Smiljana M. Arsi 060210 Srpska knjievnost i jezik (05) Metodika praksa 05 2009/2010.

godine

Metodika priprema za obradu teksta Mostovi Ive Andria 04. 05. 2010. Osnovna kola Filip Filipovi, Beograd, peti razred, V2 Jagoda uni, prof

dr Zona Mrkalj mr Miodrag Pavlovi

Literatura za uenike: 1) itanka za peti razred osnovne kole, arolija rei mr Nataa Stankovi-oo, KLETT, Beograd, 2008. str. 168.

Literatura za nastavnike: 1) Staze, lica, predeli Ivo Andri, sabrana dela, Prosveta, Beograd, 1985. 2) Metodika nastave srpskog jezika i knjievnosti Milija Nikoli, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2006. 3) Program i plan rada i struno-metodike pripreme Aleksandar Lakovi, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1991. 4) Pregled junoslovenske knjievnosti Dragutin A.Stefanovi, Vukain Stanisavljevi, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 5) Istorija srpske knjievnosti Jovan Dereti, Sezambook, 2007. 6) Srpska knjievnost u knjievnoj kritici, knjievnost izmeu dva rata priredila Svetlana Velmar-Jankovi, NOLIT, Beograd, 1972.

NASTAVNI CILJEVI: Obrazovni ciljevi: Omoguiti uenicima da se, putem istraivakih zadataka (podeljenih na prethodnom asu) upoznaju sa tekstom kod kue i podstai ih da ga doivljajno proitaju. Upoznati uenike sa imenom i delom Ive Andria, odreujui ga, prvenstveno, kao naeg prvog i jedinog nobelovca. Razjasniti pojam Nobelove nagrade, u sluaju da uenicima nije poznat i i upoznati ih sa njenom ulogom, znaajem, vrednou. Sugerisati na obimnost Andrievog knjievnog opusa i, u cilju ekonominosti i zanimljivosti isprianog, skrenuti panju samo na najvanija dela. Motivisati uenike da doive i uive se u svet knjievnog ostvarenja Mostovi putem nastavnikog izraajnog interpretativnog itanja. Naglasiti bitnost zahteva da se tekst prati sa olovkom u ruci i podvlae nepoznate rei. Pojasniti uenicima nepoznate ili manje poznate rei, sa doputenjem da ih oni, ako znaju, jedni drugima objasne. Informisati uenike putem osvrta o motivu mosta kao lajtmotiva Andrievog stvaralatva i potkrepiti informaciju konkretnim primerima. Podstai uenike da uoe i shvate zato u tekstu postoji samo jedan glavni motiv motiv mosta i tako otkriju ideju teksta koja se nalazi u osnovnoj nameni mostova oni vezuju oveka sa ovekom i prostor sa prostorom. Izdvojiti bitne motive i ujediniti ih pod temom: Mostovi su trajna dela neimara.teiti ka uoavanju tematskog bogatstva. Dijalokom metodom usmeriti ueniko zakljuivanje da mostovi nose univerzalnu i neprolaznu lepotu, vrednost, ali i neimarovu elju za venou. Podsetiti uenike na simbol kao stilsko izraajno stedstvo. Navesti uenike da shvate vanost i funkcionalnost mostova kao zdanja, ali i pomoi im da uvide i razumeju dublju simboliku koju oni nose. U cilju pospeivanja unutranje oiglednosti uenika, dovesti u vezu mostove iz knjievnoumetnikog teksta i mostove iz neposrednog uenikog okruenja. Razvijati u uenicima svest da svaki predmet nosi svoju tajnu, koja se esto ne nazire pri prvom pogledu. Izvriti jezikostilsku analizu dela. Vaspitni ciljevi: Podsticati uenike da uviaju slojevitost na prvi pogled jednostavnih predmetnosti koje ih okruuju. Skrenuti im panju da sva dela imaju svoju istoriju, seanje i uspomene. Negovati miljenje da se istorijski toak uvek okree, spajajui prolost sa budunou i generaciju sa generacijom. Nauiti uenike da ne potcenjuju spoljanji izgled, ve da lepotu trae ispod nekad skromne povrine. Insistirati na zakljuku da su svi mostovi podjednako vredni i funkcionalni, ma od kog materijala bili napravljeni. Nastojati da uenici shvate vrednost ljudskog truda i rada uloenog u izgradnju mostova. Bodriti uenike da potuju svrhovitost mostova, ali i obavezno istai bitnost i nezaobilaznost umetnikog u procesu stvaranja. Razvijati kod uenika svest o autentinosti svakog knjievnog dela ponaosob i svih 3

vidova ovekove duhovne aktivnosti. Razvijati kod uenika ljubav i naklonost prema knjievnosti, ali i prema umetnosti uopte. Uputiti ih na toleranciju i razliite estetske kriterijume: gde su ukusi razliiti, svaki most lep na svoj nain, a lepota se krije u oima posmatraa. Funkcionalni ciljevi: Osposobljavati uenike za aktivno uestvovanje u tumaenju knjievnog dela. Pomoi im da razvijaju empatinost, jer se mnoga dela, poput ovog, na taj nain se mogu valjano doiveti. Razvijati i nagovati kod uenika smisao za lepo i iriti estetske kriterijume. Objasniti uenicima da u tekstu pronalaze umetniki kvalitet, skriven ispod povrine reenica. Primenom problemskih situacija afirmisati stvaralako miljenje i elju za istraivakim radom. Podsticati kritiko miljenje uenika i naglaavati bitnost potkrepljivanja svojih stavova primerima iz teksta. Razvijati kod uenika misaono-retorike sposobnosti, ali i sposobnost samostalnog i promiljenog zakljuivanja. Omoguiti uenicima da iskau individualnost, kreativnost i smelost u razmiljanju povodom dela, ali ne po cenu razbijanja koncepta koji je nastavnik planirao ili udaljavanja od smisaonog jezgra dela. Razvijati kod uenika ljubav prema knjievnosti. Insistirati na istini da vredno knjievno delo ne ini mnotvo likova ili motiva, ve mnotvo poruka koje se iz njega mogu spoznati. Svakim novim delom bogatiti ueniki renik i fundus znanja. Afirmisati nauke poput istorije ili istorije umetnosti, koje neposredno koreliraju sa datim knjievnim delom. Potkrepljivati naklonost uenika prema svim sferama umetnosti, te ne isticati knjievnost iznad ostalih umetnosti kao jedino vrednu i bitnu.

PRIPREMNI/ISTRAIVAKI ZADACI: Na sledeem asu upoznae se sa delom Ive Andria posredstvom poznatog teksta Mostovi. Tekst koji e itati iznenadie te bogatstvom i raznolikou opisa mostova. Paljivo i skoncentrisano proitaj tekst kod kue. Razmisli o sledeim pitanjima nakon proitanog teksta: 1) esto i rado Ivo Andri je pisao o mostovima. Zato njegovu panju od svih graevina toliko okupiraju mostovi? ta je potrebno da se napravi jedna kua? A ta je jo potrebno za most? Promisli kome sve slui kua, a kome most. 2) Uoi u tekstu o kakvim sve mostovima Andri pie. Kako ih on klasifikuje? Pisac je miljenja da su svi mostovi od istog znaaja, ma od kog materijala bili sagraeni. Slae li se ti sa njim? Obrazloi svoje miljenje. Kojih se mostova ti sea? Od kog su oni bili materijala? Kako su izgledali? 3) Primeti koji su mostovi zaneli autorovu panju i duh. Od kojih mostova on kree u svom seanju? Razmisli, zato ba od njih? ta oni znae autoru? Zbog ega se nije prvo setio slavnih evropskih mostova, ve mostova iz svog zaviaja? Istrai po ijem imenu je nazvan most koji nosi sudbinsko ime jednog mladia. U itanci, kraj teksta, ima obrazloenje. Ako te vie zainteresuje pria o mostu i mladiu po kome on nosi ime, odgovore pronai u drugom delu Male prosvetine enciklopedije, od M-. 4) Zamisli slavne evropske mostove koje nam autor slikom predoava. Zato se autoru oni ine velikim i vrednim pomena? ini se da mostovi jedne zemlje predstavljaju tu zemlju. U emu su slinosti panije, Italije, Turske, vajcarske? Kako objanjava pojavu da mostovi lie na ljude i predele koji ih okruuju? 5) Kojim stilskim figurama nam pisac predoava lepotu mostova? Zakljuke zapii u svesku i pripremi se da ih saopti na asu. Podvuci bar dve reenice iz teksta u kojima uoi personifikaciju, poreenje i epitete. Razmisli koja je njihova uloga.

UVODNI DEO ASA: Interpretacija bilo kog knjievnog dela, u konkretnom sluaju Mostova, zapoinje

nastavnikim, unapred pripremljenim motivacionim razgovorom. Nastavnik ih smiljenim dijalogom navodi da izgovore temu asa, koja je, ujedno, u ovom sluaju, i naslov dela. Na taj nain podstie ueniko interesovanje i pobuuje elju da se aktivno uestvuje u nastavi. Pripremni razgovor na bi trebalo da oduzme mnogo vremena. Razmislite, ta sve danas moe da povee ljude ako su udaljeni jedni od drugih? Koja tehnika dostignua? Oekuju se odgovori poput: mobilni telefoni, internet, saobraaj. A ta moe spojiti Nikolu sa Novog Beograda i Marka sa Savskog venca? Da, sastavie ih mostovi, kako se i zove tekst koji emo danas obraivati. Poto sam uverena da ste se svi valjano pripremili za as, proitali delo, ko e mi rei ime pisca koji je napisao tekst pod imenom Mostovi? Nastavnik na tabli ispisuje prvo naslov nastavne jedinice, zatim i ime pisca (neobavezno i godine roenja i smrti). Ovim inom prelazi se na interpretaciju dela. Poto se uenici prvi put susreu sa imenom i delom Ive Andria, neophodno je da se upoznaju sa nekim osnovnim podacima o ivotu i stvaralatvu pisca. Uvodni deo asa zapoinjem monologom, koji se moe lako pretvoriti u interaktivni dijalog sa uenicima ako su spremni da govore o piscu. Pripremni zadaci ih nisu upuivali na takvu vrstu istraivanja, jer sam miljenja da je funkcionalnije da nastavnik predstavi pisca o kojem dotad nije bilo rei, te na taj nain izbegne suvoparnost izlaganja biografskih podataka. Iz istih razloga, izostalo je davanje referata sa tom temom nekome od uenika. Ivo Andri nije roeni Sarajlija, iako je tu proveo znaajan deo svog ivota i za Sarajevo bio doivotno vezan. Roen je u jednom drugom bosanskom gradu, Travniku, gde je njegova majka boravila kod roaka. Bio je veliki partiota, koji je zbog svog patriotizma, tokom I svetskog rata, ak godinu dana odleao u tamnici. Ivo Andri je moda najvei pripoveda dvadesetog veka. Ako ne najvei, a ono najpriznatiji, jer je bio i ostao jedini Srbin koji je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za roman Na Drini uprija. Zna li neko da mi kae kakva je to nagrada? Kome se dodeljuje? Za kakve zasluge? Ako reakcije uenika izostanu i niko ne objasni smisao Nobelove nagrade, nastavnik je tu da pojasni pojam i istakne vanost i presti koji takva nagrada nosi:

Nobelovu nagradu dobijaju ljudi koji su svojim radom i otkriima doprineli razvitku oveanstva, irenju mira i bratske ljubavi. Manifestacija dodele vri se svake godine, poevi od 1901. Dodeljuje u vie kategorija, a nama je ovog puta znaajna nagrada koju je na pisac dobio u sferi knjievnosti. Upoznavi uenike sa pojmom i bitnou Nobelove nagrade, prelazi se na upoznavanje uenika sa stvaralatvom Ive Andria. Neizostavno bitna je redukcija prezentovanih dela, imajui u vidu obimnost Andrievog stvaralakog opusa: Ivo Andri bio je plodan pisac, koji je iza sebe ostavio veliki broj dela. Navie se istakao kao pripoveda, iako je pisao i liriku. Spomenuemo (i zapisati na tabli) samo neka dela koja su najpoznatija: romani Na Drini uprija, Travnika hronika, Prokleta avlija, pripovetke Deca, Pria o kmetu Simanu, Knjiga, Most na epi, Aska i vuk... Ipak, ne znai da su na tabli navedena dela ujedno i najvrednija. Svako od nas gradi i poseduje jedinstven knjievni ukus, u koji mu se drugi nee meati. Zato mi ne sudimo koja su dela dobra ili najbolja, ve samo koja su poznata i manje poznata. Nikada ne smemo da zaboravimo da je svaka knjiga vredna i lepa na svoj nain.

GLAVNI DEO ASA: Putem niza saradnikih imperativa, pozivam uenike da otvore itanke. Motiviem ih da budno i paljivo prate moje izraajno interpretativno itanje, te da, poto su ve upoznati sa tekstom (u sklopu istraivakih zadataka, prvi je bio taj zahtev da se delo kod kue proita), dok sluaju, podvlae nepoznate ili manje poznate rei.: Sada otvorite vae itanke na stanu 168, gde nalazi se tekst koji emo danas obraivati. Zamoliu vas za panju i tiinu. Dok ja budem itala, vi pratite i podvlaite rei o pojmove koje su vam nepoznati, pa emo nakon itanja razjasniti. U isto vreme, razmiljajte o mostovima, njihovoj funkciji i lepoti. Obratite panju na raznolikost mostova koje autor opisuje. Ako elite, nakon mog itanja, zatvorite oi i zamiljajte slike velelepnih mostova koje nam je autor predstavio. Po zavrenom itanju, dopustiu uenicima par trenutaka tiine, kako bi se iz stvaralakih matarija vratili u realnost asa. Potom, kroz dijalog, otkriu koje su to rei zadavale uenicima muke da ih razumeju i objasniu ih usmenim putem. Poto su neke rei koje bi bile

manje poznate protumaene na marginama, kraj teksta, oekujem da se moe pojaviti nekoliko nejasnoa, tipa: zarudeli pocrveneli, porumeneli, rumeni elezni gvozdeni (postoji naselje eleznik) brvno deblo drveta (radi lakeg razjanjavanja, moe se povezati sa imenicom brvnara) zatesana obraena, iseena zapreka prepreka skelet kostur Pored postupnog tumaenja nepoznatih rei, bitno je uenicima objasniti i mogunost logikog zakljuivanja znaenja pojedinih rei, uslovljenih reeninim smislom. Na taj nain se uenici osamostaljuju u itanju i razumevanju teksta. Posle pojanjavanja nepoznatih rei, vraam se na predeo stvaralakog matanja i razmotavam klupko knjievne analize: Kakve utiske je priozveo ovaj tekst u vama? Zato je pisac s pravom izabrao mostove kao centralni motiv mnogih svojih dela. Obrazloite svoje miljenje. U emu uviate slinosti izmeu mostova i kua? A u emu razlika? Koja je osnovna namena mostova? Kakvu ulogu imaju mostovi? Oekujem da e mnogi uenici govoriti o znaaju mostova i opravdanosti odabira motiva mosta kao dominantnog motiva Andrievog stvaralatva. Zatim, verujem da e uvideti razliku izmeu mostova i kua, najpre, u njihovoj opozitnoj funkcionalnosti (kua je dom, zatvoreno mesto kroz koje ne proe puno ljudi, dok most trpi svaije korake), a zatim i u gradnji. Takoe, govorie i o primarnoj nameni mostova oni slue kao spone preko reke, njima ljudi prelaze na drugu stranu... Opet, ideja da su mostovi svedoci mnogih sudbina, namerno je osmiljena kao upuivako pitanje, koje e svoju punu realizaciju dobiti tek u domaim zadacima sa istoimenom temom. Koji je glavni motiv ovog teksta? A ko gradi mostove? Upravo, radnici, ali i umetnik. Onda, sad kad znamo da most gradi i umetnik, ta mislite, koja je tema ovog knjievnog dela? Glavni motiv zapisujem na tabli. Dalje, insistiram na pitanjima koja bi uenike dovela do tematike, kao i do saznanja da mostovi nose i simboliku vrednost. Oni su i lepota, i snaga, i elja neimara-umetnika da, na taj nain, ostavi trag. 8

Znamo da se svaki graditelj trudi da njegovo delo traje dugo, da bude od najboljeg mogueg materijala, da bude skladno i lepo. Promislite, zato je to tako? Zato se neimar mostova opredelio ba za izgradnju mosta koji je simbol trajanja? Ko bi umeo da mi kae ta je to simbol? Ako niko ne zna za stilsku figuru simbol, dau vam informativno objanjenje. To je re koja oznaava neki konkretan pojam, a upuuje na neki misaoni, ime se konkretnom pojmu daje ire znaenje. Dijalog koji e dalje uslediti bie usko vezan za praenje teksta, jer elim da uenici uvide brojnost vrsta mostova ali, u isto vreme, i brojnost razliitih oblika lepote. Ovaj razgovor je motivisan krajnjim ciljem uvianjem da se lepo pojavljuje i u naizgled runom i neuglednom. Takoe, bitno je da se uenici vaspitno usmeravaju da ne osuuju fiziku skromnost, jer je ona, moda, uslovljena mogunostima, poput drvenih, planinskih mostia, kao i praktinim potrebama. O kakvim sve mostovima autor govori? Kakvi su oni? Od kog su materijala napravljeni? Pored velikih, kamenih, silnih mostova nau panju privlae i skromni, neugledni mostii koji se uporno bore da sastave dve strane gorskog potoka. Koji je most u najveoj meri privukao vau panju? Zbog ega? Pronaite u tekstu trei pasus, proitajte ga ponovo i na trenutak, razmislite o njemu. ta je autor na tom mestu eleo posebno da nam ukae? Kakvu pouku iz njegovih rei moemo da saznamo? Obratite panju koje mostove Andri prvo opisuje. Ako se prisetimo da je on dugo iveo u Bosni, kakav zakljuak moemo proizvesti? Zato su mu sarajevski mostovi ostali u seanju? Ko e mi sad rei, po imenu kog mladia je nazvan jedan sarajevski most? Zato je taj mladi vredan pomena? Oekujem odgovore uenika koji opisuju izgled i konstrukciju razliitih vrsta mostova kamenih, eleznih, drvenih, planinskih. Takoe, insistiram na zamiljanju mostova u mati i iskazima koji bi potkrepili stav o tome koji im se most najvie dopadao. Takoe, bitno je istai da su svi mostovi lepi na svoj nain i da je zato, svaki ponaosob, izuzetno vredan. Neosporno i nimalo sluajno, Andri je na prvo mesto stavio opise svog rodnog kraja, naglaavajui da su oni bitni jer su uzneli njegov duh, a ne zato to se esto sa njima sretao. Takoe, bitno je povezati dve drutvene grane istoriju i knjievnost, objedinjene u imenu Gavrila Principa. Sa izreenim zakljucima vezanim za autorovu ljubav prema Bosni i kratkog pregleda sudbine Gavrila Principa, sa polja istorije prelazimo na polje geografije. Svakako da to koreliranje sa drugim poljima deluje stimulativno i razbuuje ueniku ulnu imaginaciju. Ipak, mora se uzeti u obzir i to da je kraj asa bezmalo blizu i da su uenici ve zamoreni. Zato je bitno da se semantiki fokus dela obradi na poetku, da bi, kako as odmie, gradativno opadao i rastereivao ueniku 9

svest. Pitanja koja nastavnik postavlja su sve jednostavnija, zahtevi smanjeni, kako bi se rasporedila uenika budnost do kraja asa. Hajdemo sada da proetamo preko evropskih mostova koje nam je Andri naslikao. O mostovima kojih zemalja on govori? Misli se da jedan narod lii na zemlju iz koje je ponikao. U kojoj meri i po emu lie mostovi panije, vajcarske, Turske i Italije na ljude i zemlju u kojoj se nalaze? Pronaite odgovore u tekstu. Raunam sa tim da e uenici uvideti slinost izmeu vajcarskih, snegom pokrivenih mostova i Alpa, turskih koji su nastali sluajno i Turaka koji su neugledni i nehajni, italijanskih i velike kulturne zaostavtine koju je ostavio Rim. Kraj glavnog dela asa obeleie osvrt na stil Ive Andria. Poto su uenici tekst doiveli i obradili, moe se prei na etapu koja e podrazumevati znanje iz stilistike: opis reenice, uoavanje autentinosti forme teksta (nema likova, dijaloga, fabule), kao i stilskih figura. Radi utede vremena, stilske figure e biti pregledno ispisane na panou sa ponekim reprezentativnim primerom iz dela. Uenici su imali za zadatak da prepiu u sveske bar po dve reenice u kojima su pronali stilske figure personifikacije, epiteta i po reenja, te e ih proitati naglas, ako ostane vremena. Pogledajte jo jednom tekst u celini. Mislim da se dosad niste susreli sa ovakvom formom teksta. Zapazite po emu je ona neobina. ta ovaj tekst nema, a imale su pripovetke koje ste dosad itali? Zato je ovaj tekst drugaiji, a njegova knjievna vrsta se odreuje kao zapis. Pogledajte ponovo drugi pasus teksta. ta je u njegovom sadraju neobino? Izostajanje glagola ima svoje ime i autor ga je namerno upotrebio. To stilsko izraajno sredstvo se zove elipsa i doprinosi nebinosti reenice. Nju ete uiti u kasnijim razredima, tako da niste obavezni da je pamtite. Pored elipse, koja se jo izraajna sredstva javljaju u tekstu? Neka mi neko od vas proita bar dve reenice u kojima se moe pronai personifikacija, epitet i poreenje.

ZAVRNI DEO ASA: Koje su osnovne ideje ovog dela? Ako elite, moete se potpomagati autorovim reenicama iz teksta. ta i koga sve mostovi spajaju? Kakvi su oni svedoci? Koliko dugo oni prate ljudske sudbine? Kakav zakljuak smo proizveli iz treeg pasusa teksta? emu je autor eleo da nas naui? 10

Zakljuni deo asa zamislila sam kao sumiranje obraenog u osnovne ideje/poruke dela. Uenici e univerzalne ideje moi da formiraju svojim reenicama ili potpomaui se reenicama iz dela. Na tabli u zapisivati formulacije poput ovih: Mostovi spajaju prolost i budunost, ljude i generacije; oni su nemi svedoci iezlih vremena; lepota je u oima posmatraa; lepotu treba traiti ispod povrine... Samu zavrnicu asa osmislila sam kroz motivisanje uenika za pisanje domaeg zadatka na temu koji sumira sva dananja razmiljanja i zakljuke o mostovima: Naa dananja pria o mostovima zavrie se vaim domaim zadatkom. U njemu ispriajte zamiljenu priu jednog mosta. Preko njega je prelo mnogo ljudi, na njemu su se neki mirili, neki smejali, a neki i tugovali. Most je nem i on taloi seanja. Kad bi umeo da pria, ta bi ti ispriao? Svoja razmiljanja uoblii kroz temu PRIA JEDNOG MOSTA.

11

IZGLED TABLE:

Mostovi Ivo Andri (1892 1975) Ivo Adri jedini srpski nobelovac Najpoznatija dela: romani: Na Drini uprija, Prokleta avlija, Travnika hronika pripovetke: Deca, Pria o kmetu Simanu, Knjiga, Most na epi, Aska i vuk

Glavni motiv: most Tema dela: Mostovi su trajna dela neimara Nema likova, dijaloga, kompozicije Ideje dela: Mostovi spajaju prolost i budunost, ljude i generacije; Mostovi su nemi svedoci iezlih vremena; Lepota je u oima posmatraa; Lepotu treba traiti ispod povrine

12

RADNI MATERIJAL: Ove fotografije e biti priloene uenicima uz istraivake zadatke, u cilju motivisanja za itanje dela posredstvom pieve slike. Mislim da e to biti funkcionalno i svrsishodno, jer svaka od slika nosi sopstvenu motivacionu snagu: prva, koja povezuje autora i njegovo delo, druga, koja podrava vanost i priznatost Andrievog knjievnog stvaranja i trea, koja prikazuje autora u njegovom radnom okruenju:

1.Ivo Andri ispred mosta

2.Na dodeli Nobelove nagrade

3. Andri u svojoj radnoj sobi

Umanjen izgled panoa na kome e biti prikazana stilska izraajna sredstva koja se javljaju u datom tekstu, sa reprezentativnim primerima. Pano e biti pokriven, sve dok ne doe trenutak u kome e se govoriti o stilskim izraajnim sredstvima: PERSONIFIKACIJA: uvuen u se; ne zna za predaju ili izdaju; oni stoje jo jednako EPITET: ivotni nagon; veliki kameni mostovi; tanki elezni mostovi; drveni mostovi; seoski konji POREENJE: kao daice ksilofona; kao mravi; kao kameni prljenovi; kao dobra i utljiva tvrava SIMBOL ELIPSA 13