Antonio Vivaldi

Rodjen je u Veneciji 4. Marta 1678. Njegov otac je bio violinist u Duzdevoj kapeli crkve sv. Marka. Kao vrsni virtuoz, Djovani Batista Vivaldi poducavao je svog sina sviranju na violini od njegove najranije mladosti. Ubrzo ga je uveo u Duzdevu kapelu kao pomocnika, a potom I kao svog unapred imenovanog naslednika. Mladi Antonio pokazao se kao muzicki nadareno dete. Uporedo sa sviranjem violine, pohadja casove kod jednog od najvecih majstora orgulja u Veneciji, Djovanija Legrencija, takodje kompozitora dvadesetak opera, te se tako srece sa nekim od najslavnijih orguljasa tog doba. Antonio Vivaldi je tako imao koristi od svog potpunog muzickog obrazovanja, a njegove rano uocene sposobnosti omogucile su mu da posecuje najvece venecijanske muzicke umetnike, koji ce svi do jednog biti ocarani virtuoznim darom Ridjokosog Svestenika. Nakon sto je 1703. Imenovan za svestenika u svojoj 25 godini, Vivaldi ubrzo napusta crkvenu sluzbu. Ni danas nisu jasni razlozi ovog postupka. Da li je rec o ostavci ili otpustanju iz sluzbe? Jedna anegdota pripoveda o tome da je jednog dana, dok je sluzio misu, Vivaldi iznenada otisao u sakristiju da bi zapisao na papir temu jedne fuge koja mu se vrzmala po glavi za vreme sluzenja mise. Kako je uhvacen na delu, inkvizicija je takvo ponasanje ocenila kao cin ludosti , te je Vivaldiju zabranila da ubuduce sluzi mise. Prema drugom objasnjenju, manje romanticnom I mozda zato verodostojnijem, njegov postupak na misi je objasnjen kompozitorovim legendarno slabim zdravstvenim stanjem. Asmaticar, mrsav I krhak, Vivaldi je bio ne sposoban za aktivno sudelovanje u svestenickim duznostima. Kada bi imao napade gusenja, morao je redovno prekidati boziju sluzbu da bi se oporavio. To bi bila medicinska strana objasnjenja njegovog postupka, koje bi moglo osvetliti kompozitorovo napustanje crkvenih funkcija. Ali I ovo kratko svestenicko iskustvo nimalo ne umanjuje cinjenicu da je Vivaldi zbog toga stekao nadimak Ridjokosi Svestenik. 1713. godine imenovan je za profesora violin u Seminario muzikale del Ospitale dela Pieta (Seminario musicale dell Ospitale della Pieta, muzickoj ustanovi u Veneciji , u kojoj sun a skolovanju bile devojke bez roditelja ili napustene, a on ih je poducavao muzici. Ostaje u zavodu La pieta do 1740 god, ne uskracujuci sebi redovne umetnicke izlete da bi odgovorio trazenjima evrope, koju je postupno osvajao svojim darom. Istinska muzicka luka, La pieta ce Ridjokosom svesteniku omoguciti da razvije sav svoj kompozitorski dar. Devojke iz sirotista ce biti interpretatorke prvih partitura obelezenih Vivaldijevom virtuoznoscu I inspiracijom. Dar tih mladih zena omogucice da se ime Antonija Vivaldija ubrzo procuje po celoj Veneciji zbog njegovih partitura, konponovanim u tako posebnom stilu I ritmovima. Koncerti u zavodu La pieta odrzavaju se sedmicno, a venecijanska publika se gura u tesnoj kapeli. Neki stalni posetioci ovih koncerata podjednako su cenili I plasticnost muzicarki. Treba reci da se u to doba u veneciji volelo svetkovati,te se obozavalo sve ono sto prati takva dogadjanja. Isposnistvo nije nimalo bilo venecijanska vrlina. Grad duzdeva bio je mnogo poznatiji kao grad svih zadovoljstava I svih razuzdanosti. Ni zavod La pieta nije

odstupao od tog pravila. No za Antonija Vivaldija to nije bilo nimalo vazno. Krhka zdravlja I potpuno zaokupljen muzikom, kompozitor je bio previse usresredjen na svoj rad da bi sebi dopustio poneku razonodu. Poput istrazivaca u laboratoriji on ispisuje stranice svojih kompozicija . Onaj koji se ponosi time sto je zabelezio na papiru novu partituru za manje vremena nego sto treba obicnom prepisivacu da je prepise,prepusta se slobodnom izrazavanju svog posebnog kreativnog dara. Svake sedmice on utoljava glad za muzikom devojaka iz sirotista La Pieta novim partiturama koje pridonose virtuoznosti svojim instrumentalnim uspesima I besomucnim ritmovima. Muzicarke, odusevljene ovom muzickom literaturom koja istice njihovu vrednost, posdsticu Vivaldija na ono sto I danas predstavlja njegov zastitni znak, virtuoznos I stil. Tako je rodjen lombardijski stil svojstven Vivaldiju, sastavljen od ritmickih skokova I bozanstvenih melodija. Sve te godine provedene u freneticnosti zavoda La Pieta bitne su za Vivaldija.Vezan ugovorom da isporucuje sveze partiture za sve instrumente I oblike, Vivaldi ne prestano stvar. Malo-pomalo njegov ugled prelazi obale Venecijanke lagune da bi osvojio celu Italiju , a potom I vropu. Poznat I priznat I zbog svoje duhovitosti I zbog svoje darovitosti virtuoznog violinist I zbog svoje kompozitorske genijalnosti, Vivaldija posecuju brojni instrumentalisti koji dolaze kod njega po dragocene savete ili da bi nabavili njegove slavne kompozicije. Tek 1713, u 35-oj godini , Vivaldi konponuje svoju prvu operu : Ottone in Villa. Stvaranje ovog prvog lirskog dela nije se odigralo u Veneciji nego u Vicenci. Ovaj prvi slucajni izlet u svet muzickog pozorista bice odlucujuci za venecijanskog kompozitora. Privucen pozornicom, Vivaldi ce izraziti svoj dramski temperament u 40-ak opera koje je komponovao. Danas je vecina ovih partitura nestala. Na veliku srecu ljubitelja muzike,neke se ponovo pojavljuju u javnosti zbog upornosti istrazivaca I muzikologa. Opera je u ono doba omogucila Vivaldiju da njegova dela budu izvodjena sirom Evrope I da ga traze najveca muzicka pozorista. Vivaldi nestaje iz dokumenata La Piete izmedju 1718 I 1722. To je razdoblje kada obilazi najlepse muzicke pozornice I pomalo radi I izvan svog kompozitorskog poziva. U stvari, Vivaldi se podjednako brine oko scenskog aranzmana svojih opera. Stalo mu je do toga da nadgleda produkciju svojih opera do najsitnijih pojedinosti. Odusevljen ovim novim poljem istrazivanja, Vivaldi ce se pretvoriti u samostalnog preduzetnika ovih spektakla I za vlastita dela I za radove ostalih muzicara. Nakon povratka u Veneciju , obavlja svoj pedagoski zadatak onoliko koliko moze. Listajuci dokumenta zavoda La pieta, sa zanimanjem cemo primetiti da umetnik mora podrediti svoj pedagoski rad potrebama svoje karijere dramskog kompozitora I putujuceg virtuoza. Sada smo u 1723. I Vivaldi postaje evropska zvezda za koju sirotiste La Pieta, pretvoreno 1713. U muzicku akademiju, ima razumevanja I s odobravanjem prati njegova cesta odsustvovanja, ali isto tako I ima koristi od sirenja njegovog uticaja I umetnickog uglda. Izmedju 1725. I 1735. Ime Antonija Vivaldija se ne nalazi ni u jednom dokumentu zavoda La Pieta. Trazen sirom evrope , kompozitor je neprestano na putu: Rim, Firenca, Bec, Nemacka, Holandija. On odusevljava sve slusaoce I zari uglednim muzickim dvoranama, pa I onim najkonzervativnijim. Cak ce I sv. Otac zahtevati da cuje onoga koji izaziva senzaciju svojim

darom, svojom virtuoznoscu I inventivnoscu svojih kompozicija. Nakon kratkog povratka u Veneciju , gde odrzava niz koncerata 1727, Vivaldi se od iduce godine naseljava u Becu. Nikada se nije saznalo da li je kompozitor bio ikako vezan uz carski dvor. Jedno je sigurno, Vivaldi je svojim daromdoslovno potcinio cara. Godine koje slede ostaju skrivene u tami. Niko tacno ne zna sta se dogodilo sa Vivaldijem. Ne sam o da njegovi biografi gube svaki trag, nego se I njegova dramska produkcija naglo prekida. Vivaldi je fizicki I umetnicki ispario dok je bio na vrhuncu slave, te je ustuknuo pred pozivima I narudzbinama. Ovo odsustvovanje je tajanstveno I za zavod La pieta u cijim spisima, tokom ovih dugih meseci, nije zabelezen ni jedan dogadjaj vezan za Vivaldija. Neki iskreno veruju da je umro. Vivaldi se ponovo pojavljuje tek 1732. u Padovi, nedaleko od Venecije, prilikom izvodjenja opera Semiramida I Fida Ninfa odrzanih u Veroni. La Pieta ga iznova poziva 1735. Kao koncertnog majstora, precizirajuci, medjutim, u svom pozitivnom pismu d ace ovaj put obavljati duznost bez pomisli da ode, sto je bio slucaj tokom predhodnih god. Medjutim Vivaldi do 1739. Nize uspehe na pozornicama Firence, Verone, I Ankone, koje s Venecijom dele maestrovu produkciju. Godine 1738. Vivaldi se cak nalazi u Amsterdamu. Pozvan od muzickih autoriteta da diriguje lokalnim orkestrom prilikom proslave 100 godisnjice pozorista, Vivaldi trijumfuje. Treba reci das u ga njegove vlastite kompozicije nadzivele I od njega stvorile legendu. Godina 1739. Oznacava preokret u zivotu Vivaldija. Hvaljen, na dobrom glasu, trazen, okoncace svoj zivot zivot anoniman I napusten. U decembru 1739. Princ Fridrik Krscanin, sin pokojnog kralja, pristaje u Veneciju s velikom pompom. U palate Foskarini, gde se smestio,princ naslednik organizuje nezaboravne svetkovine kakve je jedino Venecija mogla udomiti: operske predstave, zabave na void, trke bikova, serenade, a muzika zauzima presudno mesto u ovim princevskim slavljima. Dana 21. Marta 1740. Muzicka akademija La Pieta priredjuje dobro poseceno nezaboravno vece posveceno muzici Vivaldija. Umesto da iskoristi ovu priliku daza komponovanje novih radova koji ce jos jednom ucvrstiti njegov ugled , Vivaldi se zadovoljava nudjenjem muzickog programa sastavljenog od starih kompozicija. Istrosen, Vivaldi, je izgledao kao da napusta mesto koncertnog majstora La pieta. Sutradan, nakon te veceri, niko vise nije govorio o Vivaldiju. Kompozitor, kome je laskala cela Evropa, miljenik Venecije, nastaje u opstoj nezainteresovanosti. Jos gore: trebace gotovo 2 veka da bi nam istrazivanja u Becu 1938. Rasvetlila nestanak jednog od najvecih muzickih genija u istoriji. Sam, bez novca, zaboravljen od svih, Vivaldi umire od upale u Becu. Sahranjen je 28.jula 1741. Na beckom bolnickom groblju, rezervisanom za siromasne. Kompozitor, koji je bio naviknut da mu velikani ovog sveta odaju pocast I da slusa vatrene aplauze publike u svim pozoristima, imace pravo samo na najskromniji pogreb: sest nosaca kovcega, sestoro dece iz hora I jednostavnu zvonjavu zvona. Tako je u potpunoj bedi, iscezao jedan od velikih muzickih stvaralaca baroknog doba.

Za zivota je Vivaldi objavio 13 zbirki instrumentalne muzike (opusi od 1 do 13). Uz 14 sinfonija (uvertire), 478 koncerata svakako zauzima posebno mesto. U svom izrazavanjuvanju

venecijanski kompozitor nikada ne zaboravlja svoje umetnicke sposobnosti.Suprostavljanje solista tuttiju (orkestralnom sastavu), Vivaldiju omogucuje upotrebu celokupne dramske izrazajnosti I inovativnog lirizma I u instrumentaciji I u ritmickim strukturama. Stranica po stranica ustaljuje lombardijski stil koji cini muzicki identitet Vivaldija. Koliko violinist toliko I kompozitor, Vivaldi je posvetio 220 koncerata svom obozavanom instrument. Medju njima treba skrenuti paznju na neke popularnije kompozicije. Godine 1711. Objavljivanje LEstro armonico, a potom I La Stravaganze umnogome pridonose popularnosti ovog kompozitora. Ali hit je stigao nekoliko godina posle, 1725, u okviru Opusa broj 8, nazvanog I Il Cimento dell Armonia e dellInventione (suprotstavljanje harmonije I invencije), koji obuhvata 7 koncerata, medju kojima su od tada poznata Cetri godisnja doba. Ova 4 koncerta imaju klasicnu formu I svaki sadrzi 3 promene (zivo/lagano/zivo). Predhodi im poetski uvod (predgovor) koji stvara dekor kakav je zamislio kompozitor. Ovi soneti upucuju na tacno odredjene odlomke partiture. Opisana snaga ovih koncerata zapanjujuca je vec pri prvom slusanju. Snaga Vivaldija je u tome sto omogucava suzivot te ocigledne snage I slobode pisanja, sto daje moc tim strancima. Nikad se nigde ne pojavljuje ni najmenje ogranicenje. Kompozitor dopusta da ovde na povrsinu izbije sva njegova zestina I eruptivnost, kao I dramska snaga kroz lagane (spore) promene.