Mirko

orevi

NIKOLAJ BERDJAJEV - PROROK I MISLILAC

Kada se godine 1912. pojavilo Berdjajevljevo 'delo Homjakov, istorijsko-filozofska studija znaajno delo za izuavanje ruske filozofske misli usledile su recenzije, zapoeli su itavi sporovi kakve su inae izazivala i ranije, ali i kasnija del ovog mislioca. U jednoj, iz pera samog oca ruskog marksizma" i istorijskog voe ruske socijaldemokratije G. V. Plehanova, sreemo neka zapaanja koja su, sigurno, neto mnogo vie od onoga to su u recenziji u uobiajenom smislu moe oekivati. Plehanov je zapazio snagu osobenog patosa koji itaocu namee primamljiva obeanja", pievu opsednutost apokaliptinim tragizmom" i ,pokaUptinim predoseanjima". ,,G. Berdjajev e - zavrava Plehanov ,, uskoro nastupiti s novim proroaanstvima." Bez obzira na ugao iz kojeg Plehanov gleda Berdjajevljevu misao, bez obzira na sasvim jasnu politiku pristranost raskid, velika deoba" u krilu ruske inteligencije ve je bio svren in voa ruske socijaldemokratije zapazio je jednu bitnu karakteristiku misli, i del u celosti, poznatog filozofa slobode" Nikolaja Berdjajeva. Nekad sa Plehanovom, ponekad sasvim po slobodnom sudu, i drugi e isticati tu osobinu, ponavljae to sve do danas. Een Poret e tako nazvati svoju poznatu knjigu o Berdjajevu u kojoj osvetljava njegov personalizam. Jedna engleska vana studija posveena Berdjajevljevoj misli i delu meu drugima opet nosi takav naslov. Odrednicu prorok" redovito sreemo u pristupima iz pera sovjetskih tumaa kojih je u novije vreme sve vie. Valja odmah podsetiti da je i sam Berdjajev sebe smatrao nekom vrstom proroka. Naime, u jednoj znaajnijoj prilici, a toga ima i drugde u njegovom delu, on se hvali jednim svojim proroanstvom, a ono je to valja istai takvo da bi malo ko propustio priliku da se ne pohvali neim slinim. U svojoj poznatoj knjizi, koja je prevedena na sve vanije svetske jezike, Izvori i smisao ruskog komunizma, on navodi, u fus noti, jedno ovakvo mesto: ,,U lanku napisanom 1907., koji je godine 1910. uao u moju knjigu Duhovna kriza inteligencije, ja sam jasno predskazao da e, ako u Rusiji doe do prave velike revolucije, u njoj neizbeno pobediti boljevici." I doista, bilo da se radi o seanjima na detinjstvo ili o spisima posve teorijske prirode, jasno oseamo profetski ton, snagu patosa, pa i sasvim odreen glas kojim se i raspoznaju proroci. I otuda, bilo da Berdjajeva prihvataju bilo da ga odbacuju, svi koji o njemu piu ne zaobilaze profetizam njegove misli i onaj lini, naglaeni, esto ispovedni ton.
1 2
1

EUGNE PORRET, Beriaeff - Prophet des temps nouveaux, Paris 1 9 5 1 . B E R N A R D M U R C H L A N D , Berdyaev as Prophet, London 1960.

433

U ruskome duhovnom prostoru od kraja prolog do sreine ovog veka po tom tonu i po tom glasu raspoznaje se filozof slobode", utemeljiva novog hrianstva" na osnovama nove religijske svesti", kako se u njegovo vreme nazivao duhovni pokret danas poznat pod drugim nazivom ruska duhovna renesansa. U svim menama na ivotnome putu, u burnim menama koje sudbina dosuuje tek retkima, Berdjajev nije nigde odstupao od svoga ja, od upravo personalistiki naglaenog stava. Neki reperi na tom ivotnom putu bie ovdje pomenuti, samo oni, naravno, koji nam mogu pomoi da bolje razumemo filozofa ruske ideje". Od Kijeva, gde je roen 1874., pa do Pariza, gdje se njegov ivot ugasio u predgrau Klamar 1948., Berdjajev je pfoiveo ivot usamljenika i izgnanika. U svom delu Samopoznanje, koje je neka vrsta duhovne autobiografije, on sam nudi, sam profetski bira momente koji su imali kljunu ulogu u njegovomu duhovnom formiranju. Sea se Berdjajev, i svoja seanja godinama na nov nain osmiljava, dana provedenih U Kijevu, gradu majci gradova ruskih", majke kneginje iz uvenog roda Kudaevih koji su bili u bliskoj vezi sa dvorskim krugovima, godina uenja u Kadetskom korpusu, ranih patnji i brzog sazrevanja, frustracija najranije mladosti u krilu stare porodice koje e ga u neemu trajno raniti. Rano formirana svest u neem je sigurna u nekim kasnijim zapisima, ak u jednom predgovoru za svoju knjigu posveenu upravo problemima nove religijske svesti on s ponosom govori o svojim precima: Ja polazim od toga da nisam proleter... ja sam dobio naslee od svojih predaka i moja je dunost da to naslee uvam i da ta bogatstva uveavam. Aristokratizam duhovnog porekla to je za mene polazna taka; to me obavezuje na plemenitost u postupcima. Ona plebejska uvreenost i oslojeenost ljudi iz podzemlja, ona vena rana zbog toga - jeste neto grubo i nakazno." Od najranijih dana kojih se sea do izgnanikih dana u ratnom i poratnom Parizu u njemu ive ta seanja, on iz njih to sam istie izvlai misao, predoseanje, slutnju, viziju koja krepi proroka. udnja nekada je to neizreciva enja, kae filozof e za Bogom i spasenjem, uenje i divljenje pred tajnom to su bili osnovni pokretai njegovoga ivota. Nikada nije uspeo da shvati tajnu telesnog oinstva, niti da se oslobodi samoe. U knjizi Samopoznanje, uostalom, ima mnogo kljueva" ove vrste koji su neophodni za razumevanje njegovoga dela. U ivotu je Berdjajev imao susreta opet emo pomenuti samo one koje nam on esto, profetski, namee koji su zaista sueni samo prorocima, ili barem ljudima kojima dar te vrste niko ne bi mogao osporiti. Za vreme revolucije, u jeku crvenog terora, Berdjajev je bio uhapen. Imao je sreu da ga u kasnu pono lino sasluava F. E. Djerinski, ef najmonije politike policije. Stajala su - sea se Berdjajev toga i s neskrivenim ponosom govori o tome - jedan nasuprot drugome dva proroka - jedan s maem, a drugi s perom u ruci. U dijalogu izmeu maa i pera jedan drugom rekli su mnogo - a to je dijalog kakav se dogaa doista samo u apokaliptikim vfemenima", kako sam filozof kae. Jo jedan dogaaj ima ulogu takvog istorijskog repera, i o njemu Berdjajev govori s neskrivenim prorokim patosom. Kada je, naime, neto kasnije, odlukom sovjetske vlade, Berdjajev sa grupom poznatih intelektualaca bio prognan iz Rusije - pod pretnjom da e biti streljan ako se bude pojavio na njenim granicama on je poao u izgnanstvo brodom. No je bila puna meseine, a na brodskoj katarki sve je vreme kao nezvani pratilac stajala bela ptiica. To je bilo neobino znamenje", sea se Berdjajev. Glas proroka ne jenjava, ne samo u zapisima i seanjima nego i u knjigama 434

teorijske prirode. A Berdjajev je i svoj ivotni put i svoje stupanje na javnu scenu poeo kao neka vrsta propovednika", sledbenika nekoga velikog uenja. Berdjajev se rano priklonio marksizmu, rano je postao aktivni uesnik marksistikih kruoka ubroz je bio glavni u kruoku", sea se u jedno prilici i ve je 1899. godine, zbog uea u studentskim demonstracijama, bio uhapen i prognan u Volgodsku guberniju. Bilo je to vrme legalnog marksizma" koji u ondanjoj Rusiji animiraju P. Struve i Tugan-Baranovski. To, meutim, nije dugo potrajalo neki e kasnije govoriti o kratkom ,izletu u marksizam" i filozof ve u raspravi posveenoj misli K. Mihalovskog, godine 1901., nudi etiki marksizam" kao zamenu za Marksovo uenje. Ta je godina, uostalom, jo po neem znaajna tada e ga u decembarskom broju lista Zarja prvi put napasti Lenjin. Otada e voa revolucije dvadesetak puta pomenuti svog oponenta koga najee karakterie svojom omiljenom rei renegat". U Berdjajevljevu ivotu, u istoriji ruske inteligencije u celosti, period od 1905. do 1909. posebno je vaan. To je vreme izbijanja i brzogsloma prve revolucije, vreme pojave uvenog zbornika Vjehi - re je karakteristina, znai putokazi" i nastanka pokreta poznatog pod nazivom bogoiskateljstvo. Sam je Berdjajev jedan od duhovnih pokretaa toga znaajnog toka koji tei obnovi religije, posebno ruskog hrianstva. Pored Berdjajeva, pokret animiraju daroviti knez D. S. Merekovski, pesnikinja Z. Hipius, Minski, a osnovne ideje nastavie da ive u delima Sologuba, Remizova i kasnijih ruskih simbolista. Berdjajevljeva knjiga iz 1907. godine, iz koje smo naveli jedno mesto, Nova religijska svest i drutvena realnost, neka je vrsta programskog dokumenta bogoiskateljskog pokreta. Uz tu knjigu treba pomenuti i delo D. S. Merekovskog Ham koji e doi u kojem on donosi viziju vremena koja slede nakon velikih revolucija, vremenS u kojima e zavladati carstvo osrednjosti, mediokriteta. U kasnijoj, staljinistikoj vladavini mo birokratije i posveene nomenklature" potvrdila je sve ove vizije, sve ovakve proroke slutnje.
3

Meutim, radiklano krilo ruske inteligencije, posebno sve monija struja okupljena oko Lenjinove Iskre, u celosti odbacuju i Berdjajeva i itav pokret poznat pod nazivom ruska duhovna renesansa. Upravo tada formira se duhovni profil N. A. Berdjajeva kao mislioca koji trai trei put" slutei kobne posledice ruske upotrebe Marksa. Ideje izloene u programskom delu, ideje vodilje za Berdjajeva, sve su prisutnije, one nadahnjuju njegove knjige kao to su Filozofija slobode i Smisao stvaralatva. Koje su ideje bitne u tom bogatomu misaonom spektru? Kao i najvei deo ruskih intelektualaca toga doba, i Berdjajev je bio ne samo zaokupljen drutvenim problemima nego najdublje opsednut njima. Sudbina Rusije ve zahvaene revolucijom u njihovoj se svesti prelama kao sudbina Evrope, pa i sveta u celosti. Kapitalizam je neovjean", istie Berdjajev, a hrianstvo je on misli na istorijsko hrianstvo jednostavno orue eksploatacije". Na prvi pogled to su poznate ideje najradikalnijeg dela ruske socijaldemokratije, pa ipak, njih Berdjajev tretira s izvesnom rezervom. A ta rezerva nije formalnog karaktera, ona ini znak originalnosti njegove misli. Istorijska Crkva nosi na sebi peat svoga istorijskog greha jer je oduvek bila u savezu sa monima. Berdjajev posebno istie istorijski greh Pravoslavne crkve koja je, ne
N. A. BERDJAJEV, Nova religijska Beograd 1 9 8 2 . , Prevod na M. .
3

svest

i drutvena

realnost.

Partizanska knjiga,

435

jednom, posluila samodravlju i time izneverila smisao poruke jevaneoskog etikog maksimalizma. Konfesionalna uskogrudnost Pravoslavne crkve vodila je do nepriznavanja evidentnih istina Berdjajev je sasvim drugaije gledao i na katolicizam. Po njegovom miljenju, papocezarizam i cezaropapizam u neem se dodiruju. Istoni hriani u katolicizmu vide Savonarolu i inkviziciju, ali ne vide onaj prekrasni cvet hrianske duhovnosti kakav je nikao na zemlji umbrijskoj - ne vide jednog Franju Asikog". Takva razmiljanja bila su nesumnjiva novina u ruskomu duhovnom prostoru. S druge strane, kada govori o istini komunizma", kada istie te istine, Berdjajev ne proputa priliku da otvoreno ne kae i o zabludama. Kod marksista Berdjajev misli na ondanje ruske marksiste ovek je u senci klase, judejsko-hrianski mesijanizma zamenjuje se mesijanizmom izabrane klase, klase proletarijata. Prava revolucija morala bi biti preporod linosti, revolucija se mora dogoditi iznutra, a ne spolja. Tako zaotrene suprotnosti a stavovi su bili maksimalno eksplicitni bile su taka na kojoj je moralo doi do istorijskog raskida u krilu ruske inteligencije. Bogoiskateljske ideje ine osnovu velikoga duhovnog pokreta, one pripremaju revoluciju iznutra, dublju, trajniju i vaniju od socijalne koja je ve bila tu. Tu se uobliava Berdjajevljevo uenje koje e mnogi oznaavati kao njegov egzistencijalizam iako se on sam retko koristi tim terminom. Berdjajev najee upotrebljava termin personalizam o kojem e kasnije mnogo govoriti on e kasnije' u Parizu, za vreme izgnanstva, animirati krug oko Munijeovog Esprita. U prvome redu, istie Berdjajev mnogo puta, u sreditu treba da bude ovek ili ljudska linost koja je ne samo privilegovani nego i jedini stvarni subjekat istorije. Njenu sutinu ini sloboda koju ruski mislilac izvodi iz Urgrunda, prema pojmu pozajmljenom iz teologije Jakoba Bemea. Tako se dogodilo ono najvanije u misaonom razvoju Nikolaja Berdjajeva, susret sa delom F. M. Dostojevskog. Bog treba da se rodi u oveku, on treba da oboi Berdjajev sve ee tako prevodi termin iz grkog jezika - oveanstvo. Ideje Dostojevskog i Solovjova, uostalom, ine riznicu iz koje se napaja pokret bogoiskatelja. Odatle pa dalje, gotovo u svim svojim vanijim spisima, Berdjajev gleda na istoriju, pa i na istoriju Rusije, sub specie aeternitatis, sagledava perspektive njenog kraja, i obavezno je doivljava finalistiki. Njegovo novo srednjovekovlje ta e sintagma biti iskoriena za naslov njegove knjige objavljene u Berlinu 1924. neki je mistini svet etvrte dimenzije koji e uslediti posle kraja sveta". Taj se kraj osea u fenomenima, sluti se, sagledava se u toku ruske istorije i u svetlu tih postavki Berdjajev i pristupa problemu zvanom ruska ideja. Ideje izricane o tako oznaenom kompleksu tako neki istiu - nisu ideje, nego proroanstva, nejasna nasluivanja bez dovoljnog stepena filozofske racionalizacije. Snaga profetizma kod njega se zapravo zdruuje sa snagom spekulacije. Tako i zvue njegove ideje o duhu kolektivizma koji preti svetu i koji e biti zamena za sabomost, o kobnim, ve vidljivim posledicama velike drame ateizacije koja ostavlja ljude u prostoru meuina najstranije praznine, o personalistikom socijalizmu" koji bi jedini mogao biti socijalizam sa ljudskim licem, a ne sa licem Hamagrubijana kojeg nasluuje Merekovski. Borba koja traje borba je izmeu carstva Duha i carstva esara. To je i naslov jednoga njegovog vanog spisa. Svim svojim delom Berdjajev se pribliavao kompleksu ruske ideje, problemu kojem su posveene i njegove dve poslednje knjige. U njima e ruska inteligencija biti glavni , j u n a k " velikog procesa.

* **
436

Kao svedok i uesnik - ne samo duhovni nego i fiziki triju ruskih revolucija, Berdjajev je doista bio predodoreen da bude tuma fenomena ruska ideja. Kao bogiskatelj on je bio neposredno vezan za rusko filozofsko naslee, a posebno bi valjalo pomenuti Solovjova ije se delo upravo tako i zove - Ruska ideja. Na jednome mestu u svom delu Solovjov definie pojam ruske ideje: Nacija nije u onom to ona sama o sebi misli u vremenu, nego ono to Bog u venosti misli o njoj." Berdjajevljeva istoriozofija izvire iz Solovjova i slovenofilskog misaonog naslea koje bogoiskatelji obnavljaju. U tom smislu, ako poneto uprostimo problem, ruska ideja jeste filozofija istorije Rusije, pa je Solovjevljeva sintagma dobila nove oznake. Meutim, valja imati na umu da je to ideja ruske inteligencije, a ne ideja samog naroda. Da bismo kako valja razumeli Berdjajevljevo tumaenje te ideje a tu ima nesporazuma, neki kau da ni samo to njegovo delo nije dovoljno za tumaenje fenomena vratiemo se obradi te ideje kod Pukina, Tolstoja i Dostojevskog, to pre to se i sam Berdjajev tome vraa, i to mnogo puta. Uostalo, u pitanju su duhovni izvori, meai i putokazi" iz prolosti, bez kojih je i ovo filozofsko-istorijsko promiljanje nemogue pojmiti. Neke od tih ideja sreemo i u najranijim Berdjajevljevim spisima, neke u kasnijim, a nekih se on odrekao", kako je sam govorio. Pukin je tako u jednoj prilici istie Berdjajev dete Petrovog doba, najpotpunije olienje ideja kojima se rukovodio veliki car reformator. On je zapravo renesansna pojava, ak jedini renesansni tip u Rusiji. 0 tome govori snaga talenta i irina genijalnosti, koji ga odlikuju i svrstavaju meu velikane. Meutim, Berdjajev uz to istie da je itava ruska literatura XIX veka ila drugim putem, putem koji ne sledi pukinovske tradicije. Na tom su putu Dostojevski i Tolstoj. Posebno je zanimljiv Tolstojev sluaj" - a tome e se Berdjajev vratiti i kasnije, godine 1918., u svom spisu Dusi ruske revolucije jer on stoji kao svojevrsna suprotnost i Dostojevskom. itav ruski XIX vek obeleen je specifinim duhovnim znacima na jednoj je strani metafizika dijalektika Dostojevskog, a na drugoj Tolstojeva etika refleksija. I Tolstoj i Dostojevski tipini su ruski .intelektualci", ali Dostojevski upravo svojom metafizikom dijalektikom uspeva da nadie istoriju, dok Tolstoj zarobljen svojom etikom refleksijom ostaje u ravni istorije. On odbacuje dravu i Crkvu, iz njega progovaraju istovremeno i nihilizam i anarhija. Dostojevski pak oliava karakteristino dvojstvo svojstveno prirodi ruske inteligencije. U pomenutom spisu posveenom dusima ruske revolucije" Berdjajev e istorijsku granicu problema pomeriti neto unazad polazi od famozne Gogoljeve tajne" za koju se obino kae da ju je pisac Mrtvih dua odneo sa sobom u grob. Meutim, po Berdjajevljevom miljenju, Gogoljeve slutnje uglavnom su jasne. Demoni e zavladati svetom i revolucija je, to dodaje sam Berdjajev, finale gogoljevske epopeje". Tu je i po tome je i Gogolj prorok". Tolstoj, prema Berdjejevu, nije prorok, on nita nije predvideo, on je sav uronjen u telesno-duevni ivot, u animalno". On je bio redak meu ruskim piscima koji nije nita znao ,,o tajni Golgote" i ruski e narod ozdraviti onda kada bude prevladao bolest zvanu tolstojizam. Dostojevski je neto sasvim drugo. Ruska se revolucija dogodila po Dostojevskom" izrie Berdjajev svoje proroko vienje poruke" misli i dela velikog pisca. Pored toga, istie daje za Dostojevskog pitanje socijalizma ujedno i pitanje Boga. Dakle, po Berdjajevljevom odreenju, ruska ideja kljuna je za razumevanje Rusije, pa'i sveta novoga doba. Odakle ona potie? 437.

Ruski je narod veliki narod, on po mnogo emu nije obian, nego je od onih koji su ,izabrani", koji imaju veliko poslanje, posebnu misiju u svetu. Njegova je tajna, dakle, i u istoriji, ali i u jednoj drugoj ravni u eshatolokoj ravni. Njegova ideja moe biti konano ostvarena tek u metafizikoj ravni, u metafizikom prostoru ..kraja sveta". Rusija se umom ne moje pojmiti" - taj deo iz poznate i esto navoene Tjutevljeve pesme sam e Berdjajev, ne jednom, uzeti kao svoje polazite. Berdjajevu se prigovara da nije sasvim jasan u svom nastojanju da definie rusku ideju. Zaista, filozof briljantnog uma i britkog stila nikada nije do kraja racionalizovao tu svoju ideju, to i sam priznaje. Stvar je u tome to se injenice" koje pripadaju sferi metafizikog i eshatolokom prostoru nikada i ne mogu jasno i do kraja racionalizovati. Svi su proroci taj nedostatak nadoknaivali slutnjom koja se proroki upravo oglaavala, pa tako postupa i prorok ruske duhovne renesanse" N. A. Berdjajev. Otkriti duhovni tip jednog naroda, posebno naroda kakav je ruski, nije jednostavan posao. Uvek se mora ii i dalje i dublje od onog to nam omoguuje metodologija, recimo Danilevskog. Dakle, ni ruski narod nije obian narod, ni ruska inteligencija nije nekakva socioloka kategorija. U pitanju su fenomeni koji, razume se, jednim krajem lee u istoriji, ali drugim u nekim drugim prostorima". Samo oni koji, svesno ili ne. zanemare Berdjajevljev metafiziki" ugao gledanja mogu rei daje ruski filozof maglovit i nejasan", nelogian. to se Berdjajeva tie. on polazi od injenice da je. primera radi, jevrejski narod trajao i do danas opstao uprkos svakoj istorijskoj logici, a to je Berdjajev je tu jasan sluaj, na svoj nain, i s ruskim narodom. Samo u svetlu ovih premisa valja itati Berdjajevljevo tumaenje i osvetljavanje ruske ideje. Berdjajev je, meutim, sasvim jasan kada rusku ideju posmatra istorijski. Jo u svoje vreme kaluer iz Pskova Filotej pisao je caru Ivanu Groznom da su dva Rima pala, trei. Moskva, stoji, a etvrtoga nee ni biti". U istoriji su se te rei kae Berdjajev razliito obistinile umesto treeg Rima dobili smo Treu interancionalu. U literaturi XIX veka te velike ideje bie literarno upeatljivo artikulirane, filozofski osmiljenje i religijski ivljene u krilu dela ruske inteligencije. Zapravo, idui za Berdjajevom, valjalo bi istai da nije u pitanju samo deo inteligencije nego inteligencija u celosti mesijanizam je dobijao razliite oblike. Istorijski gledano, valja dobro uoiti ono stoje za Berdjajeva znak u vremenu ima meaa, putokaza uveni zbornik Vjehi nikako sluajno ne nosi takvo ime koje treba itati, a to se metodologije tog itanja tie, ona je, prema Berdjajevu, jasna sub specie aetemitatis. Takav je znak u ovoj prilici Berdjajev to istie raskol u ruskoj Crkvi, ili reforme Petra Velikog. Ti e znakovi u vreme revolucije dobiti potvrdu u stvarnosti: u revoluciji se eshatoloki matifestuju u apokaliptici strave zla i ljudskog nevremena. Ruska inteligencija oduvek je bila maksimalistiki nastrojena kada se aadajev razoarao u Rusiju, dogodilo se ono to je kasnije osetio i Hercen koji se razoarao u Zapad. Hercen je hvalio cara Aleksandra II zbog reformi, a jo je zanimljiviji K. Leontjev koji je jednostavno predlagao caru da uvede komunizam odozgo".
r

U svom istorijskom pristupu kompleksu ruske ideje Berdjajev je takoe jasan kada je poredi sa drugim idejama". Germanska ideja izraava gemansku elju za gospodstvom, rimska izraava elju za uvoenjem carstva Bojeg silom i prinudom, emu se priklanjaju i ateisti. Ruska ideja izraz je duha sabornosti koji je suprotnost kolektivizmu, ateistikom socijalizmu, ona se temelji na duhu ljubavi 438

koja nadilazi nacionalno, klasno, drutveno uopte. U jednoj prilici, upravo u knjizi sa istoimenim naslovom, Berdjajev tu rusku ideju definie ovako: Ruska ideja nije ideja kulture u procvatu, ni monog carstva, ruska je'ideja eshatoloka ideja carstva Bojeg." Po sebi se razume, tako shvaena ideja nije mogla biti privlana onim drutvenim snagama za koje su ideje ..poluga" kojom se svet moe preokrenuti. Cesto se kae da se u formiranju Berdjajevljeve koncepcije o ruskoj ideji moe razlikovati nekoliko perioda. Tih perioda doista ima, ali je mnogo bitnije neto drugo. Iako je. naime, dosta drugaije postavljao problem, tokom decenija nudio dosta drugaijih primera, filozof je to je mnogo vanije od formalnog razlikovanja perioda - ostao u sutini vezan za svoj, celoviti koncept ruske ideje.Setimo se samo navoenog spisa Dusi ruske revolucije. Taj nesumnjivo najlepi esej, filozofski esej u itavoj ruskoj literaturi, pa i ire, nastao je 191^. godine, u prvoj godini revolucije. Izloene ideje stoje u znaku ,.apokalipse", obojene su stravom vremena kada je ljudska linost bila malo vredna. U tom znaku, uostalom, Berdjajev. neto kasnije, pie i svoju knjigu o Dostojevskom. Mnogo kasnije, kao posledica dubljega promiljanja, Berdjajev u neem menja samo ugao gledanja", ali u celini koncepcije ne menja mnogo. U pomenutoj knjizi o Dostojevskom Berdjajev. na primer, kae da nije ostalo nita; Dostojevski e biti ono jedino sa ime e se ruski narod pojaviti na stranom sudu naroda". Tu pesimistiku viziju Berdjajev ne sledi uvek, tavie, to je kod proroka ruske duhovne renesanse" neto retko. Knjiga pak Ruska ideja, zavrena godine 1946.. ima mnogo mirniji ton. pesimistika nota je priguena, ili sasvim odsutna. Velikih promena u njegovim koncepcijama uglavnom nema.
4

* **
Knjiga Ruska ideja jednojeodposlednjih dela koje je prorok i mislilac Nikolaj Berdjajev ostavio iza sebe. Ona je nastala u Parizu, u godinama izgnanstva, a plod je viegodinjega promiljanja teme koja nije opsedala samo ovog mislioca. Paljivijem itaocu i znalcu Berdjajevljevog dela u celini nee promai a to se esto zaboravlja - injenica da je to delo svojevrsni rezime ne samo viegodinjeg bavljenja temom nego i viegodinjeg ivljenja u znaku te teme. On je zavrena, konano uobliena i to se zaboravlja kada se isto akademski i pojednostavljeno filoloki gleda na knjigu zahvaljujui iskustvu koje su misliocu ponudile ruske revolucije. U noj je takoe prisutan, ali ne vie i dominantan, profetski ton; ovde je glas" proroka mirniji, nauna akribija sve jasnija. 0 svemu tome dosta govore i neke posve formalne karakteristike toga dela. Ruska ideja u odreenom je smislu istorija ruske filozofije, istorije ruske misli. Ima u tom delu odreenog sistema periodizacije, prisutan je, dodue, ne sasvim dosledno sleen, istorijski pristup, ali po sutini koncepcije ona nije nikakva istorija filozofije u uobiajenom smislu rei. Njoj manjka istoriografska potpunost, zatim niz relevantnih detalja" koji su u istoriji filozofije obavezni, ali Berdjajev i nije imao nameru da pie istoriju filozofije. On jasno u podnaslovu dela kae
Problem tog odricanja" od vlastitih dela u Berjajevljevom sluaju nije komplikovan. Naime, sam filozof upotrebljava taj izraz, no oii zapravo samo delomice menja svoje knjige, amplifikuje neke ideje. Drugaije stoje stvari s isto politikim stavovima - o svojim muninama nakon poslednjeg rata on govori u svom autobiografskom spisu koji smo pominjali.
4

439

da je to razmatranje osnovnih problema ruske misli krajem XIX i poetkom XX veka". Kae se katkad da je Ruska ideja istorija ideja na ruskome duhovnom prostoru, ali se 1 tu sree jedna tekoa. Naime, u Berdjajevljevom spisu razmatra se samo jedna ideja ruska ideja. Ne moe se, meutim, sporiti da delo nije i svojevrsna istorija te ideje. Ruska je ideja i to je po naem sudu najbolje kazati tako - istorijsko-filozofska studija o sudbini, o avanturi ruske inteligencije, od vremena njenog nastanka do njene ostvarene, istorijske uloge u periodu poslednje ruske revolucije. To je a sam Berdjajev namee takvo vienje svog dela istorija inteligencije sve do poslednjeg ina njene drame u toku revolucije. I zaista, inteligencija je jedini i pravi , j u n a k " tog dela. U delu imamo i istoriju inteligencije, i tumaenje antinominosti ruske inteligencije, i inteligencije uopte. Posebno je istaknuta uloga ruske inteligencije, s osvrtom na ono to se naziva ..istorijski greh inteligencije".
5

Meutfm, pored ovih formalnih karakteristika, postoji mnogo toga stoje vanije pomenuti uz knjigu Ruska ideja. Ruska ideja neposredno je vezana za jedno prethodno delo Nikolaja Berdjajeva, za uveni spis Izvori i smisao ruskog komunizma, koji se pojavio na Zapadu 1937. godine. Neki kau po naem miljenju, nimalo ne gree da je Ruska ideja nastavak dela napisanog uoi rata objavljenog u vreme moskovskih procesa, na vrhuncu perioda koji se oznaava kao Staljinov termidor". U telu iz 1937. Berdjajev se takoe bavi istim problemom. Ruska inteligencija i u tom je delu galvni , junak", ona je ekala, podsticala, nosila revoluciju u kojoj je nala svoj tragini udes. U delu koje, dakle, prethodi Ruskoj ideji samo su drugaije rasporeeni neki akcenti. Berdjajev polazi od problema geneze" ruskog komunizma, nalazi njegove izvore i sastavne delove", osvetljava nastanak lenjinizma, i magistralno izvodi zakljuak re zakljuak" on sam istie o nastanku onoga to se i danas, ali i u ono vreme, nazivalo staljinizam. Prema tome, da bi se ideje izloene u delu Ruska ideja bolje razumele, valja makar ukratko podsetiti na kljune ideje izreene u delu Izvori i smisao ruskog komunizma. Ideje, izloene u tom delu, eksplicitne su, nekda u toj ekplicitnosti ak ogrubljene. ali preciznost u izlaganju deluje magino i, to je jo vanije, danas i aktuelno. U istoriji Rusije - od toga Berdjajev polazi i ovde bila su dva udara. Prvi je u raskolu koji je pokolebao snagu ideje o Treem Rimu, a drugi reforma Petra Velikog. Proroki inspirisan, podstaknut dahom i duhom revolucionarnog vremena, Berdjajev izvodi zakljuke koji samo na prvi pogled mogu nekom delovati kao paradoksi. Uostalom on se ne brani od prigovora zbog paradoksalnosti istorija je trajanje paradoksa. Umesto ire analize, kakvu nam na primer prua knjiga Ruska ideja, u pomenutom delu imamo te paradokse. Petrovi postupci" tako Berdjajev poinje jedno razmatranje posve su boljeviki." Borba izmeu Istoka i Zapada nije samo borba ideja, samo preokupacija inteligencije, ona se odvija i u dui naroda, ona se urezuje u svest ljudi i delatno se ukorenjuje u istoriju. Otuda je, prema Berdjajevu, ruski komunizam istoni komunizam", u
Pojam inteligencija oznaava specifini ruski fenomen i kao takav neprevodiv je na bilo koji drugi jezik. O t o m e Berdjajev i sam govori. U francuskim renicima sree se taj pojam napisan intelligentsia, s naznakom da je ruskog porekla. Tako se postupalo jo od XIX veka, a tako se i danas postupa sa recima kao to su zek, goulag i joe nekim. Jo u svojim ranijim delima Berdjajev je i sam ukazivao na ovu razliku koja nije samo posve formalne prirode.
5

440

emu je lako raspoznati ideje izreene jo na poetku veka,jou vreme kada je u krilu ruske inteligencije dolo do istorijske deobe", jo u vreme kada se Berdjajev odvajao od ruskih marksista i zaputio putem bogoiskateljstva. Suprotnosti su se posebno zaotrile u XIX veku kada se na jednoj strani naao narod, zajedno s delom inteligencije, koji trai pravdu, a na drugoj monarhija koja je bila dotrajala". I u ovom delu kao i u mnogim ranijim, a tako e biti i u Ruskoj ideji, Berdjajev se vraa problemu fenomena inteligencije, posebno ruske inteligencije koja je specifini, u istoriji drugih naroda manje poznat, pokreta najdubljih revolucionarnih potresa, ali i mena koje nakon revolucije dovode do neega drugog. Ruski intelektualac nije intelektualac zapadnoga tipa, on nije ono, primera radi, to Francuzi razumeju kada upotrebe svoju staru re clerc, on nema tla pod nogama", ne prosuuje kritiki, nego sudove tue ideje prima kao to se prima poruka u stanju otkrovenja. Taj ruski intelektualni maksimalizam kae Berdjajev, i to mnogo puta ponavlja traje vekovima, on se zapaa od vremena kada se. istorijski gledano, inteligencija uopte pojavila, a u XIX veku, od Njeajeva i Tkaeva, preko Bakunjina do najradikalnijeg dela meu intelektualcima on dobija posebnu snagu. Nije udno to je tipino Berdjajevljevo svoenje zakljuaka - to je taj maksimalizam rezultirao u, recimo, Staljinu i staljinizmu. Odredivi tako prirodu ruske inteligencije, Berdjajev izvodi i druge zakljuke koji su danas moda posebno danas veoma zanimljivi. Iz te prirode sledi rusifikacija i orijentalizacija marksizma" rei e on u jednoj prilici, da bi u drugoj u delu Izvori i smisao ruskog komunizma takav zakljuak ak i preko mere uoptio. Na primer on kae da je itava istorija ruske inteligencije bila priprema za komunizam". U vreme kada su izricane ove formulacije to je bila godina 1937. Berdjajev i nije imao na umu teorijski komunizam ili socijalizam, nego staljinistiku praksu totalitarnog sistema vladavine. Ona je po njemu istorijski rezultat onog maksimalizma koji je bitna karakteristika ruske inteligencije. Pomenut emo samo jo neke ideje, naroito one koje se uklapaju u sistem ideja izloen u poslednjem obimnijem spisu Nikolaja Berdjajeva. Iako katkad uoptava, iako analize svodi na zakljuke koji ne deluju uvek uverljivo, Berdjajev je sasvim jasno, i ranije, a posebno u periodu o kojem govorimo, razlikovao fenomene koji su vani u novijoj istoriji njegove zemlje. On je, nesumnjivo, ideoloki protivnik boljeevizma - to je on odluno kazao one noi samom efu najmonije politike policije, elinom Feliksu", pri emu je Djerinski paljivo sluao sve to to je bilo, kako Berdjajev kae, itavo predavanje ali on precizno pravi razliku izmeu lenjinizma i staljinizma, izmeu Lenjina i Staljina. Nije re o tome daje on u neem blai prema Lenjinu, ve o tome da se fenomeni moraju meriti po onome to je njihov istoriski uinak". Uostalom, to je i bila taka razlaza sa odreenim delovima ruske politike emigracije, no o tome u ovoj prilici nee biti rei. Lenjinizam, naravno, nije faizam" kae Berdjajev ali ve staljinizam uveliko slii na faizam." On je precizniji ak i od mnogih dananjih istoriara kada odreuje prirodu, istorijsku prirodu, Staljinove linosti. Njegove rei o velikom dikatatoru sasvim su jasne: Staljin je dravnik istonog, azijatskog tipa." Oevidno je da suma Berdjajevljevih zakljuaka, posebno kada ih uopti, kad ih svede pa u ponegm i uprosti, upuuje na teze koje je zastupao jo na poetku veka. Naime, svaki ideoloki monizam, svaka teorija svedena na nivo upotrebljivosti", zavrava sasvim konkretno u vodama politikoga totalitarizma. to se tog totalitarizma tie, tu je veliki filozof 441

bio do kraja beskompromisan: ovek gubi bitku ako podlegne iskuenju vlasti". to se pak nekih sasvim konkretnih problema tie, nekih mena u sistemu, promena u svetu i u odnosima medu ljudima, tu je Berdjajev bivao pragmatiniji. U vreme odmah nakon poslednjeg rata, u vreme munih dana starosti i izgnanstva koje je ipak bilo doivotno, on je u neem menjao" svoja gledita, ali ni o tome u ovoj prilici nee biti rei. U sutini, delo Ruska ideja i delo nastalo neto ranije, Izvori i smisao ruskog komunizma a to su mnogi zapazili ine misaonu celinu. Da bi se izbegli nesporazumi upravo o promeni ubeenja" kod Berdjajeva, a o tome se mnogo govori, valja podsetiti na neka njegova zapaanja zabeleena upravo poslednjih godina. U tom su smislu dragocena zapaanja koja nam nudi autobiografski" spis Samopoz'nanje. Poslednjih godina, u emigraciji u Parizu, Nikolaj Berdjajev govori i pie sasvim mirnom tonom, glas proroka nije snaan kao nekada, iako ga je jedna generacija ve smatrala pravim prorokom. Tih godina on zaista pokuava da svede raune", kako sam kae u svom pomenutom delu. Ja sam inio duhovni napor da se postavim iznad zaraenih strana, da sebe oistim od strasti i da sagledam ne samo la nego i istinu komunizma." Karakteristino je da u tom svoenju rauna" u periodu nakon rata Berdjajev govori i u svoje ime, i sasvim odreeno to se jasno vidi iz njegove knjige i u ime itave ruske inteligencije. Ja sam sledbenik socijalizma" kae Berdjajev i kao da to poruuje inteligenciji u emigraciji ali moj je socijalizam personalistiki, a ne autoritarni, moj socijalizma ne doputa postojanje primata drutva u odnosu na linost, on polazi od duhovne vrednosti svakog oveka jer, ovek je slobodan duh, linost, lik Boji. Ja sam protiv kolektivizma jer ne dozvoljavam eksteriorizaciju line savesti i njeno prenoenje na kolektiv. Idol kolektiva isto je tako odvratan kao i idol drave, nacije, rase, klase, s kojim je on vezan." Rei koje smo naveli nedvosmisleno potvruju r Berdjajevljev stav prema ruskoj inteligenciji ona je, ne jednom i u ranijoj i u novoj istoriji, ruila jedne idole da bi stvorila nove, esto samo po spoljanjem izgledu drugaije. Ruska ideja dakle, u biti eshatoloka, mora u istoriji biti neto iznad zaraenih strana i stranaka, trebalo bi da ona bude stvarna ideja vodilja kroz istoriju koja ,,do u beskraj traje kao tragikomedija". Reenje je problema ako se u ovakvim sluajevima uopte moe upotrebiti takva re u eshatolokoj ravni. Inteligencija tei tome, ali se, okrenuvi se istoriji, esto zaustavlja. Njeno je bie protivureno. Uostalom, i sam Berdjajev bio je intelektualac" u takvom, ruskom smislu rei. U jednoj prilici, s iskrenou koja je zaista zadivljujua, on ovako karakterie sebe: Kod mene je oduvek postojala velika prijemivost prema svim smerovima i sistemima misli, posebno prema totalitarnim, oduvek sam bio sposoban da se uivim u njih. Ja sam najdublje mogao da se uivim u tolstojevstvo, budizma, kantijanstvo, marksizam, nieanstvo, tirnerijanstvo, tomizam, nemaku mistiku, religijsku ortodoksiju, egzistencijalnu filozofiju, ali ni sa im nisam mogao da se poistovetim ostajao sam ono to jesam." Ta crta duhovnog anarhizma, ono to on sjajno analizira kod predstavnika ruske i evropske inteligencije, ono iz ega on izvodi kobni maksimalizam, bila je na neki nain svojstvena i njemu Nikolaju Berdjajevu. Kada je Berdjajev u Parizu blisko drugovao sa francuskim personalistima, Gabriel Marsel prigovarao mu je da je anarhista", to je dovelo do zahlaenja u njihovim odnosima. Meutim, on je snagom spekulacije uspevao da se barem u kljunim momentima svega toga oslobodi. Uostalom, on u jednoj prilici pri442

znaje: ,,U dubini due ja sam Rus, ali spolja gledano u meni ima neeg francuskog." No, to se ruske ideje tie, on je nju nosio u sebi, iveo je s njom, onakvom kakvom ju je odreivao u svom delu. Tu istinu, svoju istinu, ivljenu istinu, kako e ne jednom i sam rei, on sledi u svom delu. Kada je ponavlja a slinih ponavljanja u njegovom delu ima dosta Berdjajev dodaje da .,ideje" stvara inteligencija, a ne narod, pa se, dakle, ozdravljenje" mora oekivati tu - u krilu inteligencije same. U jednom zapisu koji stoji u knjizi Samopoznanje, pisanom 1947., nepunih godinu dana pre smrti, sreemo misao snaene refleksivonsoti iskazanu sugestivnim ispovednim tonom: ,.Ja sam okrenut vekovima koji dolaze kada e se okonati elementarni i neumitni socijalni procesi. Nai sebe, uvek i iznova, to je osnovna protivurenost moga ivota. Ja sam aktivan, spreman za idejne borbe, ali u isto vreme ja tugujem, patim, eznem za drugim svetom, za sasvim drugim svetom." Berdjajevljeva knjiga Ruska ideja jeste po neem istorijsko-filozofska studija, ali ona je po svojoj sutini vizija, vienje problema, ne iz ugla spekulacije u akademskom smislu rei, nego iz ugla koji on odreuje - sub specie aeternittatis. Ono nam nudi vienje problema ruske inteligencije, s posebnim naglaskom, specifinim profetskim i vizionarskim naglaskom na problemu istorijske .avanture" ruske inteligencije. Ta dvostruka priroda ruskog intelektualca, antinominost inteligencije kao drutvenog bia, teko da bi se mogla eksplicitnije izrei - a o tome govore i rei koje smo upravo naveli. Naravno, mislilac i prorok o kojem je ovde re i sam je bio neka vrsta onoga to on pokuava da kae kada se koristi francuskom rei clerc. Ruski intelekturalac, a Berdjajev e uvek dodati posebno ruski intelektualac, jeste ovek koji pripada specifinoj sekti, zajednici u svetu koja po neem podsea na zajednice monakog tipa", kako sam esto kae i u ovoj i u svojoj prethodnoj krnjizi.

443