Naslov originala:

P.D . Ouspensky:
Psychology oI the Possible Evolution oI Mankind,
Routledgc & Kegan Poul Lt d, London, 1957
Za Izdavaca:
Slobodan Blagojcvic
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna bibliotcka Srbijc. Beograd
P. D. Ouspensky
Psihologija moguce evolucije
covecanstva
!"#$% ' '()*+) ,'-%.+)#/0
Prevod: Dusica Mi l oj kovi c
Uspcnski Pjotr Damjanovic
Psihologija moguce evolucije covecan-
stva; prevod sa cnglcskog originala
Dusica Milojkovic.
- Beograd : Opus. 1997. - 87 sir.:
Prevod dela: Psychology oI the
Possible Evolution oI Mankind
ISBN - 86 - 7453 - 016 - 11
GraIidko i tchnicko uredenjc:
Slobodan Vitkovic
Korcktura: Dusica Milojkovic
Izdavac: OPUS-VIDEO. Bcoarad
Stampa: GraIika, Mladenovac
OPUS . Beograd
1997
SADRAJ:
1. UVOD 7
2. PRVO PREDAVANJE 9
3. DRUGO PREDAVANJE 27
4. TREE PREDAVANJE 45
5. ETVRTO PREDAVANJE 57
6. PETO PREDAVANJE 71
UVOD
Pre nekoliko godina sam poeo da primam pisma od
italaca svojih knjiga. U svim tim pismima nalazilo se
jedno pitanje: ta sam radio nakon to sam napisao svoje
knjige, koje su na engleskom objavljene 1920. i 1931., a
napisane su 1910. i 1912.
Na ova pisma ne bih nikada mogao da odgovorim.
Bile bi mi potrebne itave knjige ak i da samo probam da
to uinim. Al i kada su ljudi koji su mi pisali boravili u
Londonu, gde sam iveo od 1921., pozivao sam ih i
organizovao za njih niz predavanja. Na ovim predavanjima
sam pokuao da odgovorim na njihova pitanja i da objas-
nim ta sam otkrio nakon to sam napisao svoje dve knjige
i kakav je bio pravac moga rada.
1934. sam napisao dva uvodna predavanja koja su
davala neku optu ideju o onom to sam prouavao, kao i
o smernicama na osnovu kojih je izvestan broj ljudi radio
sa mnom. Bilo je potpuno nemogue da se sve ovo same
u jedno, pa ak i u dva ili tri predavanja: stoga sam ljude
uvek upozoravao da ne vredi uti samo jedno ili dva
predavanja, ve da predstavu o pravcu moga rada mogu
dati tek pet, ili jo bolje deset. Ova predavanja su se od
tada nastavila, a ja sam ih esto ispravljao i iznova pisao.
U celini gledano sam itavom stvari bio zadovoljan.
itano je pet predavanja, u mom prisustvu ili bez mene;
sluaoci su mogli da postavljaju pitanja, a ako bi pokuali
da slede savete i nagovetaje koji su im dati i koji su se
prvenstveno odnosili na samoposmatranje i na izvesnu
samodisciplinu, veoma brzo bi stekli sasvim dovoljno
radno razumevanje onog im sam se bavio.
Sve vreme sam, naravno, uvidjao da pet predavanja
nije dovoljno, te sam u razgovorima koji su nakon njih
sledili razradio i proirio prethodne podatke, pokuavajui
da ljudima pokaem njihov sopstveni poloaj u odnosu na
novo znanje.
7
Ustanovio sam da za veinu ljudi glavnu tekou
predstavlja to da uvide da su zaista uli nove stvari,
odnosno stvari koje nikada ranije nisu uli.
Oni to nisu jasno formulisali, ali su zapravo u sebi
uvek pokuavali da ovom protivuree i da ono to su uli
prevedu na svoj uobiajeni jezik, ma kakav on bio. A ja to
svakako nisam mogao da uzmem u obzir.
Znam da oveku nije lako da shvati da je zaista uo
nove stvari. Toliko smo naviknuti na stare prie i na stare
motive da smo odavno prestali da se nadamo i da verujemo
da moe postojati ma ta novo.
A kada nove stvari ujemo, mi ih smatramo za stare
ili mislimo da mogu da se objasne i protumae neim
starim. Istina je da nije lako uvideti mogunost i neophod-
nost sasvim novih ideja, i da to s vremenom zahteva
preocenjivanje svih uobiajenih vrednosti.
Ne mogu da vam garantujem da ete od poetka uti
nove ideje, to jest ideje koje nikada ranije niste uli;ali ako
ste strpljivi, veoma brzo ete poeti da ih zapaate. A tada
vam elim da ih ne propustite, i da ne pokuavate da ih
interpretirate na stari nain.
Njujork, 1945.
PRVO PREDAVANJE
Govoriu vam o izuavanju psihologije, ali moram
da vas upozorim da je psihologija o kojoj govorim veoma
razliita od svega to vam moe biti poznato pod tim
imenom.
Za poetak moram da kaem da psihologija prakti-
no nikad u istoriji nije bila na tako niskom nivou kao
danas. Ona je izgubila svaki dodir sa svojim poreklom i
svojim znaenjem, tako da je sada teko ak i definisati
pojam psihologije, odnosno rei ta je psihologija i ta ona
prouava. A to je tako uprkos injenici da nikada u istoriji
nije bilo toliko psiholokih teorija i da se o psihologiji
nikada nije toliko pisalo.
Psihologija se ponekad naziva novom naukom. To
je potpuno pogreno. Ona je moda najstarija nauka, i u
svojim najsutinskijim crtama je, na nesreu, zaboravljena
nauka. Da bi se razumelo kako psihologija moe da se
definie, neophodno je shvatiti da ona, osim u savremeno
doba, nikada nije postojala pod svojim sopstvenim ime-
nom. Iz ovog ili onog razloga psihologija je uvek sumnji-
ena za pogrene ili subverzivne tendencije, bilo verske,
bilo moralne, bilo politike prirode, i morala je na razliite
naine da se preruava.
Psihologija je hiljadama godina postojala pod ime-
nom filozofije. U Indiji se svi oblici joge, koja u sutini
predstavlja psihologiju, opisuju kao jedan od est sistema
filozofije. Uenja sufija, koja su opet prvenstveno psiho-
loka, smatraju se delom za verska, a delom za metafizi-
ka. U Evropi su ak i sasvim nedavno, tokom poslednjih
decenija devetnaestog veka, mnogi radovi iz oblasti psiho-
logije smatrani filozofijom. A uprkos injenici da se goto-
vo sve filozofske discipline, kao to su logika, teorija
saznanja, etika i estetika odnose na rad ljudskog uma i
ljudskih ula, psihologija se smatrala inferiornom u odno-
su na filozofiju i neim to se odnosi samo na nie, odnosno
trivijalnije strane ljudske prirode.
Paralelno sa svojim postojanjem pod imenom filo-
zofije, psihologija je jo i due postojala kao vezana za ovu
ili onu religiju. To ne znai da su religija i psihologija ikada
bile jedna te ista stvar ili da je uoavana injenica da
izmedju religije i psihologije postoji veza . Nema, medju-
tim, nikakve sumnje da je gotovo svaka religija - svakako
da ne mislim na savremene falsifikate religije - razvila
ovaj ili onaj oblik psiholokog uenja, esto povezan i sa
izvesnom praksom, tako da je prouavanje religije veoma
esto ukljuivalo prouavanje psihologije.
Postoje i mnogi odlini psiholoki radovi koji se
nalaze u sasvim pravovernoj verskoj literaturi razliitih
zemalja i epoha. U ranom hrianstvu je, na primer,
postojala zbirka knjiga razliitih autora pod zajednikim
imenom Filokalija (Philokalia), koja se u nae doba koristi
u pravoslavnoj crkvi, naroito za poduavanje kaludjera.
U vreme kada je bila povezana sa filozofijom i
religijom, psihologija je takodje postojala i u obliku umet-
nosti. Poezija, drama, skulptura, ples, pa ak i arhitektura,
predstavljali su sredstva za prenoenje psiholokog znanja.
Gotske katedrale su, na primer, u svom osnovnom znae-
nju bile psiholoka dela.
U drevna vremena, pre nego to su filozofija, reli-
gija i umetnostpoprimile svoje posebne oblike u kojima su
nam sada poznate, psihologija je postojala u obliku miste-
rije, poput onih u Egiptu i staroj Grkoj.
Kasnije, nakon nestanka misterija, psihologija je
postojala u obliku simbolikih uenja, koja su nekad bila
povezana sa religijom toga perioda, a nekad nisu. To su,
na primer, astrologija, alhemija, magija, a od savremenijih
masonerija, okultizam i teozofija.
Ovde je neophodno napomenuti da se svi psiholoki
sistemi i doktrine, oni koji otvoreno postoje ili su postojali
i oni koji su bili skriveni ili prerueni, mogu podeliti u dve
glavne kategorije.
Prva: sistemi koji prouavaju oveka onakvog ka-
kav jeste, ili onakvog kakav pretpostavljaju ili zami-
ljaju da jeste. Moderna "nauna" psihologija, odnosno
10
ono to je pod ovim imenom poznato, spada u ovu katego-
riju.
Druga: sistemi koji oveka ne prouavaju sa stano-
vita onoga to on jeste, ve sa stanovita onoga to bi
mogao postati, to jest sa stanovita njegove mogue evo-
lucije.
Ovi poslednji sistemi su zapravo oni prvobitni, ili u
svakom sluaju stariji, i samo oni mogu da objasne zabo-
ravljeno poreklo i znaenje psihologije.
Kada shvatimo vanost prouavanja oveka sa sta-
novita njegove mogue evolucije, shvatiemo i da pravi
odgovor na pitanje: Sta je psihologija? treba da bude da je
psihologija prouavanje principa, zakona i injenica ove-
kove mogue evolucije.
Ovde, u ovim predavanjima, govoriu iskljuivo sa
tog stanovita.
Nae prvo pitanje e biti - ta ovekova evolucija
znai, a drugo, da li su za nju neopho4ni neki specifini
uslovi?
to se tie uobiajenih savremenih stavova o ove-
kovom poreklu i njegovoj prethodnoj evoluciji, odmah
moram da kaem da oni ne mogu biti prihvaeni. Moramo
da shvatimo da o ovekovom poreklu ne znamo nita, i da
nemamo nikakvog dokaza o ovekovoj fizikoj ili mental-
noj evoluciji.
Ako uzmemo istorijsko oveanstvo, odnosno ove-
anstvo u proteklih deset ili petnaest hiljada godina, mo-
emo nai nepogreive znake o postojanju vieg tipa
oveka, ije se prisustvo moe ustanoviti na osnovu drev-
nih spomenika koje sadanje oveanstvo nije u stanju da
ponovi niti da oponaa.
to se tie praistorijskog oveka, ili stvorenja po
izgledu slinih oveku pa ipak veoma razliitih od njega,
ije se kosti ponekad nalaze u slojevima tla iz ledenog doba
ili jo starijim, mogli bismo da prihvatimo sasvim moguu
tezu da su ove kosti pripadale nekom biu sasvim razlii-
tom od oveka koje je davno izumrlo.
11
Budui da poriemo prethodnu evoluciju oveka,
moramo da poreknemo i svaku mogunost budue oveko-
ve mehanike evolucije, odnosno evolucije koja se odvija
sama od sebe, u skladu sa zakonima nasledjivanja i selek-
cije, a bez ovekovih svesnih napora i bez razumevanja
njegovog mogueg razvoja.
Naa osnovna ideja e biti ta da ovek, onakav
kakvog ga poznajemo, nije dovreno bie; da ga priroda
razvija samo do odredjene take i zatim ostavlja, bilo da
se dalje razvija sopstvenim naporima i umeem, ili da ivi
i da umre onakav kakav je i rodjen, odnosno da se degene-
rie i da izgubi mogunost za razvoj.
U ovom sluaju e evolucija znaiti razvoj izvesnih
unutranjih kvaliteta i osobina koji obino ostaju neraz-
vijeni i ne mogu se razviti sami od sebe.
Iskustvo i posmatranje pokazuju da je ovaj razvoj
mogu samo u izvesnim odredjenim okolnostima, uz na-
pore odredjene vrste koje ini sam ovek i uz dovoljnu
pomo od strane onih koji su ve ranije zapoeli slian rad
i koji su ve ostvarili izvestan stepen razvoja ili bar stekli
izvesno poznavanje metoda.
Moramo poeti sa idejom da evolucija nije mogua
bez ulaganja napora; nemogueje, takodje, i bez odredjene
pomoi.
Nakon toga moramo da razumemo da ovek na putu
razvoja mora da postane drugaije bie, i moramo da
nauimo i da razumemo u kom smislu i u kom pravcu mora
postati drugaije bie, to jest ta drugaije bie znai.
Moramo, zatim, da razumemo da ne mogu svi Ijudi
da se razviju i da postanu drugaija bia. Evolucija
predstavlja stvar linih napora i ona je u odnosu na masu
oveanstva redak izuzetak. Moe nam zvuati udno, ali
moramo da shvatimo da ona ne samo da je retka, ve i da
postaje sve redja.
Iz prethodnih tvrdnji proizilaze, naravno, mnoga
pitanja:-
ta znai da ovek na putu evolucije mora da postane
drugaije bie?
ta znai "drugaije bie"?
Kakvi unutranji kvaliteti ili osobine mogu da se
razviju u oveku i kako to moe da se uini?
Zbog ega ne mogu svi ljudi da se razviju i da
postanu drugaija bia'?
Otkuda takva nepravda?
Pokuau da odgovorim na ova pitanja, i to poevi
od ovog poslednjeg.
Zbog ega ne mogu svi ljudi da se razviju i da
postanu drugaija bia?
Odgovor je veoma jednostavan: zbog toga to to ne
ele. Zato to za to ne znaju i to bez duge pripreme nee
razumeti ta to znai, ak i ako im se kae.
Glavna ideja je u tome to ovek, da bi postao
drugaije bie, to mora veoma mnogo i vrlo dugo da eli.
Prolazna elja ili nekakva bleda elja koja poiva na neza-
dovoljstvu spoljnim okolnostima nee ostvariti dovoljan
podsticaj.
ovekova evolucija zavisi od njegovog razumeva-
nja ta moe da dobije i ta za to mora da da.
Ako ne eli, ili ako ne eli dovoljno jako i ako ne
ini neophodne napore, ovek se nikada nee razvijati.
Stoga u tome nema nikakve nepravde. Zato bi neko imao
ono to ne eli? Nepravda bi bila kada bi ovek bio
primoran da postane drugaije bie mada je zadovoljan
onim to jeste.
Ovde moramo da se upitamo ta znai drugaije
bie?
Ako razmotrimo sav materijal koji moemo nai, a
koji se odnosi na ovo pitanje, naii emo na stav da ovek
postajui drugaije bie stie mnoge nove kvalitete i moi
koje sada ne poseduje. Ovo je opti stav koji nalazimo u
svim sistemima koji prihvataju ideju o ovekovom psiho-
lokom, odnosno unutranjem rastu.
12
13
To, medjutim, nije dovoljno. ak ni najdetaljniji
opis ovih moi nam ni na koji nain nee pomoi da
razumemo kako se one javljaju i odakle dolaze.
U uobiajenim poznatim teorijama, pa ak i u onima
koje sam ve spomenuo i koje se zasnivaju na ideji o
mogunosti ovekove evolucije postoji karika koja nedos-
taje.
Istina lei u injenici da ovek, pre nego to stekne
ma kakve nove sposobnosti ili moi za koje ne zna i kojima
sada ne raspolae, najpre mora da stekne one sposobnosti
koje takodje nema, ali koje sebi pripisuje, to jest za koje
misli da ih poznaje i da je u stanju da ih koristi i kontrolie.
To je karika koja nedostaje, i to je najvaniji mo-
menat.
Na putu svoje evolucije, onakvom kako sam ga
prethodno opisao, to jest na putu koji poiva na naporu i
pomoi, ovek mora da stekne kvalitete za koje misli da ih
ve poseduje, ali u pogledu kojih se zavarava.
Da bismo ovo bolje razumeli i da bismo znali koje
su ovo moi i sposobnosti koje ovek moe da stekne, kako
one nove i neoekivane, tako i one za koje zamilja da ih
ve ima, moramo poeti od ovekovog opteg znanja o sebi
samom.
Tu odmah dolazimo do jedne veoma vane injeni-
ce:
ovek sebe ne poznaje.
On ne zna svoja ogranienja ni svoje sopstvene
sposobnosti. Ne zna ak ni to u kolikoj meri ne poznaje
sebe.
ovek je izmislio mnoge maine i zna da su pone-
kad, ako je u pitanju komplikovana maina, potrebne
godine paljivog prouavanja pre nego to je neko u stanju
da je koristi i kontrolie. On, medjutim, to znanje ne
primenjuje na sebi, mada sam predstavlja mainu znatno
sloeniju od svih koje je izmislio.
On o sebi ima svakakve pogrene ideje. Pre svega,
ne shvata da je zapravo maina.
14
ta znai to da je ovek maina'?
Znai da nema nezavisnih pokreta, bilo unutra-
njih, bilo spoljnih. On je maina koju u pokret stavljaju
spoijni uticaji i spoljni utisci. Svi njegovi pokreti, aktiv-
nosti, rei, ideje, oseanja, raspoloenja i misli predstav-
ljaju proizvod spoljnih uticaja. Sam po sebi, on je samo
automat sa odredjenom zalihom seanja na prethodna is-
kustva i sa izvesnom koliinom rezervne energije.
Moramo da razumemo da ovek nita ne moe da
uini.
On to, medjutim, ne uvidja i pripisuje sebi sposob-
nost da dela. To je prva pogrena stvar koju ovek sebi
pripisuje.
Ovo mora veoma jasno da se razume. ovek nije u
stanju da dela. Sve to ovek misli da ini, zapravo se
dogadja. Dogadja se jednako kao to "grmi" ili "seva".
U engleskom jeziku nema bezlinih glagolskih ob-
lika koji bi mogli da se upotrebe za ljudskepostupke. Stoga
i dalje moramo da govorimo da ovek misli, ita, pie,
voli, mrzi, zapodeva ratove, bori se itd. A zapravo, sve se
to dogadja.
ovek nije u stanju da se kree, misli ili govori sam
od sebe. On je marioneta koju nevidljive niti vuku tamo-
amo. Ako to shvati, moe da naui vie o sebi i mogue je
da e tada za njega stvari poeti da se menjaju. Ali ako nije
u stanju da uvidi i da razume svoju potpunu mehaninost,
odnosno ako ne eli da je prihvati kao injenicu, on vie
nita ne moe da naui i za njega se stvari nee izmeniti.
ovek je maina, ali vrlo neobina maina. On je
maina koja u pravim okolnostima i uz pravi tretman moe
da zna da je maina, i poto je to u potpunosti uvideo,
moe pronai nain da to vie ne bude.
ovek, pre svega, mora znati da nije jedinstven. On
je mnotvo. On nema jedno i nepromenljivo "ja" ili ego.
Uvek je drugaiji. Jednog trenutka je jedan, a drugog
drugi, treeg trei, i tako dalje, skoro bez kraja i konca.
Iluziju o jedinstvu, odnosno ojednosti u oveku stvaraju
15
I
najpre oseaj jednog fizikog tela, ime, koje u normalnim
sluajevima ostaje uvek isto, i kao tree izvestan broj
mehanikih navika koje su u njega usadjene obrazovanjem
ili steene oponaanjem. Poto stalno ima iste telesne
oseaje, poto uvek uje isto ime i poto u sebi opaa iste
navike i sklonosti koje je imao i ranije, on veruje da je uvek
isti.
U oveku, zapravo, nema jedinstva i nema nikakvog
kontrolnog centra, nikakvog stalnog "ja" odnosno ega.
Ovo je opta slika oveka:
Svaka misao, svako oseanje, svaki oset, svaka
elja, svaka sklonost ili nesklonost predstavlja jedno "ja".
Ova "ja" nisu ninakojinainpovezanaiuskladjena. Svako
od njih je zavisno od promene spoljnih okolnosti i od
promene utisaka.
Neka od njih mehaniki slede za nekim drugim, dok
se neka uvek javljaju u pratnji drugih. U tome, medjutim,
nema nikakvog reda i sistema.
Postoje izvesne grupe ovih "ja" koja su prirodno
povezana. 0 tim grupama emo govoriti kasnije. Sada
moramo pokuati da razumemo da postoje grupe ovakvih
"ja" koje su povezane samo sluajnim asocijacijama, slu-
ajnim seanjima, ili sasvim imaginarnim slinostima.
Svako od ovih "ja" u svakome trenutku predstavlja
veoma mali deo naeg "mozga", "uma" ili "inteligencije",
ali svako od njih za sebe misli da predstavlja celinu. Kad
ovek kae "ja", to zvui kao da misli na celog sebe, ali je
ak i kada on sam misli da to znai upravo to u pitanju je
zapravo samo prolazna misao, prolazno raspoloenje ili
prolazna elja. On za sat vremena moe potpuno da ih
zaboravi, i da sa istim uverenjem izraava suprotno mi-
ljenje, suprotan stav, suprotne interese. Najgore je to se
ovek toga ne sea. On u veini sluajeva veruje u ono
poslednje "ja" koje se izrazilo, sve dotle dok ono traje:
drugim reima, dotle dok neko drugo "ja" - koje neki put
nema ama ba nikakve veze sa prethodnim - ne izrazi svoje
miljenje ili elje glasnije nego prvo.
Vratimo se sad na druga dva pitanja:
ta znai razvoj? I ta znai da ovek moe da
postane drugaije bie? Odnosno, drugim reima, kakva
vrsta promene je u oveku mogua, i kada i kako ova
promena zapoinje?
Ve smo rekli da e promena zapoeti sa onim
moima i sposobnostima koje ovek sebi pripisuje, ali
koje zapravo ne poseduje.
Ovo znai da on, pre nego to je u stanju da stekne
ma kakve nove sposobnosti i moi, zapravo mora u sebi
razviti one kvalitete za koje misli da ih ima i o kojima gaji
najvee mogue iluzije.
Poetak razvoja ne moe da poiva na laganju sebe
ili na samozavaravanju. ovek mora da zna ta ima, a ta
nema. To znai da on mora da uvidi da ne poseduje ve
opisane kvalitete koje sebi pripisuje, to jest sposobnost
delanja, individualnost ili jedinstvo, stalni ego, a takodje
ni svest i volju.
Neophodno je da ovo zna, jer sve dok veruje da ove
kvalitete ve ima nee initi prave napore da ih stekne, ba
kao to niko ne bi hteo da kupi skupe stvari i da za njih
plati visoku cenu ako misli da ih ve ima.
16
17
Najvaniji od ovih kvaliteta, koji istovremeno moe
i da dovede u najveu zabludu, jeste svest. A promena u
oveku poinje upravo promenom u njegovom razumeva-
nju znaenja svesti i postepenim sticanjem kontrole nad
njom koje zatim sledi.
ta je svest?
Re "svest" se u obinom jeziku u veini sluajeva
koristi kao ekvivalent rei "inteligencija", u smislu umne
aktivnosti.
A svest je, zapravo, posebna vrsta "svesnosti" u
oveku, koja je nezavisna od umne aktivnosti - pre svega
svesnost o sebi, svesnost o tome ko je on, gde se nalazi,
a zatim i svesnost o tome ta zna, ta ne zna i tako dalje.
Jedino sam ovek moe znati da li je u datom trenut-
ku svestan ili nije. Ovo je davno dokazano u izvesnoj
misaonoj tradiciji u evropskoj psihologiji,koja je shvatila
da jedino sam ovek moe znati neke stvari koje se odnose
na njega samog.
Primenjeno na problem svesti, ovo znai da jedino
sam ovek moe znati da li njegova s vest u datome trenutku
postoji ili ne. To znai da je prisustvo ili odsustvo svesti u
oveku nemogue dokazati posmatranjem njegovih spolj-
nih aktivnosti. Ova injenica je, kao to sam ve rekao,
davno ustanovljena, ali njena vanost nije nikada potpuno
shvaena, jer je uvek povezana sa shvatanjem svesti kao
rnentalnog procesa, odnosno umne aktivnosti. Ako ovek
shvati da do trenutka u kome je postao svestan nije bio
svestan, a zatim ovaj uvid zaboravi - ili ak ako se toga
sea - to nije svest. To je samo seanje na jedan jak uvid.
Sada elim da vau panju skrenem na jo jednu
injenicu koju sve psiholoke kole isputaju.
injenica je da svest u oveku, ma ta to znailo,
nikad ne ostaje u istom stanju. Ona je ili tu ili nije. Trenuci
najvie svesti ine seanje. Drugih trenutaka se naprosto
ne seam. Ovo vie nego ita stvara u oveku iluziju o
stalnoj svesti, odnosno stalnoj svesnosti.
Neke od savremenih psiholokih kola poriu svest
u celini, poriu ak i potrebu za takvim pojmom, ali ovo
je naprosto jedan ekstremni oblik nerazumevanja. Druge
kole - ako mogu da se nazovu tim imenom - govore o
stanjima svesti, pod kojim podrazumevaju misli, osea-
nja, motorike impulse i osete. To poiva na fundamental-
noj greci brkanja sa psihikim funkcijama. O tome emo
kasnije govoriti.
Savremena misao se, zapravo, u veini sluajeva jo
uvek oslanja na staru formulaciju da svest nema stupnje-
va.
Opte, iako preutno prihvatanje ove ideje, mada
ona protivurei mnogim kasnijim otkriima, spreilo je
mnoga mogua posmatranja razliitih oblika svesti.
injenica je da svest ima stupnjeve koje su sasvim
vidljivi i koji mogu da se posmatraju, odnosno koji su
svakako vidljivi i mogu da se posmatraju u samome
sebi.
Tu je, najpre, trajanje: koliko dugo je neko bio
svestan.
Kao drugo, uestalostpojavljivanja: koiiko esto je
neko bio svestan.
Kao tree, stepen i prodornost svesti: ega je neko
bio svestan, to sa ovekovim rastom moe veoma mnogo
da se menja.
Ako uzmemo samo prva dva pitanja, moi emo da
razumemo ideju o mogunosti evolucije svesti. Ova ideja
je povezana sa najvanijom injenicom koju veoma dobro
poznaju stare psiholoke kole, poput autora Filokalija na
primer, ali koja u evropskoj filozofiji i psihologiji posled-
nja dva ili tri stolea potpuno nedostaje.
To je injenica da svest posebnim vebama i poseb-
nim naporima moe da se uini stalnom i da se nad njom
stekne kontrola.
Pokuau da objasnim kako se svest moe proua-
vati. Uzmite sat i gledajte u sekundaru, pokuavajui da
budete svesni sebe i koncentriui se na misao "Ja sam
18
19
Petar Uspenski" i "Ja sam sada ovde". Pokuajte da ne
mislite ni na ta drugo, naprosto sledite kretanje sekundare
i budite svesni sebe, svog imena, svog postojanja i mesta
na kome se nalazite. Odstranite sve druge misli.
Ako ste uporni, ovo ete biti u stanju da radite dva
minuta. To je granica vae svesti. A ako ubrzo nakon
toga pokuate da ponovite eksperiment, bie vam tee nego
prvi put.
Ovaj eksperiment pokazuje da ovek u svom prirod-
nom stanju jednog predmeta (sebe samog) moe da bude
svestan dva minuta ili manje.
Najvaniji zakljuak koji nakon pravilnog izvodje-
nja ovog eksperimenta moe da se izvue jeste taj da ovek
sebe nije svestan. Iluziju da jeste stvaraju procesi pame-
nja i miljenja.
Recimo da je neko otiao u pozorite. Ako je na to
navikao, dok se tamo nalazi nije posebno svestan da je
tamo, iako je u stanju da vidi i da posmatra stvari, da uiva
u predstavi ili da mu se ona ne svidi, da je se sea, da se
sea ljudi koje je sreo i tako dalje.
Kad dodje kui sea se da je biou pozoritu i sigurno
da misli da je za to vreme bio svestan. To znai da on ne
sumnja u svoju svest i da ne uvidja da njegova svest moe
biti potpuno odsutna, a da ipak moe razumno da se
ponaa, da posmatra, da misli.
Uopte gledano, ovek ima mogunosti da ostvari
etiri stanja svesti. To su san, budno stanje, samosvest i
objektivna svest.
Ali mada su za njega mogua ova etiri stanja svesti,
ovek zapravo ivi samo u dva stanja: jedan deo ivota
provodi u snu, a drugi u onome to se naziva "budnim
stanjem", mada se njegovo budno stanje zapravo veoma
malo razlikuje od sna.
U obinom ivotu ovek o "objektivnoj svesti" ne
zna nita, i nikakvi eksperimenti u tom pravcu nisu mogu-
i. Tree stanje, odnosno stanje "samosvesti" jeste neto
to on sebi pripisuje; on, naime, veruje da je poseduje,
mada zapravo moe imati samo retke bljeskove svesti o
sebi koju verovatno ak ni tada ne prepoznaje jer ne zna
ta bi znailo kad bi je zaista imao. Ovi bljeskovi svesti
dolaze u izuzetnim trenucima, u vrlo emotivnim stanjima,
u trenucima opasnosti, u veoma novim i vrlo neoekivanim
okolnostima i situacijama, ili pak nekad i u sasvim obinim
trenucima kada se nita naroito ne dogadja. ovek ,
medjutim, u svom obinom ili "normalnom" stanju nema
nad njima ama ba nikakvu kontrolu.
to se naeg pamenja, odnosno trenutaka pamenja
tie, mi se zapravo seamo jedino trenutaka u kojima smo
svesni, iako ne shvatamo da je to tako.
Kasnije u objasniti ta pamenje praktino znai i
koje vrste pamenja imamo. Sada naprosto elim da vam
panju usmerim na vae sopstveno posmatranje svoga
pamenja. Primetiete da se razliitih stvari razliito se-
ate. Nekih se seate sasvim ivo, nekih veoma nejasno, a
nekih se uopte ne seate. Znate jedino da su se desile.
Biete veoma zapanjeni kad shvatite koliko malo
zapravo pamtite. A to je tako jer se seate samo trenutaka
u kojima ste bili svesni.
Tako kada se radi o treem stanju svesti moemo
rei da ovek povremeno ima momente samosvesti, koji
ostavljaju ivo seanje na okolnosti kojima su praeni, ali
nad kojima nema nikakvu kontrolu. Oni se javljaju i pro-
laze sami od sebe, regulisani spoljnim okolnostima i tre-
nutnim asocijacijama ili seanjem na seanje.
Postavlja se sledee pitanje: da li je mogue stei
kontrolu nad ovim prolaznim trenucima svesti, probuditi
ih ee i zadrati due, ili ih ak uiniti stalnim. Drugim
reima, da li je mogue biti svestan?
Ovo je najvaniji momenat i od samog poetka mora
da se razume da je taj momenat, ak i u isto teorijskom
pogledu, u svim modernim psiholokim kolama bez izu-
zetka sasvim izostavljen.
ovek, naime, uz pomo pravih metoda i uz ulaga-
nje pravih napora moe da stekne kontrolu nad sveu i
20
21
moe postati svestan sebe, uz sve to to za sobom povlai.
A mi u naem sadanjem stanju ne moemo ni da zamislimo
ta to sve povlai za sobom. Ozbiljno izuavanje psiholo-
gije postaje mogue tek nakon to se ovaj moment shvati.
To prouavanje poinje istraivanjem prepreka u
nama koje stoje na putu svesti, budui da svest moe poeti
da se uveava tek kad su barem neke od ovih prepreka
uklonjene.
U predavanjima koja slede govoriu o tim prepreka-
ma, od kojih najveu predstavlja nae neznanje o nama
samima, i nae pogreno uverenje da sebe poznajemo bar
u izvesnoj meri i da u sebe moemo biti sigurni, dok se
zapravo uopte ne poznajemo niti moemo u sebi biti
sigurni ak i u najmanjim stvarima.
Moramo shvatiti da psihologija zapravo znai sa-
moprouavanje. To je druga definicija psihologije.
Psihologija se ne moe prouavati onako kako se
prouava astronomija, to jest nezavisno od nas samih.
Istovremeno, ovek sebe mora da proui onako kao
to se prouava ma koja nova i sloena maina. Mora da
zna delove ove maine, njene glavne funkcije, uslove za
njen pravilan rad, uzroke pogrenog rada i mnoge druge
stvari koje je teko opisati ako se ne koristi specijalni jezik,
koji takodje mora da se zna da bi maina mogla da se
prouava.
Ljudska maina ima sedam razliitih funkcija:
Miljenje (ili intelekt)
Oseanje (ili emocije)
Instinktivnu funkciju (celokupan unutranji rad
organizma)
4. Motoriku funkciju (celokupni spoljni rad orga-
nizma, kretanje u prostoru i tako dalje)
5. Seks (funkciju dva principa, mukog i enskog,
u svim njenim manifestacijama)
Pored ovih postoje jo dve funkcije, za koje u
obinom jeziku nemamo imena i koje se javljaju samo u
viim stanjima svesti; prva - via emocionalna funkcija,
22
1.
2.
3.
koja se javlja u stanju samosvesti, i druga, via mentalna
funkcija, koja se javlja u stanju objektivne svesti. Poto u
ovim stanjima svesti nismo, ove funkcije ne moemo da
prouavamo niti da sa njima eksperimentiemo, te o njima
saznajemo samo indirektno, od onih koji su ih stekli ili
iskusili.
U verskoj i filozofskoj literaturi razliitih naroda
ima puno aluzija na via stanja svesti i na vie funkcije.
Ono to pri razumevanju ovih aluzija stvara dodatne te-
koe jeste to to medju viim stanjima svesti nema podele.
Ono to se naziva samadi (samadhi), to jest stanje ekstaze
ili prosvetljenje, ili u novijimradovima "kosmika svest",
moe da se odnosi i na jedno i na drugo - ponekad je u
pitanju iskustvo samosvesti, a ponekad iskustvo objektivne
svesti. A udno je to to nam moe izgledati da imamo vie
materijala za prouavanje najvieg stanja, odnosno ob.jek-
tivne svesti, nego posrednog stanja, to jest samosvesti,
mada se ono prvo moe javiti tek nakon ovog poslednjeg.
Samoprouavanje mora poeti prouavanjem etiri
funkcije: miljenja, oseanja, instinktivne funkcije i moto-
rike funkcije. Seksualne funkcije mogu da se prouavaju
tek mnogo kasnije, to jest onda kada se pomenute etiri
funkcije ve dovoljno razumeju. Nasuprot nekim moder-
nim teorijama, seksualna funkcija je zapravo sekundarna;
to e rei da se u ivotu javlja kasnije, kada su prve etiri
funkcije ve potpuno ispoljene, i da je njima uslovljena.
Stoga prouavanje seksualne funkcije moe biti od koristi
tek kad se potpuno upoznaju prve etiri funkeije u svim
njihovim manifestacijama. Istovremeno, mora da se shvati
i da svaka ozbiljna nepravilnost ili nenormalnost seksualne
funkcije ini lini razvoj pa ak i samoprouavanje nemo-
guim.
Stoga sad moramo pokuati da razumemo etiri
glavne funkcije.
Poi u od toga da vam je jasno ta podrazumevam
pod intelektualnom, odnosno misaonom funkcijom. Tu
su ukljueni svi mentalni procesi: razumevanje nekog
utiska, formiranje predstava i pojmova, razmiljanje, po-
23
redjenje, potvrda, negacija, formiranje rei, govor, mata
i tako dalje.
Drugu funkciju predstavljaju oseanja, odnosno
emocije: radost, tuga, strah, zaprepaenje i tako dalje.
ak i ako ste sigurni da vam je jasno kako i emu se emocije
razlikuju od misli, preporuio bih vam da sve svoje stavove
koji su u vezi s tim proverite. Mi u svom uobiajenom
govoru i razmiljanju brkamo misli i oseanja; za poetak
samoprouavanja je, medjutim, neophodno da se jasno zna
ta je ta.
Za razumevanje dvaju narednih funkcija, instin-
ktivne i motorike bie potrebno vie vremena, budui da
ni u jednom sistemu uobiajene psihologije ne postoji
ispravan opis i podela tih funkcija.
Rei "instinkt" i "instinktivno" se uglavnomkoriste
u pogrenom smislu, a vrlo esto i bez ikakvog smisla. U
instinkte se mahom ubrajaju spoljne funkcije, koje su
zapravo motorike, a ponekad i emocionalne funkcije.
Instinktivne funkcije u oveku obuhvataju etiri
razliite klase funkcija:
Prva: celokupni unutranji rad organizma, takorei
celu fiziologiju: varenje i uzimanje hrane, disanje, cirku-
laciju krvi, celokupni rad unutranjih organa, formiranje
novih elija, uklanjanje iskorienih materija, rad lezda
sa unutranjim luenjem i tako dalje.
Druga: takozvanih pet ula-vid, sluh, miris, ukus,
dodir i drugi oseti kao to su oseaj teine, temperature,
suvoe ili vlanosti i tako dalje, drugim reima svi indife-
rentni oseaji, oseaji koji sami po sebi nisu ni prijatni ni
neprijatni.
Trea: sva fizika oseanja, to jest sve fizike ose-
aje koji su bilo prijatni, bilo neprijatni - sve vrste bola
ili neprijatnih oseta kao to su neprijatan ukus ili miris, kao
i sve vrste fizikog zadovoljstva, kao to su prijatan miris,
prijatan ukus itd.
etvrta: sve reflekse, ak i najkomplikovanije, kao
to su smeh i zevanje; sve vrste fizikog pamenja, kao to
su pamenje ukusa, pamenje mirisa, pomenje bola, to
su sve zapravo unutranji refleksi.
Motorika funkcija obuhvata sve spoljne pokrete,
kao to su hodanje, pisanje, jedenje i pamenje ovih fun-
kcija. U motorike funkcije spadaju takodje i oni pokreti
koji se u obinom govoru nazivaju "instinktivnim", kao
to je, na primer, onaj kada se bez razmiljanja uhvati neki
predmet koji pada.
Razlika izmedju instinktivnih i motorikih funkcija
je veoma jasna i lako moe da se razume ako ovek
naprosto ima na umu da su sve instinktivne funkcije bez
izuzetka urodjene i da nema potrebe da se ue da bi se
koristile; sa druge strane, nijedna od motorikih funkcija
nije urodjena i ovek sve mora da ih naui, kao to dete ui
da hoda, odnosno kao to se ui pisanje ili crtanje.
Pored ovih normalnih motorikih funkcija postoje i
izvesne udne motorike funkcije koje predstavljaju neko-
ristan rad ljudske maine, funkcije koje priroda nije pred-
videla, ali koje u ovekovom ivotu zauzimaju veoma
veliko mesto i troe veliku koliinu njegove energije. To
su: stvaranje snova, mata, sanjarenje, razgovor sa samim
sobom, razgovor razgovora radi i uopte sve pojave koje
su nekontrolisane i ne mogu se kontrolisati.
Pomenute etiri funkcije-intelektualna, emocional-
na, instinktivna i motorika- moraju najpre da se shvate u
svim svojim manifestacijama, a kasnije ih ovek moe
posmatrati u sebi. Takvo samoposmatranje, tojest posmat-
ranje koje poiva na ispravnoj osnovi, uz prethodno razu-
mevanje stanja svesti i razliitih funkcija, predstavlja
osnovu samoprouavanja; drugim reima, to je poetak
psihologije.
Vrlo je vano da se zapamti da je prilikom posmat-
ranja razliitih funkcija korisno da se istovremeno posmat-
ra i njihov odnos prema razliitim stanjima svesti.
Uzmimotri stanja svesti-san, budno stanje i mogue
proplamsaje samosvesti i etiri funkcije-misaonu, emoci-
onalnu, instinktivnu i motoriku. Sve ove etiri funkcije
mogu da se manifestuju u snu, ali u tom sluaju je njihova
pojava nesvrhovita i nepouzdana. One ne mogu nikako da
se iskoriste, ve se odvijaju same od sebe. U stanju budne
svesti, odnosno relativne svesti, one u izvesnoj meri mogu
da poslue za nau orijentaciju. Njihovi rezultati se mogu
porediti, proveravati, ispravljati, i mada mogu da stvore
mnoge iluzije mi u naem uobiajenom stanju ipak nemamo
nita drugo i moramo od njih da uinimo ono to moemo.
Kad bismo znali koliko ima pogrenih zapaanja, pogre-
nih teorija, pogrenih razmiljanja i pogrenih zakljuaka
uinjenih u ovom stanju, potpuno bismo prestali da veru-
jemo sebi. Ljudi, medjutim, ne uvidjaju koliko njihova
zapaanja i njihove teorije mogu da budu varljivi i nastav-
ljaju da veruju u njih. To ih spreava da uoe one retke
trenutke kada se njihove funkcije ispoljavaju zajedno sa
bljeskovima treeg stanja svesti, odnosno samosvesti.
Sve ovo znai da svaka od ove etiri funkcije moe
da se javi u svakome od pomenuta tri stanja svesti. Rezul-
tati su, medjutim, sasvim drugaiji. Kad nauimo da pos-
matramo ove rezultate i razlike medju njima razumeemo
pravi odnos koji postoji izmedju funkcija i stanja svesti.
Ali pre nego to ak i ponemo da razmatramo razlike
medju funkcijama s obzirom na stanje svesti, neophodno
je da se shvati da su ovekova svest i ovekove funkcije
potpuno razliite pojave, da su sasvim razliite prirode i
zavisni od razliitih uzroka i da jedno moe postojati bez
drugog. Funkcije mogu postojati bez svesti, a svest moe
postojati bez funkcija.
DRUGO PREDAVANJE
U svom daljem prouavanju oveka sada moramo
detaljnije da popriamo o razliitim stanjima svesti.
Kao to sam ve rekao, postoje etiri mogua stanja
svesti: san, "budna svest", samosvest i "objektivnasvest";
ovek, medjutim, ivi samo u dva: delimino u snu, a
deliminou onom tose ponekad naziva "budnomsveu".
To je kao kada bi imao kuu na etiri sprata, a iveo samo
na dva najnia.
Prvo, odnosno najnie stanje svesti jeste san. To je
stanje koje je isto subjektivno i pasivno. ovek je okruen
snovima, a sve njegove psihike funkcije rade bez ikakvog
smera. U snovima nema logike, nema doslednosti, nema
uzroka i posledice. Krozumprolazeisto subjektivne slike
- odrazi prolih iskustava ili odrazi nejasnih trenutnih
percepcija kao to su zvuci koji dopiru do spavaa, oseti
koji dolaze od tela, neznatni bolovi, oseaj miine nape-
tosti - koje u seanju ostavljaju vrloslab trag, i l i , jo ee,
uopte ne ostavljaju trag.
Drugi stupanj svesnosti nastupa kada se ovek pro-
budi. To drugo stanje, stanje u kome se trenutno nalazimo
i u kom radimo, razgovaramo, zamiljamo kako smo sves-
na bia i tako dalje, esto zovemo "budnom sveu" ili
"istomsveu", madabi onozapravotrebaloda se nazove
"budnim snom" odnosno "relativnom sveu". Ovaj po-
slednji termin e biti objanjen kasnije.
Mora da se razume da prvo stanje svesti, to jest san,
ne iezava sa nastupanjem drugog, to jest ne nestaje kada
se ovek probudi. San ostaje i dalje, sa svim svojim
snovima i utiscima, jedino to mu se pridruuje neto
kritiniji stav prema sopstvenim utiscima, povezanije misli
i disciplinovanija aktivnost, te zbog ivosti ulnih utisaka,
elja i oseanja, a naroito zbog oseanja protivurenosti,
odnosno nemogunosti, koga u snu uopte nema snovi
postaju nevidljivi, ba kao to i mesec i zvezde postaju
nevidljivi pri sunevom svetlu. Oni su, medjutim, prisutni
26 27
i esto utiu na sve nae mi s l i , oseanja i postupke
- ponekad ak i vie nego ono to u tom trenutku zaista
opaamo.
U vezi s tim moram odmah da kaem da ne mislim
na ono to se u savremenoj psihologiji naziva "podsvest"
ili "podsvesni um". To su naprosto pogreni termini koji
nita ne znae i koji se ne odnose ni na kakve stvarne
injenice. U nama nema niega tojestalnopodsvesnojer
nema niega to je stalno svesno; nema ni "podsvesnog
uma", iz prostog razloga to ne postoji "svesni um".
Kasnije ete videti kako je dolo do ove greke, kako je ta
pogrena terminologija nastala i kako je postala gotovo
opteprihvaena.
Vratimo se, medjutim, stanjima svesti koja stvarno
postoje. Prvo je san. Drugoje "budni san" ili "relativna
svest".
Prvo stanje je, kao to sam ve rekao, isto subjek-
tivno. Drugo je manje subjektivno. ovek ve razlikuje
"ja" i "ne ja", u smislu svoga tela i predmeta koji su od
njega razliiti, i u stanju je da se u izvesnoj meri medju
njima orijentie i da zna njihov poloaj i osobine. Ne moe
se, medjutim, rei kako je on u ovom stanju budan, poto
na njega veoma jako utiu snovi i poto zapravo ivi vie
u snu nego u stvarnosti. Sve besmislice i sve protivure-
nosti kod ljudi, i u ljudskom ivotu uopte, nalaze svoje
objanjenje kada shvatimo da ljudi ive u snu, da sve to
rade rade u snu i da ne znaju da spavaju.
Korisno je da se ima na umu da u ovome lei
unutranji smisao mnogih drevnih uenja. Nama je najbo-
lje poznato hrianstvo, odnosno uenje Jevandjelja, u
kome ideja da ljudi ive u snu i da najpre moraju da se
probude predstavlja osnovu svih objanjenja ljudskog i-
vota, mada se to veoma retko shvata onako kako treba da
bude shvaeno, odnosno u ovom sluaju bukvalno.
Pitanje je, medjutim, na koji nain ovek moe da
se probudi?
Uenje Jevandjelja zahteva budjenje, ali ne kae
kako se probuditi.
28
Psiholoko prouavanje svesti, medjutim, pokazuje
da se tek kada ovek shvati da spava moe rei da je na
putu da se probudi. Nikada se ne moe probuditi ako ne
uvidi da spava.
Ova dva stanja, san i budan san, jesu dva stanja
svesti u kojima se ivi. Pored njih postoje jo dva mogua
stanja, ali ona postaju pristupana tek nakon teke i dugot-
rajne borbe.
Ova dva via stanja svesti zovu se "samosvest" i
"objektivna svest".
Mi u principu smatramo da samosveu raspolae-
mo, odnosno da smo sebe svesni ili u svakom sluaju da
moemotobiti kad godpoelimo. "Samosvest" medjutim,
predstavlja stanje koje sebi pripisu.jemo bez ikakvog
prava. "Objektivna svest" je stanje o kome nita ne znamo.
Samosvest je stanje u kome ovek postaje objektivan
prema samome sebi, a objektivna svest je stanje u kome
dolazi u kontakt sa stvarnim, odnosno objektivnim svetom
od koga ga sada odvajaju ula, snovi i subjektivna stanja
svesti.
Druga definicija etiri stanja svesti moe se dati sa
stanovita mogunosti za spoznaju istine.
U prvom stanju svesti, to jest u snu, o istini ne
moemo da znamo nita. Ako do nas i dopru neka stvarna
opaanja i oseanja, i ona e se izmeati sa snovima. Dok
spavamo, nismo u stanju da razlikujemo san od stvarnosti.
U drugom stanju svesti, to jest u budnom snu,
moemo znati samo relativnu istinu, i odatle potie izraz
relativna svest.
U treem stanju svesti, odnosno stanju samosvesti,
moemo znati punu istinu o sebi samima.
U etvrtom stanju svesti, to jest u stanju objektivne
svesti, trebalo bi da znamo punu istinu o svemu: u mogu-
nosti smo da prouavamo "stvari po sebi", "svet u svom
samobivstvu".
Ovo je od nas tako daleko da o tome ne moemo ak
ni da razmiljamo na pravi nain, i moramo pokuati da
29
razuraemo da se ak i proplamsaji objektivne svesti mogu
javiti samo u potpuno razvijenom stanju samosvesti.
U stanju sna moemo imati proplamsaje relativne
svesti. U stanju relativne svesti moemo imati proplamsaje
samosvesti. Ali ako elimo dugotrajnijeperiode, ane samo
bljeskove samosvesti, moramo da razumemo da oni nee
doi sami od sebe. Za to je potrebna voljna aktivnost. Ovo
znai da uestalost i trajanje trenutaka samosvesti zavisi od
kontrole koju ovek ima nad sobom. Stoga to znai da su
volja i svest jedna te ista stvar, ili u svakom sluaju aspekti
jedne te iste stvari.
Ovde moramo da razumemo da prvu prepreku na
ovekovom putu ka razvoju samosvesti predstavija njego-
vo ubedjenje daje ve ima, odnosno daje u svakom sluaju
moe imati kad god to poeli. Vrlo je teko nekoga ubediti
da nije svestan i da to ne moe biti kad poeli. A to je
naroito teko stoga to ovde priroda izvodi jedan zanim-
ljiv trik.
Ako nekoga upitate da li je svestan ili ako mu kaete
da to nije, odgovorie vam kako je svestan i da je besmi-
sleno rei da nije, budui da vas uje i razume. I bie
sasvim u pravu, mada e istovremeno biti i u velikoj
zabludi. To je trik koji priroda izvodi. Bie u pravu jer su
ga vae pitanje, odnosno vaaprimedba, na trenutak uinili
pomalo svesnim. Ve narednog trenutka ta svest e nestati.
On e, medjutim, pamtiti ta ste rekli i ta je on odgovorio
i nesumnjivo je da e sebe smatrati svesnim.
Sticanje samosvesti, medjutim, predstavlja zapravo
teak i dugotrajan posao. Kako neko moe da pristane na
taj posao ako misli kako ve ima ba onu stvar koja mu se
obeava kao rezultat tekog i dugotrajnog rada'? Naravno
da ovek ovaj posao nee zapoinjati i da ga nee smatrati
neophodnim dok se ne uveri da nema ni samosvest a ni sve
ono to je s njom povezano, a to je jedinstvenost ili
individualnost, volja i stalno "ja".
Ovo nas vodi do pitanja o kolama, budui da meto-
de za razvoj samosvesti, jedinstva, stalnog ja i volje
mogu da daju jedino naroite kole. To mora biti jasno.
30
L judi koji se nalaze na nivou relativne svesti nisu u stanju
da te metode pronadju sami; a ovi se metodi ne mogu
opisati u knjigama ni poduavati u obinim kolama, iz
jednostavnog razloga to su za razliite ljude razliiti i to
nema univerzalnog metoda koji bi bio jednako primenjiv
na sve.
Drugim reima, ovo znai da je onima koji eie da
izmene svoje stanje svesti potrebna kola. Oni, medjutim,
moraju najpre da uvide tu svoju potrebu. Sve dok misle da
neto mogu sami da urade, od kole nee moi da imaju
nikakve koristi ak ni ako je nadju. kole postoje samo za
one kojima su potrebne i koji znaju da su im one potrebne.
Ideja o kolama - prouavanje moguih oblika kola,
prouavanje kolskih principa i kolskih metoda - zauzima
veoma vano mesto u izuavanju one psihologije koja je
vezana za ideju evolucije; bez kola, naime, ne moe biti
nikakve evolucije. Sam ovek ne moe ak ni da pone, jer
ne zna kako bi poeo. Jo manje moe da nastavi ili da neto
postigne.
To znai da on poto se oslobodio prve iluzije, one
kako ve ima sve to se moe imati, mora da se oslobodi i
druge, to jest one da ma ta moe da stekne sam; ovek,
naime, nije u stanju da sam postigne bilo ta.
Ova predavanja ne predstavljaju kolu - ne predstav-
ljaju ak ni poetak kole. kola zahteva mnogo vei
pritisak kada je re o radu. U ovim predavanjima, medju-
tim, mogu onima koji ele da sluaju da dam neku predsta-
vu o tome kako kole rade i kako ih je mogue nai.
Najpre sam rekao da psihologija predstavlja proua-
vanje ovekove mogue evolucije, a zatim da je psihologija
prouavanje sebe.
Time sam eleo da kaem da se isplati prouavati
jedino onu psihologiju koja ispituje ovekovu evoluciju,
njegov razvoj, i da psihologija koja se bavi samo jednom
fazom ovog razvoja, a o drugim fazama ne zna nita
oigledno nije kompletna i da ne moe imati nikakvu
vrednost ak ni u naunom smislu, to jest sa gledita
eksperimenta i posmatranja. Sadanja faza, naime, onakva
31
kakvu je uobiajena psihologija prouava, zapravo ne
postoji kao neto posebno i sastoji se od puno podnivoa
koji vode od niih do viih faza. Stavie, upravo eksperi-
ment i posmatranje pokazuju da psihologija ne moe cia se
prouava kao bilo koja druga nauka koja nije direktno
povezana sa nama samima. Prouavanje psihologije mora
da zapone prouavanjem sebe.
Kad poveemo najpre ono to moramo znati o na-
rednoj fazi ovekove evolucije, to jestda ona znai sticanje
svesti, unutranjeg jedinstva, stalnoga ja i volje sa onim
materijalom do koga moemo doi samoposmatranjem, to
jest sa uvidjanjem da u nama nema mnogih moi i sposob-
nosti koje sebi pripisujemo, dolazimo do nove tekoe u
razumevanju znaenja psihologije i do potrebe za novom
definicijom.
Dve definicije date u prethodnim predavanjima nisu
dovoljne, budui da sam ovek ne zna kakva je evolucija
za njega mogua, da ne vidi gde se trenutno nalazi i da sebi
pripisuje osobine koje pripadaju viim stupnjevima evolu-
cije. On, zapravo, ne moe da prouava sebe, poto nije u
stanju da u sebi razlikuje izmiljeno od stvarnog.
ta je Iaganje?
Onako kako se u obinom jeziku shvata, laganje
znai iskrivljavanje, ili u nekim sluajevima prikrivanje
istine, odnosno onoga za ta ljudi veruju da je istina. Ovo
laganje igra veoma vanu ulogu u ivotu, ali postoje i
mnogo gori oblici laganja, takvi kada ljudi uopte ne znaju
da lau. U prethodnom predavanju sam rekao da u svome
sadanjem stanju ne moemo da znamo istinu i da istinu
moemo da znamo samo u stanju objektivne svesti. Kako
smo onda u stanju da laemo? Ovo izgleda protivureno,
ali zapravo nije. Istinu ne moemo znati, ali se pretvaramo
da je znamo. A to je laganje. Laganje ispunjava itav na
ivot. Ljudi se prave kao da znaju sve mogue: o Bogu, o
buduem ivotu, o svemiru, o poreklu ivota, o evoluciji
i uopte o svemu. A u stvari ne znaju nita, ak ni o sebi
samima. I svaki put kada o neemu to ne znaju govore kao
da znaju, oni lau. Stoga prouavanje lai ima prvorazred-
ni znaaj i psihologiju.
To nas moe dovesti ak i do tree definicije psiho-
logije, koja glasi prouavanje lai.
Psihologiju naroito zanimaju lai koje ovek govo-
ri i misli o sebi samom. Ove lai ine njegovo prouavanje
veoma tekim. Onakav kakav jeste, ovek nije originalan
proizvod. On je imitacija neega, i to veoma loa imitacija.
Zamislite naunika na nekoj udaljenoj planeti koji
je sa Zemlje dobio primerke vetakog cvea, a ne zna
nita o pravom cveu. Njemu e biti veoma teko da ove
primerke definie - da objasni njihov oblik, njihovu boju,
materijal od kog su nainjeni, a to je ica, pamuk i hartija
u boji, i uopte da ih ma kako klasifikuje.
Psihologija se u odnosu na oveka nalazi u vrlo
slinom poloaju. Ona mora da prouava vetakog ove-
ka, a da pri tom ne poznaje pravog.
Oigledno da ne moe da bude lako prouavati bie
kao to je ovek, koje ni samo ne zna ta je u njemu
izmiljeno, a ta pravo. Stoga psihologija mora da pone
podelom na ono to je u oveku izmiljeno i ono to je u
njemu pravo.
oveka nije mogue prouavati kao celinu, budui
da je podeljen na dva dela: jedan koji u nekim sluajevima
moe biti gotovo ceo stvaran i drugi koji u nekim sluaje-
vima moe biti gotovo ceo nestvaran. U veini obinih
ljudi ova dva dela su medjusobno izmeana i ne mogu se
lako razlikovati, mada su oba prisutna i oba imaju svoje
naroito znaenje i dejstvo.
U sistemu koji prouavamo ova dva dela se nazivaju
sutina i linost.
Sutina je ono to je oveku urodjeno. Linostje ono
to je steeno. Sutina je ono to je njegovo sopstveno.
Sutina ne moe da se izgubi, ne moe biti tako lako
izmenjena ili oteena kao linost. Linost promenom
okolnosti moe gotovo potpuno da se izmeni; ona se moe
izgubiti, odnosno moe se lako otetiti.
32
33
Ako pokuam da opiem ta je sutina, najpre mo-
ram da kaem da je to osnova ovekovog fizikog i men-
talnog sklopa. Neko je, recimo, po prirodi dobar mornar,
drugi je lo mornar. Jedan je muzikalan, drugi nije, jedan
ima smisla za jezike, drugi ga nema. To je sutina.
Linost je sve to je naueno, na ovaj ili onaj nain,
"svesno" ili "nesvesno" u uobiajenom znaenju ovihpoj-
mova. U veini sluajeva "nesvesno" znai oponaanjem,
koje zapravo igra veoma vanu ulogu u formiranju linosti.
Cak i u instinktivnim funkcijama, koje bi po prirodi trebalo
da budu slobodne od linosti, obino postoji puno takoz-
vanih "steenih ukusa", to jest svih vrsta sklonosti ili
nesklonosti steenih oponaanjem i fantazijom Ove veta-
ke sklonosti i nesklonosti igraju veoma vanu i vrlo pogub-
nu ulogu u Ijudskomivotu. Covekpoprirodi trebada voli
ono to je za njega dobro, a da ne voli ono to je za njega
loe. To je, medjutim, tako samo dok sutina dominira nad
linou, kako i treba da bude, odnosno, drugim reima,
dok je ovek zdrav i normalan. Kada linost pone da
dominira nad sutinom i kada ovek postane manje zdrav,
on poinje da voli ono to mu kodi, a da ne voli ono to
je za njega dobro. Ovo je povezano sa glavnim poremea-
jem koji moe da nastupi u medjusobnom odnosu sutine
i linosti.
Sutina normalno mora da dominira nad linou, i
u tom sluaju linost moe da bude veoma korisna. Ali ako
linost dominira nad sutinom, to dovodi do mnogih po-
grenih rezultata.
Mora da se shvati da je oveku neophodna i linost;
bez linosti, samo sa sutinom, ne moe da se ivi. Njih
dve, medjutim, moraju da rastu paralelno i ni jedna ne sme
da rastom nadmai onu drugu.
Sluajevi u kojima sutina rastom nadmauje linost
rtiobu:'~ "'i*2.y? medju neobrazovanim ljudima. Ovi takoz-
vani prosti ljudi mogu biti veoma dobri, pa ak i pametni,
ali nisu u stanju da se razvijaju kao ljudi kod kojih je
razvijenija linost.
34
Sluajevi u kojima linost nadrasta sutinu esto se
mogu nai medju kulturnijim ljudima, i u tim sluajevima
sutina ostaje u napola odraslom, odnosno napola razvije-
nom stanju.
To znai da se brzim i ranim rastom linosti rast
sutine moe praktino da prekine u vrlo ranom uzrastu i
da kao rezultat vidimo ljude koji su spolja potpuno odrasli,
ali ija je sutina ostala u uzrastu od deset ili dvanaest
godina.
Mnogi uslovi savremenog ivota u velikoj meri
podstiu ovo zaostajanje u rastu sutine. Zaludjenost spor-
tom, a naroito sportskim igrama moe, recimo, veoma
efikasno da zaustavi rast sutine, ponekad i u tako ranom
uzrastu da sutina kasnije nikada nije u stanju da se potpuno
oporavi.
Ovo pokazuje da sutina ne moe da se smatra za
neto to je vezano samo za fiziku konstituciju u jednos-
tavnom znaenju ovog pojma. Da bih bolje objasnio ta
sutina znai, moram ponovo da se vratim prouavanju
funkcija.
U prethodnom predavanju sam rekao da prouava-
nje oveka poinje prouavanjem etiri funkcije: inelektu-
alne, emocionalne, motorike i instinktivne. Izuobiajene
psihologije i na osnovu uobiajenog miljenja znamo da
intelektualne funkcije, misli i ostalo, kontrolie i proizvodi
izvestan centar, koji zovemo "um", "intelekt" ili "mo-
zak". I to je sasvim ispravno. Al i , da bi nae znanje bilo
potpuno tano, moramo da razumemo da i druge funkcije
takodje kontroliu njihov sopstveni um, odnosno centar.
Stoga sa gledita sistema postoje etiri uma, odnosno
centra, koji kontroliu nae uobiajene aktivnosti: intelek-
tualni um, emocionalni um, motoriki um i instinktivni
um. Ubudue emo ih nazivati centrima. Svaki centar je
potpuno nezavisan od ostalih i ima svoju sopstvenu sferu
delovanja, svoje sopstvene snage i svoje sopstvene naine
na koje moe da se razvija.
Centri, odnosno njihova struktura, kapaciteti, jake
strane i nedostaci pripadaju sutini. Njihov sadraj, od-
35
1
nosno sve ono to neki centar obavlja, pripada linosti.
Ovo o sadraju centara e biti objanjeno kasnije.
Kao to sam ve rekao, linost je za ovekov razvoj
potrebna jednako kao i sutina, samo to pri tom mora da
zauzima svoje pravo mesto. To je teko ostvarivo, budui
da je linost prepuna pogrenih ideja o sebi samoj. Ona ne
eli da zauzima svoje pravo mesto, jer je to mesto drugo-
razredno i podredjeno; a ne eli ni da zna istinu o sebi, jer
bi znati istinu znailo i napustiti svoj lani vladajui polo-
aj i zauzeti nii poloaj koji joj po pravu pripada.
Pogrean odnos poloaja sutine i linosti jeste ono
ime je odredjeno sadanje disharmonino stanje. Jedini
nain da se iz ovog stanja izadje jeste samospoznaja.
Upoznaj samog sebe - to je bio prvi princip i prvi
zahtev starih psiholokih kola. Ove rei jo uvek pamti-
mo, ali smo njihovo znaenje izgubili. Mislimo da pozna-
vati sebe znai poznavati svoje specifinosti, svoje elje,
svoje ukuse, svoje sposobnosti i svoje namere, dok to
zapravo znai upoznati sebe kao mainu, to jest poznavati
strukturu svoje maine, njene delove funkciju razliitih
delova, uslove koji upravljaju njihovim radom i takodalje.
U principu razumemo da nijednu mainu ne moemo poz-
navati ako je nismo prouili. To moramo da imamo na umu
i kad se radi o nama samima, i moramo i svoje sopstvene
maine da prouavamo kao maine. Prouavanje se vri
samoposmatranjem. Drugog naina nema i niko drugi ne
moe da za nas obavi ovaj posao. Moramo da ga obavimo
sami. Pre toga moramo, medjutim, nauiti kako da pos-
matramo. Hou da kaem da moramo da razumemo teh-
niku stranu samoposmatranja. Moramo znati da je
neophodno da se posmatraju razliite funkcije i da se
medju njima pravi razlika, istovremeno imajui na umu
razliita stanja svesti, na san i mnoga "ja" koja u nama
postoje. Takvo posmatranje e veoma brzo dati rezultate.
Najpre emo primetiti kako nismo u stanju da sve to
nadjemo u sebi posmatramo nepristrasno. Neto nam
moe priiniti zadovoljstvo, neto nas moe uznemiriti,
razdraiti, pa ak i uplaiti. Drugaije ni ne moe da bude.
36
ovek sebe ne moe da prouava kaodaleku zvezdu ili kao
zanimljiv fosil. Sasvim je prirodno da e mu se u njemu
dopasti ono to potpomae njegov razvoj. a da mu se nee
svideti ono to taj razvoj oteava, ili ak onemoguava.
Ovo znai da e veoma brzo poto je poeo da se posmatra
u sebi zapoeti da razlikuje korisne i tetne crte, to jest ono
to je korisno, odnosno tetno sa gledita mogunosti
njegove samospoznaje, njegovog budjenja i njegovog raz-
voja. Videe one svoje strane koje mogu da postanu sves-
ne, i strane koje ne mogu postati svesne i koje moraju da
budu uklonjene. Prilikom samoposmatranja mora uvek da
ima na umu da prouavanje sebe predstavlja prvi korak na
putu ka njegovoj moguoj evoluciji.
Sada moramo pogledati koja su to tetna svojstva
koja ovek u sebi nalazi.
Uopte govorei, to su sve mehanike manifestaci-
je. Prva je, kao to sam ve rekao, laganje. U mehanikom
ivotu je laganje neizbeno. Niko mu ne moe izmai, i
ukoliko neko vie smatra da ga je oslobodjen, utoliko je
vie u njemu. Onakav kakav jeste, ivot ne bi mogao
postojati bez laganja. Ali, sa psiholoke strane laganje ima
drugaije znaenje. Tu ono znai to da neko o stvarima
koje ne zna, i ak ih ni ne moe znati, govori kao da ih
zna i da ih moe znati.
Morate da razumete da ovo ne govorim ni sa kakvog
moralnog gledita. Jo uvek nismo doli do pitanja o tome
ta je samo po sebi dobro, a ta loe. Govorim samo sa
praktinog gledita, s gledita onoga to je korisno ili
tetno za prouavanje sebe i lini razvoj.
Onaj ko pone na ovaj nain vrlo brzo e nauiti da
otkriva znake po kojima u sebi moe da prepozna tetne
pojave. On otkriva da neka pojava utoliko manje moe da
mu nakodi ukoliko je on vie u stanju da je kontrolie, i
da ukoliko je manje u stanju da je kontrolie, to jest ukoliko
je ona vie mehanika, takva pojava moe postati tetnija.
Kada ovo razume, ovek poinje da se plai laganja,
ponovo ne iz moralnih razloga, ve zato to svoje laganje
37
nije u stanju da kontrolie i to ono upravlja njime, to jest
njegovim drugim funkcijama.
Druga opasna osobina koju u sebi nalazi jeste fanta-
zija. Ubrzo nakon to je zapoeo samoposmatranje doi e
do zakljuka da glavnu prepreku posmatranju predstavlja
fantazija. On eli neto da posmatra, ali umesto toga
poinje da mata o istom ovom predmetu i zaboravlja na
posmatranje. Uskoro shvata da ljudi rei fantazija, odnos-
no imaginacija, pripisuju jedno sasvim neprirodno i neza-
slueno znaenje, smatrajui je kreativnom, to jest
selektivnom funkcijom. On shvata da je mata destruktiv-
na funkcija, da je nikada ne moe kontrolisati i da ga ona
uvek odvodi od njegovih svesnijih odluka u pravcu u kome
nije nameravao da krene. Fantazija je gotovo jednako loa
kao i laganje, odnosno ona u stvari predstavlja laganje
samome sebi. ovekpoinje netodazamilja kako bi sebe
zadovoljio, a zatim veoma brzo poinje da veruje u ono to
je sam izmislio, ili bar u neto od toga.
Zatim, a moda i pre toga, otkriva mnoge loe
posledice izraavanja negativnih oseanja. Pojam "ne-
gativna oseanja" oznaava sva nasilna oseanja i sva
depresivna oseanja: samosaaljenje, gnev, sumnju, strah,
zlovolju, dosadu, nepoverenje, ljubomoru itd. Ovo izraa-
vanje negativnih oseanja se obino prihvata kao sasvim
prirodno, pa ak i neophodno. Veoma esto ga nazivaju
"iskrenou". Naravno da to sa iskrenou nema nikakve
veze. Ono naprosto predstavlja znak ovekove slabosti,
znak loe naravi i nesposobnosti da svoje nevolje zadri za
sebe. To uvidjamo kada probamo da mu se suprotstavimo.
Odatle moemo da nauimo jo jednu lekciju. Uimo da
mehanike manifestacije nije dovoljno posmatrati, ve da
moramo da im se suprotstavljamo, jer ako im se ne sup-
rotstavljamo nismo u stanju da ih posmatramo. One se
zbivaju tako brzo, tako glatko i tako neprimetno da onaj
ko ne ini napor da ih sprei ne moe ak ni da ih zapazi.
Nakon izraavanja negativnih oseanja ovek kod
sebe i kod drugih ljudi zapoinje da zapaa jo jednu
zanimljivu mehaniku osobinu. To je prianje. U samom
prianju nema niega loeg. Ali kod nekih Ijudi, a naroito
kod onih koji to najmanje primeuju, ovo postaje pravi
porok. Oni priaju sve vreme, ma gde bili, na poslu, na
putu, ak i u snu. Nikad ne prestaju da govore nekome,
ako nekoga ima, a ako nema nikoga, oni govore sami sa
sobom.
I ovo mora ne samo da se posmatra, ve i da mu se
opire koliko je god mogue. Onaj ko se ne opire prianju
ne moe nita da posmatra, a svi rezultati njegovog pos-
matranja e odmah ispariti u prianju.
Tekoe koje ima prilikom posmatfanja ove etiri
manifestacije - laganja, matanja, izraavanja negativnih
oseanja i nepotrebnog prianja - pokazae oveku njegovu
potpunu mehaninost i nemogunost da se protiv ove
mehaninosti ak i bori ako nema pomo, to jest bez novog
znanja i bez konkretne pomoi sa strane. On, naime, ak i
kada je dobio izvestan materijal, zaboravlja da taj materijal
koristi, zaboravlja da se posmatra; drugim reima, ponovo
pada u san i neophodno je da ga neko stalno budi.
Ovo "padanje u san" ima izvesna sopstvena svojstva
koja su u uobiajenoj psihologiji nepoznata, ili bar nisu
zabeleena i imenovana. Ta svojstva moraju posebno da se
prouavaju.
Ima ih ukupno dva. Prvo se naziva identifikacijom.
"Identifikovanje", odnosno "identifikacija", predstavlja
interesantno stanje u kome ovek provodi vie od polovine
svoga ivota. On se identifikuje sa svime: s onim to
govori, s onim to osea, sa onim u ta veruje i onim to
ne veruje, onim to eli i to ne eli, to ga privlai i odbija.
Sve ga to potpuno zaokuplja i on nije u stanju da sebe
odvoji od ideje, oseanja ili predmeta koji ga zaokuplja.
Ovo znai da onaj ko se nalazi u stanju identifikacije nije
u stanju da na predmet svoje identifikacije gleda nepris-
trasno. Teko je nai ak i najmanju stvar sa kojom ovek
ne bi bio u stanju da se "identifikuje". Istovremeno, on u
stanju identifikacije ima jo manju kontrolu nad svojim
mehanikim reakcijama nego inae. Za takve pojave kao
to su laganje, matanje, izraavanje negativnih oseanja i
38 39
neprestano prianje neophodna je identifikacija. One bez
identifikacije ne mogu da postoje. Kada bi mogao da se
oslobodi identifikacije, ovek bi mogao da se oslobodi i
mnogih besmislenih i beskorisnih pojava.
Identifikacija, njeno znaenje, uzroci i posledice
izuzetno su dobro opisani u Filokaliji, koja se spominje u
prvom predavanju. U savremenoj psihologiji se, medju-
tim, ne moe nai ni traga razumevanju ove pojave. To je
jedno sasvim zaboravljeno "psiholoko otkrie".
Drugo stanje koje izaziva san, srodno sa identifika-
cijom, jeste "pridavanje znaaja". "Pridavanje znaaja"
zapravopredstavlja identifikovanje saljudima. Tojestanje
u kome neko stalno brine o tome ta drugi ljudi o njemu
misle; da li mu daju ono to mu pripada, da li mu se
dovoljno dive, i tako dalje, i tako dalje. "Pridavanje zna-
aja" igra veoma vanu ulogu u svaijem ivotu, ali kod
nekih ljudi to postaje opsesija. Njima je itav ivot ispu-
njen pridavanjem znaaja, odnosno brigom, sumnjom i
nedoumicom, i u njima ne ostaje mesta ni za ta drugo.
Mit o "kompleksu nie vrednosti" i drugim
"kompleksima" stvorile su nejasno opaene, ali ne i shva-
ene pojave "identifikacije" i "pridavanja znaaja".
I "identifikacija" i "pridavanje znaaja" se moraju
najozbiljnije posmatrati. Jedino je potpuno znanje o njima
u stanju da ih umanji. Ako ne moe da ih uoi u sebi, svako
ih lako moe videti u drugim ljudima. Mora, medjutim, da
se ima na umu i to da se niko ne razlikuje od drugih. U
ovom smislu su svi ljudi jednaki.
Ako se sada vratimo na ono to je ranije ve reeno,
moramo pokuati da jasnije razumemo kako ovekov raz-
voj mora da pone i na koji nain prouavanje sebe moe
da potpomogne taj poetak.
Od samog poetka nailazimo na tekoe jezike
prirode. Recimo da elimo da govorimo o oveku sa
gledita evolucije. Re "ovek" u uobiajenom smislu ne
doputa, medjutim, nikakve varijacije niti gradacije. o-
vek koji nikada nije svestan i nikad ne sumnja da je tako,
ovek koji se bori da postane svestan - u naem jeziku je
40
sve to isto. U svakom sluaju je re o "oveku". Kako bi
se ova tekoa izbegla i kako bi se ueniku pomoglo da
klasifikuje nove ideje koje je stekao, sistem ljude deli u
sedam kategorija.
Prve tri kategorije su praktino na istom nivou.
ovek br. 1 je ovek u kome motoriki, odnosno
instinktivni centar dominira nad intelektualnim i emocio-
nalnim. To je fiziki ovek.
ovek br. 2 je ovek u kome emocionalni centar
preovladjuje nad intelektualnim, motorikim i instinktiv-
nim. To je emocionalni ovek.
ovek br. 3 je ovek u kome intelektualni centar
dominira nad emocionalnim motorikim i instinktivnim.
To je intelektualni ovek.
U obinom ivotu se sreemo samo sa ove tri kate-
gorije ljudi. Svako od nas i svako koga poznajemo je br.
1, br. 2 ili br. 3. Postoje i vie kategorije, ali ljudi se u
njima ne radjaju. Svi se radjaju kao br. 1, 2 ili 3 i u vie
kategorije mogu prei jedino kroz kolu.
ovek br. 4 se ne radja kao takav. On predstavlja
proizvod kolske kulture. On se od oveka br. 1, br. 2 i
br. 3 razlikuje svojim znanjem o sebi, svojim razumeva-
njem svoga poloaja i, da se tehniki izrazimo, time to je
stekao stalno teite. Ovo poslednje znai da je ideja o
sticanju jedinstva, svesti, stalnog "ja" i volje, to jest ideja
o njegovom razvoju, za njega ve postala vanija od drugih
njegovih interesovanja.
Karakteristikama oveka br. 4 mora da se doda i to
da su njegove funkcije i centri uravnoteeniji na nain na
kakav ne bi mogli postati bez rada na sebi, to jest u skladu
sa kolskim principima i metodama.
ovek br. 5 je ovek koji je stekao jedinstvo i
samosvest. On se od obinog oveka razlikuje po tome to
u njemu ve radi jedan od viih centara i to ima mnoge
funkcije i sposobnosti koje obian ovek, to jest ovek br.
1, 2 i 3 ne poseduje.
41
ovek br. 6 je ovek koji je stekao objektivnu
svest. U.njemu radi jo jedan vii centar. On ima mnogo
vie novih osobina i sposobnosti koje prevazilaze razume-
vanje obinog oveka.
ovek br. 7 je ovek koji je stekao sve to ovek
moe stei. On ima stalno "ja" i "slobodnu volju". U
stanju je da u sebi kontrolie sva stanja svesti i ne moe da
izgubi nita od onoga to je stekao. Prema jednom drugom
opisu, on je besmrtan u granicama Sunevog sistema.
Razumevanje ove podele ljudi na sedam kategorija
je veoma vano, budui da ta podela ima veoma mnogo
primena u svim moguim vidovima prouavanja ljudskih
aktivnosti. Ona onome ko je shvata daje u ruke veoma
moan i vrlo precizan instrument, odnosno alat za defini-
sanje pojava koje bez nje nije mogue definisati.
Uzmimo, recimo, opti pojam religije, umetnosti ili
filozofije. Tu, ako podjemo od religije, odmah moemo da
uoimo da mora postojati religija oveka br. 1, to jest svi
oblici fetiizma bez obzira na njihov naziv; religija oveka
br. 2, to jest emocionalna, sentimentalna reljgija koja
poneki put prelazi u fanatizam, najgrublje oblike netole-
rancije, progone jeretika i slino; religija oveka br. 3,
koja je teorijska sholastika religija, puna rasprava o rei-
ma, formama i ritualima, koji postaju vaniji od svega
drugog; religija oveka br. 4, tj. religija oveka koji radi
na svome razvoju; religija oveka br. 5, tj. religija oveka
koji je stekao jedinstvo i koji moe da vidi i da zna mnoge
stvari koje ljudi. br. 1, 2 i 3 ne znaju i ne vide; postoji,
zatim, i religija oveka br. 6 i religija oveka br. 7, o
kojima ne moemo da znamo nita.
Ista podela vai i za umetnost, nauku i filozofiju,
Mora postojati umetnost oveka br. 1, oveka br. 2 i
oveka br. 3; nauka ovekabr. 1, oveka br. 2, oveka br.
3 , br. 4 i tako dalje. Za to morate sami pokuati da
pronadjete primere.
Ovo proirivanje pojmova u velikoj meri poveava
nau sposobnost da nadjemo reenje za mnoge od svojih
problema.
42
A to znai da nam sistem daje mogunost da prou-
avamo nov jezik, to jest jezik koji je nov za nas i koji e
nam medjusobno povezati ideje razliitih kategorija koje
su zapravo jedinstvene, a razdvojiti ideje prividno istih
kategorija koje su zapravo razliite. Podela rei "ovek"
na sedam rei: ovek br. 1, 2, 3, 4, 5, 6 i 7, sa svim to iz
nje sledi, predstavlja primer tog novog jezika.
Ovo nam daje etvrtu definiciju psihologije kao
prouavanja novog jezika. Taj novi jezik je univerzalni
jezik, koji ljudi ponekad pokuavaju da pronadju ili da
izmisle. Izraz "univerzalni jezik" ili "filozofski jezik" ne
sme da se shvati metaforiki. Ovaj jezik je univerzalan u
istom smislu u kom su univerzalni i matematiki simboli.
On, sem toga, obuhvata sve to je ljudima moglo pasti
napamet. ak i samo nekoliko rei ovog jezika koje su vam
ve objanjene daju mogunost da mislite i govorite pre-
ciznije nego to je to mogue u obinom jeziku, uz kori-
enje ma koje postojee naune ili filozofske terminologije
i nomenklature.
43
TREE PREDAVANJE
Ideja da je ovek maina nije nova. To je zaista
jedino mogue nauno gledite, odnosno gledite zasnova-
no na eksperimentu i posmatranju. Veoma dobru definiciju
ovekove mehaninosti dala je takozvana "psihofiziologi-
ja" u drugoj polovini devetnaestog veka. U njoj se smatra
da ovek nije sposoban ni za kakav pokret ukoliko ne prima
spoljne utiske. Naunici ovoga vremena su tvrdili da o-
vek, ukoliko bi ga od rodjenja bilo mogue liiti svih
spoljnih i unutranjih utisaka, a da se pri tom ipak odri u
ivotu, ne bi bio u stanju da uini ni najmanji pokret.
Takav eksperiment je, naravno, nemogue izvesti
ak i sa ivotinjom, jer e proces odranja ivota, disanja,
ishrane i tako dalje proizvesti mnogobrojne utiske koji e
najpre pokrenuti razne refleksne pokrete, a zatim probuditi
i motoriki centar.
Ova ideja je, medjutim, zanimljiva stoga to jasno
pokazuje da aktivnost maine zavisi od spoljnih utisaka i
da poinje odgovorima na ove utiske.
Svaki od centara u maini je savreno prilagodjen da
primi svoju vrstu utisaka i da na ove utiske na odgovarajui
nain odgovori. A kada centri ispravno rade, mogue je da
se rad maine prorauna i da se mnogi budui dogadjaji i
reakcije maine predvide i predskau, da se proue, pa ak
i da se njima upravlja.
Centri, na nesreu, veoma retko rade onako kako bi
trebalo, ak i kad je re o onom to se naziva zdravim i
normalnim ovekom.
Uzrok ove pojave lei u tome to su centri nainjeni
tako da na izvestan nain mogu da zamene jedan drugog.
U prvobitnom planu prirode to je nesumnjivo imalo za cilj
da se rad centra uini stalnim i da se stvori zatita od
moguih prekida u radu maine, budui da bi prekid u
nekim sluajevima mogao da bude fetalan.
Al i sposobnost centra da rade jedni za druge u
neuvebanoj i nerazvijenoj maini - kakve su sve nae
45
maine - postaje preterana, a rezultat je taj da maina samo
retko radi tako da svaki centar obavlja svoj posao. Goto-
vo svakog trenutka ovaj ili onaj centar ostavlja svoj sops-
tveni posao i pokuava da obavi posao drugog centra, koji
sa svoje strane opet pokuava da radi umesto treeg centra.
Ve sam rekao da centri mogu jedan drugog da
zamene u izvesnoj meri, ali ne i potpuno, te stoga oni u
takvim sluajevima rade mnogo manje efikasno. Motoriki
centar moe, recimo, da u izvesnoj meri oponaa rad
intelektualnog centra, ali on je u stanju da proizvede samo
veoma nejasne i nepovezane misli, kao to su, na primer,
one u snu ili one kad sanjarimo. Intelektualni centar moe,
zauzvrat, da obavlja posao motorikog centra. Pokuajte,
na primer, da piete tako to ete razmiljati o svakom
slovu koje hoete da napiete i o tome kako ete ga napisati.
Moete da eksperimentiete na ovaj nain i da pokuate da
upotrebite svoj mozak da bi uradili neto to vae ruke i
noge mogu da urade bez njegove pomoi.Moete, recimo, .
ii niz stepenice i pri tom beleiti svaki pokret, ili moete
raditi neki uobiajeni posao koji obavljate rukama i pri
tom, umom planirati i proraunavati svaki sitan pokret.
Odmah ete primetiti koliko e vam rad postati tei i koliko
je intelektualni centar sporiji i nespretniji od motorikog.
To moete da zapazite i kad uite neki novi pokret-recimo
kada uite da kucate na pisaoj maini ili da obavljate ma
koji fiziki posao - ili ako posmatrate vojnika koji izvodi
vebu sa pukom. Neko vreme e svi vai (odnosno njego-
vi) pokreti zavisiti od intelektualnog centra i tek e posle
izvesnog perioda poeti da prelaze na motoriki.
Svakom je poznato ono olakanje kada pokreti pos-
tanu automatski, kada prilagodjavanje postane auto-
matsko, i kada vie nema potrebe da se sve vreme misli o
svakom pokretu i da se svaki pokret proraunava. To znai
da je pokret preao na motoriki centar, gde mu je normal-
no i mesto.
Instinktivni centar moe da radi umesto emocional-
nog, a emocionalni centar moe povremeno da obavlja
posao svih drugih centara. U nekim sluajevima intelektu-
46
alni centar mora da radi i za instinktivni, mada moe da
obavi samo mali deo njegovog posla, onaj koji je vezan za
vidljive pokrete, kao to su na primer pokreti grudnog koa
prilikom disanja. Vrlo je opasno meati se u normalne
funkcije instinktivnog centra, kao to je, na primer, sluaj
prilikom usiljenog disanja koje se ponekad naziva joga
disanjem i koje nikada ne sme da se preduzima bez saveta
i kontrole kompetentnog i iskusnog uitelja.
to se pogrenog rada centra tie, moram da kaem
da on ispunjavapraktinoitav na ivot. Nai bledi utisci,
nai nejasni utisci, na nedostatak utisaka, nae sporo
razumevanje mnogih stvari, veoma esto nae indentifiko-
vanje i pridavanje znaaja, pa ak i nae laganje, sve to
predstavlja posledicu pogrenog rada centara.
Ideja o pogrenom radu centara ne predstavlja sas-
tavni deo uobiajenog miljenja i uobiajenog znanja, i mi
ne shvatamo koliko nam on tete nanosi, koliko energije
nepotrebno troimo na taj nain i u kakve nas tekoe ovaj
pogrean rad centara baca.
Nedovoljno razumevanje pogrenog rada nae ma-
ine obino stoji u vezi sa pogrenim opaanjem naeg
jedinstva. Kada shvatimo u kojoj meri smo u sebi podelje-
ni, poinjemo da shvatamo opasnost koja se moe kriti u
injenici da jedan na deo radi protiv drugoga, a da mi to
ni ne znamo.
Na putu samoposmatranja i samoprouavanja neop-
hodno je da se posmatra ne samo ispravan, ve i pogrean
rad centra. Neophodno je poznavati sve vrste pogrenog
rada, a naroito pogrean rad svojstven konkretnim poje-
dincima. Nemogue je poznavati sebe ako se ne upoznaju
svoji nedostaci i greke. A svako od nas, pored optih
nedostataka kakve svi poseduju, ima i svoje posebne koji
pripadaju samo njemu i koji takodje moraju da se proue
u pravo vreme.
Na poetku sam ukazao na to da je ideja da je ovek
maina koju pokreu spoljni utisci prava nauna ideja.
47
Ono to nauka ne zna je sledee:
Kao prvo, da ljudska maina ne radi u skladu sa
svojim mogunostima i da zapravo radi znatno ispod svojih
normalnih mogunosti, to jest da ne radi punom snagom i
da ne rade svi njeni delovi.
Drugo, da je ona uprkos mnogim pogrekama spo-
sobna da se razvija i da sebi stvara sasvim nove mogunosti
za primanje utisaka i delovanja.
Sada emo govoriti o uslovima koji su neophodni za
razvoj, budui da na umu mora da se ima da je razvoj, mada
je mogu, istovremeno i vrlo redak i da zahteva veliki broj
spoljnih i unutranjih uslova.
Koji su to uslovi'?
Prvi je taj da ovek mora da razume svoj poloaj,
tekoe svoga poloaja i mogunosti koje ima, i da mora
ili da ima veoma jaku elju da iz svog sadanjeg stanja
izadje, ili da bude veoma zainteresovan za novo, za nepoz-
nato stanjekojesa promenom moradanastupi. Ukratko
reeno, mora ga veoma jako odbijati njegovo sadanje
stanje ili ga mora veoma jako privlaiti budue stanje koje
bi mogao da postigne.
Mora se , osim toga, imati i izvesna priprema.
ovek mora biti u stanju da razume ono to mu se kae.
I spolja se, takodje, mora nalaziti u pravim uslovi-
ma, mora imati dovoljno vremena za uenje i mora iveti
u okolnostima koje uenje ini moguim.
Ne mogu se pobrojati svi neophodni uslovi. U njih,
medjutim, izmedju ostalog spada i kola. A kola podra-
zumeva takve drutvene i politike uslove u odredjenoj
zemlji u kojima je njeno postojanje mogue, budui da
kola ne moe da postoji u ma kakvim okolnostima; za
postojanje kole su neophodne manje ili vie sredjene
ivotne prilike i odredjeni nivo kulture i line slobode.
Nae vreme je u tom pogledu posebno teko. kole na
istoku veoma brzo iezavaju. U mnogim zemljama je
njihovopostojanje apsolutno nemogue. Nikakva kola ne
bi, recimo, mogla da postoji u boljevikoj Rusiji, u
Hitlerovoj Nemakoj, u Musolinijevoj Italiji ili u Kemalo-
voj Turskoj.
U svojoj knjizi "Novi model svemira" citirao sam
neke stihove koji se odnose na ovu temu iz "Manuovog
zakonika".
Iz pravila za Snataku (domaina)
61. Ne sme iveti u zemlji kojom vladaju Sudre, ni
u onoj koju nastanjuju bezboni Ijudi, niti u onoj koju su
osvojili bezboni jeretici, ni u zemlji u kojoj ima previe
ljudi niih kasta.
79. Ne sme se druiti sa otpadnicima, ni sa Kanda-
lama, najniima od ljudi, ni sa Pukasama, ni sa budalama,
ni sa nadmenim ljudima, niti s.ljudima nieg reda, niti sa
Antravasajinima (kopaima grobova).
Poglavlje VIII
22. Kraljevstvo naseljeno prevashodno sudrama,
ispunjeno bezbonim ljudima i lieno dvaput rodjenih
stanovnika, ubrzo e sasvim nestati, pogodjeno gladju i
bolestima.
Ove ideje iz Manuovog zakonika su vrlo zanimljive,
jer nam daju osnovu koja nam omoguava da razliite
drutvene i politike prilike procenjujemo sa gledita
kolskog rada, i da vidimo koji su uslovi zaista progresiv-
ni, a koji donose samo unitenje svih stvarnih vrednosti,
mada se njihovi nosioci pretvaraju da su ove prilike nap-
redne i ak i uspevaju da obmanu izvestan broj ljudi kojima
um nije jaa strana.
Spoljne prilike, medjutim, ne zavise od nas. Mi u
izvesnoj meri, mada ponekad uz vrlo velike tekoe, mo-
emo da biramo zemlju u kojoj elimo da ivimo, ali ne
moemo da biramo vremenski period i moramo da poku-
amo da u periodu u koji nas je sudbina smestila pronadje-
mo ono to elimo.
Moramo, stoga, da razumemo da je ak i za poetak
priprema za razvoj potrebna kombinacija spoljnih i unut-
ranjih uslova, koji se svi stiu samo u retkim prilikama.
48
49
Istovremeno moramo da razumemo i to da ovek,
bar kad je re o unutarnjim uslovima, nije potpuno prepu-
ten zakonu sluaja. Postavljena su mu mnoga svetla koja
moe da sledi kako bi naao svoj put, ako mu je do toga
stalo i ako ima sree. Mogunost da ga nadje je tako mala
da element sree ne moe da se iskljui.
Pokuajmo sada da odgovorimo na sledee pitanje:
ta navodi oveka da poeli da stekne novo znanje i da se
menja?
ovek je u ivotu okruen uticajima dveju vrsta.
To mora veoma dobro da se razume i razlika izmedju te
dve vrsie uticaja mora da bude potpuno jasna.
Prvu vrstu uticaja predstavljaju uticaji i privlaenja
koje je stvorio sam ivot: interesovanje za svoje zdravlje,
bezbednost, blagostanje, zadovoljstvo, zabavu, sigurnost,
tatinu, ponos, slavu, itd.
Druga se vrsta sastoji od uticaja drugaijeg reda,
pokrenutih idejama koje nisu stvorene u ivotu, ve prvo-
bitno dolaze od kola. Ovi uticaji do oveka ne dopiru
direktno. Oni su baeni u opti mete ivota, prolaze kroz
mnoge razliite umove i do oveka dolaze kroz filozofiju,
nauku, religiju i umetnost, pri emu su uvek pomeani sa
uticajima prve vrste i u principu veoma malo podseaju na
ono ta su bili na svom poetku.
Ljudi najee ne uvidjaju razliito poreklo uticaja
druge vrste, i esto ih objanjavaju tako kao da imaju isto
poreklo kao i prva vrsta uticaja.
Iako neko ne zna za postojanje dve vrste uticaja, oni
na njega deluju i on na ovaj ili onaj nain reaguje na njih.
Moe manje ili vie da se identifikuje, odnosno poistoveti
sa nekim uticajima prve vrste i da uopte ne osea uticaje
druge vrste, ili ga pak moe privui ovaj ili onaj uticaj
druge vrste. Rezultat je u svakom sluaju drugaiji.
Prvu vrstu uticaja emo nazvati uticajima A, a drugu
vrstu uticajima B.
Ukloliko je neko sasvim u vlasti uticaja A, ili nekog
konkretnog uticaja A, a sasvim nezainteresovan za uticaj
B, nita mu se ne dogadja i njegova se mogunost za razvoj
sa svakom godinom njegovog ivota smanjuje, da bi u
izvesnim godinama, ponekad i vrlo rano, potpuno iezla.
Ovo znai da ovek umire dok je fiziki i dalje iv, kao
zrno koje nije u stanju da klija i da izraste u biljku.
Ali ako se ovek, s druge strane, ne nalazi u potpu-
nosti u vlasti uticaja A, i ako ga uticaji B privlae i navode
da osea i da misli, rezultati utisaka koje oni proizvode
ese skupijati u njemu, privlaie druge uticaje iste vrste
i rae, zauzimajui sve vanije mesto u njegovom umu i
u njegovom ivotu.
Ako rezultati do kojih dovode uticaji B postanu
dovoljno jaki, oni se spajaju i u oveku formiraju ono to
se naziva magnetskim centrom. Odmah mora da bude jasno
da re "centar" u ovom sluaju ne znai isto ono to znai
kada je re o "intelektualnom", ili "motorikom" centru,
to jest o centrima koji su u sutini. Magnetski centar se
nalazi u linosti i to je naprosto grupa interesovanja koja,
kada postanu dovoljno jaka, slue u izvesnoj meri kao
vodei i kontrolni faktor. Magnetski centar usmerava ne-
ija interesovanja u odredjenom pravcu i pomae da se to
usmerenje i odri. Istovremeno, on sam ne moe mnogo
da uini. Neophodna je kola. Magnetski centar ne moe
da zameni kolu, ali moe pomoi da se uvidi potreba za
kolom; moe pomoi da neko kolu pone da trai, ili da
je prepozna ako je sretne i da je ne izgubi. Jer nita nije
lake izgubiti nego kolu.
Posedovanje magnetskog centra predstavlja prvi,
mada preutni zahtev koji kola postavlja. Ako ovek bez
magnetskog centra, ili ovek sa malim, odnosno slabim
magnetskim centrom ili onaj sa nekoliko magnetskih cen-
tara, tojest takav koga istovremenozanima vie nespojivih
stvari, dodje u kontakt sa kolom, on za nju nee biti
zainteresovan, ili e odmah postati kritian, pre nego to
je ita mogao da sazna, ili e njegovo interesovanje brzo
nestati im se suoi sa prvim tekoama kolskog rada. To
je glavna zatita kola. Bez nje bi se kole napunile sasvim
pogrenom vrstom Ijudi, koji bi odmah iskrivili kolsko
50
51
uenje. Pravi magnetski centar ne samo da oveku pomae
da prepozna kolu, ve mu takodje pomae i da usvoji
kolsko uenje koje je razliito i od uticaja A i od uticaja
B i koje moemo da nazovemo uticajem C.
Uticaj C se moe preneti samo usmenim putem,
direktnim poduavanjem, objanjenjem i primerom.
Kad neko dodje u kontakt sa uticajem C i ako je u
stanju da ga usvoji, za njega se kae da se u jednoj svojoj
taci, to jest u magnetskom centru, oslobadja od zakona
sluaja. Od tog trenutka magnetski centar je zapravo ispu-
nio svoj zadatak. Doveo je oveka do kole ili mu je
pomogao pri njegovim prvim koracima u njoj. Od tada pa
nadalje ideje i uenja kole zauzimaju mesto magnetskog
centra i lagano poinju da prodiru u razliite delove linos-
t i , a s vremenom i u sutinu.
O kolama, o njihovoj organizaciji, njihovim aktiv-
nostima moe puno da se naui na uobiajen nain, ita-
njem i prouavanjem istorijskog perioda kada su kole bile
uoljivije i pristupanije.
Ima, medjutim, i nekih stvari vezanih za kole koje
mogu da se natie jedino u njima samima. Objanjavanje
kolskih pravila i principa zauzima vrlo znaajno mesto u
kolskom uenju.
Jedan od najvanijih principa koji se na ovakav
nain naue jeste taj da pravi kolski rad mora istovremeno
da se odvija u tri pravca. Rad koji tee u jednom ili u dva
pravca ne bi mogao da se nazove pravim "kolskim ra-
dom".
Koja su ova tri pravca?
U prvom predavanju sam rekao da ova predavanja
ne predstavljaju kolu. Sad u moi i da objasnim zbog
ega ona nisu kola.
Jednom mi je na predavanjima neko postavio pita-
nje: da li ljudi koji prouavaju ovaj sistem rade samo za
sebe ili i za druge ljude? Sad u odgovoriti i na ovo pitanje.
52
Prvi pravac predstavlja prouavanje sebe i proua-
vanje sistema, odnosno "jezika". Rad u ovom pravcu je
nesumnjivo rad za sebe.
Drugi pravac predstavlja rad sa drugim ljudima u
koli,i ovek radei sa njima ne radi samo sa njima, ve i
za njih. Tako on radei u drugom pravcu ui da radi sa
ljudima i za ljude. Zbog toga je za neke ljude drugi pravac
naroito teak.
Trei pravac je rad za kolu. U njemu se radi za
kolu. Da bi neko radio za kolu, najpre mora da razume
rad konkretne kole, njene ciljeve i njene potrebe. A za
ovo je potrebno vreme, osim ako je neko zaista dobro
pripremljen. Neki ljudi mogu, naime, i da ponu od treeg
pravca, odnosno mogu veoma lako da ga nadju.
Kada sam rekao da ova predavanja ne predstavljaju
kolu, mislio sam na to da ona omoguavaju rad samo u
jednom pravcu, odnosno prouavanje sistema i samopro-
uavanje.
Istina je da ljudi i kad ue zajedno izuavaju poetak
rada u drugom pravcu, ili bar ue da se medjusobno
podnose, a ako dovoljno iroko razmiljaju i ako dovoljno
brzo opaaju, mogue je ak i da shvate neto o radu u
drugom i treem pravcu. Pa ipak se od samih predavanja
ne moe mnogo oekivati.
Prilikom rada u drugom pravcu u kompletnoj
kolskoj organizaciji ljudi moraju ne samo da razgovara-
j u, ve i da rade zajedno, a taj rad moe biti veoma razliit.
On, medjutim, uvek mora da bude, na ovaj ili onaj nain,
koristanzakolu. Ovoznaida ljudiradeiuprvompravcu
prouavaju drugi, a da radei u drugom pravcu prouavaju
trei. Kasnije ete nauiti zato su neophodna tri pravca i
zbog ega jedino rad u tri pravca moe da se odvija uspeno
i da vodi odredjenom cilju.
ak i sad moete da razumete glavni razlog zbog
koga je neophodan rad u tri pravca, ako shvatite da ovek
spava i da u svakom poslu koji zapone ubrzo gubi intere-
sovanje i nastavlja ga mehaniki. Rad u tri pravca je
neophodan pre svega zato to jedan pravac budi onoga ko
53
je zaspao na nekom drugom. Ako neko zaista radi u tri
pravca, on vie nikad ne moe potpuno da se uspava; u
svakom sluaju, ne moe vie da spava onako blaeno kao
ranije; uvek e se probuditi i uvideti da je njegov rad
prestao.
Mogu da vam pokaem jo jednu veoma karakteris-
tinu razliku izmedju triju pravaca.
Radei u prvom pravcu ovek prvenstveno radi na
prouavanju sistema i na samoprouavanju i samoposmat-
ranju i mora u svom radu da pokae izvesnu inicijativu u
odnosu na sebe samog.
Onaj ko radi u drugom pravcu povezan je sa izves-
nim organizovanim radom i mora da ini samo ono to mu
se kae. U radu na drugom pravcu nije potreban i nije
doputena nikakva inicijativa, a glavnu stvar u njemu
predstavlja disciplina i tano pridravanje onoga to je
reeno, bez unoenja ikakvih sopstvenih ideja, ak i ako
izgledaju bolje od onih koje se nude.
Prilikom rada u treem pravcu ovek ponovo moe
da pokae inicijativu, ali uvek mora sebe da proveri i ne
sme sebi da dopusti da donosi odluke koje se kose sa
pravilima i principima ili sa onim to mu je reeno.
Ve sam rekao da rad poinje prouavanjem jezika.
Bie veoma korisno ako sada shvatite da ve znate izvestan
broj rei tog novog jezika i ako pokuate da ove nove rei
izbrojite i da ih sve zapiete. Morate ih, medjutim, zapisati
bez komentara, to jest bez tumaenja - komentari i inter-
pretacije, odnosno objanjenja, moraju biti sadrani u
vaem razumevanju. Ne moete ih staviti na papir. Da je
to mogue, prouavanje psiholokih uenja bi bilo veoma
jednostavno. Bilo bi dovoljno da se odtampa neka vrsta
renika i ljudi bi iz njega saznali sve to treba znati. To je,
medjutim, na sreu ili na nesreu nemogue i svako mora
da ui i da radi za sebe.
Sada moramo ponovo da se vratimo centrima i da
vidimo zbog ega nismo u stanju da se razvijamo bre, bez
potrebe za dugotrajnim kolskim radom.
Znamo da uvek kada neto uimo u svom pamenju
akumuliramo novi materijal. Ali ta je nae pamenje? Da
bi smo ovo razumeli, moramo da nauimo da svaki centar
smatramo posebnom i nezavisnom mainom koja se sastoji
od osetljive materije nalik na masu kojom je prevuen
fonografski valjak. Sve to nam se deava, sve to vidimo,
sve to oseamo, sve to ujemo i sve to nauimo belei
se na ovim valjcima. To znai da svi spoljni i unutranji
dogadjaji na valjcima ostavljaju izvesne "utiske". Re
"utisci" je veoma dobra, budui da se ovde zaista radi o
utisku, to jest o otisku. Utisak moe da bude dubok ili
veoma povran, ili pak moe da bude samo bljesak koji
veoma brzo nestaje i za sobom ne ostavlja nikakav trag.
Al i , bilo da su duboki ili povrni, to su utisci. A ovi utisci
na valjcima jesu sve to imamo, sav na imetak. Sve to
znamo, sve to smo nauili i sve to smo doiveli nalazi se
na naim valjcima. Svi nai misaoni procesi, raunice,
spekulacije, sastoje se takodje samo od poredjenja zapisa
na valjcima, od toga to se oni stalno iznova iitavaju u
pokuaju da se kroz medjusobno povezivanje shvate, i tako
dalje. Nismo u stanju da razmiljamo ni o emu novom, ni
o emu to se na naim valjcima ne nalazi. Ne moemo ni
da kaemo ni da uinimo nita to ne odgovara nekom od
zapisa na naim valjcima. Ne moemo da izmislimo novu
misao, ba kao to nismo u stanju da izmislimo ni novu
ivotinju, jer su svi nai pojmovi o ivotinjama nastali
posmatranjem ivotinja koje ve postoje.
Zapisi, odnosno utisci na valjcima medjusobno su
povezani asocijacijama. Asocijacije povezuju utiske koji
su primljeni istovremeno ili koji su na neki nain medju-
sobno slini.
U svom prvom predavanju sam rekao da pamenje
zavisi od svesnosti i da se zaista seamo jedino trenutaka
u kojima smo imali bljeskove svesti. Sasvim je jasno da e
razliiti istovremeni utisci koji su medjusobno povezani u
pamenju ostati due od nepovezanih utisaka. Prilikom
bljeska samosvesti, ili ak samo u njegovoj blizini, svi su
utisci jednog trenutka povezani i takvi ostaju i u seanju.
54
55
ETVRTO PREDAVANJE
Danas emo poeti sa detaljnijim prouavanjem cen-
tara. Dijagram etiri centra je sledei:
Intelektualni
centar
Emocionalni
centar
Motoriki i
instinktivni
centar
Dijagram predstavlja oveka koji stoji okrenut bo-
no, gledajui ulevo, i na vrlo shematski nain prikazuje
uzajamni poloaj centara.
Stvari zapravo stoje tako da svaki centar zauzima
itavo telo i tako rei proima itav organizam. Istovreme-
no, svaki od centara ima neto to se naziva njegovim
"teitem". Teite intelektualnog centra je u mozgu; te-
ite emocionalnog centra nalazi se u solarnom pleksusu,
a teita motorikog i instinktivnog centra nalaze se u
kimenom stubu.
Mora se shvatiti da na sadanjem nivou naunog
znanja nemamo naina da proverimo ovu tvrdnju, prvens-
tveno zato to s vaki od centara u sebi sadri mnoga svojstva
koja jo uvek nisu poznata uobiajenoj nauci, pa ak ni
anatomiji. Ovo vam moe zvuati udno, ali injenica je
da anatomija ljudskog tela jo uvek ni izdaleka nije potpuna
nauka.
Zbog toga prouavanje centara, koji su od nas skri-
veni, mora poeti posmatranjem njihovih funkcija ,koje su
sasvim pristupane naem istraivanju.
Ovo je uobiajeni postupak. U razliitim naukama-
fizici, hemiji, astronomiji, fiziologiji - prinudjeni smo da
onda kada nismo u stanju da dopremo do samih injenica,
objekata ili predmeta koje elimo da prouavamo zapone-
57
Glava
Srednji deo tela
grudi
Donji deo tela
i ledja
mo sa ispitivanjem njihovih rezultata, odnosno tragova.
U ovom sluaju emo imati posla sa direktnim funkcijama
centara; stoga sve to utvrdimo o fiinkcijama moe da se
primeni i na centre.
Svi centri imaju mnogo toga zajednikog, a istovre-
meno postoje i posebne karakteristike svakog centra koje
se moraju imati na umu.
Jedan od najvanijih principa koji moraju da se
razumeju kada je re o centrima jeste veoma velika razlika
u njihovoj brzini, odnosno razlika u brzini njihovih fun-
kcija.
Intelektualni centar je najsporiji. Za njim - mada
mnogo bri - slede motoriki i instinktivni centar, koji rade
manje-vie istom brzinom. Najbri je emocionalni centar,
mada u stanju "budnoga sna" on samo veoma retko radi
brzinom koja bi bila makar i priblina njegovoj pravoj
brzini i u principu mu brzina odgovara onoj motorikog i
instinktivnog centra.
Posmatranja nam mogu pomoi da ustanovimo raz-
liku u brzini funkcija, ali nam ne mogu dati konkretne
cifre. Razlika je, zapravo, veoma velika, vea no to bi iko
zamislio da razlika medju funkcijama istog organizma
moe da bude. Kao to sam ve rekao, razlika u brzini rada
centara se ne moe izraunati uobiajenim sredstvima, ali
smo zato, ukoliko nam se kae kolika je, u stanju da
nadjemo mnoge injenice koje, dodue, nee potvrdjivati
samu cifru, ali e zato potvrditi da je razlika zaista ogrom-
na. Stoga bih, pre no to navedem cifre, eleo da kaemo
neto o obinim posmatranjima koja mogu da se izvedu bez
ma kakvog posebnog znanja.
Pokuajte, na primer, da brzinu mentalnih procesa
uporedite sa motorikim funkcijama. Pokuajte sebe da
posmatrate onda kada morate da obavite mnogo brzih
istovremenih pokreta, recimo kao pri vonji automobila
veoma prometnom ulicom ili pak kada jaete po loem putu
ili radite ma kakav posao koji zahteva brze pokrete i brzo
rasudjivanje. Odmah ete primetiti kako niste u stanju da
posmatrate sve svoje pokrete. Moraete ili da usporite
58
pokrete, ili da se odreknete najveeg dela posmatranja; u
suprotnom ete rizikovati da doivite nesreu, a ako budete
insistirali na posmatranju , verovatno ete je i doiveti.
Mogue je izvriti jo mnogo slinih posmatranja,
naroito emocionalnog centra, koji je jo bri. Svako od
nas je zapravo ve puno puta zapazio razliite brzine naih
funkcija, ali mi veoma retko shvatamo vrednost svojih
zapaanja i iskustava. Svoja ranija zapaanja poinjemo da
razumemo tek kad nam je poznat princip.
Istovremeno se mora rei i da su sve cifre koje se
odnose na ove razliite brzine u kolskim sistemima potvr-
djene i poznate. Kao to emo kasnije videti, razlika u
brzini centara je interesantan broj koji ima kosmiko zna-
enje, odnosno koji ulazi u mnoge kosmike procese, ili
ak bolje rei, koji mnoge kosmike procese medjusobno
razdvaja. Taj broj je 30 000. Ovo znai da su motoriki i
instinktivni centar 30 000 puta bri od intelektualnog, a da
je emocionalni centar, onda kad radi svojom pravom brzi-
nom, 30 000 puta bri od motorikog i instinktivnog
centra.
Teko je poverovati da medju funkcijama istog or-
ganizma postoji tako ogromna razlika u brzini. To znai,
zapravo, da razliiti centri imaju sasvim razliito vreme.
Vreme instinktivnog i motorikog centra je 30 000 puta
due od vremena intelektualnog centra, a vreme emocio-
nalnog centra je 30 000 puta due od vremena motorikog
i instinktivnog centra.
Je li vam sasvim jasno ta "due vreme" znai? To
znai da je centru, za svaki posao koji mora da obavi, na
raspolaganju toliko puta vie vremena. Ma kako udna bila
injenica da medju centrima postoji ovako velika razlika u
brzini, ona objanjava mnoge dobro poznate pojave koje
uobiajena nauka nije u stanju da objasni i preko kojih
obino prelazi utke ili o kojima naprosto odbija da razgo-
vara. Ovde mislim na zapanjujuu i sasvim neobjanjivu
brzinu nekih fiziolokih i mentalnih procesa.
ovek, recimo, popije au rakije i odmah, za
manje od sekunde, doivi mnoga nova oseanja i osete -
59
oseaj toplote, oputenosti, olakanja, zadovoljstva, pri-
jatnosti ili pak razdraenosti, besa itd. Ono to osea moe
u razliitim sluajevima da bude razliito, ali ostaje inje-
nica da telo na stimulans reagauje veoma brzo, gotovo
momentalno.
Nema, sem toga, nikakve potrebe da se govori o
rakiji ili o nekom drugom stimulativnom sredstvu; ako je
neko veoma gladan ili veoma edan, aa vode ili komad
hleba e jednako brzo delovati.
Slina pojava koja ukazuje na ogromnu brzinu nekih
procesa moe se zapaziti, recimo, i u snovima. Neka od
ovih zapaanja sam spomenuo u "Novom modelu svemi-
ra".
I tu se ponovo radi bilo o razlici izmedju instinktiv-
nog i intelektualnog centra, bilo o onoj koja postoji izme-
dju intelektualnog i motorikog. Mi smo, medjutim, na ove
pojave toliko navikli da retko razmiljamo o tome u kojoj
meri su one udne i nerazumljive.
Naravno da za oveka koji o sebi nikada nije razmi-
ljao i koji nikada nije pokuavao da prouava sebe nema
nieg udnog ni u ovom ni u ma emu drugom. Ali sa
gledita uobiajene fiziologije ove pojave izgledaju zapra-
vo udesno.
Fiziolog zna koliko sloenih procesa mora da se
obavi od kad se proguta rakija ili voda pa dok se ne oseti
njihov efekat. Svaka supstanca koja u telo udje kroz usta
mora da se proanalizira, da se ispita na nekoliko razliitih
naina i da se tek nakon toga prihvati ili odbije. A sve se
ovo dogadja za sekund ili manje. To je udo, a u isto vreme
i nije. Naime, ako znamo razliku u brzini rada centara i
ako imamo na umu da instinktivni centar koji mora da
obavi ovaj posao ima 30 000 puta vie vremena nego
intelektualni kojim merimo nae uobiajeno vreme, moi
emo da razumemo kako je ovo mogue. To znai da
instinktivni centar za ovaj posao na raspologanju nema
jednu sekundu, ve oko osam sati svog vremena, a taj se
posao u svakoj obinoj laboratoriji za osam sati svakako
moe obaviti bez nepotrebne urbe. Stoga je naa predstava
60
o neobinoj brzini ovoga rada naprosto iluzija koju imamo
zato to mislimo da je nae uobiajeno vreme, odnosno
vreme intelektualnog centra, jedino koje postoji.
Kasnije emo se vratiti na prouavanje razlike u
brzini rada centara.
Sada moramo pokuati da razumemo jo jednu ka-
rakteristiku centara, koja e nam kasnije dati veoma dobar
materijal za samoposmatranje i za rad na sebi.
Smatra se da je svaki centar podeljen na dva dela,
pozitivni i negativni.
Ova podela je naroito jasna kada je re o intelektu-
alnom i instinktivnom centru.
Celokupni rad intelektualnog centra podeljen je na
dva dela: potvrdu i negaciju, da i ne. Svakog trenutka u
naem miljenju pretee jedno ili drugo, ili se pak njihove
snage uravnoteuju u trenutku neodlunosti.
Negativni pol intelektualnog centra je koristan jed-
nako kao i pozitivni, i svako smanjivanje jednog u korist
drugog bi za rezultat imalo mentalni haos.
U radu instinktivnog centra podela je, takodje, sas-
vim jasna i oba su dela, i pozitivni i negativni, to jest i
prijatni i neprijatni jednako potrebni za pravu orijentaciju
u ivotu.
Prijatni oseaji ukusa, mirisa, dodira, temperature,
sveine, sveeg vazduha, karakteristini su za uslove koji
su pogodni za ivot; a neprijatni oseaji neugodnog mirisa,
loeg ukusa, neprijatnog dodira, oseaj estoke vruine i
velike hladnoe ukazuju na uslove koji po ivot mogu biti
tetni.
Moe bez sumnje da se kae da bez prijatnih i
neprijatnih oseta nije mogua nikakva prava orijentacija u
ivotu. Njima se rukovodi celokupni ivotinjski svet na
zemlji, i svaki poremeaj u njima ima za posledicu stalnu
opasnost od bolesti i smrti.
Pomislite koliko brzo bi se ovek otrovao kada bi
izgubio svaki oseaj ukusa i mirisa ili kada bi na neki
61
neprirodan nain pobedio u sebi prirodnu odbojnostprema
neprijatnim osetima.
U motorikom centru podela na dva dela, pozitivni
i negativni, ima samo logiko znaenje; pokret je, naime,
suprotan mirovanju. Ovo nema nikakvog znaaja za prak-
tino posmatranje.
Podela u emocionalnom centru je, na prvi pogled,
sasvim prosta i oigledna. Ako uzmemo da prijatna osea-
nja, kao to su radost, simpatija, privrenost, samopouz-
danje itd. pripadaju pozitivnom delu, a negativna oseanja
poputdosade, razdraljivosti, ljubomore, zavisti, straha i
sl. negativnom, sve e izgledati veoma jednostavno; u
stvarnosti je, medjutim, sve znatno komplikovanije.
Za poetak, u emocionalnom centru ne postoji pri-
rodan negativni deo. Ne^ativna oseanja su veim delom
vetaka. Ona zapravo ne pripadaju emocionalnom centru
i zasnivaju se na instinktivnim osetima koji sa njima nema-
ju ba mnogo veze, ali koji se transformiu uz pomo
fantazije i identifikacije. Toje pravoznaenje svojevreme-
no veoma poznate teorije Dejmsa i Langa. Oni su insisti-
rali na tome da sva oseanja zapravo predstavljaju oseaje
promene u tkivima i unutranjim organima, pri emu se te
promene javljaju pre oseaja i predstavljaju njihov pravi
uzrok. To je zapravo znailo da spoljni dogadjaji i unut-
ranji uvidi ne izazivaju oseanja. Oni izazivaju unutarnje
reflekse koji proizvode oseaje; a ovi se, pak, tumae kao
oseanja.
Istovremeno, pozitivna oseanja, kao to su "lju-
bav", "nada", "vera", u onom smislu u kom se obino
shvataju, odnosno kao stalna oseanja, nisu mogua za
oveka u uobiajenom stanju svesti. Ona zahtevaju via
stanja svesti. Trae unutranje jedinstvo, samosvest, stal-
no "ja" i volju.
Pozitivna oseanja su oseanja koja ne mogu pos-
tati negativna. Naa pozitivna oseanja, poput simpatije,
radosti, privrenosti i samopouzdanja mogu svakog trenut-
ka da se preobraze u razdraljivost, dosadu, zavist, strah
itd. Ljubav se moe preobraziti u ljubomoru, ili u strah da
62
se ne izgubi ono to se voli, ili u mrnju i bes, nada se moe
preobratiti u sanjarenje i oekivanje nemoguih stvari, a
vera moe da se preobrati u sujeverje i slabost da se
prihvataju utene gluposti.
ak i isto intelektualna oseanja - elja za znanjem,
ili pak estetika oseanja, odnosno oseaj harmonije i lepote
mogu, ukoliko se izmeaju sa identifikacijom, neposredno
da se spoje sa negativnim emocijama kao to su oholost,
sujeta, sebinost, uobraenost itd.
Stoga, bez bojazni da emo pogreiti, moemo da
kaemo kako nismo u stanju da imamo pozitivna oseanja.
Istovremeno, medjutim, nemamo zapravo ni negativnih
oseanja koja bi postojala bez identifikacije i fantazije.
Naravno da se ne moe porei da pored mnogih i razliitih
fizikih patnji, koje pripadaju instinktivnom centru, ovek
ima mnoge duevne patnje koje pripadaju emocionalnom
centru. On ima mnogo tuga, bolova, strahova, bojazni itd.
koje se ne mogu izbei i koji su sa njegovim ivotom
povezani jednako blisko kao i bolest, bol i smrt. Ove
duevne patnje se, medjutim veoma razlikuju od negativ-
nih oseanja koji poivaju na fantaziji i na identifikaciji.
Ova oseanja su uasna pojava. Ona zauzimaju
ogromno mesto u naem ivotu. Za mnoge ljude se moe
rei da im itav ivot reguliu i kontroliu, a na kraju i
upropauju, negativna oseanja.
Pri tom, negativna oseanja ne igraju nikakvu koris-
nu ulogu u naem ivotu. Ne pomau nam u orijentaciji,
ne pruaju nam nikakvo znanje, ne usmeravaju nas ni na
kakav razuman nain. Ona nam, naprotiv, kvare sva zado-
voljstva, pretvaraju nam ivot u teret i veoma efikasno
spreavaju na mogui razvoj, budui da u naem ivotu
nema nieg to bi bilo vie mehaniko od negativnih
oseanja.
Negativna oseanja se nikada ne mogu staviti pod
nau kontrolu. Ljudi koji misle da su u stanju da svoja
negativna oseanja kontroliu i da ih pokau samo onda
kada to ele naprosto se zavaravaju. Negativna oseanja
zavise od identifikacije. Ako se identifikacija u nekom
63
konkretnom sluaju ukloni, ona e nestati. Najudnija i
najfantastinija injenica u vezi s negativnim oseanjima
jeste da ih ljudi zapravo oboavaju. Mislim da za obinog,
mehanikog oveka najteu stvar predstavlja to da shvati
da njegova sopstvena i tudja negativna oseanja nemaju
nikakve vrednosti i da u njima nema niega plemenitog,
niega lepog niti iega snanog.
Negativne emocije, zapravo, u sebi ne kriju nita
osim slabosti, a vrlo esto i poetak histerije, bolesti ili
zloina. Jedina dobra stvar u vezi s njima je ta to, budui
da su potpuno beskorisna i da su vetaki stvorena uz
pomo mate i identifikacije, mogu da budu unitena bez
ikakvog gubitka. I to je jedina ansa za spas kojom ovek
raspolae.
Da negativna oseanja slue ma kakvoj, pa i najma-
njoj svrsi, i da predstavljaju funkciju dela emocionalnog
centra koji stvarno postoji, ovek ne bi imao nikakve
anse, jer sve dotle dok zadrava svoja negativna oseanja
nikakav unutranji razvoj nije mogu.
Na jeziku kola se u vezi s borbom protiv negativnih
oseanja kae sledee:
ovek mora da rtvuje svoju patnju.
Svako e rei "Nita lake!". Ljudi bi, medjutim,
sve drugo rtvovali radije nego svoja negativna oseanja.
Nema uivanja i zadovoljstva koje ovek ne bi rtvovao
zbog sasvim sitnog razloga, ali nikada nee rtvovati svoju
patnju. Za to, u izvesnom smislu, postoji razlog.
ovek sujeverno oekuje da e mu rtvovanje nje-
govih zadovoljstava neto doneti, ali za rtvovanje svoje
patnje ne moe da oekuje nita. Kada je re o patnji,
prepun je pogrenih ideja - jo uvek misli da mu je patnju
poslao bog, ili bogovi, kao kaznu ili kao moralnu pouku,
i boji se ak i da uje za mogunost da se patnje oslobodi
na tako jednostavan nain. Ovu ideju jo vie oteava
postojanje mnogih patnji kojih ovek zaista ne moe da se
oslobodi, kao i mnogih drugih koje su potpuno zasnovane
na njegovoj fantaziji i kojih ne moe i nee da se odrekne,
kao to je, na primer, ideja o nepravdi i verovanje u
64
mogunost da se nepravda iskoreni. Mnogi, sem toga, i
nemaju nita drugo do negativne emocije. Sva njihova "ja"
su negativna. Ako biste im oduzeli negativne emocije,
naprosto bi se sruili i isparili.
A ta bi se bez negativnih oseanja dogodilo sa
naim ivotom? ta bi se desilo s onim to nazivamo
umetnou, sa pozoritem, sa dramom i sa veinom roma-
na?
Na nesreu, nema izgleda da negativna oseanja
nestanu. Ona se mogu pobediti i mogu nestati samo uz
pomo kolskog znanja i kolskih metoda. Borba protiv
negativnih oseanja predstavlja deo kolske obuke i tesno
je povezana sa celokupnim kolskim radom.
Ako su negativna oseanja vetaka, neprirodna i
beskorisna, kakvo je njihovo poreklo? S obzirom da nam
ovekovo poreklo nije poznato o ovom pitanju ne moemo
da diskutujemo, i u stanju smo da o negativnim oseanjima
govorimo jedino s obzirom na sebe i na svoj ivot.
Posmatrajui decu moemo, recimo, da uoimo na
koji nain se ona ue negativnim oseanjima,, i na koji
nain sama ue imitirajui stariju decu i odrasle.
Kada bi dete od prvih dana ivota moglo da bude
medju ljudima koji nemaju negativnih oseanja, verovatno
ih ni samo ne bi imalo, ili bi ih imalo toliko malo da bi ih
bilo lako savladati pravilnim vaspitanjem. U konkretnom
ivotu, medjutim, stvari stoje sasvim drugaije i dete od
deset godina je, uz pomo primera koje vidi i uje, uz
pomo literature, filmova i tako dalje, ve upoznalo itavu
skalu negativnih oseanja i u stanju je da ih zamisli, da ih
reprodukuje i da se sa njima identifikuje jednako dobro kao
i odrastao ovek.
U odraslim ljudima negativne emocije podrava
njihovo stalno opravdavanje i glorifikovanje u knjievnos-
ti i umetnosti, kao i sopstveno pravdanje samoga sebe i
popustljivost prema sebi. ak i kada se umorimo od njih,
ne verujemo da ih se moemo sasvim osloboditi.
65
Nadnegativnimoseanjima, medjutim, imamoznat-
no veu mo nego to mislimo, naroito kada ve znamo
u kojoj meri su ona opasna i u kojoj meri je borba protiv
njihhitan zadatak. Mi , medjutim, za ova oseanjanalazimo
previe izgovora i plivamo u moru samosaaljenja i sebi-
nosti, bacajui eventualno krivicu na sve drugo osim na
sebe same.
Sve ovo to smo upravo rekli pokazuje nam da se u
odnosu na svoj emocionalni centar nalazimo u vrlo udnom
poloaju. On nema pozitivni i negativni deo. Veina nje-
govih negativnih funkcija je izmiljena i im^ puno ljudi
koji nikada u ivotu nisu iskusili pravo oseanje, budui
da im vreme u ogromnoj meri ispunjavaju nestvarna ose-
anja.
Stoga se ne moe rei da nam je emocionalni centar
podeljen na dva dela, pozitivni i negativni. Moemo rei
jedino to da imamo prijatna i neprijatna oseanja, i da se
sva oseanja koja u datom trenutku nisu negativna mogu
pri najmanjoj provokaciji, pa ak i bez ikakve provo-
kacije, da preobraze u negativna.
To je istinska slika naeg emocionalnog ivota, i ako
sebe iskreno pogledamo moraemo da uvidimo da sve dok
ova otrovna oseanja u sebi gajimo i sve dotle dok im se
divimo ne moemo oekivati da emo biti u stanju da u sebi
ravijemo jedinstvo, svest ili volju. Kada bi takav razvoj
bio mogu, sve ove negativne emocije bi ule u nae novo
bie i postale bi u nama stalne. To znai da nikada ne bismo
mogli da ih se oslobodimo. Na nau sreu, tako neto je
nemogue. Ako u naem sadanjem stanju ma ta postane
stalno, to znai bolest. Samo ludaci mogu da imaju stalan
ego. Ova injenica nas usput dovodi do jo jednog pogre-
nog termina, koji se u savremeni psiholoki jezik uvukao
iz takozvane psihoanalize: mislim na re "kompleks". U
psihijatriji devetnaestog veka se ono to se danas naziva
"kompleks" zvalo "fiksna ideja", a "fiksne ideje" su smat-
rane znakom bolesti. Toje idaljepotpuno tano. Normalan
ovek ne moe da ima "fiksne ideje", "komplekse" ili
"fiksacije". Korisno je prisetiti se toga u sluaju da neko
66
pokua da u vama pronadje komplekse. Ovakvi kakvi smo
ve ionako imamo puno loih osobina i anse su nam ak
i bez kompleksa veoma male.
Ako se sada vratimo na pitanje rada na sebi, ne
moemo, a da se ne upitamo kolike su nam zapravo anse.
U sebi moramo da otkrijemo one funkcije i one pojave koje
smo bar u izvesnoj meri u stanju da kontroliemo, i tu
kontrolu moramo vebati i moramo da pokuamo da je
poveamo koliko god je to mogue. Izvesnu kontrolu
imamo, recimo, nad svojim pokretima, i rad na sebi u
mnogim kolama, a naroito na Istoku, poinje sticanjem
to je mogue potpunije kontrole nad pokretima. Za ovo
je, medjutim, potreban specijalan trening, veoma mnogo
vremena i prouavanja veoma sloenih vebi. U uslovima
savremenog ivota veu kontrolu imamo nad svojim misli-
ma, i u tom kontekstu postoji specijalan metod po kom na
razvoju svoje svesti moemo raditi koristei se instrumen-
tom koji najvie slua nau volju; to je na um, odnosno
intelektualni centar.
Da biste bolje razumeli ono to u vam rei, morate
se potruditi da imate na umu da nemamo kontrolu nad
svojom sveu. Kada sam rekao da moemo da postanemo
svesniji, odnosno da se ovek na trenutak moe uiniti
svesnijim naprosto time to e mu se postaviti pitanje da li
je svestan, rei "svestan" i "svest" sam upotrebio u rela-
tivnom smislu. Svest ima vrlo mnogo stupnjeva i svaki vii
stepen u odnosu na nii znai "svest". Ali ako nad samom
sveu nemamo nikakvu kontrolu, mi tu kontrolu imamo
nad svojim miljenjem o svesti i u stanju smo da svoje
miljenje upotrebimo na nain koji nas dovodi svesti. Hou
da kaem da time to svojim mislima dajemo pravac koji
bi imale u trenutku svesti moemo da probudimo svest.
Sada probajte da formuliete ono to ste zapazili pri
svojim pokuajima samoposmatranja.
Zapazili ste tri stvari. Najpre da sebe ne pamtite, to
jest da onda kada pokuavate da se posmatrate sebe niste
svesni. Zapazili ste, zatim, i da posmatranje oteava nep-
rekidni tok misli, slika, odjeka razgovora i fragmenata
67
seanja koji protiu kroz va um i koji vau panju veoma
esto skreu sa posmatranja. Kao tree, primetili ste da
istoga trenutka kad zaponete samoposmatranje neto u
vama zapoinje sa fantaziranjem i da samoposmatranje,
ako se oko njega zaista trudite, predstavlja stalnu borbu
protiv fantaziranja.
To je ono to je u radu na sebi glavno. Onaj ko shvati
da sve tekoe u radu zavise od injenice da nije u stanju
da pamti sebe, ve zna ta mora da radi.
Mora pokuati da pamti sebe.
Da bi se ovo postiglo, mora se boriti sa mehanikim
mislima i sa fantazijom.
Ako se to savesno i uporno radi, rezultati e biti
vidljivi za relativno kratko vreme. Ne smete, medjutim, da
pomislite da je to lako ili da time moete odmah da
ovladate.
Takozvano pamenje sebe predstavlja neto to je
vrlo teko nauiti i sprovoditi. Ono ne sme da se zasniva
na oekivanju rezultata, jer e se ovek u protivnom iden-
tifikovati sa svojim naporima. Osnovu mora da predstavlja
uvidjanje injenice da sebe ne pamtimo, i da u isto vreme
moemo sebe da pamtimo ako to pokuamo dovoljno
uporno i na pravi nain.
Ne moemo da postanemo svesni voljno, u trenutku
kad to poelimo, jer nemamo kontrolu nad stanjima svesti.
U stanju smo, medjutim, da voljno pamtimo sebe krae
vreme, jer raspolaemo izvesnom kontrolom nad svojim
mislima. Ako sebe ponemo da pamtimo uz pomo speci-
jalnog ustrojstva svojih misli, odnosno tako to emo
uvideti ta sve to znai, to e nas dovesti do svesti.
Morate da zapamtite da smo pronali slaba mesta u
zidu nae mehaninosti. To su saznanje da sebe ne pamtimo
i uvidjanje da moemo da pokuamo da pamtimo sebe. Do
ovoga trenutka na zadatak je predstavljalo jedino proua-
vanje sebe. Sada, sa razumevanjem da je neophodno da u
nama dodje do stvarne promene, poinje rad.
Kasnije ete nauiti da sprovodjenje pamenja sebe,
koje je povezano sa samoposmatranjem i borbom protiv
fantazije nema samo svoje psiholoko znaenje, ve da
takodje menja najsuptilnije delove naeg metabolizma i da
u naem telu vri izvesna hemijska, ili je moda bolje rei
alhemijska dejstva. Tako smo danas od psihologije stigli
do alhemije, odnosno drugim reima do ideje o transfor-
misanju grubljih elemenata u finije.
68
69
PETO PREDAVANJE
Kada je re o prouavanju ovekovog mogueg
razvoja duan sam da iznesem jednu veoma vanu stvar.
U oveku postoje dve strane koje moraju da se
razvijaju, to jest dva pravca mogueg razvoja koji moraju
istovremeno da se slede.
Te dve ovekove strane, to jest dva pravca mogueg
razvoja, jesu znanje i bie.
Puno puta sam ve govorio o neophodnosti da se
razvija znanje, a naroito samospoznaja, jer jednu od
najkarakteristinijih crta ovekovog sadanjeg stanja
predstavlja to da on sebe ne poznaje.
Ljudi u principu razumeju ideju o razliitim nivoima
znanja, o relativnosti znanja i o neophodnosti potpuno
novog znanja.
Ono to u veini sluajeva ne razumeju jeste ideja o
biu, kao potpuno odvojenom od znanja, kao i ideja o
relativnosti bia, o mogunosti razliitih nivoa bia i ne-
ophodnosti da se bie razvija, pri emu je taj razvoj
odvojen od razvoja znanja.
Ruski filozof Vladimir Solovjev je u svom pisanju
koristio termin "bie". Govorio je o biu kamena, o biu
biljaka, biu ivotinja, biu oveka i boanskom biu.
Ovo je bolje od uobiajenog pojma, budui da se po
uobiajenom shvatanju bie oveka ne smatra ni po emu
razliitim od bia kamena, bia biljke ili bia neke ivoti-
nje. Sa uobiajene take gledita, kamen, biljka i ivotinja
jesu, to jest postoje, ba kao to i ovek jeste, odnosno
postoji. injenica je, medjutim, da postoje na sasvim
drugaiji nain. Ali definicija Vladimira Solovjeva nije
potpuna. Ne postoji nita to bi se moglo nazvati oveko-
vim biem. Ljudi su suvie razliiti da bi to bilo mogue.
Ve sam objasnio da se sa gledita sistema koji prouava-
mo pojam oveka deli na sedam pojmova: ovek br. 1,
ovek br. 2, ovek br. 3, ovek br. 4, ovek br. 5, ovek
br. 6 i ovek br. 7. To znai sedam stupnjeva, odnosno
71
kategorija bia, bie br. 1, bie br.2, bie br. 3 i tako dalje.
Pored ovoga, ve su nam poznate i tananije podele. Znamo
da moe biti veoma razliitih ljudi br. 1, veoma razliitih
Ijudi br. 2 i veoma razliitih Ijudi br. 3. Oni mogu da ive
sasvimpoduticajima A. Mogu u jednakoj meribiti izloeni
dejstvu uticaja A i B. Mogu biti vie pod dejstvom uticaja
B nego uticaja A. Mogu imati magnetski centar. Mogue
je da su ve doli u kontakt sa kolom, to jest sa uticajima
C. Mogu biti na putu da postanu ljudi br. 4. Sve ove
kategorije ukazuju na razliite nivoe bia.
U religijskoj misli ideja o biu je predstavljala ele-
ment samih osnova miljenja i govorenja o oveku, a sve
druge podele su u poredjenju sa ovom smatrane nevanim.
Ljudi su deljeni na pagane, nevernike, ili jeretike sa jedne
i na istinske vernike, pravednike, svece, proroke itd. sa
druge strane.
Sve ove definicije se nisu odnosile na razlike u
stavovima i uverenjima, to jest nisu se odnosile na zna-
nje, ve na bie.
Moderna misao ideju o biu i o razliitim nivoima
bia ignorie. Ljudi, naprotiv, veruju da neko moe biti
utoliko zanimljivija i briljantnija osoba ukoliko u njego-
vom biu ima vie nesklada i protivurenosti. U principu
se prihvata, mada preutno, a ak ne uvek samo preutno,
da neko moe biti nepopravljivi laov, da moej^ti se'bi-
cah, nepouzdan, nerazuman, lzopaen, a da uprkos tome
ipak bude veliki naunik, veliki umetnik lli veliki tildzflfe
Naravno da je to sasvim nemogue. Ova nespojivost raz-
liitih crta neijeg bia koja se obino smatra originalnou
zapravo znai slabost. Niko ne moe biti veliki mislilac ili
veliki umetnik ako mu je um izopaen ili nedosledan, ba
kao to neko ne moe da bude vrhunski sportista ili cirfcuski
atleta ako ima tuberkulozu. Siroko prihvatanje ideje cra
nedoslednost i nemoralnost znai originalnost odgovorno
je za mnoge naune, umetnike i verske patvorine naeg
doba, a verovatno i svih vremena.
Neophodno je da se jasno razume ta bie znai, i
zbog ega ono mora da raste i da se razvija paralelno sa
znanjem ili nezavisno od njega.
Ako znanje nadraste bie ili bie nadraste znanje,
rezultat uvek predstavlja jednostran razvoj, a jednostran
razvoj ne moe da ode suvie daleko. On mora zapasti u
neku ozbiljnu unutranju protivurenost i na njoj e se i
zaustaviti.
Kasnije bismo jednom prilikom mogli da razgova-
ramo o razliitim vrstama i razliitim rezultatima jednos-
tranog razvoja. U ivotu se obino sreemo samo sa
jednom vrstom, onom kada je znanje nadraslo bie. Rezul-
tat poprima oblike dogmatizovanja izvesnih ideja i dosled-
ne nemogunosti daljeg razvoja znanja, do koje dolazi
zbog gubitka razumevanja.
Sada u rei neto o razumevanju.
ta je razumevanje?
Pokuajte da sebi postavite ovo pitanje i videete da
ne moete da odgovorite na njega. Razumevanje ste uvek
brkali sa znanjem, to jest sa posedovanjem informacije.
Znati i razumeti su, medjutim, dve sasvim razliite stvari
i morate da nauite da medju njima pravite razliku.
Da biste neku stvar razumeli, morate videti njenu
vezu sa nekim veimpredmetom, odnosno veomcelinom,
kao i mogue posledice ove veze. Razumevanje uvek
predstavlja razumevanje manjeg problema u odnosu na
vei problem.
Pretpostavimo, na primer, da vam pokaem staru
rusku srebrnu rublju. To je bio novi veliki kao pola
krune, ija je vrednost odgovarala vrednosti dva ilihga i
jednog penija.
Vi ovaj novi moete da gledate, moete da ga
prouavate, da ustanovite u kojoj godini je iskovan, da
saznate sve o caru iji je portret na njemu, da ga izmerite,
pa ak i da napravite hemijsku analizu i da odredite tanu
koliinu srebra koju sadri. Moete da ustanovite ta znai
re "rublja" i koje godine je ula u upotrebu. Moete
72
73
saznati sve to, a verovatno i mnogo vie, ali nju i njeno
znaenje neete razumeti ako ne znate da je njena kupov-
na mo pre rata esto odgovarala dananjoj engleskoj funti
i da kupovna mo dananje papirne rublje u boljevikoj
Rusiji obino odgovara vrednosti engleskog novia od
etvrt penija, pa i manje. Ako saznate ovo, razumeete
neto o rublji, a moda i o nekim drugim stvarima, jer
razumevanje jedne stvari odmah vodi razumevanju mnogih
drugih.
Ljudi, ak esti, misle i da razumevanje znai pro-
nalaenje imena, rei, naziva ili oznake za novu, odnosno
neoekivanu pojavu. Ovo pronalaenje, to jest izmiljanje
rei za neshvatljive stvari nema nikakve veze sa razume-
vanjem. Naprotiv, kad bismo mogli da se oslobodimo
polovine svojih rei, moda bismo imali bolje anse da
ostvarimo izvesno razumevanje.
Ako se upitamo ta znai razumeti ili ne razumeti
nekog oveka, moramo najpre da pomislimo na sluaj u
kome nismo u stanju da sa nekim razgovaramo na njego-
vom sopstvenom jeziku. Prirodno je da se dvoje ljudi koji
ne govore zajednikim jezikom nee razumeti. Neophodno
je da znaju zajedniki jezik, ili pak da se sloe oko izvesnih
znakova ili simbola kojima e da oznaavaju stvari. Pret-
postavimo, medjutim, da se tokom razgovora sa nekim ne
slaemo oko znaenja izvesnih rei, znakova ili simbola. I
u tom sluaju se vie neemo medjusobno razumeti,
Odatle sledi princip da ne moete da razumete, a da
se ne slaete. U obinom razgovoru veoma esto kaemo:
razumem ga, ali se ne slaem s njim. Sa gledita sistema koji
prouavamo ovo je nemogue. Ako nekog razumete, slaete
se s njim; ako se sa njim ne slaete, ne razumete ga.
Ovu ideju je teko prihvatiti, to znai da ju je teko
razumeti.
Kao to sam upravo rekao, u oveku postoje dve
strane koje moraju da se razvijaju normalnim tokom nje-
gove evolucije: to su znanje i bie. Al i ni znanje ni bie ne
moguda miruju, nitida ostanu u istom stanju. Akomakoje
od njih ne raste i ne jaa, ono slabi i smanjuje se.
74
Razumevanje se moe uporediti sa aritmetikom
sredinom izmedju znanja i bia. Ono pokazuje neophod-
nost istovremenog rasta jednog i drugog. Ako samo jedno
od ovo dvoje raste, a drugo se smanjuje, aritmetika
sredina se nee izmeniti.
To objanjava takodje i zbog ega "razumeti" znai
sloiti se. Ljudi koji se medjusobno razumeju ne moraju
da imaju samo jednako znanje, ve i jednako bie. Samo
tada je uzajamno razumevanje mogue.
Druga pogrena ideja koju ljudi imaju, a koja je
naroito karakteristina za nae doba, jeste ta da razume-
vanje moe da bude razliito, to jest da ljudi mogu i da
imaju pravo da istu stvar razliito razumeju.
Sa gledita sistema ovo je sasvim pogreno. Razu-
mevanje ne moe da bude razliito. Moe da postoji samo
jedno razumevanje, dok je sve ostalo nerazumevanje,
odnosno nepotpuno razumevanje.
Ljudi, medjutim, esto misle da razliito razumeju
neke stvari. Primere za to moemo nai svakodnevno.
Kako da objasnimo ovu protivurenost?
Protivurenost, zapravo, ne postoji. Razumevanje
znai razumevanje dela u odnosu na celinu. Ideja o celini
se, medjutim, kod Ijudi moe veoma razlikovati s obzirom
na njihovo znanje i bie. Eto zbog ega je, opet, potreban
sistem. Razumevanje se ui kroz razumevanje sistema i
svega to je u vezi sa sistemom.
Al i ako se govori na uobiajenom nivou, bez
predstave o koli ili sistemu, mora se priznati da razume-
vanja ima onoliko koliko ima i ljudi. Svako e sve razumeti
na svoj sopstveni nain, to jest u skladu sa ovom ili onom
mehanikom uvebanou ili navikom; ali sve je to subjek-
tivno i relativno razumevanje. Put ka objektivnom razu-
mevanju vodi kroz kolske sisteme i kroz promenu bia.
Da bih ovo objasnio, moram ponovo da se vratim na
podelu oveka na sedam kategorija.
Neophodno je da uvidite da izmedju oveka 1, 2 i 3
sa jedne i oveka vie kategorije sa druge strane postoji
75
velika razlika. Ova razlika je, zapravo, mnogo vea nego
to moemo i da zamislimo. Ona je tako velika da se itav
ivot sa ovog gledita vidi kao podeljen na dva koncentri-
na kruga - unutranji i spoljanji krug oveanstva.
U unutranji krug spadaju ljudi br. 5, 6 i 7, u spoljni
ljudi br. 1, 2 i 3. Ljudi br. 4 se nalaze na pragu unutranjeg
kruga, odnosno izmedju dvaju krugova.
Unutranji krug se, sa svoje strane, deli na tri kon-
centrina kruga; unutarnji, u koji spadaju Ijudi br. 7,
srednji, u koji spadaju ljudi br. 6 i spoljni unutranji krug
u koji spadaju ljudi br. 5.
Ova podela nas se trenutno ne tie. Za nas sva tri
unutranja kruga obrazuju jedan unutranji krug.
Spoljni krug u kom ivimo ima nekoliko imena koja
oznaavaju njegove razliite osobine. On se naziva meha-
nikim krugom, zato to se u njemu sve dogadja, sve je u
njemu mehaniko, a ljudi koji u njemu ive su maine. On
se takodje naziva i krugom pometnje jezika, jer svi ljudi
koji ive u ovom krugu govore razliitim jezikom i nikada
se ne razumeju. Svako sve shvata razliito.
Tako smo doli do zanimljive definicije razumeva-
nja. To je neto to pripada unutranjem krugu oveans-
tva, a ne svima nama. Ako ljudi spoljanjeg kruga shvate
da se ne razumeju i ako oseaju potrebu za razumevanjem,
moraju prodreti u unutranji krug, jer je razumevanje
medju ljudima mogue samo u njemu.
Razne vrste kole slue kao kapije kroz koje Ijudi
mogu da prodju u unutranje krugove. Ali za ulazak u
krugove vie od onih u kojima smo se rodili potreban je
dug i naporan rad. Prvi korak u ovom radu predstavlja
prouavanje novog jezika. Moete postavitipitanje: kakav
je to jezik koji uimo?
Sada u moi i da vam odgovorim na to.
U pitanju je jezik unutranjeg kruga, jezik na kome
ljudi mogu da se medjusobno razumeju.
Mora vam biti jasno da potpuno stojimo izvan ovog
unutranjeg kruga i zato moemo znati jedino rudimentar-
ne delove toga jezika. Ali ak e nam i ti rudimentarni
delovi pomoi da se razumemo bolje nego to bismo to
ikada bili u stanju bez njih.
Svaki od tri unutranja kruga ima sopstveni jezik.
Mi prouavamo jezik spoljnog medju unutranjim krugo-
vima. Ljudi spoljnog unutranjeg kruga prouavaju jezik
srednjeg, a ljudi srednjeg jezik unutranjeg.
Ako me upitate kako sve ovo moe da se dokae,
rei u vam da moe da se dokae jedino prouavanjem
sebe i daljim posmatranjem. Ako ustanovimo da uz prou-
avanje sistema moemo bolje da razumemo sebe i druge
ljude, ili recimo da bolje moemo da razumemo izvesne
knjige, ili pak izvesne ideje, a naroito ako nadjemo kon-
kretne injenice koje pokazuju da se to novo razumevanje
razvija, to e biti ako ne dokaz, a ono bar znak da je taj
dokaz mogu.
76
77
Moramo imati na umu da nae razumevanje, ba kao
i naa svest, nije uvek na istom nivou. Ono se neprestano
koleba.
To znai da u jednom trenutku razumemo vie, a u
drugom manje. Ako u sebi zapazimo tu razliku u razume-
vanju, moi emo da uvidimo da najpre postoji mogunost
da se ovih viih nivoa razumevanja drimo, a zatim i da ih
nadmaimo.
Al i , teorijsko prouavanje nije dovoljno. Neophod-
no je da radite na svom biu i na njegovoj promeni.
Ako svoj cilj formuliete sa stanovita elje da razu-
mete druge ljude, morate imati na umu jedan veoma vaan
kolski princip: druge Ijude moete da razumete samo u
onoj meri u kojoj ste u stanju da razumete i samog sebe, i
samo na nivou svoga sopstvenog bia. Ovo znai da
moete da prosudjujete o nivou neijeg znanja, ali ne i o
nivou tudjega bia. U drugim ljudima moete videti samo
onoliko koliko imate u sebi. Ljudi, medjutim, stalno prave
greku utoliko to misle da su u stanju da prosudjuju o
tudjem biu. Stvari, medjutim, stoje tako da ako ele da
sretnu i da razumeju ljude na viem stupnju razvoja nego
to su oni sami, moraju raditi s ciljem da izmene sopstveno
bie.
Sada moramo da se vratimo na prouavanje centara
i na prouavanje panje i pamenja sebe, jer su to jedini
putevi koji vode ka razumevanju.
Pored podele na dva dela, pozitivni i negativni, koja,
kao to smo videli, nije jednaka za sve centre, svaki od
naa etiri centra je podeljen jo na tri dela. Ova tri dela
odgovaraju defmiciji samih centara. Prvi od njih je "me-
haniki" i u sebe ukljuuje motoriki i instinktivni princip,
pri emu jedan od njih moe da preovladjuje; drugi je
"emocionalni", atrei "intelektualni". Dijagram koji sledi
prikazuje poloaj delova intelektualnog centra. Ovaj cen-
tar je podeljen na pozitivni i negativni deo, a svaki od ta
dva dela je opet podeljen na tri. Tako se intelektualni centar
zapravo sastoji od est delova.
Svaki od ovih est delova je sa svoje strane opet
podeljen na tri dela: mehaniki, emocionalni i intelektual-
ni. O toj drugoj podeliemo, medjutim, govoriti tekznatno
kasnije, sa izuzetkom jednog dela, a to je mehaniki deo
intelektualnog centra, o kome emo govoriti odmah.
Podela centara na tri dela je veoma jednostavna.
Mehaniki deo radi gotovo automatski; on ne zahteva
nikakvu panju. Zbog ovoga, medjutim, nije u stanju da
se prilagodi promeni okolnosti, nije u stanju da "misli" i
nastavlja da radi onako kako je poeo ak i ako su se
okolnosti sasvim izmenile.
U intelektualnom centru mehaniki deo obavlja sav
posao oko registrovanja utisaka, seanja i asocijacija. To
je sve to bi normalno i trebalo da radi ako drugi delovi
obavljaju svoj posao. On nikad ne odgovara na pitanja
upuena itavom centru, nikada ne bi trebalo da pokuava
da rei probleme celog centra i nikad ne bi trebalo nita da
odluuje.
Na nesreu, ovaj deo je zapravo uvek spreman da
donosi odluke i uvek odgovara na svakojaka pitanja, na
vrlo uzak i ogranien nain, gotovim frazama, kolokvijal-
nim izrazima i partijskim sloganima. Svi ti i mnogi drugi
elementi naih uobiajenih reakcija predstavljaju rad me-
hanikog dela intelektualnog centra.
Ovaj deo ima svoje sopstveno ime. Zove se "forma-
tivni aparat" ili ponekad "formativni centar". Mnogi, a
naroito ljudi br. 1, odnosno velika veina oveanstva,
ive svoj ivot samo sa formativnim aparatom, nikada se
ne dotiui drugih delova svog intelektualnog centra. For-
mativni aparat je sasvim dovoljan za neposredne ivotne
78
79
potrebe, za prijem uticaja A i za odgovore na njih i za
iskrivljavanje i odbijanje uticaja C.
"Formativno miljenje" uvek moe da se prepozna.
Formativni centar, na primer, ume da broji samo do dva.
On sve neprestano deli na dva: "boljevizam i faizam",
"radnici i buroazija", "proleteri i kapitalisti" i takodalje.
Veinu savremenili fraza moemo da zahvalimo formativ-
nom miljenju, a isti sluaj je i sa veinom popularnih
teorija. Moda bi moglo da se kae i da su sve popularne
teorije svih vremena formativne.
Emocionalni deo intelektualnog centra sastoji se
prvenstveno od onog to se naziva intelektualnom emoci-
jom (intelektualnim oseanjem), tj. od elje za znanjem,
zadovoljstva to se zna, nezadovoljstva to se ne zna,
radosti zbog otkria itd.. mada sve ovo moe da se mani-
festuje na vrlo razliitim nivoima.
Rad emocionalnog dela zahteva punu panju, ali u
ovoin delu centra panja ne zahteva nikakav napor. Nju
privlai i odrava sam predmet, veoma esto pomou
identifikacije, koja se obino naziva "interesovanjem",
odnosno "entuzijazmom", "strau" ili "predanou".
Intelektualni deo intelektualnog centra ukljuuje u
sebe sposobnost stvaranja, konstruisanja, pronalaenja i
otkrivanja. On ne moe da radi bez panje, ali panja u
ovoni delu centra mora da bude kontrolisana i odrava-
na voljom i naporoin.
To je glavni kriterijum u prouavanju delova centa-
ra. Ako ih posmatramo sa stanovita panje, odmah emo
znati o kom delu centra je re. Kad panje nema, ili kad
ona luta, nalazimo se u mehanikom delu; ako panju
privlai i odrava predmet posmatranja, to jest razmilja-
nja, re je o emocionalnom delu; a ako panju kontrolie i
na predmetu dri volja, u pitanju je intelektualni deo.
Isti metod istovremeno pokazuje i kako da se inte-
lektualni deo centra navede na rad. Time to posmatramo
panju i to pokuavamo daje kontroliemo, prisiljavamo
sebe da radimo u intelektualnim delovima centara, budui
da isti princip vai za sve centre podjednako, mada nam
80
moda nee biti ba tako lako da razlikujemo inelektualni
deo drugih centara, kao na primer intelektualni deo instin-
ktivnog centra koji radi bez bilo kakve panje koju bismo
mi mogli da opazimo i da kontroliemo.
Uzmimo emocionalni centar. Trenutno neu govo-
riti o negativnim emocijama. Pogledaemo samo podelu
ovoga centra na tri dela: mehaniki, emocionalni i intelek-
tualni.
Mehaniki deo se sastoji od najjeftinije vrste goto-
vog humora i grubog smisla za smeno, sklonosti prema
uzbudjenjima, sklonosti prema spektakularnim predstava-
ma, uivanja u spoljnom sjaju, sentimentalnosti, sklonosti
da se bude u gomili i deo gomile i sklonosti prema svim
oblicima oseanja gomile i prema potpunom gubljenju u
niim, poluivotinjskim oseanjima: surovosti, sebinos-
t i , kukaviluku, ljubomori, zavisti itd.
Emocionalni deo moe da bude veoma razliit kod
razliitih ljudi. On moe da sadri smisao za humor,
odnosno smisao za smeno, kao i versko oseanje, estetsko
oseanje, moralno oseanje i u tom sluaju moe da vodi
budjenju savesti. Sa identifikacijom moe, medjutim," da
bude sasvimdrugaiji, moe postati vrlo ironian, sarkas-
tian, surov, tvrdoglav, zloest i ljubomoran - samo na
neto manje primitivan nain nego mehaniki deo.
Intelektualni deo emocionalnog centra u sebi sadri
mo umetnikog stvaranja, koje se odvija uz pomo inte-
lektualnih delova motorikog i intelektualnog centra. U
sluajevima kada intelektualni delovi motorikog i intelek-
tualnog centra koji su neophodni za manifestovanje krea-
tivnih sposobnosti nisu dovoljno uvebani ili po svome
razvoju ne odgovaraju ovom delu, on moe da se manifes-
tuje u snovima. To objanjava divne i umetnike snove
inae nimalo umetniki orijentisanih ljudi.
Intelektualni deo emocionalnog centra takodje
predstavlja i glavno sedite magnetskog centra. Hou da
kaem da magnetski centar, ako postoji samo u intelektu-
alnom centru, ili samo u emocionalnom delu emocionalnog
centra, ne moe da bude dovoljno jak da bi bio efikasan i
81
uvek je podloan grekama i neuspehu. Intelektualni deo
emocionalnog centra, onda kadaje potpuno razvijen i radi
punom snagom, predstavlja, medjutim, put ka viim cen-
trima.
U motorikomcentru, mehaniki deoje automatski.
Njemu pripadaju svi automatski pokreti koji se obino
nazivaju "instinktivnim", kao i oponaanje i sposobnost
oponaanja koja u ivotu igra tako veliku ulogu.
Emocionalni deo motorikog centra prvenstveno je
vezan za uivanje u kretanju. Ljubav prema igrama i
sportovima normalno pripada ovom delu motorikog cen-
tra, ali kada se sa njom pomeaju identifikacija i druge
emocije, ona se veoma retko nalazi na tom mestu, te se
Ijubav za sportove u veini sluajeva nalazi u motorikom
delu intelektualnog ili emocionalnog centra.
Intelektualni deo motorikog centra je vrlo vaan i
veoma zanimljiv instrument. Svako ko je ikada dobro
uradio ma kakav fiziki posao, ta god to bilo, zna da je za
svaku vrstu posla potrebno puno pronalazaka. ovek
mora da pronadje svoje sopstvene male metode za sve to
ini. Ovi pronaiasci predstavljaju posao intelektualnog
dela motorikog centra, a njegov rad je takodje potreban i
za mnoge druge Ijudske pronalaske. Sposobnost voljnog
oponaanja glasa, intonacije i pokreta drugih ljudi, onakva
kakvu poseduju glumci, takodje pripada intelektualnom
delu motorikog centra. Za vie, odnosno kvalitetnije
stupnjeve ove sposobnosti potrebno je, medjutim , i uee
intelektualnog dela emocionalnog centra.
Rad instinktivnog centra je od nas veoma dobro
skriven. Zaistapoznajemo, odnosno oseamo i moemoda
posmatramo, jedino njegov ulni i emocionalni deo. Me-
haniki deo u sebi sadri uobiajene oseaje, koje veoma
esto uopte ne primeujemo, ali koji nam slue kao poza-
dina za druge oseaje. Tu su, takodje, i instinktivni pok-
reti u pravom znaenju ove rei, to jest svi unutranji
pokreti kao to je cirkulacija krvi, kretanje hrane u orga-
nizmu i unutranji i spoljni refleksi.
Itelektualni deo instinktivnog centraje veoma veliki
i veoma vaan. U stanju samosvesti ili u stanju koje mu je
blisko ovek moe da dodje u kontakt sa intelektualnim
delom instinktivnog centra i od njega moe puno da naui
kada je re o funkcionisanju ljudske maine i njenim
mogunostima. Intelektualni deo instinktivnog centra je
um koji stoji iza celokupnog rada organizma, i to je um
sasvim razliit od intelektualnog uma.
Prouavanje delova centra i njihovih specijalnih
funkcija zahteva izvestan stepen pamenja sebe. Onaj ko
ne parnti sebe nije u stanju da posmatra dovoljno dugo niti
dovoljno jasno da bi osetio i razumeo razliku medju fun-
kcijama koje pripadaju razliitim delovima razliitih cen-
tara.
Prouavanje panje ukazuje na delove centara bolje
no ma ta drugo, ali i za njega je takodje potreban izvestan
stepen pamenja sebe.
Veoma brzo ete shvatiti da je va celokupan rad na
sebi vezan za pamenje sebe i da bez njega ne rnoe uspeno
da se odvija. A pamenje sebe predstavlja delimino bu-
djenje, to jest poetak budjenja. Prirodno je - a to mora da
bude veoma jasno - da se nikakav rad ne moe odvijati
u snu.
82 83