You are on page 1of 10

TA JE SVETSKA BANKA?

ivimo u svetu koji je toliko bogat da globalni dohodak iznosi vie od 31 biliona dolara godinje. U ovom i ovakvom svetu, prosean ovek u nekim zemljama zarauje vie od 40 000 dolara godinje. Ali u istom ovom svetu, 2,8 milijardi ljudi vie od polovine stanovnika u zemljama u razvoju ivi sa manje od 700 dolara godinje. 1,2 milijarde ljudi od ovog broja zarauje manje od 1 dolara dnevno. Rezultat ovakvog stanja je da u zemljama u razvoju svakodnevno umre 33 000 dece.U ovim zemljama svakog minuta umre u proseku jedna ena u toku poroaja. Siromatvo spreava vie od 100 miliona, uglavnom enske dece, da se koluju. Izazov za smanjenjem ovakvog nivoa siromatva, naroito imajui u vidu da je svetska populacija u neprestanom porastu procene idu do 3 milijarde stanovnika u narednih 50 godina je ogroman. Svetska banka radi na premoavanju ovih razlika i pretvaranju prihoda bogatih zemalja u sredstvo razvoja siromanih zemalja. Svetska banka, kao jedan od najveih svetskih izvora pomoi u razvoju, podrava napore vlada zemalja u razvoju u izgradnji kola i zdravstvenih ustanova, obezbeivanju pijae vode i elektrine energije, borbi protiv zaraznih bolesti i zatiti ivotne sredine. 2002. godine Svetska banka je obezbedila 19,5 milijardi dolara i delovala je u vie od100 zemalja u razvoju, pruajui finansijsku i/ili tehniku podrku u cilju pomoi ovim zemljama da smanje siromatvo. Znaci - , 1945., !, " . #! $!, 1%4 .
Grupa Svetska banka sastoji se od Meunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD), koja obezbeuje finansiranje, proizvode za upravljanje rizikom, kao i dru e finansijske uslu e zemljama !lani"ama# Meunarodno udru$enja za razvoj (ID%), koje daje beskamatne kredite i dona"ije najsiroma&nijim zemljama# Meunarodne finansijske korpora"ije (I'(), koja ula$e u ak"ijski kapital, i daje zajmove, aran"ije i savetodavne uslu e preduze)ima u privatnom sektoru u zemljama u razvoju# kao i a en"ije Grupe Svetske banke za osi uranje od politi!ko rizika, Multilateralne a en"ije za arantovanje investi"ija (MIG%)*

Bretton Woods

je maleni rad u ameri!koj saveznoj dr$avi +e, -amps.ire* Grad je postao poznat zbo Meunarodne monetarne konferen"ije koja je odr$ana u ovom radu //* jula 0122* kada su stvorene sljede)e or aniza"ije3 Meunarodni monetarni fond MM' i Meunarodna banka za obnovu i razvoj ili Svjetska Banka* 4ve or aniza"ije su stvorene s "iljem da se re ulira sistem meunarodni. pla)anja i da se uop)e re uliraju valutni i ekonomski odnosi u svijetu* 4bje or aniza"ije re uliraju meunarodna pla)anja i finansiranja, no MM' je vi&e okrenut davanju kratkoro!ni. kredita za finansiranje neravnote$a u platnim bilan"ama zemalja !lani"a, a Svjetska Banka na odobravanje du oro!ni. kredita za finansiranje bazi!ni. razvojni. investi"ija* 5 radu konferen"ije u Bretton 6oodsu u!estvovalo je 22 zemalja, a danas MM' broji vi&e od 078 zemalja !lani"a, dok i. je ne&to manje u Svjetskoj Ban"i* 4 radu MM' i SB odlu!uju zemlje !lani"e* Svaka zemlja ima lasa koliko ulo$i nova"a pa tako najva$nije odluke donose 7 najbo atiji.3 S%D, 9anada, :apan, ;elika Britanija, 'ran"uska, +jema!ka i Italija* +o, S%D vr&e ubjedljivo najve)i uti"aj u kontroli meunarodni. pla)anja* Ilustra"ije radi, ameri!ki dolar je postupno zauzimao svojstvo rezervne valute u Bretton 6oodsovom monetarnom sistemu zamijeniv&i tako zlatnodevizni standard* 0170* prestaje funk"ionirati monetarni sistem zasnovan u Bretton 6oodsu, a razlozi za to su odliv kratkoro!no dolarsko kapitala u inostranstvo te odr$avanje visoke stope infla"ije u S%D* Sto a predsjednik S%D 0170* ukida konvertibilnost dolara u zlato i uvodi dodatni porez na sav uvoz u S%D*

Svetska banka usmerila 8 milijardi amerikih dolara u fiskalnoj 2008. godini na poboljanje ivota u vropi i !entralnoj "#iji
$"%&'()*'+ ,-. septembar 2008. < =okom fiskalne /88>* odine Grupa Svetska banka
Sredstva koja je Grupa Svetska banka namenila regionu Evrope i centralne Azije u fiskalnoj 2008. i 2007. kraj godine je !0. jun" Grupa Svetska FG08* FGY07* banka IBRD $3.71b $3.34b IDA IF" %IGA #$#A%
**

$457 $!.#8b* $1.!b &8b

$4!! $1.7$b* $430 &'b

&'n a(()unts

ukupno je namenila > milijardi ameri!ki. dolara u zajmovima, kreditima, ula anjima u ak"ijski kapital i aran"ijama koje je odobrila svojim zemljama !lani"ama i privatnom sektoru u re ionu ?vrope i "entralne %zije* Sredstva koja je Grupa Svetska banka namenila re ionu ?vrope i "entralne %zije porasla su u fiskalnoj /88>* odini (koja je zavr&ena @8* juna /88>*) za @@ odsto za.valjuju)i brzo odobrenim sredstvima za pomo) siroma&nima u krizi oko "ena .rane i uz pove)anu pomo) za razvoj privatno sektora* &'()(* +,(-.)/. 0(123. ,.02(3 4. 5)5+3( 56.782 +(,9:-9( 69 ;2-972< =.> (1:-(,? )9@. potpredsednik Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju i!eo "acu* &A.B5-2*, 5:/.1 ,9:-5C2< D.39 <,93. 2 .3.,024., 9 -9)(B. 2 23E/9D24., /4512 @27. -.@., 9 5+,97/4934. *9),(.)(3(*24(* 4. )(*+/2)(79324., 39,(;2-( 5 F94.132D2 G.6972:32< H,@979. A2 C.*( 2 19/4. 19 +(1,@979*( 6.*/4. ,.02(39 I7,(+. 2 D.3-,9/3. J624. )9)( K2 :. (3. 26K(,2/. :9 (72* 2696(72*92 2 728. C.*( :. 9309@(79-2 5 5+,97/49345 ,262D2*9 (1 +,2-2:9)9 ,9:-9 D.39, 39 +(/45 .3.,0.-:). K.6K.13(:-2, 2 :7.-:)(0 E2393:24:)(0 -,@28-9, 9 5 D2/45 +(K(/489349 @27(-9 /4512 5 I7,(+2 2 D.3-,9/3(4 J6242.?

9orisni"i sredstava IBRDAaBID%Ae koriste ova sredstva za 71 projekata osmi&ljeni. kako bi se prebrodilo siroma&tvo i pospe&io privredni rast A na primer, putem unapreenja obrazovni. ili zdravstveni. uslu a, iz radnjom infrastrukture ili ja!anjem institu"ija i transparentnosti u upravljanju* Sredstva namenjena pod ID% uslovima u re ionu ?vrope i "entralne %zije iznosila su 2C7 miliona ameri!ki. dolara, dok su sredstva pod IBRD uslovima iznosila @*70 milijardu ameri!ki. dolara u fiskalnoj /88>* odini* 9ao od ovor na krizu izazvanu "enama .rane do&lo je do pove)anja kreditiranja po ID%BIBRD uslovima, a !etiri projekta u re ionu ?vrope i "entralne

%zije odobrena su u rekordnom roku za Dro ram od ovora na svetsku krizu .rane E dva u 9ir iziji I dva u =ad$ikistanu* Svetska banka izradila je >8 ekonomski. i sektorski. studija i izvr&ila 18 aktivnosti te.ni!ke pomo)i usmereni. na iz radnju kapa"iteta u razli!itim zemljama ?vrope i "entralne %zije* 4bezbeeni su krediti u razli!itim sektorima, uklju!uju)i transparentnost u upravljanju, infrastrukturu, puteve i autoAputeve, tr ovinu, $elezni"e* +ajve)i zajmoprim"i u fiskalnoj /88>* odini bili su %zerbejd$an (0*/F7 miliona ameri!ki. dolara)# =urska (0,/8@ miliona ameri!ki. dolara)# i 5krajina (F18 miliona ameri!ki. dolara)* 5 svetu brzi. ekonomski. promena, re ion je od ovorio jakoj potra$nji za ekonomskom pomo)i u zemljama koje mo u da dobijaju sredstva po ID% uslovima, u kojima je Svetska banka i dalje izuzetno zna!ajan partner u razvoju ti. zemalja* Svetska banka je pru$ila podr&ku siroma&nim i nestabilnim zemljama na vi&e na!ina, pa !ak i tako &to je poslala vi!e zaposleni. na loka"ije de postoje ozbiljna o rani!enja u kapa"itetu, kao i putem pomo)i u koordina"iji donatora i .armoniza"iji nji.ove pomo)i* Meu primerima pomo)i u vidu kredita pod ID% uslovima u fiskalnoj /88>* odini su krediti za 5zbekistan (F> miliona ameri!ki. dolara)# Gruziju (C> miliona ameri!ki. dolara)# 9ir iziju (@0 milion ameri!ki. dolara)# i Moldaviju (@8 miliona ameri!ki. dolara)* 5 zemljama sa srednjom visinom do.otka, s obzirom na nji.ove velike meusobne razlike u re ionu ?vrope i "entralne %zije, Svetska banka nastavila je da obezbeuje inte risane linije proizvoda zasnovane na potra$nji klijenata* Svetska banka je odobrila nekoliko zajmova za infrastrukturu u zemljama sa srednjom visinom do.otka u re ionu ?vrope i "entralne %zije* Meu njima su /88 miliona ameri!ki. dolara za stanove u Ruskoj 'edera"iji, kao i /88 miliona ameri!ki. dolara za unapreenje prenosa struje i 028 miliona ameri!ki. dolara za unapreenje radske infrastru"ture u 5krajini* Svetska banka takoe je nastavila da podr$ava ja!anje institu"ionalno okvira i so"ijalni. uslu a u re ionu3 zajmom za razvojnu politiku javno sektora u =urskoj od 288 miliona ameri!ki. dolara podr$an je odr$ivi srednjoro!ni pro"ess pravno , institu"ionalno i strukturno razvoja# a Drojektom transfera te.nolo ije i institu"ionalne reforme u sektoru zdravstva u 9aza.stanu pomo nuto je uvoenje meunarodni. standarda u sektor zdravstva* 5 zemljama kandidatima za ulazak u ?5 Svetska banka poma$e rad na ostvarivanju pristupni. zadataka# novim !lani"ama ?5 Svetska banka poma$e u ostvarivanju "ilja da se pribli$e standardima u ?5* Stru!ne analize Svetske banke vezane za re ion ?vrope i "entralne %zije nastavile su da doprinose pove)anju znanja i da pokre)u debate u fiskalnoj /88>* odini na teme koje su visoko na listi razvojni. prioriteta putem detaljni. studija i savetodavni. analiza* Meu najzna!ajnijim izve&tajima objavljenim u fiskalnoj /88>* odini su L:/(K9B934. 39+,.-)9M ,9:- +,(15)-273(:-2 5 2:-(;3(4 I7,(+2 2 K278.* N(74.-:)(* N97.65, de se na la&ava zna!aj reformi na mikro nivou za ubrzani privredni rast# kao i O3(79D249, 23)/56249, 23-.0,9D249M (1 -,9362D24. )9 +,2K/2@979345 5 2:-(;3(4 I7,(+2 O K278.* N(74.-:)(* N97.65, u kojoj se pokazuje da je klju!ni element poslovno okru$enja za preduze)a u zemljama u tranzi"iji pribli$avanje poslovnom okru$enju kakvo je u razvijenim tr$i&nim ekonomijama Gapadne ?vrope* +ove zemlje !lani"e ?5 prednja!e na tom putu, dok i. zemlje Gajedni"e +ezavisni. Dr$ava prate, iako na odreenom odstojanju* 5 fiskalnoj /88>* odini zna!ajno su porasla sredstva koja je I'( namenio za nove investi"ije, uz od ovaraju)e pro&irenje savetodavni. uslu a* I'( je sam namenio /*F> milijarde ameri!ki. dolara (&to je C8H vi&e u odnosu na pret.odnu fiskalnu odinu) i mobilisao jo& 0*81 milijardu ameri!ki. dolara iz dru i. izvora za finansiranje svoji. klijenta* I'( je finansirao >F projekata, od !e a su 2/ odsto u zemljama koje mo u da dobiju kredite po ID% uslovima i u nerazvijenim perifernim delovima zemalja sa srednjom visinom pri.oda* I'( je pored to a pove)ao

savetodavne poslove za @2H i zapo!eo 28 novi. projekata* 5 junu /88>* I'( je u finansijskim institu"ijama u re ionu imao projekte u vrednosti od @*C milijarde ameri!ki. dolara, od !e a je /*/ milijarde ameri!ki. dolara u >F institu"ija koje su fokusirane na mikro, mala i srednja preduze)a (MMSD)* =o predstavlja @7 odsto ukupni. ula anja I'(Aa u svetu u ovaj se"tor* &P28. ,912*( 5 6.*/49*9 )(4. *(05 19 1(K245 ),.12-. +( OHJ 5:/(72*9 2 5 6.*/49*9 )(4. :5 2698/. 26 )(3E/2)-9, 5 )(42*9 4. K,(4 237.:-2D249 +(7.C93 69 Q1 (1:-( 5 +(,.B.345 :9 +,(8/(* 0(123(* 2 01. :*( +,5@2/2 Q5 (1:-( 3982< :97.-(19732< 5:/509. G982* 3(72* 237.:-2D249*9 728. :5 (K5<79C.32 3(72 )/24.3-2 2 /()9/39 +,.156.C9. R +(,.B.345 :9 %SS5. 0(123(* 237.:-2D24. 5 D.3-,9/3(4 J6242 2 39 T97)965 :5 39* :. 51.:.-(:-,5;2/. 1() :5 5/909349 5 23E,9:-,5)-5,5 +(,9:/9 69 QS (1:-(,? ka$e .irki /oskelo+ potpredsednik &012a #a vropu i !entralnu "#iju * &'9)(B., (1 %SSS. 39(79*(, :97.-(1973. 5:/50. OUV +(-+(*(0/. :5 5)/934934. 91*232:-,9-2732< K9,24.,9 )(42* 4. (:-79,.39 58-.19 (1 ()( WS1 *2/2(39 9*.,2;)2< 1(/9,9 +(-.3D249/32< -,(8)(79 69 E2,*.X (:/(K(B.3( =% *2/2(39 9*.,2;)2< 1(/9,9 ),(6 5:+.835 *.1249D245X (*(05C.3( 728. (1 W *2/249,1. 9*.,2;)2< 1(/9,9 5 237.:-2D249*9 /()9/32< O :-,932< +,.156.C9X 2 +,5@.39 +(*(C 7/919*9 19 :. 5:7(42 1=S 69)(39 )(42*9 4. +(+,97/4.3( +(:/(73( (),5@.34..Y Drioriteti I'(Ia u re ionu su pove)anje investi"ija u infrastrukturu i a robiznis, pove)anje pristupa finansiranju za MMSD, u!e&)e u naporima da se ubla$e posledi"e izazvane klimatskim promenama, promo"ija odr$ivo razvoja i podsti"aj investi"ija u unutar re iona* =okom fiskalne /88>* odine koja je zavr&ena @8* juna, MIG% je podr$ala devet projekata sa 0*/ milijarde ameri!ki. dolara u osi uranju politi!ko rizika ili pokrivanju aran"ija u re ionu* Meu njima je bila i pomo) ban"i u 9aza.stanu u o!ekivanju da )e to pomo)i ja!anju sektora lizin a i podsta)i srednjoro!no i du oro!no finansiranje u toj zemlji* &Z(1,8)9 AO[J\. +,(4.)-5 5 T9]9<:-935 (*(05C2C. :+(36(,5 +,(4.)-9 19 E2393:2,9 :7(45 E2/249/5 5 ),2-2;3(* +.,2(15 )919 :5 E2393:24:). 23:-2-5D24. :5(;.3. :9 -.8)(C9*9 5 +,27/9;.345 :-,93(0 )9+2-9/9 5:/.1 :7.-:). ),.12-3. ),26.,? ka$e vrila! dunosti i#vrnog potpredsednika 3&("2e 4ejms Bond* &L794 +,(4.)9- 4. 5 7./2)(4 *.,2 5 :)/915 :9 -,.31(* +(1,8). )(45 AO[J +,5@9 5 ,.02(35, 01. ,912*( :9 K93)9*9 2 E2393:24:)2* 23:-2-5D249*9 5 *3(02* 6.*/49*9, 5)/45;545C2 2 (3. )(4. 26/96. 26 )(3E/2)-9, 39 ,967(45 /()9/3(0 E2393:24:)(0 :.)-(,9 2 )9)( K2:*( +(*(0/2 5 :-79,9345 23(79-2732< 39;239 E2393:2,9349 +,(4.)9-9.? Dodr&ka % en"ije ovakvim projektima nije samo va$na da bi se o.rabrio rast finansijski. tr$i&ta, ve) i za iz radnju poverenja u tr$i&te u ovim zemljama*

Svjetska banka 2 mali grantovi


5red Svjetske banke u Bosni i -er"e ovini je uspostavio 'ond za "ivilno dru&tvo (ranije poznat pod nazivom Dro ram mali. rantova) i poziva sve zainteresirane or aniza"ije "ivilno dru&tva iz Bosne i -er"e ovine da dostave svoje prijave za ovaj pro ram* 9ao i pret.odni. odina, pro ram )e pru$iti podr&ku za inovativne prijedlo e usmjerene na u ro$ene rupe (osobe sa invaliditetom, osobe s posebnim potrebama, manjine, mladi, itd*)* 4vo je deveta uzastopna odina u kojoj Svjetska banka dodjeljuje male rantove or aniza"ijama "ivilno dru&tva u Bosni i -er"e ovini* =i se rantovi E koji se obi!no kre)u od @*888 do 7*888 5SJ po or aniza"iji A dodjeljuju primjenom stro o konkurentsko pro"esa, koji je neop.odan imaju)i na umu velik broj prijava i o rani!en iznos raspolo$ivi. sredstava* Glavna tema za ovu odinu )e biti ja!anje an a$mana "ivilno dru&tva u dijalo u o razvojnim prioritetima i implika"ijama za naju ro$enije kate orije stanovni&tva* Gainteresirane or aniza"ije trebaju dostaviti prijedlo svoji. projekata do 00* aprila /88>* u ured Svjetske banke u Sarajevu* Dobitnike )e izabrati komisija koja )e uklju!ivati predstavnike or aniza"ija "ivilno dru&tva, !lanove Grupe las mladi. i Svjetske banke* 5kupan iznos sredstava na raspola anju za finan"iranje rantova za ovu

Svetska bankarska grupa sa svojih 5 institucija (IBRD, IDA, IFC, MIGA, ICSID), koje su u vlasnitvu 184 zemlje lanice, je jedan od najveih svetskih izvora finansiranja zemalja u razvoju. Njen glavni cilj je da upotrebom svojih finansijskih resursa, osoblja i ogromnog iskustva, pomogne siromanim ljudima i siromanim zemljama. U dananjem svetu koji je ujedno i veoma bogat i veoma siromaan, izazov za smanjenje siromatva je veoma veliki. Svetska banka radi na premoavanju ovih razlika, i to putem pomaganja vladama zemalja lanica u njihovim naporima da investiraju u kolstvo i zdravstvene centre, da obezbede vodu i elektrinu energiju, kao i u naporima u borbi protiv bolesti poput HIV-a i malarije i u zatiti ivotne sredine.

ORGANIZACIJA
1

Svetska banka je osnovana 1. jula 1944. na konferenciji 44 vlada u Bretton Woods-u, New Hampshire, SAD, kao Meunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj. Kada je prvi put poela sa funkcionisanjem imala je 38 zemalja lanova. Taj broj je naglo narastao 50-ih i 60-ih godina prolog veka, kada je veliki broj zemalja dobio nezavisnost i pridruio se Svetskoj banci. Svetska banka je kao korporacija sa njenih 184 zemalja lanica i deoniara. Deoniare predstavlja Odbor guvernera, koji predstavlja i glavnog kreatora politike Svetske banke. Generalno gledano, guverneri su ustvari ministri finansija i ministri razvoja zemalja
1

Izvor: http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/EXTABOUTUS/0,,contentMDK:20040 580menuPK:1696997pagePK:51123644piPK:329829theSitePK:29708,00.html

4 (age ) lanica. Oni se sastaju jednom godinje na Godinjem sastanku Odbora guvernera Svetske bankarske grupe i Meunarodnog Monetarnog Fonda. Zbog retkog sastajanja guvernera, jednom godinje, oni delegiraju svoje specifine dunosti na 24 Izvrna direktora, koji rade u prostorijama same banke. Pet najveih deoniara ( Francuska, Nemaka, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Ujedinjene drave ) imenuju svojih 5 izvrnih direktora, dok ostale zemlje lanice predstavljaju preostalih 19 direktora. Predsednik Svetske Banke, Paul Wolfowitz, predsedava sastancima Odbora Direktora i odgovoran je za sveukupno upravljanje bankom. Po tradiciji, predsednik banke je nominovan od strane najveeg deoniara banke, Sjedinjenih Amerikih Drava. Predsednika bira Odbor Guvernera, na period od 5 godina, sa mogunou ponovnog mandata. Izvrni direktori ine Odbor direktora Svetske Banke. Oni se normalno sastaju najmanje 2 puta nedeljno ne bi li nadgledali poslovanje banke, ukljuujui i odobrenja za zajmove i garancije, novu politiku banke , administrativni budet, strategiju pomoi zemljama, kao i pozajmice i finansijske odluke. Banka posluje iz dana u dan pod liderstvom i po uputstvima predsednika, menadmenta, starijeg osoblja i podpredsednika zaduenih za regione, sektore, mree i funkcije. Podpredsednici su vodei menaderi Svetske banke. (videti prilog 1) Oko 10 000 strunjaka za razvoj iz gotovo svih zemalja sveta radi u seditu Svetske banke u Vaingtonu ili u njenim kancelarijama u 109 zemalja sveta ( 7 000 radi u Vaingtonu, a preko 3 000 u kancelarijama u zemljama u razvoju ). Osoblje Svetske banke je multidisciplinarno i raznoliko i ukljuuje ekonomiste, edukatore, specijaliste za ivotnu sredinu, finansijske analitiare, antropologe, inenjere i mnoge druge.

NIJE BANKA, NEGO SPECIJALIZOVANA AGENCIJA


Svetska banka nije banka u pravom smislu te rei. Ona je, u stvari, jedna od specijalizovanih agencija Ujedinjenih nacija i ine je 184 zemlje lanice. Ove zemlje su podjednako odgovorne za finansiranje ove institucije i raspodelu novca. Rame uz rame sa ostatkom razvijenog sveta, Svetska banka usredsreuje svoje napore na ostvarivanje Milenijumske deklaracije i njenih osam Milenijumskih razvojnih ciljeva , oko kojih su 5 (age ' se sloile sve lanice UN, na sastanku odranom 2000. godine, i koji su usmereni na znaajno smanjenje siromatva, a koje treba ostvariti do 2015. godine. Milenijumski razvojni ciljevi: 1. okonanje ekstremnog siromatva i gladi 2. obezbeenje osnovnog obrazovanja svoj deci 3. promovisanje jednakih prava za ene 4. smanjenje stope smrtnosti dece 5. poboljanje zdravlja trudnica i majki 6. savladavanje side, malarije i ostalih bolesti

7. zatita ivotne sredine i prirodnih resursa 8. razvoj internacionalnog partnerstva za razvoj

Svetska banka nudi dva o tipa zajmova: investicione zajmove za robu rad i usluge koji podravaju projekte ekonomskog i socijalnog razvoja u irokom rasponu sektora; i zajmove za prilagoavanje koji podravaju politike i institucionalne reforme. U toku pregovora o zajmu, postie se saglasnost sa korisnikom zajma po pitanju razvojnog cilja projekta ili programa, ishoda, indikatora primene (da bi se izmerio uticaj i uspeh projekta) i plana da se sve to sprovede u delo. Poto se odobri zajam i on postane delotvoran, korisnik zajma sprovodi projekat ili program u delo u skladu sa dogovorenim uslovima. Svetska banka nadgleda upotrebu zajma i procenjuje rezultate. Svi zajmovi su uslovljeni baninom radnom politikom, sa ciljem da operacije koje se finansiraju budu ekonomski, finansijski, socijalno i ekolosko ispravne.

SVETSKO DOBRO
U proteklih nekoliko godina Svetska banka je uloila znaajna sredstva u aktivnosti namenjene globalnom uticaju. Jedna od njih je oslobaanje od duga i, zahvaljujui pojaanoj inicijativi Prezaduenih siromanih zemalja (Heavily Indebted Poor Countries HIPC), 26 siromanih zemalja dobilo je oslobaanje od duga koje e im vremenom utedeti 41 milijardu dolara. Novac koji ove zemlje budu utedele u otplati duga bie, sa druge strane, uloen u izgradnju domova, obrazovanje, zdravstvo i programe socijalne pomoi za siromane. B5 )*' $64S 7Bretton Woods) +a konferen"iji odr$anoj 0122* odine u Breton ;udsu osnovane su Svetska banka i Meunarodni monetarni fond* Do ovoreno je da se devizni kursevi zemaljaA!lani"a

MM' Kve$u K za ameri!ki dolar, sa maksimalnom varija"ijom od 0H navi&e ili nani$e* Gna!ajnije izmene kursa bile bi mo u)e jedino ako bi zemlja imala neku zna!ajniju platnobilansnu neravnoteu* Sistem je dobro fun"ionisao sve do av usta 0170* odine kada je ameri!ki predsednik Ri!ard +ikson zbo nemo u)nnosti da finansira tro&kove vijentnamnsko rata bio prinuen da devalvira dolar* =o je poljuljalo poverenje u sistem fiksni. kurseva i do 017@* odine sve valute su uvele slobodno plivaju)e kurseve*