MOBILNO BANKARSTVO

1.UVODNA RAZMATRANJA
Razvoj informacionih tehnologija doveo je do radikalnih promena u svetu, a najvie doprineo internacionalizaciji i globalizaciji Interneta. Ni jedna tehnologija do sada, u tako kratkom vremenu, nije ostvarila bri razvoj i snaniju primenu od Interneta. Internet tehnologije su potpuno otvorile vrata konceptu elektronske ekonomije time to su omoguile kreiranje inovativnih poslovnih pristupa u domenu prodaje, kupovine i internom kreiranju poslovnih procesa. olo je do razvoja novih oblika poslovanje zasnovanih na internet tehnologijama. !edan od tih oblika poslovanje je i "lektronsko poslovanje. "lektronsko poslovanje # "$business% jeste vo&enje poslova na Internetu, to ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, ve organizaciju poslovanja firme u mrenom okruenju, organizovanje poslovne komunikacije prema klijentima i brigu o klijentima.' Izraz elektronsko poslovanje je prvi put upotrebljen od strane ameri(ke kompanije I)* da bi se ozna(ilo poslovanje uz zna(ajnu primenu savremene, elektronske tehnologije. o tada se ovaj izraz odnosio na poslovanje u sektoru elektronike. +od elektronskim poslovanjem podrazumevamo obavljanje poslovnih procesa uz primenu elektronske tehnologije. "lektronska tehnologija podrazumeva kombinovanu upotrebu informacionih tehnologija i telekomunikacija. ,va vrsta tehnologije omoguava slanje velikog broja informacija, na velike daljine u kratkom vremenskom periodu. -o omoguava preduzeu, koje u svom poslovanju koristi elektronsku tehnologiju, da ostvari zna(ajne utede u trokovima poslovanja, efikasnije obavlja svoje zadatke i, samim tim, bude konkurentnije na tritu. . dosadanjem periodu e$poslovanje je doivelo posebnu ekspanziju u maloprodaji, izdavatvu i u finansijskim uslugama banaka. +roblem koalizije radnog vremena banke i korisnika idealno se moe reiti uvo&enjem elektronskog bankarskog servisa. Internet radi non$stop, i to je ono to je korisniku potrebno jer u tom slu(aju nije vezan za doba dana, ve bira i prilago&ava vreme kada e obavljati poslove sa bankom. Internet bankarstvo# "$banking% predstavlja vid interaktivnog elektronskog bankarskog poslovanja direktno, sa radnog mesta, javnog mesta iz kue posredsvom Interneta / +rvi elektronski transfer novca izvren je jo davne '012. godine. -ransfer je izvrila firma Western Union iz 34 $a, uz pomo telegrafa. 5asnije je telegrafski transfer novca postao uobi(ajen. !edan od najveih platnih i obra(unskih sistema dananjice, ameri(ki Fedvajer #Fedwire%, zapo(eo je sa radom '6'0. godine, kao servis za telegrafski transfer novca pri 3istemu federalnih rezervi 34 $a. 3redinom ezdesetih godina dvadesetog veka u 7elikoj )ritaniji i 3jedinjenim ravama broj transakcija u bankarstvu narastao je do nesluenih razmera. +rimena tradicionalnih metoda obrade transakcija, jednostavno,
'

http899:::.gvozden.info9elektronsko$poslovanje$e$trgovina9 dr )ojan 3tanivukovi, "lektronsko poslovanje, 3aobraajni fakultet, /2'2.

vie nije bila mogua, a problem je narastao do te mere da je pretio ugroavanjem stabilnosti (itavog finansijskog sistema. 7lade 7elike )ritanije i 3jedinjenih rava su krajem ezdesetih godina, preduzele mere za automatizaciju sitnijih transakcija u bankarstvu, pogotovo onih koje su repetitivnog karaktera. Na bazi ideje, do koje su vodee britanske banke dole nekoliko godina ranije, u 3jedinjenim ravama je '610. godine formirana radna grupa za unapre&enje razmene ;bez papira< #3=,+" > 3pecial =ommittee on +aperless "ntries%, koja je funkcionisala pri )anci federalnih rezervi u 3an ?rancisku. @elja je bila da se stvori jeftin, pouzdan elektronski platni sistem, kao alternativa (ekovima. +lan je bio jednostavan8 pretvaranje periodi(nih sitnih plaanja (ekovima #kao to su zarade i premije osiguranja% u posebno oblikovanu platnu evidenciju koja e moi da se ;(ita< uz pomo ra(unara. Rezultat ovih napora bila je prva automatska klirinka banka #4=A > 4utomated =learing Aouse%, koja je po(ela sa radom '6B/. godine. 5ao reakcija na poveanu traCnju za meDunarodnim obra(unom transakcija valutama i vrednosnim papirima, razvijeni su elektronski platni sistemi za plaanja na veliko. . oblasti me&ubankarskog izvetavanja trenutno dominira SWIFT , koji je osnovan '6BE. godine u )riselu. 3FI?- je u vlasnitvu njegovih (lanica, tj. konzorcijuma koji se sastoji od preko //22 banaka. 4utomatizacija transakcija u bankarstvu na malo dugo je odlagana zbog toga to je vrednost prose(ne transakcije relativno mala. +re samo desetak godina cene neophodne opreme i infrastrukture za formiranje platnih sistema na malo bile su toliko visoke da bi trokovi za obradu jedne transakcije u novoformiranim sistemima bili vei od vrednosti same transakcije. Razvoj informacione i komunikacione tehnike i tehnologije, me&utim, ve danas omoguava automatizaciju transakcija u bankarstvu na malo uz prihvatljive trokove po jednoj transakciji. Ga tehnologizaciju bankarstva na malo, dakle, od klju(nog su zna(aja trendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji8 upotreba javnih ra(unarskih mrea #pre svega Interneta%, kao i razvoj i primena metoda kriptografije. -rendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji, kao to je smanjenje trokova ra(unarske obrade podataka, razvoj digitalne bei(ne komunikacije, standardizacija i sl., uti(u na smanjenje cena ra(unarske i komunikacione opreme, (ime se smanjuju trokovi po jednoj transakciji u bankarstvu na malo. "lektronsko bankarstvo se danas podrazumeva u ponudi svake moderne banke. ostupnost razli(itih, prilagodljivih i cenovno konkurentnih bankovnih usluga uz upotrebu modernih tehnologija, postaje temelj dananjeg bankarstva i drutva. "lektronsko bankarstvo predstavlja pokuaj spajanja vie razli(itih tehnologija, od kojih se svaka razvijala u drugom smeru i na druga(iji na(in8 elektronski novac, platne kartice, 4-* #bankomati%, +,3 terminali, kuno bankarstvo, i mobilno bankarstvo o kome e dalje u ovom radu biti re(i.

2.MOBILNO POSLOVANJE

*obilno poslovanje #*obile business ili *$business% predstavlja novi oblik elektronskog poslovanja. +rednost mobilnog poslovanja je u tome to se ono moe odvijati bilo gde i bilo kada uz primenu Internet tehnologije. Gbog svojih velikih potencijala, mobilna telefonija je vrlo brzo uo(ena kao tehnologija koja moe zna(ajno doprineti popularnosti i razvoju interneta. Iz tih razloga tehnologija mobilnog i bei(nog pristupa Internetu izaziva sve veu panju, kako kod stru(njaka koji su uklju(eni u njen razvoj, tako i kod korisnika. Iako izme&u ove dve tehnologije postoje velike razlike, mnogi u njihovoj integraciji vide velike perspektive za dalji razvoj kako Interneta tako i mobilnog poslovanja. Razlike izme&u ove dve tehnologije je mogue premostiti samo preko odgovarajuih standarda. -akav jedan standard osmiljen je od strane F4+ ?oruma osnovanog '66B. godine od strane vodeih kompanija u mobilnoj tehnologiji #"ricsson, *otorola, Nokia, itd.% pod nazivom F4+ #Fireless 4pplication +rotocol %. +o(etkom '660. godine nastala je verzija F4+ '.2. , neto kasnije i druge verzije, dok je danas u upotrebi standard F4+ /.2 (ijom primenom je omogueno da se putem mobilnog telefona mogu otvarati zahtevnije internet stranice ne samo u F*H kodu nego i u IA-*H. ?inansijske institucije sada imaju mogunost da ponude bankarske, brokerske, usluge osiguranja preko mobilnih telefona, personalnih digitalnih asistenata #+ 4% ili pejdCera. +ri tom one poveavaju lojalnost svojih klijenata kao i produktivnost svojih zaposlenih. )roj finansijskih servisa u velikoj meri zavisi od raspoloive mobilne platforme na kojoj e se izvravati. anas imamo razli(ite vrste finansijskih servisa i moemo ih podeliti na8 bankarske, brokerske, servise investicionog bankarstva i druge finansijske servise. 3koro sve vee banke su uvele ili planiraju da lansiraju servise mobilnog bankarstva. ok je veina starijih aplikacija realizovana kao 3*3, dvosmerni komunikacioni protokol, veina dananjih aplikacija bazirana je na F4+ standardu #Fireless 4plications +rotocol%. F4+ omoguava mobilnim ure&ajima da komuniciraju preko Interneta jednostavnim unoenjem adrese kojoj ele da pristupe. Raniji servisi bili su tipi(no informaciono$bazirani, korisnici su mogli da putem svog mobilnog ure&aja proveravaju stanje na ra(unu, proveravaju stanje svoje kreditne kartice ili da dobiju neke osnovne finansijske informacije. . novijem vremenu banke su po(ele da objedinjuju mogunosti transakcija u svojim servisima. ,d ovih servisa naj(ee se koriste plaanje ra(una, prenos sredstava ili aplikacije kreditiranja. 3ervisi mobilnih plaanja su jo uvek u fazi razvoja. Ga sada jo uvek nema najboljeg reenja koje bi zadovoljilo kriti(nu masu korisnika i koje bi se nametnulo kao standard na tritu. Razvoj mobilnog plaanja e se nastaviti sve dok se ne iskristalie jedno ili dva reenja koja e se nametnuti kao standard na tritu. +rvi pokuaji mobilnog plaanja obuhvatali su standardne bankarske kreditne i debitne kartice u integraciji sa mobilnim telefonom. +ostupak plaanja bio je sledei. 5orisnici su pomou telefona ili Interneta naru(ivali proizvode, preko svog mobilnog telefona primali su 3*3 poruku o uspenoj narudbini a zatim su kompletirali transakciju tako to su ubacivali karticu u (ita( i unosili ifru. *e&utim kompanije bi morale da ponude integrisano reenje mobilnih ure&aja i (ita(a kartica. +rednost je naravno stepen sigurnosti koji je u ovom slu(aju izuzetno visok i vezan za (ita(a kartica.

5ompanije tako&e nude usluge mobilnog plaanja za koje nije potrebna upotreba smart kartica. 5orisnici obavljaju transakcije tako to unose poseban broj koji se odnosi na recimo parking servis ili bilo kojeg drugog pruCaoca usluga. ,perater mobilne telefonije u ovom slu(aju igra ulogu klirinke kue, on kreditira korisnikov unapred odre&eni ra(un. ,vakvo reenje je veoma dobro za mikro plaanja kao to je plaanje razli(itim trgovcima. ,vakve aplikacije plaanja bez upotrebe kreditnih kartica su veoma privla(ne za korisnike poto omoguavaju klijentima i trgovcima da obavljaju transakcije upotrebom postojee infrastrukture. Nema nikakve potrebe da pojedinac kupuje posebne ure&aje ili da kompanije ulau dodatne investicije u svoju opremu. Najvaniji nedostatak ovakvog oblika plaanja je sigurnost. +ostojee reenje se oslanja na sigurnost J3* mree koja sama po sebi nije dovoljna da spre(i zloupotrebe prilikom transakcija. )luetooth tehnologija koja omoguava ure&ajima da na malim razdaljinama komunicira pomou brzih radio signala tako&e moe da odigra vanu ulogu u sistemima mobilnog plaanja. +omou bluetooth tehnologije korisnici mogu da obavljaju razli(ite vrste mikro plaanja tako to e svoj mobilni telefon prineti ure&aju za plaanje i tako obaviti transakciju. *obilni ke predstavlja na(in punjenja mobilnih telefona KkeomL naj(ee pomou smart kartica. 5oncept je jo uvek u eksperimentalnoj fazi i jo uvek nema jedinstvenog procesa koji bi se nametnuo kao standard u ovoj oblasti. +rednosti mobilnog bankarstva su relativno mala ulaganja, vea produktivnost zaposlenih, jednostavnost i vei komfor pri korienju bankarskih usluga, dok se nedostaci ogledaju u nesigurnosti klijenata da alju podatke preko mobilne mree i u nedovoljnoj izgra&enosti standarda u mobilnom poslovanju. +oslednjih nekoliko godina sa pojavom sve vie operatera u mobilnoj telefoniji i sa sve veom konkurencijom primetno je zna(ajno snienje cena svih usluga #naro(ito cena 3*3 i mobilnog Interneta%, tako da je za o(ekivati da u narednom periodu mobilno bankarstvo postane zna(ajan kanal distribucije bankarskih usluga, (ak moda popularnije i od Internet bankarstva.

3.BIZNIS MODELI MOBILNOG BANKARSTVA

Razvojem mobilnog bankarstva razvija se i irok spektar modela *$bankarstva. 4ko se mobilno bankarstvo koristi za privla(enje populacije sa niskim primanjima u ruralnim podru(jima, biznis model e zavisiti do bankarskih agenata, odnosno, poti koje finansijske usluge pruaju u ime banke ili telekomunikacionih operatora. )ankarski agent je vaan deo biznis modela banke jer od njih zavisi kvalitet usluge, briga o korisnicima, upravljanje gotovinom itd. +odela je izvrsena na osnovu toga, ko komunicira sa korisnicima, banka ili telekomunikaciona kompanija. . zavisnosti od ovoga razlikujemo sledee modele 8 a% )ank$focused +ojavljuje se kada tradicionalna banka koristi netradicionalne nisko$tarifne kanale kako bi svojim klijentima obezbedila eljene usluge. Npr8 primena bankomata, ili mobilnog bankarstva za pruanje ograni(enih bankarskih usluga. ,vaj model se u prirodi posmatra kao skromno proirenje b% )ank$led model ,vaj model nudi posebne alternative za konvencionalne grane zasnovane na bankarstvu u kojima kupac moe obavljati finansijske transakcije kod niza maloprodajnih agenata #ili preko mobilnog telefona% umesto u filijalama banke. ,vaj model ima potencijal da zna(ajno povea broj finansijskih usluga na terenu korienjem razli(itih kanale isporuke #podavci, mobilni telefoni% c% Non$bank$led model . ovom modelu banka se pojavljuje samo kao (uvar vika sredstava, dok telekominikacioni operater izvrava sve funkcije.

4.SERVISI MOBILNOG BANKARSTVA

3avremeni sistemi mobilnog bankarstva omoguaju da korisnik sa svog mobilnog ure&aja vri najraznovrsnija plaanja, po(ev od plaanja malih vrednosti #do nekoliko evra, za npr. kupovinu multimedijalnih sadraja na internetu M muzike, igrice, sli(ica za ekran ili zvukovi zvonjenja za telefon, plaanje parkinga, itd.%, preko plaanja redovnih mese(nih obaveza #struja, voda, telefon, itd.%, do plaanja ra(una za proizvoljne usluge i robu. . ?rankfurtu u Nema(koj taksi usluga moe da se plati pomou mobilnog telefona. . naoj zemlji, naj(ee putem 3*3 poruka, moete da u(estvujete u raznim glasanjima i nagradnim igrama. *noge banke u 3rbiji omoguavaju svojim korisnicima da dopune kredit na pre$paid mobilnim brojevima putem 3*3$a. .govorom sa bankom se vezuje pretplatni(ki broj telefona sa brojem tekueg ra(una. 5orisnik moe slanjem 3*3 poruke na poznati broj servisa, uz dodatnu autorizaciju korisni(kom ifrom, da dopuni kredit na svom ili bilo kom drugom broju #u poruci se nazna(ava eljeni iznos dopune i eventualno broj telefona, ukoliko se dopuna vri za drugu osobu%. 3 obzirom na nie trokove ovakve transakcije i u cilju stimulisanja elektronskih oblika plaanja, korisnik obi(no dobija i dodatnih '2N kredita. +oznato je da se u svim veim mestima u 3rbiji parking moe platiti 3*3$om. 5orisnik alje 3*3 poruku sa registarskim brojem vozila na broj predvi&en za zonu u kojoj je vozilo parkirano i zatim dobija potvrdu o uspeno izvrenom plaanju i vremenu do kada vai. Iznos se automatski umanjuje sa preostalog kredita #za prepaid korsnike% ili dodaje na ra(un #za post$paid korisnike%. +et minuta pre isteka plaenog parkiranja, korisnik dobija novu 3*3 poruku sa obavetenjem da parkiranje uskoro isti(e. ,d marta /2'2. godine, korisnici ina=ard kartica mogu da putem 3*3 poruke, bez provizije, plate ra(un za fiksni telefon. Gahvaljujui ovoj usluzi koju je omoguio -elekom 3rbije, korisnik ina=ard kartice moe da putem mobilnog telefona, bez dodatnih trokova, izvri plaanje mese(nog ra(una za usluge fiksne telefonije na bilo kom mestu i u bilo koje vreme. +rednost ovakvog na(ina plaanja ra(una je to to se ra(un moe platiti (ak i kada je korisnik u romingu, a sama procedura plaanja je izuzetno jednostavna. Ga korienje usluge plaanja mese(nog ra(una 3*3 porukom za fiksni telefon korisnici treba da se registruju u banci koja je izdala njihovu ina=ard karticu. +ored plaanja ra(una za fiksni telefon, plaanja postpejd ra(una za mobilni telefon i dopune pripaid kredita, registrovanim korisnicima ina=ard kartice koji su ujedno i korisnici mree *obilne telefonije 3rbije omogueno je da 3*3 porukom plate i ra(une za ,pen 4 3H, ,pen I+-7 i Feb.

Razne kompanije trenutno razvijaju tehnologiju mobilnog nov(anika #*obile Fallet%, koja korisnicima kreditnih kartica omoguava da mnogo bre obave kupovinu i plaanje putem mobilnih ureOaja. Na primer, aplikacija mobilni nov(anik kompanije Nokia (uva informacije #kao to je broj kreditne kartice i osnovni podaci o vlasniku% u Nokia mobilnom telefonu klijenta koje koristi za mobilne uplate. 5orisnici mogu da koriste te informacije da ubrzaju unos podataka pri kupovini i da autentifikuju transakcije tako to e ih digitalno potpisati. ,vo su samo neke od usluga mobilnog bankarstva. )anke koje svojim korisnicima omoguavaju usluge mobilnog bankarstva uglavnom pruaju najvei deo ili sve usluge. ,ve usluge moemo podeliti u pet grupa8 informacije o ra(unu, isplate i transferi, investicije, podrka i usluge u vidu sadraja. '% Informacije o racunu

*ini izvetaje I proveru istorije ra(una, .pozorenja na aktivnost ra(una ili prelaenja limita, +laanje oro(enih depozita, +ristup izvetajima o kreditu, +ristup izvetajima o karticama, Investicioni fondovi 9 izvetaji o kapitalu, +olise osiguranja, +enzioni plan, +rovera bilansa na ra(unu, Nedavne transakcije, 5rajnji rok pla(anja # korisno kod zaustavljanja, provere ili brisanja isplata%, ,pcije vezane za +IN code, promena +IN$a i podsetnik preko Interneta, )lokiranje izgubljene kartice.

/% Isplate i transferi

omai I me&unarodni transferi,

*ikro$plaanja, opune za mobilni, +oslovni platni promet, +laanje ra(una, +eer to peer placPanja.

E% Investicije 3ervisi portfolio menadmenta, 7rednost akcija na berzi u realnom vremenu, +ersonalizovana upozorenja i notifikacije na promenu cena.

Q% +odrka

3tatus zahteva za kredit, uklju(ujui hipotekarna odobravanja i pokria, Gahtevi za kartice, Razmena poruka i e$mail$ova, uklju(ujui i preenje i podnoenje albi, Hokacija bankomata.

R% .sluge u vidu sadraja

,pte informacije kao to su vremenske prilike i vesti, .sluge bazirane na lokaciji, +onude u zavisnosti od lojalnosti.

!edana od klasifikacija sevisa *obilnog bankarstva je na +ush i +ull, u zavisnosti od toga ko inicira uslugu. +ush je kada banka alje informacije na osnovu dogovorenog skupa pravila, na primer kada banka alje obavetenje korisniku da je prekora(io limit na ra(unu. +ull je kada korisnik eksplicitno od banke zahteva usluge ili informacije. ruga podela je na servise zasnovane na transakcijama i servise zasnovane na upitu. Gahtev za bankarski

izvataj je servis zasnovan na upitu a zahtev za prenos sredstava je servis baziran na transakciji. 3ervisi zasnovani na transakciji je razlikuju od servisa zasnovanih na upitu u tome sto prvi servisi zahtevaju dodatnu sigurnost u komunikaciji izmedju mobilnog telefona i servera banke. Na osnovu ovih klasifikacija dolazimo do sledece nomenklature sevisa. Tabela 1. Nomenklatura servisa +ush )azirane na transakcijama +ull
+renos sredstava +laanje ra(una ,stale finansijske usluge kao to su, trgovina akcijama.

)azirane na upitu
.pozorenja vazana za kartice

.pit o stanju na ra(unu Gahtev za izvod ra(una Izvetaj o nedavnim transakcijama po ra(unu

.pozorenja o minimalno bilansu stanja .pozorenja vezana za plaanje ra(una

5.KANALI MOBILNOG BANKARSTVA

5.1. IVR (Inter !t"#e V$"!e Re%&$n%e'
Jovorni automati #engl. Interactive Voice Response% predstavljaju reenje ra(unarske telefonije koje omoguuje korisnicima da putem telefona, glasom ili preko telefonske tastature pristupe velikoj koli(ini informacija ili da iniciraju odre&ene radnje. Informacije koje se daju mogu biti prethodno snimljene ili se mogu pomou sinteze govora dinami(ki generisati. -ehnologije koje se koriste u ovu svrhu mogu omoguiti dvosmernu komunikaciju izme&u korisnika i automata. ,vakvi sistemi uglavnom se koriste da bi se obezbedila /Q (asovna dostupnost nekog servisa i da bi se zna(ajno poveao broj opsluenih poziva. Jovorne automate obi(no koriste sistemi koji opsluuju veliki broj poziva, ele da redukuju trokove telefonskog servisa i poveaju zadovoljstvo korisnika

svojih usluga i proizvoda. +rimeri tipi(nih korisnika govornih automata su8 banke, pota, aerodromi, autobuske i elezni(ke stanice, zdravstvene ustanove itd. +ozivni centri koriste govorne automate da bi lake identifikovali potrebe korisnika i na osnovu toga usmeravaju tok razgovora, a time zna(ajno skrauju prose(no vreme opsluivanja i poveavaju kapacitet centra. Identifikovanje potreba pozivaoca omoguuje da se korisniku brzo i efikasno ponudi usluga na osnovu njegovog zahteva tako to e odabrati jednu od ponu&enih opcija kao to su npr8 poziv na (ekanju dok ne bude slobodan operater, izbor automatizovanog servisa ili zahtev da bude pozvan u odre&eno vreme i na odre&eni broj telefona i da mu se dostave traene informacije. ,vako organizovan servis omoguuje mnogo bre i jeftinije usluivanje pozivalaca pozivnih centara. 5ada je potrebno da I7R sistem odgovori na vise telefonskih poziva istovremeno, korienje NI3$a omoguava da za svakog korisnika bude upotrebljena adekvatna aplikacija i jezik. IR7 sistem tako omoguava dodeljivanje prioriteta korisnicima. +a se tako pozivi automatski preusmeravaju na po(etak ili kraj reda u zavisnosti od prioriteta pozivaoca.

5.2. SMS (S($rt Me%% )"n) Ser#"!e'

3vi mobilni telefoni koji se danas prodaju podravaju 3*3 tako da 3*3 obezbe&uje finansijskim institucijama iroko trite. Iz perspektive potroa(a 3*3 je relativno jeftin na(in prenose podataka. *oda ba zbog toga veliki broj banaka je bazirao upravo na 3*3 bankarstvu. +ostoje dva na(ina na koja banke komuniciraju sa svojim klijentima preko 3*3$a 8 '% . prvoj metodi banke aktivno alju podatke korisnicima kao odgovor na transakcije. Na primer, transfer sa ra(una na ra(un, rata kredita i neke poruke promotivnog karaktera. ,ve poruke se alju do korisnika na dva na(ina8 a% "$maile to mobile #"/*% ,vom metodom banka alje e$mail aplikaciji mobilnog bankarstva preko posebne e$mail adrese. ,vaj e$mail se obi(no sasatoji od teksta poruke i broja telefona korisnika. 4plikacija alje ovu poruku u posebnom formatu aplikativnom softveru servis provajdera. ,vde se poruka iz I*H oblika pretvara u 3*3 oblika i alje u bei(nu mreu koja je preosle&uje do korisnika. b% atabase to mobile 5od ove metode aplikacija stalno proverava servera baze podataka banke i kad god odre&eni doga&aj desi, na primer, nalog za prenos ra(una, prosle&uje se odre&ena poruka za aplikativni server provajdera servisa. ?ormat moe biti isti kao onaj koji se koristi u "/*

slu(aju. Gatim se ova poruka prosle&uje sa bei(nom prenosniku koji je prosle&uje do korisnika. /% . drugoj metodi banka alje podatke kao odgovor na specifi(ne zahteve korisnika, kao to je na primer stanje na ra(unu. 5orisnik alje posebno definisan kod preko 3*3$a, 3*3$ servis provajderu registrovanog broja telefona. . zavisnosi od koda u poruci, 3*3$ provajder prosle&uje 3*3 poruku +ull aplikaciji servera mobilnog bankarstva. +ull aplikacija prima zahtev i prosle&uje ga na centralni bankarski server na dalju obradu. ,vde se poruka obra&uje, odgovor se vraa +ull aplikaciji koja je prosle&uje do korisnika preko servis provajdera.

5.3. *AP (*"re+e%% A!!e%% Pr$t$!$+'

F4+ je otvoren, globalni standard koji prua korisnicima pristup informacijama i uslugama upotrebom bei(nih ure&aja. F4+ omogucava rad na mnogim mobilnim telefonima i + 4 ure&ajima koji podravaju ovu tehnologije, bez potrebe da prika(ite bilo koje ice. F4+ ima za cilj da obezbedi interaktivni medijum za povezivanje izme&u usluga, informacija i korisnika, koji je uz to siguran i brz. F*H jezik koji se koristi za F4+ tehnologije, predstavlja optimalno okruenje koje eliminie upotrebu tastature i nudi jednostavnu navigaciju, sa jedne strane, za male ekrane. F*H predstavlja specijalno dizajniran jezik za bei(ne aplikacije i radi na potpuno I*H$ principima. +rojektovana F4+ F*H aplikacija treba korisniku mobilnog telefona da omogui izvravanje dve osnovne funkcije8 .pit u stanje svog iro ra(una i pretraivanje.

Slika 1. WAP model F*H #Fireless *arkup Hanguage% koji je pre bio poznat kao A *H , jeste jezik kojim se predstavljaju Feb stranica na mobilnim telefonima i + 4 ure&ajima.F4+ pretraiva( je neophodan da bi se na ovim ure&ajima prokazivale F*H stranica. ,vi posebni pretraiva(e, sli(no kao I kod A-*H$a, sakrivaju neke podatke od korisnika i uklju(uju meta$tagove koji optimizuju stranice za pretraiva(e. rugim re(ima, F*H je tag$ zasnovan jezik za pretraivanje, nudecPi prikazivanje na mali ekran, upravljanje, unos podataka, hiperveze i navigaciju. 4rhitekrtura F4+ prtokola F4+ je dizajniran na slojevit na(in, tako da se moe proirivati, fleksibilan, skalabilan. . mnogo (emu podsea na slojeve ,3I modela. F4+ okvir je podeljena u pet slojeva8 a% F4" #Fireless 4pplication "nviorment% predstavlja nivo aplikacije zasnovane na F4+$ u. . F4" okruenju F*H #Fireless *arkup Hanguage% se koristi kao primarni jezik za ozna(avanje podataka. -reba napomenuti da je F*H format kompatibilan sa I*H$om. *e&utim kako veina I*H dokumenata zauzima puno memorijskog prostora,

bilo je potrebno razviti posebnu tehniku kompresije I*H dokumenata. -ako je nastao F)I*H #Fireless )inarS I*H%. b% F3+ # Fireless 3ession +rotocol% veina smatra za kompresovanu verziju A--+$ a. ,vakva struktura F4+$a omoguava F4+ terminalu da alje zahteve koji sadre A--+ ili A--+3. -i zahtevi se kasnije prevode u jednostavni A--+. c% F-+ #Fireless -ransaction +rotocol% obezbe&uje transakcionu podrku #pouzdan zahtev i odziv% prilago&enu bei(nim komunikacijama. F-+ problem gubitka paketa rieava efikasnije od -=+$a. -o je veoma bitno s obzirom da je taj problem veoma (est kod /J bei(nih tehnologija d% F-+ #Fireless -ransaction +rotocol% obezbe&uje transakcionu podrku #pouzdan zahtjev i odziv% prilago&enu bei(nim komunikacijama. F-+ problem gubitka paketa rieava efikasnije od -=+$a. -o je veoma bitno s obzirom da je taj problem veoma (est kod /J bei(nih tehnologija. e% F-H3 #Fireless -ransport HaSer 3ecuritS% obezbe&ue sigurnosni mehanizam koji se koristi pri prenosu podataka #public$keS crSptographS%. F-H3 je dosta sli(an -H3$u i njegovo korienje se moe opciono podeavati.

Slika 2. WAP arhitektura

5.4. St n, +$ne M$-"+e A&&+"! t"$n .+"ent%

3amostalne mobilne aplikacije predstavljaju kanal mobilnog bankarstva od kojeg se najvie o(ekuje u budunost, jer su najpogodnije za implementaciju kompleksnih bankarskih transakcija koa to je trgovina hartijama od vrednosti. Hako se mogu prilagoditi prema

sloznisti korisni(kog interfejsa podranog od strane mobilnog ure&aja. +ored toga, mobilne aplikacije omoguavaju implementaciju kana mobilnog bankarstva (ije su odlike visoka pouzdanost i sigurnost. !edino sto zahtevaju mobilne aplikacije jesta njihova instalacija pre korienja, to dalje zahteva da mobilni ure&aji podre jedno od ponu&enih okruenja kao to su !/*" i TualcommUs )R"F. !/*" veoma brzo postaje industrijski standard za mobilne aplikacije i zahteva da mobilni ure&aj podrava !avu. Javni nedostatak samostalnih mobilnih aplikacija jeste sto zahtevaju da budu prilago&ene svakom mobilnom telefonu koji e je na kraju korisiti. Nagla ekspanzija mobilnih telefona dovela je do toga da se proizvode razli(iti telefoni koji imaju razli(ite funkcionalnosti, to je naglo povealo trokove razvoja aplikacija. 7eli(ina ovog problema ogleda se u (injenici da proizvo&a(i mobilnih aplikacija provode i do R2N vremena i resursa proizvonje ova aplikacija, na njeno prilago&avanje konkretnoj vrsti mobilnog ure&aja. Izme&u !/*"$a i )R"F$a, (ini se da je !/*" u prednosti, je trenutno N,5I4 napravila niz alata za razvoj aplikacija baziranih na !/*", koji su dostupni programerima. -ako&e N,5I4 je otila i korak dalje, tako to je napravila veliko on$line trite gde ti programeri mogu da prodaju svoje aplikacije mobilnim opetarerima irom sveta. )R"F je sa druge strane naiao na ograni(enje u svojoj popularnosti me&u programerima, pre svega zbog vlasni(ke prirode svog poslovanja i zbog strmih cena koje naplauje za svoje razvojne alate. 7eliki broj softverskih kompanija predstavile su svoja reenja koja omoguavaju !/*" mobilne aplikacije bazirane na bankarstvu.

5.5. N/. (Ne r 0"e+, !$112n"! t"$n'

Near ?ield =ommunication se nikako se ne moe nazvati novom tehnologijom. Njen kreator je kompanija NI+ 3emiconductors, osnovana od strane holandskog giganta +hilipsa. Gajedno sa kompanijama 3onS i Nokia, ova kompanija je /22Q. godine osnovala N?= ?orum, neprofitnu organizaciju za promociju ove tehnologije. N?= omoguava ure&aju, naj(ee prenosnom #mobilni telefon, muzi(ki plejer%, da sakuplja podatke sa N?= taga ili drugog N?= ure&aja na veoma bliskim udaljenostima #do Q cm%. . prevodu, dovoljno je da dodirnete ure&ajem koji poseduje ovu tehnologiju specijalan privesak, etiketu ili ure&aj i da zapo(nete komunikaciju. N?= predstavlja evoluciju postojee specifikacije R?I tehnologije i sistema za plaanje bez dodira #eng. contactless paSment sSstems%. . prethodnom pasusu je pomenut pojam -4J M -ag predstavlja apstrakciju kartice koja poseduje integrisana kola koja mogu da nose informacije na sebi. -ag je najlake zamisliti kao karticu koju vlasnici knjiara lepe na knjige kako bi ih obezbedili od kra&e. .obi(ajena komunikacija u N?= svetu je izme&u aktivnog (ita(a #ure&aja% i pasivnog taga. ,va komunikacija sprovodi se na frekvenciji 'E,R1 *Az, i to pomou tri protokola poznata iz R?I sveta M -Spe 4, -Spe ) i ?eli=a.

,vaj protokol je od po(etka projektovan sa efikasnou na umu. -ipi(no, izlazna snaga je izme&u ' i / d)m, a podrane brzine transfera mogu biti '21 5bit9s, /'/ 5bit9s, te Q/Q 5bit9s, a mogua je i komunikacija u aktivnom i pasivnom modu. etalje o ovim na(inima komunikacije moete videti na slikama. 3vi vidovi komunikacije u N?= svetu zatieni su 4"3 standardima, ali ne obavezno ve prema potrebi. -o je ura&eno radi kompatibilnosti sa starijim R?I ure&ajima i namee potrebu da se panja posveti zatiti pri pisanju softvera koji ovu tehnologiju koristi. Napomenimo i to da su ure&aji sposobni da skeniraju R?I polje na upade. Gatitom u vidu enkripcije eliminie se pretnja od ;man$in$the$middleV napada #presretanje komunikacije%. 3istem ima osobinu da ne zavisi od aplikacije koja ga koristi, to zna(i da je mogue projektovati standarde komunikacije i tipove podataka koji nisu prvobitno predvi&eni odredbama N?= ?oruma. .potreba ovakvog i sli(nih sistema prenosa podataka ve je

prisutna u !apanu, !unoj 5oreji, a u manjoj meri moe se sresti i na ameri(kom i evropskom kontinentu. ,snovu upotrebe (ine sistemi za plaanje ;:ave$to$paSV #mahni da plati%, koji omoguavaju vezivanje kreditne ili debitne kartice za ure&aj sa N?=$om, sisteme za identifikaciju u prevozu ili ulazak u sigurnosna podru(ja unutar zatvorenog sistema. . nekim delovima 4zije znatan procenat mobilnih telefona ima ugra&enu N?= tehnologiju, dok je to redak slu(aj u "vropi ili 34 . N?= je mogue upotrebiti i da pomogne Bluetooth tehnologiji da postane efikasnija. Novije varijante Bluetooth a nude vee brzine prenosa od N?=$a, ali su setovanje i brzina ostvarivanja konekcije i do 12 puta sporiji. N?= je mogue koristiti kao !atewa" u ovom slu(aju M inicijalno uparivanje ure&aja izvelo bi se ovom tehnologijom, dok bi se transfer podataka izvrio brom varijantom M Bluetooth konekcijom. -ime se eliminie nedovoljno jednostavno korisni(ko iskustvo sa Bluetooth tehnologijom, a u potpunosti se iskoriava njena prednost u brzini. Ideju koja stoji iza N?=$a vrlo brzo su prigrlili mnogi u svetu visoke tehnologije. *e&u njima su vodei oni (iji proizvodi ili usluge ve imaju zna(ajno mesto u mobilnim eko$ sistemima, dakle Joogle i 4pple, a odskora i *icrosoft #preko kompanije Nokia%, te 3amsung i kanadski RI* #)lackberrS%. =ilj je jednostavan M plaanje mobilnim telefonima. #oo!le $e%us S ve sadri N?=, &ndroid ima softversku podrku za ovu tehnologiju, a 4pple planira da je na(ini obaveznim delom nekog sledeeg ure&aja, najverovatnije i'honea () 3naan adut u ruci kompanije 4pple svakako je i-unes. ,va prodavnica je u svojoj kategoriji najuspenija i kalifornijskog giganta nita ne spre(ava da iskoristi armiju kupaca kako bi uzeo deo kola(a od (ak 1,/ biliona #'2'/, trilion u engleskom sistemu% ameri(kih dolara, koliko gra&ani 34 godinje troe na hranu i usluge. anas, 4pple bankama (ije kartice ljudi koriste za plaanje preko i-unesa plaa proviziju

za svaku transakciju. .klju(ivanjem N?=$a sami telefoni postali bi sredstva za plaanje umesto kreditnih kartica. -ako bi 4pple ne samo izbegao plaanje provizija, ve bi i i-unes na(inio prodavnicom koja bi nudila ;od igle do lokomotiveV i time obezbedio sebi lidersku poziciju ne samo u I- svetu ve i globalno. 5akve je sve sadraje mogue smisliti upotrebom ove tehnologije teko je predvideti, ali bi njihova uloga mogla umnogome da olaka ivote ljudi. Recimo, umesto da hipermarketi tampaju nalepnice ili kupone za popuste, mogue ih je ;prebacitiV u prenosne ure&aje kupaca i na taj na(in u(initi nedeljnu kupovinu jo interesantnijom. 5upci bi tako iz posebne aplikacije mogli da pregledaju svoj ;napredakV u dostizanju potrebnog popusta ili ;kreditaV za povlaenu kupovinu.

3. TE4NI5KA IN/RASTRUKURA MOBILNOG BANKARSTVA

-ehni(ka infrastruktura mobilnog bankarstva obuhvata sledee8 '% *obilni ure&aji $ 3vaki od mobilnih ure&aja zahteva odre&eni na(in komunikacije, oni zahtevaju sopstveni gate:aS za komunikaciju sa aplikativnim serverom. 3vaki ima razli(itu veli(inu ekrana prilago&enu razli(itim vrstama prikaza podataka. Razli(ite tastature generiu i razli(ite sisteme navigacije sa aplikacijom. Izazov za aplikativni server je da razvrstava ove ure&aje i da svakom alje podatke u formatu koji e biti u skladu sa njihovim dizajnom. /% +ovezivanje, Jate:aS $ +olazei od krajnjeg korisnika, mobilni ure&aj moe biti bilo koji ure&aj kojim on prustupa lokalnom cell centru. =ell centar odgovara za pokrivenost odre&enog geografskog regiona. 5ada primi podatke on ih alje baznoj stanici. *obilna mrea snima i identifikuje sve potrebne informacije u lokalnom registru, ukoliko je korisnik na lokalnoj geografskoj pokrivenosti. 4ko nije tada stanica prati poziv, tada se odre&uje roaming poziva. E% )ei(ni srednji sloj #aplikativni sloj% $ 4plikativni sloj je centralni deo mobilnog sistema. -o je mesto gde se tok podataka kontrolie, postavljaju pravila, i izvravaju fajlovi. 4plikativni softver bi trebalo da bude otvoren sistem koji lako moe da uspostavi komunikaciju sa drugim sistemima. !edan od naj(eih metoda komunikacije sa back$end sistemima je I*H$4+I alat za rad sa podacima.

6. SIGURNOST
3igurnost je, bez sumnje, jedna od fundamentalnih pretpostavki mobilnog bankarstva, bilo da je njegova primena usmerena na o(itavanje stanja, bilo da se radi o finansijskim transakcijama. a bi mobilno bankarstvo zaivelo na odre&enom tritu, potrebno je da korisnici veruju da je to siguran na(in za obavljanje njihovih transakcija. ,ni uglavnom o(ekuju isti nivo bezbednosti kao i kod "$bankarstva na njihovim ra(unarima. Nivo sigurnosti mobilnog bankarstva uti(e i na korisnike i na finansijske institucije. 5orisnici se uglavnom plae prislukivanje, unoenja novih podataka kao i modifikacije postojeih, dok nivo sigurnosti uti(e na brend finansijske institucije. . cilju njegove ozbiljne i sve ire primene u savremenom poslovanju moraju koristiti mehanizmi koji e obezbediti8 +renos podataka mora biti obezbe&en M o ovom slu(aju koristi se kriptovanje veze izme&u mobilnog ure&aja i banke. a% 4plikacije i pristup podacima moraju biti pod kontrolom M +re nego to korisnici mogu dobiti osetljive informacije u vezi sa stanju na njihovim bankovnim ra(inima mora biti izvren odre&en stepen verifikacije. . idealnom slu(aju kombinacija nekoliko faktora autentifikacije i mogunost osporavanja korisnika u slu(aju potencijalnih povreda bezbednosti, treba da bude deo postupka. b% Integritet podaka mora biti obezbe&en M 3vi vani podaci koji se nalaze na mobilnom ure&aju moraju biti zatieni od neovlaene modifikacije. -ako&e treba reiti pitanje pogreno izbrisanih osetljivih informacija.

c% Jubitak mobilnog ure&aja mora imati ograni(en uticajM mobilne bankarske usluge moraju biti dizajnirane tako da postoji ograni(eni uticaj kada korisnici izgube telefon. Na primer, usluga moe podravati daljinsko zaklju(avanje opcija to e pre(iti pristup nalogu kupca.

6.1 7"0r$# n8e (Kr"&t$)r 0"8 '

Wifrovanje je transformacXa originalne poruke pomou odgovarajueg postupka u ne(itljivu formu za sve, sem za korisnika snabdevenog mehanizmom za deifriranje. . postupku ifrovanja, u mehanizam ifrovanja ulazi originalna poruka i specifi(an sadraj koji se zove klju(. eifrovanje je inverzna transformacXa kojom se od ifrovane poruke uz pomo klju(a i mehanizma za ifrovanje dobXa ponovo originalni ili izvorni oblik poruke. Wifrovanje moe imati dva oblika8 a% 3imetri(no ifrovanje #*etod jedinstvenog klju(a% $ +odrazumeva da su klju( za ifrovanje i klju( za deifrovanje isti. -ajnost se zasniva na tajnosti klju(a. 5lju(ni problem je distribucXa klju(eva. Ga vie korisnika mora postojati vie klju(eva. ,vo nXe pogodno za Internet kanale banke. b% 4simetri(no ifrovanje #*etod javnih klju(eva% $ Naj(ee korieni posupak asimetri(ne kriptografije ne nudi reenje za administraciju javnih klju(eva, koja bi svim u(esnicima omoguila kreiranje lanca poverenja, neophodnog za sigurno poslovanje. Infrastruktura javnih klju(eva #+ublic 5eS Infrastructure M +5I% predstavlja reenje za identifikaciju. +5I pretstavlja skup postupaka I pravila za kreiranje digitalnih sertifikata, karakteristi(nih kako za i(nu, tako i za bei(nu sigurnost. ,n je efikasan, za sada standardni na(in zatite, koga karakterie sledee8 a% +oiljalac enkriptuje svoje poverljive podatke pomo u javnog klju(a primaoca. )itna je napomena da se tajni klju( nikad ne prenosi za vreme transakcije. b% +rimaoc poruke koristi svoj tajni klju( koji mu omoguuje da pro(ita enkriptovanu poruku. +oruka moe sadrati finansijska uputstva ili druge poverljive informacije. c% .koliko neko presretne poruku, on nee mo i da je pro(ita, poto se ona moe dekriptovati samo pomo u tajnog klju(a koji se nalazi kod primaoca. . cilju osiguranja da poruka nee biti menjana u toku prenosa, ona moe da se digitalno potpie. igitalni potpis osigurava da podaci nisu menjani u toku prenosa, poto je on vezan za podatke i svaka promena na njima moe se lako otkriti. ,vaj metod zatite drasti(no smanjuje mogunost hakerskih upada i povredu sigurnosti transakcije. Ga kreiranje digitalnih potpisa koriste se hash funkcije,(ija je osnovna karakteristika da na osnovu ulaznih podataka promenljive duine, definiu niz kona(ne duine #hash vrednost%, koji na jedinstven na(in definie originalni ulazni podatak. . procesu kreiranja digitalnih potpisa i u postupku o(uvanja integriteta dokumenta ili poruke dovoljno je, na osnovu

originalnih podataka kreirati hash vrednost i onda nju zatititi nekimkriptografskim postupkom. ve naj(ee koriene hash funkcije u kriptografiji su * R #message digest R% i 3A4$' #secure hash algorithm '%. Na osnovu ulaznog podatka, * R hash postupak definie hash vrednost duine '/0 bita, dok 3A4$' postupak definie izlazni niz duine '12 bita. ,vako potpisani par #identitet osobe, javni klju(osobe% se naziva digitalnim sertifikatom te osobe, a organ koji izdaje te sertifikate se naziva sertifikaciono telo. +roces izdavanja sertifikata naj(e e je u nadlenosti nezavisne institucije koja svojim digitalnim potpisom garantuje korektnost sertifikata M nju nazivamo sertifikacionim autoritetom #=4%. . 3rbiji je usluga izdavanja digitalnih sertifikata dostupna od '1.''./22Q. godine, a od strane +ote kao sertifikacionog tela. Nakon usvajanja Gakona o elektronskom potpisu /'.'/./22Q. godine, stvorene su i zakonske mogu nosti za implementaciju digitalnih sertifikata. 3"R sertifikati za Feb servere su standardni I.R26 verzija E sertifikati koji se koriste za konfigurisanje 33H i9ili -H3 protokola na Feb serverima.

6.2. S")2rn$%t SMS 9 n + 1$-"+n$) - n9 r%t# .

. pogledu sigurnosti 3*3 poruke se ne smatraju bezbednim, to bi finansijske institucije trebalo da imaju u vidu. 3*3 poruke zahtevaju dodatno ifrovanje i na samom ure&aju i u bei(nom prostoru, kako bi se postigao isti nivo bezbednosti kao i kod korisni(kih aplikacija i mobilnog interneta. )ezbednost 3*3 poruka je posebno vana prilikom gubitka mobilnog ure&aja jer se 3*3 porukama lako pristupa bez dozvole. a bi se eliminisao rizik koruenja 3*3 poruka, li(ne informacije se mogu poslati korienjeme hibridnih re(enja kao sto su 3*3 sa internetom i sigurni 3*3. 4lternativno banka moe pozvati korisnika da potvrdi svoj identitet pre nego to mu poalju poverljive informacije. 3*3 gate:aS tako mora biti obezbe&en od neovlaenog pristupa. +reporuke za obezbe&enje objekta u koji se nalazi gate:aS su8 a% vadeset(etvoro(asovno obezbe&enje i vie nivoa do pristupa unutranjim oblastima.

b% 3istemi za kotrolu pristupa uklju(ujui i biometriju pored magnetnih bedeva c% )eleenje svih pristupa u revizijske svrhe d% Infracrveni senzori u osetljivim oblastima

e% 3igurnost kabineta i hardvera za sva kriptografske skladita f% Na kraju, poverenje zaposlenih koji imaju pristup osetljivim oblastima.

6.3. S")2rn$%t *AP 9 n +

,bezbe&ivanje sigurnosti ovog kanala sli(no je kao i kod bankarskih usluga na +=$ ra(unarima koja koriste A--+3. Jranice mobilnog interneta ograni(avaju rizik i tako&e mogu koristiti sigurne komunikacije za eliminisanje prislukivanja i rizika promene podataka.

6.4. S")2rn$%t 9$r"%n":9e &+"9 !"8e

5orisni(ke aplikacije su najsigurniji kanal za prenos podataka, 5ombinacija ovih aplikacija na telefonu i servera omoguava snanu autentifikaciju i ifrovanje. +renos poverljivih informacija, kao to su li(ni podaci korisnika, korisni(ki I , lozinke i informacije o transakcijama moraju da se (uvaju u tajnosti.

;. PRIN.IPI POSLOVANJA I PREDNOSTI MOBILNOG BANKARSTVA

;.1. Pr"n!"&" &$%+$# n8e M<- n9 r%t#
-rite mobilnih finansija je jo uvek u razvoju. *nogi servisi koji su trenutno u upotrebi predstavljaju jednostavno proirenje F") servisa. 5ompanije su pokazale vrlo malo inovacija kod servisa kao to su plaanje ra(una i trgovina. Iako se ovi servisi koriste u mobilnom okruenju, oni ne koriste u potpunosti mogunosti mobilnog poslovanja da

transakcije budu raspoloive na bilo kom mestu u bilo koje vreme. a bi u potpunsti iskoristile prednosti mobilnog poslovanja, finansijske institucije moraju dublje razumeti klju(ne strategije i tehnologije mobilnog trita. 3ledee principe finansijske institucije moraju stalno imati na umu u koliko ele da posluju u mobilnom okruenju8 a% Hojalnost korisnika je vanija od povratka investivija. anas finansijske institucije gledaju na mobilne servise kao na direktan troak svog poslovanja. Na internetu postoje mnogi servisi koje priaju finansijske institucije, ali vreme koje korisnik moe da provede na Febu je uvek ograni(eno. *obilni internet omoguava korisnicima da pristupe finansijskim institucijama u bilo koje vreme sa bilo kog mesta. Iz tog razloga, kompanije koje se bave pruanjem finansijskih usluga treba da na mobilne servise gledaju kao na dar, a ne da brinu o tome kako e im se povratiti uloene investicije. +rihvatajui ovakav na(in rada finansijske institucije uti(u na poveanje lojalnosti svojih korisnika tako to im se prua mogunist za praenje ivotnog stila korisnika i sli(no. b% Izbei sli(nost sa ostalima i u startu ponuditi razli(ite servise. 3pektar servisa koje danas nude banke i brokerske institucije nalazi se u rasponu od od provere bankovnih ra(una i plaanja do zatite u sferi trgovine, ovaj spektar usluga nudi veina finansijskih institucija i one predstavljaju njihovu standardnu ponudu. Razvijajui neke druga(ije i napredne servise, koji se ne mogu nai bilo gde na tritu, privla(e se korisnici i poveava njihova lojalnost. Na taj na(in moe postati lider na tritu. ,bezbediti inovativne servise je zna(ajna ansa za finansijske insttucije. ,ni treba da budu razli(iti od opte ponude mobilnih finansijskih servisa. Na primer jedan od naprednijih servisa bio bi pristup nekim glasovnim analizama ili savetima finansijskih stru(njaka. c% +ersonalizacija je klju( za lojalnost korisnika. *aksimiziranje koristi od jedan$na$jedan prirode mobilnih ure&aja je klju( za uspeh institucija koje ele da uspostave jake veze sa korisnicima koji ne zavise od odre&ene lokacije. +ersonalizacije moe imati vie oblika. !edan metod je skladitenje korisni(kih informacija kao to su vrednost akcija ili kamatne stope. 3oftverski alati zatim prikazuju razli(ite informacije u zavisnosti od toga ko pristupa aplikaciji. rugi metod je ponuda razli(itih servisa u zacisnosti od interesovanje klijenta. Recimo ako znamo da klijet (esto putuje moemo mu ponuditi servis o mogunostima osiguranja vozila. +ersonalizacija predstavlja fenomenalnu mogunost za poveanje lojalnosti korisnika. d% +artnerstvo sa mobilnim operatorima . dananje vreme pristup mobilnom internetu ograni(en je preko malog broja provajdera. ,(ekuje se sa e ovakav model biti biti prevazi&en i da e ustupiti mesto paradigmi koja je slicna Internetu gde korisnik moe da bira kako e pristupiti mrei. ok se to ne dogodi finansijske institucije bi trebalo da ostvare neki vid saranje sa mobilnim operaterima i ponude svoje usluge na tritu.. naravno saradnja sa drugim institucijama koje nude svoje

usluge na mobilnom tritu je tako&e poeljna. ?irme moraju identifikoviti njima zna(ajne partnere i tako izbei da zaostanu u trinoj utakmici. e% *$commerc mora biti integrisan sa drugim korisni(kim servisima obra m$commerc strategija strategija ne zna(i da ona treba da bude izolovana od drugih korisni(kih kanala u organizaciji. 5ompanije koje integriu svoje tradicionalne :eb strategije i )rick and *ortal modele poslovanje samo zbunjuju i udaljuju svoje korisnike. *$commerc omoguava kompanijama da ponune praznine u svom radu kada nije mogu pristup informacijama preko drugih kanala. +ristup vremenski osetljivim podacima je sigurno bri kada se ostvaruje preko ure&aja nego preko altera ili ra(unara. ,vaj servis treba da bude iskorien tako to e se korisnici ohrabrivati da koriste mobilne kanale kao izvor informacijama koje su vremenski osetljive i koje su vezane za odre&enu lokacoji. ?inansijske institucije treba da omogue korisnicima da prvo pristupaju mobilnim kanalima usluivanja, a ako je naophodno da ih preusmere na druge kanale. .speh m$commerc$a zavisi od toga kako e on biti podran od drugih servisa. f% a li su aplikacije prilago&ene prethodnim korisnicima 5ada su finansijske institucije po(ele da se interesuju za mobilne trite, softverske kompanije su napravile aplikacije koje su obezbe&ivale razli(ite finansijske servise. 4plikacije koje su bile namenjene bankama i brokerskim institucijama uglavnom su nudile samo osnovne finansijske servise. ,vakve aplikacije nisu uvek uspevale da dosegnu onaj nivo usluge na koji je korisnik navikao. Njihova glavna snaga leala je u tome da one prikazuju kako korisnik reaguje na mobilno okruenje. 4plikacija u mobilnom okruenju mora biti bar priblino orjentisana u toj meri u kojoj je korisnik navikao koristei rezli(ite ranije usluge kompanije. Na primer, ako je korisnik navikao da kontaktira svog savetnika za trgovinu akcijama pre nego to se odlu(i da izvri transakciju, treba mu omoguiti da takav servis obavi i preko svog mobilnog ure&aja. g% +ravilna zatita zahteva pravilno planiranje +oto se rad finansijskih institucija uglavnom odnosi na nov(ana i druga vrednosna sredstva i servisi mobilnih finansija vremenom rade sa sve veim i veim vrednosnim kapitalom. .pravo zbog toga mobilne aplikacije moraju pruiti odgovarajui stepen zatite. =iljevi sigurnosti mobilnih aplikacija sli(ni su kao i kod Feba. 5reiranje zatite u mobilnim aplikacijama predstavlja veliki izazov. Napraviti sigurnu internet aplikaciju nije mogue ali zahteva paljivo planiranje, odgovarajua sredstva i brz razvoj proizvoda. 3igurnost je komplikovan zahtev u mobilnom okruenju ako kompanija eli da njen proizvod bude dostupan na vie trita. h% ,prez od srednjeg sloja ?inansijske institucije uglavnom rade aplikacije koje se koriste na razli(itim mobilnim ure&ajuma. istributeri koji isporu(uju ove aplikacije tvrde da su one pouzdane na razli(itim mobilnim ureajima, ali to je ta(no samo u nekim slu(ajevima. ,ne uglavnom zadovoljavaju samo osnovne zahteve pojedinih specifi(nih ure&aja. Neka od ovih reenja

obezbe&uju jednostavne ;par(ie FebaY servisa koji ne mogu da podre razli(ite atribute pojedinih ure&aja, kao rezultat dobija se nepotpuna aplikacija koja smanjuje lojalnost korisnika. *obilni finansijski servisi moraju da se razvijaju individualno za pojedine mobilne ure&aje. i% 3trategija putanja u rad aplikacije ;RolloutY Rollout je koncept koji kompanija mora da razmotri ukoliko eli da izvri prodor na mobilno okruenje. .spena rollout strategija zahteva da se ozbiljnije razmotri koliko aktivnosti se moe hendlovati na kompanijskim zserverima, koliko na serverima partnera a koliko na korisnikovoj mrei. Neke kompanije ve imaju izgra&enu adekvatnu podrku klijentima. ?inansijske institucije moraju pomoi svojim korisnicima pri interakciji sa novim medijumom. 3ervis za podrku korisnicima bi trebalo da prati korisnikove transakcije, prui odgovarajuu pomo pri tekoama u radu sa mobilnim okruenjem i da informie korisnike o buduim servisima koji e im biti na raspolaganju. *obilno okruenje je mnogo zahtevnije od Feb okruenja jer korisnici poseduju manji prag toleranscije za tekoe koje nalaze u radu. .zimajui sve ovo u obzir jasno je da finansijske institucije moraju izgraditi odgovarajuu podrku za rad sa korisnicima. ,vakva infrastruktura garantovala bi bezbolan prelazak na rad sa mobilnim okruenjem. j% *$commerc nije samo za klijente 7eina finansijskih institucija fokusira svoju mobilnu ponudu ekskluzivno na zadovoljenje potreba svojih klijenata. ,vaj aspekt je naravno veoma vaan za mobilnu strategiju ali nije neophodno da bude jedini. Gaposleni tako&e mogu imati koristi od korienja mobilnih servisa to dovodi do paveanja njihove produktivnosti i efikasnosti.

;.2. Pre,n$%t" " ne,$%t !" 1$-"+n$) - n9 r%# ;.2.1 Pre,n$%t" 1$-"+n$) - n9 r%#
*obilni su ure&aji po svojoj definiciji prienosivi, to zna(i da se mogu koristiti bilo kada i bilo gde smanjuju broj osoba i vremena koje je potrebno za obradu poslovnog procesa fleksibilnost i dostupnost informacijama u svakom trenutku sve e to rezultirati brim poslovnim procesom, a to zna(i ubrzanim protokom robe i novca '% Ga mobilnog operatera a% *obilni operatori uvo&enjem mobilnog bankarstva prosiruju portfolio svojih usluga i na taj na(in promoviu bredn i ptivla(e nove korisnike.

b% +oja(ava se lojalnost klijenata jer se oni sada oslanjaju pri vrenju finansijskih usluga. c% +oveava se profit operatora jer dolazi do poveaja saobraaja. 5orisnici su u mogunosti da koriste finansijske usluge bila kada pa e samim tim dopunjavati svoje kartice kreditom i koristi mobilne telefone za proveru stanja na racunu ili plaanje ra(una. d% Gahvaljujui visokoj i rairenoj penetraciji mobilnih telefona mobilni operatori igraju vanu ulogu u irenju trita mobilnih plaanja. /% Ga banku a% *obilno bankarstvo omoguava finansijskim institucijama da poveaju zadovoljsvo korisnika, a samim tim ih i zadre, nudei im nove i raznovrsnije usluge. b% ,moguava primenu direktnog marketiga tako to je mogue proizvode i usluge prilagoditi specifi(nim potrebama korinika. c% +ristup bankarskim uslugama u bilo koje doba i sa bilo kog mesta smanjuje operativne trokove finansijske institucije jer nema potrebe za velikim brojem altera i alterskih radnika, a samim tim poveava se zadovoljstvo korisnika jer ne mora da (eka u redu. d% ,bzirom na to da je mobilno bankarstvo korisniku postupno /Q sata dnevno B dana u nedelje, finansijske institucije poveavaju dostupnos svoje usluga koje su ranije bile dostupne samo u periodu radnog vremena banke. E% Ga krajnjeg korisnika a% =ene obavljanja transakcija su manje nego kod tradicionalnog bankarstva, jer su provizije mnogo nie. b% )rzo obavljanje transakcija c% 7remenska u prostorna dostupnost jer su korisnici svoje mobilne telefone nose uvek sa sobom.

;.2.2. Ne,$%t !" 1$-"n$) - n9 r%t#

=. PRIMER PRIMENE MOBILNOG BANKARSTVA U PO7TI ITALIJE (POSTEMOBIL' I BANKE INTESA SAO PAOLO (INTESAMOBI'
=.1. P$%tM$-"+ > Pr2? n8e "n$# t"#ne 2%+2)e 1$-"+n$) - n9 r%t# " 9$1er!"8 +n"( re@en8
5rajem /22B, Jrupa Italijanske pote #+I% pokrenula je +ost*obil projekat i ula poslovanje mobilnih telekomunikacija, kao virtuelni operator mobilne mree. ,d tada, nudei serije inovatinih mobilnih reenja za poiljke, bankarstvo i plaanja, +ost*obil je profitirao na svojoj jedinstvenoj kombinaciji visoko prepoznatljivog i potovanog +I brenda, nacionalne mree od 'Q222 potanskih ekspozitura, i njegovoj uniji sa )anco+osta, finansijskim ogrankom +I$a. 5ao dodatak uobi(ajenim glasovnim i pisanim uslugama, klijenti +ost*obil$a mogu da poveu svoje 3I* kartice direktno sa svojim tekuim ra(unom u )anco+osta ili sa svojim pripejd karticama, to im omoguuje vrenje transfera i plaanja direktno preko svojih mobilnih telefona. Ga manje od dve godine rada +ost*obil belei preko milion klijenata, i trenutno se piprema za ulazak na )/) trite i za proirenje svog obima usluga i planova cena. Iako je sada uspeh o(igledan, projekat je zahtevao nekoliko godina za pokretanje kao i zna(ajne investicije. ,ve investicije su prvo sadrale nepokretnu imovinu, kao to su softveri i I=- platforme neophodne za pokretanje virtuelnog mrenog operatora. ,vi potencijalni izazovi su prevazi&eni uvo&enjem efikasne strategije i zadovoljavajuom saradnjom sa dobavlja(ima. Rani uspeh prikazuje razli(ite vrste mogunosti koje su

otvorene potanskim operaterima usled uvo&enja novih poslovnih oblasti koje nude sinergiju sa postojeim mogunostima i uslugama. Italijanska pota je stekla neku dozu nezavisnosti od vlade '66Q., kada je formirana "nte +oste Italiane #"+I% kao jednostavni dravni entitet. '660. "+I je ponovo transfromisan u Italijansku +otu 3p4, potpuno komercijalni poduhvat '22N kontrolisan od strane drave. 1RN Italijanske pote poseduje *inistarstvo za ekonomiju i finansije a ERN poseduje =assa epositi e +restiti 3p4 #= +%, Italijanska banka za razvoj, koja je i sama kompanija sa spojenim akcijama pod kontrolom javnou. ugoro(ni plan je da se kona(no privatizuje +I i da se njene akcije aktiviraju na berzi, ali 7lada je do sada uspevala da odloi te planove. ,no to je od sutinskog zna(aja za finansije +I$a je (injenica da su kao deo transformacije iz '66Q, akumulirani gubici 4+-$a #*inistarstvo za potu i telekomunikacije #4mministrazione +oste e -elecomunicazioni, ili 4+-%% preuzeti od strane drave Italije. -okom svoje duge istorije Italijanska potanska sluba je tradicionalno bila veliki kreator gubitaka. +relazak iz dravnog entiteta u kompaniju javnog vlasnitva predstavlja ta(ku preokreta u istoriji +I$a. Ne samo da je +i postao kompanija fokusirana na svoje klijente i svoje temelje, ve je tako&e postala osu&ena na dugoro(nu transformaciju, sa ciljem poboljanja produktivnosti i porasta novih oblasti poslovanja. . /22/ +I je po prvi put za R2 godina svog postojanja objavio svoje profite. 3a 'R1,222 zaposlenih, 'Q,222 poti, R,222 4-*$a i QQ,222 vozila, +I je danas raznorsna kompanija akivna ne samo na uobi(ajenom tritu poiljki, ve i na tritu parcela, ekspresne isporuke, bankarstva, osiguranja i sada mobilnih telekomunikacija. !edinica za potanske usluge (ini /RN od /2 milijardi ".R ukupnog prihoda u /226. #videti sliku '%. .kupni obim kojim se upravljalo bio je 1.Q milijardi jedinica, od kojih E milijarde predstavlaju neozna(ene elemente #prioritete i pakete%. . /220. dolo je do pada obima pote za /.1N, to je uzrokovalo postepeni pad tokom nekoliko godina u Italiji, kao i u mnogim drugim evropskim i svetskim dravama. ?inansijske usluge (inile su preko Q.6 milijardi ".R prihoda, a osiguranje preko 6 milijardi ".R. !edinica finansijskih usluga, )anco+osta, dri R.R miliona ra(una, sa preko /R2 milijardi ".R trenutno na tim ra(unima. +I je tako preao dugi put u poslednjih 'R godina, ne samo postajui profitabilno preduzee, ve I dobijajui Nagradu =isco *renih Inovacija za tehnoloke inovacije i postajui uklju(en na ?ortun$inu listu 3vetskih najuglednijh kompanija od /22B.

Slika 3 Ukupni prihodi operativni segmenti 3p4 Italijanska pota je Italijanski snabdeva( univerzalnim potanskim uslugama, istaknutih u zakonskoj odredbi /1'966, sa sprovo&enjem ". direktive 6B91B9=", koja se ti(e razvoja domaih potanskih usluga i poboljanja kvaliteta usluga. 3a dekretom donetim 'B aprila /222. *inistarstvo za komunikacije je potvrdilo izdavanje licence za obavezu univerzalnih usluga #.3,% Italijanskoj poti do /2'Q. Italijanska univerzalna usluga podrazumeva prikupljanje, transport, sortiranje i isporuku potanskih elemenata teine do / kg i paketa do /2 kg, kao registrovane i osigurane elemente. 3a ovim obimom +I nudi potanske usluge irom nacionalne teritorije, po razumnim cenama I na osnovu preciznih standarda kvaliteta. ,stale potanske usluge, kao to je ekspresna pota, ne spadaju pod univerzalne usluge. 3a ciljem da se snabdeva(u univerzalnim uslugama obezbede uravnoteeni ekonomski uslovi, prva "vropska potanska direktiva #direktiva 6B91B9="% definie rezervisanu oblast, koja omoguava provajderu da pokrije trokove u manje profitabilnim oblastima, gde usluga u svakom slu(aju mora biti omoguena. ,d danas, u skladu sa direktivom /22/9E69=" #druga potanska direktiva%, ova rezervisana oblast sastoji se od potanskih poiljaka teine do R2 grama, gde cene ne premauju '.R2 ".R. -rea potanska direktiva #direktiva /220919="%, objavljena u ?ebruaru /220 i tek treba da se sprovede od strane drava (lanica, obezbe&uje uklanjanje rezervisane oblasti i potpuno otvaranje potanskog trita. Neke zemlje #Wvedska, ?inska, 7elika )ritanija, Nema(ka i Aolandija% su liberalizovale svoja trita jo ranije, dok su druge, zbog ekonomskih, teritorijalnih razloga, ili veli(ine, odloile potpuno otvaranje svojih potanskih trita do '. !anuara /2'E. ,baveza univerzalne usluge i Italijanska pota. .prkos dolazeoj liberalizaciji, .3, i dalje postoji i treba da se sprovodi, odnosno treba da bude usluga koja je svima dostupna bilo gde na nacionalnoj teritoriji, po razumnim cenama. . trenutku potpunog otvaranja trita, zahvaljujui razli(itim karakteristikama Italijanskog potanskog trita, gde se mali broj potanskih elemenata po glavi stanovnika prostire preko velikih oblasti poveavajui trokove univerzalnih usluga, bie neophodno pronai efektivno reenje za finansiranje potanske usluge. ,vo moe uklju(ivati zamenu potanskih rezervi, koje su do sada osiguravale priutivost usluga time to je provajder univerzalnih usluga imao ekskluzivne prihode.

=.1.1. O%n$# " &r#e )$,"ne P$%tM$-"+

+okrenut Novembra /22B., +ostmobil vu(e svoje strateko poreklo jo od po(etka /221. i samo je jedan element generalne strategije raznovrsnosti i modernizacije. Jrupa Italijanske pote je, od tada, aktivno poveavala upotrebu tehnika za informisanje i komunikacije #I=-i% za usmeravanje operatera i nudila nove vredne usluge svojim klijentima, irom svih oblasti poslovanja.

=.1.2. M$,ern"A !"8 " r An$#r%n$%t It +"8 n%9e &$@te

+roteklih godina, +I je pokrenuo kompleksan proces ponovnog razvoja sa ciljem poveanja kvaliteta svojih usluga i proirenja ponude proizvoda. ,va strateka vizija, zajedno sa programom snane investicije u infrastrukturu i obuku, je omoguila kompaniji da podigne standarde efikasnosti dovoljno visoko i vrlo brzo, povea profesionalne kvalifikacije zaposlenih, unapredi jedinice potanskih slubi, odri rast zadovoljnih klijenata, i da zaklju(i finansijske izvetaje sa profitom. . stvari, nivo profitabilnosti trenutno stavlja Italijansku potu na vodee mesto me&u "vrospkim vodeim veim provajderima potanskih usluga. -okom ovog ubrzanog procesa razvoja, +I je ostao posveen principima svoje korporativne misije izraene kroz proirenje prisutnosti irom Italije, sa 'Q 222 potanskih slubi i osobljem koje (ini 'R2 222 zaposlenih, i svojoj tracionalnoj misiji reagovanja na potrebe svojih klijenata, bilo da su to obi(ni gra&ani, poslovanja, ili kancelarije javne administracije. . /22/, Jospodin *assimo 3armi je proglaen novim =",$om Jrupe Italijanske +ota, nastavljujui tradiciju upoljavanja top menadera sa dubokim razumevanjem tehnologije. Jospodin 3armi je, u stvari, prethodno bio direktor uprave u 3imensu u Italiji i tako&e poseduje dugo iskustvo u Italijanskom -elecom$u, gde je bio u timu koji je prvi lansirao mobilnu telefoniju u Italiji. +od njegovim vo&stvom, Italijanska +ota je po prvi put uravnoteila svoje poslovanje, nakon R2 godina gubitaka, a zatim je nastavila da ja(a sve vie. Iako Italijanska pota nije, i jo uvek ne poseduje potpunu bankarsku licencu, od '0BR potanska administracija je ponudila potanske tedne knjiice distribuirane isklju(ivo u korist =asa epositi e +restiti #= +%, akcionarska kompanija pod kontrolom javnou. 5reiran po ?rancuskom modelu, = + razmatra obveznice potanske tednje i nudi tedne ra(une, koji su pod direktnom garancijom Italijanske drave. 3a tako prikupljenim tednjama, = + nudi javno finansiranje, direktne finansijske investicije od strane dravnih, lokalnih organa i drugih javnih entiteta. . '6/Q, uvedene su kamate na obveznice potanske tednje. 5ombinacija dravne garancije, bezbednosti, visokog stepena likvidnosti, male denominacije i proirene distribucije mree potanskih kancelarija irom zemlje olakava osnivanje javnih fondova u odnosu dravne obveznice. 3a nastankom )anco+osta i naknadnim uvo&enjem velikog obima proizvoda finansijskih usluga na trite #ra(uni )anco+osta, +otansko plaanje prepaid kartica, polise osiguranja, obveznice, investiconi fondovi, li(ni krediti i hipoteke%, koje su zauzele svoje mesto zajedno sa tradiconalnim ra(unima sa tednim knjiicama Italijanske pote i

kamatama na tednju, prihodi koje je stvarala finansijka ruka +I$a rasli su zapanjujue. 3vi ovi proizvodi su prestavljeni u partnerstvu sa kompanijama tree strane, kao to su banke I investicioni fondovi. . '666. +oste 7ita je lansirana kao osiguravajua kompanija Italijanske +otanske grupe. anas, )anco+osta je najvei maloprodajni snabdeva( finansijskim uslugama u Italiji, i najvei to se ti(e ivotnog osiguranja. Nedavna globalna recesija samo je oja(ala njen poloaj, jer su mnogi klijenti napustili tradicionalne banke i poverili svoje tednje )anco+osta$i. o kraja /220, )anco+osta je upravljao sa preko E22 milijardi ".R tednje. 3koro 02N operativnog profita grupe je stvoreno iz finansijskih usluga, to ih (ini daleko najprofitabilnijim ogrankom +I$a. -emeljna modernizacija +I$a, kao i nastanak )anco+osta i naknadna diversifikacija finansijskih i osiguravajuih proizvoda, bili su vani prvi koraci ka +oste*obile. *e&u proizvodima )anco+osta, +otanski pripejd kreditna kartica, uvedena krajem /22E, verovatno predstavlja jedan od najizraajnijih uspeha +I$a u skoroj istoriji. +reko R.R miliona pojedinaca u Italiji je odabralo +otansku pripejd karticu, koja se moe dopuniti i koja omoguava klijentu da vri kupovinu i podie gotovinu sa automata #4-*a%. .speh potanskog plaanja potvr&uje istaknutu ulogu koju je +I igrao u razvoju novih instrumenata elektornskog plaanja. 3ve u svemu, +I je izdao '/ miliona platnih kartica, postavljajui sebe liderom na tritu. Razvoj finansijskih usluga promovisan od strane +I tokom proteklih nekoliko godina je tako&e igrao vodeu ulogu u postepenoj integraciji nove populacije doseljenika. ,vim klijentima su ponu&eni posveeni potanski ra(uni sposobni da vre transfere stranog novca. -a usluga je omoguena preko partnerstva sa *oneSJram$om. +I konstantno tei tehnolokim inovacijama i modernizaciji svojih sistema i procesa sa ciljem unapre&enja generalnog kvaliteta. Investiranje u inovacije do danas je omoguilo kompaniji da garantuje svojim klijentima precizne usluge, i u(inilo je +I vanim u(esnikom u generalnom ekonomskom rastu i modernizaciji Italije. 3amo u /220, obim investicija namenjenih proirenju infrastrukture mrea i I=- sistma dostigao je B'/ miliona ".R #u pore&enju sa 120 miliona ".R investiranih u prethodnoj godini%. ,d ovih ukupnih investicija, Q0R miliona ".R posveeno je investiranju u imovinu, pogone i opremu, primarno vezano za reorganizaciju usluge isporuke #restruktuiranje slubi za sortiranje, kupovina opreme za aktivnosti novih centara isporuke%, i restruktuiranju, modernizaciji i nadogradnji potanskih slubi u vlasnitvu kompanije #kupovina hardvera za ove usluge informacione tehnologije za potanske slube i predstavnitva glavnih slubi, i kontinuirani rad na redizajniranju slubi%. ,stalih //1 miliona ".R posveeno je investiranju u nematerijalnu imovinu, kao to je kupovina i uvo&enje u uslugu novih programskih aplikacija za odravanje i razvoj ra(unovodstvenih sistema i tehnoloke infrastrukture koja se koristi za podravanje pruanja usluga, za sve usluge finansija i osiguranja. Investiranje koje je izvrio +ost*obil po pitanju programa za platformu I=-$a koriene za ulogu virtuelnog operatera mobilne mree uklj(eno je u ovaj iznos. anas, celokupnim potanskim sistemom upravlja tehnoloka infrastruktura koja je jedna od najnaprednijih na svetu. -a infrastruktura, za uzvrat, omoguava Italijanskoj poti da pobolja svoje proizvode i usluge pomou pojednostavljenja i irenja usluga kojima se moe pristupiti preko Interneta, telefona, samouslunih maina, i uskoro preko --7$a # igitalna kopnena -7%. )rojevi daju jasni prikaz o zadovoljstvu klijenata8 svaki dan milion i po ljudi poseti potu, preko /E miliona

elemenata se obradi /2 miliona finansijskih transakcija u realnom vremenu bude izvreno. Nivo izuzetnosti koji je +I dostigao u oblasti tehnologije i infrastrukture pomogao je kompaniji da osvoji Nagradu =isko *ree za inovaciju /22B u kategoriji za Najbolju korporativnu I+ mreu sa I=- +lus projektom, ocenjenim od strane internacionalne komisije kao slu(aj sa najboljom istorijom godine. +rojekat postavlja potanske slube kao YvrhV ponude velikog obima usluga klijentima. Italijanska pota tako&e je primila Nagradu za 3nabdeva(a .slugama Jodine u /226 na cereoniji dodele me&unarodnih nagrada +otanske tehnologije #Aannover, /6 3eptembar /226%. ,va kombinacija inovacija i ste(ene efikasnosti postavila je temelj trenutnom uspehu, koji se jasno moe videti u finansijskim izvetajima kompanije. ?inansijski izvetaji su zabeleili stalni porast profita sedam godina zaredom, zna(ajno dostignue nakon R2 godina crvenog mastila. . /226, Jrupa Italijanske pote zabeleila je neto profit od 62Q miliona ".R, za /.QN vie u odnosu na prethodnu finansijsku godinu. ,perativni rezultati su stali na '.1 miliona ".R #u pore&enju sa '.R u /220%. .kupan prihod poveao se za skoro /2.' milijardi ".R. +osebno, rezultati za finansijske I osiguravajue usluge bili su vrlo pozitivni.

=.1.3. R A#$8 P$%tM$-"+

Inspiracija da +I pokrene mobilnu uslugu dola je od samog =", +I$a, Jospodina *assimo 3armi$a, po(etkom /221. +o(etni poslovni plan je brzo razvijen uglavnom od strane Jospodina 3armi$a i stru(njaka za mobilne komunikacije, Jospodina Roberta Jiacchi$a, koji je kasnije postao =", +ostmobila. +rojekat je odobren od strane ,dbora Italijanske pote u martu /22B. ,d odobrenja do po(etka, sprovo&enje projekta je trajalo manje od godinu dana, rekordno vreme uzimajui u obzir investicije, regrutovanje i obuku neopohodnu za pokretanje operacije. +re nego to je doao u +I, J$din 3arami je bio bivi direktor upravljanja u -elecom Italia *obile$u, Italijanski vodei operater mobilnih telekomunikacija. 5ao to smo ranije pomenuli, radio je i kao =", 3iemensa u Italiji. Njegovo iskustvo sa mobilnim komunikacijama i njegovo detaljno razumevanje tog trita pomogli su oblikovanju ideje i naknadnoj strategiji za ulazak na ovo novo trite. .potreba mobilnih telefona u Italiji je jedna od najveih u svetu. ,nda nije iznena&enje to je trite mobilnih usluga veliko i relativno profitabilno. -o je tako&e i zrelo trite. +repoznajui priliku u ponudi integrisanih potanskih i finansijskih usluga preko mobilnog telefona, +I je potpisao ugovor sa 7odafone$om kako bi postao virtuelni operater mobilne mree, upotrebom fizi(ke infrastrukture 7odafone$a. ovaj pristup je omoguio +ost*obilnu da se fokusira na ponudu naprednih usluga i jo vanije, isticanju sebe u odnosu na druge mobilne operatere na zrelom tritu. Investiranje je uglavnom vreno u imovinu kao to su softveri, I=- infrastruktura I ljudski resursi. +ost*obil je postavljen kao odvojeni entitet u punom vlasnitvu partnerske grupe, zajedno sa drugim sestrama kompanijama.

=.1.4. R A+"9$# n8e $, 9$n92ren!"8e

,snova odluke za ulazak na ovo trite nije samo shvatanje postojanja poslovne prilike, ve i shvatanje da +I poseduje brojne jedinstvene konkurentne prdnosti koje bi poveale verovatnou uspeha. ,vi faktori su uklju(ivali #I nastavili da uklju(uju%8 a% 3naan postojei brend b% 7elika postojea osnova korisnika c% Interna singergija sa postojeim uslugama d% 5onsolidovani distributivni kanali +ost*obil ima jasnu misiju, a ona je da Ypojednostavi ivot ljudima i da pobolja odnose preko inovativne, jednostavne i pogodne mobilne uslugeV. 7izija je da se mobilni telefoni koriste ne samo kao jednostavno i jeftino sredstvo komunikaacije, ve i kao sredstvo vezano za finansijske usluge. 5onkurentni poloaj +ost*obila na tritu baziran je na brojnim faktorima8 a% Inovacija8 ekskluzivne, druga(ije usluge koje svima mogu u(initi svakodnevnicu lakom b% !ednostavnost8 ne samo inovativne, ve i vrlo korisni(ki prijateljske usluge c% -ransparentnost8 transparentne cene bez naknade za povezivanje I bez skrivenih trokova. d% +ogodnost8 visoko konkurentni tarifni planovi e% +ouzdanost8 +ost*obil se nalazi pod dobro poznatim pokriem brenda Italijanske +ote f% Neposrednost8 pristup /Q (asa g% 5valitet8 visoki kvalitet usluga h% ?okus na klijente8 ispunjavanje potreba klijenata. . po(etku je fokus bio usmeren ka postojeim klijentima )anco+osta i Italijanske pote, ali i na zaposlene i njihove porodice. Jeneralno, utvr&ivajui se kao prigodan snabdeva( tradicionalnim glasovnim i tekstualnim uslugama, i isticanjem prepejd paketa, +ost*obil za ciljne grupe ima primarno porodice, mlade ljude, i trite sa niskim prihodima, uklju(ujui doseljenike. -ime je dobio prvi milion klijenata. -renutno, +ost*obil ima dve vrste planova za cene8 tradicionalnu pripejd ponudu, i mese(nu tarifu sa paualnom stopom, obra(unavatu kao pripejd usluga. +ost*obile razmatra lansiranje postpejd tarifa u /2''. +opusti se nude klijentima koji poveu svoju 3I* karticu sa ra(unom ili kreditnom karicom u )anco+osta. ,vo smanjuje cenu plana paualne stope sa 6 na B ".R mese(no. *ala i srednja poslovanja su takodje ciljna grupa, kao i +I klijenti generalno. odatno, obim usluga je proiren tako da uklju(uje igranje, reklamiranje, osiguranje, digitalni potpis i druge usluge. ,vo e u(initi 3I* karticu +ost*obil$a sposobnom za pun obim mobilnih usluga uklju(ujui mobilnu e$trgovinu i e$vladine usluge. -okom /22B i /220, preko ER miliona ".R je investirano u +ost*obile, a tokom njegovih prvih 'Q meseci rada, kompanija je stvorila skoro Q2 miliona ".R prihoda. Iako je jo uvek posao koji donosi gubitke, o(ekuje se da e nadoknada uskoro uslediti, tokom /2'2.

=.1.5. /2n9!"$n"% n8e P$%teM$-"+<

5ao virtuelni provajder mobilne mree, +ost*obil ne koristi privatnu mrenu infrastrukturu, ve se oslanja na infrastrukturu jednog od mobilnih operatera sa licencom za mobilnu mreu. -renutno postoje (estiri takva licencirana operatera u Italiji8 -eleom Italia *obile #-I*%, 7odafone, Find I / #.*-3 I A3 +4 samo%. +ostoje brojni drugi virtuelni provajderi, koji su manje ili vie direktna konkurencija +ost*obilu, uklju(ujui 4$*obile, =oop7oce, -elepass *obile, -iscali i druge. 5ao to biva u slu(aju virtuelnih provajdera, +ost*obil je pregovarao o sporazumu sa domaim mrenim provajederom, koji se moe prilagoditi sporazumu o raomingu. o sada, domai provajder je bio 7odafone. ,va vrsta sporazuma o roamingu zna(i da Italijanska pota moe da izbegne skupe mrene investicije, i da se fokusira na pruanje svog jedinstvenog obima usluga. 5orisni(ke usluge sa dodatim vrednostima 5ako bi pruio i podrao svoje mobilne usluge, +ost*obil je odlu(io da se opremi sopstvenim I- sistemima, i za upravljanje sistemom poslovne podrke #obra(uni, odnos upravljanja I klijenata, itd.% i za razli(ite usluge sa dodatnim vrednostima. Iz tog razloga se +ost*obil moe smatrati virtuelnim operaterom mobilne mree #*7N,% sa strane mree, i pravim snabdeva(em zadovoljavajuim uslugama u smislu usluga sa dodatnim vrendostima sa strane sadrine. ,va vrsta sporazuma i potpuno nezavisni I- sistemi dozvoljavaju +ost*obilu da razvije listu sopstvenih proizvoda usluga kao da upravlja svojim klijentima, nezavisno od vlasnika mrene infrastrukture. -renutna ponuda usluga +ost*obila uklju(uje8 '% ,snovne mobilne usluge, kao to su8 a% Razgovor, b% -ekstualne poruke #3*3% c% *ultimedijalne poruke d% 7ideo$pozivi e% EJ konekciju podataka. /% 3tandarde usluge sa dodatnim vrendostima, kao to su8 a% +retraga b% 7esti c% Gabava d% *uzika e% Igre ruga(ije usluge sa dodatnim vrednostima, kao to su8 a% *$bankarstvo b% *$plaanje c% *$trgovina d% *$potanske usluge #eg, ra(uni, telegrami itd.%.

3utina modela +ost*obila je sposobnost pruanja druga(ijih mobilnih usluga sa dodatnim vrednostima, identifikovanim u portfoliju +ost*obila pod brendom Y3ervizi 3implificaV #usluge YpojednostavljenjaV%. a bi pristupio svim druga(ijim Y3emplificaV uslugama klijenti moraju da poveu +ost*obil 3I* karticu sa bankarsim ra(unom u )anco+osta i9ili sa potanskom platnom karticom. +reko ove veze i sa nekoliko jednostavnih komandi preko mobilnog telefona, mogue je uklju(iti se u brojne usluge, kao to su8 a% 7renje bankarskog transfera na drugi bankarski ra(un u )anco +ossta ili na ra(un u drugoj banci b% opuna potanske platne karice sa ra(una u )anco+osta c% -ransfer novca sa jedne platne kartice na drugu d% opuna pripejd kredita za telefon sa )anco+osta ra(una ili sa potanske kreditne karice e% +rovera stanja ili lista poslednjih transakcija sa ra(una u )anco+osta ili sa kreditne potanske kartice f% 5upovina proizvoda I usluga, sa plaanjem sa )anco+osta ra(una ili preko potanske kreditne kartice. g% +laanje ra(una I slanje telegrama h% -ransfer novca u inostranstvo.

=.1.3. U%+2)e A &$%+$#n$ tr?"@te

5ao dopuna uslugama dodatne vrednosti koje su prethodno pomenute, +ost*obil postepeno razvija usluge za poslovno trite. o sada, fokus unutar )/)$a je usmeren na finansijske usluge i sam +I. 3a otvorenim modelom, +ost*obil je dostupan za sve instrumente plaanja i otvoren za partnerstva sa svim bankarskim i finansijskim institucijama u Italiji i van. =ilj je da klijenti budu slobodni da izaberu kojim instrumentom plaanja ele da izvre bilo koju transakciju dok su u pokretu. .nutar Jrupe Italijanske pote, potanski ogranak je identifikovan kao da moe imati veliku potencijalnu korist od tehnologije. +otanski ogranak +I$a funkcionie irom Italije sa oko QE, 222 potara. *rea uklju(uje Q,/12 potanskih centara isporuke i upravlja sa /62 miliona elemenata registrovane pote godinje. +ost*obil je dizajnirao i razvio novu sistemsku infrastrukturu sa Findo:s mobilnom aplikacijom, to potarima omoguava razmenu podataka i praenje informacija o poti i isporuci preko mobilnog telefona. Namenska konzola za Feb upravljanje stalno prati ceo sistem i daje detaljne izvetaje za svaku oblast i kancelariju. =ilj konkretno ove aplikacije je da pobolja upravljanje potanskom mobilnom radnom snagom, i da posebno optimizira proces isporuke. ,vo e omoguiti +I$u da napravi sledei korak ka praenjem kretanje pote od vrata do vrata. ,d jeseni /226, '1B centara isporuke je usvojilo ovo novo reenje, usluujui 1,222 mobilnih terminala na terenu. Q,6/2 potara trenutno koristi ovu uslugu svakodnevno. -ime se dolazi do tri miliona potanskih elemenata isporu(enih svakog meseca upotrebom ovog sistema. 3istem se jo uvek testira, ali se o(ekuje da se brzo proiri na B,222 potara, i kona(no na svih QE, 222 irom zemlje.

3rednjoro(ni cilj je da se dalje probija na )/) tritu nudei reenja konkurentnih cena za poslovanja sredenje i male veli(ine. +ostoji preko Q miliona malih poslovanja koja zapoljavaju do '2 ljudi u Italiji. -a poslovanja koriste oko '2 miliona 3I* karitca u ovom trenutku. odatno, postoji oko /R,222 kompanija srednje veli(ine sa '2 do R2 zaposlenih, i oni koriste skoro pola miliona 3I* kartica. ,ve kompanije e verovatno smatrati +ost*obil prikladnim, ne samo zbog konkurentnih cena, ve tako&e zbog ponude jedinstvenih usluga. 5lju( za pruanje jedinstvene +ost*obil usluge dodate vrednosti je programibilna 3I* kartica, kojom operie fizi(ki mreni operater, ali je prilago&ava +ost*obil. 3I* kartica je me&u najnaprednijima na tritu u smislu performansi i tehni(kih mogunosti. +odrava EJ++ i standarde Jlobalne +latforme #algoritmi za deifrovanje, ,)5J, sigurnosni domeni%, omoguava bezbedne transakcije i prenos ifrovanih podataka u skladu sa -3 /E.2Q0 standardom. 3igurnost je glavna briga kada se se radi o ovoj vrsti internet i mobilnih finansijskih usluga. a bi osigurao finansijske transakcije i mobilna plaanja, +ost*obil je razvio ono to se smatra najnaprednijim sistemom na tritu u smislu sigurnosti i tehni(kih mogunosti. Inovativna tehnologija je bazirana na deifrovanju i digitalnom potpisu za odobrenje prenosa podataka. 3vaka 3I* kartica ima jedinstvenu digitalnu potvrdu i numeri(ki klju( koji tite i potpisuju zahteve korisnika koji je oblik plaanja povezao sa tom 3I* karticom, omoguavajui sigurnost i identifikovanje svake transakcije . alje, da bi se izbegla bilo koja neovlaena upotreba telefona potrebna je potvrda +IN koda koji je poznat samo krajnjem korisniku. +ored toga to je siguran, sistem je jednostavan i lak za upotreu, sa direktnim pristupom iz 3I* sadraja. Nema potrebe za F4+ ili Feb konekcijom, i 3I* je kompatibilan sa veinom mobilnih telefona na tritu. -ehnologija dinami(kih 3I* instrumenata omoguava stalno auriranje, (ime se smanjuje vreme do trita na nakoliko dana.

=.1.6. Pr"1en " r %t

+rolo iskustvo i znanje =",$a +I$a je bez sumnje igralo sutinsku ulogu u razvoju ideje, brzog dobijanja odobrenja od strane ,dbora, i prevo&enju projekta iz ideje u stvarno lansiranje u rekordnom roku. +ost*obil je na lansiran u Novembru /22B, i u roku od godinu dana imao je svojih prvih 1B2, 222 klijenata. o kraja /226, broj klijenata je dostigao './ miliona.

Slika . !ast bro"a kli"enata ,vaj rast se desio na tritu gde je upotreba mobilnih telefona na skoro 'R2N i gde mnogi klijenti imaju drugu ili treu 3I* karticu. Nakon samo godine upotrebe, 0EN njegovih mobilnih klijenata je povezalo svoje 3I* karitce sa )anco+osta ra(unom ili 5reditnom karticom, to govori da je ova mogunost zaista jedinstveni prodajni predlog +ost*obila. 5ompanija je tako&e zabeleila / miliona telefonskih transakcija u roku od 1 meseci od lansiranja mobilne ponude vezane za ove usluge. +ost*obil se oslanja na snanu mreu distribucije preko svoje kompanije +I, koja vodi 'Q 222 potanskih slubi koje su tako&e mesta prodaje i dopune ovih 3I* kartica. odatno, usluge se prodaju preko interneta i postoje planovi za stvaranje nekoliko specijalizovanih prodavnica unutar veih +I ogranaka. 3ama 3I* kartica je najvaniji kanal dopune, sa tim da klijenti R2N dopuna vre preko ra(una )anco+osta ili +otanskih kreditnih kartica. 5ompanija vri marketinke poslove preko kanala uklju(ujui -7, radio i tampu. Iako postoje neka o(igledan ograni(enja pri unakrsnom reklamiranju sa +I, zbog dominacije kompanije roditelja na potanskom tritu, obe kompanije su uspele da sprovedu reklamne inicijative zajedno. 5ako je prikazano na slici /, glavni ciljevi na korisni(kom tritu su primarno bili zaposleni +I$a i njihovi ro&aci, kao i klijenti )anco+osta. 5ao dodatak tome, velika zajednica doseljenika u Italiji je identifikovana kao posebno zainteresovana za pogodnosti i konkurentne cene pripejd usluga koje nudi +ost*obil. +osebni planovi cena su dizanirani konkretno za zajednicu doseljenika, nudei privla(en cene poziva ka stranim zemljama.zaposleni i njihovi ro&aci predstavljaju potencijalno trite od oko pola miliona klijenata. 5lijenti )anco+osta predstavljaju dodatnih Q.0 milona.

3ledee ciljne grupe su korisnici potanskih tednih knjiica, kojih ima oko B.B miliona, kao i klijenti potanske slube, dodatnih B.1 miliona. 5ona(no, svi klijenti pote predstavljaju dodatnih /0.1 miliona. .kupna populacija starosti od '2 ili vie godina predstavlja RE miliona ljudi.

=.1.;. P$)+e, 2 -2,2Bn$%t> 2t"! 8" " n 2:ene +e9!"8e

+rimarni cilj +ost*obila je bio da stekne / miliona klijenata tokom /2'' godine. Realno, do kraja /226, samo malo vie od polovine ovog cilja je bilo postignuto. 5lju(ni cilj e u budunosti onda biti ponovno aktiviranje i odravanje rasta i po broju klijenata i po prihodu po klijentu. Iako je odvojeni entitet od +I$a, +ost*obil je postavljen sa ciljem da postane vaan izvor prihoda i profita za Jrupu Italijanske pote. +ost*obil upotpunjuje obim proizvoda i usluga grupe. .potrebom svojih mobilnih telefona, klijenti mogu lako pristupiti mnogim potanskim uslugama +I$a, kao i finansijskim uslugama. ,vo je na(in za poboljanje i poja(avanje odnosa izmeu +I i njenih klijenata, koji, kako se do sada (ini, cene ovu inovaciju. odatno, uvo&enjem +ost*obil tehnologije u +I mreu potanskih isporuke, ova mala nova kompanija pomae +I kompaniji u njenoj tenji za stalnim inovativnim i poboljanim performansama. ,vo se na primer vidi kroz stalno poboljanje tehnologije koja se koristi u potanskim slubama irom zemlje. 3 toga, iako mala u pore&enju sa generalnom veli(inom +I kompanije, +ost*obil uspeva da direktno doprinese buduem razvoju +I$a, i da igra klju(nu ulogu izmeu nekoliko entiteta u Jrupi. Na osnovu svog po(etnog uspeha, +ost*obil namerava da lansira vie jedinica za m$ trgovinu u budunosti, omoguavajui klijentima da kupuju proizvode i usluge pomou svojih telefona. +ost*obil planira da to zapo(ene tako to e klijentima omoguiti kupovinu karata za elezni(ki i gradski transport, a to e kasnije proiriti na druge usluge kao to su druge karte za putovanja i osiguranje. Na primer, u januaru /2'2, postignut je dogovor izme&u +ost*obila i Rimske kompanije javnog transporta, omoguavajui klijentima da kupuju karte preko +ost*obila. +ost*obil je tako&e lansirao usluge koje omoguavaju klijentima slanje novca u inostranstvo, u saradnji sa *oneSJram$om. +ost*obil dodatno planira da lansira mobilne funkcija za finansijsku sigurnost, a kompanija bi mogla da uvede komercijalne pored usluga terenske komunikacije #N?=%. Jlavni izazov koji stoji pre +ost*obilom bie proirenje upotrebe mobilnih finansijskih usluga i mobilne trgovine sa par ljudi na masovno trite. rugim re(ima, izazov e biti podstai i upravljati brzim porastom poslovanja. alje, inovativni i ergonomski mobilni korisni(ki interfejs za finansijske usluge bie stalno poboljavan i auriran. Rezultati postignuti do sada pokazuju da +ost*obil ide pravim putem. 7aan cilje je ve ostvaren, sa oko '2 miliona ".R preba(enih preko +ost*obila svakog meseca, i sa oko milion korisnika. Razvoj novih usluga stalno zahteva snanu integraciju svih u(esnika u vrednom lancu. +ost*obil, podran od strane Jrupe Italijanske +ote, je na savrenom poloaju za nastavak uspeha i rasta ovog inovativnog mobilnog poslovanja.

=.2 Inte% M$-" 2%+2) - n9e Inte% S $ P $+$

Intesa 3anpaolo, predstavlja najsnaniju italijansku bankarsku grupaciju, sedmu banku u evrozoni po visini trine kapitalizacije i jednu od petnaest najveih banaka u svetu. Nastala spajanjem vodeih italijanskih banaka, Intesa 3anpaolo je danas prisutna u preko Q2 zemalja sveta, sa '' internacionalnih banaka, E internacionalne poslovne banke, '1 inostranih ekspozitura i /' predstavnitvom. .kupno, Intesa 3anpaolo usluuje '6,1 miliona klijenata posredstvom poslovne mree koja broji 0./22 ekspozitura. Internacionalno poslovanje nae grupacije posebno je usredsre&eno na region srednje, isto(ne i jugoisto(ne "vrope, kao i mediteranskog basena, gde sa mreom univerzalnih banaka u 'E zemalja usluuje 0,R miliona klijenata. Jrupacija je posveena unapre&enju usluga za stanovnitvo, pruanju zna(ajne podrke razvoju poslovanja svojih klijenata, kao i ukupnom ekonomskom razvoju zemalja u kojima posluje. ,d nedavno me&u mnogobrojnim finansijskim uslugama u ponudi je i nova, jedinstvena usluga Intesa*obi usluga pomou koje korisnik moe pomou mobilnog telefona i posebne aplikacije, bilo kog trenutka i sa bilo kog mesta obaviti finansijske transakcije na ra(unima u banci Intesa (iji je vlasnik ili na kojima ima ovlaenje.!edini preduslov za korienje usluge, pored odgovarajueg ra(una u banci, je posedovanje mobilnog telefona sa podrkom za !ava / *icro "dition, podeenim za pristup internetu. +rilikom korienja usluge alje se minimalna koli(ina podataka tako da su trokovi korienja mobilnog interneta svedeni na najmanju moguu meru. .sluga je dostupna /Q sata svih sedam dana u nedelji, bilo gde da se nalazite, a da imate mobilni telefon pri ruci. Neke od usluga su8 a% plaanje mese(nih i drugih ra(una, b% provera stanja i prometa po svim ra(unima i kreditnim karticama koje korisnik ima u )anci, c% provera kursne liste, d% obavljanje menja(kih poslova, e% provera datuma isteka dozvoljenog prekora(enja po tekuem ra(unu, f% pregled nerealizovanih (ekova,

=.2.1. A9t"# !"8 2%+2)e

Nakon potpisivanja ugovora o zasnivanju usluge, na broj telefona koji je registrovan u banci alje se 3*3 sa linkom na kojem korisnik moe pronai verziju aplikacije koja e raditi na njegovom telefonu, a postupak je u potpunosti automatizovan. 3ama aktivacija se sastoji od tri jednostavna koraka. Nakon to korisnik obavi do:nload aplikacije i instalaciju

u sekciji gde su smetene ostale aplikacije pojavie se nova ikonica. +o prvom startovanja aplikacije korisnicima je omoguen odabir izme u dva jezika srpski ili engleski a potom je potrebno uneti aktivacioni kod koji korisnik dobija u banci prilikom ugovaranja usluge.

Slika #. Aktiva$i"a +oslednji korak je izbor li(nog +IN broja, koji e korisnik ubudue koristiti za pristup aplikaciji i korisnikovu identifikaciju na serveru banke, nakon (ega Intesa*obi uslugu kornik moe koristiti bez ikakvih ograni(enja, budui da je servis dostupan /Q9B.

=.2.2. R , %

&+"9 !"8$1

,snovni meni je veoma jednostavan, i sastoji se od pet celina8 Ra(uni, +laanja, 5artice, *enja(nica, +odeavanja Ga kretanje kroz opcije koristi se pet osnovnih kompandi #Nastavi, Nazad, Izmeni, Gavri, Jlavni meni%.

Slika %. !ad sa aplika$i"om 4plikacija je potpuno prilago ena bilo kom korisniku ko ume da koristi mobilni telefon. 3am izgled aplikacije e odgovarati samom interfejsu korisnikovog mobilnog telefona jer prilikom ugovaranja usluge u banci korisnik precizira koji model telefona koristi. ,vim je znatno pojednostavljeno samo korienje aplikacije. Ga bri izbor opcija iz menija, mogu se koristiti tasteri telefona koji odgovaraju rednim brojevima ispred opcije. '% Ra(uni 3ekcija Ra(uni prua korisniku uvid u stanje i promet po tekuim i deviznim ra(unima, a za svaki od njih mogue je dobiti i detaljnije informacije #raspoloiva sredstva, iznosi i datum poslednje uplate, rezervisana sredstva i sli(no%.

Slika &. !ad sa aplika$i"om 'ntesa(obi !a)uni /% +laanja *eni plaanja omoguava korisniku plaanje putem novog naloga ili obavljanje transakcija izborom predefinisanog naloga, kao i uvid u detalje svih ve izvrenih plaanja. .koliko korisnik popunjava novi nalog potrebno je da popuni sledee podatke8 a% Na ra(un M korisnik unosi ra(un na koji eli da izvri uplatu b% Iznos c% Naziv nalogodavca d% *odel e% +oziv na broj f% Wifra plaanja g% 3vrha plaanja h% Naziv primaoca 3ve podatke koje bi korisnik popunio na standardnoj uplatnici na alteru ovde e uneti u za to odgovarajue polje.

Slika *. !ad sa aplika$i"om 'ntesa(obi Pla+an"a E% 5artice

. meniju 5artice korisnik moe stei uvid o stanju, prometu i drugim detaljima svih platnih kartica koje koristi, nevezano za tip kartice #debitna ili kreditna% i vrstu ra(una za koji je kartica vezana #dinarski ili devizni%.

Slika ,. !ad sa aplika$i"om 'ntesa(obi -arti$e Q% *enja(nica ,moguava korisniku kupovinu ili prodaju deviza, kao i uvid u auriranu kursnu listu. ,ve opcije, izuzev kursne liste, na raspolaganju su samo onima korisnicima koji poseduju I dinarski i devizni ra(un.

Slika 1.. !ad sa aplika$i"om 'ntesa(obi men"a)ni$a

R% +odeavanja . bilo kom trenutku mogue je promeniti +IN kod, jezik, veli(inu fonta ili na(in kretanja kroz menije aplikacije, kao i dobiti podatke o protoku podataka.

Slika 11. !ad sa aplika$i"om 'ntesa(obi Pode/avan"a 7ana stavka je i da je aplikacija u vezi sa klasi(nom ,nHine internet uslugom banke pa su svi podaci sinhronizovani.

1C. Z 9+82: 9
)rz tempo i druga(iji stil ivota dananjeg (oveka, kao i sve bri tehni(ko$tehnoloki razvoj donosi sa sobom neizvesnost i neophodnost promena u poslovanju svih finansijskih organizacija, pa tako i banaka. a bi uspele u tome moraju te promene prvenstveno razumeti, i adekvatno i blagovremeno reagovati na njih prilago&avajui svoje poslovanje novoj realnosti. 7reme i tehnologije nikoga ne (ekaju, tako da one banke koje ne uspeju uhvatiti korak sa vremenom i novim tehnologijama mogle bi se vrlo brzo nai u tekoj situaciji. "lektronsko bankarstvo danas je ustaljeno u ponudi svake moderne banke. ,no je unelo revoluciju u bankarskom poslovanju sniavajui trokove uz istovremeno poveanje dobiti banaka. *obilno bankarstvo koje se kasnije pojavilo je pruilo mogunost obavljanja bankarskih transakcija bilo gde i bilo kada, bez potrebe za odlaskom u prostorije banke i nepotrebnim (ekanjem u redu. ,no predstavlja ansu za uspostavljanje ja(ih odnosa sa korisnicima i poveanje prihoda banaka uz istovremeno smanjenje trokova poslovanja. *obilno bankarstvo bi ubrzo moglo postati i jedan od vodeih kanala distribucije bankarskih usluga, (ak popularnije i od internet bankarstva. -ako&e ovo bankarstvo ima veliki potencijal i ve sada nudi iste mogunosti kao i elektronsko bankarstvo. .z to broj korisnika mobilnih telefona u svetu je sve vei, a usluge koje se obavljaju njima postaju sve masovnije i jednostavnije za rad. *obilne telefone danas koriste svi i bogati i siromaani, i mladi i neto stariji, pa je u takvoj situaciji ponuda usluga mobilnog bankarstva u svrhu rastereivanja poslovnica i privla(enja klijenata prakti(nou obavljanja zamornih finansijskih manipulacija sasvim logi(an poslovni potez. *obilno bankarstvo je u 3rbiju stiglo krajem /226. +rva koja je svojim korisnicima omoguila ovu uslugu je upravo bila banka Intesa. o danas je veina banaka uvela ovu uslugu me&u kojima su i "rste bank, Raiffaisen bank, 5omercijalna banka, ,-+ banka i druge. .sluge koje pruaju su uglavnom sli(ne. *obilno bankarstvo ima jo mnogo toga da ponudi i finansijskim institucima i korisnicima, jedina ko(nica su moda sigurnosni mehanizmi, ali se o(ekuje da e i to u skorije vreme napretkom tehnologije biti prevazi&eno.