Aska i vuk - Ivo Andric Ovo se desilo u ovcijem svetu na Strmim Livadama.

Kad je Aja, krupna ovca te kog r una i okruglih ociju, ojagnjila svoje prvo jagnje, ono je izgledalo kao i sva os tala novorodencadi aka vla ne vune koja pocinje da kmeci. Bilo je ensko. I bilo je s iroce, jer je Aja upravo tih dana izgubila mu a koga je mnogo volela. To dete majk a je nazvala Aska, nalazeci da je to vrlo pristalo ime za buducu ovcu-lepoticu. Prvih dana jagnje je i lo za majkom, kao i sva ostala jagnjad, ali cim je stalo da trci na svojim jo krutim i neobicno izdu enim no icama, i da pase samostalno, odmah je pocelo da pokazuje svoju cud. Nije se dr alo majcina skuta, nije slu alo njena do zivanja ni kucanje zvona na ovnu prethodniku, nego je volelo da luta putevima ko je je samo nalazilo, da tra i odvojenu pa u na udaljenim mestima. Majka je opominjal a svoje inace dobro i lepo i pametno dete, obasipala ga savetima i prekorima i p redocavala mu sve opasnosti takvog vladanja u kraju kao to je njihov, gde ima uve k poneki lukav i krvolocan vuk, kome cobani ni ta ne mogu i koji kolje ovce i njih ovu jagnjad, narocito kad se odvoje i zalutaju. Strepela je Aja, i cesto se pita la u koga se umetnulo ovo njeno dete, i to ensko, da je ovako svojeglavo i nemirn o. Na koga je da je, tek to ilje e tako u ovcijem svetu nazivaju iparice i decake bi lo je velika briga materina. U koli, Aska je prilicno ucila i dosta dobro napredo vala. Ali kad god bi majka oti la da se raspita za njene ocene i vladanje, ucitelj ica je odgovarala da je dete darovito i moglo bi da bude prvi dak, samo da nije tako ivo i rasejano. Jedino iz fiskulture imalo je stalno odlicnu ocenu. Jednog d ana, kad je zavr ila sa dobrim uspehom razred, Aska je stala pred majku i izjavila da eli da uci baletsku kolu. Majka se najpre odlucno oduprla. Navodila je mnoge r azloge, sve jedan ubedljiviji od drugog. Dokazivala je da niko u njihovoj porodi ci nije bio drugo do mirna ovca domacica. Umetnost je, govorila je majka, nesigu ran poziv koji nit hrani nit brani onog ko mu se oda. Put umetnosti uop te je neiz vestan, varljiv i te ak, a igra je ponajte a i najvarljivija od svih umetnosti, cak ozlogla ena i opasna stvar. Tim putem nije po la nijedna ovcica iz dobre kuce. I sve tako. ta ce, najposle, kazati ceo ovaj na ovciji svet kad cuje da je moja kcerka po la upravo tim putem? Tako je odgovarala Asku njena bri na i dobronamerna majka. A li poznavajuci narav svoje kceri, unapred je znala da se njenoj elji nece moci du go odupirati. I popustila je. Upisala je malu u ovciju baletsku kolu, nadajuci se da ce tako mo da donekle ukrotiti njen urodeni nemir, iako su i ovce i ovnovi iz stada u vecini osudivali tu majcinu odluku. Ne bi se moglo reci da je Aja bila r avnodu na prema zamerkama i ogovaranjima ovaca i ovnova u toru i na pa i, ali majka voli svoje dete toliko da uz njega zavoli i one njegove osobine koje ne odobrava u du i. Malo-pomalo, mirila se ovca-majka sa cerkinom eljom i pocinjala drukcije d a gleda na stvar. Ona se pitala ta, na kraju krajeva, mo e biti ru no u umetnosti? A igra je najplemenitija od svih ve tina, jedina kod koje se slu imo iskljucivo svojim rodenim telom. To mirenje joj je bilo utoliko lak e to je mala Aska zaista pokaziv ala mnogo dara i volje za igru, i vidno napredovala. A uz to, devojcica je bila cedna i bezazlena kako se samo po eleti mo e. Ali svoje cudne i opasne navike da lut a daleko od ovcijih pa njaka i plandi ta nije mogla da se oslobodi nikada. I jednog dana desilo se ono cega se Aja uvek pribojavala. Aska je sa odlicnim uspehom zav r ila prvu godinu baletske kole i upravo je trebalo da pocne drugu. Bio je pocetak jeseni sa jo jakim suncem, koje neprimetno pocinje da bledi, i toplim kratkim ki am a od kojih se stvara radosna duga iznad vla nih i obasjanih predela. Aska je toga dana bila narocito vedra i ivahna i rasejana. Zanesena sve inom dana i lepotom socn e trave, za la je malo-pomalo sve do ivice udaljene bukove ume, pa cak i u nju. Tu je trava bila, kako se Aski cinilo, narocito socna i to dublje u umu, sve socnija. U umi je bilo jo mlecne magle koja se, kao ostatak neke cudne nocne igre, povlaci la pred suncem. Belo i svetlo i tiho. Slaba vidljivost i potpuna ti ina stvarale s u zacaran predeo u kom prostor i daljina nisu imali mere i u kom je vreme gubilo svoje znacenje. Aska je nju ila stare nagnute bukve obrasle mahovinom koja opija kao prica o neobicnom do ivljaju, pretrcavala svetle zelene cistine, i cinilo joj se da prici nema kraja ni neobicnim do ivljajima broja. I kad je bila na jednoj od takvih cistina na la se odjednom lice u lice sa stra nim vukom. Iskusan, star i drz ak, on se bio privukao sve do tih krajeva u koje inace vukovi u to doba godine n e silaze. Njegovo olinjalo krzno, zelenkasto i smede, omogucilo mu je da se izje dnaci sa jesenjim bukvama i travom koja pocinje da vene. Divni predeo, koji je o

pijao i zanosio Asku, digao se odjednom kao tanka i varljiva zavesa, a pred njom je stajao vuk u agrenih ociju, podvijena repa i kao na smeh malko iske enih zuba, s tra niji od svih majcinih opomena. Krv se u Aski sledila i no ice su pod njom odrven ele. Prisecala se da treba da dozove svoje, i otvarala je usta, ali glasa nije b ilo. Ali smrt je pred njom bila, nevidljiva a jedina i svugda nja, grozna i nevero vatna u svojoj grozoti. Vuk je napravio polukrug oko svoje nepomicne rtve, polaga nim, mekim hodom koji prethodi skoku. Izgledalo je da sa nevericom, ukoliko vuko vi poznaju nevericu, posmatra ilje e i da se sa sumnjom, jer za sumnju su vukovi sp osobni, i sa strahom od zamke pita kako je ovako mlado, belo i lepo, moglo zalut ati cak ovamo i doci mu tako reci pod zub. Za rtvu to su bili neocekivani cudni t renuci, negde izmedu samrtnog u asa, u kom je vec bila potonula, i nezami ljene, krv ave i konacne cinjenice koja se krije iza reci smrt. To je vec premrloj Aski ost avljalo ne to malo vremena i tamo gde je mislila da ga vi e nema i ne mo e biti, ali t ako malo da je to jedva licilo na vreme. To joj je dalo i snage za pokret, ali t o nije bio pokret odbrane, jer za njega nije bila sposobna. Poslednji pokret mog ao je biti samo igra. Te ko, kao u mucnom snu, devojcica je ucinila prvi pokret, j edan od onih pokreta koji se ve baju uz " tanglu" i koji jo i ne lice na igru. Odmah za tim je izvela drugi, pa treci. Bili su to skromni, ubogi pokreti na smrt osud enog tela, ali dovoljni da za koji trenutak zaustave iznenadenog vuka. I kad je jednom pocela, Aska ih je nizala jedan za drugim, sa u asnim osecanjem da ne sme s tati, jer ako izmedu jednog i drugog pokreta bude samo sekund razmaka, smrt mo e u ci kroz tu pukotinu. Izvodila je "korake", onim redom kojim ih je ucila u koli i kao da cuje o tri glas svoje uciteljice: "Jedan i dva! Jedan i dva i tri!" Tako j i lo sve redom. Sve to je u toku prve godine mogla da nauci. Pokreti su kratki, br zi, i ne mogu da ispune vreme to stoji nepomicno kao praznina iz koje stalno pret i smrt. Pre la je i na figure koje se u koli izvode bez oslona, na sredini sale. Al i tu su njeno znanje i njene snage bili ograniceni. Pravilno i potpuno umela je da izvede dve-tri figure. I ona ih je izvodila groznicavo. Jedna, pa druga, pa t reca. I tu je bio otprilike kraj njenog znanja i ve tine. Morala je da ponavlja po krete, a bojala se da ponavljanjem ne izgube od svoje snage i privlacnosti. I uz alud je nastojala da se seti jo necega to bi mogla da izvede i cime bi zatrpala po nor koji je ceka na kraju igre. Vreme prolazi, vuk jo gleda i ceka, ali vec pocin je da se pribli ava, a pred njom su nemilosrdno zatvorena sva dalja znanja klasicn e igre, i glas uciteljice postaje sve ti i, gubi se negde potpuno. Dobro je poslu il o njeno znanje, ali sad je i njemu do ao kraj. Znanje izneverilo, kola ne ume ni ta v i e da joj ka e, a valja iveti i, da bi se ivelo, igrati. I Aska je krenula u igru izn ad kola i poznatih pravila, mimo svega to se uci i zna. Ko zna da li je svet ovaj, otkad postoji, video ono to je toga dana videla skromna i bezimena uma iznad Strm ih Livada. Preko zelenih cistina, preko uskih prolaza, izmedu sivih i te kih bukov ih drveta, po glatkom i smedem cilimu od li ca koje se godinama sla e jedno na drugo , igrala je ovcica Aska, cista, tanka, ni jo ovca ni vi e jagnje, a laka i pokretna kao bela vrbova maca koju nosi vetar, sivkasta kad bi u la u pramen tanke magle a svetla, kao iznutra obasjana, kad bi se na la na cistini prelivenoj suncem. A za njom je, necujnim koracima i ne odvajajuci pogled, od nje, i ao matori kurjak dugo godi nji i nevidljivi krvnik njenog stada. Lukavi, hladni i poslovicno oprezni vuk , kome ni ljudi ni ivotinje nisu mogli ni ta, bio je najpre iznenaden. To iznenaden je pretvaralo se sve vi e u cudenje i cudnu, neodoljivu radoznalost. Isprva se pri secao ko je i ta je, gde se nalazi i ta treba da radi, i samo je govorio sam sebi: "Da se prvo nagledam ovog cuda nevidenog. Tako cu od ovog cudnog ilje eta imati ne samo krv i meso nego i njegovu neobicnu, sme nu, ludu i ludo zabavnu igru, kakvu kurjacke oci jo nisu videle. A njegova krv i meso nikad mi ne ginu, jer ga mogu o boriti i zaklati kad god hocu, i ucinicu to, ali tek na svr etku igre, kad vidim c elo cudo dokraja." Misleci to, vuk je i ao za ovcicom, zastajkujuci kad ona zastan e i opru ajuci korak kad ona ubrza ritam igre. Aska nije mislila ni ta. Samo je iz o vog malog tela, koje je bilo satkano od cistih sokova ivotne radosti a osudeno na neminovnu i neposrednu smrt, izvlacila neocekivanu snagu i neverovatnu ve tinu i raznolikost pokreta. Znala je samo jedno: da ivi i da ce iveti dok igra, i to bolje igra. I igrala je. To nije vi e bila igra, nego cudo. Tako se novo cudo! i vukovo cudenje pretvaralo sve vi e u divljenje, stvar potpuno nepoznatu u vucijem rodu, jer kad bi vukovi mogli da se icem na svetu dive, oni ne bi bili ono to su. A to

nepoznato osecanje divljenja obeznanilo je vuka toliko da ga je ova izgubljena o vcica, mrtva od straha od smrti, vukla za sobom kao da ga vodi na nevidljivoj al i cvrstoj uzici, vezanoj za nevidljivu alku koja mu je proturena kroz nju ku. Iduc i tako mesecarski, ne gledajuci gde staje i ne dajuci sebi vi e racuna o pravcu u kom ide, vuk je jednako ponavljao sam u sebi: "Krv i meso ovog ilje eta nikad mi ne ginu. Mogu da ga ra cerecim u svakom trenutku, kad mi se prohte. Nego, da se nagl edam cuda. Da vidim jo ovaj pokret, pa jo ovaj..." I sve tako, jo ovaj, pa jo ovaj, a svaki je bio zaista nov i uzbudljiv i obecavao iduci, jo uzbudljiviji. Promical e su, jedna za drugom, umske cistine i sumracni vla ni hodnici ispod bukava, zastrt i suvim li cem. Sto ivota osecala je sada u sebi mala Aska, a sve njihove snage upo trebila je da produ i jedan jedini, svoj ivot, koji je bila vec pregorela. Mi i ne znamo kolike snage i kakve sve mogucnosti krije u sebi svako ivo stvorenje. I ne slutimo ta sve umemo. Budemo i prodemo, a ne saznamo ta smo sve mogli biti i ucini ti. To se otkriva samo u velikim i izuzetnim trenucima kao to su ovi u kojima Ask a igra igru za svoj vec izgubljeni ivot. Njeno telo se vi e nije zamaralo, a njena igra je sama iz sebe stvarala nove snage za novu igru. I Aska je igrala. Izvodil a je sve nove i nove figure, kakve ne poznaje kola nijednog ucitelja baleta. Kad bi joj se ucinilo da se vuk pribira i priseca ko je i ta je, onda je pojacavala b rzinu i smelost svoje igre. Izvodila je preko oborenih debala neobicne skokove, koji su vuka nagonili na smeh i na novo divljenje i izazivali u njemu elju da se ponove. Skakala je na povaljene bukve i na onom jastucicu od mahovine koja ih po kriva, stojeci samo na stra njim nogama, pravila od sebe belu, veselu cigru koja z aslepljuje oci gledaoca. Zatim bi uspravljena, samo na prednjim nogama, pretrcal a sitnim i sve br im koracima neku ravnu i jo zelenu povr inu medu drvetima. Kad bi n ai la na otvorenu strminu, spustila bi se strmoglave, opona ajuci smelu skija icu, niz stazu od glatkog suvog li ca, ali tako brzo kao kad neko palcem prevuce briljanta n "glisando" preko klavijature: fuuu-it! A vuk bi se sa uljao za njom to br e mo e, sam o da ne izgubi iz vida ni ta od igre. Jo uvek je ponavljao u sebi da mu, pre ili po sle, krv i meso ovog ilje eta ne ginu nikad, samo da vidi potpuno i do kraja njegov u igru, ali je to ponavljao svaki put sve krace i slabije, jer je u njemu sve vi e mesta zauzimala igra i potiskivala sve ostalo. A ni vreme ni du inu puta nisu mer ili ni vuk ni Aska. Ona je ivela a on je u ivao. Kad su culi bolni meket ovce Aje i razabrali uznemirenost koja je i la od stada do stada, cobani su izabrali izmedu sebe dvojicu mladih i smelijih i poslali ih u umu da potra e izgubljeno neposlu no ilj e e. Jedan od njih je imao samo drenovu toljagu, ali dobru, a drugi je nosio o ram enu pu ku, ako se tako mo e nazvati ono ne to garave kapislare. To je bila slavna star udija, jer se pricalo da je njegov otac ubio iz nje, na samoj ogradi svoga tora, izgladnela vuka. A i to, kao sve to se prica, ko zna kako je bilo, i da li je bi lo ili nije. Svakako, to je bilo jedino parce vatrenog oru ja na Strmim Livadama, i ono je slu ilo vi e da podigne hrabrost i samopouzdanje kod cobana, nego to je bilo stvarno opasno za vukove. Do li su do ivice ume i tu su malo oklevali, pitajuci se u kom pravcu da krenu. Jer u umi ima hiljadu ulaza, a ko ce sagledati nevidljive tragove jagnjecih papaka. Po li su po tragu zelene trave i dobre pa e, kao najsigur nijem. Sreca ih je poslu ila. Tek to su u li malo dublje u umu i ispeli se na malu uzv isinu, ugledali su u dubini ispred sebe cudan prizor. Stali su i pritajili se. K roz dubok otvor u granju mogli su neprimeceni da vide: u smelim a pravilnim piru etama ovcica Aska prelazi zelenu cistinu, a za njom, na odstojanju od nekoliko k oraka, klip e krupni olinjali vuk, i oborene nju ke, sav u pogledu, povladuje repom. Nekoliko trenutaka cobani su stajali kao skamenjeni od cuda, ali onda su se pri brali. Kad je Aska do la do prvih drveta i tu naglo promenila oblik i ritam igre, a vuk se nalazio jo na cistini, okrenut gledaocima bocno, stariji cobanin je skin uo pu ku, nani anio i opalio. Odjeknula je uma i poletelo suvo li ce sa retkim, upla enim pticama. Na okrajku cistine desila se neocekivana stvar. Iz svog prekinutog pok reta, kao ptica pogodena u letu, pala je Aska, a vuk je kao zelena senka klisnuo u umu. Cobani su strcali i na ravnom mestu na li onesve cenu Asku. Nikakve povrede n ije bilo na njoj, ali je le ala u umskoj travi kao mrtva. Iza vuka je ostao krvav t rag. Stariji cobanin je napunio pu ku, a mladi je prihvatio svoju toljagu sa obe r uke, i tako su krenuli za krvavim tragom. I li su sporo i oprezno. Ali nije im tre balo mnogo ici. Ranjeni vuk je imao sange da be i svega stotinak koraka, dok mu je rana bila jo vruca, a onda se sru io u jednom cestaru. Stra nji deo tela bio mu je o

duzet, ali je prednjim nogama kopao zemlju, izmahivao glavom i kezio zube. Lako su ga dotukli. Sunce je bilo tek pro lo polovinu neba kad su se cobani vratili. Si lazili su zagasitim pa njacima, izmedu stada i torova. Mladi je vezao kurjaka svoj om tkanicom za stra nje noge i lako vukao niza stranu njegovu krvavu i izdu enu tele sinu. A stariji je nosio belo ilje e. Prebacio ga je, po cobanskom obicaju, sebi pr eko vrata. Askina lepa glava visila mu je, kao mrtva, niz levo rame. Velika je b ila radost na Strmim Livadama. Bilo je cestitanja, graje i pevanja, i prekora i suza i pocikivanja i veselog blejanja bez kraja i konca. Aska je do la sebi. Pribi rala se sporo, le eci u travi nepomicna i skopnela, vi e slicna bacenom runu nego ivo j ovcici. Nije osecala na sebi zdrava mi ica ni ilice koja nije bolela. Oko nje je, suzna i presrecna, u urbano trcala njena majka i kupile se ovce i ovnovi kao na c udo. Aska je dugo bolovala i sporo se oporavljala od stra nog do ivljaja, ali su nje na mladost i volja za ivotom, majcina dobra nega, i op te sauce ce svih stanovnika St rmih Livada najposle savladali bolest. I Aska je ozdravila i postala poslu na cerk a i dobra ucenica, a s vremenom i prvakinja baleta na Strmim Livadama. Po svetu se pisalo i pricalo i pevalo o tom kako je ovcica Aska nadigrala i prevarila str a nog vuka. Aska sama nije nikad govorila o svom susretu sa zverom ni o svojoj igr i u umi. Jer, o najvecim i najte im stvarima svoga ivota niko ne voli da govori. Tek kad je pro lo nekoliko godina i kad je u sebi prebolela svoje te ko iskustvo, Aska je po svojoj zamisli postavila cuveni balet, koji su kriticari i publika nazival i "Igra sa smrcu", a koji je Aska uvek nazivala "Igra za ivot". Posle je ivela dug o i srecno, postala igracica svetskog glasa, i umrla u dubokoj starosti. I danas , posle toliko godina, igra se taj njen cuveni balet u kom umetnost i volja za o tporom pobeduju svako zlo, pa i samu smrt.