Bela Hamva

Helioza i Abelar
1. Samo prolazno delo vredi objaviti; besmrtno delo moe ostati u rukopisu. I posle smrti autora sluavka moe slobodno da rukopis skupi u korpu za rublje, da ga odnese u ku inju za potpalu. !to je jednom napisano besmrtno, njegovo bivstvo vie ne zavisi od ljudskog se"anja. #o delo je negde drugde pobedilo, ve$no i kona$no. %ije telo priznanja, nije elelo glas, nije udelo da pou$ava, nije trailo nova&, ni vlast, i nije elelo da se dopadne. 'emu glas, nova&, mo", slava, priznanja( Svako delo se negde zbiva i u svakom delu se neto zbiva. )otovo svako delo se zbiva ovde na zemlji, izme*u $oveka i $oveka. +elim da nekoga ubedim, elim da zabavim, da pou$im, da se borim, da raspravljam, da osvajam, da zadivim. Besmrtno delo se ne zbiva ovde. %egde vie. %egde dublje. I ono to se nalazi u njemu, zbiva se izme*u $oveka i Boga. ,bilo se. 'ak i onda ako to niko ne zna. I Bog "e ga se se"ati u sr&u kada artije ve" budu izgorele, onako kao kad se neki por-irni obelisk pretvori u pra , kao pesak. #o vie nije stvar knjige, njoj ne treba $itala&. %e treba joj istoriogra-. )otovo sva besmrtna dela su izgorela, a za onaj maleni broj, koji nam se sa$uvao, niko ne zna gde je, ta je, ko je pisao, niti ta. . gubitku niko ne moe ni da ima pojma, kao to niko ne moe znati ta je mislio onaj koji se na osamljenom $unu zavezao na okean i nikada se vie vratio nije. /. Abelar i Helioza su se zavoleli. %ji ova prepiska u onom obliku kako nam se sa$uvala iz srednjeg veka, verovatno nije verodostojna. . toj vezi se mnogo pisalo i govorilo. Ali kakva je bila, ne zna se. Sasvim izvesno je da je neko kasnije prepisao pisma. I taj neko je mnogo dodavao i ostvario jedinstvo u zbrkanom materijalu koji je, sasvim verovatno, bio prepun protivre$nosti. .brnut slu$aj od onoga koji se zbio s Homerom. Homer je mnotvo maleni juna$ki pri$a sklopio ujedno, i mnogo izvorni imena autora rapsoda utopilo se u njegovo ime. I pisma Abelara i Helioze prikupilo je ovakvo omerovsko bi"e, ali mu se ime izgubilo, samo su preostali junak i junakinja. 0to bezimene besmrtnosti koja je pripala skuplja$u pisama. %ije bilo neop odno da ostane se"anje na njegovo li$no 1a. Svoj posao je sredio, ali ne sa $ovekom, kome ni svoje ime nije

saoptio. Bog u svom sr&u dobro zna ko je bio, mada njegovo ime ni on ne smatra vanim. .no to je ispisao na ovim artijama, ljudska je uspomena, nezavisna od slave. .d svi ivi ljudi jedino je on razumeo enu, ljubav i brak. 2. %e mogu da gledam o$ima Boga; enu mogu da vidim samo sopstvenim mukim okom. A mukara& je i ne oti$no enu smatrao i smatra bi"em koje je ovde nerazumljivo i ira&ionalno. 3ada se ena pojavila na svetu, sve je bilo zavreno; moda je zakasnila, eventualno se ubatrala. Ali bilo kako bilo, ona se nije nalazila u prvobitnoj zamisli sveta. Stigla je kasnije; da moda dopuni nedostatak; da spre$i neku opasnu mogu"nost; moda da je otkloni. 3ao da se u svetu zbila negde neka kobna zaboravnost, a mogu"e je i ozbiljna i velika greka, koja je pretila da surva &elokupno bivstvo. #u, na ovoj pogrenoj ta$ki, na ovom opasnom i prete"em nedostatku, tu se pojavila ena da bi sve to popravila. Ali kako to obi$no biva, ono $ime se greka naknadno ispravlja, nikada se bez ostatka ne uklapa u prvobitnu zamisao. 4alo proviruje; nosi na sebi pe$at do&nijeg nastanka. I kao to obi$no bez izuzetka biva, upravo zbog toga to je nastala kasnije i to se ne prilago*ava ostalome, greka se ne moe ni ukloniti, niti sakriti. 5eenje je manje6vie dobro, ali je samo reenje. .na nije organski srasla u &elinu u kojoj se nala. ,ato se iza ene uvek moe osetiti prvobitni, opasni propust, neka praznina ili tama, ili provalija. +ena $oveku nije ono to je ivotinji enka; jer enka pripada ivotinjskom svetu, i od samog po$etka je bila u njemu, i iz njega ne proviruje. +ena tr$i. +ena dvostruko obespokojava7 po svom mestu u svetu, jer skriva opasnost od $oveka, i po svom bi"u, jer nije istodobna i istobi"na sa $ovekom. 3ao da je u zidu ku"e negde ostao otvor, i da je kamenom naknadno zakrpljen, pa se vie nije mogao prilagoditi ostalima. 8. 4ukara& obi$no ose"a da je polovina bi"a ene; ali ose"a i da je ena ira&ionalni elemenat u svetu. 4nogi zastupaju prvo s vatanje, a i drugo. 9anas je obi$aj da se pri vati prvo. Samo jedan mukara& i jedna ena $ine &elog $oveka, kae 3ant, po svemu sude"i on sledi Svedenborga. Svi znaju za :latonov mit da su ljudi u drevnlm vremenima bili bi"a s dva li&a, $etvororuki, $etvoronogi, ali tako snani da su i se bogovi plaili i zbog toga su i raspolutili. #ako su nastali mukara& i ena. Bogovi se vie nisu plaili, $ovek vie nije pomiljao da zavlada svetom, jer je &elog ivota tragao za svojom odse$enom polovinom. Svedenborg pri$a da na drugom svetu nema posebno muki i enski bi"a, nego stopljeni brakovi, i u jednom takvom braku stopljeni

mukara& i ena mogu da ostvare jedno jedino du ovno bi"e. :o ;elkiu, dananjem Svedenborgovom u$eniku, mukara& i ena su blizne due <Dual-geist=; veoma se retko zbiva da se blizan&i susretnu i na svetu, ali se moraju sa$ekati na drugom svetu i u boansko bivstvo mogu da stupe samo zajedno. :osle po$etne i rapsodi$ne ;ajningerove teorije i uz uputstva isto$njaka i 3. ). 1ung zastupa7 $ovek je, ako je mukara&, u svom podsvesnom bi"u enske prirode, u dubini psi e svakog mukar&a ivi ena, Anima, dopuna mukar&a; a ako je $ove$i&a, u svom podsvesnom bi"u ona je muke prirode, u dubini psi e svake ene ivi mukara&, Animus, dopuna ene. Sva ova s vatanja pri vataju nagonsko ose"anje da je mukara& polovina ene i ena polovina mukar&a, i samo nji dvoje skupa mogu biti zaokrueni, &eloviti, savremeni, zavreni i potpuni. 5anije nisu svi zastupali ovakvo s vatanje. 3abala pri$a u jednom mitu da je Bog jedne no"i unitio svet pre Adama, jer $ovek nije bio dvopolno bi"e, sli$no njemu, nego je bio samo mukara&. :otedeo je samo jednog $oveka i od njega na$inio i enu. .vaj mit zna da se prilikom stvaranja sveta, kada je Bog na$inio samo mukar&a, zbila greka, i nju je naknadno trebalo ispraviti. %aknadna ispravka, ena, koja se pojavila kasnije, jeste zakrpa na opasnom mestu sveta. #o je mit koji govori o idumejskoj no"i. Biblija kae da je Adam, pre pojave 0ve, iveo zajedno s vie bi"a. 1edno i imenuje7 zove se >ilit, koja je bila bajna neman. Iz odnosa Adama i >ilit ro*eni su demoni. Adam, me*utim, nije mogao trajno da ivi zajedno s ovim $udovitem, tada se pojavila 0va. :oreklo 0ve je, me*utim, dvostruko. :o jednima re$ zna$i7 ena, odnosno supruga. :o drugima; Hevah zna$i bi"e koje je naopako izvrnuto. :o 1akobu Bemeu $ovek je u raju bio dvopolan, sli$an Bogu. 3ada je po$inio gre , on je raspolu"en, u njemu postoje"a boanska ena uznela se do Boga7 ta boanska devi&a bee So-ija. ,a So-iju su ina$e znali ve" i gnosti&i, $ak i drevni 0gip"ani. 3ao nadoknadu za So-iju $ovek je dobio 0vu, enu od puti. Boanska devi&a prirodna je polovina rajskog $ovekovog bi"a. Ali ona ne ivi na zemlji. )reni $ovek, koji se stropotao u materiju, vie ne moe da ivi zajedno sa So-ijom, sa devi&om $iste due, nego srazmerno svom po$injenom gre u dobija 0vu. 0va nije prava i savrena dopuna $oveka. Samo je zamena So-ije, neko ko je samo nadokna*uje, i to loe, ko nije du 6dua, samo meso i krv i priroda i materija. ?. )enijalni $ovek, drevni mit i misti$na intui&ija jednoduno tvrde da je prisustvo ene u svetu ira&ionalna $injeni&a. ;e" samim tim izgleda da tome ide u prilog to se razilaze objanjenja o meta-izi$kom poloaju ene.

Istina, postoji armoni$no miljenje koje tvrdi da je ena polovina mukar&a, i da je nji dvoje skupa jedan; ali postoji i drugo miljenje po kojem odnos dva bi"a nije takav kao dve polovine jedinstva. 5azlaz s vatanja pokazuje da tu neto nije u redu. #rebalo bi navesti jo &eo niz kineski , induski i drugi mitova i misti$ni tuma$enja koji bi zastupali ili jedinstvo ili razliku. #o nam sada nije &ilj. :ouzdano je, po$ev od samog za$ela, u svakom $ovek je postojalo i postoji neko odre*eno nespokojstvo7 ena se bez ostatka uklapa u svet ili se ne uklapa, tr$i ili ne tr$i iz njega, $esto zbunjuje, uvek uzbu*uje, kao da svojim bi"em neto skriva, propust, kobnu opasnost, kao da to ne ume da sakrije dobro, jer njeno ira&ionalno bi"e samo poja$ava opasnost, a time to je skriva, samo je $ini zavodljivijom, a ona sama ne pripada &elini sveta. :oreklo ene je sasvim druga$ije nego poreklo mukar&a. ,abunu jo poja$ava to niko nikada jo nije razumeo psi ologiju ene. :okuaji koji su se preduzimali u ovom smeru, vie su nego alosni. ;e"ina polazi od 0ve, ene6supruge, ili od >ilit, bajne, ili od So-ije, boanske devi&e, $ak i od ivotinjske enke. %e prime"uju da treba da uzmu u obzir neki vid enske psi ologije, a pored toga i &eo niz drugi stvari7 sirenu, majku, Atinu :alas i jo mnoge druge. .snova enske psi ologije, me*utim, nikada ne sme biti umana ni ljudska. 1er ako su nas ne$em nau$ile misti$ke teorije i mitovi koji se odnose na poreklo ene, nau$ile su nas da se ena ne sme i ne moe razumeti s iste osnove s koje i mukara&. 'isto psi oloko s vatanje je nepogodno i za razumevanje mukar&a. 3od ene je savreno beskorisno. . njoj nita ne"u saznati iz takozvani karakterologija. +ena $ak i nije bi"e; vie je gomila bi"a. :alas, >ilit, 4ajka, Sirena, So-@ja, 0va, ena idumejske no"i, Anima. I ova bi"a su u svim enama istovremeno prisutna i stalno postoje i ive. Skrivene mogu"nosti bivstva ene. ;idovi i prakli&e bivstva i bi"a enske due. +ena je verovatno prola kroz ove stupnjeve, i ona u sebi $uva ove vidove. Ar etipovi enske due, rekao bi 1ung. .vom prilikom pak treba ukazati da ono to 1ung naziva ar etipom jo nije dua, ve" samo oblik ranijeg bivstva due i uspomena koju je ona sa$uvala. Ar etip je magijska -ormula koja se moe prizvati, ali koja je, budu"i da je ostatak davno minulog bivstva, u dananjoj dui jo samo demon, i zato je beskrajno opasno prizivati je. #u opasnost danas priziva bilo ko koji ovakve ar etipove enske due, dakle ne delove, nego minule oblike bivstva brka sa samom enom. I tu opasnost priziva i sam 1ung, ukoliko ar etip poistove"uje sa enskim bi"em, i priziva je svako ko danas dri i smatra i misli i razume enu bilo kao 0vu, bilo kao >ilit, bilo kao Animu ili So-iju. A. Svemu to su stvorili stari )r&i mogu da prigovaram. 4oe se pretpostaviti da zbog ne$ega ne pri vatam nji ovo pesnitvo; ne pri vatam nji ovii ar itekturu; nji ovu -ilozo-iju, mitove. 4ogu da kaem

kako je ovo ili ono bolje, savrenije, $istije, toplije, istinskije i uzvienije. Ali ima neto $emu uzalud prigovaram. #o je gr$ka skulptura. Bzalud je ne pri vatam. .d gr$ke skulpture ne postoji via, savrenija, ljudskija, $istija, istinskija skulptura. ;erovatno je nikada ne"e ni biti. 1er u sve ono to je elenstvo stvorilo umeala se neka smutnja, dvosmisli&a, pretvornost, nasilje. B skulpturu nije. 4eni samo gr$ka skulptura omogu"ava da stanem o$i u o$i sa boanskim $ovekom. ,ato na sve ono to je elenstvo stvorilo mogu da stavljam prigovore, a gr$ku skulpturu moram da pri vatim bez ostatka i bez objanjenja. %eki drugi narod, doba, vreme, rasa, mogli su stvoriti istinskiju sliku o boanskom $oveku u pesnitvu, u -ilozo-iji, u svetu istorije ili javnog ivota. Helenstvo je jednom i zauvek i kona$no i neopozivo u skulpturi sagledalo i ostvarilo boanskog $oveka. 1edini predmet &elokupne gr$ke skulpture jeste7 boanski $ovek. 1edino je ostalo mesta za imitiranje ili za potovanje, za drugo ne. 4e*u gr$kim skulpturama je veoma mnogo enski -igura, devojaka, A-rodita, koje ve" stoje bez ode"e, a negde pored nji je veo, ili se upravo razodevaju i neto upu"uje da se pripremaju za kupanje. 3upanje devojke pre svadbe nikako nije zdravstveni ili igijenski $in. Ako nita drugo, poseban naglasak predstave uverljivo potvr*uje vanredan zna$aj religioznog rituala. >ako je pomisliti da devojka svoje pro&valo telo eli da preda $isto prilikom prvog zagrljaja. I situa&ija bi zaista bila takva kada iz skulpture ne bi zra$ila natprirodna svetlost. )r$ka skulptura nikada nije $ovek, nego uvek i u svim slu$ajevima boanski $ovek. 4ala de&a $esto veruju da zvezda nije Sun&u sli$no nebesko telo, nego da kroz mali prorez tamne zavese no"nog svoda svetli svetlost drugog sveta. 3roz skulpture devojaka koje se spremaju na kupanje kao da je otvoren ovakav prorez, i da se on otvara u natprirodni svet. Svaka skulptura je poput jedne zvezde. Skidanje ode"e je simboli$no i religiozno; zna$i da devojka skida ode"u pre svadbe, ne tkaninu, nego ode"u koju nosi njeno istinsko bi"e, ona svla$i prirodu. .na svla$i, odnosno spira sa sebe sve to nije ona sama. 9a li zato da u zagrljaju zaista ona bude( .vo objanjenje odba&uje samu stvar. .no o $emu je ovde re$ stalno nas vra"a prvoj misli. :redmet gr$ke skulpture je boanski $ovek. :redmet skulpture devojke jeste boanska devojka. .va skulptura je boanska devojka. I kada se ona svla$i, taj magijski akt nije nita drugo do magijski pokret skulptora kada on sa ene skida ljudsku6materijalnu zavesu, lako je odstranjuje i pokazuje boansku enu. 4isti$no kupanje veoma li$i na smrt kada psi a ostavlja svoju ode"u i spira sa sebe ono to pokriva njeno bi"e. I mrtve treba oprati pre nego to se predaju gospodaru drugog sveta. #o je simboli$no kupanje. !to se prirodnosti ti$e, nikakvog smisla nema kupanje mrtva&a pre sa rane kako bi se le u zemlji raspao. 3upanje pre sa rane i pre svadbe

misti$ni je ritual rastapanja svi velova. I mlada )rkinja, kada uzima kondir, izlaze"i iz ode"e da bi se oprala, odista i istinski jedan jedini put u svom ljudskom bivstvu ostaje savreno bez ode"e, ona je potpuno skinula sve to nije ona, i sprala je sa sebe sve to ne pripada njenom bi"u. B tome je objanjenje nadzemaljske svetlosti skulptura devojaka; zato izgleda kao da je kroz skulpturu, kroz maleni prorez koji je nastao na tamnoj zavesi prirode, zablistala $ista svetlost. )r$ka skulptura devojke predstavlja onaj trenutak kada ena u svojoj misti$koj kupki spira sa sebe prirodu, i pojavljuje se blistava i boanska psi a. .no bi"e koje je zaista ona sama, ono bi"e koje se sprema za svadbu, koje istinski sudeluje u svadbi, koju $eka zagrljaj mukar&a( ,ato tako blista skulptura, zato je takva kao zvezda, zato izgleda kao da se kroz nju vidi drugi svet( %e. .na svadba na koju se sprema boanska :si a, nema nikakve veza sa zagrljajem mukar&a. %ema zato to devojka ne spira sa sebe prirodu, i ne pokazuje se zato u svom boanskom bi"u. Smisao svadbe je sasvim drugi. Bestelesna eterska :si a ve" je odba&ila sa sebe tkaninu, misti$na te$nost nalazi se pored nje u kondiru, i njome "e sprati kosu, kou, put, mii&e, rastvoriti oblike, i od nje ne"e ostati nita opipljivo. Blistava :si a zra$i iz skulpture i sjajka na njoj. :ro-ano i podlo oko, kakvo je oko modernog $oveka, ne s vata ba ta je ta boanska svetlost koja daleko prevazilazi obi$nu lepotu, i zra$i s ovi mramorni devojaka. .bjanjavaju je majstorstvom, ukusom, znanjem, talentom. %ikada majstorstvo, ukus, znanje, talenat nisu stvorili neto to prevazilazi prirodu. .no to sjajka u devojkama, to nije lepota materije, -orme, $ari, propor&ija. ;erovatno da sve to nema nikakve veze s lepotom. .ko ogrubelog $oveka vidi samo poeljnu enu. A to je neobi$no, ova ena i nije poeljna. .va ena je ena. .va ena je :si a, ova :si a je ena. #o je izvor ene. #o je poreklo. .vo je mogu"nost uvida u nematerijalno blistanje, u drugi svet, u ve$nu i nebesku svetlost iz koje je ena ro*ena. #o je onaj tren kada se $ovek susretne, o$i u o$i, s boanskim poreklom ene. %i trenutak se ne sme smetnuti s uma da je jedini predmet gr$ke skulpture boanski $ovek, a )rkinja je boanska ena. 'arobni i zavodljivi oblik enskog tela ovde je isto tako -orma i sredstvo i materijal izraza kao i sam mermer. #o je onaj kosmi$ki i prirodni ugovoreni znak uz $iju pomo" s vatamo o $emu je re$. Ali sama skulptura nije telesna, kao to nije ni od materijala niti od mermera. Skulptura je od :si a, i :si e je prikazana u trenutku kada ena misti$nim kupanjem sa sebe spira prirodu, i pojavljuje se u svojoj izvornoj i drevnoj boanskoj sutini, jedan jedini put u ivotu. )r$ki mit pri$a da kralji&a bogova, Hera, svake godine kupanjem ponovo sti$e devojatvo, kako bi ga svom muu ,evsu svaki put iznova rtvovala. Boginja Hera je znala da "e ako sa sebe spere prirodu i preobrazi se u :si u, opet postati pra6ena, pra6devi&a, nevina kao svetlost, kao zvezda. ;ra"a se svojoj izvornoj enstvenosti, preuzima na

sebe prvi oblik ene, njeno prvo bi"e, vra"a se obnovljena i obogotvorena. C. :si a koju predstavlja mermerna )rkinja potpuno je i savreno druga$ija od due mukar&a. %ije njegova dopuna, nije njemu odgovaraju"a, nije njegov pozitiv, nije njegov negativ, nije njegova polovina. :oreklo ene je savreno druga$ije od porekla mukar&a; :si a ene je savreno druga$ija od mukar$eve. Ima oni kojima bi se moda dopalo kad bi se ova :si a mogla nazvati emo&ionalnom. +ena je bi"e6 emo&ija, jer ne razmilja, ne ume da uvidi, samo voli, mrzi, ose"a naklonost ili nenaklonost, brizne u pla$, prasne u sme , tuguje 6 povija se, menja, lebdi, kao toplota, mlakost, ladno"a, kao glas, kao ose"aj, kao muzika. Ima oni koji bi voleli da kau da enu ne karakterie ose"anje, nego osetljivost 6 zato to tako brzo s vata sve to takne i odgovara tako tanano kao &vet; osetljivost nema nikakve veze sa $ulno"u i $ulima, osetljivost nije prirodno svojstvo, nego svojstvo psi e. I zato je ena sposobna da toliko bude istan$ana, ali i da ogrubi, da se toliko oplemeni, ali i da se sroza, jer proivljena sudbina doti$e osetljivije bi"e, i to ono proivi, sudbonosnije deluje. %i emo&ije, ni osetljivost nisu osnovna svojstva enske psi e. ,a mukar&a bilo ko mirno moe re"i da je misao ili ak&ija, ili du , ili stvaranje. %a neki na$in, u aktivnom smislu, to je razumljivo. Ako i nije ta$no pogo*ena sutina, nije potpuno ni promaena. Ako se za enu kae da je emo&ionalno bi"e, osetljiva, ili bilo ta drugo, sutina ni iz daleka nije dotaknuta. :ostoji jedna jedina re$ koja bez ostatka obeleava ili moe da obelei ensku psi u i bi"e ene, a ta re$e jeste7 ena. %ita drugo. %ikako se druga$ije ne moe razumeti, i ova re$ nema preneseno zna$enje, i ena se ne moe nazvati prenesenim zna$enjem. B tome se, naravno, nalazi da u sudbini mukar&a postoje i druga$ije prvorazredne stvari, i sve one pret ode njegovom polu. B eni 6 na prvom mestu jeste pol. Ali kod ene to to je pol svet, &ilj, apsolutno i sudbinsko, nalazi se u njoj samo kao i sve drugo7 ose"anje ili osetljivost. +ena je po svojim svojstvima mnogo via i beskrajno druga$ija. #o to je ona ena ne moe se ni$im drugim zameniti, i ta re$ se drugom re$i ne moe zameniti. +ena se ne moe ni izvesti, ni razumeti iz mukar&a, iz prirode, iz sveta, iz enke. ,nanje o mukom bi"u postoji i mogu"e je. Ako $ovek ne uzme nita drugo u obzir do samo ogromnu gomilu knjiga iz moderne karakterologije, i onda je to znanje zna$ajno. Ali u &elom znanju karakterologije nema ni jedna jedina re$eni&a o eni. 'ak iz &ele psi ologije &elokupne svetske literature nita ne mogu da saznam o eni. +ena nema istoriju, nego mitologiju; u odnosu na to i njena je psi ologija mnogo jednostavnija. !to zna$i da je neposrednija. !to opet zna$i da je

bezgrani$no tea. Blistavo zvezdano bi"e mermerni )rkinja i nji ova sjajna psi a znaju i to. %ema mogu"nosti za zbrku. %ita drugo ne mogu smatrati enom ve" samo ono to stvarno jeste ena. I nikakvu enu ne mogu smatrati drugim, samo enom. #a svetlost i to nadmaterijalno i to zaslepljuju"e blistavilo, to je bestelesno bi"e 6 to je enska psi a, u tolikoj meri $ak da kad bi skulpture nestale, i nji ovi se obli&i rasto$ili, ni tada se nita drugo ne bi moglo re"i, jedino7 ena. D. 5e"i da je ljubav sjedinjavanje raspolu"enog bivstva, isto je tako pogreno kao i da je ljubav jedan plus jedan. >jubav nije simetri$na. %ije verovatno da ispravno misle Svedenborg ili ;elki, ili 1ung kada vezu mukar&a i ene zamiljaju potpuno srazmerno7 nita neobi$no se ovde ne zbiva, samo se, kao to pie u platonovskom mitu, susre"u dve polovine bi"a koje su bogovi zbog ljubomore raspolutili. 4isterija ljubavi jeste upravo to se savreno druga$iji mukara& i savreno druga$ija ena, $ija situa&ija u svetu, poreklo, priroda, -igura, &ilj, sudbina jesu savreno tu*i i druga$iji, ova dva me*usobno potpuno asimetri$no postavljena bi"a, nji dvoje se susre"u i stapaju u jedno. 9a ivotinjski svet sjedinjuje u seksu bi"a koja su simetri$no raspore*ena desno i levo, gore i dole, na pozitivnoj i negativnoj strani, to je moda i mogu"e. Ali da ljubav kod $oveka stapa ujedno ba razli$ite svetove i bi"e, to je sasvim izvesno. 1er, ako bi to bilo samo sjedinjavanje -igura koje se me*usobno dopunjavaju, jedva bi se domaila ona udnja koja proima i obuzima $oveka do njegovi meta-izi$ki korena, koju svaki $ovek treba da proivi, i ako ne proivi, ostaje siromaniji od slepog prosjaka. %eo$ekivano $udo i nezamisliv tren u misteriji ljubavi upravo jeste da oni koji se stope u jedno, ni ne pripadaju i nikada nisu ni pripadali jedno drugom. .bjanjenje ljubavi u prirodi niko ne"e na"i; u prirodi postoji samo seks. 9a bi planula ljubav potrebno je boansko uplitanje, i bez njega se ne mogu susresti me*usobno razli$ita bi"a i svetovi. E. Sasvim je izvesno da je poreklo ljubavi druga$ije od porekla seksa. >jubav je veza boanske ene i boanskog mukar&a; i u ovoj vezi dva bi"a koja su po poreklu, po vremenu nastanka, po meta-izi$koj sutini sasvim druga$ija, ne mogu se izjedna$iti, niti svesti na jedan imenitelj, susre"u se i stapaju u boanskoj misteriji. %asuprot tome seks je me*usobno dopunjavanje srazmerno i simetri$no podeljeni prirodni bi"a. 3ant je u pravu, samo jedan mukara& i jedna ena $ine jednog &elovitog $oveka 6 u prirodi. Susret boanskog mukar&a i boanske ene u ljubavi nije jedna

&elina, nego vie od toga. ;ie za onoliko koliko je Bog vie od prirode. B ljubavi su se susreli i stopili mukara& i ena, to je misti$no uzajamno stapanje dve stvarala$ke psi e. Iz seksa poti$e novo prirodno bi"e; iz ljubavi poti$e nova psi a. Ako se dva prirodna bi"a sjedinjuju bez ljubavi, onda se spajaju $isto prirodna bi"a. #o je slu$aj ivotinjskog sveta, moda. Ali postoji ljubav koja je susret i svadba dve psi e bez telesnog dodira. #o je ljubav $iji je plod nematerijalna psi a. 'ovek brka ljubav i seks. 'esto dri za neto da je ljubav, to je samo seks, i veruje da sve bez izuzetka mora da se zavri seksom. I $ovek veruje da bi"a kona$no stvara seks. Sutinu stvara ljubav, seks samo dodaje onu ode"u koja je samo na teretu i koja ionako treba da se skine. Stvarati umeju samo dve psi e, i to je ljubav koja stvara i bez telesnog dodira. 3ada seks potone, zaboravljen, kada drugo boansko bi"e potpuno obuzme dve psi e takvom snagom, kada $ak i svaki dodir ili $ista misao pribliavanja izgledaju sramne, uasne, kada drugo, strano, nepoznato bi"e zapali vatru koja poput munje sevne iz prirode, to je u psi i6ljubavi trenutak oplo*avaju"eg za$e"a. %ek niko ne poveruje da je taj trenutak redak. Svako, samo ako nije proiveo sudbinu sasvim potopljenu u tami, se"a se plameni trenutaka, no"u sam u svojoj sobi ili na podnevnom sun&u u umi, ili na vr brda, ili na moru, lekare"i u letnje popodne na travi u mirisnom vo"njaku kada se boanska ena nalazila bilo na nedostinoj udaljenosti, bilo na do vat ruke, svejedno, toliko ga zanose"i da je neto navrelo u njemu, a ena ga je s vatala i primala, $ak i ako je bila na stotine kilometara daleko. .d skulpture boanske )rkinje nita ne"e razumeti onaj ko nije doiveo trenutak psi e6za$e"a, i ne zna da se devojka priprema za ovu svadbu. ,ato ona kre"e u misti$nu kupku da bi otopila sa sebe sve ono to bi moglo stajati na putu njenoj psi i6svadbi. 4nogo vie psi a se ra*a iz ovakve nevidljive, natprirodne ljubavne svadbe, nego prirodni ljudi iz seksa6svadbe. A ove psi e nastanjuju boanski prostor sveta 6 prostor $ija svetlost preko mramorni devojaka, kao kroz malene proreze, zasvetlu&a kroz tamnu zavesu. 1F. :rirodni akt seksa potpuno je nezavisan od ljubavi. I kada je prva psi a iskoristila susret prirodne sperme i prirodnog jaja&a kako bi se i ona sama preko toga pojavila, ivela i zauzela svoje mesto u prirodi 6 ova :rva 9ua je boansku psi u6ljubav povezala sa seksom prirode i pukim razmnoavanjem, to je srozalo ljubav i ukaljalo je seksom. Stvaranje i razmnoavanje su dve razli$ite stvari. Brkanje ljubavi i seksa jeste nezakonito spajanje pro&esa koji spadaju u dva sasvim razli$ita sveta. %eobi$no je da ni jedno od tri

temeljna znanja $oveka, ni genije, ni drevni mit, ni misti$na intui&ija, nisu posvetili panju ovom elementu od ne$uveno velikog zna$aja. Ali tim pre, tim vie i tim $e"e njegovim posledi&ama. 1o od doba nezakonitog spajanja postoji stra od uzajamnog kaljanja u ljudskoj ljubavi, podjednako i u mukar&u i u eni. Hri"anstvo to naziva praizvornim gre om, ali to je samo naziv. Svi znaju za njega, $ak i oni koji za taj naziv nikad $uli nisu. Smisao boanske misterije ljubavi zatamnjuje se u seksu; i seks postaje smetnja dva raznorodna tvora$ka spajanja sveta. >jubav i seks, zbrkani na na$in kakvim i $ovek ivi, zabranjeni su magijski akt koji uvek iznova daje priliku da ga nelegalno iskoriste sve nova i nova bi"a za prodor u prirodu. Iz magijskog akta ra*aju se sve same :rve 9ue, to zna$i napola elementarna bi"a, napola pak psi a6bi"a. .va bi"a drevni mit vidi kao ribe6devojke, ljude6konje, jar&onoge mladi"e, i pti&opere devojke. 3arakteristi$na muka -igura :rve 9ue jeste titan; enska -igura jeste sirena. 11. ,a titana i sirenu bivstvo je plen. .ni ive da bi iz sveta po arali radost. .va radost je uvek $ulna, prirodna, materijalna i telesna. :rva 9ua se ba&a bilo na zlato, bilo na mo", bilo na slavu, bilo na umetnost, bilo na znanje, bilo na drugi pol, bez izuzetka uvek misli da neto treba da zgomila, i veruje da to gomilanje, to bogatstvo predstavljaju zadovoljstvo i uivanje. :rva 9ua ivi zato da bi gutala ivot 6 zbog toga je $ulna i zbog toga je grabljiva. 3o veruje da je dananji odnos mukar&a i ene, odnos titana i sirene, on se vara. Gela 0vropa od po$etka ne zna za druga$iji odnos mukar&a i ene, samo za titana i sirenu. %ije zalud evropski du nazvan -austovskim. Haust je jo uvek simbol7 ostareli mag koji se prodaje i zlu da bi se, podmla*en, ba&io na $ulne $ari sirene. #o je pravi 0vropljanin, $ist titanski seks, koji u drugom polu vidi samo uivanje i plen. %e treba nita raditi, samo obratiti panju kada 0vropljanin gleda enu 6 kada je pogleda. .vaj pogled je ve" dodir. )leda uivanje. .pipava. A ena se istinski kupa u tom pogledu 6 i ono to se ovde zbiva upravo je suprotnost misti$nom kupanju7 ona naba&uje na sebe sve ono to je mermerna devojka sprala. 4oe se postaviti pitanje ko je ideal mukar&a( >ilit, sirena, zavodni&a, $ije je bi"e obeznanjenost, vrtoglavi&a, opojnost, uzbudljivost, o$aravanje, opsenjenost 6 ona je bajna. +ena ovde i ne zna$i nita drugo do simbol $ulnog uivanja. .na slui samo zato da bi se po arala njena telesna dra, zatim moe da ide u manastir <Hamlet= ili u tamni&u <Haust=. +ena je sirena. I to je postala. %edostojna svog boanskog porekla, ona se

prema svojoj drevnoj lepoti odnosi kao skorojevi" prema nov&u; ose"a je kao kapital koji izdaje pod najam kapitalista lepote, eksploatator njenog talenta 6 boanska ena je postala puka roba u rukama blas-emista, i najira&ionalnija divota sveta zagnjurena je u kanaliza&iju, i razmenjuje se za sitninu i prodaje na pija&i gde vrvi od muva. 1/. Ce mal d'tre deux I pie 4alarme. #ako je nastao brak savremenog $oveka, gde intimu zamenjuje navika, iskrenost 6 bestidnost. #aj uas da se bude dvoje, ve$ito uznemiren, poreme"en, uzrujan, nagrizan, podbadan, ujedan insektima, izranavljen i ukaljan pogledima i mislima. Brak7 povezati ujedno titana i sirenu, koji posle nekoliko sedmi&a bestidni orgija, puni $emera, s vataju da svom snagom ele da raskinu. #o se onda naziva razo$arenje. #itan i sirena, kada primete da su po arali to su mogli, o"e da pobegnu, ele nov plen. %isu nali ono to su traili, misle i kau. :rirodno. .no sto su traili, toga jednostavno nigde nema. Hteli su zadovoljenje. Ali zadovoljenje ne ume da da titan sireni, ni sirena titanu. %ema zadovoljenja u svetu :rve 9ue. #u postoji samo prosta opijenost. 3ada se zamore i treba da ostanu skupa, sledi neurastenija7 ce mal d'tre deux I uas da se bude udvoje. %isu vie u stanju da sami ostanu uravnoteeni, $isti, vedri i svetli. Svaki dan svakog $asa nanose i primaju estoke udar&e. A onda sukne jedno i posr"e prema drugoj eni; sukne drugo i ba&a se na drugog mukar&a. Ali poto isto trae i za tevaju, isto i dobijaju. ;eruju da postoji negde mukara& ili ena u kojima se ne"e razo$arati, koji &e i zadovoljiti i s kojima "e biti sre"ni. %aravno, pod sre"om oni podrazumevaju $ulna uivanja i nji ovo produavanje u beskraj. :oneki veruju da su loe birali i da su ono pravo propustili. :okuavaju ponovo. Ali vide isto, dobijaju i ive isto. 1er isto to o$ekuju i za tevaju i ele. %ikada im ne pada na um da ne treba eleti drugog mukar&a i drugu enu; ono drugo to se moe i treba eleti, to je odista sasvim druga$ije. %ije uivanje i zadovoljenje. 9ok to ele, neizostavno se posle izvesnog vremena javlja7 ce mal d'tre deux I uasna svest biti udvoje. >jubav nije uivanje i nije sre"a, nije zadovoljstvo, nije zabava, nije $ulnost. A brak je to jo mnogo manje. 12. 4it kae da je prvi mukara& iveo s >ilit. >ilit je ljubavni&a. Sirena, ena $ulnog uivanja, $isto ena seksa. Ali je ona dosadila prvom mukar&u i on ju je najurio. #ada je dola 0va, ena, supruga. #o je po$etak braka. .snova braka je sasvim druga$ija od osnove seksa. .snova braka je psi a6ljubav. ,a seks su potrebna dva bi"a7 titan i sirena. %ita vie. #o je

dovoljno. 9a bi se ostvario brak, pored dva bi"a potrebna je i saglasnost Sila. %igde i nikada na zemlji nije iveo narod koji nije znao da je za nastanak braka neop odna boanska saglasnost i posve"enje. Seks je uvek ilegalan. ,ato se krije ispod bunja, u umu, po mra$nim uli&ama i po prljavim dvorinim sobama. Brak je legalan. +ivi na svetlosti, javno je lep i ponosan. Samo viim posve"enjem $ovek moe postati bra$ni drug. 'ak ni ljubav nije dovoljna. %e samo zato to nema $iste ljubavi, nego zato to ljubav postaje $ista upravo kada se s vezom mukar&a i ene saglase boanske sile. %ikakva, $ak ni najvatrenija ljubav ne moe da se pobrka s brakom. Sklapanje braka se ne doga*a u prirodi, nego u svetu psi e. Brak sklapaju dve psi e. Sada nam ve" po$inje da biva sasvim razumijiv smisao misti$nog kupanja )rkinje. 9anas, u pro-anim vremenima, u doba gra*anskog braka, ovo zvu$i kao je-tina moralna pridika. )ra*anski brak je kada drava drskom arogan&ijom zamenjuje Boga i ose"a se ovla"enom da se njenim posredstvom sklapaju brakovi. #aj akt je zvani$na dozvola za de-lora&iju. ,vani$na, ali ne legalna. Brak ne postaje legalan pred dravom i vlastima. Ali se i u nae doba jo ose"a da veza mukar&a i ene sama po sebi nije dovoljna. %eop odno je neko vie posredovanje, i oni se mogu susresti samo uz posredovanje nekog vieg. Bpadanje vlasti u to vie jeste bezobrazluk. Sutina sklapanja braka nije u tome da je za to potrebna dozvola. %e. Sutina sklapanja braka jeste da on bude sklopljen u viem svetu. Susresti se i spojiti i zajedno iveti moe se i sme se i treba samo u Bogu. ,a to nema boljeg antiprimera od modernog pro-anog braka. ,ajedni$ki ivot $ak ni slu$ajno ne moe da uspe i samo je izvor neis&rpni muka i nesre"e i uasa. Ce mal d'tre deux . %aravno, ovde nije re$ o brakovima iz interesa i drugim sli$nima. B braku iz interesa se bestidno ispostavlja da se sjedinjavanje nije zbilo u viem svetu, nego u materiji. Ali ni brak seksa nije nita drugo do krajnji slu$aj braka iz interesa7 i on je isto tako susret odozdo i spajanje je samo donji delova. Bslov susreta i stapanja nalazi se samo gore 6 iznad $oveka. Brak nije -izi$ka, nego meta-izi$ka veza to kae i mermerna devojka kada pre svadbe spira sa sebe materijalno, i sprema se da stupi pred Sile kako bi je dodir boanske ruke posvetio u misteriju. 18. B braku se paralelno zbivaju, srastaju dva sjedinjavanja 6 samo jedan mukara& i jedna ena $ine &elog $oveka. #aj akt se naziva reintegra&ija, i to je vaspostavljanje jedinstva li$nosti drevnog $oveka. 9rugo je sjedinjavanje beskrajno vanije i bitnije7 to nije susret dve polovine, nego misti$no stapanje i tvora$ki trenutak boanskog dodira dve psi e. .vaj brak nije reintegra&ija, nego divina&ija. %e uspostavljanje jedinstva, nego obogotvorenje. B ovom braku $ovek i ena se ne

razmnoavaju, nego stvaraju, odnosno sudeluju u boanskom stvaranju. 9a bi se obogotvorenje moglo zbiti, zato postoji drugi pol. ,ato mukara& ima enu i ena mukar&a. ,ato postoje savreno i potpuno druga$iji i razli$iti bi"e i svet. #reba prestupiti u taj nepoznati i druga$iji svet, ostaviti sebe i zagnjuriti se u druga$iji praelemenat. #o je ljubav. #o je samo6zaborav sebe i utapanje u drugoga. Bslov potpunog samo6odri&anja nalazi se samo u drugom polu. B svakom svom $inu i misli i svakom momentu svoga ivota umem da sa$uvam sebe. %e u ljubavi7 ovde moram potpuno da se predam. ,ato bi"a koja su vezana za svoje 1a 6 titani i sirene 6 ne mogu da vole. Sebe ne mogu da predam tek onako, bez daljnjeg. %e mogu tako da ponovo dobijem sebe. .naj koga dobijam vie nije onaj koji sam bio. .n je ve" vie, bogatiji, jednostavniji, $istiji i boanskiji. #o je tajna ljubavi. #reba da nestanem i da se ponitim. I Bart kae7 ponititi se ne zna$i ponititi se malo, nego sasvim. Bez ustezanja, bez primisli, bez ustru$avanja, bez opreznosti, potpuno se ponititi. Samo u misteriji se mogu obogotvoriti dva bi"a koja su se jedno u drugom ponitila. 1?. Bezimeni besmrtnik je u prepis&i Abelara i Helioze opisao kako ljubav dva bi"a, mukar&a Abelara i ene Helioze, skida sa sebe seks, kao )rkinja prirodu, i kako se sjedinjuju u misteriji braka due. #o je jedini ostvareni i sre"ni brak u istoriji sveta. #o je odvana i neostvariva i nemogu"a ljubav, ali ona trai i zapoveda i jedina je prava ljubav. .no to ona govori nije primer, nije u$enje, nije teorija7 kao to ne eli nova&, slavu, ne propisuje ni pravila, i ne poziva da je slede. #ako se dogovorila sa sobom i s Bogom. I tako i jeste.