Isaija Berlin KORENI R O M A N T I Z M A Izdava JP Slubeni glasnik" Za izdavaa Branko Gligori direktor i glavni i odgovorni urednik Izvrni direktor

Vladimir Banjanin Urednik Edicije Ilija Vujai Urednik Tatjana omi Dizajn korica Milo Majstorovi Grafiko ureenje Tehnika redakcija Slubenog glasnika"

ISBN 86-7549-506-4 978-86-7549-506-2 JP Slubeni glasnik"

Isaija Berlin

KORENI ROMANTIZMA
Melonova predavanja u Nacionalnoj umetnikoj galeriji, 1965. Vaington, DS
Urednik britanskog izdanja Henri Hardi

Preveo s engleskog Branimir Gligori Stihove prevela Nataa Tuev

Beograd, 2006.

Naslov originala:

T H E ROOTS OF ROMANTICISM
The A. W. Mellon Lectures in the Fine Arts, 1965 The National Gallery of Art, Washington, DC

ISAIAH BERLIN Edited by Henry Hardy

Copyright by Isaiah Berlin

The Trustees of the National Gallery of Art, W a s h i n g t o n , D C , The Isaiah Berlin Literary Trust and H e n r y H a r d y 1999

SADRAJ

Strana

Predgovor u r e d n i k a britanskog izdanja 1. U TRAGANJU ZA DEFINICIJOM 2. 3. 4. PRVI NAPAD NA PROSVEENOST ISTINSKI OSNIVAI ROMANTIZMA SPUTANI ROMANTIARI

9 17 37 61 81 105 129 157 173 175

5. NEOBUZDANI ROMANTIZAM 6. TRAJNE POSLEDICE Reference Beleka o a u t o r u Indeks i m e n a i p o j m o v a

PREDGOVOR UREDNIKA BRITANSKOG IZDANJA

Svaka stvar je ono to jeste, a ne druga stvar. Dozef Batler

1

Sve je ono to jeste... Isaija Berlin

2

Batlerova opaska bila je medu omiljenim Berlinovim citatima i on je ponavlja u jednom od svojih najznaajnijih ogleda. Uzimam je ovde za polazite zato to prva stvar koju treba rei o ovoj knjizi, da bi se izbeglo svako mogue nerazumevanje, jeste da ona nije potpuno novo delo o romantizmu koje je Berlin mislio da e napisati od kada je u martu i aprilu 1965. u Nacionalnoj umetnikoj galeriji u Vaingtonu drao (improvizovana) Melonova predavanja o ovom predmetu. Narednih godina, a naroito kada se 1975. povukao s mesta predsednika Volfson koled, Oksford, nastavio je intenzivno da ita imajui na umu knjigu o romantizmu tako da je nakupio brojne zabeleke. U poslednjoj deceniji ivota sakupio je sav materijal i iznova ga sloio; napravio je izbor zabeleki koje je rasporeivao po naslovima i snimio ih na kaseti. Mislio je da upotrebi taj materijal za dugaak uvod u izdanje dela E. T. A. Hofmana, a ne za sopstvenu studiju. Ali nova sinteza mu je izmicala, moda delimino zato to je poeo suvie kasno da je realizuje, a ne zbog izraza koji je delu trebalo dati. Na alost italaca, ali i na njegovu alost, nije napisao revidiranu verziju. To ipak nije toliki gubitak: ova knjiga je jednostavno pripremljen transkript predavanja i poseduje sveinu i
1 2 Petnaest propovedi propovedanih u Rolls Chapel, drugo izd., e m u je pridodat predgovor" (London, 1 7 2 9 ) : predgovor, str. XXIX. Dva p o j m a slobode" ( 1 9 5 8 ) : str. 197. u Ispravno istraivanje oveanstva: antologija ogleda (London, 1 9 9 7 ; Njujork, 1 9 9 8 ) .

10

KORENI ROMANTIZMA

neposrednost, snagu i uzbuenje, koji bi u izvesnoj meri bili izgubljeni u paljivo prireenoj i proirenoj verziji, pa ona takva nikada ne bi bila objavljena. Postoji nekoliko improvizovanih Berlinovih predavanja koja su sauvana kao snimci i transkripti, od kojih se neka mogu neposredno uporediti ili s objavljenim tekstovima koji su nastali iz njih ili s prethodno napisanim tekstovima na kojima se predavanja zasnivaju. Takvo poreenje pokazuje kako doraene verzije koje je Berlin teio da objavi pored toga to obogauju intelektualni sadraj i doprinose preciznosti dela, ponekad mogu da imaju i otrenjujui efekat na improvizovanu izgovorenu re; ili obrnuto - dugaak temeljni tekst, torzo" kako ga Berlin naziva, stie nov ivot i neposrednost ako poslui za predavanje koje se ne ita iz pripremljenih rukopisa. Predavanje koje se dri iz zabeleki i paljivo izgraena knjiga, reeno pluralistikom terminologijom, ne mogu se porediti. U ovom sluaju, bilo da je ishod bolji ili gori, na raspolaganju su samo zabeleke jednog od Berlinovih glavnih intelektualnih projekata. Naslov koji sam upotrebio predloio je sam Berlin u ranoj fazi. Njega je za potrebe predavanja zamenio naslov Izvori romantiarske misli" zato to se na prvim stranicama romana Hercog Sola Beloua, objavljenog 1964. godine, junak Mozes Hercog, prolazei kroz krizu samopouzdanja, bezuspeno bori da odri kurs predavanja u njujorkoj veernjoj koli. Predavanja su naslovljena Koreni romantizma". Koliko mi je poznato, ovo je bila sluajnost - Berlin je osporavao svaku neposrednu vezu - ali, ma kako bilo, ovaj naslov je bio zvuniji i ako je tada postojao bilo kakav razlog za odustajanje od njega, sada je nestao.
3

Iako su Berlinove opaske pre zapoinjanja predavanja suvie prigodnog karaktera da bi se pojavile u objavljenom tekstu, one imaju uvodni znaaj. Ovde je njihov vei deo:
3 Naslovi o kojima je Berlin razmiljao bili su Prometej: istraivanje uspona r o m a n t i z m a u osamnaestom veku" (pomenut samo satirino i o d m a h o d b a e n ) , Uspon romantizma", Uticaj romantizma", Romantiarska pobuna", Romantiarski revolt" i Romantiarska revolucija".

PREDGOVOR UREDNIKA

11

Ova predavanja prvenstveno su namenjena istinskim strunjacima za umetnosti - istoriarima umetnosti i estetiarima, u koje ne mogu sebe ubrojiti. Moj jedini valjan izgovor za biranje ovog predmeta jeste taj to je romantizam, prirodno, vaan za umetnike: umetnosti, mada ne znam puno o njima, ne mogu biti izvan ovog predavanja ali obeavam da u imati meru. Veza izmeu romantizma i umetnosti ipak je mnogo snanija. Ako se uopte mogu smatrati merodavnim da govorim o ovom predmetu, to je zato to emo se pozabaviti politikim, drutvenim i moralnim ivotom; mislim da je istina ako kaemo da romantiarski pokret nije samo pokret za koji su umetnosti zainteresovane, nije samo umetniki pokret nego moda prvi trenutak, u istoriji Zapada sigurno, kada su umetnosti dominirale drugim aspektima ivota, kada je postojala neka vrsta tiranije umetnosti nad ivotom, to je, u nekom smislu, sutina romantiarskog pokreta; predlaem da barem pokuam da pokaem da je to tako. Moram da dodam da znaaj romantizma nije jednostavno istorijski. Veliki broj fenomena dananjice nacionalizam, egzistencijalizam, divljenje velikim ljudima, bezlinim institucijama, demokratija, totalitarizam duboko su pod uticajem uspona romantizma i proeti su njim. Zato on nije predmet koji je za nas danas sasvim nevaan. Od znaaja je i sledei fragment koji je izgleda skica za predavanja, napisan pre nego to su ona odrana. To je samo deo koji je Berlin sastavio za ovaj projekt, a koji sam naao medu njegovim zabelekama: ak ne predlaem da definiemo romantizam atributima ili ciljevima jer, kao to je Nortrop Fraj mudro upozorio, ako neko pokua da ukae na neke oigledne karakteristike romantiarskih pesnika - na primer, nov stav prema prirodi ili prema pojedincu - i kae da je on ogranien na nove pisce u periodu od 1770. do 1820. godine i uporedi ga sa stavom Poupa ili Rasina, u obavezi je da navede suprotne primere kod Platona, Kalidasa, ili (kao Kenet Klark) kod cara Hadrijana, ili (kao Sejer) kod Heliodora, kod srednjovekovnog panskog pesnika, u predislamskoj arapskoj poeziji i, najzad, kod Rasina i Poupa.

12

KORENl ROMANTIZMA

Ne elim ni da sugeriem da postoje isti sluajevi - smisao u kojem se za svakog umetnika, mislioca ili osobu moe rei da je sasvim romantina i nita drugo, ali nita vie nego to se za oveka moe rei da je sasvim individualan, odnosno ne deli osobine ni sa kim drugim na svetu, ili da je sasvim drutven, tj. da ne poseduje osobene karakteristike. Ipak, ove rei nisu besmislene i, zaista, ne moemo bez njih: one ukazuju na svojstva, tendencije ili idealne tipove ija primena slui tome da se baci svetio, identifikuje i, moda, ako su ranije dovoljno primeene, da se naglasi ono to se, iz potrebe za boljom reju, zovu aspekti ovekovog karaktera, njegove delatnosti, njegovih pogleda, ili nekog pokreta ili uenja. Rei za nekoga da je romantini mislilac ili romantini heroj, ne znai ne rei nita. Ponekad to znai rei da ono to on jeste ili to radi, mora biti objanjeno terminima cilja ili mnotva ciljeva (moda iznutra protivrenim), vizije ili moda letiminog pogleda ili podraavanja koja mogu ukazati na neko stanje ili delatnost koji se, u naelu, ne mogu ostvariti - neto u ivotu, nekom pokretu ili umetnikom delu to je deo njegove sutine ali nije objanjeno ili je moda neshvatljivo. Nita vie od ovoga nije cilj najozbiljnijih pisaca o mnogim (bezbrojnim) aspektima romantizma. Moja namera je jo ogranienija. ini mi se da je do radikalne promene vrednosti dolo u drugoj polovini osamnaestog veka - pre onoga to se ispravno naziva romantiarskim pokretom - to je uticalo na misli, oseanja i delatnost u Zapadnom svetu. Ova promena najivlje je izraena u onome to je tipino romantino kod romantiara: ne u svemu to je kod njih romantino, niti u onome to je tipino romantino kod svih njih, nego u neemu to je sutinsko, neemu bez ega ni revolucija o kojoj nameravam da govorim ni one njene posledice prihvaene od svih onih koji priznaju postojanje takve pojave kao to je romantiarski pokret - romantiarska umetnost, romantiarska misao ne bi bile mogue. Ako mi neko kae da nisam ukljuio karakteristiku koja lei u jezgru ove, one ili, ak, svake manifestacije romantizma, spremno prihvatam da odgovorim zbog ega je to tako. Moj cilj nije da definiem romantizam nego samo da se pozabavim revolucijom iji je najsnaniji izraz i simptom, u svakom sluaju u nekim svojim manifestacijama, upravo

PREDGOVOR UREDNIKA

13

romantizam. Ne vie od toga: ali i to je mnogo jer se nadam da u pokazati da je ova revolucija najdublja i najtrajnija promena u ivotu Zapada, ne manje dalekosena od tri velike revolucije iji uticaj nije sporan industrijske u Engleskoj, politike u Francuskoj i drutvene i ekonomske u Rusiji - s kojima je pokret za koji sam zainteresovan povezan na svakom nivou. Uredujui transkripte ovih predavanja (na osnovu snimaka Bi-Bi-Sija), pokuao sam da nainim to manji broj izmena neophodnih za lako itanje teksta; smatrao sam da su neformalnost stila i povremena neortodoksnost idioma prirodni u predavanjima koja se oslanjaju na beleke i da su ostavtina koju, unutar izvesnih granica, treba sauvati. Mada su ponekad neophodne znatne sintaktike ispravke, kao to je uobiajeno u veini transkripata koji su spontano sastavljeni, ne postoji nikakva sumnja u znaenje koje je Berlin imao na umu. Uneto je nekoliko neznatnih izmena koje je on u ranoj fazi napravio u transkriptu i to objanjava neke sutinske razlike koje e primetiti italac dok s knjigom u ruci kao libretom slua raspoloive snimke predavanja.
4

Uvek sam davao sve od sebe da pratim citate koje Berlin navodi i pravio sam neophodne ispravke u onome to je oigledno trebalo da budu odlomci koji su doslovno navoeni iz engleskog izvora ili su prevodi sa drugog jezika, a ne parafraza. Postoji, ipak, jo jedan Berlinov izum u pogledu doslovnog navoenja i parafraze koji se moe zvati polunavoenje. Polunavedene rei ponekad su stavljene meu navode, ali imaju karakter onoga to je autor mogao rei ili to je, u stvari, rekao, umesto to polau pravo na reprodukovanje (ili prevod) njegovih objavljenih rei. Ovo je poznata pojava u knjigama koje su pisane pre
4 Berlinov v e o m a individualan i atraktivan nain dranja predavanja glavna je stvar u njegovoj reputaciji a iskustvo koje se stie sluanjem njegovih predavanja veoma je dragoceno. C e o niz predavanja moe se uti u N a c i o n a l n o m zvunom arhivu u Britanskoj biblioteci u L o n d o n u ili u Nacionalnoj u m e t n i k o j galeriji u Vaingtonu, D S ; takode je dostupan i k o m p a k t - d i s k poslednjeg predavanja, tako da itaoci m o g u uti kako su predavanja zvuala kada su odravana.

14

KORENI ROMANTIZMA

naeg vremena, ali je izgubila naklonost savremenih akademskih krugova. U zbirkama Berlinovih ogleda koje sam objavio tokom njegovog ivota, obino sam se ograniavao na neposredno navoenje, provereno u odnosu na primarni izvor ili na otvorenu parafrazu. Ipak, u ovakvoj knjizi deluje vetaki i nedopustivo nametljivo pokuati prikriti ovaj savreno prirodan i retoriki delotvoran put, insistirajui na tome da se znaci navoda moraju upotrebiti samo za tano navoenje. Pominjem ovo da italac ne bude zaveden i kao zaleinu za neke dalje opaske o Berlinovim navodima koje iznosim na poetku spiska referenci (str. 158).
5

Predavanja je emitovao Bi-Bi-Si na svom Treem programu u avgustu i septembru 1966. i ponovo u oktobru i novembru 1967. Ponovljena su 1975. godine u Australiji i 1989. u Britaniji,
5 M a d a je ovo teko razlikovati od otvorenog nedostatka namere da se bude precizan po dananjim standardima. Kao to to kae Teodor Besterman u uvodu svog prevoda Volterovog Filosofskog renika (Harmondsworth, 1 9 7 1 . , str. 14), moderni pojmovi odanosti tekstu bili su nepoznati u osamnaestom veku. Voltetove rei stavljene unutar znaka navoda nisu uvek tani ili, ak, neposredni navodi". U Vikoovom sluaju stvari su jo gore, to potvruju Tomas Godar Bergin i Maks Harold Fi u predgovoru revidiranog izdanja svog prevoda Vikoove Nove nauke (Njujork, 1968., str. V - V I ) : Viko navodi netano, prema seanju; njegove reference su neodreene; njegovo seanje esto se ne odnosi na originalan izvor nego na navod iz sekundarne literature; on jednom autoru pripisuje ono to je rekao drugi ili j e d n o m delu ono to je isti autor rekao u drugom..." Ipak, kao to kau Betgin i Fi u predgovoru prvog izdanja svog prevoda (Njujork, 1948., str. VIII), Potp u n o iznoenje Vikoovih greaka... ne bi dotaklo sr njegovog argumenta". U Betlinovom sluaju postoji problem: navodi koje koristi nisu strogo tani, oni su obino poboljanja originala. esto s m o raspravljali o ovome i on se oduevljeno sam sebi rugao u vezi s tim, ali je obino insistirao na ispravci k a d a se injenice j e d n o m utvrde, m a d a njegov oputen pristup navoenju gotovo nikada nije izvrtao smisao navedenog autora, a ponekad ga je i razjanjavao. Naravno, opaske koje su u vezi s V i k o o m izneli Bergin i Fi predstavljale bi ogromno preterivanje k a d a bi ih p r i m e nio na Berlina, premda, poto je V i k o bio jedan od Berlinovih intelektualnih heroja, (sasvim delimina) analogija i m a izvesnu rezonancu. Ipak, Bergin i Fi prikladno ukazuju ( 1 9 6 8 . , str. VI) da je Fausto Nikotini, poznati Vikoov tedaktor, sa Vikoovim nedostacima postupao ,,s o p l e m e n j u j u o m ljubavlju" - to je, sigurno, uzoran redaktorski stav.

PREDGOVOR UREDNIKA

15

na istom kanalu, u godini kada je Berlin napunio osamdeset godina ivota. Izvodi su bili ukljueni u kasnije programe o Berlinovom delu. Berlin se vrsto opirao ideji objavljivanja ovog transkripta tokom svog ivota, ne samo zato to se do poslednjih godina nadao da e napisati pravu" knjigu nego moda i zato to njegovoj sujeti nije godilo objavljivanje transkripta improvizovanih predavanja bez dopune i revizije. Bio je veoma svestan da je neto od onoga to je rekao verovatno bilo i suvie opte, spekulativno, sirovo - prihvatljivo moda s podijuma, ali ne i dovoljno dobro da bi bilo odtampano. U pismu zahvalnosti P. H. Njubaju, koji je onda bio na elu Bi-Bi-Sijevog Treeg programa, opisuje sebe kao nekoga ko daje slobodu ovom ogromnom toku rei vie od est sati grozniavog, urnog, bez daha, na nekim mestima nepovezanog i za moje ui ponekad histerinog govora".
6

Neki misle da ovaj transkript ne bi ni sada trebalo objaviti da on, bez obzira na njegov nesumnjiv znaaj, devalvira vrednost Berlinovog oeuvre. Ne slaem se s ovim stanovitem, i podrku crpem iz miljenja brojnih autora ije prosuivanje potujem. Naroito mi je bitno ono pokojnog Patrika Gardinera, najprobirljivijeg kritiara koji je pre nekoliko godina proitao i redigovao transkript i nedvosmisleno bio za njegovo objavljivanje u postojeem obliku. ak i ako je pogreno objaviti materijal ovakve vrste za ivota njegovog autora (mada u to nisam siguran), ini mi se ne samo da je prihvatljivo nego i veoma poeljno da se to uradi kada je autor izuzetan, a predavanja podsticajna, kao u ovom sluaju. Osim toga, Berlin je jasno stavio do znanja da transkript moe da se objavi posle njegove smrti ne ukazujui ni na kakve ozbiljne rezerve u vezi s tim. Verovao je da posthumnim objavljivanjem vladaju kriterijumi koji su sasvim drukiji od onih koji se primenjuju tokom autorovog ivota; morao je znati, mada to nikada nije priznao, da su njegova Melonova predavanja tour de force predavaeve vetine improvizovanja i da zasluuju da, bez ulepavanja, budu stalno na raspolaganju. Sada je vreme da ovo
6 Pismo od 2 0 . septembra 1 9 6 6 . godine.

16

KORENI ROMANTIZMA

stanovite - citiramo ga kada je u pitanju njegova, po vlastitom priznanju, kontroverzna knjiga o J. G. Hamanu - kritiki italac prihvati ili odbaci".
7

Zahvalan sam mnogima - njih je, nesumnjivo, vie nego to mogu da se setim. One koji su pruili pomo pri izradi referenci pominjem na str. 159. Najvie dugujem najdareljivijim darodavcima (uglavnom onima kao i za prethodne knjige) koji su finansirali moj istraivaki rad na koledu Volfson; lordu Buloku koji je obezbedio darodavce kojima sam zahvalan; koledu Volfson koji mi je pruio uslove za rad; Pet Utehin, autorovoj sekretarici koja je dvadeset pet godina moj strpljivi prijatelj i pomaga; Roderu Hauiru i pokojnom Patriku Gardineru zbog itanja transkripta i davanja saveta u vezi s njim, ali i zbog mnogih drugih neophodnih usluga; Donu tajnbergu zbog nekih vrednih redaktorskih sugestija; izdavaima koji su prihvatili moje brojne i teke zahteve, posebno Vilu Salkinu i Rovenu Skeltonu-Valasu iz Satoa i Vindusa i Debori Tegarden iz izdavakog sektora Prinstonskog univerziteta; Semjuelu Gutenplenu zbog moralne podrke i korisnih saveta; i, najzad, svojoj porodici (nepromiljeno to je nisam ranije pomenuo) koja ima razumevanja za neverovatnu posveenost poslu kojim se bavim. Verujem da je gotovo suvino dodati da najvie dugujem samom Isaiji Berlinu zato to mi je poverio najlepi zadatak kojem se urednik moe nadati i to mi je dao potpuno odreene ruke u njegovom izvrenju. Volfson koled, Oksford maj 1998. Henri Hardi

Iz predgovora koji je napisan 1 9 9 1 . godine za nemako izdanje knjige The Magus of the North: videti Isaiah Berlin, Der Magus in Norden (Berlin, 1 9 9 5 ) , str. 14. [Originalni engleski tekst ovog predgovora objavljen je u Berlinovoj knjizi Three Critics of the Enlightenment: Vico, Hamman, Herder (London i Prinston, 2 0 0 0 ) : za ovu opasku videti stf. 2 5 2 . u toj knjizi.]

Poglavlje 1

U TRAGANJU ZA D E F I N I C I J O M

oda oekujete da ponem s nekom definicijom romantizma ili barem s nekim uoptavanjem kako bih pojasnio ta pod njim podrazumevam. Smatram da ne bi trebalo da uleti mo u tu zamku. Istaknuti i mudri profesor Nortrop Fraj ukazuje da kada god se neko prihvati uoptavanja romantizma, ak i neega tako bezazlenog kao kada, na primer, kaemo da je medu engleskim pesnicima nastao nov stav prema prirodi (recimo kod Vordzvorta i Koulrida naspram Rasina i Poupa), gotovo uvek e se nai neko ko e ponuditi protivteu tom tvrenju koristei kao dokaz spise Homera, Kalidasa, predmuslimansku arapsku epiku, srednjovekovno pansko pesnitvo i, najzad, dela Rasina i Poupa. Zato ne predlaem da se bavimo uoptavanjem nego da na neki drugi nain izrazimo ono to mislim da bi romantizam trebalo da bude. Literatura o romantizmu obimnija je od samog romantizma, a literatura koja odreuje ta je to za ta je literatura o romantizmu zainteresovana jo je obimnija. U pitanju je neka vrsta izvrnute piramide. Romantizam je opasan i zamren predmet u kojem su mnogi izgubili ako ne prosuivanje, ono, u svakom sluaju, oseaj za orijentaciju. On je, kako je opisao Vergilije, kao mrana peina u kojoj svi tragovi vode u jednom pravcu; ili Polifemova peina - oni koji u nju uu, kao da nikada nee iz nje izai. Prema tome, predmetu prilazim sa izvesnom strepnjom. Znaaj romantizma jeste u tome to je to najvei skoranji pokret koji je transformisao ivot i misao Zapadnog sveta. ini mi se da je to najvea promena koja se dogodila u svesti Zapada

18

KORENI ROMANTIZMA

i da mi sve druge promene do kojih je dolo tokom devetnaestog i dvadesetog veka u poredenju s njom izgledaju manje znaajne i duboko su pod njenim uticajem. Istorija ne samo misli nego i svesti, mnjenja, delovanja, morala, politike, estetike, u znatnoj meri je istorija dominantnih modela. Kad pogledate bilo koju civilizaciju, videete da njeni najkarakteristiniji spisi i drugi proizvodi kulture reflektuju poseban obrazac ivota koji dominira onima koji su napisali spise, naslikali slike ili komponovali muziku. Da bismo identifikovali civilizaciju i objasnili o kojoj vrsti je re, da bismo razumeli svet u kojem su ljudi mislili, oseali i delovali, vano je, koliko je mogue, izdvojiti dominantan obrazac koji vlada tom kulturom. Razmotrimo, na primer, grku filosofiju ili grku literaturu klasinog doba. Ako, recimo, prouavate Platonovu filosofiju, videete da njom dominira geometrijski ili matematiki model. Oigledno je da je njegova misao uslovljena idejom da postoje izvesne aksiomske istine iz kojih je, strogom logikom, mogue dedukovati apsolutno neoborive zakljuke; da je ovu vrstu apsolutne mudrosti mogue postii upotrebom posebnog metoda koji on preporuuje; da postoji takva stvar kao to je apsolutno znanje o svetu i da samo njegovim postizanjem, iji najblii primer, najsavrenija paradigma, jeste geometrija, odnosno matematika uopte, moemo, jednom i zasvagda, na statiki nain kojem nije potrebna dalja promena, organizovati svoje ivote u smislu ovog znanja, u smislu ovih istina; tada se moe oekivati da e sva patnja, sve sumnje, itavo neznanje, svi oblici ljudskih poroka i ludosti, ieznuti sa zemlje. Ova ideja postojanja savrene predstave i izvesne stroge discipline ili izvesnih metoda dostizanja ove istine koja je u svakom sluaju analogna hladnim i izolovanim istinama matematike - utie na mnoge druge velike mislioce postplatonskog doba: sasvim sigurno na renesansu, koja je imala sline ideje, na mislioce kao to je Spinoza, na mislioce u osamnaestom i devetnaestom veku, koji su smatrali da je mogue postii neku vrstu ako ne apsolutnog, ono, u svakom sluaju, gotovo apsolutnog znanja i u tom smislu urediti svet, stvoriti racionalni poredak u kojem se tragedija, porok i glupost, koji su pro uzrokovali toliko

U TRAGANJU ZA DEFINICIJOM

19

razaranja u prolosti, mogu, korienjem paljivo steenih informacija i njihovom preradom od strane razuma koji svi poseduju, barem izbei. Ovo je jedna vrsta modela - nudim ga samo kao primer. Ovi modeli redovno zapoinju tako to oslobaaju ljude od greaka, konfuzije, od nekog nerazumljivog sveta koji pokuavaju da objasne sredstvima koje model prua; ali ti modeli, ne uspevajui da objasne celinu iskustva, gotovo redovno zavravaju tako to porobljuju te iste ljude. Oni zapoinju kao oslobodioci, a zavravaju u nekoj vrsti despotizma. Pogledajmo drugi primer - paralelnu kulturu, kulturu Biblije, Jevreja u periodu koji se moe uporediti s grkim. Otkriete potpuno drukiji dominantan model, potpuno drukiji skup ideja koje bi Grcima bile neshvatljive. Pojam iz kojeg judaizam i hrianstvo u velikoj meri izviru jeste pojam porodinog ivota, odnosa izmeu oca i sina, moda meusobnih odnosa lanova plemena. Takvi fundamentalni odnosi - u smislu u kojem su priroda i ivot objanjeni - kao to su ljubav dece prema ocu, bratstvo ljudi, opratanje, zapovesti nadreenog podreenom, oseanje dunosti, prestup, greh i potreba da se on okaje - itava ova sloenost vrednosti kojima su oni koji su stvorili Bibliju, kao i oni koji su bili pod njenim uticajem, objasnili celinu univerzuma, bila bi potpuno neshvatljiva Grcima. Razmotrimo savreno porodini psalm u kojem psalmist kae: Kad izae Izrailj iz Egipta... more vide i pobee, Jordan se obrati natrag. Gore skakae kao ovnovi, brdaca kao jaganjci" i zemlji je nareeno: Pred licem Gospodnjim drhti, zemljo". Ovo bi bilo potpuno neshvatljivo Platonu ili Aristotelu, zato to je itava ideja sveta koji lino reaguje na zapovesti Gospoda, ideja da svi odnosi, ivi i neivi, moraju biti protumaeni u smislu odnosa koji vladaju meu ljudskim biima ili, u svakom sluaju, u smislu odnosa meu linostima, u jednom sluaju boanskim a u drugom ljudskim, veoma daleko od grkog shvatanja onoga to Bog jeste i njegovih odnosa prema oveanstvu. Otuda meu Grcima odsustvo pojma obaveze, pojma dunosti, koji je tako teko shvatljiv ljudima koji Grke tumae preko onoga to je pretrpelo delimian uticaj Jevreja.

20

KORENI ROMANTIZMA

Dozvolite mi da pokuam da pokaem kako modeli mogu biti udni, zato to je to vano u skiciranju istorije ovih transformacija svesti. Coveanstvo je prolo kroz vane revolucije koje je ponekad teko prizvati u seanje zato to se mirimo s njima kao da su prirodne. ovani Batista Viko - italijanski mislilac koji je blistao na poetku osamnaestog veka, ako se za oveka koji je bio potpuno siromaan i zanemaren moe rei da je blistao - bio je, moda, prvi koji je skrenuo panju na neobinost drevnih kultura. On, na primer, ukazuje da nam se u navodu Jovis omnia plena" (Sve je puno Jupitera"), koji je zavretak savreno poznatog latinskog heksametra, kae neto to nije sasvim razumljivo. S jedne strane, Jupiter je veliko bradato boanstvo koje baca gromove i munje. S druge strane, za sve omnia" kae se da je puno" ovog bradatog bia to, naizgled, nije razumljivo. Viko s velikom imaginacijom i uverljivou tvrdi da stanovite ovih starih naroda koji su tako daleko od nas mora biti veoma razliito od naih stanovita, jer oni ne samo da su bili u stanju da zamisle svoje boanstvo kao bradatog dina koji zapoveda bogovima i ljudima nego i kao neto to ispunjava itava nebesa. Dozvolite mi da dam adekvatniji primer. Kada Aristotel u Nikomahovoj etici raspravlja o prijateljstvu, on, na nae iznenaenje, kae da postoje razliite vrste prijateljstva: prijateljstvo koje se sastoji u strasnoj zaludenosti jednog ljudskog bia drugim i prijateljstvo koje se sastoji od poslovnih odnosa, trgovanja, kupovine i prodaje. injenica da za Aristotela nema nieg neobinog u tome kada se kae da postoje dve vrste prijatelja, da postoje ljudi iji su ivoti posveeni ljubavi ili ije su emocije strasno u slubi ljubavi i da, s druge strane, postoje ljudi koji jedni drugima prodaju cipele i da su to razliiti aspekti iste stvari, jeste neto na ta mislimo da se, moda kao rezultat hrianstva, romantiarskog pokreta ili bilo ega drugog, teko moemo prilagoditi. Dajem ove primere samo zato da bih pokazao da su ove drevne kulture neobinije nego to mislimo, i da je u istoriji ljudske svesti dolo do veih transformacija nego to to, izgleda, pokazuje obino nekritiko itanje klasika. Postoje, naravno, mnogi drugi primeri. Svet se moe shvatiti organski - kao drvo u kojem

U TRAGANJU ZA DEFINICIJOM

21

svaki deo ivi za svaki drugi i kroz svaki drugi deo - ili mehaniki, moda kao rezultat nekog naunog modela u kojem su delovi spoljanji jedni drugima i u kojem se drava ili bilo koja ljudska institucija smatra izumom ija je svrha da promovie sreu ili spreava ljude da nakode jedni drugima. Ovo su sasvim drukija shvatanja ivota i ona pripadaju drukijim klimama miljenja i pod uticajem su drukijih razmatranja. Ono to se po pravilu dogaa jeste da neki predmet stie premo - recimo fizika ili hemija - i da se, kao rezultat ogromnog uticaja koji ima na imaginaciju svoje generacije, primenjuje i na druge sfere. To se dogodilo sociologiji u devetnaestom veku i psihologiji u naem veku (dvadesetom veku - prim. prev.). Moja teza je da je romantiarski pokret bio ba takva dinovska i radikalna transformacija posle koje nita vie nije bilo isto. To je tvrenje na koje elim da se usredsredim. Gde je dolo do uspona romantiarskog pokreta? Sigurno ne u Engleskoj, premda, tehniki, nesumnjivo jeste - to je ono to e vam rei svi istoriari. U svakom sluaju, to nije mesto gde se on ispoljio u svom najdramatinijem obliku. Ovde se postavlja pitanje: kada govorim o romantizmu, da li mislim na neto to se dogodilo istorijski, kao to to izgleda, ili je to moda stalno raspoloenje koje ne pripada iskljuivo nijednom pojedinom dobu, koje nema monopol nad njim? Herbert Rid i Kenet Klark smatraju da je romantizam stalno stanje duha koje je svugde prisutno. Klark ga nalazi u nekim Hadrijanovim redovima, Herbert Rid navodi mnoge primere. Baron Sejer, koji je opirno pisao o ovom predmetu, navodi Platona i Plotina, grkog pisca Heliodora i mnoge druge koji su, po njegovom miljenju, bili romantiarski pisci. Ne elim da ulazim u to pitanje - to je moda tako. Predmet kojim elim da se pozabavim vremenski je ogranien. Ne elim da se bavim stalnim ljudskim stavom nego pojedinanom transformacijom koja se istorijski dogodila i danas utie na nas. Prema tome, svoju panju u usmeriti na drugu treinu osamnaestog veka. Do ove transformacije nije dolo ni u Engleskoj ni u Francuskoj nego, uglavnom, u Nemakoj.
8

R a n i j a M e l o n o v a predavanja.

22

KORENI ROMANTIZMA

Podatke o tome daje nam opti pogled na istoriju i istorijske promene. Poinjemo s francuskim dix-huitieme, otmenim vekom u kojem se sve odvija spokojno i glatko, u ivotu i u umetnosti potuju se pravila, postoji opti napredak razuma, racionalnosti, crkva se povlai, bezumnost poputa pred velikim napadima francuskih philosophes. Mir, spokoj, otmena gradnja, vera u univerzalnu primenu razuma na ljudske poslove i umetniku praksu, na moral, politiku i filosofiju, samo su neke od karakteristika. Onda iznenada dolazi do neobjanjive invazije, estoke erupcije emocija, entuzijazma. Ljudi postaju zainteresovani za gotske graevine, za introspekciju. Odjednom su postali neurotini i melanholini; poeli su da se dive neobjanjivom poletu spontanog genija. Dolazi do opteg povlaenja od ovog simetrinog, otmenog, prozirnog stanja stvari. Istovremeno je buknula velika revolucija, razvilo se nezadovoljstvo, kralju je odrubljena glava, poinje teror. Nije sasvim jasno ta ove dve revolucije imaju zajedniko. Kada itamo istoriju, uoavamo da postoji opti oseaj da se krajem osamnaestog veka dogodilo neto katastrofalno. Na prvi pogled stvari se odvijaju relativno glatko, a onda dolazi do iznenadne erupcije. Neki su joj poeleli dobrodolicu, a neki su je osudili. Oni koji su je optuili smatraju da je to doba bilo mirno i otmeno: ko to nije znao, nije poznavao istinski plaisir de vivre, kao to je rekao Taljeran. Drugi kau da je to bilo vetako i licemerno doba i da je revolucija dovela do vee pravde, humanosti, slobode, boljeg razumevanja oveka od strane oveka. Ma kako bilo, ostaje pitanje: kakav je odnos takozvane romantiarske revolucije - iznenadne erupcije novog i buntovnog stava u oblasti umetnosti i morala - i revolucije koja je poznata kao Francuska revolucija? Da li su ljudi koji su igrali pod ruevinama Bastilje, koji su odrubili glavu Luju X V I , isti oni koji su bili pod uticajem iznenadnog kulta genija, iznenadne provale emocionalizma ili gungule i metea koji su preplavili Zapadni svet? Oigledno ne. Naela u ime kojih je vodena Francuska revolucija sigurno su bila naela univerzalnog razuma, poretka, pravde, i nipoto nisu bila povazana sa oseajem jedinstvenosti, duboke emocionalne introspekcije, oseanjem raznovrsnosti stvari, raznolikosti pre nego slinosti, sa ime se romantiarski pokret obino povezuje.

U TRAGANJU ZA DEFINICIJOM

23

ta rei o Rusou? S pravom se smatra da Ruso pripada romantiarskom pokretu kao, donekle, jedan od njegovih osnivaa. Ali, ini mi se da Ruso koji je bio odgovoran za ideje Robespjera i francuskih jakobinaca nije Ruso koji se oigledno povezuje s romantizmom. Taj Ruso je Ruso koji je napisao Drutveni ugovor, koji je tipino klasina rasprava u kojoj se govori o povratku oveka onim prvobitnim, primarnim naelima koja su zajednika svim ljudima; vladavini univerzalnog razuma koji ujedinjuje ljude nasuprot emocijama koje ih razdvajaju; vladavini univerzalne pravde i univerzalnog mira nasuprot sukoba, gungula i metea koji otkidaju srca ljudi od njihovih umova i koji dele ljude. Teko je, dakle, videti kakav je odnos ovog velikog romantiarskog potresa prema politikoj revoluciji. Ne smemo zanemariti ni Industrijsku revoluciju. Napokon, ideje ne raaju ideje. Neki drutveni i ekonomski inioci sigurno su odgovorni za velike prevrate u ljudskoj svesti. Dakle, imamo problem. Postoji Industrijska revolucija, postoji velika Francuska politika revolucija pod klasinim okriljem i postoji romantiarska revolucija. Uzmimo veliku umetnost Francuske revolucije. Ako, na primer, pogledate velike Davidove revolucionarne slike, teko ga je povezati s romantiarskom revolucijom. Davidove slike imaju neku strogu jakobinsku izraajnost povratka Sparti i Rimu; one prenose protest protiv lakoumnosti i povrnosti ivota koji je povezan s propovedima ljudi kao to su Makijaveli, Savonarola ili Meibli, ljudi koji su osudili lakoumnost svog doba u ime venih univerzalnih ideala, dok je romantiarski pokret, kau nam svi istoriari koji su se njime bavili, strastan protest protiv univerzalnosti bilo koje vrste. Prema tome, na prvi pogled imamo problem razumevanja onoga to se dogodilo. Da bih dao neki smisao onome to smatram da ova silna erupcija predstavlja - zato mislim da se u godinama od 1760. do 1830. dogodila transformacija, da je dolo do velikog sloma u evropskoj svesti - da bih dao preliminaran dokaz zato mislim da ak postoji argument da se ovo kae, dozvolite mi da se posluim primerom. Pretpostavimo da putujete zapadnom Evropom, recimo dvadesetih godina devetnaestog veka, i pretpostavimo da se obraate avangardnim mladim ljudima koji su

24

K O R E N I ROMANTIZMA

prijatelji Viktora Igoa, Hugolatres. Pretpostavimo da odete u Nemaku i tamo razgovarate s ljudima koje je posetila Madam de Stal koja je nemaku duu tumaila Francuzima. Pretpostavimo da ste sreli legelovu brau koji su bili veliki teoretiari romantizma ili jednog ili dvojicu Geteovih prijatelja u Vajmaru, kao to je bajkopisac i pesnik Tik ili druge osobe povezane s romantiarskim pokretom i njihove sledbenike na univerzitetima, studente, mlade ljude, slikare, skulptore, koji su pod dubokim uticajem ovih pesnika, dramatiara, kritiara. Pretpostavimo da ste u Engleskoj razgovarali s nekim ko je pod uticajem, recimo, Koulrida ili Bajrona - bilo kime ko je pod uticajem Bajrona, bilo u Engleskoj, Francuskoj ili Italiji, ili s one strane Rajne ili Elbe. Pretpostavimo da ste razgovarali s tim osobama. Vrednosti kojima su oni pridavali najvei znaaj bile su integritet, iskrenost, spremnost da se ivot rtvuje nekoj unutranjoj svetlosti, posveenost nekom idealu za koji je sve vredno rtvovati, za koji je vredno i iveti i umreti. Videli biste da oni, u pronalaenju svog mesta u drutvu, u ivljenju u skladu sa svojom vladom, ak i u odanosti svom kralju ili svojoj republici, nisu prvenstveno bili zainteresovani za znanje ili za napredak nauke, za politiku mo, sreu i, iznad svega, za prilagodavanje ivotu. Videli biste da su zdrav razum i umerenost bili vrlo daleko od njihovih misli. Videli biste da su oni verovali u neophodnost borbe za svoja uverenja do poslednjeg daha i videli biste da su verovali u vrednost muenitva kao takvog, bez obzira na njegov cilj. Videli biste da su oni verovali da je manjina pobonija od veine, da je neuspeh bio otmeniji od uspeha koji je u vezi s pobonou imao neto jeftino i vulgarno. Sam pojam idealizma, ne u njegovom filosofskom smislu, nego u obinom smislu u kojem ga upotrebljavamo, odnosno stanje duha oveka koji je spreman da mnogo toga rtvuje za naela ili neko uverenje, koji nije spreman da se proda, koji je spreman da ide na lomau za ono u ta veruje, bio je relativno nov stav. Ono emu su se ljudi divili bila je srdanost, iskrenost, istota due, sposobnost i spremnost da se posvetite svom idealu, bez obzira na to ta on bio. Bez obzira na to ta on bio: ovo je vana stvar. Pretpostavimo da u esnaestom veku imate razgovor s nekim ko se bori

U TRAGANJU ZA DEFINICIJOM

25

u velikim verskim ratovima koji su u tom periodu raskomadali Evropu i pretpostavimo da katoliku koji uestvuje u neprijateljstvima kaete: Naravno, ovi protestanti veruju u ono to je pogreno; naravno, verovati u ono to oni veruju znai izazivati prokletstvo; naravno, oni su opasni po spasenje ljudske due, od ega nita drugo nije vanije; ali oni su tako iskreni, oni tako spremno umiru za svoju stvar, njihov integritet je tako velianstven da se mora osetiti izvesno divljenje prema njihovom moralnom ponosu, uzvienosti i spremnosti da to urade." Takvo oseanje bilo bi neshvatljivo. Svako ko je stvarno spoznao istinu, recimo katolik koji je verovao u istine koje mu je propovedala crkva, znao bi da su osobe koje su u stanju da se potpuno posvete teoriji i praksi lai jednostavno opasne osobe i to je posveenost iskrenija, one su opasnije i lude. Nijedan hrianski vitez, borei se protiv muslimana, ne bi pretpostavio da se od njega oekuje da se divi istoti i iskrenosti s kojima je nehrianin verovao u svoja apsurdna uenja. Nesumnjivo, ako ste estita osoba i ubijete hrabrog neprijatelja, niste u obavezi da pljunete na njegov le. Zauzimate stav da je teta to je toliko odvanosti (osobina kojoj su se ljudi divili), vetine i revnosti moralo biti uloeno u neto to je tako oigledno apsurdno i opasno. Ali ne biste rekli: Nevano je u ta ti ljudi veruju, vano je duhovno stanje u kojem se nalaze dok u to veruju. Ono to je vano jeste da se oni ne prodaju, da su to ljudi od integriteta. To su ljudi koje mogu da potujem. Ako predu na nau stranu samo zbog toga da bi se spasili, to bi bio veoma sebian, smotren, veoma podao oblik postupanja." To je duhovno stanje u kojem ljudi moraju rei: Ako ja verujem u jednu stvar, a ti u drugu, onda je vano da se borimo jedan protiv drugog. Moda je dobro to ti mora ubiti mene ili ja tebe; moda je, u obraunu, najbolje da ubijemo jedan drugog; ali najgora od svih moguih stvari jeste kompromis, jer to znai da smo obojica izdali ideal koji je u nama." Naravno, muenitvo je uvek bilo za divljenje, ali muenitvo za istinu. Hriani su se divili muenicima zato to su bili svedoci istine. Da su bili svedoci licemerja, ne bi bilo razloga da im se divimo: moda bismo ih alili, ali im se sigurno ne bismo divili. Do dvadesetih godina devetnaestog veka nai ete stavove

26

KORENI ROMANTIZMA

u kojima je duhovno stanje, motiv, vaniji od posledice, namera je vanija od posledice. Cistota srca, integritet, odanost, posveenost sve ove stvari kojima se bez mnogo tekoa divimo, koje su ule u samo tkivo naih normalnih moralnih stavova, postale su vie-manje obine, najpre kod manjeg broja ljudi, a onda su se postepeno proirile. Dozvolite mi da dam primer ove promene. Uzmimo Volterov komad o Muhamedu. Volter nije bio naroito zainteresovan za Muhameda i komad je, bez sumnje, bio zamiljen kao napad na crkvu. Ipak, Muhamed se javlja kao sujeveran, surov i fanatian monstrum koji slama sve tenje ka slobodi, pravdi i razumu i zato je optuen za neprijatelja svega onoga to je Volter smatrao vanim: tolerancije, pravde, istine, civilizacije. Sada razmotrimo ono to mnogo kasnije Karlajl ima da kae. Karlajl - koji se smatra karakteristinim, mada prenaglaenim, predstavnikom romantiarskog pokreta - u knjizi O herojima, herojstvu i herojskom u istoriji, u kojoj se nabrajaju i analiziraju mnogi veliki heroji, opisuje Muhemeda kao opasnog, kao vatrenu masu ivota koja dolazi iz dubina same prirode". On je ovek gorue iskrenosti i moi i zato je za divljenje; ono s ime se on poredi, prema emu ne postoji sklonost, jeste osamnaesti vek, usahnuo i beskoristan, koji je za Karlajla iskvaren i drugorazredni vek. Karlajl ni najmanje nije zainteresovan za istine Kurana, smatra da Kuran ne sadri bilo ta u ta on moe verovati. Ono zbog ega se on divi Muhamedu jeste to to je on praiskonska sila, to vodi intenzivan ivot, to ima ogroman broj sledbenika; to se dogodilo neto praiskonsko, strahovita pojava, velika epizoda u istoriji oveanstva, koju on predstavlja. Znaaj Muhameda je u njegovom karakteru, a ne u njegovim uverenjima. Za Karlajla je sasvim nevano pitanje da li je ono u ta je Muhamed verovao bilo istinito ili ne. U istom ogledu on kae: Danteov uzvieni katolicizam... razbio je Luter; ekspirov uzvien feudalizam... skonao je u Francuskoj revoluciji." Zato je to moralo biti tako? Zato to nije vano da li je Danteov uzvieni katolicizam istinit ili nije. Stvar je u tome to je to veliki pokret, on je proiveo svoje vreme i sada neto podjednako snano, ozbiljno, iskreno, podjednako duboko, epohalno, mora

U TRAGANJU ZA DEFINICIJOM

27

zauzeti njegovo mesto. Znaaj Francuske revolucije jeste u tome to se ona duboko zasekla u svest oveanstva; to su ljudi koji su je podigli bili duboko ozbiljni, a ne jednostavno nasmejani licemeri kao to je, prema Karlajlu, bio Volter. Neu rei da je ovo bio sasvim nov stav, bilo bi to i suvie opasno rei, ali, u svakom sluaju, dovoljno nov da bude vredan panje i ma ta da ga je prouzrokovalo, desilo se negde izmeu 1760. i 1830. godine. Nastao je u Nemakoj i brzo se razvio. Razmotrimo drugi primer - stav prema tragediji. Prethodne generacije pretpostavljale su da se tragedija uvek moe pripisati nekoj zabludi. Neko je uinio neto pogreno, napravio greku. To je bila ili moralna ili intelektualna zabluda. Ona se mogla izbei ili se nije mogla izbei. Za Grke, tragedija je bila zabluda koju su bogovi slali, koju nijedan ovek koji im je potinjen nije mogao izbei; ali, u naelu, da su ti ljudi bili sveznajui, oni ne bi poinili ozbiljne greke koje su poinili i, prema tome, ne bi na sebe navalili nesreu. Da je Edip znao da je Laj bio njegov otac, on ga ne bi ubio. To ak, u izvesnom stepenu, vai i za Sekspirove tragedije. Da je Otelo znao da je Dezdemona neduna, u tragediji ne bi dolo ni do jednog raspleta. Prema tome, tragedija se zasniva na neizbenom, ili moda izbeivom nedostatku neega u ljudima - znanja, vetina, morala, odvanosti, sposobnosti da se ivi i da se uradi ispravna stvar. Bolji ljudi - moralno snaniji, intelektualno upueniji - mogu uvek izbei ono to je, u stvari, sr tragedije. Ovo ne vai toliko za rani devetnaesti ili, ak, pozni osamnaesti vek. Ako proitate ilerovu tragediju Razbojnici, videete da je Karl Mur, heroj negativac, ovek koji se sveti odvratnom drutvu tako to postaje razbojnik i ini grozna ubistva. Na kraju je on kanjen za to, ali ako pitate: Ko je kriv? Da li sredina iz koje potie? Da li su njene vrednosti potpuno nemoralne ili potpuno sulude? Koja je od dve strane u pravu?" neete dobiti odgovor u toj tragediji, a samo pitanje ileru e izgledati plitko i nepromiljeno. Ovde, moda, postoji neizbean sukob izmeu skupa vrednosti koje su nespojive. Prethodne generacije pretpostavljale su da se sve dobre stvari mogu pomiriti. To vie ne vai. Ako proitate Bihnerovu tragediju Dantonova smrt, u kojoj Robespjer konano

28

K O R E N I ROMANTIZI

u toku revolucije iznuuje smrt Dantona i Dezmulena, i pitat Da li je Robespjer pogreio to je to uradio?", odgovor je - nij tragedija je takva da Danton, mada je bio iskreni revolucionar ko ji je poinio izvesne greke, nije zasluio da umre, a Robespjer; ipak bio savreno u pravu osuujui ga na smrt. Ovde postoji su kob koji je Hegel kasnije nazvao sukob dobra s dobrim". On 5 ne pripisuje zabludi, nego nekoj vrsti neizbenog sukoba labavi elemenata koji lutaju po zemlji. To su vrednosti koje se ne mog pomiriti. Ono to je vano, jeste to da se ljudi moraju svesrdn posvetiti ovim vrednostima. Ako uine to, oni su podesni hero za tragediju. Ako ne uine to, onda su uskogrudi malograan pripadnici buroazije, nisu dobri i o njima nije vredno pisati. Figura koja dominira devetnaestim vekom jeste razbaruer Betoven u svom potkrovlju. Betoven je ovek koji radi prem unutranjem nagonu. On je siromaan, neuk, neotesan. Ima lo manire, zna malo i jedino to je zanimljivo, jeste nadahnue koj ga gura napred. Ali on se ne prodaje. On sedi u svom potkrovlji i stvara. On stvara u skladu sa svetlom koje je u njemu i to je sv to ovek treba da radi; to je ono to oveka ini herojem. ak ako nije genije kao Betoven, ak i ako je, kao heroj Balzakovoj Nepoznatog remek-dela" {Le Chef d'oeuvre inconnu), lud i svo je platno prekriva bojama tako da na kraju nita nije shvatljive - zbrka neshvatljivog i iracionalnog puna straha - ak i tada ov; osoba vredi vie od saaljenja, ona je ovek posveen idealu, koji je odbacio svet i predstavlja najherojskije, najsamopregornije najsjajnije kvalitete koje ljusko bie moe imati. Gotje u svorr uvenom predgovoru za Mademoiselle de Maupin 1835. godine branei ideju umetnosti zbog umetnosti, kae: Ne, maloumnici Ne! Budale i kreteni, kakvi ste, knjiga nee stvoriti tanjir supe; roman nije par izama; sonet nije pric; drama nije pruga... ne, dve hiljade puta ne." Ono to Gotje hoe da kae jeste to da stara odbrana umetnosti (potpuno nezavisno od posebne kole drutvene korisnosti koju on napada - Sen-Simon, utilitaristi i socijalisti), ideja da je cilj umetnosti da prui zadovoljstvo velikom broju ljudi ili ak i malom broju paljivo obuenih cognoscenti, nije valjana. Svrha umetnosti je da stvori lepotu, i ako sam umetnik vidi da je njegov predmet lep, to je dovoljan cilj u ivotu.

28

KORENI ROMANTIZMA

u toku revolucije iznuuje smrt Dantona i Dezmulena, i pitate: Da li je Robespjer pogreio to je to uradio?", odgovor je - nije; tragedija je takva da Danton, mada je bio iskreni revolucionar koji je poinio izvesne greke, nije zasluio da umre, a Robespjer je ipak bio savreno u pravu osuujui ga na smrt. Ovde postoji sukob koji je Hegel kasnije nazvao sukob dobra s dobrim". On se ne pripisuje zabludi, nego nekoj vrsti neizbenog sukoba labavih elemenata koji lutaju po zemlji. To su vrednosti koje se ne mogu pomiriti. Ono to je vano, jeste to da se ljudi moraju svesrdno posvetiti ovim vrednostima. Ako uine to, oni su podesni heroji za tragediju. Ako ne uine to, onda su uskogrudi malograani, pripadnici buroazije, nisu dobri i o njima nije vredno pisati. Figura koja dominira devetnaestim vekom jeste razbarueni Betoven u svom potkrovlju. Betoven je ovek koji radi prema unutranjem nagonu. On je siromaan, neuk, neotesan. Ima loe manire, zna malo i jedino to je zanimljivo, jeste nadahnue koje ga gura napred. Ali on se ne prodaje. On sedi u svom potkrovlju i stvara. On stvara u skladu sa svetlom koje je u njemu i to je sve to ovek treba da radi; to je ono to oveka ini herojem. Cak i ako nije genije kao Betoven, ak i ako je, kao heroj Balzakovog Nepoznatog remek-dela" {Le Chef d'oeuvre inconnu), lud i svoje platno prekriva bojama tako da na kraju nita nije shvatljivo - zbrka neshvatljivog i iracionalnog puna straha ak i tada ova osoba vredi vie od saaljenja, ona je ovek posveen idealu, koji je odbacio svet i predstavlja najherojskije, najsamopregornije, najsjajnije kvalitete koje ljusko bie moe imati. Gotje u svom uvenom predgovoru za Mademoiselle de Maupin 1835. godine, branei ideju umetnosti zbog umetnosti, kae: Ne, maloumnici! Ne! Budale i kreteni, kakvi ste, knjiga nee stvoriti tanjir supe; roman nije par izama; sonet nije pric; drama nije pruga... ne, dve hiljade puta ne." Ono to Gotje hoe da kae jeste to da stara odbrana umetnosti (potpuno nezavisno od posebne kole drutvene korisnosti koju on napada - Sen-Simon, utilitaristi i socijalisti), ideja da je cilj umetnosti da prui zadovoljstvo velikom broju ljudi ili ak i malom broju paljivo obuenih cognoscenti, nije valjana. Svrha umetnosti je da stvori lepotu, i ako sam umetnik vidi da je njegov predmet lep, to je dovoljan cilj u ivotu.

U TRAGANJU ZA DEFINICIJOM

29

Oigledno je da se dogodilo neto to je pomerilo svest u tom pravcu, to ju je udaljilo od pojma postojanja univerzalnih istina, univerzalnih merila umetnosti, od toga da su sve ljudske delatnosti ograniene time da se stvari dovedu u red i da su kriterijumi dovoenja stvari u red javni, da se mogu dokazati, da ih svi inteligentni ljudi mogu otkriti, ka potpuno drukijem stavu prema ivotu i delovanju. Neto se dogodilo. Kada pitamo ta, kae nam se da je dolo do velikog preokreta ka emocionalizmu, daje dolo do iznenadne zainteresovanosti za primitivno i udaljeno - udaljeno u vremenu i udaljeno u prostoru - da je dolo do provale neobuzdane elje za konanim. Neto se kae o emociji koja se priziva u spokojstvu"; neto se kae - ali nije jasno ta to ima zajedniko s bilo kojom stvari koju sam upravo pomenuo - o Skotovim romanima, Subertovim sonatama, Delakrou, oboavanju drave i nemakoj propagandi u korist ekonomske samodovoljnosti; isto tako o nadljudskim kvalitetima, divljenju prema neobuzdanom geniju, odmetnicima, herojima, esteticizmu, samodestrukciji. Sta je zajedniko svim ovim stvarima? Ako pokuamo to da otkrijemo, doekae nas neto zapanjujue. Dozvolite mi da dam neke definicije romantizma koje sam pronaao u spisima nekih od najistaknutijih autora koji su pisali o tom predmetu i koje pokazuju da on nipoto nije jednostavan. Stendal kae da je romantino moderno i zanimljivo, a da je klasicizam star i dosadan. Ovo nije tako jednostavno kao to zvui: ono to on misli jeste to da je romantizam stvar razumevanja sila koje pokreu va vlastiti ivot, nasuprot bekstvu u neto zastarelo. Ipak, ono to on u knjizi o Rasinu i ekspiru kae jeste ono to sam upravo izjavio. Ali njegov savremenik Gete kae da je romantizam bolest, to je slab, boleljiv, bojni pokli kole neobuzdanih pesnika i katolikih reakcionara; dok je klasicizam snaan, sve, veseo, kao Homer i pesma o Nibelunzima. Nie kae da romantizam nije bolest nego terapija za bolest. Sismondi, vajcarski kritiar znatne imaginacije, mada ne sasvim prijateljski raspoloen prema romantizmu, uprkos prijateljstvu s Madam de tal, kae da je romantizam jedinstvo ljubavi, religije i vitetva. Ali Fridrih fon Genc, koji je bio Meternikov glavni agent u to

30

KORENI ROMANTIZMA

vreme i savremenik Sismondija, kae da je on jedna od tri glave troglave Hidre, dok su druge dve reforma i revolucija; u stvari, on je pretnja religiji, tradiciji i prolosti i mora biti iskorenjena. Ovo odzvanja kod mladih francuskih romantiara, les jeunes France, kada kau: Le romantisme, c'est la revolution." Revolution protiv ega? Oigledno protiv svega. Hajne kae da je romantizam strasni cvet koji je nikao iz Hristove krvi, ponovno buenje poezije mesearenja srednjeg veka, sanjajuih zvonika koji vas gledaju dubokim alosnim oima duhova koji se osmehuju. Marksisti bi dodali da je to zaista bilo bekstvo od uasa Industrijske revolucije, a Raskin bi se saglasio, kazavi da je romantizam suprotnost izmeu divne prolosti i strane i dosadne sadanjosti; to je modifikacija Hajneovog gledita, ali nije sasvim drukija od njega. Ten, meutim, kae da je romantizam buroaski revolt protiv aristokratije posle 1789. godine; romantizam je izraz energije i snage novih arrivistes to je sasvim suprotno. On je izraz prodornih, snanih moi nove buroazije u odnosu na stare, moralne, konzervativne vrednosti drutva i istorije. To nije izraz slabosti, oajanja, nego surovog optimizma. Fridrih legel, najvei glasnik, vesnik i prorok romantizma koji je ikada iveo, kae da u oveku postoji strahovita neispunjena elja da se vine u beskonano, grozniava enja da se probiju okovi individualnosti. Slina oseanja mogu se nai kod Koulrida i kod Selija. Ali, pri kraju veka, Ferdinand Brinetjer kae da je romantizam literarni egoizam, on je naglaavanje individualnosti na raun ireg sveta, on je suprotnost samoprevazilaenju, golo samoisticanje; Baron Sejer kae da je narcizam i primitivizam; to odjekuje i kod Irvinga Babita. Brat Fridriha legela, August Vilhelm legel, i Madam de tal saglasni su da romantizam potie iz romanskih naroda ili, barem, romanskih jezika, da zaista potie iz pesama provansalskih trubadura, a Renan tvrdi da je njegovo poreklo keltsko. Gaston Pari kae da je bretonski; Sejer smatra da potie iz meavine Platona i pseudo-Dionisija Areopagite. Jozef Nadler, ueni nemaki kritiar, kae da je romantizam nostalgija onih Nemaca koji su iveli izmeu Elbe i Najmena. Nostalgija za starom centralnom Nemakom iz

U TRAGANJU ZA DEFINICIJOM

31

koje su jednom doli, sanjarije izgnanika i kolonista. Ajhendorf misli da je to protestantska nostalgija za katolikom crkvom. Ali atobrijan koji nije iveo izmeu Elbe i Najmena i, prema tome, nije iskusio ove emocije, kae da je to tajna i neizreciva razdraganost due koja se igra sama sa sobom: Neprestano govorim o sebi." Jozef Ajnard smatra da je romantizam volja da se neto voli, stav ili oseanje prema sebi, sasvim suprotno volji za moi. Midlton Mari kae da je ekspir u sutini bio romantiarski pisac i dodaje da su svi veliki pisci od Rusoa bili romantiari. Ali istaknuti marksistiki kritiar er Luka kae da veliki pisci nisu romantiari, a ponajmanje su to Skot, Igo i Stendal. Ako razmotrimo ove navode istaknutih ljudi koji zasluuju da budu itani, dubokih i briljantnih pisaca o mnogim temama, oigledno je da postoji izvesna tekoa u otkrivanju zajednikog elementa u svim ovim uoptavanjima. Zato je Nortrop Fraj bio veoma mudar da upozori na to. Koliko mi je poznato, niko se nikada nije bunio kada je re o ovim konkurentskim definicijama; one nikada nisu bile izloene onom stepenu kritikog gneva koji je mogao biti osloboen protiv svakoga ko je stvarno pruio definicije ili generalizacije koje se uopte smatraju apsurdnim i irelevantnim. Sledei korak je videti koje to karakteristike pisci o romantizmu ili njegovi kritiari nazivaju romantiarskim. Dolazimo do veoma neobinih otkria. Meu primerima koje sam sakupio postoji takva raznovrsnost da tekoa prouavanja predmeta koji sam izabrao deluje jo vea. Romantizam je primitivan, priprost, to je mladost, bujno oseanje ivota oveka, ali i bledoa, groznica, bolest, dekadencija, maladie du siecle, La Belle Dame Sans Merci, ples smrti, zaista sama smrt. To je Selijeva kupola s raznobojnim staklom, ali i njegovo belo zraenje venosti. To je zbrkana kipea punoa i bogatstvo ivota, Flle des Lebens, neiscrpna raznolikost, uzburkanost, estina, sukob, haos, ali i mir, jedinstvo s velikim ja sam", sklad s prirodnim poretkom, muzika sfera, nestajanje u venom sveobuhvatnom duhu. Romantizam je neobian, egzotian, groteskan, misteriozan, natprirodan, razvaljujui, meseina, veliki dvorci, lovake trube, vilenjaci, dinovi, grifoni, vodopadi, stari

32

KORENI ROMANTIZMA

mlin na Flosi, tama i mo tame, fantomi, vampiri, bezimen teror, iracionalno, neizrecivo. On je, isto tako, neto poznato, oseanje jedinstvenosti tradicije, radost vedrog aspekta prirode, i obini prizori i zvui zadovoljnog, jednostavnog seoskog naroda - zdrava i srena mudrost sinova zemlje rumenih obraza. On je drevan, istorijski, gotske katedrale, zamagljenost antike, drevni koreni i stari poredak s njegovim kvalitetima koji se ne mogu analizirati, njegovim dubokim ali neizrecivim odanostima, neopipljivo, neizmerljivo. Takoe, on je tenja ka novom, ka revolucionarnoj promeni, zabrinutost za prolaznu sadanjost, elja da se ivi u trenutku, odbacivanje znanja, prolosti i budunosti, pastoralna idila srene nevinosti, uivanje u prolaznom trenutku, oseaj bezvremenosti. On je nostalgija, sanjarenje, opojni snovi, slatka i gorka melanholija, samoa, patnje izgnanitva, oseanje otuenosti, lutanje po dalekim mestima, naroito Istoku, i dalekim vremenima, naroito srednjem veku. Ali to je i srena saradnja u zajednikom stvaralakom nastojanju, oseanje formiranja dela crkve, klase, stranke, tradicije, velike i sveobuhvatne simetrine hijerarhije vitezova i svite, crkvenih poloaja, organskih drutvenih veza, mistinog jedinstva, jedne vere, jedne zemlje, jedne krvi, la terre et les morts, kao to je rekao Bare, veliko drutvo mrtvih i ivih i jo neroenih. To je torizam Skota, Sotija i Vordzvorta, radikalizam elija, Bihnera i Stendala. To je Satobrijanov estetski medijevalizam i Mileovo gnuanje nad srednjim vekom. To je Karlajlovo oboavanje autoriteta i Igoova mrnja prema autoritetu. To je krajnji prirodni misticizam i krajnji antinaturalistiki esteticizam. To je energija, snaga, volja, ivot, etalage du moi; to je, isto tako, samomuenje, samounitenje, samoubistvo. On je primitivan, nesofisticiran, dubina prirode, zelena polja, klepetue, potoi koji ubori, beskrajno plavo nebo. Nita manje, to je kicotvo, elja za oblaenjem, crveni prsluci, zelene perike, plava kosa, koje su u izvesnom periodu nosili sledbenici Zerara de Nervala u Parizu. Nerval je po ulicama Pariza na uzici vodio jastoga. Romantizam je neobuzdani egzibicionizam, ekscentrinost, on je ennui, taedium vitae, on je propast Sardanopolisa, bilo da ju je naslikao Delakroa ili da su je napisali Berlioz ili Bajron. To je skupljanje velikih carstava, ratovi, pokolj i slamanje

U TRAGANJU ZA DEFINICIJOM

33

svetova. On je i romantini heroj pobunjenik, l'homme fatal, prokleta dua, gusari, Manfredi, Kaurini, Lare, Kaini, svi junaci Bajronovih herojskih poema. On je Melmot, an Sbogar, svi izoptenici, i Ismaeli kao i zlatno srce kurtizane i plemeniti robijai iz proze devetnaestog veka. To je pijenje iz ljudske lobanje, to je Berlioz koji je rekao da bi voleo da se uspne uz Vezuv kako bi se druio sa srodnom duom. To su satanske terevenke, cinina ironija, davolsko smejanje, crni heroji, ali i Blejkova vizija Boga i njegovih anela, veliko hriansko drutvo, veni poredak i zvezdana nebesa koja retko mogu da izraze beskrajnu i venu hriansku duu". To je, ukratko, jedinstvo i mnogostrukost. To je vernost pojedinanom, u slikanju prirode na primer, ali i misteriozna primamljivost neodreenosti obrisa. To je lepota i runoa. To je umetnost zbog umetnosti i umetnost kao instrument drutvenog spasenja. To je snaga i slabost, individualizam i kolektivizam, istoa i pokvarenost, revolucija i reakcija, mir i rat, ljubav prema ivotu i ljubav prema smrti. Moda nije iznenaujue to je, suoen s ovim, A. O. Lavdoj, sigurno najskrupulozniji i jedan od najsjajnijih autora koji su se u poslednja dva veka bavili istorijom ideja, gotovo dospeo u stanje oajanja. On je, koliko je mogao, razmrsio mnoge niti romantiarske misli i otkrio ne samo da su neke od njih protivrene s drugima, neke potpuno nevane za druge, ve je otiao i korak dalje. On je uzeo za primer ono to niko ne bi osporio da je romantiarsko, na primer, primitivizam i ekscentrinost kicotvo - i zapitao se ta im je zajedniko. Primitivizam koji se javlja u engleskoj poeziji i, u izvesnoj meri, u engleskoj prozi na poetku osamnaestog veka, slavi plemenitog divljaka, jednostavan ivot, neredovne obrasce spontanog delovanja, nasuprot pokvarenoj sofisticiranosti poezije koja neguje aleksandrinac (dvanaesterac - prim, prev.) visoko sofisticiranog drutva. To je pokuaj da se pokae da postoji prirodni zakon koji se najbolje moe otkriti u bezazlenom srcu nepokvarenog domoroca ili nepokvarenog deteta. ta, pita Lavdoj, ovo ima zajedniko s crvenim prslucima, plavom kosom, zelenim perikama, zelenim likerom, smru, samoubistvom i optom ekscentrinou Nervalovih i Gotjeovih sledbenika? On zakljuuje da stvarno ne vidi nita zajedniko i kae

34

KORENI ROMANTIZMA

da s njima moemo samo saoseati. Neko, moda, moe rei da i u jednom i u drugom postoji izraz revolta, da su se i jedni i drugi pobunili protiv neke vrste civilizacije, jedni s ciljem odlaska na neko ostrvo na kojem je bio i Robinzon Kruso, da se drue s prirodom i ive medu neiskvarenim jednostavnim ljudima, a drugi u tenji ka silovitom esteticizmu i kicotvu. Ali puki revolt, puko optuivanje iskvarenosti, ne moe biti romantiarsko. Jevrejske proroke, Savonarolu ili, ak, metodistike propovednike, ne smatramo naroito romantinim. To je sasvim pogreno. Moemo, prema tome, imati izvesno saoseanje za Lavdojev oaj. Dozvolite mi da navedem jedan odeljak koji je, u vezi s ovim, napisao Lavdojev uenik Dord Bouaz:
Posle Lavdojevog razlikovanja romantizma nema dalje rasprave o tome ta je romantizam stvarno bio. Postojala su razna estetska uenja, od kojih su se neka logiki odnosila prema drugima a neka ne, pri emu su se sva nazivala istim imenom. Ali to ne podrazumeva da su sva imala zajedniku sutinu, nita vie nego to injenica da se stotine ljudi zovu Don Smit znai da svi oni imaju isto poreklo. Ovo je moda najoptija i najzavodljivija zabluda koja nastaje iz zbrke ideja i rei. O ovome moemo, i moda treba, satima da govorimo.

Voleo bih da vas odmah oslobodim strahova ako kaem da ne preporuujem da se ovo uradi. Ali, istovremeno, mislim da i Lavdoj i Bouaz, bez obzira na to to su istaknuti mislioci i bez obzira na njihov veliki diprinos razjanjenju ideja, u ovom sluaju gree. Postojao je romantiarski pokret; on je imao neto to je za njega bilo od centralnog znaaja; on je stvorio veliku revoluciju u svesti; i vano je otkriti ta je to. Naravno, moemo odustati od cele igre. Moemo, kao Valeri, rei da rei kao to su romantizam i klasicizam, humanizam i naturalizam nisu termini kojima se uopte moe baratati. Ne moete se napiti, ne moete ugasiti e etiketama na bocama." O ovom stanovitu dosta se moe rei. U isto vreme, ukoliko ne upotrebimo neka uoptavanja, nemogue je pratiti tok ljudske istorije. Prema tome, ma koliko to teko moe biti, vano je saznati ta je to to je prouzrokovalo ovu ogromnu revoluciju u

_ TRAGANJU ZA DEFINICIJOM

35

ljudskoj svesti u tim vekovima. Postoje ljudi koji, suoeni s ovim preobiljem dokaza koje sam pokuao da sakupim, mogu saoseati s pokojnim ser Arturom Kviler-Kuom koji je, s tipinom britanskom nonalantnou, rekao: itava galama o razlici izmeu klasicizma i romantizma nije neto to treba da brine zdravog oveka." Priznajem da ne delim ovo miljenje. Ono mi izgleda preterano defetistiku. Prema tome, dau sve od sebe da objasnim ta, po mom miljenju, romantiarski pokret fundamentalno znai. Jedini razborit i smislen nain da mu se pristupi, barem jedini koji mi se uopte ini od koristi, jeste polagan i strpljiv istorijski metod; upiranje pogleda na poetak osamnaestog veka i razmatranje ondanje situacije, a onda razmatranje inilaca koji su ga potkopali, svaki za sebe, i koji je poseban spoj ili stecite inilaca kasnije prouzrokovao ono to mi izgleda da je najvea transformacija zapadne svesti u naem vremenu.

Poglavlje 2

PRVI NAPAD NA PROSVEENOST

otrebno je sagledati prosveenost poznog sedamnaestog i ranog osamnaestog veka. Ako moemo tako govoriti, postoje tri tvrdnje koje predstavljaju tri stuba na kojima poiva itava zapadna tradicija. One nisu ograniene na prosveenost, mada je ona pruila njihovu posebna verziju, oblikovala ih na poseban nain. Ta tri naela su, grubo, sledea. Prvo, da se na sva istinska pitanja moe dati odgovor, a ako ne moe, onda to i nije pitanje. Moda ne znamo ta je odgovor, ali neko drugi e znati. Moemo biti i suvie slabi, i suvie glupi ili i suvie neuki da bismo bili u stanju da sami otkrijemo odgovor. U tom sluaju, odgovor moe biti poznat osobama koje su mudrije od nas - strunjacima, eliti. Moemo biti grena stvorenja i zato nesposobna da ikada sami doemo do istine. U tom sluaju, neemo je spoznati u ovom, nego moda u sledeem ivotu. Ili je ona moda bila poznata u nekom zlatnom dobu, pre nego to su nas Pad i Potop predstavili tako slabim i grenim kao to jesmo. Ili moda zlatno doba nije u prolosti nego u budunosti, a tada emo istinu tek otkriti. Ako ne ovde, onda tamo. Ako ne sada, onda neki drugi put. U naelu, odgovor mora biti poznat, ako ne ljudima, onda, u svakom sluaju, sveznajuem biu, Bogu. Ako odgovor uopte nije poznat, ako je on na neki nain skriven od nas, onda neto nije u redu s pitanjem. Ovo tvrenje je zajedniko i hrianstvu i skolastici, prosveenosti i pozitivistikoj tradiciji dvadesetog veka. Ono je, u stvari, kima glavne zapadne tradicije i to je ono to je romantizam slomio. Drugo tvrenje jeste da se svi ovi odgovori mogu saznati, da se mogu otkriti sredstvima kojima se drugi ljudi mogu

38

KORENI ROMANTIZMA

poduiti; da postoje tehnike kojima je mogue nauiti kako da otkrijemo iz ega se svet sastoji, koje je nae mesto u njemu, kakav je na odnos prema ljudima, a kakav prema stvarima, ta su istinske vrednosti i kakav je odgovor na svako drugo ozbiljno pitanje. Tree tvrenje jeste to da svi odgovori moraju biti u meusobnom skladu jer ako nisu, onda e rezultat biti haos. Oigledno je da pravi odgovor na jedno pitanje ne moe biti u neskladu s pravim odgovorom na drugo pitanje. Logika je istina da jedno istinsko tvrenje ne moe protivreiti drugom. Ako svim odgovorima na sva pitanja treba dati oblik tvrenja i ako je sva istinska tvrenja, u naelu, mogue otkriti, onda mora da postoji opis idealnog univerzuma - utopije, ako vam se svia koji je jednostavno ono to opisuju svi pravi odgovori na sva ozbiljna pitanja. Ova utopija, premda moemo ne biti u stanju da je ostvarimo, u svakom sluaju predstavlja taj ideal kojim moemo izmeriti nae sadanje nesavrenosti. To su opte pretpostavke zapadne racionalistike tradicije, bilo hrianske ili paganske, teistike ili ateistike. Naroit zaokret koji je prosveenost dala ovoj tradiciji bila je konstatacija da se odgovori ne mogu dobiti do sada tradicionalnim nainima - nema potrebe da se zadravam na tome jer je to dobro poznato. Odgovor se ne moe dobiti otkrovenjem jer izgleda da otkrovenja razliitih ljudi protivree jedno drugom. On se ne moe dobiti tradicijom jer se moe pokazati da je tradicija esto obmanjujua i lana. On se ne moe dobiti dogmom, niti samoispitivanjem ljudi privilegovane vrste, jer i suvie veliki broj varalica uzurpira ovu ulogu. Postoji samo jedan nain da se otkriju ovi odgovori, a to je ispravna upotreba razuma, deduktivno kao u matematikim naukama i induktivno kao u prirodnim naukama. To je jedini nain na koji se, uopte, mogu dobiti pravi odgovori na ozbiljna pitanja. Ne postoji razlog zato takvi odgovori koji su dali trijumfalne rezultate u oblasti fizike i hemije ne bi mogli podjednako da se primene i na mnogo problematinije oblasti kao to su politika, etika i estetika.

PRVI NAPAD NA PROSVEENOST

39

elim da naglasim da je opti obrazac ove ideje taj da je ivot, ili priroda, slagalica. Mi smo smeteni medu rasute delove ove slagalice. Mora postojati neki nain da se ovi delovi sloe. Svemudri ovek, sveznajue bie, bilo Bog ili sveznajue zemaljsko stvorenje na bilo koji nain da ga zamislite u naelu je u stanju da uklopi sve razliite delove u smislenu celinu. Svako ko ovo uradi, znae kakav je svet: kakve su stvari, kakve su bile, kakve e biti, kakvi su zakoni koji njima upravljaju, ta je ovek, kakav je njegov odnos prema stvarima i, prema tome, ta mu je potrebno, ta eli i, takode, kako da to dobije. Na sva pitanja, bilo injenina ili normativna kao to su ta moram da uradim?" ili ta bi trebalo da uradim?" ili ta bi bilo ispravno ili prikladno da uradim?" - moe odgovoriti neko ko je u stanju da sklopi delove slagalice. To je kao potraga za nekim skrivenim blagom. Jedina tekoa je nai put do blaga. Naravno, teoretiari se ovde razlikuju. U osamnaestom veku, meutim, postojala je relativna saglasnost da se ono to je Njutn postigao u oblasti fizike sigurno moe primeniti i u oblasti etike i politike.
9

Oblasti etike i politike predstavljale su retku zbrku. Bilo je savreno oigledno, i onda kao i sada, da ljudi nisu znali odgovore na ova pitanja. Kako iveti? Da li se republika pretpostavljala monarhiji? Da li je bilo ispravno teiti zadovoljstvu, ili izvravati dunost ili da li se ove alternative mogu pomiriti? Da li je ispravno biti asketa ili razbludnik? Da li je bilo ispravno sluati elite strunjaka koji su znali istinu ili svaki ovek ima pravo na vlastito miljenje kada je re o tome ta treba da uradi? Da li miljenje veine treba nuno uzeti kao ispravan odgovor na politiki ivot? Da li je dobro neto to se intuitivno saznaje kao spoljanje svojstvo, kao neto to je tamo, veno, objektivno, istinito za sve ljude u svim okolnostima svugde, ili je dobro samo neto to se pojedinoj osobi u pojedinoj situaciji dopada ili emu je ona naklonjena?
9 Kada autori iz sedamnaestog ili osamnaestog veka kau priroda", to savreno lako moemo prevesti u ivot". U osamnaestom veku re priroda" bila je isto toliko optepoznata koliko i danas re stvaralaki" i imala je otprilike isto toliko precizno znaenje.

40

KORENI ROMANTIZMA

Priroda ovih pitanja, i onda i sada, jeste zagonetna. Bilo je sasvim prirodno da ljudi treba da ukazu na Njutna koji je fiziku zatekao u veoma slinom stanju, ispunjenu mnogim hipotezama, dobrim delom zasnovanima na klasinoj i skolastikoj zabludi. S nekoliko majstorskih poteza uspeo je da ovaj ogroman haos svede na relativan poredak. Iz svega nekoliko jasnih fiziko-matematikih tvrenja bio je u stanju da dedukuje poloaj i brzinu svake estice u univerzumu; ili ako ne da ih dedukuje, ono da ljudima prui oruje da ih, ako se tome posvete, dedukuju; oruje koje svaki inteligentan ovek, u naelu, moe da upotrebi. Naravno, ako ova vrsta poretka moe biti utemeljena u svetu fizike, isti metodi dae podjednako sjajne i trajne rezultate u svetu morala, politike, estetike i ostatku haotinog sveta ljudskog miljenja u kojem se ljudi, izgleda, bore jedni s drugima, ubijaju, unitavaju i poniavaju u ime neuskladivih naela. Izgledalo je da je ovo savreno razumna nada i veoma vredan ljudski ideal. U svakom sluaju, to je sigurno ideal prosveenosti. Prosveenost nije, kao to se ponekad tvrdi, jednoobrazni pokret iji svi pripadnici veruju u priblino iste stvari. Na primer, miljenja o ljudskoj prirodi veoma se razlikuju. Fontenel, Sen-Evrimon, Volter i Lametri mislili su da je ovek beznadeno ljubomoran, zavidan, zao, pokvaren i slab; prema tome, njemu je potrebna najjaa mogua disciplina samo da dri svoju glavu iznad vode. Njemu je potrebna stroga disciplina kako bi se uopte nosio sa ivotom. Drugi nisu zauzeli tako pesimistiko stanovite i mislili su da je ovek sutinski prilagodljiva supstanca, glina koju svaki struan vaspita, svaki prosveen zakonodavac, moe modelovati u savreno ispravan i racionalan oblik. Postojalo je, naravno, nekoliko osoba, kao to je bio Ruso, koje su mislile da ovek prirodno nije ni nepristrasan ni zao nego dobar i da ga unitavaju institucije koje je sam stvorio. Ako bi se ove institucije promenile ili reformisale na veoma drastian nain, ovekova prirodna dobrota bi izbila i vladavina ljubavi opet bi bila uspostavljena na zemlji. Neki istaknuti autori prosveenosti verovali su u besmrtnost due. Drugi su verovali da je pojam due uplje praznoverje, da ne postoji takav entitet. Neki su verovali u elitu, u nunost vladavine

PRVI NAPAD NA PROSVEENOST

41

mudrih; da gomila nikada nee biti uena; da postoji stalna nejednakost talenata i ako ljudi nekako ne bi mogli da se obue ili navedu da sluaju elitu strunjaka - kao u sluaju tehnike kojoj su oni oigledno potrebni, kao to je navigacija ili ekonomija - ivot na zemlji nastavio bi da bude dungla. Drugi su verovali da je u stvarima etike i politike svaki ovek vlastiti strunjak; da, mada svako ne moe biti dobar matematiar, svi ljudi, sluajui svoja vlastita srca, mogu znati razliku izmeu dobra i zla, ispravnog i pogrenog; razlog zbog kojeg oni to sada ne znaju jeste taj to su ih u prolosti obmanjivali lopovi ili budale, sebini vladari, zli vojnici, pokvareni svetenici i drugi ovekovi neprijatelji. Da su ove osobe na neki nain mogle biti uklonjene, onda bi oigledne odgovore mogao da otkrije svaki ovek jer su oni venim slovima urezani u njegovo srce, kao to je Ruso propovedao. Postojala su i druga neslaganja u koja neu ulaziti. Ali ono to je zajedniko svim ovim misliocima, jeste stanovite da se vrlina, na kraju krajeva, sastoji u znanju; da ako znamo ta smo i ta nam je potrebno i kako da to dobijemo i da ga dobijemo najboljim sredstvima koja posedujemo, onda moemo voditi srene, moralne, pravedne, slobodne i zadovoljne ivote; da su sve vrline u meusobnom skladu; da je nemogue da odgovor na pitanje moramo li teiti pravdi?" bude da", a da odgovor na pitanje moramo li teiti milosti?" bude da" i da se nekako pokae da ova dva odgovora nisu u skladu. Jednakost, sloboda, bratstvo moraju biti u meusobnom skladu. To moraju biti i milost i pravda. Ako ovek kae da istina moe nekoga da uini bednim, onda se nekako mora pokazati da je to neosnovano. Ako se moe pokazati da, na neki nain, potpuna sloboda nije u skladu s potpunom jednakou, onda u argumentu mora postojati neko nerazumevanje. To je bilo uverenje kojeg su se drali svi ovi ljudi. Povrh svega, oni su smatrali da se ova opta tvrenja mogu dobiti pouzdanim metodima koje koriste naunici koji se bave prirodom, s ciljem utemeljenja onoga to je bio veliki trijumf osamnaestog veka - samih prirodnih nauka. Pre nego to krenem s napadom na prosveenost, dozvolite mi da kaem da ovaj stav prodire isto toliko u oblast umetnosti koliko i u oblast nauka i etike. Na primer, preovlaujua estetska

42

KORENI ROMANTIZMA

teorija s poetka osamnaestog veka bila je ta da ovek mora drati ogledalo prirode. Kada se ovako kae, to deluje kruto i obmanjujue; u stvari, pogreno. Drati ogledalo prirode znai samo oponaati ono to ve postoji. Ali to nije ono to su ti teoretiari podrazumevali pod ovom frazom. Pod prirodom oni su podrazumevali ivot, a pod ivotom ne ono to vidimo, nego ono ka emu se navodno tei, izvesnim idealnim oblicima ka kojima se stremi. Nesumnjivo je da je slikar Zeuksis u Atini bio vet da groe slika tako realistino da su ptice dolazile da ga kljucaju. Rafael je bio sposoban da zlatni kovani novac naslika tako verno da je gostioniar mislio da je pravi i putao ga da ode ne plativi raun. Ali ovo nisu bili najvii uzleti ovekovog umetnikog genija. Najvii umetniki genij sastojao se u sagledavanju onog unutranjeg objektivnog ideala kojem su teili priroda i ovek i njegovog utelovljenja u uzvienom slikarstvu. To jest, postoji neka vrsta univerzalnog obrasca i umetnik je u stanju da ga oivotvori u likovima, kao to su filosof i naunik u stanju da to urade tvrenjima. Dozvolite mi da navedem veoma tipian iskaz Fontenela, najreprezentativnije figure prosveenosti, koji je vodio veoma obazriv i racionalan ivot, to mu je omoguilo da doivi sto godina. On je rekao: Delo politike, morala, kritike, moda ak i knjievnosti, bie otmenije i sve stvari uzete u obzir ako je sainjeno rukama geometra." To je zbog toga to su geometri osobe koje razumeju racionalne odnose izmeu stvari. Svako ko razume obrazac koji priroda sledi - jer je priroda sigurno racionalan entitet, inae ovek ne bi uopte bio u stanju da je shvati ili razume (to je bio argument) - u stanju je da iz oiglednog haosa prirode izvede ona vena naela, one nune veze koje spajaju vene i objektivne elemente iz kojih se svet sastoji. Rene Rapin je u sedamnaestom veku rekao da je Aristotelova poetika samo priroda svedena na metod, zdrav razum sveden na naelo"; Poup je to ponovio u poznatim stihovima:
Ta pravila davna Al Priroda koju
Priroda Metod

su prava, pokorava.

To je, grubo govorei, zvanino uenje osamnaestog veka - otkrivanje metoda u samoj prirodi. Rejnolds, verovatno

PRVI NAPAD NA PROSVEENOST

43

najreprezentativniji estetiar osamnaestog veka, barem u Engleskoj, rekao je da slikar ispravlja prirodu njom samom, njeno nesavreno stanje savrenijim; za njega je apstraktna ideja oblika savrenija od svakog stvarnog originala. To je poznati ideal lepote kojim je, kae on, Fidija stekao besmrtnu slavu. Prema tome, moramo razumeti iz ega se sastoji taj ideal. Ideja se sastoji u sledeem. Izvesne osobe istaknutije su od drugih. Aleksandar Veliki je sjajnija figura nego hromi ili slepi prosjak i, prema tome, zasluuje vie umetnike panje nego prosjak koji je puki sluaj prirode. Priroda tei savrenstvu. ta je savrenstvo saznajemo pomou nekog unutranjeg oseanja koje nam kae ta je uzor a ta nije, ta je ideal a ta odstupanje od njega. Prema tome, samouvereno kae Rejnolds, da je Aleksandar bio nieg poloaja, ne bismo ga tako izrazili. Berninijev David ne bi smeo da grize svoju donju usnu jer je to nedostojan izraz koji nije prikladan kraljevskom poloaju. Ako je, kao to nam je reeno, sv. Pavle imao sirotinjsku pojavu, Rafael je bio u pravu to ga nije naslikao. Pero, koji je pisao na kraju sedamnaestog veka, kae da je velika teta to je Homer dozvolio svojim herojima da budu i suvie bliski sa svinjarima. Pretpostavljam da on ne eli da ospori da su moda Homerovi heroji ili osobe koje su mu posluile kao uzor za njegove heroje bili bliski sa svinjarima onako kako su predstavljeni, ali ako je tako, nisu trebali biti. Zadatak slikara nije jednostavna realistika reprodukcija - to je ono to Holandani esto rade, a to samo popularie svet s brojnim podraavanjima entiteta koji originalno ne moraju postojati. Cilj slikarstva je da prenese tragalaki intelekt ili tragalaku duu to je ono to priroda trai. Priroda tei lepoti i savrenstvu. Svi ovi ljudi veruju u to. Priroda moda nije dostigla te ideale, a naroito ih ovek nije dostigao. Ispitujui prirodu, opaamo opte pravce kojima se ona kree. Vidimo ta je to to ona tei da stvori. Znamo razliku izmeu nerazvijenog i potpuno razvijenog hrasta; kada ga zovemo nerazvijenim, znamo da je to hrast koji nije uspeo da postane ono to su on ili priroda nameravali da bude. U istom smislu, postoje objektivni ideali lepote, velianstvenosti, mudrosti koje pisci, filosofi, propovednici, slikari, vajari, kompozitori takoe, treba da nam prenesu. To je opta ideja.

44

K O R E N I ROMANTIZMA

Johan Joakim Vinkelman, najoriginalniji od svih estetiara u osamnaestom veku, koji je uveo ovaj strastan nostalgian ukus za klasinom umetnou, govori o plemenitoj jednostavnosti" i mirnoj velianstvenosti". Zato plemenita jednostavnost? Zato mirna velianstvenost? On nita vie od bilo kog drugog ne pretpostavlja da su svi antiki narodi bili plemenito jednostavni ili mirno velianstveni, ali misli da je to idealna zamisao onoga to bi ovek trebalo da bude. On misli da je biti rimski senator ili grki orator - ili bilo ta to je on smatrao usavravanjem oveka, to su svi Nemci njegovog vremena mislili da je najsavreniji ovek - znailo biti osoba koja tei ovim najplemenitijim ljudskim idealima; i da vajari koji su ovekoveili ove pojedine osobine uzdiu pred nama ideal onoga to ovek moe biti i na taj nain nas ne samo nadahnjuju da podraavamo ove ideale nego nam i otkrivaju unutranje svrhe prirode, otkrivaju nam stvarnost. Za ove mislioce, stvarnost, ivot, priroda, ideal, jesu identine stvari. Kao to se matematika bavi savrenim krugovima, tako se i vajar i slikar moraju baviti idealnim oblicima. Ovo je racionalistika ideja veine estetiara osamnaestog veka. To je razlog za relativno zanemarivanje istorije. Premda je istina da je Volter bio prva osoba koja je prestala da pie istoriju o pojedinanim kraljevima i osvajaima, vojskovoama i avanturistima, i zainteresovala se za moral ljudi, njihovu odeu, njihove obiaje, sudske institucije; premda je izvesna zainteresovanost za optu istoriju ponaanja ljudi kao i pojedina osvajanja i ugovore postojala u osamnaestom veku, ipak nema sumnje da je Bolinbruk, kada je rekao da istorija nije nita drugo nego filosofija koja poduava sluei se primerima", izrazio vrlo slino gledite. Bavei se istorijom Volter je eleo da pokae kako su ljudi gotovo isti u veini doba i kako isti uzroci prouzrokuju iste posledice. Svrha toga bila je da pokae ta smo socioloki: kojim ciljevima ljudi tee, koja sredstva ih ne prouzrokuju, a koja prouzrokuju - i da na taj nain stvori neku vrstu definicije kako iveti dobro. Isto vai za Hjuma koji je govorio na gotovo isti nain. On je rekao da se veina ljudi u veini okolnosti, pokoravajui se istim uzrocima, ponaa na isti nain. Cilj istorije nije

PRVI NAPAD NA PROSVEENOST

45

jednostavno radoznalost da se sazna ta se dogodilo u prolosti ili elja da se ona oivi prosto zato to smo strasno zainteresovani za to kakvi su bili nai preci ili zato to elimo da se na neki nain poveemo s prolou, da vidimo ta je to iz ega smo nikli. Ovo nije bio glavni izvor zainteresovanosti ljudi za te stvari. Njihov glavni cilj bio je jednostavno sakupljanje podataka na kojima se mogu izgraditi opta tvrenja koja e nam rei ta da radimo, kako da ivimo, ta da budemo. Ovo je stav koji je najmanje mogue istorijski, a koji se moe zauzeti u odnosu na istoriju i on je karakteristian za osamnaesti vek, ukljuujui velike istoriare koji su, uprkos sebi samima, napisali veliku istoriju, kao to je sluaj s Gibonom iji su ideali bili dosta inferiorni u odnosu na ono to je izveo. Budui da su ovo opte ideje prosveenosti, oigledno je da u sluaju umetnosti one dovode do formalnog, uzvienog, simetrinog, proporcionalnog, razboritog. Naravno, postojali su izuzeci u odnosu na ovo. Ne kaem da je svako verovao u potpuno istu stvar: to je veoma retko u bilo kojem dobu. ak i u klasinoj Francuskoj postojale su sve vrste odstupanja: kvijetisti i konvulzionisti - osobe histerinog ili ekstatikog temperamenta. Postojali su ljudi kao Vovenarg koji su se gorko alili na uasnu prazninu ivota. Postojala je Madam de la Poplinjer koja je rekla da je elela da se baci kroz prozor zato to je oseala da ivot nema smisla i svrhe. Ali ovi ljudi bili su relativna manjina. Moe se rei da su Volter i njegovi prijatelji, ljudi poput Helvecija, poput Fontenela, bili ti koji su predstavljali glavno stanovite doba, a njegov sadraj bio je da napredujemo, otkrivamo, unitavamo drevne predrasude, sujeverja, neznanje i surovost, i budemo na dobrom putu da ustanovimo neku nauku koja e oveka uiniti srenim, slobodnim, moralnim i pravednim. To je ono to su sporile osobe o kojima u sada govoriti. Izvesne pukotine u ovom samodopadnom i glatkom zidu ve je napravila sama prosveenost. Na primer, Monteskje, tipian predstavnik prosveenosti, tvrdio je da ljudi nisu svugde isti, i ovo tvrenje koje su ve izrazili mnogi grki sofisti, ali koje je u meuvremenu zaboravljeno, ostavilo je trag, mada ne dubok. Smisao onoga to je Monteskje imao na umu bilo je da, ako ste

46

KORENI ROMANTIZMA

Persijanac i ako ste odrasli u persijskim uslovima, moda neete eleti ono to biste eleli da ste Parianin i da ste odrasli u Parizu; da ljude ne ine srenim iste stvari, da bi pokuaj da se Kinezu nametnu stvari u kojima uiva Francuz ili Francuzu stvari u kojima uiva Kinez, prouzrokovale bedu u oba sluaja; i da, prema tome, ako je re o dravniku ili politiaru, moramo biti vrlo paljivi u menjanju zakona, reformisanju i voenju rauna o ljudima ili, ak, u linim odnosima, prijateljstvu, porodinom ivotu, kako bismo razmotrili ta su stvarne potrebe ljudi, kakav je relevantan proces razvoja, kakvi su uslovi u kojima odrasta posebna grupa ljudi. On ogromnu vanost pridaje tlu, klimi i politikim institucijama. Drugi pridaju vanost drugim iniocima, ali ma kako na to gledali, osnovni pojam bio je pojam opteg relativizma, da ono to odgovara ljudima u Birmingemu, ne odgovara ljudima u Bukhari. Ovo je, u izvesnom smislu, protivreilo tvrenju da postoje izvesni objektivni, jednoobrazni, veni, utvreni entiteti, na primer izvesni oblici zadovoljstva koji zadovoljavaju svakoga i svugde; da postoje izvesna istinska tvrenja koja svi ljudi u svim vremenima mogu otkriti, ali ne uspevaju da to urade samo zato to su ili glupi ili se nalaze u nesrenim okolnostima; da postoji jedinstven oblik ivota koji se, kada se jednom uvede u univerzum, moe utvrditi kao veit, ne treba ga menjati zato to je savren, zato to zadovoljava stalne interese i elje ljudi. Gledita kao to su Monteskjeova nisu protivreila tome, barem ne otro. Sve to je Monteskje rekao bilo je da, premda svi ljudi u stvari tee istom, to jest srei, zadovoljstvu, harmoniji, pravdi, slobodi - nita od toga on nije osporio - razliite okolnosti stvaraju razliita sredstva dostizanja ovih stvari. Ovo je bila veoma razborita primedba i, u naelu, nije protivreila osnovama prosveenosti. Monteskje je izneo zapaanje koje je sablaznilo ljude. On je, kada je Montezuma rekao Kortesu da je hrianska religija veoma dobra za pance, ali da je acteka religija moda bolja za njegov narod, kazao da to nije bilo apsurdno. Ovo je, naravno, sablaznilo obe strane. To je sablaznilo i rimsku crkvu i leviare. Rimsku crkvu je sablaznilo iz oiglednih razloga, a leviare zato to su znali da je ono to je katolika crkva rekla bilo pogreno,

PRVI NAPAD NA PROSVEENOST

47

pa je suprotno bilo istinito; zato to je ono to je acteka religija rekla bilo pogreno, te je suprotno bilo istinito. Prema tome, injenica da tvrenja koja se nama ne moraju initi istinita nekoj drugoj kulturi mogu delovati tako, vrednost religijskih istina trebalo bi ceniti ne u skladu s nekim objektivnim standardom nego nekim mnogo fleksibilnijim ili pragmatinijim sredstvima, to jest ispitujui da li one ljude koji u njih veruju ine srenima, da li su prikladne njihovom nainu ivota, da li razvijaju izvesne ideale medu njima, da li se uklapaju u opte tkivo njihovog ivota i iskustva - sve to je obema stranama, rimskoj crkvi i ateistikim materijalistima, izgledalo kao izdajstvo. Ipak, to je kritika koju je Monteskje izneo i koja je, kao to sam rekao, neto modifikovala sliku. Ona je modifikovala tvrenje da postoje vene istine, vene institucije, vene vrednosti, podesne za svakoga i svugde. Morate biti fleksibilniji. Morate rei: dobro, moda ne vene, ne svugde; ali za veinu ljudi i veinu mesta s izvesnim prilagoavanjem s obzirom na vreme i mesto one to mogu biti. Ako to uradite, jo uvek moete sauvati osnove stanovita prosveenosti. Neto dublji raskid napravio je Hjum. Karl Beker u svojoj inteligentnoj, zanimljivoj, zabavnoj i izuzetnoj knjizi The Heavenly City of the Eighteenth-Century Philosophers tvrdi da nunosti u koje su ovi filosofi verovali, mrea strogih logikih odnosa od kojih se univerzum sastoji i koje razum moe shvatiti, stvarno ne postoje; i da je Hjum, prema tome, potkopao opti pojam neke vrste beavne odee ili sklada nunih veza. Ne slaem se s Bekerom u ovome, mada neu zalaziti u pojedinosti. Hjumov glavni doprinos u njegovom napadu na prosveenost njemu sigurno nije izgledalo da priprema takav napad - sastojao se u tome to je posumnjao u dva tvrenja. Prvo, on je posumnjao u to da je uzroni odnos neto to neposredno opaamo ili zaista znamo da uopte postoji. On je rekao da, s obzirom na to da su stvari prouzrokovane drugim stvarima, one samo slede pravilnost i nisu prouzrokovane. Umesto da kaemo da uzroci moraju prouzrokovati posledice, ili da jedan dogaaj mora proizvesti drugi, ili da jedna situacija mora nastati iz druge situacije, potrebno je da kaemo sledee: ova situacija obino sledi iz te situacije; obino nalazimo da ova

48

KORENI ROMANTIZMA

stvar ide pre ili istovremeno sa tom stvari ili posle nje - to, za praktine ciljeve, ne pravi veliku razliku. Drugo tvrenje u koje je Hjum posumnjao vanije je za nae svrhe. Kada sebe pita kako zna da uopte postoji spoljanji svet, kae da to ne moe logiki dedukovati: ne postoji nain da se dokae da stolovi postoje. Ne postoji nain da se dokae da u ovom trenutku jedem jaje ili pijem vodu. Mogu dokazati stvari u geometriji. Mogu dokazati stvari u aritmetici. Mogu dokazati stvari u logici. Pretpostavljam da mogu biti u stanju da dokaem stvari u heraldici ili ahu ili drugim naukama koje ishode iz vetakih pravila koja su konvencionalno uspostavljena. Ali ne mogu s matematikom izvesnou dokazati da bilo ta postoji. Sve to mogu da kaem jeste da, ako zanemarim stvar, kajau se. Ako pretpostavim da ispred mene ne postoji sto i poem napred, verovatno u doiveti neprijatnost. Ali dokazati ovo u smislu u kojem mogu da dokaem matematika tvrenja, u smislu u kojem mogu da dokaem tvrenje u logici, gde suprotnost nije samo pogrena nego i besmislena, to ne mogu uraditi. Prema tome, svet moram prihvatiti kao stvar verovanja, na poverenje. Verovanje nije isto to i deduktivna izvesnost. Zaista, dedukcija uopte nije primenljiva na injenice. Ne ulazei u goleme posledice koje je ovo imalo po optu istoriju logike i fllosofije, moemo videti da je to oslabilo opte stanovite prema kojem je univerzum racionalna celina, pri emu je svaki njegov deo nuno takav kakav je - jer je uzrokovan drugim njegovim delovima - a cela graevina divna i racionalna, zbog injenice to nijedna stvar u njoj ne moe biti drukija nego to jeste. Staro verovanje bilo je da sve to je istinito jeste nuno istinito, da stvari ne mogu biti drukije nego to jesu, i zato, rekao je Spinoza (i ljudi koji su mislili kao on), kada shvatim da su stvari neumitne, prihvatam ih mnogo voljnije. Nijedan ovek ne eli da veruje da je dva plus dva jednako pet; svako ko kae: Dva plus dva je uvek etiri, ali to je istina koja veoma gui - zar se povremeno ne moe dogoditi da dva plus dva bude etiri i po ili sedamnaest?", svako ko bi provalio grozan zatvor tablice mnoenja, ne bi se smatrao sasvim razumnim. Tvrenje da je dva plus dva jednako etiri ili tvrenje da ako je A vee od B, a B vee od C, onda je A vee od C, jesu tvrenja

PRVI NAPAD NA PROSVEENOST

49

koja prihvatamo kao deo opteg racionalnog procesa miljenja, deo onoga to podrazumevamo pod razboritou, racionalnou. Kada bi se sve injenice u univerzumu mogle svesti na ovaj nivo, onda vie ne bismo mogli da imamo prigovor protiv njih. To je veliko racionalistiko tvrenje. Kada bi sve stvari koje sada mrzite i od kojih strahujete mogle da se predstave tako kao da nunim logikim lancem ishode iz svega drugog to postoji, prihvatili biste ih ne samo kao neumitne nego i razumne i, prema tome, kao ugodne, isto kao i dva plus dva jednako je etiri" ili svaku drugu logiku istinu na kojoj zasnivate svoj ivot, na kojoj poiva vae miljenje. Taj ideal racionalizma Hjum je sigurno razvejao. Uprkos injenici to su Monteskje i Hjum napravili ove male pukotine u zidu prosveenosti - jedan pokazujui da nije sve svugde isto, a drugi tvrdei da ne postoje nunosti nego samo verovatnosti - razlika koju su napravili nije bila velika. Sigurno je da je Hjum mislio da e univerzum ii svojim putem kao i pre. On je sigurno mislio da postoje racionalni i iracionalni tokovi delovanja, da se ovek moe usreiti racionalnim sredstvima. On je verovao u nauku, u razum, u hladno rasuivanje, on je verovao u sva dobro poznata tvrenja osamnaestog veka. On je verovao u umetnost isto toliko koliko i Rejnolds i dr Donson. Logike posledice njegovih ideja nisu postale oigledne sve do poznog devetnaestog i dvadesetog veka. Napad o kojem elim da raspravljam doao je sa sasvim druge strane - od Nemaca. U sedamnaestom i osamnaestom veku Nemci su nastanjivali donekle zaostalu oblast. Oni ne ele da o sebi misle u ovom svetlu, ali odgovara istini ako ih opiemo na taj nain. U esnaestom veku Nemci su bili progresivni, dinamini i dareljivi u svom doprinosu evropskoj kulturi kao i svaki drugi narod. Direr je sigurno bio isto toliko veliki slikar koliko i svaki evropski slikar njegovog vremena. Luter je svakako bio velika religijska figura kao i svaka druga u evropskoj istoriji. Ako pogledamo Nemaku sedamnaestog i ranog osamnaestog veka, onda je, iz bilo kojeg razloga, sa izuzetkom jedne velike figure, Lajbnica, koji je sigurno bio filosof svetskih razmera, veoma teko nai bilo kog Nemca tog vremena koji je znaajno uticao na svetsku misao i umetnost, naroito krajem sedamnaestog veka.

50

KORENI ROMANTIZMA

Teko je rei ta je razlog za to. Poto nisam dovoljno struan istoriar, ne elim da se i suvie istravam. Ali iz jednog ili iz drugog razloga, Nemci nisu uspeli da zauzmu centralni poloaj na nain na koji su ga zauzele Engleska i Francuska, pa ak i Holandija. U sedamnaestom i osamnaestom veku Nemcima je upravljalo tri stotine prineva i hiljadu dvesta potprineva. Car je bio zainteresovan za Italiju i druge oblasti, to ga je spreilo da posveti dunu panju svojim nemakim zemljama; povrh svega, postojala je pometnja prouzrokovana Tridesetogodinjim ratom, tokom kojeg su strane trupe, ukljuujui i francuske, unitile i pobile veliki deo nemakog stanovnitva i u moru krvi smrvile ono to je mogao biti kulturni razvoj. Ovo je bila nezabeleena nesrea u evropskoj istoriji. Toliki broj ljudi nikada nije bio pobijen, jo od vremena Dingis Kana, i nesrea je po Nemaku bila ogromna. Njen duh je u velikoj meri bio poraen, a rezultat toga bio je da je nemaka kultura postala provincijalizovana, pokidana na mala konzervativna provincijska dvorita. Nije postojao Pariz, nije postojao centar, ivot, ponos, oseaj razvoja, dinamike i moi. Nemaka kultura preputena je ili krajnjoj skolastikoj pedanteriji luteranske vrste preciznoj ali suvoj uenosti - ili revoltu protiv ove uenosti koji je bio usmeren na unutranji ivot ljudske due. Ovo je, nesumnjivo, podstakao luteranizam ali, naroito, injenica postojanja ogromnog kompleksa nacionalne inferiornosti koji je nastao u tom periodu, vis--vis velikih naprednih zapadnih drava, naroito Francuske, te blistave drave koja je uspela da ih slomi i ponizi, te velike zemlje koja je dominirala naukom i umetnostima i svim oblastima ljudskog ivota, s nekom vrstom do tada neviene nadmenosti i uspeha. To je Nemakoj usadilo stalno oseanje tuge i ponienosti, koje se moe otkriti u setnim baladama i popularnoj knjievnosti s kraja sedamnaestog veka i ak u umetnostima u kojima su se Nemci isticali - u muzici koja je teila da bude introvertna, religijska, strasna i, povrh svega, drukija od blistave dvorske umetnosti i sjajnih sekularnih dostignua kompozitora kao to su Ramo i Kupren. Ako uporedite kompozitore kao to su Bah i njegovi savremenici i Telemana s francuskim kompozitorima tog perioda, nesumnjivo je da je Bahov genije

PRVI NAPAD NA PROSVEENOST

51

neuporedivo vei, ali je cela atmosfera i boja njegove muzike, neu rei provincijska, nego ograniena na poseban unutranji religijski ivot Lajpciga (ili gde god da je iveo) i nije bila za izvoenje na blistavim evropskim dvorovima ili za divljenje celog oveanstva, kao to je to bio sluaj sa slikama i muzikim kompozicijama Engleza, Holanana, Francuza i drugih vodeih svetskih naroda.
10

Na ovakvoj zaleini pijetistiki pokret, koji je zaista koren romantizma, postao je duboko usaen u Nemakoj. Pijetizam je bio grana luteranizma i sastojao se iz paljivog istraivanja Biblije i dubokog potovanja linog odnosa oveka prema Bogu. Naglasak je na duhovnom ivotu, prezirali su se uenost, ritual i forma, rasko i ceremonija a posebno je naglaen odnos individualne napaene
10 U oktobru 1967. godine Berlin je primio pismo od I. Berca u kojem se osporavaju ove primedbe u vezi s Bahom. U svom odgovoru, 30. oktobra 1967., Berlin pie: Naravno, ono to sam rekao i suvie je opte, to se dogaa u predavanjima ove vrste i nije trebalo da to napiem (...) Bah je, kao to s pravom kaete, komponovao dvorsku muziku u Vajmaru, Ketenu i tako dalje i bio je ushien kada ga je kralj pozvao u Berlin i odao veliko potovanje kraljevskoj temi na koju je, onda, napisao poznate varijacije (...) Niti Goldbergove varijacije treba smatrati muzikom koja preispituje savest. Sve to je istina. O n o to sam hteo da kaem jeste da je glavnina Bahovih kompozicija komponovana u atmosferi pijetizma - da je postojala tradicija religijske duhovne povuenosti pomou koje su se Nemci u znatnoj meri izolovali od ovozemaljskih plitkosti, izvrsnosti, traganja za svetskom slavom i optim blistavilom Francuske i, ak, Italije; da se Bah nikada nije ponaao kao velika i dominantna figura svetske muzike svog doba, to bi verovatno bio da je nastupao na italijanskim i francuskim dvorovima, u smislu u kojem je R a m o to o sebi mislio i da u svojim oima nije bio pionir i inovator, zakonodavac drugima, kao to je R a m o bio; da se on zadovoljavao time da se njegova dela izvode u njegovom gradu ili na dvorovima nemakih prineva; da je, drugim recima, njegov univerzum bio drutveno (ne, naravno, emotivno ili umetniki) omeen, na nain na koji univerzum Pariana to nije bio. To je velika ironija sudbine poto je, kao to s pravom kaete, ovaj neizmerni genije, uporediv sa ekspirom ili Danteom, natkrilio svoje vreme i predstavlja svetlo ljudske civilizacije kao nijedan od Francuza. Ukratko, sve to sam hteo da kaem jeste da je Bah, kao i drugi Nemci njegovog doba, bio skrom a n i da je to bila i posledica i uzrok okretanja ka unutra, to je za rezultat imalo takva ogromna duhovna dostignua koja su nastala iz bede nemakog provincijalizma i oseanja za svetsku vanost u osamnaestom veku."

52

KORENI ROMANTIZMA

due i njenog tvorca. Spener, Franke, Cincendorf, Arnold - svi ovi osnivai pijetistikog pokreta uspeli su da donesu utehu i spasenje velikom broju drutveno slomljenih i politiki bednih ljudskih bia. Ono to se dogodilo jeste duboko samopovlaenje. U ljudskoj istoriji ponekad se deava - premda paralele mogu biti opasne - da kada je prirodan put ljudskom ispunjenju zakren, ljudska bia se povlae u sebe i pokuavaju da iznutra stvore svet koji im je neka zla sudbina uskratila spolja. To je, izvesno, ono to se dogodilo u staroj Grkoj kada je Aleksandar Veliki poeo da unitava polise, a stoici i epikurejci da propovedaju nov moral linog spasenja, koji je dobio oblik izreke da je politika nevana, da je graanski ivot nevaan, da su svi veliki ideali kojih su se drali Perikle i Demosten, Platon i Aristotel, trivijalni i nitavni u odnosu na imperativnu potrebu za linim individualnim spasenjem. Ovo je bio krupan izraz metafore o kiselom grou. Ako iz sveta ne moete dobiti ono to stvarno elite, morate se nauiti da to ne elite. Ako ne moete dobiti ono to elite, morate se nauiti da elite ono to moete dobiti. Ovo je vrlo est oblik duhovnog samopovlaenja u vrstu unutranje tvrave u koju pokuavate da se zatvorite u odnosu na sve strane bolesti sveta. Kralj moje oblasti - princ - oduzeo mi je zemlju: ne elim da posedujem zemlju. Princ ne eli da mi da poloaj: poloaj je trivijalan, nevaan. Kralj mi je oduzeo imovinu: imovina je nitavna. Moja deca su umrla od neishranjenosti i bolesti: zemaljske privrenosti, ak i ljubav prema deci, nisu nita u odnosu na ljubav prema Bogu. I tako dalje. Postepeno se ograujete nekom vrstom vrstog zida kojim teite da ublaite svoju ranjivost - elite da budete to je manje mogue povreeni. Budui ophrvani mnogim nedaama, elite da se skupite u najmanji mogui prostor, da ste to je manje mogue izloeni daljem povreivanju. To je raspoloenje u kojem su delovali nemaki pijetisti. Rezultat je bio snaan unutranji ivot, veoma dirljiva i zanimljiva, ali veoma lina i silovito emocionalna literatura, mrnja prema intelektu i, povrh svega, snana mrnja prema Francuskoj, perikama, svilenim arapama, salonima, korupciji, generalima, carevima, svim velikim i sjajnim figurama ovog sveta koje su jednostavno inkarnacije bogatstva, pokvarenosti i avola. To je prirodna

PRVI NAPAD NA PROSVEENOST

53

reakcija pobonog i ponienog stanovnitva do koje je, isto tako, dolo i na drugim mestima. To je poseban oblik antikulture, antiintelektualizma i ksenofobije, kojem su Nemci u tom trenutku bili naroito skloni. To je provincijalizam koji su neki nemaki mislioci negovali i oboavali u osamnaestom veku i protiv kojeg su se Gete i Siler borili itavog svog ivota. Postoje tipine Cincendorfove rei, vode Herrnhutera, ogranka Moravske brae, koji su bili veliki deo pijetistike grupe. On je rekao: Ko god eli da shvati Boga, svojim intelektom postaje ateist." Ovo je, jednostavno, bio odjek Lutera koji je rekao da je razum kurva i da se mora izbei. Drutvena injenica o ovim Nemcima nije potpuno nevana. Ako pitate ko su bili ovi Nemci osamnaestog veka, ko su bili Nemci koji su najvie uticali na Nemaku i za koje smo uli, u vezi s njima postoji osobena socioloka injenica koja podupire tezu koju elim da sugeriem, odnosno da je cela stvar produkt povredenog nacionalnog senzibiliteta, stranog nacionalnog ponienja i da je to koren romantiarskog pokreta to se Nemaca tie. Ako pitate ko su bili ti mislioci, videete da oni, nasuprot Francuzima, potiu iz sasvim drukijeg socijalnog miljea. Lesing, Kant, Herder i Fihte bili su veoma skromnog porekla. Hegel, eling, Siler i Helderlin poticali su iz nie srednje klase. Gete je bio bogati buruj, ali je pravu titulu stekao tek kasnije. Jedino su Klajst i Novalis bili ono to se tada nazivalo seoski gospodin. Jedine osobe koje su uopte bile povezane s aristokratijom, a za koje se moe rei da su uestvovale u nemakoj knjievnosti, ivotu Nemake, nemakom slikarstvu, bilo kojoj vrsti nemake civilizacije, koliko mi je poznato, bila su braa grofovi Kristijan i Fridrih Leopold Stolberg i mistiar baron Karl fon Ekertshauzen - ne ba prvoklasne, prvorazredne figure. Ako, s druge strane, uzmete Francuze tog perioda, sve radikale, leviare, najekstremnije protivnike ortodoksije, crkve, monarhije, status quo-a, videete da sve ove osobe potiu iz sasvim drukijeg sveta. Monteskje je bio baron, Kondorse markiz, Mabli je bio opat, Kondijak takode, Bifon je postao grof, Volne je bio plemenitog porekla. Dalamber je bio nezakoniti sin plemia. Helvecije nije bio plemi, ali je njegov otac bio doktor kod Madam,

54

KORENI ROMANTIZMA

milioner, ubira poreza i kretao se u dvorskim krugovima. Baroni Grim i Holbah bili su Nemci koji su doli da ive u Parizu, jedan s granice s Bohemijom, a drugi iz rajnske oblasti. Bili su i brojni drugi opati: opat Galijani je bio sekretar napuljske ambasade, opat Morle i opat Rajnal poticali su iz dobrih porodica. ak je i Volter poticao iz redova nie vlastele. Jedino su Didro i Ruso bili puani, stvarni puani. Didro je zaista potekao iz sirotinje. Ruso je bio vajcarac i, prema tome, ne spada u ovu kategoriju. Dakle, ove osobe su govorile razliitim jezikom. One su nesumnjivo bile opozicionari, ali opozicionari u odnosu na osobe koje su poticale iz iste klase kao i oni sami. Oni su ili u salone, oni su blistali, bili su vrlo doterani, obrazovani, a ivot im je bio radostan i lep. Samo njihovo postojanje iritiralo je, poniavalo i dovodilo do besa Nemce. Kada je Herder, ranih sedamdesetih godina osamnaestog veka doao u Pariz, nije bio u stanju da dode u dodir ni sa jednim od ovih ljudi. Svi oni delovali su mu izvetaeno, uglaeno, krajnje samosvesno, suvo, kao bezduni mali uitelji plesa u salonima koji nisu razumeli unutranji ivot oveka, koje je, da bi razumeli istinske ciljeve oveka na zemlji i prave, bogate, plemenite potencijale kojima je Bog obdario ljudska bia, sputavalo ili loe uenje ili lano poreklo. Ovo je, takode, doprinelo stvaranju rascepa izmeu Nemaca i Francuza - sama pomisao na ove frondeurs, sama pomisao na ovu suprotnost, ak i od strane onih koji su mrzeli rimsku crkvu, koji su mrzeli francuskog kralja, ispunjavala ih je muninom, gaenjem, ponienjem i inferiornou, i to je iskopalo ogromnu jamu izmeu Nemaca i Francuza koju ak ni sve kulturne razmene nisu uspele da prevaziu. Ovo je, moda, jedan od korena nemakog suprotstavljanja Francuzima iz kojeg je romantizam nikao. Jedan ovek je zadao najei udarac prosveenosti i pokrenuo itav romantiarski proces, itav proces revolta protiv stanja duha koje sam pokuao da opiem. On je mrana figura, ali mrane figure ponekad za sobom ostavljaju duboke tragove. (Hitler je bio mraan ovek tokom dela svog ivota.) Johan Georg Haman bio je sin veoma mranih roditelja. Njegov otac je bio nadzornik javnog kupatila u Kenigsbergu i Haman je odrastao u istonoj Prusiji u pijetistikoj sredini. Nikada nije dobro stajao, nije bio

PRVI NAPAD NA PROSVEENOST

55

u stanju da nade posao, pisao je neto malo poeziju i kritiku; to mu je ilo od ruke, ali nikada dovoljno dobro da sebi obezbedi ivot; podravao ga je njegov sused i prijatelj Imanuel Kant koji je iveo u istom gradu i s kojim se on prepirao celog svog ivota; neki bogati baltiki trgovci poslali su ga u London da sklopi neki posao, to mu nije polo za rukom, ali on se propio, poeo da kocka i zapao u veliki dug. To ga je dovelo skoro do samoubistva, ali je doiveo religijsko iskustvo, proitao Stari zavet nad kojim su se zakleli njegovi pijetistiki roditelji i baba i deda i iznenada se duhovno preobrazio. Shvatio je da je pria o Jevrejima bila pria svakog oveka; da se Bog, kada je itao knjigu o Rut ili knjigu o Jovu ili Avramovim iskuenjima, neposredno obraao njegovoj dui, govorei mu da izvesni duhovni dogaaji imaju beskrajno znaenje, mnogo drukije od bilo ega to se moe pojaviti na povrini. U ovom preobraenom religijskom stanju on se vratio u Kenigsberg i poeo da pie. Pisao je nejasno pod raznim pseudonimima i stilom koji je od tada do danas ostao teko itljiv. Istovremeno, izvrio je veoma snaan i izrazit uticaj na brojne druge pisce koji su, opet, izvrili znatan uticaj na evropski ivot. Njemu se divio Herder koji je nesumnjivo transformisao pisanje o istoriji i, u izvesnoj meri, zaeo prema umetnostima stav koji se zadrao danas. Uticao je na Getea koji je hteo da izda njegova dela i koji ga je smatrao jednim od najdarovitijih i najdubljih duhova svog vremena i podravao ga protiv svih moguih suparnika. Uticao je na Kjerkegora koji je iveo posle Hamanove smrti i koji je za njega rekao da je bio jedan od najdubljih pisaca koje je ikada itao, iako, ak i njemu, nije bio uvek jasan. Iako je pisao nejasno, mogue je, krajnjim naporom panje (koji zaista ne preporuujem), sakupiti izvesna zrna smisla iz izuzetno iskrivljenih metafora, prefinjenog stiliziranja, alegorija i drugih oblika nejasnog poetskog govora kojim su Hamanovi fragmentarni spisi - on nikada nita nije dovrio - pisani. Njegovo uenje otprilike je sledee. On poinje s Hjumom i kae da je Hjum, u stvari, bio u pravu; da ako pitate sebe kako spoznajete univerzum, odgovor je da ga ne spoznajete intelektom nego verom. Ako je Hjum rekao da

56

KORENI ROMANTIZMA

nikada nije mogao da pojede ak ni jaje, da nije mogao da popije au vode, bez ina vere koja se ne moe potkrepiti logikom, koliko tek ovo mnogo vie vai za gotovo svako drugo iskustvo koje imamo. Haman je, naravno, eleo da kae da je njegova vera u Boga i stvaranje potkrepljena potpuno istim argumentom kao i Hjumova vera u njegovo jaje i njegovu au vode. Francuzi su se bavili optim tvrenjima nauke, ali ova opta tvrenja nikada nisu zahvatila stvarni ivot, treperenje stvarnosti ivota. Ako hoete da saznate ta je ovek, razliite psiholoke i socioloke generalizacije prikupljene iz dela Monteskjea i Kondijaka nee vas niemu nauiti. Jedini nain da se otkrije ta su ljudska bia, jeste da se razgovara, komunicira s njima. Komunikacija znai stvarno susretanje dva ljudska bia, gledanje ovekovog lica, pokreta njegovog tela i gestova, sluanje njegovih rei i na mnoge druge naine koje ne moete kasnije analizirati, postajete uvereni, jer vam je predstavljen kljuni podatak, da poznajete onoga s kime razgovarate. Komunikacija je uspostavljena. Pokuaj analiziranja ove komunikacije naunim, optim tvrenjima, nuno e propasti. Opta tvrenja su sirove koare. Postoje mnogi pojmovi i kategorije kojima se razlikuje ono to je zajedniko mnogim stvarima, ljudima i raznim dobima. Ono to se njima nuno izostavlja, zato to su opti, jeste ono to je jedinstveno, pojedinano, ono to je specifino svojstvo pojedinog oveka ili pojedine stvari. Prema Hamanu, samo to je ono to je zanimljivo. Ako elite da proitate knjigu, niste zainteresovani za ono to ta knjiga ima zajedniko s mnogim drugim knjigama. Ako gledate sliku, ne elite da znate naela prema kojima je ta slika naslikana, naela prema kojima je naslikano hiljadu drugih slika u hiljadu drugih vremena od strane hiljadu razliitih slikara. Na specifinu poruku, stvarnost, koju prenosi gledanje te slike, itanje te knjige, razgovor s tim ovekom, molitva tom bogu, elite da reagujete neposredno. Iz svega ovoga on je izveo neku vrstu bergsonovskog zakljuka da postoji tok ivota i da pokuaj njegovog fragmentisanja znai unititi ga. Nauke su sasvim dobre za vlastite svrhe. Ako elite da saznate kako se uzgajaju biljke (ak ne i suvie ispravno); ako elite da saznate neto o nekoj vrsti optih naela, o optim

PRVI NAPAD NA PROSVEENOST

57

svojstvima tela, bilo fizikim ili hemijskim; ako elite da saznate koja klima odgovara kom rastinju i tako dalje, onda su nauke, nesumnjivo, veoma prikladne. Ali to nije ono emu ljudi konano tee. Ako se pitate emu ljudi tee, ta stvarno ele, videete da ono to oni ele uopte nije ono to je Volter pretpostavljao da ele. Volter je mislio da oni tee srei, zadovoljstvu, miru, ali to nije istina. Ono to ljudi ele jeste da se sve njihove sposobnosti razigraju na najbogatiji i najsilovitiji mogui nain. Ono to ovek eli jeste da stvara, da dela, i ako to delanje dovodi do sukoba, ratova, borbi, onda je to deo ljudske sudbine. ovek koji bi bio stavljen u Volterov vrt, jednak i osakaen, koga bi neki mudri philosophe uputio u znanje fizike, hemije i matematike i znanje svih nauka koje enciklopedija preporuuje, takav ovek bio bi oblik smrti u ivotu. Haman je mislio da kada bi se nauke primenile na ljudsko drutvo, one bi dovele do strane birokratizacije. On je bio protiv naunika, birokrata, osoba koje su stvari inile urednim, luteranskog svetenstva koje je izgladivalo stvari, deista, svakoga ko je hteo da stavi stvari u fioke, ko je hteo da jednu stvar asimiluje drugom, ko je hteo da dokae da je stvaranje zaista isto to i dobijanje odreenih podataka koje priroda prua i njihove preoblikovanje na odreene prihvatljive obrasce - dok je za Hamana stvaranje najneizreciviji, najneopisiviji, najneralanjiviji lini in kojim ljudsko bie stavlja svoj peat na prirodu, doputajui svojoj volji da se uzvine, izrekne svoju re koja je u njemu i koja ne trpi nikakvu vrstu prepreke. Prema tome, celo uenje prosveenosti, po njegovom miljenju, ubija ono to je ivo u ljudskim biima, nudi bledu zamenu za stvaralake energije oveka i ceo bogati svet ula, bez ega je ljudskim biima nemogue da ive, jedu, piju, da budu radosna, sreu druge ljude, preputaju se hiljadu i jednoj delatnosti bez koje ljudi venu i umiru. Njemu je izgledalo da prosveenost to ne naglaava, da je ljudsko bie, kako su ga naslikali mislioci prosveenosti, ako ne ekonomski ovek", ono, u svakom sluaju, neka vrsta vetake igrake, beivotnog modela koji nema nikakav odnos s ljudskim biima koja je Haman sretao i s kojima je eleo da se drui svakodnevno.

58

KORENI ROMANTIZMA

Gotovo istu stvar Gete kae o Mozesu Mendelsonu. On kae da Mendelson postupa s lepotom kao to entomolozi postupaju s leptirima. Entomolog hvata jadnog insekta, probada ga, i kada on izgubi svoje delikatne boje, ono to ostaje jeste beivotno telo pod iglom. To je estetika! Ovo je veoma tipina reakcija mladog romantinog Getea iz sedamdesetih godina osamnaestog veka, pod uticajem Hamana, na tendenciju Francuza da uoptavaju, klasifikuju, probadaju, ureuju albume, pokuavaju da uspostave neki racionalni poredak ljudskog iskustva, izostavljajui elan vital, tok, individualnost, elju za stvaranjem, ak i elju za borbom, element u ljudskim biima koji dovodi do sukoba miljenja, umesto mrtvog sklada i mira za ta su se, prema Hamanu i njegovim sledbenicima, zalagali Francuzi. Tako je poeo Haman. Dozvolite mi da navedem neke tipine odlomke kojima bih ilustrovao ovaj pristup. Blaenstvo ljudske due, to jest, srea, kae Haman, nije nipoto sve ono na ta je Volter mislio. Blaenstvo ljudske due ukorenjeno je u nesputanom ostvarenju njenih moi. Kao to je ovek nainjen prema prilici Bojoj, tako je i telo slika due. Ovo je veoma zanimljivo stanovite. Telo je slika due zbog toga to, kada sretnete ljudsko bie i kaete kako ono izgleda, prosuujete prema njegovom licu. Prosuujete prema njegovom telu, a ideja da postoje dua i telo koji se mogu raskomadati, da postoje duh i telo koji su razliiti, da je telo jedna stvar, ali da postoji neto unutar oveka, neki duh koji treperi unutar ove maine, to je potpuno drukije od onoga to je ovek u svom totalitetu, u svom jedinstvu, tipino je stanovite Francuza. ta je taj visoko hvaljeni razum, sa svojom univerzalnou, nepogreivou, nadutou, izvesnou, oitou? To je napunjena lutka koju je krajnje praznoverje nerazuma obdarilo boanskim atributima? Opat Dibo na poetku osamnaestog veka kae: Ono to neko osea i misli na jednom jeziku, moe se s podjednakom elegancijom izraziti na drugom jeziku." Ovo je za Hamana bilo apsolutno ludilo. Jezik je ono ime sebe izraavamo. Ne postoji takva stvar kao to je misao s jedne, a jezik s druge strane. Jezik nije rukavica koju stavljamo na nau misao. Kada mislimo, mislimo u simbolima, reima i, prema tome, prevoenje je u naelu nemogue. Oni koji misle,

PRVI NAPAD NA PROSVEENOST

59

misle u pojedinim simbolima i ovi simboli proimaju oseaje i matu ljudi kojima se obraamo. Priblinosti se mogu javiti u drugim jezicima, ali ako stvarno elite da stupite u kontakt s ljudskim biima, ako zaista elite da razumete ta oni misle, oseaju i ta su, onda morate razumeti svaki gest, svaku nijansu, morate gledati u njihove oi, morate posmatrati pokrete njihovih usana, uti njihove rei, morate razumeti njihov rukopis i tada upoznajete stvarne izvore ivota. Sve to je manje od toga, pokuaj da ovekov jezik prevedete u drugi jezik, da klasifikujete sve njegove pokrete nekim anatomskim ili fiziognomskim sredstvima, da ga stavite u fioku s mnogim drugim ljudima i napiete uenu knjigu koja e ga, jednostavno, klasifikovati kao jednog iz vrste, to je nain da promaite ukupno znanje, to je nain da ubijete, da pojmove i kategorije, uplje koare, primenite na treperavo, jedinstveno, asimetrino, neklasifikujue telo ivog ljudskog iskustva. Ovo je, grubo govorei, Hamanovo uenje; to je uenje koje je ostavljeno njegovim sledbenicima. Unititi hir i matu u umetnostima, kae on, znai biti ubica, spletkariti protiv umetnosti, ivota i asti. Strast - to je ono to umetnost poseduje; strast, koja se ne moe opisati i klasifikovati. To je, kae on, ono to Mozes Mendelson, taj estetski Mozes - Mozes estetski zakonodavac - eli da ukloni sauvavi sve ove estetske zapovesti: ne napadaj ovo, ne kuaj ono. U slobodnoj dravi, kae on, gde se lie iz boanske knjige boanskog ekspira razvejava u svim meteima vremena, kako se ovek usuuje da to ini? Gete je o Hamanu rekao sledee: Da bi dostigao nemogue, on je pruio svoju ruku ka svim elementima." Hamanove poglade on je saeo na ovaj nain: Sve to ovek preduzima... mora izvirati iz njegovih ujedinjenih moi, svako odvajanje treba odbaciti."

Poglavlje 3

ISTINSKI OSNIVAI ROMANTIZMA

azlog zbog kojeg u priu uvodimo mranu figuru Johana Georga Hamana jeste taj to verujem da je on bio prva osoba koja je objavila rat prosveenosti na najotvoreniji, najei i najpotpuniji nain. Ipak, on u tome nije bio potpuno sam, ak ni tokom svog ivota. Dozvolite mi da objasnim zato ovo kaem. Osamnaesti vek, kao to svako zna, bio je vek velikog trijumfa nauke. Velika pobeda nauke je najsjajniji dogaaj tog perioda; i najdublja revolucija u ovekovom emocionalnom stavu do koje je dolo u tom dobu bila je rezultat unitenja dotadanjih formi - rezultat napada organizovane prirodne nauke na uspostavljenu religiju i rove sekularne drave na staru srednjovekovnu hijerarhiju. Istovremeno, racionalizam je otiao tako daleko da, kao to se uvek dogaa u takvim sluajevima, ljudska oseanja koje blokira racionalizam ove vrste tee nekom obliku ispoljavanja u drugim pravcima. Kada su olimpijski bogovi postali i suvie pitomi, racionalni i normalni, ljudi su poeli da naginju mranijim, htonijskim boanstvima. To je ono to se dogodilo u treem veku pre nae ere u Grkoj i to je poelo da se dogaa u osamnaestom veku. Nesumnjivo je da je organizovana religija bila u procesu povlaenja. Pogledajmo, na primer, vrstu racionalne religije koju su propovedali Lajbnicovi uenici u Nemakoj, u kojoj je veliki filosof Volf, koji je dominirao nemakim univerzitetima, pokuao da pomiri religiju s razumom. Sve to nije moglo da se pomiri s razumom bilo je staromodno, tako da je bilo nuno spasiti religiju dokazivanjem njene usklaenosti s razumom. Volf je to pokuao da uradi tako to je tvrdio da se uda mogu pomiriti s racionalnim tumaenjem univerzuma, pretpostavljajui, na primer,

62

KORENI ROMANTIZMA

da je Jehova, kada je zaustavio sunce kod Jerihona, jednostavno bio astrofiziar koji je imao vee znanje od veine drugih astrofiziara svog vremena i da je ovaj stupanj, ova prodornost njegovog astrofizikog znanja, sigurno bila udesna. Slino tome, kada je Hristos pretvorio vodu u vino, on je, jednostavno, razumeo herniju na dublji nain od bilo kog ljudskog bia koje bi je, bez boanskog nadahnua, moglo razumeti. S obzirom na to da je racionalizam dospeo tako duboko i da je religija morala napraviti neku vrstu kompromisa da bi imala bilo kakvu ansu da uopte bude prihvaena, moda nije iznenaujue to su ljudi morali da se okrenu drugde kako bi nali moralno i duhovno zadovoljstvo. Mada je sreu i poredak mogla da prui nova nauna filosofija, nesumnjivo je da su iracionalne elje ljudi, itava oblast nesvesnih nagona kojih smo u dvadesetom veku postali tako svesni, poele da se ostvaruju. Na delimino iznenaenje ljudi koji veruju da je osamnaesti vek bio skladan, simetrian, beskrajno racionalan, elegantan, proziran, mirno ogledalo ljudskog razuma i ljudske lepote neuznemirenih niim dubljim ili mranijim, vidimo da u istoriji Evrope nikada nije bilo toliko iracionalnih osoba koje su njom tumarale udei za pripadnou. Ba u osamnaestom veku cvetale su masonska i rozenkrojcerska sekta. Tada su svi mogui arlatani i lutalice poeli da privlae panju - naroito u drugom delu veka. U Parizu se pojavio Kaliostro i umeao u najvie krugove. Tada je Mesmer poeo da govori o animalnim duhovima. To je vek prizivaa dua pokojnika, hiromanata i hidromanata, iji su razliiti nadrilekovi privlaili panju i zadobili poverenje mnogih osoba koje su se, inae, smatrale razboritim i racionalnim. Sigurno je da bi eksperimentisanje u okultnom vedskih i danskih kraljeva, vojvoda od Devonajra i kardinala de Rohana bilo iznenaujue u sedamnaestom i nepoznato u devetnaestom veku. Ove stvari poele su da se ire u osamnaestom veku. Bilo je, naravno, cenjenijih i zanimljivijih manifestacija istog antiracionalizma. Na primer, Lavater, koga moemo smatrati Jungom naeg doba, izmislio je u Cirihu nauku koju je nazvao fiziognomija. On je pokuao da meri lica ljudi s namerom da dobije neki uvid u njihov psiholoki karakter zbog verovanja u jedinstvo duhovnih

ISTINSKI OSNIVAI ROMANTIZMA

63

i fizikih aspekata ljudi. Istovremeno, nije obeshrabrio sve one mnogo sumnjiavije frenologe i spiritualiste, sve one udne mesije koji su tumarali okolo, povremeno inei zloine a ponekad prouzrokujui samo zaprepaenje, od kojih su neki hapeni zbog svojih zloina dok je drugima doputano da budu slobodni u, na primer, neoplemenjenijim i staromodnijim delovima nemakog carstva. U svakom sluaju, ispod povrine ovog oigledno suvislog i elegantnog veka postoje sve vrste mranih sila. Haman je samo najpoetiniji, teoloki najdublji i najzanimljiviji predstavnik ovog estokog revolta, moemo rei kvaliteta protiv kvantiteta, svih antinaunih udnji i elja oveka. Hamanovo osnovno uenje, koje sam ve pokuao saeto da izloim, jeste da Bog nije geometar, matematiar nego pesnik; da postoji neto bogohulno u pokuaju da Bogu utrapimo nae vlastite bedne, ljudske, logike sheme. Kada mu je njegov prijatelj Kant rekao da je nauka astronomije konano dola do svog kraja, da astronomi znaju sve to se moe znati i da je zadovoljstvo znati da je ova nauka uvrena poto je dovrena, Haman se oseao kao da bi je najradije unitio. Kao da vie nee bidi udesa u univerzumu! Kao da se svako ljudsko nastojanje moe smatrati gotovim, dokrajenim! Ideja da su ljudska bia konana, da postoje izvesni predmeti o kojima se sve moe znati, da postoji neki deo prirode koji se moe potpuno istraiti i neka pitanja na koja se mogu dati konani odgovori, izgledalo je Hamanu okantno, nestvarno i oigledno glupo. To je sutina Hamanovog uenja. Ono je vrsta mistinog vitalizma koji u prirodi i istoriji opaa glas Boga. Da nam se Bog obrada kroz prirodu, staro je mistino verovanje. Ovom uenju dodao je i to da nam se i istorija obraa, da su svi razliiti istorijski dogaaji koje neprosveeni istoriari jednostavno uzimaju kao obine empirijske dogaaje stvarni metodi pomou kojih nam se Boanstvo obraa. Svaki od ovih dogaaja poseduje okultno ili mistino znaenje koje oni koji imaju oi mogu da opaze. On je bio medu prvima posle Vikoa - ali Viko nije bio itan koji je rekao da mitovi nisu jednostavno lani iskazi o svetu, opake izmiljotine beskrupuloznih osoba koje ele da bace ljudima prainu u oi ili lepi ukrasi koje su izmislili pesnici radi ukraavanja svojih dela. Mitovi su naini kojima ljudska bia izraavaju

64

KORENI ROMANTIZMA

svoje oseanje neizrecivog, neizrecive misterije prirode, i ne postoje drugi naini kojima se ona mogu izraziti. Da se koriste rei, one svoj posao ne bi obavile kako treba. Rei i suvie komadaju stvari. Rei klasifikuju, one su i suvie racionalne. Pokuaj da se stvari skladno upakuju i urede na neki pogodan analitiki nain unitava jedinstvo, kontinuitet i vitalnost predmeta - to jest ivota i sveta - o kojem razmiljate. Ovu misteriju mitovi prenose umetnikim predstavama i simbolima koji, bez rei, povezuju oveka s misterijama prirode. Ovo je, grubo govorei, bilo uenje. Gela stvar, naravno, bila je ogroman protest protiv Francuza. On se proirio izvan Nemake. Ove pojave mogu se primetiti i u Engleskoj u kojoj je najreitiji zagovornik ovog stanovita, neto kasnije od Hamana, bio mistini pesnik Vilijem Blejk. Blejkovi neprijatelji, ljudi koje je on smatrao glavnim krivcima celog modernog perioda, bili su Lok i Njutn. Smatrao ih je onim avolima koji su, isekavi stvarnost na matematiki simetrine delove, ubili duh dok je stvarnost iva celina koja se moe proceniti samo na neki nematematiki nain. Bio je tipian svedenborgijanac, a za Svedenborgove uenike vezuju se veoma tipini okultni ilegalni pokreti u osamnaestom veku na koje sam ukazao. Ono to je Blejk, kao i svi mistici njegovog tipa, eleo, jeste neka vrsta vraanja kontrole nad duhovnim elementom koji je postao okamenjen kao rezultat ljudske degeneracije i opakog posla nematovitih ubica ljudskog duha kao to su matematiari i naunici. Postoje brojni stihovi koji to prenose. Blejk kae da su zakoni potrebni da se ljudi odvoje i ograde: I potomci plaui sagradie Grobnice na pustim mestima, Osmislie obazrive zakone, i njih Nazvae venim zakonima Bojim. Ovo je upereno protiv racionalista osamnaestog veka i itavog pojma simetrino ureenog poretka zasnovanog na nemistinom empirijskom ili logikom rezonovanju. Kada on u poznatim stihovima koje svako zna kae: Kad krletka crvendaa sputa Sva nebesa zbog toga su ljuta.

ISTINSKI OSNIVAI ROMANTIZMA

65

kavez o kojem govori je prosveenost i to je kavez u kojem su se on i osobe kao on izgleda guile u drugoj polovini osamnaestog veka.
Vi, to u budua doba neka itate ova pismena preka; Ljubav! Slatku ljubav! da l' ste znali, Ljudi su nekad zloinom zvali.

Za njega je ljubav identina s umetnou. On Isusa naziva umetnikom; njegove uenike naziva umetnicima. Umetnost je drvo ivota... Nauka je drvo smrti." Oslobodite iskru - to je veliki pokli svih osoba koje davi i gui novi ureeni poredak koji ne odgovara dubljim problemima koji uznemiravaju ljudsku duu. Nemci su pretpostavljali da u Francuskoj niko nije bio svestan, niko ni poinjao da bude svestan toga gde se nalaze ovi dublji problemi; da su Francuzi isueni majmuni bez predstave o tome ta pokree ljudska bia, u svakom sluaju ljudska bia kao posednike due, posednike neke vrste duhovnih potreba. Ovo nije sasvim odgovaralo istini. Ako, na primer, itate ak i takvog reprezentativnog mislioca prosveenosti kao to je Didro, na koga su Nemci o kojima je re gledali kao na jednog od najpogubnijih predstavnika novog materijalizma, nove nauke, nove destrukcije svega to je duhovno i religijsko u ivotu, videete neto to nije sasvim razliito ak ni od ve opisanog stava meu Nemcima. Didro je savreno svestan da postoji takva stvar kao to je iracionalni element u oveku, da postoje nesvesne dubine u kojima obitavaju sve vrste mranih sila, da se ljudski genije hrani time i da sile svetla nisu same po sebi dovoljne da stvore ona boanska dela umetnosti kojima se on divio. O umetnosti on veoma esto govori u duhu velike strasti i kae da u vezi s velikim genijem, velikim umetnikom, postoji neto, je ne sais quoi (izraz iz sedamnaestog veka), to omoguava umetniku da stvori dela u svojoj mati, s izvesnim stupnjem irokog zahvata i snanog zamaha, s velianstvenom dubinom uvida i izvesnim stepenom intelektualne odvanosti - preuzimanjem ogromnih intelektualnih opasnosti - to genijalne ljude i umetnike ove vrste ini srodnim velikim zloincima. Kod Didroa postoji odeljak u kojem on razmilja o bliskosti zloinaca i umetnika, jer i jedni i drugi prkose

66

KORENI ROMANTIZMA

pravilima, vole mo, velianstvenost i sjaj i odstupaju od putanja normalnog ivota i pripitomljene egzistencije previe civilizovanog oveka. Didro je jedan od prvih koji je propovedao da postoje dve vrste ljudi. Postoji vetaki ovek koji pripada drutvu i prilagodava se drutvenoj praksi i tei da ugodi; on je obina vrsta vetakog, neprirodna mala figura karikaturista osamnaestog veka. Ipak, unutar ovog oveka zatvoren je silovit, smeo, mraan, zloinaki instinkt koji eli da provali. To je ovek koji je, ako se kontrolie na pravi nain, odgovoran za velianstvena dela genija. Genije ove vrste ne moe biti ukroen, on nema nita zajedniko s onim pravilima koja su poloili opat Bato ili opat Dibo kao racionalne konvencije, racionalna pravila, u skladu s kojima se mogu stvoriti dobra dela umetnosti. U tipinom odeljku u Salonu iz 1765. godine, jednom od ranih dela umetnike kritike zbog kojeg je s pravom poznat, Didro pie: uvajte se onih iji su depovi puni esprit domiljatosti - i koji ovu domiljatost rasipaju u svakoj prilici, svugde. Oni u sebi nemaju demona, oni nisu smrknuti, tmurni, melanholini ili utljivi. Oni nikada nisu ni neugodni ni budalasti. eva, zeba, konopljarka, kanarinac, cvrkuu celi boji dan, a kada sunce pone da zalazi, stavljaju glavu pod krilo i zaspu. Tada genije uzima svoju lampu i pali je. Ova mrana, usamljena, divlja ptica, ovo neukrotivo stvorenje, sa svojim tamnim melanholinim perjem, otvara svoje grlo i poinje svoju pesmu, ini da lugovi odjekuju i naruava tiinu i tamu noi. Ovo je himna geniju, nasuprot talentu, pravilima, vajnim vrlinama osamnaestog veka - razumnosti, racionalnosti, meri, proporciji i svemu drugom. Ona pokazuje da su ak i u ovom isuenom gradu Parizu - u kojem niko,,prema Nemcima, nije doiveo, video boju, niko nikada nije saznao ta je uskomeana ljudska dua, niko nije imao bilo kakvu predstavu o agonijama duha, o tome ta je Bog ili ta moe biti preobraenje oveka - postojale osobe koje su bile svesne samoprevazilaenja, iracionalnih sila, neega to je nesumnjivo identino onome to je Haman slavio.

ISTINSKI OSNIVAI ROMANTIZMA

67

Ponovo moemo pitati: ta rei o Rusou? Pitanje je na mestu. Bilo bi nerazborito osporiti da su njegovo uenje i rei bili medu iniocima koji su nadahnuli romantiarski pokret. Ipak, moram ponoviti: njegova uloga je prenaglaena. Ako razmotrimo ono to je Ruso stvarno rekao, nasuprot nainu na koji je to rekao a nain i ivot su ono to je vano vidimo da je to najistiji sadraj racionalistikog sveta. Sve to je Ruso rekao je sledee: ivimo u pokvarenom drutvu; ivimo u loem licemernom drutvu u kojem ljudi lau i ubijaju jedni druge. Mogue je otkriti istinu. Ova istina se ne moe otkriti sofisticiranim sredstvima ili kartezijanskom logikom nego gledanjem u srce jednostavnog nepokvarenog ljudskog bia, plemenitog divljaka, deteta ili nekog slinog. Kada se istina jednom otkrije, to je vena istina, istina za sve ljude, svugde, u svim klimama i godinjim dobima i kada otkrijemo ovu istinu, vano je da ivimo u skladu s njom. Ovo se ne razlikuje od onoga to su rekli jevrejski proroci ili to govori svaki hrianski propovednik koji napada korumpiranu prefinjenost velikih gradova i otpadnitvo od Boga do kojeg dolazi na takvim mestima. Rusoovo stvarno uenje ne razlikuje se znaajno od uenja enciklopedista. On ih nije voleo zato to je po temperamentu bio neka vrsta dervia iz pustinje. Bio je paranoik, divalj i, na neki nain, mraan, ali i jako neurotian, kako bismo danas rekli; prema tome, on nije imao puno zajednikog s ljudima koji su sedeli za Holbahovim stolom ili na elegantnim prijemima koje je Volter organizovao u Ferneju. Ali to je, u izvesnom smislu, bila lina ili emocionalna stvar. Stvarna supstanca onoga to je Ruso rekao nije se mnogo razlikovala od zvaninog prosveenog uenja osamnaestog veka. Ono to je bilo drukije jeste nain, temperament. Kada Ruso poinje opisujui vlastita stanja duha ili due, emocije koje ga razdiru, silovitu provalu gneva ili radosti kroz koju prolazi, koristi ton koji je drukiji od tona osamnaestog veka. Ali to nije Rusoovo uenje koje su nasledili jakobinci ili koje je, u razliitim oblicima, ulo u uenja devetnaestog veka. Na osnovu nekih njegovih odlomaka smatramo ga jednim od osnivaa romantizma. Na primer: Nisam umovao, nisam

68

K O R E N I ROMANTIZMA

filosofirao... ushien predao sam se zbrci ovih velikih ideja... uguio sam se u univerzumu, eleo sam da skoim u beskrajno... moj duh se predao bujnom zanosu." Ovakav odlomak ne nalikuje puno trezvenim ili razboritim odlomcima enciklopedista; za njega ne bi marili Helvecije, Holbah, Volter ili, ak, Didro. Ono to Ruso hoe da kae jeste to da niko ne moe da voli kao to je on voleo, niko da mrzi kao to je on mrzeo, niko da pati kao to je on patio i jedino on moe razumeti sebe. Bio je jedinstven. Niko drugi ga nije mogao razumeti i jedino genije moe razumeti drugog genija. Ovo uenje bilo je suprotstavljeno gleditu da je istina podjednako dostupna svim razumnim ljudima koji svoje shvatanje ne zamuuju nepotrebnim emocijama i neznanjem. Ruso takozvanu hladnu logiku na koju se stalno ali, hladni razum, suprotstavlja vrelim suzama stida, radosti ili bede, ljubavi, oajanja, ponienja, duhovne agonije ili ekstatike vizije i zato ga Haman naziva najboljim od svih sofista - ali jo uvek sofistom. Haman je bio Sokrat, a Ruso sofist; on je bio najbolji zato to je shvatio da nije sve sasvim u redu s ovim elegantnim, racionalnim, razboritim Parizom. Ruso je bio sofist zbog toga to su njegova uenja jo uvek apelovala na razum; ona su jo uvek apelovala na injenicu da postoji neka vrsta temelja, dobrog ljudskog ivota, dobrih ljudi. Kada bi samo mogli da sastruu licemerstvo koje se u njima kroz vekove nakupilo, da uklone loe drutvo koje ih je pokvarilo, bili bi u stanju da zauvek ive dobro, u skladu s venim propisima. To je tano ono u ta Nemci nisu verovali, ono za ta su optuili Rusoa. Jedina razlika bila je u tome to su ostali enciklopedisti u Parizu verovali da se ovo moe postii reformom, postepeno, pridobijanjem vladara za njihovo stanovite, dranjem za prosveenog despota tako da on, ako je dovoljno prosveen, moe uspostaviti bolji ivot na zemlji. Ruso je verovao da cela prokleta nadgradnja mora biti sravnjena sa zemljom, da itavo pokvareno ljudsko drutvo mora biti spaljeno i pretvoreno u pepeo; onda e se roditi novi feniks, izgraen pomou samog sebe i svojih uenika. U naelu, ono to su Ruso i ostali enciklopedisti eleli da urade isto je, mada se njihovo gledite o odgovarajuim metodima moglo razlikovati.

ISTINSKI OSNIVAI ROMANTIZMA

69

Ako ovo uporedimo s onim to su Nemci u isto vreme govorili, videemo da je nemaki stav daleko silovitiji. Tipian je odlomak pesnika Lenca koji je izvrio samoubistvo. Bio je, otprilike, savremenik Rusoa. On kae:
Delovanje, delovanje je dua sveta, ne zadovoljstvo, ne preputanje oseanju, preputanje razmiljanju, jedino delovanje; jedino delovanjem postajemo lik Boga, Boga koji neprestano stvara i neprestano uiva u svojim delima. Bez delovanja, ukupno zadovoljstvo, sva oseanja, celo znanje nisu nita do odloena smrt. Ne smemo prestati da se muimo sve dok ne stvorimo slobodan prostor, ak i ako je taj prostor strano rasipanje i grozna uzaludnost, i onda se nadviti nad njim, kao to se Bog nadvio nad otpadom i prazninom pre nego to je svet stvoren, i onda e neto nastati. O blaenstvo, o bogoliko oseanje!

Ovo je neto to je sasvim drukije ak i od najsnanijih mudrovanja, najekstatinijih Rusoovih usklika i ukazuje na sasvim drukiji stav. Ova iznenadna strast za delovanjem kao takvim, ova mrnja prema svakom uspostavljenom poretku, prema svakom stanovitu o univerzumu koji ima strukturu koju je mirno (ili ak nemirno) opaanje u stanju da razume, da o njoj razmilja, da je klasifikuje, opie i, najzad, upotrebi - svojstveno je Nemcima. to se tie uzroka koji su doveli do tog stava, mogu samo da ponovim svoju prethodnu sugestiju. Oni se uglavnom mogu pripisati snanoj duhovnosti pijetizma iz koje potiu ovi ljudi i pustoenjima nauke koja je podrila njihovu pijetistiku veru i, premda ostavljajui ih s temperamentom pijetista, uklonila religijske izvesnosti tog pokreta. Ako pogledate pozorine komade, komade etvrte, pete ili este kategorije, koje je u ezdesetim i sedamdesetim godinama osamnaestog veka proizveo pokret u Nemakoj nazvan polet i estina", videete sasvim drukiji ton od onoga koji je karakteristian za evropsku knjievnost. Uzmite Klingera, nemakog dramskog pisca koji je napisao komad Sturm und Drang (Polet i estina"), po kojem je pokret i nazvan. Postoji Klingerov komad Blizanci u kojem jedan od blizanaca, snaniji, matovitiji i

70

KORENI ROMANTIZMA

vatreno romantian, ubija svog slabog, snobovskog i odbojnog brata zato to mu, kae on, njegov brat nee dopustiti da razvije svoju prirodu u skladu s njegovim demonskim i titanskim zahtevima. U svim ranijim tragedijama, pretpostavka je bila da u nekom drugom drutvu ne bi bilo potrebe za ovim groznim stvarima. Drutvo je loe, prema tome, mora biti poboljano. Ljudi su obmanuti drutvom; dakle, moramo biti u stanju da zamislimo bolje drutvo, kao to je to Ruso bio u stanju, u kojem se ljudi ne gue, ne tuku, u kojem loi nisu na vrhu a dobri na dnu, u kojem roditelji ne mue svoju decu, u kojem se ene ne udaju za mukarce koje ne vole. Mora biti mogue izgraditi bolji svet. Ali ne i u Klingerovoj tragediji, ne u Julius von Tarent, tragediji koju je napisao Lajzevic. Ne elim vie da nabrajam ova s pravom zaboravljena imena ali, uopte govorei, sutina svih ovih komada jeste ta da postoji neka vrsta nereivog sukoba u svetu, u samoj prirodi, to za rezultat ima injenicu da jaki ne mogu da ive sa slabima, lavovi ne mogu da ive s jaganjcima. Jaki moraju imati prostor za disanje, a slabi moraju podlei; ako slabi pate, oni e, prirodno, pruiti otpor i ispravno je da ga prue, kao to je i ispravno da ih jaki obuzdaju. Prema tome, sukob, tragedija, smrt - sve vrste uasa neizbeno su ukljuene u prirodu univerzuma. Gledite je, dakle, fatalistiko i pesimistiko, a ne nauno i optimistiko, ak ne ni duhovno ni optimistiko, u bilo kojem smislu rei. Ovaj stav prirodno naginje Hamanovom gleditu da je Bog blii abnormalnom nego normalnom, to on i otvoreno kae: normalan stvarno ne razume ta se dogaa. Ovo je originalna snaga zamaha u kojoj se javlja cela sloenost Dostojevskog. U izvesnom smislu to je primena hrianstva, ali pre novog hrianstva, zato to je tako iskreno i tako duboko odreeno. Prema ovom stanovitu, Bog je blii lopovima i prostitutkama, zlim ljudima nego (kae Haman) licemernim fdosofima Pariza ili licemernom svetenstvu Berlina koje pokuava da pomiri religiju s razumom, to je degradiranje svega do ega je oveku stalo. Svi veliki ljudi koji se istiu u ljudskom stremljenju, kae Haman, bili su bolesni ljudi na ovaj ili na onaj nain, imali su rane - Herkul, Ajaks, Sokrat, sv. Pavle, Solon, jevrejski proroci,

ISTINSKI OSNIVAI ROMANTIZMA

71

bakhantkinje, demonske figure - niko od ovih ljudi nije bio razborit. Mislim da je to ono to je u sutini uenja o linoj samosvesti koje ini jezgro nemakog poleta i estine". Ipak, svi ovi dramatiari su relativno sporedne figure. Pominjem ih samo da pokaem da Haman koji s pravom zasluuje da bude spaen od zaborava, nije bio potpuno usamljen. Jedino vredno delo koje je dao sturm und drang bio je Geteov Verter, tipian izraz svog autora. Ali i tu, takoe, nema leka. Ne postoji nain na koji Verter moe da izbegne samoubistvo. Ne postoji situacija u kojoj on, budui da voli udatu enu i da je brak zavet u koji veruju, moe da rei problem. Ako ljubav dvoje ljudi dode u sukob, tome nema nade i pomoi i mora se loe zavriti. To je moral Vertera i zato su mladi ljudi irom Nemake izvravali samoubistva u njegovo ime ne zato to u osamnaestom veku ili njihovom drutvu nije bilo odgovarajueg reenja, nego zato to su izgubili nadu u svet i mislili da je on iracionalno mesto u kojem se reenje, u naelu, ne moe nai. To je, dakle, atmosfera koja se u ezdesetim i sedamdesetim godinama osamnaestog veka razvila u Nemakoj. Postoje dva oveka koja su, po mom miljenju, istinski osnivai romantizma. Budui da su odgovorni za njega, znaajniji su od svih ljudi koje sam do sada pomenuo i sada u se njima okrenuti. Obojica su nastali iz ovog pokreta, jedan je saoseao s njim, a drugi je bio neprijateljski raspoloen prema njemu, ali je svojim delom vie unapredio njegove ideale to se ponekad, ironino, deava. Prvi je Herder, a drugi Kant, i na njima u se zadrati. Ne elim da izlaem opte ideje i nove pojmove za koje je Herder odgovoran i pomou kojih je oblikovao nau svest o istoriji i drutvu. Ogroman je uticaj ovog izuzetnog mislioca. Bio je pijetista i Prus i, kao i ostali, protestovao protiv besprekornog carstva Fridriha Velikog. Ono to je guilo ove dobre ljude - ak i Kanta, a kamoli Herdera koji je imao nagao i neuravnoteen temperament - bio je taj uredan, prosveeni da, prosveeni despotizam koji su negovali francuski intelektualci i inovnici pod vodstvom ovog razboritog, energinog i snanog despota. Ono na ta elim da se usredsredim jesu tri Herderova uenja. Ona su snano doprinela romantiarskom pokretu i, sasvim prirodno,

72

KORENI ROMANTIZMA

nastala su iz miljea koji sam opisao. Prvo je pojam onoga to u zvati ekspresionizam; drugo pojam pripadanja, to znai pripadati grupi; tree se odnosi na to da su istinski ideali esto neuskladivi jedan s drugim i da se ne mogu pomiriti. Sve ove tri ideje imale su revolucionarno znaenje u svoje vreme i neophodno je malo na njima se zadrati zato to im nije odato puno priznanje, ak ni u udbenicima istorije misli. Prvi pojam, ekspresionizam, svodi se na sledee. Herder je verovao da je jedna od osnovnih funkcija ljudskih bia da se izraze, da govore i da, prema tome, ma ta ovek izrazio, to predstavlja njegovu punu prirodu; ako to ne izraava njegovu punu prirodu, to je zato to je on osakatio, sputao sebe ili zauzdao svoju energiju. Ovo je on nauio od svog uitelja Hamana. Herder je stvarno bio direktan i odan uenik ove neobine linosti koju su zvali der Magus in Norden, mag sa severa - mag" u istom smislu u kojem i tri mudraca". U estetici osamnaestog veka - ak i mnogo strasnijoj Didroovoj estetici u poredenju sa suvom i konvencionalnom estetikom opata Batoa vrednost umetnikog dela sastojala se u onome to ono jeste. Tako se vrednost slike sastojala u tome to je lepa. O tome ta je ini lepom moglo se raspravljati; da li je to zato to prua zadovoljstvo, to zadovoljava intelekt, to ima neki poseban odnos s harmonijom sfera ili univerzumom ili to je kopija nekog velikog platonskog originala kojem je umetnik u trenutku nadahnua imao pristup. S time se i ne morate saglasiti. Ono oko ega su svi bili saglasni jeste to da se vrednost umetnikog dela sastoji iz osobina koje ono ima, iz onoga to jeste - lepote, simetrije, oblika, ma ta to moglo biti. Srebrna zdela je lepa zato to je lepa zdela, zato to ima osobine da bude lepa, ma kako lepota bila odreena. Ovo nema nita zajedniko s tim ko ju je napravio. Umetnik je u poloaju koji je veoma slian poloaju trgovca koji kae: moj privatni ivot ne treba da zanima oveka koji kupuje umetniko delo; traili ste srebrnu zdelu, evo je, nabavio sam je. Vas ne treba da zanima da li sam ja dobar mu, dobar glasa, fi+n ovek ili verujem li u Boga. Traili ste sto, evo stola; ako je to sto kakav ste traili, kakve jo pritube moete imati? Traili ste sliku, traili ste portret; ako je portret dobar,

ISTINSKI OSNIVAI ROMANTIZMA

73

uzmite ga. Ja sam Mocart, ja sam Hajdn, nadam se da u komponovati divnu muziku, pod ime podrazumevam muziku koju e drugi priznati kao divnu i za koju u biti odgovarajue plaen i koja e me uiniti besmrtnim umetnikom. To je bilo uobiajeno stanovite u osamnaestom veku i otada je to verovatno stanovite veine. Ovo nije bilo stanovite koje su zauzeli Nemci za koje smo zainteresovani, naroito ne Hamanovo i Herderovo. Za njih je umetniko delo neija ekspresija, ono je uvek govor. Umetniko delo je glas jednog oveka koji se obraa drugim ljudima. Bilo da je to srebrna zdela, muzika kompozicija, poema ili, ak, zbornik zakona - ma ta to bilo, svaka ljudska rukotvorina na neki nain predstavlja svestan ili nesvestan stav prema ivotu njenog tvorca. Kada uvaavamo umetniko delo, stavljeni smo u neku vrstu dodira sa ovekom koji ga je stvorio i ono nam se obraa; to je uenje. Prema tome, ideja da umetnik treba da kae, kao umetnik radim ovo, a kao glasa i mu ono", sam pojam da sebe mogu da izdelim na delove i kaem da jednom rukom radim jednu stvar koja nema nita zajedniko s onim to radi moja druga ruka, da moja lina uverenja nemaju nita zajedniko s recima koja stavljam u usta linostima u svojoj tragediji, da sam jednostavno trgovac, da je ono to treba proceniti umetniko delo a ne njegov tvorac, da su biografija, psihologija, ciljevi, cela supstanca umetnika, nevani u odnosu na umetniko delo - to uenje su Herder i njegovi sledbenici estoko odbacili. Uzmimo, na primer, narodnu pesmu. Ako vam se narodna pesma obraa, kau oni, to je zato to su ljudi koji su je stvorili bili Nemci kao i vi, i oni vam se obraaju jer pripadate istom drutvu; zato to su bili Nemci, koristili su posebne nijanse, koristili su naroito nizanje zvukova, posebne rei koje, budui da su na poseban nain povezane, plivaju u velikoj plimi rei i simbola i iskustava u kojoj su svi Nemci plivali, imaju neto osobeno da kau izvesnim osobama to ne mogu da kau drugima. Portugalac ne moe razumeti duh nemake pesme kao to to mogu Nemci, a Nemac ne moe razumeti duh portugalske pesme, i sama injenica da u ovim pesmama uopte postoji takva stvar kao to je duh predstavlja argument da se pretpostavi da one nisu jednostavno

74

K O R E N I ROMANTIZMA

predmeti kao predmeti u prirodi koji ne govore; one su, tako rei, rukotvorine, neto to je ovek stvorio radi komuniciranja s drugim ovekom. Ovo je uenje o umetnikoj ekspresiji, uenje o umetnosti kao komunikaciji. Herder ide dalje i razvija tezu na najpoetiniji i najmatovitiji nain. On kae da su neke stvari stvorili pojedinci, a druge stvari grupe. Neke stvari su stvorene svesno, a druge nesvesno. Ako pitate ko je stvorio narodnu pesmu, narodnu igru, nemake zakone, nemaki moral, institucije u ijim okvirima ivimo, ne moete dobiti odgovor; on lei obavijen maglama bezlinih drevnih vremena; ipak, te stvari su stvorili ljudi. Svet je ono to ovek napravi od njega; na svet, na nemaki svet, izgradili su drugi Nemci i zato nam on mirie, izgleda i zvui poznato. Iz ovoga on razvija ideju da svaki ovek tei da pripada nekoj grupi ili joj u stvari pripada, i ako se odvoji od nje, oseae se kao tuin, a ne kao kod kue. Celu ideju biti kod kue ili biti odseen od prirodnih korena, cela ideja korena, pripadanja grupi, sekti, pokretu, uglavnom je izumeo Herder. Njene anticipacije postoje u Vikoovom udesnom delu Nova nauka, ali je ono (ponavljam) bilo zaboravljeno i premda ga je Herder mogao proitati kasnih sedamdesetih godina osamnaestog veka, izgleda da je veinu svojih ideja razvio pre nego to je proitao ovo delo svog velikog italijanskog prethodnika. Herderovo osnovno uverenje bilo je slino ovom. Svaki ovek koji eli da se izrazi, upotrebljava rei. Rei nisu njegov izum, one su mu ve prenete u nekom nasleenom toku tradicionalnih predstava. Sam ovaj tok nahranili su drugi ljudi koji sebe izraavaju. ovek, na neopipljiv nain, ima vie zajednikog s ljudima s kojima ivi, nego s ljudima koji su daleko od njega. Herder ne koristi krv i rasu kao kriterijum. On govori o naciji, ali nemaka re nacija u osamnaestom veku nije imala znaenje koje je imala u devetnaestom. On govori o jeziku i tlu kao vezi i, grubo govorei, teza je sledea: ono to ljudi koji pripadaju istoj grupi imaju zajedniko, neposrednije je odgovorno za ono to jesu cd onoga to im je zajedniko s ostalima ljudima na drugim mestima. Nain na koji, recimo, Nemac ustaje i seda, na koji igra, donosi zakone, njegov rukopis i njegova poezija i muzika,

ISTINSKI OSNIVAI ROMANTIZMA

75

nain na koji elja kosu i filosofira, sve to ima neopipljiv zajedniki gestalt. Sve ima neki obrazac kvaliteta na osnovu kojeg se oni prepoznaju kao Nemci (sebe prepoznaju kao Nemce i drugi ih prepoznaju kao Nemce), dok se po svemu tome razlikuju od Kineza. Kinezi takode eljaju svoju kosu, piu poeziju, imaju zakone, love i pribavljaju hranu na razliite naine i prave sebi odeu. Postoji, naravno, neto zajedniko nainima na koje ljudi reaguju na slian prirodni podsticaj. Ipak, postoji poseban kvalitet gestalta koji poblie oznaava odreene ljudske grupe moda ne nacionalnosti; moda su ove grupe manje. Herder sigurno nije bio nacionalista u smislu da je verovao da postoji neka vrsta duboke neopipljive sutine koja ima veze s krvlju ili rasom - sve to je on verovao jeste to da se ljudske grupe razvijaju na neki biljni ili ivotinjski nain i da su organske, botanike ili druge bioloke metafore podesnije za opisivanje takvog razvoja nego hemijske ili matematike metafore francuskih popularizatora nauke osamnaestog veka. Iz ovoga slede izvesni romantiarski zakljuci; to jest, zakljuci koji su uticali na antiracionalizam, barem onako kako je shvaen u osamnaestom veku. Glavni za nas je ovaj: ako je zaista tako, onda je oigledno da predmeti ne mogu biti opisani bez upuivanja na ciljeve njihovih tvoraca. Vrednost umetnikog dela treba analizirati u terminima posebne grupe osoba kojima je ono upueno, motiva onog koji govori, uticaja na one kojima se govori i veze koju ono automatski stvara izmeu govornika i slualaca. Ono je oblik komunikacije, i ako je to, onda nema bezlinu ili venu vrednost. Ako elite da razumete umetnost nekog starog Grka, beskorisno je utemeljiti vene kriterijume u smislu u kojem sva umetnika dela moraju biti divna i onda razmotriti da li je grko umetniko delo divno ili nije divno u smislu tih kriterij uma. Ako ne razumete ta su bili Grci, ta su eleli, kako su iveli, ako ogromnim naprezanjem (kao to Herder kae, oponaajui Vikoa na najneverovatniji nain), s najveim moguim naporom mate, ne uete u oseanja tih izvanredno neobinih ljudi, daleko od vas u vremenu i prostoru, ako inom mate, unutar sebe, ne pokuate da rekonstruiete oblik ivota koji su ti ljudi vodili, kakvi su bili njihovi zakoni, njihova etika naela, kako

76

KORENI ROMANTIZMA

su izgledale njihove ulice, kakve su bile njihove vrednosti, ako, drugim recima, ne pokuate da unutar sebe doivite njihov oblik ivota - sve ovo danas je optepoznato, ali ne i u ezdesetim ili sedamdesetim godinama osamnaestog veka kada se prvi put tako progovorilo ako ne pokuate da to uradite, vae anse da istinski razumete njihovu umetnost i dela i stvarno saznate ta je Platon podrazumevao pod saznanjem i ko je stvarno bio Sokrat, male su. Sokrat za Herdera nije veni mudrac francuske prosveenosti, veni racionalistiki mudrac niti jednostavno ironini ismeva naduvenih sveznalica, kao to ga je Haman doivljavao. Sokrat je Atinjanin koji je iveo u petom veku - a ne u etvrtom ili u drugom, ne u Nemakoj niti Francuskoj nego u Grkoj, onda i samo onda. Da biste razumeli grku filosofiju, morate razumeti grku umetnost; da biste razumeli grku umetnost, morate razumeti grku istoriju; da biste razumeli grku istoriju, morate razumeti grku geografiju, morate videti biljke koje su Grci gledali, razumeti tlo na kojem su iveli i tako dalje i tako dalje. Ovo je, prema tome, zainjanje celog pojma istoricizma, evolucionizma, pojma da druga ljudska bia moete razumeti samo u terminima sredine koja se malo razlikuje od vae. Ovo je, isto tako, koren pojma pripadanja. Ovaj pojam prvi put je razjasnio Herder i zato mu je itava ideja kosmopolitskog oveka, oveka koji je podjednako kod kue u Parizu, Kopenhagenu, Irskoj ili Indiji, potpuno strana. ovek pripada tamo gde jeste, ljudi imaju korene, oni mogu da stvaraju samo u smislu onih simbola u kojima su vaspitani, a vaspitani su u smislu neke vrste zatvorenog drutva koje im se obraa na jedinstveno razumljiv nain. Svaki ovek koji nije imao sreu da iskusi ovo, koji je vaspitan bez korena, na pustom ostrvu, u izgnanstvu, kao emigre, u toj meri je osakaen i njegove stvaralake moi automatski su manje. Racionalisti, univerzalisti, objektivni kosmopolitski mislioci Francuske osamnaestog veka, nisu mogli razumeti i, sigurno, odobriti ovo uenje. Ali iz ovoga sledi zakljuak koji mnogo vie zapanjuje, koji sam Herder moda nije potpuno naglasio, a on je sledei. Ako vrednost svake kulture lei u onome emu svaka posebna kultura tei - kao to on kae, svaka kultura ima svoje teite - morate,

ISTINSKI OSNIVAI ROMANTIZMA

77

pre nego to razumete te ljude, odrediti ovo teite, Schwerpunkt, kao to ga on naziva; bespredmetno je procenjivati ove stvari s gledita nekog drugog veka ili neke druge kulture. Ako morate to da radite, onda ete videti da razliita doba imaju razliite ideale koji vae za odreeno vreme i mesto i da im se danas moemo diviti i uvaavati ih. Ali uzmimo u obzir sledee: na poetku sam pokuao da ustanovim da je jedan od velikih aksioma prosveenosti osamnaestog veka, koji je romantizam hteo da uniti, taj da se valjani, objektivni odgovori mogu dati na sva velika pitanja oveanstva - kako iveti, biti, ta je dobro a ta loe, ta je ispravno a ta pogreno, ta je lepo a ta runo, zato delovati na jedan a ne na drugi nain - i da se ovi odgovori mogu dobiti posebnim metodom koji preporuuje odreeni mislilac i da se svim ovim pitanjima moe dati oblik tvrdnji koje e, ako su istinite, biti u skladu jedn" s drugom ak moda i vie od toga, one e moda jedna drugu imati za nunu posledicu - i, uzete zajedno, ove tvrdnje e konstituisati taj ideal, savreno stanje stvari do kojeg bismo svi, iz jednog ili drugog razloga, voleli da doe, bez obzira na to da li je ono praktino izvodljivo. Pretpostavimo sada da je Herder u pravu; pretpostavimo da su Grci koji su iveli u petom veku mogli da tee jedino idealu koji je sasvim drukiji od ideala Vavilonaca, od egipatskog pogleda na ivot, zato to su ljudi koji su ga se drali iveli u Egiptu koji je imao drukiju geografiju, drukiju klimu i tako dalje, i zato to Egipani potiu od naroda koji je imao potpuno drukiju ideologiju od ideologije Grka - ono to su Egipani eleli bilo je drukije od onoga to su Grci eleli, ali podjednako valjano, podjednako plodno - a Herder je jedan od onih malobrojnih mislilaca koji se apsolutno divio stvarima onakvima kakve jesu i nije ih osuivao zbog toga to nisu neto drugo. Za Herdera je sve divno. On je ushien Vavilonom i Asirijom, Indijom i Egiptom. On ima dobro miljenje o Grcima, o srednjem veku, o osamnaestom veku, on ima dobro miljenje o gotovo svemu, osim o svom vremenu i mestu. Ako postoji bilo ta to Herder nije voleo, to je uklanjanje jedne kulture od strane druge. On nije voleo Julija Cezara zbog toga to je Cezar zgazio mnoge azijske kulture i danas

78

KORENI ROMANTIZMA

ne znamo emu su Kapadokijanci stvarno stremili. On nije voleo krstae zato to su oni naneli tetu Vizantincima i Arapima, a ove kulture imaju sva prava na najbogatiju i najpuniju samoekspresiju, bez imperijalistikih vitezova koji ih gaze. On je mrzeo svaki oblik nasilja, prinude i gutanja jedne kulture od strane druge, zato to je hteo da sve, koliko je to mogue, bude ono to jeste. Herder nije, kao to se ponekad kae, zaetnik nacionalizma, mada su, nesumnjivo, neke njegove ideje prodrle u nacionalizam, nego neega ne znam ba kako da to podesno imenujem to je mnogo slinije populizmu. To e rei (da navedemo njegove kominije oblike), on je pretea svih onih ljubitelja starine koji ele da domoroci, to je vie mogue, ostanu domoroci koji vole umetnost i zanate, koji se gnuaju standardizacije - svih koji vole neob'no, ljudi koji ele da sauvaju najprefinjenije oblike starog provincijalizma bez nametanja neke odbojne prestonike jednoobraznosti. Herder je otac, predak, svih onih putnika, diletanata, koji idu po svetu otkrivajui zaboravljene oblike ivota, radujui se svemu to je osobeno, neobino, domorodako, netaknuto. U tom smislu, on je u velikoj meri uticao na tokove ljudske sentimentalnosti. U svakom sluaju, to je Herderov temperament i zato, poto on eli da sve, to je vie mogue, bude onako kao to moe da bude, da se razvije u svom najbogatijem i najpunijem stepenu, ideja da moe postojati jedan jedini ideal zajedniki za sve ljude, svugde, postaje neshvatljiva. Ako su Grci imali ideal koji je bio savren za njih kao Grke; ako su Rimljani imali ideal koji je bio manje savren ali je, koliko god je to mogue, odgovarao ljudima koji su, naalost, bili Rimljani i, oigledno, manje nadareni od Grka, barem s Herderovog gledita; ako su u ranom srednjem veku nastala velianstvena dela u, recimo, obliku Pesme o Nibelunzima (kojoj se on divio) ili drugih ranih epskih dela koja je on smatrao jednostavnim, herojskim ekspresijama nezatrovanih, sveih naroda koji su jo uvek tumarali po umama i koje nisu unitili strani ljubomorni susedi zgazivi njihovu kulturu na brutalan nain; ako je sve ovo istina, ne moemo sve ove stvari imati skupa. ta je idealan oblik ivota? Ne moemo biti i Grci i Feniani, i istonjaci i zapadnjaci, severnjaci i junjaci. Ne moemo

ISTINSKI OSNIVAI ROMANTIZMA

79

dostii najvie ideale svih vekova i svih mesta istovremeno. Poto ne moemo to da uradimo, itava ideja savrenog ivota pada - itava ideja postojanja ljudskog ideala kojem svi ljudi streme, postojanja neke vrste odgovora na pitanja ove vrste, ak postojanja odgovora u hemiji, fizici ili matematici na izvesna pitanja na koja, barem u naelu, neka vrsta konanog odgovora moe da se da; ili ako ne konani odgovor, ono, u svakom sluaju, odgovor koji je priblian konanosti, koji je konaniji nego bilo koji do sada dobijen, uz nadu, ili barem ansu, da emo, to dalje nastavljamo u istom smeru, biti blii konanom reenju. Ako ovo vai za fiziku, hemiju i matematiku, kao to se mislilo u osamnaestom veku, mora vaiti za etiku i estetiku; ako je mogue postaviti kriterij ume koji vam kau ta umetniko delo ini savrenim, ta ini ivot savrenim, ta ini karakter savrenim, ta politiki ustav ini savrenim; ako je mogue pruiti ove odgovore, oni se mogu dobiti samo ako pretpostavimo da su svi drugi odgovori, ma koliko zanimljivi i privlani, pogreni. Ali ako je Herder u pravu, ako je za Grke bilo ispravno da nastave u grkom smeru, za Indijce ispravno da nastave u indijskom smeru; ako su grki i indijski ideal potpuno neuskladivi, to on ne samo da priznaje nego i naglaava s nekom vrstom radosti; ako raznovrsnost i razlika nisu samo injenica o svetu nego i velianstvena injenica, kao to je on mislio, dajui razloge za raznovrsnost mate stvaraoca i sjaj ljudskih stvaralakih moi, beskrajnih mogunosti koje stoje pred oveanstvom, neispunjenosti ljudskih ambicija i opteg uzbuenja zbog ivljenja u svetu u kojem nita ne moe biti potpuno iscrpeno ako je to predstava, onda ideja konanog odgovora na pitanje kako iveti postaje apsolutno besmislena. On moe nita da ne znai zbog toga to su svi ovi odgovori, po svoj prilici, neuskladivi jedan s drugim. Otuda Herderov konaan zakljuak da svaka ljudska grupa mora stremiti onome to je u njenim kostima, a to je deo njene tradicije. Svaki ovek pripada grupi kojoj pripada; njegov zadatak kao ljudskog bia jeste taj da saopti istinu onako kako mu ona izgleda; to kako mu ona izgleda, valjano je koliko i istina kako izgleda drugima. Iz ove ogromne raznovrsnosti boja moe se napraviti udesan mozaik, ali niko ne moe razumeti ceo mozaik,

80

KORENI ROMANTIZMA

niko ne moe sagledati itavu umu, jedino Bog moe shvatiti ceo univerzum. Ljudi to ne mogu zato to pripadaju tamo gde pripadaju i ive tamo gde ive. Svako doba ima svoj unutranji ideal i, prema tome, bilo koji oblik nostalgine tenje ka prolosti - na primer: Zato ne moemo biti kao Grci? Zato ne moemo biti kao Rimljani?", to je po svoj prilici ono to su francuski politiki filosofi, francuski slikari ili francuski vajari govorili sebi u osamnaestom veku - ceo pojam preporoda, vraanja srednjem veku, rimskim vrlinama, vraanja Sparti, Atini ili, alternativno, bilo kojem obliku kosmopolitizma - Zato ne moemo stvoriti takvu svetsku dravu u kojoj e svako biti idealno uklopljen kao cigle, oformiti strukturu koja e zauvek trajati, jer je izgraena po neunitivoj formuli, istini, dobijenoj nepogreivim metodima?" mora postati besmisleno, samoprotivreno; ovim uenjem Herder je zadao teak udarac evropskom racionalizmu, od kojeg se ovaj nikada nije oporavio. U ovom smislu, Herder je jedan od osnivaa romantiarskog pokreta. Jedan je od osnivaa pokreta ija karakteristina svojstva ukljuuju osporavanje jedinstva, harmonije, uskladivosti ideala, bilo u sferi delatnosti ili u sferi misli. Lencov postulat o delatnosti - delatnost, uvek delatnost, napravite prostor za delovanje; moemo iveti samo ako delujemo, inae nita nije vredno posedovanja - veoma je slian celom Herderovom stanovitu, zato to se, prema njemu, ivot sastoji u izraavanju iskustva i njegovom prenoenju na druge s individualnom obojenou. On ne mari, niti vidi zato bi morao da mari, ta e iz toga ispasti za dve stotine godina, pet stotina godina, dve hiljade godina. Ovo je sasvim nov i krajnje revolucionaran i uznemirujui stav u onome to je vrsta philosphia perennis Zapada, prema kojoj se na sva pitanja mogu dati pravi odgovori, prema kojoj se pravi odgovori, u naelu, mogu nai i koji su, u naelu, uskladivi ili se mogu spojiti u skladnu celinu kao to je slagalica. Ako je ono to je Herder rekao istina, ovo stanovite je pogreno i ovi ljudi su nastavili da se spore i bore i u praksi i u teoriji, i tokom nacionalnih revolucionarnih ratova i tokom nasilnih sukoba uenja i prakse, i u umetnostima i u miljenju, za sledeih sto sedamdeset godina.

Poglavlje 4

SPUTANI ROMANTIARI

ada se okreem nemakim misliocima, dvojici filosofa i jednom umetniku dramatiaru, koji su utisnuli peat na celokupin romantiarski pokret u Nemakoj i izvan njenih granica. Ovi romantiari s pravom se mogu zvati sputani romantiari; nakon toga, raspravljau o nesputanim romantiarima, do kojih je ovaj pokret konano doveo. Priroda stvari", rekao je jednom Ruso, nije ono to nas izluuje, izluuje nas samo zloba". Ovo verovatno vai za veinu oveanstva. U osamnaestom veku, meutim, postojali su neki Nemci za koje to nije vailo. Njih je izluivala ne samo zloba ljudi nego i priroda stvari. Jedan od njih bio je filosof Imanuel Kant. Kant je mrzeo romantizam. Gnuao se svakog oblika ekstravagancije, fantaziranja, to je zvao Schwrmerei, svakog oblika preterivanja, misticizma, neodreenosti, zbrke. Ipak, on se s pravom smatra jednim od osnivaa romantizma - u emu postoji izvesna ironija. On je, kao i Haman i Herder, koje je poznavao, odrastao u pijetistikoj atmosferi. Hamana je smatrao patetinim i konfuznim mistikom, a Herderovi spisi nisu mu se sviali zbog njihovih ogromnih uoptavanja koja nisu potkrepljena svedoanstvom, njihovih golemih imaginativnih zamaha koje je smatrao uvredom razuma. Kant se divio naukama. Imao je precizan i krajnje lucidan um: pisao je nejasno, ali retko neprecizno. Bio je istaknut naunik (kosmolog); u nauna naela verovao je moda vie nego u bilo koja druga; objanjenje osnova naune logike i naunog metoda smatrao je svojim ivotnim zadatkom. On nije voleo nita to je, u bilo kojem smislu, bilo preterano ushieno ili konfuzno. Voleo je logiku i strogost. One koji su zamerali ovim kvalitetima

82

KORENI ROMANTIZMA

smatrao je, jednostavno, mentalno ravnodunima. On je mislio da logika i strogost zahtevaju velika mentalna naprezanja i za one koji su smatrali da su ove stvari i suvie teke, bilo je uobiajeno da izmiljaju razne primedbe. Nesumnjivo je da ima istine u onome to je rekao. Ali ako je on, u bilo kojem smislu, osniva romantizma, onda on to nije kao kritiar nauka niti kao sam naunik nego kao specifino moralni filosof. Kant je zapravo bio opijen idejom ljudske slobode. Njegovo pijetistiko vaspitanje nije dovelo do ushienog samoosamljivanja, kao u sluaju Hamana i drugih, nego do neke vrste snane preokupacije unutranjim moralnim ivotom oveka. Jedna od tvrdnji u koju je bio uveren jeste ta da je svaki ovek svestan razlike izmeu, s jedne strane, sklonosti, elja, strasti, koje ga poteu spolja, koje su deo njegove emotivne, senzitivne ili empirijske prirode i, s druge strane, pojma dunosti, obaveze da se uradi ono to je ispravno, a to esto dolazi u sukob sa eljom za zadovoljstvom i sklonou. Brkanje ova dva pojma njemu je izgledalo kao jednostavna zabluda. On je mogao navesti poznate rei eftsberija koji se usprotivio stanovitu po kojem je ovek odreen ili uslovljen spoljanjim iniocima. ovek, rekao je Seftsberi na poetku osamnaestog veka, nije vrsto okovani tigar" ili majmun koji se vaspitava biem" - tigar vrsto okovan strahom od kazne ili majmun na koga deluje bi elje za nagradom ili, opet, strah od kazne. ovek je slobodan, on poseduje uroenu slobodu i ova sloboda, prema Seftsberiju, ini nas privilegovanima i gospodarima vlastite sudbine. Ali ovo je, u sluaju eftsberija, bio jednostavan obiter dictum koji nema mnogo zajednikog sa ostatkom njegove filosofije. Kod Kanta je to postalo opsesivno glavno naelo. Po njemu, ovek je ovek samo zato to bira. Razlika izmeu oveka i ostatka prirode, bilo ive ili neive, jeste ta to drugim stvarima upravlja zakon uzronosti, druge stvari strogo slede neku vrstu unapred odreene sheme uzroka i posledice, dok je ovek slobodan da bira ono to eli. Ova volja jeste ono to ljudska bia razlikuje od drugih predmeta u prirodi. Volja je ono to omoguuje ljudima da izaberu dobro ili zlo, ispravno ili pogreno. Ne postoji vrednost u biranju onoga to je ispravno ukoliko nije mogue

SPUTANI ROMANTIARI

83

izabrati ono to je pogreno. Stvorenja koja su, bilo kakvim uzrocima, determinisana da stalno biraju ono to je dobro, lepo i istinito, ne mogu polagati pravo na vrednost onoga to rade jer, bez obzira na to koliko rezultati mogu biti uzvieni, delovanje bi bilo automatsko. Kant je, prema tome, pretpostavio da ceo pojam moralne vrednosti, pojam zasluge, ceo pojam koji je posledica injenice da hvalimo i kudimo, da uzimamo u obzir da ljudima treba estitati ili ih osuditi zbog delovanja na ovaj ili onaj nain, podrazumeva injenicu da su oni u stanju da slobodno biraju. Iz ovog razloga, jedna od stvari koje se najvie gnuao u svakom sluaju, u politici - bio je pojam paternalizma. Dve glavne smetnje opsedale su Kanta celog ivota. Jedna je opstrukcija ljudi, a druga opstrukcija stvari. Opstrukcija ljudi dovoljno je poznata tema. U kratkom ogledu Odgovor na pitanje: 'ta je prosveenost?'" Kant odgovara da je to jednostavno sposobnost ljudi da odrede svoje ivote, osloboenje od uzica kojima nas drugi vode, injenica da su ljudi postali zreli i odluni u tome ta da rade, da li da budu dobri ili zli, ne oslanjajui se iskljuivo na autoritet, vaspitae, dravu, svoje roditelje, dadilje, tradiciju, uspostavljene vrednosti na kojima poiva teina moralne odgovornosti. ovek je odgovoran za vlastita dela. Ako odustane od ove odgovornosti ili ako je i suvie nezreo da je shvati, onda je pro tanto varvarin ili dete. Civilizacija je zrelost, zrelost je samoodreenje - biti odreen racionalnim razmatranjima, a ne neim nad ime nemamo kontrolu, posebno odlukama drugih ljudi. Paternalistika vladavina", kae Kant mislei na Fridriha Velikog, jer nesumnjivo je da za profesora u Kenigsbergu ne bi bilo bezbedno da to kae otvoreno - koja se zasniva na dobrotvornom vladaru koji sa svojim potinjenim postupa kao sa decom... najvei je despotizam koji se moe zamisliti" i on unitava slobodu". Na drugom mestu on pie: ovek koji zavisi od drugog oveka, uopte vie nije ovek, on gubi svoj ugled, on nije nita drugo do svojina drugog oveka." Prema tome, u svojoj moralnoj filosofiji Kant se naroito gnua bilo kojeg oblika dominacije jednog ljudskog bia nad drugim.Zaista, on je tvorac pojma eksploatacije kao zla. Mislim da pre kraja osamnaestog veka i, naroito, pre Kanta, neete nai

84

KORENI ROMANTIZMA

puno toga o eksploataciji kao zlu. Zaista, zato bi se smatralo tako stranim da jedan ovek koristi drugog oveka za svoje ciljeve radije nego za ciljeve ovog drugog oveka? Moda postoje gori poroci, moda je surovost gora, moda je, kao to prosveenost tvrdi, neznanje gore, ili ravnodunost, ili druge stvari te vrste. Ne za Kanta. Svaka upotreba drugih ljudi za ciljeve koji nisu ciljevi tih ljudi nego neiji vlastiti, njemu je izgledala kao oblik degradacije koju jedan ovek namee drugom, oblik groznog osakaivanja drugih ljudi, oduzimanja onoga to ih istie kao ljude, oduzimanje slobode samoodreenja. Zato kod Kanta nalazite tako strasnu propoved protiv eksploatacije, dehumanizacije, svega to kasnije postaju stalne fraze svih liberalnih i socijalistikih pisaca u devetnaestom i dvadesetom veku - cela ideja degradacije, mehanizacije ivota, otuenja, upotrebe ljudi kao stvari, upotrebe ljudi kao sirovine na kojoj e drugi ljudi iskaljivati svoju volju, opteg stanovita o ljudskim biima kao entitetima s kojima se moe postupati protiv njihove volje. Monstruoznost toga, ideja da je to moralno najgora stvar koju jedno ljudsko bie moe uiniti drugom, izvire iz ove strasne Kantove propagande. Nesumnjivo je da se taj stav moe nai i pre njega i kod drugih autora, naroito hrianskih, ali on je taj koji ga je sekularizovao i uveo u uobiajenu upotrebu u Evropi. Zaista, to je glavna ideja. Zato se Kant tako oseao u vezi s njom? Zato to je mislio da su vrednosti entiteti koje stvaraju sama ljudska bia. Ideja je sledea: ako u svom delovanju ljudska bia zavise od neeg to je izvan njih i njihove kontrole, ako, drugim reima, izvor njihovog ponaanja nije unutar njih nego negde drugde, onda se ona ne mogu smatrati odgovornima. Ako nisu odgovorna, nisu potpuno moralna bia. Ali ako nismo moralna bia, onda su naa razlikovanja izmeu ispravnog i pogrenog, slobodnog i neslobodnog, dunosti i zadovoljstva, obmane, i s tim je on bio spreman da se suoi, da to ospori. Osnovnim podatkom ljudske svesti osnovnim barem koliko i injenica da vidimo stolove, stolice, drvee i druge predmete u prostoru ili da imamo percepciju drugih predmeta u prirodi - smatrao je to da znamo da postoje izvesna delovanja za koja se moe rei da ih moemo sprovesti ili se uzdrati od njih. To je osnovni podatak.

SPUTANI ROMANTIARI

85

Ako je to tako, onda vrednosti, odnosno svrhe ili ciljevi kojima ljudska bia tee, ne mogu biti izvan nas, i ako njihov intenzitet odreuje naa delovanja, onda im moramo robovati - to bi bio krajnje uzvien oblik ropstva, ali je ipak ropstvo. Prema tome, ne biti kao rob, biti slobodan, znai slobodno se posvetiti nekoj vrsti moralnih vrednosti. Moete se predati nekoj vrednosti ili ne predati, ali sloboda je u predavanju, a ne u statusu, racionalnom ili neracionalnom, same vrednosti; u injenici da joj se posveujete ili ne posveujete, da joj se moete posvetiti ali ne oseati potrebu za tim. Ono emu se posveujete je druga stvar - to se moe otkriti racionalnim sredstvima ali samo posveivanje ili neposveivanje ini od toga vrednost za vas. Drugim recima, kada delo nazivamo dobrim ili loim, ispravnim ili pogrenim, posledica je tvrenja da postoje slobodna samoobavezujua dela - ono to se kasnije zvalo engage, obavezujue, neravnoduno ponaanje ljudskih bia. To je ono to Kant ima na umu kada kae da su ljudi ciljevi po sebi. ta drugo moe biti cilj? Ljudi biraju dela. Da biste rtvovali oveka, morate ga rtvovati neemu to je vie od njega. Ali nita nije vie od onoga to bi trebalo da se smatra najviom moralnom vrednou. Kada kaemo da stvar ima visoku moralnu vrednost, to znai da je jedan ili drugi ovek spreman da ivi ili umre za niu; ako ne postoji spremnost da se ivi ili umre za nju, ona" ne postoji u smislu moralne vrednosti. Vrednost - barem dunost, cilj koji nadilazi elju i sklonost - konstituie ljudski izbor, a ne neki sutinski kvalitet po sebi, negde izvan. Vrednosti nisu zvezde na nekom moralnom nebu, one su unutranje, ono za ta ljudska bia, slobodno birajui, smatraju da vredi iveti, boriti se, umreti. To je Kantova osnovna propoved. On za to ne prua neki veliki dokaz, on to, u razliitim tvrenjima koja se vie ili manje ponavljaju, jednostavno iznosi kao samooiglednu istinu. S njegovog gledita, mnogo kobnija, ak i od opstrukcije ili porobljavanja ljudi, njihovog meusobnog petljanja ili sudaranja, jeste nona mora determinizma, ropstva u vlasti prirode. Kada bi, kae Kant, ono to nesumnjivo vai za neivu prirodu, odnosno zakon uzronosti, vailo i za sve aspekte ljudskog ivota, onda zaista ne bi bilo morala. Jer tada bi ljudi bili potpuno

86

KORENI

ROMANTIZMA

uslovljeni spoljanjim iniocima i mada bi sebe mogli obmanjivati da su slobodni, oni bi, u stvari, bili determinisani. Determinizam, naroito mehaniki, ne moe se uskladiti sa slobodom i moralom i, prema tome, mora biti pogrean. Pod determinizmom on podrazumeva svaku determinisanost spoljanjim iniocima, bilo materijalnim iniocima - fizikim ili hemijskim - o kojima se govorilo u osamnaestom veku, bilo strastima koje oveku izgledaju nesavladive. Ako kaete da je strast snanija od vas, da ste bespomoni, da se predajete, da vas savladava, u stvari priznajete izvesnu bespomonost i ropstvo. Za Kanta, to uopte ne mora biti tako. Problem slobodne volje jeste staro i teko pitanje; izmislili su ga stoici i od tada ono mui ljudsku matu i um. Ali Kant ga je doiveo kao munu dilemu; i kada je naeno zvanino reenje, odnosno da biramo kao to biramo (niko ne osporava da moemo birati izmeu stvari), ipak su predmeti izmeu kojih biramo i injenica da biramo na n?in na koji biramo determinisani - drugim recima, kada postoje alternative, injenica da smo u situaciji u kojoj postoje ove alternative i da e naa volja biti determinisana u odreenom smeru, znai da radimo ono to elimo, ali sama naa elja nije slobodna - Kant to naziva bednim izvrdavanjem koje niko ne bi mogao da prihvati. Dosledno tome, on je presekao sve mogue puteve bekstva sve zvanine puteve koje su drugi filosofi, zaplaeni istom dilemom, ponudili. Ovaj problem, premda naroito vaan za njega, dominirao je od tada evropskom milju i, u izvesnoj meri, evropskom praksom. To je problem koji je opsedao i filosofe i istoriare u devetnaestom veku, a takode ih opseda i u naem (dvadesetom veku - prim. prev.). Danas se on, s naroitom estinom ispoljava u razliitim oblicima, na primer u obliku argumenata koje istoriari iznose o relativnim ulogama pojedinaca u istoriji i ogromnim bezlinim silama, drutvenim, ekonomskim ili psiholokim. Javlja se i u obliku razliitih politikih teorija: postoje oni koji veruju da ljude, na primer, determinie njihov objektivni poloaj u, recimo, klasnoj strukturi, i oni koji veruju da ljudi nisu tako. ili, u svakom sluaju, ne sasvim tako, determinisani. Javlja se u pravnoj teoriji kao nesaglasnost izmeu ljudi koji misle da je

SPUTANI ROMANTIARI

87

zloin bolest i da se mora leiti medicinskim sredstvima, zato to je to neto za ta zloinac nije odgovoran, i onih koji veruju da kriminalac moe da izabere ta da radi i, prema tome, leiti njega ili ga podvri medicinskom tretmanu predstavlja uvredu njegovog uroenog ljudskog dostojanstva. Ovo je bilo stanovite koje je zauzeo Kant. On je verovao u retributivno kanjavanje (koje se danas smatra retrogradnim stanovitem i, zaista, moe to biti) zato to je mislio da bi ovek vie voleo da ide u zatvor nego u bolnicu; zato to je mislio da ako je ovek, koji je uradio neto i ako je okrivljen zbog toga, estoko okrivljen ili ak kanjen, mogao to izbei, a to pretpostavlja da je ljudsko bie koje moe du bira (ak i ako je izabrao ono to je zlo), a ne da se s njim postupa kao da je uslovljen silama nad kojima nema kontrolu (uslovljen, recimo, sredinom, nainom na koji su s njim postupali roditelji, ili hiljadama drugih inilaca zbog kojih nije u stanju da deluje drukije - na primer, neznanjem ili nekom psihikom boleu). Mislio je da je to dublja uvreda oveka, u onoj meri u kojoj se s njim postupa kao sa ivotinjom ili sa stvari, a ne kao sa ljudskim biem. Kant veoma strastveno raspravlja o ovome i ja elim da istaknem tu estinu njegovih pogleda. Za njega je dareljivost porok zato to je oblik milostivosti i pokroviteljstva. To je ono to oni koji imaju" daju onima koji nemaju". U pravinom svetu dareljivost se ne bi zahtevala. Saaljenje je za Kanta ogavna osobina On bi vie voleo da bude ignorisan, uvreden, da se s njim loe postupa, nego da ga saaljevaju, zato to saaljenje nuno za sobom povlai izvesnu nadmo onoga ko saaljeva nad onim ko se saaljeva, a tu nadmo Kant je nepokolebljivo negirao. Svi ljudi su jednaki, svi ljudi mogu sebe da odrede i ako jedan ovek saaljeva drugog, on ga tretira kao ivotinju, stvar ili objekt. Za Kanta je to najstranija uvreda ljudskog dostojanstva i ljudskog morala. To je bilo njegovo moralno stanovite. Uasavao ga je pojam spoljanjeg sveta kao neke vrste toka koji melje, iako su Spinoza i deterministi osamnaestog veka - na primer Helvecije ili Holbah ili naunici - u pravu; ako je, tvrdi Kant, ovek jednostavno objekt u prirodi, masa mesa, kostiju, krvi i nerava, koji deluje

88

KORENI ROMANTIZMA

pod uticajem spoljanjih sila ba kao to su ivotinje objekti, onda on nije nita vie nego tvorevina". Kree se, ali ne vlastitom voljom. ovek nije nita vie nego sat. On je podeen, otkucava, ali se sam ne podeava. Ova vrsta slobode uopte nije sloboda i nema nikakvu moralnu vrednost. Otuda izvire Kantovo potpuno poricanje determinizma i njegov ogroman naglasak na ljudskoj volji. To je ono to on zove autonomija; heteronomija je kada nas spoljanji inioci, bilo fiziki ili emocionalni, bacaju tamo-amo, to su zakoni iji su izvori izvan ljudskog bia. Ovo za nunu posledicu ima revolucionaran pogled na prirodu koji postaje krajnje vaan inilac u evropskoj svesti. Do tada je stav u odnosu na prirodu, ma ta ta re znaila - neki autori nabrojali su dve stotine znaenja koja je u osamnaestom veku re priroda imala - bio dobrotvoran i smeran. Priroda se smatrala skladnim sistemom ili, barem, simetrinim, harmoninim sistemom, takvim da ovek loe prolazi kada mu se ne prilagodava. Prema tome, nain da se izlee ljudska bia u sluaju da su kriminalci ili nesrenici, jeste vratiti ih onome to bi trebalo da budu ili nedrima prirode. Mada su, kao to sam ranije rekao, postojali razliiti pogledi na prirodu - mehaniki, bioloki, organski, fiziki (koriste se sve vrste metafora) - uvek postoji isti refren: gospodarica priroda, gospoa priroda, uzice prirode, od kojih se ne smemo odvojiti. ak i Hjum, koji je od svih mislilaca najmanje sklon metafizici, veruje da kada ljudi postanu nesreni ili besni, priroda obino potvruje sebe; to znai da se izvesne utvrene navike potvruju i da se odvija proces izleenja, rane isceljuju i ljudi se ponovo ukljuuju u skladan tok ili sistem, u zavisnosti od toga da li prirodu smatrate neim to je nepokretno ili to je pokretno; bilo kako, ljudi se oporavljaju tako to su ponovo apsorbovani u ovu veliku i ugodnu sredinu koju nikada ne smeju napustiti. Za Kanta, ovo jednostavno ne moe biti istina. Ideja gospodarice, gospode prirode, neega dobrotvornog, neega to oboavate, to umetnost treba da oponaa, iz ega proistie moral, na emu se zasniva politika, kao to je Monteskje rekao, oduzima od ovekove uroene slobode izbora zato to je priroda mehanika, pa ak i da je organska, svaki dogaaj u prirodi

SPUTANI ROMANTIARI

89

strogom nunou sledi iz drugog; prema tome, ako je ovek deo prirode, on je determinisan i moral je strana iluzija. Kod Kanta, dakle, priroda u najgorem sluaju postaje neprijatelj, a u naiboljem sluaju, neutralna stvar koju moemo oblikovati. ovek je delimino shvaen kao prirodni objekt: oigledno je da njegovo telo pripada prirodi; njegove emocije su prirodne; sve razliite stvari koje ga ine heteronomnim ili od kojih on zavisi umesto od svog istinskog ja", jesu prirodne; ali kada je najslobodniji, kada je ljudsko bie na vrhuncu, kada se uzdigne do najplemenitijih visina, onda dominira prirodom, oblikuje je, naruava, namee joj svoju linost, radi ono to izabere jer se predaje odreenim idealima; predajui se ovim idealima, on stavlja svoj peat na prirodu i ona postaje plastina. Neki delovi prirode plastiniji su od drugih, ali cela priroda mora biti predstavljena oveku kao neto s ime ili na emu on moe da radi, a ne kao neto emu on - u svakom sluaju, ne celim biem - pripada. Ova ideja da je priroda neprijatelj ili neutralna stvar jeste neto to je relativno novo. Zbog toga je Kant pozdravio francuski ustav iz 1790. godine. Tu se, rekao je on, moe nai oblik vladavine u kojoj su, barem teorijski, svi ljudi u stanju da slobodno glasaju, da izraze svoja gledita; oni vie nemaju potrebu da se pokoravaju vladi, bez obzira na to koliko bila dobrotvorna, crkvi, bez obzira na to koliko bila izvrsna, principima, bez obzira na to koliko bili stari, pod uslovom da nisu njihove vlastite tvorevine. ovek je, kao u sluaju francuskog ustava, ohrabren da glasa slobodno u skladu sa vlastitom unutranjom odlukom, svojom unutranjom voljom - ne impulsom, Kant to ne bi tako zvao. On je time osloboen i Francuska revolucija, bilo da ju je Kant tumaio ispravno ili neispravno, izgledala mu je kao veliki osloLaajui dogaaj sve dok je potvrivala vrednost individualnih dua. On je gotovo isto rekao o Amerikoj revoluciji. Kada su njegove kolege osudile teror i na sve dogaaje u Francuskoj gledale s neskrivenim uasom, on, mada to nije otvoreno potvrdio, nikada nije odustao od svog stanovita da je revolucija bila eksperiment u pravom smeru, ak i ako je otila u pogrenom. Ovo ukazuje na strast s kojom je ovaj konvencionalan, pokoran,

90

KORENI ROMANTIZMA

uredan, staromodan i pomalo provincijalan istonopruski profesor gledao na ovo veliko oslobaajue poglavlje u istoriji ljudske rase, na samopotvrivanje ljudskih bia u odnosu na goleme idole koji su stajali nasuprot njih. Pobunio se protiv svega - protiv tradicije, nesalomivih stvari principa, kraljeva, vlade, roditelja, svih autoriteta koji su prihvaeni jednostavno zato to su autoriteti. O njemu se obino ne misli na ovaj nain, ali nesumnjivo je da je njegova filosofija vrsto zasnovana na ovom antiautoritarnom principu. Naravno, to je znailo potvrditi prvenstvo volje. U izvesnom smislu, Kant je jo uvek pripadao prosveenosti osamnaestog veka jer je mislio da su svi ljudi u svom srcu isti i kada se pitaju ta je ispravno uraditi, u slinim okolnostima dolaze do identinih zakljuaka, zato to na sva pitanja razum mora dati isti odgovor. Isto je mislio i Ruso. Kant je jedno vreme verovao da je samo manji broj ljudskih bia dovoljno prosveen ili iskusan ili dovoljno uzvien da prui ispravne odgovore. Pod utiskom Rusoovog Emila, kojem se divio - jedino Rusoova slika mogla se nai iznad Kantovog stola - poverovao je da su svi ljudi za to sposobni. Svaki ovek, ma ta da mu nedostaje - bilo da je neuk, da ne zna hemiju, logiku, istoriju - u stanju je da otkrije racionalne odgovore na pitanje: kako treba da se ponaam? Svi racionalni odgovori na ovo pitanje moraju se podudarati. Ponavljam: ovek koji, ma koliko velikoduan, deluje impulsivno, ovek koji, ma koliko plemenit, deluje sledei svoj prirodni karakter, ovek koji deluje pod bilo kakvim neminovnim pritiskom, bilo da on dolazi spolja ili iz njegove vlastite prirode, nije moralni subjekt. Jedina stvar koju vredi posedovati jeste volja liena okova - to je glavna Kantova tvrdnja. Bilo je sueno da ona ima neobino revolucionarne i razorne posledice koje on teko da je mogao predvideti.
11

Krajem osamnaestog veka pojavile su sve mogue verzije ovog uenja, ali je, s naeg stanovita, moda najbujnija i najzanimljivija verzija njegovog odanog uenika, dramatiara, pesnika
11 U nedostatke ovog uenja neu ovde ulaziti jer bi me to odvelo daleko to je s a m o tanka nit kojom je Kant jo uvek povezan s racionalizmom. osamnaestog veka.

SPUTANI ROMANTIARI

91

i istoriara Fridriha ilera. iler je, kao i Kant, opijen idejom volje, slobode, autonomije, oveka kao vlastitog gospodara. Za razliku od prethodnih mislilaca, za razliku od Helvecija i Holbaha, koji su jednostavno verovali da na drutvena, moralna, umetnika, ekonomska i injenina pitanja svake vrste postoje odreeni ispravni odgovori, i da je vana stvar da ljudska bia jednostavno razumeju ove odgovore i deluju u skladu s njima kako ste do njih doli relativno je malo vano - iler istrajava u tvrdnji da je jedina stvar koja oveka ini ovekom injenica da je u stanju da se uzdigne nad prirodom i oblikuje je, zdrobi, podjarmi svojoj divnoj, nesputanoj, moralno usmerenoj volji. Postoje izvesni karakteristini izrazi koje iler upotrebljava u svojim spisima, ne samo u filosofskim ogledima nego i u komadima. Stalno govori o duhovnoj slobodi: slobodi uma, carstvu slobode, naem slobodnom ja", unutranjoj slobodi, slobodi duha, moralnoj slobodi, slobodnoj inteligenciji - omiljena fraza - sveta sloboda, neosvojiva tvrava slobode; postoje i izrazi u kojima umesto rei sloboda" upotrebljava re nezavisnost". ilerova teorija tragedije zasnovana je na ovoj ideji slobode; njegov postupak kao pisca tragedije i njegova poezija proeti su ovom idejom; to je nain na koji je ona, moda vie nego preko neposrednog itanja Kanta, imala tako snaan uticaj na romantinu umetnost, i poeziju i vajarstvo. Tragedija se ne sastoji iz pukog prizora patnje: da je ovek istog uma, on uopte ne bi patio. Bespomona patnja koju ovek ne moe da izbegne i ovek smrvljen nesreom nisu predmet tragedije. Takav ovek je samo predmet uasa, saaljenja i, moda, gnuanja. Jedina stvar koja se moe smatrati traginom jeste otpor oveka svemu to ga ugnjetava. Laokoon, koji se opire svom prirodnom porivu da pobegne, ne ponaa se u skladu s istinom; Regul, koji se predao Kartaginjanima, mada je, nesumnjivo, mogao iveti udobniji i moda ne manje sramotan ivot da je ostao u Rimu; Miltonov sotona koji je, poto je video grozan prizor pakla, ipak nastavio sa svojim zlim planovima - to su tragine figure zato to potvruju sebe, zato to ih lagodnost ne dovodi u iskuenje, zato to se ne preputaju iskuenju, bilo da je ono u obliku zadovoljstva ili bola, bilo da je fiziko ili moralno, zato to skrtaju ruke na raskrsnici i prkose prirodi; prkos

92

KORENI ROMANTIZMA

- moralni prkos u ilerovom sluaju; ne bilo kakav prkos nego prkos u ime nekog ideala kojem se ozbiljno predajete - jeste ono to doprinosi tragediji jer stvara sukob u kojem se ovek hvata u kotac s velikim ili malim silama. Riard III i Jago nisu tragine figure za Silera zato to se ponaaju kao ivotinje, oni se ponaaju pod uticajem nagona strasti; prema tome, kae on, poto ne razmiljamo kao ljudska bia, u skladu s moralnim pravilima, s oaranjem gledamo udesno domiljato ponaanje ovih ljudskih ivotinja koje su sklone spletkarenju, koje se ponaaju na najizuzetniji nain: ekspirov genije i mata stavljaju ih u najzamrenije situacije koje su, u nekim aspektima, intelektualno nadmonije u odnosu na situacije u kojima se nalazi prosean ovek. Ali im pomislite na ono to se dogaa, shvatate da se oni ponaaju pod uticajem strasti, to ne mogu da izbegnu. Kada se ovo jednom shvati, oni vie za nas nisu ljudska bia i postideni smo i ogoreni zato to su odstupili od svoje ljudskosti, oni su, prema tome, ogavni i dehumanizovani i zato nisu tragine figure. Niti je to, alim to to kaem, Lavleis u Riardsonovom romanu Klarisa: on je jednostavno zaljubljive naravi, udvara se raznim damama pod uticajem nekontrolisane strasti ; ako je zaista nekontrolisana, onda nema tragedije, ma ta da se dogodi. iler misli da drama moda deluje kao neka vrsta pelcovanja. Da smo u poloaju Laokoona, Edipa ili ma kog drugog, borei se protiv sudbine, moda bismo podlegli. Uas takvog poloaja moe biti tako veliki da bi naa oseanja bila umrtvljena ili bismo izgubili pamet. Ne moemo rei kako bismo se ponaali; ali gledajui te stvari u pozoritu, ostajemo relativno hladni i uzdrani i iskustvo, otuda, vri obrazovnu i ubedivaku ulogu. Mi gledamo kako bi ovek trebalo da se ponaa kao ovek, i cilj umetnosti, barem one dramske koja je zainteresovana za ljudska bia, jeste da pokae kako se ona ponaaju na najhumaniji nain. To je ilerovo uenje; ono neposredno izvire iz Kantovog. Sama priroda je ravnoduna prema oveku, ona je amoralna i unitava nas na najnemilosrdniji i najgrozniji nain i to je ono to nas ini naroito svesnim injenice da nismo deo nje. Dozvolite mi da navedem tipian odlomak iz ilerovog dela O uzvienom:

SPUTANI ROMANTIARI

93

Sama okolnost da se priroda, uzeta u celini, ruga svim pravilima koje joj nae shvatanje propisuje, da slobodno i hirovito ide svojim putem i u prainu pretvara stvaralatva mudrosti ne hajui za njih, da naglo uzdie ono to je znaajno i ono to je beznaajno, to je plemenito i to je obino i povlai ih u groznu identinu strahotu, da vodi rauna o svetu mrava, a oveka, svoje najvelianstvenije stvorenje, grabi u svoje dinovske ruke i mrvi ga, da esto protrai ovekova i svoja najmukotrpnija dostignua u j e d n o m lakomislenom asu, a vekove posveuje nepotrebnoj budalatini...

iler ovo smatra tipinim za prirodu i podvlai, naglaava i istie injenicu da je to priroda a ne umetnost, to je priroda a ne ovek, to je priroda a ne moral. Tako pravi veliku razliku izmeu prirode koja je praiskonski, hiroviti, moda uzrono a moda sluajno, usmeravajui entitet, i oveka koji ima moral, koji pravi razliku izmeu elje i volje, dunosti i interesa, ispravnog i pogrenog i, ako je potrebno da bude protiv prirode, deluje u skladu s tim. To je glavno ilerovo uenje i ono se javlja u veini njegovih tragedija. Dozvolite mi da dam vrlo tipian primer koji e pokazati koliko daleko je iao. Odbacio je Kantovo reenje, uglavnom zbog toga to mu je izgledalo da nas je Kant, mada nas njegova volja oslobaa od prirode, postavio na veoma uzan moralni put, u i suvie sumoran, i suvie ogranien kalvinistiki svet u kojem su jedine alternative ili biti igraka prirode ili ii ovom turobnom stazom luteranske dunosti u ijim je terminima Kant mislio stazom koja osakauje i unitava, sapinje i sputava ljudsku prirodu. Ako ovek hoe da bude slobodan, on mora biti slobodan ne samo da obavlja svoju dunost nego i da bira izmeu toga da sledi prirodu ili da sasvim slobodno obavlja svoju dunost. On mora stajati iznad i dunosti i prirode i biti u stanju da izabere ili jedno ili drugo. Ovaj stav iler iznosi raspravljajui o Kornejevoj Medeji. U Kornejevom komadu Medeja, princeza Kolhide, ljuta na Jasona koji ju je oteo a zatim napustio, ubija svoju decu - u stvari, ive ih kuva. iler ovo ne odobrava, ali ipak kae da Medeja postupa herojski, a Jason ne. Zato to Medeja prkosi prirodi, prkosi prirodi u sebi, prkosi svom materinskom instinktu,

94

KORENI ROMANTIZMA

svojoj ljubavi prema vlastitoj deci, ona se uzdie iznad prirode i deluje slobodno; ono to ona ini moe biti odvratno ali, u naelu, ona je neko ko je u stanju da dostigne velike visine zato to je slobodna, nije pod uticajem prirodnog nagona, poput jadnog uskogrudog Jasona koji je savreno astan Atinjanin svog vremena i svoje generacije i koji vodi savreno obian ivot, ne sasvim bez krivice ali ni tragino nesretan, i koji se, jednostavno, preputa plimi konvencionalnog oseanja ovo je, meutim, savreno bezvredno. Medeja je neko i lako je mogla dostii visine moralne veliine: Jason je niko. Ovo je kategorija na koju se iler poziva i u svojim drugim komadima. Fijesko je jedan od njegovih prvih komada u kojem samozvani heroj, tiranin Denove, nesumnjivo postupa nepravedno; on ugnjetava enovljane. Premda ini ono to je loe, on je nadmoan u odnosu na hulje i lude, neznalice i rulju u enovi kojima je potreban gospodar i kojima on, prema tome, vlada; nesumnjivo je da republikanski voa Verin moe biti u pravu ako ga udavi to on, na kraju komada, i ini; ipak, u drami neto nedostaje. Fijesko je ljudsko bie koje je kvalitativno nadmonije u odnosu na osobe koje ga ispravno ubijaju. Ovo je, grubo govorei, ilerovo uenje i ono predstavlja poetak onog poznatog uenja o velikom greniku i suvinom oveku kome je bilo sueno da igra ulogu u umetnosti osamnaestog veka. Verter je umro potpuno uzaludno. Rene, u istoimenoj atobrijanovoj prii, takoe umire sasvim uzaludno. Oni umiru uzaludno zato to pripadaju drutvu koje nije u stanju da ih upotrebi; oni su suvine osobe, suvine zato to njihov nadmoni moral koji treba da razumemo, moral drutva koje ih okruuje, nema priliku da se potvrdi u odnosu na otpor koji mu pruaju malograani, robovi, heteronomna stvorenja. Ovo je poetak duge loze suvinih ljudi koji su naroito veliani u ruskoj knjievnosti: atski Gribojedova, Evgenije Onjegin, suvine linosti iz romana Turgenjeva, Oblomov - sve razliite linosti koje se javljaju u ruskom romanu do Dr ivaga. Ima i onih koji kau da ako je drutvo loe, ako je nemogue doi do pravog morala, ako se sve to neko radi ometa, ako se ne moe nita uraditi, onda dole s drutvom - neka propadne.

SPUTANI ROMANTIARI

95

neka ide svi zloini su doputeni. To je zaetak velikog grenika kod Dostojevskog, nieovska figura koja eli da sravni sa zemljom drutvo iji je sistem vrednosti takav da nadmona osoba, koja istinski razume ta znai biti slobodan, ne moe delovati u tom smislu i odluuje se da ga uniti, odluuje se da uniti naeia na kojima sama ponekad deluje, odluuje se na samounitenje, samoubistvo, preputa se toku jednostavno kao predmet u struji koju ne moe da kontrolie. Ovo zapoinje sa ilerom i to, zaudo, pod uticajem Kanta koji bi se uasnuo da je video takve posledice svog savreno ortodoksnog, polupijetistikog, polustoikog uenja. Ovo je jedan od velikih motiva romantiarskog pokreta i ako pitamo kada se on hronoloki pojavio, nije teko odgovoriti. Krajem ezdesetih godina osamnaestog veka Lesing je napisao komad pod nazivom Mina od Barnhelma. Neu pokuati da izloim zaplet ovog ne ba naroito zanimljivog komada, ali u samo rei da je njegov heroj ovek koji se zove major Telhajm, ovek od asti s kojim se loe postupa naneta mu je nepravda - i kjji, zato to ima veoma izotren oseaj sopstvene asti, odbija da sretne enu koju voli i koja voli njega. On misli da ona moe poverovati u to da on nije potpuno nevin; zbog toga to ona to moe pomisliti, njemu je nemogue da se suoi s njom sve dok ne postane sasvim jasno da je on, u stvari, nevin i da ne zasluuje da se ljudi nepravedno prema njemu ophode. Pogreno razumevanje njegovog delovanja moe imati posledicu. On se ponaa veoma asno, ali nerazborito. Smisao onoga to Lesing hoe da kae jeste da on, premda dobar i obziran, ipak nije razborit ovek (kao Molijerov mizantrop). Komad se sreno zavrava jer je ena znatno razboritija (kao Alcestov prijatelj kod Molijera) od gospodina i uspeva da stvori situaciju u kojoj se njegova nevinost trijumfalno pokazuje, pa oni, sreni, ostaju zauvek zajedno. Ona je heroina; ona, u ime autora, ispoljava zdrav razum, toleranciju, zrelost, smisao za stvarnost. Telhajm je ovek kome je drutvo nanelo nepravdu, koji strasno tei odreenim vlastitim idealima - asti i integritetu u ekstremnom obliku - koji je potpuno engage i predan, koji je, u stvari, sve to bi iler voleo da ljudi budu.

96

KORENI ROMANTIZMA

Poetkom osamdesetih godina osamnaestog veka iler je napisao Razbojnike, komad iji je heroj, kao to sam rekao, Karl Mur, kome je takode naneta nepravda i koji zbog toga postaje voda razbojnike bande, ubija, pljaka i pali i na kraju se predaje u ruke pravdi i biva pogubljen. Karl Mur je isti major Telhajm promovisan u heroja. Prema tome, ako elimo da istaknemo trenutak kada se romantini heroj istinski pojavio, to je - barem u Nemakoj koja mi se ini domovinom ove linosti - negde izmeu kraja ezdesetih godina osamnaestog veka i poetka osamdesetih godina istog veka, ali neu pokuati da objasnim iz kojih drutvenih razloga. U Molijerovom Mizantropu, na primer, Alceste je neko ko je gorko razoaran u svet, neko ko se ne moe pridravati i prilagoditi njegovim lanim, trivijalnim i odbojnim vrednostima, ali on nije heroj komada. U komadu postoje razumnije osobe koje pokuavaju da ga privedu razumu i to i ine. On nije odvratan, ne zasluuje prezrenje, ali nije heroj. On je, ako nita drugo, komian; i Telhajm je bledo komian - bezopasan, prijatan, ljubazan, moralno privlaan, ali bledo smean. Do 1870. godine takva linost nije bledo smena, ona je satanska, i to je promena, to je veliki raskid izmeu onoga to se moe zvati racionalistika ili prosveena tradicija ili tradicija da postoji priroda stvari koja se mora nauiti, razumeti, saznati i kojoj se ljudi moraju prilagoditi po cenu toga da sebe unite ili naprave budale od sebe, i tradicije u kojoj se ovek posveuje vrednostima kojima se posveuje i, ako je potrebno, herojski nestaje u njihovoj odbrani. Drugim reima, izgleda da tada dolazi do pojave ideje muenitva i heroizma. ilerov osnovni stav je da ljudi prolaze kroz tri stupnja: prvi je notstaat, stupanj kojim upravlja nunost u obliku neega to se zove stofftrieb - materijalni podsticaj" je doslovan prevod, ,,podsticaj" u modernom psiholokom smislu. Na ovom stupnju oveka podstie priroda stvari. To je neka vrsta hobsovske dungle u kojoj su ljudi zaposednuti strastima i eljama, u kojoj nemaju ideale, u kojoj se jednostavno sudaraju jedni s drugima. To je stanje koje iler zove divljatvo. Za njim dolazi stanje koje nije divljatvo, ali u kojem ljudi, s ciljem poboljanja svog poloaja.

SPUTANI ROMANTIARI

97

prihvataju veoma stroga naela i pretvaraju ih u feti; iler ovo stanje naziva varvarizam. Za njega je divljak neko koga podstiu strasti kojima ne moe da gospodari. Varvari su ljudi koji oboavaju idole, na primer apsolutna naela, ne znajui sasvim zato - zato to su tabui, to su utemeljeni, to su deset Bojih zapovesti, zato to im je neko rekao da su apsolutna, to potiu od mranog i bespogovornog autoriteta. To je ono to on zove varvarizam. Zbog toga to ovi tabui polau pravo na racionalni autoritet, drugi stupanj naziva se vernunfistaat, umno stanje - Kant i njegove zapovesti. Ali ovo nije dovoljno. Postoji i tree stanje ka kojem Siler tei. Kao i svi idealistiki pisci njegovog doba, i on zamilja da je nekada postojalo divno ljudsko jedinstvo, zlatno doba u kojem strast nije bila odvojena od uma, a sloboda od nunosti. Onda je dolo do neeg stranog: podele rada, nejednakosti, civilizacije - ukratko, dolo je do pojave kulture, u Rusoovom smislu i, kao rezultat toga, do nesputanih elja, ljubomore, zavisti. Ljudi su se okrenuli jedni protiv drugih, protiv sebe, dolo je do varanja, bede, otuenja. Kako da se vratimo ovom prvobitnom stanju a da ne zapadnemo u neku vrstu nevinosti ili detinjastog ponaanja koje, oigledno, nije ni mogue ni poeljno? To se, prema Sileru, mora uiniti sredstvima umetnosti, osloboenjem pomou umetnosti. Sta on ima na umu? Siler govori o spieltrieb, podsticaju na igru". On kae da je usvajanje stava igraa jedini nain na koji ljudska bia mogu da se oslobode. Sta to znai? Umetnost je za njega vrsta igre i on objanjava da mu tekou predstavlja da pomiri, s jedne strane, nunosti prirode koje se ne mogu izbei i koje uzrokuju napetost i, s druge strane, ove stroge zapovesti koje suavaju i steu ivot. Jedini nain da se to uradi jeste da se stavimo u poloaj ljudi koji slobodno zamiljaju i izumevaju. Ako smo deca koja se igraju - da uzmemo veoma jednostavan primer, mada on nije Silerov - moemo oponaati Indijance, a ako zamislimo da smo Indijanci, onda smo Indijanci i pokoravamo se njihovim pravilima, bez oseanja pritiska; ne oseamo pritisak zato to sami izmiljamo pravila. Sve to stvorimo je nae, sve to stvorimo ne sputava nas. Prema tome, samo ako moemo da se preobrazimo u stvorenja

98

KORENI ROMANTIZMA

koja ootuju zakone ne zato to su ih drugi stvorili za nas, ne zato to ih se plaimo, ne jednostavno zato to ih je utemeljilo neko pretee boanstvo, zastraujui ljudi, Kant ili sama priroda; ako ove zakone moemo da potujemo samo zato to smo to slobodno izabrali, zato to to izraava ideal ljudskog ivota kao to ga, nauivi iz istorije i mudrosti mislilaca, shvatamo, tano kao ljudi koji se igraju izmiljajui svoju igru i onda s oduevljenjem, sa strau i zadovoljstvom potuju njena pravila, zato to je to delo umetnosti koje su sami stvorili; samo ako to moemo da uradimo, samo ako, drugim reima, nunost pokoravanja pravilima moemo da preobratimo u neku vrstu gotovo instinktivnog, savreno slobodnog, skladnog, spontanog, prirodnog delovanja; samo ako to moemo da uradimo, spaeni smo. Kako se ljudi mogu pomiriti jedni s drugima? Ljudska bia mogu igrati veoma razliite igre i one ih lako mogu uvui u nesree velike kao i sve druge. Siler se, ne odve delotvorno ili ubedljivo, vraa kantovskom naelu da ako smo racionalni, ako smo kao Grci, ako smo skladni, ako razumemo sebe, ako razumemo ta je sloboda, moral, ako razumemo ta su zadovoljstva i nebeska ushienost umetnikog stvaranja, onda emo sigurno nekako postii skladan odnos s drugim stvaraocima, drugim umetnicima koji su podiednako zainteresovani ne za to da uutkaju druge ljude, nego za to da ive s njima u nekom srenom, ujedinjenom, kreativnom svetu. Ovo je neka vrsta utopije u kojoj se, vie ili manje, Silerova misao zavrava. Ona nije odve uverljiva, ali je njen smer prilino jasan. Umetnici su ljudi koji potuju vlastita pravila; oni izmiljaju pravila i predmete koje stvaraju. Priroda moda prua materijal, ali sve drugo oni stvaraju. Ovim se prvi put uvodi ono to mi izgleda kao presudna opaska u istoriji ljudske misli. Ideali i ciljevi ne mogu se otkriti intuicijom, naunim sredstvima, itanjem svetih tekstova, sluanjem strunjaka ili autoritativnih osoba; ideali se uopte ne mogu otkriti, oni se moraju izmisliti; oni se ne mogu nai nego stvoriti, stvoriti kao to je umetnost stvorena. Ptice nas, kae Siler. inspiriu zato to, ma koliko pogreno, mislimo da vladaju gravitacijom, one lete, uzdiu se iznad nunosti, to mi ne moemo. Vaza nas inspirie zato to je to trijumf nad golom materijom.

SPUTANI ROMANTIARI

99

ako vam se vie svia, trijumf slobodno izmiljenog oblika, a ne onih strogih koje su nametnuli kalvinisti, luteranci, druge religije ili druge sekularne tiranije. Otuda strast za izmiljenim oblicima, idealima koje ljudi stvaraju. Nekada smo bili celoviti, bili smo Grci. (Ovo je veliki mit o Grcima koji je istorijski apsurdan, ali je vladao Nemcima u njihovoj politikoj bespomonosti Siler, Helderlin, Hegel, Siegel i Marks.) Bili smo deca koja su se igrala na suncu, nismo pravili razliku izmeu nunosti i slobode, strasti i razuma i to je bilo sreno i nevino vreme. Ali to vreme je prolo, nevinost je izgubljena; ivot nam vie ne nudi ove stvari; ono to se danas nudi kao opis univerzuma nije nita drugo nego sumorna kauzalna jednolinost; prema tome, moramo ponovo potvrditi nau ljudskost, izmisliti vlastite ideale koji zbog toga to su izmiljeni, stoje nasuprot prirodi, nisu njen deo nego su joj suprotstavljeni; dakle, idealizam - izmiljanje ciljeva - predstavlja raskid s prirodom, i na zadatak je da preobrazimo prirodu, da se obrazujemo, kako bi nam naa vlastita priroda koja nije :uvie fleksibilna, dopustila da, na neki divan i gladak nain, sledimo i ostvarimo ideal. Ovo je naslee koje nam je iler ostavio i koje je kasnije duboko ulo u due romantiara koji su napustili pojam sklada, razuma i, kao to sam ranije rekao, postali neto neobuzdaniji. Trei mislilac o kome moram neto rei jeste Fihte. Bio je filosof i Kantov uenik. Pojam slobode izloio je naroito strasno, to se moe videti iz navoda. Pri samom pomenu rei sloboda", kae on, moje srce se otvara i cveta, a pri pomenu rei nunost, ono se bolno gri". Ovo pokazuje kakva je osoba po temperamentu bio. Kae: Covekova filosofija je kao njegova priroda, a ne njegova priroda je kao njegova filosofija." Hegel je govorio o Fihteovom oseaju turobnosti, uasa i gnuanja pri samoj pomisli na vene zakone prirode i njihovu strogu nunost. Neki ljudi zapadnu u oajanje pri pomisli na ovaj strogi poredak, ovu nesalomivu simetriju, neizbean svet u kojem sve sledi sve na neki neminovan, ureen, potpuno nepromenljiv nain; Fihte je spadao u takve. Fihteov doprinos romantiarskoj misli sastoji se u ovom. On kae: ako ste bie koje razmilja i traite odgovore na pitanja kao

100

KORENI ROMANTIZMA

to su ta initi ili kako iveti sa spoznajom, nikada neete otkriti odgovor. Odgovor neete otkriti jednostavno zato to znanje uvek pretpostavlja neko vee znanje: dolazite do tvrenja i traite potvrdu za njega u nekom autoritetu, a onda se iznosi neko drugo znanje, neko drugo tvrenje, da bi se potvrdilo prvo. Dakle, tvrenju je potrebna potvrda, potrebno je neko ire uoptavanje da se potkrepi ta ideja i tako ad infinitum. Prema tome, ovom traganju nema kraja i jednostavno skonavamo u spinozistikom sistemu koji je, u najboljem, prosto kruto, logiko jedinstvo u kojem nema mesta za kretanje. To nije istina, kae Fihte. Nai ivoti ne zavise od kontemplativnog znanja. ivot ne poinje ravnodunim razmiljanjem o prirodi ili predmetima. ivot poinje s delatnou. Znanje je instrument, kao to su kasnije Vilijem Dejms, Bergson i mnogi drugi ponavljali; znanje je jednostavno instrument koji prua priroda da bi se delotvorno ivelo, delovalo; znanje je znati kako preiveti, ta raditi, kako bivstvovati, znati kako prilagoditi stvari naoj upotrebi, drugim reima, znati kako iveti (i ta raditi da ne bismo nestali) na neki neprobuen, poluinstinktivan nain. Ovo znanje, koje predstavlja prihvatanje odreenih stvari u svetu, zato to je sadrano u biolokoj potrebi, u nunosti ivljenja, za Fihtea je neka vrsta akta vere. Ne delujemo zato to znamo", kae on, znamo zato to smo pozvani da delujemo". Znanje nije pasivno stanje. Spoljanja priroda nam se namee i zaustavlja nas, ali ona je glina za nae stvaranje; ako stvaramo, ponovo zadobijamo slobodu. Dakle, on iznosi vanu tvrdnju: stvari su takve kakve jesu, ali ne zato to su nezavisne od mene, nego zato to ja inim da tako bude; stvari zavise od naina na koji s njima postupam, za ta su mi potrebne. Ovo je vrsta ranog, ali krajnje dalekosenog pragmatizma. Hrana nije tu zato to sam gladan, moja glad je ini hranom, kae on. Nemam potrebu za hranom zato to je ona pored mene; zato to sam gladan, predmet postaje hrana." Ne prihvatam ono to priroda nudi zato to moram": to rade ivotinje. Ono to se dogaa ne primeujem kao neka vrsta maine to je ono to su Lok i Dekart rekli da ljudska bia rade, ali to je pogreno. Ono to priroda nudi ne prihvatam zato to moram, verujem u to zato to hou."

SPUTANI ROMANTIARI

101

Ko je gospodar, priroda ili ja? Nisam determinisan ciljevima, ciljevi su determinisani mnome." Svet je", reima komentatora, pesma prosanjana unutranjim ivotom". Ovo je veoma dramatian, veoma poetian nain da se kae da je iskustvo neto to ja odreujem zato to delujem. Zbog toga to ivim na odreen nain, stvari mi izgledaju na odreen nain: svet kompozitora je drukiji od sveta mesara; svet oveka u sedamnaestom veku drukiji je od sveta oveka u dvanaestom veku. Mogu postojati izvesne stvari koje su zajednike, ali postoji vie stvari ili, u svakom sluaju, vie vanijih stvari koje, za njega, to nisu. Siegel kae: razbojnici su romantini zato to ih ja inim romantinim; nita nije romantino po prirodi. Sloboda je delovanje, a ne neko kontemplativno stanje. Biti slobodan", kae Fihte, nita je, postati slobodan blaenstvo je". Stvaram svoj svet kao to stvaram pesmu. Ipak, sloboda je dvosmislena: zato to sam slobodan, u stanju sam da unitim druge; sloboda je sloboda da se poine zla dela. Divljaci ubijaju jedni druge dok e civilizovani narodi, kae Fihte s izvesnom dalekovidou, koristei mo zakona, jedinstva i kulture, istrebiti jedni druge. Kultura nije sredstvo za odvraanje od nasilja. Ovo je bio iskaz koji bi ceo osamnaesti vek gotovo jedinstveno (mada uz izuzetke) odbacio. Za osamnaesti vek kultura je bila sredstvo za odvraanje od nasilja zato to je bila znanje, a znanje se pokazalo neuputnim za nasilje. Fihteu to nije izgledalo tako: jedino sredstvo za odvraanje nasilja nije kultura nego neka vrsta moralne regeneracije - ovek mora biti neto i initi neto".
12

Fihteova ideja je da je ovek neka vrsta stalnog delovanja - ak ne ni akter. Da bi se uzdigao do svojih najveih visina, on mora stalno da proizvodi i stvara. Covek koji ne stvara, koji jednostavno prihvata ono to mu ivot ili priroda nude, jeste mrtav ovek. Ovo ne vai samo za ljudska bia nego i za narode (ovde neu ulaziti u politike posledice Fihteovog uenja). Fihte poinje govorei o pojedincima, a onda se pita ta je pojedinac, kako neko moe postati savreno slobodan pojedinac. Neko, oigledno, ne moe postati savreno slobodan sve dok je trodimenzionalan
12 O v o je odbacio kotski pisac Ferguson - i m o d a Berk - a i ko bi drugi?

102

KORENI ROMANTIZMA

predmet u prostoru, jer nas priroda ograniava na hiljade naina. Prema tome, jedino savreno slobodno bie jeste neto to je vee od oveka, to je neto unutranje - ne mogu prisiliti svoje telo, mogu prisiliti svoj duh. Duh za Fihtea nije duh pojedinanog oveka nego neto to je zajedniko mnogim ljudima, a zajedniko im je zato to je svaki pojedinani duh nesavren i, u izvesnoj meri, okruen i ogranien pojedinanim telom koje nastanjuje. Ali ako pitate ta je ist duh, odgovor je da je to neka vrsta transcendentnog entiteta (kao Bog), centralna vatra ije smo svi mi pojedinane iskre mistini pojam koji see unazad barem do Bemea. Postepeno, posle Napoleonovih invazija i rasta nacionalistikog oseanja u Nemakoj, Fihte je poeo da misli da je ono to je Herder rekao o ljudskim biima istina, da su oveka nainili ovekom drugi ljudi, da je oveka uinilo ovekom obrazovanje, jezik. Jezik nisam ja izmislio, njega su izmislili drugi i ja sam deo nekog opteg toka u kojem sam samo element. Moja tradicija, moji obiaji, nazori, sve to je u vezi sa mnom u izvesnoj meri je kreacija drugih ljudi s kojima formiram organsko jedinstvo. Dakle, postepeno, on s pojma pojedinca kao empirijskog ljudskog bia u prostoru, prelazi na pojam pojedinca kao neega to je vee, recimo narod, klasa, sekta. Kada jednom preete na to, onda je to posao tog neeg veeg da deluje, da bude slobodno, a biti slobodan za narod znai biti slobodan od drugih naroda, i ako oni stanu na put toj slobodi, mora se povesti rat. Tako je Fihte zavrio kao zagrieni nemaki patriota i nacionalista. Ako smo slobodan narod, ako smo veliki stvaralac angaovan na stvaranju onih velikih vrednosti koje nam je istorija nametnula zato to nismo korumpirani velikom dekadencijom koja ie zahvatila latinske narode; ako je ispalo da smo mladi, zdraviji, snaniji od tih dekadentnih naroda (ovde se ponovo javlja frankofobija) koji nisu nita drugo nego ostaci onoga to je nekada nesumnjivo bila sjajna rimska civilizacija - ako je to ono to jesmo, onda moramo biti slobodni na raun bilo ega i, prema tome, poto svet ne moe biti poluropski i poluslobodan, moramo savladati druge i apsorbovati ih u nae tkivo. Biti slobodan, znai biti osloboen prepreka, smeti usuditi se, ne biti ometan niim u punom ispoljavanju svog ogromnog stvaralakog nagona.

SPUTANI ROMANTIARI

103

Tako ovde imamo zaetke ovog pojma golemih nacionalistikih ili klasno inspirisanih kolektivnih pobuda, mistian pojam ljudi koji se stvaralaki bacaju napred da ne bi bili zamrznuti, mrtvi, ugnjeteni bilo ime to je statino, bila to statina priroda, institucije, moralna naela, politika naela, umetnika naela ili bilo ta drugo to oni nisu stvorili i to nije u procesu stalne tansformacije. Ovo je poetak ogromnog napredovanja nadahnutih pojedinaca ili nadahnutih naroda, koji stalno sebe iznova stvaraju, stalno tee da sebe proiste i dostignu neuven vrhunac beskrajnog samopreobraavanja, vrhunac u delima umetnosti koja su stalno u slubi samostvaranja, napred, napred, kao neka vrsta ogromnog kosmikog plana koji se veno obnavlja. Ovom polumistinom, polureligijskom pojmu koji i Kant pominje i s najveom moguom estinom i indignacijom odbacuje, bilo je sueno da ima silan efekat na nemaku politiku i nemaki moral, ali i nemaku umetnost, prozu i poeziju, a onda, prirodnim prenoenjem, i na sve to u Francuskoj i Engleskoj.

Poglavlje 5

NEOBUZDANI ROMANTIZAM

ada stiem do konane erupcije neobuzdanog romantizma. Prema Fridrihu legelu, koji je najmerodavnije pisao o ovom pokretu kojem je i sam pripadao, tri inioca koja su najdublje uticala na ceo pokret, ne samo estetski nego i moralno i politiki, bila su, ovim redom: Fihteova teorija saznanja, Francuska revolucija i Geteov uveni roman Vilhelm Majster. Ovo je, verovatno, ispravna ocena i eleo bih da pojasnim zato je to tako i u kojem smislu.

Piui o Fihteu, govorio sam o njegovoj glorifikaciji delatnog, dinaminog i matovitog ja". Novina koju je on uneo u teorijsku filosofiju i u teoriju umetnosti - u izvesnoj meri i u teoriju ivota - sledea je. Prihvatio je gledite empirista osamnaestog veka da postoji problem u vezi s tim ta se ima na umu kada govorimo o ja". Hjum je rekao da kada pogleda unutar sebe, kada sprovodi introspekciju, otkriva mnoge oseaje, emocije, delove seanja, nade i straha - sve vrste malih psiholokih stanja - ali nije uspeo da opazi nita to bi se s pravom moglo zvati ja", i zakljuio je da ja" nije stvar, predmet neposrednog opaanja nego, moda, jednostavno uzroni splet iskustava iz kojeg su formirani ljudska linost i ljudska istorija, jednostavno vrsta uzice na kojoj je nanizan luk, s tim to ne postoji uzica. Ovu tvrdnju usvojio je Kant, smelo nastojei da ponovo zadobije neku vrstu ja", ali mnogo strasnije usvojili su je nemaki romantiari, naroito Fihte, koji je utemeljio uenje da je sasvim prirodno da se ja" ne pojavljuje u saznanju. Kada vas predmet potpuno apsorbuje. bilo gledanjem materijalnog predmeta u prirodi ili sluanjem zvukova - muzike ili neeg drugog - ili kada je re o bilo kakvoj vrsti procesa u kojem postoji predmet koji vas, kada o njemu razmiljate, potpuno apsorbuje, onda je normalno da pro tanto

106

KORENI ROMANTIZMA

niste svesni sebe kao onoga koji apsorbuje. Sebe postajete svesni jedino kada postoji neki otpor. Sebe postajete svesni ne kao predmeta nego kao nekoga kome je nametnuta neka vrsta nepokorne stvarnosti. Kada gledate u neto i neto posreduje, kada neto sluate i kada postoji bilo kakva prepreka, to delovanje prepreke na vas jeste ono to vas ini svesnim sebe kao entiteta koji je drukiji od ,,ne-ja" koje pokuavate da razumete ili moda osetite, njime dominirate, osvoj'te ga, promenite, oblikujete u svakom sluaju, uinite neto s njim. Prema tome, fihteovsko uenje koje je, dakle, postalo ovlaeno uenje ne samo romantiarskog pokreta nego i dobrog dela psihologije, jeste da ja", sopstvo" u tom smislu rei, nije isto to i mene". Mene" je nesumnjivo neto to moe da se podvrgne introspekciji, o emu govore psiholozi, o emu se mogu pisati naune rasprave, neto to je predmet neke vrste pretrage, predmet istraivanja, predmet psihologije, sociologije i tome slino. Ali postoji i vrsta neakuzativnog ja", izvorni nominativ, kojeg uopte ne postajete svesni u aktu spoznaje nego samo kada ste pod njegovim uticajem. Fihte ovo zove Ansto, uticaj", i njemu se inilo da je to osnovna kategorija koja dominira ukupnim iskustvom. Sto e rei, kada se pitate koji razlog imate da pretpostavite da svet postoji, koji razlog imate da ne pretpostavite da niste obmanuti, da solipsizam nije istinit i da sve nije plod vae mate ili na neki drugi nain potpuno varljivo i obmanjujue, odgovor je da ne moete sumnjati da se neka vrsta sukoba ili sudara dogaa izmeu vas i onoga to elite, izmeu vas i onoga to elite da budete, izmeu vas i onoga emu elite da nametnete svoju linost i to, pro tanto, prua otpor. U otporu nastaju ja" i ,,ne-ja". Bez oseaja ja" ne postoji ni oseaj ne-ja". To je primarni podatak koji je radikalniji i osnovniji od svega drugog to se kasnije neoekivano dogaa ili se iz toga moe dedukovati. Svet, kao to ga opisuju nauke, predstavlja vetaku konstrukciju u odnosu na ovaj apsolutno primaran, osnovni podatak, ne ak ni iskustva nego bia. Ovo je u naelu Fihteovo uenje. Odavde se iri cela ogromna vizija koja nastavlja da zaokuplja matu romantika, tako da je jedina vredna stvar, kao to sam pokuao da objasnim, razvijanje pojedinanog ja", njegove stvaralake delatnosti, njegovo nametanje oblika materiji, njegovo prodiranje u druge stvari, njegovo stvaranje vrednosti, njegovo posveivanje

NEOBUZDANI ROMANTIZAM

107

ovim vrednostima. Ovo, kao to sam nagovestio, moe imati svoje politike posledice ako se ja" vie ne identifikuje s pojedinanim nego nekim nadlinim entitetom kao to je zajednica, drava, crkva ili klasa, i onda postaje nametljiva volja koja napred marira, koja svoju pojedinanu linost namee i spoljanjem svetu i svojim sastavnim elementima koji mogu biti ljudska bia, svedena na ulogu jednostavnih sastojaka ili delova neke mnogo vee, mnogo upeatljivije, istorijski mnogo postojanije linosti. Dozvolite mi da navedem odeljak iz Fihteovih uvenih govora nemakoj naciji, odranih kada je Napoleon osvojio Prusiju. Ovi govori nisu odrani pred velikim brojem ljudi i nisu imali veliki uticaj. Ipak, kada su kasnije itani, izazvali su golemu nacionalistiku erupciju oseanja a Nemci su ih itali kroz ceo devetnaesti vek, pa su posle 1918. godine postali njihova Biblija. Naveu samo nekoliko redova iz ove male knjige predavanja da ukaem na ton koji njom dominira, na propagandu koju je Fihte u to vreme sprovodio. On kae: Ili verujete u prvobitno naelo u oveku - slobodu, savrenstvo, beskrajan napredak nae vrste - ili ne verujete ni u ta od ovoga. ak moete imati oseaj ili neku vrstu intuicije o njegovoj suprotnosti. Svi oni koji u sebi imaju stvaralako pobuivanje ivota ili pretpostavljaju da im je takav dar uskraen, barem ekaju trenutak kada su zahvaeni velianstvenom bujicom tekueg i originalnog ivota ili, moda, imaju neko konfuzno predoseanje takve slobode i prema toj pojavi ne oseaju ni mrnju, ni strah nego ljubav, predstavljaju deo praiskonske ljudskosti. Oni se mogu smatrati pravim ljudima, oni ine urvolk, pranarod - mislim na Nemce. S druge strane, svi oni koji su se pomirili sa injenicom da predstavljaju samo izveden, polovan proizvod, koji o sebi misle na ovaj nain, postaju posledica i platie cenu svog verovanja. Oni su puki dodaci ivotu. Za njih nisu oni isti izvori koji teku pred njima i koji jo uvek mogu tei oko njih. Oni su samo odjek koji dolazi s udaljenog kra, odjek glasa koji se sada ne uje. Oni su iskljueni iz urvolk-a., oni su stranci, autsajderi. Nacija koja nosi ime nemaka" do danas nije prestala da prua dokaz stvaralake i originalne delatnosti na najraznovrsnijim poljima.

108

KORENI ROMANTIZMA

I nastavlja: Ovo je naelo iskljuenja koje prihvatam. Svi oni koji veruju u duhovnu stvarnost, koji veruju u slobodu ivota duha, veni napredak duha kroz posredovanje slobode, bez obzira na zemlju roenja, na jezik kojim govore, oni su naa rasa, deo naeg naroda, ili e mu se, pre ili kasnije, pridruiti. Svi oni koji veruju u statino bie, u nazadak, u vene cikluse, ak i oni koji veruju u beivotnu prirodu i namiu joj lem sveta, ma ta bila njihova rodna zemlja, njihov jezik, oni nisu Nemci, oni su stranci za nas i moemo se nadati da e jednog dana biti odseeni od naeg naroda. Zbog pravinosti prema Fihteu, ne moemo rei da je ovo ovinistika nemaka propoved jer on pod Nemcima, kao i Hegel, podrazumeva sve germanske narode; to moda malo popravlja situaciju. Ova kategorija ukljuuje Francuze, Engleze, sve nordijske i neke mediteranske narode. I pored toga, sutina propovedi nije jednostavno patriotizam ili pokuaj dizanja oslabljenog nemakog duha zdrobljenog Napoleonovom nogom. Glavna stvar je razlikovanje izmeu onih koji su ivi i onih koji su mrtvi, onih koji odjekuju i onih koji su zvuni, onih koji su dodaci i onih koji su prava roba, prava grada. To je Fihteovo osnovno razlikovanje i ono je opinilo umove mnogih mladih Nemaca koji su roeni kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih godina osamnaestog veka. Osnovni pojam nije cogito ergo sum nego volo ergo sum. udno je to to je francuski psiholog Mejn de Biran, piui u to vreme, razvio istu tezu u psihologiji - linost se moe spoznati samo kroz nastojanje, pokuavanje, borei se s nekom preprekom koja ini da se oseate celovitim. Drugim reima, sebe oseate na pravi nain samo u trenutku otpora ili suprotstavljanja. Gospodarenje, titanizam, predstavlja ideal kako u privatnom tako i u javnom ivotu. Dozvolite mi da kaem samo nekoliko rei o donekle slinom ali, u izvesnim aspektima, potpuno drukijem uenju Fihteovog mlaeg savremenika elinga - mada je veoma nepravino o njemu govoriti tako povrno - koji je izvrio vei uticaj na

NEOBUZDANI ROMANTIZAM

109

Koulrida nego bilo koji drugi mislilac i koji je duboko uticao na nemaku misao, mada se danas veoma retko ita, delimino zbog toga to je veina njegovih dela i suvie nejasna, da ne kaemo neshvatljiva. Za razliku od Fihtea koji je naelo oveka suprotstavio prirodi koja je kao i kod Kanta, u izvesnoj meri, mrtva stvar koju treba oblikovati, nasuprot nekom skladu u koji treba da se uklopi - Seling zastupa mistini vitalizam. Za njega je sama priroda neto ivo, neka vrsta duhovnog samorazvoja. Svet se, po njemu, zainje u stanju surove ne-svesti i postepeno dolazi do svesti o sebi. Polazei, kao to on kae, od najmisterioznijih poetaka, iz mraka, razvijajui nesvesnu volju, on postepeno dolazi do samosvesti. Priroda je nesvesna volja; ovek je volja koja dolazi do svesti o sebi. Priroda ispoljava razliite stupnjeve volje: svaki stupanj prirode je volja na nekom stupnju svog razvoja. Prvo su stene i zemlja, koji su volja u stanju potpune nesvesnosti. (To je staro renesansno uenje, da ne idemo dalje, do gnostikih izvora.) Onda ivot postepeno ulazi u njih i javlja se rani ivot prvih biolokih vrsta Onda dolaze biljke, a posle njih ivotinje - progresivna samosvest, progresivno nadmaivanje volje kroz ostvarivanje neke svrhe. Priroda tei za neim, ali toga nije svesna. Covek poinje da tei i postaje svestan onoga emu tei. Uspeno teei ka onome emu tei, on ceo univerzum dovodi do vie svesti o sebi. Za Selinga, Bog je samorazvijajue naelo svesti. Da, kae on, Bog je alfa i omega. Alfa je nesvesno, omega je puna svest koja je dola sebi. Bog je neka vrsta progresivnog fenomena, oblik stvaralake evolucije pojam koji je Bergson prisvojio, jer u Bergsonovom uenju postoji veoma malo toga to prethodno nije bilo kod elinga. Ovo uenje izvrilo je ogroman uticaj na nemaku filosofiju estetike i umetnosti; jer ako je sve u prirodi ivo, i ako smo mi njeni najsamosvesniji predstavnici, uloga umetnika je da kopa po sebi, po mranim i nesvesnim silama koje kolaju u njemu i da ih, kroz najmuniju i najeu unutranju borbu, dovede k svesti. To je elingovo uenje. To, takode, ini i priroda. Postoje borbe unutar prirode. Svaku vulkansku erupciju, svaku pojavu kao to je magnetizam i elektricitet, tumaio je kao borbu za samopotvrivanje

110

KORENI ROMANTIZMA

slepih misterioznih sila, s tom razlikom to u oveku one postaju polusvesne. Jedina dela umetnosti koja za njega uopte imaju bilo kakvu vrednost - i to je uenje koje nije uticalo samo na Koulrida nego i na druge kritiare umetnosti jesu ona koja su slina prirodi po tome to prenose pulsiranja ivota koji nije potpuno svestan. Svako umetniko delo koje je potpuno polusvesno za njega je oblik fotografije. Svako umetniko delo koje je jednostavno kopija, deo znanja, neto to je kao nauka jednostavno produkt paljivog posmatranja i skrupuloznog beleenja onoga to ste videli na potpuno jasan, precizan i nauan nain - takvo delo je mrtvo. ivot u umetnikom delu analogan je s onim emu se divimo u prirodi, odnosno s nekom vrstom moi, sile, energije, ivota, vitalnosti koja se rasprskava. Zato se veliki portreti, veliki kipovi, velika muzika dela nazivaju velikim, zato to u njima ne vidimo samo povrinu, tehniku, samo oblik koji umetnik moda svesno namee, nego i neto ega umetnik nije potpuno svestan, pulsiranja neke vrste beskrajnog duha u njemu koji on posebno artikulie i samosvesno predstavlja. Pulsiranja ovog duha, na niem nivou, takode su pulsiranja prirode, tako da umetniko delo ima isti vitalni efekat na oveka koji ga gleda ili slua kao i izvesne prirodne pojave. Kada ovo nedostaje, kada je cela stvar potpuno uobiajena, uraena u skladu s pravilima, u punom samosvesnom plamenu potpune svesti onoga to neko ini, proizvod je nuno elegantan, simetrian i mrtav. Ovo je osnovno romantiarsko, antiprosveeno uenje o umetnosti i ono je imalo znatan uticaj na sve kritiare koji smatraju da nesvesno igra neku ulogu, ne samo kao u starim platonskim teorijama boanskog nadahnua i ekstatinog umetnika koji nije potpuno svestan onoga ta radi - u Platonovom uenju u Ijonu Bog stvara kroz umetnika koji nije svestan ta radi zato to ga neto snanije nadahnjuje spolja - nego na sva uenja koja smatraju da je nesvesni, podsvesni ili presvesni element vredno razmotriti ne samo u sluaju pojedinog umetnika nego i u sluaju grupe, naroda, kulture. Ovo see neposredno do Herdera koji narodnu pesmu i narodnu igru takoe smatra artikulisanjem neke vrste duha koji nije potpuno samosvestan i koji je bezvredan ukoliko to nije.

NEOBUZDANI ROMANTIZAM

111

Moe se rei da je eling o ovome pisao veoma ushieno i izvrio je znatan uticaj na svoje savremenike. Prvo veliko uenje koje je nastalo iz ovog spoja Fihteovog uenja o volji i Selingovog uenja o nesvesnom veliki formativni inioci u estetskom uenju romantiarskog pokreta i kasnije u njegovim politikim i etikim uenjima - jeste uenje simbolizma. Simbolizam je u sreditu cele romantiarske misli: to su uvek primeivali svi kritiari pokreta. Dozvolite mi da pokuam da ga, koliko sam u stanju, pojasnim jer ne tvrdim da ga sasvim razumem, zato to je romantizam, kao to eling s pravom kae, divlja uma, lavirint u kojem je jedini konac koji nas uva da se ne izgubimo volja i raspoloenje pesnika. Poto nisam pesnik, ne mogu biti sasvim siguran u to da u u potpunosti uspeti da izloim ovo uenje mada u dati sve od sebe. Najjednostavnije reeno, postoje dve vrste simbola. Postoje konvencionalni simboli i simboli druge vrste. Konvencionalni simboli ne predstavljaju tekou. To su simboli koje izmiljamo da bismo dali znaenje izvesnim stvarima, i postoje pravila u vezi s tim ta ona znae. Crveno i zeleno svetlo u saobraaju znae ono to znae po konvenciji. Crveno svetlo znai da vozila ne mogu da prou i ono je, jednostavno, drugi oblik da se kae ne prolazi". Ne prolazi" je oblik simbolizma, lingvistikog simbolizma, koji je zabrana i sadri pretnju, savreno razumljivu pretnju ije nepotovanje povlai za sobom posledice. Ovo je obian simbolizam iji su primeri vetaki smiljeni jezici, naune rasprave i bilo koja vrsta konvencionalnog simbolizma smiljenog za posebne svrhe gde je znaenje simbola utemeljeno pravilom. Ali postoje i drugaiji simboli. Ne elim da ulazim u teoriju simbolizma uopte, nego u to da su ljudi pod simbolizmom podrazumevali korienje simbola za ono to se nije moglo izraziti doslovno. Situacija u saobraaju je takva da ako umesto zelenog i crvenog svetla stavite znakove stanite" ili krenite", ili umesto njih postavite osobe koje e kroz megafone vikati stanite" ili krenite", to bi svrsi sluilo podjednako dobro. Ali ako, na primer, pitate u kojem je smislu nacionalna zastava koja se vijori na vetru i budi emocije u grudima ljudi simbol, ili u kojem je smislu Marseljeza simbol, ili, da odemo malo dalje, u kojem

112

KORENI ROMANTIZMA

je smislu gotska katedrala, izgraena na poseban nain, sasvim nezavisno od njene uloge kao graevine u kojoj se obavlja religijska sluba, simbol za pojedinanu religiju, ili u kojem su smislu svete igre simboli, ili u kojem je smislu bilo koja vrsta religijskog rituala simbol, ili u kojem je smislu kamen u abi veliki simbol muslimana, odgovor e biti da se ono to ove stvari simbolizuju ne moe doslovno izraziti ni na jedan drugi nain. Pretpostavimo da neko pita: Da li biste mi objasnili ta simbolizuje re 'Engleska' u reenici 'Engleska oekuje da svaki ovek izvri svoju dunost' koju je Nelson izgovorio?" Ako ponete da objanjavate, ako kaete da Engleska" znai izvestan broj goliavih dvonoaca koji poseduju razum i naseljavaju odreeno ostrvo u posebnom trenutku u ranom devetnaestom veku, jasno je da to ne znai to; to jednostavno ne znai grupu osoba ija su imena i adrese poznati Nelsonu i koje on, ako to eli i potrudi se, moe pozvati. Oigledno je da to ne znai to, zato to se cela emotivna snaga rei Engleska" proiruje na neto to je i neodreenije i dublje, i ako pitate: Sta tano re 'Engleska tu simbolizuje? Da li biste mi - ma koliko to moglo biti zamorno - dali doslovan ekvivalent za tu skraenicu?", to ne bi bilo lako uraditi. Niti bi bilo lako odgovoriti ako pitate: Sta simbolizuje kamen u abi? Sta on znai ljudima koji dolaze da mu se klanjaju nezavisno od asocijacija neodreeno emocionalne vrste, nezavisno od polusenke?" Nije jednostavno re o tome da on podstie emocije: emocije moe podstai pevanje ptica ili zalazak sunca; ali zalazak sunca nije simbol i pevanje ptica nije simbolino. Ipak, za vernika katedrala je simbol, religijski obred je simbol, prieivanje hostijom je simbol. Pitanje je ta ove stvari simbolizuju? Romantiarsko uenje je da stvarnost, univerzum oko nas, beskrajno stremi napred, da postoji neto to je beskrajno, neto to je neiscrpno, neto za ta konani pokuaji ne mogu biti simbol. Teite da prenesete neto to moete preneti samo sredstvima koja imate na raspolaganju, ali znate da to ne moe preneti sve ono to elite da prenesete zato to je ova celina doslovno beskrajna. To je razlog za korienje alegorija i simbola. Alegorija je predstavljanje reima ili slikom neega to ima vlastito znaenje, ali i simbolizuje neto drugo od

NEOBUZDANI ROMANTIZAM

113

onoga to je po sebi. Kada alegorija simbolizuje neto drugo - za one koji stvarno veruju u alegorije i koji kau da je jedini nain dubokog govora alegorijski, kao to je Seling verovao, kao to su romantiari, uopte, verovali - onda ex hypothesis nije po sebi odrediva. Zato alegorija mora biti upotrebljena i zato su alegorije i simboli nuno jedini nain koji mi stoji na raspolaganju da prenesen ono to elim da prenesem. Sta je to to elim da prenesem? elim da prenesem tok o kojem Fihte govori. elim da prenesem neto nematerijalno, a za to moram da upotrebim materijalna sredstva. Moram da prenesem neto to se ne moe izraziti, a moram da upotrebim izraz. Moram da prenesem neto nesvesno, a moram da upotrebim sredstva svesti. Unapred znam da neu i ne mogu uspeti i, prema tome, sve to mogu da uradim jeste da sam sve blie i blie nekom asimptotikom pristupu; dajem sve od sebe, ali to je muna borba u kojoj sam, ako sam umetnik ili, prema nemakim romantiarima, bilo koja vrsta samosvesnog mislioca, angaovan za ceo svoj ivot. Ovde imamo i pojam dubine. Pojam dubine je neto s ime filozofi retko imaju posla. Ipak, to je ideja koja je savreno osetljiva i jedna je od najvanijih kategorija koju upotrebljavamo. Kada kaemo da je delo duboko, sasvim nezavisno od injenice da je to oigledno metafora, pomiljamo na bunare koji su duboki - kada kaemo da je neko dubok pisac ili da je slika ili muziko delo duboko, nije sasvim jasno ta mislimo, ali sigurno ne elimo da tu re zamenimo nekom drugom reju kao to je divno", znaajno", stvoreno prema pravilima" ili, ak, besmrtno". Kada kaem da je Paskal dublji od Dekarta (mada je Dekart, nesumnjivo, bio genije) ili da je Dostojevski, koga mogu voleti ili ne voleti, dublji pisac od Tolstoja, koga mogu vie voleti, ili da je Kafka dublji pisac od Hemingveja, ta tano bezuspeno pokuavam da prenesem ovom metaforom koja ostaje to to jeste zato to nemam nita bolje to mogu da upotrebim? Ono to podrazumevam pod dubinom, prema romantiarima - mada oni o tome ne raspravljaju pod tim imenom - jeste neiscrpnost, neobuhvatnost. U sluaju umetnikih dela koja su divna ali nisu duboka ili, ak, u sluaju dela prozne fantastike ili filosofije, prevoenje

114

KORENI ROMANTIZMA

se moe obaviti u savreno jasnim doslovnim terminima; mogu vam objasniti, recimo, kako je neko muziko delo iz osamnaestog "eka dobro uraeno, melodino, prijatno, moda ak i delo genija, zato je stvoreno na ba takav nain i, ak, zato prua zadovoljstvo. Mogu vam rei da ljudska bia oseaju naroito zadovoljstvo kada sluaju odreene harmonije. Mogu da opiem to zadovoljstvo, moda sasvim potanko, pomou svih vrsta dovitljivih izuma introspekcije. Ako imam veliki talenat da opisujem ako sam Prust, Tolstoj, dobro obuen deskriptivni psiholog - moda mogu opisati vaa stvarna oseanja kada sluate neku muziku ili itate neku prozu, opis koji je dovoljno slian onome to u stvari oseate ili mislite u tom trenutku tako da se moe smatrati odgovarajuim prevodom onoga to se dogaa: nauan, istinit, objektivan, proverljiv i tako dalje. Ali u sluaju dela koja su duboka, to vie kaem, vie ostaje da se kae. Nesumnjivo je da, premda pokuavam da opiem u emu se sastoji njihova dubina, im ponem da govorim, postaje veoma oigledno da se, bez obzira na to koliko dugo govorim, otvara nova provalija. Bez obzira na to ta kaem, uvek na kraju moram da stavim tri take. Ma kakav opis da dam, uvek ostavljam vrata otvorena za neto dalje, ak, moda, neto mranije, ali sigurno neto to u naelu nije mogue svesti na preciznu, jasnu, objektivnu prozu. Ovo je sigurno jedan od naina upotrebe rei dubok" - prizvati ideju nesvodljivosti, da sam, u raspravi, opisu, primoran da koristim jezik koji je u naelu, ne samo danas nego zauvek, neadekvatan za tu svrhu. Pretpostavimo da pokuavam da objasnim naroito duboku tvrdnju. Dajem sve od sebe, ali znam da to nije dovoljno; i to mi izgleda nedovoljnije - to je ire polje promene, otvaraju se vei ponori, to su ponori dublji, ire je polje na kojem se otvaraju - sve vie sam sklon da kaem da je ova tvrdnja duboka a ne samo istinita, zanimljiva, zabavna, originalna. Kada, na primer, Paskal iznosi uvenu opasku da srce ima svoje razloge isto kao i glava, kada Gete kae da bez obzira na to koliko se trudimo, uvek e, u svemu to radimo i mislimo, postojati nesvodiv element antropomorfizma, ove opaske, iz tog razloga, deluju na ljude kao duboke zato to gde god ih primenimo, one otvaraju

NEOBUZDANI ROMANTIZAM

115

nove perspektive, a ove perspektive nisu svodive, obuhvatajue, opisive, ne mogu se sabrati; nemate formulu koja e vas dedukcijom dovesti do svih njih. Ovo je osnovni pojam dubine kod romantiara i na to se, u velikoj meri, odnosi najvei deo njihovog govora o tome da konano simbolizuje beskonano, materijalne nematerijalno, mrtvo ivo, vreme prostor, rei ono to se ne moe izrei. Moe li se sveto shvatiti?", pita Fridrih Siegel i odgovara: Ne, ono se nikada ne moe shvatiti zato to ga puko nametanje oblika deformie." To je ono to proima celu njihovu teoriju ivota i umetnosti. Ovo dovodi do dva vrlo zanimljiva i opsesivna fenomena koja su veoma prisutna u oseanjima i mislima devetnaestog i dvadesetog veka. Jedan je nostalgija, a drugi paranoja. Nostalgija se pripisuje injenici da nas, poto beskonano ne moe biti iscrpeno i poto teimo da ga obuhvatimo, nita to uradimo nikada nee zadovoljiti. Kada su Novalisa pitali kuda stremi njegova misao, na ta se odnosi njegova umetnost, on je rekao: Uvek idem kui, uvek kui svog oca." Ovo je, u izvesnom smislu, religijska opaska, ali on je takoe mislio da sva ova nastojanja ka egzotinom, udnom, stranom, neobinom, sva nastojanja da se izroni iz empirijskog okvira dnevnog ivota, pisanje fantastinih pria o preoblikovanjima i preobraajima najosobenije vrste, pisanje pria koje su simboline ili alegorijske ili sadre sve vrste mistinih ili prikrivenih aluzija, ezoterine matarije najosobenije vrste koje godinama zaokupljaju kritiare, predstavljaju nastojanja ka vraanju, da se ide kui ka onome to ga vue i privlai, uvena beskrajna Sehnsucht romantiara, traganje za tunim cvetom (ili cvetnim prahom - prim, prev.), kao to je to Novalis zvao. Traganje za tunim cvetom je nastojanje ili da ja" apsorbuje beskrajno, da ja" bude jedno s njim, ili da se ja" rastvori u njemu. Oigledno je da je ovo sekularizovana verzija one duboke religijske tenje ka tome da se bude jedno s Bogom, oivljavanja Hrista u sebi, spajanja ja" s nekom stvaralakom silom prirode u nekom paganskom smislu, to je Nemcima dolo od Platona, Ekharta, Bemea, nemakog misticizma i brojnih drugih izvora, s tim to ovde dobija knjievni i sekularni oblik.

116

KORENI ROMANTIZMA

Ova nostalgija je potpuno suprotna od onoga to je prosveeno?t smatrala svojim posebnim doprinosom. Prosveenost je pretpostavila da postoji zatvoren, savren obrazac ivota, kao to sam pokuao da objasnim. Postoji neki naroit oblik ivota i umetnosti, misli i oseanja, koji je ispravan, istinit i objektivan i kojem se ljudi mogu poduiti samo kada bismo dovoljno znali. Postoji neka vrsta reenja za nae probleme i samo kada bismo mogli da izgradimo strukturu koja je u skladu sa reenjem i onda, reeno sirovo, uklopili sebe u strukturu, dobili bismo odgovore i na probleme miljenja i na probleme delovanja. Ali ako to nije tako, ako je univerzum ex hypothesi kretanje a ne mirovanje, ako je oblik delatnosti a ne bezoblina gromada, ako je beskrajan a ne konaan , ako se stalno menja i nikada nije nepomian, nikada isti (da upotrebimo ove razliite metafore koje romantiari stalno upotrebljavaju), ako je to stalan talas (kao to kae Fridrih Siegel), kako uopte moemo pokuati da ga opiemo? ta da uradimo kada elimo da opiemo talas? Obino zavravamo u stajaoj vodi. Kada pokuamo da opiemo svetlost, tano je moemo opisati samo ako je ugasimo. Prema tome, ne pokuavajmo da ga opiemo. Ali ne moete a da ne pokuate da ga opiete, jer to znai prestati da se izraavamo, a prestati da se izraavamo, znai prestati da ivimo. Za ove romantike, iveti znai delati, a delati znai izraziti svoju prirodu. Izraziti svoju prirodu, znai izraziti svoj odnos prema univerzumu. Odnos prema univerzumu je neizraziv, ali se ipak mora izraziti. Ovo je agonija, ovo je problem. Ovo je beskrajna Sehnsucht, enja, razlog zato moramo ii u udaljene zemlje, zato traimo egzotine primere, putujemo na istok i piemo romane o prolosti, zato se preputamo mati. Ovo je tipina romantina nostalgija. Ako bi im dom za kojim tee, sklad, savrenstvo o kojem govore bili dati, oni bi to odbili. To je, u naelu, po definiciji, neto emu se moe prii, ali to se ne moe shvatiti, zato to je to priroda stvarnosti. Ovde se moemo setiti poznate cinine prie o nekome ko je Danteu Gabrijelu Rosetiju kada je pisao o svetom gralu, rekao: Ali, gospodine Roseti, kada naete gral, ta ete uraditi s njim?" Ovo je tipino pitanje na koje su romantiari veoma dobro znali kako da odgovore. U njihovom sluaju gral se, u naelu, nije mogao otkriti.

NEOBUZDANI ROMANTIZAM

117

ali je i bio takav da se ceo ivot mogao posvetiti venom traganju za njim, a to je zbog prirode univerzuma. On je mogao biti drukiji, ali nije. Surova injenica u vezi sa univerzumom jeste da se on ne moe potpuno izraziti, iscrpsti, on nije u stanju mirovanje, on je u stanju kretanja; to je osnovni podatak i to je ono to otkrivamo kada otkrijemo da je ja" neto ega smo svesni jedino u nastojanju. Nastojanje je delovanje, delovanje je kretanje, kretanje je veno. To je osnovna romantiarska predstava koju, najbolje to umem, pokuavam da prenesem recima kojima se ex hypothesi ne moe preneti. Pojam paranoje neto je drukiji. Postoji optimistika verzija romantizma po kojoj romantiari smatraju da se napredovanjem, proirenjem nae prirode, uklanjanjem prepreka na putu, ma kakve one bile - mrtva francuska pravila osamnaestog veka, politke i destruktivne ekonomske institucije, zakoni, vlast, bilo koja vrsta nepotpune i sasuene istine, bilo koja vrsta pravila ili institucija koje se smatraju apsolutnim, savrenim, bespogovornim - sve vie i vie oslobaamo i doputamo naoj beskrajnoj dui da uzleti na sve vee i vee visine i postane ira, dublja, slobodnija, vitalnija, slinija boanstvu prema kome tei. Postoji i druga, pesimis ika verzija, koja je, u izvesnoj meri, opsela dvadeseti vek. To je ideja da se, univerzum ne moe pripitomiti na ovako lak nain, mada pojedinci ele da je odbace. Postoji neto iza, neto u mranim dubinama podsvesti ili istorije; postoji, u svakom sluaju, neto to ne shvatamo, to osujeuje nae najdublje elje. Ponekad se to shvata kao neka vrsta ravnodune ili, ak, neprijateljske prirode, a ponekad kao lukavstvo istorije koje nas, prema optimistima, nosi ka blistavijim ciljevima, ali pesimisti, kao tc je openhauer, misle da je re o neizmernom okeanu neusmerene volje po kojem se njiemo kao amac bez pravca, bez mogunosti da se stvarno razume element u kojem smo ili odredi na kurs na osnovu njega; to je ogromna, snana, neprijateljska sila kojoj je nemogue odupreti se ili se s njom nagoditi. Ova paranoja ima ponekad sirovije oblike. Ona je usmerena na tuenje svih vrsta zavera u istoriji. Ljudi poinju da misle da istoriju, moda, oblikuju sile nad kojima nemamo kontrolu. Neko je iza svega toga: moda jezuiti, moda Jevreji, moda masoni.

118

KORENI ROMANTIZMA

Analiza toka Francuske revolucije podstakla je formiranje ovakvog stava. Mi prosveeni, moralni, mudri, dobri i obzirni teimo da uradhno ovo ili ono, ali se naa nastojanja nekako zavravaju ni u emu i, prema t )me, mora postojati neka strana neprijateljska sila koja nas vreba i eka da pogreimo kada mislimo da smo na domaku velikog uspeha. Ovo stanovite, kao to sam rekao, ima sirove oblike, kao to je teorija zavere u istoriji prema kojoj uvek traite pritajene neprijatelje, krupnije istorijske snage kao to su ekonomske sile, proizvodne sile ili sile klasnog rata (kao kod Marksa) ili mnogo neodredeniji i metafiziki pojam lukavstva uma ili istorije (kao kod Hegela), koji svoj cilj razume mnogo bolje od nas i igra se s nama. Hegel kae: Duh nas vara, duh spletkari, lae, duh trijumfuje." On ga gotovo shvata kao golemu, podrugljivu, aristofanovsku silu koja se ruga jadnim ljudskim biima koja pokuavaju da se skue na obroncima onoga to smatraju zelenom i cvetnom planinom, ali to ispada ogroman vulkan ljudske istorije ija se erupcija ponov oekuje, moda, konano, za ljudsko dobro, da se konano ostvari u odnosu na ideal, ali, kratkorono, unitavajui veliki broj i.evinih osoba i prouzrokujui veliku tetu i patnju. Ovo je, isto tako, romantiarska ideja jer kada jednom shvatimo da izvan nas postoji neto vee, neshvatljivo, nedokuivo, prema tome imamo ili oseanje ljubavi, kao kod Fihtea, ili oseanje straha; ako imamo oseanje straha, strah postaje paranoian. Ova paranoja se akumulisala u devetnaestom veku: svoju zrelost dostigla je kod openhauera, dominirala je u delima Vagnera, a vrhunac dostigla u svim delima u dvadesetom veku koja su opsednuta milju da, bez obzira na to ta da uradimo, postoji neki tumor, negde postoji crv u klici, postoji neto to nas osuuje na veno osujeenje, bilo da su to ljudska bia koja moramo ukloniti ili bezline sile protiv kojih je svaki otpor uzaludan. Dela pisac kao to je Kafka ispunjena su naroitim oseanjem teskobe, strave, straha koji se ne odnosi na predmet koji se moe identifikovati; ovo, takode, vai za rana dela romantike. Tikove prie, Der Blonde Eckbert, na primer, proete su stravom. Nesumnjivo je da je trebalo da budu alegorije, ali uvek se dogaa da junak poinje da ivi sreno i da se onda dogodi neto stravino. Pred njim se pojavljuje zlatna ptica i peva pesmu o Waldeinsamkeit,
3

NEOBUZDANI ROMANTIZAM

119

to je ve romantiarska ideja - o usamljenosti u umama koje su poluprijatne i polustrane. Onda on ubija pticu i tada dolazi do mnogih nesrea, nastavlja da ubija, unitava i zaplie se u stranu mreu koju mu je spremila neka strana tajanstvena sila. On eli da je se oslobodi. Jo vie ubija, napree se, bori se, pada sve nie. Ova vrsta none more tipina je za rano nemako romantiarsko spisateljstvo i potie iz tano istog izvora, odnosno pojma volje koja dominira ivotom - volja, ne razum, ne poredak stvari koji se moe istraivati i, prema tome, kontrolisati, nego neka vrsta volje. Sve dok je to moja volja i volja usmerena ka mojim vlastitim ciljevima, ona je, po svoj prilici, dobrotvorna. Sve dok je to volja dobrotvornog boanstva ili volja istorije koja e me dovesti do srenog zavretka, kao to je to u spisima svih optimistikih filosofa istorije, ona, po svoj prilici, nije i suvie zastraujua. Ali na kraju moe biti mnogo mranija, stranija i nedokuivija nego to sam mislio. Na taj nain, romantiari se kolebaju izmeu krajnosti mistinog optimizma i groznog pesimizma, to njihovim spisima daje naroitu vrstu neujednaenog kvaliteta. Drugi od tri velika uticaja koja je naveo Siegel jeste Francuska revolucija. Ona je imala oigledan uticaj na Nemce jer je, naroito kao rezultat napoleonskih ratova, dovela do ogromne provale povredenog nacionalnog oseanja koje je hranilo romantizam u meri u kojoj je on bio potvrivanje nacionalne volje. Ali ono to elim da naglasim nije ovaj aspekt nego to da Francuska revolucija, mada je obeala savreno reenje za ljudske bolesti, budui da je zasnovana na miroljubivom univerzalizmu uenju o neometanom napretku iji je cilj klasino savrenstvo koje e, kada ga jednom dostignemo, trajati zauvek jer je na vrstim temeljima koje je postavio ljudski razum ipak nije ila nameravanim putem (to je svima bilo jasno) i, prema tome, ono na ta je skrenula panju uopte nije bio razum, mir, sklad, univerzalna sloboda, jednakost, bratstvo - stvari koje je sebi postavila za cilj - nego, naprotiv, nasilje, strana nepredvidiva promena u ljudskim poslovima, iracionalnost rulje, ogromna mo pcjedinanih heroja, velikih ljudi, zlih i dobrih, koji su bili u stanju da dominiraju ovom ruljom i promene tok istorije na sve mogue naine. To je poezija delovanja, borbe i smrti

120

KORENI ROMANTIZMA

koju je Francuska revolucija podstakla u umu i mati ne samo Nemaca nego i drugih, i zato je ona imala suprotan efekat od nameravanog. Naroito je podstakla ideju o tajanstvenih devet desetina ledenog brega o kojima nismo dovoljno znali. Bilo je prirodno pitati zato Francuska revolucija nije uspela jer posle nje veina Francuza nije bila slobodna i ravnopravna. Iako se, nesumnjivo, za dobar deo njih poloaj popravio, za dobar deo drugih on se pogorao. I u susednim zemljama su neke osobe bile osloboene, dok druge nisu oseale da je to bilo vredno truda. Dobijeni su razliiti odgovori. Oni koji su verovali u ekonomiju, govorili su da su tvorci revolucije zanemarili ekonomske injenice. Oni koji su verovali u monarhiju ili crkvu, govorili su da je najdublje instinkte i najdublju veru ljudske prirode prezreo ateistiki materijalizam koji je, razume se, doveo do najstranijih posledica, i to je moda kazna ljudske prirode ili boja kazna (u zavisnosti od vae filosofije) zbog prkosa. Ali ono zbog ega je revolucija u svakome izazvala sumnju moda nije dovoljno poznato: uenja francuskih philosophes, koja su navodno predstavljala plan za promenu drutva u bilo kojem poeljnom pravcu, u stvari su se pokazala neodgovarajuim. Prema tome, mada su vii slojevi drutva bili vidljivi - ekonomistima, psiholozima, moralistima, piscima, istraivaima, svakome ko je istraivao i posmatrao injenice oni su bili samo vrh ogromnog ledenog brega iji je veliki deo bio potopljen u okeanu. Ovaj nevidljivi deo uzet je zdravo za gotovo to je proizvelo sve mogue neoekivane posledire. Ideja nenameravanih posledica, ideja da, mada vi predlaete, skrivena stvarnost odluuje, mada je vi menjate, ona vas iznenada lupi po licu; da ako pokuavate da i suvie promenite ove stvari (prirodu, oveka, ma ta to bilo), onda neto to se zove ljudska priroda", priroda drutva", mrane sile podsvesti", proizvodne snage" ili ideja" - nevano je kakvo je ime ovog ogromnog entiteta - nastavlja da vas pogaa i obara vas. To je izjedalo matu mnogih velikih linosti u Evropi koje sebe sigurno ne bi opisale kao romantiare i hranilo sve mogue vrste teodiceja: marksistiku, hegelovsku, penglerovu,

NEOBUZDANI ROMANTIZAM

121

Tojnbijevu i mnoge druge teoloke spise naeg vremena. Mislim da ova ideja tu i zapoinje; ona je, isto tako, hranila i paranoju, u smislu da je ponovo prizvala ideju neega to je jae od nas, neka golema bezlina sila koja se ne moe ni istraiti ni otkloniti. Ona je ceo univerzum uinila daleko stravinijim nego to je bio u osamnaestom veku. Trei uticaj prema legelu jeste Geteov roman Vilhelm Majster. Romantiari su mu se divili ne toliko zbog snage kazivanja koliko iz druga dva razloga. Prvi razlog jeste taj to je to bio opis samoformiranja genijalnog oveka - nain na koji ovek moe uzet sudbinu u svoje ruke i slobodnim ispoljavanjem svoje plemenite i neobuzdane volje postati neko i neto. To je, po svoj prilici, Geteova kreativna autobiografija. Ali njima su se, ak vie od toga, dopadali otri prelazi u romanu. S trezvene proze ili naunog opisa, recimo, temperature vode ili posebne vrste bate, iznenada prelazi na ekstatike, poetske, lirske opise jedne ili druge vrste i rasprskava se u poeziju a onda se, isto tako otro i brzo, vraa savreno melodinoj, ali strogoj prozi. Ovi otri prelazi s poezije na prozu, s ekstaze na naune opise, romantiarima su delovali kao velianstveno oruje da se u vazduh digne jedna konfuzna stvarnost. To je nain na koji bi trebalo pisati umetnika dela. Ona se ne smeju pisati u skladu s pravilima, ona ne smeju biti kopije neke vrste date prirode, neke rerum natura, neke vrste strukture stvari koju umetniko delo objanjava ili, jo gore, kopija ili fotografija. Zadatak umetnikog dela je da nas oslobodi, a ono nas oslobaa tako to zanemaruje povrnu simetriju prirode, povrna pravila i otrim prelazima s jednog naina na drugi - s poezije na prozu, s teologije na botaniku ili na ta drugo - obara mnoge konvencionalne podele kojima smo okrueni i zatvoreni. Ne mislim da je Gete ovo uopte smatrao valjanom analizom svog dela. On je na ove romantiare gledao s izvesnom nervozom i, kao i iler, smatrao ih boemima bez korena, treerazrednim umetnicima (to su neki od njih zaista i bili), osobama koje su vodile neobuzdan i nedosledan ivot, koje, ipak, zato to su mu se toliki divili i toliko ga oboavali, nije eleo potpuno da prezre ili zanemari. Tako se izmeu njih razvio donekle

122

KORENI ROMANTIZMA

ambivalentan odnos, takav da su mu se oni divili kao jednom od najveih nemakih genija, ali su prezirali njegove malograanske ukuse, prezirali njegovo puzanje pred velikim vojvodom od Vajmara, smatrali da se prodao - zapoinjui kao smeo i originalan genije, a skonavajui kao neki dvoranin. S druge strane, on je na njih gledao kao na bedne umetnike koji su nedostatak stvaralakog genija pokrivali neobuzdanou izraavanja ali, istovremeno, kao na Nemce, oboavaoce, jedinu publiku koju je, zakratko, imao i koju, prema tome, ne treba zanemariti ili i suvie bezobzirno odbaciti. Takav je, u najkraem, bio njihov odnos koji se nije promenio do kraja Geteovog ivota. Sigurno je da se on nikada nije predao romantizmu, a njegova osnovna propoved p red kraj ivota glasila je: Romantizam je bolest, klasicizam je zdravlje." ak je i Faust (kojem se romantiari nisu naroito divili) na kraju drama pomirenja iako junak prolazi kroz sve romantine preobraaje dok ga neobuzdani talas baca tamo-amo - brojni su odlomci u kojima se on poredi sa neobuzdanom bujicom koja se obruava sa stene na stenu, stalno udei za novim iskustvima koja prua Mefistofel. Ono to je vano u vezi sa Faustom, poto je ubio Gretu, Filemona i Baukidu i poto je i u prvom i u drugom delu poinio mnoge zloine, jeste da postoji neka osloboena harmonija i reenje svih ovih sukoba, mada su kotali puno krvi i patnje. Ali krv i patnja nisu bili nita za Getea: kao i Hegel, on je pretpostavio da se boanske harmonije mogu postii jedino otrim sukobima, silnim neskladom, to e se, posmatrano s visine, smatrati iniocima koji su doprineli ogromnoj harmoniji. Ali to nije romantino; ako je uopte neto, to je antiromantino jer opta Geteova tenja jeste da kae da postoji reenje muno, teko reenje, koje moda moe da opazi jedino mistino oko, ali je ipak reenje. U svojim romanima Gete propoveda tano ono ega su se lomantiari gnuali. U Hermanu i Doroteji i Die Wahlverwandtschaften cela propoved sastoji se u tome da ako postoji emocionalni vor, ako postoji neki sloeni problem izmeu, recimo, udate ene i njenog ljubavnika, stvar se nipoto ne moe jednostavno reiti razvodom ili naputanjem braka nego, naprotiv, pomirenjem sa sudbinom, patnjom, pokoravanjem konvenciji,

NEOBUZDANI ROMANTIZAM

123

ouvanjem stubova drutva. Propoved se sutinski odnosi na poredak, samosavladavanje, disciplinu i sputavanje svih haotinih ili antizakonskih inilaca. Za romantike, ovo je bio ist otrov. Nita nisu tako mrzeli. Neki od njih su bili prilino razuzdani u privatnom ivotu. Cenacle, mala grupa romantika koja se okupila u Jeni dva brata Siegel, zakratko Fihte, zakratko Slajermaher u Berlinu i Seling verovali su i najsilovitijim reima propovedali dunosti i vanost potpune slobode, ukljuujui i slobodnu ljubav. August Vilhelm Siegel oenio se plemkinjom jer je trebalo da se porodi - bila je nemaka revolucionarka prilinog intelekta koju su, zakratko, zatvorili Nemci u Majncu zbog saradnje sa francuskim revolucionarima a or da se ona sa ljupkim oseanjima predala Selingu. Ovo se dogodilo i u sluaju ilera i Din Pol, mada nije dolo do braka. Primera ima vie. Meutim, potpuno nezavisno od njihovih linih odnosa, veliki roman koji je utelovio njihov stav prema ivotu i koji je duboko sablaznio Getea i Hegela, mada moda nije veliko knjievno delo, bio je Lusinda, koji je objavio Fridrih Siegel na kraju osamnaestog veka, a koji je bio neka vrsta Lejdi etrli svog vremena. Bio je to veoma erotian roman u kojem postoje zaista siloviti opisi voenja ljubavi, ali i romantine propoveai o nunosti slobode i samoizraavanja. Sr Lusinde, nezavisno od njene erotine strane, jeste opis onoga to moe biti slobodan odnos izmeu ljudskih bia. Stalno se prave analogije na raun bebe Vilhelmine koja slobodno i neobuzdano praaka nogama. Junak uzvikuje: Tako treba iveti! Evo malog deteta, golog i nesputanog konvencijom. Ono ne nosi odee, ne klanja se autoritetu, ne veruje u konvencionalne upravitelje ivota i, iznad svega, ono je dokono, nema nikakve zadatke. Dokonost je poslednja iskra koja nam je ostala iz boanskog raja iz kojeg je oveanstvo jednom prognano. Sloboda, sposobnost praakanja nogama, da se radi sve ono to se eli, to je poslednja privilegija koju imamo u stranom svetu, tom groznom uzronom toku koji nas okrutno melje." Roman je proizveo sablazan i veliki berlinski propovednik Slajermaher definisao ga je reima koje podseaju na one kojima je britansko svetenstvo ezdesetih godina dvadesetog veka branilo

124

KORENI ROMANTIZMA

Ljubavnika lejdi etrli. Kao to je Lorensova knjiga, onoliko koliko nije antiduhovna po karakteru, bila predstavljena tako kao da ide u istom smeru u kojem i hrianska ortodoksija, gotovo kao njena potpora, tako je i Lusindu, koja je bila pornografski roman etvrte kategorije, lojalni Slajermaher predstavio kao potpuno duhovnu. Svi njeni fiziki opisi prihvaeni su kao alegorije i sve u njoj shvaeno je kao velika propoved, himna ovekovoj duhovnoj slobodi koja vie nije okovana lanom konvencijom. lajeimaher je kasnije hteo da povue ove tvrdnje koje se vie mogu pripisati dobroti, odanosti i velikodunosti njegovog srca nego njegovoj kritikoj pronicljivosti. Bilo kako bilo, cilj Lusinde bio je da srui konvencije. Gde god moete sruiti konvencije, morate to uraditi. Moda se najzanimljiviji i najupadljiviji primer ruenja konvencija moe nai u Tikovim komadima i priama uvenog pripovedaa E. T. A.. Hofmana. Opta tvrdnja osamnaestog veka i svih prethodnih, kao to neumorno ponavljam, jeste da postoji priroda stvari, postoji rerum natura, struktura stvari. Za romantike ona je bila duboko pogrena. Ne postoji struktura stvari zato to bi nas okruila, uguila. Mora postojati polje za delovanje. Potencijalno je stvarnije od aktuelnog. Ono to je stvoreno, mrtvo je. Kada jednom stvorite umetniko delo, ostavite ga, zato to kada je jednom stvoreno, ono je tu, zavreno, ono je kalendar godine koja je prola. Ono to je stvoreno, to je ve shvaeno, mora biti naputeno. Blesci, fragmenti, nagovetaji, mistino prosvetljenje - to je jedini nain da se razume stvarnost zato to je svaki pokuaj da se ona opie, da se prui smisaon prikaz, da se bude skladan, da postoje poetak, sredina i kraj, sutinski izopaenje i karikatura onoga to je po svojoj prirodi haotino i bezoblino, ogroman divlji tok samoostvarujue volje, pri emu je ideja njegovog zaustavljanja apsurdna i bogohulna. To je arko sredite romantine vere. Postoji Hofmanova pria o savreno pristojnom gradskom veniku, sakupljau knjiga, koji u kunoj odei sedi u svojoj sobi, okruen starim rukopisima, a sa spoljanje strane njegovih vrata nalazi se mesingani zvekir. Mesingani zvekir se, povremeno, pretvara u runog trgovca jabukama. Ponekad mirka kao

NEOBUZDANI ROMANTIZAM

125

trgovac jabukama, a trgovac jabukama ponekad se ponaa kao mesingani zvekir. to se tie gospodara, potovanog venika, on ponekad seai u svojoj stolici, a ponekad ude u iniju s punom, iezne u njegovoj pari i ode u vazduh kod duhova; ponekad ostane u punu i popiju ga drugi ljudi, te on posle ima osobene avanture. Za Hofmana, ovo je obina vrsta fantastine prie, koje su ga uinile veoma poznatim; kada on zapone priu, nikada ne znate ta e se dogoditi. U sobi je maka. Maka moe biti maka, ali ona se, naravno, moe pretvoriti u ljudsko bie. Maka to ne moe rei; on vam to ne moe rei; to stvara izvesnu atmosferu neizvesnosti koja lebdi nad svim postupcima, to je savreno promiljeno. Kada je Hofman prelazio preko mosta u Berlinu, esto se oseao kao da se nalazi u staklenoj boci. On nije bio siguran da li su ljudi oko njega ljudska bia ili lutke. Mislim da je ovo bio istinski deo psiholoke iluzije - on, u izvesnom smislu, nije bio psiholoki sasvim normalan - ali, istovremeno, osnovni motiv u njegovoj mati uvek je pretvorljivost svega u sve. Tik je napisao komad Maka u izmama, u kojem kralj kae princu koji je doao da ga vidi: Kako vi, koji ste doli izdaleka, tako dobro govorite na jezik?", na ta princ odgovara: Pst!" Kralj kae: Zato kaete 'Pst?'", a princ kae: Ako ja - ako vi ne prestanete da govorite o predmetu - komad se ne moe nastaviti." Onda neko iz publike treba da ustane i kae: Ali ovo je ruganje svim moguim pravilima realizma, nedopustivo je da karakteri izmeu sebe raspravljaju o komadu." Sve ovo je vrlo smiljeno. U drugom Tikovom komadu, ovek po imenu Skaramu jae na magarcu. Iznenada poinje oluja s grmljavinom i on kae: Ali ovo se ne pominje u komadu; u mom delu ne pominje se kia, sav sam mokar." On pritisne zvono i pojavljuje se mehaniar. Pita mehaniara: Zato pada kia?" Mehaniar kae: Publika voli oluju s grmljavinom", na ta Skaramu kae: U dostojanstvenim istorijskim komadima ne moe da pada kia." Mehaniar kae: Da, moe", daje primere i kae da je, bilo kako bilo, plaen da napravi kiu. Onda neko iz publike ustaje i kae: Morate prestati s tim nedopustivim sporenjem, komad mora imati neku meru iluzije. Sasvim je nemogue da u komadu karakteri raspravljaju o njegovoj tehnici." Postoji komad unutar komada i unutar tog

126

KORENI ROMANTIZMA

komada drugi komad; publika u sva tri komada meusobno razgovara i jedna osoba, koja stoji izvan komada, raspravlja o meusobnim odnosima razliitih publika. Ovo, naravno, ima svoje analogije: ovo prethodi Pirandelu, dadaizmu, surealizmu, teatru apsurda - tu sve poinje. Smisao toga je da se stvarnost, to je vie mogue, pomea sa pojavom, da se srui barijera izmeu iluzije i stvarnosti, izmeu snova i budnog stanja, noi i dana, svesnog i nesvesnog, da bi se dobio oseaj apsolutno otvorenog univerzuma, univerzuma bez zidova kao i oseaj stalne promene, preobraaja, iz ega neko sa jakom voljom moe da oblikuje, makar samo privremeno, sve to mu se svia. To je glavno uenje romantiarskog pokreta i ono, takode, ima svoju politiku analogiju. Romantiarski politiki autori kau: Drava nije maina, ona nije naprava. Da je maina, ljudi bi mislili neto drugo, ali ne misle. Drava je ili prirodno izrasla ili proizlazi iz neke tajanstvene praiskonske sile koju ne moemo da razumemo i koja ima neki teoloki autoritet." Adam Miler kae da Hrist nije umro samo zbog pojedinaca nego i zbog drava, to je veoma ekstreman iskaz o teolokoj politici i onda objanjava da je drava tajanstvena institucija duboko ukorenjena u najdubljim moguim, najnedokuivijim i najneshvatljivijim aspektima ljudske egzistencije koja se, sutinski, kree tamo-amo; pokuaj da se ovo svede na ustave, zakone, osuen je na neuspeh jer nita to je napisano ne ostaje ivo; napisani ustav ne moe preiveti zato to je pisanje mrtvo, a ustav mora biti iva vatra u srcima ljudskih bia koja ive zajedno kao jedna strastvena mistina porodica. Kada je ta vrsta govora poela, ovo uenje prodiralo je u oblasti za koje moda prvobitno nije bilo nameravano i prouzrokovalo je veoma ozbiljne posledice. Veoma u se kratko osvrnuti na pojam romantine ironije. Ironiju je izmislio Fridrih Siegel: ideja je u tome da, kad god vidite potene graane kako ugovaraju posao, kad god vidite dobro sastavljenu poemu sastavljenu prema pravilima - kad god vidite instituciju koja titi ivote i svojinu graana, smejte se, rugajte se, budite ironini, unitite to, ukaite da je suprotno podjednako istinito. Jedino oruje protiv smrti, protiv okotavanja i bilo kojeg oblika stabilizovanja i zamrzavanja ivotnog toka jeste

NEOBUZDANI ROMAMTIZAM

127

ono to on zove ironie. To je nejasan pojam, ali re je o tome da svakoj tvrdnji moraju odgovarati barem tri druge tvrdnje, od kojih joj je svaka suprotna i svaka podjednako istinita i kojima se mora verovati, naroito zbog toga to su protivrene - zbog toga to je to jedini nain da se pobegne od grozne logike luake koulje koje se Siegel plai bilo da je u obliku fizike uzronosti, zakona koje je stvorila drava, estetskih pravila o sastavljanju poema, pravila perspektive, pravila slikarstva koje prikazuje istorijske dogaaje ili pravila drugih vrsta slikarstva koja su uspostavili razn mandarini u Francuskoj u osamnaestom veku. Ovo se mora izbei. To se ne moe izbei jednostavnim poricanjem pravila, zato to e poricanje jednostavno proizvesti drugu pravovernost, drugi skup pravila koja protivree prvobitnim pravilima. Pravila moraju biti unitena kao takva.
;

Ova dva elementa slobodna nesputana volja i poricanje injenice da postoji priroda stvari, pokuaj da se uniti sama ideja stabilne strukture bilo ega - predstavljaju najdublje i, u izvesnom smislu, najsuludije elemente u ovom krajnje vrednom i vanom pokretu.

Poglavlje 6

TRAJNE POSLEDICE

ada hou, ma kako to izgledalo prenagljeno, da kaem ta za mene predstavlja sr romantizma. Moram se vratiti temi koju sam ranije zapoeo, odnosno staroj tradiciji koja je u jezgru cele zapadne misli vie od poslednjih dvesta godina, pre sredine osamnaestog veka - onom posebnom stavu, posebnim verovanjima koja je, ini mi se, romantizam napao i naneo im ozbiljnu tetu. Mislim na staru tvrdnju da je vrlina znanje, tvrdnja koju je, pretpostavljam, prvi na Platonovim stranicama artikulisao Sokrat i koja je zajednika njemu i hrianskoj tradiciji. Koja znanja: vode se bitke izmeu jednog i drugog filosofa, jedne i druge religije, jednog i drugog naunika, izmeu religije i nauke, religije i umetnosti, jednog i drugog stava, jedne i druge kole miljenja, uvek se vode oko toga ta je pravo znanje o stvarnosti koje omoguava oveku da zna ta da radi, kako da se uklopi u nju. Saglasni smo da postoji priroda stvari, takva da, ako znamo ovu prirodu i sebe u odnosu na nju, i ako postoji boanstvo i znamo ovo boanstvo i razumemo odnose izmeu svega to sainjava univerzum, onda nam nai ciljevi, kao i injenice o nama, moraju postati jasni, i onda razumemo ta moramo initi ako hoemo da ispunimo sebe na nain na koji priroda vapi da to uinimo. Jer to je nuno znati, bilo da je to znanje o fizici, psihologiji ili teologiji, ili neka intuitivna vrsta znanja, individualna ili javna, bilo da ga poseduju strunjaci ili ga moe posedovati svaki ovek. O svim ovim stvarima mogu se javiti neslaganja, ali takvo znanje postoji. Ono je temelj ukupne zapadne tradicije koju je, kao to sam rekao, romantizam napao. Re je o slagalici u koju moramo uklopiti delove, o tajnoj riznici kojoj moramo teiti.

130

KORENI ROMANTIZMA

Sutina ovog stanovita jeste da postoji skup injenica kojima se moramo pokoriti. Nauka je potinjavanje, nju vodi priroda stvari, ona ie savesno uzimanje u obzir onoga to jeste, neodstupanje od injenica, shvatanje, znanje, prilagoavanje. Suprotno od ovoga, ono to je romantiarski pokret proklamovao, moe se saeto izneti u dve tvrdnje. Jedna od njih, ideja neukrotive volje, mora do sada biti ve jasna: ono to ovek postie nije spoznaja vrednosti nego njihovo stvaranje. Mi stvaramo vrednosti i ciljeve i na kraju stvaramo vlastitu viziju univerzuma, tano kao to umetnik stvara umetnika dela - pre nego to je umetnik stvorio umetniko delo, ono ne postoji, ono nije nigde. Ne postoji kopiranje, prilagoavanje, uenje pravila, spoljanja kontrola, ne postoji struktura koju morate razumeti i prilagoditi joj se pre nego to moete nastaviti. Sr itavog procesa je otkrivanje, stvaranje doslovno ni iz ega ili iz bilo kojeg materijala koji moe biti pri ruci. Najvaniji aspekt ovog stanovita jeste da je va univerzum, u izvesnoi meri, ono to izaberete da napravite od njega; to je Fihteova filosofija, to je, donekle, i elingova filosofija, to je, zaista, u naem vlastitom veku, uvid ak i takvih psihologa kao to je Frojd, koji tvrdi da e se univerzum ljudi koji su opsednuti jednim skupom iluzija ili fantazija razlikovati od univerzuma onih koji su opsednuti drugim skupom. Druga tvrdnja - povezana s prvom - jeste da ne postoji struktura stvari. Ne postoji obrazac kojem se morate prilagoditi. Postoji samo, ako ne tok, onda beskrajno samostvaranje univerzuma. Univerzum se ne sme shvatiti kao skup injenica, obrazac dogaaja, kao zbirka bezoblinih komada u prostoru, trodimenzionalnih entiteta koji su povezani izvesnim neraskidivim odnosima, kao to nas ue fizika, hemija i druge prirodne nauke; univerzum je proces stalnog samobacanja unapred, samostvaranja, koji se moze shvatiti ili kao neprijateljski prema oveku - kao u sluaju openhauera ili, u izvesnom smislu, Niea, tako da e oboriti sva ljudska nastojanja da se kontrolie, organizuje, da se u njemu oseamo kao kod kue, da se od sebe stvori neka vrsta udobnog obrasca koji moe posluiti za odmor - ili kao prijateljski, zato to ete, poistoveujui se s njim, stvarajui s njim, bacajui se u ovaj veliki proces, otkrivajui u sebi one stvaralake sile

TRAJNE POSLEDICE

131

koje otkrivamo i izvan nas, identifikujui s jedne strane duh, a s druge materiju, shvatajui celu stvar kao ogroman samoorganizujui i samostvaralaki proces, konano biti slobodni. Razumevanje" nije najbolji termin zato to se njime uvek pretpostavlja onaj koji razumeva i ono to se razumeva, sznavalac i saznato, neki jaz izmeu subjekta i objekta; ali ovde ne postoji objekt, postoji samo subjekt koji hrli napred. Subjekt moe biti univetzum, pojedinac, klasa, nacija, crkva - ma ta to je identifikovano kao najistinitija stvarnost od koje se univerzum sastoji. Ali, u svakom sluaju, to je proces stalnog progresivnog stvaranja i sve sheme, sva uoptavanja, svi obrasci koji se tome nameu predstavljaju oblike izvrtanja, kidanja. Kada je Vordzvort rekao da secirati znai ubiti, to je ono to je on otprilike mislio; on je na najblai nain izrazio ovo stanovite. Zanemarivanje i izbegavanje ovoga, pokuaj da se stvari shvate tako kao da su potinjene nekoj vrsti intelektualizovanja, nekoj vrsti plana, da se smisli neki skup pravila, zakona ili formula, predstavlja oblik poputanja samom sebi i, na kraju, samoubilaku glupost. U svakom sluaju, ovo je propoved romantiara. Kad god, bilo kojim moima, pokuate da bilo ta razumete, otkriete, kao to sam pokuao da objasnim, da je ono emu teite neiscrpno, aa pokuavate da uhvatite neuhvativo, da pokuavate da primenite formulu na neto to joj izmie, jer kad god pokuavate da to precizirate, otvaraju se novi ponori, a oni, opet, otvaraju nove. Jedite osobe koje su ikada nale smisao stvarnosti jesu one koje razumeju da pokuaj opisivanja stvari, njihovog preciziranja, ma koliko savestan bio, predstavlja uzaludan zadatak. To ne vai samo za nauku koja to ini sredstvima najstroih spoljanjih i praznih uoptavanja nego i za savesne pisce koji savesno opisuju iskustvo - realiste, naturaliste, one koji pripadaju koli toka svesti: Prust, Tolstoj, najdarovitiji tumai svakog pokreta ljudskog duha - ak i za one koji se posveuju objektivnom opisu, bilo spoljanjim ispitivanjem ili najtananijom introspekcijom, najistananijeg uvida u unutranja kretanja duha. Sve dok deluju pod iluzijom da je jednom i za svagda mogue zapisati, opisati, dati bilo kakvu konanost procesu koji pokuavaju da zahvate, koji pokuavaju da preciziraju, rezultat e biti himera i

132

KORENI ROMANTIZMA

fantazija - pokuaj da se zatvori ono to se ne moe zatvoriti, da se tei istini gde ona ne postoji, da se zaustavi neprestan tok, da se pokret uhvati sredstvima mirovanja, vreme sredstvima prostora, svetio sredstvima tame. To je romantiarska propoved. Kada su, u tom sluaju, postavili pitanje kako zapoeti sa razumevanjem stvarnosti, u nekom smislu rei razumeti", kako stei neki uvid u nju bez razlikovanja subjekta, s jedne, i objekta, s druge strar e, bez, u tom procesu, njenog ubijanja, odgovor koji sa barem neki od njih teili da daju, bio je da je to mogue uraditi jedino pomou mitova, onih simbola koje sam dotakao, zato to mitovi utelovljuju u sebi neto to se ne moe izraditi i zato to uspevaju da samu mrano, iracionalno, neizrecivo, ono to prenosi duboku tamu celog ovog procesa, u slikama koje vas nose drugim slikama i koje ukazuju na neki beskrajan smer. To je, u svakom sli aju, ono to su Nemci koji su odgovorni za ceo pejza propovedali. Za njih su Grci razumeli ivot zato to su Apolon i Dionis bili simboli, mitovi koji su prenosili izvesna svojstva, i ako pitate ta je Apolon simbolizovao, ta je Dionis hteo, pokuaj da se to izrazi konanim brojem rei ili, ak, naslika konaan broj slika, predstavljao je oiglednu apsurdnost. Prema tome, mitovi su istovremeno slike o kojima um, u relativnom spokojstvu, moe da razmilja ali i neto to je veno, to prati svaku generaciju, preobraava se s preobraavanjem ljudi i neiscrpan je izvor relevantnih slika koje su u isti mah statine i vene. Ali ove grke slike mrtve su za nas jer mi nismo Grci. Tako je Herder mislio o njima. Ideja povratka Dionisu ili Odinu je apsurdna. Prema tome, moramo imati moderne mitove, a poto ne postoje moderni mitovi, zato to ih je nauka ubila ili zato to je proizvela atmosferu koja je neprikladna za njih, moramo ih stvoriti. Zato se javlja svestan proces stvaranja mitova: u ranom devetnaestom veku nailazimo na svesno i muno nastojanje da se izgrade mitovi - moda ne toliko muno poto su neka nastojanja spontana - koji e nam sluiti na nain na koji su stari mitovi sluili Grcima. Koreni ivota izgubljeni su u tami", kae August Vilhelm Siegel; magija ivota poiva na nereivoj misteriji", i to je ono to mitovi moraju da utelovljuju. Romantiarska umetnost', kae njegov brat Fridrih, je... veno postajanje a da

TRAJNE POSLEDICE

133

se nikada ne dostigne savrenstvo. Nita ne moe izmeriti njene dubine... Ona sama je beskrajna, slobodna; njen prvi zakon je volja stvaraoca, volja stvaraoca koja ne poznaje zakon". Celokupna umetnost je pokuaj da se simbolima izazove neizreciva vizija neprestane dektnosti koja je ivot. To je ono to sam pokuao da prenesem. Tako su, na primer, Hamlet, Don Kihot ili Faust postali mitovi. Ne znam ta bi ekspir rekao o izuzetnoj literaturi koja se nakupila oko Hamleta, ili Servantes o neobinim avanturama kroz koje je Don Kihot proao od ranog devetnaestog veka naovamo, ali, u svakom sluaju, ova dela su pretvorena u bogate izvore mitologije i ako njihovi tvorci nisu znali nita o tome, utoliko bolje. Pretpostavka je bila da autor ne moe znati do kojih se mranih dubina sputa. Mocart ne moe rei koji ga to genije nadahnjuje; sve dok to moze rei, njegov genije u toj meri presahnjuje. Ako elite ivu ilustraciju sposobnosti stvaranja mita u ranom devetnaestom veku, koja je sr romantiarskog pokreta - pokuaj da se stvarnost razbije u delove, da se pobegne od strukture stvari, da se kae neizrecivo - istorija Mocartove opere Don ovani sasvim je podesna za to. Kao to svako ko ju je sluao zna, opera se zavrava tako to strahovite sile ubijaju Don ovanija; poto ne uspeva da se popravi, on se kaje, uje se grmljavina i njega gutaju sile pakla. Poto se dim na bini raziao, preostali uesnici u drami izvode veoma lep sekstet o tome kako je divno to je Don ovani ubijen, a oni su ivi i sreni i predlau da, svako na svoj nain, vodi savreno miran, zadovoljan i obian ivot: Mazeto se eni Cerlinom, Elvira se povlai u manastir, Leporelo odlazi da nade novog gospodara, Otavio se eni Dona Anom i tako dalje. U devetnaestom veku ovaj savreno bezazlen sekstet, koji je jedan od najlepih delova Mocartove muzike, publika je smatrala bogohulnim i zato nikada nije izvoen. Koliko mi je poznato, njega je Maler prvi put ponovo uveo u evropski repertoar krajem devetnaestog ili poetkom dvadesetog veka i sada se redovno izvodi. Razlog je sledei. Postoji golema, dominantna, zlokobna figura Don ovanija koja ne znamo ta simbolizuje, ali sigurno neto neizrecivo. Ona moda simbolizuje umetnost nasuprot

134

KORENI

ROMANTIZMA

ivotu, neko n elo neiscrpnog zla nasuprot nekom malograanskom dobru; ona simbolizuje mo, magiju, neke strahovite nadljudske sile. Opera se zavrava ogromnim spektaklom u kojem jedna strahovita sila guta drugu i golema melodrami raste do vulkanske kulminacije iji je smisao da uplai publiku i pokae joj u kakvom nestabilnom i groznom svetu ivi; onda, iznenada, sledi taj malograanski sekstet, u kojem uesnici jednostavno mirne, pevaju o injenici da je pokvarenjak kanjen i da e dobri ljudi nastaviti da ive svoje obine, savreno mirne ivote. Ovo se smatralo neumetnikim, plitkim, patetinim i odbojnim i zato je uklonjeno. Uzdizanje Don ovanija u golem mit koji vlada nama i koji mora biti protumaen kao da prenosi najdublje i neizrecive aspekte strane prirode stvarnosti, sigurno je bilo veoma daleko od onoga to su na umu imali pisac libreta i Mocart. Libretista Lorenco da Ponte koji je kao preobraeni Jevrejin iveo u Veneciji, a skonao kao uitelj italijanskog jezika u Njujorku, bio je veoma daleko od pomisli da jedan od najveih simbola duhovnog postojanja na zemlji smesti na scenu. Ali u devetnaestom veku to je bio stav koji je zauzet prema Don ovaniju koji je nastavio da opseda duh ljudi (opseo je i Kjerkegorov duh), a ini to i danas. Ovo je veoma tipian primer potpunog obrtanja vrednosti, potpune transformacije neega iji je poetak suv, klasian; simetrian i, u svakom pogledu, u skladu sa konvencijama tog doba; to je probilo svoj okvir i iznenada poelo da iri svoja krila na najneuobiajeniji i najstraniji nain. Stanovite o velikim prilikama koje vladaju oveanstvom - o mranim silama, nesvesnom, vanosti neizrecivog i nunosti njegovog uzimanja u obzir - proirilo se na sve sfere ljudske delatnosti i nipoto nije ogranieno samo na umetnost. Ono se u poetku tiho uunjalo u politiku u Berkovim velikim predstavama o velikom drutvu mrtvih i ivih i jo neroenih, a koji su povezani bezbrojnim nitima koje se ne mogu analizirati i kojima smo odani, tako da je svaki pokuaj njihovog racionalnog analiziranja - recimo kao druveni ugovor ili neka vrsta utilitaristikog aranmana koji ima za cilj voenje srenijeg ivota ili spreavanje sukoba s drugim ljudskim biima - plitak i predstavlja izdaju unutranjeg, neizrecivog

TRAJNE

POSLEDICE

135

duha koji vlada bilo kojim ljudskim udruenjem koje tera napred, a odanost njemu, zaronjenost u njega, jeste sr istinskog, pravog, dubokog, posveenog ljudskog ivota. Svoj najreitiji oblik on dobija kod Adama Milera, Berkovog nemakog uenika. Nauka, kae on, moe da reprodukuje samo beivotnu politiku dravu; smrt ne moe da preds avlja ivot, niti mirovanje (to jest, drutveni ugovor, liberalna drava, naroito engleska drava) moe da predstavlja kretanje. Nauka, utilitarizam, korienje maina, ne izraava dravu koja nije puka fabrika, seosko gazdinstvo, osiguravajue ili trgovako drutvo; ona je bliska povezanost ukupnih fizikih i duhovnih potreba naroda, njegovih ukupnih fizikih i duhovnih bogatstava, unutranjeg i spoljanjeg ivota, i predstavlja snanu, beskrajno delatnu i ivu celinu . Ove mistine rei postale su sr i sredite cele organske teorije politikog ivota, odanosti dravi i drave kao poluduhovne organizacije koja simbolizuje duhovne moi boanske misterije, to je drava, nesumnjivo, medu ekstremnijim romantiarima i posuda. Isto stanovite ulo je i u sferu prava. U nemakoj koli pravne nauke, stinski zakon nije ono to data vlast, kralj ili skuptina, donose; to je jednostavan empirijski dogaaj voden, moda, utilitaristikim ili drugim razmatranjima koja su vredna prezira. On nije neto to je veno - zakoni prirode, boanski zakoni koje svaka racionalna dua moe da otkrije, kao to su uili rimska crkva, stoici ili francuski philosophes osamnaestog veka. Ovi autoriteti nisu se morali slagati oko toga ta su zakoni ili kako ih otkriti, ili svi su bili sloni da postoje izvesna vena, nepromenljiva naela na kojima se zasniva ljudski ivot, a privrenost tim naelima ini ljude moralnim, pravinim i dobrim. Ovo je dovedeno u pitanje. Zakon je proizvod pulsirajue sile unutar naroda, mranih tradicionalnih sila, njegove organske krepkosti koja tee kroz ijegovo telo kao kroz drvo, neega to ne moemo da identifikujemo i analiziramo, ali to svako ko je privren svojoj zemlji osea kako tee njegovim venama. Zakon je neto to je tradicionalno izraslo, delimino stvar okolnosti, a delimino unutranja dua naroda koja sada poinje da se shvata gotovo kao individua koju izmeu sebe pripadnici naroda generiu. Pravi zakon je tradicionalni zakon: svaki narod ima svoj zakon,
;

136

KORENI

ROMANTIZMA

svaki narod ima svoj oblik; ovaj oblik see u daleku maglovitu prolost, njegovi koreni su negde u tami i ako su u tami, i suvie je lako osloboditi ga se. Zozef de Mestr, reakcionarni francuski katoliki filosof koji je samo polovino verovao u ovo organsko stanovite u odnosu na ivot, onoliko koliko je, barem teorijski, bio pristalica tomizma, kae da sve to ovek stvori, ovek moe i upropastiti. Sve to ovek stvori, ovek moe i unititi; prema tome. jedina stvar koja je vena jeste ovaj tajanstveni zastraujui proces koji ide daleko ispod nivoa svesti; to je ono to stvara tradicije, drave, narode, ustave; sve to je napisano, artikulisano, do ega su stigli razboriti ljudi razmiljajui trezveno, jeste tanka povrna stvar koja e se verovatno sruiti kada je drugi, podjednako trezveni, razumni ljudi, pobiju - ona, prema tome, nema istinsko utemeljenje u stvarnosti. Ovo vai i za istorijske teorije. Velika nemaka istorijska kola pokuava da sledi istorijsku evoluciju terminima nesvesnih mranih inilaca koji su isprepletani na sve mogue neobjanjive naine. Postoji ak i takva stvar kao to je romantiarska ekonomija, naroito u Nemakoj, koju su zastupali Fihte i Fridrih List, koji su verovali u neophodnost stvaranja izolovane drave, der geschlossene Har delsstaat, u kojoj se istinska duhovna snaga naroda moe ispoljiti bez opasnosti da je ugroze drugi narodi; tamo gde je cilj ekonomije , novca i trgovine, duhovno samousavravanje oveka , gde se ona ne pokorava takozvanim nenaruivio zakonima ekonomije, kao to su verovali ljudi poput Berka. Berk je verovao da su zakoni trgovine zakoni prirode i, prema tome, zakoni Boga, i iz toga zakljuio da se nita ne moe uiniti u vezi sa donoenjem oilo kakve radikalne reforme, pa zato siromani moraju da gladuju. Ovo je jedna od posledica koja je ekonomsku kolu laissez-faire opravdano dovela na zao glas. Romantiarska ekonomija tano je suprotno od ovoga. Sve ekonomske institucije moraju biti prilagoene nekom idealu zajednikog ivota na duhovno progresivan nain. Povrh svega, ne smete napraviti greka i pretpostaviti da postoje spoljanji, objektivni, zakoni, da postoie zakoni ekonomije koji su izvan ljudske kontrole. Ovo je tipino vraanje na rerum natura. To, da ponovimo, znai da verujete u strukturu stvari koje se mogu istraivati, koje stoje pred

TRAJNE

POSLJEDICE

137

vama d o k gledate u njih i opisujete ih - a to je pogreno. Svaka takva pretpostavka da postoje objektivni zakoni jednostavno je ljudska mata, izmiljotina, pokuaj ljudskih bia da opravdaju svoje neasno jonaanje, pozivajui se i prenosei odgovornost na zamiljene spoljanje zakone, kao to su zakoni ponude i potranje ili bilo koja vrsta spoljanjeg zakona - ovaj zakon politike, onaj zakon ekonomije - koji je navodno nepromenljiv i koji, prema tome, ne samo da objanjava nego i opravdava siromatvo, prljavtinu i ostale rune drutvene pojave. U ovom pogledu romantiari mogu biti ili napredni ili nazadni. U reakcionarnim, radikalnim dravama, koje su stvorene posle Francuske revolucije, oni su bili nazadni, zagovarali su povratak neke vrste srednjovekovnog mraka; u nazadnim dravama, kao to je bila Prusija posle 1812. godine, oni su postali napredni onoliko koliko su na ovo stvaranje pruskog kraljevstva gledali kao na sputavajui vetaki mehanizam koji je guio prirodno organsko naviranie ivota. Taj mehanizam mogao je imati i jedan i drug oblik. Zato se suoavamo sa revolucionarnim i nazadnim romantic a ima. Zato je, ma koliko esto se pokuavalo, nemogue vezati romantizam za bilo koje politiko stanovite.
:

To su temelji romantizma: volja, injenica da ne postoji struktura stvari i da stvari moete da oblikujete kako elite - nastaju samo kao rezultat delatnosti oblikovanja - i, prema tome, suprotstavljanje bilo kojem stanovitu koje pokuava da stvarnost predstavi tako kao da ima neki oblik koji se moe istraivati, zapisati, nauiti, preneti drugima i s kojim se moe postupati na nauan nain. Ne postoji oblast u kojoj je ovaj stav oigledniji od oblasti muzike, o kojoj jo nita nisam rekao. Zanimljivo je i zabavno posmatrati razvoj stavova prema muzici od poetka osamnaestog do sredine devetnaestog veka. U osamnaestom veku, naroito u Francuskoj, muzika se smatrala relativno podreenom umetnou. Vokalna muzika je imala svoje mesto zato to je pojaavala znaaj rei, religijska muzika je imala svoje mesto zato to je doprinosila raspoloenjt koje religija treba da izazove. ak i ranije, Dirfe kae da je oigledno da je vizuelna umetnost daleko osetljivija na duhovni ivot oveka nego ona koja se slua. Fontenel, najcivilizovaniji ovek ne s a m o svog vremena, kada je instrumentalna muzika

138

KORENI

ROMANTIZMA

poela da osvaja Francusku i sonate poele da se pojavljuju, nasuprot vokalt oj religijskoj ili operskoj muzici na koju je on navikao, koja je imala zaplet, objanjenje, neku vrstu izvan muzikog znaaja, rekao je: Sonate, que me veux-tu?" - Sonato, ta hoe od mene?" - i osudio instrumentalnu muziku kao besmislen obrazac zvuka, neprikladan za prefinjene i civilizovane ui. Ovo je relativno opti stav u Francuskoj sredinom osamnaestog veka. On izvire iz naroite ivosti stihova koje je esejist i dramatiar Marmontel sedamdesetih godina osamnaestog veka uputio kompozitoru Gluku koji je, u to vreme, vladao parikom pozornicom. Gluk je, kao to svako zna, reformisao muziku tako to ju je stavio iznad rei i nekako ih uskladio s pravom emocijom i dramom koju je eleo da prenese sredstvima muzike - velika muzika re orma u kojoj se muzika vie nije koristila samo kao neto to prati znaenje stvarnih dramskih rei. Ovaj ogoreni Marmontel je pretpostavio da drama i cela umetnost imaju neku vrstu mimetikog svojstva, da je njena uloga podraavanje ivotr, podraavanje ivotnih ideala, zamiljenih bia, idealnih bia, ne nuno stvarnih bia ali, ipak, neka vrsta podraavanja, odnosa prema stvarnim dogaajima, stvarnim osobama, emocijama, neega to postoji u stvarnosti, a to je posao umetnika da ga, ako je nuno, idealizuje ili, u svakom sluaju, predstavi kakvo stvarno jeste. Muzika, koja po sebi nema znaenje - ona je jednostavi o nizanje zvukova oigledno nije mimetika. Svi to vic'e. Rei imaju neto zajedniko s recima koje se izgovaraju u obinom ivotu, slike s bojama koje se opaaju u prirodi, ali zvui nemaju nita zajedniko sa zvucima koji se uju u umi koja uti ili sa pesmom ptica. Vrste zvukova koje koriste muziari oigledno su veoma daleko od bilo koje vrste obinog ljudskog iskustva, za razliku od materijala koje upotrebljavaju drugi umetnici. Marmontel je napao Gluka sledeim recima: Il arriva le jongleur de Boheme. Il arriva precede de son nom; Sur le debris d'un superbe poeme, Il fit beugler Achille, Agamemnon; Il fit hurler la reine Clytemnestre; Il fit ronfler l'infatigable orchestre;

TRAJNE

POSLEDICE

139

[Stigao je arlatan iz Bohemije. Stigao je, najavljen svojom reputacijom. Kod njega, na ruevinama divne poeme, Ahil i Agamemnon plau, kraljica Klitemnestra vriti, a neumorni orkestar urla]. Ovo je veoma tipian napad za to vreme. To je stav onih koji nisu eleli da odustanu od druenja s prirodom ili od ideje podraavania zarad ovog osobenog pojma puke ekspresije unutranje due. Ovo vai za Fontana koji je pisao 1785. godine. Jedina svrha muzike za njega je da izazove odreena oseanju; ona nema vrednost ako ne izazove neko oseanje, ako ne podsea na neto, ako nije povezana s nekim iskustvom. Zvui kao takvi nita ne izraavaju i nikada ne postoji potreba da se upotrebe na ovaj nain. Madam de tal je veoma tipino, ve na poetku devetnaestog veka, govorei o muzici u koju je navodno bila zaljubljena, rekla neto o tome gde lei vrednost muzike. Kako ovek", kae ona, iscrpen strasnim ivotom moe s ravnodunou sluati melodiju koja oivljava plesove i igre njegove spokojne mladosti? Kako ena, ija je lepota naruena, moe, bez oseanja, sluati pesmu koju je njen ljubavnik nekada pevao?" Ovo je, nesumnjivo, istina, ali to je sasvim drukiji pristup muzici od onog koji su ve izrazili romantini Nemci tog perioda. ak i Stendal, koji je voleo Rosinija gotovo fizikom strau, kae sa gnuanjem za Betovenovu muziku da je spoj uene i gotovo matematike harmonije - onoga to bi ljudi danas mogli da kau za enberga. Ovo s sasvim razlikuje od stava Vakenrodera koji je devedesetih godina osamnaestog veka pisao da nam muzika pokazuje sva kretanja naeg duha, lienog svega telesnog", ili od openhauerovog, koji kae: Kompozitor nam otkriva intimnu sutinu sveta; on je tu na najdublje mudrosti koji govori jezikom koji razum ne moe da razume." Ni razum ni bilo ta drugo: to je Sopenhauerova poenta, zato to je on shvatio muziku kao izraz gole volje, one unutranje energije koja pokree svet, onog neizrazivog unutranjeg poriva koji je za njega sutina stvarnosti i koju sve druge umetnosti u nekoj meri pokuavaju da pripitome, urede, odrede, organizuju, iseku, iskrive i ubiju. Ovo je, isto tako, stanovite Tika i Augusta Vilhelma legela i svih romantiara, od kojih

140

KORENI ROMANTIZMA

su neki veo na voleli muziku. Postoje izvanredni Hofmanovi eseji ne samo o Betovenu i Mocartu nego i o stvarnom kosmikom, metafizikom znaaju, na primer, tonike i kvinte, koje su opisane kao golemi dinovi u blistavim rukama. Napisao je i mali esej o pravom znaenju pojedinog kljua, recimo molskog kljua A, to je u tom periodu bilo malo verovatno da o tome pie pripadnik bilo kog drugog evropskog naroda. Dakle, muzika je shvaena kao apstraktna, odvojena od ivota, kao oblik neposrednog izraavanja, ne mimetika, ne imitatorska, to vie udaljena od objektivnog opisa bilo ega. Ipak, romantiari nisu mislili da umetnosti treba da budu neobuzdane, da neko jednostavno moe da opeva to god mu padne na pamet, naslika i to god mu raspoloenje naloi da naslika ili potpuno neobuzdano izrazi emocije - za ovo su ih, ali pogreno, optuili Irving Babit i ostali. Novalis vrlo jasno kae: Kada oluje besne u pesnikovim grudima, i on je smeten i zbunjen, rezultat je smueno blebetanje." Pesnik ne sme po ceo dan dokono da tumara u potrazi za oseanjima i predstavama. Naravno, on mora imati ova oseanja i predstave, on mora dopustiti ovim olujama da besne - jer, zaista, kako ih moe izbei? - ali ih mora obuzdati, mori nai podesno stredstvo da ih izrazi. ubert je rekao da je obeleje velikog kompozitora golema borba nadahnua u kojoj sile besne na najnekontrolisaniji nain, ali se pravac ove oluje odrava i trupe usmeravaju. Ovo je daleko prikladniji izraz za ono to umetnici rade nego to su to opaske neobuzdanijih romantiara koji su, onoliko koliko sami nisu bili umetnici, bili nesvesni prirode, umetnosti. Ko su bile ove osobe koje su toliko slavile volju, toliko mrzele utvenu prirodu stvarnosti i verovale u ove oluje, neukrotive, nepremostive ponore, tokove koje je nemogue organizovati? Veoma je teko dati bilo kakvo socioloko objanjenje uspo na romantiarskog pokreta, mada bi to trebalo uiniti. Jedino objanjen e koje sam bio u stanju da pruim proizlazi iz osvrta na to ko su bile ove osobe, naroito u Nemakoj. Istina je da je re o upadljivo duhovnim ljudima. Oni su bili ljubitelji knjige, siromani, bojaljivi, veoma nezgodni u drutvu. Bilo je lako prezreti ih i odbaciti, sluili su kao tutori velikim

TRAJNE P O S L E D I C E

141

ljudima, stalno povredeni i ugnjeteni. Oigledno je da su bili ogranieni i zgreni u svom univerzumu; oni su bili kao ilerova savijena granica koja se uvek ispravlja i udara onoga ko je savija. Postojalo je neto u vezi sa Prusijom iz koje je veina njih potekla - u vezi sa ovom preterano paternalistikom dravom Fridriha Velikog, u vezi sa injenicom da je on bio trgovac i, prema tome, poveao bogatstvo Prusije, njenu vojsku, uinio je najmonijom i najbogatijom od svih nemakih drava ali je, istovremeno, osiromaio njene seljake i nije pruio dovoljno prilika veini njenih graana. Istina je da su ovi ljudi, od kojih su veina deca svetenika i dravnih slubenika, dobili obrazovanje koje je kod njih stvorilo izvesne intelektualne i emocionalne ambicije; rezultat je bio da oni, poto je veliki bioj poslova u Prusiji bio u rukama osoba koje su poticale iz dobrih porodica, i tamo gde su socijalne razlike bile ouvane na najstro: nain, nisu bili u stanju da najpotpunije izraze svoje ambicije i zato su postali prilino frustrirani i sa svim moguim antazijama. Ima neto u ovome. U svakom sluaju, to da su pokret prouzrokovali ponieni ljudi, ushieni Francuskom revolucijom i optim preokretom dogaaja, izgleda mi kao razumnije objanjenje nego teorija Luja Otkera koji misli da je pokret zapoeo u Francuskoj, neu gospoama, i da se pripisuje prekomernoj upotrebi aja i kafe koji tete nervima, steznika koji su bili i suvie tesni, kozmetike koja je bila otrovna i drugih sredstava ulepavanja koja sn imala fiziki pogubne posledice. Ne ini mi se da je ovo teorija o kojoj treba dalje raspravljati. Pokret je u svakom sluaju nastao u Nemakoj u kojoj je naao svoj pravi dom. Ali on se prelio preko granica Nemake svuda gde je postojalo neko drutveno nezadovoljstvo, naroito u zemlje u istonoj Evropi koje su ugnjetavale male, surove i nedelotvorne elite. Najstrasniji izraz naao je, moda, u Engleskoj, u kojoj je Bajron bio voa celog romantiarskog pokreta. Poetkom devetnaestog veka, bajronizam je postao gotovo sinonim za romantizam. Duga je pra kako je Bajron postao romantiar, koju, ak i da je znam, ne mogu pokuati da ispriam. Ali nesumnjivo je da

142

KORENI ROMANTIZMA

je on bio osoba koju je moda najbolje opisao atobrijan rekavi: Antiki narodi jedva su poznavali ovu potajnu teskobu, goiinu uguenih strasti koje kipte zajedno. Golem politiki ivot, igre u dvorani za vebanje ili na Marsovom polju, delatnost Foruma - javna delatnost - ispunjavali su njihovo vreme i nisu ostavljali prostor za dosac u srca." To je sigurno bilo karakteristino za Bajrona i atobrijan, koji je moda bio samo poluromantik- romantik samo u smislu u kojem je bio subjektivan i introspektivan i u pokuaju c'a iz hrianskih vrednosti stvori neku vrstu neodreenog mita koji bi zamenio mitove antikog sveta koji nisu vie bili upotrebljivi u srednjem veku - tano ga je opisao. Ovaj pokret atobrijan potuje, ali je i ironian prema njemu. Moda ga najbolje izraava kratki francuski dingl (zveckanje, ponav janje rei radi efekta - prim, prev.) koji je napisao nepoznati pesnik sredinom devetnaestog veka: L'obeissance est douce au vil coeur des classiques; Ils ont toujours quelqu'un pour modele et pour loi. Un artiste ne doit ecouter que son moi, Et l'orq leil seul emplit les ames romantiques. [Pokornost je slatka podlom srcu klasika; oni uvek imaju neto kao model ili kao zakon. Umetnik mora sluati samo sebe, i jedino ponos ispunjava ronantine due]. To je bio Bajronov poloaj u emocionalnom i politikom svetu devetnaestog veka. Njegov osnovni naglasak je na neukrotivoj volji i itava filosofija voluntarizma, filosofija da postoji svet koji se mcra pokoriti nadmonim osobama, potie od njega. Francuski romantiari od Igoa naovamo, Bajronovi su uenici. Bajron i Gete su velika imena, ali Gete je bio veoma neodreen romantiar, i mada je u Faustu stvorio nekoga ko stalno govori: ,,Napred, napred, nikada se ne zaustavljajte, nikada ne prekidajte, ni za trenutak ne traite da se eka; preko ubistva, zloina, svake prepreke koja se moe zamisliti, romantini duh mora prokriti svoj put"njegova kasnija dela i njegov ivot kosili su se s tim. Bajron je delovao iz svojih uverenja na najubedljiviji nain. Evo nekih tipinih stihova koji su uli u evropsku svest i zarazili itav romantiarski pokret:

TRAJNE POSLEDICE

143

Stade da luta sam, i snatri neveselo... Opijen uitkom, on skoro poele jad, Samo da vidik promeni, si'o bi i u Had. Iz sri svog bia prezir'o je sve... K'o tuin je staj'o sred vreve ovog sveta... On mnogo dublje tone, i uzlee vie, Od ljudi s kojima je osuen da die... Ovo je tipino za izoptenika, prognanika, natoveka koji ne moe da se , pomiri s postojeim svetom zato to je njegova dua i suvie velika i nadilazi ga, zato to on ima ideale kojima se pretpostavlja nunost stalnog strasnog kretanja napred, kretanja koje je stalno ogranieno glupou, nematovitou i mlitavou postojeeg sveta. Prema tome, ivoti bajronovskih linosti poinju prez. rom, prelaze u porok, a zatim u zloin, stravu i oajanje. To je, obino, sudbina svih Kaurina, Lara i Kaina koji ispunjavaju njegovu poeziju. ujmo Manfreda:
:

Moj duh nije hodio sa duama ljudi, Niti je na zemlju ljudskim okom gled'o; astoljublje njihovo nije moje bilo, Nit' sam svrhu ivljenja delio sa njima; Moj ushit - boli - strasti - i moi moje, Tuinom me uinie... C e o bajronovski sindrom sastoji se u privrenosti dvema vrednostima koje sam pokuao da izloim, volji i odsustvu strukture sveta kojoj se moramo prilagoditi. S i n d r o m se sa B a j rona preneo na ostale, Lamartina, Viktora Igoa, Nodijera, na, uopte, francuske romantiare; onda je otiao dalje, na Sopenhauera, za koga je ovek bacan tamo-amo u nekoj vrsti tronog amca na golemom okeanu volje koja nema cilj, svrhu, smer, kojoj se ovek moe odupreti samo na vlastitu pogibao, s koj o m se ovek moe nagoditi samo ako se oslobodi ove nepotrebne elje za poretkom, za samoupristojavanjem, za stvaranjem ugodnog d o m a za sebe u ovom razuzdanom i nepredvidivom prapoelu. Sa openhauera on prelazi na Vagnera, ija je cela propoved, na primer u Prstenu, uasna priroda nezadovoljene

144

KORENI ROMANTIZMA

elje, koja mora dovesti do najstranije patnje i, konano, do najnasilnije rtve svih onih koji su zaposednuti eljom Koju istovremeno ne mogu ni izbei ni zadovoljiti. Ishod ovoga mora biti konano ugasnue: voda Rajne nadolazi i potapa ovu silnu, haotinu nezaustavivu, neizleivu bolest kojom su pogoeni svi smrtnici. Ovo je sr romantiarskog pokreta u Evropi. Dozvolite mi sada da se vratim i ponovo razmotrim poloaj u odnosu pa dug popis definicija koji sam dao na poetku Pokuao sam da pokaem da je romantizam izbio na povrinu da bi izrazio sve, ak i ono to mu je suprotno. Ako sam u pravu, onda je moda mogue tvrditi da ova dva naela, nunost volje i odsustvo strukture stvari, mogu da zadovolje veinu kriterij uma koje sam pomenuo i da protivrenosti moda i nisu tako stroge kao to izgledaju. Da ponemo s onim na ta se Lavdoj tako gorko alio: kako je mogue da re romantizam" istovremeno simbolizuje dve tako Drotivrene stvari kao to su, s jedne strane plemeniti divljaci primitivizam, jednostavan ivot, seljaci rumenih obraza, okretanje od st ane prefinjenosti gradova prema, onda, vedrim prerij ima sjedinjenih Drava ili nekom drugom jednostavnom obliku ivota u nekom stvarnom ili zamiljenom delu globusa; i, s druge strane, plave perike, zelena kosa, gorki likeri i erar de Nerval koji vue svog jastoga ulicama Pariza da bi na sebe privukao panju. Ako pitate ta ovo dvoje ima zajedniko - Lavdoj je sasvim prirodno izrazio izvesno iznenaenje to ista re moe bez tekoa da se upotrebi za oboje - odgovor je da i jedno i drugo eli da srui prirodu datog. U osamnaestom veku imate krajnji poredak prefinjenosti, oblike, pravila, zakone, pravila ponaanja, krajnje vrst i dobro organizovan oblik ivota, bilo u umetnostima, politici ili bilo kojoj drugoj sferi. Sve to unitava ovo, sve to ovo die u vazduh, dobrodolo je. Prema tome, bilo da idete na ostrva blaenih, plemenitim Indijancima, jednostavnom nepokvarenom srcu prostog oveka, kao to je pevao Ruso; ili da idete zelenim perikama, plavim prslucima, ljudima neukroenih nemila, ljudima krajnje prefinjenosti i divljeg boemstva; emu god od ovog da idete, i jedno i drugo su, u svakom sluaju, metodi dizanja u vazduh, razbijanje onoga to je dato. Kada se kod

TRAJNE POSLEDICE

145

Hofmana mesingani zvekiri pretvaraju u stare ene, kada stare ene postaju gradski venici ili gradski venici postaju inije puna, smisao toga nije da se jednostavno podstaknu vaa oseanja, niti da to jednostavno bude pomalo fantastina pria koja prua zadovoljstvo i odmah se zaboravlja; kada se u uvenoj Gogoijevoj prii Nos nos odvaja od lica beznaajnog dravnog inovnika i onda kree u romantine avanture na vrhu eira i zimskog kaputa, to nije same udna pria nego navala i napad na rugobnu prirodu nepromenljivog datog. Postoji elja da se pokae da ispod ove glatke povrine postoje strane neizrecive sile koje kljuaju, da se nita ne moe uzeti zdravo za gotovo i da duboko poimanje ivota sutinski za sobom nuno povlai lomljenje povrine koja je slina ogledalu. Kojim god putem da se zaputite, ka krajnjoj prefinjenosti ili nekoj nepoznatoj jednostavnosti, ishod je isti. Naravno, ako mislite da stvarno moete postati plemeniti divljak, ako mislite da se stvarno moete pretvoriti u jednostavnog stanovnike neke jednostavne zemlje, vodei veoma primitivan ivot, onda magija nestaje. Ali niko od njih nije to mislio. Sav smisao romantine vizije plemenitog divljaka bio je da je on nedostian. Da je dostian, on bi bio beskoristan, zato to bi postao stra 10 dat, grozno pravilo ivota, isto toliko ograniavajui, obuzdavajui, ogavan kao i ono to je zamenio. Prema tome, ono to je srz stvari jeste nenalazivo, nedostino, beskrajno. ta je zajedniko arobnjacima, fantomima, grifonima, duhovima, opkopima ispunjenim vodom oko srednjovekovnih zamkova, duhovima krvavih ruku i stranim tamnim glasovima koji dolaze do vas iz svih vrsta misterija i groznih gudura, s jedne strane, i, s druge strane, velikom prizoru mirnog, organskog srednjovekovnog doba, s njegovim turnirima, glasnicima i svetenicima, kraljevskim uglednim linostima, njegovom aristokratijom, svime to je bilo mirno, dostojanstveno, nepromenljivo i sutinski u miru sa sobom? (Obe pojave su stalne fraze romantiarskih pisaca.) Odgovor je da obe, ako se stave uz bok dnevnoj stvarnosti rane industrijske civilizacije u Lionu ili Bermingemu, dovode u pitanje tu stvarnost. Uzmimo neobian sluaj Skota. To je pisac koji se obino smatra romantiarem. Moemo, zajedno s brojnim zbunjenim

146

KORENI ROMANTIZMA

marksistiku i kritiarima, pitati: zato je Skot romantiar? Skot je krajnje matovit i skrupulozan pisac koji je dosta verno, n? nain koji je uticao na mnoge istoriare, uspeo da opie ivot doba koja su prethodila njegovom - recimo sedamnaesti vek kotske, trinaesti vek Engleske ili petnaesti vek Francuske. Zato je ovo romantino? Po sebi, to ne bi bilo. Prirodno, ako ste jednostavan i veoma savestan srednjovekovni istoriar koji tano opisuje obiaje svojih predaka, onda ste istoriar u najboljoj klasinoj tradiciji. Vi sa no saoptavate istinu najbolje to umete, a to nipoto nije romantina nego, naprotiv, veoma ugledna akademska delatnost. Ali Skot je bio romantiarski pisac. Zato? Da li zato to je voleo te obiike ivota To nije dovoljno. Stvar je u tome to je on, slikajui ove veoma privlane, vesele i hipnotike slike tih perioda, uz bok naih vrednosti - vrednosti njegove kotske, Engleske ili Francuske, 1310. i 1820., ma ta one mogle biti, protestantske, neromantine, industrijske, u svakom sluaju ne srednjovekovne - stavio drugi skup vrednosti, podjednako dobar ako ne i bolji. To je razbilo monopol, mogunost da svako doba moe biti dobro onoliko kolko moe biti i da moe napredovati i biti bolje. Ako traite razliku izmeu Mekolija i Skota, nai ete je u injenici da Mekoli stvarno veruje u napredak. On veruje da sve ima svoje mesto i da je sedamnaesti vek bio nesreniji od osamnaestog a osamnaesti od devetnaestog. Sve je na svom mestu. Sve se moe objasniti terminima vlastitih uzronih sila. Mi napredujemo. Sve se ukapa, sve napreduje; napredovali bismo i bre da nema ljudske gluposti, lenjosti, pokvarenosti i drugih mranih sila, uvreenih interesa i tome slino. Ovaj stav Mekoli je delio sa Dejmsom Milom i utilitaristima. On, zajedno s Bejknom, nije verovao u mistinu religiju. Ovo je opis kojim kaete da postoji stvarnost, da ona ima odreenu prirodu, da je istraujemo, da smo nauni, da znamo vie nego to smo ranije znali. Nai preci nisu znali kako da budu sreni, mi to znamo bolje od njih. Mi to ne znamo savreno, ali znamo bolje, a nai potomci znae jo bolje. Niko ne moe rei da li emo ostvariti savreno, stabilno, nepromenl ro drutvo u kojem e sve mogue i stvarne ljudske elje Siti poptuno zadovoljene na skladan nain, ali to nije apsurdan ideal. To je ideal slagalice koju treba reiti.

T R A J N E POSLEDICE

147

Ako je Skot u pravu, ovo ne moe biti istina. Ovo podsea na Ferdera. Ako u prolosti postoje vrednosti koje su dragocenije od sadanjih ili, barem, mogu da se nadmeu s njima, ako je u trinaestom veku u Britaniji ili u nekom udaljenom delu sveta, bilo u prostoru ili u vremenu, postojala velianstvena civilizacija koja je isto toliko privlana, ako ne i vie, koliko i turobna civilizacija u kojoj vi ivite ali se, ipak, ne moe (i to je vana stvar) reprodukovati - ne moete se vratiti u nju, ne moete je ponovo izgra iiti, ona mora ostati san, fantazija, predmet razoaranja ako joj teite - ako je to tako, onda vas nita nee zadovoljiti, zato to dva ideala dolaze u sukob koji je nemogue reiti. Nemogue je imati takvo stanje stvari koje e sadrati ono najbolje od svih ovih kultura, zato to su one nespojive. Prema tome, pojam nespojivosti, mnoine ideala, od kojih svaki ima vlastitu vrednost, postaje neto nalik velikom ovnu za ruenje bedema koji romantian upotrebljavaju protiv pojma poretka, napretka, usavravanja, klasinih ideala, strukture stvari. Zato se Skot s pravom smatra romantiarskim piscem. Ne postoji univerzalni obrazac, stil la ligne vraie o kojem je Didro govorio, stvarni pravac, podzemna tradicija u koju je T. S. Eliot eleo da prodre ovo su stvari koje je ceo romantiarski pokret od poetka do kraja odbacio i optuio kao strane iluzije koje najverovatnije dovode samo do gluposti i povrnosti onih koji im tee. To je Poupova Priroda koju Metod pokorava", to je Aristotel, to je ono ega su se romantiari najvie gnuali. Prema tome, moramo sruiti taj poredak: moramo ga sruiti tako to emo ili otii u prolost ili unutar sebe, ali izvan spoljanjeg sveta. Moramo teiti da buden o jedno s nekom vrstom velikog duhovnog poriva s koj'm se nikaua neemo potpuno poistovetiti ili idealizovati neki mit koji nikada nee izgubiti svoju vrednost, nordijski, juni, keltski ili neki drugi - nije vano koji: klasa, nacija, crkva ili ma ta to bilo - koji e vas stalno terati napred, koji se nikada nee ostvariti, ije sa sutina i vrednost stroga neostvarivost; kada bi bio ostvariv, bio bi bezvredan. To je, koliko mogu da vidim, sutina romantiarskog pokreta: volja i ovek kao delatnost, kao neto to ne moe da se opie zato to stalno stvara; ak ne smete rei da stvara sebe, jer ne postoji ja", postoji samo kretanje. To je sr romantizma.

148

KORENI ROMANTIZMA

Konani , trebalo bi neto rei o posledicama romantizma u dananjem vremenu. Ove posledice doekane su odreenim protivudarom koji je, u izvesnoj meri, ublaio udar. Ma ta da se moe rei o romantizmu, nesumnjivo je da je on ukazao na neto to je klasicizam izostavio, na nesvesne mrane sile, na injenicu da klasian opis ljudi i opis ljudi od strane naunika ili ljudi koji su bili pod uticajem nauke kao to su Helvecije, Dejms Mil, H. G. Vels, o ili Rasl - ne zahvata celinu onoga to ljudi jesu. On priznaje odreene aspekte ljudskog postoianja, naroito unutranje aspekte ljudskog ivota, koji su bili potpuno iz stavljeni tako da je slika bila veoma iskrivljena. Jedan od pokreta koji je danas doveo do toga jeste takozvani egzistencijalistiki pokret u Francuskoj, o kojem elim da kaem nekoliko rei jer ini mi se da je egzistencijalizam najautentiniji batinik romantizma. Veliko dostignue romantizma, ono koje sam uzeo za svoje polazite, jeste to to je on, za razliku od veine drugih velikih pokreta u ljudskoj istoriji, uspeo da neke nae vrednosti radikalno preobrazi. To je ono to je omoguilo egzistencijalizam. Prvo u rei neto o ovim vrednostima, a onda pokuati da pokaem kako romantizam proima ovu modernu filosofiju i kako utie i na neke druge pojave modernog ivota, kao to su emotivna teorija etike i faizam. Ve sam nagovestio - ali sada moram posebno naglasiti tu injenicu - da se nov skup vrednosti pojavio s romantiarskim pokretom. Poto smo mi volje, i poto moramo biti slobodni u kantovskom ili fihteovskom smislu, motivi su vaniji od posledica. Jer posledice se ne mogu kontrolisati, a motivi mogu. Poto i mi moramo biti slobodni u najveoj moguoj meri, velika vrlina najvea vrlina od svih vrlina - jeste ono to egzistencijalisti zovu autentinost, a to su romantiari zvali iskrenost. Kao to sam ranije pokuao da kaem, to je novo: ne verujem da je u sedamnaestom veku, da ste imali religijski sukob izmeu protest; rta i katolika, bilo mogue da katolik kae: Protestant je prokleti jeretik i vodi due u propast, ali injenica da je iskren, podie ga u mojim oima. injenica da je iskren, da je spreman da poloi svoj ivot za glupost u koju veruje, moralno

TRAJNE

POSLEDICE

149

je plemenita injenica. Svako ko je ovek od integriteta, svako ko je spreman da se rtvuje na bilo koji oltar, moralna je linost koju vredi potovati, bez obzira na to koliko su ideali kojima se klanja c dvratni ili lani." Pojam idealizma je nov. Idealizam znai da potujete ljude zato to su spremni da se odreknu zdravlja, bogatstva, popularnosti, vlasti, svih poeljnih stvari, da ostave po strani ono to sami ne mogu kontrolisati, to Kant naziva spoljanjim iniocima, emocije koje su deo psiholokog ili fizikog sveta, zbog neega sa ime se istinski poistoveuju, ma ta to bilo. Ideja da je idealizam dobra, a realizam loa stvar - ako kaen ja sam realist, to znai da u lagati ili uraditi neto naroito podlo rezultat je romantiarskog pokreta. Iskrenost je po sebi postala vrlina. Ovo je sr cele stvari. injenica da od dvadesetih godina devetnaestog veka naovamo postoji divljenje prema manjinama kao takvim , prkosu kao takvom, neuspehu da se, u izvesnim pogledima, bude plemenitiji nego uspeniji, svakoj vrsti suprotstavljanja stvarnosti, zauzimanju naelnih poloaja tamo gde samo naelo moe biti apsurdno; injenica da se na ovo nije gledalo s prezirom s kojim gledate na oveka koji kae da je dva puta dva jednako sedam - to je, isto tako, naelo, ali ipak znate da je tvrenje o neemu to je pogreno - znaajna je. Romantizam je potkopao ideju da u politici, moralu, estetici, postoje objektivni kriteriji mi koji deluju medu ljudskim biima, tako da je svako ko ne koristi ove kriterijume jednostavno ili laov ili luak, to vai za matematiku ili fiziku. Ova podela izmeu toga gde se objektivna istina dobija (u matematici, fizici i nekim oblastima zdravog razum ) a gde dovodi u pitanje (u etici, estetici i ostalom) jeste nova, i stvorila je nov stav prema ivotu - neu rei da li dobai ili lo. On se javlja kada se pitamo koju moralnu procenu treba doneti kada je re o nekim istorijskim linostima. Pre svega, moramo potraiti takozvane utilitaristike linosti koje su korisne za oveanstvo, kao to su Fridrih Veliki ili Kemal-paa, za koje moemo misliti da su nepristupanog karaktera i da su, u izvesnom smislu, bili tvrda srca ili okrutni ili su robovali odreenim nagonim? koje ljudska bia ne odobravaju. Istovremeno, nesumnjivo

150

KORENI ROMANTIZMA

je da su oni unapredili ivot svojih naroda, bili su merodavni, delotvorni, podigli su nivo ivota, stvorili velike organizacije koje traju i predstavljaju izvor zadovoljstva, snage i sree za veliki broj ljudi. Pretposta imo sada da njih treba da uporedimo s nekima koji s i oigledno prouzrokovali patnju, kao to je Don Lajdenski koji je doveo do kanibalizma u Minsteru, do pokolja ogromnog broja ljudi zbog svoje apokaliptine religije, ili Torkvemada koji je, zbog njihovih dua, zbog najistijeg mogueg motiva, pobio ogroman broj ljudi koje bismo danas smatrali nevinim. Koje od ovih linosti treba vie ceniti? U osamnaestom veku ne bi bilo sumnje. Fridrih Veliki oigledno je iznad religijskih luaka. Danas bi ljudi ipak bili sumnjiavi zato to misle da idealizam, iskrenost, posveenost, istota srca i uma, predstavljaju kvalitete koji se vie cene od pokvarenosti, amoralnosti, proraunatosti, sebincsti, neiskrenosti, elji da se za svoju korist eksploatiu drugi ljudi, za ta se ovi veliki osnivai drava mogu optuiti. Prema tome, mi smo deca oba sveta. S jedne strane, mi smo batenici romantizma, zato to je on razbio jedan veliki kalup u kojem je, na jedan ili na drugi nain, oveanstvo do sada stupalo, philosophia perennis. Mi smo produkti izvesnih sumnji - ne moemo tano rei kojih. Dajemo i suvie veliku vanost posledicama i motivima i osciliramo izmeu njih. Ako to ode predaleko, ako je neko Hitler, onda ne mislimo da je njegova iskrenost nuno kvalitet koji e nas spasti, mada se tridesetih godina dvadesetog veka puno toga tvrdilo u njegovu korist. On, zaista, mora otii predaleko, ali ako to uradi, ruga se krajnje univerzalnim vrednostima. Tako smo jo uvek lanovi neke jednoobrazne tradicije, ali polje unutar kojeg sada slobodno osciliramo daleko je vee nego to je ikada pre bilo. Za ovo je romantiarski pokret u velikoj meri odgovoran, budui da je propovedao nespojivost ideala, vai ost motiva, karaktera ili, u svakom sluaju, cilja, u odnosu na posledicu, delotvornost, sreu, uspeh i poloaj u svetu. Srei nije ideal, rekao je Helderlin, srea je mlaka voda na jeziku"; Nie je rekao da ovek ne eli sreu, nju eli samo Englez". Ovakva oseanja izazvala bi smeh u sedamnaestom ili osamnaestom veku. Ako danas ne izazivaju smeh, to je moda neposredan rezultat romantiarskog pokreta.

TRAJNE POSLEDICE

151

Glavna propoved egzistencijalizma sutinski je romantiarska, odnosno da u svetu ne postoji nita na ta bismo se oslonili. Pretpostavimo da pokuavate da objasnite svoje ponaanje i kaete C'est plus fort que moi", to je prejako za mene, emocija me je savladali; ili da postoje izvesna objektivna naela kojima se, mada ih mrzim, moram pokoriti; ili da sam dobio nareenja od institucije koja je vena ili boanska ili je objektivno validnog karaktera, mada mi se to moda ne dopada, ona je izdala nareenje - pri emu ona" predstavljaju zakone ekonomije, ministarstvo unutranjih poslova ili ma ta drugo - i ona" ima pravo na moju pokornost. Kada ovo jednom uradite, poinjete da upotrebljavate alibije. Jednostavno se pretvarate da ne odluujete kada, u stvari, odluujete, ali ne marite da se suoite sa injenicom da ste vi taj koji odluuje. ak i kada kaete: delimino sam nesvestan, produkt sam nesvesnih sila, tu te mogu nita, imam kompleks, to nije do mene, neto me era, udovite sam kakvo jesam zato to je moj otac bio okrutan prema mojoj majci - ovo, prema egzistencijalizmu (koji je ovde verovatno u pravu) jeste pokuaj sticanja naklonosti ili siripatije prenoenjem vae odgovornosti za dela koja ste poinili, a ijem izvravanju ste slobodno odluivali, na neto objektivne - nevano je da li je to politika organizacija ili psiholoko uenje. Pokuavate da sa sebe (jer vi donosite odluku) skinete odgovornost i prebacite je na nekog drugog. Kada jednom kaete da ste udovite - pri tom, oigledno, ne marei to ste udovite - spokojno prihvatate neto to znate da je zlo, ali od ega otklanjate prokletstvo tako to kaete: nisam ja nego je drutvo odgovorno; svi smo determinisani, tu ne moemo nita, postoji uzronost koja proima svet i ja sam samo instrument monih sila koje ne mogu da spreim da me naine zlim kao i da vas naine dobrim; ne treba vam estitati zato to ste dobri, niti mene treba osuditi zato to sam zao; ne moemo izbei svoju sudbinu; mi smo jeorostavno delovi ogromnog uzronog procesa. Sartr opravdano ponavlja Fihteova i Kantova gledita od kojih sve ovo dolazi kada kae da je tu re ili o samoobmani ili o svesnoj obmani drugih. Egzistencijalisti idu korak dalje. Oni odbacuju ideju metafizike strukture univerzuma, ideju teologije ili

152

KORENI ROMANTIZMA

metafizike, pokuaj da se kae da neke stvari imaju sutine (to samo znai da su stvari nuno takve kakve su), da stupamo u svet koji ima odreenu strukturu koja se ne moe promeniti fiziki, hemijsku, drutvenu, psiholoku, metafiziku i teoloku, s Bogom na vrhu ove velike kreacije i amebom na dnu ili ma ta u ta moete verovati. Ovo nisu nita drugo nego patetini pokuaji ljudskih bia da se u svetu oseaju kao kod kue tako to e negovati goleme ugodne fantazije, shvatiti svet na takav nain da se u njega mogu udobnije uklopiti i ne suoavati se sa stranom mogunou preuzimanja potpune odgovornosti za sva svoja dela. Kada prue razloge za ono to rade, kada kau: Uradio sam to zbog toga, teei tome", a vi kaete: Ah zato teite ba tom cilju?", a oni kau: Zato to je on objektivno ispravan", to je, takoe, prema egzistencijalistima, pokuaj da se odgovornost za ono to bi trebalo da bude slobodan izbor u vakuumu prenese na neto to nije vae, to je objektivno - prirodni zakon, izreke mudraca, objave svetih knjiga, proglasi naunika u laboratoriji, ono to kau psiholozi i sociolozi, to izjave politiari i ekonomisti, oni, ne ja. Ovo se smatra pokuajem svaljivanja odgovornosti i nepotrebnim zatvaranjem oiju pred injenicom da je univerzum, a stvari, neka vrsta praznine - to je ono to se misli kada se naziva apsurdnim - u kojoj samo vi postojite i stvarate ono to se moe stvoriti, pri emu ste za to samo vi odgovorni i ne moete se opravdati. Svi izgovori su lani i sva objanjenja su samo pravdanja; s tim se moe suoiti ovek koji je dovoljno hrabar i tragian da se suoi sa stvarnou. Ovo je stoika propoved egzistencijalizma i ona neposredno izvire iz romantizma. Sigurno je da su neki romantiari otili predaleko. Ovo se moe ilustrovati neobinim primerom Maksa Stirnera koji pokazuje ta je to to je posle svega, ak i za nas danas, vredno u romantizmu. Stirner je bio hegelijanac i srednjokolski profesor u Nemkoj koji je, sasvim opravdano, tvrdio sledee. Romantici su u pravu kada pretpostavljaju da greimo kada mislimo da su institucije vene. Ljudska bia slobodno stvaraju institucije za dobrobit drugih ljudskih bia i one se vremenom troe. Kada, sa sadanjeg s anovita, vidimo da su istroene, moramo ih unititi i stvoriti nove, do kojih slobodno dolazimo naom neukrotivom

TRAJNE POSLEDICE

153

voljom. Ovo ne vai samo za politike, ekonomske ili druge javne institucije nego, podjednako, i za uenja. Uenja nas mogu strahovito optereivati, mogu biti strani lanci, tiranisati nas i podjarmljivati svim moguim gleditima koja sadanje ili nae volje vie ne ele. Prema tome, i teorije moraju biti minirane; bilo koja vrsta opte teorije - hegelizam, marksizam - grozan je oblik despotizma koji polae pravo na neku vrstu objektivne vrednosti koja je izvan izbora svakog oveka. Ovo ne moe biti ispravno zato to nas zatvara i ograniava slobodnu delatnost. Ali ako ovo vai za uenja, podjednako e vaiti i za sva opta tvrenja; ako vai za sva opta tvrenja, onda - i ovo je poslednji korak koji su neki romantiari napravili - vai za sve rei, zato to su sve rei opte, sve one klasifikuju. Ako upotrebim re ute", pod njom podrazumevam ono to sam podrazumevao jue i to u podrazumevati sutra. Ali ovo je strano podjarmljivanje, straan despotizam. Zato re uto" mora znaiti istu stvar i sada i sutra. Zato je ne mogu promeniti? Zato je dva puta dva uvek etiri? Zato rei moraju biti jednoobrazne? Zato ja ne mogu stvoriti vlastiti univerzum? Ali ako uradim to, ako ne postoji sistematski simbolizam, onda ne mogu misliti. Ako ne mogu misliti, onda sam lud. Istine radi, moramo rei da je tirner poludeo. Svoj ivot je, kao veoma miran i bezopasan luak, okonao u ludnici 1856. godine. Neto slino kiptelo je u Nieovom umu, koji je bio daleko nadmoniji mislilac od tirnera, ali koji, u izvesnom smislu, podsea na njega. Iz ovoga se moe izvesti zakljuak da sve dok ivimo u drutvu, mi komuniciramo. Da ne moemo da komuniciramo, teko da bismo bili ljudi. Ono to podrazumevamo pod ljudskim biem" jeste bie koje mora razumeti barem deo onoga to mu kaemo. Mora postojati zajedniki jezik, komunikaciji i, u izvesnom stepenu, zajednike vrednosti, inae ne bi bilo razumevanja. Ljudsko bie koje ne moe razumeti ta kae drugo ljudsko bie, jedva da je ljudsko bie; ono se proglaava abnormalnim. U stepenu u kojem postoje normalnost i komunikacija, postoje zajednike vrednosti. U stepenu u kojem postoje zajednike vrednosti, nemogue je rei da sam sve ja stvorio; da,

154

KORENI ROMANTIZMA

ako naien na neto dato, moram ga skriti; da, ako naiem na neto strukturisano, moram ga unititi da bih slobodno razigrao svoju neobuzdanu matu. U ovoj meri, ako se dovede do svog logikog zakljuka, romantizam zavrava u ludosti. Faizam je, takode, batinik romantizma, ne zato to je iracionalan broj li pokreti su to bili - niti zbog verovanja u elite - mnogi pokreti verovali su u njih. Ono to faizam duguje romantizmu jeste ideja nepredvidive volje, bilo volje oveka ili grupe, koja kri sebi put na nain koji nije mogue organizovati, predvideti, racionalizovati. To je sr faizma: ne moe se proreci ta e voa sutra rei, kako e nas duh pokretati, kuda emo ii, ta emo raditi. Histerino samopotvrivanje i nihilistiko unitenje postojeih institucija zato to ograniavaju neogranienu volju, to je jedina stvar koja je vana za ljudska bia; superiorna osoba koja gazi inferiornu zato to je njena volja jaa; ovo je neposredno naslee romantiarskog pokreta u krajnje iskrivljenom obliku i igra veoma snanu ulogu u naim ivotima. Ceo pokret je pokuaj da se stvarnosti nametne estetski model, c.a se kae da se sve mora pokoravati pravilima umetnosti. Neki zahtevi romantizma za umetnike zaista mogu biti opravdani. Ali njihov pokuaj da ivot preobrate u umetnost ukazuje na to da se ljudska bia smatraju graom, jednostavno nekim materijalom, kao to su slike ili zvui neka vrsta materijala: u mtri u kojoj ovo nije istina, u kojoj su ljudska bia, da bi meusobno komunicirala, primorana da priznaju izvesne opte vrednosti, opte injenice, da ive u zajednikom svetu; u smislu u kojem nije sve to nauka kae glupost, nije sve to zdrav razum tvrdi neistina - jer je to samoprotivrena i apsurdna tvrdnja - ini mi se da je romantizam, u svom najpunijem obliku, ak i u svojim ograncima u obliku egzistencijalizma i faizma, varljiv. Sta mi dugujemo romantizmu? Mnogo. Dugujemo mu pojam slobode umetnika i stav da se ni on ni ljudska bia uopte ne mogu objasniti previe pojednostavljenim stanovitima koja su preovlaivala u osamnaestom veku i koja jo uvek iznose previe racionalni i previe nauni analitiari ljudskih bia ili grupa. Romantizmu, takoe, dugujemo stav da je jednoobrazan odgovor kada je re o ljudskim poslovima vrlo poguban, da ako

TRAJNE POSLEDICE

155

stvarno verujete da postoji jedno reenje za ljudske bolesti i da ga morate nametnuti po bilo kojoj ceni, verovatno je da ete postati tiranin u ime vaeg reenja, zato to e vaa elja da uklonite sve prepreke koje mu stoje na putu, zavriti tako to ete unititi ona stvorenja u iju korist nudite reenje. Ideju da postoje mnoge vrednosti i da su one nespojive; ideju mnotva, neiscrpnosti, nesavrenosti svih ljudskih odgovora i aranmana; ideju da nijedan odgovor koji polae pravo na to da bude savren i istinit, bilo u umemosti ili u ivotu, ne moe, u naelu, biti savren ili istinit - sve ovo dugu emo romantiarima. Neobina situacija nastala je iz svega toga. Glavna misao romantiara jeste unitenje obinog tolerantnog ivota, malogradantine, zdravog razuma, mirnih delatnosti ljudi, uzdizanje svakoga na neki strastven nivo samoiztaajnog iskustva za koje su samo boanstva u starim knjievnim delima bila sposobna. To je navodna propoved, navodni cilj romantizma, bilo medu Nemcima, kod Bajrona, ili medu Francuzima; ipak, zauzimanje za ideju da postoji mnotvo vrednosti, zabijanje klina u ideju klasinog ideala racionalizovanje svega, imati odgovor na sva pitanja, u koncepcij ivota koja podsea na slagalicu, dovelo je do ideje o nespojivosti ljudskih ideala. Ali ako su ovi ideali neuskladivi, onda l j u d s k a bia, pre ili kasnije, shvataju da moraju praviti kompromise jer a k o tee da unite druge, drugi e teiti da unite njih; dakle, od ovog strastvenog, fanatinog, poluludog uenja, stiemo do uvaavanja neophodnosti tolerancije prema drugima, neophodnosti ouvanja nesavrene ravnotee u ljudskim poslovima, nemogunosti uterivanja ljudskih bia u tor koji smo za njih stvorili ili nametanja reenja koje nas je zaposelo, jer e se oni ili pobuniti protiv nas ili biti smrvljeni. Prema tome, rezultat romantizma je liberalizam, tolerancija, obzirnost i uvaavanje nesavrenosti ivota; neki stupanj poveanog racionalnog samorazumevanja. Ovo je bilo veoma daleko od namera romantiara. Ali, istovremeno - i u toj meri romantiarsko uenje je istinito - oni su najsnanije naglasili nepredvidivost svih ljudskih delatnosti. Oni su bili uhvaeni u vlastitu zamku. Ciljajui na jednu stvar, sreom po sve nas, proizveli su tano ono sto je suprotno od toga.

REFERENCE

. .glomazan uredniki aparat oigledno, ako ne i beznadeno, smiljen da sauva od zaborava najneobuzdanijeg od svih savremenih istoriara. Nikolas Riardson'
3

Jedan od razioga zbog kojeg [The Proper Study of Mankind] neznatno degradira [Berlinove] oglede, jeste taj to je Henri Hardi dao sve od sebe da ih potpuno opremi fusnotama; ovo je nesumnjivo od pomoi za svakoga ko eli da prati Berlinove reference, ali preti da ono to je lino i nonalantno pretvori i konvencionalno i revnosno. Stefan Kolini
14

Za uenjaka koji je veoma predan nastavnikom poslu ne bi bilo teko da itive sate svog celokupnog radnog ivota posveti ureivanju i tumaenju jednog grkog dramskog dela. Poto sam... sklon da mislim da je posao koji je danas polovino uraen za studente grke knjievnosti korisniji od obeanja da e posao biti sutra zavren, odluio s^m da posao na Oblakinjama dovrim do odreenog datuma, ak i ako znam da bi mi jo godinu dana rada mnogo znailo. Kenet Dover
15

Ovaj glomazni epigrafski aparat prua korisnu zaleinu za nekoliko uvodnih opaski koje elim da iznesem u vezi sa belekama koje se odnose na izvore koji slede. Stefan Kolini je u pravu kada kae da dodavanje referenci u fusnote teksta znaajno menja atmosferu. Ipak, to je promena koju je Isaija Berlin potpuno odobrio; da nije, ne bih se toga poduhvaro. Kada mu je Kolinijevo upozorenje, pred kraj ivota, bilo predoeno, Berlin ga je odmah odbacio, primeujui
13 14 15 Osvrui se na Berlinovu knjigu Russian j a n u a r 1 5 7 8 , str. 142. Thinkers u New Society, 19. The

Osvrui se na Berlinovu knjigu The Proper Study of Mankind u Times Literary Supplement, 22. avgusc 1 9 9 7 , str. 3. Predgovor Aristofanovim Oblakinjama (Oksford, 1 9 6 8 ) , str. V.

158

KORENI ROMANTIZMA

da reference puka belles-lettres pretvaraju u uenost". Ova opaska pokazuje Berlinovu uobiajenu i preteranu skromnost i velikodunost, ali je dovoljan odgovor i Koliniju i Riaidsonu, naroito ako dodamo da je sam Berlin, kada je neophodna informacija bila pri ruci, pruao silne fusnote - naroito za Originalnost Makijavelija" i za Viko i Herder Ipak, u sluaju transkripta r epripremljenih predavanja, tampanje referenci kao fusnota na stranici moda ne bi bilo adekvatno, i zato sam ovog puta reference sakupio na kraju teksta, identifikujui odlomke na koje se odnose brojem stranice i uvodnim recima, tako da ne opteretim tekst brojkama ili drugim simbolima.
16 17

Veina beleki jesu reference kao navodi ili polunavodi (vid. str. 14. ranije), ali ponekad, kada mi je to bilo na raspolaganju, referencu dajen kao parafrazu. Moda bi bilo idealno da sam dao reference kao sve atribucije posebnih miljenja: to je ono to je Berlin pokuao na uvodnim stranicama ogleda Originalnost Makijaveliji", gde, analogno sadanjem sluaju, raspravljanje o zbuniujuem preobilju protivrenih stanovita predstavlja uvod u Beilinovc sugestije. Ipak, dovravanje ovog zadatka, ak i uz pomo Berlinovih zabeleki, uzelo bi barem nekoliko meseci i zato smatram da je bolje - ovde se moemo pozvati na Doverov moto - pruiti ova predavanja sada na raspolaganje, bez takvog iscrpnog i nesrazmernog naunog aparata, nego ih uvati za kasnije: na kraju krajeva, prolo je vie od trideset godina kako su odrana. Iz istog razloga, nisam se oseao obaveznim da ovaki poslednji (polujnavod pratim do njegovog izvora, kao to sam uradio u knjigama Berlinovih ogleda koje sam objavio tokom njegovog ivota Tada, kada u nekoliko sluajeva nisam uspevao da naem neki navod, ak ni uz pomo strunjaka za relevantnu
16 17 Pismo Pet Utchin, Berlinove sekretarice, H e n r i j u H a r d i j u , 12. decembra 1)97. The Originality of Machiavelli" ( 1 9 7 2 ) je ukljuen u Against the Curr.nt: Essays in the History of Ideas (London, 1 9 7 9 ; N e w York, 1 9 8 0 ; nae izdanje: P r o t i v struje: eseji iz istorije ideja, prevela s engleskog R a d m i l a Nasti Zajednica knjievnika Paneva, Panevo, 1 9 9 4 ) i u The Proper Study of Mankind (vid. str. IX ranije, beleka 2 ) . Vico and Herder - Two Studies ii the History of Ideas, objavljeno u L o n d o n u i N j u j o r k u 1 9 7 6 .

REFERENCE

159

oblast, uklanjao sam znake navoda i na odlomak gledao kao na parafrazu, rizikujui optubu za plagijat (Berlin je podrao ovaj postupak). Da bi se izbeglo gubljenje vremena na traenje neega to se moe pokazati neplodnim, naveo sam nekoliko prividnih navoda kojima se ne moe ui u trag. Bio bih veoma zahvalan svakome ko moe da ispuni praznine i u budue objavljivanje ove knjige uneu svaku informaciju koju dobijem. Oekujem da e me zbog ovoga strunjaci staviti na stub srama. Reference esto zavise od velikodunosti drugih strunjaka kojima mnogo dugujem. Endrju Ferbern je ponovo bio neumoran u svojoj pc drci i naao je reenja koja bi meni izmakla. U posebnim situacijama pomogli su mi G. N. Anderson, Gunar Bek, Prudtns Blis, Elfrida Diboa, pokojni Patrik Gardiner, Gven Grifit Dikson, Jan Haris, Roder Haushir, Majki Invud, Frensis Lamport, Dejms K. O'Flaerti, Riard Litldons, Brajan Megi, Alan Menhenet, T. D. Rid, Dejvid Valford, Robert Vikler i drugi koji ovde nisu pomenuti, a kojima se izvinjavam jer nisam revnosnije vodio evidenciju o pomoi.

160

KORENI ROMANTIZMA

Referen ;e Prvo 17 predavanje

Nortrop Fraj ukazuje Northrop Frye, The Drunken Boat: The RevolutionaryElement in Romanticism", u Northrop Fray (ed.), Romanticism Reconsidered: Selected Papers from the English Institute (NewYcrkand London, 1963), str. 1-25, na str. 1. Kad izae Izrailj iz Egipta" Psalm 114: 1, 3-4, 7. Jovis omnia plena" Virgil, Eclogue 3. 60; up. Aratus, Phainomena 2-4. Baron Sejer Ernest Seiliiere, Les Origines romanesques de la morale et de Li politique romantiques (Paris, 1920), nar. odeljak 2. uvo ia (str. 49. i dalje) i prvo poglavlje.
plaisir de vivre

19 20 21

22

[F. P. G.] Guizot, Memoires pour servir l'histoire de mon temps, p vi tom (Pariz, 1858), str. 6: M. Talleyrand me disait uu jour: Qui n'a pas vecu dans les annes voisines de 1789 ne sait pas ce que c'est que le plaisir de vivre".
r

26

,,vatrenu masu ivota" Carlyle, The Hero as Prophet": str. 40. u Thomas Carlyle, On Heroes, Hero-Worship, and the Heroic in History, izd. Michael K. Goldberg i drugi (Berkeley itd., 1993). Danteov uzvieni katolicizam" Car yle, The Hero as Priest": ibid., str. 102.

28

dobra s dobrim" Vid. Hegel's Vorlesungen ber die Aesthetik u Georg Wilhelm Friedrich Hegel Smtliche Werke, izd. Hermann Glockner (Stuttgart, 1927-51), tomovi 12-14, passim, e.g. tom 12, str. 298. i tom 14, str. 529. i 554 [= G. W. F. Hegel, Aesthetics: Lectures on Fine Arts, preveo T. M. Noks (Oksford, 1975), str. 220, 1196, 1216]. Neprecizan navod.

REFERENCE

161

Ne, maloumnici!" Predgovor za Theophile Gautier, Mademoiselle de Maupin: str. 19. u izdanju objavljenom u Parizu 1880. 29 o emociji koja se priziva u spokojstvu" Wi.liam Wordsworth, Lyrical Balads, drugo izd. (London, 1800), predgovor, str. XXXIII. Stendal kae Stendhal, Raine et Shakespeare (Paris, 1823), poetak treeg poglavlja. 30 31 Le romantisme, c'est la revolution" Ova formulacija jo nije naena u tampanom izvoru. Neprestano govorim o sebi" Francois-Auguste Chateaubriand Itineraire de Paris a Jerusalem, predgovor prvom izdanju: prvi tom, str. 7 1 , red 25, u izdanju Emila Malakisa (Baltimor i London, 1946\ Jozef Ajnard smatra Joseph Aynard, Comment definir le romantisme?", Rei ue de litterature comparee 5 (1952), 6 4 1 - 5 8 . erd Luka kae Georg Lukacs The Historical Novel (1937), preveli Hana i Stenli Miel (London, 1962), nar. prvo poglavlje, trei odeljak (str. 63-88), The Classical Historical Novel in Struggle with Romanticism".
32

la terre et les morts"

Ovo je stalni nacionalistiki lajtmotiv koji koristi Bare (i kasniji pisci koji slede njegov primer). On se javlja u naslovu predavanja napisanom (ali ne i odranom) za I a Patrie Francaise: Maurice Barres, La Terre et les Morts (Sur quelles realites fonder la conscience francaise) ([Ligue de] La Patrie Francaise, Troisieme Conference) (Paris, [1899]). The Ligue de la Patrie Francaise je bilo kratkotrajno vanparlamentarho konzervativno udruenje osnovano u decembru 1898, nakon Drajfusove afere, kao suparnik ,,nepatriotskoj" drajfusofskoj Ligue des Droits de l'Homme.

162

KORENI ROMANTIZMA

3 2 , 134 mrtvih j ivih i jo neroenih Edmund Burke, Reflections on the Revolution in France: str. 147 u The Writings and Speeches of Edmund Burke, izd. Pau Langford (Oxford, 1981-), osmi tom, The French Revolution, izd. L. G. Mitchell (1989). Berk ovde opisuje drutvo kao zajednitvo ne samo onih koji su ivi, nego onih koji su ivi, onih koji su mrtvi i onih koji jo nisu roeni". 33 zvezda la nebesa" Not tvreno. A. O Lavdoj Arthur O. Lovejoy, The Meaning of Romanticism for the Historian of Ideas", Journal of the History of Ideas 2 (1941), 257-78. 34 Posle (...) razlikovanja" Gecrge Boas, Some problems of Intellectual History", u ([George] Boas i drugi, Studies in Intellectual History [Bait:mere], 1953), str. 3 - 2 1 , napetoj stranici. Ne moete se napiti" Paul VaHry, Cahiers, izd. Judith Robinson (Paris, 197H4), drugi to n, str. 1220-1 (iz belenice, 1931-2). 35 itava galama" Arthur Quiller-Couch, On the Terms Classical and Romant c", Studies in Literature [prve serije] (Cambridge, 1918), str. 94. Drugo p
42 Delo

edavanje
politike"

Fon tenel, navedeno bez reference u Emery neff, The Poetry of History (New York, 1947), str. 6; neutvreno kod Fontene'a. priroda svedena na metod" Vid. Rei-.e Rapin, Les Reflexions sur la poetique de ce temps et sur les ouvrages des poetes anciens et modernes, predgovor: str. 9. u izdanju E. T. Dibua (eneva, 1970).

164

KORENI ROMANTIZMA

58

Kao to je ovek nainjen Reference koje se odnose na Hamana su iz Johann Georg Hamann, Smtliche Werke, izd. Jozef Nadler (Be, 1949-57) pos'e W, prema tomu, stranici i stihovima, dakle: W II 1982 -9 (izgleda da je re o parafrazi ovoga). Sta je taj visoko hvaljeni razum" W III 225.3-6. Ono i o neko osea" Net tvrdeno

59

Da bi dostigao" Goethe, Aus meinen Leben: Dichtung und Whrheit, knjiga 12: tom 28, str. 109, stihovi 14-16, u Goethes Werke (vid. ranije, str. 58). Sve to ovek preduzima" I b c , str. 108, stihovi 25-8.
:

Tree

predavanje

62 fiziognomija Johann Caspar Lavater, Physiognomische Fragmente, zur Befrderung d r Menschenkenntni'(Leipzig i Winterthur, 1775-8), pars.m (Lavater odreuje termin onako kako ga upotrebljava na str. 13). Moderne rei koje poinju sa ,,fizio(g)-nom-" (np . engleska fiziognomija") potiu, etimoloki obmanjujuim sklapanjem slogova, iz grkog fiziognomon-"; zaista, francusko izdanje, prevodilac nepoznat, koje je Lavater nadgledao i koje utelovljuje njegove revizije, naslovljeno je kao Essai sur la physiognomonie (The Hague, [1781]1803). Dakle, fiziognomija znai prosuivanje prirode". 64 I potomci plaui Blake, The First Book of Urizen, ilustracija 28, stihovi 4-7. Ovi navodi koji se odnose na Blejka mogu se nai u William Blake's Writings, izd. D. E. Bentli, mlai (Oksrord, 1978). I eference za ovo izdanje date su u zagradama, prema :omu i stranici, na kraju odgovarajuih beleki, dakle: (I 232), referenca za ovaj navod.

REFERENCE

165

Kad krletka crvendaa sputa Auguries of Innocence", stihovi 5-6 (II 1312). 65 Vi, to a budua doba neka Songs of Experience, ilustracija 51 (A Little girl lost"), stihovi' -4 (I 196). Um etnost je drvo ivota" Laocoon", aforizmi 17, 19 (I 665, 666). 66 uvajte se onih [Denis] Diderot, Salon de 1765, izd. Elze Mari Bikdal i Anet Lorenso (Pariz, 1984), str. 47. Nian, umovao" R u o , pismo Kretjenu-Gijomu de Lamuanjonu de Malerbu od 26. januara 1762: prvi tom, str. 1141, u Jean-Jacques R o s e a u , Oeuvres Completes, izd. Bernar Ganjben i Marsel Remon i ostali (Pariz, 1 9 5 9 - ) . najboljim od svih soflsta Neutvreno, ali up. Haman, W II 163.19. Delovanje, delovanje J. M. R. Lenz, ber Gtz von Berlichingen": drugi tom, str. 638, u Jakob Michael Reinhold Lenz, Werke und Briefe in drei Bnden, izd. Zigrid Dam (Minhen/Be, 1987). Labava verzija.
Schwerpunkt J. G. H rder, Smtliche Werke, izd. Bernhard Sufan (Berlin, 18; 7-1913), peti tom, str. 509.

67

68 69

77

etvto 81

predavanje

Priroda stvari" Rousseau, Emile, druga knjiga: tom etvrti, str. 320. u op. cit. Vid. ranije str. 67-68). ,,vrsto okovani tigar" [Anthony Ashley Cooper, third Earl of] Shaftesbury, An Inqury concerning Virtue, or Merit, prva knjiga, trei deo, 3: drugi tom, str. 55, u Characteristicks of Men, Manners, opinions, Times, drugo izdanje ([London]. 1 7 1 ) .
4

82

166

KORENI ROMANTIZMA

83

Paternalistika vladavina"

Immanuel Kant, Uber den Gemeinspruch: Das mug in der Theorie richtig sein, taugt aber nicht fr dir Praxis", oae jak 2: osmi tom, str. 290, red 35. i dalje, u Kant's gesam reite Schriften (Berlin, 1 9 0 0 - ) . ovek koji zavisi od drugog oveka" Kant, Von der Freyheit", u Bemerkungen zu den Beobachtungen ber das Gefhl des Schnen und Erhabenen": ibid., tom 20, str. 94, redovi 1-3. 88 tvorevina" Kart. Kritik der praktischen Vernunft, prvi deo, prva knjiga, tree poglavlje: ibid., peti tom, str. 97, red 19. Sama okolnost Schiller, Uber das Erhabene": tom 21, str. 50, stihovi 7-17, u Schillers Werke, Nationalausgabe (Weimar, 1943- ). Silerov osnovni stav itaoca bi moda trebalo upozoriti da je ovo veoma skraen opis sloene (i ne uvek lako shvatljive) teorije koja se nalazi u ilerovom delu Uber die sthetische Erziehung des Mensche-i (1795). Pr samom pomenu" Navedeno bez reference, u prevodu na ruski, u lanku o Fihteu u Entsiklopedicheskii slovar (St Petersburg, 1890-1907), tom 36, str. 50; nije naeno kod Fihtea. Covekova filosofija" Fichte, I rste Einleitung in die Wissenschaftslehre: prvi com, str. 134, u J. G. Fichte, Smtliche Werke, izd. i. H. Fichte (Berlin, 1845-6) (potom SW). 100 Ne delujemo" Fichte, Die Bestimmung des Menschen: SW, drugi tom, str. 263. Nemam potrebu za hranom" Ibic., str. 264.

93

96

99

REFERENCE

167

Ne prihvatam" Ibid., sr. 256 (labavo). 101 Nisam determinisan" Ibid., str. 264-5 (parafraza). Svet je (...) pesma" Josah Royce, The Spirit of Modern Philosophy: An Essay i the Form of Lectures (Boston u New York, 1892), str. 162. Biti slobodan" Na ner lakom navedeno bez reference (Frei sein ist nichts - frei werden ist der Himmel"), loc. cit. (beleka na str. 88. ranije; Pri samom pomenu"); nije pronaeno kod Fihtea. ovek mora biti neto i initi neto" Fichte ber das Wesen des Gelehrten..., etvrto predavanje: SW, es i tom, str. 383. Peto
107 Ili

predavanje
verujete

Fichte, Reden an die deutsche Nation: SW, sedmi tom, str. 3 7 4 - 5 . 115 Moe li se sveto shvatiti?" Neuvreno (parafraza?). U k .'dem kui" Neutvreno u ovoj stilizaciji koja, verovatno, potie iz razmene izmeu junaka i Cyane u Novalis, Heinrich von Ofterdivgen, drugi deo: prvi tom, str. 325, u Novalis, Schrifien, izd. Riard Semjuel i Pol Klukhorn (Stuttgart, l960 0-88): Kuda idemo?" pita Hajnrih; Uvek kui', odgovara Cyane. Up. takoe ovaj fragment: Filosofija je u sutini nostalgija. - enja da se svugde bude kod kue". Ibid., trei tom, str. 434.

168

KORENI ROMANTIZMA

116

Ali, gospodine Roseti" Verovati o apokrifna opaska koju je Maks Birbom pripisao Dovetu u natpisu za akvarel iz 1916. naslovljenom Opaska Bendamina Doveta". U natpisu se kae: Opasku je, u vezi sa zidnim slikarstvom, izneo Bendamin Dovet. 'ta e oni uraditi s gralom kada ga nadu, gospodine Roseti?'" Slika je izloena u galeriji Tejt, London, i reproducovana kao br. 4 u Max Beerbohm, Rossetti and his Cirl (London, 1922).

118 Duh nas vara" Neutvreno (parafraza?). .122 Romantizam je bolest" Jihann Paul Eckermann, Gesprche mit Goethe in den letzten Jah-en seines Lebens (1836, 1848), 2. april 1829. Ta to treba iveti!" Parafraza, ideja na kraju Charakteristik der Kleinen Wilhelmine', odeljak o legelovoj Lusindi: peti tom (izd. Hans Ejhner), str. 15, u Kritische Friedrich-Schlegel-Ausgabe, izd. Ernest Behler (Minhen itd., 1 9 5 8 - ) . Kako vi, koji ste doli" Navodi' koji se odnose na Tikov komad izgleda da potiu iz George Brandes, Main Currents in Nineteenth Century Literature, drugi tom, The Romantic School in Germany, engleski prevod (London, 1902), str. 153-5, predstavljaju meavinu prevoda i parafraze. Za Maka u izmana vid. Der gestiefelte Kater, prvi in, druga scena: str. : 09, red 33. do str. 510, peti red, u Ludwig Tieck Schriften, izd. Nabs Peter Balmes i drugi (Frankfurt na Majni, 1985- ), esti tom, Phantasus, izd. Manfred Frank za poslednju opasku o ovom komadu, Ali to je prezriva...", up. trei in, trea scena (str. 546, redovi 21-3). Komad u kojem se javlja Skaramu (Skaramuz" na nemakon) je Die verkehrte. Za odlomke na koje se ovde upuuje vid. drugi in, treu scenu: str. 588, redovi 2-29, u z ianju Phantasus navedenom ranije; poslednja opaska,
;

123

125

REFERENCE

169

Morate prestati...", i komentari koji slede mogu potirati iz Brandesovog prevoda odlomaka iz treeg ina, pete scene (str. 612, redovi 5-7, i str. 622, redovi 5-9. i 24-7). esto predavanje

131 seci rati znai ubiti Ubijamo da bismo secirali": William Wordsworth in The Tables Turned" (1798). 132 Koreni ivota" Neutvreno Romantiarska umetnost" Friedrich Schlegel, Athenams-Fragmente: drugi tom (izd. Hans Ejhner), str. 183, u op. cit. (beleka na str. 113. ranije). 134 135 Berkovim velikim predstavama loc. cit. (beleka na str. 17. ranije). nije puka fabrika" Adam H. Mler, Die Elemente der Staatskunst, izd. Jakob Balisa (Jena, 1922), prvi tom, str. 37. Sonate, que me veux-tu?" Pripisano Fontenelu u Rusoovom lanku Sonate" u Encyclopedie; Ruso je revidirao lanak za svoj Dictioanaire de mi sique (Paris, 1768). Il arriva Jea Francois Marmontel, Polymnie VII 100-5: str. 108-9. u James M. Kaplan, Marmontel et Polymnie" (Oxford, 1984; = Studies on Voltaire and the Eigteenth Century, izd. H. T. Meisn, 229) [ili, u drugoj potpodeli, Polymnie VI /100-5/: str. 278 u Oeuvres posthumes de Marmontel (Paris, 1820)]. 139 Kako ovek (...) iscrpen" Ge maine de Stael, Lettres sur les ouvrages et le caractere de J. J. Rousseau (Paris, 1788; fotografski reprint, Zeneva, 1979), peto pismo (str. 88).

138

170

KORENI ROMANTIZMA

139

muzika pokazuje sva kretanja naeg duha" Wacken oder Die Wunder der Tonkunst", objavljeno pc s humno u Phantasien ber die Kunst, fr Freunde der Kurst, izd. Ludvig Tik (Hamburg, 1799), str. 156: prvi torr, ;tr. 207, redovi 35-6, u Wilhelm Heinrich Wackenroder, Smtliche Werke und Briefe, izd. Silvio Vieta i Riarci Litldons (Hajdelberg, 1991). Komp- zitor nam otkriva" Arthur Schopenhauer, Die Welt als Wille und Vorstellung, prvi ;cm, 52: drugi tom, str. 307, redovi 2 9 - 3 1 , u Smtliche Wer er, izd. Artur Hiber, drugo izd. (Visbaden, 1946-50).

140 141

Kada oluje besne" Neutvreno. Silerova savijena granica U predavanjima Berlin ovo pripisuje Didrou, a ja Sileru, kome on to pripisuje u ogledima koje je kasnije sam objavio. Savijenu granicu nisam uspeo da naem ni kod jednog autora, premda je stanovite o nacionalizmu koje sadri prisutno u Silerovom Geschichte des Abfalls der vereinigten Niederlande von der spanischen Regierung (1/88). Da li je o Berlin mogao da izmisli? Artiki narodi jedva su poznavali" Francois-Auguste Chateaubriand, Genie du christianisme (Paris, 1802), drugi deo, trea knjiga, deveto poglavlje (drugi tom, str. 159, u ovom prvom izdanju). L'obeiss ince est douce Iz neobjavljene Poeme sur l'orgeuil" (1846) nepoznatog pripadnika satanistike grupe, naveo Louis Maigron Le Romantisme et les moeurs (Paris, 1910), str. 188. Napred, napred" Nije navod iz Geteovog Fausta; moda je re o parafrazi faustovskog duha. Postoje odjeci u, npr., drugom delu, stihovi 11,433 i dalje. Ni za trenutak ne traite..." je referenca na Faustovu opkladu s avolom: prvi deo, stihovi 1,699 i dalje, i up. drugi deo, stihovi 11,574-86 (Faustov poslednji govor).

142

REFERENCE

171

143 Sta de da luta sam Byici, Child Harolds Pilgrimage, Canto I. 6. Iz sri svog bia Lara, O n t o I. 18, stihovi 313, 315, 345-6. Moj duh nije hodio Manfred, drugi in, druga scena, stihovi 51. i dalje. Priroda koju Metod pokorava" Pope, loc. cit. (vid. ranije str. 42). mlaka voda na jeziku" Holderlin, Hyperion, prvi tom, prva knjiga: drugi tom, str. 118, u Hlderlin, Smtliche Werke, izd. Norbert Helinrrat, Fridrih Sibas i Ludvig Pigenot (Berlin, 1943- ). ovek ne eli sreu" Friedrich Nietzsche, Gtzen-Dmmerung, 'Sprche und Pfeile', br. 12: tom 6.3, str. 55, u Nietzsche, Werke, izd. ordo Koli i Macino Montinari (Berlin, 1967- ).

147 150

INDEKS IMENA I POJMOVA

A Ajnard, Jozef, 31 alegcija, 55, 11 - 1 1 3 Aleksandar veliki, 43, 53 Aristotel, 10-20, 52, 147;

beskonano: u romantiarskoj misli, 30, 115 Betoven, Ludvig van, 28, 139-140 Biblija: dominantan model, 19; i pijetizam, 51; uticaj na Hamana, 55 Bifon, Zor Luj Leklerk, 53 Bihner, Georg, 32; Danteova

Nikomahova etika, 20
Arno d, Gotfrid. 52 B Babit, Irving 3 0 . 1 4 0 Bah,Johan Sebastijan, 50-51 Bajron, Dord Gordon, 24; romantiziam, 32-33, 155 Balzak, Onore de, Le Chef

smrt, 27
Blejk, Vilijem, 33, 64 Brinetjer, Ferdinand, 30 C Cezar, Julije, 77 Cincendorf, Nikolaus Ludvig, grof fon, 52-53

d'oeuvre inco, nu, 28

Bato, opar 'ari, 66, 72 Bejkn, Frensis, 146 Beker, Karl The Heavenly City

udesa, 63 D dadaizam, 126 Dalamber, an Le Ron, 53

Danton,

of the Eighteenth-Century Philosophers, 47

Belou, Sol, Herceg, 10 Beme, Jakob, 162, 115 Bergson,
,An ri,

56, 100, 109

Berk, Edmund, 101, 134-136 Berlioz, Hektor, 32-33 Benrnini, ovani Lorenco, 43

Zor ak, 28

Dekart, Rene, 100, 113 Delakroa, Een, 29, 32

176

KORENI ROMAN IZMA

T

delatnost: Fihte c, 100-101 Demosten, 52 despotizan ,83 determinizam, 85-86, 88 Didro, Deru: drutveno poreklo, 54; o iracionalnom elementu u coveku, 6566; i Ruso, 68; estetika, 72 Dionisije, pseudo- vid. pseudo-Dionizije Aeropagita, 30 Direr, Albre i 49 dobro: pojmovi, 39-40 Don ovani (mitska linost), 153-134 Dostojevski Fjodor Mihailovi, 70 95, 113 drava: promovie sreu, 21; romantica i o 126-127;mistina priroda, 135; izolovana, 136 dubini: kao ideja 113-115 dua: prosveenost o, 40 D Dejms, Vilijam, 100 Din Pol Fridrih, 123 Dingis Kan, 50 Don Lajdenski, 150 Donson, Semjuel, 49 E Edip, 27 egzistencijalizam, 148, 151-152, 154 Ekhart, Majster 115 ekonomija. 36-137

ekscentrinost, 32-33 eksploatacija: kao zlo, 8384 ekspresionizam, 72 Eliot, Tomas, 147 emocionalizam: i romantiarski pokret, 29 empirizam, 105 enciklopedisti (francuski), 6768; vid. takode prosveenost Engleska: romantizam u, 141 epikurejci, 52 etika: i razum, 38; i subjektivizam, 40; uticaj romantizma na, 148 evolucionizam, 76 F faizam, 148, 154 Ferguson, Adam, 101 Fidija, 43 Fihte, Johan Gotlib: drutveno poreklo, 53; uenja, 99-101, 130, 148-149, 151-152; o ja, 105107; govori nemakom narodu, 107-109; ujeni, 123; ekonomija, 136 fiziognomija, 59, 62 Fontenel, Bernard, 40, 42, 45, 137 Fraj, Nortrop, 11, 17, 31 Francuska: philosophes u, 22; slomi i ponizi Nemaku, 50, 54, 119; nemaki protest, 6465; romantian u, 142-143, 155; vid. takode prosveenost

INDEKS IMENA I POJMOVA

177

Francuska i evolucija: uticaj na romantiarski pokret, 22-23, 105, 118-120; Karlajl, 27; Kant o, 89-90; formiranje stava, 118; nepredvidiva promena, 119120 Fridrih II (Veliki), kralj Prusije, 71, 83, 41, 149 Frojd, Sigmund, 130 G Galijani, opat Ferdinand, 54 Gardiner, Patrik Lankaster, 15-16 genije: DicLc o, 55-66 Gete Johan Volfgang fon: prijatelji, 24; o romantizmu i romantiari na, 29; suprotsavljanje nemakom provincijalizmu, 53; drutveno poreklo, 53; i Haman, 55, 58-59; o Mendelsonu, 58; o antropomorfizmu, 114; Faust, 122, 133, 142.; Herman i Doroteja, 122; Verter, 71; Vilhelm Majster, 105, 121 Gibon, Edvard, 45 Gluk, Kristof Vilibald, 138 Gogolj, Nilkolaj Vasiljevi, Nos", 145 Gotje, Teofil, 28 33 Grci (anti ;1 i): ideje, 19; o tragediji 27-28; razumevanje 75-76, - 8 1 ; uticaj na nemake romantiare, 99, 132

H Hadrijan, rimski car, 11,21 Hajne, Hajnrih, 30 Haman, Johan Georg: knjiga I. Berlina o, 16; poreklo, 54; ideje i uticaj, 54-59, 61, 63-64, 72; o Rusou kao sofisti, 67-68; i umetnik, 73; o Sokratu, 76; Kant o, 81-82 Hegel, Georg Vilhelm Fridrih: o sukobu dobra s dobrim, 28; drutveno poreklo, 53; grki uticaj na, 99; o Fihteu, 99-100; i nemaki identitet, 108; o istoriji, 118; teodiceja, 120-121 Helderlin, Johan Kristijan: drutveno poreklo, 53; grki uticaj na, 99; o srei, 15C Heliodor, 11,21 Helvecije, Klod Adrijen, 53, 68, 87, 91, 148 Hemingvej, Ernest, 113 Herder, Johan Gotfrid: drutveno poreklo, 53; u Parizu, 54; divi se Hamanu, 55; uenja i verovanja, 71-72, 74-80, 147; i umetnik, 73, 110; Kam o, 81; i Grci, 132 Hitler, Adolf, 54, 150 Hjum, Dejvid: o ljudskom ponaanju, 44; napad na prosveenost, 4749; Hamanova podrka, 55-56; o ja, 105 Hobs, Tomas, 96 Hofman, Ernst Teodor Amadeus, 9,124-125, 140, 145

178

KORENI ROMANTIZMA

Holbah, Pol Hajnrih Ditrih, baron, 54, 68 87, 91 Homer, 17, 29, 43
I

ideal: u prosveenoj misli, 38, 42-43, 78-80; kao nedostupan, 16 ideali- neuskladivost, 72, 77, 79, 147, 155. stvaranje, 99 idealizam, 110 Igo, Viktor, 2 i, 31-32, 142-143 Industrijska revolucija, 23, 30 ironija (romantiarska), 126-127 iskrenost, 148-1 0 istina: objktivna, 149 istoricizam, 76 istorija: Volte: o, 4445; i teorije zavere, 117; teorije o, 136 Isus, Hrist: Blejk o, 65 J ja (sopstvo), 105-107, 109 Jevreji i judaizam: misaoni okvir i vrednosti, 19 jezik: Haman o, 58; Herder o, 74 K Kafka Franc, 113, 118 Kant, Imamanuel: drutveno poreklo, 5 ; podrka Hamanu, 55; o cilju astonomije, 63; uenja, 71; vera u nauni naela, 81; mrnja prema- romantizmu, 81- moralna filosofija, 82-87; uticaj na ilera, 91-93, 95,

97; i prvenstvo volje, 91, 109; i nacionalizam, 103; o ja", 105; Odgovor na pitanje: 'ta je prosveenost?'", 83 Karlajl, Tomas, 26-27 Kemal-paa (Ataturk), 149 kicotvo, 32-34 Kjerkegor, Seren, 55, 134 Klajst, Kristijan Evald, 53 Klinger, Fridrih Maksimilijar. fon: Sturm und Drang, 69; Blizanci, 69 Kolini, Stefan, 157-158 Kondijak, otac Etjen Bono de, 53, 56 Kondorse, Zan Antoan, markiz de, 53 Kornej, Pjer: Medeja, 93 Koulrid, Semjuel Tejlor: stav prema prirodi, 17; uticaj, 24; o dostizanju beskonanosti, 30; Selingov uticaj na, 108-109 kultura: razlike u, 75, 147; odvraanje od nasilja, 101; vid. takode pluralizam L Lajbnic, Gotfrid Vilhelm fon, 49,61 Lamartin, Alfons Mari Luj de, 143 Lametri, ilijen Ofre de, 40 Laokoon, 91-92 Lavater, Don Kaspar, 62 Lavdoj, Artur, 33-34, 144

179

180

KORENI ROMANTIZMA

181

182

KORENI ROMANTIZMA

183