Filozofski fakultet u Beogradu Odeljenje za arheologiju

predmet: Modeli seoba

seminarski rad tema:

Autohtoni elementi u nainu sahranjivanja varvara na primerima sa lokaliteta Burdelj u ataru Viminacijuma i Han Potoci kod Mostara

profesor: dr Mihailo Milinkovi

student: Dragan Gogi (AR/10-2)

Beograd, februar 2014.

1

Uvod
Lokalitet Burdelj nalazi se na uoj gradskoj teritoriji Viminacijuma, znaajnog centra na severnim granicama Istonog rimskog carstva, glavnog grada provincije Mezija Prima. Lokalitet Han Potoci nalazi se oko 11 km. severno od dananjeg Mostara, na teritoriji koja je u ranovizantijskom periodu pripadala provinciji Dalmaciji. Obe pomenute provincije su na kraju antikog perioda bile pogoene upadima varvarskih plemena, ali i njihovim neto kraim zadravanjem na toj teritoriji. Usled prodora Huna, i njima potinjenih varvara, dolo je do sloma limesa, stradanja velikog broja provincijskog stanovnitva, pa i do kraha centralne vlasti nad pojedinim delovima Balkanskog poluostrva. Nakon raspada hunskog plemenskog saveza, neka od varvarskih plemena, osloboena njihove vlasti, naselila su se na severnim granicama imperije, du desne obale srednjeg i donjeg toka Dunava, a neka su za naseljavanje dobila i teritorije juno od te reke. Jedno od tih plemena bili su Ostrogoti, tanije tri njihove grupe, od kojih su se dve malobrojnije nakon 454. nastanile u unutranjosti Balkana, dok je najmnogoljudnija zaposela delove Panonske nizije. Upravo ta grupa je neto kasnije, nakon 473. godine, preavi na teritoriju Vizantije, izvanrednom taktinou i vojnom snagom uspela da postane jedan od najznaajnijih vojnih inilaca na Balkanu u trajanju od preko 50 godina, sve do 536. godine, kada je vojnom akcijom okonana njihova uprava nad Dalmacijom. U ovim nemirnim vremenima izmeu 2/3 V i 1/3 VI veka dolazi prvo do formiranja nekropole na lokalitetu Burdelj, a zatim i do sahranjivanja na lokalitetu Han Potoci. Arheolokim istraivanjem ovih lokaliteta ustanovljen je odreen stepen akulturacije kojem su tu sahranjeni varvari bili izloeni usled kontakta sa novom sredinom. Akulturacioni proces ovde je, izmeu ostalog, izraen u sferi sahranjivanja pokojnika, a na osnovu materijalnih tragova koji su ostali kao njegovi svedoci on e u ovom radu biti razmotren. Pomenuta arheoloka istraivanja su u sluaju lokaliteta Burdelj zapoela zatitnim iskopavanjima sprovedenim 1977. i 1978. godine, tokom kojih je otkriveno 45 grobova, nakon ega je 1981. godine dolo do publikovanja njihovih rezultata od strane Lj. Zotovi. Skoro 20 godina kasnije, u okviru doktorske disertacije, panju ovom lokalitetu posvetio je i M. Milinkovi, a 2006. godine dolo je do publikovanja knjige o viminacijumskim nekropolama iz perioda seobe naroda, iji su autori V. Ivanievi, M. Kazanski i A. Mastykova. Nekropola je istraena sistemom gusto rasporeenih sondi, ime se, i pored sondanog karaktera istraivanja, uspelo u tome da se nekropola istrai, prema reima Lj Zotovi, u potpunosti, a mogunosti da neki grob ne bude obuhvaen iskopom svedene su na minimum. 1 Konstataciju da je nekropola istraena u celini treba primiti s rezervom, obzirom da su grobovi br. 37 i 39 otkriveni u jugoistonom profilu june-jugoistone periferne sonde, to ukazuje na mogunost postojanja neistraenih ukopa u tom arealu, u kome nisu postavljene sonde (sl. 1). Takoe, potrebno je pirimetiti da Lj. Zotovi grobove br. 25 i 26, locirane na susednoj starioj ______________________
1

. , , XXXI, Beograd 1981., 95. i nap. 4

rimskoj nekropoli (sl. 2), pripisuje nekropoli perioda seobe naroda na osnovu nedovoljno ubedljivih kriterijuma,2 to posebno vai za grob br. 25, u kom nisu pronaeni grobni nalazi, a koji je ukopan u sloj uta ruralnog objekta izgraenog sredinom IV veka, za koji se samo pretpostavlja da je poruen u V veku.3 Grob br. 26 se, dodue, prema u njemu pronaenim nalazima moe pripisati mlaoj nekropoli sa lokaliteta Burdelj, ali se u tom sluaju zakljuci koje je Lj. Zotovi donela o arealu rasprostranjenosti nekropole, i stepenu njene istraenosti, moraju potpuno revidirati.4 Povodom ove problematike vano je istai zapaanje da pomenuti grobovi nisu, od strane autora monografije o viminacijumskim nekropolama perioda seobe naroda, pripisani mlaoj nekropoli na ovom lokalitetu.5 Lj. Zotovi istie izolovanost ovog groblja u odnosu na druge viminacijumske nekropole, ali samo u teritorijalnom smislu,6 dok se ne istie i razlika u vremenu korienja u odnosu na iste. Naime, najmlae sahrane rimskog stanovnitva Viminacijuma opredeljuju se najkasnije u prve decenije V veka7. S druge strane, u sluaju nekropole iz 2/2 V veka se, i pored potekoa pri utvrivanju parametara koji bi pomogli u rasvetljavanju pitanja etnike pripadnosti na njoj sahranjenih pokojnika, pretpostavlja da su je koristili samo varvari. U vezi sa ovim vano je primetiti da Lj. Zotovi, povodom nekih nalaza iz grobnog inventara, navodi kao sasvim izvesnu mogunost da su izraeni u radionicama Viminacijuma, koje su nastavile sa radom i nakon 441. godine,8 i ukazati na to da raspored grobnih nalaza prua indicije za rekonstrukciju naina odevanja pokojnika, pri emu bi u pojedinim sluajevima ta rekonstrukcija ukazivala na romansku nonju (T. 1/3-1; T. 9/46-6; T. 11/62-11). Ovako uporeeni zakljuci opominju na to da i pitanje etnike strukture nekropole treba za sada da ostane otvoreno. U mestu Han Potoci 1882. godine dolo je do sluajnog otkria sarkofaga (T. 12), kojom prilikom je njegov poklopac razbijen. U grobu se nalazio skelet sa zlatnim grobnim nalazima, kojima se trag nakon toga izgubio. V. Radimski je 1890. godine organizovao manje otkopavanje pomenutog sarkofaga, koji je prethodnih 8 godina nakon razbijanja poklopca ostao nedirnut. Ovom prilikom, neposredno uz prethodno otkriveni, pronaen je manji sarkofag sa skeletom deteta i drugim grobnim nalazima unutar njega (T. 13). Mesni andarm koji je nadgledao radove prikupio je nalaze i predao ih inenjeru Jedliki, koji ih je kasnije uruio V. Radimskom, s izuzetkom jedne od dveju fibula, koje su inile par.9 O nalazima iz ovog sarkofaga V. Radimski je napisao jedan izvetaj, koji je objavljen 1893. godine10. Vie od pola veka nakon toga na ______________________
2 3

. , op. cit., 97. . , op. cit., 110. 4 M. , . (Neobjavljena doktorska disertacija, odbranjena na Univerzitetu u Beogradu 1998. godine. Biblioteka odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.), 224. 5 V. Ivanievi, M. Kazanski, A. Mastykova, Les ncropoles de Viminacium lpoque des grandes migrations, Paris 2006, 9. 6 . , op. cit., 106. 7 . , , Viminacium I, 1986., 41, 52.; a u novije vreme ek ne ni u period nakon zavretka IV veka, up. S. Redi, A. Raikovi, S. Golubovi, Hronologija viminacijumskih nekropola u svetlu pronaenih fibula, Arheologija i prirodne nauke I, Beograd 2006., 57-60. 8 . , , 100-102, 106. 9 M. , op. cit., nap. 492. 10 W. Radimsk, Rmische Grber bei Han Potoci nchst Mostar, WMBH I, Wien 1893., 303-307.

nalaze iz Han Potoka osvrnuo se Z. Vinski, i to povodom jednog zlatnog pektorala koji je 1933. godine od strane Arheolokogh muzeja u Zagrebu otkupljen u Mostaru iz privatnog vlasnitva (T. 14).11 On je na osnovu injenice da je pektoral otkupljen u Mostaru, kao i oiglednih slinosti koje isti po nainu izrade i ukraavanja ima sa parom zlatnih minua iz manjeg sarkofaga u Han Potocima, o emu e kasnije biti vie rei, izneo pretpostavku da pektoral predstavlja deo izgubljenog grobnog inventara iz veeg sarkofaga, otkrivenog 1882. godine na pomenutom lokalitetu.12 Nalaz iz Han Potoka zaokupio je i panju F. Bierbrauera, koji je prvi na osnovu nalaza izneo pretpostavku po kojoj je devojica bila hrianske veroispovesti.13 Krajem prolog veka, M. Milinkovi je u okviru svoje doktorske disertacije, izmeu ostalog, nanovo razmotrio nalaze iz sarkofaga i sluajno pronaeni pektoral iz Arheolokog muzeja u Zagrebu. On je ukazao na to da se argumenti koje je u prilog svojoj pretpostavci naveo Vinski, iako ipravni, ne mogu uzeti i kao dovoljni za istu, obzirom da nain ukraavanja pektorala i para naunica iz dejeg groba ne predstavlja retku pojavu koja bi pomenute nalaze izdvoila od mnogih njima slinih i time na izvestan nain spojila.14 Istakavi da je pretpostavka Z. Vinskog, iako zaista mogua, za sada apsolutno nedokaziva, isti autor je ponovo aktuelizovao problematiku vezanu za inventar iz veeg sarkofaga. Ovim bi bio okonan sumaran prikaz dva u ovom radu obraena lokaliteta, sa u osnovnim crtama prikazanim istorijatom istraivanja i sa ukazanim nereenim pitanjima i problemima vezanim za prouavanje istih. U nastavku e se nekim od ovih problema posvetiti odreena panja, obzirom da su oni u uem ili irem smislu povezani sa pitanjem koje je tema ovog rada.

Pregled istorijskih podataka o Ostrogotima

No, obzirom da se nalazi sa oba pomenuta lokaliteta dovode u vezu sa Ostrogotima, prvo je potrebno prikazati deo istorije ovog plemena, pogotvo onaj koji moe biti od vanosti kada se govori o ovim lokalitetima. U periodu pre hunske dominacije, Ostrogoti su na prostoru od Dona do Pripjata obraivali zemlju.15 Ostrogotima jo u III veku nisu bili strani upadi na teritoriju Carstva, te Jordanes navodi da je u vreme cara Filipa (244-249) gotski vladar Ostrogota izvrio upad u Meziju i Trakiju, te da su udrueni napadi Gota, Tajfala, Astringa i Karpa umireni tek u vreme Dioklecijana i Maksimijana.16 Gotski prodori tokom druge polovine III veka posvedoeni su, izmedju ostalog, i nazivom koji je svome imenu pridodao car Klaudije (268-270), nakon pobede nad udruenim plemenima varvara kod Nia 269. godine. ______________________
11 12

Z. Vinski, Ein vlkerwanderungszeitlicher Goldschmuck aus der Herzegowina, Germania 32, Berlin 1954., 307-313. Z. Vinski, op. cit., 312. 13 F. Bierbrauer, Die ostgotischen Grab und Schatzfunde in Italien, Spoleto 1975, 72. 14 M. , op. cit., 109. 15 N. Zeevi, Goti i Vizantija u balkanskim provincijama: 324-491. godine (neobjavljena magistarska teza, odbranjena na Univerzitetu u Beogradu 1997. godine. Biblioteka odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu), 79. 16 N. Zeevi, op. cit., 73

Ermanarih, iji se poetak vladavine moe opredeliti u drugu polovinu IV veka, a zavretak u period izmedju 370. i 375. godine,17 je prvi ostrogotski vladar koji je doao u sukob sa Hunima. Njegov naslednik Vitimir, koji je vladao samo godinu dana, ni uz pomo unajmljenih hunskih grupacija nije uspeo pruiti ozbiljniji otpor i ubijen je tokom bitke na izvesnoj reci Erac, a njegova smrt ujedno predstavlja kraj nezavisne plemenske tvorevine Ostrogota, koja je bila na najboljem putu da se pretvori u dravu.18 Od tada masa Ostrogota, osim manjeg dela koji se, pobegavi pred Hunima, obratio vizantijskom caru s molbom da bude primljen na teritoriju Carstva, prati Hune u njihovim pohodima. Ovaj manji deo Ostrogota se, pod vostvom Alateja i Safraksa, pridruio Vizigotima19, a nakon umirenja njihovih pobuna, 382. godine sklopljen je savez sa Teodosijem I, prema kojem je ta grupa Ostrogota dobila status federata i bila nastanjena u Panoniju. Hunski plemenski savez objedinio je narode razliitog porekla. Pored Ostrogota tu su se nalazili i Gepidi, Skiri, Rugi, Alani, deo Sveba, Sarmati i drugi, kao i deo Rimljana iz Panonije. 20 Napadi Huna krajem IV veka su najesce pogaali priobalne provincije Skitiju, Donju Meziju i Priobalnu Dakiju, da bi se kasnije pravci njihovih upada pomerili ka zapadu, na Gornju Meziju, sa tendencijom za prodorima ka unutranjosti Ilirika, do Sredozemne Dakije, pa ak i do Tesalije. Nakon sukoba tokom poslednje etvrtine IV, poetkom V veka vladao je period mira, najverovatnije odravan diplomatskim posetama i ustupcima. Taj period je bio kratkog veka, jer su savremeni izvori ve 420/421. zabeleili nove upade Gota na rimsku teritoriju u Makedoniju, Heladu, Pont i Aziju (dijecezu).21 Isti su 427. opet upali u Ilirik, ali je ovog puta carska vojna ekspedicija bila veom uspena, proteravi Gote iz Panonije, odakle su napadi uglavnom i dolazili, ali uz pomo grupe gotskih federata (verovatno Ostrogota pod vostvom Alateja i Safraksa).22 Vizantijski filozof, retor i diplomata Prisk bio je izuzetno dobro upoznat sa opasnou sa kojom je bilo suoeno Carstvo usled prodora Huna i drugih varvara, a nekoliko njegovih podataka je znaajno i za reavanje nekih pitanja vezanih za lokalitet Burdelj. On nam kazuje da je, neposredno nakon smrti Rue, 434. godine u Margumu sklopljen ugovor izmedju Huna i Vizantije, prema kojem se Vizantija, izmedju ostalog, obavezala i da nee stupati u ratni savez sa hunskim protivnicima, da e izruiti sve odbegle varvare, ak i svoje vojnike koji su izbegli iz hunskog zarobljenitva, da e Hunima godinje isplacivati 700, umesto dotadasnjih 350 funti zlata, i da e se na Dunavu odravati slobodna sajmita.23 Zapadnorimski vojskovoa Aeci je je 438. ili 439. godine, u saveznitvu sa Hunima, porazio 8000 Ostrogota, to navodi na zakljuak da je bilo pokuaja otpadnitva Hunima potinjenih varvara.24 Godine 441, meutim, dolo je do snanog prodora Huna, koji se nastavio i naredne godine, a tokom kojeg su stradali i ______________________
17 18

N. Zeevi, op. cit., 74. N. Zeevi, op. cit., 77. 19 N. Zeevi, loc. cit. i nap. 679. 20 N. Zeevi, op. cit., 81. 21 N. Zeevi, op. cit., 81-82 i nap. 712. i 713. 22 N. Zeevi, op. cit., 82. 23 1, 9. 24 N. Zeevi, op. cit., 82-83.

brojni gradovi u Iliriku i Trakiji, ukljuujui Noviodunum, Racijariju, Viminacijum, Margum, Singidunum, Sirmijum, Nais, Serdiku i dr. Atilina vojska je 447. godine stigla do Termopila. Ve nakon 441. Hunima je, prema ugovoru sklopljenom sa Aecijem, sigurno pripadao Sirmijum sa okolinom,25 a posle silovite akcije sprovedene tokom 447, Atila je uputio poslanstvo caru Teodosiju II, pretei ratom ukoliko mu se ne izrue prebeglice, i traei da Romeji prestanu da obrauju zemljite koje je kopljem osvojeno od Huna, i to po duini od Panonije pa tokom Dunava do trakog grada Nove, a u irinu pet dana hoda, sve do Naisa koji je odreduio kao pogranini grad i mesto gde e se ubudue odravati pogranino sajmite.26 Iako ova granica nije bila dugog veka,27 ovaj podatak ipak svedoi o tome da je Carstvo u tom period imalo veoma nizak stepen kontrole nad severnim delom Ilirika. Iz Carigrada je na Atilin dvor upueno poslanstvo na elu sa Maksimiom, iji je savetnik bio Prisk. On, opisujui put od prestonice Carstva do Atilinog dvora, ne pominje Viminacijum, ali daje neke podatke koji mogu biti indikativni kada je u pitanju stanje stvari u provinciji Gornjoj Meziji. Kada su stigli do Dunava, preuzee ih varvari skeledzije koji, kaze Prisk, nisu bili spremljeni zbog nas, ve su prevozili varvarski svet koji smo na putu sretali.28 Za ovaj rad je posebno zanimljiv Priskov podatak o susretu sa grkim trgovcem iz Viminacijuma, koji je kao imuni pripadnik hunskog drutva sluio kod Onegesija, posle Atile najmonijeg oveka kod Huna.29 On je u Viminacijumu proiveo mnogo vremena i bogato se oenio, a nakon osvajanja grada imovina mu je oduzeta, a on sam je, zbog velikog bogatstva, pri podeli plena dodeljen Onegesiju.30 Nakon Atilinog poraza na Katalunskim poljima, Ostrogoti nisu izgleda uestvovali u daljoj provali Huna na Apeninsko poluostrvo31, a ini se da nisu uzeli uea ni u bici na reci Nedao.32 Jedan deo se naselio u Panoniju, voen porodicom Amala,33 manji deo se smestio u Trakiju, pod vostvom Trijarija, a veoma mala grupa, predvoena Sidimundom, stigla je u Epir.34 I druga plemena su traila da se nasele u pograninim delovima Carstva, to je dalo mogunost vizantijskom caru da u izvesnoj meri utie na raspored naseljavanja i da, putem skla panja foedus-a sa pojedinim plemenima, regulie mir na granici.35 Gepidi su se naselili u granicama Dakije, dok nas Jordanes obavetava da su se neka hunska plemena, pod vostvom brojnih Atilinih sinova, naselila u rimskim provincijama na Donjem Dunavu: u Dakiji, Donjoj Meziji i Maloj Skitiji.36 Teritorija Ostrogota u Panonijni je bila podeljena izmeu tri brata, Valamera, Tiudimera ______________________
25 26

1, 12. 1, 12-13. 27 1, nap. 11. 28 1, 13-14. 29 1, 15-16. 30 1, 16. 31 N. Zeevi, op. cit., 86. 32 . , 455. , 10-1, 1968., 119. 33 M. , loc. cit. 34 N. Zeevi. op. cit., 86-87. 35 M. , loc. cit. 36 M. , loc. cit. i nap. 20.

i Vidimera, medju kojima je Valamer imao vrhovnu vlast. Ta teritorija je obuhvatala prostor izmeju Alpskog prelaza na zapadu, jezera Balaton na severu, desne obale Dunava na istoku i desne obale Save na jugu.37 Iz Jordanesovog teksta isti autor zakljuuje da su oni ovaj prostor postepeno zauzeli, ratujui sa ostacima Huna koji su se zadrali Panoniji i sa drugim plemenima na granicama Panonije.38 Za ovaj rad moe biti zanimljiv Jordanesov podatak, koji, govorei o napadu Atilinih sinova na Gote, koje su smatrali odbeglim robovima, saoptava da su bile napadnute Valamerove zemlje, dok ostala braa o tome nisu nita znala.39 Huni su mogli doi jedino sa istoka, i to Dunavom, a prirodno je pretpostaviti da su napad izvrili oni Huni koji su se nalazili najblie gotskoj zemlji, tj. oni nastanjeni u Priobalnoj Dakiji.40 Ostrogoti iz Panonije su gotovo odmah nakon nastanjivanja otpoeli upade na teritoriju Vizantije, a da bi ih drao mirnima car Lav I je tokom prvih godina svoje vladavine odaslao poslanstvo koje je Tiudimerovog sina Teodoriha odvelo u Carigrad kao taoca.41 Ovo ipak nije uticalo na napade protivnika. Godine 459. ostrogotska vojska predvoena Valamerom stigla je do Epira, prodrvi dalje nego to je to bilo uobiajeno u prethodnim upadima, koji su obino sezali do doline Margusa.42 Njihovi prodori na teritoriju Carstva su u period od 459. do 467. bili prilino intenzivirani, a bili su zaustavljani ili dogovorima o isplati godinjeg danka ili vojnim intervencijama.43 Jedan upad iz 465. zaustavljen je intervencijom vojskovodje Vasiliska, a Prisk nas obavetava da je car, nakon razmene poslanstava, izjavio da eli Ostrogotima da ostanu u movari, gde su i bili, preuzimajui na sebe opskrbu hranom za njih.44 Lav I je i pruao podrku drugim varvarima koji su se sukobljavali sa Ostrogotima zarad prevlasti nad Panonijom, npr. Skirima 468. i Svebima 469/470.45 Prisk nas obavetava da je 470. godine dolo i do zajednikog napada Ostrogota i Huna na Trakiju.46 473. godine, usled unutrnjih previranja, dolazi do odvajanja Gota u Panoniji, te je Vidimer svoje ljude poveo ka Italiji. Otprilike u isto vreme, ili neto ranije, vraen je iz Konstantinopolja Teodorih, nosei sa sobom mnoge darove, to svedoi o izvesnom zatiju koje je zavldalo izmeu Vizantije i panonskih Ostrogota.47 Iste godine Teodorih je, kako nas obavetava Jordanes, sa 6000 svojih ljudi krenuo u vojnu protiv Sarmata, zauzevi Singidunum koji nije vretio Vizantiji, i za ta je proao nekanjeno, a to se moda moe objasniti naklonou ___________________
37 38

M. , op. cit., 124-125. M. , op. cit., 122. 39 M. , op. cit., 123. 40 M. , loc. cit. 41 O razlicitim misljenjima povodom preciznijeg hronolokog odreivanja ovog dogaaja, kao i razliitim pretpostavkama o tome koliko je Teodorih imao godina u tom trenutku vidi N. Zeevi, op. cit., nap. 784. Iako se isti autor ne izjanjava izriito po pitanju datovanja ovog dogaaja N. Zeevi, op. cit., 90., posredno se moe zakljuiti da se po njenom miljenju on zbio 459. ili u ranijim godinama vladavine cara Lava I. 42 N. Zeevi, loc. cit. 43 N. Zeevi, op. cit., 90-91. 44 N. Zeevi, op. cit., 91. 45 N. Zeevi, loc. cit. 46 N. Zeevi, loc. cit. 47 N. Zeevi, op. cit. 92.

cara Lava I prema Ostrogotskom princu.48 U vezi sa ovom injenicom postavlja se vano pitanje o razlogu migracije Ostrogota juno od Save i Dunava koja se desila nedugo zatim. Da li je ona bila uslovljena nestaicom hrane i odee, kako to navodi Jordanes,49 da li je Tiudimer pohod organizovao kako bi skrenuo panju Carstva na sebe, te od dvora u Konstantinopolju iznudio koliinu novca slinu onoj koju su kao federati dobijali njegovi sunarodnici smeteni u Trakiji, ili su Ostrogoti iz Panonije postali neophodni Vizantiji, kako bi se anulirale sve jae snage Teodoriha Strabona?50 ini se da su u poetnoj fazi sva tri faktora mogla istovremeno uticati na njihov pohod.51 U poetku je vizantijski car mogao imati razloge za favorizovanje Trijarija i njegovog sina Teodoriha Strabona u pokuaju da ojaa Trakiju nasuprot Iliriku, nad kojim je Vizantija tada samo periodino imala mali stepen kontrole. Meutim, mo trakijskih Ostrogota neprestano je rasla. Moe se s velikim stepenom sigurnosti pretpostaviti da je Lav I, uvidevi da Ostrogoti u Trakiji mogu vrlo lako da ugroze Carstvo, vratio akulturaciji podvrgnutog Teodoriha Amala u Panoniju, s ciljem da ga upotrebi kako bi oslabio mo varvara u Trakiji.52 Bio pohod Tjudimerovih Ostrogota odobravan od strane Carstva ili ne, oni su u svakom sluaju ubrzo po zauzeu Singidunuma s lakoom prodrli dolonom Morave do Naisa, koji je od 474. postao baza za njihove dalje napade. Nastavili su osvajanja dalje ka jugu, zauzevi Castrum Herculis, Ulpijanu, Stobi i Herakleju Linkestis, i stigavi u blizinu Soluna. Iste 474. godine u Kirosu umire Tjudimer. Naredne godine dolo je do uzurpacije vlasti u Carigradu od strane vojskovoe Vasiliska, a u sukobima izmeu njega i Zenona, koji su trajali do povretka isavrijanca na vlast 477, na stranu Vasiliska stao je Strabon, dok je Amalijac pomagao Zenonu da se vrati na presto.53 Nakon povratka na vlast Zenon je, kao i ranije, prema Ostrogotima nasta vio da vodi politiku iji su osnovni principi i cilj bili isti kao oni koje je ranije imala politika Lava I.54 Dvor u Konstantinopolju u nekoliko navrata je sklapao saveznitva as sa jednim a as sa drugim Teodorihom, usmeravajui borbu protiv jedne ili druge grupe Ostrogota, u zavisnosti od toga koja je, usled novonastalih situacija, koje su se izuzetno brzo menjale, predstavljala veu opasnost po Carstvo. Mirovni ugovori su najee obezbeivani dodeljivanjem teritorija, novanim dankom i snabdevanjem hranom. Teko je proceniti da li se grupa Ostrogota koja je sa Tjudimerom prela iz Panonije na Balkan 473. godine zadravala na osvojenim teritorijama, i koliko su dugo pojedine oblasti poluostrva ostale pod njihovom kontrolom. Vesti koje o njihovom boravku na Balkanu dobijamo iz istorijskih izvora sugeriu na njihovo neto due zadravanje na junim i istonim, a kasnije i zapadnim, delovima poluostrva, dok za severne delove Ilirika nemamo podataka na osnovu kojih bismo o tome mogli donositi sigurnije zakljuke. Iako se ne odnosi na pomenutu, u ovom smislu ______________________
48 49

N. Zeevi, op. cit., 92. i nap. 807. N. Zeevi, op. cit., 93. 50 N. Zeevi, loc. cit. 51 N, Zeevi, loc. cit. zakljuuje da je njihova migracija bila planirana i diplomatski pripremljena, te da se ne sme posmatrati kao stihijsko kretanje. 52 N. Zeevi, op. cit., 95. 53 N. Zeevi, op. cit., 100. 54 N. Zeevi, op. cit., 101.

problematinu teritoriju, jedan podatak nam moda ipak moe omoguiti da steknemo pretpostavku u vezi sa ovim problemom. Naime, iako su Herakleju i Stobi zauzeli ve u prodoru iz 474. godine, izvori navode da je Amalijac 478. poveo svoju grupu u pljakake napade po Makedoniji i Novom Epiru, pri emu su im na meti, izmeu ostalih, opet bila ta dva grada.55 Ovako saznajemo da oni u ovom periodu nisu mogli, ili nisu teili za time, da uspostave trajnu kontrolu nad velikom teritorijom ak ni na jugu Balkana, to moe dati vrlo pouzdan, negativan, odgovor na pitanje da li su tada mogli imati kontrolu nad prostorima severnih delova Gornje Mezije. Ovome bi u prilog ila i pretpostavka da se Amalijeva grupa sastojala od oko 40000 ljudi, od kojih je bilo oko 10000 vojnika56, to svakako nije dovoljno da se uspeno upravlja ogromnom teritorijom od Dunava i Save na severu do Soluna, Ohridskog jezera i Draa na jugu. Neposrednu potvrdu za ovu pretpostavku nalazimo i u pisanju Malhosa, koji navodi da je u pregovorima kod Epidamnosa 479. godine Zenonov poslanik Adamantije imao ovlaenje da Ostrogotima Teodoriha Amala ponudi Dardaniju kao teritoriju za naseljavanje.57 Pritom Malhos Dardaniju opisuje kao veoma plodnu oblast opustelu od stanovnika usled prethodnih varvarskih napada, dok Anonimni opis istu sliku daje za Trakiju.58 Na osnovu ovoga se s pravom moe pretpostaviti ista situacija i u Gornjoj Meziji. Ali, obzirom da nas Malhosovi podaci i druge indicije navode na sumnju u to da su Ostrogoti upravljali teritorijom Gornje Mezije i Dardanije, postavlja se pitanje ko je mogao kontrolisati teritoriju uz desnu obalu Dunava, a kao mogue reenje mogu se bez ustezanja pretpostaviti Gepidi ili moda, dodue kao manje izvesno, Vizantija. to se tie dogaanja na jugu Balkana, nita se nije znaajnije menjalo, sve do smrti Strabona 481. godine, i ubistva njegovog sina Recitaha 483/484. godine. Nakon toga Teodorih Amal je postao vladar svih Ostrogota, a sa carskom vladom sklopio je ugovor prema kojem je za naseljavanje dobio Priobalnu Dakiju i deo Donje Mezije.59 Teodorih se meutim ni tada nije umirio, ve je 486. sproveo pustoenje Donje Mezije i Trakije, a 487. godine, je opsedao i Konstantinopolj. Traei reenje za dva najvea problema, Odoakarovu prevlast nad Italijom i opasnost koju su predstavljali Ostrogoti na Balkanu, carska vlada je krajem 488. nagovorila Teodoriha da krene protiv Odoakara u Italiju. Dok su se migraciji ka Italiji pridruile i druge grupacije, kao naprimer deo Rugijaca, dotle su, sa druge strane, neki Ostrogoti ostali na Balkanu, od kojih su neki kao vojnici sluili u Vizantijskoj vojsci.60 Jordanes na prostoru Mezije pominje u njegovo vreme Moesogothe, koji su prema njegovim reima bili populus immensus.61 Oni koji su se uputili ka Apeninskom poluostrvu proli su pored Viminacijuma, Singidunuma i Sirmijuma, a ______________________
55 56

N. Zeevi, op. cit., 103-104. N. Zeevi, op. cit., 109. i nap. 949. sa ponuenim drugaijim reenjima koja predpostavljaju i manju brojnost grupe 57 N. Zeevi, op. cit., 106. 58 N. Zeevi, loc. cit. i nap. 923. 59 N. Zeevi, op. cit., 111. 60 N. Zeevi, op. cit., 115. i nap. 1003. sa nekoliko navedenih primera 61 N. Zeevi, op. cit., 115.

zatim se kod Cibala, na reci Ulka, sukobili sa Gepidima koje su porazili.62 Zatim su nastavili kretanje dolinom Drave i preko Julijskih Alpa dospeli do Akvileje.63 Ostrogoti su za kratko vreme osvojili vlast u Italiji, a nakon smrti Odoakara, Teodorih je preuzeo kontrolu nad zemljama koje su do tada pripadale uzurpatoru. Ostrogoti su tako zaposeli i Dalmaciju, prebacivi teite vojno-politikih zbivanja na Balkanu na njegov zapadni deo. Tu je stepen njihove kontrole bio vei nego ranije na istoku, budui da su sada posedovali dravnu organizaciju kojom su sprovodili svoju upravu. Meutim, ni ovakva situacija nije bila dugog veka. U sklopu Justinijanovog programa za ponovno osvajanje teritorija na zapadu, vizantijska vojska je 536 ponovo vratila teritoriju Dalmacije pod upravu Carstva, a 15-ak godina kasnije je potpuno unitila Ostrogotsku dravu.

Burdelj
Opti podaci o nekropoli: Nekropola se nalazi na uoj gradskoj teritoriji Viminacijuma, na oko 1200 m. juno od legijskog logora (sl. 3). Prostire se u pravcu severozapad-jugoistok,64 du trase savremenog puta, a na osnovu otkrivenih arhitektonskih ostataka rimskog perioda izgleda da je na istom mestu bila i antika komunikacija (sl. 1).65 Ve je pomenuto da je istraivanjem po sistemu gusto rasporeenih sondi nekropola istraena u gotovo celom svom obimu, i da je teren koji je okruuje sa severne, istone i june strane u arheolokom smislu sterilan, ali da postoje i druge hipoteze koje bi trebalo proveriti pre nego to se ova konstatacija prihvati kao i njenica. Ako bi se prihvatio iskaz o izolovanosti nekropole (za ta bi se iz njenog sastava morali iskljuiti grobovi br. 25 i 26) ona bi ona od susedne rimske nekropole bila udaljena, ne oko 40 m, kako se navodi,66 ve svega oko 10 m. u pravcu jugoistoka (sl. 2).67 Pripadalo joj je 45 grobova (sa grobovima br. 25 i 26), od ega 34 slobodna ukopa procentualno dominiraju nad 11 grobova sa grobnim konstrukcijama, nainjenim od opeka ili tegula (6), ili od drveta (5) (sl. 1). Ukopavanje nije vreno po sistemu pravilnih redova, ve postoje blaa ili znatnija odstupanja, a isto se moe rei i za orijentaciju veine ukopa koji se ne poklapaju striktno sa pravcem zapad-istok. U najveem broju sluajeva pokojnici su sahranjivani u opruenom poloaju, sa rukama opruenim uz telo, mada je loa ouvanost osteolokog materijala (verovatno uzrokovana sastavom gline), koja karakterie veinu grobnih celina, u ne______________________
62 63

N. Zeevi, op. cit., 116. N. Zeevi, loc. cit. preciznije pravce ostrogotske migracije ka Italiji teko je utvrditi, te i za ovu deonicu postoje razliita miljenja (dolina Save, meureje Drave i Save), navedena u N. Zeevi, op. cit., nap. 64 . , op. cit., 97. navodi da je priblino odreen pravac prostiranja nekropole istok -zapad, dok se na planu nekropole datom u istom radu vidi da je pravac severozapad-jugoistok podudarniji pravcu pruanja nekropole 65 . , loc. cit. 66 . , op. cit., 107. 67 Udaljenost u odnosu na prve susedne grobove usled nedostatka razmernika data je okvirno, proraunavanjem vrednosti na osnovu podatka o udaljenosti nekropole 38 m. od ruralnog objekta u pravcu jugoistoka. Podatak je preuzet od . , op. cit., 95

10

kim sluajevima toliko izraena da oteava precizno utvrivanje poloaja sahranjene individue. Ovome u odreenoj meri doprinosi i dislociranost kostiju. Ustanovljeno je 7 dejih sahrana i 38 grobova odraslih osoba, pri emu odnos mukih i enskih individua, kao ni preciznija starost preminulih, nije mogao biti utvren usled pomenute slabe ouvanosti skeleta. Nisu ustanovljeni primeri oteivanja grobnih raka neto kasnijim grobnim ukopima, ali ni materijalni ostaci nadgrobnih obeleja, na osnovu ega se moe predpostaviti da su ona bila sainjena od tronog materijala koji se nije ouvao do danas, ili na neki drugi nain (npr. formiranjem zemljane humke iznad groba). Grobni nalazi su otkriveni u 31-om od 45 grobova, mada je u 5 sluajeva grobni inventar bio izuzetno siromaan. 14 sepulkralnih celina nije sadralo mobilijar (grobovi br. 4, 13, 21, 23, 25, 27, 31, 35, 37, 39, 44, 45, 47 i 66). Nalazi su, prema karakteru, razvrstani u nakit (minue, ogrlice, pojedinane perle, privesci, narukvice i prstenje), funkcionalne delove odee (fibule, pojasne, remene i kope za obuu, jezici, dugmeta i nitne) i predmete za svakodnevnu upotrebu (noevi, kresila, kremenje, eljevi i ogledala). Ovome treba pridodati i dva primerka rimskog novca. Srebrni novi kovan u vreme Hadrijana pronaen je malo iznad desne ake pokojnika sahranjenog u grobu br. 24 (T. 4/24-3), a bronzani novac Konstantina I malo ispod leve ake pokojnika u grobu br. 52 (T. 10/52-13). Poloaj priloga u grobovima u gotovo svim sluajevima je bio u vezi sa funkcijom predmeta. Fibule su, naprimer, nalaene u parovima na ramenima i pojedinano, blie ramenom delu ili na sredini grudnog koa, mada je u grobu br. 7 pronaena fibula u predelu izmeu butnih kostiju. Pojasne kope nalaene su u predelu struka, remene na grudima ili na karlici, a kope za obuu kod skonih zglobova. Ogrlice su se nalazile kod grudnih kostiju, a pojedinane perle u blizini aka, gde su pronalaeni i eljevi, ogledala, kao i veina noeva. Grobni inventar: U nastavku e u skraenom obliku biti predstavljen inventar grobova, a pri izlaganju materijala bie preena ranije navedena podela na nakit, funkcionalne delove odee i predmete line upotrebe. Nakit: Nakit sa kojim su pokojnici bili sahranjeni zastupljen je primercima minua, ogrlica, pojedinanih perli, privesaka, narukvica i prstenja. Minue su noene u paru (u grobovima br. 6, 14 i 16 T. 1; T. 2; T. 3) ili pojedinano (u grobovima br. 26, 34, 36, 51 i 63 T. 6; T. 7; T. 10; T. 11). Sve su, osim srebrnih primeraka iz grobova br. 51 i 63, izraene od bronze. U grobovima br. 26, 34 i 51 nalazile su se kariaste minue, dok su one iz ostalih grobova pripadale tipu minua sa poliedarskim ukrasom u vidu jagode. Pritom je poliedarski ukras mogao biti masivan, punoliven i neukraen, ili izraen od tankog lima sa trougaonim ili rombinim poljima izvedenim probijanjem, pri emu je jagoda bila

11

ispunjena pastom sa dosta primesa gline, dok su u pomenuta polja nastala probijanjem umetani uloci u vidu ploica od obojenog stakla. Dok su kariice hronoloki neosetljive i iroko rasprostranjene, minue sa poliedrom su proizvod romanske provincijske radionike proizvodnje koji je bio u upotrebi od V do poetka VII veka, a dosta se esto sree u enskim germanski grobovima V veka, gde mogu biti luksuzne izrade, od zlata sa umetcima od almandina.68 Perle nanizane u ogrlicu konstatovane su u 11 grobova. Izraivane su najee od stakla ili staklene paste, a retko od ilibara, karneola, zlatnog ili srebrnog lima, i u jednom sluaju (grob br. 48) od zuba jelena, obojenih bakarnim oksidom (T. 9/48-11). Pored toga, u nekim grobovima su pored aka ili meu karlinim kostima pokojnika pronalaene grupe od 2 do 7 perli, mahom izraenih od ilibara (T. 1; T. 2; T. 3; T. 5; T. 6; T. 7; T. 8; T. 9; T 11). Povodom ovih malobrojnih grupacija perli Lj. Zotovi pretpostavlja da su mogle initi deo ukrasa na runom zglobu, ili da su mogle biti priivane na odeu.69 Perle su krunog, kalotastog, ploastog, poliedarskog, oblika kocke ili pravougaonika sa zaseenim uglovima, a karaktristine su kako za Romane tako i za razna germanska plemena ovog perioda.70 U predelu vrata pokojnika sahranjenog u grobu br. 63 nalazio se jedan lunulasti privezak od bronzanog lima (T. 11/63-2). Ovakav tip privezaka bio je rasprostranjen u periodu V i VI veka.71 Jedino su u grobu br. 29 pronaene narukvice. Jedna je izraena livenjem srebra, a ima otvorene, proirene i ravno zaseene krajeve (T. 5/7), dok je druga, sainjena od deblje bronzane ice, imala stanjene krajeve spojene preklapanjem (T. 5/9). Narukvice bi se takoe mogle smatrati tipinim i za Romane i za varvarska plemena. Prstenje je pronaeno u 5 grobova. Izraeno je od gvoja (grob br. 24 T. 4/24-10), bronze (grobovi br. 26 i 63 T. 6/26-5 T. 11/63-3) ili srebra (grobovi br. 38 i 40 T. 8/10 T. 7/40-15). Jednostavne su forme i uglavnom slabe iskazne vrednosti u smislu hronolokog opredeljivanja i vrenja etnike atribucije. Funkcionalni delovi odee: Funkcionalni delovi odee registrovani u grobovima na ovoj nekropoli dele se na fibule, pojasne, remene i kope za obuu, jezike, dugmeta i nitne. Fibule su inile mobilijar 12 sepulkralnih celina. U 7 grobova su konstatovane u parovima, na ramenima preminulog (grobovi br. 14, 16, 28, 29, 33, 34 i 38 T. 2/14-7,8; T. 3/16-7,8; T. 5/1; T. 6/28-6; T. 7/33-1; 34-6; T. 8/1,2), a u 5 su bile zastupljene sa po jednim primerkom. U tim sluajevima nalazile su se na grudnom kou (grobovi br. 3 i 46 T. 1/3-1; T. 9/46-6), na levom ramenu (grob br. 62 T. 11/62-11) ili izmeu nogu (grob br. 7 T. 1/7-10), dok je fibula iz groba br. 40 pronaena u dislociranom poloaju (T. 7/40-13), na koti za 1,28 m. ______________________
68 69

M. , op. cit., 226. . , op. cit., 100. 70 . , loc. cit. 71 M. , op. cit., 227.

12

vioj od kote na kojoj su otkrivene poremeene kosti pokojnika,72 te njen prvobitan poloaj u grobu nije mogao biti ustanovljen. Skoro sve fibule noene u paru, kao i pojedinani primerci iz grobova br. 3 i 7, izraene su od gvoa, dok fibula iz groba br. 40 pored ovog metala ima i tragove tauiranja srebrom na luku. Jedna fibula iz groba br. 16 (T. 3/16 -8), par fibula iz groba br. 29, kao i primerci iz grobova br. 46 i 62, izraeni su od bronze, pri emu je poslednje navedena fibula bila pozlaena. Najvei broj fibula pripada tipu koji je M. ulce-Derlam oznaila kao tip Viminacijum, a koje se mogu datovati u perod V i 1/2 VI veka, s najveom zastupljenou tokom 2/2 V veka.73 Pored oblasti donjeg Podunavlja u istom periodu su zastupljene i u oblasti Kavkaza, mada se pretpostavlja da su nastale u Podunavlju, te da su odatle, pomeranjem vojnih trupa dospele u Laziku - oblast jugozapadno od Kavkaza.74 Verovatno su ih nosili istonogermanski plaenici u vizantijskoj vojsci,75 tj. - obzirom da su esto u grobovima pronalaene u parovima u predelu ramena, enski lanovi njihovih porodica, koje su vodili sa sobom. Fibule iz groba br. 29 pripadaju tipu Prag, koji se razvio negde u podruju severno od srednjeg Podunavlja i ija je upotreba okvirno opredeljena u 2/3 V veka.76 Fibule iz grobova br. 3 i 28, a verovatno i fibule iz grobova br. 7 i 34, iako prvobitno svrstavane u tip Viminacijum, u novije vreme su pripisane drugom tipu samostrelnih fibula, vrlo rasprostranjenom na Balkanu i srednjem Podunavlju u periodu od 360/70. do 460/70. godine (T 1/3-1; 7-10; T. 6/28-6; T. 7/34-6).77 Opreznosti radi, treba napomenuti da su svi ti primerci prilino fragmentovani, i dosta slini fibulama tipa Viminacijum. Za rovaenu fibulu iz groba br. 16 taan tip se, kako se navodi, zbog oteenosti, ne moe odrediti. Ipak se uoava da pripada onim koje su izvedene iz tipa Sokolnice tokom 2/3 V veka, u kom periodu su i jako rasprostranjene meu istonim Germanima (T. 3/16-8),78 dok se na drugom mestu navodi da bi prema ornamentici ovaj primerak trebalo datovati u kraj V i 1/3 VI veka.79 Fibula iz groba br. 46 usko je datovana u period od 450 do 470/80, a fibula tipa Kormadin-Jakovo, iz groba br. 62 u vreme od 450. do 500/510. godine, pri emu se oba tipa vezuju za gepidsku zonu, ali i za druge oblasti van granica Carstva.80 Fibula iz groba br. 40 pripada tipu koji je S. Uenze oznaila nazivom Viminacijum, a koji se datuje iroko, u period 2/2 V i VI veka, i tipian je za prostor Balkana.81 Treba spomenuti i bronzanu cikada-fibulu iz groba br. 16 (T. 3/16-7), ija se donja hronoloka granica pri datovanju opredeljuje u 2/3 V veka, a gornja u poetak VI veka.82 Cikadafibule su inae poreklom iz Azije, a iz oblasti Crnog Mora su ih u Podunavlje preneli Goti.83 Sve ______________________
72 73

. , op. cit., 112. M. , op. cit., 229. 74 M. Schulze-Drrlamm, Romanisch oder germanisch? Untersuchungen zu den Armbrust und Bgelknopffibeln des 5. und 6. Jahrhunderts n. Chr. aus den Gebieten westlich des Rheines und sdlich der Donau, JRGZM 33, Mainz 1986., 606-608., 690. 75 M. Schulze-Drrlamm, op. cit., 608., 690. 76 M. Schulze-Drrlamm, op. cit., 600-605., 682., Abb. 8, T. 2. 77 V. Ivanievi, M. Kazanski, A. Mastykova, op. cit., 18. 78 V. Ivanievi, M. Kazanski, A. Mastykova, op. cit., 16. 79 M. , op. cit., 231. 80 V. Ivanievi, M. Kazanski, A. Mastykova, 14., 16. 81 V. Ivanievi, M. Kazanski, A. Mastykova, op. cit., 18 -19. 82 V. Ivanievi, M. Kazanski, A. Mastykova, op. cit., 17. 83 M. , op. cit., 86.

13

fibule, osim one iz groba br. 40, mogu se, dakle, sa sigurnou vezati za varvare. U grobu br. 63, u gornjem delu grudnog koa, kod levog i desnog ramena pokojnice, pronaene su dve jednostavno izraene srebrne igle sa proirenim krajevima (T. 11/63 -6). Iako njihov oblik jako podsea na stilus, prema kontekstu nalaza jasno je da su sluile za prikopavanje odee. S druge strane, injenica da su pronaene u paru, na ramenima pokojnice, jasno ukazuje na njihovu upotrebu i od strane pripadnice istonogermanskog plemena. Naeno je 29 primeraka kopi, rasporeenih u 20 grobova, konstatovanih kod pripadnika oba pola. U pitanju su kope za pojas, za remen i kope za obuu. Najvei broj kopi izraen je od gvoa (18 primeraka), zatim sledi 8 kopi od srebra i 3 kope od bronze. Podeljene su u nekoliko tipova: krune, u obliku slova D, ovalne i ovalne sa profilisanom eonom stranom (T. 1/5,8; T. 2/4, 5, 13; T.3/1, 2, 9; T. 4/2, 4-6; T. 5/3; T. 6/2, 3, 7, 9, 10; T. 7/10, 14; T. 8/4; T. 9/3, 5; 10/3, 7, 10; T. 11/4, 5). Ovakve kope se mogu okvirno hronoloki opredeliti u 2/2 V i poetak VI veka,84 a upotrebljavaju ih razna germanska plemena.85 Pronaeni su i drugi metalni delovi pojasa srebrni jeziak iz groba br. 24 (T. 4/24-7), i bronzani i srebrni ukrasni zakivci (T. 4/24-8; T. 10/50-4; 51-9). Predmeti line upotrebe: Predmeti line upotrebe koji su sa pokojnikom polagani u grob su eljevi, ogledala, noevi, kremenje i kresila, kao i jedan fragmentovan i jedan ceo prljenak. eljevi su inili deo inventara 9 grobova (br. 3, 8, 29, 32, 34, 38, 49, 52, 63 T. 1/3-3; T. 2/8-3; T. 5/10; T. 6/32-11; T. 7/34-7; T. 8/12; T. 9/49-8; T. 10/52-15; T. 11/63-8). Nalazili su se pored ake pokojnika. Na sebi su imali jednostavne geometrijske ureze, ili su bili bez posebnih sauvanih tragova ornamentisanja. Izraeni su od kosti i pripadaju tipu dvorednih eljeva, a mogu se datovati u veoma irok vremenski raspon, od IV do VI veka.86 Primerak iz groba br. 29 nalazio se u jednostavnim, neukraenim koricama, ije su ploice bile spojene zakivcima (T. 5/10). Ovakvi eljevi su u poetku upotrebljivani od strane Romana, a od V veka ih esto koriste i varvari.87 Dva okrugla bronzana ogledala, prenika 6,5 cm. pronaena su pored leve ake pokojnika sahranjenih u grobovima br. 29 i 38 (T. 5/11; T. 8/11). Na reversu imaju radijalno rasporeena plastina rebra koja polaze od centra, u kome se nalazi uica za kaenje. Prvi primerak pripada tipu mi-Brigecio, a drugi tipu Mudling. Oba tipa se datuju u 1/2 V, ali ima i primeraka koji su opredeljeni u 2/2 V veka.88 Ova ogledala su azijskog porekla, a od Huna su ih, pored ostalih preuzeli i Istoni Goti.89 Vredi napomenuti da su oba sauvana u celosti, tj. da nisu slomljena, to ______________________
84 85

M. , op. cit., 231. . , op. cit., 103-104. 86 M. , op. cit., 232. 87 V. Ivanievi, M. Kazanski, A. Mastykova, op. cit., 35-36. 88 V. Ivanievi, M. Kazanski, A. Mastykova, op. cit., 33-34. 89 M. , loc. cit.

14

sahranjivanju lomljena iz ritualnih razloga, u elji da slika pokojnika ode zajedno sa njim.90 Noevi su pronaeni u 13 grobova, obino pored aka pokojnika. Izraeni su od gvoa. U pitanju su orua, duine seiva od 7 do 9 cm. Noevi su generalno neosetljivi u pogledu etnike atribucije. Kremenje i kresila su izraeni od gvoa. Kresila potiu iz grobova br. 36 i 41 (T. 7/36 11; T. 9/41-2), a kremenje iz grobova br. 15, 41, 50 i 51 (T. 3/15-4; T. 9/41-1; T. 10/ 50-1 ; 5112). Pretpostavlja se da ona predstavljeju inventar mukih grobova, mada je ovde samo grob br. 15 mogao biti pouzdano opredeljen kao muki.91 U grobu br. 29 pronaena su dva bikonina prljenka, jedan ceo (T. 5/12) i jedan fragmentovan. Nakon to je predstavljen inventar pronaen u grobovima, potrebno je rei neto vie o nainu sahranjivanja koji je praktikovan pri pohranjivanju pokojnika na ovoj nekropoli. Nain sahranjivanja: Veina grobova ukopana je u nivo zdravice, koji se nalazio na relativnoj dubini od 1,60 do 1,70 m. Deji grobovi su po pravilu bili ukopavani neto plie. Otkrivani su u sloju lesa, na relativnoj dubini od 1,20 do 1,60 m. Ista pojava je uoena i na nekropoli u Rakovanima kod Prijedora,92 ali je ostala neprotumaena. Ukopavanje veine grobova u nivo zdravice moda je bilo diktirano nekim propisom, a moda je i rezultat verskih shvatanja po kojima je trebalo obezbediti mir pokojniku, sahraniti ga u intaktnom sterilnom sloju, ili oteati mogunost skrnavljenja groba u cilju pljake.93 Zanimljivo je zapaanje da su sve grobne rake, osim onih za deje grobove, priblino istih dimenzija, a da u nekim sluajevima dimenzije raka nisu u srazmeri sa znatno manjim telom pokojnika, iz ega se moe zakljuiti da su rake kopane prema nekim ustaljenim standardima.94 Prilikom sahrane dece grobne rake su priblino odgovarale uzrastu pokojnika. Naalost, pri iznoenju ove interesantne konstatacije o moguem postojanju neke vrste obrasca koji je potovan pri ukopavanju grobnih raka nisu navedene analogije niti je takva pojava blie analizirana, pa ne znamo da li ona predstavlja novinu na ovom prostoru, ili je moda posvedoena na nekim kasnoantikim, ili nekropolama iz perioda seobe naroda. Ukoliko bi se mogunost postojanja nekih obrazaca i pravila pri ukopavanju raka prihvatila kao tana, ona bi mogla ukazivati na postojanje grupe ljudi koja je bila zaduena za pruanje pogrebnih usluga porodicama preminulih, nalik na specijalne komercijalne slube koje su se bavile izradom i isporukom sanduka i drugim stvarima vezanim za sahranjivanje na velikim urbanim nekropolama, a ije se delovanje s velikom izvesnou pretpostavlja i na nekropolama antikog

______________________
90 91

M. , loc. cit. . , op. cit., 106. 82 N. Mileti, Ranosrednjovekovna nekropola u Rakovanima kod Prijedora, GZMS XXV, Sarajevo 1970, 128. 93 . , op. cit., 97. 94 . , loc. cit.

15

Viminacijuma.95 Ipak, pritom treba biti prilino oprezan, jer se organizacija drutva u ovom periodu nikako ne bi mogla uporediti sa onom koja je vladala u gradu pre 441. godine. Meutim, potovanje odreenih pravila pri sahranjivanju poznato je i kod varvara. Dovoljno je istai da je N. Mileti povodom velikog broja grobova sa konstrukcijom od drveta koje je istraila na nekropoli u Rakovanima primetila da su te grobne konstrukcije brojne na nekropolama vezanim za razna germanska plemena irom Evrope i zakljuila da je njihova upotreba sigurno bila u vezi sa strogim pogrebnim obiajima i zakonima kod Germana.96 Lj. Zotovi je pri publikovanju rezultata iskopavanja nekropole istakla da je sahranjivanje u okviru nje vreno u redovima, ali da je nepravilnost tih redova uzrokovana promenom orijentacije pojedinih ukopa.97 Prema istom autoru, orijentacije grobova se kreu od pravca zapad-istok do pravca jugozapad-severoistok, mada su najbrojniji oni koji imaju priblinu orijentaciju zapad-istok (njih 35).98 Ovoj grupi bi se ipak moglo pripisati 30 grobova, dok bi preostalih 5 bili neto blii pravcu jugozapad-severoistok. Ipak, od ovih 30, samo su grobovi br. 4, 7, 31, 33, 37 i 50 orijentisani striktno u pravcu zapad-istok, dok je kod preostalih, u gotovo ravnomernom rasporedu, zabeleeno odstupanje zapadnim delom od 6o ka severu do 22o ka jugu. Za grobove br. 16, 32, 40, 47 i 49 orijentacija nije navedena, a kada bi se grobovi br. 25 i 26 izostavili iz ove podele, preostalo bi jo 8 grobova, pribline orijentacije jugozapad-severoistok (sl. 4). Raspored grobova ipak ne odaje utisak da je sahranjivanje vreno pod uticajem promene germanskih pogrebnih obiaja, do koje je dolo tokom 2/2 V veka, kada se iri nain sahranjivanja u redovima, sa pokojnicima orijentisanim u pravcu zapad-istok (sl. 1).99 Populacija sahranjena na Burdelju ove nove obiaje kao da je poznavala, ali jo uvek nije bila spremna da ih u potpunosti primeni.100 Ve je napomenuto da su u najveem broju sluajeva pokojnici u grob polagani na lea u opruenom poloaju, sa rukama opruenim pored tela. Ruke pokojnika sahranjenog u grobovima br. 5, 9 101 i 41 bile su savijene u laktovima, sa akama poloenim na karlicu (T. 1/5; T. 2/9; T. 9/41). Zabeleena je i varijanta za koju se moe rei da predstavlja kombinaciju ove dve. Naime, kod pokojnika u grobovima br. 14 i 34 desna ruka je bila opruena pored tela, a leva povijena u laktu i poloena na karlicu (T. 2/14; T. 7/34). Meutim, za pokojnika u grobu br. 6, sahranjenog u kovegu od opeka, navodi se da je njegova desna ruka prilikom raspadanja ligamenata pala izvan opeka dna, na osnovu ega se zakljuuje da je do dislociranja opeka na bonim stranama ______________________
95

S. Golubovi, Sahranjivanje u Viminacijumu od I do IV veka (Neobjavljena doktorska disertacija, odbranjena na Univerzi tetu u Beogradu 2004. godine. Biblioteka odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.), 124. 96 N. Mileti, op. cit., 128-129. 97 . , loc. cit. 98 . , loc. cit. 99 M. , op. cit., 224. 100 M. , loc. cit. 101 . , op. cit., 98., prvobitno navodi da je pokojnik iz groba br. 9 sahranjen sa rukama na karlici, da bi kasnije u katalokom delu teksta rekla da je desna aka pored tela, a leva na karlici. . , op. cit., 109. Na osnovu crtea dato g u istom radu na T II, stie se utisak da su obe ruke bile poloene na karlicu

16

kovega dolo u momentu zatrpavanja groba.102 Ovaj primer opominje na to da je i do znatnih promena prvobitnog poloaja pokojnika vrlo lako moglo doi ve prilikom zatrpavanja grobne rake. Pogotovo se to odnosi na grobove bez grobnih konstrukcija, gde je zemlja pri ovom inu direktno padala na telo. Iako ne moemo pretpostaviti koliko esto je do ovakvih poremeaja dolazilo, ova injenica ipak neposredno, iako u nekim sluajevima ne u znatnijoj meri, utie na interpretacije vezane za, i zasnovane na preciznom poloaju pokojnika. Primera radi, moda je neki od pokojnika iz grobova br. 9, 14 i 34 bio poloen u grob sa obema rukama poloenim na grudni ko, a onda je prilikom zasipanja rake zemljom jedna ruka skliznula sa grudi i pala pored tela u opruen stav. Dodatan oprez pri razmiljanju u ovom smeru svakako je neophodan. Zanimljivo je konstatovati da su ake pokojnika poloenog u grob br. 46 bile postavljene ispod karlice (T 9/46).103 Navodi se i to kako je u 9 sluajeva zabeleeno da su glave pokojnika bile okrenute ka severu (grobovi br. 5, 14, 21, 22, 24, 27, 30, 36 i 48), i u dva sluaja pri orijentaciji jugozapadseveroistok licem ka zapadu (grobovi br. 3 i 46), to bi se moglo objasniti istom religijskom praksom upravljanja pogleda preminulog ka severu.104 Uz to se u napomeni navodi analogna pojava konstatovana na gepidskoj nekropoli Kormadin kod Jakova, gde se istie da je autor koji je objavio rezultate istraivanja te nekropole povodom pomenute pojave ukazao na mogunost da se u nainu sahranjivanja gde su lica pokojnika okrenuta ka severu, kriju ostaci starogermanskog rituala, koji vodi poreklo od sahrana sa orijentacijom pokojnika u pravcu jug-sever.105 Istie se i to da je u 4 sluaja lice pokojnika bilo okrenuto ka jugu (grobovi br. 26, 41, 50 i 63).106 Pritom se kod iznoenja ovih podataka uoavaju neke nedoslednosti i greke. Naime, za skelete u grobovima br. 8 i 9 se u katalogu navodi da im je glava pala na levo rame107 (to s obzirom na njihovu orijentaciju znai da im je pogled bio usmeren ka severu), ali oni nisu uvrteni u odgovarajui spisak (T. 2/8,9). Isto vai i za skelet u grobu br. 28,108 ali se pritom na osnovu crtea skeletnih ostataka tog pokojnika pre stie utisak da je glava blago okrenuta nadesno (T. 6/28). Takoe na osnovu priloenih crtea, jasno se uoava i da je glava pokojnika pohranjenog u grobu br. 3 okrenuta na desnu stranu (T 1/3), a da glava pokojnika iji su ostaci otkriveni u grobu br. 22 nije usmerena ni na levu ni na desnu stranu (T. 4/22). Crtei na tablama, dakle, omoguavaju da se pokojnici iz grobova br. 3 i 28 prikljue spisku onih iji je pogled usmeren ka jugu. Prouavanje tabli omoguilo je da se tom spisku pridodaju i oni iz grobova br. 31 i 35, ali i da se spoisak sa pokojnicima iji je pogled usmeren ka severu dopuni jo i sa skeletima iz grobova br. 29, 38 i 45 (T. 5; T. 8; T. 11/45) Time bi spisak poslednje pomenutih izgledao ovako: grobovi br. 5, 8, 9, 14, 21, 24, 27, 29, 30, 36, 38, 45, 46 i 48. Skeleti sa glavom okrenutom nadesno nalaze se u grobovima br. 3, 26, 28, 31, 35, 41, 50 i 63. Ali treba napomenuti ______________________
102 103

. , op. cit., 108 . , op. cit., 113. 104 . , op. cit., 98. 105 . , op. cit., nap. 6. 106 . , op. cit., 98. 107 . , op. cit., 109. 108 . , op. cit., 111.

17

da je, pored skeleta iz groba br. 22, konstatovano jo 6 pokojnika ija glava nije usmerena ni ka levo ni ka desno. U sluaju 13 pokojnika, usled loe ouvanosti skeletnih ostataka, ovaj parametar nije bilo mogue utvrditi. Jedinstven primer, pored toga to je sahranjen u drvenom kovegu u obliku poluoblice, predstavlja pokojnik iz groba br. 51, kome je pre sahrane izvrena dekapitacija, te mu je lobanja poloena izmeu potkolenih kostiju (T. 10/51).109 Uporeivanjem fenomena usmerenosti pogleda pokojnika ka odreenoj strani sveta sa drugim parametrima, npr. pol pokojnika ili grobna konstrukcija u kojoj je umrli sahranjen, nije se dolo ni do kakve sistematizacije podataka koja bi moda omoguila bolje razumevanje pojave o kojoj se diskutuje. Povodom svega reenog u vezi sa ovim pitanjem treba jo jednom skrenuti panju na to da je do promene prvobitnog poloaja pokojnika moglo doi usled zasipanja grobne rake zemljom, te da istoj pojavi moe doprineti i postmortalna dislokacija, na osnovu ega se stie utisak da se o ovom problemu ne moe raspravljati sa velikim stepenom uverenosti u ispravnost iznetih stavova. Na kraju treba primetiti i to da uoena analogna pojava na nekropoli na lokalitetu Kormadin nikako ne stoji, jer je za svih 8 pokojnika, na osnovu kojih je (odnosno na osnovu poloaja njihovih glava) iznesena ranije pomenuta pretpostavka, jasno naznaeno da im je glava naklonjena ka desnom ramenu, to bi obzirom na njihovu orijentaciju - istok-zapad, sa glavom na zapadnoj strani, znailo da im je pogled bio usmeren ka jugu, a ne ka severu.110 Na osnovu poloaja kostiju nogu nekih skeleta takoe je izneta zanimljiva interpretacija. Lj Zotovi je konstatovala da se kosti nogu skeleta otkrivenih u grobovima br. 6 i 30 dodiruju u predelu kolena (T. 1/6; T. 6/30), a u sluaju skeletnih ostataka iz grobova br. 21, 34, 37 i 38 (T. 4/21; T. 7/34; T. 8) zapazila je dodirivanje, odnosno preklapanje kostiju u predelu skonih zglobova, zakljuivi na osnovu toga, s vie ili manje sigurnosti, da su noge tih pokojni ka na pomenutim mestima bile vezane.111 Za ovu interesantnu mogunost nalost nisu navedene analogije. Kako nikakvi tragovi tkanine, koe ili ice, uz pomo kojih su noge mogle biti vezane, nisu ouvani, kao i obzirom da sline pojave nisu zabeleene na drugim nekropolama ovog perioda, s pravom se moe biti sumnjiav prema ovakvom tumaenju. Za pokojnika iji su skeletni ostaci konstatovani u grobu br. 26 navodi da je sahranjen u, moglo bi se rei prilino neobinom poloaju. Poloen je na desni bok, sa rukama prekrtenim na grudima i levom nogom savijenom u kolenu i ukrtenom preko desne koja je opruena (T. 6/26).112 Lj. Zotovi navodi da su u grobu br. 32 otkriveni ostaci dislociranog skeleta,113 a uvidom u crte tog skeleta, i pored nedostatka mnogih kostiju, stie se utisak da se nalazi u zgrenom poloaju, poloen na desni bok (T. 6/32). Da se pokojnik i pre poremeaja nalazio u takvom polaoaju moe se samo pretpostaviti, ali ne i sa sigurnou tvrditi. Indikativno je primetiti da je uz pokojnika pronaen samo fragmentovan kotani ealj, i da se istie mogunost da je grobnom inventaru pripadalo i seivo noa, pronaeno neposredno iznad groba.114 Skeleti u ______________________
109 110

. , op. cit., 114. . , , 9, 1960., 9. 111 . , op. cit., 108-112. 112 . , op. cit., 110. 113 . , op. cit., 111. 114 . , loc. cit.

18

grobovima br. 4, 13, 23, 25, 32, 39, 40, 43, 44, 47, 49, 52 i 62 bili su prilino loe ouvani ili dislocirani, to je u potpunosti onemoguavalo ili oteavalo precizno utvrivanje poloaja pokojnika. Na kraju treba navesti i to da je istraena samo polovina groba br. 45, 115 tako da se na osnovu vidljivih skeletnih ostataka pronaenih u istom moe ustanoviti samo poloaj gornjeg dela tela, dok ne moe biti utvreno u kakvom su poloaju bile noge pokojnika (T. 11/45). Ve je napomenuto da na nekropoli nije ustanovljeno preklapanje grobova, tj. oteivanje grobnih celina neto mlaim ukopima (sl. 1 i 2), kao i to da ostaci nadgrobnih obeleja nisu ouvani, ali da su neminovno postojali. Navodei mogunost da je grobna humka, formirana prilikom zatrpavanja rake, predstavljala beleg grobnog mesta, Lj. Zotovi istie da kratkotrajnost ovih humki ne smeta iznetoj pretpostavci, jer je vreme korienja ove nekropole bilo kratkotrajno.116 Kao hronoloki i teritorijalno najblia paralela za ovaj fenomen mogla bi se navesti situacija na nekropoli koja se u periodu od kraja IV do poetka VII veka razvijala u podnoju legijskog logora, na prostoru tada naputene severne periferne zone Singidunuma. 117 Tu je, usled dueg vremenskog razvoja nekropole, kao posledica nedostatka trajnih nadgrobnih obeleja, zabeleen izvestan broj oteenja starijih grobova ukopavanjem mlaih.118 Ni mnogi od grobova na antikim nekropolama Viminacijuma nisu imali trajna nadgrobna obeleja, te ova pojava ni ovde nije retkost, ve je ak na lokalitetu Peine zabeleena u 35% od svih sahrana.119 Ipak treba primetiti da se ovaj podatak najveim delom odnosi na starije faze razvoja nekropole, dok se od 2/2 III veka, kad inhumacija postaje dominantan nain sahranjivanja, grobovi prostiru severozapadno i zapadno od starijih, pri emu je samo nekoliko mlaih otetilo ranije grobove, to navodi na zakljuak da je iskorieni prostor nekropole jo uvek, bar otprilike bio poznat, ali da grobna obeleja nisu postojala.120 Kao izvestan vid obeleavanja grobnog mesta na ovoj nekropoli se pominju libacione cevi (iako vrlo retko konstatovane), a u jednom sluaju se pretpostavlja da je grupisano kamenje u blizini groba mogua indicija za njegovo nadzemno obeleje.121 I na ovoj, kao i na nekropoli Vie grobalja, uoeno je da su neki mlai ukopi dodirivali ili presecali ranije grobne rake.122 Pritom je do oteivanja grobova dolazilo u kratkom vremenskom intervalu, gde su hronoloke odrednice iste, to ukazuje na odsustvo nadzemnih belega i na injenicu da je samo grobna humka kratkotrajno oznaavala mesto groba.123 U neto kasnijoj monografskoj publikaciji rezultata istraivanja rimskih grobova na toj nekropoli navodi se da su, iako izuzetno retko, nadgrobna obeleja ipak konstatovana, i to u vidu jednog veeg ili nekoliko manjih poluobraenih kamenova i libacione cevi ili gornje polovine amfore (samo nad ______________________
115

. , op. cit., 113. Grob nije istraen u celosti zbog velikih naslaga zemlje koja zbog karaktera lokacije nije mogla b iti uklonjena. 116 . , op. cit., 97. 117 V. Ivanievi, M. Kazanski, La ncropole de l poque des Grandes migrations Singidunum, Singidunum 3, Beograd 2002., 101-148. 118 V. Ivanievi, M. Kazanski, op. cit., 103. i Fig 2. 119 S. Golubovi, op. cit., 116. 120 S. Golubovi, op. cit., 119-120. 121 S. Golubovi, op. cit., 37. 122 . , , 44. 123 . , loc. cit.

19

grobovima sa kremiranim pokojnicima).124 Upotreba drvenih grobnih obeleja se pretpostavlja na osnovu injenice da se individualne rtvene povrine esto nalaze tano nad odreenim grobom kod koga nije ouvan nadgrobni beleg.125 O dugotrajnosti nadgrobnih humki saznajemo i iz pisma aristokrate Sidonius-a upuenog biskupu u Clermont-Ferrand-u 469. godine.126 On ga izvetava o skrnavljenju groba svog dede usled iskopavanja druge rake nad njegovim grobnim mestom. On opisuje i groblje, govorei da nakon dugogodinjeg korienja na sve strane lee ostaci lomaa i ljdske kosti, tako da vie nije bilo mesta za nove grobove. I sam priznaje da grobari verovatno nisu primetili da je tu ve postojao grob, jer je, zbog nagomilavanja svih tih ostataka, dolo do izravnavanja humki sa okolnim terenom. Pritom se istie da je od vremena sahrane njehovog dede prolo oko 40 godina.127 Uzevi ovo u obzir, moda bi s neto vie uverenosti trebalo raunati na to da su pored moguih humki postojala i neka druga, relativno kratkotrajna, obeleja grobnog mesta. Kada je re o nadgrobnim obelejima na nekropoli na lokalitetu Burdelj, potrebno je napomenuti da su nad grobom br. 8 pronaene dve opeke, koje su bile poloene nad zapadnim delom groba (nad gornjim delom tela pokojnice), i koje su protumaene kao neka vrsta obeleja grobnog mesta.128 Obe su bile sekundarno upotrebljene i na sebi su imale tragove hidraulinog maltera, a na jednoj se nalazio otisnut peat legije VII Klaudija.129 Grobna raka delimino pokrivena opekama jedan je od grobnih oblika posvedoenih i na antikoj nekropoli Viminacijuma na lokalitetu Peine.130 Pritom su i pri izgradnji ovih grobnih oblika na pomenutoj rimskoj nekropoli koriene, pored celih, fragmentovane, sekundarno upotrebljene opeke.131 Ovde treba navesti i da su skeletni ostaci gornjeg dela tela pokojnika u grobu br. 13 dislocirani, a da je meu njima naena i jedna fragmentovana opeka.132 Grob je bez priloga i navodi se da je opljakan,133 a da li je pomenuta opeka inila deo grobne konstrukcije ili nadgrobno obeleje nemogue je utvrditi. Kao to je ve reeno, slobodni ukopi, relativno uniformnih dimenzija, bili su dominantan oblik grobnog mesta na nekropoli istraenoj na lokalitetu Burdelj (sl. 1). Ostali grobni oblici bili su srazmerno retko zastupljeni. Re je o grobnim konstrukcij ama od opeke ili tegula i grobnim konstrukcijama od drveta, koje se mogu razvrstati u po dve varijante. Opeke ili tegule su mogle biti sloene u vidu kovega (u sluaju grobova br. 6, 23 i 26 T. 1/6; T. 4/23; T. 6/26), ili su bile postavljene nad samo jednim delom tela pokojnika (u sluaju grobova br. 3, 8 i 34). Grobne konstrukcije od drveta sastojale su se u najveem broju sluajeva od daske na koju ______________________
124 125

. , . , VIMINACIVM. , 1990. , 11. . , . , loc. cit. 126 S. Golubovi, op. cit., 117. 127 S. Golubovi, loc. cit. 128 . , loc. cit. 129 . , op. cit., 109. 130 S. Golubovi, op. cit., 29. 131 . , , 52-53. 132 . , , 109. 133 . , loc. cit.

20

je pokojnik bio poloen (grobovi br. 14, 15 i 62), dok su u sluaju groba br. 44 kalcinisani ostaci daske naeni ispod i iznad skeleta, a pokojnik u grobu br. 51 poloen je u neku vrstu kovega u vidu poluoblice koja je sainjena od dva izdubljena debla, spojena pri dnu. Utvreno je da su u 5 od 6 sluajeva grobne konstrukcije od opeka ili tegula sainjavale grobno mesto preminulih ena (grobovi br. 3, 6, 8, 26 i 34), dok pol pokojnika sahranjenog u grobu br. 23 nije mogao biti utvren. U grobu br. 3, iznad sloja zemlje debljine oko 7 cm, koji je neposredno pokrivao telo preminulog, nad gornjim delom tela je bilo poloeno 6 fragmentovanih tegula. Nad gornjim delom tela pokojnika poloenog u grob br. 8 nalazile su se dve opeke. Glava pokojnika u grobu br. 34 bila je obloena sa 5 tegula. Glava preminulog je prvo poloena na jednu celu, a zatim je uokvirena trima nasatino postavljenim fragmentovanim tegulama, nad koje je horizontalno poloena poslednja, koja je inila pokriva nad glavom. to se tie grobnih konstrukcija od opeka sloenih u vidu kovega, u grobovima br. 6 i 23 pokriva se sastojao od 5 celih i jedne fragmentovane opeke, koje su bile horizontalno postavljene i sloene po irini. Za grobnu konstrukciju u grobu br. 26 ne navodi se jesu li postojale indicije da su opeke pokrivaa, koje su kasnije pale u grob, prvobitno bile poloene horizontalno ili sloene u vidu dvoslivnog krova.134 Preminula deca su gotovo iskljuivo polagana u slobodno ukopane rake, a samo je za dete u grobu br. 44 izraena grobna konstrukcija, koja se sastojala od dasaka poloenih ispod i iznad skeleta. Kod ostalih grobova u kojima su konstatovane grobne konstrukcije od drveta pol pokojnika nije mogao biti utvren, izuzev u sluaju groba br. 14 gde je na osnovu nalaza (prvenstveno na osnovu para fibula naenih na ramenima) ustanovljen enski pol preminule osobe (T. 2/14). Grobne konstrukcije od opeka ili tegula, sloenih u vidu kovega ili ne, poznate su na nekropolama starosedelaca,135 pa i na nekropolama antikog Viminacijuma,136 ali i na nekropolama iz perioda seobe naroda gde se vezuju i za varvare.137 Zotovi istie zakljuke do kojih su doli A. Salamon i L. Barkczi, koji smatraju da grobovi delimino konstruisani od opeka pokazuju da stanovnitvo i u ovoj kasnoj fazi sahranjivanja tei ka ouvanju tradicija.138 to se tie grobnih konstrukcija od drveta, i na rimskim nekropolama otkrivenim na lokalitetima Vie Grobalja i Peine konstatovani su, dodue retko, grobovi sa inhumiranim pokojnicima kod kojih je raka patosana daskama,139 i sluajevi kada su pokojnici bili prekrivani daskom pre zatrpavanja rake,140 kao i ostaci dasaka ispod i iznad skeleta.141 I Z. Vinski navodi pokrivanje pokojnika daskom kao jednu od tipinih oznaka starosedelakih grobova.142 Meutim, brojni grobovi sa drvenim konstrukcijama u raznim varijantama (drvene ploe poloene preko pokojni______________________
134 135

. , op. cit., 110. Lj. Zotovi, Izvetaj o iskopavanjima kasnoantike nekropole u Niu, Limes u Jugoslaviji I, Beograd 1961., 172, tip 3, varijanta 4. 136 . , , 42, 52.; S. Golubovi, op. cit. 8, 29.; . , . , op. cit., 10., 11. 137 V. Ivanievi, M. Kazanski, op. cit., 107. i Fig. 4, type 4. 138 . , , 107. 139 S. Golubovi, op. cit., 8.; . , . , op. cit., 10. 140 . , , 42. 141 . , . , loc. cit. 142 Z. Vinski, Rani srednji vijek u Jugoslaviji od 400. do 800. godine, VAMZ V, Zagreb 1971., 56.

21

ka; samo preko grudi preminulog; pokojnik poloen na dasku, kao i u izdubljeno poludeblo) istraeni su i na nekropoli u Rakovanima, pri emu je konstatovano da su ovakvi drveni okviri prisutni na brojnim nekropolama ranog srednjeg veka, od june Rusije do Atlantika, i pripisani raznim germanskim plemenima (Gotima, Gepidima, Langobardima, Bajuvarcima, Alamanima, Francima i dr.).143 Na istoj nekropoli, u grobu broj 39 i ispod i iznad skeleta su konstatovani ostaci drveta,144 na isti nain kao u grobu br. 44 na lokalitetu Burdelj. U grobovima br. 25, 55 i 61 na nekropoli u Rakovanima pokojnici su bili sahranjeni u izdubljenom stablu, a kod pokojnika u grobu br. 61 zabeleena je i vetaka deformacija lobanje.145 N Mileti istie retkost ovi grobnih oblika, navo-dei analogije iz Karanja, Rifnika, Bleda i Mihaljevia,146 a ovom spisku moe se dodati i nekropola u Dravlju kod Ljubljane kao i nekropola na Burdelju. 147 A to se tie zakljuka Vinskog, treba ipak primetiti da naprimer u sluaju antike nekropole Naisa otkrivene na lokalitetu Jagodin Mala, od oko 400 do sada otkrivenih grobova ni u jednom sluaju nisu konstatovani tragovi naina sahranjivanja koji je on smatrao karakteristinim za starosedeoce.148 Zanimljiva je situacija konstatovana u grobu br. 7. Tu je u slobodno ukopanu grobnu raku, u ispruenom poloaju sa rukama uz telo, na lea poloen pokojnik, orijentisan u pravcu zapad-istok, sa glavom na zapadu, ukupne duine skeleta 1,30m.149 Fragmentovana kopa pronaena je u predelu karlice, fragment gvozdenog predmeta, za koji se navodi mogunost da predstavlja deo noa, nalazio se pored gornjeg dela desne ruke, a fragmentovana fibula tipa Viminacijum leala je izmeu butnih kostiju (T 1/7)150. M. Milinkovi se kratko osvrnuo na zanimljiv poloaj fibule, navodei da on moe ukazuivati na prilog u pravom smislu te rei, ukoliko nije re o zakopavanju donjih delova odee.151 Ovome se moe pridodati jo jedna mogua funkcija pomenute fibule. Ona je mogla sluiti i za zakopavanje pokrova u koji je preminuli bio umotan. M. Milinkovi na drugom mestu ukazuje da ak ni precizno praenje poloaja fibula u grobu ne daje uvek jasne rezultate, potseajui na diskusiju koja je voena povodom pitanja da li parovi fibula, koji se u franakim, tirinanskim ili langobardskim grobovima nalaze izmeu butnih kostiju ili u predelu karlice, predstavljaju trag naina noenja, ili su sluile za zakopavanje posmrtnog pokrova.152 Povodom tog pitanja preovladao je stav da poloaj tih fibula odslikava uobiajen nain nonje koji se pojavio usled promene mode, do koje je, kod pojedinih germanskih plemena, dolo tokom 1/2 VI veka (sl. 5).153 Meutim, do pomenu______________________
143 144

N. Mileti, op. cit., 128-129. N. Mileti. op. cit., 124. 145 N. Mileti. op. cit., 122., 126., 127. 146 N. Mileti. op. cit., 129. 147 M. Milinkovi, op. cit., 130-131. 148 Lj. Zotovi, Izvetaj o iskopavanjima, 171-175. Za rezultate novijih istraivanja vidi . , - , 313., 2013., 126-135. 149 . , , 108. 150 . , loc. cit. 151 M. , op. cit., 225. 152 M. , op. cit., 131-132. 153 M. , op. cit., 132.

22

te promene dolo je pod uticajem merovinke mode, i to kod Alemana, Langobarda, Gepida i jo nekih plemena, ali ne i Gota koji fibule, bili oni u paniji, Italiji, na Balkanu ili na Krimu, i dalje nose u paru na ramenima, prema starom gotskom obiaju (sl. 6).154 I pored toga,treba rei da je pokojnik sahranjen u grobu br. 7 najverovatnije preminuo tokom 2/2 V veka, te da se promena mode o kojoj je bilo rei ne moe uzeti kao pogodno objanjenje ve pomenutog poloaja fibule, na osnovu ega se na moguu upotrebu fibule pri zakopavanju mrtvakog pokrova moe gledati kao na verovatnije reenje. Ukoliko je zaista tako, onda bi fibula predstavljala ouvan materijalni trag naina sahranjivanja, posvedoen, izmeu ostalog, i na antikim nekropolama Viminacijuma, istraenim na lokalitetima Peine i Vie grobalja.155 O grobnim oblicima u vidu slobodno ukopanih raka ve je poneto reeno, a ovde je dovoljno ponoviti da je na osnovu brojnih primera ustanovljeno da su karakteristini kako za Romane tako i za varvare. Lj. Zotovi istie da izbor grobne konstrukcije ne stoji u vezi sa brojnou i vrednou nalaza otkrivenih u grobu.156 Sprovedena komparativna analiza plana nekropole i pojedinanih grobnih inventara nije pokazala bilo kakvu koncentraciju grobova sa bogatijim inventarom u odreenom arealu, ukoliko se u sluaju ove nekropole uopte moe govoriti o inventaru takve vrste.157 Moe se uoiti jedino grupisanje grobova sa konstrukcijom od drveta, rasporeenih gotovo popreno u odnosu na pravac pruanja nekropole u njenom centralnom delu, i prisustvo grobova sa konstrukcijom od opeke meu slobodnim ukopima u njenom severoistonom i jugozapadnom delu (sl. 1). *** Na osnovu svega gore prikazanog, u ovom delu rada e biti predstavljeni zakljuci vezani za asimilaciju i destinkciju zajednice iji su pripadnici sahranjeni na ovoj nekropoli, tj. materijalne tragove procesa akulturacije koji su na njoj posvedoeni. U ovom smislu najveu iskaznu mo imaju orijentacija pokojnika, grobne konstrukcije, grobni inventar i poloaj nalaza u grobnim celinama. Kao to je ve pokazano, orijentacija pokojnika u najveem broju sluajeva priblino odgovara pravcu zapad-istok, mada postoje ak i znatnija odstupanja od istog. U 18,6 % sluajeva, odnosno 20 % ukoliko se nekropoli pripiu i grobovi br. 25 i 26, zabeleeno je da su pokojnici bili orijentisani priblino u pravcu jugozapad-severoistok. Oigledno je da je zajednica varvara koja je naseljavala Viminacijum ili njegovu neposrednu okolinu postepeno prihvatala nov pogrebni obiaj - promenu orijentacije pokojnika, to je generalno i posvedoeno kod germanskih plemena tokom 2/2 V veka, mada u ovom sluaju neto sporije nego to je uobiajeno (sl. 4). Ova okolnost moda stoji u vezi sa injenicom da je nekropola bila u upotrebi kratak vremenski period. Kada su grobni oblici u pitanju, slobodno ukopane grobne rake, koje ine 3/4 oblika, moramo iskljuiti, obzirom da su karakteristine kako za Romane tako i za varvare. Grobne ko______________________
154 155

. , , , II, 2004.,189. . , , 42., 52. 156 . , op. cit., 97-98. 157 M. , op. cit., 225.

23

nstrukcije od drveta zabeleene su u 11,2 % grobova, a i pored suprotstavljenih stavova iznetih u ovom pogledu, skloni smo da ih posmatramo kao jedan od varvarskih elemenata posvedoenih na ovoj nekropoli. Konstrukcije od opeka ili tegula posvedoene su u 6 grobova, odnosno ine 13,4 % grobnih oblika. Dakle samo je relativno mali broj pokojnika sahranjen na ovaj nain, koji je inae tipian za romansko stanovnitvo, ali je od V veka postepeno preuziman od strane germanskih plemena. Pokojnik iz groba br. 7 je takoe mogao biti sahranjen na nain tipian za starosedeoce, obzirom da je izmeu femura skeleta kostatovana fibula koja je mogla suiti za prikopavanje mrtvakog pokrova (T. 1/7-10). Pomenuta fibula je mogla biti poloena u grob kao prilog, a i u ovom sluaju bi u pitanju bio jedini izuzetak na nekropoli, obzirom da su sve ostale fibule (osim one iz poremeenog groba br. 40) pronaene u poloaju koji ukazuje na njihovu upotrebu kao delova nonje. Nihova upotreba u ove svrhe moda bi se teoretski mogla dovesti u pitanje u sluaju grobova br. 3, 46 i 62 (T. 1/3-1; T. 9/46-6; T. 11/62-11), ali kada je u pitanju grob br. 3 odmah pada u oi da je tu zabeleena grobna konstrukcija sainjena od 6 fragmentovanih tegula , tako da bi kombinacija dva grobna oblika (konstrukcija od tegula i umotavanje pokojnika u mrtvaki pokrov) bila neobina, pa je samim tim ova varijanta i veoma malo verovatna. Treba rei i da se na osnovu oblika jednog broja grobnih konstrukcija uoavaju izvesne bliskosti sa pogrebima tipa akvar/Sabatbatijan.158 Veina grobnih nalaza se sa sigurnou moe pripisati varvarima, dok su neki u etnikom smislu indiferentni noevi, zakivci, prstenje jednostavne forme, jednostavne kariaste naunice, novac, a u osnovi i ogrlice. Neki nalazi su, iako romanskog porekla, masovno prihvatani od strane varvara, pa se ni na njih ne moemo osloniti pri pokuaju sprovoenja etnike atribucije nalaza, tj. utvrivanja etnikog sastava zajednice sahranjene na ovoj nekropoli. U ove nalaze spadaju narukvice, prstenje, minue sa poliedrom, i garderobne igle. I poloaj samih nalaza u grobu moe biti od velike koristi pri pokuajima da se bar priblino odredi etnika pripadnost pokojnika. To se pokazalo u sluaju groba br. 63, gde su 2 garderobne igle pronaene u poloaju koji je jasno ukazivao na nain odevanja ene, pripadnice jednog od istonogermanskih plemena (T. 11/63-6). U tom poloaju i u istom brojanom odnosu pronaene su i fibue u grobovima br. 14, 16, 28, 29, 33, 34 i 38 (T. 2/14-7,8; T. 3/16-7,8; T. 5-1; T. 6/28-6 T. 7/33-1; 34-6; T. 8-1). Ranije su ve pominjani grobovi br. 3, 46 i 62, sa nalazima po jedne fibule u predelu grudi pokojnika, to ukazuje na nain odevanja karakteristian za Romane. Pritom se sve tri fibule po obliku i nainu izrade mogu pripisati varvarima. Prilino je interesantno da je utvren enski pol pokojnika iz groba br. 3.159 Tako bi u sluaju da je tu sahranjena romanka bilo neobino to to je nosila tip fibule koji Romani inae ne upotrebljavaju , dakle odavala neto drugaiji spoljanji izgled. U sluaju da je pokojnica bila pripadnica nekog istonogermanskog plemena bilo bi neobino to to je promenila nai na koji je nosila i prikopavana svoju haljinu ili tuniku. Ova tri groba svakako upozoravaju na opreznost pri razmiljanjima vezanim za etniki sastav ovde sahranjene zajednice. Oni ukazuju na to da mogunost postojanja etniki heterogene ______________________
158 159

M. , op. cit., 233. . , op. cit., 108.

24

zajednice, iji su pripadnici iveli zajedno, uili i preuzimali nove stvari i ideje jedni od drugih, delimino ih prilagoavajui svojim potrebama, ukusima i navikama, ne treba u potpunosti izgubiti iz vida. Njima bi se teoretski moglo pridruiti i 14 grobova u kojima nije pronaen mobilijar, obzirom da takav nain sahranjivanja (bez grobnih priloga) odgovara praksi romanskog stanovnitva, pogotovo tokom V veka,160 mada za ovakvu pretpostavku naalost nije mogue pronai neke vre dokaze. Treba ipak potsetiti i na to da grupacije koje ne ive zajedno ili se meusobno ne meaju mogu izbegavati zajedniko sahranjivanje,161 ali, s druge strane, i na to da su este meovite nekropole autohtonog i novopridolog germanskog stanovnitva. Da li su se starosedeoci sahranjivali na istoj nekropoli sa manjom grupom varvarskih zavojevaa, i ukoliko da, onda u kojoj meri, pitanja su na koja naalost jo uvek ne moemo dati pouzdane odgovore. Reavanju ovog pitanja sigurno bi doprinela dodatna saznanja do kojih bi se dolo antropolokom analizom (ovde se pre svega misli na utvrivanje postojanja vetaki deformisanih lobanja kod nekih pokojnika), no, iako je ona sprovedena, prisustvo ove pojave naalos nije moglo biti provereno usled loe ouvanosti osteolokog materijala.

Han Potoci
Kao to je ve pomenuto, Han Potoci su mesto koje se nalazi 11 km. severno od Mostara, na putu za Sarajevo, i tu je 1882. i 1890. godine dolo do otkria dva sarkofaga, od kojih su u manjem pronaeni skeletni ostaci pokojnice i grobni nalazi (T. 13), dok se o sudbini nalaza iz veeg sarkofaga jo uvek nita ne zna. Na ovom mestu nee biti ponavljani podaci ve izneti u uvodnom delu rada, ve e biti predstavljene ostale pojedinosti vezane za pomenute sarkofage i nalaze iz njih, kao i za pektoral otkupljen u Mostaru (T. 14) o kojem je takoe ve reeno nekoliko rei. Sarkofazi su bili orijentisani u pravcu istok-zapad, sa mestom za glavu na zapadu (T. 162 12). Bili su postavljeni paralelno jedan do drugog na razdaljini od oko 15-20 cm, a dno manjeg se nalazilo na dubini od 1,6 m. od povrine, na oko 30 cm. dublje od dna veeg sarkofaga.163 Oba sarkofaga su bila od krenjaka, i imali su isti oblik. Poklopci su im bili u obliku krova, koji je na sredinjem delu obe due strane imao po jedan mali zabat, a na uglovima akroterije u vidu krunih iseaka (T. 12).164 Ali manji sarkofag je pretrpeo i izvesne promene. Naime, ua strana, prema kojoj su bile postavljene noge, bila je odbijena, kao da sarkofag nije bio dovoljno veliki da u njega bude smetena upokojena devojica, te je ta strana produena dodatim kamenim ploama.165 Pritom je jasno da sarkofazi predstavljaju kasnoantiku tradiciju i da su nepoznati

______________________
160 161

M. , op. cit., 129. . , VI ., , - 2002., 358. 162 W. Radimsk, op. cit., 305. 163 W. Radimsk, loc. cit. 164 W. Radimsk, loc. cit. 165 W. Radimsk, loc. cit.

25

varvarima, osim u sluajevima kao to je ovaj, kada ih sekundarno koriste.166 to se tie izgubljenih nalaza iz veeg sarkofaga, V. Radimski je 1890. godine pokuao da u razgovoru sa metanima sazna pojedinosti o njima te je tako, mada ukupno posmatravi nije postigao vei uspeh u tome, ipak saznao bar to da su se u sarkofagu nalazili razliiti zlatni predmeti, meu njim prstenje i jedna vea izduena metalna kapsula.167 Tri godine kasnije on je u ve pominjanom izvetaju opisao predmete koje su pronaeni prilikom istraivanja manjeg sarkofaga. Inventar groba inile su dve fibule, dve minue, ogrlica i kapsula (bulla) (T. 13). U predelu grudnog koa pokojnice pronaene su dve identine fibule, izraene od srebra sa primesama bakra i pozlaene na prednjoj strani (T. 13/1). S astoje se od polukrune glave, luka i rombine stope koja se zavrava stilizovanom zivotinjskom maskom. Na rubu glave je konstatovano 5 ukrasnih dugmadi, luk je naglaen poduno postaveljnim plastinim rebrom, a na najirem delu stope postavljena su dva kruna leita za almandine. Ploa glave ukraena je rovaenim, simetrino rasporeenim spiralnim ornamentom, dok je rombina stopa ukraena geometrijskim ornamentom izvedenim istom tehnikom. Minue, pronaene kod glave pokojnice, izraene su od zlata i takoe pripadaju istom tipu. Sastoje se od jednostavne alkame na koju je aplicirana jedna zlatna korpica, izraena u tehnici filigrana, i dvodelnog priveska od zlatnog lima koji je po obodu ornamentisan perliastim motivima (T. 13/2). Dva dela priveska zapravo predstavljaju leita, od kojih je u gornje, kruno, umetnut poluloptasti uloak od zelenog stakla, dok je kapljiasto oblikovano donje leite ispunjeno umetkom od ravno bruenog almandina ija se boja ne navodi, mada se na osnovu konteksta moe zakljuiti da je bio crven.168 Ogrlica, sainjena od jedne loptaste kuglice od almandina i po tri zlatne cevice, etiri puta poduno spojene u jednu celinu (T. 13/3), konstatovana je u predelu vrata, ali nije u potpunosti ouvana. U predelu grudnog koa nalazila se jedna dvodelna srebrna kapsula u obliku delimino spljotene lopte (T. 13/4). Kapsula se zatvarala uz pomo minijaturne kope, a njena dva dela su na suprotnom kraju spojena arnirom. Unutar kapsule su pronaene dve delimino probuene perlice od ilibara nejednake veliine. Zanimljiv detalj predstavlja alka od ice koja je bila provuena kroz arnir, to ukazuje na to da je pokojnica ampulu, obzirom na mesto na kojem je ona pronaena, nosila ili okaenu o vrat, ili o jednu od fibula.169 Kada su u pitanju fibule, treba rei da one nemaju brojne analogne primerke, ali da se ipak uoavaju izvesne slinosti u nainu ukraavanja stope sa jednom fibulom iz Plavnog, a donekle i sa jednom fibulom iz Kaia, pri emu se obe mogu datovati u 1/3 VI veka. 170 Prema spiralnom ukrasu na ploi glave tipinom istonogemanskom ornamentalnom motivu na rovaenim fibulama 1/2 VI veka, Vinski ih je opredelio u pomenuti period i pripisao Ostrogotima.171 Samim tim je olakano datovanje ostalih nalaza iz groba. Minue, kao i ogrlica ______________________
166 167

Z. Vinski, Ein vlkerwanderungszeitlicher Goldschmuck, 310. W. Radimsk, loc. cit. 168 M. , loc. cit. 169 M. , op. cit., 105-106. 170 M. , op. cit., 107. 171 Z. Vinski, O rovaenim fibulama Ostrogota i Tirinana povodom rijetkog tirinkog nalaza u Saloni, VAMZ VI -VII, Zagreb 1972-1973., 195. i nap. 96.

26

predstavlaju produkte romanskog porekla, i to izvedene primenom polihromnog stila, omiljenog meu germanskim plemenima.172 Kapsula je tipoloki slina severnokavkaskim bulama, dok bi zatvaranje na arnir moglo biti posledica srednje - i zapadnoevropskih uticaja.173 Ona ima i izvesnih slinosti sa zlatnom bulom koja potie iz skupine nalaza iz Desane, a koja pored krsta i drugih nalaza iz te grupe predstavlja jo jedan dokaz da je vlasnik koji je nalaze zakopao bio hrianin.174 Funkcija bula kao amuletskih kapsula se da zakljuiti na osnovu sistema za kaenje i visine od oko 5 cm, a njihovo prisustvo u grobovima se tumai kao znak hrianske veroispovesti preminule osobe.175 Na osnovu prisustva bule u grobu, kao i na osnovu poloaja i orijentacije sarkofaga Bierbrauer je s pravom zakljuio da je devojica bila hrianka.176 Zlatni pektoral, otkupljen od strane Arheolokog muzeja u Zagrebu, sastojao se od ukrasnog lanca na ija su oba kraja postaveljene fibule u obliku ptica grabljivica, a pored toga na lanac je bilo prikaeno pet privezaka, od kojih su po dva bona bila identina, a sredinji razliitog oblika, i manjih dimenzija od ostalih (T. 14). Svi delovi pektorala, osim uloaka umetanih u fibule i priveske,izraeni su od zlata. Fibule su, kao to je ve pomenuto, bile u obliku ptica grabljivica koje su postavljene tako da gledaju u istom pravcu, a delovi njihovih tela su podeljeni na elije ispunjene ulocima od crvenog almandina i, u sluaju elije na vratu ptice, ulokom od zelenog stakla. Gornji deo svih pet privezaka inila je uplja zlatna perla, na koju je alkom bio povezan donji deo priveska. Donji deo bonih privezaka je zapravo bio dvodelan. I gornji, manji, i donji, vei, njegov deo bili su ovalnog oblika i ispunjeni ulocima od crvenog almandina. Donji deo sredinjeg priveska imao je oblik stilizovanog lista i bio je izdeljen na tri elije, od kojih su dve gornje bile leita za uloke od crvenog almandina, a u donju je bio umetnut uloak od zelenog stakla. Telo ptica i sredinji privezak uokvireni su perliastim ornamentom. Na poleini fibula ouvani su ostaci sistema za zakopavanje, koji su sainjavali bronzana igla i zlatni dra za iglu. Zdenko Vinski je pektoral datovao u 1/2 VI, odnosno, neto preciznije u prve etiri decenije tog veka, a povodom pitanja etnike atribucije nalaza istakao je da kao njegovi nosioci dolaze u obzir samo Istoni Goti.177 Kao to je ve reeno, isti autor je izneo pretpostavku da ovaj izuzetan nalaz ini inventar veeg sarkofaga iz Han Potoka, a potkrepio ju je injenicama da pektoral potie iz privatnog vlasnitva iz Mostara, i da postoje oigledne slinosti u nainu izrade i ukraavanja pektorala i minua iz manjeg sarkofaga.178 Slinosti se ogledaju u upotrebi almandina i zelenog stakla pri ukraavanju polihromnom tehnikom, i to u istom odnosu crvene i zelene boje u oba sluaja, kao i u perliastom ornamentu, koji uokviruje i centralni privezak i fibule pektorala i obod minua preminule devojice. To, meutim, nisu dovoljno ubedljivi argumenti, obzirom da je kombinacija uloaka crvene i zelene boje na nakitu iz perioda seobe ______________________
172 173

M. , op. cit., 107-108. i nap. 507. M. , op. cit., 105. 174 V. Bierbrauer, op. cit., 190. 175 V. Bierbrauer, op. cit., 189-190. 176 V. Bierbrauer, op. cit., 72. 177 Z. Vinski, Ein vlkerwanderungszeitlicher Goldschmuck, 312-313. 178 Z. Vinski, op. cit., 312.

27

naroda uobiajena pojava, i to upravo u pomenutom odnosu tih boja, to znai da je ovde u pitanju uobiajena varijanta polihromnog stila iroko rasprostanjenog naina ukraavanja meu brojnim grmanskim plemenima.179 Rezultati uporedne analize su pokazali da ni perliasti ornament ne predstavlja nikakvu posebnu odliku, ve takoe rasprostranjen nain ukraavanja.180 Iako analogni pektorali za sada nisu poznati, izvesne slinosti Vinski je uoio na jednoj od dve zlatne ogrlice iz pomenute grupe nalaza otkupljenih u Desani, kao i na jednoj od dve zlatne ogrlice, sluajno pronaene prilikom otkrivanja grobova na lokalitetu Bakodpusta u Maarskoj181 Na kraju treba ukazati i na samu lokaciju na kojoj su pomenuti sarkofazi pronaeni. Oni su se, prema podacima dobijenim od strane starijih metana, nalazili na uzvienju zvanom Vrba.182 U njihovoj relativnoj blizini pronaeni su ostaci kamene plastike koja je pripadala jednoj ranovizantijskoj crkvi (ulomci stubova i baza za stubove, impost kapiteli, fragment parapetne ploe), a koja je na osnovu analogija opredeljena u V vek.183 Lokalitet inae lei u podnoju gradine na kojoj su zapaeni brojni ostaci praistorijske i rimske keramike.184 Na osnovu svega se ne moe iskljuiti mogunost da su i utvrenje i bazilika bili u upotrebi i u VI veku, te da su se stanovnici utvrenog naselja (Istoni Goti, ali verovatno u odreenom broju i pokoreni Romani) sahranjivali oko ove, moda grobljanske crkve. Ipak treba napomenuti da taan poloaj bazilike do danas nije utvren, pa da se o preciznijem odnosu pomenutih sarkofaga i bazilike jo uvek ne moe govoriti. Ukoliko bi se pokazalo da se oni nalaze u neposrednoj blizini bazilike, to bi bio jedan od retkih primera sahranjivanja Germana uz ranohrianske crkve. Takvi sluajevi za sada su sa sigurnou konstatovani na Gradini na Jelici185 i u Ulpijani.186 Bilo tako ili ne, nalaz iz Han Potoka svakako je jedinstven na prostoru Balkana, obzirom da je jedino u ovom sluaju zabeleeno polaganje pokojnika germanskog porekla u kasnoantike sarkofage.187

Zakljucna razmatranja
Germanska plemena su, iako se na prostoru Balkana nisu dugo zadravala, usled kontakata sa starosedelakim stanovnitvom relativno brzo pruhvatila razne, njima do tada nepoznate prakse, a delimino i materijalnu kulturu lokalnog ivlja. No pridoli varvari pritom nisu, to je i sasvim prirodno, naglo napustili svoje obiaje, tradicije i navike, pa su za sobom ostavili tragove svoje materijalne i duhovne kulture (i one koja ih je ranije odlikovala, i one koju su usvajanjem novih elemenata postepeno stvarali). Iz gore prikazanog jasno se vidi da je reena ______________________
179 180

M. , op. cit., 109. M. , loc. cit. 181 Z. Vinski, op. cit., 310. 182 N. Mileti, Izvetaj o zatitnim iskopavanjima u Potocima kod Mostara, GZMS XVII, Sarajevo 1962., 154. 183 N. Mileti, op. cit., 154-157. 184 N. Mileti, op. cit., 157. 185 . , . , 2010, 190 -191., 195. 186 . , . , , 2003., 143 177. 187 M. , , 108.

28

promena posvedoena i na primerima predstavljenim u ovom radu. Pripadnici istono germanskog plemena koji su nastanjivali oblast Viminacijuma tokom 2/2 V a moda i poetkom VI veka poeli su da prihvataju nove pogrebne obrede. To se jasno vidi na osnovu promene orijentacije pokojnika koja je polako gravitirala ka pravcu istok-zapad, sa glavom na zapadu, kao i na osnovu toga to su pojedini pripadnici zajednice sahranjeni u grobnim konstrukcijama od opeka. Postoji mogunost da je jo jedan lan ove zajednice sahranjen na nain karakteristian za autohtono stanovnitvo. Naime, izmeu butnih kostiju pokojnika u grobu br. 7 pronaena je fibula, koja je mogla prikopavati platneni pokrov u koji je preminuli mogao biti umotan. Ali nisu svi bili spremni da prihvate nove uticaje, pa su tako posvedoene i grobne konstrukcije od drveta, kao i sahranjivanje u izdubljenom deblu. Takoe u grobovima je prisutan inventar, to nije karakteristino za lokalne zajednice, mada se malobrojnost grobnih nalaza, koji uglavnom predstavljaju delove nonje i u malom broju predmete za svakodnevnu upotrebu (koje je pokojnik verovatno imao sa sobom u trenutku smrti), moe tumaiti kao potvrda postepenog prihvatanja i tog obiaja. Meu tim inventarom ima i nalaza koji su romanskog porekla (minue sa poliedrom, pojedino prstenje, garderobne igle, eljevi), to predstavlja jasan trag prihvatanja dotad stranih elemenata i u sferi materijalne kulture. Jo vei stepen akulturacije posvedoen je na primeru dveju pomenutih pokojnica sa lokaliteta Han Potoci. One su poloene u kasnoantike sarkofage, a orijentisane su u pravcu istok-zapad, sa glavom na zapadu. Mogue je da su sahranjene u blizini crkve, pa bi, ukoliko ova osnovana pretpostavka bude potvrena iskopavanjem ostataka iste, i odabir grobnog mesta ukazivao na hriansku veroispovest preminulih. I bez ovog preduslova postoje indikatori koji upuuju na takav zakljuak, pogotovo kada je u pitanju devojica (bula pronaena u predelu grudi). I celokupan grobni inventar doprinsi sticanju utiska odmaklog stepena akulturacije, budui da, za razliku od mobilijara grobova na nekropoli Burdelj, uz devojicu nisu pronaeni nikakvi lini predmeti. Prihvatanje novih elemenata materijalne kulture posvedoeno je i ovde miue i ogrlica su tipini romanski radioniki produkti. Ali njena nonja se u sutini nije bitnije promenila, to jasno pokazuje nalaz para fibula, noenih na ramenima. Inventar veeg sarkofaga nije nam poznat, mada bi podaci dobijeni od radnika koji su uestvovali u otkrivanju tog sarkofaga mogli ukazivati na jo jedan prihvaeni element stranog uticaja - izduena metalna kapsula (moda i u ovom sluaju bula). Ako bi se hipotetiki prihvatila mogunost da pomenuti zlatni pektoral iz Arheolokog muzeja u Zadru potie iz veeg sarkofaga, jasno bi bilo, na osnovu para fibula, da ni ova ena nije u potpunosti napustila sve elemente materijalne kulture koji su odlikovali istone Germane. No, dok se ne razrei pitanje porekla ovog nalaza ne treba donositi nikakve preuranjene zakljuke u ovom smislu.

29

Spisak ilustracija

sl. 1.: sl. 2.: sl. 3.: sl. 4.: T. 1.: T. 2.: T. 3.: T. 4.: T. 5.: T. 6.: T. 7.: T. 8.: T. 9.: T. 10.: T. 11.: sl. 5.: sl. 6.: T. 12.: T. 13.: T. 14.:

Burdelj Burdelj Burdelj Burdelj 1-10 Burdelj 1-13 Burdelj 1-10 Burdelj 1-10 Burdelj 1-13 Burdelj 1-11 Burdelj 1-15 Burdelj 1-12 Burdelj 1-11 Burdelj 1-15 Burdelj 1-11 Burdelj rekonstrukcija nonje rekonstrukcija nonje Han Potoci 1-4 Han Potoci Han Potoci (?) pektoral

po V. Ivanievi, M. Kazanski i A. Mastykova po M. Milinkovi po V. Ivanievi, M. Kazanski i A. Mastykova po V. Ivanievi, M. Kazanski i A. Mastykova po M. Milinkovi po M. Milinkovi po M. Milinkovi po M. Milinkovi po M. Milinkovi po M. Milinkovi po M. Milinkovi po V. Ivanievi, M. Kazanski i A. Mastykova po M. Milinkovi po M. Milinkovi po M. Milinkovi i po Lj. Zotovi po M. Milinkovi po M. Milinkovi po W. Radimsk po V. Bierbrauer po M. Milinkovi

30

Spisak skraenica

VAMZ I GZMS JRGZM WMBH

Vijesnik Arheolokog Muzeja u Zagrebu , I (. . ) Glasnik Zemaljskog Muzeja u Sarajevu Jahrbuch des Rmisch-Germanischen Zentralmuseums Mainz Wissenschaftliche Mittheilungen aus Bosnien und der Hercegovina

31

Bibliografija
, ., (.), 1955. , I, , 7-16. Bierbrauer, V. 1975. Die ostgotischen Grab und Schatzfunde in Italien, Spoleto. , . 1960. , 9, 5-48. Golubovi, S. 2004. Sahranjivanje u Viminacijumu od I do IV veka. Neobjavljena doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet. Golubovi, S., Raikovi, A., Redi, S. 2006. Hronologija viminacijumskih nekropola u svetlu pronaenih fibula, Arheologija i prirodne nauke 1, Beograd, 57-60. Ivanievi, V., Kazanski, M. 2002. La ncropole da lpoque des Grandes migrations Singidunum, Singidunum 3, 101-145. Ivanievi, V., Kazanski, M., Mastykova, A. 2006. Les ncropoles de Viminatium lpoque des Grandes Migrations, Paris. , . 2013. , 313. , , 126-135. , ., , . 1990. VIMINACIVM. , . Mileti, N. 1962. Izvetaj o zatitnim iskopavanjima u Potocima kod Mostara, GZMS XVII, 153157. Mileti, N. 1970. Ranosrednjevekovna nekropola u Rakovanima kod Prijedora, GZMS XXV, 119-158. , . 1998. . . . , . , . 2002. VI , , 2000, , 343-359. , . 2003. . , , , 143-177.

32

, . 2004. , II, , 185-195. , . 2010. . , . , . 1968. 455. , 10-1/1968, 119-128. Radimsk, W. 1893. Rmische Grber bei Han Potoci nchst Mostar, WMBH I, 303-307. Schulze Drrlamm, M. 1986. Romanisch oder germanisch? Untersuchungen zu den Armbrust und Bgelknopffibeln des 5. und 6. Jahrhunderts n. Chr. aus den Gebieten westlich des Rheins und sdlich der Donau, JRGZM 33, 593-720. Vinski, Z. 1954. Ein vlkerwanderungszeitlicher Goldschmuck aus der Herzegowina, Germania 32, 307-313. Vinski, Z. 1971. Rani srednji vijek u Jugoslaviji od 400. do 800. godine, VAMZ V, 47-73. Vinski, Z. 1972/73. O rovaenim fibulama Ostrogota i Tirinana povodom rijetkog tirinkog nalaza u Saloni, VAMZ VI-VII, 177-216. Zeevi, N. 1997. Vizantija i Goti u balkanskim provincijama 324-491. godine. Neobjavljena magistarska teza. Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet. Zotovi, Lj. 1961. Izvetaj sa iskopavanja kasnoantike nekropole u Niu, Limes u Jugoslaviji I, 171-175. , . 1981. , XXXI/1980, 95-114. , . 1986. , Viminacium I/1986, 4157.

33