PROIZVODNI I OPERATIVNI MENADMENT

Pojam menadmenta
Re Managament je peuzeta iz engleske literature i kod nas, na srpskom jeziku, ita se i izgovara kao menadment. Na engleskom jeziku glagol manage ima vie znaanja a najea su mu: snai se i preovladati. Na osnovu navedenog glagola nastala je i re Managament koja takoe ima vie znaenja,a osnovno joj je upravljanje, tj. voenje raznih poslova. Iako re menadment i kod nas ima vie znaenja, ona se uglavnom koristi kao odrednica savremenog koncepta uprevljanja. Danas, kako u stranoj tako i u domaoj strunoj literaturi o menadmentu, pojam menadment ima vie znaenja od kojih su tri najprisutnija: upravljanje, rukovoenje i organizacija. Rzliite definicije menadmenta kod raznih autora rezultat su razliitog pristupa prouavanju ovoga fenomena. Tako, recimo za M.P. Follet1 menadment je umetnost obavljanja poslova pomou drugih ljudi, za H. Koontz aktivnost kojom se vre odreene funkcije sa ciljem da se na efikasan nain obezbede, rasporede i iskoriste ljudski napori i fiziki resursi kako bi se postigao neki cilj, a za naeg autora V. Bulata proces planiranja,organizovanja i kontrolisanja rada ljudi u datim uslovima. Kod nas, ree u teoriji a mnogo vie u praksi, odreenje pojma menadmenta se vezuje ili za upravljanje ili rukovoenje, a esto se oba zamenjuju organizovanjem. Razlog ovakvom poimanju menadmenta delom treba traiti i u neadekvatnom prevodu Tejlorovog dela Shop menagament, i The principles of scientistic menagament, tako to se prvo delo prevodi kao nauno upravljanje, a drugo kao nauno rukovoanje. Drugi razlog treba traiti i u injenici da se menadment kao termin masovno koristi od strane irokog kruga strunjaka razliitih specijalnosti pa se samim time isti termin razliito shvata2. Henri Fajol je shodno svojoj administrativnoj doktrini menadmenta u svome delu Administration industrialle lansirao pojam administracija i objasnio znaaj administrativnog menadmenta. Shavatanje pojma menadmenta
1

Sabrani lanci o menadmentu obljavljeni posmrtno u Londonu 1941. godine kao knjiga: Dynamic Administration: The Collected Papers of Mary Parker Follett. 2 Radosavljevi, ., Tomi, R.: Menadment u modernom biznisu, BBO Preduzee za zatitu autorskih prava i patenata, Bograd, 2004, str. 23

ne moe se posmatrati izolovano van konteksta istorijskih i konkretnih uslova date sredine, tj. drutveno -ekonomskih sistema. Sigurno da kod nas poimanje menadmenta ima kvalitativne razlike u periodu administrativnog upravljanja privredom (centralistiko -planska) i sad liberalno-trina. Nastanak menadmenta se vezuje za pojavu industrijske proizvodnje kao neophodan odgovor za reavanje rastuih i sve sloenijih problema. Prerastanje zanatske organizacije rada u industrijsku organizaciju proizvodnje usloilo je ne sa mo problame u samom procesu proizvodnje, ve i u odnosima izmeu radnika i poslodavaca. Veina teorija menadmenta se bazira na praktinim iskustvima. Analiziranje i sublimisanje brojnih iskustava iz prakse u vidu pravila i principa imalo je za cilj bre osposobljavanje i potpunije obrazovanj ljudi koji se bave menadmentom, a time i veoj poslovnoj efikasnosti istih. Menadment kao upravljanje je proces planiranja, organizovanja, motivisanja i kontrole u pravcu postizanja odreenih kompanijskih ciljeva.3 Izuavanje menadmenta kao procesa sa odreenim fazama isti definie kao aktivnost za realizaciju zadatih ciljeva, sa funkcijama planiranja, organizovanja, voenja i kontrole , gde navedene funkcije predstavljaju faza, tj. podsisteme menadmenta. Ovako tumaenjenje menadmenta podrazumeva vei broj funkcija prisutnih u svim organizacijama i na svim organizacionim nivoima. To govori o menadmentu kao univerzalnoj aktivnosti prisutnoj u svim drutvenim i privrednim oblastima, poev od religije, zdravstva i umetnosti do proizvodnje, poljoprivrede i trgovine. Slobodno se moe rei da se menadment kao fenomen utkao u svaku organizaciju , odnosno organizovanje. Iz tih razloga miljenja smo da, bez obzira to ih pojedini autori podvajaju, menadment i organizacija predstavljaju neraskiduvu celinu, tj. da organizacija ima centralnu i najvaniju ulogu u menadmentu. Brojni aspekti definisanja menadmenta ukazuju da je re o jednoj kompleksnoj, obuhvatnoj materiji, irokih pravaca primene, sa daljim mogunost ima razvoja njene teorijske osnove.

Jovanovi,M.: Interkulturalni menadment, Beograd, 2002, str. 92

Imajui u vidu da se ova knjiga bavi izuavanjem upravljanja proizvodnjom u poslovnim sistemima, to se pod pojmom menadment podrazumevaju etiri osnovne menaderske fukcije: planiranje, organizovanje, voenje i kontrola.

2. Predmet izuavanja menadmenta

Osnovni predmet nauke o menadmentu je izuavanje efikasnosti i efektivnosti organizacionih sistema, a sve u cilju to racionalnijeg korienja raspoloivih resursa. Kako se vremenom ljudske potrebe poveavaju, a pojedini resursi smanjuju zadazak menadmenta je kako iznai najbolju metodu upravljanja uz optimalnu kombinaciju ogranienih resursa u cilji ostvarivanja najveih rezultata. Raditi prave stvari na pravi nain postaje imperativ budunosti. 2.1. Efikasnost Efikasnost u menadmentu se odnosi na koliinu resursa upotrebljenih za ostvarivanje postavljenog cilja. Meri se stavljanjem u odnos ostvarenih efekata i trokova nastalih za ostvarivanje tih efekata. Efikasnost se moe tumaiti i kao koliina resursa n eophodnih za planiranu proizvodnju, tj. upotreba minimalnih resursa: sirovina, finansija i ljudsog rad za tu poizvodnju. Poznati teoretiar Peter Drucker je u pojanjenju ovoga pojma poao od toga da efikasnost predstavlja zahtev menadmentu da organizacijske ciljeve ostvaruje uz najmanje korienje resursa. Ovaj racionalni pristup bazira se na odnosu input- output. Efikasan je onaj menader koji postie rezultate (output) uz najmanje inpute, tj. menader radi onoliko efikasno koliko uspe da minimizira tro kove sredstava upotrebljenih za dati cilj. Raditi prave stvari je za Druckera efikasnost. Efikasnost je posledica promena unutar same organizacije i predstavlja transformacioni proces. Da li menader postie zadate ciljeve na pravi nain moe se utvrditi preko opteg pokazatelja, a to je totalna produktivnost. Za razliku od produktivnosti rada, koja uzima uobzir samo

direktan ljudski rad, totalna produktivnost se bazira na ukupnom reprodukcionom lancu, i iskazuje se kao: ostvareno TPRO = ----------------------------ukupno utroeni resursi Pored ovoga opteg pokazatelja, efikasnost se moe iskazati i preko remtabilnosti, koja pokazuje koliko se uspeno koristi kapital, tj. da li se postie profit ili ne, i stope povraaja kapitala, koja pokazuje opravdanost uloenog kapitala i da li je racionalno ponovo ga ulagati. Postoji vie vrsta efikasnosti, a najpoznatije su: 1. Poslovan efikasnost, da se ciljevi ostvare uz to nie trokove, 2. Alokativan efikasnost, da se rspoloivi resursi adekvatno lociraju, 3. Distributivna efikasnost, da se novostvorena vrednost efikasno distribuira 4. Ekonomska efikasnost , predstavlja odnos ostvarenih trokova i dobijenih vrednosti, i 5. Tehnoloka efikasnost, iskazuje ostvarenu realizaciju po jedinici upotrebljenih resursa izraenih u njihovim fizikim veliinama. Za svaki organizacioni sistem, a naroito proizvodni, bitno je da se kriterijumi razliitih efikasnosti podudaraju. Posebno je to izraeno izmeu tehnoloke i ekonomske efikasnosti, gde se moe desiti da i pored visoke tehnoloke preduzee ostvaruje nisku ekonomsku efikasnost (proizvod je tehniki prihvatljiv ali su previsoki trokovi i slaba je realizacija). 2.2. Efektivnost Smatra se da je efektivnost preduslov uspenog poslovanja svake organizacie, jer ona podrazumeva izbor prave misije , tj. pravih ciljeva. Samo ona organizacija koja odabere da radi prave stvari, tj. izabere pravu delatnosi rada bie efektivna. Efektivnost u mnogome zavisi od kvaliteta menadmenta i naina rada. Efektivnost je u sutini eksterni problem za organizaciju i predstavlja odgovor mendmenta na uticaje promena svoga okruenja. Praksa je pokazala da je taj odgovor mnogo kvalitetniji kod timskog rada menadmenta gde se ostvaruju mnogo vee sinergetske prednost. 4

Cilj svakog menadmenta je da njegova organizacija istovremeno bude i efektivna i efikasna, to u preaksi esto nije sluaj. Na primer: organizacija moe biti efektivna a ekonomski neefikasna, tj raditi prave stvari uz previsoke utroke, i obrnuto. Ukoliko menadment uspe da pored efektivnosti (radi prave stvari) ostvari efikasnost (radi to na pravi nain optimalni utroci) moe se govoriti o uspenom menadmentu. Odnosno, uspena je ona organizacije gde se prave stvari rade na pravi nain.

3. Tipologija menadmenta
U zavisnosti od izabranoga kriterijuma, a imaih vie, razlikujemo i vie tipova menadenta. Ti kriterijumi su: hjerarhijski nivo menadenta, ukljuenost rukovodioca u proces rad, funkcionalna oblast, vrsta organizacije, itd. 3.1. Hijerarhijski nivoi menadmenta Broj nivoa menandmenta zavisi od brojnih organizac ionih specifinosti svakoga preduzea kao to su: dubina i visinaorganizacije, vrste organizacione strukture i njena sloenost, stepen centralizecije, itd. Nezavisno od navedenih specifinosti u svakom preduzeu moemo razlikovati tri nivoa menadmenta: vrhunski menadment, srednji menadment i nii menadment. Vie-nivovska organizaciona struktura svakoga preduzea u osnovi odreuje i nivoe strukture menadenta. Na slici 1.1 prikazani su nivoi menadmenta i najea organizacona struktura preduzea.

Slika 1.1: Vie-nivovska organizaciona struktura i nivoi menadmenta

U svakom preduzeu svi zaposleni su podeljeni u dve osnovne grupe: menadere razliitih nivoa, i izvrioce - zaposleni u proizvodnji i drugim sektorima i slubama. Ova pojednostavljena podela je izvrena na osnovu toga ko ima u nadlenosti podreene a ko ne, tako da su menaderi ona zaposlena lica koja u organizacijonoj emi imaju svoje podreene, dok su izvrioci ostali zaposleni koji u preduzeu nemaju podreene. Vrhunski menadment ili top managament shodno svojoj ulozi naziva se jo i strategijski menadment i nalazi se na najviem hijerarhijskom nivou organizacione struktur preduzea. U kompanijama to su: predsednik upravnog odbora (Charment of the Board), predsednik kompanije (President), potpresednik (Vicepresident), glavni izvrni direktor (Chief Executive Officer), a u naim preduzeima to su: generalni direktor, pomonici generalnog direktora i izvrni direktori. Top menadment upravlja kompanijom i najodgovorniji je za njen poslovni uspeh. Osnovni zadatci su mu formulisanje politike kompanije, usvajanje strategije i utvrivanje ciljeva iste. Odluuju o najbitnijim pitanjima iz domena planiranja, koodiniranja, raspodele i kontrole. Brine o misiji i viziji kompanije i stara se o njenom imidu 4. Odluke top menadmenta su malobrojne i dugorone i proizilaza iz jasne streteke vizije rasta i razvoja kompanije. Zadatak top menadmenta je da oblikuje svoje poslovno okruenje uoavanjem zahteva i potreba tog okruenja i iznalaenjem adekvatnih naina da se ti zahtevi ispune. Takoe brine o oblikovanju sopstvene organizacije, razvijanju menadera srednjeg i nieg nivoa, alokaciji resursa, i td. Srednji menadment (Middle Managament) se jo naziva i operativni, jer folmulie taktiku i operatiku kroz razraivanje
4

Dobar primer stvaranja imida kompenije je primer dugogodinjeg menadera automobilskog giganta Krajslera, Li Ajakoke koji je godinama spoljnom okruenju promovisao Krajsler kao kompaniju koja je roena u Americi i za Ameriku. Radosavljevi, ., Tomi, R.: Menadment u modernom biznisu, BBO Preduzee za zatitu autorskih prava i patenata, Bograd, 2004, str. 43

sprovoenja dela strategije odreene oblasti. Kako su strateke odluke top menadmenta globalne i naelne neophodno ih je razraditi i pretvoriti u operativna zadatke. Na taj nain oprativni menadment definie konkratne zadatke i ciljeve poslovnih funkcija i poslovnih jedinica. Kako je srednji mendment uglavnom okrenut reavanju unutranjih problema kompanije i dnevnim aktivnostima to ga pojedini autori nazivaju i organizacionim menadmentom. Srednji menadment u kompanijama uglavnom ine: direktori divizija (division Direktor), menaderi fabrika (Plant Managers) i menaderi odeljenja ( Deparment Managers). Potreba za srednjim menadmentom je posebno izraena u kompanijama sa izraenom divizionom organizacionom strukturom. U naim preduzeima to su direktori sektora (tehniki direktor, direktor proizvodnje, finansijski direktor, direktor ljudskih resursa) i rukovodioci niih organizacionih jedinica. U veim preudzeima uglavnom je prisutna vie-nivovska struktura srednjeg menadmenta, gde direktori sektora u hjerarhiji ispod sebe imaju rukovodioce odeljenja, a ovi rukovodioce odseka. Osnovni zadatci srednjeg menadmenta su da do detalja razrauje odluke top menadmenta i da sprovodi usvojenu politiku i donete planove. Direktno su odgovorni za organizaciju i realizaciju proizvodnog programa. S obzirom da se u strukturi menadmenta nalaze izmeu top i nieg menadmenta to je njihova uloga veoma specifina, jer su istovremeno i podreeni i nadreeni. Oni su istovremeno i s tratezi i izvrioci, slino kao u sportu, oni su i treneri i igrai 5 i preko njih se prelamaju svi problemi organizacije. Razvoj i primena informacionih tehnologija najvie utia na smanjenje srednjeg sloja menadmenta, jer se deo njihovih poslova prevaljuje na vii i nii nivo. Top menadment im preuzima poslove analitike, a nii menadment deo tekuih odluka to je pre bio iskljuivo zadatak srednjeg menadmenta. Nii (Lower) menadment ine rukovodioci na najniem nivou organizacione strukture. To su menaderi prve linije iji su neposredno podreeni sami izvrioci. Ispod njih ne postoji vie ni jedan nivo kojem bi oni prenosili zadatke ve neposredno rade sa izvriocima na realizaciji zadataka dobijenih sa vieg nivoa. Neposredni kontakt sa izvriocima
5

Jovanovi, M., ivkovi, ., Cvetkovski, T.: Organizaciono ponaanje, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2003, str. 259

omoguava im da najpre i najtanije uoe novonastale probleme i da blagovremeno reaguju na njih. S obzirom da neposredno rade na stvaranju proizvoda i operacionalizaciji dobijenih zadataka nii menadment sainjavaju rukovodioci odelenja, brigadiri i poslovoe. Za razliku od srednjeg menadmenta koji podjednako mora da zna i menadment i struna znanja (tehnika znanja), nii menaderi moraju pre svega da poseduju struna znanja, jer oni su ti koji realizuju operativne zadatke. U praksi upravljanje bilo kojom organizacijom od strane bilo kog menadmenta e se ostvarivati na slian nain. To uslovljavaju navedene funkcije i principi ostvarivanja menadmenta. Bez obzira na specifinosti konkrtene organizacije svi menaderi bilo koga nivoa obavljaju sve funkcije, poev od planirnja, organizovanja, voenja i kontrole, uz razliito vremensko angaovanje i razliitu primenu znanja. Top menadment mnogo vie troi vremena na dugoronom planiranju i izradi strategijskih planova cele organizacije, dok nii menadment vie vremena angauje za izradu kratkoronih planova i to za delove organizacije. U principu, to je vii novo menadmenta to se vie vremena posveuje planiranju i organizovanju nego voenju i kontrolisanju i obrnuto. Imajui u vidu da je teko precizno utvrditi kad menadrsko delovanje nastaje a kada prestaje, to navedenu vie-nivovsku podelu menadmenta treba uslovno shvatiti. Ono to je veoma bitno za sktivnost vrhunskog menadmenta to je obezbeivanje povezanosti i skladnog finkcionisanja svih nivoa menadmenta. 3.2. Tipovi menadmenta prema procesu rada U samom procesu rad, bez obzira na vrstu delatnosti organizacije, uoavaju se dve vrste menadera: menaderi direktno ukljueni u proces proizvodnje, i menaderi posredno povezani sa osnovnom delatnou. Prvi se u proizvodnim organizacijama nazivaju linijskim menaderima i neposredno su odgovorni za sam proces proizvodnje. Drugi predstavljaju servis prvima u vidu logistike podrke i nazivaju se

staff menager. Uspeno funkcionisanje bilo koje organizacije podrazumeva kvalitetno obavljanje poslova obe vrste menadera. 3.3. Tipovi menadmenta prema funkcionalnim oblastima Da bi efikasno funkcionisale u ostvarivanju postavljenih ciljeva u svim organizacijama poslovi su grupisani prema funkcionalnoj srodnosti. Tako grupisani poslovi ine funkcionalne oblasti koje se nazivaju funkcije organizacije. Broj funkcija zavisi od vrste delatnosti i veliine organizacije, ali u prksi svake organizacije neminovne su etiri osnovne funkcije: komercijalna, finansijska, kadrovska, i tehnika (proizvodna). Rukovodioci koji se nalaze na elu ovih funkcija imaju zadatak da upravljaju istima u skladu sa usvojenom politikom i strategijom top menadenta. Iako su iskljuivo odgovorni za poslove u okviru svoje funkcionalne oblasti, funkcionalni menaderi moraju misliti i na organizaciju kao celinu. Ne smeju dozvoliti da njihova funkcija ugrozi interes celine. U tom smislu top menadment ima poseban zadatak da harmonizuje rad funkcionalnih menadera. 3.4. Tipovi menadmenta prema vrstama organizacija U okviru razliitih delatnosti, bilo da su one privredne ili vanprivredne, egzistiraju razne organizacije putem kojih se realizuju ove oblasti. Svaka od ovih organizacija ima svoj menadment koji pored optih znanja nauke o menadmentu razvija i specijalizovani menadment kao odgovor na specifinosti date organizacije. Tako razlikujemo menadment graevinarstva,umarstva, industrije, poljoprivrede, saobraaja ali i menadment zdravstva, obrazovanja, vojske, dravnih organa, itd. Kao odgovor na rstue probleme savremenih organizacija nauka o menadmentu razvija dalju diversifikaciju i subspecijalizaciju granskih menadmenta. Na primer, u okviru menadmenta zdravstva vri se specijalizacija menadera po granama medicine: hirurgija, psihijatrija, medicina rada, itd. a u okviru svake dalja subspecijalizacija, pa se u okviru hirurgije javljaju 9

subspecijalisti opte hirurgije, mikro hirurgije, sportske hirurgije, estetske hirurgije, itd. U okviru industrije poseban znaaj ima metalna industrija, jer proizvodi sradstva za rad za sve ostale industrijske grane 6. Kako se metalna industrija deli na dve celine: metalopreraivaku industriju i mainogradnju, a ova na proizvodnju poljoprivredne, saobraajne i graevinske mehanizacije, zatim procesne tehnike, maina alatki itd. vidimo koliko je specijalizacija rad uslovila i specijalizaciju i subspecijalizaciju menadmenta. 3.5. Tipovi menadmenta prema delatnostima Kod nas je ukupna ljudska delatnost svrstana u dve osnovne kategorije. Ljudski rad namenjen u privredne svrhe i ljudski rad namenjen za opte drutvene potrebe. Prvu kategoriju ini 7 privrednih grana, i to: 1. Industrija i rudarstvo, 2. Poljoprivreda, 3. umarstvo, 4. Graevinarstvo, 5. Saobraaj i veze, 6. Trgovina i ugostiteljstvo, 7. Zanastvo, Drugu kategoriju ljudskog rada sinjavaju 3 vanprivradne grane, i to: 1. Stambena i komunalna delatnost, 2. Kultura i socijalna delatnost, i 3. Drutvena delatnost. Iako za svaku od navedenih delatnosti vae osnovni principi i elementi menadment procesa, tzv. opti menadment, ipak specifinosti svake od njih nalau nauci o menadmentu da razvija posebne menadmente za svaku od njih. Tako su nastali specijalizovani, tj. granski menadmenti, kao to su: menad ment u poljoprivredi,
6

Zavod za statistiku navodi sledee industrijske grane: proizvodnja elektrine energije, proizvodnja i prerada uglja, prizvodnja i prerada nafte, crna metalurgija, obojena metalurgija, proizvodnja i prerada metala, metalna industrija, industrija graevinskog materijala, drvna industrija, industrija papira, tekstilna industrija, industrija koe i obue, industrija gume, prehrambena industrija, grafika industrija, industrija duvana, filmska industrija.

10

menadment u trgovini, menadment u saobraaju, menadment u industriji i rudarstvu, menadment u kulturi, itd. Za sve navedene tipove granskih menadmenta i njihove menadere zajedniko je da primenjuju ista pravila u planiranju, organizovanju, voenju i kontroli poslova, a razlika se javlja samo u njihovoj primeni.

4. Principi menadmenta kao nauke

Menadment je kao nauka, u svome istorijskom razvoju, formirao svoje zakonitosti na interdisciplinarnom pristupu korienjem saznanja niza drugih nauka koje su se bavile fenomenom upravljanja organizacijama i doao do sopstvenih principa7. Razliiti autori, u zavisnosti od ugla analiziranja problematike menadmenta, navode razliite principe, a mi emo navesti samo neke od njih:
Principi ekonomije odnose se na injenicu da se svaka menaderska

odluka mora zasnivati na ekonomiji. Osnovni ekonomski princip reprodukcije glasi da se ostvare to vei rezultati poslovanja, uz to manja ulaganja. Rukovodei se tim principom, stavljanjem u odnos rezultata i ulganja moemo iskazati tri parcijalna ekonomska principa: o produktivnosti, o ekonominosti i o rentabilnosti. Svaki od ovih principa iskazuje odnos dve suprotne tendencije i dva suprotna zahteva. S jedne strane, je to maksimizacija rezultata poslovanja, dok s druge strane je to minimizacija osnovnih ulaganja. injenica je da su ovi ekonomski principi uvek prisutni bilo da se vodi ili ne vodi rauna o njima. Svaka organizacija (bilo i neekonomska) uvek ima za cilj efikasno ostvrivanje postavljenih zadataka, tj. zadovoljenje navedenih ekonomskih principa. Ovi principi imaju presudan znaaj za izbor odgovarajueg organizacionog reenja. Dakle, to su principi kojima se organizacija podreuje.

Principi ( lat. Principia) znai naela, osnovne misli , osnovna uenja, poetak, i td. Milan Vujaklija, Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1996/97, str. 722

11

-Principi timskog rada koje ukljuuju interese pojedinca u ostvarivanju interesa organizacije. U principe timskog rada spadaju: princip podele rada, princip jedinstva cilja i princip zajednikih interesa. - Principi koordinacije se zasnivaju na skladno uspostavljenim odnosima u organizaciji. Osnovni cilj principa kordinacije je uspostavljanje i odravanje funkcionalnih delova i celine organizacije. Principe koordinacije sainjavaju sledei principi: princip discipline, odgovornosti i saradnje. -Pincipi pravovremenosti podrazumeva obavljanje poslova t ano na vreme, ni pre ni posle. Japanski menadment je poznat po sintagmi dast in tajm kao uzornom principu profesioalnosti u tanosti. -Princip subordnacije - podrazumeva obavezu niih hijerarhijskih struktura da sprovode odluke viih struktura, tj. obavezu niih organa upravljanja da sprovode odluke koje donosi organ iznad njih. Subordinaciaja u osnovi predstavlja pravo jednih da donose odluke i obavezu ostalih u okviru date organizacije da ih sprovode. Subordinacija se zasniva na moi kojom raspolae vii organ ili pojedinac da prisili podreene da realizuju njegove odluke. U tu svrhu, u sluaj neizvreenja, koriste se sankcije dao instrument prinude. -Pincip permanentnosti podrazumeva stalnost menaderske uloge, tj. da uek u organizaciji postoji ovlaeno lice. Aktima se odreuje ko u sluaju odsustva zamenjuje koga na menaderskim nivoima. -Princip delegiranja ovlaenja podrazumeva davanja sopstvenih ovlaenja nekome drugome da u njegovo ime odluuje u okviru delegiranih ovlaenja. Delegiranje dela sopstvenih prava i moi je veom vana menaderska vetina upravljanja organizacijom. To je u osnovi vetina ostvartivanja radnih zadataka putem drugih. Osnovna korist za menadera od dobrog delegiranja je rastereenje od vrenja manje bitnih poslova i mogunosti da to vreme iskoristi za reavanje ozbiljnijih problema.

12

Osnovne funkcije (elementi) menadmenta

Razliiti autori, naroito iz razliitih nauka (ekonomisti, sociolozi, matematiari), razliito prikazuju elemente funkcije menadmenta8. Najobuhvatnije elemente rukovoenja, sa aspekta menadmenta, dao je jo zaetnik teorije menadmenta Hnri Fajol. Po njemu menadment ine 5 osnovnih funkcija: planiranje, organizovanje, nareivanje, koordinacija i kontrola. Prvi je postavio tezu o univer zalnoj primeni menaderskih funkcija to je i u praksi potvreno. Od tad menadment se sve vie prouava kao nasuna potraba upravljanja organizacijama, jer je postalo jasno da se menaderi stvaraju a ne raaju. Danas, savremeni autori veinom izuavaju 4 osnovne funkcije menadmenta: planiranje, organizovanje, voenje i kontrolu. Slika st.251 Org.ponaanje

Planiranje kao menadment funkcija predstavlja polaznu

fazu upravljanja u kojoj se odreuje misija, ciljevi i akcije za njihovo ostvarivanje. Ono odreuje gde organizacija eli da bude u budunosti i kako da donje doe. Planiranje znai definisanje ciljeva za budue organizacione performanse kao i odluivanje o zadacima i resursima neophodnim za nihovo realizovanje. Potreba za planiranjem proistie iz potrebe da se osujete posledice neizvesnosti u budunosti tj. da organizacija spremno doeka promene u okruenju. Sa brzinom promena poveava se i neizvesnost a time i potreba za planiranjem, tj. donoenjem i realizacijom planova.

Organizovanje kao funkcija menadmenta neizbeno prati

planiranje i pokazuje kako preduzee nastoji da ostvari planske zadatke. Njome se oblikuje organizaciona struktura
8

Akio Morita, predsednik Sony Company smatra da je primarna funkcija menadmenta donoenje odluka. Odluivanje je imanentno svakoj menaderskoj funkciji kao nain ostvarivanjea te funkcije. Jovanovi, M., ivkovi, ., Cvetkovski, T.: Organizaciono ponaanje, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2003, str. 251

13

kroz klasifikaciju aktivnosti i njihovo grupisanje po srodnosti i naelima arganizacije posla. Organizovanjem se delegiraju poslovi i uloge organizacionim jedinicama, menaderima i ostalim zaposlenima.

Voenje (liderstvo) je stalna i u novije vreme sve vanija

menadment funkcija. To je proces motivacije tj. pokretanja lanova organizacije za ostvarenje definisanih ciljeva organizacije. Voenje podrazumeva kreiranje zajednike kulture i vrednosti organizacije, saoptavanje ciljeva zaposlenima kao i korienje uticaja na motivisanje istih za najefikasniju realizaciju zadatih ciljeva. Voenje se bavi meuljudskim odnosima menadmenta, a posebno stilovima voenja, komunikacijama i motivisanjem. Bez obzira na razliite pristupe voenju veina autora se slae da su osnovni elementi voenja odluivanje, izvravanje pomou drugih ljudi i motivisanje.

Kontrola kao funkcija menadmenta predstavlja proces

poreenja planiranih i ostvarenih aktivnosti. Menaderi moraju nastojati da se preduzee kree prema postavljenim ciljevima. U tu svrhu moraju kontrolisati poslovne aktivnosti preduzea kao celine, njegovih delova i nosilaca svih funkcija. Prvi korak kontrole predstavlja poreenje ostvarenih rezultata sa planiranim, a zatim otklanjanje uoenih odstupanja od zadatih standarda i planova. Postoji vie vrsta kontrola, a tri su najvanije: 1. preventivna kontrola (pre poetka rada), 2. tekua kontrola ( u toku samoga rad) i moe biti dijagnostika i terapeutska, i 3. naknadna kontrola (nakon zavretka posla). Za svaku kontrolu je bitna pravovremenost. Samo blagovremena kontrola je efikasna kontrola. Savremeni pristup kontroli se temelji na principima TQM (Total Quality Managament), tj. potpuno upravljanje kvalitetom koji se ogleda u primeni kontrole poev od pojedinanog radnog mesta, preko organizacionih delova do preduzea u celini.

14

Interdiscipliniranost menadmenta
Interdisciplinarnost ove nauke ukazuje na postojanje zavisnosti izmeu menadmenta kao nauke i drugih naunih disciplina. Menadment kao profesija, nauka i vetina je u tesnoj vezi sa brojnim naukama, ne samo zato to koristi njihova saznanja ve to interacijsk im odnosom svojim saznanjima utie na njih. Multidisciplinarnost menadmenta se menjala tokom vremena njegovog razvoja, tako da su u poetku njegove pojave uticaj imale jedne naune discipline, dok danas taj uticaj imaju druge nauke. Na samom poetku pojave menadmenta kao naune discipline znaajan uticaj su imale tehnike nauke9 . Veliki doprinos razvoju menadmenta kao nauke dali su dva osnovna stuba menadmenta i organizacije: Frederick Taylor i Anri Fayol. Karakteristino za taj period je pojava mehanistikog pristupa organizaciji rada i menadmenta, koga karakterie brojnost tehnikih principa i pravila. injenica da su navedeni tvorci bili inenjeri kao i opta obeleja industrijske revolucije imala su dominirajui uticaj na razvoj menadmenta. Meutim, ve poetkom 1930. godine veliki broj organizacija koje su zasnovane na tehnikim pravilima suoavaju se sa velikim problemom ljudskog potencijala, dakle, problem sve vie postaju ljudi. Reavanje datog problema je zahtevao sve vie humanistiki pristup, tako znaajan uticaj na razvoj menadmenta sve vie ima psihologija. Time su psiholozi uneli u proces organizacije svoje koncepte, kako bi dalje uticali na razvoj organizacije. Zatim u oblast menadmenta sve vie ulaze sociolozi, koji organizaciju posmatraju kao skladan skup ljudi, sa efikasnim meusobnim odnosima. Sociologija rada koja izuava unutranje i spoljanje uticaje na uspenost oveka na radu( zamor, motivacija) postaje sve znaajnija za socijalizaciju menadmenta i organizacije. U novije vreme sve vei znaaj i doprinos imaju i socijalni psiholozi, kao sinteza primenjenih saznanja i psihologije i sociologije. Politike nauke i drutveno politiki sistem odreuju politiki ambijent a time i okvire delovanja menadmenta
9

Ahmetagi, E: Organizacija preduzea, iko Subotica, 2005, str. 10

15

Ukoliko pokuamo da razmotrimo osnovni cilj organizacije, pogotovo one koja je proizvodnog karaktera, moemo jasno uvideti da je njen osnovni cilj profitabilnost. Ekonomska efikasnost predstavlja krajnji cilj svakog menadmenta. Dakle, postoji znaajna povezanost i sa ekonomskim naukama koje se bave optimizacijom korienja ogranienih resursa. Tu su i pravne nauke, koje omoguavaju kreiranje organizacionih okvira primenom pravne regulative. Pravne norme su veoma bitne za menadment , jer ureuju pravni sistem ustavom kao najviim pravnim akto svake zemlje, zakonskim i podzakonskim aktima. Veze izmeu menadmenta i drugih naunih disciplina moemo prezentovati sledeim ematskim prikazom:

Slika 1.1. Menadment kao interdisciplina nauka

Menadment i organizacija
Ukoliko polazimo od injenice da je organizacija skladan skup pojedinih delova i uspostavljenih veza meu njima, to omoguava njeno 16

funkcionisanje kao celine, to moemo zakljuiti da je upravljanje tim aktivnostima jedna od osnovnih komponenti svake organizacije, nezavisno od delatnosti i veliine. Ispostavilo se, poev od primitivnih ljudskih zajednica do dananjeg dana, da je upravljanje unutar jednog organizacionog sistema od odluujueg znaaja. Menadment je taj koji ureuje i reorganizuje organizaciju prema postavljenim ciljevima. To je univerzalna profesija koja stvara i oblikuje razliite organizacije. Organizacija se menja dok se menadent ne menja, to je neophodna i stabilna funkcija gde se samo menjaju menaderske tehnike i metode rada. Forme organizacije nisu niim propisane niti obavezujue pa ih svaki menader oblikuje prema svom nahoenju. Ako menadment definiemo kao proces planiranja, organizovanja, voenja i kontrole, onda od etiri dela mendmenta, organizaciji pripadaju dva, i to: organizovanje i voenje. To znai da je menadment sistem u kome je organizacija najznaajniji podsistem koji zauzima centralno mesto u okviru menadmenta. Kao nova nauna disciplina organizacija sadri etiri naune oblasti: Organizaciona teorija i dizajn ima za cilj upoznavanje formalnih elemenata organizacije, u koje spadaju; podela rada, autoritet, modeli organizacione strukture i sl. Organizaciono ponaanje predstavlja s jedne strane istraivanje ponaanja oveka, dok s druge strane je orijentisano na mogunosti uticaja na njegovo ponaanje. U osnovne teme istraivanja ubrajamo: grupe i timovi, organizaciona kultura, organizaciona mo... Menadment ljudskih resursa predstvlja instrumentarijum upravljanja ljudskim resursima u organizaciji, u koje spadaju; regrutacija, selekcija, orijentacija, razvoj karijere i dr., Organizacione promene i razvoj ova komponenta ima za cilj izuavanje svih promena koje imaju uticaj na organizaciju, kao i mere njihovom prilagoavanju. Nabrojane naune oblasti ine organizaciju novom naunom disciplinom, koja generiki pripada menadmentu.Vezu organizacije sa menadmentom moemo predstaviti sledeim ematskim prikazom:

17

Slika 1.2. Podruje menadmenta i organizacije kao naune discipline10

Istorijski razvoj menadmenta

Buran istorijski razvoj oveanstva ukazuje da su ljudi imali potrebe za razliitim vidovima organizacionih aktivnosti, a na poetku su to bile grupe. Udruivanje ljudi u grupe u poetku imalo je za cilj opstanak. Samo udrueni mogli su opstati protiv ivotinja u lovu i plemenskim ratovima. Grupa kao skupina ljudi omoguila je o veku da opstane i proe razliite evolutivne faze. To su prvi oblici organizovanja koji su se vermenom menjali, a time i ciljevi toga organizovanja. Isto tako ni mnoge poslove pojedinci nisu mogli relizovati sami pa su bili prinueni udruivanju u grupe, kako bi ostvarivanjem zajednikih ciljeva, lake ostvarili i line ciljeve. U sutini svrha njihovog udruivanja je bila da se sa to manje rada ostvari sve vie. Iz navedenog jasno prizilazi da su klice nastanka menadmenta u praistoriji vezane za potrebu svake skupine da na elu ima vou. Voa je ovek iz grupe sa najveim linim autoritetom kome je ona poverila tu ulogu oekujui od njega da na najefikasniji nain ostvari interes grupe. To je ovek sa izraenim sposobnostima organizivanja ljudi u ostvarivanju postavljenih ciljeva. Takve ljude danas nazivamo menaderima.

Videti ire: Petkovi M., i drugi Organizacija Ekonomski fakultet Beograd, 2006, str. 7.

10

18

Prvi pisani tragovi organizacije i menadmenta, koji su naeni u Vavilonu, zadiru u daleku prolost u period 2285 2231 god. pre n. e., gde je kralj Hamurabi uveo mere organizacije rad poput planiranje rada, broja radnika, voenje evidencije, i dr. Naroito je poznat Hamurabijev zakon, u to doba jedinstven pravni akt, koji je izmeu ostaloga obradioi i pravni aspekat menadmenta.11 Prvi zapisi o podeli rada nalaze se u delima grkih filozofa, Platona (427. 347 god. p.n.e.) u delu Nomoi (zakoni) i Sokratovog uenika i vojskovoe Ksenofona (430 354. god. p.n.e.) u vezi proizvodnje sandala za grku vojsku. Primere upravljanja i organizovanja rada ljudi zabeleeno je u jevrejskim dokumentima vezano za legendarnu linost i osnivaa jevrejske religije Mojsija. 12 Kao zakonodavac i upravlja jevrejskih plemena shvatio je da je neracionalno da lino slua probleme sv ih pojedinaca koji dolaze njemu, pa je prvi uveo selekciju prenevi ovlaenja na odabrane ljude da umesto njega reavaju probleme, a on da razmatra samo nereene. Isto tako, gradnija brojnih piramida i kineskog zida jasno govori o primeni menadmenta u organizaciji rada. Navodei primer kineskog zida, treba znati da je on graen na duini od 4000 km sa 40000 kula i straarnica, visine oko 15 m, a ir ine oko 7 m. Ovi podaci jasno govore o kompleksnosti njegove gradnje u periodu kada sredstva za rad nisu bila razvijena i da se sve zanivalo na irokoj primeni ljudskog rada. Da bi se dati graevinski poduhvat okonao, svakako da je bilo potrebno uspostaviti odgovarajuu organizaciju posla i upravljati tim poslovima. Takoe, primer efikasne pragmatine organizacije predstavlja gradnja brojnih piramida u Egiptu. Keops, egipatski faraon oko 2600. god. pre n.e. podigao je uvenu Keopsovu piramidu sa grandioznim dimenzijama: visoku 147 m, sa stranicama baze od 233 m, koju je 20 god. gradilo oko 100 000 radnika.

Radosavljevi, ., Tomi, R.:Menadment u modernom biznisu, BBO Preduzee za zatitu autorskih prava i patenata; Beograd 2004. str. 15. 12 Sajfert, Z.: Menadment, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin, Zrenjanin, 2000. Str. 11.

11

19

Navedeni primeri jasno govore o menaderskim naporima uspostavljanja odgovarajue organizacije sa velikim brojem ljudi, radi ostvarenja, i za dananje doba, grandioznih ciljeva. U srednjem veku takoe postoje pisani dokumenti i zapisi koji ukazuju na specijalizaciju i podelu rada, gde Augustin (354 430) uoava problem produktivnosti i obrazovanja kadrova. Poznati umetnik, naunik i konstruktor Leonardo da Vini13 (1452 1519) je analizirajui mogunosti organizovanja rada uveo podelu rada na manje pokre te uz njihovo merenje vremena izrade, pa se smatra da je pretea studije rada i vremena.

1. Etape razvoja menadmenta

Prethodni brojni primeri ukazuju da je re o pragmatinoj nauci, koja ima iroku primenu i bogata iskustva steena u praksi. Zauuje da ta iskustva nisu tada izuavana i dok su druge nauke cvetale, nije bilo ni traga o nauci koja bi se bavila upravljanjem i organizovanjem. Re menadment i organizacija se pojavljuju poetkom XIX veka, a do njihovog izuavanja naunim metodama dolo je tek krajem XX veka. Nihov razvoj od empirije do nauke, moe se podeliti u tri glavne etape: I ETAPA je period od prvobitne zajednice do kraja XVII veka, kada je ak Savari (1622.-1690) objavio prvo sistematsko delo vezano za ovu oblast. II ETAPA je period od XVII do XIX veka poznata po ranom razvoju industrijske proizvodnje i nauke o trgovini. To je empirijska etapa razoja organizacije i menadmenta asnivala se na iskustvenimpraktinim zapaanjima. Najpoznatiji su: Robert Oven, socijalistautopista, inae vlasnik tekstilne fabrike u kotskoj, koji je razvio princip stimulisanja, motivisanja i humanog odnosa prema radnicima; Adam Smit, otac ekonomije, uoio je prednosti podele poslova i David Rikardo, razvo je principe racionalnog poslovanja. III ETAPA predstavlja period konkretnog razvoja nauke o menadmentu oliene u delima amerikanca Frederika Te ilora i francuza
13

Molnar, M. i Molnar R.: Organizacija rada i proizvodnje, CENERG Zrenjanin, Zrenjanin, 1994, str. 10.

20

Anri Fayola pa do dananjih dana. U poetku prouavnje organizacije rada, proisteklo iz potrebe reavanja problema brzo rastuih preduzea u toku industrijske revolucije, predstavljalo je osnovu razvoja menadmenta. Kasnije menadment kao nauka sem organizacije sve vie koristi saznanja i drugih nauka. Menadment kao nauka se razvila na sledeim principima: Princip evidencije ukazuje da je tano samo ono to se moe dokazati, Princip analize predstavlja stav da svaku aktivnost treba ralaniti, na njegove sastavne delove koje kasnije treba anlizirati, pojedinano i detaljno, Princip sinteze analizirati date elemente u jednoj celini, koje omoguavaju sagledavanje svih moguih uticajnih faktora, Princip kontrole zakljuak doneti tek detaljnom analizom, nakon to se izvre sve mogue provere. Nauni pristup menadmenta preduzea se zasniva i sprovodi uglavnom na dve metode: Empirijska metoda koja se zasniva na brojnim iskustvima (sopstvenim ili tuim), vetine, snalaljivosti i dr. Nauna metoda koja pored brojnih iskustava zahteva i znaajnu primenu brojnih drugih metoda, kao to su determinizam, odnosno ispitivanje uzroka i posledica svih pojava. Dakle, nauka o menadmentu je istovremeno sinteza nauke i iskustva.

21

22