IV

STVARNOST, OPASNOST I PROCENA

Stvarnost, o kojoj smo govorili, pojavljuje se u trenucima dobrog kontakta, u jedinstvu svesnosti, motornog odgovora i oseanja. Sada emo zapoeti detaljnu analizu ovog jedinstva i povezati je sa naim metodom psihoterapije. U ovom poglavlju dokazaemo da se stvarnost i vrednost pojavljuju kao rezultat samoregulacije, bilo da je ona zdrava ili neurotina govoriemo i o problemu kako da se, u okviru neurotine samoregulacije, proiri podruje kontakta. !a bi to uradili, de"inisaemo psihoterapiju kao samoregulaciju u eksperimentalnoj bezbednoj opasnosti. 1. Dominacija i samoregulacija #endenciju jake napetosti da se istakne i da organizuje svesnost i ponaanje, nazvaemo njenom dominacijom. $ada postoji tekoa i odlaganje u uspostavljanju ravnote%e u polju, dominacija i njen pokuaj da se zavri organizacija su svesni &zapravo oni predstavljaju svest'. Svaka krajnje urgentna nezavrena situacija preuzima dominacju i mobilie sve raspolo%ive snage, sve dok zadatak nije obavljen tada postaje sporedna i gubi se svest o njoj, a sledea hitna potreba iziskuje pa%nju. (otreba ne postaje hitna namerno, ve spontano. (romiljenost, selekcija i planiranje su ukljueni u zavravanje nezavrenih situacija, ali svesnost ne otkriva problem, ona je pre identina sa problemom. Spontana svest o dominantnoj potrebi i organizacija njenih "unkcija kontakta jeste psiholoka "orma organizmike samoregulacije. Svuda u organizmu se mnogi procesi organizacije, uzdr%avanja, selekcije i drugog uvek odvijaju bez svesti, kao to je na primer, potrebno luenje odre)enih enzima za varenje hrane. *va nesvesna unutranja organizacija mo%e biti krajnje kvalitativno suptilna i kvantitativno precizna i uvek ima veze sa potpuno konzervativnim problemima. +li kada je ovim procesima da bi se okonali, potrebna nova materija iz sredine , a ovo je sluaj sa svakim organskim procesom , onda odre)ene "igure u svesti postaju izra%enije i prodiru u prvi plan vreme je za kontakt. U sluaju opasnosti, kada je napetost izazvana spolja, opreznost i promiljenost su podjednako spontane. 2. Dominacija i procena Spontane dominacije podrazumevaju procene o tome ta je va%no u nekoj prilici. #o ne moraju biti adekvatne evaluacije, ali one su osnovni dokaz postojanja hijerarhije potreba u sadanjoj situaciji. *ne nisu impulsivne i obavezno nejasne, ve sistematine i prilino speci"ine, jer one izra%avaju mudrost organizma o njegovim sopstvenim potrebama i njima se vri selekcija

-.

onoga to se iz sredine mo%e uzeti za zadovoljenje ovih potreba. *ve procene izra%avaju neposrednu etiku, ne nepogreivu, ali koja ipak zauzima privilegovano mesto. (rivilegija nastaje jednostavno iz sledeeg/ ono to se spontano uini va%nim zapravo anga%uje veu koliinu energije ponaanja aktivnost samoregulacije je jasnija, sna%nija i mudrija. Svaki drugi nain delovanja za koji se pretpostavlja da bi bio bolji, odvijao bi se umanjenom snagom, slabijom motivacijom i nejasnom svesnou tako)e bi se odre)ena koliina energije ulo%ila za odvraanje odre)ene koliine pa%nje, u cilju potinjavanja spontanog sel"a, koji te%i ispoljavanju u samoregulaciji. *vo se deava ak i kada je samoregulacija zakoena u oiglednom interesu sel"a/ npr. kada zaustavimo dete, da ne bi izletelo ispred automobila, to odslikava situaciju u kojoj je samoregulacija deteta pogrena , tako)e, nain na koji upravljamo naim drustvima, ini se da je u velikoj meri slina situacija. 0nhibicija je tada potrebna, ali ne zaboravimo da onoliko koliko pristajemo na situacije u kojima je samoregulacija retka, utoliko se moramo pomiriti sa tim da %ivimo sa umanjenom energijom i %arom. (itanje koje nas se oigledno najvie tie, jeste u kom je stepenu u naem drutvu i tehnologiji, a mo%da i u prirodi stvari, organizmika samoregulacija mogua, dozvoljena, riskantna. 1nogo vie u nju verujemo, nego to je sada namerno doputamo ljudi bi mogli biti znatno radosniji i energiniji nego to su trenutno, a tada bi tako)e bili i mudriji. 2eliki deo naih nevolja sami smo prouzrokovali. 1noga objektivna i subjektivna stanja mogu i moraju biti izmenjena. (a ak i kada objektivna situacija ne mo%e da se izmeni, kao kada voljena osoba umre, pojavljuju se regulatorske reakcije samog organizma, kao to su plakanje i tugovanje, koje poma%u da se ponovo uspostavi ravnote%a, kada bi ih samo dopustili. +li, odlo%iemo ovu diskusiju za kasnije &(oglavlje 3'. 3. Neurotina samoregulacija 4eurotino iskustvo je tako)e samoregulativno. Strukturu neurotinog kontakta karakteriu, kako smo rekli, viak opreznosti, "iksirana pa%nja i miina spremnost za poseban odgovor. #ada su odre)eni impulsi i njihovi objekti spreeni da postanu "igura &potiskivanje' sel" nije u stanju da se "leksibilno okrene od jedne situacije ka drugoj &rigidnost i kompulzija' energija je vezana za &arhaino shvacen' zadatak, koji se ne da zavriti. $ada za povienu opreznost postoji razlog, kao u situaciji hronino prisutne opasnosti, tada ne mo%emo govoriti o viku, ali bi mogli govoriti o neurotinom drutvu, ije je ure)enje van ljudske mere. 1e)utim, neurotiar je veoma osetljiv na opasnost on spontano postaje oprezan i onda kada bi se mogao slobodno opustiti. *vo emo izraziti preciznije. 4eurotiar nije u stanju da se bezbedno opusti u sadanjoj situaciji, koju procenjuje na arhaian nain, jer se on njoj spontano prilagodjava svojom samoregulacijom i, otkriva da je u opasnosti i postaje oprezan. +li uz pomo, ta aktuelna situacija moe biti promenjena u njegovu korist. 5olje je ako ovo izrazimo na ovaj komplikovan nain, umesto da

-6

jednostavno ka%emo/ 4eurotiar grei, zato to je neurotiar samoregulativan i on dolazi kod terapeuta kako bi okonao istinsku nezavrenu situaciju. +ko terapeut posmatra terapeutsku situaciju u ovom svetlu, kao deo pacijentove tekue nezavrene situacije, koju on susree sa sopstvenom samoregulacijom, onda je verovatno da e on biti od vee koristi, nego ako misli da pacijent grei, da je bolestan, mrtav. 7er ono to je sigurno jeste da pacijent ne koristi terapeutovu, ve svoju sopstvenu energiju, kojom e na kraju zavriti situaciju. *vo nas dovodi do tekog pitanja kojim bi %eleli da se pozabavimo u ovom poglavlju/ Kakav je odnos izmeu pacijentove tekue samoregulacije i terapeutove naune koncepcije zdrave organizmike samoregulacije? U vezi sa ovim pitanjem trebalo bi da obratimo posebnu pa%nju na sledee rei $urta 8evina &$urt 8e9in'/
4aroito je va%no da se onaj ko namerava da prouava celovite "enomene, ogradi od tendencije da celine naini to je mogue obuhvatnijim. (ravi zadatak je da se istra%e strukturalna svojstva date celine, da se doka%u odnosi izme)u povezanih, ali manjih celina i da se odrede granice sistema sa kojim se neko susree. !a sve zavisi od svega drugog nije nita istinitije u psihologiji, nego to je u "izici.:

4. Zdrava samoregulacija u sluaju opasnosti 4a poetku emo razmotriti potpuno zdrav sluaj dominacije i organizmike samoregulacije::/ !esetar !%ons odlazi u patrolu u pustinju. ;alutao je, ali konano, iscrpljen, sti%e nazad u kasarnu. 4jegov prijatelj !%imi je srean to ga vidi. *dmah mu saoptava va%nu vest o !%onsovom unapre)enju, koja je stigla dok je on bio odsutan. !%ons zuri u njega staklastim pogledom, mrmljajuci/ 2oda, i spazivi prljavu lokvu, koju ovek inace ne bi ni primetio, pada na kolena pored nje i pokuava da pije, ali gotovo odmah, guei se, ustaje i tetura se do bunara koji se nalazi u centru kasarne. $asnije, !%imi mu donosi oznake ina vodnika i !%ons pita/ <ta da radim sa ovim= 7a nisam vodnik. +li rekao sam ti o tvom unapre)enju, kada si stigao u kasarnu. 4e, nisi. 4e budi blesav. 7esam. 4isam te uo. U stvari, on ga nije uo u tom asu on nije bio niega svestan, osim vode. 0pak, dok je bio u pustinji, upravo sat vremena pre nego to e se vratiti u kasarnu, napao ga je neprijateljski avion. 5rzo je naao zaklon. #ada je uo zvuk aviona voda nije mogla da zaokupi njegovu pa%nju u potpunosti. >>>>>>>
: ?illis !. @llis, Source Book of estalt !s"c#olog"$ $egan (aul, #rench, #rubner A Bo., 8td., 8ondon :: $a%emo potpuno zdrav, zato to je vojni kontekst doga)aja sam po sebi sumnjiv/ i svaki aktuelan kontekst koji je neko odabrao, bie sumnjiv na izvestan nain.

-3

2idimo da je ovde postojala hijerarhija dominacije/ neposredna pretnja je dominirala nad %e)i, %e) je dominirala nad ambicijom. Sve neposredne snage su bile mobilisale u pravcu dominantne nezavrene situacije, sve dok se ona nije zavrila i sledei zadatak mogao da preuzme dominaciju. 4amerno smo izabrali primer neposredne opasnosti, zato to u ovakvom sluaju osnovna hijerarhija izgleda vrlo jednostavno. *no to je najva%nije, nalazi se na prvom mestu i mi se tome posveujemo bez zadrke. (oznato je da u sluaju opasnosti otkrivamo ta je ovek. *vo predstavlja mudrost savremene kole egzistencijalista, koji insistiraju na istra%ivanju ekstremnih situacija zbog istinitosti stvarnosti/ u ekstremnim situacijama mi znaimo ono to radimo. +li, naravno, ovek uvek to znai, ako ispravno analiziramo njegovu situaciju. *no to je paradoksalno jeste da upravo zato to ovo vreme u kome %ivimo predstavlja hroninu niskostepenu opasnost, nai "ilozo"i tvrde da se samo u sluaju akutne opasnosti otkriva istina. !rugim reima, na nesreu svih nas oigledno je da mi ne delamo sa vie urgencije i %ivosti, koje inae ponekad pokazujemo u sluajevima opasnosti. 5. Hijerarhija vrednosti odreena dominacijama samoregulacije 2e smo videli da procena koja se obavlja samoregulacijom zauzima privilegovano mesto u etici, zato to ona sama koncentrie najintenzivniju svesnost i najenerginiju silu svaka druga vrsta procene morala bi delovati sa smanjenom energijom. *vome mo%emo dodati da, u stvari, kada stvarnost vri pritisak, odre)ene vrednosti potiskuju druge vrednosti, uspostavljajui hijerarhiju onoga to zapravo organizuje %ivost i energinost u pravcu izvrenja. 5olest, somatski nedostaci i vikovi kotiraju se visoko u hijerarhiji dominacije. 0sto je i sa opasnostima iz sredine. +li, to se deava i sa potrebom za ljubavlju, izbegavanjem izolacije i usamljenosti, kao i sa potrebom za samopotovanjem. #ako)e i sa samoodr%anjem i linim razvojem/ nezavisnou. (a%nja se posveuje kritinoj intelektualnoj kon"uziji. #ako)e i svemu onome to je blisko povezano sa nainom na koji se organizuje i ustaljuje ovekov %ivotni put/ tako da ponekad heroizam i dokazivanje istine dominiraju nad strahom od smrti. U znaajnom smislu, ove vrednosti se ne biraju one se jednostavno pojavljuju. +lternativa, ak i spaavanje neijeg %ivota, je praktino besmislena, ona ne organizuje ponaanje i nedostaje joj %ara. 4aravno da to ne znai da su heroizam ili kreativno %rtvovanje ili kreativno dostignue uglavnom inovi volje ili namernog samoobuzdavanja da je tako, ne bi odisali sa toliko snage i velianstvenosti. Svaki poredak ovakvih dominacija u aktuelnim situacijama je od kapitalnog znaaja za etiku i politiku. #o zaista nije nita manje nego induktivna teorija o ljudskoj prirodi teorija o ljudskoj prirodi je poredak zdrave samoregulacije. Spekulisaemo o ovome u sledeem paragra"u. Cazmatrajui jednostavan primer %ednog desetara, mo%emo uvesti pravilo, koje glasi negativno/ *no to spreava bilo

-D

koje ponaanje nekog tipa, dominira nad speci"inim ponaanjem tog tipa, rod dolazi pre vrste E npr. izbegavanje iznenadne smrti dolazi pre utoljavanja %e)i ili odr%avanje dobrobiti celog bia dolazi pre dobrobiti ega ili, da damo politiki primer, suludo je da jedno drutvo zabranjuje neko oseanje, a da onda neguje umetnost. 0li bi ovo pravilo moglo biti izreeno kao a"irmativni princip/ osnovni zakon %ivota je samoodr%anje i rast. 0li osim ovoga, mogli bi smisliti pravilo prvo se brani ono to je ranjivije i vrednije , kao to se trunka u osetljivom oku, do%ivljava kao najotrija bol i zahteva pa%nju ovo je Fmudrost tela. . !sihoterapijs"e teorije "ao hijerarhije vrednosti $ako god bilo, svaka teorija iz oblasti medicine, psihoterapije ili obrazovanja zasniva se na nekoj koncepciji organizmike samoregulacije i odgovarajuoj hijerarhiji vrednosti. $oncepcija je delovanje onoga to naunik u stvari smatra da je glavni dinamiki "aktor u %ivotu i drutvu. U psihoanalitikoj teoriji, koja je nastala posle !arvina &!ar9in', dinamiki "aktor se obino genetski razvija kao istorija. 4a primer, za Grojda, koji je pomno prouavao libido i njegov somatski razvoj, ljudsku prirodu ini poredak oralnog, analnog, "alusnog i genitalnog stadijuma. &Sudei po Grojdu ne stie se utisak da %ene imaju potpunu ljudsku prirodu , ali budite uvereni da su one zato na neki nain bo%anstvene.' !ruga va%na ponaanja su povezna sa ovakvim razvojem, kao to je sluaj sa sadistikoEanalnim, oralnoEanalnoEkanibalistikim, "alusnoEnarcistikim itd. + cilj terapije je da ponovo uspostavi prirodni poredak predEzadovoljstva, sublimacije i "inalnog zadovoljstva u drutvenu celinu sposobnu da opstane. Hari Stek Saliven &HarrI Stack Sulliven', da navedemo suprotni primer, smatra da je drutvena celina u sutini ljudska odlika interpersonalnost i komunakacija osloba)aju energiju. #ako je on u svojoj teoriji in"antilne "aze nazvao prototaksika, parataksika i sintaksika, a Grojdov erotski karakter de"inie u ovim terminima. Bilj terapije je da se prevazi)e usamljenost, da se povrati samopotovanje i da se dostigne sintaksika komunikacija. Hornaj &HorneI' i Grom &Gromm' su u istom maniru &po ugledu na +dlera' bili impresionirani procesom rasta deteta koji dovodi do njegove nezavisnosti oni otkrivaju neurozu u regresivnim odnosima snaga u pojedincu i drutvu, a njihov cilj je autonomija pojedinca. 0 mogli bi ovako dalje nastaviti. Svaka psihoterapijska kola ima neku koncepciju ljudske prirode, koja je u neurozi potisnuta i unaza)ena i ima za cilj da je povrati ili da je dovede do zrelosti. (rema toj koncepciji postoje odre)eni nagoni i ponaanja koji treba da budu dominantni u zdravoj samoregulaciji, a cilj i jeste da se kreira takva stvarnost u kojoj oni dominiraju. Cazlog zato detaljno navodimo razlike izme)u ovih kola nije da izaberemo neku od njih, niti da ih, s druge strane, sve do jedne odbacimo niti naravno, %elimo da diskreditujemo psihoterapiju kao sektaku. ;apravo, sve u svemu, ove razne teorije nisu logiki nekompatibilne i esto dopunjuju i dokazuju jedna drugu. *sim toga, kako smo ve pokazali, nije neobino da odgovorni naunici mogu doi do takvih

JK

razliitih teorija, ako imamo na umu da iz raznih razloga povezanih sa linou i reputacijom terapeuta razliitih kola, oni imaju razliite vrste pacijenata koji se pokazuju kao empirijska veri"ikacija naunih teorija i osnova za dalje hipoteze u istom maniru. *vo emo ukratko ilustrovati. $ako je bilo prirodno u poetku, Grojd je radio sa nizom hroninih pacijenata koji su imali spektakularne simptome/ histerije, opsesije, "obije i perverzije. $ao rezultat ovoga, a potom i kao uzrok ovome, on je kao metod koristio interpretaciju simbola i to ga je navelo da do)e do odre)ene teorije o detinjstvu i ljudskoj prirodi. + jungijanci su, s jedne strane, leili institucionalizovane psihotiare, a s druge strane sredovene pacijente koji su do%iveli nervni slom i u skladu sa tim, razvili su artistike terapije i stvorili teoriju ispunjenu idejama razvijenih i primitivnih kultura, sa manjim naglaskom na seksualnosti. Cajh je, me)utim, uglavnom radio sa mla)im ljudima, koji najee nisu bili u braku, te su njegovi pacijenti kao i njegovi uvidi diktirarali vie "izioloski metod. Saliven je opet radio sa ambulantnim pacijentima izo"reniarima i nije imao puno mogunosti osim da koristi konverzacijski metod i da pokua da izgradi pacijentovo pouzdanje. 1oreno je, radei sa delinkventima u internatima, razvio metod grupne terapije, situaciju koja bi u principu trebalo da umanji "enomen trans"era i izgradi odgovorniji oseaj drutvenosti. U svakoj koli postoji povezanost izme)u uverenja, vrste pacijenata, metoda i teorije. U naunom smislu ovo nije neobino. 5ilo bi bolje da su teoretiati bili oprezniji kada su iz svoje sopstvene prakse izvodili zakljuke o tome ta je ljudska priroda , i zapravo, da svi studenti medicine budu oprezniji kada izvode zakljuke o ljudskoj prirodi, kao da je ljudski rod po svojoj prirodi pacijent ali suprotno ovome, bilo bi tako)e po%eljno da se neuki kritiari i logiari bolje obaveste o empirijskim osnovama teorija koje omalo%avaju. #. $amoregulacija neurotinog pacijenta i terapeutova "oncepcija

1e)utim, svakome ko sa naklonou prouava razne psihoterapijske kole i metode, kao to to mi inimo, ma kako povrno, javlja se i jedna nova misao/ jednim delom, osnovna ljudska priroda je data, kako se pretpostavlja, a drugim delom, prilago)avajui se razliitim terapijama, ona stvara samu sebe i ovo kreativno prilago)avanje u povoljnim okolnostima, samo po sebi, jeste sutina osnovne ljudske prirode. #o je ona ista sutinska mo koja je prima facie vidljiva u svakom znaajnom ljudskom iskustvu. (roblem psihoterapije je da anga%uje pacijentovu mo kreativnog prilago)avanja, bez prisiljavanja da ona postane stereotip terapeutove naune koncepcije. #o nas dovodi do pitanja odnosa izme)u tekue samoregulacije neurotiara i terapeutove koncepcije ljudske prirode koja treba da se ponovo otkrije. 7er e pacijent zaista kreirati sebe uglavnom u skladu sa terapeutovom koncepcijom ali on, bez sumnje, ima i druge mogue pravce. Stoga mo%emo sagledati znaaj 8evinovog upozorenja koje smo naveli, da ne analiziramo strukturu aktuelne situacije u terminima suvie obuhvatne celine.

JL

Cazmislite o tome za trenutak, na sledei nain/ opta ljudska priroda &ta god da je njena koncepcija' podrazumeva ne samo bioloke ve i kulturne "aktore a kulturni "aktori su, naroito u naem drutvu, vrlo razliiti , koegzistencija razliitosti je mo%da odre)ujue svojstvo nae kulture. *sim toga, postoje nesumnjivo jedinstvene, ekscentrine dispozicije pojedinaca i porodica. + ono to je jo va%nije, samoostvarenje, kreativno prilago)avanje u razliitim okolnostima, oduvek je postojalo, ne u potpunosti kao spoljno uslovljavanje koje treba razusloviti, ve uglavnom i kao istinski rast. +ko se uzmu u obzir svi ovi "aktori varijacije i ekscentrinosti koji postoje kod pacijenta, oigledno da je po%eljno imati terapiju koja uspostavlja to je mogue ni%u normu, ali pokuava da, to je vie mogue, radi na strukturi aktuelne situacije, ovde i sada. #rebalo bi rei da terapeut esto pokuava da nametne pacijentu svoje standarde zdravlja, a kada mu to ne uspe, uzvikuje/ Samoregulii se, proklet bioM Novorim ti ta je to samoregulacijaM. (acijent se trudi, ali mu ne uspeva, a tad ne mo%e izbei prekore #i si mrtav ili #i to ne %eli, koji se delimino izgovaraju kao terapijske tehnike, a delimino su izraz iskrene iritacije. &2erovatno da je ova iritacija bolja nego tehnika.' Uobiajena je sledea situacija/ terapeut koristi naunu koncepciju kao opti plan tretmana, prilago)avajui ga svakom pacijentu. Uz pomo te koncepcije on bira zadatak terapije, zapa%a koji otpori postoje i odre)uje kada da ih prati, a kada da ih pusti i u skladu sa svojom koncepcijom, on se nada ili ne nada napretku. Svaki ovakav plan je, naravno, apstrakcija konkretne situacije i terapeut po pravilu veruje u tu apstrakciju. 4a primer, ako terapeut smatra da je dinamiki "aktor vegetativna energija i koristi "izioloki metod, on se nada napretku kada vidi miino oputanje i protok energije, a sumnja u njega kada pacijent ne mo%e ili nee da uradi ve%bu. @nergija mora, on veruje, ukazivati na napredak. 0pak, posmatrau koji pripada drugoj koli, ova situacija bi mogla izgledati ovako/ pacijent je zaista promenjen u kontekstu u kome on le%i i preputa svoje telo terapeutovoj manipulaciji ili manipuliui ga sam, po terapeutovim instrukcijama ali u kontekstu biti ono to jesi van ordinacije, on je samo nauio kako da se na novi nain brani od pretnje iznutra ili to je jo gore, nauio je da potpuno ogradi sebe i da se ponaa kao da je stalno u terapeutskoj ordinaciji. Sam pacijent e, naravno, uskoro biti uveren u istu apstrakciju kao i njegov terapeut, ma ta ona bila. (osedujui sposobnost da bude posmatra onoga to se deava, on vidi da se deavaju uzbudljive stvari. *vo daje potpuno novu dimenziju njegovom %ivotu i vredno je truda. + gledajui dugorono, stvari e se ve nekako odvijati. *vo govorimo na satirian nain ipak se svi nalazimo u istom amcu, mo%da neizbe%no. Oak i tada, dobro je stvari nazvati pravim imenom. %. &!ra'enje otpora( i &interpretacija onoga )to se pojavi(

JP

2ratiemo se ponovo na kontekst klasine kontroverzije koja postoji izme)u arhaine interpretacije svega to se pojavi i kasnijeg praenja otpora &to je na kraju preraslo u analizu karaktera'. 1e)utim, oni su neodvojivo povezani. *bino se poinje od onoga to se pojavi , onoga to pacijent spontano donese sa sobom, bilo da je to nona mora ili neiskrenost ili suvoparan govor ili stegnuta vilica , bilo ta to skree pa%nju. Oak i ovde se radi o tome &to je obino zgodno prevideti' da sam dolazak pacijenta na terapiju znai deliminu odbranu od

sopstvenog kreativnog prilago)avanja, otpor sopstvenom rastu, kao i %ivotni vapaj za pomo:. U svakom sluaju, terapeut zapoinje sa onim to pacijent donosi. 0pak, generalno se veruje da ako on dugo nastavi da prati ono to pacijent donosi, onda e mu pacijent umai i vrtee se u krug. Stoga, im se zapazi krucijalni otpor &u skladu sa usvojenom koncepcijom', ustremljuje se na njega. +li, dok ovo ustremljenje traje, sigurno je da se pacijent bavi izolovanjem take opasnosti i postavljanjem druge odbrane. #ada se javlja problem napada na obe odbrane istovremeno, kako jedna ne bi mogla zameniti drugu. + ovo se, zar ne, opet svodi na praenje onoga to se pojavi, onoga to pacijent donese= +li, naravno, ova nova situacija ima veliku prednost/ terapeut sada vie razume zato to je ukljuen u situaciju koju je sam delimino kreirao reakcije koje se javljaju ili potvr)uju njegova naga)anja ili ih menjaju u odre)enom pravcu sam terapeut raste u stvarnoj situaciji, preputajui se onome to je doneto i branei se od neurotinih elemenata u tome. + postoji nada da e se jednog dana, progresivno oslabljivana struktura neurotinih elemenata, sruiti. <ta je cilj prikazivanja ove udno komplikovane slike o tome ta se deava= Qelimo da ka%emo da su interpretiranje onoga to se pojavi i praenje otpora neodvojivo spojeni u aktuelnoj situaciji i da, ako postoji bilo kakav rast, ono to se progresivno unitava razvojem situacije jeste materijal koji pacijent spontano unese i njegovi neurotini otpori, kao i terapeutova koncepcija i njegove neEneurotine odbrane od mogunosti da bude uvuen, izmanipulasan itd. #ada, koncentracija na konkretnu strukturu aktuelne situacije, nudi najbolje izglede za razreenje neurotinih elemenata. + ovo svakako znai, manje kruto dr%anje za svoje naune koncepcije, nego to je uobiajeno u ovoj pro"esiji. *. Dvostru"a priroda simptoma Struktura situacije je njena unutranja koherencija "orme i sadr%aja i mi pokuavamo da poka%emo da se koncentracijom na ovo, otkriva pravi odnos izme)u pacijentove tekue samoregulacije i terapeutove koncepcije. 7edan od Grojdovih najveih uvida bio je onaj o dvostrukoj prirodi neurotinog simptoma/ simptom je izraz vitalnosti kao i odbrana od vitalnosti &mi vie volimo da ka%emo samopora%avajui napad na sopstvenu vitalnost'. Uobiajeno

J-

terapeutsko stanovite je koristiti zdrave elemente u borbi protiv neuroze. *vo zvui ba lepo/ to bi bili %elja za saradnjom, uro)ena iskrenost, orgazam, %elja da se bude zdrav i srean. +li ta ako je veina vitalnih i kreativnih elemenata upravo neurotino, ako je to pacijentova karakteristina neurotina samoregulacija= >>>>>>
: 0 obrnuto/ u naem drutvu koje odlikuje neurotina izolacija i potreba da se sve uradi sam, ne tra%iti pomo znai otpor.

*vo pitanje je veoma va%no. Uobiajena predstava korienja zdravih elemenata implicira da je neuroza samo negacija vitalnosti. +li zar nije tano da samoregulativno neurotino ponaanje ima pozitivne crte, da je esto inventivno i ponekad dosti%e visok stepen postignua= *igledno je da neurotini nagon nije samo negativan, zato to on zaista vri sna%an uticaj na uobliavanje pacijenta, a pozitivna posledica se ne mo%e objasniti negativnim uzrokom. +ko je osnovna koncepcija zdrave ljudske prirode &ma ta ona bila' tana, onda bi svi pacijenti bili izleeni, tako to bi postali slini. !a li je ba ovako= (re bi se moglo rei da su samo u zdravlju i spontanosti, ljudi najrazliitiji, najnepredvidljiviji, najekscentriniji. (oto su kategorije neurotinih ljudi sline, ovo govori o umrtvljujuem e"ektu bolesti. #ako da se opet ovde mo%e videti da simptom ima dvostruki aspekt/ kao rigidnost koja ini oveka upravo primerom karaktera, kojih ima puno vrsta. +li, kao delo njegovog sopstvenog kreativnog sel"a, simptom izra%ava ovekovu jedinstvenost. + da li mo%da postoji neka nauna koncepcija koja a priori pretenduje da obuhvati itav raspon ljudske jedinstvenosti= 1+. ,eenje simptoma i potis"ivanje pacijenta 4a kraju, razmotriemo na problem u kontekstu pacijentove anksioznosti. $ako bi ponovo otkrio ljudsku prirodu, terapeut se ustremljuje na karakter, ime se poveava anksioznost i umanjuje samopotovanje pacijenta. Suoen sa standardom zdravlja koga ne mo%e dostii, pacijent se osea krivim. 4ekada je bio kriv zato to je masturbirao, sada je kriv zato to ne u%iva dovoljno kada masturbira &vie je u%ivao ranije kada se oseao krivim'. Sve vie doktor je u pravu, a pacijent grei. 0pak, poznato nam je da u osnovi de"anzivne karakteristike, tanije u de"anzivnoj karakteristici, postoji divno a"irmativno, bezazleno oseanje/ ogorenost u prkosu, lojalno divljenje u zavisnosti, osama u usamljenosti, agresivnost u neprijateljstvu, kreativnost u zbunjenosti. *vaj deo nije uopte neva%an za trenutnu situaciju, jer ak i sada i ovde postoji mnogo toga zbog ega se mo%e biti ogoren i neto emu se mo%e

JJ

biti lojalan ili emu se mo%e diviti, postoji uitelj koga treba unititi i asimilovati i, tama u kojoj samo duh tvorca nosi zraak svetlosti. 4aravno da nema terapije koja mo%e iskoreniti ove uro)ene naine izra%avanja. +li mi smatramo da ova uro)ena izra%avanja i njihova neurotina upotreba sada "ormiraju celu "iguru, zato to su oni delo tekue samoregulacije pacijenta. <ta treba da bude rezultat napada na otpore= +nksiozan i kriv, direktno napadnut, pacijent potiskuje itavu celinu. (retpostavlja se da kad se sve sabere, ovo mo%e imati i neke koristi, jer se vezana energija osloba)a. 0pak, pacijent je u znaajnoj meri izgubio sopstveno oru%je i orijentaciju u svetu nova raspolo%iva energija ne mo%e da deluje i da se doka%e u iskustvu. 5lagonaklonom i inteligentnom pacijentovom prijatelju ishod izgleda ovako/ proces analize je bio ili nivelacija ili prilago)avanje ili uskogrudan i "anatian, u zavisnosti od toga da li osnovna nauna koncepcija vie naglaava interpersonalna ili presonalna reenja. (acijent se zaista pribli%io teorijskoj normi E tako da je teorija ponovo dokazanaM 11. -slovi do.rog metoda Cezimiraemo sve to smo rekli o odnosu izme)u pacijentove samoreguacije i terapeutove koncepcije organizmike samoregulacije/ (ronali smo razlog da verujemo da je mo kreativnog prilago)avanja terapiji prisutna u svakom metodu. 2ideli smo da je dobro da se normalnost to je mogue manje postulira, apstrahujui situaciju ovde i sada. (ostoji opasnost da e pacijent pristupiti apstraktnoj normi samo u kontekstu tretmana. 0 pokuali smo da poka%emo da su ono to se pojavi i otpori leenju prisutni u stvarnosti i da ukljuenost terapeuta ne podrazumeva samo njegovu ulogu objekta pacijentovog trans"era, ve i njegov sopstveni rast u situaciji, u kojoj se njegove predrasude stavljaju na probu. *sim toga, skrenuli smo pa%nju na to da je neurotini simptom sutinska struktura vitalnih i umrtvljujuih elemenata i da je pacijentov najbolji sel" investiran u to. 0 na kraju, da postoji opasnost da razreenjem otpora, pacijent postane manji nego to je bio. U svim ovim razmatranjima, nalazimo razlog da se koncentriemo na strukturu aktuelne situacije kao zadatka kreativnog prilago)avanja da pokuamo da ostvarimo sveukupnu novu sintezu i da ovo uinimo osnovnom poentom seanse. 0pak, s druge strane, bilo bi apsurdno, makar i na as, pomisliti da ne treba savla)ivati otpor i pojaavati anksioznost, da ne treba ukazivati na to da neurotini odgovor nije "unkcionalan, da ne treba o%ivljavati prolost, da se treba uzdr%avati od svake interpretacije i da je potrebno odbaciti svoju nauku. Cezultati ovoga bi bili povrni, vezana energija se ne bi mogla osloboditi itd i iskreno govorei, ta je stvarnost terapijskog intervjua u kome jedan od partnera, terapeut, inhibira svoju najveu mo, ono ta zna i ime vri procenu= #ada se javlja speci"ian problem strukture intervjua/ kako da se iskoristi i razvije kon"likt, anksioznost, prolost, koncepcija i interpretacija, u cilju dostizanja vrhunca kreativnog prilago)avanja=

JR

12. $amosvesnost u e"sperimentalnoj .e/.ednoj opasnosti 2ratiemo se sada desetaru !%onsu i njegovoj hijerarhiji zdravih odgovora u sluaju opasnosti, i predlo%iemo kao strukturu intervjua sledee/ izazivanje opasnosti u bezbednim uslovima, koncentracijom na aktuelnu situaciju. *vo izgleda kao udna "ormulacija, iako je ovo upravo ono to se deava u trenucima uspeha terapeuta bilo koje kole. ;amislite sledeu situaciju/ L. (acijent se, kao aktivni partner u eksperimentu, koncentrie na ono to zaista osea, misli, radi, govori on pokuava da ostvari bli%i kontakt sa tim kroz predstavu, oseaj u telu, motorni odgovor, verbalni opis itd. P. (otrebno je da situacija bude neto to je od %ivotnog znaaja za pacijenta, tako da on ne mora biti promiljen povodom toga, ve to samo po sebi privlai njegovu pa%nju. #erapeut mo%e izabrati kontekst iz onoga to zna o pacijentu i u skladu sa sopstvenom naunom koncepcijom o tome gde se pojavljuje otpor. -. (otrebno je da se radi o neemu ega je pacijent nejasno svestan i ega e kroz ve%bu postajati sve svesniji. J. 2e%banjem, pacijent se ohrabruje da sledi svoje sklonosti, da ih zamisli i slobodno pojaa, jer ovo je bezbedna igra. *n zauzima neki stav i njegov izrazitiji oblik primenjuje u aktuelnoj situaciji/ stav prema sebi, prema terapeutu, prema svom uobiajenom ponaanju &u porodici, u seksu, na poslu'. R. 4aizmenino, on intenzivno inhibira neki stav i primenjuje inhibiciju u istom kontekstu. .. $ako kontakt postaje prisniji, a sadr%aj postaje bogatiji, anksioznost raste. *vde pacijent do%ivljava opasnost, ali ta opasnost je bezbedna i mo%e se kontrolisati i to znaju oba partnera. 6. Bilj ovoga je da u bezbednoj opasnosti, osnovna &potisnuta' namera , radnja, stav, sadanji objekat, seanje , postane dominantna i preoblikuje "iguru. 3. (acijent prihvata novu "iguru kao sopstvenu, oseajui da 7a sam taj koji osea, misli i radi ovo. *vo svakako nije nepoznata terapijska situacija ona ne podrazumeva prethodno procenjivanje upotrebe bilo kog metoda, bilo da je on anamnezijski, interpersonalan ili "izioloki, niti procenu bilo koje osnovne koncepcije. *no to je novo jeste oekivanje anksioznosti, ne kao neizbe%ne usputne pojave, ve kao "unkcionalne prednosti a ovo je mogue, jer se u sreditu odr%ava zainteresovanost pacijenta za aktivnost, od poetka do kraja. (repoznajui opasnost, on nee pobei niti se zalediti, ve e odr%avati svoju hrabrost, postae oprezan i aktivno e razvijati ponaanje koje postaje dominantno. *n je taj koji kreira opasnost ona nije neto to ga preplavljuje odnekuda. + tolerancija anksioznosti je isto %to i "ormiranje nove "igure. $ada je neurotino stanje odgovor na nepostojeu hroninu niskostepenu opasnost, koja izaziva osrednju napetost i tupu, "iksiranu budnost, umesto ili oputanja ili galvanskog tonusa i otre "leksibilne budnosti/ tada je cilj koncentracija na postojeu visokostepenu opasnost sa kojom se pacijent mo%e zaista nositi i kroz nju rasti.

J.

Uobiajeno je da se pacijentu ka%e/ Usvojio si ovo ponaanje kada si stvarno bio u opasnosti , na primer, kada si bio dete ali sada si siguran, odrastao si. *vo je tano sve dok daje rezultate. +li pacijent se osea bezbedno, zapravo, sve dok neurotino ponaanje nije ukljueno, kada oputeno pria blagonaklonoj osobi itd. 0li suprotno, terapeut napada otpor i pacijent je preplavljen anksioznou. &li poenta je u tome da pacijent prepozna pona%anje koje koristi u samoj opasnosti i da istovremeno oseti da je bezbedan$ zato %to je u stanju da se izbori sa situacijom.. 4a ovaj nain hronina niskostepena opasnost prerasta u bezbednu visokostepenu opasnost, praenu anksioznou, koju ipak aktivni pacijent mo%e kontrolisati. #ehniki problemi su &a' da se povea tenzija na pravi nain i &b' da se situacija dr%i pod kontrolom, ali da se ne kontrolie da se bezbednost do%ivi, jer je pacijent u toj "azi sposoban da otkrije neophodno prilago)avanje, a ne da ga namerno odbija. 1etod se sastoji u tome da se svaki aktivni deo iskoristi kao "unkcionalan, a da se odvoje ili apstrahuju ne"unkcionalni delovi u aktuelnoj situaciji. (otrebno je pronai kontekst i eksperiment koji e ih sve aktivirati kao odgovarajuu celinu. Gunkcionalni delovi su/ pacijentova samoregulacija, terapeutovo znanje, oslobo)ena anksioznost i &ne beznaajni' hrabrost i kreativna "ormativna mo koja postoji u svakoj osobi. 13. 0valuacija 4a kraju se pitanje ispravne primene terapeutove koncepcije svodi na prirodu procene. (ostoje dve vrste procene, sutinska i komparativna. Sutinska procena je prisutna u svakoj postojeoj aktivnosti to je usmerenost procesa ka cilju, nezavrena situacija koja se kree prema zavrnici, tenzija prema orgazmu itd. Standard procene pojavljuje se u samoj aktivnosti i konano se sama aktivnost posmatra kao celina. U komparativnoj proceni, standard je spoljanji u odnosu na aktivnost i aktivnost se procenjuje u odnosu na neto drugo. 4eurotiar &i normalna drutvena neuroza' je naroito sklon ovoj vrsti procene/ svaka aktivnost se meri u odnosu na egoEideal, potrebu za priznanjem, novac, presti%. 0luzorno je verovati da, a to svaki kreativan umetnik ili edukator zna, ovakva komparativna procena dovodi do dobrih postignua iluzija tako)e postoji u sluajevima u kojima se smatra da pore)enje predstavlja korisni podsticaj, dok ono zapravo simbolizuje potrebu za ljubavlju, potrebu da se bude bezgrean itd., a ovi nagoni bi bili korisniji &manje tetni' kada ne bi bili skriveni. #erapeutova esta komparativna procena sopstvene koncepcije zdrave prirode nije od koristi. 5ilo bi uputnije da on svoju koncepciju i drugo znanje koristi deskriptivno, kao smernice i sugestije, i da ih dr%i u podre)enom polo%aju u odnosu na sutinsku procenu, koja se pojavljuje iz tekue samoregulacije.

J6

J3