II

RAZLIKE U OPTOJ PERSPEKTIVI I RAZLIKE U TERAPIJI

1.

Getalt terapija i trendovi u psihoanalizi

Psihoterapija koju smo izloili u prethodnim poglavljima naglaava sledee: koncentrisanje na strukturu aktuelne situacije; ouvanje integriteta stvarnosti pronalaenjem sutinskih odnosa izmeu socio-kulturnih, iolokih i !izikih !aktora; eksperimentisanje; podravanje kreativne moi pacijenta u cilju reintegracije otuenih aspekata" #ada i ilo korisno da ukaemo itaocu da je svaki ovde pomenuti element poznat u istoriji psihoanalize; i uopte govorei, sinteza ovih elemenata predstavlja savremeni trend" $avei se trans!erom potisnutih oseanja na analitiara, %rojd je proraivao aktuelnu situaciju; a oni koji govore o &interpersonalnosti', na jo o uhvatniji i sistematiniji nain ave se analiziranjem strukture aktuelnog intervjua" (anas veina analitiara praktikuje &analizu karaktera', koju je )ajh prvi sistematino razvio i koja se uglavnom sastoji od de lokiranja putem analize strukture posmatranog ponaanja" * to se tie strukture miljenja i predstave, %rojd nas je tome temeljno nauio u Tumaenju snova, jer je svaka sim olina interpretacija koncentrisana na strukturu sadraja" (o ar lekar oz iljno shvata psihosomatsko jedinstvo i jedinstvo drutva i pojedinca i to nisu samo prazne prie" +sim toga, na razne naine, poev od primitivnih &odigravanja scene' i %erencijevog &aktivnog metoda' do skoranjih &vegeto-terapije' i &psihodrame', eksperimentalne metode su se koristile ne samo za katarziko oslo aanje od napetosti, ve i za ponovno uenje" , konano, -ung, )ank, progresivni edukatori, terapeuti igrom i drugi, uveliko su se oslanjali na kreativno izraavanje kao naina za reintegraciju; a pose no je )ank isticao kreativni akt kao sutinu psiholokog zdravlja" +no to i mi dodali jeste jednostavno sledee: insistiranje na reintegraciji psihologije normalnog i a normalnog i samim tim na ponovnoj proceni onoga to se smatra normalnim psiholokim !unkcionisanjem" ,zraziemo ovo neto dramatinije: od samog poetka %rojd je ukazivao na neurotine elemente u svakodnevnom ivotu, te su on i drugi u sve veoj meri otkrivali iracionalne osnove mnogih institucija; sada smo opisali pun krug i usuujemo se da kaemo da psihoterapijsko iskustvo i reintegracija neurotinih struktura esto daju olju in!ormaciju o stvarnosti nego neuroza normalnosti" )ekli smo da je, generalno govorei, psihoterapijski trend usredsreivanje na strukturu aktuelne situacije" # druge strane, psihoterapija .i njen istorijat/ utie na drugaije vidjenje aktuelne situacije" , sa sve veom usmerenou terapije na stvarno ovde i sada, sve vie postaju nezadovoljavajue naune, politike i line predrasude o tome ta je to 'stvarnost', ilo da je ona perceptualna, drutvena ili moralna" )azmislite jednostavno o tome kako jedan lekar iji je cilj da &pacijenta prilagodi stvarnosti', moe otkriti, kako se tretman odvija .i kao to se odvijao ve pola veka/, da &stvarnost' poinje da izgleda vrlo razliito od njegove

sopstvene ili opsteprihvaene predrasude; i tada on mora da preispita i koriguje svoje ciljeve i metode" 1 kom pravcu on mora da ih koriguje2 3re a li da predloi neku novu normu ljudske prirode, kojoj e pokuati da prilagodi svog pacijenta2 +vo je upravo ono to su neki terapeuti radili" 1 ovoj knjizi pokuaemo neto umerenije: posmatraemo razvoj aktuelnog iskustva kao samostalni kriterijum; to jest, dinamiku strukturu iskustva neemo smatrati pokazateljem neeg 'nesvesno' nepoznatog ili simptoma, ve emo je posmatrati kao neto to je znaajno samo po se i" +vo znai aviti se psihologijom ez prethodnog procenjivanja o normalnom i a normalnom i sa ovog stanovitva, psihoterapija nije metod korekcije, ve rasta" 2. Getalt terapija i Getalt psihologija # druge strane, razmotrimo na odnos prema psihologiji normalnog" 4i se avimo osnovnim uvidima 5etalt psihologije: odnosom !igure i pozadine; znaajem tumaenja koherentnosti ili rascepa !igure u totalnom kontekstu aktuelne situacije; de!initivnom strukturisanom celinom koja nije previe inkluzivna, a nije ni samo atom; aktivnom, organizujuom silom smisaonih celina i prirodnom tendencijom ka jednostavnosti !orme; tendencijom nezavrenih situacija da se okonaju" 6ta i ovome jo mogli dodati2 )azmislite, na primer, o unitarnom pristupu, kako i oz iljno shvatili nesvodljivo jedinstvo socio-kulturnog, iolokog i !izikog polja u svakom konkretnom iskustvu" 7aravno, glavna teza 5etalt psihologije glasi: neophodno je uvaavati celovitost !enomena koji se pojavljuju kao jedinstvene celine, a oni mogu iti analitiki podeljeni na delove samo po cenu unitavanja onoga to je neko imao nameru da prouava" Primenom ove teze preteno u la oratorijskoj situaciji u kojoj se prouavaju percepcija i uenje, ime su se psiholozi normalnog avili, mogu se otkriti mnoge zadivljujuce istine i moe se pokazati neadekvatnost psihologija asocijacija i re!leksa itd" 4eutim, ne postoji opasnost od potpunog od acivanja uo iajenih naunih pretpostavki, zato to sama la oratorijska situacija postavlja ogranienja u pogledu toga koliko daleko e neko razmiljati i ta e otkriti" Ova situacija je totalni kontekst koji odreuje znaenje onoga to se pojavljuje, a ono to se pojavljuje u okviru ogranienja jeste !ormalni i statiki kvalitet svojstven veem delu getalt teorije" 4alo je toga reeno o dinamikom odnosu !igure i pozadine ili o urgentnoj sekvenci u kojoj se !igura rzo trans!ormie u pozadinu, kako i se sledea !igura pojavila, sve dok se ne dostigne vrhunac kontakta i zadovoljenje, ime se vitalna situacija zaista zavrava" ,pak, kako je uopte ilo mogue vie rei o ovim stvarima2 8apravo, kontrolisana la oratorijska situacija nije situacija od vitalnog znaaja" -edini koji je sutinski zainteresovan jeste eksperimentator, ali njegovo ponaanje nije predmet prouavanja" #a hvale vrednom revnou da udu o jektivni, getaltisti su iz egavali, ponekad sa kominom o javom puritanstva, sve ono to ima veze sa strau i interesovanjem; oni su se avili analizom reavanja ne a goruih

9:

ljudskih pro lema" ;esto je izgledalo da oni zapravo govore kako je sve relevantno u polju celine, osim onih !aktora koji su ljudima zanimljivi; oni su &su jektivni' i irelevantni< ,pak, s druge strane, samo ono to je interesantno, stvara snanu strukturu" .1 pogledu eksperimenata sa ivotinjama, meutim, ovi !aktori urgencije i interesa, nisu irelevantni, naroito ako se uzme u o zir da majmuni i pilii nisu a posluni la oratorijski su jekti"/ =rajnji ishod je, naravno, taj da je 5etalt psihologija sama po se i ostala irelevantna i izolovana od savremenih pokreta u psihologiji, psihoanalizi i njenim ograncima, jer ovi nisu mogli da iz egavaju urgentne zahteve > terapije, pedagogije, politike, kriminologije i dr" 3. Psihologija svesnog i nesvesnog

,pak, to to su psihoanalitiari zao ilazili 5etalt psihologiju imalo je krajnje nepovoljne posledice, jer 5etalt psihologija nudi adekvatnu teoriju svesnosti, a psihoanaliza je od samog poetka ila ometena nepostojanjem adekvatnih teorija svesnosti, uprkos injenici da je poveanje svesnosti oduvek io glavni cilj psihoterapije" )azliite psihoterapijske kole koncentrisale su se na razliite metode poveanja svesnosti, ilo reima, mimikim miinim ve ama, analizom karaktera, eksperimentalnim drutvenim situacijama ili preko kraljevskog puta snova" 5otovo na samom poetku %rojd je otkrio znaajne istine o'nesvesnom' i one su dovele do riljantnih uvida o psihosomatskom jedinstvu, o ljudskim karakterima, o meuljudskim odnosima u drutvu" *li nekako, sve ovo se nije povezivalo u zadovoljavajuu teoriju sel!a, a razlog za to je, po naem uverenju, nerazumevanje tzv" &svesnog' ivota" 1 psihoanalizi i u mnogim njenim ograncima .sa izuzetkom )anka/ jo uvek se smatra da svesnost pasivno prima utiske ili dodatno asocira utiske ili racionalizuje ili ver alizuje" +na je ta na koju se utie, ona re!lektuje, pria, a zapravo ne radi nita" 1 ovoj knjizi emo dakle, kao psihoterapeuti koji se pozivaju na 5etalt psihologiju, prouavati teoriju i metod kreativne svesnosti, !ormaciju !igure?pozadine, kao koherentno sredite znaajnih, ali nepovezanih uvida o &nesvesnom' i neadekvatnog pojma &svesnog'" 4. Reintegracija psihologija svesnog i nesvesnog =ada, meutim, insistiramo na unitarnim tezama, na kreativnosti strukturisanih celina itd", ali ne u nezanimljivim la oratorijskim uslovima, ve u urgentnim situacijama psihoterapije, pedagogije, linih i drutvenih odnosa, tada iznenada otkrivamo da idemo vrlo daleko > da smo povueni i da smo nagnani vrlo daleko > u pogledu od acivanja mnogih opsteprihvaenih pretpostavki, podela i kategorija, poto su one u osnovi neprihvatljive, zato to &rasturaju u paramparad i ponitavaju stvar koju je tre alo prouavati' " 1mesto da udu istine koje govore o prirodi stvari, mi smatramo da su upravo one izraz

99

neurotinog rascepa u pacijentu i u drutvu" * skretanje panje na osnovne pretpostavke koje su neurotine, po uuje anksioznost .i kod autora i kod italaca/" 1 neurotinom rascepu, jedan deo linosti ostaje u nesvesnom ili se hladnokrvno priznaje, ali je daleko od svake zainteresovanosti ili se o a dela riljivo izoluju jedan od drugog i ine se nevanim jedan drugome, na takav nain iz egavajui kon!likt i odravajui status @uo" *li ako u urgentnoj sadanjoj situaciji, ilo u lekarskoj ordinaciji ili u drutvu, ovek koncentrie svesnost na nesvesni deo ili na &irelevantne' veze, tada se poveava anksioznost, to je rezultat inhi iranja kreativnog ujedinjenja" +vim metodom tretmana ostvaruje se sve lii i lii kontakt sa sadanjom krizom, sve dok se oso a ne identi!ikuje, rizikujui skok u nepoznato, sa nastupajuom kreativnom integracijom rascepa" 5. Plan ove njige +va knjiga se koncentrie na pokuaj da se protumai niz ovih osnovnih teorijskih neurotinih dihotomija, kako i se dolo do teorije sel!a i njegove kreativne aktivnosti" Poeemo od pro lema primarne percepcije i stvarnosti preko razmatranja ljudskog razvoja i govora do pro lema drutva, morala i linosti" ,stovremeno skreemo panju na sledee neurotine dihotomije od kojih su neke univerzalne, neke su se razreile tokom istorije psihoterapije, ali su inae jo uvek prisutne, a neke su .naravno/ predrasude same psihoterapije" &Telo i &um: ovaj rascep i dalje postoji, iako oni naj olji medju lekarima prihvataju psihosomatsko jedinstvo" Pokazaemo da su navika i konano, nesvesna opreznost u sluaju hronine opasnosti, naroito ako postoji pretnja organskom !unkcionisanju, uinili ovu o ogaljujuu podelu neiz enom i gotovo endeminom, rezultirajui u kulturi lienoj radosti i lepote .Poglavlje A/" Self' i &spoljanji svet: ova podela je stvar uverenja koje je jedno razno rasprostranjeno u savremenoj zapadnoj nauci" +na je povezana sa prethodnim rascepom, ali moda vie naglaava opasnosti politike i interpersonalne prirode" 7a alost, upravo oni koji su u istoriji novije !ilozo!ije ukazivali na apsurdnost ove podele, uglavnom su i sami ili zaraeni nekom vrstom mentalizma ili materijalizma .Poglavlja A i B/" Emotivno' .su jektivno/ i &stvarno' .o jektivno/: ovaj rascep je takoe stvar opteg naunog uverenja i povezan je sa prethodnim" +n je rezultat iz egavanja kontakta, ukljuenosti, kao i namerne izolacije senzornih i motornih !unkcija jednih od drugih" .#avremena istorija statistike sociologije avi se prouavanjem ovih iz egavanja izdignutih do nivoa umetnosti/" Pokuaemo da pokaemo da stvarnost znai sutinsku ukljuenost ili &angaovanje' .Poglavlje B/" Infantilno' i zrelo: +vaj rascep je pro!esionalna olest same psihoterapije, koja potie iz linosti terapeuta i iz drutvenog znaaja &leenja': s jedne strane

9C

postoji muna preokupacija dalekom prolou, a sa druge strane, pokuaj prilagoavanja standardu stvarnosti odrasle oso e, koji nije vredan prilagoavanja" (eje karakteristike su potcenjene, iako njihov nedostatak osiromauje odrasle oso e; a druge oso ine nazivaju se in!antilnim, to predstavlja introjekcije neuroza odraslih .Poglavlje D/ Bioloko' i &kulturno: ova dihotomija, koja je sutinski predmet prouavanja antropologije koji i tre alo eliminisati, poslednjih decenija se ukorenila upravo u antropologiji; stoga .da ne pominjemo idiotski rasizam jedne strane/ ljudska priroda postaje potpuno relativna i nitavna, kao da je eskrajno promenljiva" Pokuaemo da pokaemo da je ovo rezultat neurotine !ascinacije arte!aktima i sim olima i njihovom politikom i kulturom, kao da su oni sami ivi" .Poglavlje E/" oezija' i proza : ovaj rascep, u potpunosti povezan sa svim prethodnim, jeste rezultat neurotine ver alizacije .i drugih posrednih iskustava/ i, kao reakcije na to, zasienosti od ver alizacije; i ovo navodi savremene semantiare i istraivae jezika nauke i &osnovnih' jezika da potcene ljudski govor, kao da mi imamo dovoljno drugih medija komunikacije" 4i ih nemamo, ali imamo neuspenu komunikaciju" +sim toga, univerzalni pojmovi se smatraju mehanikim apstrakcijama, a ne izrazima uvida" , u skladu sa tim, poezija .i likovna umetnost/ postaje sve vie izolovana i nejasna .Poglavlje F/" Spontano' i namerno: generalno se veruje da uzvienost i inspiracija pripadaju pose nim oso ama, koje se nalaze u neo inim emotivnim stanjima; ili osim toga, ljudima na za avama, koji su pod uticajem alkohola ili haia; umesto da to ude kvalitet svakog iskustva" , u skladu sa tim, proraunato ponaanje usmerava se na sticanje stvari koje ne moraju iti povezani sa neijom eljom, ve su one zapravo samo ro a za neto drugo .tako da zadovoljstvo samo po se i istrajava kao put ka zdravlju i uspehu/" &$iti ono to jesi' znai ponaati se nesmotreno, kao da elja ne moe imati smisla; a &ponaati se razumno' znai uzdravati se i dosaivati se" !ino' i "rutveno : ova uo iajena podela nastavlja da uruava ivot zajednice" +na je i uzrok i posledica vrste tehnologije i ekonomije koju imamo, sa njihovom podelom na &posao' i &ho i', ali ne na rad ili vokaciju; i na irokratiju koja deluje iz pozadine i na posredniku &!rontalnu' politiku" 3erapeutima koji se ave medjuljudskim odnosima tre alo i da pripadne zasluga isceljenja ovog rascepa, pa ipak i ova kola, anksiozno kontrolisuci ioloke i seksualne !aktore u polju, o ino dolazi do !ormalnih i sim olinih, umesto stvarnih zadovoljenja zajednice .Poglavlja G i 0/" &!ju#av i &agresija: +vaj rascep je oduvek io rezultat instinktualnog osujeenja i samosavlaivanja, tako da se neprijateljstvo usmerava prema sel!u, a uvaava se reaktivna lagost liena strasti, onda kada je erotski kontakt jedino mogue o noviti oslo aanjem agresije i spremnou da se uniti stara situacija"

9A

*li poslednjih decenija ovo stanje se iskomplikovalo novim izrazitim uvaavanjem koje se ukazuje seksualnoj lju avi, dok se istovremeno razni agresivni nagoni potcenjuju kao antisocijalni" =valitet seksualnog zadovoljstva i se moda mogao meriti injenicom da su ratovi na koje pristajemo sve destruktivniji, ali u se i vie ne nose ar ljutnje .Poglavlja G i 0/" &$esvesno' i &svesno: *ko se ova znaajna podela, koju su usavrili psihoanalitiari, shvati apsolutno, to i moglo, u principu, celu psihoterapiju uiniti nemoguom, zato to pacijent ne moe saznati o se i ono to je nesaznatljivo za njega" .+n je svestan ili i mogao da postane svestan poremeaja u strukturi njegovog aktuelnog iskustva/" +vaj teorijski rascep je povezan sa potcenjivanjem stvarnosti snova, halucinacija, igre i umetnosti, kao i precenjivanjem stvarnosti svesnog govora, miljenja i introspekcije; i uopte, sa !rojdijanskom apsolutnom podelom izmeu &primarnih' .veoma ranih/ procesa miljenja i &sekundarnih' procesa" 1 skladu sa tim, &id' i &ego' nisu shvaeni kao naizmenine strukture sel!a koje se razlikuju u stepenu > jedna kao krajnost relaksacije i oputene asocijacije, druga kao krajnost svesne organizacije u cilju identi!ikacije > iako se ovakva slika moe uoiti u svakom trenutku psihoterapije .Poglavlja 9:-9B/" !. "onte stualni #etod argu#enta

1 prethodnom tekstu izloen je redosled glavnih neurotinih dihotomija koje emo pokusati da razreimo" 1 pogledu ovih i drugih &lanih'distinkcija, koristiemo metod argumenta koji se na prvi pogled moe uiniti nepravednim, ali je neiz ean i sam po se i je primena getalt pristupa" 7azvaemo ga &kontekstualni metod' i skrenuemo panju na njega, tako da ga italac moe prepoznati, kada ga udemo koristili" %undamentalne teorijske greke po pravilu su karakteroloke i rezultat neurotine neadekvatnosti percepcije, oseanja ili akcije".+vo je oigledno, zato to se za svako osnovno pitanje, odgovor moe nai, da tako kaemo, &svuda' i ie uvek uoen, osim ako oso a nee ili ne moe da ga uoi/" %undamentalna teorijska greka je u znatnoj meri "ata u iskustvu posmatraa; on, iako ima do ru nameru, donosi pogrean sud; a samo &nauno' opovrgavanje navoenjem suprotnog dokaza je esmisleno, zato to posmatra ne "ozivljava taj dokaz u njegovoj punoj snazi > on ne vidi ono to neko drugi vidi ili za oravlja ili mu izgleda nevano ili nalazi isprike itd" 3ada je jedini koristan metod argumenta sagledavanje totalnog konteksta pro lema, ukljuujui uslove njegovog doivljavanja, socijalni milje i line &od rane' posmatraa" (rugim reima, samo miljenje i posmatraevo insistiranje na njemu, tre a podvrgnuti getalt-analizi" +snovna greka se ne porie > zapravo, krupna greka je, kako ree #v"3oma, olja nego sla a istina > ona se moe izmeniti samo promenom uslova neposrednog iskustva" (akle, na metod je sledei: pokazaemo da u uslovima iskustva posmatraa, on mora imati misljenje, a zatim emo, igrom svesnosti u ogranienim uslovima,

9B

dopustiti pojavu olje procene .njegove i nae/" #vesni smo da je ovo razvoj argumenta a" %ominem, samo mnogo o!anzivniji, jer mi ne samo da kaemo naem protivniku da je nitkov i prema tome, da grei, ve mu takoe milosrdno pomaemo da izmeni svoje vienje" ,pak verujemo da ovim nepravednim metodom argumenta, esto inimo vie pravde protivniku nego to je to uo iajeno u naunoj polemici, zato to od samog poetka znamo da je krupna greka ve sama po se i kreativni in i mora iti da reava neki vaan pro lem onome ko je ini" $. Pri#ena onte stualnog #etoda na teoriju psihoterapije

4eutim, ako tvrdimo i imamo nameru da pokaemo da psihoterapija menja uo iajene predrasude, moramo takoe naznaiti na koji nain sami shvatamo psihoterapiju, zato to je ona mogua samo u procesu nastajanja neega" 4oraemo stoga u narednim poglavljima, kako udemo razvijali nau kritiku mnogih optih ideja, da istovremeno ukaemo na rojne pose ne odlike terapeutske prakse, jer se dostizanjem svakog novog stupnja opte perspektive, menjaju ciljevi i metode prakse" Postoji integralni odnos izmeu nae teorije, nae procedure i onoga to otkrivamo" +vo se, naravno, odnosi na svaku o last istraivanja, ali se esto prene regava u polemikama psihoterapijskih kola, tako da se upuuju neoz iljne optu e da postoji loa namera ili ak ludost" #tav i karakter terapeuta .ukljuujui i njegovu o uku/ odreuju njegovu teorijsku orijentaciju, a njegov metod klinikog postupka potie kako iz njegovog stava, tako i iz njegove teorije; i takoe, potvrda njegove teorije, potie od metoda koji koristi, zato to metod .i oekivanja terapeuta/ delimino kreiraju rezultat, kao to je i sam terapeut io usmeravan dok je io na o uci" +vaj odnos se mora ponovo sagledati u drutvenom kontekstu selekcije priliva pacijenata, koje svaka kola privlai da ude njen predmet posmatranja, kao i u kontekstu raznih standarda leenja i linog stava u pogledu drutvene procene &prihvatljivog' ponaanja i dostine sree" #ve ovo je dato u samoj prirodi stvari i ilo i olje kad i se to prihvatilo, nego da se tome prigovara ili da se osuuje" 1 ovoj knjizi mi iskreno prihvatamo vie razliitih teorija i tehnika, kao znaajne perspektive; one su relevantne u totalnom polju i koliko god nekim njihovim pristalicama izgledale nekompati ilne, one ipak moraju iti kompati ilne, ako i se prihvatanjem i slo odnim kon!liktom, dopustila njihova sinteza > jer mi ne vidimo da su vrhunski ampioni ni glupi niti zlonamerni; a poto ivimo u istom svetu, negde mora postojati kreativno jedinstvo" Poenta je u tome da je u toku tretmana neophodno da se esto menja !okus, od karaktera ka miinoj tenziji, od navika govora do emotivne prisnosti i snova, i unazad" Herujemo da je mogue iz ei esciljno kruenje, ako se ovek, upravo doputanjem svemu ovome da doprinese raznolikosti konteksta, koncentrie na strukturu !igure?pozadine i prui sel!u priliku da se nesmetano progresivno integrie"

9D

%.

"reativno prilago&avanje' stru tura u#etni( og dela i de(je igre

=reativne umetnike i umetnika dela, kao i decu i njihovu igru, esto emo koristiti kao primere progresivne integracije" 7apisi o umetnicima i deci u psihoanalitikoj literaturi su zauujue nekonzistentni" # jedne strane, ove grupe su po pravilu izdvojene kao &spontane', a spontanost se smatra sutinom zdravlja; u uspenoj terapeutskoj seansi, isceljujui uvid se upravo odlikuje spontanou" # druge strane, umetnici se smatraju krajnje neurotinim, a deca - in!antilnom" 3akoe, psihologija umetnosti je oduvek imala nejasnu vezu sa ostatkom psihoanalitike teorije, inei se zauujue relevantnom, a ipak misterioznom; jer zato i se san jednog umetnika razlikovao od ilo kog drugog sna2 , zato i svesna proraunatost umetnika ila vanija od ilo kog drugog prorauna2 )eenje ove misterije je prilino jednostavno" 8naajan deo psihologije umetnosti ne nalazi se u snovima niti u kritikoj svesti, ve .tamo gde psihoanalitiari ne trae/ u koncentrisanoj senzaciji i u razigranoj manipulaciji materijalnog medijuma" (oivljavajui jasnu senzaciju i poigravajui se sa medijumom, to ini centralne inove, umetnik tada prihvata svoje snove i koristi svoju kritiku promiljenost; i spontano ostvaruje o jektivnu !ormu" 1metnik je potpuno svestan onoga to radi > kada je to o avljeno, on vam moe detaljno izloiti svoje postupke; on nije nesvestan u svom radu, ali uglavnom ni namerno proraunat" 7jegova svesnost je u nekoj vrsti srednjeg modusa, niti aktivna niti pasivna, ve prihvatanjem uslova i pristupanjem poslu, raste ka reenju" * upravo tako je i sa decom: njihova jasna senzacija i slo odna, naoko esciljna igra je ono to doputa energiji da spontano tee i da dovede do tako aro nih otkria" 1 o a sluaja radi se o senzorno-motornoj integraciji, prihvatanju impulsa i paljivom kontaktu sa novom materijom iz sredine, koji rezultiraju u znaajnom delu" ,pak, kad se sve uzme u o zir, ovo su prilino retki sluajevi" , umetniki rad i deja igra troe malo drutvenog ogatstva i nemaju tetne posledice" 4oe li isti srednji modus prihvatanja i rasta !unkcionisati u ivotu odraslog u &oz iljnijem' poslu2 4i verujemo da moe" ). "reativno prilago&avanje' uopteno Herujemo da slo odna interakcija sposo nosti, koncentrisanih na neku prisutnu materiju, ne vodi u haos ili sumanutu !antaziju, ve u getalt koji reava stvarni pro lem" 4islimo da se ovo uvek iznova moe pokazati u edljivim primerima .i da paljivom analizom, nita drugo i ne moe iti pokazano/" ,pak, upravo ovu jednostavnu mogunost savremeni ovek i veina savremenih psihoterapija od ija da iskoristi" 1mesto toga, javlja se neodo ravanje, srameljiva potre a da se ude promiljen i da se prikloni &principu realnosti'" )ezultat ovakve naviknute promiljenosti jeste da smo sve manje u kontaktu sa naom sadanjom situacijom, zato to je sadanjost uvek nova; a ojaljiva promiljenost nije spremna za novinu > ona se oslanja na neto drugo, neto poput

9E

prolosti" , tada, ako smo van kontakta sa stvarnou, nai ezuspeni izlivi spontanosti e verovatno promaiti cilj .mada to nije o avezno gore nego kada z og opreznosti promaimo cilj/; i ovo onda postaje dokaz da je kreativna spontanost nemogua, zato to je &nerealna'" *li kada je oso a u kontaktu sa potre om i okolnostima, odmah se uoava da stvarnost nije ne!leksi ilna i nepromenljiva, ve da je spremna da ude ponovo stvorena; i to oso a spontanije koristi svoju sposo nost orijentacije i manipulacije, ez suzdravanja, to sve vie dokazuje da je ponovno stvaranje mogue" #vako moe da se priseti svojih naj#olji% poteza na poslu ili u igri, u lju avi ili prijataljstvu i proveri da li je ovo tano" 1*. "reativno prilago&avanje' +rganiz#i( a sa#oregulacija 1 pogledu !unkcionisanja organskog tela, nedavno je dolo do znaajne promene teorije o ovom pitanju" 4nogi terapeuti sada govore o &organizmikoj samoregulaciji', tj" o tome da u interesu zdravlja ili morala nisu nuni svesno planiranje, podsticanje ili koenje nagona gladi, seksualnosti itd" *ko se dopuste, oni e spontano regulisati sami se e, a ako se poremete, teie da se isprave" 4eutim, sugestija da postoji sveo uhvatna samoregulacija svih !unkcija due, ukljuujui kulturu i uenje, agresiju i avljanje zanimljivim stvarima, zajedno sa slo odnom igrom halucinacija, izazvala je protivljenje" *ko i se ove stvari dopustile, mogunost da e u kontaktu sa stvarnou ak i njihovi tekui poremaaji teiti da se isprave i da prerastu u neto vredno, doekana je sa anksioznou i od aena je kao neka vrsta nihilizma" .*li, ponavljamo da je ova sugestija izrazito konzervativna, zato to ona nije nita drugo nego stari 3ao savet &ne uplii se'"/ 1mesto toga, svaki terapeut zna - kako2 - ta je &stvarnost' kojoj se pacijent tre a prikloniti, ili ta je &zdravlje' ili &ljudska priroda' koje pacijent tre a da dostigne" =ako on to zna2 #asvim je verovatno da se pod &principom realnosti' podrazumeva introjektovano postojee drutveno ureenje, koje se uvek iznova javlja kao nepromenljiva zakonitost oveka i drutva" 4i kaemo, drutveno ureenje, jer primetiete da u pogledu !izikih !enomena ovakva potre a za povinovanjem uopte ne postoji, ali naunici koji se ave !izikim naukama generalno nesmetano postavljaju hipoteze, eksperimentiu, gree ili pogaaju i to rade potpuno oslo oeni krivice ili straha od &prirodeI, te samim tim prave genijalne maine koje mogu da &zauzdaju stihiju' ili da je sumanuto uskovitlaju" 11. "reativno prilago&avanje' ,un cija sel-a

4i govorimo o kreativnom prilagoavanju kao o sutinskoj !unkciji sel!a .ili tanije, sel! jeste sistem kreativnog prilagoavanja/" *li ako su kreativne !unkcije samoregulacije, prihvatanje novine, unitavanje i reintegracija iskustva - i itav ovaj rad poniteni, ne ostaje mnogo toga od ega i se o razovala teorija sel!a" * to je i dokazano" Poznato je da je najsla iji deo psihoanalitike literature upravo

9F

teorija sel!a ili ega" 1 ovoj knjizi kojom se ne ponitava, ve potvruje snano delovanje kreativnog prilagoavanja, mi ispro avamo novu teoriju sel!a i ega" ;italac ce pravovremeno doi do ovoga" 7astaviemo da istiemo razliku koja postoji u terapeutskoj praksi onda kada se sel! vidi kao pasivna &svest' plus nesvesni ego i onda kada se sel! smatra kreativnim kontaktiranjem" 12. .e e razli e u opte# terapeuts o# stavu .a/ Pacijent dolazi po pomo zato to ne moe pomoi sam se i" *ko je samosvesnost pacijenta pasivna, sama svest o tome da ono to se deava nije itno za njegov oseaj ugodnosti > mada je sigurno itna sama injenica da je on doao, na sopstvenim nogama > onda se uloga pacijenta sastoji u tome da se neto radi njemu; jedino to se trai od njega je da se ne mea" *li, u suprotnom, ako je samosvesnost integrativna sila, onda je pacijent od poetka aktivan partner u radu, uenik u psihoterapiji" , naglasak je pomeren od prilino ugodnog oseaja da je on olestan do oseaja da on neto ui, jer oigledno je da je psihoterapija humana disciplina, razvoj #okratove dijalektike" * termin leenje se koristi ne da i se razreila veina kompleksa ili da i se oso odili odreeni re!leksi, ve da i se dolo do one take u tehnici samosvesnosti, odakle i pacijent mogao nastaviti ez pomoi > zato to i ovde, kao i svuda u medicini, natura sanat non me"i&us i jedino se sam ovek .u svom okruenju/ moe isceliti" . / #el! se e nalazi i stvara samo u sredini" *ko je pacijent aktivan eksperimentalni partner u seansi, on e ovaj stav nositi sa so om i re e napredovati, jer je materija iz sredine znatno interesantnija i urgentnija" +vo nije opasnija, ve je zapravo ezopasnija situacija nego kad i on stupio u spoljanji svet u kome i pasivno podlegao raspoloenjima, koja izviru iznutra" .c/ *ko je samosvesnost espomona i samo re!leks nesvesnog ega, onda je sam pokuaj pacijenta da sarauje o struktivan; i tako se u uo iajenoj analizi karaktera, otpori &napadaju', &od rane' slamaju itd" *li u suprotnom, ako je svesnost kreativna, onda se sami otpori i od rane > koji su zaista protivnapadi i agresivnost usmereni protiv sel!a > vide kao aktivni izrazi vitalnosti, koji se, iako neurotini, uklapaju u totalnu slikuJ" 1mesto da udu likvidirani, oni se prihvataju onakvim kakvi su i prema tome, susreu se otvoreno: terapeut u skladu sa svojom sopstvenom samosveu, od ija da mu ude dosadno, da ude zastraen ili nagovoren itd; on susree es koji o janjava nerazumevanjem i ponekad od ranom ili ak pokazuje svoj es, u skladu sa istinom date situacije; on susree o strukciju sa nestrpljenjem u okviru veeg strpljenja" 7a ovaj nain //////////////
J )ankova 'egen(ille > negativna volja

9G

nesvesno se moe pro iti u prvi plan, tako da se njegova struktura moe doiveti" +vo se razlikuje od &napada' na agresiju onda kada je pacijent ne osea i kada se, iako sadri zrnce doivljene stvarnosti, o janjava kao &negativni trans!er'" (a li pacijentu tre a zauvek oduzeti ansu da otvoreno ve)#a svoj gnev i tvrdoglavost2 4eutim, ono to se deava kada se on usudi da ispro ava svoju agresiju u stvarnim okolnostima i kada na to do ije normalan odgovor, a da mu se krov nije sruio na glavu, jeste da moe uvideti sta ini i setie se ko su mu pravi neprijatelji; i integracija se nastavlja" +sim toga, mi ne traimo da pacijent ne cenzurie, ve da se koncentrie na to kako cenzurie, kako se povlai, kako se utiava, koje miie pokree, koje slike ili praznine mu se pojavljuju" 7a taj nain gradi se most koji mu omoguava da pone da osea se e kako aktivno potiskuje i tada on moe sam poeti da oslo aa potisnuto" .d/ +gromna koliina energije i prethodna kreativna odluka investiraju se u otpore i naine potiskivanja" 3ada zao ilaenje ili &napadanje' otpora, znai da e pacijent na kraju iti manji nego kad je doao, iako slo odniji u izvesnom smislu" *li shvatajui otpore eksperimentalno, doputajui im da deluju i uoavajui prema emu u se i ili u terapiji prua otpor, pacijent otvara pre mogunost za njihovo razreenje, nego unitenje" .e/ *ko je samosvesnost pasivna, pacijentova patnja je eznaajna i moe se u laiti aspirinom, dok u meuvremenu, terapeutski hirurg nastavlja da radi neto njegovoj pasivnosti" , z ilja, delimino je zasluga ove teorije to to se otpori rzo razreavaju, kako i se iz egao ol stvarnog kon!likta, kako se pacijent ne i raspao" *li patnja i kon!likt nisu eznaajni, niti nepotre ni: oni ukazuju na destrukciju koja se dogaa u celokupnoj !ormaciji !igure?pozadine, kako i se nova !igura mogla pojaviti" +vo se ne deava u odsustvu starog pro lema, ve reavanjem starog pro lema, o ogaenog upravo svojim tekoama, i inkorporiranjem nove materije > a kao to i veliki istraiva ne iz egava olne kontradiktorne dokaze svojoj teoriji, ve traga za njima, kako i proirio i produ io teoriju" Pacijent se zatiuje ne u laavanjem tekoe, ve time to poinje da doivljava tekou, upravo u onim o lastima gde takoe doivljava sposo nost i kreativni elan" *ko i umesto toga ovek pokuao da razrei otpor, simptom, kon!likt, perverziju, regresiju, umesto da proiri o lasti svesnosti, da rizikuje i dopusti sel!u da oivi svoju sopstvenu kreativnu sintezu > to i znailo, potre no je rei, da terapeut iz superiorne pozicije sudi o takvom i takvom ljudskom materijalu da nije vredan da ponovo stekne iskustvo celovitog ivota" .!/ =onano, ez o zira na teoriju sel!a , upravo kao to je na poetku pacijent doao po sopstvenom nahoenju, tako i na kraju on mora otii po sopstvenom nahoenju" +vo je tano za ilo koju kolu" *ko je u toku tretmana, otkrivena pacijentova prolost, on je na kraju mora prihvatiti kao svoju" *ko se prilagoava u svom interpersonalnom ponaanju, on sam mora iti inilac u drutvenim situacijama" *ko njegovo telo reaguje sa ivou, pacijent mora osetiti da je to on, a ne njegovo telo koje to radi" *li otkuda se iznenada pojavio ovaj novi osnaeni sel!2 (a li se pojavio udei se iz hipnotickog transa2 ,li, zar nije oduvek io tu, dolazei na seansu, priajui i utiavajui se, radei ve e ili kruto leei2 Poto "e fa&to on pokazuje toliko snage u procesu, zar nije razumno "e jure usmeriti neto panje na njegove adekvatne radnje kontakta, svesnost, manipulaciju,

90

patnju, iz or itd", kao i na telo, karakter, istoriju, ponaanje2 +vo su nuna terapeutska sredstva za pronalaenje konteksta prisnijeg kontakta, ali samo je sel! taj koji moe da se koncentrie na strukturu kontakta" Pokuali smo da pokaemo da se na pristup razlikuje u pogledu opte perspektive i terapeutskog stava" +va knjiga je teorija i praksa getalt terapije, nauka i tehnika !ormacije !igure?pozadine u polju organizam?sredina" #matramo da e iti znaajna za kliniku praksu" 6tavie, verujemo da e iti korisna mnogim ljudima koji mogu pomoi sami se i i uzajamno jedni drugima, na svoj sopstveni nain" *li vie od svega, nadamo se da ova knjiga sadri neke korisne uvide za sve nas, u pogledu kreativne promene nae sadanje urgentne krize" +no to je potre no jeste da nau sadanju situaciju, u koju god s!eru ivota da ovek pogleda, shvatimo kao polje kreativnih mogunosti, inae i ona, iskreno govorei, ila nepodnoljiva" (esenzitizacijom i inhi iranjem sopstvenih udesnih moi, izgleda da veina ljudi u euje se e ili doputa da ude u eena, da je njihova situacija podnoljiva ili makar da je to u dovoljnoj meri" #udei po vrsti pro lema koje imaju, ini se da ljudi smatraju da je &stvarnost' podnoljiva, da je ona neto emu se mogu prilagoditi i imati ak i malo sree" *li taj standard sree je previe nizak, ta mera sree je vredna prezira; ovek se postidi sopstvene ljudskosti" *li sreom, ono to ljudi smatraju stvarnou nije uopte stvarnost, ve neprijatna iluzija .a kakva je korist dovraga od iluzije, ako arem ne prua utehu</ #ve u svemu, stvar je u tome da se nalazimo u hroninom stanju urgencije i da je veina naih moi lju avi i razuma, esa i ogorenosti potisnuto ili zamagljeno" +ni koji vide jasnije, oseaju intenzivnije i delaju hra rije, uglavnom se uzalud iscrpljuju i pate, zato to je nemogue za ilo koga da ude krajnje srean, ukoliko nismo sreni u optijem smislu" ,pak, ako stupimo u kontakt sa ovom sumornom stvarnou, u njoj takoe postoji i kreativna mogunost"

C: