Drugi

deo

STVARNOST, LJUDSKA PRIRODA I DRUTVO

21

III

UM, TELO I

SPOLJANJI SVET

1.

Situacija dobrog o!ta ta

Sa stanovita psihoterapije kada se ostvari dobar kontakt npr. kada je figura jasna, svetla i nesmetano se energizuje iz prazne pozadine tada ne postoji neki poseban problem koji se tie odnosa uma i tela ili selfa i spoljanjeg sveta . !ostoje, naravno, neke odre"ene teko#e i zapa$anja u vezi odre"enog funk%ionisanja, na primer, postavlja se pitanje kako su %rvenilo li%a i stezanje vili%e i aka funk%ionalno povezani sa ose#anjem besa i kako su ovo ose#anje i ovo ponaanje funk%ionalno povezani sa unitavanjem frustriraju#e prepreke& ali u ovakvim sluajevima totalni kontekst se lako prihvata i to je pitanje razjanjenja odnosa izme"u delova& i kako se sledi detaljno razjanjenje, spone odnosa se ponovo do$ivljavaju i lako se prihvataju. Separa%ija koja impli%ira poseban psihosomatski problem ili problem spoljanjeg sveta nije bila uobiajena u antiko doba. 'ristotel govori o vegetativnim funk%ijama, senza%ijama i motiva%iji kao glavnim klasama aktivnosti due i povezuje ih kao identine u inu sa prirodom hrane, objektima senza%ija itd(. ) savremenoj psihologiji, *eler +*oehler, ka$e- .elina pro%esa je determinisana sutinskim svojstvima %ele situa%ije& smisaono ponaanje mo$e se smatrati primerom organiza%ije& ovo se tako"e mo$e primeniti na odre"ene per%ep%ije. /bog toga je svest o pro%esu samo od sekundarnog znaaja((. 0li da %itiramo drugog getalt psihologa, 1erthajmera +2ertheimer, koji ka$e/amislite ples koji odie gra%iozno#u i rado#u. 3 kakvoj se situa%iji radi u ovakvom plesu4 5a li je on zbir fizikih pokreta udova i psihike svesti4 6e. !ostoje mnogi pro%esi koji su u svojoj dinamikoj formi identini, bez obzira na varija%ije u materijalnom karakteru njihovih elemenata (((. !riznanjem da ovi posebni problemi ne postoje, kod psihoterapeuta se odmah javlja logino pitanje- kako to da se tako dugo vremena i kod toliko dobronamernih i inteligentnih ljudi, deavalo da se jedan ovakav nepostoje#i problem do$ivljava kao bitan problem4 /ato to, kako smo ve# rekli, osnovni ras%epi ove vrste nikada nisu jednostavne greke, koje se mogu ispraviti navo"enjem novih injeni%a, ve# su one same po sebi date u injeni%i iskustva. 777777777777
( 5revni !latonov problem due u telu i svetu nije savremen problem, iako je sa njim povezan na neurotian nain.. 0sto bi se moglo re#i i za teoloku dilemu tela i duha itd. (( 8i sumnjamo da je svest samo od sekundarnog znaaja u analizi bilo koje ovakve %eline, ali navodimo ovaj %itat zbog njegovog stava. ((( .itati su preuzeti iz 2illis 5. 9llis Source Book of Gestalt Psychology, *egan !aul, :ren%h, :rubner ; .o., <td., <ondon.

22

". #rojd i o$i %&rob'e(i) =rojdova psihoanalitika teorija nalazi se negde izme"u prethodne pogrene kon%ep%ije ovih problema. kao posebno tekih i njihovog razreenja koje su ponudile razne savremene unitarne psiholoke kole. =rojd je pisao u duhu duge tradi%ije koju je nerado prihvatao, tako to ju je ignorisao o ras%epu izme"u >uma i tela i selfa i stvarnosti . ) okviru ove tradi%ije prona"eni su razni naini za ujedinjenje ovog ras%epa, kao to su psihofiziki paralelizam i predodre"ena harmonija ili redukovanje svesti na epifenomen, materije na iluziju ili formiranje obe od neutralne tvari ili +me"u laboratorijskim psiholozima, odbijanje da se introspek%ija uopte uzme u obzir, bilo kao metod ili kao objekat naunog prouavanja. Svemu ovome =rojd je pridodao uvenu misao da je um, ba kao ledena santa, samo svojim malim delom iznad povrine i svestan, dok je njegovih osam devetina zaronjeno ispod povrine i nesvesno. 3vaj doprinos, u poetku, samo ote$ava stvar, zato to sada ne treba da pove$emo dve, ve# tri stvari, svesno? mentalno, nesvesno?mentalno i telo. 'ko se um definie u terminima introspek%ije, onda je mentalno?nesvesno zbunjuju%e& ali ako je, kako je =rojd sigurno osetio, nesvesno po logi%i nezavisno od ili prethodi svesnom, onda nam preostaje tre#i element, koji je usled svoje prirode, nemogu#e direktno posmatrati. 0pak je ovde, kao to je to uvek sluaj, uvo"enje dodatne kompleksnosti zbog praktine urgen%ije +urgen%ije medi%ine u ovom sluaju, definitivno pojednostavilo problem, izdvajanjem sutinskih funk%ionalnih odnosa. /ato je =rojd uopte insistirao da nesvesno nazove mentalnim, umesto da ga je jednostavno smestio u fiziko, to bi bilo u skladu sa prethodnom psihijatrijskom tradi%ijom4 +0 zaista, da bi zadovoljio neurologe, on je morao uvesti pojam somatske podre"enosti , stanje tela koje predisponira um da izgubi deo svog sadr$aja u nesvesnom tako da sada umesto tri, imamo etiri elementa@,. 9fekti nesvesnog i na um i na telo imaju svojstva koja se obino pripisuju mentalnom- oni su simboline organiza%ije iskustva, koje imaju svrhu, znaenje i inten%iju& oni su sve osim svesni. Atavise, kada se sadr$aj nesvesnog ponovo javi u svesnom, svesno iskustvo se menja, kao kada se obrati pa$nja na obino neprimetne, ali oigledno mentalne sadr$aje, kao to su na primer, se#anje i navika. :ako je =rojd na kraju imao pet klasa- svesno?mentalno, predsvesno? mentalno +se#anje itd.,, nesvesno?mentalno, somatski?podre"eno i somatsko. Svesno su one namere koje bi mogle biti predmet introspek%ije& predsvesno ine one namere koje bi mogle postati svesne, ako se na njih obrati pa$nja, a skretanje pa$nje je svesna mo#& nesvesno su one namere koje ne mogu postati svesne nijednim svesnim aktom selfa +ovo je mesto na kome psihoterapeut stupa na s%enu, naoru$an posebnom mo#i da uini dostupnim znanju ono to je u prin%ipu, nesaznatljivo,& somatski?podre"eno i somatsko se ne smatraju namerama.

2B

*. Ko!tra+t &+i,oa!a'i-e i .e/ta't &+i,o'ogije u &og'edu o$i, %&rob'e(a) 0pak u okviru ovih nelogino proirenih klasa, psihoanaliza je sve vie bila u stanju da obezbedi jedinstveno funk%ionisanje i dobar kontakt, a ovo omogu#ava do$ivljavanje konteksta iji su delovi koherentni. Sa formalne take gledita, =rojdovo nazivanje nesvesnog mentalnim nije bilo neophodno. ) fizikoj i psiholokoj teoriji getaltista, vidimo da smisaone %eline postoje irom prirode, i u fizikom i u svesnom ponaanju, u telu i umu. /naenje %elina se ogleda u tom smislu da one objanjavaju delove& njihova svrha se mo$e videti u tenden%iji delova da kompletiraju %eline. !rilino odvojene od svesti, ove inten%ionalne %eline javljaju se, sa formalnom slino#u u per%ep%iji i ponaanju u svakom doga"aju i ovo je sve to je potrebno da bi se govorilo o simbolima . +) naelu, =rojd je nazvao nesvesno mentalnim kako bi se izborio protiv predrasude savremene neurologije koja je bila aso%ijativna i mehanika., 'li stvarni psihosomatski problem i problem spoljanjeg sveta nisu bili obuhva#eni ovim formalnim razmatranjem& oni imaju veze sa takvim datim dokazima kao Ca ho#u da ispru$im ruku, pru$am je i ona je ispru$ena ili 3tvaram oi i prizor ili navire u mene ili ostaje napolju i tako dalje& ovo nisu pitanja koja se bave vrstama %elina, ve# odnosima %elina svesti prema drugim %elinama. Detalt teoretiari su izbegavali ova pitanja i zapravo su uprkos stalnom pribegavanju znaajnim svesnim funk%ijama uvida bili skloni da svest, i uopte um, smatraju problematinim epifenomenom, koji je sekundaran ili beznaajan. *ao da im je bilo jako neprijatno zbog sopstvenih napada na mehanistiku predrasudu, te su morali neprestano da se brane od optu$bi da su idealisti ili vitalisti . 3no to problematine odnose ini posebnim jeste dato ose#anje nepovezanosti i ne biti svoj u do$ivljavanju tela i sveta. 0 upravo je ovo stvar na koju se psihoterapija sna$no fokusirala. 0spita#emo genezu ovog ose#anja i pokaza#emo kako to na kraju dovodi do pogrenih kon%ep%ija.

0. .ra!ica o!ta ta i +$e+!o+t Svaki in kontaktiranja je %elina svesnosti, motornog odgovora i ose#anja saradnja senzornog, mii#nog i vegetativnog sistema a kontaktiranje se odigrava na povrinskoj grani%i u polju organizamEsredina. 3vo smo rekli na udan nain, umesto da ka$emo na grani%i izme"u organizma i sredine , zato to, kao to je ranije reeno, defini%ija bioloke jedinke obuhvata njenu sredinu- besmisleno je da definiemo nekoga ko die, bez vazduha, nekoga ko hoda, bez gravita%ije i tla, nekoga ko je razdra$ljiv bez prepreke i tako redom za svaku bioloku funk%iju. 5efini%ija organizma je defini%ija polja organizamEsredina& a grani%a kontakta je, da tako ka$emo, poseban organ svesnosti nove situa%ije u polju, za razliku od unutranjih 2F

organskih organa metabolizma ili %irkula%ije koji funk%ioniu konzervativno, bez potrebe za svesno#u, oprezno#u, selek%ijom ili izbegavanjem novine. ) sluaju nepokretne biljke, polja koje ine organizamEzemlja, vazduh itd., ovu unutra-njost grani%e kontakta prilino je jednostavno zamisliti- osmotska membrana je organ interakcije organizma i sredine, gde su obe strane oigledno aktivne. 0sti je sluaj i sa pokretnom, slo$enom $ivotinjom, ali odre"ene per%eptualne iluzije ote$avaju razumevanje ovoga (. +3vde nailazimo na verbalne teko#e ukorenjene u naem jeziku. Gazmislite o konfuziji uobiajenog filozofskog govora u ovom kontekstu, kada se ka$e unutranji i spoljanji . )nutranji znai u ko$i , spoljanji znai van ko$e . 0pak, kada se govori o spoljanjem svetu , postoji tenden%ija da se telo predstavi kao deo spoljanjeg sveta, a tada unutranje znai unutar uma , unutar uma, ali ne i tela., 3sim toga, kao to su =rojd, a naroito 1ilijem 5$ejms +2illiam Cames,, istakli, svest je rezultat odlaganja interak%ije na grani%i. +5$ejms je, naravno, mislio na prekinuti refleksni luk, ali vratimo se na getalt teoriju.,. 8o$emo odmah videti da je svest funk%ionalna. Cer ako je interak%ija na grani%i kontakta relativno jednostavna, postoji malo svesnosti, refleksije, motornog prilago"avanja i promiljenosti& ali tamo gde je teka i slo$ena, svest se pojaava. !ove#anje slo$enosti senzornih organa ukazuje na potrebu za ve#om selektivno#u, poto $ivo bi#e postaje pokretljivije i sre#e se sa vie novina. 5akle, serije sa rastu#om kompleksno#u bi se mogle shvatiti kao- fototropizam koji postaje svesno gledanje, a ovo postaje namerno zapa$anje& ili osmoza koja postaje hranjenje, a ovo postaje namerno uzimanje hrane. 1. Te!de!cija &ojed!o+ta$'je!ja &o'ja 6a kraju krajeva, %ilj svega ovoga je upro#avanje organiza%ije polja organizamEsredina, okonavanje nezavrenih situa%ija u njemu. Sada #emo detaljnije razmotriti ovu zanimljivu grani%u kontakta. *ad se radi o grani%i interak%ije, njena osetljivost, motorni odgovor i ose#anja su usmereni i prema sredini, koja ini jedan njen deo i prema organizmu, koji ini drugi njen deo. 6euroloki ona poseduje re%eptore i proprio%eptore. 'li u inu, u kontaktu, per%ep%ija i poetni pokret pro$eti ose#anjem, ine jednu %elinu. 6a primer, subjektivni ose#aj $e"i, ne slu$i kao signal koji se registruje i koji se 7777777777777
( !onovi#emo da su iluzije jednostavno to da ono to se kre#e privlai pa$nju u odnosu na nepokretnu pozadinu i da ono to je slo$enije privlai pa$nju u odnosu na ono to je relativno jednostavnije. 'li na grani%i, interak%ija se odvija sa obe strane.

2H

odnosi na opa$anje vode& ve# znai da se u istom inu, voda do$ivljava kao neto jasno?po$eljno?privlano, dok se njen nedostatak do$ivljava kao neto odsutno? razdra$uju#e?problematino. 'ko se kon%entriete na blisku per%ep%iju koja se odnosi na ukus, oigledno je da su ukus hrane i vaa usta koja je kuaju, jedno isto i stoga ova per%ep%ija nikada nije neutralna u pogledu ose#anja, ve# uvek prijatna ili neprijatna, pri emu se bezukusnost smatra vrstom neprijatnosti. 0li razmislite o genitalijama u toku snoaja- svesnost, motorni odgovor i ose#anje su dati kao jedno isto. 'li ako razmiljamo o ulu vida, u sluaju udaljenog i nezanimljivog prizora, jedinstvo je manje oigledno& pa ipak, im se kon%entriemo na vidokrug u kome se stvari do$ivljavaju kao moj vid , tada gledanje postaje pa$ljivo moje?sopstveno? gledanje +esto shvataju#i da zurimo, i prizor poinje da zadobija estetsku vrednost. *retanje ka najjednostavnijoj strukturi polja jeste interak%ija na grani%i kontakta izme"u pritisaka organizma i pritisaka sredine, sve dok se ne uspostavi relativna ravnote$a. +3dlaganje svest je poteko#a u zavravanju pro%esa., !rimeti#ete da su u ovom pro%esu tzv. aferentni nervi daleko od toga da budu samo re%eptivni& oni pose$u napolje voda se do$ivljava kao neto jasno i $ivotno, onda kada je neko $edan& ne samo da odgovaraju na dra$, oni odgovaraju, da tako ka$emo, ak pre pojave dra$i. 2. 3ogu4!o+ti !a gra!ici o!ta ta Gazmotri#emo razliite mogu#nosti koje postoje na grani%i kontakta, poto se interak%ija razliito odvija+1, *ada se ravnote$a lako uspostavlja, svesnost, motorno prilago"avanje i promiljenost su oputeni- jedinka je spokojna i kao da spava. +2, *ada je bilo teko uravnote$iti pritiske sa obe strane grani%e i kada su samim tim, svesnost i prilago"avanje bili izra$eniji, ali onda nastupa relaksa%ijatada se javlja divno iskustvo estetsko?erotske zaokupljenoti, kada se sa spontanom svesno#u i pokretima plee i napaja u okru$enju, kao u samozaboravu, dok se, zapravo, do$ivljavaju dublji delovi sebe, odazivaju#i se izra$enijom znaenju objekta. <epota trenutka potie od oputanja promiljenosti i preputanja skladnoj interak%iji. :o je trenutak ponovnog stvaranja, koji se uvek iznova zavrava gubitkom interesa i odmorom. +B, Situa%ija opasnosti- kada grani%a postane nepodnoljivo preoptere#ena zbog pritisaka iz sredine, koji se moraju odba%ivati sa izuzetnom selektivno#u i izbegavanjem& i +F, Situa%ija frustra%ije, gladovanja ili bolesti- kad grani%a postane nepodnoljivo napeta zbog proprio%eptivnih pritisaka, koje sredina ne mo$e uravnote$iti(. 77777777 ( 3ve dve suprotne situa%ije izazivaju neslaganje izme"u dve najoprenije parafrojdijanske koleonih koji zastupaju miljenje da je neuroza posledi%a nesigurnosti i onih koji je povezuju sa strepnjom od instinkata.

2I

) oba ova sluaja neumerenosti opasnosti i frustra%ije, postoje privremene funk%ije koje se na zdrav nain suoavaju sa opasno#u, sa ciljem zatite osetljive povrine. 3vakve reak%ije mogu se uoiti irom $ivotinjskog %arstva i one se dele na dve vrste ? subnormalne i supernormalne. S jedne strane to su panini, bezumni beg, ok, anestezija, nesvesti%a, umrtvljivanje, delimino prikrivanje, amnezija- ovo su sve naini zatite grani%e, tako to se ona privremeno desenzitizuje ili motoriki paralie, sve dok opasnost ne pro"e. S druge strane, postoje naini da se amortizuje tenzija tako to se njena energija prazni u poreme#aju same grani%e, npr. halu%ina%ijom i snom, $ivom imagina%ijom, opsesivnim mislima, dugim premiljanjem, koji su pra#eni motornom uznemireno#u. 0zgleda da su subaktivna sredstva adaptirana da tite grani%u od vika iz sredine, otklanjaju%i tako opasnost& dok superaktivna sredstva koja se odnose na proprio%eptivne neumerenosti, prazne energiju osim ako se, kod gladovanja ili bolesti, ne dostigne kritina taka opasnosti, kada mo$e do#i do gubitka svesti. 5. #u! cija +$e+ti u +'u6aju o&a+!o+ti :ako smo stigli do jo jedne funk%ije svesti- pra$njenje energije koja ne mo$e dosti#i ravnote$u. 'li zapazi#ete da je ovo, kao i kod primarne funk%ije, vrsta odlaganja- prethodno odlaganje sastojalo se od poviene svesnosti, eksperimenta%ije i namere da se rei problem& a ovde se radi o odlaganju sa %iljem odmora i povlaenja, jer se problem ne moze reiti na drugaiji nain. 3va funk%ija is%rpljivanja, koja pripada svesti, je u sutini, =rojdova teorija snova& sada #emo rekapitulirati elemente ove teorije- prilikom spavanja +a, istra$ivanje i manipula%ija sredine privremeno su obustavljeni, tako da je onemogu#eno bilo koje fiziko reenje& +b, odre"eni proprio%eptivni impulsi nastavljaju da stvaraju tenziju san je ispunjenje $elje & ovo je latentni san& +%, ali vidljivi sadr$aji su uglavnom uzburkavanje same senzorne povrine, osta%i dnevnih doga"aja. 1eoma je va$no shvatiti da famozna razlika koju =rojd pravi izme"u manifestnog i latentnog sna, upravo znai da je svest sna izolovana i od sredine i od organizma& self kojeg je sneva svestan uglavnom je samo povrinska grani%a. 3vo je neophodno da bude tako, jer ako bi se dopustilo da neto vie nego to je sama grani%a, formira %elinu, to bi zahtevalo praktino prilago"avanje i stoga, aktiviranje mii#a i osoba bi se probudila. !aradoksalno, san je potpuno svestan& ovo je razlog njegovog ujednaenog filmskog kvaliteta. Ato je san dublji, sve je manje nejasnog ose#anja telesnosti, svojstvenog per%ep%iji budnog stanja. Sneva je neobino nesvestan proprio%eptivnih sadr$aja ije znaenje sanja& ako oni ponu da nadiru u njegov san, npr.ze" postane veoma jaka, sneva #e da se probudi& i na kraju +d, funk%ija sna je da osobu zadr$i u stanju spavanja. 0sta funk%ija svesti kao pokuaja energetskog pra$njenja, mo$e se jednostavno posmatrati, kako je 1ilhelm Gajh +2ilhelm Gei%h, istakao, u jasnim seksualnim slikama koje se pojavljuju prilikom privremene seksualne frustra%ije. /aista, u ovom primeru mo$emo videti %elu sliku jednostavnog funk%ionisanja povrine

2J

svesnosti- kod organske potrebe, nadra$aj se iri i ide ka svom %ilju& kod odlaganja postoji namerno suzdr$avanje i pove#an tempo traganja za %elishodnim nainom& po zadovoljenju, slika smesta postaje bezizra$ajna& ali u frustra%iji, ona se jo vie izotrava, pokuavaju#i da isprazni energiju. 5akle, na grani%i kontakta postoje dva pro%esa kojima se suoava sa opasno#u- iskljuivanje i halu%ina%ija. 6aglaavamo da su ovo zdrave privremene funk%ije u slo$enom polju organizamEsredina. 7. Nau6!a ade $at!o+t &red'o8e!e u!itar!e o!ce&cije Sada smo konano u pozi%iji da objasnimo zadivljuju#i pojam uma u odnosu na telo i spoljani svet , umesto prilino prima facie kon%ep%ije, koju smo razvijali o svesti, kao funk%ije kontakta u slo$enom polju organizamEsredina. 3va prima facie kon%ep%ija koja, u savremenom, ali ne naroito superiornom, okviru, lii na 'ristotelovu ose#ajnu i ra%ionalnu duu, ne izaziva neke naroite naune poteko#e. !ostoje odre"eni funk%ionalni odnosi izme"u ovog i drugih entiteta, koji se mogu posmatrati i sa kojim se mo$e eksperimentisati. !ostoje, na primer, kriterijumi za dobar kontakt , kao to su fokusiranost, jasno#a i zakljuenje figureEpozadine& gra%ioznost i snaga pokreta& spontanost i intenzitet ose#anja. :ako"e i formalna slinost posmatranih struktura svesnosti, pokreta i ose#anja u %elini& i nepostojanje kontradik%ije izme"u vie znaenja ili svrha. ' mo$e se analitiki i eksperimentalno pokazati da odstupanja od norme dobrog kontakta ukljuuju i uzrone i posledine odnose sa sredinskim i somatskim poreme#ajima. 0pak, sada moramo pokazati da predlog da je um jedinstven, izolovan entitet sui generis, nije samo genetiki objanjiv, ve# je u izvesnom smislu neizbe$na iluzija, empirijski data u prosenom iskustvu 9. Neuroti6!a (ogu4!o+t !a gra!ici o!ta ta !rema tome, razmotri#emo jo jednu mogu#nost na grani%i kontakta. /amislite da +H, umesto ponovnog uspostavljanja ravnote$e ili iskljuivanja i halu%ina%ije u privremenoj situa%iji vika opasnosti i frustra%ije(, postoji hronina neravnote$a niske tenzije, neprestana irita%ija usled postojanja opasnosti i frustra%ije, koja je pro$eta povremenim akutnim krizama i koja se nikada potpuno ne relaksira. !!!!!!!!!
( 5ugotrajna opasnost bi dovela do unitenja strukture tj. svela bi je na strukturu ni$eg reda. 8edi%inski primer ovog pojednostavljenja na ni$i nivo jeste lobotomija i druge vrste hirurkih odstranjenja. !ostavlja se pitanje da li i razni ok tretmani deluju slino, tako to stvaraju ogranienu fatalnu opasnost.

2K

3vo je jedna sumorna hipoteza, ali je na $alost $ivotna injeni%a za ve#inu nas. 0majte na umu da govorimo o duplom viku, niskostepene opasnosti i frustra%ije, koji stvara hronino preoptere#enje i re%eptora i proprio%eptora. *rajnje je neverovatno, mada nije nezamislivo, da bi i hronina opasnost i hronina frustra%ija dugo postojale, odvojene jedna od druge. Gazmislite jednostavno o tome kako opasnost smanjuje ansu za zadovoljenje u polju, koje se u poetku inilo prilino pogodnim& tada se frustra%ija uve#ava. 'li frustra%ija pove#ava neophodnost istra$ivanja i umanjuje mogu#nost skrupulozne selek%ije& ona ra"a iluzije i preplavljuje svest, ime se opasnost pove#ava. +:o jest, bilo da je glavni naglasak na nesigurnosti ili strepnji od instinkata, svi terapeuti bi se slo$ili u tome da ovi poreme#aji uzajamno pogoravaju jedan drugog, sve do neurotinog ishoda., ) hroninoj niskostepenoj opasnosti koju smo opisali, koje dispozi%ije grani%e kontakta te$e ka mogu#oj jednostavnosti polja4 3be funk%ije u sluaju opasnosti, namerno iskljuivanje i nenamerna hiperaktivnost, stupaju na s%enu na slede#i na%in- reak%ijom, koja se razlikuje od one u akutnoj opasnosti, odvra#a se pa$nja od proprio%eptivnih zahteva i slabi ose#aj tela?kao?dela?selfa. 3vo se deava jer proprio%eptivni nadra$aji predstavljaju pretnju koje se mo$e lake kontrolisati u uzajamno pogoravaju#im uslovima. S druge strane, u sluaju neposrednije pretnje iz sredine, pa$nja se izotrava, kako bi se suoilo sa opasno#u, ak iako opasnost ne postoji. 'li ono to je dobijeno ovakvim oprezom jeste strano i irelevantno za bilo koji do$ivljaj svesnosti sebe, jer je proprio%ep%ija umanjena. ' u stanju opreza, ula +re%eptori, ne pose$u ekspanzivno napolje, ve# se pre povlae pred oekivanim udarom& tako da, ako se pro%es dugo nastavi, stanje namerne budnosti usled opasnosti, postaje pre stanje mii#ne spremnosti, nego ulnog prijema- ovek napre$e pogled, ali time ne vidi nita bolje, zapravo, uskoro vidi loije. 0 uz sve ovo javlja se uobiajena spremnost da se pobegne, ali se zapravo ne be$i i mii#na napetost se ne osloba"a. 5a rezimiramo, ovde imamo tipinu sliku neuroze- pod-svesnu propriocepciju i konano percepciju, kao i hipertoninost promiljenosti i muskularnosti +0pak, ponovo naglaavamo da ovo stanje nije nefunk%ionalno u datoj hroninoj niskostepenoj opasnosti, jer ono to se vidi i dozivljava jeste nezanimljivo jer je strano i postoji pretnja od iskuenja da se pojavi $elja& a opasnost se "li#i., ) me"uvremenu, me"utim, bezbednosna funk%ija svesti, koja pokuava da otkloni unutranje tenzije aktivno#u grani%e u izola%iji, pojaava se do svog mogu#eg maksimuma to su snovi, nerealne $elje, iluzije +projek%ije, predrasude, opsesivne misli itd.,. 'li, zapamtite da bezbednosna uloga ove funk%ije zavisi upravo od njenog odr$avanja u izola%iji od ostatka sistema. Snevanje je spontano i nenamerno, ali je zatita dnevnog sanjarenja da ne o$ivi u pokret, namerna.

2L

1:. %U() ) situa%iji hronine niskostepene opasnosti koju smo opisali, razum, ini%iranje pokreta i ose#anje, nezaobilazno su predstavljeni kao um , kao jedinstven, izolovan sistem. !roui#emo situa%iju sa ovog stanovita+1, !roprio%ep%ija je smanjena ili selektivno iskljuena +na primer, stezanjem vili%e, grudnog koa ili stomaka itd.,. !rema tome, funk%ionalni odnosi organa i svesti se ne do$ivljavaju neposredno, ali nadra$enost koja se pojavljuje mora se uzeti u obzir +i tako nastaju apstraktne teorije, kao to je ova,. +2, Cedinstvo $eljenog?opa$enog je podeljeno& senza%ija se ne ispoljava niti unapred, niti kao odgovor, a figura gubi $ivotnost. )sled toga, funk%ionalno jedinstvo organizma i sredine ne do$ivljava se neposredno. :ada se spoljanji svet opa$a kao tu", neutralan i stoga obojen odbojno#u, jer svaki strana% je naprijatelj . +3vo objanjava odre"eno opsesivno i paranoidno steriliziraju#e ponaanje pozitivistike nauke., +B, )obiajena promiljenost i neoputeno samosputavanje, daju peat svemu onome to se nalazi u prvom planu svesnosti i stvaraju preteran do$ivljaj primene volje i ovo se smatra preovla"uju#im svojstvom selfa. *ada Ca ho#u da pomerim ruku , tada do$ivljavam svoju voljnost, ali ne i svoju ruku& ali ruka se pokre#e, tako da je voljnost neto sto postoji tu negde, ona je u umu. +F, Mezopasna igra sna i pekula%ije su dovedene do maksimuma i imaju dispropor%ionalnu ulogu u samosvesnosti organizma. /atim, odlaganje, proraunate i obnavljaju#e funk%ije grani%e, smatraju se glavnim i konanim aktivnostima uma. 8i ne tvrdimo, dakle da su ove kon%ep%ije, :elo, )m, Svet, 1olja, 0deje, uobiajene greke koje se mogu ispraviti suprotnim hipotezama i verifika%ijom& niti da su one semantiki pogreno nazvane. !re bi se moglo re#i da su one date u neposrednom iskustvu odre"ene vrste i mogu izgubiti na znaaju, samo ukoliko se uslovi tog iskustva izmene. 6aglasi#emo logiki znaaj psihologije. 'ko odre"ena neoputena promiljenost stvara diskontinuitet i time menja vrstu figure koja se po navi%i javlja u per%ep%iji, logino je po#i od ovih per%ep%ija kao osnovnih opserva%ija. !ribegavanje novim protokolima ne#e niti lako niti brzo izmeniti sliku, jer se opa$anja odvijaju na stari, naviknut nain. Stoga se so%io?psiholoki karakter posmatraa mora, u stvarima ove vrste, smatrati delom konteksta u kome se vri posmatranje. Ge#i ovo, znai zalagati se za vrstu genetske greke , a to je jo gore, za naroito ofanzivnu vrstu argumenta ad hominem- ipak, tako je, kako je. +0z svega ovoga mo$e se videti zato psihoterapija nije uenje jedne tane teorije o oveku jer kako nauiti neto to je u suprotnosti sa neijim ulima4 'li ona je pro%es eksperimentalnih $ivotnih situa%ija koje su rizine ba kao to je i istra$ivanje mranih predela i izgubljenih veza, ali su u isto vreme i sigurne, tako da opreznost mo$e popustiti.,

BN

11. A&+tra cija i $erba'i-acija ao 6i!o$i %u(a) 5o sada smo govorili o rudimentarnoj svesti, koju sa nama dele divlje zveri polja i uma. 3svetli#emo malo ovu s%enu i potra$i#emo uzvieniju ilustra%iju, kao to je pro%es apstrak%ije i verbaliza%ije +pa ak i pisanje za strune $urnale,. ) psiholokom smislu, apstrahovati znai odre"ene aktivnosti uiniti relativno statinim, kako bi se omogu#ile druge efikasnije, pokretake aktivnosti. !ostoje apstrak%ije ula, telesnog stava, stanovita, imagina%ije, verbalizma, ideja, institu%ija i dr. 'pstrak%ije su relativno fiksirani delovi %elokupne aktivnosti& unutranjoj strukturi ovih delova se ne pristupa i ona postaje stvar navike ono to je nepokretno ini pozadinu onome to je pokretno dok je %elina zanimljivija i ve#a, nego to bi inae bilo podesno& i naravno %elina je ta koja vri selek%iju, imobiliza%iju i organiza%iju delova. Gazmislite, na primer, o bukvalno hiljadu fiksirnih formi koje ine pro%es kojim itala% prikuplja +nadamo se, znaenja +nadamo se, iz ovih reeni%a- apstrak%ije deje verbaliza%ije i stavova komunika%ije, poha"anja kole, ortografije i doma#eg zadatka& apstrak%ije tipografije i knjigovestva& apstrak%ije $anra i oekivanja publike& apstrak%ije arhitekture i polo$aja itaoni%a& apstrak%ije akademskog znanja i pretpostavki ove posebne rasprave, koje se bezrezervno prihvataju. Sve ovo je potpuno zanemareno, s obzirom na to koliko se bavimo ovom raspravom. Oovek bi mogao da se time pozabavi, ali to ne radi, osim ako se ne pojavi neki zastoj, nezgodna tipografska greka ili preopirni pasus ili neumesna ala ili loe osvetljenje ili ukoenost vrata. Sve su ovo opta mesta. +'pstrak%ije su po defini%iji efikasne i normalne & ipak, ne mo$e se pore#i da, u stvari, bukvalno hiljade apstrak%ija kvantitet je bitan po pravilu nagovetavaju rigidnost obrazovanja i funk%ionisanja, verbalizatorski karakter koji zaista ne mo#e da se bavi %elim serijama, osim u teoriji., !retpostavimo sada da na gotovo poslednjem nivou verbalne apstrak%ije, u ranim slojevima, gde se simbolini govor nalazi blizu neverbalne imagina%ije, ose#anja i plaa, pretpostavimo da je na tom elementarnom nivou postojalo, a da i dalje traje, iskljuivanje svesnosti i paraliza pokreta. :ada #e nastati veze kojima se ne mo#e pristupiti. 6a primer +odabrali smo primer iz rada 1aingtonske kole psihijatrije,, ako dete koje ui da govori ima ljutitu majku, ono otkriva da su odre"ene rei i odre"ene teme, pa ak i obian $amor, opasni& ono izobliava, krije ili koi svoje izra$avanje& na kraju dete poinje da mu%a, a zatim, zato to je to vrlo neprijatno, potiskuje mu%anje i ponovo ui da govori pomo#u drugih delova govornog aparata, koje koristi u sluaju opasnosti. Deneralno, postoji slaganje da ovakva istorija navike govora znaajno ukazuje na podeljenu linost& ali mi ovde $elimo da skrenemo pa$nju ne na sudbinu linosti, ve# na sudbinu govora. *ako se njegovo iskustvo oboga#uje u kontaktu sa drutvom, umetno#u i naukom, na govornik pravi sve opirnije i vie verbalne apstrak%ije. /ar se ovde ne radi o tome da #e on, poto jo uvek iskljuuje svesnost i paralie ekspresiju ni$ih preverbalnih veza, imati poreme#en kontakt sa stvarnim funk%ionisanjem viih apstrak%ija, ne samo u odnosu na njihovo znaenje za njega, ve# i u odnosu na ono to one stvarno jesu4 3ne zaista imaju znaenje, iako postoje, na kraju krajeva, u praznini. 3ne su mentalne .

B1

0zlo$en je jedan opti problem& njegov znaaj za naeg oveka, na primer, vrstina odre"enog dokaza koji se istie u polju i koji on mo$e ili da vidi ili da previdi, nije nikada svodljiv na neko ponaanje ili opserva%iju koju on mo$e primetiti. 5rugi posmatrai mogu zapaziti stvari koje on ne mo$e, ali na $alost, oni su se, to i jeste sluaj, urotili protiv njega, kako bi omalova$ili njegov privatan nain govora, kao da on nije deo sistema prirode. 3n je kroz pro%es formalnog uenja nauen da se sla$e sa konsenzusom, pa ipak ne mo$e prihvatiti da ostatak znaenja nije uopte nita& on zna da je to neto. Prima facie, ove doslovno neosnovane, ali ne i prazne apstrak%ije do$ivljavaju se kao da postoje u umu mo$da privatnom umu. /ajedno sa 1oljom, ove neosnovane, ali ne i prazne apstrak%ije su dokaz uma par eP%ellen%e. ) zavisnosti od svog karaktera, na govornik na razne naine prilago"ava apstrak%ije svojim drugim iskustvima i konsenzusu. +/apamtite da je njegov )m, po pravilu, veoma zaposlen, pra$njenjem energije svoje napetosti kroz pekula%ije., )oavaju%i raskorak izme"u sopstvenih apstrak%ija i Spoljanjeg sveta, on mo$e pribe#i razliitim sredstvima- ako ima prilino suvoparan i bezose#ajan sindrom pozitivistike bolesti, on smatra da su one gluposti i prezire sebe jo vie. 'ko pati od euforine poetske manije, on ovaj raskorak shvata kao manu Spoljanjeg sveta i nudi svoje 0deje tom svetu, tako to ih rimuje. Oovek koji je getalt?debeloko$a%, kopr%a se u movari muljevite terminologije. 0 tako dalje. 1". P+i,o+o(at+ a obo'je!ja 6eizbe$na pogrena kon%ep%ija , u hroninoj niskostepenoj opasnosti, da postoji takva stvar kao to je )m , postaje jo vie zastrauju#a, kada osoba oboli od psihosomatske bolesti. Ovrsto ukorenjen u svom voljenom ili prezrenom umu, na ovek nije svestan da namerno kontrolie svoje telo. :o je njegovo telo, sa kojim ima odre"ene spoljanje kontakte, ali to nije on& on ne ose#a sebe. !retpostavimo sada da postoje mnoge stvari zbog kojih bi mogao da zaplae. Svaki put kad je na ivi%i suza, njemu se ipak ne plae i, on ne plae& razlog za ovo je to to je on sebe dugo navikavao da ne bude svestan toga kako na mii#nom nivou koi ovu funk%iju i prekida ose#anje zato to je nekada davno pla izazivao ose#aj stida, pa ak i batine. Stoga, on sada pati od glavobolje, gubitka daha, ak i od sinusitisa. +Sada postoji vie stvari zbog kojih bi trebalo plakati., 3ni mii#i, grlo i dijafragma su imobilisani, kako bi spreili izra$avanje i svesnost nadiru#eg plaa. 'li ovo samostezanje i samoguenje, zauzvrat pobu"uju nadra$aje +bola, irita%ije ili potrebe da se pobegne,, koji se moraju skriti, jer postoji mnogo va$nijih stvari kojim #e se njegov um baviti, na primer, umetnost i nauka, a ne umetnost $ivljenja i delfijska samospoznaja. 6ajzad, kada ovek postane vrlo bolestan, kada pone da pati od ozbiljne glavobolje, astme i napada nesvesti%e, ovi udari dolaze iz potpuno nepoznatog sveta, njegovog tela. 3n pati od glavobolje, od astme i tako dalje. 3n ne ka$e- Ca

B2

inim da me moja glava boli i zadr$avam dah, mada sam nesvestan kako to radim ili zato to radim. 5obro. 6jegovo telo ga boli, tako da on odlazi kod lekara. 0 pretpostavljaju#i da je oboljenje u ovoj fazi samo funk%ionalno , to jest, da jo uvek nema nekih ozbiljnih anatomskih ili fiziolokih ote#enja, njegov doktor odluuje da mu nita ne fali i prepisuje mu aspirin. /ato to i doktor tako"e veruje da je telo bezose#ajan fizioloki sistem. 0nstitu%ije visokog obrazovanja zasnovane su na pretpostav%i da postoje telo i um. !ro%enjuje se da je vie od INQ poseta lekaru bez osnova& ali oito je da neka osnova postoji. 8e"utim, na sre#u, stopa oboljenja je visoka upravo u onim oblastima na koje treba obratiti pa$nju i sada je na ovek $ivo zainteresovan. 3statak njegove linosti postaje sve vie i vie pozadina za rastu#i interes za sopstveno telo. :elo i um barem postaju poznani%i i ovek govori moja glavobolja, moja astma itd. . Molest je nezavrena situa%ija par ePellen%e, koja se mo$e okonati samo smr#u ili izleenjem. 1*. #rojdo$a teorija +t$ar!o+ti 5a bismo zavrili ovo poglavlje, potrebno je dodati jo nekoliko primedbi o nastanku kon%epta Spoljani svet. 'ko se vratimo =rojdovoj psihoanalitikoj teoriji, vide#emo da pored tela i raznih vrsta mentalnog , on govori o Stvarnosti i zatim o prin%ipu realnosti , koji suprotstavlja prin%ipu zadovoljstva , kao prin%ipu mukotrpnog samoprilago"avanja bezbednom funk%ionisanju. Smatramo da je mogu#e pokazati da je =rojd zamiljao stvarnost na dva razliita naina +a da nije razumeo njihov me"usobni odnos,. S jedne strane, um i telo su delovi sistema zadovoljstva, a stvarnost je prvenstveno drutveni spoljanji svet drugih umova i tela, u kome se na bolan nain spreava neije zadovoljstvo, putem liavanja ili kazne. S druge strane, =rojd je mislio na spoljanji svet koji je dat u per%ep%iji, ukljuuju#i neije sopstveno telo i koji je suprotstavljen imaginarnim elementima halu%ina%ije i sna. 3 drutvenom spoljanjem svetu =rojd je razmiljao naroito u terminima tzv. bespomo#nosti i varljive omnipoten%ije deteta. Meba le$i izolovana, ima ideje o svojoj omnipoten%iji, a opet je u svemu zavisna, osim u pogledu zadovoljenja sopstvenog tela. 'ko posmatramo ovu sliku u njenom totalnom drutvenom kontekstu, vide#emo da je to projek%ija situa%ije odrasle osobe- potisnuta ose#anja odraslog pripisuju se detetu. Cer kako to da je beba sutinski bespomo#na ili izolovana4 3na je deo polja iji drugi deo ini majka. 5eji oajni pla je adekvatna komunika%ija& majka mora odgovoriti na njega& odojetu je potrebno da bude ma$eno, njoj je potrebno da mazi& a tako je i sa drugim funk%ijama. 3psene omnipoten%ije +ukoliko postoje i nisu projek%ije odraslog, i izlivi besa usled beskrajnog naputanja jesu korisni naini pra$njenja povrinske tenzije u periodima odlaganja, kako bi se nastavilo me"usobno funk%ionisanje, bez prolih nezavrenih situa%ija. ) idealnim uslovima, odvajanje deteta i majke, razdvajanje

BB

ovog polja u odvojene osobe, jeste isto kao fiziki razvoj deteta i jaanje njegovih mo#i- detetu rastu zubi i ono ui da $va#e +majino mleko prestaje da se lui i majka se okre#e drugim stvarima,, ui da hoda, pria itd.. 5rugim reima, dete ne ui tu"u, stranu stvarnost, ve# otkriva?i?pronalazi svoju sopstvenu rastu#u stvarnost. !roblem je, naravno, u tome to ne postoje idealni uslovi. 'li tada moramo re#i, ne da je dete sutinski izolovano i bespomo#no, ve# da je ono takvim stvoreno, da je preputeno hroninoj opasnosti i tako na kraju, ono gradi predstavu o spoljanjem drutvenom svetu. ' kakva je situa%ija sa odraslom osobom4 ) naim drutvima u kojima ne postoje bratske zajedni%e, ovek $ivi u izola%iji i sve vie tone u nju. 3drasli tretiraju jedni druge kao neprijatelje, a svoju de%u naizmenino do$ivljavaju ili kao robove ili kao tiranine. :ada, putem projek%ije, dete je neizbe$no vi"eno kao izolovano, bespomo#no i omnipotentno. 6ajsigurnije stanje se tada zapravo nalazi u razdvajanju, u prekidu kontinuiteta prvobitnog jedinstvenog polja. +9ntuzijastike odlike spoljanjeg sveta, kako ga vidi nauka, otkrivaju istu projek%iju. Svet injeni%a je makar neutralan- zar ovo ne izra$ava uzdah olakanja zbog izlaska iz porodinog doma i dolaska u kontakt sa razumnim bi#ima, pa makar ona bila samo stvari4 'li, naravno, to je tako"e neva$no& i ma koliko se ovek trudio, on ne mo$e iz naturalizma iznedriti etiku, ve# samo stoiku apatiju. !rirodni resursi se eksploatiu - to jest, mi sa njima ne uestvujemo u ekologiji, zapravo mi njih koristimo, to je pouzdan nain da se do"e do veoma neuspenog ponaanja. 8i osvajamo prirodu, mi smo gospodari prirode. 0 uporno, suprotno tome, postoji zazor da je to 8ajka priroda ., 10. #rojdo$ o&a8aj!i +&o'ja/!ji +$et 'ko, me"utim, preispitamo =rojdov drugi nain posmatranja spoljanjeg sveta, kao neto to je dato u opa$anju i to je suprotno od snova i to je u skladu sa optim i naunim predrasudama iznenada #emo otkriti da je njemu vrlo nelagodno. 3vo nije mesto na kome bi detaljno diskutovali o njegovim teko#ama +vidi poglavlje 12,. 'li ilustrova#emo problem, navo"enjem nekih odlomaka. !rouavaju#i svet snova, =rojd je otkrio da, odvojeno od motorne manipula%ije i sredine za koje se pretpostavlja da daju kategorije znaenja, bez obzira na sve, svet snova ima smisla. :o nije svet fiksiranih entiteta, ve# plastine manipula%ije, koja je u skladu sa kreativnim pro%esima dopiranja od preverbalnog nivoa predstava do govora, simboliza%ije, unitavanja i izobliavanja datog, njegovog kondenzovanje itd. 3vu plastinu manipula%iju =rojd naziva primarnim pro%esom i zakljuuje da je to karakteristino mentalno funk%ionisanje rane $ivotne dobi.
!rimarni pro%es te$i pra$njenju nadra$aja, kako bi se, sa tako sakupljenom koliinom nadra$aja, uspostavio identitet opa#anja. Sekundarni pro%es odba%uje ovu nameru i umesto toga ima za %ilj identitet miljenja.

BF

!rimarni pro%esi su od poetka prisutni u psihikom aparatu, dok se sekundarni pro%esi postepeno oblikuju u toku $ivota, inhibiraju#i i preklapaju#i primarne, preuzimaju#i punu kontrolu nad njima, verovatno tek u %vatu $ivota (

!itanje za =rojda je sada da li je primarni pro%es, ovako shva#en, bio samo subjektivan ili je na neki nain odslikavao stvarnost. S vremena na vreme, =rojd je samouvereno tvrdio da on odra$ava stvarnost, npr!ro%esi koji su opisani kao nepravilni , zapravo nisu falsifikati naih normalnih pro%esa, niti su pogreno miljenje, ve# su naini rada psihikog aparata oslo"o$enog od inhi"icije%

' suprotno bi bilo ono to mi ovde govorimo, da je onaj svet koji se ini stvarnim prema uobiajenom shvatanju, odraz hronine niskostepene opasnosti, neurotina inhibi%ija& ono to je stvarno jeste samo infantilni svet ili svet snova@ 6i ovakvo razmiljanje nije ba zadovoljavaju#e i razumljivo je to ga se =rojd klonio. Sa formalne take gledita, me"utim, uzrok njegovih nevolja je jednostavan. 3n je bio zatoenik ne svoje psihologije snova +za koju je i sam znao da predstavlja trajnu vrednost,, ve# trivijalne psihologije normalne , budne svesti, koju je delio sa svojim savremeni%ima. Cer u ispravnoj psihologiji normalnog jasno je da je iskustvo uvek dato u plastinim strukturama, a snovi su poseban sluaj. +5irljivo je videti =rojdovu zbunjenost i odri%anje, kada se suoavao sa psihologijom umetnosti i izuma., /naajniji pokazatelj njegovih poteko#a je uoljiv kada se uporede dve teorije stvarnosti - jer on je verovao da je drutveni spoljanji svet u kome dete raste, nefleksibilan, te mu je bilo neophodno da poveruje kako se svet primarnih pro%esa sa svojom spontano#u, plastino#u, polimorfnom seksualno#u itd. potiskuje u toku sazrevanja i stavlja van upotrebe.

77777777
( Sigmund =rojd, &umaenje snova, prevod '.'. Mrila, 8a%millan .o., 6eR Sork, 1LBB, str.HHB i HHH

BH