GINTER GRAS: Limeni dobo, 1960, 3 dela.

Roman o novijoj istoriji autorovog rodnog grada Gdanjska i neslavnoj istoriji njegovih malograana. Naroita pripovedna perspektiva zasniva se na neobinim osobinama glavnog lika, Oskara koji svet vidi i doivljava odozdo, sa stanovita fizike nedoraslosti: o postupcima i pogledima normalnih osoba rasuuje sa cinizmom, razgoliujui drutvene konvencije i ideologije. Gledane odozdo, metaforiki i doslovno, iz perspektive zbog koje se roman poredi sa pikarskim, te pojave postaju smene ili besmislene, ili groteskno izobliene. U grotesku idu i bizarne O. sposobnosti, protivne realistikoj motivaciji, a tu funkciju, da uzdrmaju uvreene oblike percepcije, imaju i sablanjivi prizori. Umetnik nastoji da se prirodna i drutvena zbivanja lie uobiajenih vrednosnih kategorizacija i tako posredno podvrgnu kritici. STRUKTURA: Prvi deo: 30-godinji oveuljak Oskar Macerat, pacijent psihijatrijske klinike u Diseldofu, optuen za ubistvo bolniarke, zapisuje ispovest o svom ivotnom putu. Sea se zaviaja Gdanjska u Poljskoj. Prepliu se 2 vremenske ravni: izlaganjem, koje traje od 1952-54, Oskar obuhvata vreme od 1899. kada je njegova baba upoznala dedu, poljskog palikuu i zaela njegovu majku, do 1954, kada zavrava memoare, na 30. roendan. Ispovest ne poinje roenjem, nego porodicom: baba Ana Bronski, deda Koljaek, roak i mogui otac Jan Bronski, Oskarovi roditelji. Svi su predstavnici sveta u kojem e se 1924. roditi Oskar. U realistiko izlaganje Gras uvodi fantastiku. Duhovni razvoj Oskara Macerata zavren je ve sa njegovim roenjem, a kao 3-godinji deak, kada dobija limeni dobo, odluuje da prekine sa rastom. Tim inom Oskar izraava protest prema svetu odraslih, protiv tromosti duha i uskogrudosti, i odbija da se uklopi u drutvo gde je nain gledanja sabijen u ablone i ogranien predrasudama. Neslaganje sa sredinom Oskar iskazuje i fantastinom sposobnou da glasom razbija staklo, to ini svaki put kada neko pokua da mu oduzme dobo: tako prvog kolskog uiteljici razbija naoare. To je kraj njegovog kolovanja, pa nastavlja kao samouk, lektira mu Geteov roman Srodne due i knjiga o Raspuinu. Istorija: Iz Oskarove perspektive prate se i sudbonosne godine dolaska i uvrivanja nacizma na vlast, koji pravo lice pokazuje novembra 1938, u Kristalnoj noi, kada su irom Nemake unitavane sinagoge, jevrejske kue i radnje. Na sudbini Jevrejina Markusa, trgovca igrakama, gde mu kupuju doboe, pokazuje se u romanu brutalnost nacizma. Te noi Oskar gubi svog jedinog prijatelja. Prisustvuje stravinim prizorima, i njima se zavrava prva knjiga. Drugi deo: sredinja tema je irenje nacizma, osvajaki pohodi i slom. Na poetku su detaljni opisi borbe za potu u Gdanjsku, kojom je 1. septembra 1939. poeo Drugi svetski rat. Tada gubi ivot Jan Bronski koga Oskar svesno tera u smrt. Povezani sa Oskarovom sudbinom, niu se vani istorijski dogaaji: Nemci osvajaju Poljsku i Francusku, poinju rat protiv SSSR. Pri tome je jedno od stilskih sredstava Grasa istovremeno prikazivanje privatnih sudbina i vanih politikih dogaaja: Tako sam nauio da Staljingrad lei na Volgi, ali manje me je zabrinjavala esta armija nego Marija (njegova prva ljubav) koja je tada imala grip. Ulazak sovjetskih trupa u Gdanjsk doivljava Oskar kao veliku zabavu: ne dotiu ga smrt, strah, poari, posmatra vake u kragni ruskog oficira i svesno tera u smrt i svog verovatnog oca Alfreda Macerata. Bei na Zapad, menjajui se i fiziki: od zaostalog deteta postaje deformisani oveuljak. Trei deo: Oskarovi doivljaji u Zapadnoj Nemakoj, gde je osnovni aspekt Oskarovo nastojanje da se ukljui u novo drutvo, kao i njegovo konano odustajanje. O. odluka da poetkom maja 1945. nastavi sa rastom u vezi je sa 8. majem, kapitulacijom nacistikog reima. Trebalo je smoi snage i pogledati istini u oi, i shvatiti kako je do katastrofe moglo doi. Oskar hoe da upotpuni svoje obrazovanje na Narodnom univerzitetu gde diskutuje sa katolicima i protestantima o kolektivnoj krivici, i istovremeno se osea krivim sa svima onima koji su mislili: izdrimo ovo sada, proi e to, pa kad kasnije opet krene, bar neemo imati ravu savest.

Likovi, tj. sudbine sa kojima Gras konfrontira Oskara tipini su za one Nemce koji nisu izvukli nikakvu pouku iz istorije i kojima je bilo stalo da to pre zaborave sve ono to je podsealo na rat: oportunista Cajdler, u ijem stanu Oskar iznajmljuje kupatilo; Klep, sanjar ubeen da se problemi ivota mogu poistovetiti sa dobrom kuhinjom, preko noi od monarhiste postaje komunista; Lankes, Oskarov poznanik, ponaanje mu se ne menja: iako ne ubija vie kao u ratu, brutalnost je i dalje bitna crta njegovog karaktera, a problem krivice reava tako to deli svet na aktuelni i proli, gde je njegova uloga u ratu prola, ak i kada mu se predoi da nita nije prolo, da se moramo opravdati i pred sadanjou i pred istorijom. Bebra: cirkuzant, ima posebno mesto u svetu protiv koga Oskar protestuje. Bebra je takoe prekinuo rast i intelektualno je nadmoan nad sredinom. Oskar ga ak prihvata za uitelja i otkriva mu svoj karakter. Bebru razlikuje od ostalih likova iz Oskarove okoline to to uvia politike okolnosti vremena: ve 1934. jasno mu je ta znai uspon nacizma, nema iluzija o njegovim ciljevima. Ipak, Bebra (uzaludno) pokuava da privoli Oskra da se prilagodi nacizmu, prilazi novoj vlasti, zauzima i visok poloaj u Ministarstvu za propagandu. Bebra predstavlja mnoge nemake intelektualce koji su, iako prozreli nacizam, odbijali da se suprotstave. U Bebrinom razgovoru sa Oskarom uje se izraz unutranja emigracija, to je aluzija na sve one koji su se prilagodili uslovima i odbijali da prue otpor, ime su, u krajnjoj liniji, postali sukrivci za dalje dogaaje, i koji su upravo tim izrazom pokuavali da brane svoj integritet. Poslednji susret Bebre i Oskara je nastavak puteva ovih figura od kojih prvi onglira svojim nazorima, dok drugi odbija kompromis sa saveu: Bebra je i u posleratnom drutvu naao ugledno mesto. Kroz razliite slojeve tog drutva u Dizeldorfu provodi Gras Oskara, koji, kao i Gras, prihvata razne poslove: poto je bio kamenorezac, postaje ugledan dez-muziar, a njegovi nastupi u jednom nonom lokalu su groteskni opis nemakog drutva. Gosti seckaju crni luk da bi im iznudio ljudsku suzu, tj. ono to im svet i njegovo zlo nisu mogli iznuditi autor ironino predlae nain koji bi trebalo da pomogne tamo gde je otkazala ljudskost. Oskar, za razliku od drutva koje ne pokazuje tugu, iako u svom ivotu i sam ima krivica i dovoljno razloga da plae, sauvao je sposobnost da se kritiki odnosi prema prolosti. Priseajui se porodice i ivotnih saputnika, Marije i Doroteje, majke, Jana Bronskog, Macerata koji je oseanja umeo da izrazi samo kroz orbice, svih onih koji su bili vredni oplakivanja, za Oskara se kae da je spadao meu ono malo srenika koji su dolazili do suza i bez luka. Oskar razliitim odnosom prema istoj prolosti motivie svoje odbijanje da se poistoveti sa nemakim drutvom 50-tih godina. Kraj romana je u sept. 1954. Oskar porie krivicu za ubistvo bolniarke, ali se i boji da bi mogao da bude osloboen i otputen iz bolnice u kojoj se osea sigurnim. Jer, nova poratna sredina ga je duboko razoarala. Nastalo je privredno blagostanje, ali je izostao pokuaj da se prevazie prolost, nema uslova za poetak od nule. Oskar u svojoj sredini ne nalazi nijedan ljudski ni politiki stav koji bi mogao da prihvati, pa se na kraju povlai. Sa 30 godina, on osea (kako stoji na poetku romana) svoj bolesniki krevet kao konano postignut cilj, kao utehu i zatitu od sredine. TIP ROMANA: Oskar za duhovne mentore navodi Getea i Raspuina i ne obrazlae izbor, ne pravi razlike izmeu nacizma i pokreta otpora, kao ni izmeu Hrista i sotone. On je bogohulnik i katolik. Oskar kao i pikaro, koristi prednosti drutvenog sistema u kojem ivi, ali ne prihvata i njegove obaveze; za pikarski roman je svojstveno iznoenje ivota u obliku ispovesti tehnikom retrospektive. Razlike: Oskar nije autsajder u drutvu, izdvaja se izgledom, a intelekt ga ini nadmonim u svojoj sredini. Pikaro nema ideale i sredina se sa njim igra, a Oskarov odnos prema svetu poiva na odmeravanju uzroka i posledica. Prednosti njegove odluke da u treoj godini zaustavi rast su precizno proraunate. Time to kod nedunog Alfreda Macerata svesno izaziva stalno oseanje teke krivice (jer je ostavio otvorenim vrata podruma u koji se Oskar svesno bacio da bi opravdao odluku prestanka rasta) Oskar obezbeuje sebi povlaen odnos u porodici. I odnosom prema sopstvenoj krivici koju osea zbog sauesnitva u ubistvu Jana Bronskog i Alfreda, a koju otvoreno priznaje, dokaz je da Oskar nije samo bespomona rtva okolnosti.

Travestija obrazovnog romana: prema obrascu obrazovnog romana, predoava se duhovni razvoj protagoniste koji se suprotstavlja sa drutvenom stvarnosti, i na kraju integrie u tu sredinu. Ali, jedna od osnovnih odlika Oskarovog ivota je da nijednom ne pokazuje sklonost ka naglim zaokretima niti preobraaju. Upravo razvoj, bez kojeg nema obrazovnog romana, nedostaje Oskaru, to se kae ve na samom poetku romana: Da kaem odmah: spadao sam u dojenad kod koje je duhovni razvitak zavren ve kod samog roenja, te se posle toga jo samo potvruje. U duhovnoj zrelosti nema razlike izmeu Oskara kao deteta i kao zrelog oveka. Spoljni faktori ne utiu na formiranje njegovog karaktera. To vai i za presudne trenutke njegovog ivota. Odluka 3-godinjeg Oskara da prestane sa rastom, odnosno kasnija, koju donosi na grobu oca, da nastavi da raste, nisu reagovanja na iskustva steena u drutvu. Oskar tei ciljevima koje sam postavlja i koji nemaju nieg zajednikog sa sredinom u kojoj ivi. UMETNIKI POSTUPAK: Oskar, dodue, stoji u sreditu panje a slika sveta se pre svega stvara iz njegove perspektive, ali Oskaru nedostaju elementi koji bi ga inili individualnom linou. Oskar je zapravo poetska konstrukcija. O tome svedoe i njegove fantastine sposobnosti: roen je intelektualno zreo, moe da zaustavi ili da pokrene svoj rast, moe glasom da razbija staklo. Od ovih sposobnosti je neodvojiva i funkcija koju Gras daje svom protagonosti: Oskar posmatra svet odozdo, porodicu, okolinu, grad, klasu malograana i, konano, celu epohu. Oskar bez emocija i prisnijih veza sa sredinom sa krajnjim cinizmom demaskira objektivnu stvarnost. Uz to , koristei se Oskarovim vienjem sveta, koji ga oslobaa objektivnog prikazivanja, Gras daje panoramu drutva. Figura Oskara Macerata posluila mu je da stvori satirian roman o naem vremenu. Parodije biblijskih mesta, religioznih shvatanja, kao i groteskno gledanje na istorijske dogaaje, nepriznavanje erotskih tabua svedoe o Grasovom umetnikom postupku. Ali, Oskar kao figura pravljena da na specifian nain osvetli stvarnost, ne iznosi istoriju svoju i svog vremena pravolinijski, izlaganje prekida pokazujui fotografije iz albuma iz Gdanjska i time prebacuje itaoca u vreme u kojem se pripoveda i stvara distancu prema prolosti. Istu funkciju imaju i razgovori sa posetiocima ili bolniarem Brunom. Oskar o sebi govori i u treem licu, ne samo prvom. Suprotstavljajui Oskara pripovedaa sa Oskarom o kome se pripoveda i koji kao figura stie iskustva u svetu, Gras itaoca ili ostavi u iluziji o autentinosti prie, ili se Oskar pojavljuje kao pripovedaki objekt, ije se avanture i pogledi prelamaju kroz optiku Oskara pripovedaa. Vrsta kritikog distanciranja je i poetak poglavlja Poiva na Zaspi gde Oskar sopstveni izvetaj o borbama gleda sa skepsom i smatra da ga treba ispraviti: Ponovo sam proitao poslednji pasus. Ja nisam zadovoljan, ali Oskarovo pero jeste. Ovakvih mesta ima dosta. U G. tekstovima se pojavljuju literarne forme ija je bitna osobina konstrukcija. Groteska, satira, parodija, kontrast, persiflaa, lajtmotiv, to su stilska sredstva u LD, i pokazuju da Gras svesno organizuje svoj tekst. POSTUPAK: U Grasovim tekstovima epizode, anegdote, igre rei mogu da se osamostale dotle da postaju same sebi cilj, teko im odrediti funkciju u tekstu. Grasov roman je sloene pripovedake tehnike koja objedinjuje razliite stilske postupke, meu kojima dominiraju montaa, iznenadni estetski obrti, preplitanje vremenskih ravni. G. se dugo pripremao za dela. Temama koje su vaile za tabu pristupa bez potovanja. Pie o istorijskim linostima i dogaajima, legendama, o geografskim pojmovima vanim za sudbinu nemakog naroda, o religiji i ideologijama sa namerom da razara spomenike i autoritete. Pri tome a to je bitna osobina Grasovog stila ne nastupa angaovano, i ne eli ni da ubedi itaoca. Nacionalsocijalizam je u sreditu Limenog doboa, Gras pie o vremenu koje su obeleili uspon i pad nacizma. Ova tema je najvie i privlaila nemake pisce, i bila naroito aktuelna 30-tih godina (Breht, Man). Nova, Grasova generacija drugaije pristupa ovom problemu: nije pokuavala da analizuje korene zla, nego je pokulaa da opie objektivnu stvarnost. Novina: U Limenom dobou predoena je panorama srednjeg sloja graanstva koji nacizam osvojio postepeno i neprimetno, ne nalazei pri tom bilo kakav otpor. Gras je panju italaca usmerio na iroki srednji stale sa njegovim malograanskim navikama i pogledima na svet kojima su po pravilu nacisti, dok su osvajali vlast, dodeljivali skromne uloge.

Vailo je opte miljenje da su za velike politike promene u Nemakoj bili odgovorni interesi krupnog kapitala, vojni vrhovi ili politiki fanatici. Meutim, u Limenom dobou nacizam dolazi na vlast bez spektakularnih promena ili zahvata. Alfred Mancerat stoji za stotine hiljada slinih koji se rano odluio za ulazak u partiju to je...dalo povoda da se igra skat. Gras pokazuje moralnu krhkost sloja kome je igra karata vrhunac sree i koji nacizmu nema ta da suprotstavi. Inae se nije mnogo izmenilo, sem to je iznad pijanina skinuta slika natmurenog Betovena... Hitler i genije visili su jedan naspram drugoga, gledali se, skrozirali se, a da se nikad nisu zavoleli na taj nain su dole na vlast snage novog poretka. Gras u Limenom dobou demaskira nacizam kao pokret malograana i oportunista, ljudi bez stavova, merila i ideala. Grasov malograanin je u uniformi koju kao Macerat kupuje pare po pare, koju voli da nosi i po suncu, koga ena vara dok stoji u stroju. Macerat nije neovek, nego jedan od hiljade obinih, sitnih, koje dosada tera od kue i je utoite kojima nova partija skata. Macerat ini ono to su i drugi: Navikao ovek da mae kada drugi mau, smeje se i tape kada i drugi.. Zato je i rano uao u Nacionalsocijalistiku partiju, u doba kada to uopte jo nije bilo unosno, kada mu je to samo oduzimalo njegove nedeljne prepodneve. Gras hoe da naglasi odreeni nivo svesti i ponaanja pojedinca, kao i jedne drutvene klase liene etikih normi. Pripoveda kome kao da nedostaje uvid u celinu samo registruje, i to precizno i detaljno, svakodnevni, gotovo idilini ivot. Naravno, sutina tog mehanizma ostaje neshvatljiva A. Maceratu, kao i svima njemu slinima. Iz njegove perspektive, male promene koje dolaze ne znae mnogo. Ali, Grasov svet odraslih i dat je tako da mu se ne moe verovati. Samo Oskaru, nepodmitljivom posmatrau drutva sa strane, odozdo, dozvoljava Gras da objektivno iznese stanje stvari. Nije Oskar zaostao u razvoju, nego drutvo u kojem Oskar ivi. To pokazuje poglavlje Tribina, i u isto vreme pokazuju onu stranu nacistikog pokreta koju je Gras eleo da pokae. Bebra skree panju Oskaru na stvarne namere novog reima: Videete! Doi e! Zaposee sveane trgove! Podii e tribine, i sa njih e propovedati napu propast! Gledajte da uvek sedite na tribini, da nikad ne stojite pred tribinom. Biti ispred tribina znai ponaati se kao Macerat, jedan od hiljada fanatika fasciniranih uniformama, paradama, ordenjem, marevima, demagokim govorima, jedan od onih kojima je nova religija, nacizam, ispunila unutranju prazninu i ponudila priliku za herojstvo koje se, bar do poetka rata, ispoljavalo ispred tribina. Tu gotovost malog oveka da se bez razmiljanja stavi u slubu novog poretka, dobrovoljno odrekne slobode, nae ostvarenje u slepoj pokornosti voama i dogmama, Gras razobliava opet slikom tribina: Ljude bi trebalo odvesti najpre iza tribina da vide kako izgleda s te strane... Ko je ikad osmotrio tribinu odostrag, taj e od tog asa... biti imun protiv svih arolija koje se slave na tribinama. Gras prikazuje da se dogaaji razvijaju bez ikakvog uticaja sloja koji ih zapravo nosi. Nesrea je, kae Oskar, obuvala sve vee izme. Re je o 30-tim godinama, o teroru, o Kristalnoj noi, o pogromima, o zavoenju totalne diktature u zemlji, i, na kraju, o poetku Drugog svetskog rata. Upravo zato to je italac sve vreme upuen na Oskarov neutralan izvetaj koji se kloni analiza i tumaenja, vanu ulogu imaju mesta preko kojih italac dobija neuobiajeno jasan uvid u dogaaje. Npr. kada Oskar komentariui dogaaje prihvati ton objektivnog pripovedaa kome je dozvoljeno da se u radnju umea i itaocu iznese pravo stanje stvari, daje objanjenja koja on ne bi mogao dobiti ni od jednog junaka radnje: itav jedan lakoveran narod verovao je u Boibatu. Ali je Boi bata bio ustvari plinar...i ree: Ja sam Spasitelj ovog sveta. Sarkastinom priom o Boi-bati koji je zapravo zloinac, otkriva Gras itaocu nemaku objektivnu stvarnost, daje sliku malograanina kao obmanutog sauesnika koji pomae nacizmu u pohodu na vlast. Nade koje je jedna klasa vezivala za uspon nacizma, od kojeg je oekivala spas, gorko su izneverene. Gras ne ide dalje u objanjenjima pojave nacizma, jer perspektiva iz koje se roman pripoveda to ne dozvoljava. Stajalite Oskara ispod tribina doputa da se nacizam lii sveg patetinog i demonskog, kao i da se u njemu otkrije ono to je nitavno i banalno. Ali, koreni zla ostaju nevidljivi. Nacizam se ne predoava itaocu kao rezultat istorijskog procesa, nego kao stvarnost jednog sveta koji se u stvarnosti obreo i koji nema nikakvih izgleda da poloi raune o tome kako je ta stvarnost nastala.