Perls, F.S., Heferlajn, R. & Gudman, P.

GETALT

TERAPIJA

Tom 2

NOVINA, UZBUENJE I RAST

Prvi deo

U v o d

P r e v e l a: Vesna Vuka

STRUKTURA RASTA

1. Gran !a "#n$a"$a Iskustvo se odvija na granici izmeu organizma i njegove sredine, prvenstveno na povrini koe i u drugim organima senzornog i motornog reagovanja. Iskustvo je funkcija ove granice i ono to je stvarno u psiholokom smislu jesu potpune! konfiguracije ovog funkcionisanja, neko zna"enje koje je otkriveno i neka aktivnost koja je okon"ana. #eline iskustva ne podrazumevaju sve!, jer su one odreene jedinstvene strukture, a sve drugo, u psiholokom smislu, uklju"uju$i i same koncepte organizma i sredine, jeste apstrakcija ili mogu$a konstrukcija ili potencijal koji se pojavljuje u iskustvu, ali samo kao nagovetaj nekog drugog iskustva. %i govorimo o organizmu koji kontaktira sredinu, ali to je kontakt koji "ini najjednostavniju i prvo&itnu stvarnost. 'vo moete odmah doiveti ako, umesto da samo gledate o&jekte ispred vas, postanete i svesni "injenice da se ti o&jekti nalaze u vaem ovalnom vidnom polju i ako osetite kako ovaj vidokrug, da tako kaemo, dodiruje vae o"i ( to zaista jeste vid vaih o"iju. '&ratite panju, zatim, kako se predmeti u ovom vidokrugu pojavljuju u estetskim odnosima u pogledu prostora i &oja. 'vo moete doiveti i uz zvuke koji dolaze spolja!) koren njihove stvarnosti nalazi se na granici kontakta i na toj granici oni se doivljavaju kao jedinstvene strukture. *ako je i u motori"kom smislu, ako ste svesni da &acate loptu, daljina se smanjuje i va motorni impuls iz&ija, da tako kaemo, na povrinu kako &i je sreo. +vrha svih prakti"nih eksperimenata i teorijske diskusije u ovoj knjizi jeste analiziranje funkcija kontakta i pove$anje svesnosti stvarnosti. ,e" kontakt! ( u dodiru sa! o&jektima ( koristimo kao osnovu za senzornu svesnost i motorno ponaanje. -erovatno postoje primitivni organizmi kod kojih svesnost i motorni odgovor predstavljaju isti "in) a kod organizama vieg reda, koji ostvaruju do&ar kontakt, uvek se moe uo"iti povezanost "ula i pokreta .a takoe i ose$anja/. %. In$era"! ja #r&an 'ma sred ne 0 svakoj vrsti istraivanja, &ilo da je ono &ioloko, psiholoko ili socioloko, polazimo od interkcije organizma i sredine. 1esmisleno je da, na primer, govorimo o nekoj ivotinji koja die, a da ne uzmemo u o&zir vazduh i kiseonik kao deo njenog definisanja ili da govorimo o ishrani, a da ne spomenemo hranu ili da govorimo o vidu &ez svetlosti ili o kretanju &ez gravitacije i podupiru$eg tla ili o govoru &ez komunikanata. 2e postoji nijedna funkcija &ilo kog ivog &ica koja se moe ostvariti u potpunosti &ez o&jekta i sredine, &ilo da se radi o vegetativnim funkcijama kao to su ishrana i seksualnost ili perceptivnim funkcijama ili motornim funkcijama ili ose$anjima ili rasuivanju. 3na"enje &esa o&uhvata frustriraju$u prepreku, zna"enje rasuivanja o&uhvata prakti"ne pro&leme.

2azva$emo ovu interakciju organizma i sredine u &ilo kojoj vrsti funkcionisanja polje organizam5sredina!. I ne za&oravimo da, &ez o&zira koju teoriju zastupamo o impulsima, nagonima itd., uvek uzmemo u o&zir takvo interaktivno polje, a ne izolovanu jedinku. 6ad god se radi o organizmu koji se kre$e u prostranom polju i ima sloenu unutranju strukturu, kao to je slu"aj sa nekom ivotinjom, zvu"i logi"no da se govori o njoj onakva kakva je, kao na primer, o njenoj koi i od "ega se ona sastoji ( ali ovo je samo iluzija z&og "injenice da kretanje kroz prostor i unutranje pojedinosti, privla"e panju u odnosu na relativnu sta&ilnost i jednostavnost pozadine. 7ovekovo polje organizam5sredina, naravno, nije samo fizi"ko, ve$ i drutveno. +toga u svakom prou"avanju "oveka kao to su fiziologija, psihologija ili psihoterapija, moramo govoriti o polju u kome, u najmanju ruku, postoji interakcija izmeu socio8kulturnih, &iolokih i fizi"kih faktora. 2a pristup u ovoj knjizi je unitaran! u tom smislu da pokuavamo da detaljno razmotrimo svaki pro&lem onako kako se pojavljuje u socio8&ioloko8fizi"kom polju. +a ovog stanovita, na primer, istorijski i kulturni faktori ne mogu se posmatrati kao da komplikuju ili modifikuju uslove jednostavnije &iofizi"ke situacije, ve$ da su svojstveni na"inu na koji posmatramo pro&lem. (. $a je )redme$ )r#u*a+anja )s ,#l#& je9ko se osvrnemo na prethodna dva odeljka, ono to je re"eno u njima izgleda da se podrazumeva i svakako se ne "ini izuzetnim. 0 njima se tvrdi .1/ da je, u na"elu, iskustvo kontakt, funkcija granice organizma i njegove sredine i .4/ da je svaka ljudska funkcija interakcija u polju organizam5sredina, koje moe &iti socio8 kulturno, &ioloko i fizi"ko. +ada $emo se poza&aviti kom&inacijom ove dve propozicije. 0 okviru &iolokih i drutvenih nauka, koje se &ave interakcijom u polju organizam5sredina, psihologija prouava delovanje granice kontakta u polju organizam/sredina. 'vaj predmet prou"avanja je jedinstven i lako je razumeti zato je psiholozima oduvek &ilo teko da ograni"e svoj predmet prou"avanja:. 6ada kaemo granica! mislimo na granicu izmeu!) ali granica kontakta na kojoj se odvija iskustvo, ne razdvaja organizam i njegovu sredinu) ona pre ograni"ava organizam, o&uhvata ga i istovremeno dodiruje sredinu. 3apravo, kaza$emo ovo na na"in koji $e se u"initi neo&i"nim, granica kontakta ( na primer, osetljiva koa ( nije toliko deo organizma!, poto je u osnovi organ posebnog odnosa organizma i sredine. 6ao to $emo uskoro pokazati, ovaj pose&an odnos jeste prvenstveno rast. 7ovek je osetljiv ne na stanje organa .to &i moglo &iti &ol/, ve$ na interakcije u ;;;;;;
: 'ponaaju$i 9ristotela, savremeni psiholozi .naro"ito u 1<. veku/ &avili su se "istom fizikom objekata percepcije, a onda su preli na &iologiju organa itd. 'no to im je nedostajalo, &io je 9ristotelov kratak i jasan uvid da su u "inu!, u ose$aju, o&jekat i organ identi"ni.

polju. 6ontakt je svesnost polja ili motorni odgovor u polju. Iz ovog razloga kontaktiranje, funkcija same granice organizma, ipak moe pretendovati da pokae stvarnost, neto vie nego to to "ini neki nagon ili pasivnost organizma. *re&a da shvatimo da kontaktiranje, svesnost i motorni odgovor u irem smislu podrazumevaju elju i od&acivanje, prilaenje i iz&egavanje, ose$aje, ose$anja, manipulaciju, procenjivanje, komunikaciju, &or&u itd. ( svaku vrstu ivog odnosa koji se odvija na granici u interakciji izmeu organizma i sredine. +vi ovi kontakti su predmet prou"avanja psihologije. .'no to se naziva svest! izgleda da je pose&na vrsta svesnosti, funkcija kontakta koja se odvija kada postoje tekoce i odlaganja u prilagoavanju./ .. K#n$a"$ n#+ na 9ko posmatramo neku ivotinju kako slo&odno luta prostranstvima raznolikog okruenja, moemo videti da &roj i raspon funkcija kontakta mora &iti veliki, zato to u osnovi, organizam ivi u okruenju tako to odrava svoju razli"itost i, to je jo vanije, asimiluje sredinu u svoju razli"itost) a granica je ta na kojoj se opasnosti otklanjaju, prepreke savlauju, a ono to se moe asimilovati, oda&ira se i prisvaja. 'no to se oda&ere i asimiluje uvek je neto novo) organizam se i odrava asimilacijom novine, tako to se menja i raste. 2a primer, hrana je po re"ima 9ristotela, neto to nije sli"no!, a to moe postati sli"no!) a procesom asimilacije organizam se zauzvrat menja. Pre svega, kontakt je svesnost o i ponaanje ka novini koja se moe asimilovati, kao i od&acivanje novine koja se ne moe asimilovati. 'no to je sveprisutno, uvek je isto ili nevano, nije o&jekat kontakta. .+toga se zdravi organi ne kontaktiraju, zato to su konzervativni./ /. 0ef n ! ja )s ,#l#& je )s ,#l#& je a1n#rmaln#& %oramo dakle zaklju"iti da je svaki kontakt kreativan i dinami"an. 'n ne moe &iti rutinski, stereotipan ili naprosto konzervativan, zato to mora da se suo"ava sa novinom, jer je samo novina hranljiva. .9li kao i sami senzorni organi, unutranja ne8kontaktna fiziologija organizma jeste konzervativna./ + druge strane, kontakt ne moe pasivno prihvatiti niti se samo prilagoditi novini, zato to se novina mora asimilovati. Svaki kontakt je kreativno prilagoavanje organizma i sredine. +vesni odgovor u polju .kao to su orijentacija i manipulacija/ jeste agens rasta u polju. ,ast je funkcija granice kontakta u polju organizam5sredina) sloene organske celine opstaju u ve$oj celini polja, putem kreativnog prilagoavanja, promene i rasta. >akle, mogli &i definisati psihologiju kao prouavanje kreativnog prilagoavanja. 2jena tema je neprekidna tranzicija izmeu novine i rutine, "iji su ishod asimilacija i rast. 0 skladu s ovim, psihologija abnormalnog je prouavanje prekida, inhibicije ili drugih nepravilnosti u toku kreativnog prilagoavanja. ,azmotri$emo, na primer, anksioznost, preovlauju$i "inilac neuroze, koja je rezultat prekida uz&uenja

kreativnog rasta .sa prate$im gu&itkom daha/) i analizira$emo razne neuroti"ne karaktere! kao stereotipne o&rasce koji ometaju fleksi&ilan proces kreativnog prihvatanja novine. 3atim, poto se stvarnost pojavljuje u kontaktu, u kreativnom prilagoavanju organizma i sredine, ovaj proces je zako"en kod neuroti"ara, te je njegov svet van kontakta!, sa sve vie halucinacija, projekcija, zamra"enja i ina"e nestvaran. 6reativnost i prilagoavanje su polarni) oni su neophodni jedan drugom. +pontanost je osvajanje, zra"enje zadovoljstvom i rast sa onim sto je zanimljivo i hranljivo u sredini. .2a alost, u mnogim psihoterapijama prilagoavanje!, povinovanje principu realnosti!, podrazumeva gutanje stereotipa./ 2. F &ura "#n$a"$a u #dn#su na )#'ad nu )#lja #r&an 'am3sred na -ratimo se ideji sa kojom smo zapo"eli, da su celine iskustva odreene jedinstvene strukture. Kontakt, rad koji rezultira u asimilaciji i rastu, jeste ormiranje igure od interesa u odnosu na pozadinu ili kontekst polja organizam/sredina. @igura .getalt/ u svesti jeste jasna, ivopisna percepcija, slika ili uvid) u motornom ponaanju to je graciozan, energi"an pokret sa ritmom, koji se zavrava itd. 0 o&a slu"aja potre&a i energija organizma i mogu$nosti sredine ukljuceni su i sjedinjeni u figuri. @ormiranje figure5pozadine je dinami"an proces u kome nagoni i resursi u polju postepeno pove$avaju zanimljivost, jasno$u i snagu dominantne figure. +toga je &esmisleno da se &avimo &ilo kojim psiholokim ponaanjem izvan njegovog socio8kulturnog, &iolokog i fizi"kog konteksta. Istovremeno, figura ima specifi"nu psiholoku prirodu) ona poseduje pose&ne uo"ljive oso&ine kao to su otrina, jasno$a, jedinstvo, fascinantnost, gracioznost, snaga, nesputanost itd., u zavisnosti ta prvo posmatramo, da li perceptualni, ose$ajni ili motorni kontekst. 7injenica da getalt ima pose&ne uo"ljive psiholoke oso&ine jeste od kapitalnog zna"aja za psihoterapiju, zato to nam nudi samostalni kriterijum za dubinu i realnost doivljaja. *eorije normalnog ponaanja! ili prilagoavanja realnosti! nisu potre&ne, osim u svrhu istraivanja. 6ada je figura mutna, nejasna, &ez gracioznosti i energije . sla& getalt!/, moemo &iti sigurni da nedostaje kontakt, da je neto &lokirano u sredini, da neka vitalna organska potre&a nije izraena) oso&a nije potpuno prisutna!, odnosno u njenom celom polju nema takvih nagona i resursa koji &i kompletirali figuru. 4. Tera) ja "a# anal 'a &e5$al$a *erapija se sastoji od analiziranja unutranje strukture aktuelnog iskustva, &ez o&zira na nivo kontakta) ne analizira se toliko ta oso&a doivljava, "ega se se$a, ta radi, govori itd., ve$ kako se se$a onoga "ega se se$a, kako govori ono to govori, kojim izrazom lica, tonom glasa, kojim re"ima, kojim afektom, kako pravi omake, na koji na"in uvaava ili ne uvaava drugu oso&u itd. ,adom na jedinstvu ili nejedinstvu ove strukture iskustva, sada i ovde, pojavljuje se

mogu$nost za o&novu dinami"kih odnosa izmeu figure i pozadine, sve dok se kontakt ne poja"a, svesnost ne izotri, a ponaanje ne energizuje. 2ajvanije od svega jeste da je ostvarenje svesnog getalta samo po sebi lekovito, zato to je igura kontakta, u sutini, kreativna integracija iskustva, a ne samo njen pokazatelj. 'd nastanka psihoanalize odreena oso&ina getalta, aha! iskustvo prepoznavanja, zauzimala je naravno suvereno mesto. 9li uvek je ostajalo nejasno zato &i sama! svesnost, na primer, se$anje, tre&alo da izle"i neurozu. '&ratite panju, meutim, da svesnost nije samo misao o pro&lemu, ve$ je u sustini, kreativna integracija pro&lema. *akoe moemo videti da svesnost! o&i"no ne pomae, zato to ona uopte nije svestan getalt, strukturisan sadraj, ve$ prazan sadraj, ver&alizacija ili prise$anje, i kao takav ne privla"i energiju sadanje organske potre&e, niti sadanje sredinske podrke. 6. 0es$ru"! ja "a# de# f#rm ranja f &ure3)#'ad ne Proces kreativnog prilagoavanja novoj materiji i okolnostima uvek podrazumeva fazu agresije i destrukcije, zato to prilaenjem, gra&ljenjem i izmenom starih struktura, ono to nije sli"no postaje sli"no. 6ada nastaje nova konfiguracija, stara ste"ena navika organizma u kontaktiranju i prethodno stanje onoga "emu se pristupilo i to je kontaktirano, unitavaju se u cilju ostvarenja novog kontakta. 'vakva destrukcija postoje$eg stanja moe da izazove strah, prekid i anksioznost, koji se srazmerno pove$avaju sa stepenom ne"ije neuroti"ne nefleksi&ilnosti) ali proces je pra$en sigurno$u da $e se pojaviti neto novo kroz eksperiment. 'vde, kao i drugde, jedino reenje ljudskog pro&lema lei u eksperimentalnom otkri$u. 9nksioznost se ne savlauje spartanskom "vrstinom ( mada je hra&rost divna i neophodna vrlina ( ve$ tako to se uznemiravaju$a energija uliva u novu figuru. 1ez o&navljanja agresije i destrukcije, svako dostignuto zadovoljstvo u&rzo tone u za&orav i vie se ne doivljava. 'no to se o&i"no zove sigurnost! jeste vezanost za stanje &ez ose$anja, iz&egavanje rizika od nepoznatog, koji je deo svakog zaokupljuju$eg zadovoljstva, kao i prate$a desenzitizacija i motorna inhi&icija. *o je strah od agresije, unitavanja i gu&itka "ije su posledice, naravno, nesvesna agresija i destrukcija, okrenute i prema unutra i prema spolja. 1olje zna"enje sigurnosti! &ilo &i poverenje u snanu podrku, koja poti"e iz prethodno asimilovanog iskustva, koje je dovelo do rasta, &ez nezavrenih situacija) ali u ovakvom slu"aju, sva panja te"e od pozadine onoga to neko jeste, ka figuri onoga to neko postaje. +igurno stanje je ono &ez zainteresovanosti, ono se ne prime$uje) a sigurna oso&a, iako to nikad ne zna, uvek ose$a da rizikuje i da $e &iti adekvatna.

7. U'1u8enje je d#"a' s$+arn#s$ 6ontakt, formiranje figure5pozadine, jeste rastu$e uz&uenje, ispunjeno ose$anjima i zainteresovano$u, i o&rnuto, ono to nije interesantno i prisutno za nekoga, nije ni psiholoki stvarno. ,azli"ite vrste ose$anja, npr. zadovoljstvo ili druge emocije, ukazuju na promenljivo organsko u"e$e u stvarnoj situaciji i ovo u"e$e je deo te stvarnosti. 2e postoji indiferentna, neutralna realnost. Poput epidemije rasprostranjeno je uverenje savremene nauke da je ve$i deo ili cak celokupna realnost neutralna, to ukazuje na inhi&iciju spontanog zadovoljstva, razigranosti, &esa, ogor"enja i straha .ovakva inhi&icija prouzrokovana socijalnim i seksualnim uslovljavanjem stvara akademsku li"nost/. Cmocije su jedinjenja ili o&jedinjujuce tendencije, odredjenih fiziolokih pritisaka u povoljnoj ili nepovoljnoj situaciji u sredini i kao takve daju neophodno kona"no .iako neadekvatno/ saznanje o o&jektima koji odgovaraju potre&ama, &a kao to nam estetski ose$aj daje kona"no .adekvatno/ saznanje o naoj senzi&ilnosti i njenim o&jektima. 0opte govore$i, zainteresovanost i uzbuenje povezani sa ormiranjem igure/pozadine su neposredni dokaz postojanja polja organizam/sredina. 6ratko razmatranje pokaza$e da je ovo tako, jer kako &i ina"e iva &i$a imala motivaciju i &ila njome usmerena da &udu uspena, a da se uspeh ne postie dodirom sa stvarno$u. 19. K#n$a"$ je :#$"r +anje s$+aranje; 1udu<e& re5enja +adanji pro&lem &udi interesovanje i uz&uenje raste u pravcu &udu$eg, ali jo uvek nepoznatog reenja. 9similacija novine deava se u sadanjem momentu koji prerasta u &udu$nost. 2jen ishod nije nikad samo reorganizacija nezavrenih situacija organizma, ve$ konfiguracija koja sadri novu materiju iz sredine i stoga se razlikuje od onoga "ega se neko moe setiti .ili pretpostaviti/, kao umetni"ko delo koje nastaje, na nepredvidljiv na"in, uvek nov za umetnika, u toku njegovog rada sa materijalom. 0 psihoterapiji tragamo za pritiskom nezavrene situacije u sadanjosti i uz pomo$ sadanjeg eksperimentisanja sa novim stavovima i novom materijom iz svakidanjeg iskustva, teimo ka &oljoj integraciji. Pacijent se ne prise$a se&e, samo tako to mea postoje$e karte, ve$ pronalazi i stvara! se&e. .@rojd je savreno razumeo zna"aj novih uslova u sadanjoj situaciji, kada je govorio o neiz&enom transferu fiksacije iz detinjstva na li"nost terapeuta) ali terapeutsko zna"enje ovoga nije da se radi o istoj, staroj pri"i, ve$ zapravo da se ona sada druga"ije proivljava, kao sadanja avantura) analiti"ar nije ista vrsta roditelja. I potpuno je jasno, na alost, da se odreene tenzije i &lokade ne mogu otkloniti, ukoliko se ne dogodi stvarna promena u sredini, koja &i pruila nove mogu$nosti. 6ada &i se institucije i o&i"aji promenili, mnogi uporni simptomi &i iznenada is"ezli./

11. Self nje&#+e den$ f "a! je 2azva$emo self! sistemom kontakta u &ilo kom momentu. 6ao takav self je fleksi&ilan zato to se menja sa dominantnim organskim potre&ama i provociraju$im draima iz sredine) on je sistem odgovora koji sla&i u snu, kada ima manje potre&e za odgovorima. +elf je granica kontakta na delu) njegova aktivnost dovodi do formiranja figure i pozadine. %oramo uporediti ovu koncepciju selfa sa pasivnom sve$u! ortodoksne psihoanalize, "ija je funkcija samo da posmatra i izvetava analiticara i da sarauje, ali da se ne mea. 9 u skladu sa tim, revizionisti"ke parafrojdijanske kole, na primer, ,ajhijanska ili -aingtonska kola, svode self na sistem organizma ili interpersonalnog drutva) ta"nije re"eno, to nisu uopte "inili psiholozi, ve$ &iolozi, sociolozi itd. 9li self je zapravo integrator, on je, po re"ima 6anta, sintetiko jedinstvo. 'n je umetnik ivljenja. 'n je samo jedan mali "inilac u totalnoj interakciji organizma i sredine, ali igra klju"nu ulogu u otkrivanju i stvaranju zna"enja kroz koje rastemo. 'pis psiholokog zdravlja i &olesti je jednostavan. *o je pitanje identifikacija i alijenacija selfa. 9ko se "ovek identifikuje sa svojim formativnim selfom, ne ko"i sopstveno kreativno uz&uenje i posezanje za novim reenjem) i o&rnuto, ako "ovek otuuje ono to mu organski ne pripada i stoga ne moe &iti od vitalnog interesa, ve$ pre naruava figuru5pozadinu, onda je on psihi"ki zdrav, jer koristi svoju mo$ na naj&olji mogu$i na"in i u"ini$e ono to naj&olje ume u tekim ivotnim okolnostima. 2aprotiv, ako se "ovek otuuje i usled lane identifikacije pokuava da ugui sopstvenu spontanost, onda on svoj ivot "ini nezanimljivim, konfuznim i &olnim. +istem identifikacija i alijenacija nazva$emo ego!. +a ovog stanovita, na terapijski metod se sastoji u slede$em: da osposo&ljavamo ego, razli"ite identifikacije i alijenacije, uz pomo$ eksperimenata namerne svesnosti o sopstvenim razli"itim funkcijama, sve dok se kod oso&e spontano ne oivi ose$aj Ea sam taj koji misli, opaa, ose$a i radi ovo!. 'd tog "asa pacijent je u stanju da nastavi sam.