni kada su centri moi u Beu i Istambulu bili u miru. Ti ratovi voeni su sa ratnom sreom koja je nekad jednoj, a nekad drugoj strani bila naklonjena. Ipak, i pored uspeha hrianskih sila, mirovni ugovori bili su povoljniji za Osmanlijsku stranu. U to vreme se jo nije naziralo kako je mogue da se pobedi ili da se zaustavi nadiranje te goleme sile.
2.10. Dugi rat (15931606), tzv. Petnaestogodinji rat) i ustanci Srba

Uvod u Petnaestogodinji rat je bio upad bosanskog beglerbega na teritorije pod kontrolom Habzburgovaca, 1591. godine.
22
U poetku, nizali su se osmanlijski uspesi. Glavnina borbi odigrala se u dananjoj Hrvatskoj i Maarskoj. Takoe, erdeljski stalei snano su se opirali nametnutoj osmanlijskoj dominaciji. Nakon vesti o velikom turskom porazu kod Siska (1593), poeo je ustanak banatskih Srba. Poloaj privilegovanih vojnikih druina uoi Dugog rata bio je pogoran i voe vojnikih skupina u Banatu pokrenule su ustanak na prve znake turske slabosti. Petar Majzo, jedan od hajdukih voa, napadom na Vrac dao je znak za poetak ustanka u martu 1594. godine. To je bio znaajan potez u ovom ratu. Iste godine, prilikom opsedanja Ostrogona (Esztergom), ranjen je, a nekoliko dana kasnije podlegao ranama, jedan od najveih pesnika Balint Balai (Balassi Blint ili Gyarmati Balassa Blint) i jedan od prvih pesnika koji je pisao svoje pesme na maarskom jeziku, a koje su i danas razumljive. Ustanak Srba i Rumuna u Banatu bio je masovan.U martu 1594. godine ustanici su zauzeli Bekerek. etiri puta su ustanici pobeivali Turke u velikim bitkama, od kojih je najvea ona kod mesta Pretaja. Sva vea mesta u Banatu, osim Temivara, nalazila su se u rukama ustanika. Mnoge snane linosti meu banatskim Srbima pojavile su se u ustanku kao voe (Sava Temivarac , Velja Mironi , ore Rac Slankamenac).
2.11. Odjek ustanka

Banatski ustanak silno je odjeknuo i meu Turcima i u hrianskom svetu. Na dvoru austrijskog cara Rudolfa II govorilo se o pobedama banatskih Srba. Nemaki, francuski i italijanski hroniari pisali su o pokretu Srba i Rumuna u Banatu. Sami ustanici traili su susret sa vojskovoama Rudolfa II, ali se ustanak sutinski oslanjao na Erdelj. Erdeljski zapovednik Ferenc Gesti (Geszti Ferenc) podsticao je Srbe na ustanak. Lugo-
ki ban er Paloti snabdevao je ustanike orujem. Vraki vladika Teodor Tiodorovi traio je pomo od erdeljskog vladara Sigismunda Batorija (Bthory Zsigmond). Banatski Srbi slali su erdeljskom vladaru trofeje i proglasili ga svojim kraljem. Vojnici Sigismunda Batorija, erdeljskog kneza, prelazili su u Banat i borili su se zajedno sa banatskim ustanicima protiv Turaka. Tako su banatski Srbi svoj pokret vezivali za optehriansku borbu protiv Turaka. Ustanak je podravao i vlaki vojvoda Mihajlo Hrabri , koji je takoe bio u ratu sa Osmanlijama, nanevi im poraz u bici kod Kalugarenija 1595. godine. Banatski ustanak poljuljao je samosvest Osmanlija. Prvi put posle pada Srpske despotovine (1459) Srbi su se pobunili protiv turske vlasti. Posle sloma banatskog ustanka Sigismund Batori naselio je u Teviu u Erdelju 10.000 Srba. Jedan od voa ustanka ore Rac Slankamenac bio je u njegovoj slubi. Srbi su mu u Temivaru 1596. godine otvorili vrata srpske varoi, ali nije uspeo da zauzme grad. Dugi rat, u prvoj fazi, ukljuivao je i Srbe iz Banata kao znaajan faktor. U ustanku u Banatu, pored Srba i Rumuna, uestvovali su Maari i Rumuni iz Erdelja (Transilvanije). Kao posledica susreta slovenskog i romanskog sveta u Banatu i Karpatima negovana je verska istovetnost koja je narode u vekovima hrianstva inila bliskim. Uee Rumuna u ustanku i saradnja sa erdeljskim vladarem i staleima davali su ustanku obeleje optehrianske borbe protiv Turaka. Dugi rat (1593-1606) ukazao je na slabosti Osmanlijske carevine. Prvi put iz nekog rata protiv hrianskih drava Turci nisu izali kao pobednici.
2. OD MOHAKE BITKE (1526) DO KARLOVAKOG MIRA (1699) 2.11. Odjek ustanka 2.12. Propast ustanka u Banatu
2.12. Propast ustanka u Banatu

Uzroci propasti Banatskog ustanka bili su podele voa ustanka i priroda vojnikih skupina koje su samostalno hitale za
23
KOLIKO SE POZNAJEMO
2. OD MOHAKE BITKE (1526) DO KARLOVAKOG MIRA (1699) 2.13. Seanje na Banatski ustanak 2.14. Preokret u habzburkoosmanlijskim odnosima
plenom. Dakle, ustanak nije imao objedinjujuu vojnu strategiju, a situacija i odnos dotinih imperija nisu se tada korenito mogli promeniti, ve e se to desiti godinu dana kasnije. U odluujuoj bici kod Bekereka, jula 1594. godine, borilo se 4300 ustanika protiv 36.000 Turaka i poraz je bio neminovan. Nakon poraza usledila je turska osveta. Stanovnitvo Banata bilo je izloeno iseljavanju i zatiranju. Vraki vladika Teodor Tiodorovi iv je odran. Preivelo srpsko stanovnitvo pomerilo se ka severu. Istaknute voe ustanka sa svojim etama kao najamnici u naredne dve decenije uestvovale su u svim nemirima, ratovima i etovanjima koja su zahvatila srednjoevropski prostor.
Staro Hopovo, Novo Hopovo, Petkovica, Privina Glava, Rakovac, iatovac, Vrdnik). Za neke od njih se zna vreme nastanka i ktitor (Kruedol--Maksim i Angelina Brankovi , Grgeteg--Vuk Grgurevi); o nekim manastirima postoji predanje o ktitoru (Velika Remeta, Beenovo -kralj Dragutin Nemanji, ipadespot Jovan Brankovi), a veina njih se prvi put pominje u turskim defterima iz XVI veka. Frukogorski manastiri bili su sredita srpske kulture i duhovnosti. Moti svetitelja uvane su u nekima od njih, to im je davalo poseban znaaj (Brankovii u Kruedolu, moti Svetog Stefana tiljanovia u iatovcu, od 1697. godine moti kneza Lazara u Vrdniku, a od 1705.godine moti cara Uroa u Jasku).
2.13. Seanje na Banatski ustanak

U kolektivnoj istorijskoj i mitskoj svesti srpskog naroda ne postoji seanje na Banatski ustanak, iako je on prvi pokret Srba protiv turske vlasti. Srpska pravoslavna crkva, koja je umnogome oblikovala mitsku svest srpskog naroda, spaljivanje motiju Svetog Save odvojila je od toka Banatskog ustanka. U XIX i XX veku, kada je graena kolektivna svest o prolosti, Banatski ustanak se nije pominjao, jer se dogodio van tzv. matice i njegovo pominjanje nije bilo u interesu tzv. dvorske istoriografije, koja je korene borbe protiv osmanlijske vladavine traila u umadiji u poetku XIX veka. Masovni pokret Srba u Banatu protiv turske vlasti nije bio mogu bez duhovne obnove koju je inicirala svojom delatnou Peka patrijarija. Duhovna obnova bila je iroka i obuhvatala je pored Srba u Banatu i Srbe u Sremu i Bakoj. Manastiri u Banatu i Sremu bili su sedita obnovljene duhovnosti. Na prostoru Fruke gore u XVI i XVII veku postojalo je mnogo pravoslavnih manastira (Kuvedin, Beoin, Beenovo, ipa, Grgeteg, Jazak, Kruedol, Mala Remeta, Velika Remeta,
2.14. Preokret u habzburkoosmanlijskim odnosima

Tokom XVII veka slabosti Osmanlijskog carstva i sistema vladavine postale su vidljive. Iako dobro organizovano, zaostajalo je u ekonomskom razvoju i u naunim dostignuima za Zapadom. Gubitak inicijative na morima bio je sve vea slabost. Takoe, usporavanje, pa i zastoj u daljim osvajanjima, podrivalo je sistem ija je osnova bila stalno teritorijalno proirivanje. U to vreme ve se ukazivala mogunost uspenog ratovanja protiv Turaka. Hrvatski ban Nikola Zrinski (Zrinyi Mikls), pored toga to je opevao herojstvo svog dede u delu Propast kod Sigeta (Szigeti veszedelem), napisao je i teorijsko delo o moguoj pobedi nad Turcima Lek protiv turskog otrova (Trk fium ellen val orvossg). Osim to pisao, poeo je i sa gradnjom najmodernijeg utvrenja. Pojavljivanjem antihabzburkih pokreta u Ugarskoj koji su dobijali pomo od Osmanlija, hrianske sile su slabile. Na prostoru dananje Vojvodine XVII vek je bio mnogo mirniji od XVI, jer se
24
drutvo staloilo, a privreda oivela. Iako se skoro sve izmenilo novo drutvo poelo je da funkcionie. Sa Balkana stizalo je voe i povre, a donete su i sorte vinove loze, do tada nepoznate. Mada su dve imperije bile suprotstavljene, prelaz granica bio je gotovo bez prepreka. Izvoz stoke i uvoz nekih proizvoda bili su unosni poslovi. Tokom ovog mirnijeg veka oporavak drutva nije okonan, a dalja ratovanja razorie i ono to je poelo da nie. U toku XVII veka Tursko carstvo vodilo je jo jedan dug i iscrpljujui rat sa Mletakom republikom (Kandijski rat, 16451669). etrnaest godina kasnije, Turci su se poslednji put nali pred vratima Bea i bili su poraeni. Posle turske katastrofe pod Beom, poeo je rat na prostorima Balkana i Podunavlja, poznat pod nazivom Veliki beki rat (16831699).
preli Tisu i u Bakoj bili pod komandom generala Itvana akija (Csky Istvn). General Veterani , vojskovoa italijanskog porekla, imao je u sastavu svoje vojske Srbe koji su pod njegovom komandom uestvovali u oslobaanju banatskih gradova Karansebea i Mehadije. Kao i prethodni ratovi protiv Turaka u XVI i XVII veku i ovaj je imao optehrianski karakter, a u odnosu na Osmanlijsko carstvo narodi Podunavlja predstavljali su jedinstvo.
2. OD MOHAKE BITKE (1526) DO KARLOVAKOG MIRA (1699) 2.15. Veliki beki rat (16831699) 2.16. Srbi u Velikom bekom ratu 2.17. Prodor austrijskih vojskovoa u srce Balkana
2.16. Srbi u Velikom bekom ratu

U Velikom bekom ratu masovno su uestvovali Srbi od Segedina do Kumanova i od Temivara do Zadra. Jo 1686. godine podigla se srpska raja protiv Turaka izmeu Segedina i Arada. Zauzimanje Petrovaradina 1687. godine podstaklo je pobunu Srba u Sremu. O tome kolika je bila snaga Srba u Sremu unutar srpskog naroda govori injenica da su na narodnocrkvenom saboru u Beogradu, 18. juna 1690. godine, na kojem su donete vane odluke za budunost srpskog naroda u Habzburkoj monarhiji iz Srema bila sedmorica od 11 prisutnih kapetana, dvojica od tri zastupnika optina i petorica od sedam igumana manastira.
2.15. Veliki beki rat (16831699)

Veliki beki rat promenio je odnos snaga u jugoistonoj Evropi u korist hrianstva, doveo je do velikih potresa i seoba stanovnitva, zavrio se 1699. godine mirom u Sremskim Karlovcima i promenio granice Podunavlja. Posle ovog rata, Baka se nala u okvirima Habzburke monarhije, Banat je ostao u okrilju Turskog carstva, a Sremom je ila granica izmeu dve carevine i dva sveta (linija Mitrovica Slankamen). Prvi veliki uspeh ovog rata bilo je zauzimanje, to jest oslobaanje Budima 1686. godine. U ovom ratu uestvovali su svi narodi Balkana i Podunavlja, pa i mnogi iz srednje i zapadne Evrope. Prilikom opsade Beograda 1688. godine srpski letopisac Atanasije Daskal napisao je: Nemci, Srbi i Ugri doli pod veliki Bjelgorod. Istovremeno, oko Subotice i Sombora, u ovom ratu pojavila se milicija sastavljena od Bunjevaca sa njihovim voama na elu (Dujo Markovi, Juro Vidakovi i Luka Sui). Banatski Srbi sa Novakom Petroviem na elu su 1687. godine
2.17. Prodor austrijskih vojskovoa u srce Balkana

Austrijski vojskovoa Maksimilijan Emanuel (Maximilian Emanuel) 6. septembra 1688. godine zauzeo je Beograd, kapiju Balkana. Pad Beograda silno je odjeknuo u Evropi i od Dunava do Skoplja i Pei razbuktao je ustanak protiv Turaka. U oktobru je Ludvig Badenski izdao nareenje za formiranje srpske milicije sa Pavlom Nestoroviem Dejakom i Antonijem Znoriem na elu. Krajem oktobra, austrijski general Pikolomini (Piccolomini) stigao je do Skoplja, a hrianske prethodnice do tipa i Velesa.
25
KOLIKO SE POZNAJEMO
2. OD MOHAKE BITKE (1526) DO KARLOVAKOG MIRA (1699) 2.18. Velika seoba Srba, njihovo prihvatanje u junu Ugarsku i Hrvatsku i privilegije 2.19. ore Brankovi, vizionar, znalac, istoriar, pisac
Hrianske trupe nisu imale snage za dalje prodore u dubinu turske teritorije. Osmanlijsko carstvo, osetivi da je ugroeno, skupilo je sve svoje snage i uz pomo krimskih Tatara krenulo u protivnapad. Poetkom januara 1690. godine hrianska vojska bila je poraena u borbama u Kaanikoj klisuri, to je otvorilo put turskoj vojsci ka Kosovu i Metohiji. Januara 1690. godine turski i tatarski odredi harali su Kosovom, a general Veterani javljao je iz Nia da su Pritina i okolina pretvoreni u pepeo. Tako je krenula velika seoba srpskog naroda ka severu.
2.18. Velika seoba Srba, njihovo prihvatanje u junu Ugarsku i Hrvatsku i privilegije
Prvi znak za seobu dali su peki patrijarh Arsenije III arnojevi , visoko svetenstvo i srpska milicija. Za njima su ka severu krenuli bogati i ugledni graani i svi ostali. Ka Savi i Dunavu, beei od Turaka, hitao je narod iz severne Makedonije, sa Kosova, Metohije, iz Prizrena, doline Lima, Starog Vlaha, Uica, Pomoravlja. Goreli su manastiri urevi Stupovi, Lesnovo, Peka patrijarija, Mileeva, Sopoani, Deani, Graanica... Austrijski car Leopold I 6. aprila 1690. godine uputio je Srbima Invitatoriju , poziv na ustanak uz obavezu da e biti potovane njihove povlastice u Habzburkoj monarhiji. U Beogradu, gde su se sakupile izbeglice, 18. juna 1690. godine odran je narodno-crkveni sabor uz uee patrijarha, episkopa, igumana uglednih manastira i znamenitih kapetana. Za srpskog kralja proglaen je austrijski car Leopold I, reeno je da se digne ustanak i da se sa narodom pree u Ugarsku. U est punktacija (taaka) traena je od austrijskog cara privilegija kojom se Srbima u Habzburkoj monarhiji garantuje pravo veroispovesti, slobodno biranje arhiepiskopa, primena starog kalendara, slo-
boda patrijarhove jurisdikcije, oslobaanje crkvenih imanja od dabina i sudsko pravo patrijarha. Jenopoljsko-aradski episkop Isaija akovi odneo je punktacije sa ovog sabora u Be. Dvorska kancelarija 21. avgusta 1690. godine izdala je prvu Privilegiju Leopolda I kojom je srpski narod priznat kao autonomna celina. Pravoslavna crkva priznata je u statusu javnog prava, a prihvaene punktacije priznale su nezavisnost ivota i ustrojstva Pravoslavne crkve. Privilegija je postala temelj poloaja srpskog naroda u Habzburkoj monarhiji krajem XVII i u XVIII veku, a potvrena je u decembru 1690. i martu 1695. godine.
2.19. ore Brankovi, vizionar, znalac, istoriar, pisac

U kovitlacu Velikog bekog rata, koji je pomerio narode jugoistone Evrope, meu Srbima pojavila se snana linost grofa ora Brankovia . Bio je poreklom iz Banata i predstavljao je izuzetnu pojavu meu Srbima krajem XVII veka. Poznavao je sedam jezika i bio je vet diplomata. Jedno vreme boravio je na dvoru vlakog vojvode erbana Kantakuzina.U junu 1689. godine, dok je trajao rat na Balkanu, grof ore Brankovi izdao je proglas Srbima iz Orave na Dunavu sa zahtevom da se dignu na ustanak. Po nalogu komandanta austrijske vojske Ludviga Badenskog, ore Brankovi je uhapen u Kladovu, a potom otpremljen u tamnicu u Sibinj. Kasnije, ore Brankovi bio je zatoen u tvravi Heb (Cheb) u ekoj. Godinama je tu stvarao obimno delo Slavenoserbsku hroniku u kojoj je dao svoje vienje prolosti jugoistone Evrope. Na rumunskom jeziku napisao je Hroniku Slovena Ilirika, Gornje Mezije i Donje Mezije. Preminuo je u Hebu. Tokom Rata za austrijsko naslee (17401748) vojnici pukovnika Rakovia preneli su njegovo telo u manastir Kruedol.
26
2.20. Novi talas beanija

Turska konjica ula je u Beograd u jesen 1690. godine. Posle pada Beograda, Ludvig Badenski naredio je da se isprazni Mitrovica. To su bili znaci za novo bekstvo ka severu. etrdeset dana trajalo je putovanje do Budima i Sentandreje. Bealo se kopnom i vodom. Kuga, glad i razbojnici pratili su narod u pokretu. Monasi manastira Ravanice nosili su moti kneza Lazara . Neto naroda zadralo se oko Subotice i Segedina, a 30000 ljudi stiglo je u kraj oko Budima i Sentandreje.
2.21. Dalji tok i posledice Velikog bekog rata

Ve u prvoj fazi rata austrijske vojskovoe napredovale su u vie pravaca. Erdelj, zapadna Ugarska i srednja Ugarska bile su nekad u isto vreme, a nekad naizmenino na udaru. Devet godina posle pada Beograda trajao je rat Austrije i Turske. Srem, Banat i Baka bili su ratno poprite, uz velika razaranja. Nemci, Maari, Hrvati i Srbi borili su se protiv Turaka u blatima Panonije, a i svugde gde je bilo potrebno. Turci su poraeni 1691. godine kod Slankamena i tada je poginuo turski veliki vezir Mustafa uprili (Kprli Musztafa). U bici kod Lugoa (Lugos, Lugoj) 1695. godine poginuo je general Veterani i komandant srpske milicije Znori . Iste godine dolo je do bitke kod Perleza u Banatu, a idue, 1696. godine, na Begeju, kod Hetina, kada su Osmanlije porazile vojsku kneza Fridriha Avgusta.
Najvea od svih bitaka dogodila se kod Sente 11. septembra 1697. godine. Proslavljeni austrijski vojskovoa Eugen Savojski (Franois-Eugne de SavoieCarignan) pobedio je Turke. Zapravo, iskoristio je trenutak kada je vojska Osmanlija bila ranjiva i napao je prilikom prelaza preko Tise. U kljunom trenutku razbio je topovima most preko reke, a snage koje su je prele unitio u potpunosti. To je bila poslednja, velika bitka Velikog bekog rata koji je potrajao 16 godina. Posle ogromnih gubitaka i nemogunosti da se sakupi nova vojska, Osmanlije su zapoele pregovore. Osmanlijsko carstvo tog vremena ve nije moglo da pokae snagu. Sistem vladavine nije se modernizovao, a nekad odane spahije i janiari su sve manje bili upotrebljivi za ciljeve sultana. Ovog puta se, stoga, moglo sklopiti primirje koje je bilo mnogo povoljnije za Habzburgovce.
2. OD MOHAKE BITKE (1526) DO KARLOVAKOG MIRA (1699) 2.20. Novi talas beanija 2.21. Dalji tok i posledice Velikog bekog rata 2.22. Bitka kod Sente 2.23. Karlovaki mir
2.23. Karlovaki mir

Karlovaki mir presudan je za budue teritorije i narode Vojvodine. Veliki ratni vihor izmeao je narode Balkana i Podunavlja. Vie puta prole su razne vojske Bakom, Sremom i Banatom, palei i unitavajui sve pred sobom. Samo u Bakoj za vreme ovog rata uniteno je 91 naselje. Karlovaki mir doneo je predah od rata 26. januara 1699. godine. Savremenici verovatno i nisu bili svesni da je on umnogome odredio dalju sudbinu srednje Evrope, ali i Balkana (iako e se situacija jo vie rasistiti posle Poarevakog i Beogradskog mira). Borba za mo izmeu hrianstva i islama u Podunavlju jo nije bila okonana. Ipak, XVIII vek e doneti mnoge novine, a podruje budue Vojvodine ui e u sastav imperije Habzburgovaca.
2.22. Bitka kod Sente

Obe zaraene strane unele su sve svoje raspoloive snage u ovaj rat, a mogunost mira nije se nazirala. Osmanlije su razmiljale o tome da ponovo zauzmu izgubljene teritorije.
***
27
KOLIKO SE POZNAJEMO
3. OD KARLOVAKOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) 3.1. Novi izazovi i nova situacija u XVIII veku
3. OD KARLOVAKOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790)

3.1. Novi izazovi i nova situacija u XVIII veku
Ogromna sila Rusija pojavie se na evropskoj i balkanskoj sceni u XVIII veku, koji e Turskoj doneti do tada nevieno propadanje. Maari e posle svih silnih promena postati manjina u svojoj zemlji. Istorija Maara e u XVIII veku dobiti i novi kontekst. Najvanije pitanje bie odnos sa Habzburgovcima, tj. mogunost udaljavanja od njih, to je i do tad bila inspiracija ustanicima. U ovom kontekstu, Habzburgovci e iskoristiti veliku odanost Srba, iji su osnov bile privilegije. Habzburgovci su imali vee poverenje u Srbe graniare, nego u nepouzdane hrvatske i ugarske feudalce. Vojna granica bila je direktno podreena dvoru, to je znailo da su Srbi imali direktne veze sa vladarem, a ne posredstvom ugarskog ili hrvatskog plemstva. Osnovno pitanje koje se pojavilo meu Srbima u Ugarskoj jeste pitanje ouvanja i izgradnje nacionalnog i verskog identiteta i njegovog odnosa sa srednjoevropskim civilizacijskim modelom. Ouvati sebe, a prihvatiti blagodati evropske civilizacije i kulture, bilo je veliko srpsko pitanje XVIII veka. Obogaeno srpsko graanstvo u Ugarskoj na to pitanje dalo je tokom XVIII veka jasan odgovor: biti Evropejac i Srbin jeste jedinstvo, a ne suprotnost. Simbol tog istorijskog prevrata i istorijskog kompromisa postali su pravoslavni hramovi i manastiri u koje je prodrlo barokno vienje sveta. Barokni stil u graditeljstvu crkvi i u njihovom oslikavanju bio je spoljno obeleje urastanja srpskog naroda u srednjoevropski kulturoloki model. Manastir Kruedol dobio je 1726. godine svoj prvi barokni zvonik, a potom su i drugi frukogorski manastiri dobijali barokne gra-
evine (Velika Remeta, Rakovac, iatovac, Hopovo, Beoin, Jazak itd.). Barokna arhitektura frukogorskih manastira bila je obrazac za gradnju hramova u Sremu, Bakoj i Banatu u XVIII veku. Ovaj vek donee Srbima ogromne uspehe u smislu nacionalnog opstanka, razvoja ekonomske moi i intelektualne elite, kao i kulture. Osamnaesti vek bio je i vek vere. U Habzburkoj monarhiji dravna vera bila je katolika, u Osmanlijskom carstvu islam, a u Rusiji pravoslavna. Sve druge vandravne religije u tim carstvima imale su gori status. Religijsko vienje sveta, prisutno u XVIII veku, zatvaralo je verske zajednice u sopstvene okvire. Hrianstvo, kao ideja i verovanje, inilo je bliskim katolike, protestante i pravoslavce na tlu june Ugarske. Pripadnost hrianskom svetu, koji je u XVIII veku iveo du Save i Dunava, kao suprotnost islamu olienom u Osmanlijskom carstvu, zbliavala je hriane na jugu Habzburke monarhije. U ovom veku ojaale su ideje prosvetiteljstva koje su zbliile narode bez obzira na versku pripadnost. Za Habzburku monarhiju XVIII vek je bio vek iskuenja. Iskuenja nisu bili samo brojni ratovi (60 godina ratovanja), ve i raznolikost naroda, vera i jezika, stalea i regionalnih posebnosti. Ova iskuenja nainila su Habzburku monarhiju konglomeratom malih drava koji nije vie predstavljao najjau svetsku silu (Habzburzi su izgubili paniju i Junu Ameriku) Ipak, na ovom smanjenom prostoru, sa smanjenim vidicima, ona je bila uspena drava, a Habzburgovci uspena dinastija. Tokom XVIII veka, naroito u doba Marije Terezije (Maria Theresa) i njenog naslednika Josifa II (Joseph II), Habzburka monarhija teila je usklaivanju svojih razliitosti, reformama i modernizaciji, pokuavajui, pritom, da se heterogeno podruje Podunavlja zaokrui u jedinstvenu politiku, ekonomsku i civilizacijsku celinu.
28
3.2. Odomaenje Srba na novim prostorima

Dolazak pekog patrijarha, mnogih episkopa i igumana znaajnih manastira, kao i uglednih i bogatih trgovaca i zanatlija u Velikoj seobi 1690. godine, uz privilegije dobijene od Leopolda I, uticao je na to da Srbi postanu znaajna injenica politikog i drutvenog razvoja Ugarske u XVIII veku. U raanju moderne srpske nacije Ugarska, u irem smislu Habzburka monarhija, imae kljunu ulogu. Dobijene privilegije, potvrivane vie puta u XVIII veku, ojaale su specifinu poziciju srpskog korpusa unutar Ugarske. Istovremeno, dobijenim privilegijama crkva je bila kao i ranije tuma interesa srpskog naroda u Habzburkoj monarhiji. Razvoj srpskog graanstva u XVIII veku, na koji su uticale i reforme habzburkog vladara Josifa II, doveo je u poslednjim decenijama XVIII veka u pitanje vodei poloaj crkvene hijerarhije u srpskom narodu. Simbol tih promena za srpski narod bila je linost srpskog prosvetitelja i pisca Dositeja Obradovia.
Francuzi, Hrvati, Italijani, Jevreji, Jermeni, Maari, Nemci, Romi, Rumuni, Rusini, Slovaci, Srbi, panci. Unutar tog prostora postojale su socijalne, pravne i ekonomske razliitosti. Deo ovog podruja imao je specifian razvoj u okviru institucije Vojne granice; postojale su i privilegovane socio-ekonomske celine kao to su Velikokikindski i Potiski ditrikt u Banatu i Bakoj; deo ovog podruja inili su feudalni posedi i upanije kao teritorijalne jedinice; graniarski komuniteti i slobodni kraljevski gradovi imali su, opet, svoj specifian razvoj. Verske razliitosti (katolici, pravoslavci, evangelisti, kalvinisti, unijati, judaisti) tokom XVIII veka odreivale su model verske trpeljivosti, to je dobilo potpuni izraz u ediktu Josifa II iz 1781. godine o verskoj toleranciji.
3. OD KARLOVAKOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) 3.2. Odomaenje Srba na novim prostorima 3.3. Nai krajevi u novom istorijskom kontekstu 3.4. Uloga pravoslavne crkve u srpskom drutvu
3.4. Uloga pravoslavne crkve u srpskom drutvu

Unutar srpskog naroda crkva je bila ta koja uglavnom u toku XVIII veka odluivala o svim pitanjima narodnog napretka. Srbi su tokom ovog veka formirali svoje plemstvo, zatim militaristiki stale, izrastao iz institucije Vojne granice i brojnih ratova koje je vodila Habzburka monarhija, kao i graanstvo, proizalo iz otvorenosti trgovakih puteva ka Balkanu i Jadranskom moru, evropeizacije i modernizacije Srema, Banata i Bake. Ton drutvenom razvoju srpskog naroda, naroito u prvoj polovini XVIII veka, ipak je davala crkvena hijerarhija. Jerarhija je u sebi nosila veliki strah, ne bez razloga, da se ne izgubi pravoslavni identitet unutar Habzburke monarhije kao katolike drave. Zato je bila sklona svojevrsnom konzervativizmu, zatvaranju u sebe celokupnog srpskog naroda i ideolokom okretanju ka verski istovetnoj Rusiji. To zatvaranje izazivalo je potrebu za preispitivanjem svih civilizacijskih koraka koje je preduzimala Habzburka monarhija, naroito u svojoj prosve-
3.3. Nai krajevi u novom istorijskom kontekstu

Na podruje Banata, Srema i Bake u XVIII veku uticali su bitni istorijski dogaaji u Podunavskoj monarhiji. Deevropeizirano dugom turskom vladavinom i brojnim ratnim pustoenjima, ovo podruje je tokom XVIII veka bilo izloeno ponovnoj evropeizaciji i modernizaciji, to jest povratku u srednjoevropski kulturni milje. Specifinost istorijskog razvoja ovog podruja je postojanje institucije Vojne granice, zbog njenog graninog poloaja sa Osmanlijskim carstvom i neprekidne kolonizacije koja je od nje stvorila specifian etniki mozaik. U istorijskom prostoru Bake, Srema i Banata tokom XVIII veka nali su se zajedno mnogi evropski narodi: Bugari, Cincari,
29
KOLIKO SE POZNAJEMO
3. OD KARLOVAKOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) 3.5. Uloge patrijarha i crkveno-narodnih sabora 3.6. Beki dvor, njegova politika prema Srbima i veze srpske crkvene hijerarhije i Bekog dvora
titeljskoj epohi. Tek ojaalo graanstvo, u poslednjoj etvrtini XVIII veka, uspelo je u sebi da nae srean spoj razliitosti i da svoj identitet u Habzburkoj monarhiji zasnuje na temelju istorijskog kompromisa: prihvatanja evropskih civilizacijskih vrednosti i ouvanja nacionalne i verske samosvojnosti, a uz potovanje specifinosti srednjoevropskog kulturnog miljea (kulturolokih, verskih, nacionalnih).
3.5. Uloge patrijarha i crkveno-narodnih sabora

Do 1706. godine, na vrhu srpske crkve nalazio se Arsenije III arnojevi koji je vodio Veliku seobu 1690. godine i koji je u godinama Velikog bekog rata i poetkom XVIII veka odredio poziciju pravoslavne crkve unutar Habzburke monarhije. Sedite srpskog mitropolita nalazilo se od 1708. godine u frukogorskom manastiru Kruedol. U vreme Varadinskog rata (171618), Turci su prodrli u Srem i spalili Kruedol, to je uticalo na mitropolita Vientija Popovia Hadi Lavia, da sedite mitropolije prenese u Sremske Karlovce. Od tada Sremski Karlovci postaju jedna od kljunih taaka istorijskog razvoja srpskog naroda u junoj Ugarskoj. Tokom XVIII veka narodno-crkveni sabori bili su vid okupljanja elite srpskog drutva u Ugarskoj (tj. imali su autonomiju u odluivanju u vezi s nekim pitanjima). Oni su sazivani prilikom izbora mitropolita, a odravali su se u Sremskim Karlovcima uz prisustvo ovlaenog carskog komesara. Najznaajniji od svih sabora odran je van Karlovaca, u Temivaru 1790. godine. On je bio slika istorijskog razvoja srpskog drutva u Ugarskoj u XVIII veku, kao i razliitih politikih i idejnih koncepcija koje su se javile unutar srpske zajednice u Ugarskoj. Saboru je prisustvovalo po 25 predstavnika plemstva, svetenstva, oficirskog i graanskog stalea. Tom prilikom, do izraaja su
dole dve politike koncepcije koje su se tokom XVIII veka iskristalisale meu Srbima: prva, veinska, koju je predvodio general Pavle Dimi Papila, bila je za to da se uz podrku bekog dvora za Srbe u Ugarskoj obezbedi autonomna oblast (Banat) i predstavljala je izraz interesa crkvene hijerarhije i militaristikog stalea meu Srbima i druga, manjinska, iji je zastupnik bio Sava Tekelija , koja je izraavala miljenje srpskog plemstva i smatrala da se sistem srpskih privilegija mora ukljuiti u ugarske zakone.
3.6. Beki dvor, njegova politika prema Srbima i veze srpske crkvene hijerarhije i Bekog dvora
Visoka crkvena hijerarhija tokom XVIII veka odravala je kontakte sa svim iniocima na Bekom dvoru koji su imali uticaja na poloaj srpskog naroda. To su bile institucije koje su se bavile specifinim srpskim pitanjima: Ilirska dvorska komisija (174547), Ilirska dvorska deputacija (174777) i Ilirska dvorska kancelarija (179192). Najvie dravne vlasti u XVIII veku nazivale su Srbe Ilirima. Dvorski ratni savet i Dvorska komora , koji su se bavili vojnim i finansijskim pitanjima, takoe su bili znaajni za Srbe. Karlovaki mitropoliti XVIII veka odravali su te kontakte ivim i bili povezani sa vrhom beke dvorske politike, a neki od njih (Putnik, Nenadovi, Antononovi) nosili su titule tajnih carskih savetnika. Nakon osnivanja Ilirske dvorske kancelarije 1791. godine, pet uglednih Srba, a meu njima i temivarski episkop Petar Petrovi i general Arsenije Seujac, bili su imenovani za savetnike Franje Balaa koji je bio elnik ove institucije. Srbi, visoki carski oficiri, granali su svoje veze tokom XVIII veka ka vojnim institucijama i uticali na njih. Visoka crkvena hijerarhi-
30
ja i militaristiki stale meu Srbima odraavali su upuenost ugarskih Srba ka habzburkoj dravi i carskim institucijama u Beu. Karlovaka mitropolija tokom XVIII veka bila je nosilac duhovnog ivota meu Srbima u junoj Ugarskoj. Sastojala se od osam episkopija. Pravoslavni kler inili su tzv. crni kler (monatvo) i plavi kler (svetovno svetenstvo). Poseban uticaj meu Srbima imali su Mitropolitski dvor u Sremskim Karlovcima i ugledni manastiri, posebno frukogorski. Manastiri su raspolagali brojnim imanjima ( prnjavorima) koja su inila osnovu njihove ekonomske snage. Pod jurisdikcijom Karlovake mitropolije nalazili su se i pravoslavni Rumuni.
3.8. Pitanje verske tolerancije

Kao to smo videli, verska tolerancija nije bila strana ugarskim staleima, ni Habzburgovcima, nasuprot ostalim delovima Evrope. Jaanje verske tolerancije u Habzburkoj dravi, tj. priznavanje etnike i verske realnosti u ovoj monarhiji moglo se pratiti tokom XVIII veka. Prethodni vekovi na prostoru srednje Evrope nisu XVIII veku doneli u batinu primere verske tolerancije. Deklaratorijom iz 1727. godine bilo je nareeno da se pravoslavni hramovi u monarhiji ne mogu popravljati niti graditi bez vladareve dozvole. esnaest godina kasnije, 1743. godine izdata je privilegija koja je zabranjivala da se narod ometa prilikom zidanja hramova. Carska naredba iz 1753. godine regulisala je pitanje zidanja i popravke pravoslavnih hramova. Tim aktom, bez pitanja nadlenih vlasti, Srbi su mogli zidati crkve tamo gde ive u veini ili gde ivi najmanje 30 pravoslavnih porodica. Edikt o verskoj toleranciji meu hrianskim verama Josifa II donet je 1781. godine, a 02.01.1782. godine tolerancijski patent za Jevreje. Jaanje verske trpeljivosti uoavalo se i prilikom popravke ili gradnje pravoslavnih hramova u Sremu, Bakoj i Banatu. Pravoslavne crkvene vlasti ove radove esto su poveravale nemakim majstorima. Tako je zvonik frukogorskog manastira Velike Remete od 1733. do 1735. godine radio nemaki majstor Johan Vilhem (Johannes Wilhem). Pridvornu crkvu Svetog Trifuna u Sremskim Karlovcima 1742. obnavljao je Nemac Matijas Erlibinger (Mathias Erliebinger). Vladianski dvor u Vrcu 1760. radili su prajski majstori, a obnovu banatskog manastira Mesia sudetski Nemac Anton Blomberger. Spoljnu dekoraciju i toranj somborskog hrama sv. Georgija
3. OD KARLOVAKOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) 3.7. Barok u Vojvodini 3.8. Pitanje verske tolerancije
3.7. Barok u Vojvodini

Barok je bio vodei stil u graevinarstvu XVIII veka. Po uzorima sa zapada, na tlu Vojvodine grade se mnoge nove graevine. Barokni stil oslikavanja hramova meu ugarske Srbe doao je sa istoka, iz Kijeva i Ukrajine, sa prostora koji je takoe bio na granici dodira pravoslavnog i katolikog sveta. Ukrajinski slikar Jov Vasilijevi (1750/51) oslikavao je manastir Kruedol u baroknom stilu. Aradski slikar Stefan Tenecki , inae kijevski uenik, nastavio je njegovo delo 1756. godine u Kruedolu i na taj nain barokno slikarstvo ulo je u pravoslavne hramove Bake, Srema i Banata. Istorijski kompromis bio je obezbeen za narednih vek i po. Barok nije bio samo karakteristika jednog naroda, ve je uticao i na sakralne graevine katolika, kao i na ostale graevine koje su predstavljale dravnu ili lokalnu vlast. Konano, neke karakteristike baroka obeleile su i izgradnju privatnih kua, to je stvorilo zajedniki estetski milje koji je spajao sve narode na prostoru budue Vojvodine.
31
KOLIKO SE POZNAJEMO
3. OD KARLOVAKOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) 3.9. Srpsko-ruske kulturne i verske veze 3.10. Veze Srba sa srednjom Evropom i narodima sa kojima su iveli
1790. godine radio je Anton Haker iz Pete. Sedamdesetih godina XVIII veka hram u sremskom selu Laarku gradili su italijanski majstori. Posebno je zanimljiv podatak da je 26. septembra 1769. godine car Josif II odobrio naseljavanje Slovacima protestantima na teritoriju Vojne granice u pustaru Pazovu. Dozvolio im je slobodu veroispovesti, da imaju svog svetenika i da obavljaju svoja bogosluenja .
3.10. Veze Srba sa srednjom Evropom i narodima sa kojima su iveli

Dok je svojim idejama crkvena hijerarhija pokuavala da napravi distancu od idejnih strujanja koja su u XVIII veku uticala na ivot srednje Evrope, u istorijskoj stvarnosti XVIII veka srpsko drutvo u Banatu, Bakoj i Sremu prihvatalo je tekovine srednjoevropskog kulturolokog modela. Tome je znatno doprineo privredni razvoj gradova, koji je dao poetni impuls nastanku graanstva u itavoj Habzburkoj monarhiji, pa i na podruju dananje Vojvodine. Graanstvo kod Srba inili su trgovci i zanatlije, pojedinci iz slobodnih profesija i tzv. honoraciori (lekari, profesori, uitelji, advokati, umetnici) i drugi ugledni stanovnici gradova koji su se bavili poslovima znaajnim za sredinu u kojoj su iveli. Biti graanin znailo je imati odreen drutveni status, sistem vrednosti i stil ivota. Sam ivot bio je isuvie bujan i bogat, kao i svakodnevna komunikacija srpskih trgovaca, zanatlija, oficira i plemstva sa habzburkom dravom i ljudima drugih vera i nacija, to je dovelo do evropeizacije srpskog graanstva u svim sferama ivota. Uoavale su se promene na svakom koraku: u odevanju, nainu ishrane, gradnji kua, higijeni i zdravstvenim navikama, poznavanju jezika, komunikacijama, kolstvu, slikarstvu i knjievnosti, nainima zabave, vrednosnom sistemu... Svakodnevni ivi jezik bio je najvidljiviji odraz tih promena. Tako su u srpski jezik ule nemake rei koje su u vezi s vojskom (lager, anac, tab, mutrati...), a i rei koje su u vezi s drutvenim poretkom pretrpele su uticaj nemakog jezika (paor, riter, ceh, liferant), a najvie rei koje se odnose na pojmove materijalne kulture: mesing, pleh, tof, mider, tranga, nala, flaster, fleka, flaa, pric, plajvaz, olja, krompir, farba, vaga, upa, plac, uster, najder, molovati...).
3.9. Srpsko-ruske kulturne i verske veze

Izraeni strah visoke crkvene hijerarhije od gubljenja identiteta otvarao je put srpsko-ruskim vezama u XVIII veku. Tako je srpska kultura u Ugarskoj primala dvostruke uticaje, iz srednjoevropskog kulturnog miljea i iz Rusije. To govori o svojevrsnoj duhovnoj sintezi koja je stvarana u srpskom narodu u Ugarskoj. Iz Rusije su dolazili uitelji i stizale crkvene knjige, to je uticalo na razvoj jezika i knjievnosti. Prema Rusiji su se kretale i srpske seobe iz Banata i Bake u XVIII veku. Tako je prvi ruski uitelj meu Srbima bio Maksim Suvorov koji je 1726. godine doao u Sremske Karlovce, a potom je stigao u Sremske Karlovce i ukrajinski uitelj Emanuil Kozainski, koji je 1734. godine reirao dramu O tragediji Uroa Pjatago ... Od ruskog Sinoda je 1724. godine u Sremske Karlovce je stiglo 400 primeraka bukvara i 100 primeraka gramatike. Sve ovo uticalo je da posle 1730. godine ruskoslovenski jezik, uz slavenoserbski i srpski narodni jezik, postane jedan od tri srpska knjievna jezika. Slavenoserbski jezik pojavio se tokom XVIII veka kao jezik graanstva, kao vrsta jezikog kompromisa izmeu ruskoslovenskog i narodnog jezika. On nije bio odraz samo jezikih kontroverzi u kolektivnoj svesti srpskog naroda u Ugarskoj.
32
Iz maarskog jezika u srpski ule su rei kao to su: astal, aov, birov, biro, vaar, gazda, dobo, kecelja, koija, lopov, parlog, prsluk, sala, soba, fioka, eze, dak, argarepa, ator, itd.
3.11. Zaeci nove srpske elite: plemstvo

Nosioci civilizacijskih promena u srpskom drutvu bili su srpski trgovci, oficiri i plemstvo. U XVIII vek Srbi su uli kao narod bez plemstva. U vreme vladavine Marije Terezije (17401780) dodeljeno je 90 plemikih titula Srbima u Ugarskoj. Pedeset plemikih titula dodeljeno je srpskim oficirima 1. marta 1751. godine, u doba razvojaenja vojnih granica. Dvadeset Srba dobilo je titule posle Austroturskog rata 1791. godine. Plemike titule meu Srbima najee su dobijali oficiri, zatim crkveni velikodostojnici, trgovci i znaajni inovnici. Teodor Jankovi Mirijevski, upravitelj kola u Banatu i reformator kolstva, dobio je plemiku titulu za svoj doprinos u oblasti obrazovanja. Malenica je dobio plemiku titulu 1773. godine za svoj rad u zdravstvu, a uriko za istrebljenje razbojnika u Banatu. Andra Andrejevi , upravitelj pote u Sremskim Karlovcima 1763. godine. dobio je plemiku titulu za razvoj potanskog saobraaja. uvene srpske plemike porodice bile su: arnojevii , Rakovii , Tekelije , Jakii, Atanackovii, Bibii, Julinci, Vujii, Isakovii... Kao i plemike porodice cincarskog i jermenskog porekla, srpsko plemstvo nakon dobijanja plemike diplome prilagoavalo se duhu, obiajima, mentalitetu i vrednostima stalea kome su pripadali.
3.12. Srpsko graanstvo i pismenost (vie varijanti srpskog jezika)

Nosilac celokupnog privrednog, kulturnog, drutvenog ivota srpskog naroda
u junoj Ugarskoj bilo je srpsko graanstvo. Srpski trgovci bili su najaktivniji deo srpskog drutva. Oni su se nalazili na trgovakom putu izmeu Balkana i Srednje Evrope i bili su posrednici u trgovini izmeu Panonije i primorskih gradova. Napredak srpskog graanstva bio je vidljiv tokom XVIII veka. Istorijski izvori govore da su Srbi 1702. godine iveli u Futogu u zemunicama, a 1703. u Sremskim Karlovcima u bednim kolibama pored Dunava. Istorijski izvori iz 1732. godine svedoe da su se u sremskim selima Kraljevci, atrinci i Stejanovci nalazile crkve pod zemljom. U drugoj polovini veka izgraena je u Kraljevcima velika barokna crkva, a srpski graanski stale u gradovima iveo je u bogatim i dobro ureenim kuama (kua Sabova u Sremskim Karlovcima, kua porodice Karamata u Zemunu). Na kraju XVIII veka, srpski graanski stale hranio se i zabavljao na evropski nain, poznavao jezike, svoju decu slao na kolovanje u kole Srednje Evrope, itao knjige, imao svoje slikare, knjievnike, advokate, lekare (prvi kolovani lekari Srbi bili su Petar Miloradovi iz Novog Sada i Jovan ivkovi iz Sremske Kamenice). Jaanje srpskog graanstva podudarilo se sa svim onim civilizacijskim promenama koje su se dogaale na podruju Habzburke monarhije, za vreme vladavine Marije Terezije , a posebno njenog sina Josifa II , kada su na ovom podruju utemeljene prosvetiteljske ideje. Novoformirani sloj srpskog graanstva borio se za novu kulturu, osloboenu tradicionalnog i konzervativnog uticaja crkve. Osnivaju se nacionalne institucije, razvija se prosveta, stvaraju se dela inspirisana temama iz nacionalne prolosti, a iz redova graanstva javljaju se prvi pisci prosvetitelji. Srpsko graanstvo, iji je simbol bio lik srpskog prosvetitelja i prvog srpskog antiklerikalca Dositeja Obradovia, dovelo je u pitanje dominantan poloaj visoke crkvene hijerarhije u
3. OD KARLOVAKOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) 3.11. Zaeci nove srpske elite: plemstvo 3.12. Srpsko graanstvo i pismenost (vie varijanti srpskog jezika)
33
KOLIKO SE POZNAJEMO
3. OD KARLOVAKOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) 3.13. Formiranje Vojne granice 3.14. ivot na Vojnoj granici
srpskom drutvu june Ugarske. Dositej Obradovi je o XVIII veku govorio kao o veku zdravog razuma i smatrao je da srpsko drutvo mora ii putem prosvetiteljskih promena. Njegova najznaajnija dela su ivot i prikljuenija , Pisma Haralampiju, Sovjeti zdravog razuma. Dositej Obradovi je oko sebe stvorio krug pristalica reformi (prosvetiteljski krug). Srpsko graanstvo u junoj Ugarskoj u XVIII veku iznedrilo je mnogo pisaca. Pisali su na tri jezika: ruskoslovenskom, srpskoslovenskom i narodnom. Pored Dositeja Obradovia, istaknuta imena srpske knjievnosti ovog veka su: Zaharije Orfelin, Pavle Julinac, Jovan Raji, Atanasije Stojkovi , Vikentije Ljutina, Aleksije Vezili . Meu najznaajnijim srpskim prosvetiteljima su: Lukijan Muicki , Jovan Mukatirovi , Uro Nestorovi i Mihailo Vitkovi . Srpski prosvetitelji uspostavili su kulturne veze sa mnogim maarskim prosvetiteljima, od kojih su najznaajniji: Ferenc Kazinci (Kazinczy Ferenc), Mihalj okonai Vitez (Csokonai Vitz Mihly), Joef Katona (Katona Jzsef), Mihalj Fazeka (Fazeks Mihly), Mihalj Veremarti (Vrsmrty Mihly), Ferenc Kelei (Klcsey Ferenc) i drugi.
slavaca, bile su u okviru Vojne granice zbog borbe protiv narasle hajduije. U periodu od 1745. do 1750. godine razgranien je prostor Vojne granice i Sremske upanije. ajkaki bataljon u Bakoj osnovan je 1763. godine, izmeu Dunava i Tise, sa tapskim mestom Titelom i jo 13 naselja. Ilirski graniarski puk u Banatu osnovan je 1764. godine, a idue Nemaki graniarski puk. Vlaki bataljon, koji je formiran 1769. godine, spojio se 1774. spojio sa Ilirskim pukom u Vlako-ilirski puk. U periodu od 1770. do 1773. godine razgraniavan je prostor Vojne granice od zemljita Dvorske komore u Banatu. Veliki deo junog i deo srednjeg Banata uao je u okvire Vojne granice. U Vojnoj granici naseljeno stanovnitvo dolazilo je u dodir sa vojnikom vlau koja je bila u vezi s institucijom Dvorskog ratnog saveta u Beu. Neposredni izvrioci militaristikog duha koji je vladao u Vojnoj granici bili su oficiri. Da bi vojniki ojaale ovaj prostor, vojne vlasti preduzimale su znaajne korake koji su unapredili ivot stanovnitva. Tako su evropeizacija i modernizacija podruja Vojne granice tekle uz naredbe vojnih vlasti u njoj.
3.13. Formiranje Vojne granice

Formiranje Vojne granice bio je dugotrajan i postepen istorijski proces koji je trajao skoro 80 godina u XVIII veku. Posle Karlovakog mira, 1703. godine, osnovane su Podunavska, Posavska, Potiska i Pomorika vojna granica. Podunavska vojna granica obuhvatala je naselja sa sremske i bake obale Dunava i bila je deo slavonsko-sremske granice sa seditem u Osijeku. Potiska vojna granica imala je svoj centar u Segedinu, a Pomorika u Aradu. Vojnike naseobine u Somboru i Subotici, sastavljene uglavnom od junoslovenskih katolika i pravo-
3.14. ivot na Vojnoj granici

ivot na Vojnoj granici i esti ratovi, koje je u XVIII veku vodila Austrija, doprineli su formiranju militaristikog sloja meu Srbima u Ugarskoj. Srpske oficirske porodice, koje su iznedrile oficire u vie generacija, bile su nosioci militaristikog duha meu Srbima. To su bili: Rakovii , Isakovii , Milutinovii , Stanisavljevii, Zake, Monasterlije itd. Najvii in meu njima dosegao je feldmaral Petar Duka . U prvoj polovini XVIII veka srpski oficiri bili su narodni oficiri, neprilagoeni svom staleu. U drugoj polovini veka u njihovoj pojavi osetile su se sve one civilizacijske promene kroz
34
koje je prolazilo srpsko drutvo u Ugarskoj. To su bili oficiri koji su potovali duh i norme svog stalea, poznavali etikeciju, jezike, naroito nemaki i bili, po svom mentalnom sklopu, jednaki drugim svojom stalekim kolegama. Neki od njih bili su odlikovani najviim austrijskim odlikovanjem, Vitekim krstom, koje je uspostavila carica Marija Terezija 1757. godine (Duka, Papila , Seujac, Sokolovi, Davidovi, Vukosavi). Postojanje Vojne granice na tlu Banata, Srema i Bake znaajno je odredilo tokom XVIII veka duh i mentalitet tog podruja. Nakon zavretka Velikog bekog rata, Habzburka monarhija poela je da gradi instituciju Vojne granice na obodima carstva ka Osmanlijskoj carevini. Ta institucija, graena uglavnom u XVIII veku, obuhvatala je podruje od Like do Erdelja, bila je izvor brojne i jeftine vojske (od 400.000 vojnika kojih je Habsburka monarhija imala u XVIII veku, 120.000 je dolazilo iz Vojne granice) koja se mogla iskoristiti na svim ratitima irom Evrope, ali i u sukobima unutar Habzburke monarhije. Vojna granica bila je militaristika institucija, sa potpuno militarizovanim ivotom i militarizovanom kolektivnom sveu njenog ivlja. U etnikom smislu nju su inili Srbi, Hrvati, Nemci, Rumuni, Maari, kojima je zajednika karakteristika bila negovanje ideje vernosti monarhiji i caru.
1699. godine. Ovi ratovi bili su obeleeni velikim rtvama graniara i preseljenjima stanovnitva iz Srbije, pre svega u Srem i Banat. Tokom XVIII veka graniari su se borili i na drugim bojitima: u Bavarskoj, ekoj, leziji, Lombardiji, na Rajni. Posebno znaajni ratovi u kojima su uestvovali graniari bili su Rat za austrijsko naslee (17401748), Sedmogodinji (17561763) i ratovi protiv Francuske revolucije posle 1792. godine. Graniari su sudelovali i u unutranjim sukobima u Habzburkoj monarhiji, tako da su ratovali u vreme ustanka Ferenca Rakocija (Rkczi Ferenc) od 1703. do 1711. godine, na strani Bekog dvora i centralnih vlasti, a protiv Rakocijevih kuruca. Srbi graniari iz Semlaka i graniarski kapetan iz Sente Obrad Lali bili su na strani Rakocijevih ustanika.
3. OD KARLOVAKOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) 3.15. Ratovi voeni uz uee graniara 3.16. Rakocijev ustanak
3.16. Rakocijev ustanak

Rakocijev ustanak je jedna od najveih borbi za slobodu maarskog naroda. Njihov slogan Cum Deo pro patria et libertate (sa Bogom za otadbinu i slobodu) bio je veoma napredan, ali i u duhu maarske tradicije. U ustanku je najvie uestvovala populacija koja se nije mogla snai u novim prilikama, kada je nestalo stalno ratovanje i odbrana u smislu zadravanja Osmanlija. Ujedno, to je bila reakcija na poteze Habzburgovaca koji su eleli da svoju imperiju uine to efikasnijom (iako se Srbi nisu tada pobunili protiv racionalizacije Vojne granice, kasnije su se suprotstavljali tome). Ustanak je trajao od 1702. do 1711. godine. U prvoj fazi dolo je do borbi izmeu Srba i Maara. Srbi su, naravno, bili odani caru protiv koga se bunio Rakoci. Trebalo bi rei da Rakocijeva buna nije bila samo pobuna Maara, ve su u njoj uestvovali i Rusini, koje su tada nazivali Rakocijevim narodom . Takoe, podravali su ga i Srbi iz Erdelja (koji su
3.15. Ratovi voeni uz uee graniara

Graniari iz Vojne granice tokom XVIII veka ratovali su protiv Turske u tri rata: Varadinskom (17161718), koji je zavren Poarevakim mirom, u ratu od 1737. do 1739. godine zavrenim Beogradskim mirom i u ratu od 1788. do 1791. godine koji je zavren mirom u Svitovu. Varadinskim ratom od turske vlasti osloboeni su Banat i deo Srema koji su ostali u okviru Turskog carstva nakon Karlovakog mira
35
KOLIKO SE POZNAJEMO
3. OD KARLOVAKOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) 3.17. Ratovi u XVIII veku, Varadinski rat 3.18. Ratovi u XVIII veku, Rat za austrijsko naslee 3.19. Austro-turski ratovi i mirniji tok istorije na ovim prostorima
bili odvojeni od svojih sunarodnika i u geografskom smislu; tada ih je razdvajao Banat koji je bio u sastavu Osmanlijske imperije). Rakocijeva pobuna zavrila se neuspeno za vou. Plemstvo je pronalo svoje interese priklonivi se Habzburgovcima, dok je narod, tj. nekadanje posade u malim utvrenjima irom Ugarske, morao zauvek da promeni svoj ivot.
3.17. Ratovi u XVIII veku, Varadinski rat

Varadinski rat (17161718) pokazao je vojnu umenost graniara. Austrijska vojska, sastavljena od Nemaca, Maara, Hrvata i Srba, pod vostvom austrijskog vojskovoe Eugena Savojskog, potukla je 1716. godine Turke u bici kod Petrovaradina, a idue godine oslobodila Banat i severnu Srbiju. Banatsku miliciju, posle Poarevakog mira, osnovao je prvi administrator Banata, grof Klaudije Florimund Mersi (Claudius Florimund, Graf von Mercy) i ona je obuhvatala Temivarsku, akovsku, Meeku i Mutniku oberkapetaniju.
Albert), to je dovelo do Rata za austrijsko naslee (17401748). Njima su se pridruili Francuska, panija i Venecija. Maarski dravni stalei su od 1741. godine bili uz Mariju Tereziju, dajui joj odluujuu podrku. Rat je zavren Ahenskim mirom 1748. godine. Marija Terezija je kasnije vodila Sedmogodinji rat (17561763) protiv Pruske. Rat za austrijsko naslee bitno je odredio sudbinu Vojne granice. U prethodnom austro-turskom ratu, koji je zavren 1739. godine Beogradskim mirom, Austrija je izgubila Srbiju, ali je stabilizovala svoje granice prema Turskoj, na Savi i Dunavu. Potiska i Pomorika vojna granica nale su se daleko od granice sa Turskom i 1741. godine Ugarski sabor u Pounu svojim 18. lanom traio je njihovo ukidanje. U periodu od 1743. do 1745.godine, razvojaeni su anevi u Segedinu, Subotici, Somboru i Brestovcu. Razvojaena je, takoe, Podunavska vojna granica, a nova Podunavska granica formirana je od 1745. do 1750. godine na prostoru Zemun --Petrovaradin.
3.18. Ratovi u XVIII veku, Rat za austrijsko naslee

Car Karlo VI (Karl VI) nije imao mukog potomka, te je za ivota uinio sve da obezbedi nasledstvo svojoj najstarijoj keri. Donoenjem Pragmatine sankcije (1713) obezbeena je pravna pozadina nasleivanja prestola po enskoj lozi. Marija Terezija je postala prestolonaslednica, a njen otac pobrinuo se da se to prihvati u svim delovima njegove imperije. Ugarski stalei su to prihvatili 1723. godine, meutim susedne zemlje nisu. Pragmatinu sankciju osporili su pruski kralj Fridrih II (Friedrich II) i bavarski knez Karlo Albert (Karl
3.19. Austro-turski ratovi i mirniji tok istorije na ovim prostorima

Austro-turski ratovi (17371739, 17881791) doveli su novo stanovnitvo iz Srbije u junu Ugarsku, uglavnom u Srem i Banat. U vreme rata od 1737. do 1739. godine, patrijarh Arsenije IV Jovanovi akabenta doveo je nove talase naseljenika iz Turskog carstva u Habzburku monarhiju. Na podruje sremske Posavine pukovnici Atanasije Rakovi i Vuk Isakovi doveli su stanovnitvo iz Srbije. Sa starovlakim voom Atanasijem Rakoviem doli su i katoliki Albanci iz plemena Klimenata, pod vostvom svojih vojvoda Deda i Vata. Klimenti su nakon doseljavanja bili rasporeeni u pet sremskih naselja, a od 1755. godine trajno
36
su se naselili u sremskim selima Hrtkovci i Nikinci. Posle Beogradskog mira 1739. godine, prelasci stanovnitva iz Srbije u Banat i Srem bili su stalni, ali istorijski nevidljivi. Novi austro -turski rat (17881791) doveo je do novog talasa naseljavanja. Samo u Banatsku vojnu granicu tada je iz Srbije prelo 2000 porodica, koje su uglavnom i ostale u njoj.
(Baja). Tokom XVIII veka na prostoru Bake osnovano je vie feudalnih poseda, kao to su futoki (arnojevii od 1744), kulpinski (Stratimirovii ), plavnski (Graalkovii od 1755), temerinski [Seenji (Szcheny) 1796]. Baki urbar regulisao je 1762. godine davanja seljaka na bakim feudima. Srem. Na prostoru Srema u XVIII veku esto su se menjali posedovni odnosi. id, erevi i Berkasovo bili su komorski posedi (17451777), kada su dodeljeni unijatskoj biskupiji u Krievcima, to je dovelo do iseljavanja stanovnitva u Vojnu granicu (Slankamen, Kredin). Najvea vlastelinstva u Sremu bila su iloko, zemunsko, mitrovako i batajniko. Vlasnik najveeg od njih, Ilokog feuda, bila je od 1697. godine rimska plemika porodica Odeskalki. Iloki spahiluk imao je dva sredita: Ilok i Irig i njime su upravljali italijanski i nemaki inovnici. Zemunsko vlastelinstvo bilo je vlasnitvo grofa enbrona (Schnbronn) imalo je 22 naselja i tokom XVIII veka bilo je ukljueno u Vojnu granicu. Mitrovako vlastelinstvo obuhvatalo je 15 naselja, iji je vlasnik bio grof Kolerado . Ovaj spahiluk je 1745. godine bio otkupljen za potrebe Vojne granice. Karlovaki feud kupio je 1728. godine Leopold Ifeli. Ovaj feud imao je devet naselja i 1747. godine otkupljen je za potrebe Vojne granice. Posed Vojka, sastavljen od 10 naselja, vlasnitvo barona Bernata , takoe je bio otkupljen za potrebe Vojne granice. Od 1720. vlasnik Batajnikog spahiluka bio je grof Odvajer. Davanja i obaveze seljaka na spahilucima regulisali su tokom XVIII veka urbarima: Karla VI za Srem i Slavoniju iz 1737. godine, KegleviSerbolonijev iz 1755. godine i Urbar za Srem i Slavoniju iz 1756. godine. Banat . Podruje Banata pripalo je Habzburkoj monarhiji tek Poarevakim mirom, 1718. godine. Do 1779. godine
3. OD KARLOVAKOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) 3.20. Gradovi na podruju Vojne granice 3.21. Civilna, upanijska vlast na teritoriji budue Vojvodine
3.20. Gradovi na podruju Vojne granice

U Vojnoj granici stanovnitvo je ivelo i stvaralo uslove za preivljavanje uglavnom bavei se zemljoradnjom, ali tako da bi, kada se ukae potreba, mogli veoma brzo da funkcioniu kao organizovana vojna sila. Radi snabdevanja, vojsci su bile potrebne razne zanatlije. Zbog toga su Habzburgovci podravali i pomagali razvoj gradova. Gradovi na podruju Vojne granice, naravno, bili su pod punom kontrolom vojnih vlasti, ali bili su i sredita trgovine, zanatstva i poprita multietnikih odnosa. Imali su status slobodnih graniarskih komuniteta pod vrhovnim nadzorom Dvorskog ratnog saveta. Status slobodnih graniarskih komuniteta dobili su Zemun (1749), Karlovci i Bukovac (1753), Mitrovica (1763), Bela Crkva (1777) i Panevo (1794).
3.21. Civilna, upanijska vlast na teritoriji budue Vojvodine

Baka. Najvei deo Bake tokom XVIII veka naao se u okviru upanijske vlasti i izdeljen je na velike feudalne posede, spahiluke. Nakon osloboenja Bake od Turaka, najvei deo Bake naao se pod vlau Dvorske komore u Beu. Takvih poseda bilo je 56, a seljaci na posedima nazivali su se kamaralisti. Dokaze da su na tlu Bake imali posede pre turskih osvajanja posedovali su samo Kaloka nadbiskupija (Ba) i porodica Cobor
37
KOLIKO SE POZNAJEMO
3. OD KARLOVAKOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) 3.22. Pitanje seoskog stanovnitva 3.23. Hajduija
bilo je pod neposrednom upravom Dvorske komore u Beu. Neposrednu vlast u Banatu imala je Banatska zemaljska administracija sa centrom u Temivaru. Njen prvi i najpoznatiji administrator bio je grof Klaudije Floribund Mersi (17181733), koji je zapoeo isuivanja movara, regulacije banatskih reka, gradnje puteva, uvoenje novih biljnih kultura i kolonizaciju stanovnitva. Tako je 1728.godine poela regulacija Begeja, 1745. isuivane su movare oko Vrca, a ezdesetih godina XVIII veka Holananin Maks Fremaut (Max Fremaut) radio je na regulisanju Tamia. Austrijska carica Marija Terezija donela je 1778. godine odluku da se onaj deo Banata, koji nije uao u okvire Vojne granice i Velikokikindskog ditrikta, ukljui u ugarske upanije. Kao posledica te odluke 1781/82. godine pod kontrolom carskog poverenika Kritofa Nickog (Niczky Kristf) dolo je do prodaje Banata na etiri velike licitacije u Beu i Temivaru. Kupci banatskih poseda bili su veliki zakupci banatskih pustara i trgovci stokom jermenskog i cincarskog porekla koji su kupovinom spahiluka dobijali plemike diplome i ulazili u red ugarskog plemstva. Tada su Nake kupile posed Nakovo i Sent Miklu kao najvei u Banatu. Kasonji (Kaszonyi) su kupili posed Seanj; Serviski Novu Kanjiu; Damaskin Hajduicu, Ki Itebej, Begejski Sveti ura, Elemir i Aradac; Lazar Eku, Klek i Jankov Most; Sisanji Vranjevo; Karaonji (Karcsonyi) Beodru i Topolu; Nikoli Rudnu. Poloaj seljaka i njihovi odnosi sa feudalcima regulisani su 1780. Banatskim urbarom koji je bio povoljniji od Bakog.
zloupotrebe odgovarali albama, povremenim bunama, prisutnom hajduijom i preseljenjima u Vojnu granicu. Seljaci u Bakoj alili su se na zloupotrebe komorskih inovnika, a 1735. godine odbili su da plaaju dabine. Zbog borbe protiv zloupotreba komorskih inovnika Mirko Vuji iz Petrovaradinskog anca tamnovao je etiri godine. Seljaci iz Bake alili su se poimence na zloupotrebe komorskih inovnika upora, Gomboa i Bilarda , a 1744. godine alili su se na zloupotrebe inovnika Redla. Kulski knez Nedeljko Barjaktarevi podsticao je 1756. godine otpor seljaka, to je bio povod da Kotmanova komisija ispita stanje u Bakoj. Kasnije, seljaci u Bau, posedu kalokih nadbiskupa, alili su se na nasilja. Futoki feudalac arnojevi izbatinao je 1765. godine u svom dvorcu 15 seljaka iz Gloana. U Sremu je, takoe, bilo seljakih nemira. Od 1726. do 1733. godine alili su se seljaci na inovnika na zemunskom feudu, Augustina Kolhunta. Pandurskih zloupotreba na ilokom vlastelinstvu bilo je 1732. godine. Do velike pobune seljaka na ilokom, zemunskom i idskom spahiluku dolo je 1736. godine. Najpoznatiji od tih seljakih nemira bila je buna Pere Segedinca u Pomoriju 1735, godine, opisana kasnije u delu Laze Kostia, pod nazivom Pera Segedinac . Pera Segedinac, graniarski kapetan iz Peke, predvodio je pobunu maarskih kmetova i zato bio osuen na smrt i pogubljen. Na spahijska nasilja u Banatu osamdesetih godina XVIII veka banatski seljaci odgovarali su najee seobama u Banatsku vojnu granicu.
3.22. Pitanje seoskog stanovnitva

Izmeu seljaka i vlasnika feuda esto je dolazilo do sukoba tokom XVIII veka. Vlasnici spahiluka i njihovi inovnici bili su skloni zloupotrebama, a seljaci su na te
3.23. Hajduija
Kao sastavni deo turskog naslea i zbog nereenih socijalnih pitanja, tokom XVIII veka u Banatu i Sremu bila je prisutna hajduija. U Banatu 1727. godine svaki od 12 ditrikata bio je duan da dri etu husara
38
koja bi gonila hajduke. uvene hajduke harambae u prvoj polovini XVIII veka u Banatu bili su: Jovan Dejak , ivan Vrgovi , Petar Markovi i harambaa Rista , ija su se sklonita nalazila po nepristupanim banatskim movarama. Hajduija je bila stalno prisutna u Sremu u XVIII veku. Naroito je bila izraena u sremskom Podunavlju u pojasu PetrovaradinZemun. Hajduci su 1729. godine muili vlasnika Surduka Mihajla Jakia, a 1732.godine danju su ulazili u sela Bukovac i Banovce. Hajduke druine ugroavale su ak i Zemun. Velika potera za hajducima prola je Sremom 1732. godine, a 1734. donet je Patent protiv jataka kako bi se suzbila hajduija. Na kraju XVIII veka u Sremu je hajdukovao harambaa Lazar Dobri, koji je prelazio u predele Turskog carstva, tj.u Beogradski paaluk. U njegovoj eti nalazio se uveni umadijski hajduk Stanoje Glava, koji se istakao u Prvom srpskom ustanku kao vojskovoa.
3.24. Slobodni kraljevski gradovi

Slobodni kraljevski gradovi bili su zajednice graana, koji su uspeli da dobiju velik stepen samouprave od vladara. Na podruju Bake i Banata u XVIII veku bilo je nekoliko slobodnih kraljevskih gradova koji su nastali kao posledica razvoja trgovine, modernizacije, kolonizacije i poveanja broja stanovnika u junoj Ugarskoj. Novi Sad se pod nazivom Petrovaradinski anac od 1703. godine nalazio se u Podunavskoj vojnoj granici. Njegov razvoj poeo je dolaskom beogradskih trgovaca i zanatlija posle Beogradskog mira, 1739. godine. Za status slobodnog kraljevskog grada stanovnici Petrovaradinskog anca 1748. godine dali su 95.000 forinti. Grad je tada nazvan Neoplanta, a srpski stanovnici grada nazvali su ga Novim Sadom. Na elu prvog gradskog magistrata (uprave)
nalazio se Nemac Ignjac Hajl (Ignac Heil). Novi Sad je u drugoj polovini XVIII veka doiveo intezivan razvoj kao centar stone i itarske trgovine. Sombor se razvijao kao sredite Bakobodroke upanije. Od 1749. godine postao je slobodan kraljevski grad, a Subotica 1779. godine. Zrenjanin, tada nazivan Veliki Bekerek, u svom razvoju pratio je razvoj Banata posle osloboenja od Turaka. Pravo da odrava vaare dobio je 1718. godine, 1769. postao je trgovite, a 1778. slobodan grad, da bi godinu dana kasnije centar Torontalske upanije. Od slobodnih kraljevskih gradova nii rang imale su varoi (trgovita), koje su od Dvorske komore ili od spahija putem slobodnih ugovora dobijale izvesne povlastice u pogledu dabina i obaveza, kao i varoke uprave i sudstva, koje su omoguavale uspeniji razvoj zanatstva, trgovine i drugih neagrarnih delatnosti. U Vojnoj granici slian poloaj imale su slobodne graniarske optine komuniteti i tapska mesta. U XVIII veku stanovnitvo se neprekidno slivalo u Banat, Baku i Srem. Tu su ga dovodile mere austrijskih vlasti, spahije, ratovi, trgovaki putevi. Zemlji unitenoj dugom turskom vlau i pustoenjima bilo je potrebno ljudstvo. Po nekim proraunima, Banat je 1718. godine imao samo 50.000 stanovnika, tj. dva do tri po kvadratnom kilometru. Slino je bilo i sa Bakom i Sremom. Doseljenici su stizali sa Balkana, iz Podunavlja, ali i iz zapadne i june Evrope. Svi oni suoavali su se sa negostoljubivom zemljom, movarama i bolestima, novim poecima, dramom kolonizacije. Uili su se tokom XVIII veka zajednikom ivotu, potovanju razliitosti i harmoniji. Austrijska drava, koja je tokom XVIII veka gradila svoje obrise, teila je da toj harmoniji d prepoznatljivost, a od ljudi na jugu monarhije da stvori korisne i poslune podanike, seljake i vojnike.
3. OD KARLOVAKOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) 3.24. Slobodni kraljevski gradovi
39
KOLIKO SE POZNAJEMO
3. OD KARLOVAKOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) 3.25. Reorganizacija Vojne granice i reakcije na nju 3.26. Otpor graniara reinkorporaciji u Ugarsku
3.25. Reorganizacija Vojne granice i reakcije na nju

Od poetaka stvaranja vojnih granica promenilo se stanje na terenu. Granice dveju imperija postale su drugaije. Da bi obavila svoju funkciju, u Beu su odluili da reorganizuju Vojnu granicu. Odluke o reorganizaciji promenile su poloaj Srba, nametnuvi im probleme koje je donosila nova situacija. Odluka o potpunom razvojaenju Potiske i Pomorike vojne granice doneta je 1750. godine. Graniarima je ostavljena mogunost da ostanu u svojim selima i prihvate provincijalni status ili da se isele u drugo mesto. Ta odluka izazvala je proteste u jesen i zimu 1750/51. godine u Beeju, urugu, Nadlaku itd. i iseljavanje u Rusiju od 1751. do 1752. godine. Saznanje da Potiska i Pomorika vojna granica mogu biti izdeljene kao feudalni posedi, a oni pretvoreni u obespravljene seljake, dovela je do seobe 22.000 porodica 1751/52. godine u Banat, koji je bio pod neposrednom upravom Dvorske komore u Beu. Privlaanost Vojne granice, u kojoj se mogla dobiti iluzija slobode, dovela je do vie iseljavanja iz provincijalnih delova Banata, Srema i Bake u Vojnu granicu u XVIII veku. Tako je 1773. godine dolo do seobe 460 porodica iz Velikokikindskog ditrikta u Banatsku vojnu granicu; posle prodaje Banata od 1781. do 1782. na feude, vie stotina porodica iselilo se iz Eke, Aradca, Elemira, Itebeja, Begejskog Svetog ura u Banatsku vojnu granicu. U Podunavsku vojnu granicu posle 1750. godine selilo se stanovnitvo iz bakog Potisja, a posle 1777. godine sa feudalnog poseda u idu i Berkasovu. Naselja Potiskog ditrikta urug, Gospoinci, Kovilj i Feldvarac traila su da uu u sastav Vojne granice i 1769. godine uli su u sastav ajkakog bataljona. Kada je feudalac Seenji (Szcheny) 1796. godine kupio posed Temerin, temerinski Srbi su se iselili u ajkaku, u urevo.
Razvojaenje vojnih granica, Potiske i Pomorike, pokrenulo je seobu graniara u Rusiju. U toku 1751/52. godine 2000 lica iz Banata i Bake, predvoeni pukovnicima Jovanom Horvatom , Jovanom eviem i Rajkom Preradoviem, odselilo se na jug Ukrajine i formiralo dve oblasti: Novu Serbiju i Slavjanoserbiju. Novim naseljima dali su nazive mesta iz kojih su potekli: Subotica, Kanjia, Petrovo selo, Moorin, Slankamen, Beej, Panevo, Pavli, Vrac. U Rusiji su ovi naseljenici uli u ruski militaristiki stale i dali ruskoj vojsci model lake konjice (husarski pukovi).
3.26. Otpor graniara reinkorporaciji u Ugarsku

Iako je ivot na Vojnoj granici nosio u sebi mnogo rizika, u njoj se ukazivala prilika da se ostvari karijera ili bar dostojanstven ivot. Na teritorijama civilne vlasti kmetski nain ivota nije pruao mogunost napretka, a rad i dabine koje su se plaale liile su taj ivot dostojanstva. Tako da su i Maari i Hrvati eleli da budu ukljueni u ivot Vojne granice, ali su feudalci to onemoguili, ak su eleli njeno ukidanje. Deo feudalaca je eleo da vrati svoje posede i da stanovnitvo granice pretvore u kmetove koji bi radili za njih. Smetalo im je to je granica fukcionisala na drugaiji nain. Znajui za ove razloge, bilo je prirodno da su Srbi bili za ouvanje granica. Otpor uspostavi feudalnih poseda i upanijske vlasti ogledao se i u formiranju dve privilegovane oblasti izuzete iz spahijske i upanijske vlasti. Prva je Potiski krunski ditrikt sa centrom u Beeju (17511872) koji je obuhvatao 14, a od 1769. godine deset naselja bive Potiske vojne granice. Druga privilegovana oblast je bio Velikokikindski ditrikt (17741876) stvoren u Banatu sa centrom u Velikoj Kikindi i sa deset naselja u okolini.
40
Van teritorija Vojne granice i privilegovanih ditrikta postojale su upanije kao ugarske teritorijalne jedinice, spahijski posedi i slobodni kraljevski gradovi u kojima je naseljeno stanovnitvo uivalo poseban poloaj. Na teritoriji Srema nalazila se Sremska upanija ije je sedite bilo u Vukovaru, na podruju Bake Bako bodroka, sa seditem u Somboru, a na teritoriji Banata, posle 1779. godine i njegovog prikljuenja Ugarskoj, Tamika, Kraovanska i Torontalska upanija sa centrom u Velikom Bekereku.
4. DOSELJAVANJA
Posle burnih ratova, podruja kroz koja su prolazile vojske bila su opustoena. Najvie su stradale nizije. Veliki deo nekadanje Ugarske, tj. njen sredinji nizijski deo, u demografskom smislu bio je uniten. Prirodno je bilo da se ti predeli polako nasele, a u ekonomskom interesu Habzburgovaca bilo je da se to pre nasele. Stoga, ne samo da su podravali, nego su i aktivno uestvovali u naseljavanju tih teritorija. Interes vlasnika novoosloboenih upanija takoe je bilo naseljavanje stanovnitva.
4. DOSELJAVANJA
4.1. Naseljavanje Nemaca
***
4.1. Naseljavanje Nemaca

Na novoosloboenim teritorijama austrijska dravna politika tokom XVIII veka zapoela je naseljavanje Nemaca u Baku, Srem i Banat. Njih je Beki dvor na jug Monarhije naseljavao kao radne, dinastikim i dravnim interesima verne podanike. Nemaki doseljenici su uglavnom poticali iz vapske, Porajnja, Franake i Falake. U Bakoj su se Nemci naseljavali od Poarevakog mira 1718. godine. U Petrovaradinskom ancu (Novom Sadu) prisutni su 1739. godine, a u Odacima, Kolutu, Prigrevici, Bakoj Palanci i Gajdobri od 1748. godine. U Apatin i Bukin naselili su se 1750. godine. Njihov dolazak u Odake belei se 1759. godine, gde su ubrzo sagradili svoju crkvu. U periodu od 1763. godine do 1768. godine naseljeni su u Gajdobru, Gakovo i Karavukovo. U godinama od 1784. do 1786. doseljenici Nemci doli su u Crvenku, Vrbas, Seki, Buljkes, Sivac, Kulu, Parabu, Stanii, onoplju. Temerinski feudalac Arpad Seenji (Szcsenyi rpd) naselio je Nemce u Baki Jarak. Prva velika kolonizacija Nemaca u Banat bila je tokom i nakon zavretka Varadinskog rata (17161718). Tada je u
41
KOLIKO SE POZNAJEMO
4. DOSELJAVANJA
4.2. Doseljavanje Srba 4.3. Doseljavanje Hrvata
Banat dolazilo stanovnitvo iz Falake i Franake. Nemci su 1717. godine doli u Temivar i Belu Crkvu, a 1723. godine u Panevo. Meutim, rat od 1737. do 1739. godine, razbojnici, a pogotovo velika epidemija kuge 1738. godine, unitili su nemako stanovnitvo u Banatu. Druga velika kolonizacija Nemaca (Terezijanska kolonizacija) dogodila se u Banatu od 1762. do 1772. godine, kada je doseljeno 11.000 porodica. Marija Terezija je 1763. godine izdala Patent o kolonizaciji kojim je regulisala prava i obaveze doseljenika. I posle ovog perioda nastavljeno je intezivno useljavanje Nemaca u Banat. Tako su 1770. godine nemaki doseljenici doli u Kovin, 1774. godine u Glogonj, 1776. godine u Omoljicu i Jabuku, 1776. godine u Mariolanu, 1784. godine u Modo, a 1790. godine u Crnju i Nakovo. Nemako stanovnitvo dolazilo je uglavnom na prostor Vojne granice, gde je od 1765. godine postojao Nemako-banatski puk, ali i na imanja spahija. Tako je porodica Nako naselila na svoj spahiluk Nemce u Nakovo, Hajfeld i Mastort. Godine 1781. Srbi iz Martinice otili su u Vojnu granicu, u entu. Oko 1800. godine na imanje Lazara u Martinicu i u novo naselje Lazarfeld doli su Nemci iz blizine Velike Kikinde (Soltur, Sveti Hubert, arlevil). Iz Badenske oblasti naselili su se Nemci 1802. godine i svom novom naselju dali naziv po ministru rata Karlu, Karlsdorf.
tva bilo je u Sremu, gde je svako selo tada dobilo svoj rvatski ili ijaki or ili kraj (doseljenici iz ovih krajeva nazivani su ijacima). U Bakoj, ajkaki bataljon je bio prostor useljavanja doseljenika iz zapadnih krajeva. ijaci u Gospoincima i urugu pominju se 1770. i 1786. godine. Jo do 1848. godine mnogi ijaci iz Moorina i Vilova su se sastajali na meama atara. Ova doseljenika struja dopirala je delimino i do Banatske vojne granice (Kovin, Omoljica koji imaju svoj rvatski kraj).
4.3. Doseljavanje Hrvata

Doseljavanje Hrvata u Baku, Srem i Banat bilo je razliito kada je re o uzrocima, poreklu stanovnitva i strukturi doseljenika. Autohtono hrvatsko sremsko stanovnitvo za vreme napada Turaka iselilo se iz Srema. Srpska veina tada je u Sremu asimilovala katolike u nekim sremskim naseljima (Velika Remeta, Manelos, Voganj, Dobrinci, Golubinci). Tokom XVIII veka Hrvati su se naselili u Sremu u onim naseljima u kojima su ranije iveli. Tada je dolo do velikog priliva okakog stanovnitva iz Bosne, pa je u zapadnim delovima Srema preovladalo ikavsko nareje. Hrvatsko stanovnitvo u Sremu pohrvatilo je doseljene Nemce i katolike Klimente u Nikincima i Hrtkovcima. Junoslovensko katoliko stanovnitvo u Bakoj raznorodnog porekla je i vremena doseljavanja. Ono je poreklom iz Bosne; Dalmacije i Like. Posle 1622. godine dolo je do naseljavanja grupa bunjevakog stanovnitva u kraj oko Subotice i Sombora. Druga grupa istorodnog stanovnitva doselila se 1687. godine pod vostvom kapetana ure Vidakovia i Duje Markovia . U doba Velikog bekog rata (16831699) i posle potpisivanja Karlovakog mira, talas okakog stanovnitva iz Bosne prelio se iz Slavonije i Srema u Baku i naselio osam naselja od Baa do Santova.
4.2. Doseljavanje Srba

Doseljavanje srpskog stanovnitva iz Like, Dalmacije, Banije i Korduna na podruje Srema, Bake i Banata bilo je trajna pojava XVIII veka. Gladne godine i bolji uslovi ivota u junoj Ugarskoj uticali su da taj priliv doseljenika bude stalan. Vojna granica bila je podruje naseljavanja ovog stanovnitva, jer ono se i u starom kraju nalazilo u okvirima Vojne granice. Najintenzivnije naseljavanje tog stanovni-
42
U XVIII i poetkom XIX veka doseljavali su se Hrvati u Banat. Prva grupa doseljenika bili su okci ikavskog nareja koji su se naselili u Vojnu granicu u Perlezu, Starevu, Omoljici i Opovu. Drugu grupu naseljenika inili su kajkavski plemii. Arondacijom zemljita za potrebe karlovakog generaliteta (17841788) Zagrebaka nadbiskupija izgubila je zemlju du reke Kupe. Dvorski ratni savet tada je Nadbiskupiji ponudio zemljite u Banatu, to je ozakonjeno 1801. godine kada je dolo do naseljavanja kajkavskog plemstva, nadbiskupskih vazala, u Boku, Neuzinu, Jarkovac, Boto, Margiticu, Klariju. Trea grupa hrvatskih naseljenika dola je 1803. godine u Banat. Stanovnici iz tri kraovanska naselja naselili su se u Karlsdorfu (Banatski Karlovac).
4.4. Doseljavanje Maara

Uzrok doseljavanja Maara u Baku i Banat tokom XVIII veka je obnova ugarske upanijske vlasti u junoj Ugarskoj i utemeljenje feuda u Bakoj i Banatu. Maarsko stanovnitvo doseljavano je, pre svega, kao radna snaga na feudalnim imanjima, a veleposednici su bili glavni pokretai kolonizacije (ne samo Maara). Inkorporiranjem Banata 1779. godine pod vlast Ugarske i stvaranjem upanijske vlasti u njemu, kao i spahijskih imanja, poela su doseljavanja Maara u Banat. U Bakoj je doseljeno maarsko stanovnitvo dolo na podruje Bako bodroke upanije i Potiskog krunskog ditrikta. Maarsko stanovnitvo je 1746. i 1747. godine poelo da naseljava Suboticu, 1748. godine Bezdan, 1749. godine Kulu. Grof Anton Graalkovi zaduio je 1750. godine Ferenca izovskog (Csizovszky Ferenc) da naseli topolsku pustaru, koja je ve 1774. godine imala 247 domova naseljenika iz severne Ugarske. Posle 1751. godine maarski doseljenici
doli su u Sentu, od 1751. do 1753. godine u Adu i Mol, 1753. godine Dvorska komora naselila je maarsko stanovnitvo u Kanjiu, a od 1750. do 1762. godine doseljenici su stigli u Beej, onoplju, Kupusinu, Doroslovo. Posed Baju je 1751. godine dobio potiski kapetan Stevan Zako, koji je 1759. prodao posed Jakovu i Luki Vojniu. U Baju su se 1760. godine doseli Maari katolici, a 1785. godine reformatske veroispovesti. Maarsko stanovnitvo dolo je 1767. godine u Petrovo Selo, 1769. godine u Io, a 1771. godine u Martono. Spahija Miklo Karas (Krsz Mikls) od 1746. do 1772. naseljavao je maarskim ivljem pustaru Horgo. Godine 1786. U Staru Moravicu 1786. godine naselile su se 334 maarske reformatske porodice iz Kiujsalaa (Kisjszlls), Kunmadaraa (Kunmadaras) i Jaskikera (Jszkiskr). Iste godine, stanovnici Kiujsalaa naselili su Pair. Maarske porodice stigle su su 1787. godine u Feketi, a 1799. godine grof Seenji naselio je Maare na svoj temerinski feud. I pre inkorporiranja Banata u Ugarsku, manje grupe maarskog stanovnitva stizale su u Banat. Maarski ivalj je 1773. godine stigao u Novu Kanjiu, Majdan i Krstur, od 1774. do 1776. godine doseljavali su se Maari u Orosin (Rusko Selo) i Tordu. U oku je maarsko stanovnitvo dolo 1782. godine, a 1783/84. u Maarski Itebej. Poto je srpski ivalj napustio Debeljau, iz severnog Potisja Maari reformatske veroispovesti stigli su 1794. godine u ovo naselje. Maarsko stanovnitvo je 1801. godine kolonizovalo Maarsku Crnju. Doseljavanje Maara, iako je bila u pitanju Ugarska, nije pomagala centralna vlast, jer nije postojao plan za naseljavanje Maara. Naprotiv, veina maarskog stanovnitva naseljavala se bez znanja i dozvole drave i feudalaca.
4. DOSELJAVANJA
4.4. Doseljavanje Maara
43
KOLIKO SE POZNAJEMO
4. DOSELJAVANJA
4.5. Doseljavanje Rumuna

Doseljavanje Rumuna u nizijski Banat tokom XVIII veka bilo je slika kolonizacionih pomeranja, planskog i stihijskog naseljavanja rumunskog stanovnitva sa prostora Banatskih planina i iz doline Moria i Karaa. Rumunsko stanovnitvo bilo je prisutno u zapadnom Banatu i pre XVIII veka. Rumuni su u nizijski Banat doseljavani u Vojnu granicu i na imanja feudalaca. Nakon doseljavanja, rumunska naselja mogla su se grupisati u tri tipa: sela u donjem toku Nere i Karaa, kao i ona u dolinama Moravice i Mesia iji su se stanovnici nazivali goranima, zatim naselja u Vojnoj Granici, u okolini Paneva, Alibunara i Bele Crkve, iji stanovnici su se nazivali graniarima i pet naselja u srednjem Banatu, iji stanovnici su se nazivali Rumuni sa pustare. Posle 1740. godine intenzivira se doseljavanje Rumuna u nizijski Banat. Tada se doselilo rumunsko stanovnitvo u Margitu, u Sent Joan (Barice), a 1744. godine u Mali i Veliki Gaj. Marija Terezija je 1765. godine izdala patent da se iz svih rumunskih naselja, u koje bi trebalo da dou nemaki kolonisti, isele Rumuni. Dve godine kasnije, godine 1767. godine, rumunski ivalj napustio je svoje sela oko Temivara i u dolini Moria i naselio naselja oko Begeja: Mali i Veliki Torak, Jankov Most, Eku, Klek. Stanovnici sela Sakalaza kod Temivara naselili su Veliki Torak, a iz sela Serdina u dolini Moria Mali Torak. Ukupno je u Mali i Veliki Torak stiglo 340 porodica. Rumunski ivalj pristigao u Jankov Most bio je poreklom sa Moria. Rumunska naselja oko Begeja posle prodaje u spahiluke (17811782.) ula su u posed Luke Lazara i Isaka Kia. Vojne vlasti su, takoe, sprovodile kolonizaciju Rumuna u Vojnu granicu. Tako su 1765. godine naseljeni rumunskim stanovnitvom Banatsko Novo Selo, Dolo-
4.5. Doseljavanje Rumuna 4.6. Doseljavanje Slovaka
vo, Alibunar, Seleu i druga mesta; krajem XVIII veka rumunski ivalj doao je u Uzdin, Kovin, 1805. godine u Mramorak, 1807. godine u Deliblato, a 1808. godine formirano je rumunsko naselje Vladimirovac (Petrovo Selo). Rumuni u selima u okolini Vrca bili su starosedeoci. Na podruju Banata dolo je do intenzivnog proimanja srpskog i rumunskog stanovnitva. U veku vere, verska istovetnost zbliavala je narode, a komunikaciju meu njima inila je lakom. U periodu od 1713. do 1864. godine Rumuni su u verskom pogledu pripadali srpskoj crkvenoj organizaciji, Karlovakoj mitropoliji, osim onih koji su prihvatili uniju sa katolikom crkvom (od naih naselja Rumuni u Jankov Mostu i Markovcu). Brakovi izmeu Srba i Rumuna bili su esti, kao i meusobna asimilacija. U istonom Banatu u XVIII veku poela je rumunizacija srpskog ivlja, a u zapadnom asimilacija Rumuna sa Srbima. Asimilacija je lake tekla kod verski istovetnih naroda (primeri: meusobne asimilacije Srba i Rumuna, germanizacija Italijana i Francuza), jer su kontakti meu njima bili ei.
4.6. Doseljavanje Slovaka

Slovako stanovnitvo tokom XVIII veka naselilo se u Baku, Banat i delimino u Srem. Slovaki ivalj dolazio je na poziv ugarskih feudalaca, kao radna snaga na feudima, zatim su ga naseljavali na Komorska imanja i Vojnu granicu. Kolonizacija poinje 1745 godine, kada je impopulator Martin anji , na osnovu dogovora sa vlasnikom futokog vlastelinstva Mihajlom arnojeviem , doveo 2000 Slovaka iz Novohrada, Orave, Liptova, Honta, Zvolena, Turca u Petrovac u Bakoj. Doseljenici su dve godine potom, 1747. godine, sklopili ugovor sa spahijom. Sa tog podruja naseljenici su 1746. godine doli u Kulpin na imanje spahija brae Stratimirovi, 1754. godine Slovaci protestanti naseljavaju se u Baju, 1756.
44
godine u Gloan, 1758. godine u Selenu, koje je jedino multikonfesionalno naselje, protestantsko i katoliko. Slovaki doseljenici su 1773. godine doli su u Kisa, a od 1790. do 1791. godine u Pivnice i u Lali. Iz sela Selene u Bakoj proterano je 1770. godine 98 slovakih protestantskih porodica, koje su se se naselile po specijalnoj dozvoli cara Josifa II u Pazovu, na teritoriju Petrovaradinske pukovnije. Na posed Kristifora Naka u Banatu dolo je 1782. godine slovako stanovnitvo iz Novogradske, Petanske, Nitranske i Zvolenske upanije. Doseljenici su osnovali naselje Novi Komlo. Na njihovom elu bili su uitelj Samuel Gerkovi i svetenik Matija Baranji , poreklom iz lipovakog kraja. Matija Baranji preveo je 1784. godine deo naseljenika u selo Pardanj na imanje Gabriela Butlera , a dve godine potom iz Pardanja doseljenici su stigli u Aradac, kod Velikog Bekereka, na imanje Isaka Kia. Iz Pardanja je slovaki ivalj 1788. godine preao je u Eku, a iz Eke sa svetenikom Janom Bosidelerskim 1802. godine u Kovaicu. U ovim godinama (1806) slovako stanovnitvo dolo je u Padinu i andorf (Janoik), a iz andorfa 30 slovakih porodica naselilo se u Hajduicu. Vea grupa doseljenika 1829. godine iz Padine takoe je naselila Hajduicu.
4.7. Doseljavanje Rusina

Prve rusinske porodice iz Zakarpatja, tadanje severoistone Ugarske, dolaze u Baku etrdesetih godina XVIII veka. Na popisu stanovnitva Kule 1746. godine prvo je zapisano troje Rusina, a nakon njih, iste godine, jo 11 rusinskih porodica. Prvi rusinski kolonisti dolazili su u Baku pojedinano, kao nadniari, u vreme veih sezonskih radova, pa su se neki od njih tu i naselili. Organizovano naseljavanje Rusina u Baku poinje 1751. godine: upravnik
komorskih imanja u Bakoj, Franc Jozef de Redl (Franz Joseph de Redl) je, na molbu slobodnjaka Mihajla Munkaija (Munkcsy Mihly) iz upanije Bereg (danas u Zakarpatskoj oblasti Ukrajine), izdao i potpisao kontrakt o naseljavanju 200 rusinskih grkokatolikih porodica iz severoistone Ugarske na pustaru, nenaseljeno komorsko naselje Veliki Krstur. Iste godine u selu je osnovana grkokatolika parohija, a 1753. poela je da radi kola u kojoj se nastava odvijala na rusinskom jeziku. Rusinsko stanovnitvo je 1751. godine naseljeno na podruje komorske pustare Ruskog Krstura, na osnovu ugovora o naseljavanju koji je potpisao administrator komorskih imanja u Bakoj Jozef de Redl. Dve godine potom, u Krstur je pristiglo rusinsko stanovnitvo iz upanija ari, Zemplin, Borod, a naseljavanje je nastavljeno do poetka sedamdesetih godina XVIII veka do kada su pristizali novi doseljenici sa iroke teritorije tadanje severoistone Ugarske, iz 14 upanija na kojima se prostirala crkvena jurisdikcija Mukaevske grkokatolike eparhije. Doseljavanje Rusina u Kucuru poelo je 1763. godine, kada je Franc Jozef de Redl potpisao ugovor o naseljavanju 150 grkokatolikih rusinskih porodica u komorsko naselje Kucuru i dao ga Petru Kiu iz Krstura da prikupi i dovede zainteresovane koloniste iz severoistone Ugarske. 41 rusinska porodica dola je 1763. godine, a dve godine kasnije jo 42. One su uglavnom poticale iz parohije Muenj. Godine 1764. rusinski knez u Kucuri zvao se Janko orda , a prvi grkokatoliki svetenik u Kucuri (od 1766. godine) bio je Osif Kirda. U Kucuri su ve iveli pravoslavni Srbi. Rusinska kola u Kucuri osnovana je 1765 godine, a grkokatolika parohija 1766. godine. Na dravnom popisu 1787. godine u Krsturu je bilo oko 2200, a u Kucuri oko 1600. Rusina.
4. DOSELJAVANJA
4.7. Doseljavanje Rusina
45
KOLIKO SE POZNAJEMO
4. DOSELJAVANJA
4.8. Jevreji u Vojvodini 4.9. Narodi o kojima (ni)je ostalo samo seanje
U doba vladavine cara Josifa II 1786. godine u vojnu slubu je primljeno oko 8.000 zaporokih kozaka koji su naseljeni u okolinu Sente. Doseljavanje pojedinih rusinskih porodica iz Krstura i Kucure u Novi Sad poelo je ve ezdesetih godina XVIII veka, a 1780. godine u Novom Sadu je osnovana grkokatolika parohija. U drugoj polovini XVIII veka Rusini su se u manjem broju doseljavali i u neka druga naselja u Bakoj: ove i Obrovac, ali se nisu odrali u njima. Rusini koji su se od sredine XVIII doseljavali u Baku veka bili su grkokatolici, ali su od 1751. godine su bili pod jurisdikcijom rimokatolike Kaloke nadbiskupije. U poetku su im svetenici Rusini dolazili iz Mukaevske i iz grkokatolike Velikovaradinske (Veliki Varadin, danas Oradea u Rumuniji) eparhije. Iz te eparhije su u poetku Rusinima dolazili u Baku prvi grkokatoliki svetenici i donosili najneophodnije crkvene irilske knjige. Za grkokatolike, unijate u Hrvatskoj i za Rusine u Bakoj osnovana je 1777. godine Krievaka episkopija, u okviru koje su Rusini ostali sve do 2003. godine, kada je osnovan Apostolski egzarhat za grkokatolike u Srbiji i Crnoj Gori. Pojedine rusinske porodice, ponekad i vee grupe, iz Krstura i Kucure tokom XVIII i XIX veka preseljavaju se u druga naselja i tako formiraju nove rusinske kolonije. Krievaka eparhija je 1777. godine dobila posed id i Berkasovo, pa je poetkom XIX veka poelo naseljavanje Rusina na taj posed. Naseljavanje u id je poelo 1803. godine, a u Berkasovo 1810. godine. U Baince se Rusini naseljavaju od 1834. godine.
je Jevrejima da ive u gradovima uz plaanje tolerancijske takse. Reforme Josifa II omoguile su Jevrejima rad u dravnoj slubi. Jevreji su inili gradsko stanovnitvo koje se bavilo trgovinom. U Novom Sadu je 1728. godine ivelo je 12 jevrejskih porodica, 1743. godine 26, a 1748. godine postojala je jevrejska optina. Porodica Jakova Hercela prva se 1775. godine stalno naselila u Suboticu, a 11 godina kasnije osnovana je jevrejska optina.
4.9. Narodi o kojima (ni)je ostalo samo seanje

U doba kada je Banat bio najvei kolonizacijski prostor u Evropi, doseljena je tu grupa Baskijaca iz panije. Kada su Habzburzi izgubili Napulj i Siciliju 1731. godine, Baskijcii su pristigli u Be. etiri godine lutali su Beom i austrijskim gradovima, te su habzburke vlasti odluile da ih nasele u Veliki Bekerek. Oni su laama stigli na Begej i formirali svoje naselje Novu Barselonu. Prvi su poeli da sade dudove u Banatu. Unitili su ih napadi razbojnika, a naroito kuga 1738. godine. Od cele naseobine ostalo je samo 30 siroadi koja su rasporeena po sirotitima u Ugarskoj. Uz Nemce, doseljavali su se i Italijani koji su naselili okolinu Temivara, ali su vrlo brzo bili germanizovani. Iz oblasti Alzasa i Lorene u periodu terezijanske kolonizacije doli su i Francuzi. Oni su u okolini Velike Kikinde 1770. godine osnovali svoja naselja: Soltur, arlevil, Sent Hubert, Molin, koja su ubrzo germanizovana. Tragovi doseljenih Francuza ostali su u prezimenima banatskih Nemaca: evalije, Dipon, Bartu, Lefler, Boase itd. U vreme Velikog bekog rata, Bugarikatolici naselili su sela Beenevo i Vingu, u blizini Temivara. Na posed Lazara u Eku doli su 1793. godine, a od 1823. do 1825. godine naselili imanje Dvor Josipa Petrovia u Banatu. Neki
4.8. Jevreji u Vojvodini

Pozicije jevrejskog stanovnitva u Sremu, Bakoj i Banatu bile su odreene poloajem Jevreja u Habzburkoj monarhiji. Patent Marije Terezije dozvolio
46
od njih su se 1895. godine iselili u Ivanovo kod Paneva, a neki su otili u Bugarsku. Feudalac Ludvig Bara naselio je 1838. godine pustaru bugarskim naseljenicima i oni su je nazvali Barahaza (Baraczhza), kasnije Stari Lec. Bugarski naseljenici uglavnom su se bavili batovanstvom. Tragovi Bugara, Italijana, Francuza, panaca uglavnom su nestali, ali ne potpuno. U Vojvodini esto moemo uti udna prezimena, koja nisu u skladu ni sa jednim jezikom koji se danas govori ovde. tavie, mogue je da je neko od naih predaka pripadao ovim narodima, te da o njima nije ostalo samo seanje.
4.10. Doseljavanje i poreklo Roma

Romi su nedovoljno prouen i poznat narod, iako prisutan u Evropi mnogo stotina godina. Njihova istorija odigravala se tako da je jedva bila u vezi s krupnijim dogaajima evropske istorije, pa prema i istorijskim dogaajima u Ugarskoj ili Srbiji. U svesti raznih naroda, a i u svesti samih Roma, postojalo je otro razdvajanje nastalo zbog razliitog naina ivota, jezika i razliite kulture. Razne grupe Roma razdvajaju se na osnovu jezika koje govore, obiaja i naziva koje koriste za sebe. Mnogi prihvataju naziv Romi, koji potie iz jezika hindu, a dananje znaenje te rei je mukarac (teritorija u Maloj Aziji gde su Romi bili prisutni u XI veku nazivala se u Vizantiji i u vreme Turaka Roma ili Rum). Neki koriste razne forme naziva Cigan, koji na nekim od jezika jednostavno znai ovek, tj. ljudsko bie. Ova re je poreklom iz grkog jezika (athiganos), ali je po miljenju veine Roma je nepoeljna, pogrdna. Karakteristino je da Romi dugo nisu beleili podatke svoje istorije, tako da je to preputeno drugima i zbog toga je ona puna otvorenih pitanja, predrasuda ili pogrenih tumaenja. Mada je to malo verovatno, neki naunici misle da se prvi talas romskih migracije desio ve za vreme Aleksandra Velikog.
Sigurno je da ih je put kojim su prolazili uinio da budu jo razliitiji. Neki su se zadrali vie u Persiji, neki na Bliskom istoku, neki u severnoj Africi, neki u dananjoj Ukrajini, Jermeniji, u Maloj Aziji i na Balkanu. Balkan je bio jedan od najveih centara odakle su se naseljavali u druga podruja Evrope. Ostali su stigle do Zapadne Evrope i Rusiju, te je i njihova istorija potekla drugim putem. Romi koji ive u Vojvodini proveli su puno vremena na Balkanu i u Srednjoj Evropi. U razliitim jezicima koje govore prisutne su rei iz grkog, slovenskih i maarskog jezika, a pojedine grupe govore jezik koji se moe okarakterisati kao novolatinski i koji pokazuje karakteristike varijante rumunskog jezika govorenog pre vie vekova. U XIV veku Romi su bili prisutni na mnogim mestima na Balkanu. Ugarski kraljevi Sigismund , Matija Korvin , Vladislav II , kao i Jovan Zapolja su izdali dokumente o njima. Vladislav II ih je nazivao narodom faraona jer se verovalo da potiu iz Egipta, a Jovan Zapolja im je vratio slobodu kretanja. Po legendi Romi su skovali eljezni presto, na kojem je kanjen er Doa . Tokom osmanlijske vlasti dolazak Roma na teritoriju Ugarske bila je neprekidna pojava. Tokom Rakocijevog ustanka se pojavljuju kao svirai. Za vreme Marije Terezije i Josifa II izvreni su i nasilni pokuaji da ih odvrate od stalne selidbe kao naina ivota.
4. DOSELJAVANJA
4.10. Doseljavanje i poreklo Roma 4.11. Posledice naseljavanja teritorije budue Vojvodine
4.11. Posledice naseljavanja teritorije budue Vojvodine

Tokom XVIII veka Srem, Banat i Baka dobili su karakter istorijskog prostora na kom su se susretali mnogi narodi srednje Evrope. Polja njihovog proimanja bila su vojska, trgovina i gradovi. Modernizacija i evropeizacija na ovom prostoru pruale su mogunosti proimanja naroda i vera. Gradnja zajednikog srednjoevropskog
47
KOLIKO SE POZNAJEMO
5. CIVILIZACIJSKI I KULTURNI RAZVOJ U XVIII VEKU
5.1. Poeci navodnjavanja i izgradnje
kulturnog modela, koja je poela u XVIII veku na prostoru Podunavlja, pribliavala je srednjoevropske narode koji su od XVIII veka poeli da ive po istovetnom kulturolokom obrascu. Banat, Baka i Srem menjali su se tokom XVIII veka. Simbol Vojne granice i njenog militaristikog duha, Petrovaradinska tvrava, graena je tokom XVIII veka i zavrena je 1780. godine. Simbol poboljane komunikacije XVIII veka, potanska diliansa, svakih 14 dana saobraala je izmeu Zemuna i Pete, a na svake etiri nedelje izmeu Temivara i Bea. Srednjoevropski simbol, pivo, poelo je da se proizvodi na ovim prostorima u XVIII veku (u Panevu 1722. godine, u Velikom Bekereku 1745. godine, u Apatinu 1756. godine). Razvijalo se i vinogradarstvo. Doseljeni Nemci iz doline Mozela doneli su kulturu vina u Belu Crkvu i Vrac, a karlovaka vina prodavala su se u Peti, Beu, Poljskoj, ekoj. Nemaki doseljenici uneli su kulturu krompira u junu Ugarsku i na tako pokrenuli revoluciju u ishrani. Doktori medicine, fizici, postali su brojniji. Sredinom XVIII veka Novi Sad je dobio bolnicu, a Zemun 1769. godine. Prva apoteka u Novom Sadu otvorena je 1764. godine, 1780. godine u Subotici, 1784. godine u Vrcu i Velikom Bekereku, a 1785. godine u Somboru. U Panevu i Zemunu nalazili su se kontumaci (karantini) kojima se Habzburka monarhija titila od epidemija iz Osmanlijske carevine.

U XVIII veku zapoeo je kulturni procvat na teritoriji budue Vojvodine. Kao prvo, broj stanovnika se poveao. Vojvodina je bila veoma znaajna za Srbe. Naime, u Osmanlijskom carstvu nisu bili dobri uslovi (ekonomski i politiki) za razvoj, dok su uslovi u Ugarskoj, tj. Habzburkoj monarhiji bili relativno povoljni, mada ne i idealni. Kad je re o Maarima, centri kulturnog razvoja bili su na teritorijama koje nisu pretrpele turski period. Kada su stigli u nae krajeve Slovaci i Rusini, odvojeni od matice svog naroda, bili su uglavnom iskljueni iz kulturnog razvoja matice. Najznaajnija arita rumunske kulture bila su u unijatskim centrima u Erdelju. Kulturni doprinos Nemaca gotovo je neprocenjiv, ali je skoro i nepoznat, jer je kasnijim nestankom ovog naroda sa ovih prostora i seanje na njihov kulturni doprinos izbledeo.
5.1. Poeci navodnjavanja i izgradnje

Razvoj naih krajeva nije bio zamisliv bez ukroivanja voda i izgradnje. Zato su mnogo truda i znanja uloili ueni ljudi: Antal Bauer (Bauer Antal), Lerinc Bedekovi (Bedekovich Lrinc), Antal Cigler (Czigler Antal), Jano Kostka (Kosztka Jnos), Jano Kova (Kovcs Jnos), Pal Petrovi (Petrovics Pl). Najgenijalnija su bila braa Ki, Joef i Gabor (Kiss Jzsef s Gbor). Oni su projektovali najvei kanal svog vremena, Francov kanal, koji je i danas deo sistema kanala Dunav Tisa--Dunav. Dokaz o veliini njihovih dela je da su se ona nastavila tek u XX veku.
***
48
Razvoj ne bi mogao da zapone bez progresivne aristokratije i preduzetnika. Joef ik (Csk Jzsef) isticao se u razvoju industrije, Antal Graalkovi (Grassalkovich Antal), Lerinc i Marton Marcibanji (Marcibnyi Lrinc s Mrton) isticali su se naseljavanjem naih teritorija (Sombora, oke), a biznismen tog perioda bio je Arumun Kristof Nako (Nk Kristf). Jo u to doba poeo je razvoj medicine. Isticali su se Ignac Ambro (Ambr Jzsef), Ede Florian Birli (Birly Ede Florian), poreklom iz vajcarske, Joef Biki (Bky Jzsef), Mihalj Gelei (Gellei Mihly), Itvan Pal Bameei (Bcsmegyei Istvn Pl). Tama Anderle (Anderle Tams) je, uz to to je bio lekar, bio i prvi farmaceut u naim krajevima, a Pal Kitajbel (Kitajbel Pl) bio je prvi koji je opisao njihovu botaniku .
torima odomailo pelarstvo. Ferenc Irmenji (rmnyi Ferenc) je, izmeu ostalog, zasluan za naseljavanje Jermenovaca. Rad Ferenca rauda (Schraud) pretea je epidemologije na naim prostorima. Meu znamenitim ljudima tog doba nali su se zaista veliki naunici, kao to su Farka Kempelen (Kempelen Farkas), irskog porekla, jedan od najboljih matematiara i pronalazaa i Joef Miterpaher (Mitterpacher Jzsef) matematiar, teolog i filozof.
5.2. Kulturni razvoj 5.3. Razvoj kolstva u junoj Ugarskoj i ire
5.3. Razvoj kolstva u junoj Ugarskoj i ire

Odreena panja posveivana je kolstvu na prostorima dananje Vojvodine, to je doprinelo kulturnom razvoju. Istiu se uitelji i nastavnici Jano Pajor (17651682), jezuita Matja Sladkovi (17541805), Andrej Volni (Wolny 17591827), jedan od zaetnika kolstva na naim prostorima, Jano Abot (Asbth Jnos), sa protestantske strane, Ferenc Balaa (Balassa Ferenc), kao administrator i organizator, Kritof Nicki (Nicky Kristf), kao reformator, zatim Mihalj upor (Csupor Mihly) i Pavel Magda (Magda Pavel), koji su radili sa malom decom. Takoe, istie se Maa Lang (Lng Mtys) koji je 1. septembra 1789. godine postao nastavnik u prvoj srednjoj koli, u novosadskoj katolikoj gimnaziji. U oblasti kolstva, knjievnosti i slikarstva bile su uoljive promene koje su bile izraz novih, evropskih strujanja. Do 1769. godine kole meu Srbima u Bakoj, Banatu i Sremu bile su u nadlenosti crkve i zvale su se trivijalnim , a od te godine kolstvo je u nadlenosti dravne uprave. Aktom Marije Terezije 1777. godine odreeno je da nastavni planovi za celu Monarhiju budu jedinstveni i da se nastava odvija na maternjem jeziku. Vrhovnu upravu nad srpskim kolama (i rumunskim u Banatu) dobili su: Stefan
5.2. Kulturni razvoj

Razvoj uopte otvorio je nove mogunosti raznim ljudskim delatnostima, te se pojavljuju istoriograf Itvan Andre (Andr Istvn), pravnik Bela Bari (Barics Bla), zaetnik uzgajanja konja Joef ekoni (Csekonics Jzsef), livac zvona Jano Fogarai (Fogarasi Jnos), latinista Jano Gros (Grsz Jnos), vojskovoa Andra Hadik (Hadk Andrs), pisac Joef Hajnoci (Hajnczy Jzsef), etnograf Fedor Kari (Karcsy Fedor), glumci Itvan Balog (Balogh Istvn) i Adam Jano Lang (Lng dm Jnos), kartograf Nandor Konag (Koncsg Nndor)... Danijel ator razmiljao je o plovidbi na Begeju, Jano Zakarija Saks je 1786. godine izradio veoma dobru kartu Banata, Franc ams (Schams) bio je jedan od prvih istoriara koji se bavio istorijom naih prostora, a njihov veoma lep opis dao je Domoko Teleki (Teleki Domokos). Joef Toldi (Toldi Jzsef) je uloio mnogo truda kako bi se na naim pros-
49
KOLIKO SE POZNAJEMO
5.4. Knjievnost 5.5. Slikarstvo
Vujanovski za Srem, Avram Mrazovi za Baku, Teodor Jankovi Mirijevski i Gligorije Obradovi za Banat. Znaajna institucija srpskog kolstva osnovana je 1792. godine u Sremskim Karlovcima. Zahvaljujui donaciji karlovakog trgovca Dimitrija Anastasijevia Sabova osnovana je Karlovaka gimnazija.
Rafael Taka (17481820) je prvi doneo mainu za tampanje u buduu Vojvodinu. U banatskom selu Padeju, 1791. godine, publikovao je svoje delo Dodatak reniku Pariza-Papaia (Toldalk a Priz - Ppai sztrhoz) i time znaajno doprineo razvoju nauke, tj. razvoju lekarske terminologije.
5.4. Knjievnost
Putevi srpske knjievnosti u XVIII veku takoe su se uklapali u sliku graanstva u razvoju. Tokom XVIII veka srpske knjige tampane su u Trgovitu, Blau, Jaiju i Rimniku (Trgovite, Blaj, Iai,). Od 1770. godine u Beu je postojala Kurcbekova tamparija za tampanje srpskih knjiga pisanih irilikim pismom, koja je od 1796. godine radila u Budimu. Emanuil Jankovi je 1790. godine otvorio prvu srpsku knjiaru u Novom Sadu. Potom, otvorena je Kaulicijeva knjiara, takoe u Novom Sadu, a u Zemunu Kovaevieva. Velike line biblioteke imali su pisci, generali, crkvene linosti, ali i graani kao to su Sava Vukanovi iz Novog Sada i Mihailo Nedeljkovi iz Bele Crkve.
5.5. Slikarstvo
U slikarstvu XVIII veka dominirao je barok. Poznati srpski slikari bili su Teodor Dimitrijevi Kraun, najznaajnije ime baroknog slikarstva, Teodor Ili eljar , Jakov Orfelin , Nikola Nekovi, Dimitrije Popovi, Dimitrije Baevi itd. Veina srpskih slikara druge polovine XVIII veka kolovala se na Bekoj likovnoj akademiji, a mnogi od njih putovali su u Italiju radi studija. Andrija Petri (Petrich Andrs 17651842), poreklom sa prostora dananje Vojvodine, kao slikar, ali i inenjer, imao je sjajnu karijeru. Takoe, bila je poznata i porodica Kranoveter, a meu njima najvie slikar Pal Kranoveter (Kranovetter Pl).
50
II POGLAVLJE
ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914)
ovom razdoblju zapoela je modernizacija naih krajeva i njihovo pribliavanje Evropi. Tada se javila i moderna ideja nacije, u koju su se tada ve poeli ubrajati i nii drutveni slojevi, a ne samo plemstvo kako je to bilo ranije. Revolucija 1848. godine, koja je imala odjeka i na podruju dananje Vojvodine, dala je iz nacionalnog i drutvenog aspekta podstrek ovim prostorima, te su mogli ubrzano ekonomski da se razvijaju, posebno posle Austro-ugarske nagodbe (1867).
1. OD VLADAVINE LEOPOLDA II DO REVOLUCIJE 1848. GODINE

1.1. Sukob Maarskog plemstva i Josifa II
Maarsko plemstvo shvatalo je dravno ureenje Josifa II kao raskidanje drutvenog ugovora zakljuenog izmeu vladara i plemikog stalea. Po shvatanju plemstva, koje se jo u to vreme jedino raunalo u naciju, davalo se pravo za zakljuivanje novog tzv. drutvenog ugovora. Deo maarskog plemstva smatrao je tada da su Habzburgovci izgubili pravo na maarski presto, poto se Josif II nikad nije krunisao za maarskog kralja. Bez obzira na revolt maarskog plemstva, detronizacija (liavanje od prestola) dotada vladajue dinastije nije uinjena, jer je vie maarsko plemstvo (aristokratija) na kraju ustuknulo i prihvatilo odluujuu prevagu Bekog dvora u Maarskoj (Ugarskoj).
1.2. Pokret maarskog plemstva

Kada je Josif II na samrti (1790) povukao svoje uredbe, osim onih u vezi s verskom tolerancijom i slobodnom selidbom kmetova, nacionalna euforija u Maarskoj dostigla je vrhunac. Poele su pripreme da se kruna sv. Stefana (prvog maarskog kralja krunisanog 1000. godine; bez krunisanja tom krunom niko se nije mogao smatrati ugarskim, tj. maarskim kraljem), koju je Josif II uvao u Beu kao muzejski eksponat, vrati u Budim, gde joj je i bilo mesto. Ovakve spoljanje manifestacije prikrivale su ozbiljne politike sadraje. Jedinstveno odupiranje jozefinskim centralistikim tenjama toliko su poveali samopouzdanje maarskog plemiko-nacionalnog pokreta, da su njegove voe poele da razmiljaju i o eventualnom izdvajanju Maarske iz Habzburke monarhije. Radi ostvarivanja ovih ciljeva pokuavali su da obezbede spoljnu pomo (voeni su tajni razgovori sa pruskim dvorom). Povod za ovakve aktivnosti maarskog plemstva bilo je zasedanje Dravnog sabora (parlamenta),
1. OD VLADAVINE LEOPOLDA II DO REVOLUCIJE 1848. GODINE 1.1. Sukob Maarskog plemstva i Josifa II 1.2. Pokret maarskog plemstva
51
KOLIKO SE POZNAJEMO
1. OD VLADAVINE LEOPOLDA II DO REVOLUCIJE 1848. GODINE 1.3. Vladavina Leopolda II i zavera maarskih jakobinaca 1.4. Temivarski sabor
koji je posle dvadeset pet godina pauze sazvao novi maarski kralj Leopold II, u leto 1790.godine u Budimu.
1.3. Vladavina Leopolda II i zavera maarskih jakobinaca

Leopold II pokazao se kao vet vladar, jer je u vreme nesigurno za svoju dinastiju (u Belgiji je dolo do antihabzburkog ustanka, austro-turski rat od 1788. do 1791. godine bio je u toku itd.), posle napada maarskog plemstva, na saboru Maarske uspeo da sauva celinu svog carstva i kraljevstva. U jesen se iz Budima u Poun (dananja Bratislava) preselio dravni sabor, na kojem je dolo do kompromisa dvora i maarskog plemstva, tako da do prave samostalnosti Maarske unutar Habzburkog carstva nije dolo (tj. samostalnost je, bez obzira na donete zakone, uglavnom ostala na papiru), nasuprot nastojanjima jednog dela maarskog plemstva. Tu bi trebalo jo da napomenemo da je sredinom devedesetih godina XVIII veka, tanije 1794. godine, u Maarskoj dolo do protivaustrijske zavere, koju je dvor otkrio. Voe zavere Ignacije Martinovi (Martinovics Igncz), Joef Hajnoci (Hajnczy Jzsef), Jano Lackovi (Laczkovics Jnos), Ferenc Sentmarjai (Szentmarjai Ferenc) i Jakob igrai (Sigray Jakab) pogubljene su naredne godine u Budimu, a mnogi uesnici zavere osueni su na dugogodinje robije, kao npr. knjievnik i modernizator maarskog jezika Ferenca Kazincija (Kazinczy Ferenc). Zaverenici su se nazivali maarskim jakobincima, jer su, kao i francuski, teili drutvenoj jednakosti. Cilj zaverenika bio je da se Maarska oslobodi habzburke vlasti i da doe do korenitih drutvenih promena (izgraivanje graanskog drutva). Radi sprovoenja zavere, a kasnije i ustanka, osnovana su tajna drutva pod nazivima Drutvo reformatora i Drutvo slobode i jednakosti. Glavni voa ove zavere bio je
franjevaki kaluer i profesor matematike i filozofije Ignacije Martinovi, koji je roen u porodici srpskog porekla u Peti.
1.4. Temivarski sabor

Leopold II je u vreme sazivanja maarskog dravnog sabora odobrio i sazvao 1. septembra 1790.godine u Temivaru srpski narodno-crkveni sabor. Taj sabor postao je ujedno i raspravni i izborni, poto je dolo do izbora novog mitropolita. Umesto umrlog Mojseja Putnika , za karlovakog mitropolita izabran je Stevan Stratimirovi. Trebalo bi rei da je maarski dravni vrh inae bio spreman da prihvati neku vrstu simbolinog srpskog predstavnitva na Dijeti (latinski naziv za sabor, odnosno parlament), obezbeujui u njoj mesta za srpske episkope. Glavno pitanje koje se na saboru postavilo bilo je da li e Srbi u Maarskoj postati narod ili e ostati pod carskom zatitom u nesigurnom privilegovanom poloaju. Maarski sabor, koji je bio u toku, nije bio raspoloen da Srbima da kolektivna prava, dok, istovremeno, austrijski dvor u okviru privilegija nije titio pojedinana graanska prava Srba. Za prvu soluciju, tj. za borbu za kolektivna prava i za stvaranje autonomne oblasti zaloili su se neki srpski plemii, trgovci, intelektualci i oficiri. Osnova njihovog zahteva bila je da car tzv. ilirskoj naciji dodeli neki teritorij na upravljanje (predvialo se da bi srpska autonomna teritorija mogla biti u Tamikom Banatu). Sava Tekelija jedan od voa srpskog plemstva na Temivarskom saboru i njemu bliski plemii odbili su takvu mogunost, jer su to smatrali dravom u dravi. Takoe, mislili su da su maarski zakoni mnogo bolji od carskih privilegija koje Maarska nije priznavala. Deo plemstva i visoko svetenstvo bili su istrajni u odbrani privilegija. Car i kralj (austrijski car i maarski kralj) Leopold II 1791.
52
godine osnovao je Ilirsku dvorsku kancelariju, na ijem elu je bio hrvatski ban grof Franja Balaa (Balassa Ferenc), koji je, uzgred, bio protestant. Balau nije podnosio mitropolit Stratimirovi , te je srpska Ilirska dvorska kancelarija bila je ukinuta im je Leopold II sklopio oi, 1792. godine. Bez obzira na ovo, Srbi, kao i jo neki narodi drugih veroispovesti, dobili su graanska prava u Kraljevini Maarskoj, tj. Ugarskoj posle 1790. godine, poto je izvrena delimina inartikulacija (ugraivanje) srpskih privilegija u maarsko zakonodavstvo. To se u narednom periodu ogledalo, pre svega, u osnivanju prosvetnih ustanova, razvijanju kulturnih institucija, reformisanju jezika i pravopisa, ime su se stvorile pretpostavke za savremeni nacionalni pokret koji je, kada je re o Srbima, dobio snaan podsticaj raanjem srpske drave posle Prvog (1804) i Drugog (1815) srpskog ustanka.
1818. godine u Rumi su sve zanatlije, bez obzira na naciju i veroispovest, bile u jednom esnafu (cehu). U Sentomau (dananji Srbobran), u Starom Beeju, Senti i u jo nekim drugim mestima elnici optina i naselja menjali su se naizmenino u mandatnim periodima pripadnici odreenih nacionalnosti. Ta praksa se u nekim sredinama zadrala i kasnije, sve do Prvog svetskog rata. Usled spoljanjih uticaja i unutranjih promena krajem XVIII i poetkom XIX veka u Maarskoj je zapoelo raanje onih snaga (prerastanje trgovakog i zanatlijskog drutvenog sloja u graanstvo, pojava liberalnog plemstva itd.) koje e u narednom periodu biti nosioci nacionalnog i kulturnog preporoda, skoro kod svih naroda koji su iveli na podruju dananje Vojvodine.
1. OD VLADAVINE LEOPOLDA II DO REVOLUCIJE 1848. GODINE 1.5. Uticaj Francuske graanske revolucije
2. NAPOLEONOVI RATOVI, SRPSKA REVOLUCIJA, EKONOMSKI I DRUTVENI IVOT 2.1. Habzburzi u novoj evropskoj konstelaciji
1.5 Uticaj Francuske graanske revolucije

U isto vreme, narodi u dananjoj Vojvodini (Srbi, Maari, Slovaci, Rusini, Rumuni, Hrvati, Nemci itd.) bili su pod neposrednim uticajem evropskih dogaanja i ideja Francuske revolucije iz 1789. godine. Svi ekonomski i civilizacijski procesi uticali su na ovo podruje. Srednja Evropa, ujedinjena unutar Habzburke monarhije, sve vie je postajala celina. Narodi koji su iveli ovde postajali su civilizacijski prepoznatljivi, to je dovelo do toga da postepeno doe do nacionalnog buenja. Hronoloki, ovaj proces moe se smestiti u razdoblje izmeu 1789. i 1848. godine. Bez obzira na to to su se neki interesi preklapali i to su postojale razlike u nacionalnom buenju i formiranju nacija naroda na tlu dananje Vojvodine, moe se zakljuiti da je prva polovina XIX veka epoha i meuetnike tolerancije i proimanja. Na primer,
2. NAPOLEONOVI RATOVI, SRPSKA REVOLUCIJA, EKONOMSKI I DRUTVENI IVOT

2.1. Habzburzi u novoj evropskoj konstelaciji
U razdoblju izmeu 1793. i 1815. godine, rat je postao uobiajena pojava u Evropi, a godine mira liile su sve vie na vanredne dogaaje. Habzburka monarhija bila je lanica svih antinapoleonskih koalicija, koje su htele da onemogue irenje revolucije u Evropi i koje su se borile protiv irenja francuskog uticaja na Starom kontinentu. Mada je Habzburka monarhija u toku Napoleonovih ratova postigla i neke manje uspehe, ukupno gledano, ovi ratovi naneli su joj teke gubitke (1794. godine izgubljena je Belgija, 1797. godine izgubljen je vei deo talijanskih poseda itd.). To je uticalo i na vladara Franju I (Franz I), koji se 1806. godine odrekao titule cara Svetog Rim-
53
KOLIKO SE POZNAJEMO
2. NAPOLEONOVI RATOVI, SRPSKA REVOLUCIJA, EKONOMSKI I DRUTVENI IVOT 2.2. Unutranji problemi Habzburke monarhije 2.3. Odgovor Habzburgovaca na nove izazove i apsolutizam 2.4. Poslednji austro-turski rat i Prvi srpski ustanak
skog Carstva (od 1804. godine nazivao se naslednim carem Austrije).
vano je pootravanje cenzure, proirivanje mree i nadlenosti tajne policije.
2.2. Unutranji problemi Habzburke monarhije

Najvei udarci za Habzburko carstvo, kao i za Maarsku (u ijem sklopu se tada nalazilo i podruje dananje Vojvodine) usledili su, pre svega, na ekonomskom planu. Funkcionisala je sprega vladara, dvora i maarske aristokratije, koju je odravao strah od irenja revolucionarnih ideja. Napoleonov proglas Maarima da se otcepe od Austrije, 1809. godine posle neslavno izgubljene bitke kod era (Gyr), nije naiao na odjek , mada je Napoleon maarsko plemstvo samo pozvao na otcepljenje i nije imao nikakvu nameru da se mea u unutranje (drutveno-ekonomsko) ureenje Maarske. Nije bilo snaga koje bi tu ideju mogle sprovesti u delo. Dodue, ak i malobrojna (inae proganjana) inteligencija, kao i liberalno plemstvo opredeljeno za reforme i promene videli su u Napoleonovoj ponudi novu zavisnost, jer ako bi se i oslobodili zavisnosti od Habzburga, novog kralja bi im svakako nametnuo Napoleon.
2.4. Poslednji austro-turski rat i Prvi srpski ustanak

Poslednji austro-turski rat (1788-1791), Napoleonovi ratovi, Prvi i Drugi srpski ustanak doneli su nemire u Vojnu granicu, kao i u one delove dananje Vojvodine koji joj nisu pripadali. Istovremeno, ponovo je otvoreno i pitanje hajduije, posebno u sremskim i junobanatskim predelima. Srpska revolucija (1804-1815) predstavljena u Prvom i Drugom srpskom ustanku trajno se odrazila na Srbe u Sremu, Bakoj i Banatu. Prvi srpski ustanak (1804-1813) je posebno uzburkao emocije Srba u Bakoj, Banatu i Sremu. Za pripreme u vezi s ustankom znali su i karlovaki mitropolit Stevan Stratimirovi , novosadski episkop Jovan Jovanovi i Sava Tekelija. Ustanak je omoguio srpskim trgovcima u Sremu i Banatu unosne poslove sa ustanicima. Srpski trgovci snabdevali su ustanike orujem, municijom i hranom. U toj trgovini preko Save i Dunava, za vreme ustanka, isticali su se mitrovaki trgovac Dimitrije Puljevi , Pazovani braa Petrovi , zemunski trgovci Milo Uroevi , Dimitrije Bratogli , kao i mnogi trgovci iz Novog Sada, Sremskih Karlovaca, Rume, Iriga, Paneva, Vrca itd. Ustanak je ustalasao stanovnitvo irom Vojne granice, pogotovo u banatskom i sremskom delu. Srbi, Rumuni i nemaki oficiri komandanti graniara putali su da se ustanici snabdevaju ratnim materijalom i ostalim potreptinama. Pored toga to su trgovali, srpski trgovci su i prikupljali priloge (pre svega novane) za ustanike u Srbiji. Mnogi su ak, pre svega zanatlije (livci, okivai topova), uestvovali u ustanku na strani ustanika. U ustaniku Srbiju prelazili su i mnogi intelektualci, kao npr. Lukijan Muicki, Dositej Obradovi (koji je imao zasluge
2.3. Odgovor Habzburgovaca na nove izazove i apsolutizam

Posle obrauna reima sa pristalicama slobodarskih ideja i njihovim tajnim organizacijama, na prekretnici XVIII i XIX veka, u doba vladavine Franje I (17921835), zavladao je strah u zemlji. Progoni intelektualaca i onog dela plemstva koje je aktivno uestvovalo u nacionalnom pokretu ili mu je bilo naklonjeno postali su svakodnevni. Smenjeni su mnogi nosioci visokih dravnih funkcija. Jedna od glavnih smernica upravljanja dvora maarskom dravom sastojala se od uvoenja jake dravne administracije, prisustva nemakih i ekih pukova u zemlji i jaanju uticaja Katolike crkve. Podra-
54
u otvaranju beogradske Velike kole i bio prvi srpski ministar obrazovanja), te Boa i Mihailo Grujovi, Miljko Radonji , Ivan Jugovi i dr. Razvoj ustanka odraavao se i prilivom stanovnitva iz Srbije u Srem i Banat. Krize ustanka 1804, 1806, 1809, te njegova propast 1813. godine pokrenuli su reku izbeglica ka ovim prostorima. Sam Karaore se neko vreme nalazio u sremskom manastiru Feneku.. Pod uticajem dogaanja u Srbiji, izbila je 1807. godine tzv. Ticanova buna, koja je dobila naziv po svom voi Teodoru Avramoviu Ticanu iz sela Jazak. Buna je imala socijalne i nacionalne zahteve. Zahvatila je frukogorske posede Mitropolije, rumski i iloki spahiluk, a uguena je intervencijom austrijske vojske kod sela Bingule. Iste godine (1807), buna je zahvatila i junobanatske Srbe i Rumune, a u junu te godine izbila je Kruika buna, ije su voe bile Rumuni Prvu umanka i Toma Skripee i Srbi Marijan Jovanovi i Dimitrije Georgijevi . Buna je uguena u samom zaetku, a njene voe kanjene su smru.
brzo opadala i vrednost proizvoda. Zbog toga je na dravnom saboru, odranom 1811/12.godine, dolo do sukoba izmeu vladara i plemstva, jer je plemstvo dovelo u pitanje pravo vladara da bez odobrenja sabora sam odluuje o emisiji (izdavanju) papirnih novanica. Zbog toga, a i zbog jaanja snage Bekog dvora, Franja I nije ni sazivao dravni sabor u periodu izmeu 1812. i 1825.godine. Okvire ekonomskog razvoja Kraljevine Maarske odreivala je ekonomska politika Habzburke monarhije koja je imala tri osnovne smernice: poveanje dravnog prihoda, snabdevanje austrijskih naslednih pokrajina poljoprivrednim proizvodima i sirovinama za industrijsku proizvodnju i zatitu austrijske industrije, odnosno obezbeivanje monopola za industrijske proizvode ovih pokrajina.
2. NAPOLEONOVI RATOVI, SRPSKA REVOLUCIJA, EKONOMSKI I DRUTVENI IVOT 2.5. Odraz ekonomskog razvoja nastalog ratovanjima, posledice i poloaj plemstva 2.6. Poljoprivreda
2.6. Poljoprivreda
Stanovnitvo zemlje preteno se bavilo poljoprivredom. Poveanje broja stanovnika i razvoj privrede u naslednim austrijskim pokrajinama, tj. u zapadnom delu carstva, davali su jak podstrek razvoju poljoprivrede i proizvodnji sirovina u Maarskoj. Ovu potranju, pre svega, zadovoljavala je proizvodnja na velikim posedima, iji su vlasnici preteno bili pripadnici viih slojeva plemstva. Proizvodnja veeg obima na srednjim i sitnijim posedima, pre poetka konjunkture, za vreme Napoleonovih ratova, postojala je samo u junim (i na delu teritorije dananje Vojvodine) i sredinjim krajevima drave. Poljoprivreda se od poetka XIX veka razvijala i u kvalitativnom i u kvantitativnom smislu. Isuivanjem movara i krenjem uma (to je potrajalo ceo XIX vek) uveana je obradiva povrina zemlje. Poboljan je i kvalitet orua za obradu zemlje. Do izvesne modernizacije dolo je i na sitnim posedima, ali su orua seljaka uglavnom jo bila od drveta.
2.5. Odraz ekonomskog razvoja nastalog ratovanjima, posledice i poloaj plemstva

Poetkom XIX veka za vreme ratnih dogaaja privreda je bila u usponu, ali je ta konjunktura posle imala i svoju cenu. Najvei kupac proizvoda bila je drava koja je u vreme ratnih godina imala stalni deficit (gubitak). Na primer, 1810.godine dravna dugovanja celokupne Habzburke monarhije bila su dvanaest puta vea od njenog godinjeg prihoda. Manjak je pokrivan izdavanjem papirnih novanica koje su brzo gubile vrednost, te je dolo do inflacije. Vlada je u periodu izmeu 1810. i 1816.godine vie puta sprovela devalvaciju novca. Plemstvo, koje je dotad imalo koristi od konjunkture, bilo je u velikim gubicima, jer je za vreme inflacije
55
KOLIKO SE POZNAJEMO
2. NAPOLEONOVI RATOVI, SRPSKA REVOLUCIJA, EKONOMSKI I DRUTVENI IVOT 2.7. Zanatstvo i industrija
Poele su da se gaje nove vrste biljaka (detelina, lucerka itd.). Sve vee povrine zasejavane su penicom, mada ne u svim delovima zemlje, jer je osnovna sirovina za hleb bila ra. Od biljaka koje je potrebno okopavati, najrasprostranjeniji bio je kukuruz, pre svega u onim delovima zemlje gde su iveli Rusini i Rumuni. Krompir, ija je proizvodnja u XVIII veku jo bila pod dravnom kontrolom, tokom prve polovine XIX veka rasprostranio se u celoj dravi i ubrzo postao jedna od osnovnih namirnica. Poela se razvijati proizvodnja duvana i eerne repe. Uvoenjem novih tehnologija proizvodnje, razvijalo se gajenje vinove loze (u naim krajevima, pre svega na Frukoj gori, junom Banatu i na severu Bake) i vinarstvo. Najvanija grana stoarstva bila je uzgoj goveda i svinja. U ovom razdoblju, sve vie se irio stajski uzgoj stoke. Poelo se i sa selektiranjem rasa i uzgojem novih i boljih vrsta (goveda i konji). Najvie se razvijao uzgoj ovaca, jer je potreba austrijskih predionica za vunom bila velika.
2.7. Zanatstvo i industrija

Privrednom napretku prostora dananje Vojvodine, posle izgradnje Velikog bakog kanala (1795-1802), melioracionih radova i regulisanja reka, umnogome je doprinela izgradnja eljeznikih pruga u periodu od 1869. do 1894. godine, koja je povezivala sva vea vojvoanska mesta sa Budimpetom i Beom, a preko njih i sa svetom. Na podruju dananje Vojvodine istorijski tragovi zanatstva datiraju iz daleke prolosti (u Novom Sadu iz XIII veka). Na vaarima ve od XIV veka, pored trgovaca, bilo je i zanatlija koje su prodavale svoje proizvode. Za vreme turskih osvajanja juna Ugarska je opustoena, pa je nastao zastoj u razvoju zanatstva. U gradovima se javljaju tzv. turski zanati .
Posle proterivanja Turaka, postepeno se obnavljaju zanati. Naseljavanjem Srba, a kasnije Nemaca, Maara, Slovaka, Rumuna i Rusina dolazi do meanja uticaja i razliitih kultura, to je uticalo na ukupne ekonomske odnose, kao i na razvoj zanatstva. Baka je bila vodea kada je u pitanju stepen razvoja zanatstva. Krajem XVIII i poetkom XIX veka kao vaniji zanati pominju se krojaki, obuarski, koarski, zidarski i drugi.Zanatstvo tog razdoblja imalo je veliki znaaj i bitno mesto u privrednom ivotu. Materijalni standard stanovnitva i asortiman potreba je porastao, a zanatlijski proizvodi su usavravani. Broj zanatlija je bio u stalnom porastu, naroito u gradovima. Iako cehovi (esnafi) postoje jo od srednjeg veka, u vojvoanskim gradovima masovno se osnivaju u XVIII i XIX veku. Oni postoje sve do 1872. godine kada su donoenjem Zakona o zanatima ukinuti. Nakon ukidanja cehova, osnivaju se zanatlijske zadruge i druga udruenja. Na osnovu rezultata popisa stanovnitva 1910. godine, u Bakoj, Banatu i Sremu bilo je 48.005 zanatskih radnji (zajedno sa graevinarstvom i ugostiteljstvom). Jedna od osnovnih karakteristika zanatstva toga doba je da se skoro 70% zanatskih radnji nalazi u selima, a svega 30% u gradovima. Zanatstvo je i u ovom periodu bilo najrazvijenije u Bakoj, gde je bilo koncentrisano 52,4% od ukupnog broja zanatskih radnji, u Banatu 32,4%, a u Sremu samo 15,2%. Od gradova, najjai zanatski centar bio je Subotica, sa impozantnim brojem od 3380 radnji, zatim Novi Sad, Vrac, Sombor, Veliki Bekerek, Panevo, Velika Kikinda. Uporedo sa pojavom industrijskih proizvoda na tritu, u Vojvodini se javlja kriza u pojedinim zanatima. Propadaju kabaniarski, opanarski, papuarski, cipelarski, urijski zanati, ali se javljaju novi: elektriarski, mehaniarski, bravarski...
56
2.8. Trgovina
U prvoj polovini XIX veka, itna i stona trgovina razvijala se i u naim krajevima. Kada je re o ovoj vrsti trgovine, poznatiji centri bili su: Ruma, Mitrovica, Zemun, Novi Sad, Sombor, Beej, Veliki Bekerek (dananji Zrenjanin ), Velika Kikinda, Vrac, Apatin itd. Tadanja tri najvanija grada sa statusom slobodnog kraljevskog grada (posebne municipijalnegradske privilegije) na naem podruju su: Novi Sad (status slobodnog kraljevskog grada stekao 1748), Sombor (status slobodnog kraljevskog grada stekao 1749) i Subotica (status slobodnog kraljevskog grada stekla 1779). Od navedenih gradova sa naeg podruja, posebno se isticao Stari Beej (dananji Beej) kao glavno mesto za izvoz ita u Petu, pa dalje u Austriju. Beejsko ito se tokom XIX veka posebno beleilo na petanskoj i bekoj berzi. Trgovci su se udruivali u trgovake kompanije koje su imale svoje privilegije i statute. Gradovi na rekama imali su pristanita sa magacinima za robu, a kompanije su imale svoje trgovake lae, to je znaajno doprinelo usponu izvozne i uvozne trgovine u ovim krajevima. I pored prodiranja kapitalistikih odnosa, vojvoanski gradovi ostali su na nivou trgovako-industrijskih-poljoprivrednih centara, a manufaktura i industrija se uglavnom zasnivala na preradi poljoprivrednih proizvoda. Kao i danas, sva ova nabrojana naselja i gradovi, kao uglavnom i ostala mesta, od druge polovine XVIII veka postala su meovita iz ugla nacionalnog i konfesionalnog sastava stanovnitva. Ovo je imalo veliki uticaj na njihov ekonomski i kulturni razvoj tokom XIX veka.
2.9. Osnovne karakteristike drutva u Maarskoj

Drutvo u Maarskoj u prvoj polovini XIX veka delilo se na tri osnovne kategori-
je: visoko plemstvo (aristokratija), srednje i nie plemstvo (dentri) i seljatvo (uglavnom u kmetovskom poloaju). Kao nova drutvena klasa poelo se javljati graanstvo, koje u poetku nije jo imalo tu slojevitost, kao plemstvo. Graanstvo u Maarskoj u prvoj polovini XIX veka uglavnom je bilo stranog porekla. Iako u povoju, graanstvo je do 1848.godine steklo izvesni uticaj u drutvu. Tada, kada je re o narodnostima, jedino se kod Srba pojavila znaajnija graanska populacija. Pred revoluciju, u Maarskoj je bilo oko 550 000 pripadnika plemstva. Svaki 24. stanovnik zemlje pripadao je plemstvu (samo u Poljskoj je postojao vei procenat plemstva). Plemstvo je pokazivalo veliku arolikost. Bilo je onih sa vie hiljada ili vie desetine hiljada jutara zemlje, a bilo je i onih sa mnogo skromnijim posedom, kao i onih koji su imali samo okunice. Neki od ovih pripadnika plemstva bez poseda s vremenom su postali deo sloja seljatva ili inteligencije, postavi advokati, lekari, uitelji, profesori, dravni inovnici itd. Dok je visoko plemstvo preteno ivelo u gradovima (pre svega u Beu i Peti), nie plemstvo ivelo je uglavnom u provinciji. Nain ivota ovog sloja plemstva bio je slian nainu ivota bogatijih pripadnika graanstva ili seljatva. U posmatranom periodu, tj. do 1848. godine, broj ukupnog stanovnitva zemlje povean je za 40%, a gradskog za 100 %, to je znailo da je do kraja etrdesetih godina XIX veka svaki sedmi stanovnik zemlje iveo u gradskom naselju. Ipak, najbrojniji deo drutva bio je seljatvo, koje je do 1848. godine preteno bilo u kmetskom poloaju. U prvoj polovini XIX veka dolo je do pretapanja malobrojnog srpskog plemstva u maarsko plemstvo, to jest do pomaarivanja na stalekoj osnovi bez obzira na veroispovest. Mora se istai da su Srbi plemii u sebi nosili jak nacionalni oseaj, ali i oseaj pripadnosti maarskoj naciji, to je tada znailo pripadnost plemikom staleu. Najbolji
2. NAPOLEONOVI RATOVI, SRPSKA REVOLUCIJA, EKONOMSKI I DRUTVENI IVOT 2.8. Trgovina 2.9. Osnovne karakteristike drutva u Maarskoj
57
KOLIKO SE POZNAJEMO
3. DOBA REFORMI, NACIONALNO BUENJE I KULTURNI IVOT 3.1. Grof Itvan Seenji i druge ideje o preureenju Maarske
primer bio je Sava Tekelija. Velikih poseda bilo je i na prostoru dananje Vojvodine. Srpsko plemstvo izdvajalo je velike priloge za maarsku vojnu akademiju Ludovika. Aleksandar Nako, vieni srpski plemi, oenio se maarskom groficom Feteti i preao u katoliku veru. Pored toga, mnogi srpski plemii koji su bili u meovitim brakovima na osnovu toga bili su na istaknutim funkcijama u Kraljevini Maarskoj ( Nako, Damaskini, arnojevii itd.). U Sremu su veliki posedi pripadali porodicama Pejaevi, Marcibanji , Brunsvik , Jankovi , Odeskalki. U Bakoj i Banatu su takoe postojali veliki spahiluci koji su pripadali porodicama Nako, ekoni , Ki itd. Ipak, najvei deo stanovnitva pripadao je seljakom drutvenom sloju. Seljatvo je inilo otprilike etiri petine od ukupnog stanovnitva. Samo jedan manji deo seljatva bio je slobodan. Na podruju dananje Vojvodine u tom razdoblju, najvei deo stanovnitva pripadao je ovoj drutvenoj klasi.
3. DOBA REFORMI, NACIONALNO BUENJE I KULTURNI IVOT

3.1. Grof Itvan Seenji i druge ideje o preureenju Maarske
Poetak XIX veka u Maarskoj obeleen je brigom za dravu. Intelektualci, neki pripadnici aristokratije razmiljali su kako da uine Ugarsku, tj. Maarsku modernom i perspektivnom zemljom. Svojim znaajem izdvaja se krupni aristokrata grof Itvan Seenji (Szchenyi Istvn). Liberalne ideje ukorenjene su u drutvu zahvaljujui delovanju grofa Itvana Seenjija , koji je meu prvima uvideo besperspektivnost postojeeg ureenja. U svojim delima Kredit (Hitel), Svet (Vilg) i Stadij (Stdium) zalagao se za ukidanje
kmetstva i ukidanje plemikih privilegija (od kojih je najvanije bilo neplaanje poreza i nemogunost otuenja plemikih poseda), koje su koile izgradnju graanskog, tj. kapitalistikog ureenja. Pored ovog, Seenji se zalagao i za veu samostalnost Ugarske u odnosu na Be i za izgradnju infrastrukture. On je do revolucije uspeo da sprovede neke svoje ideje i u praksi. Na primer, vodio je i finansirao radove na osposobljavanju reka Tise i Dunava za plovidbu. Njegova je zasluga i omoguavanje plovidbe kroz erdapsku klisuru (danas na tom mestu stoji spomen ploa u njegovu ast), kada su 1833. godine minirane stene koje su do tada ometale prolaz kroz nju. Pored toga, Seenji je osnovao ili uestvovao u osnivanju vie udruenja, fabrika, tedionica i banaka. Od kraja tridesetih godina vodio je izgradnju Lananog mosta izmeu Budima i Pete, dovrenog i aktiviranog 1848.godine, a izgraenog od beoinskog cementa. Ovaj most bio je prvi stalni most na Dunavu. Njegovo ime e se pominjati u tekstu koji sledi zbog toga to su njegova zapaanja veoma bitna, a predloene mere izuzetno znaajne. Lajo Kout (Kossuth Lajos) nazvao je grofa Seenjija najveim Maarem, mada se u detaljima u vezi s pitanjima reformi nisu slagali. Kout je hteo bre reforme. Konzervativna aristokratija zamiljala je budunost Maarske pod strogom kontrolom Austrije i nisu bili svesni problema, niti su predlagali reenja. U prvim decenijama XIX veka Beki dvor je doneo vie nepopularnih uredbi, pa je stanje u istonom delu Habzburkog carstva poelo da lii na stanje iz 1790. godine. Maarsko plemstvo se sve vie bunilo, a upanije (upravno-pravne teritorijalne jedinice) su odbijale sprovoenje uredbi, pa je vladar bio primoran da, posle dueg vremena, 1825. godine sazove dravni sabor, koji je u istoriju uao kao prvi reformski sabor, a trajao je dve godine.
58
3.2. Prvi maarski (ugarski) reformski sabor

Na prvom reformskom saboru donete su dve vane odluke. Prva je bila osnivanje Maarske akademije nauke i umetnosti (1825). Ideja o osnivanju Maarske akademije nauke i umetnosti prvi put se pojavila jo 1760. godine. Jedna predstavka iz pera knjievnika era Beeneija (Bessenyei Gyrgy) stigla je 1781. godine i do cara Josifa II . U njoj je bilo rei o osnivanju maarskog uenog drutva. Naravno, car to nije prihvatio zbog svojih centralistikih tenji. MANU je ipak osnovana 1825. godine po ugledu na akademiju u Francuskoj, sa 40 besmrtnih lanova. Bilo je ideja i da se nova akademija povee sa univerzitetom u Peti i Nacionalnim muzejem , kao ozbiljnom institucijom za nauno istraivanje, koju je 1802. godine osnovao grof Ferenc Seenji (Szchenyi Ferenc), otac grofa Itvana Seenjija. Grof Itvan Seenji bio je inicijator i prvi donator za fond akademije; dao je jednogodinji prihod svojih imanja u iznosu od 60 000 srebrnih forinti. Time je podstakao i druge magnate da daju priloge novoosnovanoj naunoj ustanovi, to nije bilo toliko teko, jer je su mnogi pripadnici plemstva tada bili za promene u duhu liberalnih ideja. Na kraju, akademija je ipak izrasla u samostalnu naunu instituciju koja postoji jo i danas. Druga vana odluka sabora iz 1825. godine bila je u vezi s izradom plana za reformu postojeeg drutveno-politikog i ekonomskog sistema, jer je politikoj eliti polako postalo jasno da su promene neophodne. To, meutim, u poetku nije ilo lako, jer je postojalo mnotvo planova i miljenja o merama i izvodljivosti reformi.
3.3. Sabor od 1832. do 1836. godine i nastup Lajoa Kouta

Mnoge Seenjijeve ideje, koje su zadirale u osnove postojeeg sistema, poele
su se ostvarivati na saboru odranom izmeu 1832. i 1836. godine. Na tom saboru uinjeni su prvi koraci za oslobaanje kmetova, kada je donet zakon o mogunosti dobrovoljnog otkupa od kmetskih obaveza. Dvor je sve do 1840. godine koio sprovoenje tog zakona. Na saboru su se pojavile i prve grupacije, koje su bile nalik na zapadne politike stranke, koje su u raznim programima zahtevale ubrzanije sprovoenje reformi, a istovremeno su zahtevale sve veu samostalnost od Bea, pominjui ak i formiranje parlamenta odgovorne vlade, kao u Engleskoj. Na ovom saboru pojavio se drugi veliki reformator tog vremena, Lajo Kout, koji je postepeno od etrdesetih godina XIX veka postajao neprikosnoveni voa liberalnog pokreta u Maarskoj. On je iao dalje ak i od Seenjija. Pored Kouta, voe liberalnog pokreta bile su jo Ferenc Deak (Dek Ferenc), baron Miklo Veelenji (Wesselenyi Mikls) i grof Lajo Baanji (Battyanyi Lajos). Na tom saboru pokrenut je prvi politiki list koji je imao sve vie italaca, iako je raen primitivnom tehnikom. Posle nekoliko godina, tanije od 1841. godine, pod urednitvom Lajoa Kouta poeo je da se objavljuje prvi moderni politiki list na maarskom jeziku Pesti Hirlap (Petanske novine) , koji je imao znaajnu ulogu u organizovanju opozicionog pokreta, koji je 1848. godine vodio i revoluciju. Najznaajnije ideje koje su se pojavile u listu bile su u vezi s potpunim ukidanjem kmetstva i to bez otkupa, te da se uvede jednakost u plaanju poreza i jednakost pred zakonom za sve drutvene klase. Na saborima iz 1839/40. i 1843/44. godine nastavilo se sa donoenjem novih zakona koji su bili u duhu reformi, ali bilo je potrebno jo nekoliko godina da bi dolo do revolucije, kao i stvarnog poetka sprovoenja korenitih reformi.
3. DOBA REFORMI, NACIONALNO BUENJE I KULTURNI IVOT 3.2. Prvi maarski (ugarski) reformski sabor 3.3. Sabor od 1832. do 1836. godine i nastup Lajoa Kouta
59
KOLIKO SE POZNAJEMO
3. DOBA REFORMI, NACIONALNO BUENJE I KULTURNI IVOT 3.4. Poslednji staleki sabor u Maarskoj (Ugarskoj) 3.5. Nacionalna struktura kao preduslov za buenje nacionalnih pokreta 3.6. Nacionalno buenje Nemaca, Rumuna, Slovaka, Rusina i Srba
3.4. Poslednji staleki sabor u Maarskoj (Ugarskoj)

Na poslednjem stalekom saboru, odranom 1847/48. godine, osnovana je tzv. Opoziciona stranka koja je u svom programu, pod nazivom Deklaracija opozicije, iznela zahteve, koji su ozakonjeni u revolucionarnoj 1848. godini. Meu njenim voama, pored ve pomenutih reformskih politiara, bile su i mnoge aristokrate, kao to su bili grofovi Teleki, Andrai (Andrssy), Karolji (Krolyi), te baron Joef Etve (Etvs Jzsef). Pre izbijanja revolucije, maarski reformski pokret imao je arenu bazu, to je znailo da nije bilo rei o klasnoj borbi, jer su linije podele izmeu onih koji su eleli reforme i onih koji su ih odbacivali i branili staro ureenje ile unutar ve postojeih drutvenih klasa.
di narodnosti tekli su uporedo sa maarskim nacionalnim preporodom. U isto vreme, izmeu preporoda narodnosti i maarskog nacionalnog preporoda bilo je izvesnih vremenskih pomeranja, zbog razliitog stepena razvoja pojedinih narodnosti, tj. zbog njihove unutranje drutvene strukture. Jedino izmeu maarskog i hrvatskog (ilirskog) pokreta nije bilo vee razlike, zbog slinosti strukture drutva. Naime, Hrvati (iako manje), kao i Maari, imali su potpunu drutvenu strukturu - od kmetova, do inteligencije i plemstva.
3.6. Nacionalno buenje Nemaca, Rumuna, Slovaka, Rusina i Srba

Nacionalno buenje u prvoj polovini XIX veka zahvatilo je i narodnosti, tj. nemaarske narode. Nemaka etnika zajednica u Ugarskoj imala je odlike graanskog drutva. Sasi (Nemci) iz Erdelja (Transilvanije) i iz drugih krajeva Maarske, kao i na naim prostorima razlikovali su se u osnovi po tome to su predstavljali srazmerno zatvorenu nacionalnu zejednicu, a graanska prava su im se zasnivala na privilegijama dobijenim u prethodnim vekovima. Vii drutveni slojevi, tj. plemstvo Rumuna, Srba, Slovaka i Rusina, preko svojih stalekih privilegija, uglavnom se stopilo sa maarskim plemstvom. Veinu ovih nacionalnih drutava inili su seljaci kmetovi i sitno graanstvo. Meu Srbima i Rumunima brojno je bilo slobodno seljatvo (pre svega u Vojnoj granici). Znaajnu ulogu u razvijanju nacionalne ideje kod Srba odigrao je sloj trgovaca, od kojih su neki na osnovu svoje ekonomske moi i uticaja pripadali viim krugovima drutva, ak i u poreenju sa Maarima, jer je srpsko graanstvo u Maarskoj bilo jedno od najosveenijih, kada je re o nacionalnoj pripadnosti, u odnosu na graanstvo ostalih nacionalnih zajednica.
3.5. Nacionalna struktura kao preduslov za buenje nacionalnih pokreta

Svest o pripadnosti odreenoj naciji u to vreme postala je vanija od drugih vidova pripadnosti, kao to su , recimo, vezivanje za odreenu klasu, stale, veru, mesto itd. U to vreme, u Kraljevini Maarskoj iveli su mnogi nemaarski narodi. Maara je bilo oko 4 800 000 (38 %), Rumuna oko 2 200 000 (17 %), Slovaka 1 700 000 (13 %), Nemaca oko 1 270 000 (9,8 %), a Srba je, na osnovu popisa, bilo oko 1 250 000 (statistiari su u ovu etniku zajednicu u to ubrajali i Bunjevce kao Srbe katolike) ili 9,7 % celokupnog stanovnitva. Broj Hrvata procenjen je na oko 900 000 (7 %), a Rusina na oko 440 000 (3,5 %). Jevreja je pri kraju prve polovine XIX veka bilo oko 240 000 (oko 2 %). Ostale manje etnike zajednice (Slovenci, Bugari, Grci, Jermeni, Francuzi itd.) zajedno nisu dostizale zastupljenost veu od 0,5 % u ukupnom stanovnitvu zemlje. Nacionalni preporo-
60
3.7. Uloga svetenstva i inteligencije u nacionalnom buenju Srba, Rumuna, Slovaka i Rusina
U okviru svih nacionalnih zajednica, ako ne kada je u pitanju brojnost, onda kada je re o uticaju, znaajnu ulogu u prosveivanju odigrala je inteligencija, naroito svetenici i uitelji. Uloga i uticaj svetenstva kod pravoslavnih etnikih zajednica, posebno na poetku razvoja nacionalne svesti, bili su i ak presudni (npr. kod Srba). Slinu ulogu, kada je re o Rumunima, imala je grkokatolika, tj. unijatska crkva. Ona je bila, u izvesnom smislu, nacionalna crkva. Meu narodnostima upravo je inteligencija zapoela osveivanje naroda, budei njihovu nacionalnu svest , oseaj da su pripadnici drugog naroda, a ne maarske politike nacije. Prvo i osnovno sredstvo stvaranja posebne nacije, po miljenju nemakih filozofa i knjievnika Herdera i ilera, bio je jezik. Na poetku posmatranog razdoblja (prelaz iz XVIII u XIX vek), nijedna od pomenutih narodnosti nije imala svoj jezik. Slovaci, posebno pripadnici evangelistike vere, na primer, kao svoj jezik koristili su srednjovekovni eki, dok su Slovaci katolici koristili vie lokalnih dijalekata. Srbi su u to vreme koristili staroslovenski jezik, koji je veoma liio na ruski jezik. Rumunski grkokatoliki svetenici bili su meu prvima koji su ve krajem XVIII veka pokuali da uvedu narodni jezik kao knjievni jezik, a i koristili ga na bogosluenjima. Prilikom stvaranja knjievnog jezika, najvee zasluge od svih Slovaka imali su Ljudevit tur (Ludevit tr) i Jan Kolar (Jn Kollr), koji su za knjievni jezik uzeli srednjoslovaki dijalekt. Centri Slovaka na prostoru dananje Vojvodine u prvoj polovini XIX veka bili su Baki Petrovac (Baka), Kovaica (Banat) i Stara Pazova (Srem). Poetkom XIX veka, zahvaljujui inteligenciji iz redova sve-
tenstva i uitelja, nastaju poeci knjievnosti kod Slovaka u Vojvodini. Evangelistiki svetenik u Gloanu Juraj Rohonj (Juraj Roho) objavio je 1802. godine svoju prvu knjigu na slovakom jeziku Kratke pesme za seljaku omladinu (Kratochvylne piesne pre mlade rolnicku). Putem kola koje su nastajale pri crkvenim optinama, a prvenstveno zahvaljujui agilnim uiteljima iz Slovake, ouvao se nacionalni identitet Slovaka. Uitelj u Staroj Pazovi Jan Kutlik bio je posebno agilan. Inae, porodica Kultlik ostavila je traga i u srpskoj istoriji, jer je Ciril Kutlik bio osniva Srpske slikarske kole u Beogradu. Zahvaljujui inteligenciji i svetenstvu, koje je pristizalo iz Slovake, Slovaci su opstali i odrali su se u tim tekim vremenima. U to vreme, formira se slovaka inteligencija na podruju Vojvodine. Jedan od prvih pripadnika slovake inteligencije bio je Staropazovanin Jan Blazi (Jan Bllazy), koji se kolovao u Banskoj javnici. Nakon zavretka uiteljske preparandije, radio je u Vrbasu, gde osnovao gimnaziju. U naim krajevima najvie Rumuna je bilo u Banatu. Neki od njih iveli su u banatskom delu Vojne granice.Pripadnici plemstva i inteligencije bili su malobrojni u okviru rumunskog drutva. Banatski Rumuni u verskom pogledu pripadali su Karlovakoj mitropoliji. Neko vreme karlovaki mitropolit bio je verski poglavar ak i Rumuna u Erdelju (Transilvaniji). To je predstavljalo opasnost od asimilacije koja je mogla da zaotri odnose izmeu dva naroda, ali je to reeno 1864. godine kada je nastala posebna rumunska pravoslavna mitropolija. Rusini su se nastanjivali na prostor dananje Vojvodine tokom XVIII veka. Najvie ih je naseljeno na komorske posede, a tek od poetka XIX veka, Rusini iz Bake, ali i iz severoistonih oblasti tadanje Ugarske naseljavaju se i na privatna feudalna imanja u Sremu. U odnosu na druge narodnosti, njihovo plemstvo se
3. DOBA REFORMI, NACIONALNO BUENJE I KULTURNI IVOT 3.7. Uloga svetenstva i inteligencije u nacionalnom buenju Srba, Rumuna, Slovaka i Rusina
61
KOLIKO SE POZNAJEMO
3. DOBA REFORMI, NACIONALNO BUENJE I KULTURNI IVOT 3.7. Uloga svetenstva i inteligencije u nacionalnom buenju Srba, Rumuna, Slovaka i Rusina
skoro u potpunosti maarizovalo. U verskom pogledu, Rusini su uglavnom bili grkokatolici, tj. unijati. Centri Rusina u dananjoj Vojvodini od njihovog naseljavanja bili su Ruski Krstur, urevo i Kucura (Baka), kao i okolina Novog Sada, dok ih je u Sremu najvie bilo u idu. Od poetka XIX veka mnoge rusinske porodice iz Bake naseljavaju se u Srem: u id, na vlastelinstvo Krievake eparhije (1803), u Berkasovo (1810) i Baince (1834). Sredinom XIX veka iz severoistone Ugarske, iz oblasti Bardejova (dananja Slovaka) dolazi novi talas Rusina u Srem i naseljava se u Sremskoj Mitrovici i njenoj iroj okolini. Kasnije, osamdesetih i devedesetih godina XIX veka u junu Ugarsku dolazi i trei talas Rusina iz severoistone Ugarske i iz Galicije i naseljava se u Biki i Privinu Glavu. U prvoj polovini XIX. veka mnoge rusinske porodice iz Krstura i Kucure naselile su se u skoro sva naselja ajkake, ali tek od sedamdesetih godina poinje masovnije naseljavanje Rusina u urevo i neto manje u Gospoince. U urevu su se odrali i danas. Posle Revolucije 1848/49. godine poelo je naseljavanje Rusina iz Kucure i Krstura u Vrbas. U naseljima u kojima su u XIX veku osnivali svoje kolonije, Rusini su formirali svoje parohije u okviru kojih su radile rusinske konfesionalne kole. Na taj nain, ak i relativno male rusinske zajednice, u sredinama gde su iveli zajedno sa pripadnicima drugih religija i nacionalnosti, uspevale su da uvaju svoj nacionalni identitet. U vreme Revolucije 1848/49. godine, rusinski svetenici iz Bake u ime svih Rusina Bake formuliu nacionalnocrkvene zahteve, meu kojima se istie zahtev za ouvanje maternjeg rusinskog jezika i kolovanje rusinske inteligencije na maternjem jeziku.
Od sedamdesetih godina XIX veka Rusini u Bakoj i Sremu uspostavljaju bolje veze sa Rusinima/Ukrajincima u Galiciji. Iz Galicije su stizale novine, asopisi i knjige. U Ruskom Krsturu i Kucuri osnovane su prve itaonice u kojima su organizovana predavanja za odrasle. Tada zapoinje kulturno-nacionalni preporod Rusina, koji e se nastaviti u periodu izmeu dva svetska rata. Istaknuti ukrajinski etnograf i folklorist Volodimir Hnatjuk 1897.godine u Ruskom Krsturu i Kucuri napravio je etnografske zapise o Rusinima, prikupio i zapisao veoma bogatu grau rusinske usmene narodne knjievnosti. Sve je to objavljeno u pet velikih tomova i na osnovu toga se delatnost Hnatjuka i njen znaaj za Rusine moe porediti sa radom Vuka Karadia i njegovim znaajem za Srbe. Poreklom Rumuna, meu prvima, bavio se George Sinkai (Gheorge Sincai). Jan Kolar je u svojim sonetima pod naslovom Devojka slave (Slvy dcra) opevao slavnu prolost Slovaka, s ciljem da ih nacionalno osvesti. Jovan Raji (iguman koviljskog manastira) imao je slinu ulogu kada je re o Srbima. On nije napisao samo istoriju Srba, nego i drugih slovenskih naroda. Sva ova dela, iako su imala naune pretenzije, stvarana su u duhu romantizma. Nasuprot osveivanju narodnosti, kada je nacionalna pripadnost u pitanju, u prvoj polovini XIX veka dolo je do saradnje izmeu maarske kulturne elite i pripadnika kulturnih elita drugih narodnosti. Znaajna je bila saradnja izmeu maarskog knjievnika i reformatora maarskog jezika Ferenca Kazincija (Kazinczy Ferenc) sa Lukijanom Muickim i Mihajlom Vitkoviem, kao i saradnja izmeu Jakova Ignjatovia i maarskog pesnika andora Petefija (Petfi Sndor), neto kasnije. Izuzetnu dobro su saraivali i Mor Jokai (Jkai Mr) i Antonije Hadi, a na politikom planu grof Itvan Seenji i Jan Kolar.
62
3.8. Ilirizam Kod Hrvata

Prve reforme jezika kada su u pitanju Hrvati sproveo je tokom tridesetih godina XIX veka Ljudevit Gaj, koji je time ujedno pokrenuo i pokret ilirizma. Gaj je bio pobornik kulturnog i politikog jedinstva junoslovenskih naroda. Bio je miljenja da je naziv ilirski pogodan za zbliavanje junih Slovena, jer je sve junoslovenske narode smatrao potomcima Ilira. On i njegovi saradnici radili su ubrzano na stvaranju hrvatskog knjievnog jezika, kojeg su prvobitno smatrali svejunoslovenskim jezikom. Hrvati su bili i u povoljnom politikom poloaju u okviru Maarske, jer su od svih ostalih narodnosti i naroda jedino oni imali tokom vekova zagarantovanu autonomiju svojih teritorija. Imali su svoj sabor, upanije, upravni aparat i svoje poslanike na maarskom saboru. Zbog toga se kod njih meu prvima javila ideja za iroku samostalnost u okviru zemalja krune sv. Stefana. Tu ideju nameravali su u poetku da ostvare u saradnji sa ostalim junoslovenskim narodima. Jedan od prvih takvih politikih programa, koji je razmatrao ve i neka drutveno-ekonomska pitanja, a pre svag politika, bila je Disertacija hrvatskog grofa Janka Drakovia iz 1832. godine.
3.10. Reforma jezika kod Srba, Vuk Stefanovi Karadi

Reformu srpskog jezika sproveo je Vuk Stefanovi Karadi . Zbog konzervativizma crkve, pa ak i dela graanstva, kao i zbog privrenosti slavenoserbskom i staroslovenskom jeziku, prihvatanje narodnog jezika kao knjievnog bilo je sporije, ali je do kraja prve polovine XIX veka narodni jezik ipak preuzeo prvenstvo nad staroslovenskim jezikom. Tako je zapoela i izgradnja kulturnih institucija kod Srba. Novosadski profesor Georgije Magaraevi, pokrenuo je 1824. godine Letopis Matice srpske, koji se objavljuje i danas, a jedan je od najstarijih strunih asopisa u Evropi.
3. DOBA REFORMI, NACIONALNO BUENJE I KULTURNI IVOT 3.8. Ilirizam Kod Hrvata 3.9. Romi u dugom XIX veku 3.10. Reforma jezika kod Srba, Vuk Stefanovi Karadi 3.11. Razvoj srpske kulture u Maarskoj (Ugarskoj), Matica srpska i Tekelijanum
3.11. Razvoj srpske kulture u Maarskoj (Ugarskoj), Matica srpska i Tekelijanum

U prvoj polovini XIX veka, Peta i Budim bili su kulturna sedita Srba. U Peti je 1812. godine prvi put na maarskom jeziku bila prikazana istorijska drama glumca i pisca Itvana Baloga (Balog Istvn) o Karaoru, voi Prvog srpskog ustanka. U Peti je 1826. godine osnovana Matica srpska (srpska nauno-kulturna ustanova, nalik na akademiju), koja je svojevremeno bila najznaajnija kulturna institucija u Srba, a i danas se svrstava meu najznaajnije. Prvi predsednik Matice srpske bio je Jovan Hadi , a prvi urednici Letopisa Matice srpske bili su: Georgije Magaraevi (1825-1830), Jovan Hadi (1830-1831), Pavle Stamatovi (18311832), Teodor Pavlovi (1832-1841), Jovan Suboti (1841-1848) Plemi Sava Tekelija 1838. godine zavetao je sredstva Matici srpskoj za formiranje fondacije za kolovanje srpskih siromanih aka. Ova ustanova nazvana je Tekelijanum, a nalazi se i danas u Peti i pod upravom je Matice srpske iz Novog Sada.
3.9. Romi u dugom XIX veku

U dugom XIX veku Romi, koji su pristigli u Ugarsku iz rumunskih kneevina, bavili su se zanatima potrebnim lokalnom stanovnitvu. Namesnik Ugarske, Jozef Habzburg, cenio ih je i druio se s njima, ujedno istraivajui njihov jezik i obiaje. Romi koji su se bavili muzikom bili su veoma cenjeni i inspirisali su kompozitore kao to je Franc List (Liszt Ferenc). Veina njih svirala je u kafanama. Najpoznatiji je bio Pita Danko.
63
KOLIKO SE POZNAJEMO
3. DOBA REFORMI, NACIONALNO BUENJE I KULTURNI IVOT 3.12. Unapreivanje kulture i poboljanje kolskog sistema
Prva srpska zadubina za srpske ake osnovana je 1794. godine pod nazivom Stepindarius Servickianus, a osnovala ju je cincarsko-grko-srpska porodica urkovi-Servicki, poreklom iz okoline Soluna. Glava porodice, Marko urkovi , za potrebe talentovanih aka zavetao je 30 000 forinti. Potporu ove fondacije koristio je za vreme svojih studija i Lukijan Muicki, kasnije iguman frukogorskog manastira iatovac. Ovu fondaciju nadmaio je jedino Sava Tekelija kada je 1838. godine osnovao svoju zadubinu sa kapitalom od 100 000 forinti. Tekelijanum je bio zavod za pomo Srbima na kolovanju u Peti. Najstarija stalna srpska biblioteka, iji je osniva Jovan Hadi, takoe je vezana za Tekelijanum, gde je bilo njeno sedite. Osnovana je 1826. godine. Od 1832. godine, Ruska akademija razmenjivala je redovno knjige sa bibliotekom Matice srpske. Prve velike zbirke knjiga biblioteci poklonili su vladika Platon Atanackovi i Sava Tekelija. Biblioteci su knjige poklanjali i Teodor Pavlovi, Vuk Karadi, Petar II Petrovi Njego, Jovan Suboti, Jan Kolar itd. U toku Revolucije 1848/49. godine biblioteka i zadubina nisu radile. Biblioteka je sa Maticom srpskom preseljena iz Pete u Novi Sad 1864. godine. U razdoblju izmeu 1838. i 1878. godine Tekelijanumom je upravljala Matica srpska, a posle toga petanska Srpska pravoslavna crkvena optina. Zgrada Matice srpske nalazi se i danas u uem centru Pete, u Ulici supruge Pala Verea. U Tekelijanumu su se odravali knjievni susreti srpskih studenata. Tamo je 1866. godine Svetozar Mileti pokrenuo list Zastava, koji je bio najznaajniji list Srba iz Maarske. Godinu dana kasnije, urednitvo lista prelo je u Novi Sad. Biblioteka Matice srpske je u periodu izmeu dva svetska rata, a i kasnije, radila kao javna i nauna biblioteka. Godine 1948. postala je centralna (matina) biblioteka Vojvodine.
Dananju zgradu Matica srpska dobila je od grada Novog Sada na svoj stoti roendan, 1926. godine. Za kulturni razvoj Srba znaajne su bile jo Srpska gimnazija, osnovana 1791. godine u Sremskim Karlovcima i Novosadska gimnazija (dananja Gimnazija Jovan Jovanovi Zmaj) iz 1810. godine, kojoj je Sava Vukovi (Vukovics Seb) ostavio pozamana sredstva za dalji rad. Poznati direktori i profesori ovih ustanova bili su: Pavel Jozef afarik , Milovan Vidakovi, Jovan Hadi, ore Natoevi itd. Pored ovih ustanova u Novom Sadu, bilo je jo gradova na podruju dananje Vojvodine u kojima su delovala srpska i nacionalno meovita drutva, osnivale se itaonice, privremena pozorita itd. U umetnosti i knjievnosti u prvoj polovini XIX veka dokazali su se: Konstantin Danil, Arsa Teodorovi, Nikola Aleksi (slikarstvo), Lukijan Muicki, Jovan Sterija Popovi , Branko Radievi (knjievnost) itd. U borbi za priznavanje narodnog jezika kao knjievnog istakao se ueni srpski filolog ura Danii, prihvativi Vukove reforme iz 1847. godine.
3.12. Unapreivanje kulture i poboljanje kolskog sistema

U periodu od 1790. do 1848. godine kulturni nivo kod veine drutvenih slojeva je unapreena. To je bio rezultat reforme kolstva iz 1777. godine kada je kraljica Marija Terezija izdala svoje uredbe (Ratio Educationis ) o obaveznom osnivanju niih narodnih kola. Na osnovu toga, kolski sistem razvijao se sve vie. Za posmatranih pedesetak godina, broj nastavnog osoblja poveao se za 150 %, a u razvijenijim krajevima zemlje (posebno u centralnim i zapadnim delovima) poboljana je nastava. Tada je poelo i sa stvaranjem srednjokolskih ustanova, tj. gimnazija. U Maarskoj (zajedno sa naim krajevima) 1846. godine bilo je 102 gimnazije, a u Erdelju 20 gimnazija.
64
Tridesetih godina XIX veka u Ugarskoj je gimnazije pohaalo od 20.000 do 22.000 uenika. Do 1844. godine, nastavni jezik u gimnazijama bio je latinski, a od tada je u veini gimnazija nastavni jezik postao maarski (zakonom), dok su postojale gimnazije i sa drugim nastavnim jezikom (npr. u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu itd.). Bilo je i nekoliko visokoobrazovnih institucija, kao Univerzitet u Peti i nekoliko akademija i protestantskih kolegija-liceja.
4. GRAANSKA REVOLUCIJA I RAT ZA OSLOBAANJE MAARSKE (1848/1849)

U Maarskoj su postojale razliite vizije o budunosti zemlje. Deo plemstva zalagalo se za staro ureenje, a deo za korenite drutveno-ekonomske promene. Meutim, na razliite naine se ocenjivalo koliko bi brze i duboke trebalo da budu te promene. Grof Seenji je bio za umerene i lagane promene, dok su Lajo Kout i baron Etve bili za ubrzanije promene. Za sve politiare i mislioce tog doba stvaranje nacije i nacionalne svesti bilo je jedno od najvanijih pitanja u Maarskoj, ali i u itavoj Evropi.
4. GRAANSKA REVOLUCIJA I RAT ZA OSLOBAANJE MAARSKE (1848/1849) 4.1. Poetak evropskih revolucija 1848/1849. godine 4.2. Revolucija u Beu
3.13. Zakljuak
Na kraju ovog poglavlja moe se zakljuiti da se nacionalna svest naroda i narodnosti u Maarskoj probudila u prvoj polovini XIX veka. Razvijenost nacionalnih drutava nije bila istovetna, a ni njihov poloaj u tada jo feudalnom drutvu. Neke narodnosti su tek poele sa stvaranjem onih klasa koje e kasnije povesti ozbiljnu borbu za ouvanje nacionalnog identiteta (Slovaci, Rusini i Rumuni), dok su neke preko svojih ranije zadobijenih privilegija i autonomija (Hrvati, Srbi, Nemci) uspele da postave i svoje prve politike zahteve. Nacionalni pokreti narodnosti u Ugarskoj u prvoj polovini XIX veka uglavnom su se zadrali na kulturnom planu.
4.1. Poetak evropskih revolucija 1848/1849. godine

Na prekretnici, 1847/48. godine, poelo je revolucionarno vrenje u itavoj Evropi. Ve poetkom 1848. godine dolo je do revolucije na Siciliji, a posle i u Francuskoj. Talas protesta irio se prema Srednjoj Evropi. U martu je revolucionarni zanos stigao i do granica Habzburkog carstva. Zahvaljujui tim uticajima, poeo se ubrzavati rad i na poslednjoj stalekoj skuptini. Najagilniji voa maarske opozicije Lajo Kout je ve 3. marta 1848. godine na saboru opominjao svoje kolege poslanike da se ne smeju razii pre nego to usvoje zakone koje od njih narod oekuje.
***
4.2. Revolucija u Beu

Revolucija u Beu izbila je 13. marta 1848. godine. Dan kasnije, krenula je delegacija Maarskog sabora u Be, sa ciljem da kod vladara izdejstvuje imenovanje prve odgovorne maarske vlade. lanovi delegacije bili su: grof Itvan Seenji, Lajo Baanji , Lajo Kout , Moric Sentkiralji (Szentkirlyi Mric) i Bertalan Semere (Szemere Bertalan).
65
KOLIKO SE POZNAJEMO
4. GRAANSKA REVOLUCIJA I RAT ZA OSLOBAANJE MAARSKE (1848/1849) 4.3. Od revolucije do poetka rata za osloboenje 4.4. Revolucija u Peti, slavni poetak bez krvoprolia i prva parlamentu odgovorna maarska vlada 4.5. Zahtevi srpskih intelektualaca i prvi nemiri
Stanovnitvo Bea doekalo je delegaciju sa velikim ovacijama, posebno Kouta , jer su mu bili zahvalni to je u svom saborskom govoru zahtevao donoenje ustava i za zapadne delove Monarhije. Vest o bekoj revoluciji stigla je u Petu 14. marta. Revolucionarno opredeljena omladina, okupljena oko organizacije Mlada Maarska, ije su voe bile tada ve istaknuti mladi intelektualci, kao to su andor Petefi, Mor Jokai i Pal Vavari (Vasvri Pl), odluili su se za delovanje.
4.3. Od revolucije do poetka rata za osloboenje

Revolucija u Maarskoj imala je dvostruke ciljeve: graanske i nacionalne. Oko graanskih ciljeva mogli su da se sloe razliiti narodi, ali svi su imali i svoje posebne nacionalne ciljeve. Zbog toga je revolucija u Maarskoj (Ugarskoj) sloena pojava. Neki njeni uesnici bili su poneti vie zajednikim ciljevima, a neki vie nacionalnim.
4.4. Revolucija u Peti, slavni poetak bez krvoprolia i prva parlamentu odgovorna maarska vlada
Revolucija u Peti zapoela je 15. marta 1848. godine kada su voe omladine iz poznate kafane Pilvaks, uz podrku studenata petanskog univerziteta, krenule prema tampariji Landerer i Hekenast u kojoj su odtampali svoj program od 12 taaka u vidu letka. To su uradili bez ovlaenja cenzure i zato se taj dan smatra danom roenja slobodne maarske tampe. Zahtevi iz tog programa bili su : 1) sloboda tampe i ukidanje cenzure; 2) imenovanje parlamentu odgovorne vlade sa seditem u Peti; 3) sazivanje dravnog sabora svake godine u Peti; 4) jednakost pred zakonom bez obzira na drutvenu i versku pripadnost; 5) osnivanje nacionalne garde (vojske); 6) uvoenje poreske obaveze za svakog; 7) ukidanje kmet-
stva; 8) konstituisanje porotnih sudova; 9) osnivanje nacionalne banke; 10) da vojska polae zakletvu na ustav, da se maarski vojnici vrate u zemlju, a vojnici iz drugih zemalja carstva da odu iz zemlje; 11) osloboenje svih politikih zatvorenika; 12) stvaranje unije Erdelja i Maarske. Ovi zahtevi Martovske omladine umnogome su se poklapali sa zahtevima reformistike opozicije iznetim na Dravnom saboru. Svih 12 taaka programa bilo je prihvaeno u narodu koji se pridruio revolucionarima. Doneta je odluka da se program uputi Skuptini grada Pete na usvajanje. Meu revolucionarima nalazilo se i nekoliko funkcionera petanske upanije i skuptine grada Pal Njari (Nyri Pl), Gabor Klauzal (Klauzl Gbor) itd.. Delegacija je bila upuena i u Namesniko vee u Budim. Vlast je bila zbunjena. Sa delegacijom je razgovarao potpredsednik Namesnikog vea Ferenc Zii (Zichy Ferenc). Tog dana ukinuta je cenzura tampe, a Namesniko vee je obealo da se vojska nee meati u tok stvari. Puteni su i politiki zatvorenici. Na vest o petanskoj revoluciji i Beki dvor je poeo da deluje. Posle tri dana neodlunosti, vladar Ferdinand V imenovao je Lajoa Baanjija za predsednika prve odgovorne maarske vlade. Sabor u Pounu je uurbano poeo raditi na donoenju novih zakona, s kojima se zavrilo 11. aprila 1848. godine, kada ih je vladar i potvrdio. Zakoni su promenili politiko i drutveno ureenje zemlje. Tog dana je pred vladarem poloila zakletvu i prva maarska vlada, koja je svoje sedite ubrzo premestila u Petu.
4.5. Zahtevi srpskih intelektualaca i prvi nemiri

Miran tok ivota u Sremu, Bakoj i Banatu poremetila je Revolucija 1848/49. godine, u narodu poznatija kao Velika buna. Revolucija 1848/49. godine postala je u pamenju naroda odredina taka, jer se vreme merilo na ono pre i posle Velike bune.
66
Grupa srpskih petanskih intelektualaca (Jakov Ignjatovi, Jovan orevi, ore Stojakovi , Jovan Suboti , Isidor Nikoli, Lazar Markovi itd.) od 17. do 19. marta formulisala je srpske zahteve u 17 taaka, to je bio prvi srpski program u ovoj revoluciji. Nemiri iz Pete krajem marta i u aprilu proirili su se u Srem, Banat i Baku. U Zemunu i Panevu 22. marta dolo je do pokreta mase, a krajem marta i u Mitrovici. U Sremskim Karlovcima dolo je do nemira 2. aprila, a zatim u Novom Sadu. Vieni omladinci raspaljivali su pobunu: ore Radak u Velikoj Kikindi i Velikokindskom ditriktu, Svetozar Mileti u ajkakoj oblasti, Mija Vlakali u Novom Beeju, Bogoboj Atanackovi u Somboru i Subotici. Pokreti masa u martu i aprilu nosili su socijalni karakter i bili su usmereni protiv bogataa i za ukidanje feudalnog sistema. Srpski zahtevi dobili su uskoro i nacionalni prizvuk. Vostvo srpskog naroda bilo je konzervativno i na elu te konzervativne struje stajao je karlovaki mitropolit Josif Rajai, verni pristalica austrijskog dvora. Konzervativna struja smatrala je da se srpska nacionalna prava mogu jedino ostvariti nasuprot maarskog revolucionarnog vostva, a uz pomo kue Habzburga. Vostvo maarske revolucije preuzelo je srednje plemstvo koje je zastupalo tezu o jedinstvenom maarskom politikom narodu to je vodilo sudaru sa srpskom koncepcijom u revoluciji. Nisu svi Srbi bili protiv revolucije Maara, iako su inili manjinu. Meu njima se kao najznaajniji izdvajaju major Jovan Damjani (kasniji general maarske domobranske vojske, pogubljen u Aradu 1849) i major Josif Zako iz Baje. Oni su sve do kraja bili verni revolucionarnim idejama, dok je Srbe pod vostvom Rajaia Beki dvor iskoristio za svoje interese.
sa orem Stratimiroviem i Aleksandrom Kostiem na elu. Ubrzo je dolo do sukoba izmeu delegacije i Lajoa Kouta oko srpskih zahteva. Krajem aprila, potomka Arsenija arnojevia tamikog velikog upana Petra arnojevia, imenovala je maarska vlada za kraljevskog komesara i opunomoila ga da ugui pobunu u Bakoj i Banatu.
4. GRAANSKA REVOLUCIJA I RAT ZA OSLOBAANJE MAARSKE (1848/1849) 4.6. Delegacija vojvoanskih Srba u Pounu 4.7. Majska skuptina i Srpska Vojvodina 4.8. Poeci oruanih sukoba
4.7. Majska skuptina i Srpska Vojvodina

Izmeu 13. i 15. maja u Sremskim Karlovcima odrana je tzv. Majska skuptina. Na njoj je za patrijarha izabran mitropolit Rajai , a za vojvodu graniarski pukovnik Stevan upljikac. Na skuptini je osnovan Glavni odbor sa orem Stratimiroviem na elu, koji je potom formirao okrune odbore i pododbore. Na majskoj skuptini proglaena je i Srpska Vojvodina koja je stupila u politiki savez sa Trojednom Kraljevinom Hrvatskom, Slavonijom i Dalmacijom. Priznata je vlaka narodna samostalnost. Jedna delegacija trebalo je da odluke Majske skuptine saopti vladaru i Hrvatskom Saboru u Zagrebu, a druga da se uputi na Sveslovenski kongres u Prag.
4.8. Poeci oruanih sukoba

Od prolea do jeseni 1848.godine, najvie je ojaao pokret Hrvata, Srba i delimino Rumuna iz Erdelja. Reavanju hrvatskog pitanja veliku panju posvetili su i Be i Peta. Beki dvor spreio je kombinacije maarske vlade u vezi s proirenjem prava Trojedne Kraljevine u okviru Maarske i jo 23. marta Josip Jelai (roen u Petrovaradinu), kao poverljiv ovek dvora, imenovan je za hrvatskog bana. On je uinio sve da se prekinu veze Hrvatske i Maarske. Hrvatsku je uinio jakim uporitem Bekog dvora. Kada je maarska vlada 27. avgusta 1848. priznala potpunu autonomiju Hrvatske, bio je odluan u tome da, prema uputstvu dvora, pokrene vojsku protiv Maarske.
4.6. Delegacija vojvoanskih Srba u Pounu

Novosadski Srbi poslali su na sabor u Pounu sa srpskim zahtevima delegaciju
67
KOLIKO SE POZNAJEMO
4. GRAANSKA REVOLUCIJA I RAT ZA OSLOBAANJE MAARSKE (1848/1849) 4.9. Narodnosti u Revoluciji 1848/9. godine
Nisu svi Hrvati i Srbi imali isto miljenje o revoluciji: Hrvat Antun Josipovi i Srbin Jakov Ignjatovi bili su pristalice maarske revolucije. Srpski pokret je pre hrvatskog doao u oruani sukob sa Maarima. U junu 1848. godine ve je dolo do ozbiljnih oruanih sukoba, kada je komandant Petrovaradinskog garnizona, general Jano Hrabovski (Hrabovszky Jnos), izdao naredbu svojim vojnicima da slome srpski pokret.
4.9. Narodnosti u Revoluciji 1848/9. godine

Rumunski pokret je ve tokom marta poeo da pokazuje svoje rezerve prema promenama koje su se desile u martu i aprilu. Rumuni su zahtevali da i oni dobiju status naroda. Na svom saboru odranom u maju 1848.godine u mestu Bla (u dananjoj Rumuniji), Rumuni su istakli zahtev za posebnu autonomnu oblast, a nije im bila strana ni ideja o oruanoj pobuni. Na to su mogli raunati zbog toga to su imali dobro izvebane i naoruane rumunske graniarske pukove. Rumunski pokret se za oruani ustanak konano odluio u septembru na svom drugom saboru odranom takoe u Blau. U Banatu Rumuni su bili bliski maarskom revolucionarnom pokretu, a na narodnoj skuptini u Lugou jedan od glavnih zahteva bio im je izdvajanje iz Karlovake mitropolije i stvaranje posebne rumunske pravoslavne crkvene organizacije. Malobrojnoj inteligenciji, koja je bila predvodnik slovakog pokreta, nije polo za rukom da pokreneire mase svojih sunarodnika. Na Majskom saboru u Liptovskom Svetom Mikulau (dananji Liptovsk Mikula u Slovakoj) prihvatili su dokumenat sa zahtevima formulisanim u 14 taaka (samostalnost naroda, slovaki jezik za slubeni, opte pravo glasa, ukidanje kmetstva itd). Ugarska vlada je prema ovim zahtevima zauzela negativno
stanovite i u Slovakoj je proglasila vanredno stanje. Za voama revolucije Hurbanom, turom i Hodom je raspisala poternice. Voe slovakog pokreta uestvovale su i na Sveslovenskom kongresu u Pragu, gde su kasnije obrazovali jednu dobrovoljaku jedinicu. Pokret Slovaka ostao je za vreme revolucije istrajan u svojim zahtevima formulisanim u 14 taaka. Posle nekoliko neuspenih borbi na teritoriji dananje Slovake stavljeni su bili pod austrijsku komandu u borbi protiv Maara. Zahvaljui Evangelistikoj crkvi uspostavljene su veze izmeu revolucionara iz Slovake i vojvoanskih Srba. Za vreme revolucije dolo je do intenzivne saradnje, kada je voa slovake revolucije Hurban (iji je sin 1875. godine postao svetenik u Staroj Pazovi) boravio u Srbiji, traei pomo u oruju i municiji. Pri povratku je u Staroj Pazovi oformio dobrovoljaki konjiki odred sastavljen od oko 100 Slovaka, koje je kasnije odveo u Sremske Karlovce. Zajedno sa njim u ovoj akciji je uestvovao Branislav Abafi iz Aradaa, jedan od vojnih komandanata tzv. Slovake garde za vreme revolucije, a kasnije svetenik Evangelistike a.v. crkve u Aradau. Tokom Revolucije 1848/49. godine, pojavili su se Romi kao svirai i potpomagali su regrutovanje honveda, te na taj nain dali svoj doprinos revoluciji Maara. Drugi su pomagali honvede kao livniari u proizvodnji topova. Kout je dodelio in porunika Ferencu arkeziju. Kada je bio u pitanju stav prema nacionalnim pokretima, voe maarske revolucije nisu bile jedinstvene. Neke voe su elele da pregovaraju sa predstavnicima narodnosti radi njihovog pridobijanja za ciljeve maarske revolucije, a neke su istrajale u svojim nepopustljivim stavovima. Kad se veina voa revolucije sloila da prihvati pregovore i saradnju, ve je bilo kasno.
68
5. RAT ZA OSLOBOENJE MAARSKE OD HABZBURKE VLASTI, PROGLAENJE NEZAVISNOSTI I SLOM

5.1. Revolucija i pitanje narodnosti
U Evropi XIX veka nije se razmljalo o narodnostima. Naprotiv, politika elita bila je zaokupljena stvaranjem jedinstvenih nacija. Pomenute ideje prodrle su iz zapadne Evrope do srednje i istone teritorije naeg kontinenta. Graanski preobraaj u Maarskoj suoio se s apsolutistikim tenjama i otporom habzburkog dvora, ali i sa zahtevima nekih nemaarskih naroda koji su iveli u Ugarskoj. Maarska revolucija bila je tako primorana da vodi borbu na dva fronta. Prvo su se Srbi iz Vojvodine okrenuli protiv revolucije u Maarskoj zbog svojih nacionalnih interesa i zbog toga to nisu bile usliene njihove elje, a i patrijarh je bio naklonjen bekom dvoru. Meutim, da je bilo razumevanja meu vostvom maarske revolucije, a i meu vostvom pokreta narodnosti, ne bi dolo do tako krvavog i tekog sukoba.
5.3. Prve pobede revolucionarne vojske i preokret u ratnoj srei

Do prvih bitaka dolo je u zapadnom delu zemlje, kod mesta Pakozd i Ozore, krajem septembra i poetkom oktobra. Na vest o pobedama revolucionarne maarske vojske i proterivanje carske vojske iz Ugarske, u Beu je 6. oktobra dolo do novog ustanka. Kolebanje komandanata maarske vojske da li da nastave i pomognu Belijama kobno se zavrilo, jer je 30. oktobra maarska vojska poraena u okolini Bea, kod vehata.
5. RAT ZA OSLOBOENJE MAARSKE OD HABZBURKE VLASTI, PROGLAENJE NEZAVISNOSTI I SLOM 5.1. Revolucija i pitanje narodnosti 5.2. Planovi austrijskog dvora o slamanju maarske revolucije i napad na nju 5.4. Novi car i novi uspesi Habzburga 5.5. Proleni pohod revolucionarne vojske
5.4. Novi car i novi uspesi Habzburga

Dolo je do promene pri kraju 1848. godine i na elu Habzburke monarhije. Dvorska kamarila uklonila je dotadanjeg vladara Ferdinanda V i na njegovo mesto postavila je osamnaestogodinjeg Franju Josifa. Borbe su se nastavile na vie frontova. Carska vojska poetkom januara 1849.godine zauzela je Budim i Petu (tada su to jo bila dva grada), a maarska vlada morala je beati u Debrecin.
5.2. Planovi austrijskog dvora o slamanju maarske revolucije i napad na nju

Do kraja leta, dvor se odluio na oruanu intervenciju protiv maarske revolucije. Glavni adut bio je ban Jelai, koji je sa svojim trupama 11. septembra 1848. preao granicu Maarske i uputio se prema Peti, u kojoj su poele nove demonstracije. Predsednik vlade Lajo Baanji dao je ostavku. Ubrzo je formirana jedna nova revolucionarna vlada (Zemaljski komitet za odbranu), iji je predsednik bio Lajo Kout. Zapoelo se sa pripremama za odbranu zemlje; formirane su nove vojne jedinice.
5.5. Proleni pohod revolucionarne vojske

U prolee 1849. godine, maarskoj vojsci polo je za rukom da u seriji bitaka izvojeva pobedu nad carskim trupama i oslobodi veliki deo zemlje, ak i glavni grad. estokih sukoba u to vreme je bilo i na prostoru dananje Vojvodine. Velike bitke su voene oko Sentomaa, koji je kasnije dobio naziv Srbobran. Bitaka je bilo jo i kod Starog Beeja, Malog Ioa itd. U Banatu, maarska vojska pod komandom dvojice talentovanih generala Ernea Kia (Kiss Ern) i Jovana Damjania (Damjanich Jnos) imala je vie uspeha u bitkama kod Perleza, Paneva, Baaida itd. O tim i bitkama u drugim krajevima zemlje svedoe umetnike slike Tana
69
KOLIKO SE POZNAJEMO
5. RAT ZA OSLOBOENJE MAARSKE OD HABZBURKE VLASTI, PROGLAENJE NEZAVISNOSTI I SLOM 5.6. Od detronizacije do propasti revolucije 5.7. Teror u Maarskoj (Ugarskoj)
Mora (Than Mr), koji je roen u Starom Beeju. U borbe u junoj Ugarskoj umeali su se i srpski dobrovoljci iz Srbije sa vojvodom Stevanom PetroviemKnianinom u Banatu i Joksimom Noviem u Sremu na elu.
su npr. Petrovaradinska i Komaromska tvrava u habzburke ruke dole tek poetkom septembra i poetkom oktobra.
5.7. Teror u Maarskoj (Ugarskoj)

Posle sloma revolucije i rata za osloboenje, u Maarskoj su neko vreme (otprilike do sredine 1850) vladali teror i vojna diktatura, na elu sa baronom Julijusom Hajnauom (Julius Haynau), komandantom carske vojske u Maarskoj. Na osnovu istorijskih izvora utvreno je da je u jesen 1849. godine, za vreme odmazde, doneto i izvreno oko 120 smrtnih presuda, a da je jo vie osoba likvidiranih bez sudske presude. Osim toga, doneto je vie od 1200 sudskih presuda o vremenskim zatvorskim kaznama. Od 40 000 do 50 000 pripadnika bive maarske revolucionarne vojske silom je bilo regrutovano u austrijsku carsku vojsku. Mnogo bivih honveda (domobrana) pobeglo je van granica Maarske. Kada je preki sud u Peti na smrt osudio grofa Lajoa Baanjija , predsednika prve maarske vlade, a vojni sud u Aradu na smrt osudio 13 generala revolucionarne maarske vojske (meu njima i generala Damjania), vlade velikih sila su protestovale, kao i meunarodno javno mnjenje. Uspeh je izostao, jer su osuenici 6. oktobra 1849. godine ipak pogubljeni. Taj dan se u maarskoj istoriji smatra danom alosti.
5.6. Od detronizacije do propasti revolucije

Posle uspenih prolenih bitaka, 14. aprila 1849.godine u Debrecinu je izvrena detronizacija Habzburgovaca i proglaena nezavisnost Maarske. Dravni upravitelj-regent postao je Lajo Kout. Situacija se za vreme proglaavanja nezavisnosti i dalje komplikovala. Poetkom maja, ruski car najavio je zvanino da e pruiti vojnu pomo austrijskom caru. Tako je u maju dolo do intervencije ruske vojske, to je zaustavilo prodor maarske vojske prema zapadu. Poetkom juna, vlada se vratila u Petu, kao i dravni aparat, ali su odmah morali da prave planove za novu evakuaciju. Vlada se u ovom sluaju preselila u Segedin, a posle mesec dana u Arad. U poslednjim trenucima, ponovo je dolo do pregovora sa predstavnicima narodnosti s ciljem postizanja saradnje. U pregovorima se najdalje stiglo sa Rumunima, a krajem jula (1849) donet je i zakon o pravima narodnosti i nacionalnih zajednica. Taj zakon je za svoje vreme bio veoma napredan, jer je u sebi sadrao sve zahteve koje su narodnosti jo 1848.godine zahtevale. Tim zakonom su prvi put regulisana i prava Jevreja u Ugarskoj. Poslednja velika bitka odigrala se 9. avgusta kod Temivara, gde su maarsku oslobodilaku vojsku porazile austrijska i ruska carska vojska. Dva dana posle ove bitke, Lajo Kout je abdicirao, vlast je predao generalu Arturu Gergeiju (Grgey Artur) i krenuo u izgnanstvo u Tursku. Gergei se 13. avgusta 1849. predao ruskoj vojsci kod mesta Vilago, u blizini Arada. Nisu se odmah svuda zavrile borbe, pa
***
70
6. DOBA NEOAPSOLUTIZMA (1849-1860)

6.1. Bahov apsolutizam
Neuspeh maarske revolucije i rata za osloboenje doao je habzburkom dvoru u najpogodnije vreme, jer se carskom dvoru ukazala prilika da ukine dotadanju samostalnost Kraljevine Maarske u okviru Habzburke monarhije, emu je Beki dvor odavno teio. Teritorija Ugarske je posle 1849.godine bila raskomadana. Unija sa Erdeljom bila je raskinuta. Erdelj je ponovo doao pod neposrednu upravu Bekog dvora, kao posebna krunovina. Takoe, Hrvatska je bila izdvojena iz sastava Maarske i stavljena pod upravu Bea. Na jugu Maarske, koja je u nacionalnom smislu bila meovita teritorija (npr. Bako-bodroka, Torontalska, Tamika i Kraovsko-severinska upanija i delovi Sremske upanije - rumski i iloki srez), carskim dekretom od 18. novembra 1849.godine osnovano je Vojvodstvo Srbija i Tamiki Banat. Teritorija Vojne granice nije ula u novoformiranu krunovinu, kojom su, kao i ostalim otcepljenim delovima, upravljali iz Bea. Car Franja Josif uzeo je titulu "Velikog Vojvode Vojvodstva Srbije", a imenovao je podvojvodu grofa Koroninija (do 1859), koga je zamenio Josip okevi. Sedite ovog vojvodstva bilo je u Temivaru. Slubeni jezik krunovine bio je nemaki. Vojvodstvo je u poetku bilo podeljeno na dva okruga (bako-torontalski i temivarskokraovski), dok je kasnije podeljeno na pet okruga. Vojvodstvo Srbija i Tamiki Banat etniki je bilo raznorodno i jasno je ocrtavalo arenu etniku sliku podruja june Ugarske. Prema popisu iz 1850-1851 godine, na njemu je iveo 1.426.221 stanovnik: 397.459 Rumuna, 335.080 Nemaca, 321.110 Srba, 221.845 Maara. Osim najbrojnija etiri pomenuta naroda, na ovo podruju iveli su jo Slovaci, Rusini, Jevreji, Romi, esi, Bugari itd. Od preostale teritorije Ugarske sainjeno je jo
pet okruga, koji su u poetku bila pod vojnom upravom, a kasnije su njima upravljali veliki upani koji su svoje instrukcije takoe primali iz Bea. U vreme postojanja Vojvodstva Srbija i Tamiki Banat (1849-1860), drugi ovek u Habzburkoj monarhiji, kada je vlast u pitanju, pored vladara, bio Aleksandar Bah ministar unutranjih poslova. Taj period naziva se u istoriji i "Bahovim periodom". U vreme njegove vladavine, dominirao je inovniko-policijski aparat u itavoj zemlji. inovnici, koje su nazivali "Bahovi husari" u potpunosti su kontrolisali ivot. Bez obzira na karakter reima, izgraen je tada moderan administrativni aparat, uvedena je opta poreska obaveza, razvijalo se kolstvo i donete su neke uredbe, povoljne za razvoj privrednog ivota (ukidanje nekih ranijih privilegija, unutranjih carina itd.).
6.1. Bahov apsolutizam 6.2. Kriza Bahovog apsolutizma
6.2. Kriza Bahovog apsolutizma

Posle poraza Austrije 1859.godine u bitkama kod Solferina i Maente u sukobu sa Pijemontom i Francuskom, Bahov apsolutistiki reim zapao je u krizu, emu je doprinela i finansijska kriza u Austriji iz 1857.godine, kao i aktivnosti maarske politike emigracije na Zapadu, koju je predvodio Lajo Kout. Do poetka ezdesetih godina u odnosu na nastojanja Bekog dvora da centralizuje carstvo u junoj Ugarskoj, a i ire, srpska i maarska politika elita dola je u opoziciju. Taj jedinstveni pristup izraavao se u zajednikom delovanju, to je poetkom ezdesetih godina bilo potkrepljeno i zajednikim srpsko-hrvatskom delovanju u Hrvatskoj. Srpska inovnika inteligencija traila je sve vie oslonac u Maarima radi ostvarivanja svojih nacionalnih prava i naputala je tradicionalnu politiku oslonca na Beki dvor. Poslednji guverner Vojvodstva Srbije, Sent Kanten, na srpsko-maarski zajedniki nastup reagovao je 1860. godine, kada je vrenje bilo sve jae, hapenjima Srba i Maara i njihovom internacijom u tvravu Jozeftadt.
71
KOLIKO SE POZNAJEMO
6.3. Politike prilike kod Maara i Srba tokom Bahovog apsolutizma 7. PROVIZORIJUM I AUSTRO-UGARSKA NAGODBA 7.1. Modernizacija u okvirima apsolutizma i Provizorijuma 7.2. Maari u merlingovom sisitemu
Franja Josif pokuao je da prevazie politiku krizu prelaskom na "ustavnu" vladavinu donoenjem Oktobarske diplome 1860.godine. U decembru te godine ukinuto je Vojvodstvo Srbija i Tamiki Banat. Oktobarska diploma, kao dokument konzervativnog karaktera, nije mogla da rei ustavnu krizu u Habzburkoj monarhiji i brzo je povuena. Ve u februaru 1861.godine izdat je novi ustavni zakon, Februarski patent, koji je promovisao centralizam. Taj dokumenat je samo doveo do novih nemira i revolta u javnosti, pa je za april 1861.godine vladar sazvao u Petu maarski dravni sabor. Skoro istovremeno, odrani su i hrvatski sabor u Zagrebu i srpski narodno-crkveni sabor (Blagovetenski sabor) u Sremskim Karlovcima. Te godine i Slovaci su odrali svoj kongres u Turinskom Svetom Martinu (dananja Slovaka), gde su istaknuti zahtevi za priznavanje Slovaka za narod, a dve godine kasnije (1863) osnovana je i Matica slovaka. Na sva etiri sabora izneto je veliko negodovanje protiv postojeeg ureenja u Habzburkoj monarhiji. Svi su traili svoja prava, priznavanje nacionalnih prava i objedinjenje svojih teritorija. Kao novi likovi politike u to vreme pojavili su se: Ferenc Deak (Dek Ferenc), Kalman Tisa (Tisza Klmn), Svetozar Mileti itd.
7. PROVIZORIJUM I AUSTRO-UGARSKA NAGODBA

7.1. Modernizacija u okvirima apsolutizma i Provizorijuma
Na podruju dananje Vojvodine, posle revolucije 1848.godine sve do sklapanja Austro-ugarske nagodbe, nastavila se modernizacija uz brojne promene zapoete jo u XVIII veku, koje su bitno menjale svakodnevni ivot ljudi. Tako je 1853. godine Subotica dobila hotel, 1856. ulinu rasvetu, a 1858.godine gimnaziju i vrti. Godine 1860, u Somboru je bilo 29 kua na sprat od kojih su dve bile dvospratne. U Vrbasu je 1850.godine izgraena uljara, a 1865. kudeljara. Baka Topola je 1865. godine dobila itaonicu. U Vrcu je 1859. godine izgraena pivara, a dve godine pre i klanica. Godine 1859, takoe u Vrcu, osnovana je i gradska muzika kola, a od 1852. do 1871.godine postojala je i uiteljska kola. Godine 1867. u Velikom Bekereku odran je i prvi javni koncert, a 1857. godine grof Koronini administrator i poglavar Vojvodstva Srbije i Tamikog Banata otvorio je eljezniku prugu Segedin-Velika Kikinda-Temivar. U Velikoj Kikindi je 1864. godine poela da radi ciglana Mesaro, a 1876. ciglana Bon. Plandite u dananjem Banatu 1864. godine dobilo je apoteku, a 1866. potu. Bela Crkva 1869. godine dobila je svoje gimnastiko drutvo. Navedeni su samo neki segmenti svestranog civilizacijskog razvoja podruja june Ugarske u razdoblju od 1849. do 1867. godine. Modernizacija se ubrzavala.
6.3. Politike prilike kod Maara i Srba tokom Bahovog apsolutizma

Kod Maara, kao i kod Srba dolo je do sukoba konzervativne i liberalne struje. Liberali nisu uspeli da se izbore za svoje ideje. Konzervativizam je pobedio, uz svesrdnu podrku Bekog dvora. Sazvani sabori su zbog svojih vrstih zahteva prema Beu 1861. godine bili rasputeni. Na nekoliko godina se vratio u zemlju, a s tim i na nae prostore beki centralizam, s tom razlikom to je za vreme Bahovog reima javnost bila pasivna, a za vreme novonastalog provizorijuma (privremena prinudna uprava) javnost i politika elita iskazivali bili su veoma aktivni.
7.2. Maari u merlingovom sisitemu

Protiv privremene prinudne uprave najvie su se bunili Maari, koji su i imali najjai nacionalni pokret, ali su se s vre-
72
menom poeli buniti i politike elite narodnosti. Anton merling , koji je bio "dua" novog reima, znao je esto da kae - to je u sutini predstavljalo i njegov politiki program - da su Maari sa svojom revolucijom iz 1848.godine i pobunom protiv svog vladara "proigrali svoja prava". Naime, u periodu izmeu 1861. i 1865.godine, upanijske administracije nisu radile, nego su njima rukovodili inovnici podreeni Beu. Tako je to bilo i u upanijama koje su postojale na prostoru dananje Vojvodine.
Kouta, na taj nain stvorila bi se snaga koja bi se posle raspada Habzburke monarhije mogla odupreti prodoru nemakog i ruskog uticaja u srednjoj i jugoistonoj Evropi. Meutim, Maarska politika elita odbila je ovaj Koutov plan i sve vie je naginjala ka Beu. Tako joj je i polo za rukom da se izbori da vladar, posle etiri godine, ponovo sazove maarski sabor u Petu, koji je zapoeo sa radom u decembru.
7. PROVIZORIJUM I AUSTRO-UGARSKA NAGODBA 7.3. Koncepcije reavanja statusa Maarske 7.4. Srpski pokret ezdesetih godina XIX veka
7.3. Koncepcije reavanja statusa Maarske

Od kraja pedesetih i poetkom ezdesetih godina XIX veka poele su se kristalisati dve koncepcije o reavanju dravnopravnog pitanja i statusa Maarske, kojoj je pripadala i teritorija dananje Vojvodine. Prva je imala pobornike unutar zemlje, a to je bilo liberalno plemstvo (predvodnici Ferenc Deak, grof ula Andrai itd.). Njihova koncepcija bila je da se status Maarske rei u okviru Habzburke monarhije u dogovoru sa Bekim dvorom, kako bi Maarska, tj. Ugarska dobila visok stepen samostalnosti. Druga koncepcija bila je zamisao maarske emigracije iji su predvodnici bili Lajo Kout, grof Laslo Teleki, er Klapka, po kojoj bi Maarska trebalo da se osamostali i da se izbori za svoju nezavisnost, te da se posle udrui sa nastajajuim dravama okolnih naroda. Ova koncepcija zasnivala se na Koutovom planu Dunavske konfederacije (savez podunavskih drava) iz 1862.godine. Kout, jedan od voa maarske revolucije iz 1848.godine, u to vreme bio je dosta netrpeljiv prema narodnostima, ali je posle sloma u emigraciji preispitao svoje stavove i postao je pobornik saradnje naroda u Podunavlju. Po njegovom miljenju, nezavisna Maarska bi trebalo da stupi u savez sa dravama Hrvata, Srba i Rumuna. Po miljenju
7.4. Srpski pokret ezdesetih godina XIX veka

ezdesetih godina XIX veka u naim krajevima najagilniji i najorganizovaniji narodnosni pokret bio je pokret junougarskih Srba. Uz Svetozara Miletia , kao politiara liberalnih uverenja, isticao se i Mihailo Polit-Desani . Srpski Dnevnik Jovana orevia i Svetozara Miletia bilo je glasilo liberalne, promaarske i antihabzburke orijentacije. List Napredak bio je konzervativan i rusofilski, a Srbobran konzervativno-klerikalan i prodinastiki list. Od 1866. godine list Zastava zamenio je Srpski Dnevnik , kao liberalno glasilo. Kao izraz novostvorene srpske inteligencije i probuenih romantiarskih shvatanja u Novom Sadu 1866. godine osnovana je Ujedinjena omladina srpska . U narednim godinama ona je diktirala nacionalno-romantiarski duh meu Srbima u Sremu, Bakoj i Banatu, pa i ire. Sa ovim zajedno, zapoeo je i kulturni polet meu junougarskim Srbima. Godine 1861. Jovan orevi je osnovao Srpsko narodno pozorite u Novom Sadu , koje je bilo prvo stalno pozorite u okviru celog srpstva. U Novom Sadu od 1860.godine izdavani su knjievni asopisi Danica i Javor. Jovan Jovanovi Zmaj, Laza Kosti, ura Jaki, Jakov Ignjatovi poinjali su znaajne knjievne karijere.
73
KOLIKO SE POZNAJEMO
7. PROVIZORIJUM I AUSTRO-UGARSKA NAGODBA 7.5. Dravni sabor 1865. godine i sklapanje Austro-ugarske (1867) i Maarsko-hrvatske (1868) nagodbe
7.5. Dravni sabor 1865. godine i sklapanje Austro-ugarske (1867) i Maarsko-hrvatske (1868) nagodbe
Dravni sabor zapoet 1865.godine i radio je dve godine. Na njemu je ubrzanim tempom dolo do nagodbe izmeu Bekog dvora i maarske politike elite. Rezultat Austro-ugarske nagodbe sklopljene 1867.godine je nastanak dualistike (dvojne) Austro-Ugarske monarhije. Na osnovu ove nagodbe, Habzburka drava nije bila vie jedinstvena, nego su u okviru nje postojala Austrija (zapadni deo) i Ugarska, tj. Maarska (istoni deo). Dve drave bile su uglavnom samostalne. Imale su svoje parlamente i vlade i kompletnu strukturu dravnog aparata. Izmeu dva dela Monarhije zajedniki poslovi su bili spoljna politika, vojska i finansije za zajednike poslove. Sve ostalo, to je bilo u vezi s zajednikim interesima, vlade i parlamenti Austrije i Maarske usaglaavali su i odluivali posebno. Po uzoru na Austro-ugarsku nagodbu, 1868. godine sklopljena je i Hrvatsko-ugarska nagodba, koja je na slian nain regulisala odnose izmeu Ugarske i Hrvatske, s tom razlikom to je Hrvatska i dalje bila ue vezana za Ugarsku, nego ova za austrijski deo Monarhije. Podruje dananje Vojvodine bilo je podeljeno izmeu Ugarske (u njenom administrativnom sastavu su bile upanije Bakobodroka u Bakoj, Torontalska i Tamika u Banatu) i Hrvatske (u ijem sastavu se nala Sremska upanija). Ovakvo ureenje ostalo je sve do kraja Prvog svetskog rata. Maarska je posle 18 godina dobila i svog kralja, jer je dotadanji car Austrije Franja Josif krunisan u Budimu i za maarskog kralja. Od tada Franja Josif je u Austriji bio car, a u Maarskoj kralj.
8. DOBA DUALIZMA (1867-1918)

8.1. Stabilizacija dualistikog ureenja i politike stranke
Posle pomenute nagodbe, nastale su u Maarskoj znaajne politike stranke, koje su u vreme dualizma odreivale karakter politikog ivota. Najznaajnije stranke tada bile su Deakova stranka (voa Ferenc Deak), Stranka levog centra (voa Kalman Tisa) i etrdesetosmaka stranka, koja je posle nekoliko godina promenila naziv u Nezavisnjaku stranku (voe Laslo Madaras, a kasnije Lajo Moari i Ferenc Kout). Godine 1875, prve dve stranke ujedinile su se i nastala je Slobodoumna stranka , koja je tada i dola na vlast i drala je narednih tridesetak godina (do 1905), kada se i raspala. Do novog pregrupisavanja politikih stranaka dolo je poetkom XX veka, kada se drutvo u Maarskoj susrelo sa novim izazovima. Veina stranaka, koje su se formirale posle nagodbe i postojale u vreme dualizma, nije bila ideoloka, mada je svaka u osnovama bila takva. Razlika meu njima je bila u razliitom gleditu na dravnopravno ureenje zemlje, tj. na sistem stvoren Austrougarskom nagodbom (njeno prihvatanje ili odbacivanje). Zbog toga se u istoriografiji nazivaju dravnopravnim strankama. Novi izazovi poetkom XX veka zahtevali su ve (pojavom novih drutvenih struktura) formiranje modernih politikih stranaka na ideolokim osnovama. Tako su 1890. godine osnovane Socijaldemokratska stranka Maarske (koja se borila za prava tada nove klase, proletarijata), 1895. Katolika narodna stranka (konzervativna, verski obojena stranka) i 1914. Graanska radikalna stranka (stranka koja je zahtevala sutinski drutveni preobraaj u graansko drutvo i bila za saradnju razliitih naroda). Jedan od voa ove
8. DOBA DUALIZMA (1867-1918) 8.1. Stabilizacija dualistikog ureenja i politike stranke
***
74
stranke, Oskar Jasi (Jszi Oszkr) je u modernoj formi prihvatio ideje Lajoa Kouta. Krajem Prvog svetskog rata je kao vid reavanja nacionalnog pitanja u Ugarskoj i celoj Monarhiji prihvatio njenu federalizaciju. Sve ove velike stranke imale su podrunice na podruju dananje Vojvodine, pa zbog toga ovdanji Maari sve do 1918. godine nisu osnivali posebne stranke, s tim da ove stranke nisu bile iskljuivo maarske. Slina situacija je bila i kod Hrvata, Slovaka i Rumuna, jer su i oni bili pod uticajem politikih struktura iz svojih matinih oblasti. Od poetka sedamdesetih godina XIX veka dualizam se poeo stabilizovati. Zapoelo je objedinjavanje teritorija i nivelisanje svih specifinih prostora koji su dotada bili van upanijskog sistema, kao i ukljuivanje u jedinstvenu upanijsku administraciju i izgradnja moderne dravne uprave. Tako je od 1871. do 1873.godine ukinuta Vojna granica, a njen prostor inkorporiran u okolne upanije. Godine 1872. ukinut je Potiski krunski ditrikt sa seditem u Starom Beeju, a 1876. ukinut je i Velikokikindski ditrikt. To je bilo suprotno interesima Srba.
8.2. Zajednica Srba u Maarskoj (Ugarskoj) sa autohtonim politikim ivotom

Od svih narodnosnih pokreta jedino su junougarski Srbi imali svoj domai autohtoni politiki ivot zbog toga to su im vaniji centri (npr. Novi Sad- Srpska Atina, Sremski Karlovci, Velika Kikinda, Vrac itd.) bili na naem tlu. Istina, Srbija preko Save i Dunava je u to vreme bila autonomna kneevina i brzo je napredovala ka nezavisnosti, ali njen glavni grad Beograd e tek posle dobijanja dravne nezavisnosti (1878) vie odreivati karakter srpskog politikog ivota uopte. Srpsko drutvo u Sremu, Banatu i Bakoj bilo je drutveno i ekonomski razliito i nije imalo jedinstven odgovor na
pitanja koja je otvorila Austro-ugarska nagodba. Jedan deo drutva tzv. vladinovci ili notabiliteti smatrao je da bi u okviru ove nagodbe, sa priznanjem politike realnosti Ugarske, trebalo traiti potrebna reenja za specifina pitanja koja su bila u vezi s razvojem srpskog naroda na prostoru june Ugarske. Srpska narodna slobodoumna stranka (osnovana u Velikom Bekereku 1869), sa Svetozarom Miletiem i Mihailom Polit-Desaniem na elu, u svom Bekerekom programu istakla je svoj opozicioni stav prema pomenutoj nagodbi i zahtevala je priznavanje Srba za narod, dobijanje prava na slubeni jezik, zaokruenje nekih upanija po nacionalnom principu itd. Zaotravala se borba izmeu notabiliteta i liberala u okviru srpskog drutva na podruju dananje Vojvodine. Osamdesetih godina XIX veka, promenom situacije, dolo je do daljih podela. U Budimpeti u hotelu Hungarija 1884.godine formirana je konzervativna tzv. Stranka notabiliteta (voe Nika Maksimovi, Svetislav Kasapinovi i dr.). Miletieva stranka se te godine raspala i iz nje su nastale Narodna srpska radikalna stranka (voa Jaa Tomi ) i Srpska liberalna stranka (voa Mihailo Polit-Desani ). Prva se vremenom ugasila, dok su ove dve poslednje do kraja dualizma, sa vie ili manje uspeha, zastupale srpske interese u saboru i drugim dravnim organima Maarske. Meutim, trebalo bi istai da je jaz izmeu Politovih liberala i Tomievih radikala bio veoma veliki (i na politikom i na privatnom planu), to je ak dovelo i do ubistva liberalnog prvaka Mie Dimitrijevia, koje je izvrio Jaa Tomi.
8.2. Zajednica Srba u Maarskoj (Ugarskoj) sa autohtonim politikim ivotom 8.3. Jaanje dualistikog sistema i stabilizacija politikog i pravnog sistema u Maarskoj
8.3. Jaanje dualistikog sistema i stabilizacija politikog i pravnog sistema u Maarskoj

Razdoblje izmeu 1875. i 1890. godine moe se nazvati stabilizacijom dualistikog ureenja, jer su, pre svega, u oba
75
KOLIKO SE POZNAJEMO
8.4. Kriza dualistikog sistema 8.5. Nacionalno pitanje (nacije u Maarskoj) i pokuaji regulisanja pitanja nacionalnih zajednica
dela Monarhije i u Austriji i u Maarskoj postojale stabilne vlade sa istim predsednicima skoro kroz ceo taj period. U zapadnom delu na elu austrijske vlade bio je grof Eduard Tafe (Taafe Eduard 18791893), a na vrhu maarske vlade stajao je Kalman Tisa (Tisza Klmn 1875-1890). Ideoloki, obojica su bila na granici liberalizma i konzervativizma, to je i odredilo i celu stabilizaciju. U maarskom delu su tada doneti skoro svi vaniji zakoni (o sudovima, o dravnoj administraciji, o ukidanju esnafa, o andarmeriji i policiji itd.) koji su bili potrebni za izgradnju moderne drave i drutva. Bez obzira na neka polovina reenja, Maarska, tj. Ugarska je u vreme dualistikog ureenja od agrarne postala agrarno-industrijska zemlja. O ovome e biti rei u narednim poglavljima, jer su se ovi razvojni procesi oseali i u naim krajevima.
8.4. Kriza dualistikog sistema

Kriza dualistikog ureenja poela se javljati na samom kraju XIX i poetkom XX veka i to u oba dela Habzburke monarhije. Razlog toj krizi, koja se javila u nekoliko sfera ivota, bila je sama bit dualistikog ureenja, koje je jo od vremena sklapanja Austro-ugarske nagodbe bilo dosta protivreno. Na prekretnici dva veka (XIX i XX), zbog estih smena vlada i njihovih predsednika, stanje je u obe polovine carstva postalo nestabilno. Kao prva, javila se politika kriza u vidu sukoba stranaka i to, pre svega, starih vladajuih struktura i stranaka novih drutvenih slojeva (npr. Socijaledemokratske stranke). Na poetku XX veka, demonstracije u organizaciji tzv. stranke nebiraa bile su svakodnevne irom Maarske. Ponekad je ak bilo i krvavih sukoba, kao 1912. godine kada je zbog intervencije vojske i andarmerije u Budimpeti bilo i
mrtvih. Trebalo bi napomenuti da ove demonstracije nisu imale samo socijalni karakter, nego i antiratni prizvuk. Do sukoba izmeu dve polovine Monarhije dolo je i zbog obnavljanja carinskog saveza 1907. godine (to je po nagodbenom zakonu bilo predvieno svake desete godine), a nesporazum je nastao i zbog reforme vojske, kada je maarska strana istrajala u tome da se u Maarskoj u zajedniku vojsku uvede maarski jezik kao komandni. Na kraju, unutranjoj krizi poetkom XX veka doprineli su i esti neuspesi ili poluuspesi Habzburke monarhije na spoljnom planu (carinski rat izmeu Austro-Ugarske i Srbije, aneksija Bosne i Hercegovine, marokanska kriza, albansko pitanje itd.). U takvom poloaju je Austro-Ugarska, a u sklopu nje i narodi koji su iveli njenim prostorima, doekali 1914. godinu, kada je jedan ak u Sarajevu, Gavrilo Princip, ubio austrougarskog prestolonaslednika, Franju Ferdinanda (Franz Ferdinand), ime je zapalio balkansko bure baruta i zapoeo Prvi svetski rat, u kojem su za etiri godine ispatali najee obini ljudi, koji za to nisu bili krivi.
8.5. Nacionalno pitanje (nacije u Maarskoj) i pokuaji regulisanja pitanja nacionalnih zajednica
U vienacionalnoj Maarskoj, u vreme Austro-ugarske nagodbe, Maari su imali relativnu veinu od oko 40%. Njihov broj se za vreme dualizma bre poveavao nego broj pripadnika narodnosti. Dravni popisi (statistike) pokrenuti su od 1869. godine, ali su tek od 1880. godine redovno beleili i nacionalnu pripadnost. Dok se broj Maara u periodu izmeu 1880. i 1910. godine poveao za 34 %, dotle se u istom periodu broj narodnosti poveao za 17 %. To je 1910. godine znailo da je zastupljenost maarske populacije u
76
celokupnom stanovnitvu Ugarske (bez Hrvatske) iznosilo oko 55 %, a oko 45 % je bilo narodnosne populacije. Savremenici su vodili, a i danas se vode, velike polemike i rasprave o porastu maarskog stanovnitva u dravi. Najee se to pripisuje asimilaciji, pri emu se zaboravlja da se, iako u manjem procentu, poveavao ujedno i broj narodnosti. Mada su neki politiki krugovi nastojali da asimiliraju narodnosti, osim u nekim periodima, to nije sistematski sprovoeno. Ako je do asimilacije i dolazilo, razlozi za to su bili, pre svega, ekonomski. Prava sredita asimilacije bili su gradovi, industrijski centri koji su tada nastajali. U porodicama ljudi koji su tada dolazili sa periferije u gradove za generaciju ili dve generacije dolazilo je do asimilacije. Takoe, do asimilacije je dolazilo i zato to je bilo bolje pripadati maarskoj naciji, radi boljeg drutvenog poloaja. To je bilo karakteristino za sloj inteligencije. Meu asimilovanim stanovnitvom bilo je najvie Jevreja, Nemaca, Slovaka i Ukrajinaca (Rusina). Kada je re o narodima koji su uivali izvesnu samostalnost (Hrvati, Srbi) ili su pak pripadali onim veroispovestima kojih nije bilo meu Maarima (Srbi, Rumuni pravoslavci), asimilacija nije bila mnogo znaajna. Na kraju, mora se primetiti da je, procentualno gledano, mnogo vie pripadnika narodnosti nego Maara otilo u ekonomsku emigraciju kada je poela velika migracija prema zapadnoj Evropi i Americi (prekretnica XIX i XX veka). Nakon to je federalistiko preureenje Ugarske 1861. godine onemogueno, prvaci narodnosti, posle zakljuenja Austro-ugarske nagodbe, zalagali su se za priznavanje statusa nacije svojim sunarodnicima i za dobijanje kolektivnih prava. Jedna od takvih bila je i zamisao Svetozara Miletia o arondiranju (zaokruenju) upanija Maarske prema nacionalnom principu.
Vodeim maarskim politikim krugovima je i to bilo suvie, pa je tako, kao svojevrsni kompromis izmeu naelnog liberalizma i sistema nacionalnih autonomija, 1868. godine nastao Zakon o narodnostima (44. zakonski lanak). Njegovi tvorci bili su baron Joef Etve i Ferenc Deak. Oni su tim zakonom, uz priznavanje pojedinanih graanskih prava pripadnicima nemaarskih naroda i uz reorganizaciju sistema dravne uprave na bazi administrativne samouprave na optinskom i eventualno upanijskom nivou, hteli da premoste jaz izmeu pozicije vodeih maarskih politiara i zahteva narodnosti. Zakon jeste priznavao samo maarsku politiku naciju, ali su na osnovu njega maarskoj politikoj naciji pripadali i ostali stanovnici zemlje bez obzira na etniku pripadnost. Sam zakon, koji je za svoje vreme bio napredan (u to vreme, nacionalno pitanje je zakonom bilo reeno samo u vajcarskoj), ali je zbog nekih suprotnosti koje je u sebi nosio, a posebno zbog kasnije zloupotrebe, kojoj je bila sklona vladajua elita, nije uspeo da postigne svoj osnovni cilj - reavanje nacionalnog pitanja. Narodni poslanik i jedan od voa Nezavisnjake stranke Lajo Moari (Mocsri Lajos), koji je bio omiljen meu narodnostima (posebno meu Rumunima i Srbima), decenijama se borio u maarskom parlamentu za njegovu primenu. Nije se primenjivao najvie zbog toga to nisu bile predviene nikakve sankcije za one koji ga nisu primenjivali. Za vreme dualizma, neki njegovi delovi ipak su bili primenjivani i to oni koji su se odnosili na korienje jezika. Pripadnici narodnosti su svoj jezik mogli koristiti u kontaktu sa dravnim organima, na sudskim procesima na optinskom i upanijskom nivou. U mnogim meovitim sredinama (Novi Sad, Sombor, Stari Beej, Veliki Bekerek, Vrac, Sremska Mitrovica itd.) u gradskim i optinskim organima koristilo se vie slubenih jezika uporedo.
8.5. Nacionalno pitanje (nacije u Maarskoj) i pokuaji regulisanja pitanja nacionalnih zajednica
77
KOLIKO SE POZNAJEMO
8.6. Zastupljenost nemaarskih nacija u politici i sukob politikih elita

U dualistikom periodu, zastupljenost narodnosti u Parlamentu nije odgovarala njihovom udelu u celokupnom stanovnitvu, ali je u postnagodbenom periodu ova zastupljenost ipak bila znaajna. Opadanje broja narodnosnih poslanika prouzrokovano je time to su neke narodnosti u politikom smislu postale pasivne, pa nisu izlazile ni na izbore, a neki njihovi lanovi osvajali su mandate za maarske stranke, pa se nisu ni raunali u poslanike narodnosti. Upravo zbog toga su 1865. godine ore Stratimirovi i Karol Kuzmanji (Karol Kuzmani) potpisali zajedniku srpsko-slovaku opozicionu izbornu konvenciju, prema kojoj e Srbi i Slovaci u Kulpinskom izbornom okrugu naizmenino kandidovati predstavnike za Ugarski sabor, s time da se jednom kandiduje srpski, a zatim slovaki kandidat i da svi daju glasove zajednikom kandidatu koji e tako imati uslova da pobedi na izborima i dobije mandat poslanika u Ugarskom saboru. Sam kulpinski izborni okrug bio je specifian po tome to su na njegovoj teritoriji iveli Srbi, Slovaci, Nemci, Maari. Prvi zajedniki kandidat bio je Srbin Mia Dimitrijevi , a 1869. godine Slovak Vilijem Paulinji Tot, koji e docnije postati predsednik Matice slovake. Na izvesno vreme se pritisak na narodnosti pojaao poetkom devedesetih godina XIX veka, kada je na vlasti bio baron Dee Banfi (Banfy Dezs), predstavnik krugova koji su teili ka suavanju prava narodnosti. To je upravo bilo vreme obeleavanja milenijuma, tj. hiljadugodinjice dolaska Maara u Panonsku niziju (1896). Godinama ranije zapoele su pripreme za te sveanosti. U predveerje milenijumskih proslava, u avgustu 1895. godine, u Budimpeti je sazvan je Kongres narodnosti , kojem su prisustvovali pred-
8.6. Zastupljenost nemaarskih nacija u politici i sukob politikih elita 8.7. Stanje pred Prvi svetski rat
stavnici Rumuna, Srba i Slovaka. Cilj ovog kongresa bilo je organizovano suprotstavljanje pritisku vlade i izraavanje neslaganja sa nainom proslave. Na kongresu su ponovo izneseni zahtevi za prekrajanje upanija po nacionalnom principu i uvoenje jezika narodnosti u slubenu upotrebu na svim nivoima, kao i neki zahtevi koji su se odnosili na pravednije odreivanje izbornih jedinica, pravo glasa itd. Ove politike borbe pomalo su zasenile monumentalnu proslavu i sve one rezultate koji su tada postignuti, jer upravo te milenijumske, 1896. godine, u Budimpeti je izgraena podzemna eleznica (metro), koja je posle londonske bila druga u Evropi. Na sveanostima je dat privid, jer je za tu priliku u izgraenom tzv. milenijumskom selu, koje je postojalo oko pola godine (od maja do novembra 1896), bilo podignutih narodnosnih kua i iz naih krajeva (nemakih, srpskih, romskih), kao primer mnogonacionalnosti Ugarske.
8.7. Stanje pred Prvi svetski rat

U godinama pred Prvi svetski rat bilo je primera saradnje (Hrvatsko-srpska koalicija i maarska Nezavisnjaka stranka za vreme izbora 1905. godine i dolazak koalicije na vlast). Srpsko-slovaka izborna konvencija u Kulpinskom izbornom okrugu doivela je na izborima za Ugarski sabor potpuni trijumf kada je kandidat Milan Hoda (kasnije prvi premijer ehoslovake) ubedljivo pobedio na izborima u Kulpinu. Nikada nije krio zahvalnost prema Srbima i njegovim Slovacima za njegov prvi politiki trijumf. Pojavom mladih i agilnih advokata i urnalista dr Ljudevita Miatka i dr Miloa Krna , koji su politiko delovanje zapoeli u Novom Sadu uz svesrdnu pomo Jae Tomia i Mihaila Polita Desania , poinje da se javlja politika elita kod Slovaka u Vojvodini.
78
Ipak, porastao je pritisak na nemaarske narode, na ta su uticale i meunarodne okolnosti, jer su se drave matice narodnosti Maarske nalazile uglavnom na strani Antante. Tako je 1912. godine ukinuta srpska narodno-crkvena autonomija koja je faktiki postojala od vremena Velike seobe. Na kraju ovog dela mora se zakljuiti jo i to da su narodnosti za vievekovni ivot u Ugarskoj, to jest Maarskoj uspele i da prosperiraju, jer je i meu njima dolo do drutvene diferencijacije koja je vodila ka izgradnji graanskog drutva. Pojavio se, dakle, jedan bogatiji sloj koji je mogao uestvovati u svim onim dobrobitima koje je donela kapitalizacija, bilo kulturnog, bilo ekonomskog karaktera.
9. DRUTVO, PRIVREDA, OBRAZOVANJE I KULTURA

9.1. Klase u maarskom drutvu
Plemstvo je i u vreme dualizma ostalo jedno od osnovnih drutvenih kategorija i imalo je presudnu ulogu u ivotu zemlje, mada se, usled uticaja opteg ekonomskog razvoja, vrlo brzo razvijala graanska klasa (krupno, srednje i sitno graanstvo). Do kraja XIX veka vii slojevi graanske klase su u bogatstvu i moi sustizali, a ponekad ak i prestizali, plemstvo (aristokratiju). Seljatvo je bilo druga osnovna klasa u drutvu zemlje. Kao i u prvoj polovini XIX veka, seljatvo je i u vreme dualizma predstavljalo najmnogoljudniju drutvenu strukturu. Za razliku od prve polovine XIX veka, u drugoj su se i neki seljaci obogatili, te kada je re o imovini i nainu ivota sustigli deo dentrija, to jest srednje plemstvo koje je do kraja veka sve vie gubilo svoju mo i ranije steeni poloaj. Siromani seljaci i bezemljai su s vremenom postali najamna radna snaga na velikim posedima (kakvih je u naim krajevima bilo mnogo) i postali su baza sloja agrarnog proletarijata. Tada se pojavila i nova drutvena klasa, a to je radnitvo, to jest proletarijat koji se od poetka XX veka sve vie ukljuivao u ivot zemlje kao organizovana drutvena klasa. Klasna pripadnost obuhvatala je i ujedinjavala razliite narode, iako nisu svi narodi ravnomerno zastupljeni u svim klasama. Vano je da klasno raslojavanje nije favorizovalo Maare, to dokazuje injenica da su bili veoma zastupljeni meu seoskom sirotinjom i bezemljaima.
9.1. Klase u maarskom drutvu 9.2. Industrijalizacija
***
9.2. Industrijalizacija
Jo u vreme maarske vlade s Kalmanom Tisom na elu (1875-1890), doneti su zakoni koji su omoguili industrijali-
79
KOLIKO SE POZNAJEMO
9.3. Poloaj dananje Vojvodine u ekonomskom sistemu Maarske
zaciju. Vlade su, tokom dualizma, pomagale razvoj industrije i raznim subvencijama (pomo drave novano, materijalom, sirovinama itd.). Razvoj je omoguen i time to se dravni budet, posle dugo godina, poetkom osamdesetih godina XIX veka uravnoteio, te je ojaala i valuta. Plateno sredstvo bila je forinta do 1892. godine, kada je monetarnom reformom uvedena kruna sa zlatnom podlogom, koja je vredela 2 forinte. Od sedamdesetih godina XIX veka zapoeta je izgradnja eleznica irom zemlje, a nastajale su i velike fabrike i banke. Kada je re o broju tedionica i banaka, Ugarska je bila prva u Evropi. Postojanje mnogih tedionica bilo je karakteristino i za podruje dananje Vojvodine. Pojavom monopolkapitalizma poetkom XX veka, mnoge tedionice i banke sa ovog podruja postala su podrunica velikih petanskih bankarskih konzorcija. Pored ove privredne grane, u Maarskoj se jo razvijala proizvodnja prehrambenih i tekstilnih proizvoda. Kada je re o tekoj industriji najrazvijenija grana bila je proizvodnja poljoprivrednih maina. Trebalo bi napomenuti da su u industrijalizaciji Ugarske veliku ulogu imali Jevreji. Njihov udeo u celoj privredi viestruko je nadmaio njihovu brojnost u drutvu, a slian sluaj je bio i kada su u pitanju intelektualna zvanja.
9.3. Poloaj dananje Vojvodine u ekonomskom sistemu Maarske

Na perifernim oblastima, kao to je to bilo i podruje dananje Vojvodine, ekonomski razvoj bio je slabiji, ali, srazmerno gledano u odnosu na centar, ipak je bio znaajan za te oblasti. Najvie se razvijala poljoprivreda. Na podruju dananje Vojvodine, kao u drugim delovima Maarske, postojali su veliki posedi iji su vlasnici uglavnom bili maarski i nemaki plemii, mada je bilo vlasnika i meu domaim stanovnitvom, kao npr. porodice Dunerski , Gavanski , Kaanski , ba-
roni Nikolii itd. U nekim segmentima, poljoprivredna proizvodnja u naim krajevima uspela je da prestigne druge periferne oblasti Maarske, pa ak i neke centralne delove zemlje. Razvoj privrede na podruju dananje Vojvodine bio je uslovljen poljoprivrednim sirovinama, to je znailo da se najvie razvijala proizvodnja brana, eera, svile, jestivog ulja. Pored poljoprivrede, znaajne su bile proizvodnje graevinskog materijala, tekstila i nekih poljoprivrednih maina. Iz ovog proizlazi da je, u drutvenom smislu, na naim prostorima u vreme dualizma najznaajniji bio sloj sitnog graanstva, agrarnog proletarijata i delom inteligencije. Modernizacija Srema, Banata i Bake bila je kljuni inilac meuetnikog proimanja, koje je bilo najizraenije u gradovima. Gradnja eleznice bila je kljuni faktor modernizacije i pokretanja razvoja privrede. Meu prve izgraene pruge na naim prostorima spada pruga Sombor-Segedin koja je izgraena 1869. godine. Pruga Budimpeta-Zemun izgraena je 1883. godine, a dve godine kasnije pruga Baja-Sombor-Novi Sad. eljeznica je 1882. godine prola kroz Iniju, 1889. godine izgraena je pruga Senta-Subotica, a 1881-1883. godine pruga Veliki Bekerek-Velika Kikinda. Devedesetih godina XIX veka su izgraene jo neke vanije linije pruge u dananjoj Vojvodini: Panevo-Veliki Bekerek, Panevo-Vrac, Veliki Bekerek-Vrac itd. Industrija se kasno javila i sporo razvijala u odnosu na zapadnoevropske zemlje. Zaeci industrije na podruju dananje Vojvodine javljaju se u drugoj polovini XVIII veka. Zasnivala se, pre svega, na korienju poljoprivrednih sirovina, te su nastajali mlinovi, klanice, kudeljare, eerane... Posledica grananja pruga u Sremu, Banatu i Bakoj bio je razvoj privrede . Samo da navedemo neke primere: u Beoinu se cement proizvodio jo u prvoj polovini XIX veka, ali je u drugoj polovini
80
veka nastala fabrika, koja je ubrzo postala svetski poznata, pa je tako 1871. godine osnovana fabrika cementa brae Orentajn, pre kojih je vlasnik fabrike bio Joef ik; prvi parni mlin osnovan je u Panevu 1843. godine; u Bakoj Topoli je 1891. godine otvoren mlin Forga, a idue godine mlin Baka; u Vrbasu je 1893. godine poela proizvodnja nametaja; u Vrcu je tada izgraeno osam mlinova, dve fabrike sireta, fabrika okolade, piritusa, likera, ruma i konjaka... Ovo je povezano i sa razvojem vinogradarstva i proizvodnjom vina, prikazanom na izlobama u Beu, Parizu, Brislu, Budimpeti, Londonu. U Zrenjaninu je 1888. godine otvorena fabrika tepiha. Fabrika kudelje Johana Ertla u Odacima osnovana je 1907. godine, naredne godine u Staroj Kanjii otvorena je parna ciglana, a 1913. godine u Vrbasu je sa radom zapoela fabrika eera Baka... Ovo su samo neki od mnogobrojnih primera osnivanja privredno-industrijskih postrojenja na naem podneblju. U skladu s izgradnjom javnih objekata za razliite upotrebe irom Maarske za vreme dualizma, graene su sline graevine i na podruju dananje Vojvodine. Kod Sente preko Tise 1873. godine izgraen je most, a 1880. godine reno pristanite, radi poboljanja drumskog i vodenog saobraaja. elezniki most Franja Josif, preko Dunava kod Novog Sada, izgraen je 1883. godine. U razdoblju izmeu 1893. i 1895. godine u Novom Sadu izgraena je katolika katedrala, 1901. pravoslavni vladianski dvor, 1909. sinagoga, zgrada novosadske gimnazije 1910, a 1912. godine sirotite Marije Trandafil (danas zgrada Matice Srpske). Jo 1873. godine zapoeta je sadnja Dunavskog parka, a 1910. godine Futokog itd. U Novom Sadu se 1900. godine pojavio prvi automobil, a 1911. godine prvi tramvaj. Slino je bilo i u drugim gradovima na podruju dananje Vojvodine, a posebno u pomenutim slobodnim kraljevskim
gradovima. Tako je Sombor 1905. godine ve imao elektrinu energiju, 1906. parno kupatilo, dok je 1907. godine odrana i prva filmska predstava. U to vreme, Subotica je napredovala, te je na prekretnici XIX i XX veka bila po broju stanovnika trei grad u Ugarskoj (posle Budimpete i Segedina). Subotica je u milenijumskoj 1896. godini dobila tramvaj, 1906. godine osnovana fabrika vetakog ubriva (prethodnik nekadanje Zorke) i 1912. godine je izgraena velelepna gradska kua u stilu secesije. Na osnovu podataka slubene maarske statistike, 1910. godine u Bakoj, Banatu i Sremu bilo je 177 industrijskih preduzea sa preko 20 zaposlenih radnika. Dakle, upoljavala su ukupno 12.553 radnika. Iznenauje injenica da je najjaa industrija bila u Sremu (4.619 radnika), zahvaljujui, pre svega, Beoinskoj cementari (1.833) i rudniku uglja u Vrdniku (708). U bakoj industriji radilo je 4.578 radnika, a u banatskoj 3.356. Kada je u pitanju broj radnika, najjai industrijski centri su Novi Sad, Velika Kikinda, Subotica, Veliki Bekerek. Kao najjai privredni centri izdvajaju se Novi Sad, Subotica, Panevo, Vrac, Veliki Bekerek, Kikinda, Sombor i Sremska Mitrovica. Privredni razvoj gradova krajem XVIII i poetkom XIX veka uslovio je razvoj graanstva u svim delovima Habzburke monarhiije, pa i na podruju dananje Vojvodine. Ovaj drutveni sloj postae nosilac naprednih ideja i osnova novog drutvenog i duhovnog razvoja naroda na ovom podruju. Evropeizirani su gradovi i njihova arhitektura, kuni nametaj, drutveni i zabavni ivot, nain odevanja, umetnost... Graanstvo stie glavnu drutvenu poziciju i uvodi, na osnovu evropskih uzora, novi sistem vrednosti i stil ivota.
81
KOLIKO SE POZNAJEMO
9.4. kolstvo, visoko obrazovanje i sport

Navedenim rezultatima i optem razvoju, posebno u nauci i umetnosti, umnogome je doprinela i reforma kolstva, koja je u Ugarskoj izvedena tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka. Presudnu ulogu u tome odigrali su ministri baron Joef Etve i Agoton Trefort (Trefort goston). Tada je uvedena etvorogodinja osnovna i osmogodinja (4+4) srednja kola u vidu niih i viih gimnazija, realki, te strunih kola. Pored ovog, razvijala se i univerzitetska nastava. Tada je, uz ve postojei Petanski univerzitet, osnovan univerzitet i u dananjem Kluu (Kolovar u dananjoj Rumunija). Tokom sedamdesetih godina osnivani su jo i razni tehniki fakulteti, akademije umetnosti (likovna, muzika, pozorina itd.), na kojima je studiralo i usavravalo se mnogo aka i studenata i iz naih krajeva. Prema statistici iz 1910. godine u Maarskoj, to jest Ugarskoj postojalo je tri univerziteta i jo nekoliko posebnih fakulteta, 10 pravnih akademija (viih kola), 46 teolokih viih kola raznih konfesija, 245 gimnazija (realnih i klasinih), 48 privredno-trgovakih strunih kola, 43 umetnike kole i 49 uiteljskih kola (liceja) s nastavom koja se odvijala na raznim jezicima. O radu i koordiniranju, posebno viih kola, fakulteta i univerziteta, podizanju nivoa nastave i slinom, brinula se, pored nadlenih dravnih organa, Maarska akademija nauka i umetnosti. Zahvaljujui ovim reformama, ubrzano su se razvijale nauka i umetnost irom zemlje, pa i na prostorima dananje Vojvodine. Krajem XIX i poetkom XX veka pojavilo se nekoliko svetski priznatih pronalazaka koji se i danas koriste. Na primer, Tivadar Puka 1877. godine izumeo je telefonsku centralu, Donat Banki 1892. godine karburator, a poetkom XX veka Kalman Kando kon-
9.4. kolstvo, visoko obrazovanje i sport 9.6. Doprinos naih krajeva kulturi
struisao je prvu elektrinu lokomotivu itd. Na budimpetanskom univerzitetu poetkom XX veka stasalo je nekoliko matematiara i fiziara koji su kasnije imali presudnu ulogu u razvoju atomske fizike, a od kojih su trojica dobili i Nobelovu nagradu: Jano Nojman (Neuman Jnos), Leo Silard (Szilrd Le), Jene Vigner (Wigner Jen). Takoe, meu naunicima i pronalazaima svetskog glasa, roenim u Austro-Ugarskoj, su i Nikola Tesla i Mihailo Pupin (roen u junom Banatu u Idvoru) koji su svojim pronalascima oveanstvu obezbedili bolji ivot. U pionire svetske avijatike ubraja se i Banaanin Trajan Vuja , koji je u Parizu 1906. godine poleteo avionom koji je pokretao motor koji je on konstruisao i Aurel Vlajku , koji je u Vrcu odrao aeromiting 1912. godine. Rva Momilo Tapavica, poreklom iz Nadalja, bio je prvi Srbin koji je u austrougarskoj reprezentaciji 1896. godine uestvovao na prvoj novovekovnoj Olimpijadi u Atini. U poslednjim decenijama XIX veka i prvim decenijama XX veka zapoeto je sa osnivanjem i prvih sportskih drutava (veslakih, gimnastikih, fudbalskih, maevalakih itd.).
9.5. Doprinos naih krajeva kulturi

Teko je nabrojati sve znaajne umetnike iz delova Maarske, kao i s podruja dananje Vojvodine koji su u to vreme stvarali i dali svoj doprinos kulturi, ali emo to ipak pokuati, radi uvida u bogatu umetniku riznicu tog doba. Kada je re o knjievnosti, meu najznaajnije stvaraoce onoga vremena spadaju: Mor Jokai (Jkai Mr, koga je ordenom za stvaralatvo odlikovao srpski kralj Aleksandar Obrenovi), Kalman Miksat (Mikszth Klmn) , Endre Adi (Ady Endre), Ferenc Herceg (Herczegh Ferenc - roen u Vrcu), Subotiani Dee Kostolanji (Kosztolnyi Dezs) i Geza
82
at (Csth Gza), zatim ura Jaki , Jovan Jovanovi Zmaj, Laza Kosti , Stevan Sremac , Jovan Sterija Popovi... Kada su slikari u pitanju ne moemo zaobii: Uroa Predia , Paju Jovanovi , Mihalja Munkaija (Munkcsi Mihly), Franca Ajzenhuta (Eisenhut Ferencz), Mora Tana (Thn Mr) i Karolja Jakobija (Jakobey Kroly)... Iz sfere muzike umetnosti tog vremena svakako moramo pomenuti: Petra Konjovia, Josifa Marinkovia , Isidora Bajia , Belu Bartok (Bartk Bla) i Zoltana Kodalja (Kodly Zoltn)... U poslednjim decenijama XIX i prvoj deceniji XX veka podruje dananje Vojvodine umnogome je promenilo izgled. Veina gradova u Vojvodini ve tada je imala skoro potpuno organizovanu urbanu strukturu u kojoj je prazan prostor popunjavan izgradnjom velikim javnih i upravnih zgrada. Razvoj kulturnih, prosvetnih i javnih funkcija pratila je i izgradnja kapitalnih dravnih i privatnih objekata. Pored drave, velikom napretku graevinarstva znaajno doprinosi i uvean privatni kapital, podizanjem stambeno-poslovnih palata, kreditnih i bankarskih ustanova. Drava, kao glavni investitor kapitalnih objekata, ulagala je u izgradnju gradskih kua i upravnih zgrada, kolskih i bolnikih objekata, dok je lokalna vlast slobodnih kraljevskih gradova finansirala izgradnju razliitih graevina, nekada ak i stambenog karaktera. Novi sloj graanske klase takoe je ulagao u izgradnju
i graevinarstvo, prvenstveno porodinih i najamnih zgrada i vila. Na podruju dananje Vojvodine u drugoj polovini XIX veka, naroito u nekim gradskim sredinama, kao to su Novi Sad, Subotca, Sombor, Veliki Bekerek, Vrac, Ruma i Zemun, bio je razvijen specifian vid drutvenog i kulturnog ivota. Svako vee naselje imalo je svoja italaka i pevaka drutva, graanske kasine, staleka i sportska udruenja (kao streljako udruenje u Novom Sadu ili vatrogasna drutva). Organizovanost ovih lolalnih udruenja umnogome je zavisilo od ekonomske snage osnivaa. Osim verskih udruenja, u tom radoblju javljaju se i prva enska i staleka udruenja raznih zanimanja i radnitva. Skoro svako naselje imalo je svoj lokalni list i asopis, najee na nemakom, srpskom i maarskom jeziku. U tom domenu prednjailo je nemako stanovnitvo, meu kojem je bilo najvie tampara. Taj period karakterie i prva pojava i brzo irenje razglednica, kao vida potanske komunikacije. Sa njih se danas moe rekonstruisati nekadanji izgled naih naselja u Vojvodini. Svi saeto prikazani primeri iz privrede, nauke, umetnosti , kao i iz obrazovanja i opte kulture, samo ukazuju na potencijale ovog podneblja, a ire gledano na mogunosti postizanja znaajnih rezultata i napretka svih naroda koji su iveli i ive na podruju dananje Vojvodine. Ekonomski razvoj Austro-Ugarske bio je od koristi svim narodima koji su iveli u njoj, to dokazuju navedena dostignua.
83
III POGLAVLJE
ISTORIJSKI RAZVOJ VOJVODINE POSLE PRVOG SVETSKOG RATA
rvi svetski rat doneo je preokret u istorijskom razvoju Evrope.Evropa tada ulazi u period burnih promena, koje su se reflektovale i na prostoru dananje Vojvodine. Na kraju rata osnovana je prva zajednika drava Junih Slovena. U okviru Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Jugoslavije) nala se i dananja Vojvodina. Njen poloaj nije bio definisan u periodu izmeu dva svetska rata. Tek posle Drugog svetskog rata, dobila je status autonomne pokrajine u okviru Republike Srbije zbog svojih istorijskih, nacionalnih, kulturnih i ekonomskih specifinosti, koje su je odreivale i nekoliko vekova pre toga, a i danas je ine ovakvom kakva jeste.
1. NACIONALNO PITANJE, KRIZA, PRVI SVETSKI RAT I RASPAD UGARSKE

AustroUgarska je poetkom XX veka bila zemlja brzog ekonomskog razvoja, ali sa nekoliko nereenih problema. Ekonomski razvoj uglavnom je bio koristan svima koji su se mogli ukljuiti u ekonomske tokove, ali postojao je sloj siromanih seljaka koji su bili iskljueni iz tih tokova. Takoe, pitanja poloaja radnika i socijalnog poloaja graana nisu bila reena. Meutim, kao kobno za Austro-Ugarsku pokazalo se nacionalno pitanje. Ugarska politika elita nije bila u stanju da pobolja politiki i ekonomski sistem. Narodi u njoj (Slovaci, Rusini, Rumuni, Srbi i Hrvati) nisu mogli bitno da utiu na vana politika pitanja i bili su nezadovoljni. Zakoni koji su bili zamiljeni kao reenja nisu bili adekvatni. Ugarska je 1914. godine ula u rat nepripremljena (ona se i opirala ulasku u rat,
ali je elja austrijskog dela Dvojne monarhije prevagnula) i iscrpila se tokom njega. Njena politika elita nije bila u stanju da vodi efikasnu politiku, tako da se tokom 1918/19. godine nala u situaciji u kojoj vie nije mogla da odluuje o svojoj sudbini, te su o njoj odluile velike sile.
1. NACIONALNO PITANJE, KRIZA, PRVI SVETSKI RAT I RASPAD UGARSKE 2. SRBIJA KAO NOVA I USPENA DRAVA
2. SRBIJA KAO NOVA I USPENA DRAVA

Srbija je tokom XIX veka, na osnovu tadanjih merila, postigla ogromne uspehe. U razdoblju od 1804. do 1878. godine, uz pomo velikih sila, ostvarila je nacionalnu dravu. U spoljnoj politici imala je jake saveznike, u prvom redu Rusiju. Njeni interesi sukobljavali su se sa austrougarskim zbog elja za proirenjem. Srbija je svoju teritoriju poveavala u Balkanskim ratovima. U Prvom svetskom ratu nala se na pobednikoj strani, poto je pretrpela velike gubitke. Naklonost velikih sila, elja Junih Slovena i vojna sila Srbije, koja se 1918. godine dobro
85
KOLIKO SE POZNAJEMO
3. VOJVODINA U PRVOM SVETSKOM RATU
3.1. Odnos Srba prema AustroUgarskoj monarhiji 3.2. Razlozi i povodi Velikog rata
mogla iskoristiti, rezultirali su nastankom Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. Njoj su prikljuene teritorije bive AustroUgarske. Srbija je dala vladajuu dinastiju u novoj kraljevini, njena politika elita bila je najuticajnija, ali su i Hrvati i Slovenci postali deo te politike i drutvene strukture, mada nisu bili zadovoljni svojim statusom. Podruje Vojvodine pripalo je junoslovenskoj dravi, te je zapoelo potpuno novo razdoblje u njenoj istoriji.

3.1. Odnos Srba prema AustroUgarskoj monarhiji
Nemogunost ostvarenja teritorijalne i nacionalne autonomije Srba u junoj Ugarskoj i prve pojave ekonomske krize, nakon perioda privrednog uspona krajem XIX veka, te zategnuti odnosi izmeu Dvojne monarhije i Kraljevine Srbije na poetku XX veka koji su eskalirali Aneksionom krizom 1908. godine, doprineli su promeni politike orijentacije Srba u Vojvodini. Poto im je drava u kojoj su iveli sve manje pruala, postajali su sve manje lojalni, tako da su od zahteva za teritorijalnom autonomijom stigli do zahteva za okupljanje svih Srba u zajednikoj dravi. Maarski nacionalizam i ograniavanje nacionalnih prava manjina i kratkovidost politike elite u Ugarskoj doveli su u pitanje i zastarelu instituciju srpskog naroda, crkveno-prosvetnu samoupravu. Aponjijev kolski zakon iz 1907. godine podsticao je uniformno obrazovanje i dotirao samo ustanove koje su ostvarivale jedinstveni kolski program. To je bio deo politike koja je tada svugde u Evropi bila prihvaena s ciljem stvaranja nacionalne drave, jedinstvene nacije i unifikacije stanovnitva u nacionalnom smislu. Ona nije imala u vidu interese svih graana i elela je da kroz integraciju afir-
mie asimilaciju manjina. Kada je 1910. godine na vlast dola Tisina Nacionalna stranka rada, Ugarska se ve nalazila u drutvenoj krizi od koje su se vlasti branile mnogim merama: ekonomskim, podsticanjem asimilacije, a nekad i represijom. Srbija je predstavljana u veoma loem svetlu zbog sukoba interesa na Balkanu. Kao bliski saveznik Rusije, ocenjivana je kao veoma opasna za AustroUgarsku. Istovremeno, vizija okupljanja Srba, ali i drugih Junih Slovena oko Srbije, jaala je sa pobedama srpske vojske u balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine. Bez obzira na sve navedeno, srpsko stanovnitvo Bake, Banata, Baranje i Srema bilo je lojalno maarskim vlastima skoro do raspada AustroUgarske monarhije, kada je bilo oito da e se formirati nove nacionalne drave u Evropi.
3.2. Razlozi i povodi Velikog rata

U Evropi su se sklapali savezi, kao priprema za mogui rat koji se oekivao ve nekoliko decenija. Velike sile pripremale su se za njega. Naime, postojao je stalni konflikt interesa koji nisu znale da premoste i da pronau mirne metode reavanja. Manje drave su ih oponaale. U Evropi niko nije bio svestan moguih razaranja i gubitaka i zbog toga su politiari postupali prilino neodgovorno. U ovakvoj napetoj situaciji svaka je iskra mogla dovesti do eksplozije, a ubistvo prestolonaslednika AustroUgarske bilo je savren povod, mada ne bi mogao da izazove rat bez netrpeljivosti, nerazumevanja, uskogrudih interesa, pohlepe i zlih namera sa svih strana. Predosetivi u Srbiji prepreku za nemaki prodor na istok, nemaka politika elela je da zaustavi jaanje moi Srbije. Austro-Ugarska je naslutila potencijalnu opasnost, tj. da bi Srbija mogla da postane Pijemont okupljanja Junih Slovena. Austrijska ratna stranka, predvoena Konradom fon Hecendorfom (Konrad
86
von Htzendorf), traila je obraun sa junim susedom. Itvan Tisa (Tisza Istvn), ugarski predsednik vlade, pokuavao je da odvrati cara i ratnu stranku od napada, ali nije uspeo u tome. Ista politika struja zalagala se za trijalistiko preureenje Monarhije u kojoj bi, pored Austrije i Ugarske, bila formirana i slovenska jedinica. Razlog za razvoj trijalistike opcije svakako bi trebalo traiti u onemoguavanju irenja jugoslovenske ideje i ruskih tenji, prvenstveno prekidom saradnje Srba i Hrvata u Ugarskoj, razbijanjem hrvatskosrpske koalicije koja je imala veinu u Saboru Trojedne kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije. Ubistvo prestolonaslednika Franje Ferdinanda dovelo je stranku raspoloenu za ratovanje u AustroUgarsku monarhiju i podstaklo cara Franju Josipa da zapone rat protiv Kraljevine Srbije, koja je optuena kao nalogodavac za likvidaciju prestolonaslednika. Srbija je napadnuta 28. jula 1914. godine, tano mesec dana nakon Sarajevskog atentata.
Jugoslovenskog odbora, koji je predvodio Ante Trumbi, predvideli su ureenje budue drave kao ustavne i parlamentarne monarhije sa dinastijom Karaorevi na elu. Krfska deklaracija trebalo je da bude protivtea Majskoj deklaraciji koju su doneli poslanici, lanovi Jugoslovenskog kluba u bekom Parlamentu. Majska deklaracija predviala je formiranje jugoslovenske drave u okviru AustroUgarske monarhije, ali se od toga brzo odustalo, jer je meunarodna situacija bila mnogo povoljnija.
3.3. Stvaranje junoslovenske drave 3.4. Sistem represije AustroFUgarske u Srbiji 3.5. Povoljna meunarodna situacija i stvaranje junoslovenske drave
3.4. Sistem represije AustroUgarske u Srbiji

Poto je objavljen rat Srbiji, ugarske vlasti zatvorile su veinu srpskih predstavnikih tela i kulturno - prosvetnih institucija. Zbog navodne saradnje sa Narodnom odbranom, internirane su vodee srpske javne linosti i obustavljena je veina srpskih listova. Nakon to se srpska vojska povukla iz Srema 1914. godine, vlasti su streljale ugledne Srbe u Batajnici, Beki i drugim mestima. Represivne mere i promene raspoloenja Srba nakon velikih pobeda srpske vojske na Ceru i Kolubari doprinele su svrstavanju Vojvoana, zarobljenih na ruskom frontu, u redove dobrovoljakih jedinica. Prva srpska dobrovoljaka divizija , osnovana 1916.godine u Odesi, koja se borila na frontu u Dobrudi u jesen 1916. godine je uglavnom bila sastavljena od Vojvoana.
3.3. Stvaranje junoslovenske drave

U elji da mobilie srpsku javnost, ali i June Slovene u AustroUgarskoj monarhiji, predsednik srpske kraljevske vlade Nikola Pai je ve sledei dan nakon zapoinjanja ratnih dejstava nagovestio borbu srpske vojske za oslobaanje od agresora. Takoe, najavio je da e se srpska vojska boriti i za oslobaanje brae Srba, Hrvata i Slovenaca koji, po tada postojeoj propagandi, nisu bili slobodni u AustroUgarskoj, kao i za proirenje Srbije. Taj ratni cilj Srbije proklamovan je Nikom deklaracijom 7. decembra 1914. godine. Naredne godine od emigranata iz AustroUgarske osnovan je Jugoslovenski odbor, koji se kasnije povezao sa srpskom vladom i radio na propagiranju ideje stvaranja jugoslovenske drave posle pobede u ratu. Predstavnici srpske vlade i
3.5. Povoljna meunarodna situacija i stvaranje junoslovenske drave

Prelomni trenutak u Prvom svetskom ratu u idejnom smislu u vezi s pitanjem ouvanja Dvojne monarhije, predstavljalo je objavljivanje dokumenta o pravu naroda na samoopredeljenje u 14 taaka amerikog predsednika Vudroa Vilsona (Woodrow Wilson), koji je proglaen 8.
87
KOLIKO SE POZNAJEMO
3.6. Kolaps AustroUgarske i ulazak njenih teritorija u junoslovensku dravu
januara 1918. godine. Nakon probijanja Solunskog fronta sredinom septembra 1918. godine, ispostavilo se da je AustroUgarska monarhija veoma ranjiva. Srbija je to iskoristila i veoma brzo, u vojnom smislu, zaposela velike teritorije AustroUgarske. Zatim je jedna po jedna oblast proglaavala odvajanje, a 29. oktobra 1918. godine Hrvatski sabor proglasio je odvajanje Trojedne kraljevine od AustroUgarske. Narodno vijee novoformirane Drave Slovenaca, Hrvata i Srba je u Zagrebu 6. novembra 1918. godine nagovestilo ujedinjenje sa Kraljevinom Srbijom koje je i realizovano 1. decembra 1918. godine u Beogradu.
3.6. Kolaps AustroUgarske i ulazak njenih teritorija u junoslovensku dravu

Antiratno raspoloenje u AustroUgarskoj kulminiralo je tokom 1917. i 1918. godine. U Ugarskoj je bilo sve vie dezertera, a u Sremu se javlja Zeleni kadar, paravojna formacija sastavljena od dezertera. Ugarska vlada, izabrana u novembru 1918. godine, predvoena Mihaljem Karoljijem (Krolyi Mihly) proglasila je republiku i pokuala nizom liberalnih mera prema manjinama da sauva integritet drave. Zakasneli pokuaji Karoljijeve vlade da se Ugarska preuredi nisu naili na odaziv, jer uz pomo srpske vlade i vojske u meuvremenu poinju da se formiraju srpski narodni odbori s ciljem otcepljenja od Ugarske. Ve 24. novembra 1918. godine Konferencija izaslanika mesnih odbora Narodnog vijea u Rumi donosi odluku o direktnom prikljuenju Srema Srbiji, ako ne doe do ujedinjenja jugoslovenskih zemalja. Sledeeg dana Skuptina u Novom Sadu, donela je odluku o otcepljenju Banata, Bake i Baranje od Ugarske i prisajedinjenju Srbiji u okviru nove jugoslovenske drave. Velikoj narodnoj skuptini u Novom Sadu
prethodilo je formiranje srpskih i bunjevako-srpskih narodnih odbora na podruju Vojvodine. Prvi bunjevakosrpski narodni odbor zapoeo je sa radom u Subotici 27. oktobra 1918. godine, a na njemu su vodeu ulogu imale demokrate predvoene Tihomirom Ostojiem , dok je Bunjevce predvodio upnik Blako Raji. Radikali Jae Tomia formirali su srpski narodni odbor u Novom Sadu nedelju dana kasnije, a tokom novembra formirani su narodni odbori u veini gradova june Ugarske, gde paralelno deluju s maarskim narodnim veima i Nemakim narodnim veem, koji nastoje da sauvaju dravni okvir Ugarske. Narodni odbor u Novom Sadu organizovao je sprovoenje izbora za Veliku narodnu skuptinu. Na hiljadu srpskih, bunjevakih, hrvatskih, slovakih i ostalih slovenskih graana birao se jedan poslanik, te je na osnovu toga odluku o prikljuenju Bake, Banata i Baranje Srbiji donelo 757 poslanika, a meu njima 578 Srba, 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, tri okca, dva Hrvata, est Nemaca i jedan Maar. Dakle, Skuptina u Novom Sadu je imala krnji legitimitet, jer joj nisu prisustvovali autentini predstavnici maarske, nemake i rumunske zajednice u Vojvodini. Na novosadskoj skuptini razreena je dilema u vezi s ulaskom u jugoslovensku dravu u nastajanju. Prevagnula je radikalska opcija direktnog prikljuenja Srbiji nasuprot demokratskoj opciji, koja se zalagala za priznavanje Narodnog vijea u Zagrebu preko kojeg bi se obavilo ujedinjenje. Razlozi pobede radikalske opcije bili su u optem raspoloenju naroda, prisustvu pobednike srpske vojske na teritoriji Vojvodine od poetka novembra i veem uticaju radikala nego demokrata u narodu. Raspad AustroUgarske i stvaranje Kraljevine SHS predstavljali su sutinsku politiku promenu u Vojvodini. U periodu od 25. novembra 1918. godine do marta 1919. godine trajala je privremena prela-
88
zna faza vlasti. Narodna skuptina u Novom Sadu izabrala je Veliki narodni savet , kao predstavniko telo kojem je izvrni organ bila narodna uprava. inilo ga je 50 lanova koji su donosili uredbe, a sprovodila ih je uprava podeljena u 11 odseka. Predsednik narodne uprave bio je radikal, dr Joca Laloevi. Uprava se prostirala na podruju Banata, Bake i Baranje omeenom demarkacionom linijom odreenom Beogradskim primirjem. Srpska vlada nije nikada priznala Narodnu upravu, a probleme u radu predstavljala je opstrukcija vlasti, koju su inili stari maarski kadrovi u upravi i sudstvu. Najizraeniji je bio nedostatak strunih kadrova u kolstvu, to je onemoguavalo promenu fizionomije kole, naroito na maarskom i rumunskom jeziku. Odbijena su nastojanja Narodne uprave da uvrsti svoju vlast, a na inicijativu ministra predsednika vlade Kraljevine SHS, Stojana Protia, Narodna uprava bila je primorana da podnese ostavku i da svoje poslove preda centralnoj vlasti. Poslednja sednica Narodne uprave za Banat, Baku i Baranju odrana je 11. marta 1919. godine, a veina njenih odseka prebaena je u Beograd, dok je deo ostao u Novom Sadu u okviru Ministarstva za Banat, Baku i Baranju.
Italija je tokom itavog meuratnog perioda bila otra prema junoslovenskoj dravi, drala ju je pod stalnim pritiskom, kao i Slovene ne njenoj teritoriji. Htela je da promeni granice u svoju korist. Maarska u meuratnom periodu nije mogla da se oslobodi oka koji je doivela krajem Prvog svetskog rata. Gubici teritorija (izgubila je dve treine svoje teritorije) i stanovnitva stvarali su stalnu napetost. Najbolnije je bilo to se, posle mirovnih ugovora, svaki trei Maar naao van teritorije Maarske. Postala je i u industrijskom smislu, a pogotovo kada su prirodni resursi u pitanju, minorna. Jaala je elja za revizijom granica i radi toga je bila voljna da sklapa saveze sa protivnicima junoslovenske drave, mada su njeni zahtevi bili vei kada su Rumunija i ehoslovaka bile u pitanju. Jugoslavija se udruila sa ovim zemljama i drala Maarsku pod pritiskom. Bugarska i Albanija postavili su svoje teritorijalne zahteve prema Jugoslaviji , a odnosi sa Rumunijom i Grkom mogli su se takoe pogorati. Iako je bila relativno jaka drava u regionu, Jugoslavija je imala mnogo nereenih pitanja sa susedima.
4. POLITIKE PRILIKE IZMEU DVA SVETSKA RATA
4.1. Novi dravni okviri i Vojvodina u njima
4.1. Novi dravni okviri i Vojvodina u njima

Nova junoslovenska drava od samog nastanka susretala se sa ogromnim problemima. Razlike u kulturi, nepostojanje zajednike politike tradicije, strukturalne, nacionalne i ekonomske napetosti stalno su prouzrokovale probleme, a esto i skandale. Susedi Kraljevine SHS bili su nezadovoljni granicama koje su smatrali nepravednim, zbog toga su iredentizam i revizionizam bili prisutni sa vie strana. Ve pre ujedinjenja, Jugoslovenski odbor i vlada Srbije imali su razliitu viziju, koje su uskladili zbog pritiska velikih sila. Odmah nakon ujedinjenja, ispoljene su razlike u vezi s pitanjem budueg ure-

Prema miljenju mnogih istoriara, mirovni ugovori krajem Prvog svetskog rata nisu bili temelj mirnom poretku, nego samo jedno dugo primirje. Meunarodni sistem nastao krajem Prvog svetskog rata izdrao je dve decenije. Pojavom ekstremnih ideologija, neodgovornou zapadnih sila i velikom ekonomskom krizom slabio je meunarodni poredak. U meunarodnim odnosima nije bilo ni traga poverenju, a od tridesetih godina spremalo se opet u novi rat.
89
KOLIKO SE POZNAJEMO
4.2. Vidovdanski poredak
enja drave. Naznake sukoba uoene su se ve nakon sastanka predstavnika srpske vlade, lanova Jugoslovenskog odbora i Narodnog vijea u enevi 9. novembra 1918. godine. Tada je relativizovano pitanje monarhije i dinastije Karaorevi, a ostavljena je mogunost ureenja drave na federalnom principu, to nije odgovaralo srpskoj politikoj eliti i stvarnom stanju na terenu, gde je srpska vojska zaposela teritoriju budue drave. Do izbora za Ustavotvornu skuptinu, voenje dravnih poslova regent Aleksandar Karaorevi poverio je Privremenom narodnom predstavnitvu i Vladi koju je predvodio Stojan Proti, ime je zaobien Nikola Pai, kome kralj nije oprostio pristajanje na enevsku deklaraciju. Regentovim ukazom ukinute su tek formirane pokrajinske uprave i zamenjene odeljenjima centralne Vlade. Velika narodna skuptina za Banat, Baku i Baranju sazvana za 27. februar 1919. godine, izabrala je 24 poslanika i isto toliko zamenika poslanika koji su prisustovali konstitutivnoj sednici Privremenog narodnog predstavnitva, konstituisanog 1. marta iste godine. Uz 24 predstavnika Banata, Bake i Baranje, ovo telo inili su predstavnici starog saziva srpske Narodne skuptine, Narodnog vijea iz Zagreba i predstavnici skuptina iz Dalmacije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, ukupno 272. Njihov zadatak bio je da pripreme izbore za Ustavotvornu skuptinu. Na Velikoj narodnoj skuptini u Novom Sadu ispoljena su neslaganja izmeu radikala i demokrata. Dan pre odravanja sednice, na sastanku Narodnog saveta koji se bavio predlaganjem kandidata za Privremeno narodno predstavnitvo, radikali su tvrdili da sednica Saveta nije legalno sazvana i da Skuptini eli da se nametne volja demokrata lanova Saveta. Demokrata Petar Konjevi tvrdio je da Savet ima legislativnu funkciju, te da on bira kandidate, a ne Skuptina koju su radikali nezakonito sazvali. Ostavi u
manjini, 11 predstavnika demokrata napustilo je sednicu Saveta, a preostalih 18 lanova nastavilo je rad donevi odluku da je Narodna skuptina nadlena za izbor poslanika. Skuptina je sledeeg dana izabrala poslanike za Privremeno narodno predstavnitvo mimo demokrata.
4.2. Vidovdanski poredak

Izbori za Ustavotvornu skuptinu Kraljevine SHS odrani su 28. novembra 1920. godine. Najvie poslanikih mesta osvojile su Demokratska stranka (92) i Narodna radikalna stranka (91). Sledili su komunisti sa 59 poslanika i Hrvatska republikanska seljaka stranka sa 50 poslanika. Ostalih 18 izbornih lista osvojilo je preostalih 125 mesta u Parlamentu. Predstavnici neslovenskih manjina nisu imali birako pravo. Demokratska i Radikalna stranka, uz pomo nekoliko manjih stranaka, formirale su parlamentarnu veinu i vladu. Zahvaljujui tome izglasan je Ustav, na Vidovdan, 28. juna 1921. godine. Prema Ustavu, zemlja je bila ustavna parlamentarna monarhija sa centralistiki ureenom upravom. Ustav nije imao u vidu elje i interese svih graana, pogotovo ne interese naroda i manjina. Maari su prikljuenje novoj dravi doiveli kao ok. Promena slubenog jezika i ponaanje birokratije su im u umnogome oteavali ivot. Poloaj nemake manjine takoe nije bio mnogo bolji, dok su u Kraljevini SHS na slovenske manjine gledali sa vie simpatija. Ipak, ideja vodilja SHS je bila ista kao i u nekadanjoj Ugarskoj, stvaranje nacionalno homogene drave. Ova tenja naroito je bila prisutna u Vojvodini. U politikoj klimi vidovdanskog poretka, meu vojvoanskim manjinama slavenske manjine imale su vea prava. Rusini su u toj dravi stekli mnogo povoljnije uslove za svoj kulturno-prosvetni i nacionalni ivot. U Novom Sadu je 1919. godine
90
osnovano Rusinsko narodno prosvetno drutvo, koje je u periodu izmeu dva svetska rata obavljalo znaajnu izdavaku delatnost (kalendari, novine, knjige beletristika, udbenici) i organizovalo kulturno-nacionalni ivot Rusina u Jugoslaviji. U mnogim naseljima u kojima su iveli Rusini osnivane su filijale Rusinskog narodnog prosvetnog drutva, u okviru kojih su delovale knjievne, pozorine, horske i muzike sekcije. U razdoblju izmeu dva svetska rata, u naseljima u kojima su iveli u veem broju, Rusini su u osnovnim kolama imali nastavu na svom maternjem jeziku. Slovaci su isto tretirani slino, dok su Maari, Nemci i Rumuni imali manje prava.
4.3. Stranaki ivot u Vojvodini

Najuticajnija stranka u Kraljevini SHS, Narodna radikalna stranka , imala je uz demokrate najveu podrku biraa i na kasnijim izborima. Vojvoanski radikali ujedinili su se sa strankom Nikole Paia odmah na poetku stranakog ivota u Kraljevini, a politiku tradiciju imali su poevi od Srpske narodne radikalne stranke, koja je nosila taj naziv od 1891. godine, a formirana je nakon podele u Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci 1887. godine. Vojvoanskim radikalima prikljuila se i veina lanova Srpske narodne stranke i Zemljodilske stranke, koja je zastupala interese bunjevakih veleposednika. Vodee linosti stranke bili su Jaa Tomi, Joca Laloevi, Jovan Radoni, Vladislav i Jovan Manojlovi itd. Vojvoanske demokrate nastale su prisajedinjenjem Liberalne stranke (Srpske narodne slobodoumne stranke) Jugoslovenskoj demokratskoj stranci koja je osnovana maja 1919. godine u Sarajevu i kikindskih demokrata pod vostvom Vase Stajia i Tihomira Ostojia. Stranci je pristupio manji broj lanova Srpske narodne stranke . Demokrate su bile gla-
vni zagovornici centralizma i unitarizma pod devizom stvaranja ujedinjenog jugoslovenstva, dok su se, za razliku od njih, radikali zalagali za ouvanje plemenskih razlika i za partikularne interese Srba. Na prvim izborima za Ustavotvornu skuptinu izvestan znaaj imala je Bunjevakookaka stranka, koja se zalagala za autonomiju Vojvodine, ali se vremenom podelila na sekularno nacionalno krilo koje je od 1927. godine pristupilo Hrvatskoj seljakoj stranci i klerikalno krilo Blaka Rajia, osnivaa autonomistike Vojvoanske puke stranke , koja je programski bila identina Slovenskoj ljudskoj stranci i Hrvatskoj pukoj stranci. Manjine, prvenstveno maarska, bile su nekoliko godina iskljuene iz parlamentarnog ivota. Kada su 1923. godine manjine dobile mogunost izlaska na izbore, formiranje i funkcionisanje maarske stranke bilo je onemoguavano na razne naine. Maarska stranka je zato vodila oportunu politiku prema vlastima, saraujui uglavnom sa radikalima. Interesantno je to da nije bilo maarskonemake saradnje. Naprotiv, Maari su se trudili da imaju izuzetno dobre veze sa vladajuom strankom, dok su Nemci su svoje interese ostvarivali putem svoje stranke. Od 1923. godine, u politikom ivotu Vojvodine pojavila se Samostalna demokratska stranka koja se odvojila od demokrata, a okupljala je uglavnom Srbe preane, tj. Srbe iz nekadanje AustroUgarske monarhije. Iste godine, osnovana je i Rumunska stranka u Kraljevini SHS, koja je dobila i svog prvog poslanika na parlamentarnim izborima odranim te godine, advokata Joana ijanua iz Alibunara. Ova stranka objavljivala je svoje glasilo Foaia poporului romn (List rumunskog naroda) u Panevu, a kasnije nedeljnik Ndejdea (Nada) u Vrcu. Do zabrane rada nakon Obznane i Zakona o zatiti drave uticajna je bila i Komunistika partija Jugoslavije , koja je
4.3. Stranaki ivot u Vojvodini
91
KOLIKO SE POZNAJEMO
nastala od grupa levih maarskih socijaldemokrata, Pelagievaca i uesnika Oktobarske revolucije u Rusiji.
4.4. Privredne prilike 4.5. Situacija u poljoprivredi i agrarna reforma
4.4. Privredne prilike

Formiranje Kraljevine SHS ukljuilo je u nju veoma razliita podruja i u smislu ekonomskog razvoja, zbog ega se pojavljuju razlike koje ni vlada ni kralj nisu mogli ublaiti. Uz to, razvijala se varijanta kapitalizma, koja je prouzrokovala socijalnu napetost. Ulaskom u Kraljevinu SHS, Vojvodina je na ekonomskom planu doivela znaajnu transformaciju. Od relativno ekonomski manje razvijenog dela Ugarske, ona uz Sloveniju postaje privredno najrazvijeniji deo nove drave. Meutim, odmah su se ispoljili ograniavajui faktori razvoja, gubljenje ekonomskog zalea na severu, zbog stalno zategnutih odnosa Beograda i Budimpete. Pored toga, Vojvodina je plaala trostruko vei porez od poreza odreenog u Srbiji. Kraljevina je imala slabo razvijeno unutranje trite koje nije moglo da apsorbuje trine vikove Vojvodine, a izvoz je bio otean protivmerama koje su druge zemlje preduzimale zbog zatitnih carina, kojima se titila domaa proizvodnja. Industrijski razvijeni delovi drave bre su se razvijali, to je doprinelo ubrzanom razvoju Slovenije koja je imala dva i po puta bri razvoj industrijske proizvodnje od Vojvodine, a Hrvatska se razvijala gotovo dva puta bre. Bez rudnih bogatstava, Vojvodina je bila manje interesantna stranim investitorima, a vojvoanska industrija bila je tehnoloki zaostala, fabrike su uglavnom bile male, a poreklo kapitala esto pekulantsko. Najrazvijenija je bila prehrambena industrija. Izmeu ostalih, isticale su se eerane u Crvenki, Novom Vrbasu i Petrovgradu (nekadanji Veliki Bekerek, danas Zrenjanin). Tradicionalno je bila razvijena industrija piva, zahvaljujui proizvodnji hmelja, u emu
su prednjaili Slovaci oko Bakog Petrovca. Pored izvoza, hmelj je korien u domaim pivarama u Panevu, Vrcu, Bekereku, Beeju i Apatinu. Mlinska industrija je zaostajala, kao i industrija mesa, zbog gubitka trita u Maarskoj. Fabrike su uglavnom imale zastarelu opremu, koja je davno bila izbaena u konkurentskim industrijama Austrije i ehoslovake. Mnoge fabrike bile su u rukama stranog kapitala preteno sa podruja bive Austrougarske monarhije. Finansijski kapital bio je usitnjen, banke su imale mnogo sitnih ulagaa i tedia, pa se vojvoansko bankarstvo nije moglo nositi sa hrvatskom konkurencijom. Razvoj saobraajne infrastrukture u Vojvodini bio je usporen zbog malog izdvajanja za javne radove iz dravnog budeta. Dok je u Srbiju i dananju Makedoniju investirano 63% svih sredstava za javne radove, u Vojvodinu je to ulaganje iznosilo svega 4% i to u izgradnju mostova preko Dunava i Tise.
4.5. Situacija u poljoprivredi i agrarna reforma

Kao izrazito poljoprivredna regija, Vojvodina je imala razvijenu proizvodnju ratarskih kultura, pre svega hlebnog ita, a pored toga gajen je jeam i industrijsko bilje. Kada je re o posedima zemlje, u Vojvodini je bilo dve petine bezemljaa, meu njima najvie Maara, a pored njih mnogo sitnih posednika zemlje. Bilo je i krupnih poseda, naroito u severnoj Bakoj. Iako je zapoeta agrarna reforma, ona nije dovrena, niti je uraena principijelno. Najvei posedi bili su podravljeno gazdinstvo Belje u Baranji, dravno dobro Plavna, Kotekovo futoko vlastelinstvo, vlastelinstvo Marije Seenji u Vajskoj, posedi porodice Dunerski , posedi kaloke biskupije u Bau, posedi Pravoslavne crkve u Sirigu i Kovilju, posedi optina Subotice, Kanjie i Senti, sve u
92
Bakoj; vukovarsko vlastelinstvo grofa Elca u Sremu; posed Andrije ekonjia u Banatu. Mnotvo seoske sirotinje, optanti i nagraivanje kolonista dobrovoljaca iz Prvog svetskog rata bili su razlozi da se sprovede agrarna reforma, pored nastojanja da se usitni uglavnom strani veleposed. Agrarna reforma zapoela je 1919. godine. Iz nje su u startu bili iskljueni Maari, koji su se pozivali na pravo opcije. Optanti su bili Srbi i Bunjevci u Maarskoj ili Maari u Kraljevini SHS koji su Trijanonskim sporazumom dobili pravo slobodnog izbora drave u kojoj e iveti. Prvih godina, zainteresovani poljoprivrednici dobijali su zemlju u jednogodinji zakup, koji je vremenom postao etvorogodinji, da bi tek 1931. godine zemlja bila dodeljivana seljacima u vlasnitvo i to od tri do pet hektara. Dotadanji veleposednici uspeli su da predvieni supermaksimum od oko 70 hektara poveaju tri puta, oslanjajui se na podrku politiara koji su se protivili kolonizaciji. Ukupno je podeljeno oko 1.700.000 hektara zemlje, a zemlju su dobile porodice dobrovoljaca, neto preko 10.000, ostali kolonisti, oko 4.000 porodica, preko 1.500 optanata, takoe i autokolonisti, izbeglice i bezemljai preko 2.000 porodica. Nedosledno sprovedena, agrarna reforma izvedena je polovino i trajala je sve do poetka Drugog svetskog rata. Zbog nedostatka zemljita drava je 1938. godine nenaseljenim dobrovoljcima kolonistima poela izdavanje dravnih obveznica. Agrarnom reformom nisu bili obuhvaeni pripadnici nacionalnih manjina, osim pripadnika slovake zajednice kao slovenske. U Hajduici u Banatu, u agrarnoj zajednici koja je pomagala naseljenike jeftinim kreditom za gradnju kua, nabavku hrane, radila, semena i stoke, nalazili su se zajedno lokalni Slovaci i kolonisti dospeli iz Hercegovine. Sredinom dvadesetih godina poinje kriza u poljoprivredi koja se naroito ose-
tila nakon to je velika svetska ekonomska kriza sa zakanjenjem zahvatila i jugoslovensku privredu. Drava je bila prinuena da otpie enormne dugove seljacima, to je uruilo bankarski sistem u zemlji.
4.6. Industrija, zanati, trgovina
4.6. Industrija, zanati, trgovina

Vojvodina je u meuratnom periodu imala blizu 38 hiljada zanatskih radnji, to jest vie od jedne etvrtine svih zanatskih radnji u predratnoj Jugoslaviji. U zanatskoj proizvodnji bilo je zaposleno preko 70 hiljada radnika; dakle, dvostruko vie nego u industriji. Kvalifikaciona struktura zanatskih radnika bila je sedam puta bolja nego stuktura radnika u industrijskoj proizvodnji. Trgovina u Vojvodini bila je najrazvijenija, to je doprinelo osnivanju produktne i efektne berze u Novom Sadu i berze poljoprivrednih proizvoda u Somboru. Evidentno skroman napredak vojvoanske privrede u meuratnom periodu, uz potpuno zanemarivanje poljoprivrede, ipak nije sasvim naruio vodeu ulogu Vojvodine, koja je uz Sloveniju ostala ekonomski najrazvijeniji deo drave. Uprkos recesiji, stranim investitorima bila je interesantnija privreda Vojvodine od privrede nerazvijenih delova zemlje, te je u Vojvodini uloeno 124 dinara po glavi stanovnika, dok je , na primer, u Srbiji i Makedoniji uloeno svega 110 dinara stranog kapitala. Pred poetak Drugog svetskog rata jaao je uticaj nemakog kapitala preko kreditne organizacije Agrarija, koja se oslanjala na brojno i bogato nemako stanovnitvo Vojvodine. Nemci su inili neto preko petine stanovnitva Banata, Bake i Baranje, a posedovali su treinu zemljita, treinu zanatskih radnji, gotovo polovinu industrijske proizvodnje i 30% finansijskog kapitala.
93
KOLIKO SE POZNAJEMO
5. VOJVODINA NAKON ZAVOENJA ESTOJANUARSKOG REIMA 5.1. Vojvodina u diktaturi 5.2. Jugoslavija posle ubistva kralja Aleksandra
5. VOJVODINA NAKON ZAVOENJA ESTOJANUARSKOG REIMA

Tokom dvadesetih godina prolog veka, Kraljevina SHS prolazila je kroz stalnu drutvenu i politiku krizu. Spolja su je ugroavali albanski, bugarski, italijanski, maarski revizionizam i iredentizam. Na unutranjem planu najznaajniji politiki problem bio je tzv. hrvatsko pitanje , tj. nastojanje Hrvata da im se prizna nacionalna osobenost i teritorija, to je ugroavalo unitaristikocentralistiki koncept ureenja drave. Privredna nerazvijenost i kulturna zaostalost praene agrarnim krizama dovele su zemlju u rastrojstvo, to je kralj Aleksandar nastojao da rei zavoenjem line vlasti. Povod monarhistikoj diktaturi bilo je ubistvo voa Hrvatske seljake stranke u Narodnoj skuptini u Beogradu 1928.godine. Diktatura je proglaena 6. januara 1929. godine, a ve u oktobru 1929. promenjen je naziv zemlje u Kraljevina Jugoslavija , ime je kralj eleo da sprei dalje meunacionalne politike sukobe propagirajui ideju integralnog jugoslovenstva. Obraunavi se sa opozicijom, reim se oslonio na mlae projugoslovenski orijentisane kadrove iz Radikalne, Demokratske i Slovenske ljudske stranke i drugih reimskih organizacija. U elji da ugui pokrajinske partikularizme, vlada sa generalom Petrom ivkoviem na elu ukinula je 3. oktobra 1929. godine dotadanju podelu na oblasti, pa je zemlja podeljena na devet banovina. Vojvodina i umadija nale su se u okviru Dunavske banovine, sa seditem u Novom Sadu. Ekonomska kriza koja je zahvatila zemlju poetkom tridesetih godina i donoenje Oktroisanog ustava 1931. godine ohrabrili su opoziciju koja se okupila 1932. godine u Zagrebu u okviru Seljakodemokratske koalicije . Tada su predstavnici opozicije obelodanili Zagrebake punktacije, koje su se, izmeu osta-
log, zalagale za formiranje pokrajina od kojih je jedna trebalo da bude Vojvodina. Sastanku u Zagrebu prisustvovao je dr Duda Bokovi iz Samostalne demokratske stranke, lider Vojvoanskog pokreta. Poetkom tridesetih godina poljujan je meunarodni poloaj Jugoslavije. Njen glavni saveznik meu velesilama, Francuska, okrenula se savezu sa Italijom, dok je Velika Britanija zbog ekonomskih problema postala manje zainteresovana za Balkan i Srednju Evropu. Zbog toga je Jugoslavija poela da menja politiku orijentaciju i okretala se prema Nemakoj, u kojoj je Hitler ve dospeo na vlast, mada se tada jo nije ispoljila, tj. tek je mogla da se nasluti njegova monstruoznost.
5.1. Vojvodina u diktaturi

Za vreme diktature u Vojvodini, profesor Pravnog fakulteta u Subotici Fedor Niki pokrenuo je reimski list Jugoslovenski dnevnik. Slinu ureivaku politiku imali su vraka Vojvodina, Jugoslovenska straa iz Paneva, Graniar iz Kanjie i Domovina iz Beeja. Diktaturi su prili pojedini manjinski politiari, poput voe Maarske stranke Gabora Santoa (Sznt Gbor) i novinara Mihalja Brodija (Brdi Mihly), a kod Nemaca podrku diktaturi pruala je grupa oko Nikole Haslingera (Hasslinger). Podrku reimu pruili su Ivan i Mirko Ivkovi Ivandeki , prvaci Hrvatske seljake stranke. U Subotici je 1931. godine odran skup Jevreja u znak podrke kralju Aleksandru . Snanu podrku reimu pruale su sportska organizacija Soko Kraljevine Jugoslavije i udruenje studenata Jugoslovenski akademski klub.
5.2. Jugoslavija posle ubistva kralja Aleksandra

Nakon ubistva kralja Aleksandra, 9. oktobra 1934. godine, uspostavljeno je namesnitvo sa knezom Pavlom Kara-
94
oreviem na elu. Usled namesnikog reima slabila je diktatura, a jaala opozicija koja se u Vojvodini okupila oko Vojvoanskog pokreta , a u kojem su pored samostalnih demokrata bili radikali, demokrati, Hrvatska seljaka stranka predvoena Josipom idom Vukoviem , Maari oko Imrea Naa (Nagy Imre) i Slovaci sa Jankoom Buljikom (Janko Bulk) na elu. Ujedinjenoj opoziciji priklonio se deo demokrata i nezadovoljni radikali da bi se suprotstavili na izborima Jugoslovenskoj radikalskoj zajednici tadanjeg predsednika Vlade Milana Stojadinovia. Na parlamentarnim izborima 1938. godine opozicija je postigla veliki uspeh osvojivi 45% glasova biraa i znaajno uzdrmavi Stojadinoviev reim. Veliki uspeh opozicije na izborima, oslanjanje Stojadinovieve vlade na faistike sile Nemaku i Italiju, kao i potpisivanje Konkordata sa Vatikanom oslabili su vladu toliko da je Stojadinovi odstupio. Novi premijer Dragia Cvetkovi, za razliku od prethodnika, bio je spreman za dogovor sa Hrvatima. Rezultat te spremnosti je potpisivanje sporazuma o formiranju Banovine Hrvatske 26. avgusta 1939. godine. Kompromisni nain reavanja hrvatskog pitanja izazvao je nezadovoljstvo srpske politike elite, jer je razbijena njihova suprematija oliena u unitaristikocentralistikom ureenju drave, a prevladalo je miljenje da su Hrvati dobili previe teritorija. Istovremeno, veina hrvatskih politiara smatrala je da je Hrvatska dobila premalo teritorija, jer u sastav Banovine nije ula Boka Kotorska i severozapadna Baka sa Suboticom. Sporazum sa Hrvatima predstavljao je i poetak kraja Vojvoanske koalicije, jer su je napustile samostalne demokrate, dok se vostvo HSS u Vojvodini podelilo na somborsko krilo koje se zalagalo za autonomiju Vojvodine i subotiko krilo koje je trailo prikljuenje Banovini Hrvatskoj. Svakako, najvaniji razlog uruavanja Vojvoanskog pokreta bio je poetak Dru-
gog svetskog rata, koji je doprineo nacionalnoj homogenizaciji i zatvaranju naroda Vojvodine u sopstvene okvire. Pitanje autonomije Vojvodine postalo je drugorazredno politiko pitanje.
6. TERITORIJA VOJVODINE U DRUGOM SVETSKOM RATU
6.1. Napad na Jugoslaviju

Teritorija Vojvodine bila je jabuka razdora izmeu Maarske i Jugoslavije. Dve zemlje su Pakt o venom prijateljstvu sklopile u decembru 1940. godine, ali ve u aprilu 1941. godine Maarska je napala Jugoslaviju. Zauzela je Baku (uz Baranju i Prekomurje), dok je Srem pripao tzv. Nezavisnoj dravi Hrvatskoj, a Banat nedievskoj Srbiji pod nemakom kontrolom.
6.1. Napad na Jugoslaviju

Jugoslavija je pristupila Trojnom paktu faistikih sila koji je vlada Dragie Cvetkovia potpisala 25. marta 1941. godine. Odbijanje vojnog vrha Kraljevine Jugoslavije da prihvati pristupanje zemlje manifestovalo se vojnim puem u Beogradu koji je izveden u noi izmeu 26. i 27. marta 1941. godine. Masovne demonstracije podrke puistikoj vladi generala Duana Simovia dale su povod Adolfu Hitleru da naredi opti napad Nemake i njenih saveznika na Jugoslaviju. Susedne drave videle su u ratu mogunost osvete Jugoslaviji i revizije granica. Rat u Jugoslaviji poeo je 6. aprila 1941. godine bombardovanjem Beograda. Istovremeno, zapoelo je i okupaciono komadanje zemlje. Vojska Kraljevine Jugoslavije nije izdrala ni dve nedelje otpora. Vojvodinu je napustila uz simbolian otpor, gotovo bez borbi. Posledica rata bila je podela Vojvodine na tri okupacione uprave. Srem se naao u okviru tzv. Nezavisne drave Hrvatske, koja je proglaena 10. aprila u Zagrebu. Pozivajui se na
95
KOLIKO SE POZNAJEMO
6.2. Okupaciona vlast i racija 1942. godine 6.3. Partizanski pokret u Sremu 1941-42. godine
proglaenje tzv. NDH, vlasti u Budimpeti okupirale su Baku i Baranju, napadom zapoetim 11. aprila 1941. godine, a ove regije pripojene su Maarskoj 16. decembra iste godine. Pribojavajui se sukoba svojih dvaju saveznika, Maarske i Rumunije, oko Banata, Nemci su stavili ovu oblast pod formalnu vlast kvislinke srpske vlade generala Milana Nedia , dok su stvarnu vlast u Banatu imali domai Nemci, folksdojeri. Maarsko i nemako stanovnitvo doekalo je okupaciju s nadom u bolju budunost, jer je pritisak koji su doivljavali u Kraljevini Jugoslaviji bio njihov stalni problem. Ubrzo su uvideli da su iz jedne diktature dospeli u drugu, te su sve vie tonuli u apatiju.
6.2. Okupaciona vlast i racija 1942. godine

Ubrzo nakon okupacije, vlasti su zapoele represalije nad srpskim, jevrejskim i romskim stanovnitvom i antifaistima bez obzira na nacionalnost, to je doprinelo poetku oruanog otpora (dodue, ne toliko jakog kao u drugim krajevima zemlje) ve prve godine rata. U Petrovgradu (dananji Zrenjanin) na dan nemakog napada na Sovjetski Savez 22. juna 1941. godine Pokrajinski komitet KPJ doneo je odluku o poetku priprema za ustanak. Uskoro je formiran tab partizanskih odreda Vojvodine , a prvi sukobi sa neprijateljem zapoeli su u Banatu. Tokom 1941. godine formirano je vie partizanskih odreda (Petrogradski, Melenaki, Mokrinski, Kumanaki i drugi) u srednjem i severnom Banatu, a u junom je dejstvovao Junobanatski odred. Akcije banatskih partizana svele su se na prepade na manje vojne i policijske jedinice, diverzije pruga i mostova i paljenje ita. Nakon odmazde nemakih vlasti, na elu sa policijskim komandantom Jurajem pilerom ( koji je bio inspiracija za lik policajca icera u seriji
Sala u malom ritu), sredite otpora prebaeno je u Srem. Otpor okupacionim jedinicama u Bakoj bio je sloeniji od onog u Banatu, jer su maarske vlasti zavele strog reim, deportujui koloniste u logore (od kojih je najvei bio arvar u Maarskoj), hapsei komuniste i druge politike protivnike i kanjavajui graane za sitnice. Geografske prilike su, takoe, oteavale otpor. Centar otpora u Bakoj bila je ajkaka, a na otpor su bili spremni Slovaci u Petrovcu i Kisau. Borcima su se pridruili komunisti maarske nacionalnosti predvoeni Erneom Kiom (Kiss Ern). Reen da ugui pobunu, okupator je u junoj Bakoj u januaru 1942. godine izvrio tzv. raciju, koja je prerasla u nekontrolisanu upotrebu vojne sile i u najvee zlodelo maarskih okupacionih vlasti. Stradalo je vie hiljada Srba, Jevreja i Roma u ajkakoj i Novom Sadu. Protiv stradanja civilnog stanovnitva ustao je poslanik maarskog parlamenta Endre Baji ilinski (Bajcsy-Zsilinszky Endre).
6.3. Partizanski pokret u Sremu 1941-42. godine

Partizanski pokret u Sremu aktivirao se tokom septembra 1941. godine. Iako je bilo ljudi koji su simpatisali partizane, zbog prirodnih uslova u Bakoj i Banatu njihovo organizovanje bilo je mnogo tee. Temeljnije pripremljen, zahvaljujui prirodnim uslovima za borbu na Frukoj gori i u Bosutskim umama, pokret u Sremu imao je vei zamah, nego u Banatu i Bakoj. Vodeu ulogu u partizanskom pokretu imali su komunisti, meu kojima su bili i bivi zatvorenici sremskomitrovakog zatvora koje su partizani oslobodili. Akcije Frukogorskog i Podunavskog odreda izazvale su represalije i uasan teror ustake policije tokom avgusta 1942. godine. Voa ustake policije, Viktor Tomi, odgovoran je za smrt vie od 6.000 stanovnika Srema. Prilikom ove
96
akcije stradali su vodei kadrovi partizanskog pokreta u Sremu, ore Markovi komandant i Stanko Paunovi komesar taba NOPO za Srem. Tokom 1942. godine partizanske jedinice u Sremu reorganizovane su i prikljuene Treoj operativnoj zoni Hrvatske. Deo jedinica prebaen je u Bosnu. Naredne godine, sremski partizani u Bosni formirali su Prvu i Drugu vojvoansku brigadu. Nakon to se komandni kadar Glavnog taba NOP-a za Vojvodinu prebacio iz Bosne u Srem, partizanski pokret bio je sve brojniji, te su pokuaji unitenja partizanskih jedinica bili bezuspeni. U akcijama tzv. ienja terena od partizana kada je re o okrutnosti posebno se isticala 13. SS Handar divizija.
6.4. Preokret u Drugom svetskom ratu

Tok Drugog svetskog rata preokrenut je 1943. godine. Poraz nacistike Nemake postajo je sve izvesniji. Sredinom 1944. godine Crvena armija stigla je do Balkana i tokom leta nizom operacija razbila nemake i kvislinke jedinice u Rumuniji i Bugarskoj, te su ove zemlje bile poraene. U jesen, jedinice Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije i Crvene armije oslobodile su istone delove Jugoslavije, Makedoniju, Srbiju sa Beogradom i Vojvodinu. Pribliavanje jedinica Crvene armije granicama Jugoslavije primoralo je Nemce da pokuaju da unite otpor u Sremu, no njihova ofanziva pod nazivom itni cvet jula 1944. godine zavrila se bez uspeha. Dolazak sovjetske armije na granice Jugoslavije i Rumunije u septembru 1944. godine osnaio je partizanski pokret u Banatu koji je osloboen do sredine oktobra. Tada jedinice Crvene armije i NOVJ prelaze u Baku. Subotica je osloboena 10. oktobra, a Novi Sad 23. oktobra.
Posle osloboenja Bake, Banata i veeg dela Srema, pored postojee dve, 16. i 36, formirana je od prekaljenih boraca, ali i od sasvim mladih i neiskusnih mladia nova, 51. vojvoanska divizija. Od 1. januara 1945. godine ove tri divizije ine III jugoslovensku armiju, iji je komandant general Kosta Na. Od 1943. godine do kraja rata formirano je 15 vojvoanskih brigada, meu kojima je 14. bila slovaka, a 15. Petefi maarska. Dobar deo Vojvodine, prvenstveno Baku, okupator je napustio bez borbi. U nekim mestima prolo je vie dana, a negde i vie od jedne sedmice od odlaska maarskih do dolaska partizanskih trupa. Od novembra 1944. godine voene su teke borbe Crvene armije i NOVJ protiv Nemca i jedinica tzv. NDH u Baranji. Surova, sa mnogo gubitaka, bila je bitka za prelazak Dunava kod sela Batina. Jedinice NOVJ bile su popunjene golobradim mladiima iz Vojvodine koji su masovno ginuli. Sredinom aprila 1945. godine probijen je Sremski front, a rat se za narode Jugoslavije zavrio 15. maja, nedelju dana nakon kapitulacije Nemake. Tokom Drugog svetskog rata stradalo je stanovnitvo svih nacionalnosti. Okupacione i kvislinke snage izvrile su masovna ubistva i zlostavljanja stanovnitva srpskog, jevrejskog i romskog porekla. Prema popisu stanovnitva iz 1931. godine u Dunavskoj banovini ivelo je 18.518 Jevreja ili 0,77%. Stradalo ih je 15.343, a preostali Jevreji iz Vojvodine uglavnom su napustili zemlju i preselili se u Izrael. Kroz istoriju esto se deavalo da su Romi bili proganjani ili teko kanjavani zbog svog naina ivota, ali najvea tragedija desila se tokom Drugog svetskog rata, kada je nacistiki reim odluio da, zajedno sa Jevrejima, potpuno istrebi Rome. Oni su bili izloeni okrutnim pokusima nacistikih lekara. O ostvarivanju ovog plana zna se manje nego o holokaustu, ali nova istraivanja donose sve vie rezultata.
6.4. Preokret u Drugom svetskom ratu
97
KOLIKO SE POZNAJEMO
7. VOJVODINA NAKON ZAVRETKA DRUGOG SVETSKOG RATA 7.1. Vojvodina u novoj Jugoslaviji
Krajem 1944. godine u Vojvodini je na delu njene teritorije zavedena vojna vlast, koja je pravdana politikim, etnikim, ekonomskim i vojnim razlozima (nerazvijenost sistema oslobodilake vlasti, sloene nacionalne prilike kao posledica okupacije, teka ekonomska situacija itd.). Izvesno je da je Vojna uprava doprinela stabilizaciji prilika u Vojvodini, ali se u svom delovanju i sama oslonila na represivne mere prema maarskoj manjini, izjednaila ju je sa maarskim okupacionim sistemom, dovela do stradanja vie hiljada pripadnika maarskog stanovnitva i pogoranja meunacionalnih odnosa. Gotovo celokupno nemako stanovnitvo koje se nije ranije povuklo, bez ikakvog utvrivanja krivice, odvedeno je u sabirne logore (Baki Jarak, Kruevlje i Gakovo u Bakoj, Rudolfsgnad (Knianin) i Molin u Banatu), u kojima su mnogi stradali. Na osnovu odluke dravnog rukovodstva, Nemcima je oduzeto dravljanstvo, konfiskovana celokupna imovina, te je zbog toga veina preivelih napustila zemlju.
osnovu raznih razloga.. Nakon jedinih viestranakih izbora, u kojima je ansa politike alternative dovedena na minimum, jo vie su ojaali sistem. Na izborima komunisti su izali sa jedinstvenom listom Narodnog fronta Jugoslavije . Kada je videla da se ne moe suprotstaviti propagandnoj i birokratskoj maineriji komunista, demokratska opozicija odluila je da bojkotuje izbore. Njene pristalice mogle su glasati za oravu kutiju. Zbog propagande i kontrole glasaa Narodni front je ubedljivo pobedio. Zemlja je i formalno ula u blok drava pod kontrolom Sovjetskog Saveza. Ukinuta je monarhija, viepartijski sistem i zavedena je diktatura proletarijata . Komunisti su odluno nastupali protiv ovinizma, ali su drali pod pritiskom svaku naciju i manjinu, kao i crkve u zemlji. Nije bilo rei o pravoj demokratiji.
7.1. Vojvodina u novoj Jugoslaviji

U novu federativnu jugoslovensku dravu Vojvodina je ula sa nedefinisanim poloajem i granicama. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu nije razmatrana autonomija odreenih podruja drave, a ozbiljna dilema kojoj e federalnoj jedinici pripasti Vojvodina, Srbiji ili Hrvatskoj, prestaje nakon to je voa komunista maral Josip Broz Tito izjavio marta 1944. godine da e Vojvodina pripasti onome za koga se opredeli narod. S obzirom na to da su veinu graana Vojvodine inili Srbi, komunistiki voa iz Vojvodine Jovan Veselinov najavio je decembra 1944. godine elju Vojvoana da se prikljue Srbiji. Na sednici Glavnog narodnooslobodilakog odbora Vojvodine 6. aprila 1945. godine u Novom Sadu doneta je odluka o prikljuenju Vojvodine Srbiji. Na treem zasedanju AVNOJ-a, odranom u avgustu 1945. godine u Beogradu, ponovljena je volja naroda koji ive u Vojvodini da se autonomna pokrajina prikljui federalnoj Srbiji. Delegaciju
7. VOJVODINA NAKON ZAVRETKA DRUGOG SVETSKOG RATA

Nakon pobede, komunisti sa Josipom Brozom Titom na elu uveli su komunistiku diktaturu najbre u Evropi. U novoj jugoslovenskoj dravi Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji, koja je od 29. novembra 1945. godine nosila naziv Federativna Narodna Republika Jugoslavija, nastale su radikalne promene u drutvenoj, politikoj i ekonomskoj sferi. Sprovedena je nacionalizacija, agrarna reforma, uz utvrivanje zemljinog maksimuma i druge mere kojima je podravljena imovina relativno bogatog sloja stanovnitva i stranog kapitala. Ovim merama upropastili su na vie desetina hiljada porodica oduzevi im imetak na
98
NOO Vojvodine inili su Jovan Veselinov, upnik Blako Raji, prota Alimpije Popovi, Vasa Staji, Pal oti (Sti Pl), Aleksandar Mo itd. Pre toga, na osnivakom Kongresu Komunistike partije Srbije, odranom u maju 1945. godine, ujedinjene su partijske organizacije Srbije, Vojvodine i Kosova i Metohije. Ustavima FNRJ od 1946. godine, Ustavom NR Srbije od 1947. godine i Statutom Vojvodine 1948. godine reen je ustavni status Vojvodine. Vojvodina je definisana kao autonomna pokrajina u sastavu Narodne Republike Srbije, ali je u Veu naroda FNRJ imala i svoje posebne poslanike. Vojvodina se, dakle, prikljuila Srbiji. Odmah posle rata dogodile su se velike promene u etnikom smislu, broj srpskog stanovnitva naglo se poveao.
7.2. Politike prilike nakon rata

Vlast komunista bila je efikasna u trenutnom zaustavljanju bratoubilakih ratova (koji nisu voeni u Vojvodini), ali cena toga bila je uvoenje diktature. Vojvodina je u novom poretku u Jugoslaviji dobila ulogu snabdevaa namirnicama za ishranu. Privid politikog pluralizma koji su od novih vlasti u Jugoslaviji zahtevali zapadni saveznici, pobednici nad faizmom, prevazien je nakon parlamentarnih izbora odranih 11. novembra 1945. godine, kada je opoziciju ubedljivo pobedila lista Narodnog fronta sa osmostrukom razlikom. Demokratska opozicija , predvoena Milanom Grolom, bila je primorana da se ubrzo pasivizira i nestane sa politike scene. Nova drava suoila se sa razruenom infrastrukturom i unitenom privredom. Poljoprivredi je nedostajala radna snaga nakon nestanka nemake manjine (otprilike pola miliona, tj.oko tristotine hiljada Nemaca proterano je iz Vojvodine). Ve 23. avgusta 1945. godine donet je Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji kojim je
oduzeta zemlja od krupnih i od srednjih zemljoposednika, bez obzira na nacionalnu pripadnost, te dodeljena agrarnoj sirotinji i kolonistima iz planinskih krajeva, nenaviknutih na obradu zemlje u novim uslovima. Da bi se prehranilo stanovnitvo, vlasti su uvele obavezni otkup, tzv. trinih vikova koji je naroito pogodio vojvoanske poljoprivrednike. Naviknuti na inokosna imanja, vojvoanski seljaci su terani u zadruge (po staljinistikom uzoru), to je potpuno dezorganizovalo trite poljoprivrednih proizvoda. Merama prinudnog otkupa u Vojvodini otkupljeno je 47% svih prinudno otkupljenih koliina itarica u zemlji. Prilikom ovih mera primenjivana je sila, seljake su zlostavljali i kanjavali. U ekonomskim promenama dolo je do podravljenja privatne svojine (nacionalizacije) u svim privrednim granama, izuzev poljoprivrede. Kao deo tih procesa preduzete su i mere konfiskacije imovine ekonomsko kanjavanje svih saradnika okupatora, ratnih zloinaca i naroito pripadnika nemake manjine, ija je imovina gotovo u celosti konfiskovana, jer se smatralo, iako to nije bilo tano, da su svi bili na strani okupatorskog reima.
7. VOJVODINA NAKON ZAVRETKA DRUGOG SVETSKOG RATA 7.2. Politike prilike nakon rata 7.3. Nacionalne prilike u Vojvodini
7.3. Nacionalne prilike u Vojvodini

Nakon proterivanja nemake nacionalne grupe iz zemlje, pritisak je bio i dalje jak. U novoj Jugoslaviji razvio se sistem u kojem je svaka nacija dobila mogunost izvesne afirmacije, ali je u isto vreme i bila pod kontrolom, prismotrom i pritiskom tadanje vlade i komunistike elite. U toj dravi svaki pripadnik bilo koje nacije mogao je da postane dravni neprijatelj, iredentista, etnik, ustaa itd. ako je zbog bilo ega mislio drugaije ili imao konflikt sa vladom ili komunistima. S vremenom, ovakav nain pritiska i manipulacije postajao je sve blai, ali nikad nije nestao iz socijalistike Jugoslavije.
99
KOLIKO SE POZNAJEMO
7. VOJVODINA NAKON ZAVRETKA DRUGOG SVETSKOG RATA 7.4. Raskid sa staljinizmom
8. POLET TITOIZMA
Ipak, meunacionalni odnosi u novoj dravi uveliko su se konsolidovali zahvaljujui tome to je ivotni standard postajao sve vii. Ideja bratstva i jedinstva nosila je u sebi mogunosti iskrenih i dobrih odnosa (iako je bila kalup u koji se svako morao uklopiti). Nove generacije bile su sve manje optereene prolou i znale sve manje o nacionalnim sukobima. Manjine su dobile pravo na obrazovanje i informisanje na vlastitom jeziku, te su sve vie prihvatale Jugoslaviju. Ekonomski napredak u ovom sistemu, koji je bio slobodniji od svih komunistikih sistema, bio je mogu zato to je titoizam u svojoj ranijoj fazi raskinuo sa staljinizmom. Posle Drugog svetskog rata postignut je znaajan napredak u obrazovanju na rusinskom jeziku. U svim naseljima u kojima je bilo dovoljno dece Rusina kolskog uzrasta, organizovana je nastava na rusinskom jeziku. Od tada su tampani udbenici za sve predmete na rusinskom jeziku. U Ruskom Krsturu je 1945. godine osnovana nia gimnazija na nastavnim jezicima nacionalnih manjina. Slovaci su dobili ansu da izgrade svoj edukativni centar u Bakom Petrovcu, ali se nastava i na drugim mestima organizovala na slovakom jeziku. Broj razreda u kojima se nastava odvijala na maarskom jeziku takoe se poveao. Posle Drugog svetskog rata drava je stvarala uslove za kulturno-nacionalni ivot za sve manjine (nacionalnosti), kriteriji su bili da budu odani komunistikoj partiji, i da budu lojalni dravi. Osnivana su kulturno-umetnika drutva Rusina, Maara, Slovaka, Rumuna, u kojima su delovale folklorne, pozorine, knjievne, horske i druge muzike sekcije, ali je centralna vlast favorizovala u nacionalnom smislu meovita kulturna drutva.
ja imala znaajnu ulogu. Ipak, nastao je sukob izmeu Tita i Staljina , koji nije okonan pobedom Staljina. Tada se, kao izuzetak, Staljinovi planovi nisu ostvarili. Nakon sukoba sa Sovjetskim Savezom i dravama Informbiroa , posle Rezolucije Informbiroa 28. juna 1948. godine, zemlja je bila dovedena u stanje potpune izolacije. Dokazujui svoju privrenost komunizmu, nastavila je sa izgradnjom sistema po uzoru na Sovjetski Savez. Pristupili su potpunoj centralizaciji dravne uprave. Zapoeta je kolektivizacija obradive zemlje i njeno podravljenje. Formiraju se seljake radne zadruge kao osnovna forma proizvodnje na selu, ali od toga se odustaje ve 1950. godine. Od 1950. godine uvodi se sistem socijalistikog samoupravljanja , a Ustavnim zakonom iz 1953. godine poela je dublja decentralizacija dravnog sistema. Sistem samoupravljanja je do 1955. godine usklaen i uveden do kraja. Posle konflikta sa Sovjetskim Savezom u spoljnopolitikoj opredeljenosti, Jugoslavija je pronala novu orijentaciju nesvrstanost. Pobeda u sukobu sa staljinizmom, nova spoljnopolitika orijentacija i korekcije u unutranjem sistemu doneli su sreniji i uspeniji period u Jugoslaviji.
8. POLET TITOIZMA
Od poetka pedesetih godina, Jugoslavija je doivela znaajne politike, ekonomske i ideoloke promene. Od 1955. godine optine postaju lokalni organi vlasti sa odreenim ingerencijama. Ustavom iz 1963. godine usvojen je proces decentralizacije, naroito prema republikama. Od druge polovine 1967. godine zapoinje radikalnije proces deetatizacije i jaanje republika. Ustavnim amandmanima iz 1967. godine , pa zatim 1968. i 1971. godine autonomne pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija postaju konstitutivni delovi Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.
7.4. Raskid sa staljinizmom

Sovjetski Savez, posle pobede u Drugom svetskom ratu, izgraivao je svoj sistem saveznika, meu kojima je Jugoslavi-
100
Ustavom proglaenim 21. februara 1974. godine potvren je novi status pokrajina. Time je Vojvodina postigla najvii nivo autonomije u istoriji svog postojanja, iako je ova autonomija, kao i itav politiki sistem, bila pod dominacijom Saveza komunista. Autonomija e doprineti brem razvoju Vojvodine, ali e i otvoriti mnogo spornih pitanja izmeu pokrajina i Republike Srbije. U sutini ovog spora bilo je nastojanje Republike Srbije da se degradira dostignuti stepenom autonomnosti pokrajina i povrati centralistika vlast republike nad njima. Podstaknute dogaanjima u Americi i Francuskoj, 1968. godine desile su se studentske demonstracije. Studenti su protestovali zbog birokratizma sistema. Predsednik Tito je, naizgled, izaao u susret studentima, ali nita se nije promenilo. Poetak sedamdesetih godina XX veka obeleen je politikim sukobima u vrhu vladajueg Saveza komunista Jugoslavije, to se 1971. godine u Hrvatskoj manifestovalo obraunom sa nacionalistima u okviru Masovnog pokreta, koji se zalagao za to je mogue veu emancipaciju Hrvatske. U Srbiji je naredne 1972. godine sa politike scene uklonjena grupa tzv. anarholiberala, koja se zalagala za modernizaciju privrede i decentralizaciju drave. Sukobi u okviru partije iskorieni su za politike istke, koje su ujedno znaile i padanje u potpunu anonimnost i bezperspektivnost poraenih. Meu onima koji su morali da se uklone bili su elnici vojvoanskih komunista Mirko anadanovi i Milo Radojin. Reakcije sistema znaile su da je on izgubio svoju fleksibilnost, to je bila njegova karakteristika posle 1948. godine. Na izazove vee politike slobode i vee nacionalne slobode, dao je negativan odgovor. Ipak, kada je ivotni standard u pitanju, Jugoslavija je sedamdesetih godina bila zemlja kojoj su se divile ostale socijalistike zemlje, naroito njeni susedi. U
celom svetu su sa potovanjem i isekivanjem gledali na ostvarivanje samoupravljanja, koje nikad nije funkcionisalo efikasno. Vojvodina je bila i ostala cilj mnogih pojedinaca iz nerazvijenih podruja, koji su imali i iskoristili anse da zaponu ivot u njoj. U Vojvodini se zajedniki ivot raznih nacionalnih i etnikih zajednica isprepletao. Ipak, u ovom periodu zapoelo je ubrzano smanjivanje broja nacionalnih manjina (narodnosti), te je Vojvodina, u tom smislu, postajala sve manje arolika. U Jugoslaviji tog vremena, svi oni koji su izneli svoja zapaanja u vezi sa svojim narodom rizikovali su da budu marginalizovani. Polje meunacionalnih odnosa bilo je iskljuivo ingerencija Saveza komunista. Iako su ti odnosi nosili u sebi izvesnu napetost, oni nisu doli do izraaja, delimino zbog toga to se u Jugoslaviji, a naroito u Vojvodini, brinulo o tome da se u javnosti bude korektan prema svakoj etnikoj zajednici. Istovremeno, dobar ivotni standard i razne mogunosti koje je drava pruala graanima inili su svaku nacionalistiku propagandu beznaajnom ili smenom, jer su svi narodi i manjine bili zadovoljni.
9. POSLE TITA - TITO (POZNI TITOIZAM I ULAZAK U KRIZU)
9. POSLE TITA - TITO (POZNI TITOIZAM I ULAZAK U KRIZU)

Privredni razvoj SFRJ nakon neuspele privredne reforme, zapoete 1965. godine, usporio se i najavio je poetak dugotrajne drutvene i ekonomske krize koja e pratiti zemlju do njenog raspada 1991. godine. Tenje za emancipacijom republika, ali i pokrajina, izraene su u Ustavu iz 1974. godine. Odredbama Ustava, Socijalistika Autonomna Pokrajina Vojvodina dobila je elemente dravnosti sa neodreenim statusom u Socijalistikoj Republici Srbiji. Vojvodina je tada imala zakonodavnu vlast olienu u Skuptini, izvrnu vlast koju je
101
KOLIKO SE POZNAJEMO
9. POSLE TITA - TITO (POZNI TITOIZAM I ULAZAK U KRIZU) 9.1. Ekonomska kriza
10. DOBA POLITIKE, DRUTVENE I EKONOMSKE KRIZE I RASPADA ZEMLJE 10.1. Produbljivanje krize
sprovodilo Izvrno vee SAPV i najviu sudsku vlast preko Ustavnog suda i Vrhovnog suda Vojvodine. Jedina ingerencija Republike ostala je u domenu unutranjih poslova. Josip Broz Tito je umro 4. maja 1980. godine. Jugoslavija je ostala bez svog simbola i zatitnog znaka . Mnogi su bili zabrinuti za opstanak zemlje, ali su tada te strepnje bile bez ikakvih osnova. Politiki testament Tita u tom trenutku je funkcionisao, ali stanovnitvo nije bilo pripremljeno za krizu, niti za politiki sistem. Suvie komplikovani Ustav nije bio dovoljno dobar da na pravi nain reava krizne situacije, ali tada takvih nije ni bilo. Politiko rukovodstvo je, kao reenje problema koji su postojali, dalo odgovor: Posle Tita Tito. Narod je tada esto pevao na raznim masovnim skupovima Drue Tito mi ti se kunemo, da sa tvoga puta ne skrenemo . U politikom smislu sistem titoizma nastavio je da funkcionie bez potresanja zbog smrti Tita.
10. DOBA POLITIKE, DRUTVENE I EKONOMSKE KRIZE I RASPADA ZEMLJE

U periodu od 1980. do 1991. godine, Jugoslavija je dospela od ekonomske krize u stanje graanskog rata. Politiki, ekonomski, drutveni sistem, a i sistem vrednosti ruio se stepen po stepen. Umesto da se zemlja oslobodi komunizma, kao ostale istonoevropske drave i da prenese napredne tradicije koje su postojale u njenoj varijanti komunizma, u njoj se komunizam zamenio populizmom i neodgovornim nacionalizmom. Iako je Jugoslavija bila najnaprednija zemlja u istonoj Evropi, iako je imala najvei ugled i najbolje meunarodne odnose, sve je to postepeno propadalo. Kako je vreme odmicalo, taj proces se ubrzavao.
10.1. Produbljivanje krize

Ekonomska kriza osamdesetih godina XX veka polako se pretvarala i u politiku krizu. Nestaica pojedinih namirnica, koje su kupovane u inostranstvu, pogodila je i stanovnitvo Vojvodine. Ipak, to u poetku nije poremetilo dobre meunacionalne odnose, mada se strepelo za budunost. U isto vreme, zemlja je poela da ulazi u sve dublju krizu. Nakon demonstracija u Pritini 1981. godine zapoinje sve jaa aktivnost albanskih separatistikih krugova, to je istovremeno podsticalo populistiku i nacionalistiku retoriku u Srbiji. Jedan od ciljeva te politike bio je smanjenje ingerencija pokrajina. Dobar deo srpske inteligencije podravao je taj kriticizam izraavajui svoje negodovanje zbog dogaanja u vreme titoizma. U prvoj polovini osamdesetih godina, mediji su postali otriji kada je bilo rei o Albancima. Kasnije se takav stil proirio i koristio sa vie strana. Dolaskom na vlast rukovodstva Saveza komunista Srbije sa Slobodanom Milo-
9.1. Ekonomska kriza

Poetak osamdesetih godina doneo je produbljenje ekonomsku krize, koja se odrazila na svakodnevicu stanovnitva. Razlog tome bila su suvie veliki dugovi, a dobijani zajmovi nisu bili ulagani na pravi nain. Nestaica deterdenata, benzina i kafe zauvek su okonale bezbrine godine poleta titoizma. Posle nekoliko godina krize i nemoi rukovodstva zemlje i Saveza komunista, pojavila se kritika sistema, a i njegove prolosti. Stanovnitvo je sve vie bilo ogoreno i podlono populizmu. Poto je za vreme Tita nacionalno pitanje bilo reavano primenom sile, nije bilo mesta demokratskoj diskusiji, osim u Partiji. Bilo je mogue da se iskoristi nacionalni oseaj za manipulaciju irokih narodnih masa.
102
eviem na elu, 1987. godine, pod izgovorom zatite ugroenih Srba i Crnogoraca na Kosovu, promovie se politika iji je konaan rezultat bio raspad zemlje. Savezno predsednitvo sa osam lanova iz svih republika i pokrajina izgubilo je mogunost funkcionisanja. Nastala je nova vrsta krize. Pravni sistem nije mogao vie da funkcionie. To je unelo nesigurnost na svim nivoima u dravi. Federacija, republike, pokrajine i graani izgubili su viziju budunosti koja je postajala sve neizvesnija. Jugoslovenske republike poele su da vode svoju politiku, dok je ekonomska kriza postajala sve dublja, a inflacija rasla sve bre.
10.2. Gubitak autonomije Vojvodine

Partijsko rukovodstvo Srbije se, pod izgovorom antibirokratske revolucije , obraunalo sa tzv. autonomaima u Vojvodini. Nakon Jogurt revolucije u Novom Sadu 5/6. oktobra. 1988. godine, smenjeno je autonomakog rukovodstva pokrajine, sa Bokom Kruniem i Stevanom ogorovim na elu, koje su zamenile perjanice antibirokratske revolucije u Vojvodini: Mihalj Kertes, Radoman Boovi i drugi. U Crnoj Gori takoe je izvedeno smenjivanje rukovodstva u januaru 1989. godine, a na Kosovu je uvedeno vanredno stanje i postavljeno rukovodstvo lojalno Miloeviu. Nakon referenduma koji je odran 1. i 2. jula 1990. godine donet je Ustav Socijalistike Republike Srbije kojim su predviene politike slobode, tj. otvorena je mogunost stranakog organizovanja i viepartijskih izbora. Pre toga, isto rukovodstvo odlagalo je demokratizaciju i skoro sve jugoslovenske republike bile su naprednije od Srbije. Prvi parlamentarni izbori u socijalistikoj Srbiji odrani su 23. decembra 1990. godine i na njima je ubedljivo pobedila vladajua Socijalistika partija Srbije . Ti izbori bili su organizovani bez mogunosti pravog iz-
bora, jer je opozicija bila liena i ravnopravnog uea u medijima, a nije imala ni novana sredstva za voenje izborne kampanje. Nacionalistiki incidenti bili su sve ei. Na fudbalskim utakmicama, u tampi, a najvie u elektronskim medijima ruili su se odomaeni, tradicionalni obiaji. Pojavila se netrpeljivost irom zemlje. Vojvodina je bila time najmanje zahvaena i najmanje je uestvovala u svemu tome, ali je njeno novo rukovodstvo potpuno sledilo politiku Miloevia. U istonoj Evropi ruili su se redom politiki sistemi tokom jeseni 1989. godine. Uskoro su u jugoslovenskim republikama komunisti gubili vlast ili su je podelili sa novom opozicijom. U Srbiji i Crnoj Gori komunistika elita, iskoristivi nacionalizam, populizam i nadmo u dravnom aparatu, produila je svoju vlast, dok je u Srbiji tadanji predsednik Miloevi uvodio dravu u sve vee sukobe.
10. DOBA POLITIKE, DRUTVENE I EKONOMSKE KRIZE I RASPADA ZEMLJE 10.2. Gubitak autonomije Vojvodine 10.3. Raspad Jugoslavije
10.3. Raspad Jugoslavije

Raspadom Saveza komunista Jugoslavije, koji se dogodio na XIV kongresu odranom od 20. do 22. januara 1990. godine, kriza jugoslovenske federacije bliila se svom vrhuncu. Nije funkcionisala vie nijedna zajednika institucija drave. Nastojanje komunistikih rukovodstava Slovenije i Hrvatske da se drava preuredi na konfederalnom principu izazvalo je reakciju srpskog komunistikog rukovodstva, koje je pod izgovorom zatite srpskog naroda u drugim republikama zahtevalo potpunu promenu politikog sistema u dravi, postavljajui u sutini dilemu: ili snana centralizovana Jugoslavija, ili proirena Srbija. Separatistika rukovodstva u drugim republikama, nakon sprovedenih referenduma, proglasila su dravnu nezavisnost, to je dovelo do ratova na prostoru bive Jugoslavije izmeu 1991. i 1995. godine i stvaranja novih drava. Srbija i Crna Gora ujedinju-
103
KOLIKO SE POZNAJEMO
10. DOBA POLITIKE, DRUTVENE I EKONOMSKE KRIZE I RASPADA ZEMLJE 10.4. Kosovska kriza, napad NATOa na Jugoslaviju i pad diktature Slobodana Miloevia 10.5. Poloaj Vojvodine posle demokratskih promena
ju se u Saveznu Republiku Jugoslaviju koja je kasnije prerasla u savez drava, Dravnu zajednicu Srbija i Crna Gora. Istovremeno, u Vojvodini traje razgradnja pokrajinskih institucija, Skuptina i Izvrno vee Vojvodine bile su onemogueni u obavljanju i onih poslova koji su im pripadali i po novom Ustavu Republike Srbije. Tokom rata, ostatak Jugoslavije je u politikom i ekonomskom smislu bio u stanju izolacije. Bila je iskljuena ili suspendovana iz meunarodnih organizacija. Nestaica goriva i inflacija dovela je velik deo stanovnitva do prosjakog tapa, dok se jedan uski sloj bogatio, koristivi nedae stanovnitva. U pograninim podrujima su verc i prodaja na crno dostigli neverovatne razmere. Inflacija je krajem 1993. godine dostigla vrhunac. To je bila najvea inflacija svih vremena u svetu. Tokom rata je poloaj mladih, posebno vojnih obveznika, bio je teak. Pozivani su u rezervu, a neki su poslati na ratita, gde su u isto vreme delovale i paravojne formacije na svim zaraenim stranama. Delimino zbog ovog, a delimino zbog ekonomskog stanja, na stotine hiljada mladih i uenih ljudi napustilo je zemlju. Konano, ratovi su prouzrokovali da masa izbeglica krene iz svojih zaviaja u Srbiju. Veina njih naseljena je u Vojvodinu. Ratovi sa bivim jugoslovenskim republikama, Hrvatskom i Bosnom, zavreni su mirom sklopljenim u Parizu, poetkom 1996. godine.
10.4. Kosovska kriza, napad NATO-a na Jugoslaviju i pad diktature Slobodana Miloevia
Kriza na Kosovu zaotrila se 1998. godine. Meunarodna zajednica zapretila je diktatorskom reimu i postigla da se oruane snage sa Kosova delimino povuku. Poetkom 1999. godine sazvan je
sastanak u Rambujeu, poto su otkriveni dokazi o masovnim ubistvima albanskih civila. Poto je Srbija odbila da sarauje sa meunarodnom zajednicom, 24. marta 1999. godine NATO je zapoeo bombardovanje Jugoslavije. Vojvodina je esto bila bombardovana, a pre svega Panevo i Novi Sad. Napad NATO-a Slobodan Miloevi je iskoristio da bi ponovo manipulisao patriotskim oseanjima stanovnitva. Poto se pokazalo da je NATO odluan u postizanju svojih ciljeva, Miloevi je sklopio sporazum o naputanju Kosova, s ciljem da sauva svoju vlast. Od 1998. godine postojala je studentska organizacija Otpor. Ona je odluno kritikovala reim, koji je sve vie zlostavljao studente. Krajem 1999. i poetkom 2000. godine diktatorski reim je toliko esto primenjivao silu i tako brutalno tukao studente da je izgubio svu podrku. Zapravo, reim je stekao svoje dotadanje pobede tako to je razarao politiku i medijsku alternativu. Prilikom izbora redovno je primenjivao silu. Takoe, varao je na izborima, koristivi neobavetenost, nacionalna oseanja i patriotizam graana. Na izborima za Saveznu Skuptinu, Skuptinu Vojvodine i na optinskim izborima 24. septembra 2000. godine, reim je takoe eleo da vara, tj. da krade glasove. Objavljen je netaan konaan izborni rezultat, iako je ubedljivo pobedila ujedinjena demokratska opozicija, sa dr Zoranom iniem i Vojislavom Kotunicom na elu. DOS za Vojvodinu je nadmono pobedio na pokrajinskim izborima, pa je u Skuptinu Vojvodine izabrano 116 poslanika DOS-a, dva iz SPS-a i dva nezavisna kandidata.
10.5. Poloaj Vojvodine posle demokratskih promena

Prvi znaajan dokument koji je Skuptina Vojvodine donela u sazivu iz 2000. godine bila je Platforma o ostvarivanju ustavnih ovlaenja AP Vojvodine sa nae-
104
lima za budue ustavno ureenje pokrajine. Zatim je 14. decembra 2001. godine Skuptina utvrdila i dostavila predlog Zakona o utvrivanju odreenih nadlenosti autonomne pokrajine (Omnibus zakon) koji je Republika skuptina izglasala 2002. godine. Do promena 2000. godine, pripadnici nacionalnih zajednica u Vojvodini imali su mogunost kolovanja, informisanja i negovanja kulturne batine na maternjem jeziku, ali iskljuivo u okviru individualnih graanskih prava, bez posebne zatite kolektivnih manjinskih interesa. Nakon to je Savezna Republika Jugoslavija pristupila Okvirnoj konvenciji za zatitu prava i sloboda nacionalnih manjina Saveta Evrope i u skladu sa Konvencijom i donetim saveznim Zakonom o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina , nacionalnim zajednicama omogueno je formiranje nacionalnih saveta. Nacionalni saveti staraju se o slubenoj upotrebi jezika, obrazovanju, informisanju, zatiti kulturne batine i razvoju kulturnih institucija nacionalnih manjina. Nacionalne savete, ija su sedita u Vojvodini, do sredine 2007. godine formirali su Maari, Slovaci, Hrvati, Rumuni, Rusini, Bunjevci, Ukrajinci i Makedonci. Naalost, demokratizacija Srbije nije se odvijala na idealan nain. Premijer Srbije, Zoran ini ubijen je 12. marta 2003. godine. Srbija, a sa njom i Vojvodina, se nije mogla ukljuiti do kraja u meunarodne tokove. Nastavio se raspad ostatka Jugoslavije pod nazivom Srbija i Crna Gora. U 2006. godini se i Dravna zajednica Srbije i Crne Gore raspala, ali ovog puta bez nasilja, na osnovu dogovora. Budunost Srbije, demokratija i ekonomski razvoj u Srbiji su neizvesni, ali je sigurno da saradnja, uzajamno potovanje i uvaavanje mogu da pomognu u prevazilaenju postojeih problema, u emu Vojvodina moe da ima svoj udeo.
11. STANOVNITVO VOJVODINE

Stanovnitvo Vojvodine menjalo se tokom istorije. Za period srednjeg veka nemamo pouzdane izvore. Pre dolaska Maara u itavoj Panonskoj niziji dogaali su se potresi u etnikom smislu (Franci i Bugari ruili su Avarski kaganat tokom iscrpljujuih ratova). Tokom IX veka Avarski kaganat nije se mogao obnoviti, ali ni Franci, ni Bugari nisu imali dovoljno snage za pacifikaciju situacije. U ovaj vakuum politikih snaga uli su Maari. Na prostorima Panonske nizije bilo je i Slovena (zapravo Maari su bili u vezi sa Slovenima i pre ulaska u Panonsku niziju). Za kasniji period pretpostavlja se da je teritorija dananje Vojvodine bila integrisana u Ugarsko (Maarsko) kraljevstvo i da je dominantan bio maarski ivalj. Posle najezde Turaka situacija se poela menjati, imigracija sa Balkana menjala je etniki sastav. Kasnije, ugarski kralj potpomagao je naseljavanje prvenstveno Srba. Prvo je u Sremu preovladalo srpsko stanovnitvo. Ugarskim kraljevima bilo je u interesu da se ne presele samo pojedinci, nego i drutvena struktura koja funkcionie i u kojoj je pravoslavna crkva bila uvaavana od katolikih vladara. Period ratova sa Turcima je od XVI veka zahvatio teritoriju Vojvodine. Ona je bila unitavana ratovima i dugim turskim osvajanjima. Ubrzo posle tih osvajanja poinje period potiskivanja Turaka Osmanlija, to je isto bilo iscrpljujue i takoe je kvario demografsku sliku. Gradovi i sela tokom ovog perioda bili su uniteni, a trgovina i sve ostale privredne grane drastino su zaostale. Vojvodina je posle perioda vladavine Osmanlija uvek bila teritorija sa intenzivnim naseljavanjem. U poetku se naseljavalo srpsko, a zatim nemako stanovnitvo. Maari su se poeli naseljavati kasnije,
105
KOLIKO SE POZNAJEMO
11.1. Popisi stanovnitva 11.2. Imigracije u Vojvodinu tokom XX veka
samo za vreme Marije Terezije. Kako u Ugarskoj, tako i u novoj junoslovenskoj dravi, stanovnitvo se stalno doseljavalo. Doseljavanje i stvaranje uslova za ivot doseljenika najvanija je karakteristika demografskih kretanja u Vojvodini.
11.1. Popisi stanovnitva

Prvi zvanini popis stanovnitva u Ugarskoj obavljen je 1869. godine, a od 1880. godine popisi su bili svakih deset godina. Popisi stanovnitva u predratnoj Jugoslaviji obavljeni su 1921. i 1931. godine. Posle Drugog svetskog rata obavljeni su popisi 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. i 2002. godine. Ipak, ukupan demografski rast Vojvodine tokom 133 godine bio je oko 90%, to je upola manje od proseka veine regiona u srednjoj Evropi. Razlozi niskog prirataja stanovnitva su esti ratovi na ovim prostorima, proterivanje Nemaca nakon Drugog svetskog rata, politika emigracija maarskog i rumunskog stanovnitva nakon Prvog svetskog rata i ekonomske migracije, naroito u prvoj deceniji XX veka, kada je Vojvodinu napustilo 150.000 ljudi, odlazei uglavnom u SAD.
11.2. Imigracije u Vojvodinu tokom XX veka

Imigracije u Vojvodinu tokom XX veka u vezi su prvenstveno sa agrarnim reformama nakon zavretka svetskih ratova, kada je kolonizovano uglavnom srpsko stanovnitvo iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i centralne Srbije. U Baku se nakon Prvog svetskog rata pa do 1931. godine doselilo 29.465 stanovnika. To su bili dobrovoljci i kolonisti iz Like, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Dalmacije. Ukupno su u Bakoj osnovali 38 novih naselja i 11 kolonija, uz ve postojea naselja. Najvea od tih naselja bila su: Novi ednik kod Subotice, Aleksa anti kod Sombora, Baki Sokolac (Li-
par) kod Kule, Sirig i Staro urevo kod Temerina, Stepanovievo kod Novog Sada. U Banat je do 1931.godine doseljeno 54.665 stanovnika. Kolonisti u Banatu osnovali su 16 novih naselja i 14 kolonija uz stara naselja. Najvea od novih naselja bila su:Vojvoda Stepa, Banatsko Karaorevo i Aleksandrovo kod Velikog Bekereka (Petrovgrada, Zrenjanina) i Miletievo i Aleksandrov Gaj (Kupinik) kod Plandita. Stajievo su formirali su banatski starosedeoci iz okoline Zrenjanina, a selo Putnikovo kod Uzdina srpski optanti iz Maarske (selo Bata kod Budimpete). Najvee novo naselje u Kraljevini Jugoslaviji bilo je Banatsko Karaorevo sa oko 1000 naseljenih porodica, najvie iz Like. U Sremu je do 1931.godine naseljeno 8755 stanovnika, u pet novih naselja i dve kolonije uz ve postojea stara naselja u okolini Inije i Rume. Po zaviajnom poreklu, od svih naselja u Vojvodini, nastalih izmeu dva svetska rata, najsloenije naselje je Vojvoda Stepa u Banatu, u koje su doli kolonisti iz Like, Hercegovine, Bosne, Crne Gore, Dalmacije, Korduna, Banije, banatskih naselja uz Tisu i optanti iz Maarske i Rumunije. Doseljenici su dobijali zemljite u vlasnitvu politikih optina, fizikih lica, crkava i banaka. Nova naselja nastajala su na majurima, a kolonisti su sami gradili kue koje su se sastojale od sobe, kuhinje i tale. Doseljeno stanovnitvo masovno je obolevalo plunih bolesti i tuberkoloze, a nijedno novo naselje nije imalo lekara. U novim naseljima tokom tridesetih godina XX veka kolonisti su uspeli da izgrade kole, crkve, zgrade optina i sokolske domove, da iskopaju bunare sa zdravom pijaom vodom i da razviju svoje organizacije i udruenja, kao i bogat drutveni ivot. Nakon Drugog svetskog rata, u Vojvodinu je kolonizovano 258.405 lica ili 37.616 porodica. Kada je re o nacionalnosti bilo je: 26.963 srpske porodice (iz Bosne,
106
Hercegovine, Like, Banije, Korduna, Dalmacije, Srbije), 6696.crnogorskih porodica i 2000 porodica Makedonaca. Ova kolonizacija sprovedena je na osnovu Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji iz 1945. godine, a Uredbom o redu prvenstva u dodeljivanju zemlje naseljavanje je uslovljeno ueem kolonista u Narodno-oslobodilakom ratu sa favorizovanjem boraca od 1941. do1943. godine. Doseljeno stanovnitvo useljavalo se u sela koja su prethodno ispranjena odlaskom nemakog stanovnitva. Naselja su menjala nazive, prilagoavajui ih novoj strukturi stanovnita.Tako su Hajfeld i Mastort kod Kikinde postali Novi Kozarci, Sara kod Zrenjanina Sutjeska, upljaja-Krajinik, Filipovo u Bakoj-Baki Graac... Nekada je formirano jedno selo od vie sela, kao npr. Banatsko Veliko selo kod Kikinde (nekada Soltur, arlavil i Sveti Hubert). kolonisti iz Crne Gore naselili su Vrbas, Lovenac, Feketi, Savino Selo ; kolonisti iz Makedonije Jabuku i Kaarevo kod Paneva ; kolonisti iz Dalmacije Riicu, Stanii; kolonisti iz Banije Prigrevicu ; kolonisti iz Like Apatin, Baki Graac; kolonisti.sa Korduna Kljajievo; kolonisti iz Hercegovine Gajdobru u Bakoj, Klek, Seanj, Sutjesku, Ravni Topolovac, Jau Tomi u Banatu; kolonisti iz Bosne Futog, Baki Jarak, Nakovo, Banatski Despotovac, Lukievo, Lazarevo; kolonisti iz Srbije Knianin, Belu Crkvu, Mramorak... Novodoseljeno stanovnitvo u Vojvodini bilo je iz dinarskih krajeva i sa sobom je donelo obeleja planinske kulture prolazei do kraja XX veka proces akulturacije (prilagoavanja) vojvoansko - panonskom prostoru. Doseljenici iz Hercegovine i Crne Gore sa sobom su doneli svoj instrument gusle, a doseljenici iz Like, Bosanske Krajine, Dalmacije specifian nain pevanja tzv. ojkae, koje su se
meu doseljenicima iz Hercegovine nazivale gange. Kolonisti iz Hercegovine doneli su u vojvoansku ishranu upotrebu kupusa ratana, a kolonisti iz Like gastronomski specijalitet liki kupus. Novodoseljeno stanovnitvo govorilo je ijekavicom koja se gubila sa procesom akulturacije, irenjem obrazovnog sistema i pojavom novih generacija potomaka dinarskih doseljenika. Dinarsko stanovnitvo donelo je u Vojvodinu i oseanje meusobne solidarnosti i pomoi i zajednikog rada (mobe). Po popisu stanovnitva iz 1953. godine, u mestu roenja ivelo je 55,5% Vojvoana. Ukupno roenih u Vojvodini bilo je 79,3%, da bi prema popisu iz 1961. Vojvodina imala 46% stanovnika poreklom iz drugih podruja, a danas veinu stanovnitva ine doseljenici iz drugih optina Vojvodine ili Srbije, a dve treine njih su poreklom iz drugih republika.
11.3. Struktura stanovnitva
11.3. Struktura stanovnitva

Bitna istorijska deavanja tokom XX veka uslovila su znaajne promene u etnikom sastavu Vojvodine. Prema popisu stanovnitva iz 2002. godine Vojvodina je imala 2.031.992 stanovnika, od toga: 1.321.807 Srba (65,05%). Maara je bilo 290.207 (14,28%), Slovaka 56.637 (2,79%), Hrvata 56.546 (2,78%), Jugoslovena 49.881 (2,45%), Crnogoraca 35.513 (1,75%), Rumuna 30.419 (1,5%), Roma 29.057 (1,43%), a ispod jedan % stanovnika nacionalno se deklarisalo kao Bunjevci, Rusini, Makedonci, Ukrajinci itd. Srbi su postali najbrojniji narod u Vojvodini koji ini apsolutnu veinu u 31 optini i gradu Novom Sadu. U optinama Vrbas i Ba Srbi su u relativnoj veini. Prema popisu stanovnitva iz 1921. godine, Srba i Hrvata u Vojvodini bilo je 685.451, od toga oko 545.000 Srba ili 35% stanovnitva. Prema popisu iz 1948. godine, Srba je bilo 812.783 ili polovina itelja Vojvodine, a po najnovijem popisu stanovnitva Srbi
107
KOLIKO SE POZNAJEMO
ine dve treine stanovnitva Vojvodine. Poveanju broja srpskog stanovnitva u Vojvodini doprinele su agrarne reforme i kolonizacije, dolazak izbeglih i prognanih lica tokom ratova devedesetih godina XX veka i ekonomska imigracija koje je trajala tokom titoizma. Najbrojnija manjina u Vojvodini su Maari, koji ine apsolutnu veinu u optinama Ada, Baka Topola, oka, Kanjia, Mali Io i Senta, a relativnu veinu u Beeju i Subotici. Prema popisu iz 1921. godine, bilo je 368.064 graana maarske nacionalnosti ili 23%. Prema popisu iz 1948. godine, na ovim prostorima ivelo je 428.532 (26.36%) Maara, da bi po najnovijem popisu iz 2002. godine maarsko stanovnitvo opalo na ispod 15% (na oko 293.000). Broj graana maarske nacionalnosti za pola veka smanjen je za jednu treinu zbog niskog nataliteta, stalne stihijske emigracije koja je naroito pojaana devedesetih godina XX veka. Vojvoanski Hrvati naseljeni su u Sremu i u severnoj i severozapadnoj Bakoj. Nakon Prvog svetskog rata Bunjevci i Hrvati inili su apsolutnu veinu u Subotici. Prema popisu iz 1921. godine Bunjevaca, okaca i Hrvata bilo je oko 140.000 ili oko 9% stanovnitva. Na popisu iz 1948. godine 132.948 graana Vojvodine ili 8,2% izjasnili su se kao Hrvati, a po najnovijem popisu tek svaki etrdeseti stanovnik Pokrajine je hrvatske nacionalnosti. Broj Hrvata se smanjuje zbog niskog nataliteta, dobrovoljnog ili nasilnog odlaska iz zemlje tokom devedesetih godina i zbog podela prilikom popisa stanovnitva na Hrvate, Bunjevce, okce i delom Jugoslovene, onih koji su se do popisa iz 1971. izjanjavali kao Hrvati. Slovaci ine apsolutnu veinu u optinama Baki Petrovac i Kovaica, a tradicionalno su naseljeni u Novom Sadu, Staroj Pazovi, idu i selima oko Bake Palanke. Prema popisu iz 1921. godine Slovaka i eha je bilo 60.684 ili 4%. Na popisu
nakon Drugog svetskog rata, graana slovake nacionalnosti bilo je 69.653 ili 4,28%, a na poslednjem popisu Slovaci su inili etrdesetinu stanovnitva Vojvodine. Rumuni uglavnom ive u junom i delimino u srednjem Banatu i nekada su inili veinu u optini Alibunar. Prema popisu iz 1921. godine, Rumuna je bilo 71.364 ili 4,8%. Popis iz 1948. godine belei 57.909 Rumuna ili 2,3%, a po najnovijem popisu Rumuna ima 30.419 ili 1,5%. Zajednica Rusina ivi u optinama Kula (Ruski Krstur), Vrbas (Kucura) i id. Prema popisu iz 1921. godine, u Vojvodini je bilo 13.648 Rusina ili 0,9% stanovnika. Nakon Drugog svetskog rata Rusina i Ukrajinaca je bilo 21.313 ili 1,31%, a po poslednjem popisu 15.626 ili 0,77%. Od naroda koji su nekada naseljavali Vojvodinu gotovo u potpunosti su nestali Nemaci i Jevreji. Posle Prvog svetskog rata u Vojvodini je ivelo 321.602 Nemca, da bi ih nakon Drugog svetskog rata bilo 29.307, a danas ih ima neto preko 3.000. Poetkom XX veka u Vojvodini je ivelo skoro 20.000 Jevreja, a danas ih ima svega nekoliko stotina. Pored ovih nacija i nacionalnih manjina u Vojvodini ive i Romi, a pojedinaca ima iz itave bive Jugoslavije. Romska zajednica danas je dinamika pojava. Broj Roma brzo se poveava i njihov jezik se brzo menja, mada, istovremeno, postoji vie pokuaja da se on kodifikuje. Romi su ujedno i jedna transnacionalna zajednica koja se vezuje za vie drava i ivi u vie drava. Meu tim dravama je Srbija, kao i svi njeni susedi. Postoje velike rasprave meu Romima, jer nemaju opteprihvaeni jezik. Pojedini dijalekti nisu razumljivi svim Romima. Mnogi govore jezik drave u kojoj ive, iako su svesni svoje posebnosti, a mnogi govore svoj jezik sa primesama slubenog jezika. Danas u Evropi najvie Roma govori jezik romani. Prema poslednjem popisu stanovnitva, obavljenom 2002. godine, Vojvodina je
108
imala 2.031.992 stanovnika, a po regionima broj stanovnika je sledei: u Bakoj je ivelo 1.054.964 stanovnika, u Banatu 616.202 i Sremu 360.826 stanovnika. Teritorija AP Vojvodine administrativno je podeljenja na est okruga, a broj stanovnika u njima varirao je tokom pola veka, od popisa iz 1948. do popisa iz 2002. godine. Najvei porast stanovnitva zabeleen je u Junobakom okrugu, sa seditem u Novom Sadu, u kojem je prema popisu iz 1948. godine ivelo 358.722 stanovnika,a po najnovijem popisu 608.134 stanovnika. Sremski okrug, sa seditem u Sremskoj Mitrovici, imao je ranije 209.943 stanovnika, a sada 347.707 stanovnika. U Junobanatskom okrugu , sa seditem u Panevu, za 54 godine poveao se broj stanovnika sa 279.092 na 332.706. U Severnobakom okrugu, sa seditem u Subotici, pre pola veka ivelo je 184.506 itelja, a poetkom ovog veka ima ih 205.279. Zapadnobaki okrug, sa seditem u Somboru, 1948. godine imao je 200.465 stanovnika, da bi se njihov broj nakon pola veka poveao na 220.196. Manji broj stanovnika nego pre pola veka imaju Srednjebanatski okrug, sa seditem u Zrenjaninu, koji je nekada imao 218.821 stanovnika, a po najnovijem popisu ima 214.366, a najvei pad broja stanovnika zabeleen je u Severnobanatskom okrugu, sa seditem u Kikindi, gde je broj stanovnika opao sa 189.050 stanovnika na 170.361. Uzroci ovakvih demografskih kretanja kriju se u odlasku seoskog stanovnitva u gradove, naroito u upravni centar Vojvodine Novi Sad, koji je pre neto vie od pola veka imao blizu 70.000 stanovnika, a danas ima oko 200.000 stanovnika, a ire gradsko podruje jo 100.000 vie. Industrijski centar Panevo poveao je broj stanovnika dva i po puta pa danas ima gotovo 80 hiljada stanovnika. Subotica je uveala svoje stanovnitvo sa 63 hiljade na neto preko 100 hiljada stanovnika, a Zre-
njanin sa 38 hiljada na neto preko 80 hiljada stanovnika. Neki gradovi su stagnirali kao na primer Beej koji je ostao na dvadesetak hiljada stanovnika, dok se broj stanovnika u nekim optinama znaajno smanjio naroito u severnom i srednjem Banatu i bakom Potisju (Seanj, itite, Nova Crnja, Senta, Kanjia, Ada itd.). Kao to vidimo, demografska kretanja u Vojvodini bila su veoma intenzivna, vrlo esto politiki motivisana iz nacionalnih centara. Tokom XX veka, zbog politikih motivacija, pojedine oruane formacije zlostavljale su civilno stanovnitvo. Uprkos tome, meu pojedincima i negde u manjim zajednicama, razvila se, a i zadrala tradicija zajednikog ivota i uzajamnog potovanja, to nam moe posluiti kao primer za budunost.
12. CRKVE I VERSKE ZAJEDNICE U VOJVODINI
12. CRKVE I VERSKE ZAJEDNICE U VOJVODINI

Pored multinacionalnog sastava stanovnitva, bogatstvo Vojvodine ine i razliite veroispovesti iji vernici od davnina ive u njoj. Najvie vernika je pravoslavne veroispovesti, zatim slede katolici i vernici razliitih protestantskih konfesija. XX vek doneo je velike promene i na ovom planu. Prema popisu stanovnitva iz 2002. godine, pravoslavnih hriana, veinom Srba, a delimino i Rumuna, bilo je 1.401.475 ili 68,97%. Katolika je bilo 388.313 ili 19,1%. Veina graana maarske nacionalnosti su rimokatolici, kao i gotovo celokupno stanovnitvo hrvatske nacionalnosti deo Slovaka u Seleni je rimokatolike, dok je veina Rusina grkokatolike veroispovesti. Razliite protestantske konfesije imale su 72.159 vernika ili 3,55%. Znatan broj Slovaka su vernici Slovake evangelistike a.v. crkve, a malo vojvoanskih Maara su reformati ili evangelisti. Judaistikoj veri pripada 329
109
KOLIKO SE POZNAJEMO
13. KULTURA I OBRAZOVANJE NARODA VOJVODINE U XX VEKU 13.1. Osnovne i srednje kole
ili 0,016% stanovnika, a islamu 8.093 ili 0,39% graana. Oko 140 hiljada graana Vojvodine nije se izjasnilo u vezi s pitanjem vere ili je njihova veroispovest nepoznata, dok ateista ima 12.583 ili 0,63%. U odnosu na popis iz 1931. godine, broj pravoslavnih vernika porastao je sa 41,7% na 68,97%. Broj katolika opao je sa 45,9% na 19,1%, a broj protestanata je sa 10,5% opao na 3,54%. Srpska pravoslavna crkva na teritoriji Vojvodine ima tri eparhije: Baku sa seditem u Novom Sadu, Banatsku sa seditem u Vrcu i Sremsku sa seditem u Sremskim Karlovcima. Rumunska pravoslavna crkva organizovana je u okviru Vikarijata Rumunske pravoslavne crkve u Banatu sa seditem u Vrcu. Rimokatolika crkva podeljena je na Subotiku i Zrenjaninsku biskupiju i Srijemski vikarijat akovako-srijemske biskupije sa seditem u Petrovaradinu. Grkokatolika crkva organizovana je u okviru Apostolskog egzarhata sa seditem u Ruskom Krsturu. Sedite Slovake evangelistike a.v. (augsburke veroispovesti) crkve za Vojvodinu je u Novom Sadu. Podeljena je na tri seniorata: Baki, Sremski, Banatski. Crkva izdaje svoj asopis Evanjelicki hlasnik (Evangelistiki glasnik). Reformatski biskup ima svoju rezidenciju u Feketiu. Meihat islamske zajednice u Vojvodini nalazi se u Novom Sadu.
13.1. Osnovne i srednje kole

Pre Prvog svetskog rata obrazovanje u Vojvodini bilo je aroliko, mada ne previe razvijeno. U njoj je bilo mesta za srpske gimnazije, muzike i enske kole. Iako su ugarske vlasti elele da ujednae sistem obrazovanja, to se nije desilo. Posle Prvog svetskog rata, u Vojvodini je primenjivan srpski Zakon o osnovnim i srednjim kolama , pa su podravljene dotadanje optinske i bogoslovske kole. Nastava se, pored srpskog jezika, odvijala i na jezicima manjina, uz obavezno uenje dravnog jezika. Nisu otvarane posebne kole za manjine, ve samo odeljenja sa nastavom na jezicima manjina (koja su morala imati 30 uenika). Pored gimnazija, postojale su graanske srednje kole trgovakog, industrijsko-zanatskog i poljoprivrednog usmerenja. U Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji bili su na snazi diskriminatorski propisi, jer nije svako mogao da odlui na kojem jeziku eli da se koluje. Oni ija prezimena nisu zvuala maarski, nisu se mogli upisivati u maarske razrede, a sve to u funkciji stvaranja nacionalne drave s ciljem vee afirmacije dravnog jezika (tada srpskog). Nakon Drugog svetskog rata proirena je mrea srednjih kola. Pripadnici manjina imali su mogunost kolovanja na maternjem jeziku u osnovnim kolama u odeljenjima sa nastavom na maarskom, slovakom, rumunskom, rusinskom i ekom jeziku, ali ne i mogunost osnivanja kola sa nastavom na svom jeziku. Gimnazije, uiteljske kole i kole za vaspitae kolovale su uenike, pored srpskog, i na maarskom, slovakom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom jeziku (to je ukinuto krajem pedesetih godina). Srednja kola za primenjenu umetnost Bogdan uput osnovana je u Novom Sadu 1948. godine. Na njoj se nalazi i odsek za keramiku, iji osniva i dugogodinji profesor je bila keramiarka Zlata MarkovBaranji , to je omoguilo nagli razvoj keramike u Vojvodini.
13. KULTURA I OBRAZOVANJE NARODA VOJVODINE U XX VEKU

Kao to smo mogli uoiti, specifinost Vojvodine ini njen multietniki i multikonfesionalni sastav. Svakako, vredelo bi izdvojiti vreme i panju da bi se saznalo poneto o njoj. Uspesi ostvareni u sportu, kulturi, nauci i umetnosti mogu da poslue kao primer i inspiracija i za XXI vek.
110
13.2. Univerziteti i vie kole

Iako je jo u XIX veku vladika Platon Atanackovi traio osnivanje srpskog univerziteta u junoj Ugarskoj, prva visokokolska institucija u Vojvodini, Pravni fakultet u Subotici, osnovana je tek nakon Prvog svetskog rata, 1920. godine, kao sastavni deo Beogradskog univerziteta. Na ovom fakultetu poeli su univerzitetsku karijeru poznati profesori ore Tasi , Mihajlo Konstantinovi , Mijo Mirkovi itd. U meuratnom periodu, najznaajnija kulturna institucija vojvoanskih Srba, Matica srpska, lutala je izmeu nastojanja da edukuje iroke narodne mase i nastojanja da se bavi naukom i umetnou u Vojvodini. Izlazili su iz tampe asopisi: Letopis Matice srpske , Glas Matice srpske i druge publikacije. Od viih kola postojale su vie pedagoke, vie komercijalne, vie upravne i vie mainske kole. Prvi fakulteti Univerziteta u Novom Sadu bili su Poljoprivredni i Filozofski, do poetka ezdesetih godina XX veka prikljuili su im se Pravni, Tehnoloki, Mainski, Medicinski i Ekonomski fakultet u Subotici. Kao jedan od fakulteta Univerziteta u Novom Sadu 1974. godine je osnovana Akademija umetnosti, koja ima tri odseka: muziki, likovni i dramski. Najcitiraniji maarski naunik je bio dr Bela Ribar (Ribr Bla 19302005) hemiar, koji je postigao uspehe u izuavanju kristala. Danas Univerzitet u Novom Sadu ima 14 fakulteta, na kojima se nastava odrava i na jezicima manjina, gde je to izvodljivo. Na novosadskom Filozofskom fakultetu postoje katedre za maarski, slovaki, rumunski i rusinski jezik, na Uiteljskom fakultetu u Somboru budui uitelji se koluju na srpskom, maarskom i slovakom jeziku, a na Uiteljskom fakultetu u Vrcu na srpskom i rumunskom jeziku.
13.3. Problemi nastave na manjinskim jezicima

Pored svih nastojanja Pokrajine da se ouva i razvije nastava na manjinskim jezicima, evidentno je smanjivanje broja uenika u odeljenjima na maarskom, slovakom, rusinskom i rumunskom jeziku. Uzroci ove pojave su niski natalitet, a u skladu sa tim manje uenika uopte, meoviti brakovi u kojima se roditelji najee odluuju da im se deca koluju na veinskom jeziku i ubeenje nekih roditelja da e im deca imati kvalitetnije kolovanje ako pohaaju nastavu na veinskom jeziku.
13. KULTURA I OBRAZOVANJE NARODA VOJVODINE U XX VEKU 13.2. Univerziteti i vie kole 13.3. ProFblemi nastave na manjinskim jezicima 13.4. asopisi
13.4. asopisi
Pored znaajnih asopisa koji se objavljuju u Beogradu i van Vojvodine, asopisi na srpskom jeziku iz Vojvodine veoma su cenjeni. Meu njima je najpoznatiji Letopis Matice srpske, a znaajni su takoe Zbornik Matice srpske za istoriju , Zbornik za drutvene nauke itd. Veoma su dobri asopisi Rad Muzeja Vojvodine i Rad Pokrajinskog zavoda za zatitu spomenika kulture. Dometi, Krovovi, Polja, kao i Zaviajac iz Zrenjanina. Interesantno je da postoje neki asopisi koji su izrazito multikulturnog karaktera, kao to su Rukovet iz Subotice ili Ex Pannonia u kojima izlaze tekstovi na razliitim jezicima. Na slovakom jeziku izlazi asopis Nov ivot (asopis pre literaturu a kltru asopis za literaturu i kltru) u Bakom Petrovcu, nastavljajui tradiciju asopisa Na ivot koji je u periodu izmeu dva rata izdavala Matica slovaka, a na rusinskom ukrajinskom jeziku vetlosc i Studia Ruthenica. Kada je re o maarskim asopisima, postoji relativno velik izbor. Veina njih je i knjievnog i drutveno naunog karaktera. Najprestiniji je Hd (Most) i Symoposion (Simpozijum), znaajan je subotiki zenet (Poruka) i Ltnk (Nae
111
KOLIKO SE POZNAJEMO
13. KULTURA I OBRAZOVANJE NARODA VOJVODINE U XX VEKU 13.5. Knjievnost
Postojanje). S vremena na vreme, pojavljuju se i novi asopisi koje pokreu mladi. Na rumunskom jeziku izlazi asopis za knjievnost, umetnost i kulturu Lumina (Svetlost), a periodino izlazi asopis za etnografiju i folklor Traditia (Tradicija), kao i nekoliko lokalnih asopisa. Na hrvatskom jeziku izlazi asopis za kulturu i nauku Klasje naih ravni iz Subotice u izdanju ogranka Matice hrvatske, dok HKUD Vladimir Nazor iz Sombora izdaje asopis Miroljub. Na bunjevakom govoru izlazi godinjak Bunjevaki kalendar.
13.5. Knjievnost
Knjievnost u Vojvodini u XX veku prolazila je kroz razliite epohe koje su odreivale pravac kojim su brodili knjievnici. Meuratni period obeleen je politikim, drutvenim i ekonomskim krizama, novim totalitarnim politikim pokretima, u svetu i kod nas, to je meu knjievnicima toga vremena stvaralo teskobu, sa kojom su se nosili vraajui se u prolost putem nacionalnog romantizma ili traei potpuno nove puteve, odbacujui bilo kakve tradicije. Knjievnost u prvoj polovini XX veka Vojvoansku knjievnost na srpskom jeziku izmeu dva svetska rata obeleilo je mnogo autora, meu kojima se posebno istiu Milo Crnjanski , Isidora Sekuli i Veljko Petrovi.. Poseban peat meuratnoj knjievnosti dao je Duan Vasiljev, koji je iveo svega 24 godine. Sa 17 godina teko je oboleo od malarije kao austrougarski vojnik na italijanskom frontu. Njegova pesma ovek peva posle rata jedan je od najjaih apela za mir u celokupnoj istoriji knjievnosti na ovim prostorima. Ime sjajnog pesnika, slikara, novinara ... Miroslava Mike Antia ostalo je iroj
javnosti najee povezano sa Plavim uperkom. Sa Ferencom Feherom (Fehr Ferenc 19281989) napisao je Boje i rei na srpskom i maarskom jeziku, a sa Janom Labatom (Jn Labt) objavio dvojezinu antologiju vojvoanske poezije Rovina spieva Raspevana ravnica. Vasko Popa roen je u Grebencu u Banatu 1922. godine. Liriar, koji je spojio folklorni izraz i nadrealizam, obeleen je groteskom i dosetkama. Meu njegovim delima izdvajaju se Od zlata jabuka, Ponono sunce, Oi Sutjeske i Kora. Meu knjievnicima u Vojvodini koji su pisali na srpskom jeziku poznati su Aleksandar Tima , Stevan Raikovi , Boko Petrovi, arko Vasiljevi, Mladen Leskovac , Franja Petrinovi, Todor Manojlovi i mnogi drugi. Knjievnost Maara u Vojvodini izuzetno je bogata i raznovrsna. Nakon zavretka Prvog svetskog rata isticao se Kornel Senteleki (Szenteleki Kornl 18931933) koji je pisao apstraktno, lien svake tradicije. Sredinom tridesetih godina XX veka pokrenut je asopis t (Put) koji je objavljivao dela avangardnih pisaca, a nakon toga pokreu se asopisi Kalangya (Avantura) i Hd (Most). Kornel Senteleki traio je i gradio veze sa srpskim intelektualcima. Svojim stvaralatvom tada isticao se prozaist Jano Herceg (Herceg Jnos, 19091995). Herceg je bio urednik vie asopisa i prevodilac. Pisao je novele i romane. U meuratnom periodu posebno mesto zauzeo je lirski novelista Karolj Sirmai (Szirmai Kroly 1890 1972). Zoltan uka je kao pesnik pripadao ekspresionizmu i prevodio najznaajnija dela srpske i jugoslovenske knjievnosti. Knjievnost u drugoj polovini XX veka Maarska knjievnost u Vojvodini u drugoj polovini XX veka otvorila se i razvila. Uz prozu i poeziju, nauka o knjievnosti, lingvistika i istorija kulture takoe su
112
dostigle zavidan nivo. Najznaajniji predstavnici su :Itvan Seli (Szeli Istvn, 1921), Imre Bori (Bori Imre, 19292004), Laslo Gerold (Gerold Lszl, 1940) i Jano Banjaji (Bnyai Jnos, 1939). Kulturnom istorijom Maara bave se veoma profesionalno Erebet Juhas (Juhsz Erzsbet, 19471998) Katalin Kai (Kich Katalin, 1943) i Gabor Vajda (Vajda Gbor). Neposredno nakon Drugog svetskog rata razvija se socijalno i drutveno angaovana knjievnost iji su glavni predstavnici bili Jovan Popovi u srpskoj i Ervin inko (Sink Ervin, 18981967), humorista i skeptik Laslo Gal (Gl Lszl, 19121975), Jano Urban (Urbn Jnos, 18211993), Itvan Latak (Latk Istvn, 19101970) i drugi u maarskoj knjievnosti u Vojvodini. Meutim, ve deceniju kasnije knjievnici se vraaju estetskim vrednostima koje su pretpostavljene drutvenim potrebama toga vremena. Olga Penavin (Penavin Olga, 1916) i Karolj Jung (Jung Kroly, 1944), unapredili su etnologiju, a uz to se bavili i maarsko-srpskim odnosima. Tako su doprineli znaaju ove teme i u nauci o knjievnosti. Pedesetih godina razvija se knjievnost egzistencije koja je okrenuta traenju smisla ivota, da bi deceniju kasnije okupila znaajnije knjievnike oko Symposiona, koji su kritiki pisali o drutvenoj stvarnosti. ezdesetih godina XX veka Symposion je bio moda i najprogresivniji maarski asopis na celom maarskom govornom podruju. Tada postie svoju afirmaciju romansijer Itvan Domonko (Domonkos Istvn, 1940). Izdvaja se i mnotvo pesnika: Itvan Konc (Koncz Istvn, 19471997), Jano Siveri (Sziveri Jnos, 19541990), Itvan Branjo (Brasny Istvn, 1943), Joef Pap (Pap Jzsef, 1926), Jano Bogdan, . imon Itvan i Oto Tolnai (Tolnai Ott, 1940). Kod nekih se pojavljuje motiv Jadranskog mora i nastaje tipini vojvoanski i jugo-
slovenski filing. Veoma znaajna bila je avangarda, organizovani su hepeninzi i performanse. Najvie se isticala poznata glumica i pesnikinja Katalin Ladik (Ladik Katalin 1942), postavljajui visoke pesnike zahteve. Knjievnik, novinar i publicista Laslo Vegel (Vgel Lszl, 1941) pie prepoznatljivim reenicama i on je trenutno najpoznatiji stvaralac na maarskom jeziku. Najpoznatiji novelista je Mihalj Majtenji (Majtnyi Mihly, 19011974). Dramaturgijom se bavio Ferenc Deak (Dek Ferenc, 1938) koji je nagraivan za svoje drame na Sterijinom pozorju . Poznatija dela su mu pesme Pononi ribar i novele Rekvijem i Koreni. Dramom su se bavili Nandor Gion (Gion Nndor, 1941) (Virgos katona i Testvrem), Jano Herceg i Ferenc Feher. Feher je pisao na maarskom i srpskom jeziku, a poznata dela su mu Unuci kmetova, Moj zei i druga. Svojom virtuoznom originalnou izdvaja se humorista Laslo Kopecki (Kopeczky Lszl). Za unapreivanje publicistike umnogome je zasluan i pisac Itvan Nemet (Nmeth Istvn). Maarska knjievnost u Vojvodini je i danas iva. Mladi autori kao to su Ildiko Lova (Lovas Ildik), Tibor Pap (Papp P. Tibor), er Serbhorvat (Szerbhorvth Gyrgy), Gabor Virag mlai (ifj. Virg Gbor), Zoltan andor (Sndor Zoltn), Atila afranj (Sfrny Attila), Erika Na Farka Duda (Nagy Farkas Duds Erika) odravaju je i unapreuju. Prvi znaajniji vojvoanski pisac na slovakom jeziku bio je pripoveda i romansijer Jan ajak (Jn ajk) koji je opisivao siromatvo ovdanjih Slovaka. Jan ajak mlai autor je poznatih pripovedaka Zuzka Turanova i Zypa Cupak. Pripoveda Vladimir Hurban Vladimirov (Vladimr Hurban Vladimrov), poznat je po drami Zem. Meu slovakim piscima istaknuto mesto zauzimaju Jan Kme (Jn Kme), Mihal Babinka ,
113
KOLIKO SE POZNAJEMO
Juraj Tujak , Viera Benkova , Viazoslav Hronjec (Vazoslav Hronec), Paljo Sabo Bohu, Jan Labat, Miroslav Demak i mlada generacija pisaca i pesnika Martin Prebuila, Katarina Hricova, Zoroslav Spevak Jesenski i drugi. Rumunsku knjievnost u Vojvodini obeleili su Mihaj Avramesku (Mihai Avramescu), Jon Balan (Ion Blan), Joan Flora (Ioan Flora), Slavko Almaan (Slavco Almjan), Jon Milo (Ion Milo), Petru Krdu (Petru Crdu), Niku obanu (Nicu Ciobanu), pesnikinja Florika tefan (Florica tefan) i drugi. Istorijom knjievnosti bavio se Radu Flora. uveni pesnik Vasko Popa je etrdesetih godina XX veka ureivao knjievni dodatak nedeljnika Libertatea i asopis Lumina. Rusinsku knjievnost izmeu dva svetska rata obeleio je Gavrjill Kostelnik (Gavril Kostelnik), autor dela Iz mog sela. Poznati rusinski pisci su Mihajlo Kova (Mihalo Kova~), ura Papharhaji (Dra Papgarga), Mikola Koi (Mikola Ko~i{), Julijan Tama (lin Tama{) i Mihal Rama (Mihal Rama~). Knjievnost vojvoanskih Hrvata u XX veku obeleena je tradicionalizmom prvenstveno kod pisaca koji su inspirisani verom, ali i kod drugih pisaca iji je opus uglavnom okrenut selu, salaima. Najei jeziki izraz je govor bunjevake i okake seoske sredine. Politike razlike koje su obeleile ceo XX vek u vezi s nacionalnim izjanjavanjem, podelom na Hrvate, Bunjevce, okce i Jugoslovene, odrazile su se i u knjievnosti, pa neke knjievnike svrstavamo u hrvatske knjievnike iz Vojvodine, neki od njih pripadaju srpskoj knjievnosti a u novije vreme nastoji se izdvojiti i posebna bunjevaka knjievnost. Meu knjievnicima koji su pisali izmeu dva svetska rata posebno mesto zauzima pesnik, prozaista, libretista i kompozitor Josip Andri ija su najpoznatija dela opera Duijanca i roman Veli-
ka ljubav. U tom periodu posebnu ulogu meu Hrvatima imali su prosvetitelji Matija Evetovi i profesor budimpetanskog univerziteta Edo Margali. Izrazito patriotsku liriku okrenutu selu i negovanju starinskih obiaja sreemo kod Alekse Kokia , dok se meu verskim piscima isticao Ivan Kujundi . Sakupljanjem narodne batine bavio se Ive Pri stariji, dok su se u istoriografiji oprobali Petar Peki i Stjepan Beato Bukinac . Najznaajnija bunjevaka knjievnica bila je Mara orevi Malagurski koja je knjievna dela pisala ikavicom, a dela iz oblasti etnografije na srpskom jeziku ekavicom. U knjievnosti na hrvatskom jeziku nakon Drugog svetskog rata posebnu ulogu imao je knjievnik i sakuplja narodne batine Balint Vujkov (1912-1987). Objavio je vie antologija meu kojima se istiu Bujevake narodne pripovijetke , Hrvatske narodne pripovijetke iz Vojvodine i druge, a od originalnih dela napisao je zbirke pesama Pupoljci, zatim Cvie i kamen itd. Najpopularniji dramski pisac i satiriar bio je Matija Poljakovi (19091973) ija su najpoznatija dela Nitko i nita i a Bonina razgala. Znaajnu ulogu meu knjievnicima koji su pisali na hrvatskom jeziku imali su Ante Jaki , Jakov Kopilovi i verski pisci Josip Pai , Marin emudvarac i Tome Vere. U spretnom korienju narodnog bunjevakog govora istakli su se pesnici Ivan Pani, Vojislav Sekelj (1946) ije je najznaajnije delo Ri fali, Milovan Mikovi (1947) ija je najpoznatija zbirka pesama Avake godine . Meu mlaim pesnicima izdvaja se Tomislav igmanov (1967) sa zbirkom pesama Bunjevaki bluz i drugima. Najsvestraniji i najsavremeniji pisac iz Vojvodine koji pie na srpskom i hrvatskom jeziku je Petko Vojni Purar . Radio je u Uiteljskoj koli u Subotici i kao novinar i urednik kulturne rubrike na Radio Novom Sadu. Poznata dela su mu:
114
Svetovi i svatovi, Odlazak Pauline Plavi, Ljubavi Branke Kolak , Sol u vjetru itd. Posebno mesto meu hrvatskim knjievnicima u Vojvodini zauzima novinar, pesnik, prozaista i prevodilac Lazar Merkovi (1926) koji je pokrenuo asopis Rukovet i osnovao Radio Suboticu. Napisao je roman Put dug pet ivota , zbirku poezije Osame itd. Istorijom knjievnosti meu vojvoanskim Hrvatima bavili su i bave se Josip Buljovi, Bela Gabri, Blako Vojni Hajduk, Jasna Melvinger i jezikoslovac Ante Sekuli. Veoma je interesantna pojava jevrejskih pisaca na naim prostorima. Istina je da je Eugen Veber vie bio vezan za Beograd, ali njegovo knjievno delo, kao i izbor iz Talmuda, doprinosilo je mnogo sveoptoj kulturi u Vojvodini. Znaaj Aleksandara Time (koji je, inae, dobro poznavao i maarski jezik) i Davida Albaharija daleko je nadmaio vojvoanske okvire, iako su obojica bili jako vezani za Vojvodinu. Moda u svetu najpoznatiji pisac iz Vojvodine je Danilo Ki , poreklom i delom vezan i za maarsku i za srpsku kulturu, mada je crnogorskog i jevrejskog porekla. Svojim individualizmom nadilazio je i nacionalne i drutvene okvire svog vremena.
13.6. Scenska umetnost

Prva pozorina predstava u Vojvodini odigrana je u Sremskim Karlovcima 1734. godine. Srpsko narodno pozorite u Novom Sadu otvoreno je 1861. godine. Zgrada pozorita izgorela je 1928. godine, a tek je 1981. godine otvoren je novi objekat, koji odgovara potrebama ovakve institucije. Kada je izgorela pozorina zgrada Lazara Dunerskog, pozorina umetnost u Vojvodini je zamrla, jer je novosadska pozorina trupa pripojena Osijeku. Drugi veliki grad u Vojvodini, Subotica, takoe nije imao stalnu pozorinu ekipu.
Nakon Drugog svetskog rata, pozorini ivot Vojvodine obogaen je otvaranjem vie teatara: Narodno pozorite u Somboru, Pozorite Toa Jovanovi u Zrenjaninu, Sterija u Vrcu, te pozorita u Sremskoj Mitrovici, Panevu, Bakoj Topoli, a Novi Sad je dobio jo dve pozorine scene: Novosadsko pozorite i Pozorite mladih. Srpsko narodno pozorite u Novom Sadu i Narodno pozorite u Subotici dobijaju operu, a od 1950. godine, zahvaljujui entuzijazmu balerine i koreografa Marine Olenjine, formiran je baletski ansambl u Srpskom narodnom pozoritu. Od pozorinih manifestacija u Vojvodini izdvajaju se Sterijino pozorje i Susreti pozorita Vojvodine. Meu glumcima koji su svojim glumakim ostvarenjima obeleili meuratni period istakli su se: Olga ivoti, Branko Tati, Ljubica Ravasi... Posleratno glumite obeleeno je ostvarenjima Mire Banjac, Stevana alajia, Dobrile okice , Dragoljuba Milosavljevia Gule , Ivana Hajtla i mnogih drugih iz novosadskih pozorita. Subotiku pozorinu scenu krasili su Geza Kopunovi, Eva Balija, Mirko Huska, Danilo oli ... Dok je Subotica imala operu, isticali su se reditelj Milan Asi i solo sopran Jelka Asi . Meu somborskim glumcima posebno su se isticali Marko Tasi i Velimir Suboti, u Sremskoj Mitrovici Franja ivni , u Vrcu Tihomir Paunovi i Ivan Vukov i u Zrenjaninu Sava Damjani . Meu glumcima koji su vrhunska ostvarenja izvodili na maarskom jeziku poznati su Piri Fazeka (Fazekas), Paula Hek (Heck), andor anta (Snta Sndor), Laslo Silai (Szilgyi Lszl), Bela Garai (Garay Bla), Laslo Pataki (Pataki Lszl), Joef Veregi (Versegi Jzsef), er Feje (Fejes Gyrgy), Jene Ferenci (Ferenci Jen)... Muziku scenu Novog Sada obogatili su vokalni solisti Dragutin Buri , Ozren Bingulac, Olga Brui, Zdenka Nikoli, Rudolf Nemet, Vladan Cveji...
13. KULTURA I OBRAZOVANJE NARODA VOJVODINE U XX VEKU 13.6. Scenska umetnost
115
KOLIKO SE POZNAJEMO
13. KULTURA I OBRAZOVANJE NARODA VOJVODINE U XX VEKU 13.7. Muzika umetnost
Meu dejim pozoritima dugu tradiciju imaju Deje pozorite iz Subotice i Pozorite lutaka iz Zrenjanina. Pred raspad SFRJ u Subotici je promovisan projekat kontraverznog Ljubie Ristia Kazalite, Pozorite, Gledalie, Teatar KPGT, kao pokuaj obnavljanja jedinstvene pozorine scene na prostorima bive Jugoslavije. Pored drame na maarskom jeziku Novosadskog pozorita i Narodnog pozorita u Subotici, te radio-drame na maarskom jeziku, postoje i profesionalna pozorita na drugim jezicima manjina: Slovako vojvoansko pozorite u Bakom Petrovcu koje je nastalo iz bogate amaterske tradicije. Prva predstava na slovakom jeziku odigrana je 1866. godine u Bakom Petrovcu, da bi u periodu do Prvog svetskog rata krenula itava lavina amaterskih pozorinih trupa, kao to su u Staroj Pazovi 1903. godine, Kovaici 1906. godine. Posle Drugog svetskog rata bila je oformljena scena Pozrita VHV (Vladimira Hurbana Vladimirova) sa scenama u Bakom Petrovcu, Kovaici i Staroj Pazovi, iz koje su potekli poznati reiseri i glumci ne samo u naim okvirima, ve i u svetu: Ljuboslav Majera , Miroslav Benka, Jan Makan stariji, Jan Makan mlai, Ivan Hansman Jesenski , Jan anji.... Rusinski narodni teatar Petar Rizni aa u Ruskom Krsturu i scena na rumunskom jeziku pozorita Sterija u Vrcu. Prva pozorina predstava na rumunskom jeziku na naem prostoru odrana je 1869. godine u Kutilju kod Vrca. Ubrzo su se u skoro svim mestima sa rumunskim stanovnitvom osnovale pri italakim i pevakim drutvima i amaterske pozorine druine. U prvim decenijama XX veka isticao se kao autor pozorinih komada za amatere pisac Nikolae Cincariju iz Vladimirovca, ija su se dela izvodila na priredbama u svim rumunskim mestima, kod nas,a i u rumunskom delu Banata.U Vojvodini postoji znaajna tradicija amaterskih teatarskih grupa.
13.7. Muzika umetnost

Muziki ivot u Vojvodini poetkom XX veka razvijao se uglavnom u amaterskim horovima. U meuratnom periodu, mladi muziari koluju se u muzikoj koli Isidor Baji u Novom Sadu, muzikim kolama u Subotici i Somboru. Subotica je tada imala Gradski simfonijski orkestar, a Novi Sad Filharmoniju. Nemerljiv doprinos u razvoju muzike umetnosti Vojvodine dali su umetnici i muziki pedagozi koji su delovali u drugoj polovini XIX veka: Aleksandar Morfidis Nisis , Jovan Pau i Mita Topalovi. Pomenute je nasledila generacija Isidora Bajia i Karela Napravnika. eh Karel Napravnik ostavio je dubok trag kao muziki pedagog u Vrcu i Subotici. Meu kompozitorima roenim u Vojvodini istaknuto mesto zauzima Petar Konjovi (1883-1970). Poput Bajia, Konjovi je okrenut nacionalnom romantizmu, a najpoznatija dela su mu opere enidba Miloeva, Knez od Zete i Vilin veo. Konjovi je osniva Muzikolokog instituta u Beogradu. Petrovaradinac Svetolik Paan zavrio je studije muzike u Zagrebu. Bio je profesor muzike i dirigent u Srpskom narodnom pozoritu, kao i jedan od osnivaa Novosadske filharmonije. Subotianin Erne Kiralj (Kirly Ern), afirmisani truba, proslavio se kao lan gradskog i pozorinog orkestra u Novom Sadu. Pedesetih godina XX veka bio je muziki urednik Radio Novog Sada i rukovodilac muzikolokog odeljenja Vojvoanskog muzeja. Pisao je kompozicije za orkestar, kompozicije za deje horove i kantate. Pored Milana Vlajina i Radmile Petrovi, Kiralj je takoe izuavao muziki ivot vojvoanskih manjina. Dvojica znaajnih muzikih umetnika roenih u Vojvodini, Josif Marinkovi i Milenko Pavlovi, svoju umetniku afirmaciju ostvarili su u Beogradu.
116
Pored klasine muzike, znaajnu ulogu imala je i narodna. Vojvoani posebno cene tamburae, od kojih su najpoznatiji bili Subotianin Pere Tumbas Hajo i Beejac Janika Bala. Repertoarom bunjevakih narodnih pesama proslavio se Zvonko Bogdan sve hitajui ka salaima na severu Bake na svome mrkovu . Rumunsku narodnu muziku u XX veku obeleili su, pre svega, violinisti Jon Durain i Vikentije Petrovi. Poeci pop i rokmuzike u Vojvodini u vezi su s Omladinskim festivalom u Subotici, a danas se mladi ljubitelji muzike okupljaju na novosadskom Exit-u, koji jednom godinje okupi i predstavi najvie umetnika u ovom delu Evrope. U pop i rokmuzici istaknuto mesto zauzimaju Kornelije Bata Kova i ore Balaevi. Poznatije vojvoanske grupe tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka bile su Pekinka patka, Laboratorija zvuka, Instant karma i druge. Od novijih istiu se Atheist rap , Love hunters, Orujem protivu otmiara, Veliki prezir , Eva Braun.... Meunarodnu slavu postigli su vojvoanski muziari Silvester Levai (Lvay Szilveszter), Gabor Lenel (Lengyel Gbor) i Lajko Felix (Lajk Flix).
13.8. Likovna umetnost

Od osamdesetih godina XIX veka, povezano sa razvojem graanstva, zapoinje razvoj umetnosti nereligiozne sfere, stvaraju se likovne scene u manjim gradovima. Kao to se najvea barokna celina nalazi na Petrovaradinu, tako se najvea celina u stilu secesije nalazi u Subotici. Po projektima arhitekata iz Budimpete, Deea Jakaba (Jakab Dezs) i Marcela Komora (Komor Marcell) u periodu od 1901. do 1912.godine sagraene su: Sinagoga, upravna zgrada Opte tedionice Junih krajeva i Gradska kua u Subotici; Vodotoranj, Velika terasa i
ensko kupalite na Paliu. Motivi oslikanih, izrezbarenih i kovanih elemenata (srce, lala, paun...) transponovani su iz maarske narodne umetnosti Transilvanije, a tipino je i esto korienje olnai keramike iz Peuja. U stilu maarske varijante secesije, graena je i vatrogasna stanica u Senti. Beku secesiju u Subotici predstavljaju od 1899. godine projekti subotikog arhitekte kolovanog u Beu i Cirihu, Titusa Makovia , te Gradska najamna palata po projektu Pala Vadasa (Vadsz Pl). Poseban znaaj ima delatnost arhitekte Ferenca Rajhla (Raichl Ferencz). Paralelno sa secesijom, javlja se i historicizam (npr. neogotika katolika crkva u Bakoj Topoli), eklektika, itd., a u slikarstvu zakasnela secesija i simbolizam (Bela Farka i andor Olaha iz Subotice), orjentalizam i istorijsko slikarstvo (Pavle Jovanovi iz Vrca, koji je prvi srpski umetnik sa meunarodnom slavom; Franc Ajzenhut iz Bake Palanke, po narodnosti Nemac koji predstavlja deo i maarske istorije umetnosti), impresionizam (Stipan Kopilovi, bunjevaki slikar iz Bajmoka), postimpresionizam (Joef Pehan, Nemac iz Vrbasa), kubizam, neoklasicizam, ekspresionizam (srpski slikari Sava umanovi iz ida i Milan Konjovi iz Sombora). Javljaju se i prve akademski obrazovane ene slikari (Danica Jovanovi iz Beke; Jelena ovi iz Subotice, prva bunjevaka slikarka; itd.). kolovanje umetnika u ovom periodu vezano je za Budimpetu, Minhen, Be, Pariz i Prag, jer se umetnike vie kole kod nas osnivaju kasnije. Znaaj u edukaciji i irenju novih stilova imale su i likovne kolonije u Nabanji (danas u Rumuniji), Kekemetu i Solnoku. U meuratnom periodu, Novi Sad kao novi administrativni centar dobija monumentalna javna zdanja u stilu moderne arhitekture, od kojih su nauspeliji Sokolski dom i Dunavska banovina po projektima novosadskih graditelja ora Tabakovia i Dragie Braovana . U ovom
13. KULTURA I OBRAZOVANJE NARODA VOJVODINE U XX VEKU 13.8. Likovna umetnost
117
KOLIKO SE POZNAJEMO
periodu istie se socijalna grafika Arpada Balaa G. (Balzs G. rpd) i karitativni pokret podravanja socijalno ugroenih talenata (Petera Kukaca Naapatija iz Bake Topole; Joefa Tota iz Sente; Andraa Hane iz Subotice). Peter Kukac Naapati je prvi stvaralac u Vojvodini, ije slikarstvo su oznaili epitetom naivno, kategorijom koja se poetkom veka definisala u evropskom slikarstvu. U Bakoj Topoli je 1973. godine ustanovljena nagrada nazvana po njemu, koja se dodeljuje svake godine vojvoanskim likovnim stvaraocima i kolonijama, pedagozima i istoriarima umetnosti. Od pedesetih godina XX veka osnovane su brojne kontinuirane likovne kolone u Senti, Bakoj Topoli, Beeju, Eki, itd. Njihova inicijalna aktivnost bila je pribliavanje umetnosti narodu stvaralakim angamanom umetnika kroz nalaenje raznih oblika socijalistikog mecenata.S vremenom, to su postala mesta stvaralake slobode, a zahvaljujui godinjim sazivima nastale su zbirke savremene likovne umetnosti. U prvoj generaciji uesnika istiu se: Milan Konjovi, Joef A (cs Jzsef), Milivoje Nikolajevi , Zoran Petrovi , Boko Petrovi , Tivadar Vanjek (Wanyek), Stojan Trumi, Ankica Oprenik , Milan Kerac , Imre afranj (Sfrny Imre), ore Boan... Prvenstvena ideja bila je slikati Vojvodinu, pejzae i ljude, da bi se kasnije javila programska umetnost sa agrarnim i privredne problemima i drugim aktuelnostima. Osnovane su i specijalizovane kolonije, npr. za keramiare u Malom Iou (1958), te na Petrovaradinskoj tvravi 1961. godine, na inicijativu slikara i tapiseriste Boka Petrovia - Atelje 61, jedinstvena radionica u Jugoslaviji za izradu umetnike tapiserije. Od 1982. godine postoji kolonija vajara Terra u Kikindi, te grafiara Grafiki atelje u Subotici. Delovanje u grupama karakterie i pionire konceptualne umetnosti poe-
tkom sedamdesetih godina: grupa Bo+Bo u Subotici (Slavko Matkovi , Balint Sombati (Szombathy), Atila ernik (Csernik), Laslo Salma (Szalma), Katalin Ladik i grupa Kod u Novom Sadu (Slavko Bogdanovi, Janez Kocijani , Mirko Radoji , Mirosalv Mandi , Slobodan Tima ). Neki od navedenih ostvarili su dela i u oblasti knjievnosti, npr. Zoran Petrovi Selo Sakule a u Banatu, putopisi, eseji i kritike Imre afranja Na tragu i Jegenye gambit, a neki u oblasti likovne kritike, kao npr. Joef A i Balint Sombati . Vei broj vajara u Vojvodini se javlja od 1954. godine: Jovan Soldatovi , Radmila Graovac , Ivanka Ain Petrovi i Gabor Almasi (Almsi Gbor), a stilski uticaj na razvoj vojvoanskog vajarstva e izvriti izloba Henrija Mura u Beogradu 1955. godine. Ana Beli i Nandor Glid, takoe spadaju u vojvoanske vajare i autori su vie realizovanih skulptura u prostoru. Laslo Silai (Szilgyi), Sava Halugin i Tibor Sarapka (Szarapka) su neki od istaknutih savremenih vojvoanskih vajara, kao i Slovak Vladimir Labat, koji od 1980. godine nastoji da ostvari akustinu formu, tj. sintezu zvuka i skulpture, skulpturu muziki instument. Pored njega se meu vojvoanskim Slovacima istiu umetnici: Jan Agarski , Jozef Klaik , Pavel anji , Mihalj Kiralj, Pavel Pop i Jan Stupavski. Karakteristika socijalistike kulture je i masovno stvaralatvo, u okviru koga se podrava naiva. Svetsku slavu je od ezdesetih godina XX veka stekla Kovaika kola naivnog slikarstva Slovaka, u kojoj se istiu Martin Jona (Jon), Zuzana Halupova (Chalupova) i Jan Knjazovic (Jn Kazovic), kao i Uzdinska kola naivog slikarstva Rumuna, meu ijim sledbenicima se istiu Marija Balan (Marija Blan), Anujka Maran (Anuica Mran), Epure Viorika . Obe kole su poele sa radom zahvaljujui pregalatvu slikara Boka Petrovia i Emerika
118
Fejea, ba kao i kolonija u tehnici slame pri bunjevakim selima u Tavankutu i urinu, zahvaljujui dvojici likovnih stvaralaca i pedagoga, vojvoanskih Hrvata, Ivana Jandria i Stipana abia . Prve istaknute slamarke su Mara Ivkovi Ivandeki, Kata Rogi, sestre Milodanovi, a istaknute naivne slikarke Bunjevaca Hrvata su Marga Stipi i Cilika Duli Kasiba . Galerija naivih slikara u Kovaici osnovana je 1955. godine, a 1970. godine na inicijativu istaknutog naivnog slikara iz ida , Ilije Bosilja Baievia, koji je i darovao svoja dela, osnovana je galerija Ilijanum. U poratnom periodu, osnovani gradski su i narodni muzeji sa likovnim zbirkama, kao i galerije: Galerija i memorijalni muzej Save umanovi u idu (1953), Likovna jesen u Somboru (1961), Likovni susret, kao dokumentarni centar jugoslovenskih likovnih kolonija u Subotici (1962), Galerija Milan Konjovi u Somboru (1966)... Vrhunska dela srpskog slikarstva zastupljena su u Galeriji Matice srpske i spomen-zbirkama Pavle Beljanski i Rajko Mamuzi u Novom Sadu. Zbirka, tj. Galerija likovnih stvaralaca Maara na tlu Vojvodine u periodu od 1830. do 1930. godine osnovana je 1973. godine u subotikom Gradskom muzeju, a njen najvei legat su dela Lajoa Huveta (Husvth Lajos), slikara i vajara iz Sombora. U umetnikoj zbirci subotikog muzeja su i dela bunjevakih slikara preuzeta iz Bakog muzeja dr Jovana Milekia . U novije vreme, osnovani su Memorijalni muzej slikara i pesnika romantizma ure Jakia u Srpskoj Crnji, te Galerija spomen-zbirka slikara Stojana Trumia u Titelu.
13.9. Kulturne manifestacije

Nezamenljivu ulogu u uvanju, negovanju i razvoju kulture manjina u Vojvodini imaju nacionalno-kulturne i kulturnoprosvetne institucije. Rezultati njihovog
rada prikazuju se putem raznih manifestacija koje, po pravilu, okupljaju najvie stvaralaca i publike. Neprekinuta nit kulturnog stvaralatva Maara u Vojvodini uslovljena je kontinuiranim razvojem kolstva na maarskom jeziku, izlaenjem dnevnog i nedeljnih listova, dejih i omladinskih listova (na primer Mzeskalcs i J Pajts), asopisa za kulturu ( Hd, zenet i drugi). Nakon Drugog svetskog rata, pozorine scene na maarskom jeziku Novosadskog pozorita, Narodnog pozorita - Npszinhz u Subotici postale su aktivne, a nekada je postojala radio-drama na Radiju Novog Sada. Pored profesionalne umetnosti, razvijena je i amaterska kulturna delatnost graana maarske nacionalnosti u Vojvodini. Od 1996. godine odravaju se susreti amaterskih pozorita vojvoanskih Maara. Najznaajnije folklorne manifestacije su Festival maarskog igrakofolklornog i muzikog stvaralatva Vojvodine Durindo (Durind) i enebokreta (Gyngysbokrta), koji se odravaju od 1962. godine. Pokrajinski susret folklornih ansambala Vojvodine u Subotici. U Subotici se od 2002. godine, u Maarskom kulturnom centru Nepker (Npkr), odrava meunarodni festival koji sadri smotru maarskog folklora za decu i odrasle i druge kulturno-umetnike programe. U okviru kulturnih manifestacija i knjievnih susreta dodeljuju se priznanja, kao to su: inko (Sink dj), Hid (Hd dj), Sirmai Karolj (Szirmai Kroly dj), Sarva Gabor (Dani negovanja jezika) i Baalikom (Bazsalikom dj) za prevoenje. Znaajna je manifestcija Umetniko nadmetanje srednjokolaca (KMV Kzpiskolsok mvszeti vetlked). Pored profesionalne pozorine umetnosti, vojvoanski Slovaci imaju vrlo razvijenu amatersku kulturu. Pozorini amateri okupljaju se naizmenino svake godine u drugom mestu Kovaica, Baki Petrovac, Pazova, a od folklornih festivala najznaajniji je Festival slovake muzike i
13. KULTURA I OBRAZOVANJE NARODA VOJVODINE U XX VEKU 13.9. Kulturne manifestacije
119
KOLIKO SE POZNAJEMO
13. KULTURA I OBRAZOVANJE NARODA VOJVODINE U XX VEKU 13.10. tampa i elektronski mediji u XX veku
folklora Tancuj, tancuj u Gloanu, zatim smotra dejih folklornih ansambala Zlata Brana u Kisau, festival pevaa amatera. Sredinja kulturna manifestacija Slovaka u Vojvodini, koja se organizuje od 1919. godine su Slovake narodne sveanosti u organizaciji Matice slovake. Centralna proslava odrava se u Bakom Petrovcu, a pored toga kulturna dogaanja odvijaju se u Kulpinu, Bakoj Palanci, Staroj Pazovi i Kisau, Kovaici, Seleni i Pivnicama. Na sveanostima se prikazuju dostignua u slikarstvu, folkloru, sportu, vaspitanju i scenskoj umetnosti. Malena zajednica vojvoanskih Rusina ima izvanredno bogato narodno stvaralatvo koje se prikazuje na mnogim festivalima, od kojih je najpoznatiji Festival kulture Rusina i Ukrajinaca ervena rua u Ruskom Krsturu. U Kucuri se odravaju Festival folklornih tradicija Vojvodine i Kucurska etva, a Festival rusinske narodne pesme Ruova zahradka (Ruina bata) u Novom Sadu. Amaterska kultura Rumuna odvija se u kulturno-umetnikim drutvima u Kutilju, Vladimirovcu, Uzdinu, Dolovu, Torku. Festival rumunske muzike i folklora odrava se od 1959. godine, svaki put u drugom mestu. U Uzdinu se odrava Festival zabavne muzike Tinereea cnta (Mladost peva). Jednom godinje se odrava i festival rumunskih duvakih orkestara (fanfara). Postoji Deji festival rumunske muzike i folklora koji se odrava svake godine. Jednom godinje se odravaju Pozorini dani Rumuna u Vojvodini. Najstarija manifestacija Hrvata i Bunjevaca Duijanca odrava se od 1912. godine u Subotici, Somboru i okolnim mestima. To je kulturna, religijska i etnografska manifestacija u znak zahvalnosti za obavljenu etvu, koja se odrava od kraja aprila do kraja avgusta svake godine. Centralna proslava odrava se u drugoj nedelji avgusta, oko Velike Gospojine, kada se organizuje defile folklornih ansambala iz Vojvodine, Srbije i inostranstva.
Pored subotike Duijance, u Somboru se odravaju dve manifestacije slinog karaktera Duionice, jedna u organizaciji Hrvatskog kulturnog umjetnikog drutva Vladimir Nazor , a drugo organizuje KUD Bunjevako kolo iz Sombora. Kulturnim i prosvetnim aktivnostima bave se Hrvatski kulturni centar Bunjevako kolo iz Subotice, Hrvatsko kulturno-prosvjetno drutvo Matija Gubec iz Tavankuta, HKC Srijem iz Sremske Mitrovice, HKPD Jelai iz Petrovaradina i druga drutva u Bakoj i Sremu. Brigu o ouvanju i razvoju kulture Bunjevaca vode Bunjevaki kulturni centar , Bunjevaka Matica, Bunjevaki informativni centar, Kulturno-umetniko drutvo Bunjevka iz Subotice itd. Pored folklora manjina, odravaju se i folklorni festivali opte vojvoanskog karaktera i festivali folklora Srba u Vojvodini. Od 1989. godine odrava se festival i takmienje igrakih parova Tulipan u organizaciji PESA-e i Mesne zajednice enej. Na festivalu uestvuju plesni parovi svih nacionalnih zajednica u Vojvodini. U Bajmoku se od 1963. godine odrava Meunarodna smotra folklora koju organizuje KUD Jedinstvo-Egysg . Festival starosedelaca Srba Ivanjsko cvee odrava se u Sivcu od 1999. godine i jedina je manifestacija koja uva i neguje autentino stvaralatvo Srba u Vojvodini. Od 1999. godine odrava se Festival duhovnog i materijalnog stvaralatva Srba kolonista u Vojvodini.
13.10. tampa i elektronski mediji u XX veku

Izmeu dva svetska rata tampa u Vojvodini je mnogobrojna, ali za razliku od vremena pre Prvog svetskog rata, njena uloga u drutvu nije tako znaajna. Tirai listova bili su mali, veina listova se gasila nakon svega nekoliko objavljenih brojeva. Vodeu ulogu kod italake publike preuzimaju listovi iz prestonice.
120
Pored reimskih listova, u doba diktature pokrenuto je ili je od ranije izlazilo vie dnevnika na srpskohrvatskom jeziku, od kojih se do rata odrao novosadski Dan. Ugledni subotiki dnevni list na maarskom jeziku Bakai Hirlap (Bcskai Hrlap), poznat po liberalnoj ureivakoj politici, nije izdrao konkurenciju populistikog dnevnika Naploa (Napl). U Novom Sadu izlazio je Regeli Ujag (Reggeli jsg). Od nemakih listova znaajni su bili novosadski Dojes Folksblat (Deutsches Volksblatt) i Doje Cajtung (Deutsche Zeitung). Nakon Drugog svetskog rata pokrenuta je Slobodna Vojvodina koja je prerasla u Dnevnik i Hrvatsku rije koja je od dnevnog lista postala nedeljnik, a krajem pedesetih godina preimenovana je u Subotike novine. Ve etrdesetih godina pokrenuti su manjinski listovi pokrajinskog znaaja koji postoje i danas, a iji su osnivai nacionalni saveti manjina. Maar so (Magyar Sz) je dnevnik na maarskom jeziku, a pored njega izlazi i nedeljnik Het nap (Ht Nap) i aladi Ker (Csaldi Kr). Postoje i listovi za decu, kao to su Mzes Kalcs, J Pajts, a za omladinu Kpes Ifjsg. Hlas udu je nedeljnik na slovakom jeziku, koji je nastao na bogatoj tradiciji listova kao to su Dolnozemski Slovak (1902) i Narodna Jednota , a ujedno je znaajna izdavaka kua koja svake godine tradicionalno objavljuje Ljudovi kalendar, iji kontinuitet u izlaenju traje vie od 70 godina, asopis za kulturu Na ivot, omladinski asopis Vzlet , i deji list Zornika. Pored informativno-politikog nedeljnika Ruske slovo (Ruske slovo), na rusinskom jeziku izlazi omladinski list MAK i deji list Zahradka (Zagradka). Na rumunskom jeziku, pored nedeljnika Libertatea , objavljuju se i omladinski list Tinerecea (Tinereea) i deji list Bukurija kopilor (Bucuria copiilor). Na hrvatskom jeziku, pored nedeljnika Hrvatska rije,
izlazi omladinski list Kui!? i deji podlistak Hrcko. Na romskom jeziku, pored dvonedeljnika Them izlaze i deje novine havorrengo them, a oba lista distribuiraju se irom Srbije. Bunjevake novine imaju deji podlistak Tandrak, dok na ukrajinskom jeziku izlazi mesenik Ridne slovo (Rdne slovo) i deji list Solovejko (Soloveko). Na makedonskom jeziku pokrenuta je Makedonska videlina (Makedonska videlina). Danas u Pokrajini izlazi osamdesetak listova pokrajinskog, regionalnog i lokalnog karaktera od kojih su najitaniji dnevni listovi Dnevnik i Graanski list, a meu nedeljnim listovima najpoznatiji su regionalni nedeljnici: Panevac, Zrenjanin, Subotike, Subotike novine , Somborske novine i mitrovake Sremske novine. Nakon Drugog svetskog rata osnovan je Radio Novi Sad. Danas u Vojvodini radio-program emituje stotinak stanica. Televizija Novi Sad osnovana je 1979. godine i poput Radio Novog Sada emituje program na osam jezika. U Vojvodini danas emituje program 31 televizija i radi dvadesetak kablovsko distributivnih sistema.
13. KULTURA I OBRAZOVANJE NARODA VOJVODINE U XX VEKU 13.11. Sport u Vojvodini
13.11. Sport u Vojvodini

Imajui u vidu veliinu podruja i broj stanovnika, Vojvodina je dala solidan doprinos razvoju jugoslovenskog sporta. Takoe, ubraja se u regione sa zavidnom sportskom tradicijom i na osnovu evropskih merila. Temelje modernog sporta u Vojvodini postavio je zaljubljenik u Pali, sportski entuzijast Lajo Verme (Vermes Lajos 18601945). Verme je pokrenuo Paliku olimpijadu 1880. godine, a za potrebe sportista izgradio hotel i prvu krunu asfaltnu stazu za biciklizam Ahileon 1891. godine. Prvi sportista sa podruja Vojvodine, okien olimpijskom medaljom u dresu Maarske, bio je Momilo Tapavica
121
KOLIKO SE POZNAJEMO
roen u Nadalju. On je na prvim letnjim Olimpijskim igrama u Atini 1896. godine osvojio bronzanu medalju u tenisu. i podelio peto mesto u dizanju tegova. Subotianin uro Stanti osvojio je zlatnu medalju na meuolimpijskim igrama u Atini 1906. godine u disciplini brzo hodanje na tri kilometra. Stanti je pobedio na Svetskom prvenstvu u Berlinu u iscrpljujuoj disciplini brzog hodanja na 75 kilometara. U meuratnom periodu u Vojvodini bili su razvijeni bazini sportovi: gimnastika i atletika. Posebno mesto meu atletiarima zauzimao je trka i skaka u dalj Jovan Miki Spartak, viestruki prvak Balkana ije ime nosi najznaajnija sportska nagrada u Vojvodini. Popularni su bili tenis, jedrenje i veslanje, a prvi veslaki klub, novosadski Danubius, osnovan je jo u XIX veku. Sportske aktivnosti najee su se odvijale u sokolskim domovima. Period nakon Drugog svetskog rata obeleen je velikim uspesima vojvoanskih sportista, koje su prvi postizali stonoteniseri. Subotianin Vilim Harangozo (Harangoz Vilmos) postao je svetski prvak 1954. godine u Londonu u paru sa Zagrepaninom dr arkom Dolinarom. Na evropskom prvenstvu u Beu 1951. godine jugoslovenski stonoteniseri osvojili su drugo mesto, a boje reprezentacije branili su Vilim i njegov brat Tibor Harangozo . Uspehe stonotenisera nastavio je takoe Subotianin Zoran Kalini koji je sa legendarnim Dragutinom urbekom osvojio i svetsku i evropsku titulu u paru. Nakon Kalinia pojavilo se jo jedno veliko ime vojvoanskog stonog tenisa. To je Ilije Lupulesku (Ilie Lupulescu) iz Uzdina, koji je ponikao iz malog kluba Unirea u rodnom selu. Na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine Lupulesku, zajedno sa Zoranom Primorcem, osvojio je srebrnu medalju. Pored toga, osvajao je jo mnoge medalje evropskog i svetskog
sjaja. Optina oka iznedrila je dve velike stonoteniserke Erebet Palatinu (Palatinus Erzsbet) i Gordanu Perkuin , koje su osvajale medalje na evropskim prvenstvima, a Gordana Perkuin osvojila je i bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Seulu. Rvanje je najtrofejniji sport u Vojvodini. Zrenjaninac Branislav Simi osvaja je zlatne medalje na Olimpijadi u Tokiju 1964. godine, dok je etiri godine kasnije u Meksiku osvojio bronzanu medalju . Simi je dvostruki viceampion sveta. Na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. godine zlatnu medalju osvojio je rva Spartaka iz Subotice Momir Petkovi. Na svetskim prvenstvima Petkovi je osvojio tri srebrne i jednu bronzanu medalju. Somborac Ivica Frgi bio je dvostruki prvak Evrope i olimpijski viceampion u Montrealu. Svetski prvaci u rvanju bili su Somborac Stevan Horvat i Subotiani Sreten Damjanovi i Refik Memievi. Pored titule svetskog ampiona 1981. godine, Memievi je osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Los Anelesu 1984. godine, kao i na jo dva svetska prvenstva. Senanin Joef Tertei (Trtei Jzsef), osvojio je bronzanu medalju na Olimpijadi u Los Anelesu, a bio je i viceampion sveta. Pored rvaa grko-rimskim stilom, vojvoanski sport proslavili su i bokseri. Braa Tadija i Slobodan Kaar iz Novog Sada obeleili su drugu polovinu sedamdesetih godina. Stariji, Tadija, bio je drugi na Olimpijadi u Montrealu i na Svetskom prvenstvu u Beogradu 1978. godine, dok je mlai brat Slobodan bio olimpijski pobednik u Moskve 1980. godine i osvaja bronzane medalje u Beogradu. Zrenjaninac Zvonko Vujin osvaja je dve olimpijske bronze: u Meksiku 1968. i Minhenu 1972. godine. Novosadski dudista Slavko Obadov osvojio je tri razliite medalje na evropskim prvenstvima, bio je viceampion sveta i trei na Olimpijadi u Moskvi.
122
Veslai Milorad Stanulov iz Zrenjanina i Zoran Pani iz Novog Sada osvojili su srebrnu medalju na Olimpijadi u Moskvi, a Stanulov je bio svetski ampion u skifu. Najpoznatija teniserka sa vojvoanskog podruja, Monika Sele (Szeles Mnika), osvaja svih velikih svetskih turnira, sem Vimbldona, viegodinji prvi reket sveta, roena je i stasala u Novom Sadu. Dame su imale najvie uspeha u streljatvu. Novosaanka Aleksandra Ivoev osvojila je zlatnu i bronzanu medalju na Olimpijadi u Atlanti 1996. godine, dok je njena sugraanka Aranka Binder osvojila bronzu etiri godine ranije u Barseloni. Osim u pojedinanim sportovima, Vojvoani su imali uspeha i u ekipnim. Kada je re o najvanijoj sporednoj stvari na svetu, fudbaleri FK Vojvodina iz Novog Sada osvojili su dva puta prvenstvo u nekadanjoj SFRJ. Vojvoanski fudbaleri bili su lanovi dravnih selekcija koje su osvajale medalje na evropskim i svetskim prvenstvima i olimpijskim igrama. Najpoznatiji su bili: Aleksandar Petrovi , Zdravko Rajkov , Vujadin Bokov , Todor Veselinovi , Dobrivoje Krsti , Novak Roganovi, Ilija Panteli, Sinia Mihajlovi iz Vojvodine, Tihomir Bata Ognjanov i Silvester Taka (Takcs Szilveszter) koji su ponikli u Spartaku. Zlatnim olimpijskim medaljama u rukometu na Olimpijadi u Minhenu i Los An-
elesu doprineli su rukometai Crvenke Fajfri, Mijukovi i Punik, zrenjaninskog Proletera Momir Rni i Jovica Elezovi i panevakog Dinama Branislav Pokrajac. Somborke Zorica Vojnovi i Mirjana urica bile su lanice rukometne reprezentacije koja je bila druga na Olimpijadi u Moskvi. Najuspenija sportska ekipa iz Vojvodine je Odbojkaki klub Vojvodina iz Novog Sada koja je bez premca u zemlji u poslednjoj deceniji. Njeni lanovi Nikola i Vladimir Grbi, ore uri , ula Meter (Mester Gyula), Andrija Geri i Vladimir Batez inili su okosnicu reprezentacije koja je osvojila zlatnu medalju na Olimpijadi u Sidneju 2000. godine. Temelje uspesima odbojkaa Vojvodine postavila je starija generacija predvoena Miodragom Gvozdenoviem iz Spartaka i braom Grbi iz GIK Banata. Stariji i mlai Grbi potekli su iz najsportskijeg sela Klek, kraj Zrenjanina, odakle je i koarkaki virtuoz Dejan Bodiroga. Uspesima velikih klubova Vojvodine, npr. Spartaka, Proletera, Radnikog iz Sombora, Sente ili Vaterpolo kluba Beej, koji je bio prvak Evrope 2000. godine, doprineli su treneri od najmlaih kategorija do seniora. O tome kolika se briga posveivala omladinskom sportu svedoe Sportske olimpijade kolske omladine Vojvodine koje su odravane svake etvrte godine, u periodu od 1970. do 1990. godine.
123
PRILOZI
ZA RAZUMEVANJE ETNIKE SLIKE DANANJE VOJVODINE
ilj ovog dela je prikaz migracionih trendova i procesa u dugom vremenskom periodu od skoro etiri stotine godina. Prvi granini datum je kobna Mohaka bitka (1526), dok je poslednji formiranje jugoslovenske drave 1918. godine. Trebalo bi da napomenemo da emo prvo razmatrati organizovane migracije i kolonizacije, dok e pojedinane i spontane migracije biti predmet drugog, znatno opirnijeg, razmatranja. Vodeu nit teksta predstavljae hronoloki redosled, na koji e se nadovezati osnovni podaci o
odreenoj etnikoj zajednici. injenica da se dananje geografske celine, Baka, Banat i Srem, iz vie aspekata mogu posmatrati kao posebne celine ide nam naruku. Nemogue je posmatrati migracione procese bez opirnog znanja o drutvenoekonomskim procesima jedne zemlje (u sluaju unutranje migracije) ili vie zemalja (u sluaju migracije iz drugih drava). Uslovi u raznim oblastima dananje Vojvodine nisu bili jedinstveni sve do ukidanja Vojne granice 1872. godine, a donekle i posle toga, zbog stvaranja novih latifundija (veleposeda).
Period do Mohake bitke

Na osnovu podataka o srednjovekovnim upanijama koje su se nalazile na podruju dananje Vojvodine u periodu pre Mohake bitke, moemo da zakljuimo da su one bile razvijenije od ostalih upanija u Ugarskoj. Pred kraj XIV veka, veliki talas iseljenika iz Srbije krenuo je na sever u Srem i dananju Aradsku upaniju. Ve 1437. godine Srbi su inili veinu stanovnitva u Sremu i Banatu. Posle pada Srbije pod tursku vlast (1459), seobe Srba u Banat, Srem i Baku su intenzivirane. Migraciju Srba u junu Ugarsku naroito je pomagao kralj Matija. U pismu upuenom papi 12. januara 1483. godine, kralj Matija je napisao da je za posljednje etiri godine u junu Ugarsku preseljeno oko 200.000 dua. Tako su, pored maarskog stanovnitva, vana odrednica na podruju dananje Vojvodine postali Srbi.
Vojvodina kao deo Osmanlijske imperije

U narednom periodu, sredinji deo Ugarske kraljevine, zajedno sa prostorom dananje Vojvodine, bio je sastavni deo Osmanlijske imperije. U vremenskom periodu od skoro 160 godina dolazi do korenite promene sastava stanovnitva. Posle Mohake bitke i brzog povlaenja turske vojske iz okoline Budima, usled dejstva Jovana Nenada i kasnijih ratnih zbivanja, tadanja Baka praktino je opustela. Na ovaj
prostor pristizalo je sve vie Srba iz Srbije i Bosne, te su ranije najgue nastanjena maarska mesta skoro nestala. Prema defterima titelske i bake nahije iz 1543. godine, na ovom prostoru ivele su iskljuivo osobe slovenskih imena, a do 1561. godine ista situacija je i u somborskoj nahiji. Ovi odnosi ostali su uglavnom nepromenjeni i u XVII veku. Pripadnici migracionih struja koje su stizale pre pada Budima (1541) smatrali su svoje prisustvo privremenim, jer su tvrdili da je njihov povratak u njihovu zemlju samo pitanje vremena. Pored nasilne selidbe i beanja, ekonomska nestabilnost pokrenula je stanovnitvo na beg u severnije krajeve. Naime, stare i nove spahije ubirale su svoje namete istovremeno, kao to su i stara i nova drava zahtevale svoj deo dohotka. Dvostruki nameti inili su suvie velik teret za stanovnike. Posle pada Bosne (1463) i Srbije (1459) pod tursku vlast, migracione struje u XVI i XVII veku ne prelaze granice, ve se odigravaju unutar jedne drave, te bi se mogle svrstati u okvire ekonomske migracije. U prvo vreme, na prostor dananje Vojvodine stiu Srbi, Vlasi i Aromuni. Stanovnici iz Bosne pristiu stalno, a jedan od razloga za to je promena drutvenog i privrednog sistema u Bosni, zbog ega je begovima povoljnije da na svojim imanjima vie forsiraju stoarstvo, nego zemljoradnju. Ovaj pritisak naterao je mnoge kmetove da napuste Bosnu. Oni se naseljavaju u Bakoj i bave se zemljoradnjom i stoarstvom, kao i prethodni stanovnici. Nekolicina junoslovenskih katolika ulazi u osmanlijsku vojsku: utvrenja (palanke) imaju
125
KOLIKO SE POZNAJEMO
skoro u potpunosti vojnike poreklom s Balkana, npr. Baja (1542/43), Kaloa (1543), Sombor (1543), Subotica (1545). Sa osamnaest franjevaca na elu, u jesen 1686. godine, u Baku pristiu Bunjevci, veina poreklom iz Bosne, a manje njih iz Dalmacije. Nakon pada Segedina, bunjevaki izaslanici Dujo Markovi i Juraj Vidakovi zatraili su od bavarskog kneza Maksimilijana Emanuela da dozvoli preseljenje 5.000 katolika Bunjevaca iz Turske u Baku. Ratno vee odobrilo je ovaj zahtev i oni su se naselili u Segedin, Suboticu, Baju i Sombor.
Kolonizacije u XVIII veku

Posle Velikog bekog rata, Leopold I pokrenuo je inicijativu za nastanjivanje opustelih provincija. Na osnovu principa ubi populos, ibi obulus (gde je narod, tamo su i novci), izdao je prvi kolonizatorski patent (1689 Erstes Impopulationspatent). Od prvog patenta do 1786. Godine nastanjeno je oko 150.000 Nemaca, uglavnom iz zapadnih delova Nemake, a kasnije iz pokrajina Lotaringija, Pfalz, Hesen, lezija i iz delova Austrije u podruje oko Dunava. Poto su prvi kolonisti stigli iz delova vapske, dobili su naziv dunavske vabe. Motiv kolonista prvobitno je bio materijalna nesigurnost zbog uestalih ratova na graninom podruju s Francuskom, ali i prenaseljenost njihovih zaviaja.
najpotrebnije alate, brano i meso, ali su se sami starali kada je re o crkvama, kolama i zdravstvenim ustanovama. Kolonisti su stizali u grupama do Ulma ili do Regensburga, gde su se ukrcavali na tzv. ulmske brodove (Ulmer Schachtel) kojima bi stizali do Bea, Budima i na kraju do Sombora, gde su dobijali svoj raspored. Poznata su tri velika talasa kolonizacije Nemaca na teritoriju dananje Vojvodine, nekadanje vapske Turske (Schwabische Turkei). Destinacija prvog talasaprvobitno je bio Banat. Na predlog Eugena Savojskog ta teritorija pretvorena je u krunsko dobro kojim je upravljao Klaudije Florimund Mersi, koji je formirao 50 naselja s nemakim stanovnitvom. Zbog loih uslova za ivot, kolonisti su esto naputali svoja naselja. Destinacija drugog talasa kolonizacije (1763-1771), za vreme vladavine Marije Terezije, bila je Baka. Ovo podruje prvobitno je bilo namenjeno za Srbe, kao deo Vojne granice, ali je kasnije ta namena promenjena. Trei talas trajao je od 1782. do 1787. godine, kada su posle Edikta o toleranciji pristizali i kolonisti koji nisu bili katolici (reformati, evangelisti, protestanti...). Dakle, mogue je defi nisati etiri perioda kolonizacija na teritoriji dananje Vojvodine nakon osloboenja od Turaka: 1. od Karlovakog i Poarevakog mira (16991718) do Austro-ugarske nagodbe (1867) najznaajnija je kolonizacija Nemaca, pored koje se odvijaju migracije maarskog, slovakog, rusinskog ivlja; 2. od pomenute nagodbe do kraja Prvog svetskog rata (1918) je period najbrojnije kolonizacije Maara, jer su u skladu s brzim razvojem podruja sve potrebniji struni kadar i birokratija; 3. u periodu izmeu dva svetska rata dolazi do kolonizacije sa srpskom dominacijom; 4. posle Drugog svetskog rata usledila je kolonizacija nerazvijenih predela (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Sandak, Lika, Banija, Kordun).
Razlozi kolonizacije
Odravanje novoosloboene teritorije predstavljalo je ogroman teret za dravu. Pored dunavskih vaba, istovremeno poinje i kolonizacija Maara, Srba, Hrvata, Slovaka, Rumuna i drugih etnikih grupa. Kolonizacija je tekla planski. Odreena je veliina porte i utvreni su nain gradnje i tipovi kua. Seljake kue bile su trodelne i sastojale su se od sobe, kuhinje i komore, dok su kue zanatlija bile manje. Pored kua, doseljenici su dobijali
* U Bakoj upaniji poznata je lokacija pet utvrenja, 16 naselja sa statusom gradova (palanka) i 315 naseljenih mesta; u Bodrokoj upaniji sedam utvrenja, 12 manjih gradova i 213 naseljenih mesta; u Tamikoj upaniji ak 30 utvrenja, 22 grada i 990 naselja; u Torontalskoj upaniji nalazi se utvrenje Beej, etiri grada i 52 naselja; dok u Sremskoj upaniji nailazimo na 17 utvrenih mesta, 14 gradova i 223 naseljena mesta. (Csanki D. 1894)
126
PRILOZI ZA RAZUMEVANJE ETNIKE SLIKE DANANJE VOJVODINE
Pored kolonizacija, u vie perioda tekla je i znaajna migracija stanovnitva: 1. do Karlovakog mira (1699) migracija stanovnitva sa ratom zahvaenih teritorija Balkanskog poluostrva i Balkanskog dela Turske imperije (Srbi i HrvatiBunjevci); 2. migracije iz pravca severjug sa starih poseda na nove vodili su posednici ili za to zaduene osobe; u toj migraciji uestvuju stanovnici severnih upanija Ugarske (Maari, Slovaci, Rusini) u periodu od sredine XVIII veka do poetka XIX veka; 3. migracije ekonomskog karaktera traju od kraja XVII veka, ali se pojaavaju zbog poveane proizvodnje pojedinih itarica; na migracije utiu razvoj eleznica, trita, zanatstva, kao i razvoj gradova. Ove migracije najvei mah uzimaju posle Austro-ugarske nagodbe, u vreme nezapamenog razvoja regiona.
Nacionalni preporod Bunjevaca i okaca

Nacionalni preporod Bunjevaca i okaca tekao je vrlo sporo i oteano. Obeleen je graninim poloajem na krajnjem severoistoku hrvatskog etnikog podruja. Situacija je bila slina kao u Istri, Bosni i Hercegovini ili ak Dalmaciji. Ove hrvatske pokrajine, kao i junougarski prostor Bake i Baranje, bile su izvan ingerencija Hrvatskoga sabora i bana. Bunjevci i okci u svojoj nacionalnoj integraciji nikad nisu osporavali svoju maarsku domovinu, ve su teili za ostvarenjem punih nacionalnih i kulturnih prava koja su im nakon Austrougarske nagodbe garantovali maarski zakoni. Maarske vlasti, umesto sprovoenja tih zakona, pokuavaju da zavedu hegemoniju, te da asimiluju Bunjevce i okce. Menjaju hrvatska prezimena, nasilno ukidaju hrvatski jezik u kolama i liturgijama, a Bunjevce ne upisuju kao Hrvate, ve u rubriku ostali.
Bunjevci, okci
Bunjevci
Bunjevci su velika etnika grupa koja ivi na prostorima Gorskog Kotara, Like, Dalmatinske zagore i na podruju takozvanog Bajskog trokuta, ija se zamiljena linija nalazi na potezu izmeu Baje, Sombora i Subotice. Bunjevci s podruja Bajskog trokuta nazivaju se bakim Bunjevcima. Govor im je ikavski, to im je zajedniko s Bunjevcima iz Gorskog Kotara, Like i Dalmatinske zagore. Katolike su vere.
Hrvati
Hrvati u Banatu
Najstariji hrvatski doseljenici u Banat su Kraovani. Prema predanjima, doselili su se iz Bosne u toku XVI veka. Istono od Temivara iveo je ogranak bakih Bunjevaca i okaca, doseljenih u XVII veku. Hrvati iz Like i Modruke upanije 1765. godine sele se u banatsko Podunavlje (Perlaz, Opava, Starevo, Bora, Gloganj, Homoljica). U srednji Banat Hrvati su se naselili posle preureenja Vojne granice. Marija Terezija odredila je da se znatan deo poseda zagrabakog nadbiskupa i drugih plemia ustupi vojnoj upravi, a vlasnicima da zemljite na drugom kameralnom posedu. Tako su Hrvati iz okoline Turopolja dobili selita Saru, Modo, Biled, Boku i Biled.
okci
Slino Bunjevcima, okci su katolike vere, a njihovo doseljenje vodili su franjevci na kraju XVII veka iz Bosne i Dalmacije. Naselili su se u blizini Dunava (Vajska, Baki Breg, Sonta, Boani, Plavna). Matija Petar Katani je celu Slavoniju, nakon osloboenja od Osmanlija, nazivao okadijom, jer su je gusto naselili okci iz Bosne. Uglavnom okci, a neto manje Bunjevci, od XV do kraja XVI veka, postupno dolaze u Slavoniju i Junu Ugarsku. Kada je re o nazivu okac (okci), najprihvatljivija i najrealnija teorija je da su ga nasledili od plemena Sukci (Succi) koje je i prethodilo okcima. Sukci su naziv dobili po planini Succus. Postoji jo niz besmislenih teorija koje ne vredi ni spominjati. U Bosanskoj Posavini postalo je uobiajeno da se svi Hrvati u toj regiji nazivaju okcima.
Hrvati u Sremu
Za razliku od delova Bake, Baranje i Slavonije, gde je hrvatska populacija naseljena dosta gusto i gde je inila kompaktnu zajednicu, situacija u istonom Sremu znatno je sloenija. Zapadni i istoni Srem su sve do 1945. godine smatrani sastavnim delom banske Hrvatske i Slavonije, jer su Vukovarska i Sremska upanija uvek bile pod upravom hrvatskoga bana. U srednjem veku Srem je bio nastanjen uglavnom maarskom i hrvatskom
127
KOLIKO SE POZNAJEMO
populacijom, a podruje je bilo pod upravom hrvatskoga bana, a ne ugarskog kralja. Tom autohtonom hrvatskom stanovnitvu prikljuili su se i okci prvog i drugog selidbenog talasa, ali je u vreme vladavine Osmanlija deo domaeg stanovnitva ili napustio taj prostor i iselio se prema zapadu ili prihvatio islam. Nakon odlaska Osmanlija, sele se prema podrujima Bosne i Srbije koja su i u XVIII veku ostala pod osmanlijskom upravom. Dakle, hrvatsko stanovnitvo je i dolazilo u Srem, ali je i odlazilo iz Srema.
Maari u Vojvodini (istorijski i etnoloki pregled)

Na osnovu podataka o srednjovekovnoj teritoriji dananje Vojvodine u periodu pre Mohake bitke, ovaj deo tadanje Ugarske kraljevine svrstavao se u razvijenije delove drave. Nakon najezde Turaka na ovaj prostor, stanovnitvo se zbog tzv. dvostrukog oporezivanja (obaveza plaanja poreza i dabina novim i starim vlastima) pomera u severnije krajeve, dok opustele krajeve nastanjuje stanovnitvo s Balkana, koje se prvobitno ili bavi stoarstvom ili se nastanjuje u gradovima pored renih tokova i bavi se trgovinom. Posle osloboenja od Turaka, to jest do perioda okonanja Rakocijeve bune (1711), nemamo tanih podataka o broju i sastavu stanovnitva dananje Vojvodine. Poznate su seobe Bunjevaca i Srba u pojedine delove Bake, ali taan broj stanovnika ne moe se odrediti ni pomou popisa iz 1715. godine, jer nije popisano stanovnitvo koje je ivelo u Vojnoj granici (osnovana 1702). Ipak, moe se ustanoviti visoki procenat stanovnika s junoslovenskim prezimenima. U popisu iz 1715. godine u Bakoj je popisano 1.267 domainstava, od kojih su 1.202 domainstva bila srpska.
Nastanjivanje Maara u Bakoj

Od svih upanija na podruju dananje Vojvodine, od turske vlasti prva je osloboena Bakobodroka. Ubrzo se formira Potiskopomorika vojna granica, gde je stanovnitvo uglavnom bilo srpsko, a svega 6, 63% stanovnitva inili su Maari. Institucija Vojne granice bila je veoma primamljiva, jer je obezbeivala osloboenje od znatnog dela poreza, te su se stanovnici drugih delova Imperije rado selili u ove krajeve. Nakon rasformiranja Vojne granice, formiran je Veliko-
kikindski ditrikt u koji se odselilo mnogo bivih graniara, naroito posle 1760. godine. Pored toga, od 1768. do 1774. godine selili su se u Dunavsku vojnu granicu (alibunarski, panevaki i bekereki okrug), ali i u ajkaki ditrikt koji je dobio svoje privilegije u to doba. Kolonizacija maarskog stanovnitva u Baku bila je mogua samo nakon rasformiranja Potiskopomorike vojne granice. U ostalim delovima Maari su bili proglaeni nepoeljnim zbog aktivnog uea u Rakocijevoj buni. Ipak, neki velikai uspevaju da vrate posede iz predturskog perioda i da na njima nastane kmetove iz severnih delova Imperije. Ovaj proces moe se nazvati individualnim nastanjivanjem ili vraanjem kmetstva na staro imanje. Pored individualnog nastanjivanja, angauju se sposobne osobe (danas bismo ih nazvali preduzetnicima) zaduene za vrbovanje ljudstva. Tako se posle 1753. godine Ada, Mol, Martono, Stara Kanjia, Senta nastanjuju stanovnitvom iz dananje upanije Solnok, iz okoline Segedina i iz podruja meureja DunavTisa. Pored ve pomenutih individualnih kolonizacija, osobe bliske Bekom dvoru (Anton Graalkovi, Miklo Esterhazi, andor Karolji...) stvaraju ogromne latifundije na koje naseljavaju uglavnom Nemce, a delimino Maare i Slovake iz severnih upanija. Da bi ovom procesu dali zakonski okvir, lan 62. iz 1723. godine odredio je da posednik ima pravo da povede svoje kmetove u drugu upaniju samo ako nema mogunosti da im u staroj upaniji obezbedi kmetsku portu. U periodu od 1711. do 1730. godine pristizali su gotovo svi slojevi maarskog stanovnitva u june upanije. Dolazili su i kmetovi iz prenaseljenih naselja koji su se plaili siromatva koje je moglo nastati zbog naslednog prava, tj. injenice da je svaki brat dobijao isti deo parcele. Zato je bilo uestalo pojedinano beanje na jug. Zakonski lan 101. iz 1715. godine odredio je obavezu posedovanja pasoa prilikom odlaska u susedne upanije. U drugom talasu nastanjivanja Potiskogkrunskog ditrikta (oko 1770) doli su migranati iz Heveke, Nogradske, Petanske i drugih severnih upanija. Sa severa su se doseljavali i u ostale delove Bake.
Reformati u Bakoj
Nakon Edikta o toleranciji (1781), koji je uglavnom privukao Nemce iz podruja Gornje
128
Rajne, na podruje dananje Vojvodine dolaze i reformati iz srednjeg dela Ugarske (Trojni Ditrikt Kumana i Jasa). Osnivaju se naselja Feketi, Moravica i Pair. Naselja sa preteno reformatskim stanovnitvom, kao to su Debeljaa, Rumenka, nastanjuju se iz vie reformatskih optina Bekeke i ongradske upanije.
Maari u Banatu
Opti uslovi za ivot u Banatu u XVIII veku bili su nepovoljni: podruje pokriveno movarama, poznato kao nezdravo mesto za ivljenje nije privlailo novo stanovnitvo kao Baka. Pored toga, Banat je kasnije osloboen od Turaka, a i due je bio meta osmanlijskih upada (do 1738). Pretpostavlja se da je poetkom XVIII veka u Banatu ivelo oko 25.000 stanovnika, uglavnom Srba i Rumuna, najverovatnije stoara. U to doba Banat je imao vei strategijsku znaaj, nego stvarnu vrednost. Kao i po naredbama koje su vaile u Bakoj, od 1719. godine dravni slubenici i u Banatu su mogli biti katolici. Poto su posle Rakocijeve bune Habzburgovci na Maare gledali kao na nepoeljne elemente, njihovo masovno naseljavanje poelo je tek sredinom XVIII veka, kada je znatan deo Vojne granice rasformiran. Do smrti Marije Terezije (1780) nastanjivanje Maara u Banatu bilo je mogue na kameralnim posedima. Segedinski vrtlari osnovali su Jazovo (1760), Tordu i Rusko Selo (1766). U doba vladavine Josifa II u naseljavanju maarskog stanovnitva u Banatu se isticao i grad Segedin koji je kupovao posede i na njih naseljavao deo svog stanovnitva. Danas se moe zakljuiti da su veina Maara u Banatu potomci ondanjih itelja Segedina. Lerinc Marcibanji (Marcibnyi Lrinc) je od 1782. do 1785. godine kolonizovao oku, Crnu Baru, i Vrbicu. Padej je 1784. godine naselio Itvan Ormodi (Ormosdy Istvn), a Jano Tajnai (Taynai Jnos) u periodu od 1806. do 1810. godine naseljava Sajan. Kolonisti su stekli povoljniji status od kmetova poto su sklapali ugovor sa zemljoposednikom. Vrtlari koji su stizali tokom XIX veka dobijali su od 16 do 20 katastarskih jutara zemlje, tzv. numeruse za gajenje duvana. Ovi naseljenici nisu bili u obavezi da obezbeuju radnu snagu ili deo roda, nego su po ugovoru davali novac (profit). Pored zemljoposednika i gradova, kolonizator je bila i drava: samo u Torontalskoj upaniji tako je nastalo 43 naselja (npr. Jermenovci
1817). Skoro svako novoosnovano naselje e postati i mesto sekundarne migracije. Tako e nastati selo Mulja 1890. godine. Dok je konjuktura duvana trajala, ova naselja su napredovala. Posle 1860. godine usledio je niz elementarnih nepogoda, zbog ega je ovaj osiromaen sloj postao glavni talas iseljavanja koji e u XX veku potei prema Australiji i Severnoj Americi.
Kolonizacija krajem XIX veka

Zbog nereenog agrarnog pitanja, kao i zbog sve veih socijalnih nemira, vlada je predlagala formiranje novih naselja. Tako su nastale Budisava i Teleka 1884. godine. Tokom 1882. godine dolo je do regulacije donjeg toka Dunava i naseljavanja Maara iz Bukovine (Rumunija). Naselili su Vojlovicu, Skorenovac i Ivanovo (1883). Poto je njihov natalitet bio izrazito visok, oni e prvobitno traiti posao u Panevu i Beogradu kao najbliim centrima. Drugi talas Maara iz Bukovine stigao je 1941. godine, kada je sporazumom izmeu Rumunije i Maarske dozvoljeno njihovo iseljenje. Kasnije, Maari e biti nastanjeni u Bakoj, na mesta koja su ranije dodeljena dobrovoljcima. Naselili su 28 mesta na teritoriji 14 optina, odakle e biti prognani 1944. godine.
Maari u Sremu i Slavoniji

Migracije u Srem i Slavoniju su poslednje i svrstavaju se u grupu unutranjih migracija. Niska cena zemljita i izuzetno visoke nadnice privukle su u ove predele siromani deo maarskog stanovnitva, poreklom iz Bake i okoline Balatona. Mogue je razlikovati dva talasa doseljavanja. Prvi je krenuo pedesetih i estdesetih godina XIX veka, usled nereenog pitanja u vezi s ukidanjem kmetstva, odnosno zbog nade u jeftinu zemlju, dok je razlog drugog talasa migracije bila fi loksera koja je upropastila praktino celu kulturu vinove loze. Dok je u prvom talasu polo na put skoro 100.000 ljudi, u drugom je bilo samo 20.000 do 30.000 lica.
Jevreji
Znatan broj sefardskih Jevreja (poreklom iz panije) inio je deo trgovakog i zanatlijskog sloja Osmanlijske imperije, pa tako i Banata. Posle Poarevakog mira, Banat postaje deo
129
KOLIKO SE POZNAJEMO
Habzburke imperije. Jevreji dobijaju pravo na toenje rakije i piva u Temivaru, a i upravljanje monopolom za duvan povereno je bogatom jevrejskom trgovcu Amigo Meiriju. Banat je postao utoite za Jevreje, zbog viih nameta u ostalim delovima Imperije. Ipak, obeana zemlja za Jevreje bila je samo ogranieno pristupana, poto su slubeno mogli da stupe na tlo Banata za vreme zemaljskih vaara, radi reavanja slubenih obaveza ili ako su ve posedovali dozvolu za rad kod Jevreja koji je due nastanjen u Banatu. Nakon uvoenja Edikta o toleranciji (1781), Jevreji su mogli da koriste hebrejski jezik u bogosluenju, dozvoljeno im je naseljavanje u gradovima, bavljenje zemljoradnjom i zanatstvom, ali puna graanska prava nisu dobili. U to doba oni dre krme, trguju koom... Trgovina je uglavnom bila je u rukama Grka, Jermena, Cincara, Srba i Nemaca, udruenih u esnafe u kojima Jevreji nisu mogli biti lanovi. Na osnovu primera u Subotici vide se onovremeni okviri i mogunosti ivljenja Jevreja u Bakobodrokoj upaniji. U vreme kada je Subotica bila privilegovano trgovite, Gradsko vee donosilo je odluku da li e u grad putati Grke, Jermene, Jevreje ili Rome. Privilegija iz 1779. godine decidno je govorila o Jevrejima koji su mogli trgovati koom i vunom, a bila im je dozvoljena trgovina na malo. Stan su mogli iznajmljivati iskljuivo kod samaca, a od 1806. godine ve su bili u prilici i da kupuju kue. Kasnije su odreene ulice u kojima su mogli kupovati kue. Na osnovu podataka iz 1843. godine, Jevreji su uglavnom bili sitni trgovci (80% porodica).
Odaci, Prigrevica, Gakovo, Palanka, Gajdobra, Kljaievo, Kruevlje, Karavukovo. Posle Edikta o verskoj toleranciji protestanti su pristigli u Bulkes, Jarek, Crvenku, Lovenac... Baki Nemci iveli su jugozapadno od linije BajaTitel. Njihovo naseljavanje je uzelo najveeg maha u drugoj polovini XVIII veka (terezijanska kolonizacija), ali je trajalo i u XIX veku. esto su ih naseljavali na mesta gde su Srbi ve bili naseljeni, zbog ega nastaju parovi sela s prefiksom Novi- ili Stari- u nazivima sela. Veina Nemaca u Bakoj su katolike vere, ali postojali su izuzeci: evangelistike vere bili su Nemci koji su iveli u Crvenki, Jareku, Lovencu, dok su reformatske vere bili Nemci iz Novog Sivca.
Rumuni
Rumuni u Banatu migracione struje
Prvi pomeni o Rumunima na teritoriji Banata su iz XIV veka. Prva naseljavanja Rumuna u Banatu izvrena su tokom XVIII i u prvim decenijama XIX veka. To je period planskog naseljavanja. Rumunsko stanovnitvo bilo je izloeno kolonizacijama u okviru politike jaanja granice prema Turcima, zatim i u okviru nastojanja da se pobolja ekonomska situacija u zemlji. Kada je re o Rumunima, postoji tradicija dvojakog doseljavanja: sputanje s banatskih planina u potrazi za ispaom za stada i kolonizacija. Na osnovu porekla mogu se izdvojiti tri izrazite grupe banatskih Rumuna: Banaani, Erdeljci i Oltenci.
Nemci
Mogue je izdvojiti tri velike kolonizacije Nemaca u XVIII veku: karolinku, terezijansku i jozefi nsku. Na osnovu podataka o obimu kolonzacije u XVII veku, moe se utvrditi da je u Baku dravnim kolonizacijama stiglo 30.000 ljudi, a spahijskim 5.000. U Banat je dravnim kolonizacijama naseljeno 73.000 ljudi, a spahijskim oko 10.000. Poreklo tzv. dunavskih vaba je sledee: treina njih je iz Pfalca, treina iz Bavarske, a etvrtina iz vapske. atalja i Novo Selo bila su prva vapska naselja koja su naseljena 1729. godine, a oko 1750. Godine slede Apatin, Bukin, Kolut,
Rumuni Banaani
Stanovnici brdskih naselja za koja se moe da su najstarija rumunska naselja (Malo Sredite, Markovac, kutilj, Vojvodinci, Mesi) prema odlikama materijalne kulture i obiajima srodniji su stanovnicima karpatskih bregova preko granice. Narodom sa banatskih ravnica, tokom XVIII i poetkom XIX veka, mnogo lokaliteta naseljeno je Rumunima: Alibunar, Seleu, Barice, Margita, Nikolinci, Vladimirovac, Uzdin, Eka, Sutjeska. Rumuna ravniara poreklom iz Banata ima na teritoriji srednjeg i junog Banata. Fratuci su Rumuni iz Alibunara, Seleua, Nikolinaca, Barica, Margite, a po nekima i iz Velikog Torka, Vladimirovca i Uzdina. Smatra
130
se da se naziv odnosi na kolonizovane Rumune Banaane. Pretpostavlja se da nose naziv Fratuci, jer esto koriste deminutiv rei frate (brat). Momrlani (Momirlani) je izraz kojim u Malom Torku nazivaju Velikotorane. Tako se nazivaju i Rumuni stoari pod Retezatom, u gornjem toku reke iul, dok se za Velikotorane zna da je veina doseljena iz Sakalaza, pored Temivara. Mokani je naziv za Rumune iz Deliblata, Kovina i Mramorka. Inae, tako se nazivaju pastiri iz Erdelja.
Rumuni Erdeljci
Uzrokom naseljavanja ove rumunske grupe smatra se feudalna vlast u Erdelju, kao i premetanje rumunskog stanovnitva u vreme kolonizacije Nemaca u Pomoriju, kada su dobili Mali Torak i Klek. Razvojaenje Potiskopomorike granice i formiranje Banatske vojne granice dovelo je vee grupe Erdeljaca u Jankov most, Klek, Ovu, Glogonj, Jabuku. Postoji podgrupa Krianaca (Mali Torak, Jankov Most, Ova) koja spada u pojam Erdelja u irem smislu.
imala je i dve episkopije: aradsku i karansebeku. Danas rumunska pravoslavna crkva u Banatu ima tri protopopijata (panevaki, vraki i protopopijat Mali Torak) sa vikarijatom u Vrcu, koji su kanonski vezani za rumunsku patrijariju u Bukuretu. Rumunski crkveni kalendar razlikuje se od pravoslavnog i katolikog kalendara: nepokrtetne praznike slavi po gregorijanskom kalendaru (kao katolici), a pokretne kao pravoslavni od 1924. godine, kada su na crkvenom saboru u Atini odluili da umesto julijanskog kalendara primene gregorijanski kalendar. Banatska unijatska episkopija, sa seditem u Lugou, osnovana je 1863. godine, ali se unijaenju otro usprotivilo i srpsko i rumunsko stanovnitvo. Postoje samo dve parohije: Markovac i Jankov Most. Unijati (grkokatolici) su pod jurisdikcijom biskupije u Krievcima.
Arhitektura Rumuna u Banatu

U vreme Mersijeve kolonizacije (17221726) kolonisti su sami gradili kue, od materijala zateenog u okolini. To su bile nabijae pokrivene slamom. U vreme terezijanskih kolonizacija kolonistima je kue gradila drava, prema unapred propisanim planovima. U vreme kolonizacija Josifa II dolazi do podizanja standarda izgradnje menjaju se planovi, okunica, a kolonisti sami izgrauju kue, materijalom dobijenim od drave.
Rumuni Oltenci
U Banatu se tri sela smatraju oltenskim: Lokve, Straa i Banatsko Novo Selo. Prvi talas Oltenaca doveli su Turci u rudarske oblasti Banata, poto su ove oblasti 1552. godine napustili rudari Sasi. U periodu od 1641. do 1646. godine 13.000 familija naselilo se u okolinu Vrca i Temivara. Posle Poarevakog (1739) i Svitovskog mira (1791) naseljavale su i druge grupe Oltenaca. Rumuni iz Strae, Lokava i Bantskog Novog Sela nazivaju se Bufeni ili Carani. Tako se u Rumuniji nazivaju Oltenci naseljeni u Banatu.
Nonja
Mogue je izdvojiti dva tipa nonje: ravniarska nonja (u Velikom Torku) i srednjoevropska seljaka nonja (nonja Kriana u Malom Torku Kriana) Nonja Rumuna Banaana pripada tipu iji osnov ini platno, vuneno tkanje i suknena nonja, zatim razni tipovi krznene odee. Druga grupa, Kriano-Erdeljci i Oltenci, nose ve spomenuti tip srednjoevropske seljake nonje (u nas poznate pod nazivom vojvoanska ili maarska) kojoj nalazimo analaogiju s nonjama Maara, Slovaka, Nemaca. Osnovni delovi ove odee ve odavno se izrauju od fabrikog materijala. ene nose nabrane suknje, a ne skute, dok se u mukoj sveanoj nonji umesto gaa rano pojavljuju akire. Osnovni delovi enske nonje Banaanki su opleak dugih rukava i skute od belog domaeg pamunog ili kudeljnog platna.
Srpska i rumunska pravoslavna crkva

U doba Matije Korvina, beogradski mitropolit bio je crkveni poglavar svih pravoslavnih pod kraljevom vlau, ali ve 1479. godine oslobodio je nameta marmaroke svetenike. Za otcepljenje od Karlovake mitropolije u XIX veku najzasluniji je Andrej aguna. Dekretom cara Franje Josifa I 24.12.1864 godine priznato je pravo pravoslavnim Rumunima na otcepljenje od Karlovake mitropolije i na osnivanje samostalne rumunske mitropolije u Transilvaniji. Sedite joj je bilo u Sibiu, a
131
KOLIKO SE POZNAJEMO
Skute se pokrivaju dvema tkanim keceljama (ovo se smatra karakteristikom rumunske nonje). Opasuju se vunenim tkanim pojasevima. Preko opleka nose prsluk ili krzneni grudnjak. Zimi glavu i grudi pokrivaju velikim vunenim maramama. Osnovni deo nonje Kriano-Erdeljaca i Oltenaca je opleak dugih rukava. Skute uvek pokrivaju irokom nabranom i naboranom suknjom, preko koje se nosi kecelja. Za ovaj tip nonje karakteristine su vunene suknje i tkane vunene kecelje. U sveanoj nonji bili su krakteristini opleci sa rukavima vezenim zlatovezom.
Rusini i Ukrajinci
Preci vojvoanskih Rusina, kao podanici slobodnog statusa Habzburke monarhije (Rutenus Libertinus), doselili su se polovinom XVIII veka iz severoistonih u june kra jeve Ugarske u dananju Baku. U prvom talasu u naputeno naselje Kerestur doselilo se oko 200 porodica, u drugom oko 160 u susedno mesto Kucuru. Franc Jozef Redl, administrator Komore u Bakoj, sredinom XVIII veka naselio je vie naselja u Bakoj: Baku Topolu (1750), Doroslovo (1752), Veprovac (1758), Ruski Krstur (1751). Ugovor o naseljavanju Ruskog Krstura nastao je 17. januara 1751. godine. Na osnovu njega, naseljenici postaju stanovnici sa taksom, etiri godine ne plaaju poreze, a posle isteka tog roka godinje plaaju po 300 rajnskih forinti za otkup svojih obaveza. Sedminu uroda daju veleposedniku, a posle izmirivanja dugova mogu se slobodno seliti. Redl je imao nameru da Ruski Krstur naseli sa 200 familija ruskih unijata, te su zato vrbovali stanovnitvo iz severoistonih delova tadanje drave. Ipak, verovatno je da su prve grupe pristigle iz oblinje Kule. Sudei po spiskovima kolonista pored Rusina pristiu i maarski stanovnici grko-katolike (unijatske) vere. Na osnovu pisanih izvora, za vreme Marije Terezije kolonizuju se naselja Ruski Krstur i Kucora, da bi kolonisti kasnije pristizali i u Novi Sad i ajkaere. Posle nekoliko godina ova naselja postaju centri sekundarnih migracija u Vrbas, Baku Topolu, Novo Orahovo, Savino Selo, Kulu, id, Berkasovo, Baince, Sremsku Mitrovicu,Iniju ... Na kraju procesa doseljavanja 1765. godine bilo je oko 2.200 Rusina (u Krsturu 1341, u
Kucuri 779). Prilikom poslednjeg austrougarskog popisa (1910) bilo ih je 13.457, a za vreme prvog popisa u Kraljevini SHS (1921) 13.664. Narednih pet decenija belei se stabilno poveanje broja Rusina, da bi 1971. godine bio popisan najvei broj - 20.109. Nakon toga, usledilo je opadanje, pa je prilikom popisa 2002. godine evidentirano samo 15.095 Rusina. Rusini su sauvali svoj identitet zahvaljujui i svojoj unijatskoj (grkokatolikoj) veri. Do bake ekspedicije Volodimira Hnatjuka 1897. godine kruile su razne teorije o poreklu Rusina. Prema nekim miljenjima Rusini su potomci kozaka iz Zaporoja, dok neki smatraju da su oni potomci garde kijevskog vojvode Svatopluka, koji su stilgi na tlo Ugarske sa kerkom vojvode. Hnatjukova zapaanja o ukrajinskom poreklu rusinskog jezika izazvala su ustre polemike u onovremenoj slavistici, uglavno na ukrajinsko-slovakoj relaciji. Nacionalna pripadnost Rusina esto je u prolosti bila predmet sporenja naunika i politiara. Habzburke i austro-ugarske vlasti Rusine su nazivale Rutenima i nastojale su da spree njihovo povezivanje i poistoveivanje sa Ukrajincima u carskoj Rusiji. Krajem XIX i poetkom XX veka, veina Rusina u Austro-Ugarskoj, uprkos pritiscima vlasti, poinje da se naziva Ukrajincima. Poto su bili udaljeni od matice i duhovnih pravaca u njoj, vojvoanski Rusini sauvali su nekadanji naziv. Ipak, veze sa postojbinom nisu prekidali, niti su gubili svest o pripadnosti narodu koji tamo ivi. Savremeni srpski istoriari nemaju dileme u vezi s tim da su Rusini deo ukrajinskog naroda. Kada je re o veri, grkokatolici se zvanicno nazivaju katolicima vizantijskog obreda. Oni nerado koriste naziv unijati, zbog mogue asocijacije na nasilno unijaenje pravoslavaca u prolosti. Grkokatolici u Srbiji donedavno su pripadali Krievakoj eparhiji u Hrvatskoj, ali je osnivanje egzarhata u Srbiji uklonilo prepreke u komunikacijama. Jezik vojvoanskih Rusina razlikuje se od ukrajinskog knjievnog jezika. On je 250 godina odvojen od matinog naroda, te je u specifinom okruenju primio mnogo srpskih, maarskih i slovakih rei. Rusin je stari naziv za Ukrajinca. Pojavljuje se pre oko 1.000 godina u Kijevu. Nakon 1721. godine, kad je Moskovija promenila naziv u Rusija, odbaen je u Ukrajini pod vlasu carske Rusije. Odrao se u Galiciji, Bukovini i
132
Zakarpatju, tj. u delovima u sastavu Habzburke monarhije. Nakon pripajanja tih oblasti Ukrajini nije zadrao, ve ga je zamenio naziv Ukrajinci.
Srbi
Pred kraj XIV veka iz Srbije je krenuo veliki talas iseljenika na sever, u Srem i dananju Aradsku upaniju. Seoba Srba u Aradsku upaniju bila je najverovatnije predvoena Dimitrijem, sinom kralja Vukaina, koga je kralj Sigismund imenovao kastelanom grada Vilagoa. U Sremu i Banatu veinu stanovnitva ve 1437. Godina predstavljali su Srbi. Prvobitne srpske selidbe na ta podruja zapoinju u vreme propadanja srednjovekovne srpske drave. Despot Brankovi dobio je od ugarskih vladara posede u Sremu i junoj Ugarskoj, da bi pomagao u odbrani od Osmanlija. On je na te posede prvi planski naseljavao podanike s okupiranog prostora june Srbije. Oni tu ostaju i nakon to su
Osmanlije zauzele Srem, te kao martolosi, zajedno s Osmanlijama, vladaju bakim i sremskim gradovima. Austrija je krajem XVII i u XVIII veku ratovala protiv Turske uglavnom na teritoriji Srbije. U tim ratovima Srbi su pomagali austrijsku vojsku, smatrajui i to jednim od naina da se i sami oslobode turskog ropstva i stvore nezavisnu dravu. Oni su uestvovali u austroturskom ratu od 1683. do 1699. godine, a kada se Austrija zbog situacije na zapadu morala povui, dolo je do Velike seobe Srba. Nakon osloboenja od Turaka, na ta podruja stie, u selidbama Srba pod patrijarhom Arsenijem arnojeviem, mnogo Srba s prostora Srbije. Naredna naseljavanja vezana su za kolonizaciju solunaca posle 1918. godine. Nakon 1945. godine, u tzv. vlakovima bez voznoga reda, uglavnom se sele Srbi iz pasivnih krajeva na posede u Bakoj i istonom Sremu, s kojih su prethodno proterane autohtone zajednice Maara i Nemaca.
***
133
KOLIKO SE POZNAJEMO
GRADOVI
NOVI SAD
(NOVI SAD / JVIDK / NOV SAD) Temelji dananjeg grada postavljeni su krajem XVII veka, kada je na levoj obali Dunava, preko puta Petrovaradinske tvrave, podignuto utvrenje, mostobran, vojniko-zanatlijsko naselje Srba graniara, koje je najpre nazvano Racko selo, zatim Racki grad, a potom Petovaradinski anac. Zahvaljujui mnogim trgovcima i zanatlijama, koji su se s vremenom naseljavali na ovo podruje, kao i povoljnom geografskom poloaju, ovo naselje je veoma brzo postalo vojniki, privredni i kulturni centar Srba. Nakon 1716. godine naselie ga Nemci iz Bavarske i Austrije, a od 1739. godine Grci, Jevreji, Jermeni i drugi narodi. Ukazom carice Marije Terezije od 1. Februara 1748. godine, Petrovaradinski anac postaje slobodni kraljevski grad, sa svopstvenim peatom i grbom. Od tada se naziva Neoplanta, Neusatz i Ujvidk, a Srbi su ove nazive preveli kao Novi Sad. Grad se ubrzano razvijao u svakom pogledu, a pravi procvat doiveo je u drugoj polovini XIX veka, pa je s razlogom esto nazivan Srpskom Atinom ili Rackim Parizom. Pored niza manufakturnih zanatskih radionica, trgovinskih radnji, gostionica i kafana, Novi Sad je jo od 1770. godine imao svilaru i dve pivare, fabriku tekstila (1846), prvi parni mlin (1855), crepanu (1847), siretanu, fabriku poljoprivrednih maina. Prvi putniki voz iz Subotice stigao je u Novi Sad 5. marta 1883. godine. Iste godine izgraen je i elezniki most preko Dunava. Elektrina centrala izgraena je 1910. godine, elektrini tramvaj je prvi put proao gradom 1911, a autobuski saobraaj uveden je 1930. godine. Privredni razvoj grada, dao je poetni impuls razvoju graanstva koje je postalo nosilac celokupnog duhovnog i kulturnog razvoja. U Novom Sadu se grade velelepne privatne kue, ali i javni objekti koji i danas ukraavaju staro jezgro grada. Pravi arhitektonski dragulji koji krase dananji Trg Sobode su Gradska kua podignuta 1894, prema projektu arhitekte era Molnara i rimokatolika crkva Sveto Ime Marijino (1896), prema projektu
istog arhitekte. Meu brojne znaajne graevine podignute u XIX i u prvim decenijama XX veka svrstavaju se: zgrada Sudske palate, koju je projektovao arhitekta ula Vagner (18981900), zgrada Centralnog kreditnog zavoda (1896), zgrada Srpske gimnazije (1900) i Vladianski dvor (1901). Sve tri zgrade graene su prema projektu arhitekte Vladimira Nikolia. Izuzetno znaajna je i zgrada u kojoj je danas smetena Matica srpska, graena prema projektu Momila Tapavice (1912), a inae je zadubina dobrotvorke Marije Trandafi l. Staro jezgro grada krasi i zgrada Platoneuma iz XVIII veka (zadubina vladike Platona Atanackovia ), a od graevina nastalih u XX veku svakako je najmonumentalnija zgrada Dunavske banovine (Bela banovina ili Baka pogaa), graena izmeu 1936. i 1939, po projektu Dragie Braovana. Od sakralnih objekata, najstarija pravoslavna bogomolja u Novom Sadu je Nikolajevska crkva (pominje se ve 1730), zatim Jermenska (1746), koja je poruena 1965, Saborna crkva sv. ora iz XVIII veka, Uspenska (1765-1774), Almaka crkva (1797-1808), grkokatolika (1822) i sinagoga (1909). Privredni procvat uticao je i na bri razvoj prosvete i drutvenog ivota grada. Tako e u Novom Sadu biti osnovana Srpska pravoslavna gimnazija (1810), Srpska itaonica (1845), Srpsko narodno pozorite (1861), a tokom ezdesetih godina XIX veka u gradu aktivno rade mnogobrojna kulturna drutva i druge drutvene organizacije pripadnika svih naroda na ovom prostoru.
Petrovaradinska tvrava
Sa desne strane Dunava podignuta je Petrovaradinska tvrava u periodu od 1692. do 1780. godine, po fortifi kacijskom sistemu francuskog vojnog arhitekte markiza Sebastijana Vobana. Zbog viestrukog znaaja, nazvana je Gibraltar na Dunavu. Povoljan poloaj stene na kojoj je tvrava, prepoznali su mnogi narodi koji su se na ovom podruju smenjivali tokom dugog civilizacijskog razvoja (Kelti, Rimljani, Vizantijci, Maari, Srbi, Turci) gradili su tu svoja utvrenja, o emu svedoe arheoloki nalazi koji potiu ak iz mlaeg kamenog doba. Izgradnju ovog vojnog kolosa zapoeo je austrijski car Leopold I, a zavrio je car Josif II. Prvi plan gradnje dao je inenjerski pukovnik Kajzerfeld, a drugi, geograf i arhitekta grof Luii Ferdinand Marsilji (Luigi Ferdinand Marsigli).
134
GRADOVI
Prva posada iz 1702. godine bila je sainjena od ete maarskih husara i odreda srpskih hajduka. U Prvom i Drugom svetskom ratu bila je vojni garnizon, a od 1951. godine postaje civilni objekat koji se i danas koristi za kulturne, umetnike, turistike iugostiteljske svrhe.
SOMBOR
(SOMBOR / SOMBOR / ZOMBOR / ZOMBOR) Nalazi se u severozapadnom delu Vojvodine, na Velikom kanalu Bezdan-Beej i na vodoraskru kanala Dunav-Tisa-Dunav. Nastao je izmeu XII i XIII veka, na jednom od ostrva u spletu movara reke Mostonge. Osnovao ga je jedan od ugarskih kraljeva (pretpostavlja se da je to bio kralj Itvan, sin Bele IV) i da najverovatnije od tada nosi naziv Sent Mihalj. Od XIV veka nalazi se u posedu plemike porodice Cobor. Ugarski kralj Matija Korvin dozvolio je ovoj porodici da 1469. godine podigne utvrenje radi zatite od Turaka, ali su ga Turci ipak osvojili 1541. godine. Tadanje naselje, od 1543. godine poznato pod nazivom Sombor, pripalo je budimskom vilajetu i nalazilo se pod turskom vlau sve do 1687, kada je ulo u sastav Habzburke monarhije. Sombor je imao status vojnike varoi od 1717. do 1745. godine, kada je razvojaen i stavljen pod upanijsku vlast. Povelju slobodnog kraljevskog grada stekao je 1749, a sredite Bako-Bodroke upanije postao je1786. godine. Stanovnitvo Sombora inili su Bunjevci, Maari, Nemci, Srbi i Jevreji. Jedna od osnovnih privrednih grana u gradu bila je zemljoradnja, ali su nakon 1749. godine stvoreni bolji uslovi i za razvoj zanatstva i trgovine. Tako e tridesetih godina XIX veka u Somboru raditi pivara, tekstilna tvornica, mlinovi i niz manufakturnih zanatskih radionica. elezniku vezu sa Segedinom grad je dobio 1869. godine, a elektrinu centralu 1905. godine. Ve krajem XIX veka, intenzivno je sprovoeno ozelenjavanje Sombora, po kome je on, pored uvenih fi jakera, prepoznatljiv i danas. Svojevrsno obeleje grada su svakako i pojedine znaajne graevine kao to su upni dvor (1743), rimokatolika crkva Svetog trojstva (1763), srpska Velika saborna crkva posveena Jovanu Pretei (1790), upanijska zgrada (izgraena 1808, a dananji izgled dobila je
1882) u kojoj se uva poznata slika Ferenca Ajzenhuta Bitka kod Sente. Gradska kua sazidana je na mestu nekadanjeg katela grofa Jovana Brankovia (1842). Sombor je jo od XVIII veka poznat po veoma razvijenom kolstvu. Ve 1759. godine u gradu je radila etvororazredna kola srednjokolskog tipa, koju je osnovala srpska pravoslavna crkvena optina. Od 1763. godine Gramatikalna kola, na srpskom i grkom jeziku osnovana je 1767. godine, a od 1778. godine radi uiteljska kola Norma, koju je osnovao Avram Mrazovi. U Sombor je 1816. godine iz Sentandreje preseljena Srpska uiteljska kola-preparandija. Drutveni ivot u Somboru bio je dosta razvijen ve poetkom XIX veka. Jedna od najstarijih maarskih kasina osnovana je upravo u Somboru (1844), a godinu dana kasnije poela je sa radom i prva srpska itaonica. Narodno pozorite u Somboru osnovano je 1882. godine. Iz ovog ivopisnog bakog grada potiu mnoge znaajne linosti iz javnog, kulturnog i politikog ivota. Meu njima su knjievnik Veljko Petrovi i slikar Milan Konjovi.
SUBOTICA
(SUBOTICA / SUBOTICA / SZABADKA) Stari panonski grad, kroz istoriju poznat kao najvee selo Evrope, danas je vaan privredni i kulturni centar, raskrsnica iz koje se ravaju pruge u sedam pravaca, a drumski saobraaj se ukrta iz pet pravaca.U pisanim dokumentima prvi put se pominje 1391. godine pod nazivom Zabatka, a pretpostavlja se da je kao utvrenje podigao ugarski kralj Bela IV poetkom XIII veka. Od 1439. godine naselje se nalazilo u posedu Janoa Hunjadija. Od tada je grad promenio vie feudalnih gospodara, a poslednji, pre pada pod tursku vlast (1541), bili su iz porodice Terek (Trk). Nakon osloboenja od Turaka (1686), Suboticu naseljavaju Bunjevci i Srbi, a sredinom XVIII veka Maari, Nemci, Slovaci, Jevreji... Grad je 1743. godine dobio status privilegovanog trgovita i naziv Szent Maria, a od 1779. godine status slobodnog kraljevskog grada i novi naziv - Maria Theresiopolis. Od 1845. godine grad ima dananji naziv Subotica (Szabadka). Po broju stanovnika Subotica je bila jedan od najveih gradova u Ugarskoj. Od druge
135
KOLIKO SE POZNAJEMO
polovine XIX do poetka XX veka bila je na treem mestu u Ugarskoj, odmah posle Budimpete i Segedina. Pored znatno razvijenog zanatsva, u Subotici se poslednjih decenija XIX veka javljaju i prvi oblici moderne industrije. Bila je to ciglana koju je osnovao Titus Makovi (1879), fabrika piritusa (1880), livnica, fabnrika soda-vode, eira, fabrika vetakih ubriva (1906)... U Subotici je od 1869. godine uveden elezniki saobraaj, a 1887. Godine izgraena je moderna eleznika stanica. Prvi tramvaj proao je od grada do Palia 1896. godine. Tokom intenzivnog razvoja grada u XIX i poetkom XX veka, u Subotici je podignuto nekoliko desetina impozantnih zdanja. Meu njima svakako dominira secesijska palata arhitekte Ferenca Rajhla (1904), Gimnazija i Nacionalna kasina (danas: Gradska biblioteka), dela istog arhitekte. Jedna od najstarijih graevina je srpska pravoslavna crkva (1725). Prvi hotel u gradu i zgrada pozorita nalazili su se u monumentalnom objektu podignutom 1853/54. godine. Naroiti znaaj ima rimokatolika katedrala sv. Terezije Avilske (1797). Od 1902. godine subotiki Jevreji imaju svoju sinagogu, graenu u secesijskom stilu. U Subotici je radila jedna od najstarijih gimnazija u Vojvodini, koja nastavlja tradiciju srednje kole osnovane 1747. godine. U njoj je osnovana i prva visokoobrazovna ustanova Pravni fakultet (1920). Poseban znaaj, kako za privredu, tako i za kulturu grada, oduvek je imalo Paliko jezero, koje se nalazi u neposrednoj blizini grada.
PANEVO
(PANÊVO / PANCSOVA) Panevo se nalazi u junom Banatu, na obali reke Tami i jedan je od najveih gradova u Vojvodini. Brojni arheoloki lokaliteti u njegovoj uoj okolini svedoe o dugoj prolosti ovog naselja. Na mestu dananjeg Paneva iveli su: Daani, Sarmati, Jazigi i Rimljani. Nakon Velike seobe naroda tu se naseljavaju Gepidi, Avari i Sloveni, a od X veka Maari i Srbi. Tada poinje formiranje dananjeg naselja koje se za vreme Arpadovia zvalo Panuka, a kasnije se u nekim dokumentima i zapisima putopisaca pominje kao Panucea, Panoa, Panel, Panzova, Pajova i omva. Pod dana-
njim nazivom prvi put se pominje poetkom XVIII veka. Panevo je palo pod tursku vlast 1552. godine i bilo je u sastavu Temivarskog sandaka sve do 1716. godine, kada ga osvaja austrijski grof Klaudije Florimund Mersi. To je istovremeno bio i kraj turske vladavine u Banatu, koji od tada ulazi u sastav Habzburke monarhije. U to vreme Srbi iz okoline Temivara naseljavaju se u Panevo i osnivaju sadanju Gornju varo, a istovremeno dolaze i Nemci, koji formiraju Donju varo. Za vreme Vojne granice, Panevo je bilo sredite Dvanaestog nemako-banatskog graniarskog puka, sve do 1871. godine, kada je pripojeno Ugarskoj i ulo u sastav Torontalske upanije. Status slobodnog graniarskog komuniteta dobilo je 1794. godine. Bio je to period privrednog razvoja grada o emu svedoi i podatak da je ve 1722. godine tu osnovano najstarije industrijsko preduzee u Vojvodini - pivara (kasnije poznata kao Vajfertova pivara ). Panevo je ve u XVIII veku bilo napredna varo, ali je pravi privredni procvat dostiglo tek u XIX veku. Tada se ubrzano razvija industrija, kako prehrambena (klanica (1838, uljara 1846, prvi parni mlin 1843), tako i industrija graevinskog materijala (livnica, fabrika skroba...) Plovidba Dunavom imala je znaajnu ulogu u privrednom razvoju grada. Prva plovidbena linija od Paneva do Zemuna otvorena je 1850. godine. Prva eljeznika pruga povezivala je grad sa Bekerekom (1894), a od 1896. godine i sa Vrcem. Iste godine postavljena je i prva telefonska centrala, dok je telegrafska stanica u Panevu radila jo od 1860. godine. Krajem XIX veka grad je imao nekoliko brodskih saobraajnih preduzea. Panevo je postalo privredni i kulturni centar junog Banata. Grade se reprezentativni privatni i javni objekti u neoklasicistikom i neobaroknom stilu koji i danas krase staro jezgro ovog grada. Izuzetnog kulturnoistorijskog znaaja je svakako Preobraenska crkva (1878) graena prema projektu Svetozara Ivakovia. Ikonostas crkve oslikao je Uro Predi (1911), dok su kompozicije na svodu i zidovima delo Stevana Aleksia. U ovom gradu nalazi se i Uspenska crkva, iji je ikonostas delo brae Jania iz Arada, dok je ikone slikao Konstantil Danil. Nedaleko od Paneva je i manastir Vojlovica, koji je po predanju podignut 1383. godine.
136
GRADOVI
Privredni razvoj grada omoguio je bri razvoj prosvete i bogat drutveni ivot. Srpsko pevako drutvo, osnovano 1839. godine, bilo je nosilac mnogih kulturnih sadraja u gradu. Horovoa drutva Nikola urkovi organizovao je prvo diletantsko pozorino drutvo. Znaajna linost za kulturni razvoj grada svakako je pesnik i prota Vasa ivkovi. U Panevu je u to vreme radilo nekoliko kola (Matematika, Povtorna i Dravna muka graanska kola), a Jovan Popovi pokree i poznati list Panevac (1869). Pored spomenutih linosti vezanih za istoriju Paneva trebalo bi da spomenemo pesnika Milana urina i komprzitora Petra Kranevia.
ZRENJANIN
(ZREWANIN / NAGYBECSKEREK / ZREANIN / ZRENIANIN) Najstariji pisani podaci o istoriji ovog grada potiu iz prvih decenija XIV veka, kada je malo selo Bekerek bilo naseljeno Srbima i Maarima. Kao varo prvi put se pominje 1422. godine. Tokom XV veka naselje je bilo u posedu Maara i srpskih despota. Tada je izgraena i Bekereka tvrava. Pod turskom vlau bio je od 1551. do 1718. godine. U to vreme grad se sastojao iz dva posebna naselja - varoi Bekereka i sela Gradne Ulice. U novijoj istoriji zvanini nazivi ovog naselja bili su: Grossbecskerek, Nagybecskerek ili Veliki Bekerek. Od 1935. godine nosio je naziv Petrovgrad (po kralju Petru I Karaoreviu), a od 1946. godine Zrenjanin (po narodnom heroju arku Zrenjaninu). Nakon osloboenja od turske vlasti Banat je stavljen pod upravu Bekog dvora. Opustoenu zemlju naselili su Srbi i Nemci, a neto kasnije i Rumuni, Italijani, Francuzi i panci, koji su ovaj grad nazvali Novom Barselonom. Status slobodnog kraljevskog grada dobio je 1778, a od naredne godine Bekerek je postao sredite Torontalske upanije. Tokom XVIII veka razvija se u jak privredni centar. Prva pivara u gradu osnovana je 1745. godine, a krajem XIX veka Bekerek je imao mnogo industrijskih preduzea: Pivara Lazara Dunerskog, Srpska fabrika tepiha Lazar Dunerski, Tvornica i rafi nerija piritusa, nekoliko parnih mlinova, tri ciglane itd. Veoma znaajno za grad bilo je podizanje elektrine centrale (1896). Krajem XIX veka u Bekereku je podignuto nekoliko znaajnih graevina. Gradska kua
izgraena je 1820. godine prema projektu Josifa Fiera, a dananji neobarokni izgled dobila je zahvaljujui arhitektama uli Portou (Prtos Gyula) i Edenu Lehneru (Lechner dn). Rimokatolika katedrala izgraena je 1868. godine u neoromantinom stilu prema projektu Stevana orevia. Zgradu Trgovake akademije Bekerek je dobio 1892, a Narodnog muzeja 1893. godine. Prepoznatljiv ambijent grada ine: Mali most (1904), zgrada suda na obali Begeja (1908), podignuta prema projektu andora Ajnera i Markusa Rimera, reformatska crkva (1891) u gotskom stilu, delo arhitekte Zaboreckog, Uspenska crkva (1746) i Vavedenski hram ili Gradnulika crkva (1777). Pored navedenih graevina, grad je imao itav niz ureenih kupalita, a od 1854. godine ima i plivaku kolu Leopolda Rozenfelda. Od 1877. godine svojevrsno obeleje grada je Veliki most, poznat kao Ajfelova uprija (opevan u pesmi etir konja debela). Kao grad, koji je posle Temivara imao najvei broj stanovnika u Tamikom Banatu, Veliki Bekerek se brzo razvijao u oblasti prosvete i obrazovanja. Pored osnovnih kola imao je ensku etvororazrednu viu narodnu kolu (1880), Muku graansku kolu (1890), Dravnu relnu gimnaziju (1846), kao i nekoliko strunih kola. Drutveni ivot grada bio je razvijen ve prvih decenija XIX veka o emu svedoi i podatak da je ve 1833. godine osnovana maarska kasina, prva na ovim prostorima. Prva amaterska pozorina predstava prikazana je 1788. godine, a zgrada pozorita podignuta je 1839. godine. Prvi javni koncert u gradu odran je 1867. godine. Meu znaajnim linostima vezanih za kulturnu istoriju grada nalaze se knjievnici Aleksandar Sandi, Todor Manojlovi, Vladimir Kolarov Koa i drugi.
VRAC
(VR[AC / VRAC / VERSEC / VRSE) Stari banatski grad karakteristian je po svojoj ivopisnoj okolini, vinogorju i kulturnim znamenitostima. Nalazi se u podnoju Vrakih planina, nedaleko od Deliblatske peare. Bogata arheoloka nalazita na irem podruju grada svedoe o prisustvu mnogih naroda koji su se tokom vekova smenjivali na mestu dananjeg naselja: Kelti, Daani, Rimljani, Sarmati, Avari, a u IX veku Sloveni. Dananje
137
KOLIKO SE POZNAJEMO
naselje nastalo je poetkom XV veka od kada potiu i prvi zapisi. Ugarski kralj igmund pominje ga kao Podvrac (mesto pod vrhom). Staro naselje podignuto je u podnoju brda Kula, na kojem je najverovatnije despot ura Brankovi podigao tvravu, nakon prvog pada Smedereva (1439). Od nje je danas sauvana samo jedna kula, koja predstavlja simbol grada i zbog koje je Vrac dugo bio poznat kao grad pod Kulom. Grad je bio pod turskom vlau od 1552. do 1717. godine, kada je uao u sastav Tamikog Banata. Sredite Vrakog distrikta postao je 1718. godine. Od tada se menja i etnika slika grada; kolonizuju se Nemci, a masovno ga naseljavaju i Rumuni. Formirani su srpski i nemaki deo grada, koji su 1794. godine spojeni u jednu administrativnu celinu. Status slobodnog kraljevskog grada Vrac je dobio 1817. godine, od kada poinje njegov ubrzani privredni razvoj. Ipak, razvoj je bio znatno intenzivniji tek u drugoj polovini XVIII i poetkom XIX veka. Tada su najrazvijenije privredne grane bile zanatstvo, trgovina, vinogradarstvo, ratarstvo i stoarstvo. Krajem XIX veka vrako stanovnitvo se najvie bavilo vinogradarstvom (oko 60% stanovnitva), a vrako vinogorje bilo je u to vreme najprostranije u Evropi. Zanatstvo je u ovom gradu bilo znatno zastupljeno jo u srednjem veku, ali je najvei zamah u razvoju vrakih zanata nastupio posle 1817. godine. Tada je grad imao 13 esnafa i preko 6o raznih zanata, a 1880. godine zabeleena je 1.161 zanatska radionica. Zaeci industrije javljaju se ve u XVIII veku. Osniva se industrija svile (tridesetih godina XVIII veka), piva (1742), mlinarska industrija, fabrike sireta, piritusa i estokih pia. U drugoj polovini XIX veka nastaje nekoliko desetina fabrika i radionica tekstilne, prehrambene, hemijske, metalne, drvne industrije, itd. Privredni razvoj Vrca ubrzao je urbanizaciju grada i razvoj graditeljstva. Najstarija kua u gradu poznata kao Stara apoteka (Apoteka na stepenicama), izgraena je polovinom XVIII veka, kao i barokna zgrada Dva pitolja. Vladianski dvor je 1759. godine podigao vladika Jovan orevi. U njemu je smetena zbirka portreta i ikona, dela Teodora Krauna, Jakova Orfelina, Teodora Ilia eljara, Arse Teodorovia. Saborna crkva posveena sv. Nikoli izgraena je 1785. Godine u baroknom stilu. U njoj su ikone koje je radio Nikola Nekovi, kao i dve slike Paje Jovanovia. Od sakralnih objekata znaajna je i rimokatolika crkva sv. Gerharda (1860-1863).
Kulturni razvoj Vrca odvijao se u skladu sa privrednim razvitkom grada i procesom nastanka graanstva u njemu. Ovaj grad ima dugu tradiciju u razvoju prosvete i obrazovanja. Prva latinska gimnazija-gramatikalna kola poela je sa radom 1790. godine, a 1868. godine osnovana je realna gimnazija. Uiteljska kola radila je u periodu od 1852. do 1871. godine, a od 1859. godine muzika skola. Ve pedesetih godina XIX veka zabeleena su brojna gostovanja raznih diletantskih pozorinih trupa iz svih delova Habzburke monarhije, a u drugoj polovini XIX veka u gradu je radilo mnogo kulturnih drutava, itaonica i raznih drutvenih organizacija pripadnika svih naroda koji su iveli u ovom gradu. Iz Vrca potiu mnogi kulturni i javni radnici, a meu njima su slikar Paja Jovanovi i pisac i dramaturg Jovan Sterija Popovi.
KIKINDA
(KIKINDA / NAGYKIKINDA) Kikinda je najvei grad severnog Banata. Brojni arheoloki nalazi svedoe o prisustvu drevnih civilizacija nekoliko naroda na prostoru grada i njegove ue okoline. Pod nazivom Na Kekenj Kikinda se prvi put pominje 1423. godine kao posed ugarskog vladara Zigmunda. Kasnije je promenila nekoliko gospodara, a jedno vreme je bila u posedu srpskog despota ora Brankovia. Pod turskom vlau je od 1551. do 1716. godine. Ukidanjem Potisko-Pomorike vojne granice srpsko stanovnitvo iz Semlaka, Nadlaka i anada 1751. godine naselilo je prostor dananje Kikinde, koji je tada bio pusta barutina. Pored Srba, naseljavaju se Nemci, Maari i Jevreji. Uporni Kikinani uspeli su da se izbore za svoj privilegovani status, osnivanjem Velikokikindskog ditrikta (17741876), koji je nakon ukidanja, prikljuen Torontalskoj upaniji sa seditem u Velikom Bekereku. Za slobodnu kraljevsku varo Kikinda je proglaena 1893. godine. Poeci industrije u gradu datiraju iz druge polovine XIX veka, a njeno stanovnitvo se u to vreme, pre svega bavilo poljoprivredom (oko 80%). U gradu je otvorena ciglana Mesaro (1864), i ciglana Bon (1867). One ine osnovicu budue industrije graevinskog materijala Toza Markovi. U to vreme osnivaju se i prvi mlinovi (prvi je poeo sa radom 1869), sedamdesetih godina XIX veka otvorena je radionica za preradu
138
GRADOVI
uljaolajnica. Krajem XIX veka podignuta je Fabrika leda, a poetkom XX veka poinju da rade fabrika skroba (1905), sireta (1909), za izradu pei (1911) i dve fabrike nametaja. Elektrina centrala izgraena je 1906. godine. Od znamenitih arhitektonskih ostvarenja u Kikindi znaajno je spomenuti pravoslavnu crkvu, iji je ikonostats oslikao krajem XVIII veka Teodor Ili eljar, zgradu Magistrata Distrikta velikokikindskog (1836-1839) i suvau (Pferde Mhle, sagraena 1897), koja je danas jedina sauvana suvaa u Vojvodini. Kulturno-prosvetni ivot u Kikindi intenzivno se razvijao od etrdesetih godina XIX veka. Osnivaju se kulturna drutva, itaonice, javljaju se zaeci pozorine delatnosti. Naroito aktivno bilo je Drutvo za negovanje muzike Gusle (1878), koje je davalo snaan impuls celokupnom kulturnom ivotu grada i aktivno je saraivalo sa tamonjim maarskim pevakim drutvom Dalarda i nemakim Cecilija. Od 1781. do 1851. godine u gradu je radila latinska kola, od 1858. do 1869. godine realka, da bi 1877. godine bila otvorena prva srednja kola - gimnazija. Prva srpska itaonica u Kikindi osnovana je 1845. godine U ovom gradu snimljena je fi lmska reportaa sa velianstvenog predizbornog mitinga kikindskog kandidata Mihajla Polita - Desania (1914).
SREMSKA MITROVICA
(SREMSKA MITROVICA / SRIMSKA MITROVICA) Sremska Mitrovica nalazi se na levoj obali Save i jedan je od najstarijih gradova u Evropi, sa istorijom dugom 7000. godina. Najpre je bila ilirskokeltski oppidum od drveta, zatim antiki grad i prestonica careva, a kasnije srednjovekovna varo, turska palanka, pukovsko graniarsko mesto, zanatsko-trgovaki grad i najzad, moderan srednjoevropski industrijski grad. Na prelazu izmeu dve ere nazivala se Sirmijum, a od XIII veka Civitas sancti Demetri (Grad sv. Dimitrija). Za vreme vladavine rimskog cara Dioklecijana, Mitrovica je od 293. godine bila jedna od prestonica Rimskog carstva. Zato su u tom gradu bili izgraeni: forum, amfi teatar, hramovi i vile, hipodrom, nekoliko kupatila. Gotovo u pot-
punosti su ga unitili Huni (441), a zatim Avari i Sloveni (582). Od 1180. godine Mitrovica je pod ugarskom, a od 1529. godine, pod turskom vlau. U sastav Habzburke monarhije ula je 1718. godine. Od sredine XVIII veka Mitrovica je sredite IX petrovaradinskog graniarskog puka. Status slobodnog graniarskog komuniteta dobila je 1763. godine. Od tada poinje njen bri ekonomski razvoj, to je dovelo do promene socijalne i etnike slike grada; doseljava se vei broj Hrvata, Maara, Rusina, Nemaca, Jevreja. Do breg privrednog razvoja grada dolazi u drugoj polovini XIX veka, a zapisi iz 1888. godine govore da je u Mitrovici radilo 108 trgovina razliitom robom. Posebno su bile poznate manufakturne radnje najboljeg tekstila. U to vreme bili su poznati i mitrovaki vaari koji su se odravali pet puta godinje, na odreene crkvene praznike. Industrija se razvijala prilino sporo. Najstarije preduzee u gradu bila je pivara (1830). Prva pilana radila je od 1891. godine, a prva parna pilana Franc Gamirek osnovana je 1899. godine. Od 1909. godine u gradu postoji i fabrika nametaja. Najvea istorijska znamenitost grada su svakako arheoloka nalazita. Meu njima je Kalvarija, na kojoj su tragovi najstarijeg naselja na teritoriji grada, zatim ostaci rimskog vodovoda, monumentalna antika palata, Antika ulica sa nizom trgovakih radnji i radionica, Antiko kupatilo, Zgrada antike itnice... Obilje pronaenog arheolokog materijala uva se u Muzeju Srema u Sremskoj Mitrovici, koji brine i o lapidarijumu, smetenom u dvoritu zgrade Muzeja. Pored arheolokih lokaliteta, znaajno obeleje grada su Glavni trg ili itna pijaca iz XVIII veka sa reprezentativnim objektima meu kojima se istiu: pravoslavna crkva sv. Stefana (1794), rimokatolika crkva (1810), obe zidane u baroknom stilu, kao i zdanje Srpskog doma (1895), iji je projektant arhitekta Vladimir Nikoli. Mitrovica je u XIX veku imala razvijeno kolstvo. Postojale su dve nemake osnovne kole, zatim Devojaka, Matematika, Srpska narodna kola i Maarska osnovna kola. Za vreme Vojne granice, u gradu je bila najznaajnija nemaka via kola Oberul. Realna gimnazija osnovana je 1838. godine. Tokom XIX veka u gradu se osnivaju mnoga pevaka drutva, dobrotvorna i zanatska udruenja, gostuju pozorine diletantske trupe...
139
KOLIKO SE POZNAJEMO
SREMSKI KARLOVCI
(SREMSKI KARLOVCI / SREMSKI KARLOVCI) Barokni gradi, na obroncima Fruke gore i obali Dunava, bogate istorijske prolosti, prvi put se pominje kao tvrava Karom ili Karon (1308). Slovensko ime Karlovci prvi put je zabeleeno 1533. godine. U srednjem veku naselje je pripadalo ugarskim plemikim porodicama, od kojih je najpoznatija porodica Batori . Tvravu Karom sruili su Turci (1521). Od tada, pa sve do kraja XVII veka, Karlovci su pod turskom vlau. Prema najstarijem popisu iz 1702. godine, veinu stanovnitva inili su Srbi, ali bilo je Hrvata i Nemaca. Ve u XVIII veku ovde je radilo 60 trgovaca i zanatlija, a njihov broj je u narednom veku znatno porastao. Jedna od osnovnih delatnosti Karlovana bilo je vinogradarstvo i po proizvodnji vina bili su poznati u Habzburkoj monarhiji. Status slobodnog graniarskog komuniteta stekli su 1753. godine. Naziv ovog mesta vezan je za znaajne istorijske dogaaje koji su se odvijali u ovom delu Evrope. Tako e Veliki beki rat (1683-1699), voen izmeu Austrije i Turske, biti okonan mirom 26. januara 1699. godine, koji je potpisan upravo u Karlovcima. Na mestu sklapanja mirovnog ugovora sagraena je 1817. godine Kapela mira. Od poetka XVIII veka, pa sve do 1918. godine, Sremski Karlovci bili su verski i kulturni centar Srba u Vojvodini, a od 1713. godine sedite srpske mitropolije. U ovoj varoi osnovana je Prva srpska gimnazija (1791), a potom i Bogoslovija (1794, druga u pravoslavnom svetu). Naziv Karlovaca vezuje se za jo jedan istorijski dogaaj, a to je Majska skuptina 1848. godine, kada je proglaena Srpska Vojvodina, Josif Rajai izabran za patrijarha, a Karlovaka mitropolija podignuta na nivo patrijarije. U Sremskim Karlovcima odran je i Blagovetenski sabor (1861). Barokni izgled, steen krajem XIX veka, Sremski Karlovci sauvali su do danas. Glavne znamenitosti ove varoi su: saborna pravoslavna crkva (1762) sa ikonostasom Jakova Orfelina i Teodora Krauna (1780) i zidnim slikama Paje Jovanovia, barokna esma od crvenog kamena (poznata kao etri lava, 1799), Magistrat (1811) i Gimnazija (1891). Najmonumentalnija graevina u Sremskim Karlovcima je Patrijarijski dvor sa kapelom, iji je ikonostas oslikao Uro Predi. Dvor je
izgraen 1894. godine, prema prtojektu Vladimira Nikolia. Isti arhitekta projektovao je u Karlovcima Bogoslovski seminar (1901), Crkveno-narodne fondove (1902), Stefaneum (1903). Iako mala varo, Karlovci su imali bogat kulturni i drutveni ivot ve u XVIII veku. Uitelj Emanuel Kozainski je tu, sa uenicima latinske kole, odrao prvu pozorinu predstavu na srpskom jeziku, Smrt cara Uroa V (1736).
BELA CRKVA
(BELA CRKVA / BELA CRKVA/ FEHRTEMPLOM/ BISERICA ALB) Naselje izmeu reka Dunava, Karaa i zlatonosne reice Nere, na obroncima Karpata, prvi put se pominje kao mesto u Kraevskoj upaniji 1335. godine. Posle osloboenja Banata od turske vlasti, grof Klaudije Florimund Mersi osnovao je Belu Crkvu 1717. godine kao gradsko naselje Nemaca kolonista. Grad je dobio naziv po staroj crkvici, koju su nali prvi doseljenici i zvanino je nazvan Vajskirhen (Weiskirchen). Pored Nemaca, stanovnitvo ovog naselja inili su Srbi i Rumuni. Trgo-vina je u XVIII i XIX veku bila u rukama Cincara, Srba i Rumuna, dok se nemako stanovnitvo najvie bavilo vinogradarstvom. Za vreme Vojne granice, ovo mesto postalo je sedite Vlakoilirskog-pukovskog okruga. Status slobodnog graniarskog komuniteta Bela Crkva je stekla 1777. godine. Iste godine tu je osnovana prva streljaka druina u Vojvodini.
RUMA
(RUMA) Ruma se nalazi u zapadnom delu sremske ravnice i prvi put se pominje poetkom XIV veka, kada je na manstirskom groblju izgraena kapela 1323. godine pod nazivom Aratorlo, kasnije Arpatoro. Pod nazivom Ruma naselje se prvi put pominje 1634. godine kada je bila srpsko selo sa dva kneza. Tada je Ruma bila pod turskom vlau i pretpostavlja se da je ime orijentalnog porekla. Nakon zavretka Austro-turskog rata 1699. godine, Srem je podeljen na dva dela, pa je Ruma ostala u turskom delu sve do 1718. godine. Tek nakon Poarevakog mira, Ruma
140
GRADOVI
se nala pod vlau Habsburgovaca. Poetkom XVIII veka ona je isto srpsko naselje. U narednom periodu broj stanovnika raste doseljavanjem Srba i Nemaca. Sredinom XVIII veka, kada poinje plansko naseljavanje Nemaca po Sremu, u Rumu se doseljavaju 173 nemake porodice. U XVIII veku baron Marko Pejaevi je na mestu dananje Rume izgradio novo sedite svog vlastelinstva. Poinje da se gradi novo urbano naselje, koje 1747. godine dobija status slobodnog trgovita. U toku XIX veka povea-
va se broj stanovnika koji se preteno bavio poljoprivredom i zanatstvom. U drugoj polovini XVIII veka Ruma je bila varoica u kojoj je postojala privatna srpska srednja kola, gimnazija, koja je radila od 1770. do 1787. godine. U tom periodu radila je i franjevaka gimnazija, smetena u prvoj zgradi na sprat u Rumi. U Rumi su tokom XVIII i XIX veka podignuta tri pravoslavna hrama: Nikolajevski (1758), Vaznesenski (1761) i Svih svetih (1840).
***
141
KOLIKO SE POZNAJEMO
LINOSTI
1. Endre Adi (Ady Endre, 18771919) bio je pesnik, liriar. Osnovnu kolu zavrio je u rodnom Ermindsentu (rdmindszent), dok je gimnazijsko obrazovanje stekao u Nakarolju (Nagykroly) i Zilahu. Dve godine je sluao pravo u Debrecenu i Budimpeti, te se zaposlio kao inovnik u sudu, a kasnije i u privatnoj advokatskoj kancelariji. Od 1899. godine objavljuje poeziju, a paralelno radi u mnogim novinskim redakcijama. Putuje po evropskim zemljama. Na jednom od putovanja 1903. godine upoznaje Adelu Bril (Brll Adl) Ledu, enu koja e odigrati znaajnu ulogu u njegovom ivotu. Ureivao je napredni asopis Njugat (Nyugat) 1908. godine. Nezaboravne stihove objavio je u zbirci Nove pesme (j versek) izdatoj 1906. godine. Umro je u Budimpeti, gde je i sahranjen. Nekrolog povodom njegove smrti napisao je i Milo Crnjanski. Mnogi vojvoanski gradovi imaju ulicu sa njegovim imenom. 2. Franc Ajzenhut (Eisenhut Ferencz, 18571903) slikar orijentalnih i istorijskih tema u stilu akademskog realizma. Roen je u Nemakoj Palaci (danas: Baka Palanka) kao pripadnik tamnonjih podunavskih vaba. Maternji jezik bio mu je nemaki, ali je teno govorio maarski i srpski. Predstavlja umetnike koji su stvaralatvom i ivotom bili vezani za vie nacija i drava i ija aktivnost se teko sagledava zbog promena dravnih granica i rasparavanja umetnikog korpusa. Dravljanin Austrougarske monarhije, radom i ivotom bio je razapet izmeu umetnikih centrara (Budimpete i Minhena) i rodnog mesta. Umetniko klovanje poeo je u Budimpeti, a nastavio u Minhenu na Akademiji. Od 1883. godine redovno putuje sa drugim umetnicima u predele Azije i severne Afrike, gde crpi inspiraciju za slike, koje dovrava u minhenskom ateljeu. Izlae u Budimpeti, Minhenu, Parizu i Madridu, a radove uglavnom prodaje u Engelskoj. Prvi veliki uspeh postie slikom Smrt ul babe 1886. godine, za koju prvi meu maarskim umetnicima dobija Veliku zlatnu dravnu medalju. Neka od njegovih vanih dela su: Narodno veselje u Kavkazu (nalazi se u fondu Galerije Matice srpske u Novom Sadu), Pred presudom i San (u Nacionalnoj galeriji u Budimpeti). Slika Bitka kod Sente, koja se
nalazi u Somboru, najvea je slika istorijskog anra u Vojvodini, a nastala je povodom Milenijumske proslave 1896. godine. 3. MiroslavMika Anti (1932-1986) bio je pesnik, prozni pisac, novinar, slikar, fi lmski umetnik. U rodnom Mokrinu pohaao je osnovnu kolu, a gimnaziju u Kikindi i Panevu. Studije je zapoeo u Beogradu, a najvei deo ivota proveo je u Novom Sadu. Bio je novinar u listovima Panevac i Dnevnik i urednik asopisa Ritam koji se bavio dezom i zabavnom muzikom. U stalnom tragalatvu za razliitim umetnikim formama, najvie je ostao upamen kao pesnik: Ispriano za prolee, Plavo nebo, Nasmejani svet, Psovke nenosti, Koncert za 1001 bubanj, Mit o ptici, Plavi uperak, Horoskop, Prva ljubav, Garavi sokak... samo su delovi njegovog opusa. Zajedno sa Ferencom Feherom napisao je Boje i rei na srpskom i maarskom jeziku, a sa Janom Labatom izdao je dvojezinu antologiju vojvoanske poezije Rovina spieva, Raspevana ravnica. Dobitnik je dve Nevenove nagrade, Goranove nagrade, Nagrade Sterijinog pozorja, Zlatne arene za fi lmski scenario, Nagrade osloboenja Vojvodine, nosilac je Ordena zasluga za narod i drugih priznanja. 4. Ivan Antunovi (18151888), kaloki kanonik, naslovni biskup bosonski, jedan od inicijatora zakasnelog preporoda meu bakim Bunjevcima, publicista i prozni pisac. Roen je u Kunbaji (dananja Maarska), u plemikoj porodici koja je tada sudskim sporom izgubila svoje posede. Osnovnu kolu pohaao je u Aljmau, a gimnaziju u Subotici, Kaloi, Peuju i Segedinu. Teologiju je studirao u Segedinu, Beu i Kaloi. Za svetenika je zareen 1838. godine i od onda kree njegov uspon u svetenikoj hijerarhiji, sve do 1859. Godine kada je izabran za kanonika, te 1876. godine kada ga je car imenovao naslovnim biskupom bosonskim (tim inom je postao lan Gornjeg doma Ugarskog sabora). Publicistiku dellatnost poeo je 1870. godine kada je objavljen prvi broj Bunjevakih i okakih novina. Uspeh novina bio je manji nego to je oekivao, te je 1872. godine prestao da objavljuje politiki list, ali je nastavio sa izdavanjem lista za kulturu Bunjevaka i okaka vila, koji je do tada izlazio kao dodatak novina. Razoaran neuspehom ovog projekta, 1875. godine prepustio je list Bunjevaka i okaka vila Blau Modroiu, koji ga je
142
LINOSTI
objavljivao do 1876. godine. Kao svetenik bio je snano vezan za katoliko shvatanje prosvetiteljstva, to je se vidi u njegovim knjievnim i piblicistikim radovima. Neki od njegovih znaajnih radova su: pripovetka Odmetnik (o ivotu Ignacija Martinovia), romani u rukopisu Poslednji Gizdarev i Baria Kitkovi, putopis Poune iskrice i pouni tekst Slavjan. Kada je re o bunjevakom preporodu najznaajnija je Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i okcih, u kojoj je pokuao da napie narodnu istoriju. Umro je u Kaloi. 5. Jano Aranj (Arany Jnos, 18171882) bio je maarski pesnik, pored andora Petefi ja, najznaajniji predstavnik narodnjakog pravca u maarskoj knjievnosti XIX veka. Napisao je vie znaajnih dela, a meu njima se posebno istie trilogija, ep o narodnom junaku Miklou Toldiju: Toldi, Toldeijeva ljubav, Toldijevo vee. Ovaj ep je na srpski jezik preveo Jovan Jovanovi Zmaj (1858, 1870, 1896), kao i njegovo delo Otmu Muranjgrada (1878). Pored ovih ostvarenja, Aranj je poznat i po istorijskim baladama: Boji sud, Agneza, Komianje, Kralj Ladislav V. Pisao je i pesme iz narodnog ivota u kojima je opevao nostalgiju graanina za prirodom i jednostavnou. 6. Platon Atanackovi (17881867) bio je episkop budimski (18391851) i baki (18511867), pisac, politiki radnik i veliki dobrotvor srpske prosvete. Roen je u Somboru. Gimnaziju i bogosloviju zavrio je u Karlovcima, a zatim je poloio uiteljski ispit. U manastiru Kruedol zakaluerio se 1829. godine, a deset godina kasnije postavljen je za budimskog episkopa. Svoju apologiju pod naslovom Analitika tampao je u Beu 1850. godine. Bio je predsednik Matice srpske, zatim poasni lan ruskog Obestva istorji i drevnostej pri univerzitetu u Moskvi. Meu najznaajnije njegove radove svrstavaju se: Prinos rodoljubivih mislej na ertvenik narodnoga napretka, Dijetalne besjede i Povjest rezidencije episkopata budimskoga. Objavio je mnogo udbenika o nauci o veri, jeziku srpskom i njemakom, matematici, pedagogiji i katihetici...U borbi oko pravopisa bio je na strani konzervativaca. Bio je osniva somborskog Platoneuma i profesor u srpskom somborskom Pedagogijumu. Politiki rad Atanackovia ogleda se u njegovoj knjizi Dijetalne besjede iz 1845. godine u kojoj su tampani njegovi govori sa zasedanja Ugarskog sabora od 1837. do 1844. godine.
7. Endre Baji ilinski (BajcsyZsilinszky Endre, 18661944) bio je maarski pravnik i politiar. Poetkom tridesetih godina XX veka poeo je sa iznoenjem stavova protiv tadanje nemake politike. U knjizi Nacionalni radikalizam istie da je glavni cilj maarske spoljne politike ostvarenje maarskosrpskohrvatskog pomirenja, kao i maarskosrpskohrvatske saradnje. Poetkom februara 1940. godine boravio je u Beogradu na sastanku ministara spoljnih poslova Balkana. Po nalogu Pala Telekija (Teleki Pl), imao je zadatak da ispita da li na jugoslovenskoj strani postoji elja za maarskojugoslovenskim zbliavanjem. U knjizi Naa sudbina i mesto u Evropi (1941) insistira na balkanskopodunavskoj federaciji, tj. konfederaciji. Ve 11. aprila 1941. godine upuuje protest Hortiju to je Maarska napala Jugoslaviju. Raciju poetkom 1942. godine nazvao je pogronom. Hortiju je pisao: U Maarskoj se odigralo, bez sudske presude, masovno klanje sa punom odgovornou vojnika i andara, to je najneovenije i najnemaarskije masovno ubijanje, to je tako strahovita greka i takav potres maarskog pravnog poretka protiv ega mora svaki estiti Maar da digne glas. Decembra 1942. godine u maarskom parlamentu izneo je zahtev da se vinovnici za raciju najstroe kazne. Nakon dolaska na vlast Ferenca Salaija (Szlasi Ferenc) u oktobru 1944. godine, ilinski je uhapen i streljan 25. decembra 1944. godine. 8. Isidor Baji (18781915) bio je kompozitor, muziki pisac. Roen je u Kuli, gimnaziju je zavrio u Novom Sadu, a muziku akademiju u Budimpeti 1901. godine. Kao profesor gimnazije u Novom Sadu, 1909. godine osnovao je muziku kolu koja i danas nosi njegovo ime. Pokrenuo je Srpski muziki list i utemeljio je notnu ediciju Srpska muzika biblioteka. Inicijator je stvaranja Saveza srpskih pevakih drutava. Pisao je vokalnu muziku, klavirske kompozicije, scensku muziku, a naroitu panju posvetio je obradi narodnih melodija. Objavio je i vie teorijskih radova: Teorija notnog pevanja (1904), Klavir i uenje klavira (1906), Nae crkveno pojanje (1906). Najpoznatija dela su mu: opera Ivo od Semberije, komadi sa pevanjem Seoska lola, uuk Stana i druga. Blizak narodnom duhu, Bajiev opus esto se poistoveuje sa narodnim pesmama, kao to je npr. sluaj s pesmom Jesen stie, dunjo moja.
143
KOLIKO SE POZNAJEMO
9. Joakim- Jaa Bakov (Yoakim - a Bakov, 1906-1974) bio je profesor srpskog i francuskog jezika, sportski radnik i pedagog, sportista - atletiar. Bio je jugoslovenski rekorder u skoku s motkom vie od deset godina. Od 1947. godine ostavlja zanimanje profesora i do kraja ivota radi kao sportski pedagog i trener, uglavnom u oblasti lake atletike i s tim u vezi objavio je 36 knjiga. Pisao je i poeziju na rusinskom jeziku. 10. Jon Balan (Ion Blan,19251976) bio je profesor i knjievnik. Jedan od najznaajnijih predstavnika rumunske knjievnosti u Vojvodini nakon Drugog svetskog rata. Roen je u Jablanci. Studije rumunskog jezika i knjievnosti zavrio je u Zrenjaninu, a na poetku karijere radio je kao profesor rumunskog jezika u vrakoj Gimnaziji i Uiteljskoj koli. Ipak, najvei doprinos dao je razvoju publicistike i knjievnosti. Urednik asopisa Radost pionira (Bucuria pionierilor) postao je 1949. godine, da bi zatim dui vremenski period (1956-1976) bio odgovorni urednik asopisa Svetlost (Lumina). Saraivao je sa svim publikacijama na rumunskom jeziku kod nas, zatim u Analima Drutva za rumunski jezik. Bio je jedan od osnivaa ovog drutva. Objavio je zbirke pesama: Pesma moga sela, Brazde u prolee, Albu, Plamen u noi, Putevi i oblaci, Ninalb. Izdavaka kua Libertatea objavila je 1979. godine njegova sabrana dela u tri knjige. Preveo je mnoga knjievna dela jugoslovenskih naroda. Istovremeno, njegovi stihovi prevedeni su na druge jezike. Objavljivao je stihove i na stranicama asopisa iz Rumunije. Dobitnik je brojnih nagrada za knjievnost i publicistiku. Umro je 1976. godine u Beogradu. 11. Marija Balan (Mria Blan, 19232008) je slikarka naivnog slikarstva. Zavrila je tri razreda osnovne kole u rodnom Uzdinu. Meu osnivaima je uzdinske kole naivnog slikarstva. Poznata je u zemlji i inostranstvu. lan je Akademije tradicionalnih umetnosti Rumunije od 1997. godine. Njeni radovi nalaze se u Galeriji u Uzdinu, Muzeju naivne umetnosti u Jagodini, Muzeju naivne umetnosti iz Yaena (panija), kao i u brojnim privatnim kolekcijama u zemljama sa svih meridijana. Izlagala je u Njujorku, Vaingtonu (1965), Hagu, Beogradu, Napulju, Bolonji, Rimu (1974), Modeni (1975), Madridu (1977), Zagrebu (1981), Rakovici (1982), Vrcu,
Torku, Seleuu, Banatskom Novom Selu (1962), Uzdinu, (1962, 1964, 1972, 1985, 1999). Tokom etiri decenije naslikala je preko hiljadu slika na kojima prikazuje narodne obiaje, pejzae i scene iz ivota seljaka. O Mariji Balan i njenim radovima pisali su mnogi kritiari umetnosti i snimljeni su dokumentarni filmovi i TV reportae. Za svoj rad dobijala je strana priznanja i diplome: Castello di Pietrassa Caltanissetta (1973), Srebrna diploma i medalja Modena, diploma Piacenza, diploma na IV Evropskom konkursu naivne umetnosti Morges (1975), diploma na V Evropskom meunarodnom konkursu naivne umetnosti Morges (1976). 12. ore Balaevi (1953) je pop peva, kompozitor, glumac, pesnik, prozni pisac... Roeni Novosaanin, napustio je gimnaziju u treem razredu, te je kolovanje okonao vanredno. Upisao je studije geografi je, ali je 1977. godine pristupio akustiarskoj grupi etva, sa kojom je snimio neobaveznu pesmicu U razdeljak te ljubim, koja je postala veliki hit. Naredne godine osnovao je grupu Rani mraz. Neko vreme nastupao je sa Biljanom Krsti i grupom Neoplanti, a od 1982. Godine zapoinje solo karijeru koja traje do dananjih dana. Saradnici na njegovim albumima i mnogobrojnim koncertima bili su mnogi od najboljih studijskih muziara iz cele Jugoslavije. Beogradski Sava centar bio je njegov tradicionalni koncertni prostor, gde je uz dobru svirku posetiocima nudio i svoje duhovite komentare, koji su u sivilu devedesetih godina XX veka dobijali kultni status. U periodu od 1982. do 2000. godine odrao je stotinu koncerata u Sava centru. U svojim pesmama isticao je ideju mira, tolerancije i laloki mirnog poimanja stvarnosti. Neki od njegovih albuma su: Odlazi cirkus, Pub, Celoveernji The Kid, Bezdan, Panta rei, Tri posleratna druga, Jedan od onih ivota, Na posletku... Dobitnik je mnogih domaih nagrada (Oktobarska nagrada Novog Sada, Nagrada Todor Manojlovi, Estradna nagrada Jugoslavije...), dok je od stranih priznanja najznaajnije njegovo proglaenje za ambasadora dobre volje UNHCR-a. 13. Arpad G. Bala (Balzs G. rpd, 18871981) bio je istaknuti grafi ar meuratne vojvoanske umentike scene. Umetniko kolovanje zapoeo je u Baji, boravio je u umetnikoj koloniji u Nabanji (Nagybnya), da bi 1913. godine upisao Umetniku akademi-
144
LINOSTI
ju u Budimpei, koju je morao napustiti zbog rata. Diplomirao je 1924. godine na Umetnikoj akademiji u Pragu, uz prepoznatljivi uticaj kubizma. U Subotici postaje ilustrator subotikog dnevnog lista Bcsmegyei napl (Baki dnevnik), a prelaskom u Beograd postaje saradnik listova Vreme i Deije vreme. Sa Zoltanom ukom (Csuka Zoltn) je 1927. godine izradio preko 300 portreta tadanjih politiara i drutvenih radnika, umetnika za knjigu Vojvoanska galerija. Od 1926. godine posveuje se kubo-ekspresionizmu i socijalnim temama, izrauje tematske grafi ke mape sa La Travail, Dani nedelje, Jatagan Mala. Po umetnikim dometima istie se ciklus ilustracija pesama maarskog pesnika Endrea Adija (Ady Endre), nastao 1930. godine. Te godine postaje lan grupe Oblik. Vredan deo njegovog stvaralatva uva se u umetnikom fondu Gradskog muzeja u Subotici. 14. Lujza Blaha (Blaha Lujza, 18501926) bila je glumica. Roena je u Rimasombatu (Rimaszombat) kao Ludovika Rajndl, u braku glumice i ofi cira. Raspevana Lujza, kako su je tada zvali, detinjstvo je provela sa putujuim pozoritem. Sa sedam godina, dok jo nije znala da pie i ita, bila je zvezda mnogih pozorinih predstava. Kao udo od deteta, nastupala je u Nemakom narodnom pozoritu. Mlada se udala za dirigenta vojnog orkestra Blahu i ve sa 19 godina ostala udovica. U Debrecinu 1866. godine potpisala je profesionalni ugovor, a 1870. godine prvi put nastupila u Narodnom pozoritu u maarskoj prestonici, gde e postati ljubimica publike. Dugo su se pamtile njene uloge u predstavama: Prezatiena devojica u pozoritu u eru (Gyr) (1863-5), Veridba pod lampom i arobna violina u subotikom pozoritu (1865), Riobradi (1867) i Mara (1871) u Debrecinu, ui i Deda u Narodnom pozoritu u Budimpeti (1871). Prvi i poslednji put je stala pred kamere u 73. godini ivota. Nakon humanitarnog koncerta za pomo ranjenicima iz Srbije dobila je priznanje Natalija, poasni je i doivotni lan Narodnog pozorita u Budimpeti, nosilac Zlatnog krsta Franje Josifa. 15. Jan Blazi (Jn Blazi17831836) bio je prosvetni radnik. Bio je dete siromanih graniara iz Stare Pazove, ali je kao vredan uenik nastavio dalje kolovanje u preparandiji, u Banskoj javnici. Nakon zavretka kolovanja, doao je 1808. godine u Novi Vrbas i poeo da radi kao privatni uitelj. Poto je nje-
gov rad postao poznat imao je sve vie uenika, to se 1822. Godine okonalo osnivanjem gimnazije basremskog seniorata, koja je kasnije prerasla u gimnaziju u Vrbasu. Umro je u Kulpinu. 16. Zvonko Bogdan (1942) je peva narodnih pesama iz Vojvodine, kompozitor, pesnik, slikar, dokej. Roeni Somborac, koji pripada znatno irem prostoru nego to je podruje o kome pevaju njegove pesme, prepoznatljiv je i po svojim utivim i dentlmenskim manirima. Peva vlastite i tradicionalne pesme, posebno bunjevake, ali i maarske, srpske, rumunske... Njegove pesme nose mirise ravnice, prolih dana, boemskog ivota, Dunava; one pevaju o ljubavi, konjima koji slobodno jure, enama... Najprepoznatljiviji je po pesmi Hej salai na severu Bake, ali ga mnogi znaju i po pesmama: Ve odavno spremam svog mrkova, Govori se da me vara, Kraj jezera jedna kua mala, Neko sasvim trei, Jedan stari kontrabas... 17. Grof Georgije Brankovi (16451711) bio je grof, diplomata i istoriar. Proglasio se potomkom srpskih despota Brankovia. Uz podrku vlakog vojvode erbana Kantakuzina i svedoanstva patrijarha Arsenija III arnojevia, od austrijskog cara Lepolda I dobio je baronsku, a 1688. godine i grofovsku titulu. Beki dvor je oekivao da e preko njega pridobiti Srbe na stranu Austrije u Velikom ratu protiv Turaka (16831699). Zbog planova o obnavljanju srpskog carstva, izloenih u Memorandumu caru Leopoldu I, austrijskom dvoru uinio se opasnim, pa je 1689. godine konfi niran u Be, a 1703. godine u Heb, u ekoj, gde je i umro. U suanjstvu je napisao Slaveno-serbske hronike, u kojima je izloio istoriju Srba i roda Brankovia i na kraju dao svoje memoare. Hronike su znaajno uticale na srpsku istoriografi ju i srpsku inteligenciju tokom XVIII veka. 18. Dragia Braovan (18871965) bio je arhitekta. Roeni Vranin, zavrio je studije arhitekture u Budimpeti 1912. godine. Do 1918. godine radio je u kancelariji Emila Torija i Morica Poganja (Try EmilPogny Mricz) u glavnom gradu Maarske, a od 1920. godine u Beogradu otvara privatnu kancelariju Arhitekte zajedno, sa Milanom Sekuliem. Do 1929. godine projektovao je u stilu eklektike, nakon toga okrenuo se arhitekturi moderne, da bi posle 1945. godine projektovao, kao i svi,
145
KOLIKO SE POZNAJEMO
u stilu socijalistikog realizma. Bio je dopisni lan SANU, lan Britanskog kraljevskog instituta za arhitekturu.... Projektovao je zgradu Izvrnog vea Vojvodine, tzv. Banovinu, sagraenu 1939. godine i zgradu Vrhovne komande vazduhoplovstva Jugoslavije u Zemunu. 19. Milo Crnjanski (18931977) bio je pesnik, romanopisac, pripoveda, dramatiar, putopisac, esejista, memoarista i publicista. U Temivaru je zavrio gimnaziju kod pijarista (1912), na Rijeci je pohaao Eksportnu akademiju (19121913), studije istorije umetnosti i fi lozofi je zapoeo je u Beu (1913), a diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1922). Uestvovao je u Prvom svetskom ratu. U meuratnom periodu radio je kao profesor, novinar i atae za tampu u poslanstvima Kraljevine Jugoslavije u Berlinu (19281929, 19351938) i Rimu (19381941). Od 1941. godine bio je u emigraciji u Londonu, kao slubenik pri jugoslovenskoj vladi u egzilu (19411945), a nakon toga u traganju za zanimanjem koje e mu obezbediti egzistenciju. Izmeu ostalog, tokom pedesetih godina, radio je kao dopisnik argentinskog lista El Economista iz Londona. U zemlju se vratio krajem 1965. godine. Njegova najpoznatija dela su: Lirika Itake, Dnevnik o arnojeviu, Seobe, Roman o Londonu, Lament nad Beogradom, Embehade... 20. Jan ajak mlai (Jn ajak mlad, 18971982) bio je prozni pisac. Pisao je pripovetke sa bogatom lokalnom tematikom i na dijalektu ovdanjih Slovaka. Nakon Drugog svetskog rata opisivao je prilike u Slovakoj. Radio je kao profesor u petrovakoj gimnaziji i u slovakom Liptovskom Mikulau. Bio je urednik vie asopisa. Pisao je pripovetke, drame, publicistike lanke i prevodio dela jugoslovenske knjievnosti. Njegova najpoznatija dela su humoristike pripovetke i romani: Zuzka Turanova (Zuzka Turanov), Zipa Cupak (Zypa Cupk), Zarobljena u dvorcu na Holiu (V zajat na Holskom hrade). 21. Arsenije III arnojevi (16331706) bio je patrijarh srpski (1674-1691) i mitropolit sentandrejski (16911706). Roen je u Bajicama, u blizini Cetinja. Posle pljake Graanice 1688. godine zarobio ga je turski Jegen Osmanpaa. Za njegov otkup isplaeno je 10.000 talira. Od 1686. godine odravao je kontakte sa Mletakom republikom, a 1688.
godine obratio se pismom papi Inoentiju XI. Predvodio je seobu Srba 1690. godine. Januara 1690. godine otiao je u Beograd, a u jesen iste godine u Sentandreju i Budim. Inicijator je narodnocrkvenog sabora 1690. godine. Od cara Leopolda traio je i dobio privilegije za pravoslavnu crkvu i njene vernike u Habzburkoj monarhiji. U novoj sredini, njegove aktivnosti, sve do smrti, bile su uglavnom usmerene protiv pokuaja unijaenja pravoslavnih. Njegov lik naslikao je Paja Jovanovi na slici Seoba Srba. Umro je u Beu, a sahranjen je u manastiru Kruedol. 22. Zoltan uka (Csuka Zoltn, 19011984) bio je maarski ekspresionistiki pesnik, najaktivnija linost u knjievnosti jugoslovenskih Maara i najznaajniji prevodilac srpske knjievnosti na maarski jezik. Naizmenino je iveo u Maarskoj i Jugoslaviji. Na osnovu njegovih prevoda maarsko italatvo upoznalo je klasike srpske knjievnosti: Neistu krv Borisava Stankovia, Na Drini uprija Ive Andria, Seobe Miloa Crnjanskog, dela Branislava Nuia, Jakova Ignjatovia i Gorski vijenac Petra Petrovia Njegoa. Autor je Istorije knjievnosti jugoslovenskih naroda (1963). Svojim radom doprineo je razvoju maarskojugoslovenskih i srpskih odnosa. 23. ore Popovi - ura Danii (18251882) bio je lingvista, prevodilac i istoriar jezika. Roen je u Novom Sadu, u kui pravoslavnog svetenika. Studirao je fi lologiju u Beu, gde je pomagao Vuku Karadiu u prevoenju Novog zaveta. U Beu je objavio poznati polemiki spis Rat za srpski jezik i pravopis u kom se zalagao za Karadievu reformu jezika. Znaajna dela iz filologije su mu: Mala srpska gramatika, Srpska sintaksa, Oblici srpskog ili hrvatskog jezika, Osnove srpskog ili hrvatskog jezika... Na poetku karijere bio je pristalica Karadievog jezikog svesrpstva, a kasnije postaje uvereni pristalica jugoslovenske ideologije, tj. Jezikog jedinstva Srba i Hrvata. Umro je u Zagrebu. 24. Konstantin Dijakonovi Loga (Consantin Diaconovici Loga,1770-1850) bio je prosvetitelj, profesor. Roen je u Karansebeu, kao unuk akona Vasilija, koji je polovinom XVIII veka osnovao slikarsku kolu u Velikom Sreditu kod Vrca. kolovao se u Karansebeu, Lugou i Sremskim Karlovcima. Studirao je prava i politike nauke u Budimu. Uitelj u rumunskoj i cincarskoj koli u
146
LINOSTI
Budimu postao je 1808. godine. Od 1812. godine radio je kao profesor rumunske i srpske gramatike u aradskoj preparandiji. Direktor nacionalnih kola u Vlako-ilirskoj regimenti, sa seditem u Karansebeu, postao je 1830. godine. Istovremeno je organizovao preparandijske teajeve za uitelje srpskih i rumunskih graniarskih kola, naizmenino u Karansebeu i Beloj Crkvi, gde je boravio u periodu od 1836. do 1850. godine. Dao je znaajan doprinos razvoju rumunske kulture i kolstva u prvim decenijama XIX veka. Napisao je vie udbenika i knjiga iz oblasti pedagogije, a pod pokroviteljstvom vladike Josifa Putnika objavio je na rumunskom jeziku i dve crkvene knjige: Oktoih i Tipik. Zbog navodne umeanosti u revolucionarne dogaaje 1848/49. godine u Beloj Crkvi suspendovan je sa dunosti. Na suenju u Temivaru, pred prekim vojnim sudom, Loga je bio osloboen, ali je ubrzo umro u Karansebeu, tri meseca nakon to je pezionisan. 25. Ferenc Deak (Dek Ferenc) (1938) je knjievnik, dramaturg, novinar, televizijski urednik, drutveno-politiki radnik, ambasador. Roen je u Novom Itebeju. Zavrio je kolu za primenjenu umetnost u Novom Sadu 1960. godine. Od 1986. Godine bio je urednik igranog programa i direktor programa na TV Novi Sad. U svim njegovim delima uoljiva je vezanost za Vojvodinu, njene ljude i istoriju. Njegova najznaajnija dela su: drame Borovnice, e za vazduhom i Daa, zbirka pesama Pononi ribar , roman Razbojnik, novele Rekviem i Sova i izma... Dobitnik je Sterijine nagrade, Zlatne arene u Puli za scenario fi lma Granica, nagrade na Festivalu scenarija u Vrnjakoj banji... 26. Trifun Dimi (1956-2001) je utemeljiva romologije u Srbiji. Roen je u Gospoincima. Za ivota je vredno skupljao i beleio dela narodnog usmenog stvaralatva. Na romskom i srpskom jeziku 1979. Godine objavio je Antologiju usmene poezije Roma. Osniva je Matice romske u Jugoslaviji 1996. godine. Sainio je nastavni plan i program za nastavni predmet Jezik i nacionalna kultura Roma. Napisao je prvi bukvar na romskom jeziku. Za pravoslavne Rome posebno je znaajan njegov prevod crkvene knjige Slubenika, jer se u Sabornoj crkvi u Novom Sadu odrala prva u svetu liturgija na romskom jeziku. Od bisera svetske knjievnosti preveo je i Ep o Gilgameu. Ceo ivot posvetio je obrazovanju i
kulturnoj emancipaciji Roma. Umro je u Novom Sadu. 27. Jon Durain (Ion Durin, 18781947) bio je violinista. Roen je u Seleuu. Obeleio je itavu epohu u razvoju kulturne delatnosti Rumuna u Banatu u prvoj polovini XX veka. Bio je lan austrougarskih vojnih orkestara pre i za vreme Prvog svetskog rata, da bi se posle rata defi nitivno nastanio u Vladimirovcu, gde je imao svoj orkestar, sa kojim je uestvovao na mnogobrojnim kulturnim manifestacijama, festivalima, svadbama... Rumunska manjina u jugoslovenskom Banatu smatrala ga je nacionalnim muziarem. Pored rumunske narodne muzike, poznavao je i muziku drugih naroda, tako da njegovo delo u stvari predstavlja otelotvorenje multikulturalnosti na prostorima Banata. Snimio je i dve ploe. Umro je u Vladimirovcu. 28. Ferenc Feher (Fehr Ferenc, 19281989) bio je pesnik, pisac i prevodilac. Roen u edniku (Nagyfny), graansku kolu pohaao je u Bakoj Topoli (19401944), a gimnaziju i Viu pedagoku kolu u Subotici. Bio je u redakciji asopisa Hd (19491958), u Radiju Novi Sad radio je u periodu od 1953. do 1958, a novinar lista Magyar Sz bio je od 1959. do 1988. godine. Prevodio je savremene jugoslovenske autore sa srpskohrvatskog, makedonskog i albanskog jezika. Dobitnik je vie knjievnih nagrada. Umro je u Novom Sadu. 29. Radu Flora (Radu Flora, 19221989) bio je profesor, knjievnik i prevodilac. Roen je u Banatskom Novom Selu, a romanske jezike studirao je u Bukuretu i Beogradu. Doktorirao je 1959. godine u Zagrebu. Bavio se prouavanjem rumunskih banatskih govora, rumunsko-srpskim odnosima, kao i mnogim drugim naunim temama. Objavio je romane, pripovetke, eseje, reportae, poeziju, epigrame, kao i niz lanaka, studija, prevoda. Autor je jednog srpsko-rumunskog renika i mnogih kolskih udbenika. Uesnik je mnogobrojnih meunarodnih naunih skupova, simpozijuma i kongresa. Osniva je Drutva za rumunski jezik u Vojvodini. Radio je kao profesor u vrakoj gimnaziji i uiteljskoj koli, na Vioj pedagokoj koli u Novom Sadu i Zrenjaninu, a od 1963. godine na Filolokom fakultetu u Beogradu. Umro je u Rovinju. Od mnogih njegovih dela najznaajnija su:
147
KOLIKO SE POZNAJEMO
Rumunski govori iz Banata i Lingvistiki atlas rumunskih govora iz jugoslovenskog Banata, Srpsko-rumunski renik, Srpsko-rumunski odnosi, kao i dve obimne antologije banatskog literarnog folklora (1979. i 1982. godine). 30. Bartolomej Godra (18321874) bio je etnograf i lekar. Roen je u Laliu. Studije medicine zavrio je u Beu, a nakon toga radio je kao glavni lekar u vojnoj bolnici u Sremskoj Mitrovici i bio glavni lekar IX peadijskog graniarskog petrovaradinskog puka. Puno panje posveivao je botanici. Autor je topografskog etnografskog istorijskog dela o Petrovaradinu i botanike monografi je Srema pisane trojeziki (latinski, nemaki, srpski). Umro je u Rumi. 31. Zuzana Halupova (Zuzana Chalupov, 19252001) je najpoznatija jugoslovenska slikarka u maniru naive. Slika od 1964. godine. U poetku je slikala prizore iz ivota Slovaka u Kovaici i autobiografske prizore ( Smrt mua), ali najvea inspiracija u stvaralatvu bila su joj deca (u Njujorku su je nazvali mama Zuzana sa hiljadu dece). Prvu samostalnu izlobu imala je u Dubrovniku 1968. godine. Slike joj se nalaze u mnogim kolekcijama i galerijama irom sveta. tampane su u UNICEF-ovim novogodinjim estitkama i kalendarima. Matica Slovake joj je dodelila odlikovanje za ivotno delo irilo i Metodije, najvee priznanje iz Bratislave koje se dodeljuje uspenim Slovacima u dijaspori. Slikala je rodnu Kovaicu, njene ljude, obiaje, svakodnevne poslove. 32. Robert Hamertil (Robert Hammerstiel, 1933) ,umetnik, roen 1933. godine, u Vrcu. Poreklo iz, do danas, multikulturalne Vojvodine, odredilo je ivotni put i ivotnu misao ovog slikara. Njegov maternji jezik je nemaki, ali teno govori srpski, maarski i rumunski. Hamertil se izjanjava kao kosmopolit i ne eli da ga svojata ni jedna nacija, ni jedna politika grupacija. Kao strastveni Vojvoanin i Banaanin, on je umetniki savremenik i svedok dogaaja u svojoj domovini, koju je sa svojom porodicom morao da napusti kao etrnaestogodinjak. Tokom svoje dugogodinje delatnosti kao livac elika u Ternicu/Donja Austrija, postao je hroniar malih ljudi. U njegovom delu ogleda se duboka religioznost, koja nadilazi sve konfesije. Kao samouk, Robert Hamertil intenzivno se
bavi muzikom, knjievnou i fi lozofi jom. Mnogo je putovao. Nekoliko puta boravio je u Njujorku, to je radikalno uticalo na njega u umetnikom smislu. Doivljaj drutva bez patine oslobodio ga je i obeleio poetak poslednje faze njegovog rada. U svojim delima on se uvek iznova hvata u kotac sa ljudskom tragedijom, koju je i sam doiveo u detinjstvu. Njegove slike prikazuju nam ljudsku patnju, koja nije povezana ni sa jednim mestom, niti vremenom. Bez optubi, njegove slike su opomena oveanstvu da se vrati ljudskim vrednostima i slobodi. U periodu izmeu dva svetska rata, Vrac je imao 50.000 stanovnika koji su pripadali razliitim kulturnim i jezikim miljeima i - kao i u Njujorku iveli u svojim odvojenim etvrtima. Ne svi. Porodica Hamertil je kod kue govorila nemaki, ali su iveli u srpskoj etvrti, u kojoj je otac imao pekaru i slikao ikone u slobodno vreme. Godine 1947. pobegao je preko Maarske u Austriju. Poeo je kao pomonik u poljoprivredi, zavrio za pekara i na kraju radio kao livac elika u Ternicu. Uprkos radu u smenama, studirao je slikarstvo u Beu. Umetnost mu je postala potrebna da bi preiveo, kao komad hleba ili aa vode. Tek od osamdesetih godina mogao se posvetiti iskljuivo umetnosti. Osloboen tereta svakodnevne borbe za komad hleba i socijalno osiguran, poeo je da stvara svoja kasna dela koja su mu donela dugo oekivano meunarodno priznanje. U Novom Sadu je krajem oktobra 2005. godine u Muzeju Vojvodine odrana velika i znaajna izloba Roberta Hamertila. Tad je umetnik doiveo panju i priznanje za svoja dela u glavnom gradu njegove voljene Vojvodine. U istorijskom smislu, sudbina Hamertila mogla bi se, u svome umetnikom ruhu, posmatrati kao most ka mirnoj, zajednikoj budunosti. 33. Vilmo Harangozo (Harangoz Vilmos, 19251975) bio je stonoteniser kluba Spartak, viestruki dravni prvak i reprezentativac. Roen je u Subotici, a stoni tenis uio je uz starijeg brata Tibora koji je zbog teke povrede morao da prestane da se bavi sportom. Vilim Haragozo bio je osmostruki pojedinani prvak Jugoslavije, prvak sveta u mukim parovima i viceampion sveta u meovitom paru. U pojedinanoj konkurenciji osvojio je jedno tree mesto u Evropi. Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je srebrnu medalju na prvenstvu Evrope. Umro je u Beogradu.
148
LINOSTI
34. Jano Hunjadi (Hunyadi Jnos, Iancu de Hunedoara 1387?1456) bio je erdeljski plemi, kapetan Beograda, tamiki upan, severinski ban, erdeljski vojvoda. Posle bitke kod Varne 1444. godine postao je gubernator Ugarske. Uestvovao je u bici kod Smedereva 1437. godine, a 1442. godine pobedio je turskog Mezid bega u Erdelju i ehabedina na reci Jalomnici u Vlakoj. Zbog tih pobeda na Trgu sv. Marka u Veneciji odrana je procesija, a u Firenci sveano blagodarenje. Bio je uesnik Duge vojne u jesenzimu 1443. godine kada je ujedinjena hrianska vojska oslobodila Srbiju i doprla do Bugarske. Uestvovao u bici kod Varne 1444. godine u kojoj je poginuo ugarski kralj Lajo Jagelonac (Jagell Lajos). U septembru 1448. godine, uprkos protivljenju despota ura Brankovia, krenuo preko Srbije u pohod protiv Turaka. Proao je kroz klisuru izmeu Kopaonika i Jastrepca (Jankova klisura) i dospeo na Kosovo polje. Tamo je trebalo da se nae sa etama albanskog vojskovoe i borca protiv Turaka Skender-bega, ali se ovaj ranije povukao ne doekavi Hunjadijevu vojsku. Zato je u srpskom narodu ostala izreka: Kasno Janko na Kosovo stie. Druga kosovska bitka poela je 17. oktobra 1448. godine i trajala je tri dana. Odredi vlakog kneza u toku bitke preli su na tursku stranu, pa je hrianska vojska izgubila bitku (motiv kosovske izdaje u srpskom mitu). Zato je u srpskom narodu ostala izreka: Proao kao Janko na Kosovu. Posle bitke pao je u ropstvo despota ura Brankovia koji ga je pustio uz otkup od 100.000 dukata. Tokom 1454. godine odreen je za vou novog ratnog pohoda protiv Turaka. Branilac je Beograda u velikoj opsadi 1456. godine, nakon koje umro je od kuge u Zemunu. U srpskoj epskoj pesmi poznat je kao Janko Sibinjanin. 35. Vladimir Hurban Vladimirov (Vladimr Hurban Vladimrov 18841950) bio je knjievnik, dramaturg i svetenik. Poznat pod pseudonimom VHV. iveo je i stvarao u Staroj Pazovi kao svetenik Slovake evangelistike a.v. crkve. Napisao je 60 pozorinih komada i prvu operetu na slovakom jeziku. Najpoznatije drame su mu: Zemlja (Zem), Smetovi (Zveje), Vinograd sazreva (Vinica zrie), opereta Lepa nova oslikana kolevka (Pekn, nov, maovan kolska). Osnovna tema njegovih dela je svakodnevni teak ivot seljaka.
36. ura Jaki (1832-1878) bio je pesnik, slikar, pripoveda, boem. Roen je u Srpskoj Crnji. Nakon tri razreda gimnazije u Segedinu naputa kolovanje i zapoinje privatno slikarsko obrazovanje u Temivaru, Peti, Beu i Minhenu. U meuvremenu je, kao esnaestogodinjak, bio dobrovoljac u buni 1848/49. godine. Vrativi se kui nakon kolovanja, neko vreme je iveo od slikanja, uglavnom ikonostasa, a zatim poinje njegovo slubovanje, najee u kolama, po mnogim mestima Srbije. itajui svog Petefi ja, kako je govorio, te Bajrona, drugog velikog uzora, poeo je da pie stihove 1853. godine u Beu. Svrstava se u red najznaajnijih predstavnika srpskog romantizma. Napisao je zbirku lirskih pesama (Pesme), etiri sveice pripovedaka, te drame: Stanoje Glava, Seoba Srbalja, Jelisaveta, knjeginja crnogorska i novelu Ratnici. Jedan je od najtalentovanijih srpskih slikara XIX veka. Umro je u Beogradu. 37. Oskar Jasi (Jszi Oszkr, 18731957) bio je novinar, naunik i politiar. Roen je u Nakarolju (Nagykroly), u porodici lekara jevrejske veroispovesti koja je 1881. godine prela u reformatsku veru. U poslednjoj godini XIX veka bio je u urednitvu asopisa Dvadeseti vek, koji se bavio sociolokim istraivanjima. Jasi i njegovi istomiljenici 1901. godine osnivaju Udruenje za drutvene nauke . Svestan problema Austrugarske, osnovao je 1914. godine Dravnu graansku radikalnu stranku koja se zalagala za temeljnu rekonstrukciju svih segmenata drutva (izmeu ostalog i za sekularuzaciju crkvenih imanja), ali i za potovanje ljudskih prava i sloboda. Tokom 1918/19. godine bavio se s mnogo razumevanja problemima nacionalnosti u Ugarskoj, ali u tom trenutku njegove ideje nisu se mogle ostvariti. Kada su komunisti osvojili vlast 1919. godine emigrirao je u Be, a kasnije u SAD, gde je i umro. 38. Josip Jelai (18011859) bio je general i hrvatski ban (184859). Roen je u Petrovaradinu od oca Franje, austrijskog podmarala. Zavrio je vojnu kolu Terezijanum u Beu. Vojnu karijeru zapoeo je u Galiciji, da bi je nastavio u Italiji i Hrvatskoj. Nakon izbijanja Revolucije u Austriji i Maarskoj, postaje vodea politika linost u Hrvatskoj i vojskovoa hrvatske vojske koja se borila protiv maarskih revolucionara. Hrvatskim banom i tajnim kraljevskim savetnikom u inu general-
149
KOLIKO SE POZNAJEMO
majora koji zapoveda s obe banske pukovnije proglaen je 23. marta 1848. godine. Za hrvatskog bana ustolien je 6.juna 1848. godine, a njegovu instalaciju izvrio je karlovaki mitropolit Josif Rajai. Nakon zavretka Revolucije pomagao je razvoj kulturnog ivota u Hrvatskoj. Izmeu ostalog, njegovim zalaganjem osnovano je Drutvo za povijestnicu jugoslavensku. Umro je u Zagrebu. 39. Martin Jona (Martin Jon 19241996) bio je slikar naivac, najpoznatiji predstavnik Kovaike kole naivnog slikarstva. iveo je i stvarao u rodnoj Kovaici, vezan za njivu koja daje hleb i ivot. Zavrio je samo osnovnu kolu i niu poljoprivrednu kolu. Poeo se baviti slikarstvom 1944. godine i nakon osnivanja kole naivnog slikarstva u Kovaici postao je jedan od njenih lanova. Centralni motiv njegovih dela je ovekratar. Svaka slika doarava dogaaje iz iroke banatske ravnice. ovek i zemlja njegov su credo. Likovi na njegovim slikama imaju groteskno velike ruke i noge koje simbolizuju posveenost zemlji. Slike su mu bile izlagane na vie od 300 izlobi u skoro 50 zemalja sveta. Pored Jugoslavije, najee je izlagao u Slovakoj. Na meunarodnim izlobama Jona je nagraivan mnogim nagradama i medaljama. 40. Jovan Jovanovi Zmaj (18331904) bio je pesnik, knjievnik, urednik i lekar. Pored ure Jakia i Laze Kostia, jedan je od najznaajnijih pesnika srpskog romantizma i vodea linost srpsko-maarskog knjievnog ivota. Bio je povezan sa knjievnicima svoga doba. Roen je u Novom Sadu. Prava je studirao u Peti, Pragu i Beu, a medicinu u Peti. Pored Novog Sada, radio je kao lekar i u drugim mestima. Poznati su njegovi prevodi andora Petefi ja, Janoa Aranja i Imrea Madaa. Na njegov knjievni rad ogroman uticaj imalo je delo andora Petefi ja, ali je pronaao i vlastiti knjievni izraz. Zbog zasluga izabran je 1867. godine za lana Kifaludijevog drutva drutva knjievnika Maarske. Odravao je veze sa Janoem Aranjom i meu Srbima naroito popularnim Morom Jokaijem. Pokrenuo je i ureivao listove Javor, Zmaj, Starmali i ia. 41. Paja Jovanovi (18591957) bio je najznaajniji slikar srpskog akademskog realizma. U rodnom Vrcu zavrio je osnovnu i srednju kolu i dobio prve po-jmove o slikarstvu od Vodeckog. Tokom est godina na stu-
dijama u Beu (1878-84), veliki uticaj na njegovo formiranje imao je profesor Leopold Karl Miler (Mller). Nakon slika Guslar i Ranjeni Crnogorac (1878), orijentisao se na slikanje scena iz ivota balkanskih naroda. Tako nastaju: Arnautska straa, Crnogorska krma, Borba petlova, Kienje neveste... Po porudbini patrijarha Brankovia za Milenijumsku izlobu 1896. godine naslikao je Seoba Srba pod patrijarhom Arsenijem III arnojeviem. Za potrebe Vrca, za istu priliku, naslikao je triptih etva, Berba, Nedeljna pijaca. Za Svetsku izlobu u Parizu (1900), po narudbini Srbije, naslikao je Proglaenje Duanovog zakonika . Nakon velikog uspeha ove slike nastavio je da radi na dekorativnom istorijskom sikarstvu: Sv. Sava kruunie Prvovenanog, Sv. Sava izmiruje brau, Duanova enidba, Spaljivanje motiju sv. Save... Umro je u Beu. 42. Slobodan Kaar (1957), bokser. Roen je u Peruici kod Jajca. Do 1979. godine je bio lan je BK Vojvodina iz Novog Sada u srednjoj i polutekoj kategoriji. Od 1982. godine uspeno je boksovao kao profesionalac. Boksom je poeo da se bavi 1972. godine sa starijim bratom Tadijom Kaarom, osvajaem srebrne medalje na igrama u Montrealu 1976. godine, poto je na TV posmatrao trijumf Mate Parlova na Olimpijskim igrama u polutekoj kategoriji. Slobodan Kaar je prvi juniorski me imao 1973. godine u muva kategoriji. Juniorski prvak Jugoslavije i Balkana bio je 1975. i 1976. godine. Prvak Jugoslavije u seniorskoj konkurenciji bio je 1977, 1978, u srednjoj, a 1979. i 1980. u polutekoj kategoriji, Seniorski prvak Balkana bio je 1977. i 1979. godine. Na Mediteranskim igrama u Splitu 1979. godine osvojio je zlatnu medalju. Godinu dana ranije, na Svetskom prvenstvu, osvojio je bronzu u polutekoj kategoriji, a titulu olimpijskog ampiona u Moskvi 1980. godine u polutekoj kategoriji ba kao i njegov uzor Mate Parlov osam godina ranije. Uspenu karijeru u amaterskom boksu Slobodan Kaar je nastavio uspeno na profesionalnom ringu i 21. decembra 1985. osvojio titulu prvaka sveta u polutekoj kategoriji u verziji IBF savladavi na poene u 15 rundi Amerikanca Edija Mustafu Muhameda. Slobodan Kaar je krajem 2003. godine postao predsednik Bokserskog saveza Srbije. 43. Ferenc Kazinci (Kazinczy Ferenc, 17391831) bio je prosvetitelj, reformator maarske knjievnosti, pesnik, pisac i
150
LINOSTI
akademik. Studirao je teologiju i pravo. Bio je uesnik jakobinske zavere protiv cara. Oenio se bogatom Sofi jom Terek (Trk Zsfi a). Imetak je koristio za razvoj knjievnosti. Bio je zagovornik obnove maarskog knjievnog jezika. Nemaku verziju pesme Hasanaginica preveo je na maarski jezik i mnogo doprineo njenoj popularnosti u maarskoj intelektualnoj javnosti. 44. Danilo Ki (19351989) je jedan od najveih jugoslovenskih knjievnika i prevodilaca. Roen je u Subotici, od oca Eduarda, vieg insprektora dravnih eljeznica jevrejske veroispovesti i majke Milice, Crnogorke. Porodica se 1937. godine seli u Novi Sad, gde je dve godine docnije Danilo krten u pravoslavnoj crkvi, to mu je spasilo ivot tokom Drugog svetskog rata, dok mu je otac stradao u Auvicu. U asopisu Omladinski pokret 1953. godine objavljena je njegova prva pesma Oprotaj s majkom. Gimnaziju je zavrio na Cetinju 1954. godine, a iste godine upisao se na Filozofski fakultet u Beogradu. etiri godine nakon toga diplomirao je kao prvi student na katedri za Istoriju svetske knjievnosti sa teorijom knjievnosti. Vodio je meunarodnu saradnju u Udruenju knjievnika Srbije. Radio je kao lektor za srpski jezik u Strazburu, Bordou i Lilu. Izabran je za dopisnog lana Srpske akademije nauka i umetnosti 1988. godine. Njegova poznata dela mu: Mansarda, Rani jadi, Bata, pepeo, Grobnica za Borisa Davidovia, as anatomije, Enciklopedija mrtvih... Prevodio je sa ruskog, maarskog, francuskog, engleskog. Godine 1973. za roman Peanik dobija NIN-ovu nagradu koju e nekoliko godina kasnije vratiti; 1977.godine nagrada Ivan Goran Kovai za knjigu Grobnica za Borisa Davidovia;1980. nagrada Grand aigle dor de la ville de Nice za celokupan knjievni rad; 1986. godine dobija nagradu Skender Kulenovi i francuski orden Vitez umetnosti i knjievnosti. Godine 1988. izabran je za dopisnog lana SANU. Dobija Avnojevu nagradu i dve znaajne meunarodne knjievne nagrade, u Italiji (Premio di Tevere) i u Nemakoj (Preis des Literaturmagazins). Umro je u Parizu, a po svojoj elji sahranjen u Beogradu, po pravoslavnom obredu. 45. Mikola Koi (Mikola Ko~i{, 19281973) bio je pesnik, prozni pisac i lingvista. Kodifi kacija rusinskog jezika u Jugoslaviji je njegovo delo. Objavio je: Pravopis rusinskog jezika (1971), Gramatiku rusinskog jezika
(1974) i Renik srpskohrvatsko-rusinskoukrajinskog jezika. Autor je mnogih udbenika za rusinski jezik. Radio je kao uitelj u vie mesta. Nakon studija na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, radio je u Pokrajinskom zavodu za unapreenje opteg i strunog obrazovanja i u Zavodu za izdavanje udbenika u Novom Sadu. Umro je iznenada, pre odbrane doktorske disertacije. Knjievna dela su mu prevoena na srpski, ukrajinski, slovaki, maarski, rumunski i makedonski jezik. 46. Milan Konjovi (18981893) bio je jedan od najznaajnijih srpskih slikara XX veka. kolovanje je poeo u rodnom Somboru, nastavio u Pragu (kod Vlahe Bukovca) i Beu, a usavravao po muzejima Minhena, Drezdena, Berlina. Veoma znaajne za njega bile su godine provedene u Parizu (1924-32), nekoliko samostalnih izlobi u jednoj od svetskih prestonica umetnosti, kao i izlaganje u okviru Pariskog salona. Nakon povratka u Sombor slika rodni kraj i sugraane, dok u letnjim periodima slika dalmatinske gradove. Tokom Drugog svetskog rata bio je u zarobljenitvu u Osnabriku. Njegovo obimno stvaralatvo moe se klasifi kovati kroz faze: rana (1913-28), plava (1929-33), crvena (1934-40), zelena (1945-52), koloristika (1953-60), asocijativna (1960-85), vizantijska (1985-90).Godine 1966. otvorena je Galerija Milana Konjovia sa preko 1000 odabranih radova poklonjenih Somboru (od oko 6000 koje je naslikao tokom ivota). Svoje stvaralatvo tokom ivota predstavio je na 297 samostalnih i preko 700 izlobi irom celog sveta. Od 1979. godine je bio lan VANU, od 1986. dopisni lan JAZU, a od 1992. lan SANU. 47. Matija Korvin (Hunyadi Mtys Corvin Mtys, Matei Corvin 1443-1490) bio je kralj Ugarske od 1458. do 1490. godine. Roen je u Kolovaru (Kluu). Sin je Janoa Hunjadija, u svesti naroda upamen je kao kralj Matja ili Matija Pravedni. Italijanski istoriar Antonio Bonfi ni predstavljao je kralja Matiju kao potomka rimske patricijske porodice Valerija i napravio je njihov zajedniki grb koji predstavlja gavrana (na latinskom jeziku corvus znai gavran). Za vladara je izabran kada je imao 14 godina. Nakon prodora njegove vojske u Bosnu 1463. godine, zauzeo je Jajce i Srebrenik i formirao Jajaku i Srebreniku banovinu, kao krajine prema Turcima. U Ugarsku je 1464. godine privukao ugledne srpske feudalce. Uveo je stajau
151
KOLIKO SE POZNAJEMO
vojsku koja je imala 20.000 ljudi. Po jednu treinu njegove konjice inili Maari, esi i Srbi. Konjica je imala uniforme od crne oje (crna trupa). Vodio je vie pohoda protiv Turaka, ali je ratovao i protiv ekog, poljskog i austijskog vladara. Njegov dvor bio je jedan od centara evropske renesanse, a uvena biblioteka (Corvina) imala je preko 6000 svezaka. Umro je u Beu. 48. Havrijil Kosteljnik (Gavril Kosteqnik, 1886-1948) bio je svetenik, teolog, doktor fi lozofi je. Zaetnik je umetnike knjievnosti Rusina, pesnik, prozni i dramski pisac, publicista, naunik-lingvista. Objavio je prvu zbirku poezije na rusinskom jeziku (1904), prvu dramu na rusinskom jeziku (1924), prvu gramatiku rusinskog jezika (1923) i ostavio u rukopisu Hroniku Ruskog Krstura (1915). Radni vek proveo je u Lavovu (Ukrajina), ali je celim svojim biem bio prisutan u kulturnoprosvetnom i nacionalnom ivotu Rusina u periodu izmeu dva svetska rata. Pisao je i objavljivao na rusinskom, hrvatskom i ukrajinskom jeziku. Od 1992. godine u Ruskom Krsturu odrava se kulturna manifestacija Kosteljnikova jesen. 49. Laza Kosti (18411910) je najkarakteristiniji pesnik srpskog romantizma. U rodnom Kovilju zavrio je osnovnu kolu, realku u Panevu, gimnaziju u Novom Sadu i Budimu, dok je pravo doktorirao u Peti 1866. godine. Radio je kao profesor novosadske gimnazije, veliki belenik optine novosadske i predsednik suda u ovom gradu, bio je poslanik Ugarskog sabora, sekretar srpskog poslanstva u Petrogradu Bio je jedan od najobrazovanijih ljudi tog doba, sa znanjem klasinih i savremenih evropskih jezika. Kao politiar, borio se protiv klerikalizma i reakcije u AustroUgarskoj, a u Srbiji protiv birokratske stege i dinastiara. Bio je pokreta i urednih mnogih knjievnih i politikih listova i blizak saradnik Svetozara Miletia. Knjievni rad Laze Kostia bio je veoma plodan i raznovrstan, a ine ga: oko 150 lirskih i dvadesetak epskih pesama, balada i romansi, tri drame, studiju o lepoti, polemiku knjigu o Zmaju, mnogi polemiki lanci, predavanja, skice i feljtoni. Prevodio je dala ekspira (Romeo i Julija, Riard III, Hamlet), Joefa Kia (Jehova) i drugih autora. Ostae zapamen po dramama Maksim Crnojevi i Pera Segedinac, lirskim pesmama Santa Maria della Salute, urevi stupovi, Samson i Dalila, Prometej i pripovetkama
Maharada, edo vilino, Muenica. Bio je lan Srpskog uenog drutva i Srpske kraljevske akademije. Pred kraj ivota iveo je u Somboru, a umro je u Beu. 50. Dee Kostolanji (Kosztolnyi Dezs, 18851936) bio je knjievnik, prevodilac i novinar. Roen je u Subotici, kao sin Arpada (rpd), direktora gimnazije i Eulalije Brener (Brenner Eullia). Osnovnu kolu zavrio je u rodnom gradu, kao i gimanziju, koju je krae vreme pohaao i u Segedinu. U Budapesti Napl-u (Budimpetanski dnevnik) mu je ve 1901. godine objavljena prva pesma pod naslovom Jedan grob. Studije je zapoeo u Budimpeti (1903) na odseku za maarski i nemaki jezik, nastavio u Beu (1904), ali ih nije zavrio. Karijeru je poeo kao novinar (Szeged s Vidke, Bcskai Hrlap, Pesti Napl). Uspostavlja prijateljstvo sa Mihaljem Babiem (Babits Mihly) i ulom Juhasom (Juhsz Gyula). Njegova prva zbirka pesama Izmeu etiri zida objavljena je 1907. godine, a naredne godine postao je glavni i odgovorni urednik asipisa Nyugat (Zapad). Sa Ilonom Harmo (Harmos Ilona) venao se 1913. godine, a dve godine kasnije rodio im se sin Adam (dm). Prvi roman eva pojavio se 1924. godine, naredne Zlatni zmaj, a 1926. Slatka Ana. Poinje da pie tzv. slobodne pesme, objavljene u zbirci Goliavi. Od 1930. godine je lan Kifaludijevog drutva (Kisfaludy Trsasg), a iste godine izabran je za predsednika maarskog PEN kluba. Prvi znaci bolesti (rak grla) pojavili su se u leto 1933.godine. Dve godine nakon toga objavio je zbirku pesama Polaganje rauna, a umro je 1936. godine. 51. Mihajlo Kova (Mihalo Kova~, 19092005) bio je uitelj, pesnik, prozni i dramski pisac, autor mnogih udbenika na rusinskom jeziku, publicista. Roen je u idu, a uiteljsku kolu zavrio je u Krievcima. Od 1931. godine radio je kao uitelj u Ruskom Krsturu, gde je veoma aktivno uestvovao u kulturnoprosvetnom radu Rusinskog narodnog prosvetnog drutva. Od 1941. godine radio je kao uitelj u vie mesta, a radni vek zavrio je kao novinar u Redakciji na rusinskom jeziku Radio Novog Sada. Najznaajnija dela su mu: Moj svet (Moy {vet, Ruski Krstur 1964), Pesme dede Batovana (Pisn dda Zagradara , Novi Sad 1979), Veernja svetla ([vetla ve~arovo, Novi Sad 1985), Hrast sam crvotoan ( dub ~ervoto~ni, Novi Sad 1989), Kuice stara
152
LINOSTI
(Hiò~ko stara, Novi Sad 1990), Izabrana dela 1-7 (Vibrani tvori, Novi Sad 19892005). Dela su mu prevoena na srpski, ukrajinski, slovaki, maarski i rumunski jezik. Umro je u Novom Sadu. 52. Sinia Kovaevi (1954), dramaturg, profesor. Roen je u selu uljan u Sremu, a u Beogradu je zavrio dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Redovni je profesor Univerziteta na predmetu dramaturgija i dekan je na Akademiji umetnosti BK. Pie za pozorite, fi lm i televiziju. Trostruki je dobitnik Sterijine nagrade za pozorine drame: Novo je doba, eneral Milan Nedi i Janez. Trostruki je dobitnik Nagrade Branislav Nui za pozorine drame: Sveti Sava, Kraljevi Marko i Ravi. Napisao je scenaro za fi lmove: Drava mrtvih, Bolje od bekstva, Najbolji i Najvie na svetu celom. Njegova TV drama Novo je doba spada meu 10 najboljih drama u srpskoj knjievnosti. 53. Teodor Kraun Dimitrijevi (prva polovina XVIII veka 1781), istaknuti je predstavnik srpskog baroknog slikarstva. Roen je u Sremskoj Kamenici. Slikarstvo je uio kod ivopisca D. Baevia, kome je pomagao pri slikanju ikonostasa crkve u selima Kruedol i Beoin. Njegov prvi samostalni rad, ikonostas manastira u Hopovu (1770), skoro je uniten u Drugom svetskom ratu. Posle perioda studija u Beu ili Italiji, o kom se malo zna, slikao je ikonostase u Somboru, Netinu, Laarku, u Suseku, u crkvi sv. Stefana u Sremskoj Mitrovici, u Sabornoj crkvi u Sermeskim Karlovcima. Pored ikona, naslikao je i portrete mitropolita Pavla Nenadovia i Jovana Georgijevia. Kada je re o senzibilnosti za boju, bio je iznad svih ostalih srpkih slikara svog vremena. Preminuo je u Sremskim Karlovcima. 54. Milo Krno (Milo Krno 18691917) bio je advokat, javni delatnik. Roen je u erenanima. U periodu od 1894. do 1917. godine radio je kao advokat u Novom Sadu i bio je bliski saradnik Miatka. Zajedno su osnovali asopis Dolnozemski Slovak (Dolnozemsk Slovk). Zbog svoje orijentacije ka saradnji Srba i Slovaka 1914. godine bio je inerniran u Debrecinu. Bio je poasni lan Matice srpske. Umro je u Novom Sadu. 55. Feliks Lajko (Lajk Flix, 1974), violinista. Roen je u Bakoj Topoli. Violinu je prvi put uzeo u ruke u 6. razredu osnovne
kole. Tri godine je pohaao muziku kolu u Malom Iou i Subotici. Usavravanje nastavlja u Budimpeti, u Kvartetu Dre (Dresch Quartet). Bio je lan mnogih sastava, a nezaboravni su njegovi koncerti sa Aleksandrom Balaneskuom i Bobanom Markoviem. Pie muziku za pozorine komade. Jedan je od najpoznatijih predstavnika takozvane nove muzike kod nas i velika koncertna atrakcija irom sveta. Njegovu muziku teko je kategorisati, ali se moe rei da je re o dezu koji kao izvor ima tradicionalnu muziku panonske nizije, posebno Maarske i Vojvodine. Kao izvoa odlikuje se snagom i strau. Pored violine svira i cimbalo. Nastupa samostalno ili sa malom grupom. Njegovi poznati albumi su: Lajko Feliks, Feliks, Feliks Lajko, And his band, SaMaBa trio: Opus Magnum itd... 56. Rajko Ljubi (1952), reditelj i snimatelj. Roen je u Subotici. Studije je zavrio na Kazalinoj akademiji u Zagrebu, na odseku kamere 1976. godine. Radio je na TV Novi Sad, najvie u dramskom programu kao snimatelj. Snimio je veinu drama tog televizijskog studija osamdesetih godina XX veka. Radio sa rediteljima Karoljem Viekom, Mirom Mikuljanom, Aleksandrom Fotezom, Miljenkom Deretom... Poetkom devedesetih naputa televiziju i odlazi u Toronto, gde radi u tamonjim filmskim studijima. Od 2001. godine ivi u Subotici i radi u vlastitoj produkciji dokumentarne i kratke igrane filmove posveene hrvatskoj manjini u Vojvodini. Od 1993. godine snimio je sledee dokumenatrne fi lmove: Balint Vujkov, Ivan Antunovi, Uskrs u Subotici, Duijanca 1994, Subotiki tamburaki orkestar: Prvih 25 godina, Sinagoga u Subotici, Duijanca 2002, Tri slamarke, tri divojke, Pjesnik Jakov Kopilovi, Kruv na svagdanji, Stipan abi, Knjievnik Matija Poljakovi, Pripovitka o dijalektu, Sto godina Karmelianskog samostana u Somboru, Salai u Bakoj njihov nestanak, Boi na salau, Vajarka Ana Beli, Prof. Bela Gabri, Sudija i slikar Ivan Tikvicki-Pudar, Tkanje i vezovi, Pere Tumbas Hajo, Cilika Duli naivna slikarica, itd. Snimio je i nekoliko kratkih igranih fi lmova: uga, Vrapije gnjizdo, Jeka mog ditinjstva, kao i animirani fi lm ukundidino zrno ora. Dizajnirao slikovnicu i CD dribac zlatne grive. 57. Mileva MariAjntajn (18751948) bila je saradnica i supruga Alberta Ajntajna. Roena je u Titelu, a kolovala se u Rumi,
153
KOLIKO SE POZNAJEMO
Novom Sadu i Zagrebu. Kao peta ena zavrila je Elektrotehniku u Cirihu. Ajntajn je svojom Optom teorijom relativiteta (1913-1916) nainio epohalno otkrie, za ta mu je 1922. pripala Nobelova nagrada. Mileva ga je u tom radu svesrdno podravala i pomagala. Meutim, njihov brak se nije odrao i nakon razvoda 1918. godine Milena nastavlja da ivi u Cirihu, sa njihova dva sina. Ajntajn je novani iznos Nobelove nagrade (121.572 vedske krune) predao Milevi. Bez sumnje oseao se njenim dunikom, jer je znao koliki je bio njen doprinos njegovoj teoriji. Mileva je umrla u Cirihu, a jedna ulica u Novom Sadu od 1993. godine nazvana je po njoj. 58. Klaudije Florimund Mersi (Claudius Florimund Mercy, 1666-1734) bio je konjiki feldmaral. Roen je u mestu Longvi, u Loreni. Uestvovao je u oslobaanju Banata od Turaka. Na predlog Eugena Savojskog, imenovan je za prvog administratora Banata (17181733). Trudio se da Banat postane napredna oblast, te je zapoeo proces modernizacije i evropeizacije te oblasti. Na njegov predlog, Banat je podeljen na 12 ditrikata. Bio je sjajan organizator, merkantilista. Gradio je puteve, osnivao nova naselja, uvodio plemenitije kulture, nove rase stoke, razvijao zanate, manufakture, kolonizovao Banat. Radio je na isuivanju movara i regulaciji reka. Po njegovom nareenju porunik Kajzer je 1723. godine izradio plan regulacije Begeja. Radovi na regulaciji otpoeli su 1728. godine. Umro je u Parmi, u Italiji. 59. ula Meter (Mester Gyula, 1972) je odbojka, reprezentativac. Roen je u Subotici, a odbojku je igrao je u klubovima Spartak, Vojvodina i inostranim timovima: Gabeka, FAD, AEG, Trentino, Piaenco. Igrajui u reprezentaciji Jugoslavije osvojio je zlatnu, srebrnu i dve bronzane medalje na evropskim prvenstvima, srebrnu medalju na svetskom prvenstvu, zlatnu olimpijsku medalju u Sidneju 2000. godine i bronzanu medalju na Olimpijadi u Atlanti 1996. godine. Sportski duh nasledio je od oca atletiara koji je bio juniorski reprezentativac u bacanju diska. Poput oca, ula se prvo bavio atletikom, a kasnije se posvetio odbojci. Zavrio je Viu mainsku kolu. Izabran je za ambasadora dobre volje 1999. godine. 60. Ljudevit Miatek (udevt Mitek 18741928) bio je advokat. Osnovnu kolu zavrio je u rodnom Kisau, gimnaziju u Sar-
vau, a studije prava u Debrecinu i Budimpeti. U Novom Sadu, 1902. godine, otvorio je advokatsku kancelariju. Zajedno sa dr Krnom bio je osniva asopisa Dolnozemski Slovak (Dolnozemsk Slovk). Aktivno je radio na polju saradnje srpskog i slovakog naroda. Zbog izuzetnih zasluga za razvoj zajednitva Srba i Slovaka odlikovan je 1927. godine ordenom sv. Save. Bio je poasni lan Matice srpske. Umro je u Beu. 61. Jovan Miki Spartak (19141944) bio je atletiar i uesnik Narodnooslobodilakog rata. Roen je u Opovu. Atletsku karijeru zapoeo je u subotikoj Bakoj, a nastavio u beogradskoj Jugoslaviji. Sa 20 godina postaje prvak drave u tranju na 100 metara a kasnije je bio dravni prvak i rekorder u petoboju, skoku u dalj i drugim disciplinama. Bio je ampion Balkana. Kao rezervni ofi cir Vojske Kraljevine Jugoslavije bio je zarobljen i odveden u logor u Nirnbergu. Nakon povratka iz logora povezao se sa komunistima i pristupio partizanima u Sremu. Poginuo je kao komandant Subotikog partizanskog odreda, prilikom osloboenja Subotice 10. oktobra 1944. godine. Po njemu nosi ime najznaajnija sportska nagrada u Vojvodini i sportsko drutvo u Subotici. 62. Svetozar Mileti (18261901) bio je politiki voa vojvoanskih Srba u drugoj polovini XIX veka, advokat i gradonaelnik Novog Sada. Roen je u Moorinu, u ajkakoj. Pohaao je gimnaziju u Novom Sadu i Bratislavi, a doktorat prava odbranio je u Beu 1854. godine. Napisao je patriotsku pesmu: Ve se srpska zastava vije svuda javno koja postaje himna vojvoanskih Srba. U politici je bio veliki borac za slobodu i pravo Srba, ali i drugih ljudi u Austrougarskoj. U politiki ivot vraa se 1860. nizom lanaka u Srbskom dnevniku. Naroito znaajan bio je njegov Tucindanski lanak, u kome je pozvao srpski narod da u savezu sa maarskim narodom povedu borbu protiv austrijskog apsolutizma. Osnovao je Ujedinjenu omladinu srpsku (18661871), a bio je osniva i lider Srpske narodne slobodumne stranke. Osniva je stranakog lista Zastava, koji je izlazio od 1866. godine. Bio je poslanik u saborima Hrvatske i Maarske, dva puta je izabran za gradonaelnika Novog Sada (1861. i 1867.) Umro je u Vrcu, a sahranjen je u Novom Sadu. Miletievim imenom nazvana su tri sela u
154
LINOSTI
Vojvodini: Svetozar Mileti pored Sombora, Srpski Mileti u blizini Odaka i Miletievo u optini Plandite. 63. Miodrag Milo (Miodrag Milo, 19331998) bio je knjievnik i novinar. Roen je u Aleksincu. Uiteljsku kolu zavrio je u Vrcu, a u Zrenjaninu Viu pedagoku kolu na grupi Rumunski jezik i knjievnost. Radio je kao novinar u rumunskoj redakciji Radio Novog Sada, a 1970. godine je postao novinar u nedeljniku Libertatea iz Paneva. Bio je glavni i odgovorni urednik asopisa Bucuria copiilor, a urednik asopisa Lumina ostao je sve do odlaska u penziju. Miodrag Milo je prvenstveno poznat kao knjievnik, autor mnogobrojnih knjiga poezije i proze na rumunskom jeziku: Naslee (Mostenire), Razgovor sa puem (De vorb cu melcul), Moji prijatelji (Prietenii mei), Medaljoni (Medalioane), Put korpiona (Calea scorpionilor), Istoni vetar (Vnt de rsrit), kao i monografi ja pozorinih dana Rumuna u Vojvodini (Fascinaia scenei). Istovremeno je objavljivao poeziju, prozu, pozorine komade, kulturne hronike, portrete, intervjue, recenzije kako na stranicama publikacija objavljenih u kui Libertatea, tako i u mnogobrojnim knjievnim asopisima u Jugoslaviji i Rumuniji. Njegova poezija prevoena je na vie jezika. Umro je u Panevu 1998. godine. 64. Lukijan Muicki (1777-1837) bio je prvi umetniki pesnik u srpskoj knjievnosti. Roen je u Temerinu, a kolovao se u Novom Sadu i Segedinu, dok je pravo i fi lozofi ju zavrio je u Peti. Zakaluerio se 1802. godine u manastiru Grgeteg, gde je umesto krtenog imena Luka dobio ime Lukijan. Arhimandrit manastira iatovac postao je 1812. godine. Zbog loeg upravljanja manastirom, ali i zato to je hvalio ideje Dositeja Obradovia i bio prijatelj Vuka Karadia, postavljen je 1824. godine za administratora Gornjokarlovake eparhije u Plakom. etiri godine docnije postao je episkop. Bio je jedan od najobrazovanijih pisaca svog vremena. Pored klasinog grkog i latinskog jezika, govorio je vie evropskih jezika. Napisao je etiri knjige lirskih pesama rodoljubivog, moralnog i didaktikog sadraja. Poznata dela su mu: Programske pesme, Glas narodoljupca i Glas harfe iatovake. Podravao je Vukovu reformu, ali je eleo da se sauva i crkvenoslovenski jezik. Uveo je slovo (?) u srpsku azbuku. Umro je kao episkop u Plakom.
65. Dositej Obradovi (1742-1811) bio je prvi srpski prosvetitelj, knjievnik, fi lozof, pedagog i pristalica reformi u srpskom drutvu XVIII veka. Roen je u akovu, u Banatu. Nakon rane smrti roditelja, o njemu je brinuo tea koji je malog Dimitrija dao na kapamadijski zanat. Odatle je pobegao u manastir Hopovo, gde se 1758. godine zakaluerio i dobio ime Dositej. Ve 1760. godine pobegao je iz manastira i od onda poinju njegova putovanja s ciljem obrazovanja i usavravanja (Lika, Crna Gora, Sveta Gora, Albanija, Grka, Austrija, Italija, Moldavija, Nemaka, Francuska, Engleska, Rusija...) Znao je est jezika. U Srbiju se vratio 1806. godine, a dve godine kasnije osnovao je u Veliku kolu. Prvi ministar prosvete u Srbiji postao je 1811. godine. elei da evropeizira srpski narod i izvede ga na put savremenih evropskih tokova irio je bogato znanje i onovremene napredne ideje. Prevodio je razna dela meu kojima su najpoznatije Ezopove basne.Zalagao se za upotrebu narodnog jezika u knjievnosti, postavio je osnove modernoj srpskoj knjievnosti. Govorio o XVIII veku kao o veku zdravog razuma . Neka od znaajnih dela Dositeja Obradovia su: ivot i prikljuenije, Pisma Haralampiju, Sovjeti zdravog razuma, Basne, Etika i fi lozofi ja naravnouitelna, Sobranije raznih naravouitelnih veej... Umro je u Beogradu. 66. ura Papharhaji (Dra Papgarga, 1936-2008) je pesnik, prozni pisac, novinar, reiser, glumac, kulturni radnik. Roen je u Ruskom Krsturu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Grupi za jugoslovensku knjievnost. Dugogodinji je urednik asopisa Svetlost ([vetlosc). Najznaajnija dela su mu: Tu odmah kraj srca (Tu tako pri {ercu, Novi Sad 1969), Olovo, trenjin cvet (Olovo, ~ere{wov kvet, Novi Sad 1974), Ne dam svoje godine i kvit (N dam svoo roki i kvit, Novi Sad 1977), Trova snova (Trova~ snoh, Novi Sad 1978), uvari oblaka (ûvare hmaroh, Novi Sad 1981), Putovanje na jug (Putovan na g, Novi Sad 1991), U rosi kotunac san (U rosi kosak son, Novi Sad 1999), Senkom i prahom (Novi Sad 2003). 67. Teodor Pavlovi (1804-1854) bio je knjievnik, publicista, sekretar Matice srpske i jedan od njenih osnivaa, urednik Letopisa Matice srpske. Roen je u banatskom selu
155
KOLIKO SE POZNAJEMO
Karlovo (Novo Miloevo), gde je zavrio osnovnu kolu, dok je gimnaziju uio u Hacfeldu, Temivaru, Velikoj Kikindi, Segedinu i Sremskim Karlovcima. Zavrne razrede poloio je u Segedinu, a potom je na poziv druga prijatelja Konstantina Peiia preao u Poun gde je 1825. godine zavrio pravni fakultet. U Pounu je stekao simpatije prema romantiarskim idejama slovakog panslavizma, to e biti jedna od izraenih karakteristika njegovog poznijeg javnog rada. Kao advokatski pripravnik radio je u kancelariji Mihaila Vitkovia u Peti, gde se sretao sa brojnim intelektualcima. Ponet idejama o drutvenim reformama Itvana Seenjija posvetio se drutvenom i kulturnom radu i prosveivanju srpskog naroda. Pokrenuo je Srpski narodni list (1835) i Srpske narodne novine (1838), kao i almanah Dragoljub (1845-47). Umro je u rodnom mestu. 68. andor Petefi (Petfi Sndor, 18231849?) bio je maarski lirski pesnik, poeta slobode i ljubavi i jedna od kljunih linosti Revolucije 1848/49. godine. Roen je u Kikereu (Kiskrs) kao Aleksandar Petrovi od oca StefanaItvana i majke Marije r. Hruz Slovakinje. Krten je u evangelistikoj crkvi. Bez obzira na poreklo, andor Petefi imao je izraen maarski nacionalni oseaj. Bio je kulturni voa radikalne omladine u Revoluciji (1848/49.). Napisao je neke od najveih nacionalnih pesama Maara, npr. Nacionalna pesma (Nemzeti dal). Na poetku pie vesele pesme u kojima slavi vino i kafane, pa je tako nastala njegova uvena poema Vinski podrum (A boroz). Najpoznatije poeme su mu Vitez Jovan (Jnos vitz) i Apostol (Apostol), kao i roman Krvnikovo ue (A hhr ktele). Nestao je bez traga nakon bitke kod egevara (Segesvr) 31. jula 1849. godine i nakon toga postao simbol maarskog patriotizma, a njegov pesniki opus svojevrsna himna. Danas, na stotine ulica i kola irom Maarske nose njegovo ime, kao i u zemljama gde Maari ive u veem broju. Maarski nacionalni radio takoe nosi njegovo ime. 69. Momir Petkovi (1953), rva, olimpijski pobednik. Roen je u Subotici, a ovim sportom bavio se od este godine. U Spartaku je zapoeo rvaku karijeru, da bi je nastavio u zagrebakom Metalcu i Gavriloviu iz Petrinje. Prvak Jugoslavije u kategoriji do 82 kilograma bio je 1972, 1974, 1975. i 1976. godine. Bio je
viceampion sveta 1978, 1979. i 1981. godine. Najvei sportski uspeh postigao je 1976. godine pobedom na Olimpijskim igrama u Montrealu. Kao trener, nastavio je da se bavi rvanjem u Americi, gde je bio selektor reprezentacije SAD. 70. Emil Petrovi (Emil Petrovici, 18991968) bio je dijalektolog i lingvista. Osnovnu kolu zavrio je u rodnom Torku, gimnaziju u Braovu i Aradu, a preparandiju u Oradei (Oradea), da bi 1919. godine diplomirao na Filolokom fakultetu u Kluu. U Parizu je nastavio studije francuskog jezika, lingvistike geografi je, eksperimentalne fonetike i slavistike. Vratio se u Klu i postao univerzitetski profesor i blizak saradnik Sekstila Pukarija, velikog lingviste i knjievnog istoriara, inicijatora za otvaranje Muzeja rumunskog jezika u Kluu. Doktor fi lologije postao je 1930. godine. Autor je brojnih studija iz oblasti dijalektologije i istraivanja folklora. Najvanije delo mu je Atlas rumunske lingivstike, za koje je sproveo istraivanja na terenu izmeu 1929. i 1938. godine, na osnovu upitnika koji je sadrao 4800 pitanja. Istraivanja je sprovodio u 85 naselja sa rumunskim ivljem, jednim delom i u srpskom delu Banata. Autor je brojnih studija monografskog i etnofolklornog karaktera, baziranih uglavnom na dijalektolokim istraivanjima na terenu. Veliki je poznavalac srpskog jezika i srpskorumunskih jezikih proimanja. U svom bogatom naunom radu ima preko 200 objavljenih specijalistikih studija. Bio je profesor univerziteta u Kluu, est godina i njegov rektor, a istovremeno i direktor Lingvistikog instituta, predsednik Drutva slavista Rumunije, lan Rumunske akademije i Bugarske akademije nauka... Poginuo je u eleznikoj nesrei u Kluu. 71. Veljko Petrovi (18841967) bio je pesnik, pripoveda i esejist. Gimnaziju je zavrio u rodnom Somboru, a pravo je studirao u Budimpeti. U Budimpeti je 1906/07. godine bio saurednik lista Croatia. Jo kao mlad, poeo je da ivi u Srbiji. U Prvom balkanskom ratu bio je dopisnik novosadskog lista Branik. U Prvom svetskom ratu uestvovao je kao dobrovoljac. Sa vojskom se povukao iz Srbije 1915. godine. U enevi je radio u pulicistikopropagandnom birou Jugoslovenskog odbora, da bi 1918. godine postao lan Odbora. Tokom Drugog svetskog rata jedno vreme bio je
156
LINOSTI
interniran u logoru na Banjici. Nakon osloboenja, bio je upravnik Narodnog muzeja u Beogradu do 1962. godine. Bio je lan SANU i predsednik Matice srpske. Njegova knjievna dela karakteriu patriotizam i al za minulim vremenima. Pisao je pesme, pripovetke i eseje. Najpoznatija dela Veljka Petrovia su: Rodoljubive pesme, Na pragu, Bunja, Salaar, Prepelica u ruci, Backo i njegova sestra, Varljivo prolee i Pomerene savesti. Bavio se izuavanju novije srpske umetnosti, a naroiti interes pokazao je za vojvoansku umetnost XVIII i XIX veka. Umro je u Beogradu. 72. Vasko Popa (Vasco Popa, 19221991), originalni pesnik moderne srpske knjievnosti, roen je u Grebencu kraj Vrca. Diplomirao je na romanskoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu. Studije je nastavio u Bukuretu i Beu. Za vreme Drugog svetskog rata bio je zatvoren u nemakom koncentracionom logoru u Bekereku. Prve pesme objavljuje u Knjievnim novinama i Borbi. Od 1954. do 1979.godine radio je kao urednik u izdavakoj kui Nolit. Jedan je od osnivaa Knjievne zajednice Vrac. Posebne su njegove patriotske pesme, poput Oi Sutjeske. Sastavio je antologije narodnih umotvorina Od zlata jabuka i umetnike poezije (Urnebesnik, Ponono sunce). Predlog: Prve pesme objavljuje u listovima Knjievne novine i Borba. Njegova prva zbirka pesama Kora (1953) uz 87 pesama Miodraga Pavlovia smatra se poetkom srpske posleratne mo-derne poezije. Ta knjiga je pokrenula rasprave knjievne javnosti i ostavila veliki uticaj na mlae narataje pesnika. Posle Kore, Popa je objavio sledee zbirke pesama: Nepoin polje (1956), Sporedno nebo (1968), Uspravna zemlja (1972), Vuja so (1975), Kua nasred druma (1975), ivo meso (1975), Rez (1981) kao i ciklus pesama Mala kutija (1984), deo budue zbirke Gvozdeni sad koju nikad nije dovrio. Jedan je od najprevoenijih jugoslovenskih pesnika, a i sam je prevodio sa francuskog jezika. Bio je dopisni lan SANU, jedan od osnivaa Vojvoanske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu. Prvi je dobitnik Brankove nagrade za poeziju, dobio je Zmajevu nagradu, austrijsku dravnu nagradu za evropsku literaturu, nagrada za poeziju Branko Miljkovi, nagrade AVNOJ-a... U Vrcu se od 1995. godine svakog 29. juna, na dan pesnikovog roenja, dodeljuje nagrada Vasko Popa za najbolju knjigu poezije. Umro je u Beogradu.
73. Jovan Sterija Popovi (18061856) bio je prvi srpski dramski pisac i komediograf, pesnik. Otac mu je bio Grk (po njemu je dobio nadimak), a majka Julijana, Srpkinja, bila je kerka poznatog baroknog slikara Nikole Nekovia. U rodnom Vrcu zapoeo je kolovanje. U Temivaru i Peti pohaao je gimnaziju, a studije prava u Kemarku, u Slovakoj. Radio je kao profesor i advokat u Vru, a 1840. godine postao profesor u kragujevakom Liceju. Kao ministar prosvete u Srbiji (1842-48) mnogo je uinio za razvoj kolstva, kulturnih institucija i pozoritnog ivota u vreme kada u Beogradu nije bilo ni stalnog pozorita, ni profesionalnih glumaca. Knjievnu delatnost zapoeo loim stihovima, ali je vrlo brzo preao na prozu, gde je postigao punu afi rmaciju. Poznate drame Sterijine drame su: Svetislav i Mileva, Milo Obili, Smrt Stefana Deanskog, Vladislav, Skenderbeg itd. Najpoznatije komedije su mu: Laa i paralaa, Tvrdica, Pokondirena tikva, enidba i udadba, Kir Janja, Rodoljupci... U sklopu obeleavanja 150 godina od roenja i 100 godina od smrti Jovana Sterije Popovia u Novom Sadu je 1956. godine osnovan pozorini festival takmiarskog karaktera Sterijino pozorje, koji se odrava i danas i na kojem uestvuju pozorita iz zemlje i inostranstva Iz nepoznatih razloga Sterija je napustio 1849. godine Srbiju i do kraja ivota iveo u Vrcu. 74. Sava Popovi Tekelija (17611842) bio je narodni dobrotvor, knjievnik, politiar. Roen je u Aradu, gde pohaao osnovnu kolu, a gimnaziju je zavrio u Budimu, zatim kao prvi Srbin 1786. godine doktorirao prava u Peti. Potie iz ugledne plemike porodice. Politiku karijeru je vrlo brzo napustio, pa je svu panju i energiju usmerio ka nacionalnom radu. Dobro je saraivao sa ugarskim plemstvom, ali se celog ivota zalagao i za srpske interese. Osniva je zadubine Tekelijanum u Peti (1838), kroz koju je od osnivanja do 1914. godine prolo 346 studenata iz svih srpskih krajeva. Bio je i dobrotvor mnogih srpskih i maarskih ustanova. Matici srpskoj poklonio je linu biblioteku, kupio tampariju, a pred kraj ivota i sve nekretnine i novac. Izabran je za doivotnog predsednika Matice srpske. U knjievnosti je ostavio traga svojim Memoarima. Umro je 1842. godine u Peti, a sahranjen je u crkvi sv. Nikole u Aradu. 75. Uro Predi (18571953) bio je srpski slikar. Pored Paje Jovanovia, jedan je od najizrazitijih predstavnika akademskog reali-
157
KOLIKO SE POZNAJEMO
zma. Roen je u Orlovatu. Osnovnu kolu zavrio je u Crepaji, a srednju u Panevu. Akademiju je zavrio 1880. godine u Beu, kod profesora Gripenkerla. Prvi je pravi realistiki anr-slikar kod nas. Portretisao je gotovo sve znamenite linosti iz nae kulturne i politike istorije krajem XIX veka. Posebno su poznati portreti osmorice predsednika Srpske kraljevske akademije, iji lan je i sam bio. Njegovi prvi radovi imali su moralizatorske teme iz narodnog ivota (Vesela braa, Pod dudom, Mali fi lozof). Naslikao je oko 1.000 ikona i izradio je ikonostase u Beeju, Perlezu, Orlovatu, manastiru Grgetegu, Rumi, Panevu... Najpoznatije slike su mu: Hercegovaki begunci, Kosovka devojka, Na majinom grobu, Naburena devojica... Za vreme studija osvojio je Gundelovu nagradu za portret. Prvi je predsednik Udruenja likovnih umetnika u Beogradu (1919). Umro je u Beogradu. 76. Mihailo Pupin (18541935) je jedan od najznaajnijih svetskih naunika i pronalazaa s kraja XIX veka. Roen je u banatskom selu Idvoru. U potrazi za znanjem i spoznajom vene istine rano se otisnuo iz roditeljskog doma. Put u svet nauke vodio ga je od Paneva, preko Praga, do Amerike, a zatim ponovo u Evropu, na Kembrid i Berlinski muniverzitet, gde je doktorirao 1889.godine. Na Kolumbija univerzitetu u Njujorku radio je kao pedagog i naunik od 1889. do 1929. godine. U tom periodu ostvario je preko trideset patentiranih izuma. Najvie njegovih otkria je iz oblasti elektronike i telekomunikacija. Za svoj struni i nauni rad odlikovan je mnogim priznanjima i medaljama. Neobian ivotni put od banatskog obaneta do naunika svetskog glasa, Pupin je najbolje sam opisao u autobiografi ji From immigrant to Inventor (1923), za koju je dobio Pulicerovu nagradu u oblasti knjievnosti (1924). Ovo delo je prevedeno na nekoliko svetskih jezika, a na srpskom jeziku je objavljeno 1929. godine pod naslovom Sa panjaka do nauenjaka. Uprkos postignutoj svetskoj slavi, celog ivota je ostao emotivno vezan za rodni Idvor i svoju prvu otadbinu, o emu svedoe njegove brojne donacije. Umro je u Njujorku, a sahranjen je u Bronksu. 77. Branko Radievi (18241853) bio je veliki srpski pesnik, jedan od najveih pobornika i pristalica jezike reforme Vuka Karadia. Roen je u Brodu, u Slavoniji, u
Sremskim Karlovcima izuio je slavenoserbsku, a u Temivaru, pijaristiku gimnaziju. Tri godine je proveo kao student prava u Beu. Tamo je objavio svoje Pesme (1847), koje su otvorile novu epohu u srpskoj poeziji. Pesme su imale elegian ton, a njegov najdublji lirski doivljaj bili su rastanak i opratanje (aki rastanak, Tuga i opomena, Kad mlidijah umreti). Najee pesnike slike su mu sunce i no, svetslost i tama, dan i no kao jedinstvo ivota i smrti. Nakon revolucionarnih dogaaja 1848/49. godine posvetio se studijama medicine u Beu, gde je i umro od tuberkuloze. Njegovi posmrtni ostaci preneti su na Strailovo 1883. godine. 78. Josif Rajai (17851861) bio je mitropolit karlovaki i patrijarh srpski. Roen je u selu Luani, kod Ogulina u Lici. Studirao je filozofiju u Segedinu i prava u Beu. Zamonaio se 1810. godine, a u periodu od 1811. do 1822. godine bio je arhimandrit manastira Gomirje. Administrator Pakrake eparhije je od 1822. do 1829, episkop dalmatinski od 1829. do 1834, a vraki episkop od 1834. do 1842. godine. Za mitropolitu u Sremskim Karlovcima hirotonisan je 1842. godine. Sa tog poloaja jo se energinije borio za prava srpskog naroda u Habzburkoj monarhiji. Dao je veliki doprinos razvoju kolstva. Osnovao je mnoge srpske kole, otvorio je patrijarijsku biblioteku i tampariju. Na Majskoj skuptini (1848), proglaen je za srpskog patrijarha. Bio je duhovni voa Srba i njihov politiki lider. Svoju politiku energiju uloio je za stvaranje autonomne srpske oblasti u Habzburkoj monarhiji. 79. Franc J. Rajhl (Raichl J. Ferenc, 18691960) bio je arhitekta. Roen je u Apatinu, a po nacionalnosti bio je Nemac. kolovao se u Budimpeti, a na studijskom putovanju boravio u Beu i Berlinu. U Subotici se nastanio 1896. godine. Neka od njegovih dela u stilu istoricizma i eklektike su: Nacionalna kasina danas zgrada Gradske biblioteke (1895/96) i Gimnazija u Subotici (1895-1900), zgrada banke u Panevu (1900), katolika crkva u stilu neogotike u Bakoj Topoli (1904-1906), Gradska kua u Apatinu (1907/08). Remek delo u stilu secesije je njegova porodina palata u Subotici (1904), u kojoj je danas smetena Moderna galerija Likovni susret. Rajhl je najvei predstavnik secesijske arhiteture koji je potekao iz
158
LINOSTI
Vojvodine. Bio je preduzima i posedovao je ciglanu te je realizovao projekte drugih arhitekata, kao npr. neogotiku katoliku crkvu u Bakoj Palanci (19071910) ule Petrovca. Nakon bankrotsva, odselio se u Segedin. Preminuo je u Budimpeti. 80. Ivan Sari (18761966) bio je biciklista, motociklista, automobilista, konstruktor aviona i avijatiar. Roen je u Subotici, gde je zavrio gimnaziju i radio kao inovnik u raunovodstvu gradske administracije. Od 1897. godine lokalna tampa belei njegove stalne uspehe u biciklizmu. Kulminacija je bila 1900. godine kada je postao prvak Ugarske i uestvovao na svetskom prvenstvu u Parizu. Narednih godina bio je trostruki prvak Ugarske u motociklizmu, da bi 1905. godine uestvovao u automobilskoj trci izmeu Sombora i Subotice. Bio je lan uprave najstarijeg fudbalskog kluba na teritoriji nekadanje Jugoslavije, FK Baka, osnovanog 1901. godine. U godini kada je Francuz Blerio (Blriot) preleteo Laman, Sari je u Parizu uestvovao na automobilskim trkama. Ako ne pre, tu je upoznao pionire avijacije i oduevio se konkstrukcijama aviona. Nakon povratka u Suboticu, odluio je da i sam napravi avion. U jesen iste godine avion Sari 1 bio je gotov, napravio je elisu, a poetkom 1910. godine ugradio je trocilindrini motor Delfos od 24 KS. Na gradskom trkalitu, u leto 1910. godine, Ivan Sari je vrio probne letove. Nepunih sedam godina posle letova brae Rajt i pola godine posle leta prvog Jugoslovena Edvarda Rusijana, uspeno leteo na avionu sopstvene konstrukcije. Zadovoljan postignutim rezultatima priredio je javni let 16.X 1910. godine, kome je prisustvovalo oko 7000 posetilaca. Leteo je oko tri km na visini od 30 m. Poetkom 1911. godine usavravao je konstrukciju aviona kome je dao naziv Sari 2. Njegove tekoe prilikom nastajanje aviona, ali i reakcije sredine opisani su u romanu Letei Vuidol Geze ata, Emila Havaa i Artura Munka. Umro je u Subotici. Aeroklub u Subotici nosi njegovo ime. 81. Grof Itvan Seenji (Szchenyi Istvn, 17911860) bio je politiar, pisac, najvei Maar. Roen je u Beu, u jednoj od najveih aristokratskih porodica. Kao mlad proputovao je zapadnu Evropu. Tek kao mladi nauio je maarski jezik. Inspirisan radom grofa Veelenjija (Wesselnyi) poeo je da razmilja
o modernizaciji Ugarske. Zajedno sa jo trojicom aristokrata 1827. godine obavezao se da e godinje prihode sa svojih imanja pokloniti za osnivanje Akademije nauka. Iste te godine inicirao je osnivanje Nacionalne kasine sa 150 lanova. Nakon toga, slina udruenja e nicati po celoj zemlji. Kasnije je pisao knjige u kojima predlae naine modernizacije. Najznaajnije su: Kredit, Svet, Stadium. Nije nikad bio za revoluciju, ali je hteo da postepeno unapredi svoju zemlju. Za Vojvodinu je znaajno da je predlagao, to je kasnije i ostvareno, racionalizaciju korita Tise. Umro je u Deblingu (Dbling). 82. Isidora Sekuli (18771958) bila je knjievnica, prevodilac, putopisac, knjievni i umetniki kritiar, nastavnica devojake kole, akademik. Roena je u Moorinu, u Novom Sadu je zavrila Viu devojaku kolu, a zatim Srpsku preparandiju u Somboru. Na Viem pedagogijumu u Budimpeti diplomirala je prirodnomatematiku grupu predmeta. Doktorirala je u Hajdelbergu (1922). Od 1897. predavala je prirodne nauke u Srpskoj vioj devojakoj koli u Panevu, a kasnije u apcu i Beogradu. Duim boravcima u Engleskoj, Francuskoj i Norvekoj, produbila je svoje znanje klasinih i modernih jezika. Dopisni lan SANU postala je 1939. godine, a redovan lan tek 1950. godine. Knjievnou se poela baviti od 1910. godine. Pisala je eseje i objavljivala prevode u mnogim asopisima. Prvu knjigu Saputnici objavila je 1913. godine. Sa puta po Skandinaviji nastala su Pisma iz Norveke (1914), koja spadaju u vrhunska dela srpskog putopisa. Glavno pripovedako delo je Hronika palanakog groblja (1940). Mnogi je smatraju za najumniju Srpkinju. Umrla je u Beogradu. 83. Monika Sele (Szeles Mnika, 1973) je jugoslovenska i amerika teniserka, nekadanji najbolji svetski reket. Tenisom se poela baviti sa est godina u rodnom Novom Sadu, uz oca Karolja (Kroly). Kada je 1985. godine osvojila turnir u Majamiju, privukla je panju svetske javnosti i karijeru nastavila u uvenom teniskoj akademiji Nika Boletijerija. Osvojila je osam Grand Slam turnira za Jugoslaviju i jedan za SAD. U istoriji turnira je najmlai osvaja Otvorenog prvenstva Francuske. Ukupno je pobedila na 62 turnira. Zvanino je bila najbolje rangirana teniserka sveta 1991. i 1992. godine, sve dok je 30. IV 1993. godine navija najvee konkurentkinje tefi
159
KOLIKO SE POZNAJEMO
Graf nije povredio noem na turniru u Hamburgu. Odsustvovanje sa terena ostavilo je dubokog traga, tako da se neuspehom zavrio pokuaj njenog povratka na teren. Neostvarena elja joj je bilo osvajanje najprestinijeg svetskog turnira u Vimbldonu. Bila je idol mnogih mladih u Jugoslaviji. 84. Kornel Senteleki (Szenteleky Kornl, 18931933) bio je pesnik, pisac, prevodilac i lekar. Roen je u Peuju. Studije medicine zavrio je u Budimpeti i neko vreme je radio kao doktor. Nakon Prvog svetskog rata je zapoeo privatnu lekarsku praksu u Starom Sivcu. Nakon raspada Austrougarske, zastupa tezu o postojanju zasebne knjievnosti Maara u Vojvodini, drugaije od optemaarske knjievnosti koja je, usled istorijskih okolnosti, krenula putevima posebnog razvoja. Bio je uveren da su maarske knjievnosti po jeziku i kulturi roena braa, ali ih u novim okolnostima zanimaju drugi ciljevi i problemi. Sa Joefom Debrecenijem (Debreczeni Jzsef) je 1928. godine preveo i uredio antologiju modernog srpskog pesnitva pod naslovom Bazsalikom Bosiljak. U antologiju su svrstali 77 pesama 32 srpska pesnika, preteno predstavnike srpskog simbolizma. Senteleki je sastavio i prvu antologiju maarske knjievnosti u Jugoslaviji Pod bagremima /Akcok alatt/ 1933.godine. O antologiji Bosiljak, Senteleki u predgovoru pie: ...Cilj nam je da upoznamo maarske itaoce sa najnovijim srpskim subjektivnim pesnitvom. Upoznati ih sa onim oseajima, mislima, eljama i suzama koje se raaju u duama srpskih pesnika... Umro je u Starom Sivcu. 85. Branislav Simi (1935), rva, olimpijski pobednik, roen je u Gornjoj Rogatici. Takmiio se za Proleter iz Zrenjanina i 11 puta je bio prvak Jugoslavije u periodu od 1952. do 1966. godine. Na Olimpijskim igrama uestvovao je tri puta, a medalje je osvajao na dve Olimpijade: na igrama u Tokiju 1964. godine osvojio je zlatnu medalju u srednjoj kategoriji, a etiri godine kasnije u Meksiko Sitiju osvojio je bronzanu medalju, takoe u srednjoj kategoriji. Bio je viceampion sveta na prvenstvima 1956. i 1963. godine. 86. Stevan Sremac (18551906) bio je knjievnik, pripoveda. Osnovnu kolu zavrio je u rodnoj Senti, a gimnaziju u Beogradu. Visoko obrazovanje stekao je na Velikoj koli u
Beogradu, gde je studirao na filolokoistorijskom odseku. Radio je kao profesor u Niu, Pirotu i Beogradu. Knjievnim radom poeo se baviti jo za vreme boravka u Niu i Pirotu, piui svoje pripovetke pod zajednikim nazivom Iz knjiga starostavnih . Njegova humoristika i realistika dela napisao je kao ve zreli etrdesetoginjak. Naroiti utisak na njega ostavio je mentalitet Nilija i njihovi obiaji, to je najbolje je oslikao u Ivkovoj slavi i Zoni Zamfi rovoj. Pored navedenih, znaajna dela su mu: Vukadin, Pop ira i pop Spira. Bio je pristalica Liberalne stranke. Svesrdno je negovao srpsku istoriju i tradiciju. Umro je u Sokobanji. 87. Pavol Jozef afarik (Pavol Jozef afrik 1795-1861) bio je fi lolog, pesnik, jedan od prvih slavista, istoriar knjievnosti, istoriar, etnograf. Roen je u Kobeliarovu, u Slovakoj, u porodici protestantskog svetenika. Zavrio je fi lozofi ju, pravo i teologiju. ivot je proveo u Slovakoj, Nemakoj, Junoj Ugarskoj i ekoj. Kao profesor i direktor srpske gimnazije u Novom Sadu radio je 181933. godine. Iz ogromnog naunog rada izdvajaju se sledei radovi: Slovenske starine, Monumenta i Llirika, Slovenska etnologija, Narodne pesme Slovaka u Maarskoj, Spomenici knjievnosti Junih Slovena, Istorija junoslovenske knjievnosti, Svetske pesme Slovaka u Ugarskoj. Umro je u Pragu. 88. Andrej aguna (Andrei aguna, 18091873), mitropolit, roen je u Mikolcu, studirao je pravo i fi lozofi ju u Peti i teologiju u Vrcu. Radio je kao profesor teologije u Vrcu i Sremskim Karlovcima. Bio je postavljen za vikara, kasnije i za episkopa pravoslavne crkve u Transilvaniji. Dao je znaajan doprinos razvoju kolstva i publicistike na rumunskom jeziku. Na njegovu inicijativu 1861. godine osnovano je Transilvansko udruenje za knjievnost i kulturu rumunskog naroda Astra. aguna je bio prvi predsednik ovog znaajnog kulturnonacionalnog udruenja Rumuna, ija je delatnost bila prisutna i u Banatu. Odluujue je doprineo osnivanju Rumunske pravoslavne mitropolije u Habzburkoj monarhiji (1864) i bio je prvi mitropolit Rumuna u AustroUgarskoj. Bio je poasni lan Rumunske Akademije. 89. Ambrozije Boza arevi (18201899) bio je pokreta preporoda kod bakih Bunjevaca, pravnik. Rodio se u Subotici, gde je
160
LINOSTI
pohaao gimnaziju, a pravo je studirao u Velikom Varadinu (Nagyvrad) i Peuju. Advokat je postao 1842. godine. Iste godine bio je stenograf na Erdeljskom saboru, da bi 1843/44. godine vodio zapisnike na Ugarskom saboru u Pounu. Kao prvi neplemi, 1845. godine izabran je za zamenika upanijskog tuioca. Zbog gubitka sluha tokom ezdesetih godina XIX veka poinje da radi u subotikoj gradskoj upravi, sve do odlaska u penziju 1867. godine. Tek nakon donoenja ugarskog zakona o narodnostima zapoinje njegov rad na preporodu Bunjevaca. U Subotici je 1869. godine objavio je Zbirku mudrih i pounih izrekah, posveenu Bendanimu Franklinu. Naredne godine izdao je Maarsko-jugoslovenski politini i pravosudni rienik i Tolma izvornih knjievnih i zemljopisnih jugoslavenskih rii... Do kraja ivota bio je posveen pokuajima da se bunjevkoj deci obezbedi osnovno kolovanje na maternjem jeziku. U Subotici je 1893. godine objavio Maarskobunjevako-okaki renik za osnovne kole, a 1894. godine Maarskosrpskohrvatskibunjevakookaki knjievni renik. Umro je u Subotici. 90. Sava umanovi (18961942) jedan je od najznaajnijih srpskih slikara XX veka. Roen je u Vinkovcima, a osnovnu kolu zavrio je u idu. Gimnaziju je pohaao u Zemunu i ve se 1911. godine upisuje na slikarski kurs kod gimnazijskog profesora Isidora Junga. Viu kolu za umjetnost i obrt zavrio je u Zagrebu (1914-1918). U periodu od 1920. do 1930. godine, boravio je u tri maha u Parizu, gde je studirao u ateljeu Andrea Lota. U pariskom periodu njegov rad dosee pun sjaj i snagu, njegove slike karakteriu fi guralne kompozicije u idilinom pejzanom prosotru kubistike konstrukcije: Slikar u ateljeu, Vijadukt, Pejza iz ida, Mornar na molu, ene kraj vode. Slika i sa naznakama ekpersionizma, npr. Pijana laa, da bi se s vremenom priklonio neoklasicizmu. Zbog bolesti se vraa u id, gde stvara tvz. idski ciklus. Napisao je poznate knjige o umetnosti: Slikar o slikarstvu i Zato volim Pusenovo slikarstvo. Poznati radovi su mu: Doruak na travi, pijana laa, Crveni ilim, Most na Seni, ciklus velikih platana idijanke... Streljan je u Sremskoj Mitrovici 1942. godine. Njegova majka poklonila je idu (1953) njegovu likovnu zaostavtinu i kuu i time omoguila otvaranje Galerije Save umanovia.
91. Julijan Tama (lin Tama{, 1950), univerzitetski profesor, akademik. Roen je u Vrbasu, diplomirao, magistrirao i doktorirao iz knjievnosti. Redovni profesor rusinske i ukrajinske knjievnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Katedra za rusinistiku. Akademik je Nacionalne akademije nauka Ukrajine (1997) i Vojvoanske akademije nauka i umetnosti (2004). Najznaajnija dela: Nebo na kolenima (Nbo na kolnoh, Novi Sad 1972), Balada panonskog brodara (Balada panonskogo ladra, Novi Sad 1974), Pesme o prahu (Kruevac 1975), Bolniko svetlo ([pitaqske {vetlo, Novi Sad 1980), O rosi (Novi Sad 1981), Rusinska knjievnost, (Novi Sad 1984), Pesak i doba (Novi Sad 1986), Zlatan oblak (Zlatna hmara, Novi Sad 1990), Silazak u dan (Novi Sad 2002), Istorija rusinske knjievnosti (Istori ruske literaturi, Beograd 1997) i Antologija rusinske poezije (Antologi ruske poey, Novi Sad 2005). 92. Momilo Tapavica (1882-1949) bio je sportista, osvaja olimpijske medalje, arhitekta. Roen je u Nadalju u Bakoj. Na Prvim letnjim olimpijskim igrama u Atini takmiio se za Ugarsku, budui da je Vojvodina bila deo Austrougarske monarhije i da su Austrija i Maarske imale posebne ekipe. Prvi je Srbin osvaja olimpijske medalje. U Atini 1896. godine osvojio je bronzanu medalju za Maarsku u tenisu. Pored toga, Tapavica se takmiio i u rvanju i dizanju tegova i osvojio peto mesto. Momilo Tapavica ostao je upamen i kao sjajan arhitekta. Njegova znaajnija dela su: zgrada Matice srpske u Novom Sadu, zgrada Nemakog poslanstva u Beogradu i Dravna banka na Cetinju. Umro je u Puli. 93. Pal Teleki (Teleki Pl, 18791941) bio je maarski politiar, geograf, profesor univeziteta, zemljoposednik. Bio je ministar spoljnih poslova 1920. godine i ministar prosvete 1938. godine. Uoi Drugog svetskog rata, bio je predsednik vlade, u vreme kada je Maarska uz pomo Nemake nastojala da ostvari svoje revizionistike ciljeve. Tada je slovio za probritanski orijentisanog politiara, koji je upozoravao da e oslonac Maarske na nemaku politiku doneti samo katastrofu. Bio je zagovornik i balkanskopodunavske saradnje. U tom kontekstu, moe se razumeti njegovo zalaganje za jugoslovenskomaarski sporazum o saradnji iz decembra 1940. godine.
161
KOLIKO SE POZNAJEMO
Posle demonstracija 17. marta 1941. godine bio je svestan da e Nemaka vojno reagovati protiv Jugoslavije. Kao znak moralnog poraza svoje politike, iako o tome postoje kontroverzna miljenja, izvrio je samoubistvo 3. aprila 1941.godine, napisavi u oprotajnom pismu: Maarska je pogazila re o venom prijateljstvu sa Jugoslavijom iz kukaviluka. Stali smo na stranu nitkova, biemo leinari najprljavija nacija. Nisam to spreio kriv sam. 94. Aleksandar Tima (19242003) bio je srpski pesnik, prozni pisac i eseljista. Roen je u Horgou, a nakon zavrenog Filozofskog fakulteta iveo je i radio u Novom Sadu, gde je i umro. Bio je urednik Letopisa Matice srpske i Izdavakog preduzea Matica srpska. Knjievni rad zapoeo je poezijom, da bi se potom sasvim posvetio prozi. Tematika njegovih pripovedaka i romana vremenski je vezana za ratni i poratni period, ali proza Aleksandra Time izdvaja se od stvaralatva pisaca sline orijentacije karakteristinim nainom pripovedanja i uvida u stvarnost. Objavio je vie knjiga: Naseljeni svet, Krma (pesme); Krivice, Nasilje, Mrtvi ugao, Povratak miru, kola bezbonitva (pripovetke); Za crnom devojkom, Knjiga o blamu, Upotreba oveka, Begunci, Vere i zavere, Kapo, iroka vrata, Koje volimo (romani); Drugde (putopis); Pre mita (eseji i lanci). Od mnotva priznanja koje je dobio izdvajaju se NIN-ova nagrada za roman godine, austrijska Dravna nagrada za evropsku knjievnost i nagrada Sajma knjiga u Lajpcigu za evropsko razumevanje. 95. Georg ore Vajfert (18501937) bio je industrijalac, bankar, dobrotvor. Roen je u Panevu, a poreklom je Nemac, iji su se preci doselili iz Gornje Austrije. Osnovnu kolu i niu realku zavrio je u Panevu, trgovaku kolu u Budimpeti, a pivarski odsek poljoprivredne akademije u Ventefanu (Bavarska). Nastanio se u Beogradu 1871. godine i posvetio se proizvodnji piva. Prvi se u Srbiji poeo baviti istraivanjem ruda. Njegovom zaslugom otvoreno je nekoliko rudnika, a meu njima su: rudnik uglja Kostolac (1873), rudnik ive na Avali (1886), Borski rudnik bakra (1903) i drugi. Jedan je od osnivaa Narodne banke Jugoslavije i njen prvi viceguverner (1884) i guverner (1890), a od 1926. i doivotni poasni guverner jugoslovenske Narodne banke. Bio je veliki dobrotvor i utemeljiva mnogih drutava i zadubina. Posedovao je bogate kolek-
cije medalja, srednjovekovnog i antikog novca. Sauvana je samo antika zbirka, koju je poklonio Beogradskom univerzitetu (1923). Nosilac je vie odlikovanja. 96. Tibor Varadi (Vrady Tibor, 1939), profesor prava, akademik, pisac. Osnovnu kolu i gimna148 ziju zavrio je u rodnom Zrenjaninu, a diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu (1962). Na univerzitetu Harvardu je doktorirao 1970. godine iz meunarodnog prava (Razvoj autonomnog spoljnotrgovinskog prava kroz arbitrae sa posebnim osvrtom na socijalistike zemlje Evrope). Njegova karijera imala je sledei pravac: advokatski pripravnik u Zrenjaninu (1962/03). asistent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu (1962/03), docent (1970), vanredni profesor (1975), redovni profesor (1980), ministar pravde u jugoslovenskoj vladi (1992/93), ef Pravnog fakulteta na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpeti (1993), dopisni lan VANU postao je 1987. godine, odgovorni urednik asopisa j Symposion bio je u periodu od 1969. do 1971. godine, glavni i odgovorni urednik naunog asopisa Ltnk bio je od 1991. do 2000. godine. Autor je brojnih udbenika i strunih knjiga iz oblasti prava. 97. Jov Vasiljevi () bio je ukrajinski slikar koji je uneo barokni stil u srpsko slikarstvo XVIII veka. Arsenije IV akabenta ga je zaposlio u Sremskim Karlovcima kao pridvornog slikara 1743. godine. ivopis u manastiru Kruedol, u baroknom stilu, slika sa Stefanom Teneckim izmeu 1750. i 1756. godine. Slikari Nikola Nekovi i Vasa Ostoji pripadali su njegovom slikarskom krugu oko Patrijarijskog dvora u Sremskim Karlovcima. 98. Lajo Verme (Vermes Lajos, 18601945) bio je profesor fi skulture i majstor maevanja. Rodio se u Subotici, uglednoj plemikoj porodici. U Budimpeti je zavrio studije medicine i fi lozofi je. Zajedno sa bratom Nandorom i jo nekim zaljubljenicima u sport osnovali su 1880. godine Subotiko gimnastiko drutvo. Na njegovom prostranom placu, na samoj obali Palikog jezera poele su tzv. Palike olimpijade , sportske manifestacije nalik olimpijskim, koje e biti ponovo obnovljene tek za 16 godine. Svake godine takmiili su se plivai, rvai, atletiari, maevaoci, biciklisti... Od 1888. godine Lajo Verme je u novoformiranom sportskom udruenju Ahiles,
162
LINOSTI
u kome skromno zauzima potpredsedniko mesto. Oba udruenja narednih godina zajedno e organizovati takmienja. Uz obalu jezera 1892. godine izgraena je 500 m duga i 4 m iroka biciklistika asfaltirana staza elipsastog oblika, prva u Ugarskoj. Verme je letnjim nadmetanjima prisustvovao do 1895. godine, kada odlazi na univerizet u Klu, gde e narednih godina raditi kao profesor fi skulture. tampa e redovno beleiti njegove dolaske na Pali tokom letnjih meseci, kada su se odvijala takmienja. U godini kada su obnovljene savremene Olimpijske igre u Atini (1896) na Paliu se takmiilo 400 sportista. Neki Vermeovi rezultati bili su bolji od dostignua olimpijskih pobednika. U Suboticu se vratio 1914. godine i nastavio povuen ivot jo vie od tri decenije. 99. Milovan Vidakovi (17801841) bio je knjievnik, jedan od prvih pisaca romana u novoj srpskoj knjievnosti. Roen je u selu Nemenikue, u okolini Beograda, a 1788. godine zbog rata je prebegao na teritoriju dananje Vojvodine, gde se kolovao u raznim mestima. Studirao je prava u Kemarku. Uglavnom je iveo u Peti radei kao domai uitelj, a jedno vreme bio je profesor gimnazije u Novom Sadu. Njegovi romani, pisani slavenoserbskim jezikom, fantastinog su sentimentalnog sadraja. Iako nisu imali naroitu knjievnu vrednost, bili su rado itani meu najirom publikom. Meu njegovim poznatijim ostvarenjima su: Ljubomir u Jelisijumu, Velimir i Bosiljka, Kasija Carica, Usamljeni junoa... Umro je u Peti.
100. Mihailo Vitkovi (17781829) bio je maarski knjievnik srpskog porekla, advokat, politiar. Rodio se u Egeru, a nakon zavrenih studija prava 1801. godine postaje advokat u Peti. Njegov dom bio je glavni knjievni salon u Peti. Afi rmisao je srpski jezik i knjievnost u maarskoj javnosti i doprineo duhovnom pribliavanju Maara i Srba. Objavio je studije o maarskim knjievnicima pravoslavne vere. Preveo je na maarski jezik vie srpskih narodnih pesama i balada. Preneo je deseterac trohejskog karaktera iz srpske narodne poezije u maarsku, pa ga tako nalazimo u delima Veremartija i andora Petefija. Umro je u Peti. 101. Ignjatije Vuja (Igniatie Vuia, 18091852), prosvetni radnik, revoucionar. Roen je u seljakoj porodici u Vovodincima kod Vrca, gde je zavrio i osnovnu kolu. kolovanje je nastavio u Oravici i Temivaru, a studije fi lozofi je zavrio je u Peti. U Klirikalnom uilitu u Vrcu pohaao je nastavu od 1829. do 1832. godine. Kao profesor u Uilitu je radio od 1835. godine. U Vrcu se zadrao do 1848. godine. Velika narodna skuptina banatskih Rumuna u Lugou 27. juna 1848. godine predloila ga je za administratora Vrake eparhije, to je potvrdio i Ugarski sabor i revolucionarna vlada. Definitivnim slomom revolucije bila je reena i Vujina sudbina na episkopskom prestolu. Posle poraza revolucije 13. avgusta 1849. godine bio je prinuen da napusti zemlju, te je preao preko Vlake i Bugarske da bi stigao u Negotin. U blizini ovog mesta primio je jednu parohiju na upravljanje. Umro je u Negotinu.
***
163
SADANJI NAZIVI
MAARSKI
Baka Palanka Baska Palanka Ba~ka Palanka Baki Petrovac Ba~ki Petrovec Bky Petrovec Ba~ki Petrovac Beej becse Be~ej Bela Crkva Bila Cerkva Biserica Alb Fehrtemplom Bela Crkva Crvenka êrvinka Crvenka elarevo elarevo êlarevo Futog Futak Futog Kanjia Magyarkanizsa Kawià Kikinda Nagykikinda Kikinda Kovaica Kovaica Antalfalva Kova~ica Novi Sad Nov Sad jvidk Novi Sad Panevo Panciova Pan~evo Petrovaradin Ptervrad Petrovaradin Senta Zenta Senta Sombor Zombor Zombor Sombor Sremska Mitrovica Srimska Mitrovica Sremska Mitrovica Sremski Karlovci Srimski Karlovci Sremski Karlovci Subotica Szabadka Subotica Vrac Ver{ec Vre Vr{ac Vrbas Vrbas Zemun Zemun Zrenjanin Nagybecskerek Zreanin Zrenjanin Zrewanin -Palnka,j-Palnka Petrc -Becse Fehrtemplom Cservenka Dunacsb Futak
STARI NAZIVI MESTA
NEMAKI
LATINSKI
Alt Palanka, Neu Palanka
Petrovac
Alt-Becse
Weisskirchen
--
--Kanizsa, Magyar Kanizsa Nagykikinda Antalfalva jvidk Pancsova Ptervrad Zenta Zombor Mitrovicza Karlcza Szabadka Versecz -Verbsz, j- Verbsz Zimony Nagybecskerek
KOLIKO SE POZNAJEMO
Alt Futak, Neu Futak
Alt Kanizsa
Gross-Kikinda
Kowatschitza
Neusatz
Neoplanta
Pantschowa
Peterwardein
Senta
Mitrovitz
Carlovitz
Maria Theresiopel
Maria Theresiopolis
Wersecz
Alt-Verbasz, Neu-Verbasz
Semlin
Gross-Becskerek
164
HRONOLOKE TABELE
DOGAAJI SVETSKE ISTORIJE I ISTORIJE NARODA NA TLU VOJVODINE

Neandertalci u Karpatskoj kotlini Poetak mezolita u Karpatskoj kotlini Vinanska kultura Kere kultura Bakarno doba (Tisapolgar i Bodrogkerestur kultura Bronzano doba (Toseg kultura) Skiti na podruju istonog Balkana; njihov uticaj postoji i u Karpatskoj niziji
VREME
VANI DOGAAJI NA TLU VOJVODINE
130-140.000 8000 g. pne 3500 g. pne 2400-1900 g. pne 1900-900 g. pne 550 g. pne 300 g. pne I vek n.e. 20. oko 200. Dolazak Kelta Rimljani utvruju vlast u Karpatskoj kotlini. Sarmati i Jazigi se pojavljuju u Bakoj Jaa pritisak germanskih naroda Pojava Alana Huni zauzimaju Alfeld Ostrogoti stiu dominaciju u Panonskoj niziji Ostrogoti naputaju Panonsku niziju, a njihovo mesto preuzimaju Gepidi Longobardi i Avari pobeuju Gepide; Longobardi odlaze u severnu Italiju; Avari ostaju, u isto vreme sa njima stiu i Sloveni Avari zauzimaju Sirmijum
Rimljani gube Erdelj Huni prelaze Volgu
271. 375. 401-410. 456. 471. 568.
582. Neuspeh Avara kod Carigrada, Sloveni stiu sve veu samostalnost Formiranje Bugarske drave na Balkanu Drava Pribine i Kocelja u Panonskoj niziji 626. 680. 796. 840-870. 895. Vladavina sv. Stefana u Maarskoj/Ugarskoj Krunisanje sv. Stefana papskom krunom Vladavina Bele II Slepog Vladavina Dragutina i Milutina Marika bitka Kosovska bitka 997-1038. 1000/1001. 1131-1141. 1276-1282. 26. IX 1371. 15. VI 1389. 1395. Bitka kod Nikopolja Bitka kod Angore 28. IX 1396. 1399. 1402. 1404-1407. 1403/04.
Pohod Franaka protiv Avara Dolazak Maara u Panonsku niziju (dugo se verovalo: 896)
Dolazak sinova kralja Vukaina - Andrejaa i Dmitra u Banat Poslednje spominjanje Andrejaa Dmitar je upan Zarandske upanije Despot Stefan Lazarevi postaje vazal ugarskog kralja Sigismunda
165
KOLIKO SE POZNAJEMO
1408. 1411.
Srpski despot Stefan Lazarevi postaje vitez Zmajevog reda Despot Stefan Lazarevi dobija posede u Ugarskoj, izmedu ostalog i u Torontalskoj upaniji
Sporazum u Tati
V 1426. 1433. Dokument o pomeanosti katolika i pravoslavaca oko Kovilja i Kovina i Hrama Srbi naputaju Kovin i naseljavaju se na ostrvo epel, kod Budima
Pad Smedereva - prvi pad Srpske despotovine Bitka kod Varne Druga Kosovska bitka Johan Gutenberg otkriva tampariju Leonardo Da Vini Osmanlije osvajaju Carigrad Bitka kod Beograda Pad Smedereva - pad Srpske despotovine Pad Bosne pod tursku vlast
18. VIII 1439. 10. XI 1444. 16-18. X 1448. (oko) 1450. 1452-1519. 29. V 1453. 4-22.VII 1456. 29. VI 1459. 1463. 1464.
Papa Nikola V doputa slobodu veroispovesti na imanjima srpskih despota
Ugarski vladar Matija Korvin zatitio je Srem od upada Turaka sistemom tvrava Na poziv Matije Korvina u Junu Ugarsku stigli srpski velikai Vuk Grgurevi, Milo Belmuevi i braa Jakii Matija Korvin obnavlja Srpsku despotovinu Vuk Grgurevi postaje srpski despot Stalni ratovi na granici Osmanlijske imperije i Ugarske, na prostoru izmeu Segedina i Kruevca Papa Sikst IV izdaje encikliku u kojoj trai tolerantan odnos prema pravoslavcima Prodor Pala Kinjiija i Pala Tomorija do Kruevca i Velika seoba Srba iz Srbije u Banat, podstaknuta pohodom Vuka Grgurevia, Pala Kinjiija i Jovana Jakia Odluka o oslobaanju pravoslavaca od plaanja desetine katolikom kleru Iz Furlanije u Srem stie Angelina Brankovi Srpski vojnici ratuju kod Bea i Linca Odluka o oslobadanju pravoslavaca od plaanja desetine katolikom kleru Despot ore se zamonaio i uzeo ime Maksim
1471. 1471-1503.
1477. Bitka na Hlebnom polju 13. X 1479. 1480-1481.
1481. 1486. 1487-1489. Kristifor Kolumbo otkriva Ameriku 12. X 1492. 1495. 1497-1499 Vasko de Gama se iskrcao u zapadnoj Indiji otkrio je pomorski put za Indiju 20. V 1498. 1501. 1501. 1502. 1503-1521. 1504. 1504. 1507.
U testamentu Miloa Belmuevia navodi se da je sluio kralju Matiji Korvinu u leziji Despot Jovan uestvuje u pohodu protiv Turaka Smrt despota Jovana Primirje Osmanlija i Maara, uz voenje malih ratova Hrvatski velika Ivani Berislavi postaje srpski despot Maksim i Angelina Brankovi naputaju Srem i odlaze u Vlaku (do 1509) Brankovii su posredovali u sporu izmedu vlakog vojvode Radula Velikog i moldavskog vojvode Bogdana III
166
HRONOLOKE TABELE
Srpski monah Makarije tampa prve knjige na rumunskom jeziku Mikelanelo Buonaroti oslikava svod Sikstinske kapele Martin Luter objavljuje svojih 95 teza, ime poinje proces reformacije Kortez osvaja carstvo Asteka Magelanova plovidba oko sveta Osmanlije zauzimaju abac Osmanlije zauzimaju Beograd
1507-1512. 1509-1514. 1512. V 1514. 31. X 1517. 1519. 1519-1522. 27.VII 1521. 28.VIII 1521. 1523. 1525. Pal Tomori postaje generalni kapetan Donjih krajeva Pavle Baki prelazi iz Srbije u Ugarsku Pokret cara Jovana Nenada Kod Lipove, u sukobu sa vojskom Radia Boia, poginuo je Komnen Baki Pad tvrave Ba pod tursku vlast Pad Tamivara, Miklo Jurii zaustavlja Osmanlije kod Kesega Stefan Berislavi, nosilac titule srpskog despota, gine u borbi protiv Turaka Smrt Pavla Bakia, poslednjeg srpskog despota Poetak ustanka Doe era Brankovii grade manastir Kruedol
Mohaka bitka
29. VIII 1526. 1526-1527. 1528. 1529.
Pizaro i Almagro osvajaju carstvo Inka
1532. 1535. 1537.
Tursko osvajanje Budima Nikola Kopernik objavio svoju heliocentrinu teoriju
29. VIII 1541. 24. V 1543. 1551-1552. Tursko osvajanje Banata pod vostvom Mehmed-pae Sokolovia
Osnivanje Peke patrijarije Masovno ubistvo francuskih protestanata (Vartolomejska no )
1557. 22-25. VIII 1572. 1573. 1591. 1593-1606. 1593. 1594. Mehmed-paa Sokolovi proglaava Bekerek za eher Upad bosanskog beglerbega na teritorije Habzburgovaca Dugi rat Austrije i Turske Bitka kod Siska Ustanak Srba u Banatu, bitka kod Bekereka
Vlaki vojvoda Mihajlo Hrabri pobeuje Osmanlije kod Kalugarenija
1595. 1596. posle 1622. Pokuaj ora Raca Slankamenca da zauzme Temivar Grupa bunjevakog stanovnitva naseljava se u kraj oko Subotice i Sombora
Tridesetogodinji rat Sabor u Tordi prihvata Edikt o verskoj toleranciji Vladavina Luja XIV Revolucija u Engleskoj Kandijski rat Osmanlijska opsada Bea Osloboenje Budima od turske vlasti
1618-1648. 6-13. I 1658. 1643-1715. 1642-1649. 1645-1669. 1683-1689. 14. VII - 12. IX 1683. 1686. Raja se digla protiv Osmanlija izmeu Segedina i Arada Veliki beki rat
167
KOLIKO SE POZNAJEMO
1687. 1687. 1687.
Srbi iz Banata prelaze Tisu pod komandom Itvana akija Zauzimanje Petrovaradina Druga grupa Bunjevaca doselila se pod vostvom kapetana Jura Vidakovia i Duje Markovia Osloboenje Beograda od turske vlasti pod vostvom Maksimilijana Emanuela ore Brankovi upuuje poziv Srbima iz Orave na ustanak
6. IX 1688. VI 1689. Poraz hrianske vojske u Kaanikoj klisuri Turski, tatarski odredi haraju Kosovom I 1690. 6. IV 1690. jesen 1690. 1690. 18. VI 1690. 21. VIII 1690. XII 1690. 1691. III 1695. 1695. 1696. 1697. 1697. 11. XI 1697. 26. I 1699. 1702. Petar Veliki osnovao Sankt Petersburg 1703.
Invitatorija Leopolda I upuena Srbima Turci osvajaju Beograd Velika seoba Srba koju je predvodio Arsenije III arnojevi Narodno-crkveni sabor Srba u Beogradu Prva privilegija Leopolda I Srbima Potvrene su srpske privilegije Bitka kod Slankamena Potvrene su srpske privilegije Bitka kod Lugoa i Perleza Bitka kod Hetina kod Begeja Moti kneza Lazara prenete u Vrdnik Vlasnik Ilokog feuda postaje porodica Odeskalki Bitka kod Sente Mir u Sremskim Karlovcima kojim je zavren Veliki beki rat Podatak a tome da su Srbi iveli u Futogu u zemunicama Podatak o tome da su Srbi u Sremskim Karlovcima iveli u bednim kolibama pored Dunava Osnovane su Podunavska, Posavska, Potiska i Pomorika vojna granica Novi Sad, pod nazivom Petrovaradinski anac, nalazio se u Podunavskoj vojnoj granici Moti cara Uroa prenete u Jazak Ustanak Ferenca Rakocija
1703. 1703. 1705. 1703-1711. Objavljivanje ustanka maarskih stalea protiv Habzburgovaca 21. V 1703. 1708. 19. IV 1713. 1713-1865. 1716-1718. 5. VIII 1716. 1717. 1717. Poarevaki mir 21. VII 1718. 1718-1733. 1718. 1720.
Kruedol postaje centar srpskog mitropolita Karlo IV objavljuje Pragmatine sankcije Rumuni pravoslavci pripadali su srpskoj crkvenoj organizaciji, Karlovakoj mitropoliji Varadinski rat Austrije i Turske Bitka kod Petrovaradina Osloboenje Banata od turske vlasti Nemci se naseljavaju u Tamivar i Belu Crkvu Florimund Klaudije Mersi, prvi administrator Banata Veliki Bekerek dobio je pravo da odrava vaare Vlasnik Batajnikog spahiluka bio je grof Odvajer
168
HRONOLOKE TABELE
1722. 1723. 30. VI 1723. 1726. 1726. 1726-1733. 1727. 1727.
Osnovana pivara u Panevu Dolazak nemakih kolonista u Panevo Maarski stalei prihvataju Pragmatine sankcije Kredol dobija barokni zvonik Dolazak Maksima Suvorova prvog ruskog uitelja meu Srbe u Ugarskoj albe kmetova na zemunskom feudu, na inovnika Augustina Kolhunta Deklaratorijom (ne mogu se popravljati pravoslavni hramovi) Podatak o obavezi svakog od 12 ditrikata u Banatu da izdrava etu husara koja bi gonila hajduke Poetak regulacije Begeja U Novom Sadu je ivelo 12 jevrejskih porodica Karlovaki feud je kupio Leopold Ifeli Hajduci su muili vlasnika Surduka Mihajla Jakia U sremskim selima Kraljevci, atrinci i Stejanovci nalaze se crkve pod zemljom Pandurske zloupotrebe na ilokom vlastelinstvu Hajduci danju ulazili u Bukovac i Banovce. Velika potera protiv hajduka u Sremu Zvonik Velike Remete je podigao nemaki majstor Johan Vilhem Patent protiv jataka u Sremu Emanuil Kozainski je reirao dramu O tragediji Uroa Pjatago... Seljaci odbijaju plaanje dabine zbog zloupotreba komorskih inovnika (Mirko Vuji) Buna Pere Segedinca Naseljavanje Baskijaca pored Begeja Pobuna seljaka na ilokom, zemunskom i idskom vlastelinstvu Urbar Karla VI za Srem i Slavoniju Austro-turski rat Seoba Srba pod patrijarhom Arsenijem IV Jovanoviem akabentom U epidemiji kuge unitena Nova Barselona, pansko naselje u Bekereku, ali i nemaki kolonisti Beogradski mir Dolazak trgovaca i zanatlija iz Beograda u Petrovaradinski anac Naseljavanje Nemaca u Novi Sad Poetak intenzivnijeg doseljavanja Rumuna u Banat: naseljavanje u Margitu, i u Sent Joan (Barice) Vladavina Marije Terezije: Srbi su za to vreme dobili oko 90 plemikih titula Rat za austrijsko naslee Poetak naseljavanja Rusina-Ukrajinaca Zahtev Ugarskog sabora za razvojaenje Potiske i Pomorike vojne granice Matijas Erlbinger radi na obnovi crkve sv. Trifuna u Sremskim Karlovcima Razvojaeni su anevi u Segedinu, Subotici, Somboru i Brestovcu U Novom Sadu ivi 26 jevrejskih porodica
1728. 1728. 1728. 1729. 1732. 1732. 1732. 1733-1735. 1734. 1734. 1735. 1735. oko 1735. 1736. 1737. 1737-1739. 1737-1739. 1738. 1739. 1739. 1739. 1740.
1740-1780. 1740-1748. 1740. 1741. 1742. 1743-1745. 1743.
169
KOLIKO SE POZNAJEMO
1743. 1744. 1744. 1744. 1745-1750. 1745-1750. 1745-1747. 1745-1777. 1745. 1745. 1745. 1745.
Privilegija po kojoj je zabranjeno ometanje naroda prilikom zidanja hramova Baki seljaci ale se poimence na zloupotrebe komorskih inovnika upora, Gomboa i Bilarda Naseljavanje Rumuna u Mali i Veliki Gaj arnojevii dobijaju posede u Futogu Nova Podunavska granica formirana je na prostoru Zemun-Petrovaradin Razgranien je prostor Vojne granice i Sremske upanije Ilirska dvorska komisija id, erevi i Berkasovo bili su komorski posedi Mitrovako vlastelinstvo iji je vlasnik bio grof Kolerao otkupljeno je za potrebe Vojne granice Doseljavanje Slovaka u Baki Petrovac Isuivanje movara oko Vrca Impopulator Martin anji, po dogovoru sa vlasnikom futokog vlastelinstva Mihajlom arnojeviem, doveo 2000 Slovaka iz Novohrada, Orave, Liptova, Honta, Zvolena, Turca na prostor Petrovca u Bakoj Otvorena pivara u Velikom Bekereku Doseljavanje maarskog stanovnitva u Suboticu Slovaki naseljenici u Kulpinu, na imanju brae Stratimirovi Na popisu stanovnitva Kule prvo zapisane tri, a posle jo 11 rusinskih porodica Vlastelin Miklo Karas naseljavao je maarskim ivljem pustaru Horgo Ilirska dvorska deputacija Doseljenici Slovaci sklapaju ugovor sa feudalcima koji su ih doveli 1745. godine Naseljavanje Nemaca u Odacima, Kolutu, Prigrevici, Bakoj Palanci i Gajdobri Novi Sad postaje slobodan kraljevski grad U Novom Sadu zabeleeno postojanje jevrejske optine Maari naseljavaju Bezdan Sombor postaje slobodan kraljevski grad Zemun dobija status slobodnog graniarskog komuniteta Maari se naseljavaju u Kulu Odluka o razvojaenju Potiske i Pomorike vojne granice, protesti zbog odluke u jesen i zimu, seoba porodica u vojnu granicu Nemci su se naselili u Apatin i Bukin Grof Anton Graalkovi zaduuje Ferenca izovskog da naseli topolsku pustaru Maarski doseljenici stigli u Beej, onoplju, Kupusinu, Doroslovo Pedeset plemikih titula dodeljeno je srpskim oficirima u doba razvojaenja vojnih granica Poinje organizovano naseljavanje Rusina u Baku u naselje Veliki Krstur, osnovana grkokatolika parohija
1745. 1746-1747. 1746. 1746. 1746-1772. 1747-1777. 1747. 1748. Ahenski mir 1748. 1748. 1748. 1748. 1749. 1749. 1749. 1750.
1750. 1750. 1750-1762. 1. I. 1751. 1751.
Objavljivanje Enciklopedije u Francuskoj
1751-1772.
170
HRONOLOKE TABELE
1751-1752. 1750-1751. 1751. 1751. 1751. 1751-1753. 1751-1752. 1751-1752. 1751-1782. 1753. 1753. 1753. 1753. 1753. 1754. 1755. 1755. 1756.
Iseljavanja Srba u Rusiju Ukrajinski slikar Jov Vasilijevi oslikava Kruedol u baroknom stilu Marija Terezija dodeljuje 50 plemikih titula ugarskim Srbima Formiranje Potiskog krunskog ditrikta Rusini dolaze pod jurisdikciju kaloke nadbiskupije Maarski doseljenici doli su u Sentu, Adu i Mol Seoba potiskih i pomorikih graniara u Banat Seoba 2000 Srba iz Potiske i Pomorike vojne granice u Rusiju Potiski krunski ditrikt Doseljavanje Rusina u Ruski Krstur i poetak rada kole Dvorska komora naselila je maarsko stanovnitvo u Kanjiu Naredba Marije Terezije kojom se regulie zidanje pravoslavnih hramova Kraljevska naredba regulisala je pitanje zidanja i popravke pravoslavnih hramova Karlovci i Bukovac dobijaju status slobodnih graniarskih komuniteta. Slovaci protestanti naseljavaju se u Baju Graalkovii dobijaju posede u Bakoj Keglevi-Serbolonijev urbar Kulski knez Nedeljko Barjaktarevi podsticao je otpor seljaka, pa je Kotmanova komisija ispitala stanje u Bakoj i kasnije, seljaci u Bau, na posedu kalokih nadbiskupa, alili su se zbog nasilja Urbar za Srem i Slavoniju Poetak rada pivare u Apatinu Slovaci stiu u Gloan Sremsko-slavonski urbar Stefan Tenecki nastavlja delo Jova Vasilijevia Najviim austrijskim odlikovanjem Vitekim krstom koji je uspostavila carica Marija Terezija odlikovani su lanovi porodica Duka, Papila, Seujac, Sokolovi, Davidovi, Vukosavi Kolonisti sa Rajne doli su u Odake Terezijanska kolonizacija Nemaca Poetak doseljavanja pojedinih rusinskih porodica iz Krstura i Kucure u Novi Sad Vladianski dvor u Vrcu grade prajski majstori U Baju su se doselili maari katolici Pojava ideje o osnivanju Maarske akademije Baki urbar Sremska Mitrovica dobija status slobodnog graniarskog komuniteta Potpisan ugovor o naseljavanju 150 rusinskih porodica u Kucuru Patent Marije Terezije o kolonizaciji i poetak naseljavanja Nemaca Andra Andrejevi, upravitelj pote u Sremskim Karlovcima, dobio je plemiku titulu za razvoj potanskog saobraaja
1756. 1756. 1756. Sedmogodinji rat 1756-1763. 1756. 1756. 1757.
Volter objavljuje Kandid
1759. 1762-1772. oko 1760. 1760. 1760. 1760. 1762. 1763. 1763. 1763. 1763.
171
KOLIKO SE POZNAJEMO
1763.
Osnovan ajkaki bataljon, na prostoru izmeu Dunava i Tise, sa tapskim mestom Titelom i jo 13 naselja Nemci su naselili Gajdobru, Gakovo, Kolut, Karavukovo, Filipovo U Odacima Nemci imaju svoju crkvu Osnovan je Ilirski graniarski puk u Banatu Rusinski knez u Kucuri zvao se Janko orda, a svetenik Osif Karda Prva apoteka u Novom Sadu Futoki feudalac arnojevi izbatinao je u svom dvorcu u Futogu 15 seljaka iz Gloana Osnovan je Nemako-banatski puk Patent Marije Terezije o iseljavanju itelja rumunskih naselja u koje dolaze nemaki kolonisti Porodica Nako naselila je Nemce na svoj feud u Nakovo, Hajfeld i Mastort Rumunskim stanovnitvom je naseljeno Banatsko Novo Selo u Vojnoj granici Naseljavanje 42 rusinske porodice U Kucuri osnovana rusinska kola U Kucuri osnovana grkokatolika parohija Naseljavanja Rumuna u naselja oko Begeja (Rumuni sa pustare) Maarsko stanovnitvo dolo je u Petrovo Selo Rumuni napustili sela oko Temivara i u dolini Moria i naselili naselja oko Begeja Formiran je Vlaki bataljon Veliki Bekerek postao je trgovite Zemun dobija bolnicu kole prelaze u dravno nadletvo Car Josif II dozvolio naseljavanje Slovacima protestantima u pustaru Pazovu Naselja Potiskog ditrikta urug, Gospoinci, Kovilj i Feldvarac ulaze u sastav Vojne granice, u sastav ajkakog bataljona Naseljavanje Slovaka u Pazovu. Naseljavanje Francuza oko Velike Kikinde Nemaki doseljenici stiu u Kovin ijaci se pominju u Gospoincima i urugu Iz sela Selene u Bakoj proterano je 98 slovakih protestantskih porodica koje su se naselile po specijalnoj dozvoli cara Josifa II u Pazovu u Sremu na teritoriju Petrovaradinske pukovnije Francuski kolonisti se naseljavaju oko Velike Kikinde Razgraniavan je prostor Vojne granice od zemljita Dvorske komore u Banatu Maari se doseljavaju u Martono Malenica je dobio plemiku titulu za svoj rad u zdravstvu, a uriko za istrebljenje razbojnika u Banatu Seoba 460 porodica iz Velikokikindskog ditrikta u Banatsku vojnu granicu Maari stiu u Novu Kanjiu (danas Novi Kneevac), Majdan i Krstur
1763-1768. 1764. 1764. 1764. 1764. 1765. 1765. 1765.
1765. 1765. 1765. 1765. 1766. 1767. 1767. 1767. Dejms Kuk istrauje obalu Australije Dems Vat usavrava parnu mainu 1768-1771. 1769. 1769. 1769. 1769. 26. IX 1769. 1769.
Osnovana Kurcbekova tamparija u Beu
1770. 1770. 1770. 1770.
oko 1770. 1770-1773. 1771. 1773.
1773. 1773.
172
HRONOLOKE TABELE
1773. 1774. 1774. 1774. 1774-1776. 1774-1876. 1775. 1775. Deklaracija o nezavisnosti engleskih kolonija u Americi 1776. 1776. 1777. 1777. 1777.
Slovaki doseljenici stigli u Kisa Topolska pustara ima 247 naseljanih domova iz severne Maarske Vlaki bataljon se spojio sa Ilirskim pukom u Vlako-ilirski puk Nemaki doseljenici stiu u Glogonj Maari stiu u Orosin (Rusko Selo) i Tordu Velikokikindski ditrikt Osnivanje nemakog graniarskog puka u Junom Banatu Prva jevrejska porodica (Jakova Hercela) naselila se u Suboticu
Nemaki doseljenici stiu u Mariolanu, Omoljicu i Jabuku Bela Crkva dobija status slobodnog graniarskog komuniteta Sa feudalnih poseda id i Berkasovo se iseljavaju porodice u vojnu granicu Za grkokatolike, unijate u Hrvatskoj i za Rusine u Bakoj osnovana je Krievaka episkopija, u okviru koje su Rusini ostali sve do 2003. godine. Ujednaavanje nastavnih planova, kao rezultat reforme kolstva Marija Terezija donela je odluku da se onaj deo Banata koji nije uao u okvire Vojne granice i Velikokikindskog ditrikta ukljui u ugarske upanije Veliki Bekerek postaje slobodan grad Veliki Bekerek postaje centar Torontalske upanije Inkorporisanje Banata u Tamiku, Kraovansku i Torontalsku upaniju Subotica postala slobodan kraljevski grad Banatski urban Osnovana grkokatolika parohija u Novom Sadu Zavretak radova na Petrovaradinskoj tvravi, graenoj tokom XVIII veka Prva apoteka u Subotici etiri velike licitacije u Beu i Temivaru o prodaji poseda u Banatu, seoba porodica sa prodatih feuda u Vojnu granicu Patent Josifa II o verskoj toleranciji Srbi iz Martinice otili su u Vojnu granicu, u entu Rumunska naselja oko Begeja posle prodaje ula u posed Luke Lazara i Isaka Kia Maarsko stanovnitvo dolo je u oku Na posed Kristofora Nake u Banatu dolo je slovako stanovnitvo iz Novogradske, Petanske, Nitranske i Zvolenske upanije Maari stiu u Maarski Itebej Matija Baranji preveo je deo slovakih naseljenika u selo Pardanj, na imanje Gabriela Butlera Prva apoteka u Vrcu i Velikom Bekereku
1777. 1778.
1778. 1779. 1779. 1779. 1780. 1780. 1780. 1780. Vladavina Josifa II 1780-1790. 1781-1782.
13. X 1781. 1781. Car odbija stvaranje Maarskog uenog drutva 1781. 1781-1782. 1782. 1782.
1783-1784. 1784. 1784.
173
KOLIKO SE POZNAJEMO
1784-1786.
Nemci naseljavaju Crvenku, Vrbas, Seki, Buljkes, Sivac, Kulu, Parabu, Stanii, onoplju i Modo
Arondacijom zemljita za potrebe karlovakog generaliteta Zagrebaka nadbiskupija izgubila je zemlju du reke Kupe, dvorski ratni savet je tada nadbiskupiji ponudio zemljite u Banatu
1784-1788.
1785. 1785. 1786. 1786. 1786. 1786. 1786. 1786. 1786. 1787. 1787. 1788. 1788-1791. 1. IX 1789. Austro-turski rat 1787-1791.
U Baju se doseljavaju Maari reformatske veroispovesti Prva apoteka u Somboru Osnovana jevrejska optina u Subotici Jano Zakarija Saks izradio je veoma dobru kartu Banata Slovaki doseljenici stiu u Aradac, kod Velikog Bekereka, na imanje Isaka Kia 334 maarske porodice reformatske veroispovesti naseljavaju Staru Moravicu Stanovnici Kiujsalaa naseljavaju Pair ijaci se pominju u Gospoincima i urugu Naseljavanje 8000 zaporokih kozaka, koje je Josif II primio u slubu, u Sentu i okolinu Maarske porodice naseljavaju se u Feketi Popisom stanovnitva utvreno da je u Krsturu ivelo oko 2200, a u Kucuri oko 1600 Rusina Slovaki ivalj je iz Pardanja preao u Eku Austro-turski rat Otvorena novosadska katolika gimnazija Patrijarh Arsenije IV Jovanovi - akabenta dovodi nove talase naseljenika iz Turske u Habzburku monarhiju, a istovremeno se naseljavaju i Albanci
Velika francuska revolucija Donet ameriki ustav Umro car Josif II
1789-1799. 1789. 1790. Emanuil Jankovi otvorio prvu srpsku knjiaru u Novom Sadu i novi car Leopold II sazvao Ugarski sabor Spoljnu dekoraciju i toranj somborskog hrama sv. Georgija izradio Anton Haker iz Pete Zasedanje Ugarskog parlamenta Poetak srpskog narodno-crkvenog sabora u Temivaru Nemci naseljavaju Crnju i Nakovo Slovaci naseljavaju Pivnice i Lali Ilirska dvorska kancelarija u Beu Osnivanje Karlovake gimnazije Dvadeset Srba dobilo plemike titule nakon Austro-turskog rata Rafael Taka u Padeju tampa Dodatak reniku Pariza-Papaia (Toldalk a Pariz - Ppai sztrhoz)
1790. 1790. 1. IX 1790. 1790. 1790-1791. 1791-1792. Donet prvi francuski ustav 1791. 1791. Svitovski mir 1791.
Vladavina Franje I
1792-1835. 1793. Bugari katolici se naseljavaju na posed Lazara u Eku Panevo dobija status slobodnog graniarskog komuniteta
Napoleonovi ratovi Zavera maarskih jakobinaca pod vostvom opata Ignacija Martinovia
1793-1815. 1794.
174
HRONOLOKE TABELE
1794. 1794. Habzburzi gube Belgiju Osnovana je zadubina za srpske ake Stepindarius Servickianus 1794. 1794. 1795-1802. 1796. Habzburzi gube vei deo poseda u Italiji 1797. 1799. Doba konzulata u Francuskoj 1799-1804. pre 1800. oko 1800.
Seenji kupuje posede kod Temerina Maari se naseljavaju u Doroslovo
Izgradnja Velikog bakog kanala Iseljavanje temerinskih Srba u ajkaku, u urevo Grof Seenji naselio je Maare na svoj temerinski posed Rumuni se naseljavaju u Uzdin i Kovin Na imanje Lazara u Martinicu i u Lazarfeld naseljeni su Nemci iz okoline Velike Kikinde (Soltur, Sveti Hubert, arlevil) Naseljavanje kajkavskog plemstva, nadbiskupskih vazala, u Boku, Neuzinu, Jarkovac, Boto, Margiticu, Klariju (kao kompenzacija za gubitak zemljita kod Kupe) Maari naseljavaju Maarsku Crnju Nemci naseljeni iz Badenske oblasti daju naziv naselju Karlsdorf, po ministru rata Karlu Slovaci iz Eke sa svetenikom Janom Bosidelerskim prelaze u Kovaicu Evangelistiki svetenik u Gloanu, Juraj Rohonj, izdaje na slovakom jeziku Kratke pesme za seljaku omladinu Trea grupa hrvatskih naseljenika dola je u Banat; itelji tri kraovanska naselja naseljeni u Karlsdorfu (Banatski Karlovac) Iz Kucure i Ruskog Krstura deo stanovnika otiao je u id Izbeglice iz Srbije stiu na prostor dananje Vojvodine Rumuni naseljavaju Mramorak Slovaci stiu u Padinu, andorf (Janoik) i Hajduicu Kriza ustanka u Srbiji, stiu izbeglice Ticanova buna Rumuni naseljavaju Deliblato Kruika buna
1801.
1801. 1802. 1802. Grof Ferenc Seenji osniva Nacionalni muzej 1802. 1802.
1803.
1803. Franja I nazivao se naslednim carem Austrije Prvi srpski ustanak i doba carstva u Francuskoj 1804. 1804-1813. 1805. Franja I se odrekao titule cara Svetog Rimskog Carstva Konstruisan prvi parobrod Rusko-turski rat Dositej Obradovi otvara Veliku kolu u Beogradu i postaje prvi srpski ministar obrazovanja 1806. 1806. 1807. 1807. 1807-1812. 1808.
1808. Bitka kod era Nastanak ilirskih pokrajina pod Napoleonovim pokroviteljstvom 1809. 1809-1813. 1810. 1810.
Formirano rumunsko naselje Vladimirovac (Petrovo Selo)
Osnovana Novosadska gimnazija (dananja gimnazija Javan Jovanovi Zmaj) Dravna dugovanja Habzburke monarhije bila su dvanaest puta vea od njenog godinjeg prihoda
175
KOLIKO SE POZNAJEMO
1810-1816. 1811-1812. Napoleonov pohod na Rusiju; sklopljen Bukuretanski mir izmeu Rusije i Turske 1812. 1812. 1812-1825. Pad prvog srpskog ustanka Drugi srpski ustanak i Beki kongres Ustanak u paniji Grki ustanak i nastanak grke drave 1813. 1815. 1820. 1821-1830. 1823-1825. 1824. Prvi reformski Ugarski sabor; osnovana Maarska akademija nauka i umetnosti i izraen plan za reforme Stivensonova parna lokomotiva Ustanak dekabrista u Rusiji 1825.
Sukob vladara i plemstva na dravnom saboru povodom izdavanja papirnih novanica Sukob vladara i dravnog plemstva
U Peti je prikazana istorijska drama o Karaoru Franja I ne saziva dravni sabor Sve zanatlije u Rumi, bez obzira na naciju i veroispovest, bile su u jednom esnafu (cehu)
Bugari katolici se naseljavaju u Dvor u Banatu, na imanje Josipa Petrovia Pokrenut Letopis Matice srpske
1825. 1825. 1826. 1828. 1829. U Peti osnovana Matica srpska Rusini naseljeni u Berkasovo. Slovaci iz Padine naselili Hajduicu
Nezavisnost Belgije Ustanak u Poljskoj Velike radnike pobune u Lionu Drugi reformski ugarski sabor, pojava opozicije Disertacija grofa Janka Drakovia, junoslovenski nacionalni program Poela redovna razmena publikacija ruske akademije sa bibliotekom Matice srpske
1830. 1831. 1831-1834. 1832-1836. 1832. 1832. 1833. 1834. Poetak plovidbe kroz erdapsku klisuru Rusini se naseljavaju u Baince, u Sremu
Semjuel Morze konstruisao telegraf U Peti je osnovan Tekelijanum, kojim je do 1878. godine upravljala Matica srpska
1837. 1838. 1838. Feudalac Ludvig Bara naselio je pustaru Barahaza bugarskim naseljenicima
Dravni sabor Maarske Pokrenut Pesti Hrlap (Petanske novine), prvi moderan maarski dnevni list Dravni sabor Maarske Naertanija Ilije Garaanina U borbi za modernizaciju srpskog jezika presudio filolog ura Danii davi prednost Vukovim reformama Poslednji dravni, staleki sabor Maarske Deklaracija opozicije maarskog sabora Revolucije u Italiji, Francuskoj, Nemakoj, Vlakoj itd.
1839-1840. 1841. 1843. 1843-1844. 1844. 1847. (do)nastavni jezik u gimnazijama je latinski Parni mlin u Panevu
1847. 1848. 1848-49. 1848. Izgraen Lanani most izmeu Budima i Pete (koristio se beoinski cement)
176
HRONOLOKE TABELE
Koutov nastup u parlamentu radi osiguranja donetih zakona Revolucija u Beu Revolucija u Peti Objava srpskih zahteva u Peti
3. III 1848. 13. III 1848. 15. III 1848. 17-19. III 1848. 22. III 1848. 23. III 1848. 2. IV 1848. Nemiri u Zemunu i Panevu Josip Jelai imenovan za hrvatskog bana Nemiri u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu
Objava zakona kojima je ukinut feudalizam u Maarskoj Kongres Slovaka u Liptosentmiklou Kongres Rumuna u Blau (kasnije i u Lugou) Prekid Sveslovenskog kongresa u Pragu Hrvatskoj priznata autonomija Ban Jelai napao Maarsku Bitka kod Pakozda, gde je maarska revolucionarna vojska porazila carske trupe pod komandom bana Jelaia Novi ustanak u Beu Bitka kod Ozore Bitka kod vehata Franja Josif I Carska vojska ula u Budim i Petu Honvedska vojska pobeuje u niz bitaka protiv carske vojske Detronizacija Franje Josipa i proglaenje nezavisnosti Maarske u Debrecinu Donoenje prvog zakona o narodnostima Maarska revolucionarna vojska poloila je oruje pred Rusima kod Vilagoa u blizini Arada
11. IV 1848. 10-11. V 1848. 15-17. V 1848. 13-15. V 1848. 12. VI 1848. 27. VIII 1848. 11. IX 1848. 29. IX 1848. Majska skuptina Napad petrovaradinskog garnizona na srpsko uporite u Sremskim Karlovcima
6. X 1848. 7. X 1848. 30. X 1848. 1848-1916. I 1849. III-IV 1849. 14. IV 1849. 28.VI 1849. 13.VIII 1849. 4. X. 1849. lanom 72. Oktroisanog ustava ustanovljena Srpska Vojvodina i Tamiki Banat
Komandant Imre Ki Imre predao je Petrovaradinsku tvravu carskoj vojsci U Peti pogubljen grof Lajo Baanji, predsednik prve maarske vlade, a istog dana u Aradu pogubljeno je 13 generala revolucionarne vojske (meu njima i Jovan Damjani)
5. IX 1849. 6. X 1849.
1850. 1850-1851. Drugo casrtvo u Francuskoj 1852-1870. 1852-1871. 1853. Krimski rat Finansijska kriza u Habzburkoj monarhiji 1853-1856. 1856. 1857. 1857. 1858. Bitke kod Solferina i Maente 1859. 1859.
U Vrbasu izgraena fabrika ulja Popis stanovnitva u Srpskoj Vojvodini i Tamikom Banatu Rad uiteljske kole u Vrcu Subotica dobija hotel Ulina rasveta u Subotici Otvorena eleznika pruga Segedin-Velika Kikinda-Temivar Subotica dobija gimnaziju i vrti U Vrcu izgraena pivara, klanica i osnovana gradska muzika kola
177
KOLIKO SE POZNAJEMO
Sent Kantenova reakcija hapenjima na zajedniki nastup Maara i Srba
1860. 1860. 1860. U Somboru izgraeno 29 kua na sprat U Novom Sadu su objavljivani knjievni asopisi Danica i Javor; Jovan Jovanovi Zmaj, Laza Kosti, ura Jaki, Jakov Ignjatovi poinjali su znaajne knjievne karijere
Pojava Oktobarske diplome Ukinuta je Srpska Vojvodina i Tamiki Banat Izdat Februarski patent Ameriki graanski rat (traje do 1865.) Oslobaanje kmetova u Rusiji Proglaenje Kraljevine Italije Zasedanje Ugarskog sabora
20. X 1860. 27. XII 1860. I 1861. 21. II 1861. 12. IV 1861. 1861. IV-VIII 1861. 2. IV 1861. 1861-1865. 1861. 1861. Zasedanje Blagovetenskog sabora Provizorijum (privremena prinudna uprava) Zalaganje nacionalnih manjina u Maarskoj za priznavanje statusa nacije Jovan orevi osnovao je Srpsko narodno pozorite u Novom Sadu Tucindanski lanak
Plan Dunavske konfederacije Lajoa Kouta Osnovana Matica slovaka
1862. 1863. 1864. 1864. 1864. 1864. 1865. 1865. 1865. Matica srpska iz Pete preseljena u Novi Sad Razdvajanjem srpske i rumunske crkve nastala rumunska pravoslavna mitropolija U Velikoj Kikindi poinje sa radom ciglana Plandite u Banatu dobija apoteku U Vrbasu izgraena kudeljara itaonica u Bakoj Topoli ore Stratimirovi i Karol Kuzmanji potpisali zajedniku srpsko-slovaku opozicionu izbornu konvenciju
Zasedanje Ugarskog sabora Austro-pruski rat
1865-1867. 1866. 1866. 1866. 1866. Prva predstava na slovakom jeziku u Bakom Petrovcu Svetozar Mileti je pokrenuo list Zastava Plandite u Banatu dobija potu Osnovana Ujedinjena omladina srpska Prvi javni koncert u Velikom Bekereku
Sklopljena Austro-ugarska nagodba Ugarsko-hrvatska nagodba Zakon o narodnostima Otvoren Suecki kanal
1867. 1867. 1868. 6. XII 1868. 1869. 1869. 1869. 1869. 1869. U Velikom Bekereku osnovana Miletieva Srpska narodna slobodoumna stranka Bela Crkva dobija gimnastiko drutvo Pokrenute dravne statistike (prvi pouzdani podaci o stanovnitvu) Izgraena pruga Segedin - Sombor Vilijem Paulinji Tot zajedniki kandidat Srba i Slovaka na izborima za Maarski sabor Otvorena cementara brae Orentajn Ukidanje Vojne granice
Proglaenje Nemakog carstva
1871. 1871. 1871-1873.
178
HRONOLOKE TABELE
1872. 1872. 1873. 1873. Stabilizacija dualistikog sistema, sa Kalmanom Tisom na elu maarske vlade Velika istona kriza Konstruisan prvi telefon 1875-1890. 1875-1878. 1876. 1876. 1876. Tivadar Puka prvi put koristi telefonsku centralu Berlinski kongres - nezavisnost Srbije i Crne Gore 1877. 1878. 1880. 1880. 1880. 1881-1883. Nastanak Trojnog saveza (Nemaka, Austro-Ugarska, Italija) 1882. 1883. 1883. 1884. 1885. Benc i Dajmler konstruisali prvi automobil 1885-1886. 1887. 1888. 1889. Osnivanje Socijaldemokratske stranke Maarske 1890. 1891. 1891. Osnivanje Srpske Narodne Radikalne stranke Monetarna reforma u Ugarskoj (umesto forinte uvedena krona sa zlatnom podlogom) Donat Banki pronalazi karburator Francusko-ruski savez 1891. 1892. 1892. 1893. 1893. 1893-1895. Rentgen otkrio X-zrake 1895. 1895. Osnovana Katolika narodna stranka Maarske Kongres narodnosti u Budimpeti Milenijumske proslave irom Maarske povodom hiljadugodinjice dolaska Maara u Panonsku niziju U Budimpeti izgradena podzemna eleznica 1895. 1895. 1896.
Zakonom o zanatima se ukidaju cehovi Ukinut Potiski krunski ditrikt U Novom Sadu zapoela sadnja Dunavskog parka Kod Sente na Tisi izgraen most
Ukidanje Velikokikindskog ditrikta Poetak rada nove ciglane u Kikindi
Poetak redovnog beleenja statistika o nacionalnoj pripadnosti u Austro -Ugarskoj Kod Sente izgraeno rano pristanite Verme organizovao prvu Paliku olimpijadu Izgradnja eleznike pruge Veliki Bekerek - Velika Kikinda eleznica prolazi kroz Iniju eleznika pruga Budimpeta-Zemun Izgraen elezniki most Franja Josif preko Dunava kod Novog Sada Raspad Srpske narodne slobodoumne stranke eleznika pruga Baja-Sombor-Novi Sad Podela u Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci U Zrenjaninu otvorena fabrika tepiha eleznika pruga Senta-Subotica Otvoren parni mlin Forga u Bakoj Topoli Za potrebe sportista Verme izgradio hotel i prvu krunu atletsku stazu, Ahileon
Mlin Baka u Vrbasu poeo sa radom Katolika katedrala u Novom Sadu Deo Bugara iz Banata sele se u Ivanovo kod Paneva, a deo u Bugarsku
1896. 1896. 1896. 1897. Subotica dobila tramvaj Momilo Tapavica je na prvim Olimpijskim igrama osvojio bronzanu medalju Ukrajinski etnograf i folklorist Volodimir
179
KOLIKO SE POZNAJEMO
1897. 1900. 1901. 1901-1912. Braa Rajt konstruisali prvi avion Nastanak Antante (Francuska, Rusija, Velika Britanija) Rusko-japanski rat Posle 30 godina Tisina Slobodoumna stranka sila sa vlasti, kriza dualistikog ureenja Prva marokanska kriza Srpsko-hrvatska koalicija u Hrvatskoj 1903. 1904. 1904-1905. 1905. 1905. 1905. 1905. 1906. 1906. 1906. Spor Austrije i Maarske zbog carinskih propisa Aponjijev kolski zakon 1907. 1907. 1907. 1907. Aneksija Bosne i Hercegovine od strane Austro-Ugarske, aneksiona kriza 1908. 1908. 1909. Tisina Nacionalna stranka rada dolazi na vlast 1910. 1910. 1910. 1910. Meksika revolucija Druga marokanska kriza i Norveanin Amundsen stigao do Junog pola 1910-1917. 1911. 1911. Velike antiratne demonstracije u Budimpeti i u jo nekim gradovima (Krvavi etvrtak) 1912. 1912. 1912. 1912. Prvi balkanski rat; Londonski mir; Turska ostala bez evropskih poseda sem Istanbula sa okolinom Drugi balkanski rat; mir u Bukuretu; Bugarska izgubila Dobrudu, Jedrene, Trako primorje Osnivanje Graanske radikalne stranke u Budimpeti Sarajevski atentat, ubistvo prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu Austrougarska objavila rat Srbiji; poetak Prvog svetskog rata; objave rata izmeu Centralnih sila 1912-1913. 1913. 1913. 1914. 28. VI 1914. 28.VII-5.VIII 1914.
Hnatjuk je u Ruskom Krsturu i Kucuri napravio etnografske zapise o Rusinima Pojava prvog automobila u Novom Sadu Izgraen Vladianski dvor u Novom Sadu Stvaralatvo Jakaba i Komora u Subotici U Staroj Pazovi se formira amaterska pozorina grupa koja radi na slovakom jeziku
U Sombor stie elektrina energija U Somboru izgraeno parno kupatilo Izgraena fabrika vetakog ubriva Klotild u Subotici U Kovaici se formira amaterska pozorina grupa sa repertoarom na slovakom jeziku
Fabrika kudelje Johann Ertla u Odacima Prva bioskopska predstava u Somboru
Parna ciglana u Kanjii. U Novom Sadu izgraena sinagoga Popis stanovnitva (i na teritoriji dananje Vojvodine) Podignuta zgrada novosadske gimnazije U Novom Sadu zapoeta sadnja futokog parka
U Novom Sadu krenuo prvi tramvaj i zabeleen prvi let avionom Ukinuta srpska narodno-crkvena autonomija U Novom Sadu izgraeno Sirotite Marije Trandafil (danas zgrada Matice srpske) U Subotici je otvorena trea Gradska kua (danas najvea u zemlji) Duijanca u Subotici
Otvorena Fabrika eera Baka u Vrbasu
180
HRONOLOKE TABELE
(Nemaka i Austro-ugarska) i sila Antante (Francuska, Velika Britanija, Rusija) i saveznika; formiranje fronta na Marni, bitke u Galiciji i leziji Nika deklaracija Londonski sporazum; Italija ulazi u rat na strani Antante Poetak Makenzenove ofanzive u Srbiji, povlaenje srpske vojske na Krf Bugarska ulazi u rat na strani Centralnih sila Osnivanje Jugoslovenskog odbora Bitka kod Mojkovca Rumunija ulazi u rat na strani Antante Formiranje Solunskog fronta Prva srpska dobrovoljaka divizija, osnovana u Odesi Februarska revolucija u Rusiji Poetak Oktobarske revolucije u Rusiji Ruski car se odrie prestola Sovjetska Rusija izlazi iz rata Krfska deklaracija SAD ulaze u rat na strani Antante Poveavanje broja dezertera Pravo naroda na samoopredeljenje Vudro Vilsona Proboj Solunskog fronta
28.VII-5.VIII 1914.
7. XII 1914. 1915. 6. X 1915. 1915. 1915. 5. I 1916. 1916. 1916. 1916. 1917. 7. XI 1917. 7. XI 1917. 1917. 1917. 14. VII 1917. 1917. 1. VIII 1918. 15. IX 1918. 27. X 1918. Osnovan Bunjevako-srpski narodni odbor u Subotici
Narodno vijee u Zagrebu prekinulo dravnopravne odnose sa Austrijom i Maarskom Revolucije jesenjih rua, vlada Mihalja Karoljija Austro-Ugarska potpisala primirje sa Antantom Narodno vijee Kraljevine Slovenaca, Hrvata i Srba u Zagrebu nagovestilo ujedinjenje sa Kraljevinom Srbijom Sastanak predstavnika srpske vlade i lanova Jugoslovenskog odbora i Narodnog vijea Nemaka potpisala primirje sa Antantom - kraj rata Primirje srpske vojske i maarske vlade Regent Aleksandar proglasio formiranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca Sovjetska revolucija u Berlinu
29. X 1918. 30-31. X 1918. 3. XI 1918. 6. XI 1918.
9. XI 1918. 11. XI 1918. 13. XI 1918. 25. XI 1918. 1. XII 1918. 5-14. I 1919. 27. II 1919. 1. III 1919. Sazvana Velika narodna skuptina za Banat, Baku i Baranju Konstitutivna sednica Privremenog narodnog predstavnitva Privremena prelazna faza vlasti Osnovana Jugoslovenska demokratska stranka Ukidanje politikih organa Bake, Banata i Baranje Poetak agrarne reforme Velika narodna skuptina u Novom Sadu
Proglaena Maarska Sovjetska republika
21. III 1919. 25. XI 1918 - III 1919. V 1919. 1919. 1919.
Poetak mirovne konferencije u Parizu Osnovana Kominterna
1919. 1919.
181
KOLIKO SE POZNAJEMO
Osnovana Liga Naroda Prihvaen Pakt od 26 taaka
1919. 1919. 1919. 1919. 4. VI 1920. 28. XI 1920. 1920. 28. VI 1921. 20. VIII 1921. U Novom Sadu je osnovano Rusinsko narodno prosvetno drutvo Festival pevaa amatera - sredinja kulturna manifestacija Slovaka u Vojvodini Potpisan mirovni ugovor izmeu Antante i Maarske u Trianonu Izbori za Ustavotvornu skuptinu Osnovan Pravni fakultet u Subotici Proglaenje Ustava (Vidovdanski ustav) Povlaenje srpskih jedinica iz Baranje i Bajskog okruga naloeno od sila Antante
Grko-turski rat zapoet 1920. godine zavren je porazom Grke Musolinijev mar na Rim - pobeda faizma u Italiji Osnovan Savez Sovjetskih Socijalistikih Republika Francuske i belgijske trupe zaposele Rursku Oblast Prima de Rivera uvodi vojnu diktaturu u paniji Turska proglaena republikom
16. IX 1922. 28. X 1922. 30. XII 1922. 1922. 11. 1 1923. 13. IX 1923. 29. X 1923. 1923. 1923. 1923. 1923. Okonanje razgranienja sa Rumunijom Formiranje Maarske stranke Formiranje stranke Rumuna Pojava Samostalne demokratske stranke u Vojvodini Podela drave na oblasti
Smrt V.I. Lenjina; Staljin zadrava poloaj glavnog partijskog i dravnog rukovodioca Konferencija u Lokarnu o miroljubivom reavanju sporova
21. I 1924. 5-16. X 1925. 1926. 1927. Matica Srpska dobija zgradu od Novog Sada u kojoj se i danas nalazi Bunjevako-okaka stranka pristupila Hrvatskoj seljakoj stranci
Ubistvo poslanika HSS-a u skuptini, kriza parlamentarizma U Parizu sklopljen Brajan-Kelogov pakt o uzdravanju od rata kao sredstva za reavanje politikih sporova
20. VI 1928. 27. VIII 1928.
1928. 6. I 1929. Lateranski ugovori izmeu Italije i Vatikana; Italija priznaje papin suverenitet u Vatikanu Crni petak na njujorkoj berzi Velika svetska ekonomska kriza U Indiji, pod vostvom Mahatme Gandija poinje Pokret za izbegavanje graanske neposlunosti pozivajui na neposlunost britanskim vlastima (pasivna rezistencija) Japanci ulaze u Manduriju 11. II 1929. 3. X 1929. 25. X 1929. 1929-1933. 12. III 1930.
Izgorela zgrada Narodnog pozorita u Novom Sadu Proglaenje diktature kralja Aleksandra
Formiranje banovina
3. IX 1931. 18. IX 1931.
Proglaenje Oktroisanog ustava
182
HRONOLOKE TABELE
1931. 1931. 1932. 1932. Adolf Hitler postaje kancelar Nemake New Deal amerikog predsednika Ruzvelta ang Kaj-ek zapoinje pohod protiv komunista, poetak Dugog mara Crvene armije kroz Kinu Austrijski kancelar Dolfus ubijen u Beu u nacistikom pokuaju dravnog udara Smrt nemakog predsednika Hindenburga; Hitler postaje i predsednik i kancelar Ubistvo kralja Aleksandra u Marseju; Namesniki reim U Lenjingradu ubijen S. M. Kirov; poetak Staljinovih istki u SSSR-u U Nemakoj donet Nirnberki zakon o iskljuivanju Jevreja iz javnog ivota Italijanske trupe ulaze u Etiopiju; poetak Italijansko-abisinskog rata Pobuna generala Franka protiv vlade Narodnog fronta; poetak panskog graanskog rata Savez Nemake i Italije - Osovina Rim-Berlin Antikomunistiki pakt (Antikominterna-pakt) izmeu Nemake i Japana Italija pristupa Antikominterna-paktu Minhenski sporazum (Nemaka, Italija, Francuska, Velika Britanija) U Nemakoj organizovani neredi protiv Jevreja (Kristalna no) 30. I 1933. 1933. 13.II 1934. 25. VII 1934. 2. VIII 1934. 9. X 1934. 1. XII 1934. 15. IX 1935. 3. X 1935. 18. VII 1936. 25. X 1936. 25. XI 1936. 1936-1939. 6. XI 1937. 29. IX 1938. 9-10. XI 1938. 1938. Hitler zaposeda eku i Moravsku Hitler objavljuje odluku o stvaranju Protektorata eke i Moravske Frankove trupe u Madridu; kraj panskog graanskog rata Velika Britanija i Francuska garantuju nezavisnost Poljske Pakt Molotov-Ribentrop Nemaka bez objave rata napala Poljsku; poetak Drugog svetskog rata Velika Britanija i Francuska objavile rat Nemakoj Sovjetske trupe ulaze u istonu Poljsku Nemaka zaposeda Dansku, Norveku, Holandiju i Belgiju U Velikoj Britaniji Vinston eril postaje predsednik Vlade Nemake trupe ulaze u Pariz U neokupiranom delu Francuske predsednik Vlade postaje Peten i trai primirje od Nemake General de Gol sastavlja u Londonu Nacionalni komitet slobodne Francuske 15. III 1939. 16. III 1939. 28. III 1939. 31. III 1939. 23. VIII 1939. 26. VIII 1939. 1. IX 1939. 3. IX 1939. 17. IX 1939. 1940. 1940. 14. VI 1940. 1940. 1940.
Skup Jevreja u Subotici Zavrna faza agrarne reforme Odobren rad opozicije Sastanak Seljako-demokratske koalicije u Zagrebu (SDK osnovana 1926. godine)
Vlada Milana Stojadinovia
Prekida se agrarna reforma zbog nedostataka zemljita
Stvaranje Banovine Hrvatske
Pakt o veitom prijateljstvu Jugoslavije i Maarske
183
KOLIKO SE POZNAJEMO
Nemaki vazduni napadi na Veliku Britaniju (poetak Bitke za Englesku)
10. VII. 1940. 25. III 1941. 26-27. III 1941. 6. IV 1941. 10. IV 1941. 11. IV. 1941. 17. IV 1941. Jugoslavija pristupa Trojnom Paktu Vojni pu u Beogradu protiv pristupanja Trojnom paktu Napad Trojnog pakta na Jugoslaviju Proglaenje Nezavisne drave Hrvatske Napad Maarske na Jugoslaviju Kapitulacija Jugoslavije, okupaciona podela zamlje Formiranje partizanskih jedinica Pripreme i poetak ustanka u Jugoslaviji Poetak otpora okupatorima u Sremu
Nemaka napada bez objave rata SSSR
22. VI 1941. VI-VII 1941. IX 1941.
Japanci napali ameriku flotu u luci Perl Harbor; SAD i Velika Britanija objavljuju rat Japanu
7. XII 1941. 16. XII 1941. I 1942. 1942. Pripajanje delova Jugoslavije Maarskoj Racija maarskih okupatora prerasta u masovna ubistva civilnog stanovnitva Sremski partizani u Bosni
Poetak pomorske i vazdune bitke kod ostrva Midvej na Paciflku; presudna pobeda amerikih snaga nad Japanom
3. VI 1942.
VIII 1942. Britanska protivofanziva u severnoj Africi; proboj nemako-italijanskih poloaja kod El Alamejna Crvena armija opkoljava Nemce kod Staljingrada Kapitulacija nemake 6. armije u Staljingradu Anglo-amerike trupe iskrcavaju se na Siciliji Poetak sovjetske letnje ofanzive Kapitulacija Italije Teheranska konferencija (Ruzvelt, Staljin, eril) 23. X - 20. XI 1942. 19-21. XI. 1942 31. I - 2. II 1943. 10. VII 1943. 12. VII 1943. 8. IX 1943. 8. XI - 1. XII 1943. III. 1944. Iskrcavanje anglo-amerikih trupa u Normandiji Poetak sovjetske ofanzive protiv nemake armijske grupe Centar Crvena armija prodire do Varave i zaustavlja se pred varavskim predgraem Pragom 6. VI 1944. 22. VI 1944. VII 1944. 1 - 2. VIII 1944. IX 1944. sredina X 1944. 10. X 1944. 23. X 1944. XI 1944. krajem 1944. 1. I 1945. Konferencija u Jalti (Ruzvelt, Staljin, eril); podela Nemake na etiri okupacione zone Amerikanci prelaze Rajnu kod Remagena; slom nemakog zapadnog fronta U Kairu osnovana Arapska liga 4. - 11. II 1945. 7. III 1945. 1945. 22. III 1945.
Represalije i uasan teror u Sremu, posle toga reorganizacija partizanskih odreda
Josip Broz Tito izjavljuje da e Vojvodina pripasti onome za koga se opredeli narod
Partizanska ofanziva itni Cvet
Jedinice Crvene armije prelaze rumunsku i jugoslovensku granicu Banat i Baka osloboeni Partizani stiu u Suboticu Partizani stiu u Novi Sad Bitka na Batini Formira se Sremski front Formirana II jugoslovenska armija
Formirana vlada Demokratske Federativne Jugoslavije estoke bitke kod Batine
184
HRONOLOKE TABELE
6. IV 1945. Osnivanje Organizacije ujedinjenih naroda u San Francisku Hitler izvrava samoubistvo; njegov naslednik postaje admiral Denic Sovjetske trupe zauzimaju Berlin Kraj rata u Evropi 25. IV - 26. VI 1945. 30. IV 1945. 2. V 1945. 9. V 1945. 15. V 1945. V 1945. Bezuslovna kapitulacija Nemake potpisana u Renu i Berlin Saveznike sile u Nemakoj stvorile etiri okupacione zone; obrazovan savezniki kontrolni savet (deluje do 20.03.1948.) Povelja o osnivanju Ujedinjenih naroda potpisala je 51 zemlja, meu njima i Jugoslavija Potsdamska konferencija; nemaka podruja istono od linije Odra-Nisa pripojena Poljskoj Amerikanci bacaju atomsku bombu na Hiroimu Amerikanci bacaju atomsku bombu na Nagasaki 7-9. V 1945. 5. VI 1945.
Odluka o prikljuenju Vojvodine Srbiji
Kraj rata u Jugoslaviji Ujedinjuju se partijske organizacije Srbije, Vojvodine i Kosova i Metohije
26. VI 1945. 17. VII - 2. VIII 1945. 6. VIII 1945. 9. VIII 1945. 23. VIII 1945. VIII 1945. Zapoela agrarna reforma i kolonizacija Vojvodine Ponovo potvreno da se Vojvodina prikljuuje Srbiji
Kapitulacija Japana, potpisana na amerikom brodu Misuri u Tokijskom zalivu i zavretak rata
2. IX. 1945. 11. XI 1945. 29. XI 1945. 31. I 1946. Izbori u Jugoslaviji Nakon pobede NF na izborima, proglaena Demokratska Federativna Republika Jugoslavija Ustavom FNRJ se regulie status Vojvodine
Francuzi zapoinju otvoreni rat protiv Vijetnama u Indokini (Indokineski rat, zavren 1954) Trumanova doktrina o vojnoj i ekonomskoj pomoi zemljama ugroenim komunistikim pokretima; poetak hladnog rata Maralov plan (plan pomoi SAD za obnovu Evrope); od 1948 do 1952. godine 16 evropskih zemalja primilo je 15 milijardi dolara u obliku kredita i pomoi Nezavisnost Indije i Pakistana Proglaenje nezavisnosti drave Izrael; prvi izraelsko-arapski rat (primirje 1949)
19. XII 1946. 1947. 12. III 1947. Ustavnom NR Srbije se regulie status Vojvodine
5. VI 1947.
15. VIII 1947. 1948. 14. V 1948. 28. VI 1948. 1948. 1948. Rezolucija Informacionog biroa Matica srpska postala je centralna (matina) biblioteka Vojvodine. Srednja kola za primenjenu umetnost Bogdan uput osnovana je u Novom Sadu Donet statut Vojvodine
Osnovan Atlantski pakt (NATO pakt), vojno-politiki savez zapadnoevropskih zemalja i SAD Osnovano Evropsko vee u Strazburu Proglaenje Narodne Republike Kine
4. IV 1949. 5. V. 1950. 21. IX 1950. 1950. 1950. 1951. Uvoenje sistema samoupravljanja SNP formira baletski ansambl Na evropskom prvenstvu u Beu jugoslovenski
185
KOLIKO SE POZNAJEMO
1951.
stonoteniseri osvojili su drugo mesto, a boje reprezentacije branili su Vilim i njegov brat Tibor Harangozo
Kraj korejskog rata
27.VII 1953. 1953. 1953. 1953. 1954. 1954. Ustavnim zakonom DFJ postala Federativna Narodna Republika Jugoslavija Ustavnim zakononom predviena dublja decentralizaeija dravne vlasti Osnovan memorijalni muzej Save umanovia u idu Pojava nove generacije vajara Subotiki stonoteniser Vilim Harangozo postao je svetski prvak u Londonu u paru sa Zagrepaninom dr arkom Dolinarom
enevski ugovor o Indokini; zemlja podeljena na po 17. paraleli na Severni i Juni Vijetnam Ustanak protiv Francuske u Aliru
21. VII 1954. l. XI 1954. 1955. 1955. Optine postaju lokalni organi vlasti Galerija naivnih slikara osnovana u Kovaici
Bandunka konferencija afrikih i azijskih zemalja Potpisivanje Varavskog pakta, vojnog saveza istonoevropskih zemalja pod vostvom SSSR-a Ustanak u Maarskoj; sovjetski tenkovi zauzimaju Budimpetu Suecka kriza; Izrael uz pomo Francuske i Velike Britanije napada Egipat; rat se zavrava primirjem Potpisani tzv. Rimski ugovori o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Evropske zajednice za atomsku energiju (Euratom) SSSR lansirao prvi vetaki satelit Sputnjik De Gol prvi predsednik Pete republike u Francuskoj Fidel Kastro predsednik vlade na Kubi, nakon svrgavanja Batiste
18-24. IV 1955. 14. V 1955. 23. X-24. XI 1956. 29. X. - 6. XI 1956.
1957.
4. X 1957. 8. I 1959. 16.II 1959. 1959. 1961. Festival rumunske muzike i folklora odrava se svake godine u drugom mestu Formiranje Bloka nesvrstanih zemalja
Prvi sovjetski vetaki satelit sa ljudskom posadom (Jurij Gagarin) Poinje podizanje Berlinskog zida Konferencija nesvrstanih zemalja u Beogradu Kubanska kriza zbog instaliranja sovjetskih raketnih baza; amerika pomorska blokada
12. IV 1961. 13. VIII 1961. 1-6. IX 1961. 1961. 20. X - 20. XI 1962. 1962. 1962. 1963. Likovni susreti u Subotici, dokumentacioni centar jugoslovenskih likovnih kolonija Poetak odravanja Durinda i enebokrete Ustav, proglaena Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija U Bajmoku se odrava meunarodna smotra folklora KUD Jedinstvo-Egysg Likovna jesen u Somboru
Ubistvo amerikog predsednika Kenedija
21. XI 1963. 1963.
Tonkinki incident: Donson dobija od Kongresa odreene ruke za intervenciju u Vijetnamu
2. VIII 1964.
186
HRONOLOKE TABELE
1964. SAD zapoinju napade na Severni Vijetnam 7. II 1965. 1965. 1966. 1967. Vojna hunta u Grkoj (do 1974.) Trei izraelsko-arapski rat estodnevni rat Prako prolee; novi demokratski kurs u ehoslovakoj. U SAD ubijen crnaki voa, Martin Luter King; novi talas rasnih nemira Studentski nemiri i radniki trajkovi dovode do rasputanja Narodne skuptine u Francuskoj Trupe SSSR, DR Nemake, Poljske, Maarske i Bugarske ulaze u ehoslovaku 21. IV 1967. 5-10. VI 1967. III 1968. 4. IV 1968. 30. V 1968. 21. VIII 1968. 1968. 1968. 1968. Incident na granici SSSR-a i Kine na reci Usuriju Prvi ljudi na Mesecu: Armstrong i Oldrin Helsinki pregovori o ograniavanju stratekog nuklearnog naoruanja (SALT) SAD-a i SSSR-a 2. III 1969. 20. VII 1969. 17. XI 1969. 1970-1990. Istoni Pakistan proglaen samostalnom Bengalskom republikom (Banglade) 26. III 1971. 1971.
Zrenjaninski rva Branislav Simi osvojio zlatne medalje na Olimpijadi u Tokiju Poetak neuspene Privredne reforme Poetak privredne reforme Galerija Milan Konjovi u Somboru Deetatizacija, ustavni amandmani
Protesti beogradskih studenata Zrenjaninski bokser Zvonko Vujin, osvaja bronzane medalje na Olimpijadi u Meksiku Zrenjaninski rva Branislav Simi, osvaja bronzane medalje na Olimpijadi u Meksiku
Sportske olimpijade kolske omladine Vojvodine (svake etvrte godine)
Pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija postale konstitutivni delovi Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije
Maspok u Hrvatskoj
1971. 1971-1972. Sukobi u SKJ i smene rukovodstava u Hrvatskoj i Srbiji Bokser Zvonko Vujin osvaja bronze na Olimpijadi u Minhenu Galerija likovnih stvaralaca Maara na tlu Vojvodine u periodu od 1830. do 1930. god.
Uklanjanje tzv anarholiberala u Beogradu
1972. 1972. 1973.
Pariski sporazum o prekidu rata u Vijetnamu U ileu vojna hunta obara predsednika Aljendea Napadom Egipana na Sueckom kanalu i Sirijaca na Golansku visoravan; izbija etvrti izraelsko-arapski rat
27. I 1973. 11. IX 1973. 8. X 1973.
21. II 1974. Evropska konferencija o manjinama zavrena u Trstu; upozoreno na nereena pitanja narodnih manjina (samo u Evropi vie od 40 miliona ljudi) 13. VII 1974.
Novim Ustavom potvrena konstitutivnost pokrajina
1974. U Helsinkiju zapoela evropska konferencija o bezbednosti i saradnji, na kojoj uestvuje 35 drava; potpisana Helsinka deklaracija 30. VII 1975.
Osnovana je Akademija umetnosti u Novom Sadu (muzika, dramska i likovna sekcija)
187
KOLIKO SE POZNAJEMO
Umro panski diktator Franko; poetak demokratizacije u zemlji Kraj Kulturne revolucije u Kini
20. XI 1975. 25. X 1976. 1976. Rva Momir Petkovi osvojio zlato na Olimpijadi u Montrealu; bokser Tadija Kaar osvojio srebro na istom takmienju Bokser Tadija Kaar osvaja srebra na svetskom prvenstvu u Beogradu TV Novi Sad poela da emituje program
1978. Homeini preuzima vlast u Iranu; Sovjetska intervencija u Avganistanu Naftna kriza - nakon skoka cene nafte usledio kolaps trita nafte i privredna recesija u svetu Iransko-iraki rat 1979. 1979- 1984. 1980-1988. 1980-1991 1980.
Ekonomska kriza Memorijalni muzej slikara i pesnika romantizma ure Jakia u Srpskoj Crnji; Galerija - spomen zbirka slikara Stojana Trumia u Titelu Umire Josip Broz Tito Bokser Slobodan Kaar osvaja zlata na Olimpijadi u Moskvi Poetak demonstracija na Kosovu i Metohiji Subotiki rva Refik Memievi svetski ampion u rvanju Otvaranje nove zgrade Narodnog pozorita u Novom Sadu
4. V 1980. 1980. 1981. 1981. 1981. Rat za Foklandska ostrva izmeu Velike Britanije i Argentine Amerike intervencije u Libanu i Grenadi 1982. 1982. 1983. 1984.
Poetak kolonije vajara Terra u Kikindi Rva Refik Memievi osvaja srebro na Olimpijadi u Los Anelesu, senanski rva Joef Tertei bronzu Dolazak Slobodana Miloevia na vlast; Antibirokratska revolucija u Srbiji Stonoteniser Ilije Lupulesku osvojio je sa Zoranom Primorcem srebro na Olimpijadi u Seulu Jogurt revolucija u Novom Sadu Vanredno stanje na Kosovu i Metohiji
1987. 1988.
5-6. X 1988. I 1989. Raspad SSSR-a Pad komunizma o SSSR-u i istonoj Evropi; pad berlinskog zida; ujedinjenje Nemake; Revolucija o Rumuniji; pad diktatora aueskua 1989-1991. 1989.
1989. Irak napada Kuvajt 1990. 1-2. VII 1990. 20-22. I 1990. 23. XII 1990. Zalivski rat, napad SAD i saveznika na Irak 1991. 1991-1995. 1992. Neuspena intervencija SAD u Somaliji Poetak graanskog rata u Ruandi 1993. 1994. 1996.
Festival igrakih parova Tulipan u organizaciji PESA-e i MZ enej Rasputanje Saveza komunista Jugoslavije Ustav Socijalistike Republike Srbije Prekinut XIV kongres SKJ i nije nastavljen Odrani viestranaki izbori u Srbiji Ratovi na prostoru bive SFRJ Aranka Binder osvojila bronzanu medalju u streljatvu na Olimpijadi o Barseloni. Ogromna inflacija u SR Jugoslaviji Poetak odravanja susreta amaterskih pozorita vojvoanskih Maara
188
HRONOLOKE TABELE
1996. 1998. 1998. 1999-2000. Poetak sukoba u eeniji 1999. 24. III 1999. 1999. 1999. 24. IX 2000. 5. X 2000. 2000. 2000. Islamski fundamentalisti rue zgrade Svetskog trgovinskog centra u Njujorku Amerika okupacija Avganistana 11. XI 2001. 14. XII 2001. 2002. 2002.
Aleksandra Ivoev, osvaja zlata i bronze u streljatvu na Olimpijadi u Atlanti Zaotravanje krize na Kosovu i Metohiji Pojava studentske organizacije OTPOR Vlast brutalno tue demonstrante NATO napad na Srbiju i Crnu Goru Festival starosedelaca Srba Ivanjsko cvee u Sivcu Festival duhovnog i materijalnog stvaralatva Srba kolonista u Vojvodini Izbori u Srbiji Pad reima Slobodana Miloevia, dolazak na vlast DOS-a Odbojkai SRJ osvajai zlata na Olimpijadi u Sidneju Vaterpolisti Beeja prvaci Evrope
Predlog Omnibus zakona Izglasavanje Omnibus zakona U Subotici se u Maarskom kulturnom centru Nepker odrava meunarodni festival koji sadri smotru maarskog folklora za decu i odrasle i druge kulturno-umetnike programe Atentat na predsednika Vlade Republike Srbije dr Zorana inia
12. III 2003. Drugi Zalivski rat, SAD i Velika Britanija okupirale Irak 2003. 2006.
Raspad SR Jugoslavije - Crna Gora se odvaja od Srbije
189
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
KOLIKO SE POZNAJEMO
Sombor
Zrenjanin
Bela Crkva Vrac
Kikinda
Novi Sad
KOLIKO SE POZNAJEMO
Panevo
Sremska Mitrovica
Ruma Subotica
Sremski Karlovci
SADRAJ
PREDGOVOR
...................................................................5
UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 1. IDEJA, NAZIV, POJAM I GRANICE VOJVODINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 1.1. Ideja o stvaranju Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 1.2. Poreklo naziva Vojvodina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 1.3. Granice Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 2. ISTORIJA PODRUJA BUDUE VOJVODINE PRE POJAVE TURAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 2.1. Kratak pregled istorije Vojvodine do kraja IX veka .....................................9 2.2. Vojvodina od doseljavanja Maara do turskih osvajanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 I POGLAVLJE OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 1. OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO MOHAKE BITKE (1526) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 1.1. Prodor Osmanlija i posledice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 1.2. Srem i Banat pod prvim naletima Turaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 1.3. Prvi srpski despot u Ugarskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 1.4. Ulazak srpskih feudalaca u ugarsku vlastelu, njihovi posedi u Ugarskoj i prve srpske seobe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 1.5. Istorijsko i mitsko pamenje o zajednikim borbama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 1.6. Odbrana Beograda i seanje na nju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 1.7. Pad Srpske despotovine i posledice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 1.8. Vojniki nain ivota postaje trajna karakteristika Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 1.9. Usamljena Ugarska u ratu protiv Osmanlija i srpski despoti u Ugarskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 1.10. Srbi na ostalim bojitima u slubi ugarskih kraljeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 1.11. Prvi traak verske tolerancije i dalje naseljavanje Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 1.12. Gaenje titule despota, srpsko-vlaki i srpsko-hrvatski odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 1.13. Doin ustanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 1.14. Propast srednjovekovne Ugarske, gubitak june odbrambene linije sa Beogradom . . . . . . . . . . . 18 1.15. Mohaka bitka i raspad Ugarske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 2. OD MOHAKE BITKE (1526) DO KARLOVAKOG MIRA (1699) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 2.1. Car Jovan Nenad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 2.2. Opsada Bea 1529. godine i slamanje otpora u Ugarskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 2.3. Dalje jaanje srpskoslovenskog elementa u junoj Ugarskoj i stalno ratno stanje . . . . . . . . . . . . . . 20 2.4. Zauzimanje Budima i posledice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 2.5. Dalji pohodi Osmanlija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 2.6. Teritorija Vojvodine u Osmanlijskom carstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 2.7. Prvi srpski ustanak protiv Osmanlija i organizovana odbrana ostatka Ugarske . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2.8. Prvi akt verske tolerancije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2.9. Period habzburkoosmanlijskih ratova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2.10. Dugi rat (15931606), tzv. Petnaestogodinji rat) i ustanci Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2.11. Odjek ustanka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.12. Propast ustanka u Banatu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.13. Seanje na Banatski ustanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2.14. Preokret u habzburkoosmanlijskim odnosima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2.15. Veliki beki rat (16831699) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2.16. Srbi u Velikom bekom ratu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2.17. Prodor austrijskih vojskovoa u srce Balkana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
2.18. Velika seoba Srba, njihovo prihvatanje u junu Ugarsku i Hrvatsku i privilegije . . . . . . . . . . . . . . 26 2.19. ore Brankovi, vizionar, znalac, istoriar, pisac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 2.20. Novi talas beanija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 2.21. Dalji tok i posledice Velikog bekog rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 2.22. Bitka kod Sente . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 2.23. Karlovaki mir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 3. OD KARLOVAKOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 3.1. Novi izazovi i nova situacija u XVIII veku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 3.2. Odomaenje Srba na novim prostorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 3.3. Nai krajevi u novom istorijskom kontekstu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 3.4. Uloga pravoslavne crkve u srpskom drutvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 3.5. Uloge patrijarha i crkveno-narodnih sabora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 3.6. Beki dvor, njegova politika prema Srbima i veze srpske crkvene hijerarhije i Bekog dvora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 3.7. Barok u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 3.8. Pitanje verske tolerancije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 3.9. Srpsko-ruske kulturne i verske veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 3.10. Veze Srba sa srednjom Evropom i narodima sa kojima su iveli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 3.11. Zaeci nove srpske elite: plemstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 3.12. Srpsko graanstvo i pismenost (vie varijanti srpskog jezika) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 3.13. Formiranje Vojne granice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 3.14. ivot na Vojnoj granici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 3.15. Ratovi voeni uz uee graniara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 3.16. Rakocijev ustanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 3.17. Ratovi u XVIII veku, Varadinski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 3.18. Ratovi u XVIII veku, Rat za austrijsko naslee . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 3.19. Austro-turski ratovi i mirniji tok istorije na ovim prostorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 3.20. Gradovi na podruju Vojne granice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 3.21. Civilna, upanijska vlast na teritoriji budue Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 3.22. Pitanje seoskog stanovnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 3.23. Hajduija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 3.24. Slobodni kraljevski gradovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 3.25. Reorganizacija Vojne granice i reakcije na nju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 3.26. Otpor graniara reinkorporaciji u Ugarsku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 4. DOSELJAVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 4.1. Naseljavanje Nemaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 4.2. Doseljavanje Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 4.3. Doseljavanje Hrvata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 4.4. Doseljavanje Maara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 4.5. Doseljavanje Rumuna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 4.6. Doseljavanje Slovaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 4.7. Doseljavanje Rusina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 4.8. Jevreji u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 4.9. Narodi o kojima (ni)je ostalo samo seanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 4.10. Doseljavanje i poreklo Roma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 4.11. Posledice naseljavanja teritorije budue Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 5. CIVILIZACIJSKI I KULTURNI RAZVOJ U XVIII VEKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 5.1. Poeci navodnjavanja i izgradnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 5.2. Kulturni razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 5.3. Razvoj kolstva u junoj Ugarskoj i ire . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 5.4. Knjievnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 5.5. Slikarstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 II POGLAVLJE ISTORIJA NARODA VOJVODINE U DUGOM DEVETNAESTOM VEKU (1790-1914) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 1. OD VLADAVINE LEOPOLDA II DO REVOLUCIJE 1848. GODINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 1.1. Sukob Maarskog plemstva i Josifa II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
1.2. Pokret maarskog plemstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 1.3. Vladavina Leopolda II i zavera maarskih jakobinaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 1.4. Temivarski sabor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 1.5 Uticaj Francuske graanske revolucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 2. NAPOLEONOVI RATOVI, SRPSKA REVOLUCIJA, EKONOMSKI I DRUTVENI IVOT . . . . . . . . 53 2.1. Habzburzi u novoj evropskoj konstelaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 2.2. Unutranji problemi Habzburke monarhije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 2.3. Odgovor Habzburgovaca na nove izazove i apsolutizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 2.4. Poslednji austro-turski rat i Prvi srpski ustanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 2.5. Odraz ekonomskog razvoja nastalog ratovanjima, posledice i poloaj plemstva . . . . . . . . . . . . . . . . 55 2.6. Poljoprivreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 2.7. Zanatstvo i industrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 2.8. Trgovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 2.9. Osnovne karakteristike drutva u Maarskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 3. DOBA REFORMI, NACIONALNO BUENJE I KULTURNI IVOT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 3.1. Grof Itvan Seenji i druge ideje o preureenju Maarske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 3.2. Prvi maarski (ugarski) reformski sabor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 3.3. Sabor od 1832. do 1836. godine i nastup Lajoa Kouta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 3.4. Poslednji staleki sabor u Maarskoj (Ugarskoj) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 3.5. Nacionalna struktura kao preduslov za buenje nacionalnih pokreta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 3.6. Nacionalno buenje Nemaca, Rumuna, Slovaka, Rusina i Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 3.7. Uloga svetenstva i inteligencije u nacionalnom buenju Srba, Rumuna, Slovaka i Rusina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 3.8. Ilirizam Kod Hrvata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 3.9. Romi u dugom XIX veku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 3.10. Reforma jezika kod Srba, Vuk Stefanovi Karadi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 3.11. Razvoj srpske kulture u Maarskoj (Ugarskoj), Matica srpska i Tekelijanum . . . . . . . . . . . . . . . . 63 3.12. Unapreivanje kulture i poboljanje kolskog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 3.13. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 4. GRAANSKA REVOLUCIJA I RAT ZA OSLOBAANJE MAARSKE (1848/1849) . . . . . . . . . . . . . 65 4.1. Poetak evropskih revolucija 1848/1849. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 4.2. Revolucija u Beu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 4.3. Od revolucije do poetka rata za osloboenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 4.4. Revolucija u Peti, slavni poetak bez krvoprolia i prva parlamentu odgovorna maarska vlada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 4.5. Zahtevi srpskih intelektualaca i prvi nemiri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 4.6. Delegacija vojvoanskih Srba u Pounu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 4.7. Majska skuptina i Srpska Vojvodina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 4.8. Poeci oruanih sukoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 4.9. Narodnosti u Revoluciji 1848/9. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 5. RAT ZA OSLOBOENJE MAARSKE OD HABZBURKE VLASTI, PROGLAENJE NEZAVISNOSTI I SLOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 5.1. Revolucija i pitanje narodnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 5.2. Planovi austrijskog dvora o slamanju maarske revolucije i napad na nju 5.3. Prve pobede revolucionarne vojske i preokret u ratnoj srei . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 5.4. Novi car i novi uspesi Habzburga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 5.5. Proleni pohod revolucionarne vojske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 5.6. Od detronizacije do propasti revolucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 5.7. Teror u Maarskoj (Ugarskoj) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 6. DOBA NEOAPSOLUTIZMA (1849-1860) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 6.1. Bahov apsolutizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 6.2. Kriza Bahovog apsolutizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 6.3. Politike prilike kod Maara i Srba tokom Bahovog apsolutizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 7. PROVIZORIJUM I AUSTRO-UGARSKA NAGODBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 7.1. Modernizacija u okvirima apsolutizma i Provizorijuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 7.2. Maari u merlingovom sisitemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 7.3. Koncepcije reavanja statusa Maarske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
7.4. Srpski pokret ezdesetih godina XIX veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 7.5. Dravni sabor 1865. godine i sklapanje Austro-ugarske (1867) i Maarsko-hrvatske (1868) nagodbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 8. DOBA DUALIZMA (1867-1918) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 8.1. Stabilizacija dualistikog ureenja i politike stranke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 8.2. Zajednica Srba u Maarskoj (Ugarskoj) sa autohtonim politikim ivotom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 8.3. Jaanje dualistikog sistema i stabilizacija politikog i pravnog sistema u Maarskoj . . . . . . . . . . . 75 8.4. Kriza dualistikog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 8.5. Nacionalno pitanje (nacije u Maarskoj) i pokuaji regulisanja pitanja nacionalnih zajednica . . . . . 76 8.6. Zastupljenost nemaarskih nacija u politici i sukob politikih elita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 8.7. Stanje pred Prvi svetski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 9. DRUTVO, PRIVREDA, OBRAZOVANJE I KULTURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 9.1. Klase u maarskom drutvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 9.2. Industrijalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 9.3. Poloaj dananje Vojvodine u ekonomskom sistemu Maarske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 9.4. kolstvo, visoko obrazovanje i sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 9.5. Doprinos naih krajeva kulturi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 III POGLAVLJE ISTORIJSKI RAZVOJ VOJVODINE POSLE PRVOG SVETSKOG RATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 1. NACIONALNO PITANJE, KRIZA, PRVI SVETSKI RAT I RASPAD UGARSKE . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 2. SRBIJA KAO NOVA I USPENA DRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
3. VOJVODINA U PRVOM SVETSKOM RATU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 3.1. Odnos Srba prema AustroUgarskoj monarhiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 3.2. Razlozi i povodi Velikog rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 3.3. Stvaranje junoslovenske drave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 3.4. Sistem represije AustroUgarske u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 3.5. Povoljna meunarodna situacija i stvaranje junoslovenske drave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 3.6. Kolaps AustroUgarske i ulazak njenih teritorija u junoslovensku dravu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 4. POLITIKE PRILIKE IZMEU DVA SVETSKA RATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 4.1. Novi dravni okviri i Vojvodina u njima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 4.2. Vidovdanski poredak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 4.3. Stranaki ivot u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 4.4. Privredne prilike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 4.5. Situacija u poljoprivredi i agrarna reforma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 4.6. Industrija, zanati, trgovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 5. VOJVODINA NAKON ZAVOENJA ESTOJANUARSKOG REIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 5.1. Vojvodina u diktaturi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 5.2. Jugoslavija posle ubistva kralja Aleksandra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 6. TERITORIJA VOJVODINE U DRUGOM SVETSKOM RATU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 6.1. Napad na Jugoslaviju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 6.2. Okupaciona vlast i racija 1942. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 6.3. Partizanski pokret u Sremu 1941-42. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 6.4. Preokret u Drugom svetskom ratu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 7. VOJVODINA NAKON ZAVRETKA DRUGOG SVETSKOG RATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 7.1. Vojvodina u novoj Jugoslaviji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 7.2. Politike prilike nakon rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 7.3. Nacionalne prilike u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 7.4. Raskid sa staljinizmom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 8. POLET TITOIZMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
9. POSLE TITA - TITO (POZNI TITOIZAM I ULAZAK U KRIZU) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 9.1. Ekonomska kriza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 10. DOBA POLITIKE, DRUTVENE I EKONOMSKE KRIZE I RASPADA ZEMLJE . . . . . . . . . . . . 102 10.1. Produbljivanje krize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
10.2. Gubitak autonomije Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 10.3. Raspad Jugoslavije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 10.4. Kosovska kriza, napad NATO-a na Jugoslaviju i pad diktature Slobodana Miloevia . . . . . . . . . 104 10.5. Poloaj Vojvodine posle demokratskih promena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 11. STANOVNITVO VOJVODINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 11.1. Popisi stanovnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 11.2. Imigracije u Vojvodinu tokom XX veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 11.3. Struktura stanovnitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 12. CRKVE I VERSKE ZAJEDNICE U VOJVODINI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 13. KULTURA I OBRAZOVANJE NARODA VOJVODINE U XX VEKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 13.1. Osnovne i srednje kole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 13.2. Univerziteti i vie kole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 13.3. Problemi nastave na manjinskim jezicima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 13.4. asopisi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 13.5. Knjievnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 13.6. Scenska umetnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 13.7. Muzika umetnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 13.8. Likovna umetnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 13.9. Kulturne manifestacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 13.10. tampa i elektronski mediji u XX veku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 13.11. Sport u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 PRILOZI ZA RAZUMEVANJE ETNIKE SLIKE DANANJE VOJVODINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Period do Mohake bitke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Vojvodina kao deo Osmanlijske imperije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Kolonizacije u XVIII veku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Bunjevci, okci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Hrvati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Maari u Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 Jevreji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Nemci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 Rumuni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 Rusini i Ukrajinci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 Srbi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 GRADOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 LINOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 HRONOLOKE TABELE ILUSTRACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190

Koliko Se Poznajemo SR

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Koliko Se Poznajemo SR

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

KOLIKO SE POZNAJEMO

iz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini IV izdanje

KOLIKO SE POZNAJEMO iz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini IV izdanje

Novi Sad 2009. god.

1. IDEJA, NAZIV, POJAM I GRANICE VOJVODINE

1.1. Ideja o stvaranju Vojvodine

1. IDEJA, NAZIV, POJAM I GRANICE VOJVODINE

1.1. Ideja o stvaranju Vojvodine

1. IDEJA, NAZIV, POJAM I GRANICE VOJVODINE

1.2. Poreklo naziva Vojvodina 1.3. Granice Vojvodine

1.3. Granice Vojvodine

1.2. Poreklo naziva Vojvodina

2. ISTORIJA PODRUJA BUDUE VOJVODINE PRE POJAVE TURAKA

2.2. Vojvodina od doseljavanja Maara do turskih osvajanja

1. OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO MOHAKE BITKE (1526)

do Mohake bitke (13961526) branili su se zajedniki u Srbiji ( u Pomoravlju) i junoj Ugarskoj.

1.2. Srem i Banat pod prvim naletima Turaka

1.3. Prvi srpski despot u Ugarskoj

1.5. Istorijsko i mitsko pamenje o zajednikim borbama

OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

1.7. Pad Srpske despotovine i posledice

1.6. Odbrana Beograda i seanje na nju

1.8. Vojniki nain ivota postaje trajna karakteristika Srba

1.9. Usamljena Ugarska u ratu protiv Osmanlija i srpski despoti u Ugarskoj

1.10. Srbi na ostalim bojitima u slubi ugarskih kraljeva

OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

1.12. Gaenje titule despota, srpsko-vlaki i srpsko-hrvatski odnosi

1.11. Prvi traak verske tolerancije i dalje naseljavanje Srba

1.13. Doin ustanak

1.15. Mohaka bitka i raspad Ugarske

1.14. Propast srednjovekovne Ugarske, gubitak june odbrambene linije sa Beogradom

OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

2. OD MOHAKE BITKE (1526) DO KARLOVAKOG MIRA (1699)

2.1. Car Jovan Nenad

2.2. Opsada Bea 1529. godine i slamanje otpora u Ugarskoj

OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

2.4. Zauzimanje Budima i posledice

On i njegovi potomci zapameni su u nacionalnim istorijama Hrvata i Maara.

2.6. Teritorija Vojvodine u Osmanlijskom carstvu

2.5. Dalji pohodi Osmanlija

2.8. Prvi akt verske tolerancije

2.9. Period habzburko osmanlijskih ratova

2.10. Dugi rat (15931606), tzv. Petnaestogodinji rat) i ustanci Srba

OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

2.11. Odjek ustanka

2.12. Propast ustanka u Banatu

2.13. Seanje na Banatski ustanak

2.14. Preokret u habzburkoosmanlijskim odnosima

OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

2.16. Srbi u Velikom bekom ratu

2.15. Veliki beki rat (16831699)

2.17. Prodor austrijskih vojskovoa u srce Balkana

2.19. ore Brankovi, vizionar, znalac, istoriar, pisac

OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

2.20. Novi talas beanija

2.21. Dalji tok i posledice Velikog bekog rata

2.23. Karlovaki mir

2.22. Bitka kod Sente

3. OD KARLOVAKOG MIRA (1699) DO SMRTI JOSIFA II (1790)

OD PADA SRPSKE DESPOTOVINE (1459) DO SMRTI CARA JOSIFA II (1790)

3.2. Odomaenje Srba na novim prostorima

3.4. Uloga pravoslavne crkve u srpskom drutvu

3.3. Nai krajevi u novom istorijskom kontekstu

3.5. Uloge patrijarha i crkveno-narodnih sabora