Copyright UNIVERZITET METROPOLITAN, Beograd. Sva prava zadrana.

a. Bez prethodne pismene dozvole od strane Univerziteta METROPOLITAN zabranjena je reprodukcija, transfer, distribucija ili memorisanje nekog dela ili itavih sadraja ovog dokumenta., kopiranjem, snimanjem, elektronskim putem, skeniranjem ili na bilo koji drugi nain. Copyright - BELGRADE METROPOLITAN UNIVERSITY. All rights reserved. No part of this publication may be reproduced, stored in a retrieval system or transmitted in any form or by any means, electronic, mechanical, photocopying, recording, scanning or otherwise, without the prior written permission of Belgrade Metropolitan University.

UVOD U MODNI DIZAJN

I DEO/OSNOVNI MODNI POJMOVI I OSNOVE MODNE ILUSTRACIJE a.Definisanje optih modnih pojmova b.Crtanje I osnovno ilustrovanje enske modne figure c.Osnove modne ilustracije I primena u printanim medijima Uvod
Radionica za Modni dizajn ima za cilj da prikae karakteristine elemente u okviru oblasti modnog dizajna koje su kljune za sam rad I realizaciju dizajnerskih reenja buduih modnih dizajnera I profesionalaca. Moda je danas jedan od fenomena modernog sveta. Poput politike, ekonomije i umetnosti, nezaobilazan je deo svakodnevice bilo da je posmatrana kao deo kreativne industrije, kao ideologija, mehanizam ili prosto kao svakodnevno izraavanje oblaenjem. Pojam moda je vrlo teak za definisanje, irokog je znaenja i obuhvata na neki nain line elemente dobrog ukusa, stila u svim sferama ovekovog drutva muzika, literatura, slikarstvo, arhitektura, oblaenje. Moda jeste deo drutvene sfere koji se razvijao uporedo sa ostalim sferama drutvenog ivota, a kroz periode istorije sve one su imale uticaj jedna na drugu, pod kojim su se razvijale i pod kojim e se i dalje razvijati. Razvoj mode, njenog izraza i jezika, industrije tekao je pod uticajem kulturolokih promena (ratovi, razvoj trgovine, industrija zabave), koncepta ivotnog stila (klime, posla, slobodnog vremena), promena u komunikaciji (socijalni status, religijsko opredeljenje) i pod uticajem promena u tehnologiji (inovacije, masovna proizvodnja, nauka). U okviru radionice koja se sastoji iz tri osnovna dela upoznaemo se osnovnim pojmovima I oblastima mode ali I sa osnovama modne ilustracije u okviru prikaza osnovne modne figure I pravila u izrazu iste kao I mogunostima modne ilsutracije u okviru printanih medija.Drugi deo radionice upoznae vas sa oblasti tekstila I mogunosti intrevencija na tkaninama koje ine osnovni deo modnih dizajnerskih reenja dok je trei deo posveen oblasti krojenja I ivenja gde emo se pozabaviti osnovama konstrukcije suknje.

UVOD U MODNI DIZAJN

Moda bledi samo stil ostajeCoco Chanel(Google images)

Pomalo je teko definisati sam pojam mode u dananje vreme jer on razliitim ljudima predstavlja razliito znaenje ali svakako moda predstavlja lini izraz-ekspresiju svakog od nas pojedinano.

(Google images)

UVOD U MODNI DIZAJN

(Google images)

Francuska dizajnerka Coco Chanel pomalo poetino jednom je izjavila da Moda nije samo neto to je izraeno u odei ve je moda na nebu,na ulici,moda je ideja,nain ivota,ono to se deava oko nas.I zaista delimino to jeste istina,moda nije odredjena samo onim to nosimo i izborom garderobe ve se proima i u nainu ponaanja,naoj linosti kao i naim pogledima na svet koji nas okruuje.Kao osnovnom definicijom mode I pomalo generalnom to je termin za popularni stil u odevanju,obui,aksesoaru koji je prihvaen od veine u odredjenom vremenskom periodu.Pojam mode odnosi se i na nain ivota kao i na kreacije dizajnera koje se kupuju od strane veeg broja ljudi. Re moda potie od francuske rei la mode, koja vodi poreklo od latinske rei modus, to znai nain i odnosi se direktno na vrstu i nain ivota jednog naroda.Moda danas oznaava nain, stil, obrazac ponaanja kojeg se ljudi u odreenim oblastima drutvenog ivota, pa prema tome i u odevanju, pridravaju u nekom vremenskom periodu.

UVOD U MODNI DIZAJN

(Google images)

(Google images)

Modni dizajn je primena optih dizajnerskih reenja i umetnosti,kao i inspiracije svetom koji nas okruuje na osmiljavanje odee i aksesoara.Modni dizajn je uvek pod uticajem raznih kulturolokih pojmova,kao i vremena i prostora u kome nastaju dizajnreska reenja a dizajneri mogu raditi ili samostalno u osmiljavanju svojih modnih linija ili u timu kada rade za neke brendove i modne kue. Ono to neko umetniko delo ili kreaciju ini vie vrednim u odnosu na druge su elementi koji su korieni u njihovom komponovanju - oblikovanju i estetski principi naela, odnosno nain na koji je to uinjeno.Kao to umetnik koristi razliite elemente kompozicije 5

UVOD U MODNI DIZAJN

i principe komponovanja da bi stvorio estetski vredno umetniko delo, modni dizajner koristi elemente i principe modnog dizajna da bi realizovao svoju kreatorsku imaginaciju i viziju i ostvario dobru i estetski vrednu kreaciju, u kojoj svi delovi ine jedinstvenu, prijatnu i skladnu, harmoninu celinu koja pleni tuu panju, a vlasniku prua samopouzdanje, jer ga ini zadovoljnim i srenim. Posao modnog dizajnera je da osmisli odevni predmet koji e biti jednako funkcionalan ali i estetski prihvatljiv a u obzir se esto uzimaju i tipovi ljudi kao i okolnosti u kojima se odredjeni odevni predmet nosi.Tako se dizajn moe podeliti na individualne odevne predmete koji se dizajniraju u okviru haute couture varijanti ili opet onih za veinsko trziste mass market ,gde spada npr. casual wear ili pret a porte (ready to wear).Podruja modnog dizajna mogu biti-enska odea -Dnevna odea, veernja odea, donji ve, sportska odea, trikotaa -Muka odea -Dnevna odea, veernja odea, sportska odea, trikotaa -Deija odea -Odea za deake, odea za devojice, tinejderska odea, trikotaa Modni kreator se bavi kako individualnim reenjima tako i u okviru modnih kolekcija.Rad u komercijalnoj industriji je kompleksan a izrada kolekcije ide u nekoliko faza Prognoza modnog trenda Inspiracija - ideja Razrada ideje Odabir Naziv kolekcije Sastavni delovi kolekcije Kreiranje
.

UVOD U MODNI DIZAJN

(Google images)

(Google images)

UVOD U MODNI DIZAJN

Neka od zanimanja u okviru oblasti modne industrije se:

Smostlni modni dizjner Modni dizjner u msovnoj produkciji Proizvodni mender u modnoj produkciji Modni stilist Modni ilustrtor Tehniki dizjner u modnoj produkciji Dizjner grfikih reenj u okviru mode Dizjner identitet i brendirnj Mender u modi Mrketing mender u modi PR i event mender u modi

U narednim prikazima upoznaemo vas sa osnovnim kategorijama u okviru koji modni kreatori stvaraju svoje kolekcije

Pojam Haute couture Do 1950 modna odea I vei broj modnih kreatora je konstruiso odeu po meri a svaki odevni predmet je radjen zasebno za klijenta pa je otud I nastao ovaj pojam haute couture.Mada se ovaj pojam pojavio jos poetkom XX veka sa Charles Worthom ipak je veini postao poznat u ve pomenutom periodu.Odevni predmet uglavnom je izradjen od visko kvalitetnih tkanina,veoma skupih a sam komad je uradjen sa puno panje I runo izradjenih detalja.Izgled I savren kroj su ovde absolutni prioritet Elie Saab jedan je od najpoznatijih dizajnera ``Haute couture`` dananjice

UVOD U MODNI DIZAJN

UVOD U MODNI DIZAJN

Pojam Ready-to-wear (pret-a-porter)

(Google images) Poznate modne kue Celine (slika levo) I Balneciaga (slika desno) Ready-to-wear odea je na neki nain prelaz od haute couture ka mass marketu.Odea nije izradjena za individualnog kupca ali velika panja posveuje se idalje materijalima I kroju. Readyto-wear kolekcije obino su prikazane svake sezone na manifestacijama poput fashion weeka I to dva puta godinje I sl.

10

UVOD U MODNI DIZAJN

Pojam Mass market

(Google images)

(Google images)

Mass market stie do velikog broja konzumenata I uglavnom se prate velike I priznate modne kue sa svojim izgradjenim stilovima I kolekcijama iz kojih se izdvajau odredjeni odevni komadi koji se od veoma povoljnih materijala I jednostavnije produkcije izradjuju u velikim koliinama a cena im je veoma pristupana.

11

UVOD U MODNI DIZAJN

Osnove modne ilustracije-Modna figura

Razumevanje ljudske figure kljuno je za modnu skicu i ilustraciju, koja predstavlja proces crtanja stilizovane odee na modnoj figuri.Laikom posmatrau modna skica vrlo esto moe izgledati abstraktno,ekspresivno i pomalo nedovreno,ali sutina je da modna ilustracija i skica slue razliitoj svrsi u zavisnosti od dela modne industrije gde se sam izraz prikazuje.Modna skica na primer, namenjena krojau ili modelaru mora da sadri odredjen nivo detalja ,koji podrazumevaju da mora da se vidi svaki av na odei,dok u prezentaciji generalnog koncepta modne kolekcije ili raspoloenja, figura moe sadrati samo par linija i biti na nivou krokiija ,ali istovremeno vrlo ekspresivna. Proporcije modne figure su veoma esto naglaene i stilizovane.Ovo na prvi pogled moe biti zbunjujue ,ali u kontekstu modne ilustracije upravo ovo naglaavanje i izduivanje figure predstavlja ideal u modnoj ilustraciji i prezentaciji, pre nego realistian prikaz ljudske figure. Krajem ezdesetih godina i poetkom sedamdesetih godina prolog veka, prvi put se pojavilo izduivanje figure,i nakon toga je nastavak razvoja takvog prikaza bio neminovnost koja se razvijala sve vie ,i postala sastavni deo modnog ilustrovanja.Realistina enska figura obino meri 7-8 duina glava ,dok modna figura moe meriti od 9 -10 duina glave ,ponekad i vie.Za klasinu modnu figuru najee se koristi duuna od 8,5-9 duina glave Primer -Realistina enska figura meri 7-8 glava ,dok modna sadri 9-10 duina glava

12

UVOD U MODNI DIZAJN

Primer (Google images) Ipak pri crtanju modne figure neke osnovne proporcije ljudske realistine figure ostaju od glave do bokova,tanije torso, dok se praktino izduuje duina nogu koja daje dramatian efekat crteu kao i vie dinaminosti.Struk se stanjuje kako bi to vie naglasio enstvenu formu.Dodatna duina dobija se u vratu i delu torzoa iznad struka.Prosena visina ena je izmedju 1,65 I 1,70cm, ali kod modne figure, kako bi se odea prezentovala na to bolji pa i atraktivniji nain ,ta visina u samoj prezentaciji mora biti vea.Uticaj na samo crtanje modne figure moe biti i u zavisnosti od stilova u sezoni,pre svega u odei koja se prikazuje i koja e odrediti na neki nain i stilizaciju

13

UVOD U MODNI DIZAJN

same figure. Svaki tip odee koja se kreira zahteva odgovarujuu modnu figuru. Shodno tome ne treba nikada koristiti samo jednu figuru.

Proporcije Da bi ste pravilno izveli modnu figuru , potrebno je da znate proporcije ljudskog tela i odnosa izmeu njenih delova . Ljudsko telo je podeljena u tri glavna bloka:glave ,trupa ( koji ide od ramena do pubisa ) i ekstremitetima ( noge i ruke ) . Ukupna visina lica je ekvivalentna osam puta duine glave , dok je u modnom predstavljanju mera devet glava koja se koristi kako bi se postigao vie stilizovan lik. poze Modne figure slue da prenesu duh modne kolekcije . U ilustraciji modne figure mohu se korsititi razliite tehnike: olovka , akvarel , flomaster , meovita tehnika , digitalni tip , ili kola . Svaka od ovih tehnika doprinosi posebnom duhu reprezentacije , a svaki dizajner u skladu sa onim to mu najvie odgovara izraava svoje ideje i koncept kolekcije.

Primer crtanja osnovne enske modne figure

14

UVOD U MODNI DIZAJN

15

UVOD U MODNI DIZAJN

16

UVOD U MODNI DIZAJN

17

UVOD U MODNI DIZAJN

Osnovna stilizacija figure I pokret/poze

18

UVOD U MODNI DIZAJN

19

UVOD U MODNI DIZAJN

20

UVOD U MODNI DIZAJN

21

UVOD U MODNI DIZAJN

ZADATAK 1-Nacrtati osnovnu pozu u proprciji modne figure/kroki crte tehnikom prema linom izboru

Osnove modne ilustracije I primene u dizajnu modnih magazine

Modna ilustracija kao znaajan segment modne industrije I dizajna postoji ve oko 500 godina, ali potreba za njom, tj. nainom da se ideja prenese na papir i uoblii, zapravo postoji koliko i odea. Nakon to ju je modna fotografija potisnula sa naslovnih asopisa gde je bila dui vremenski period kao glavni medij komunikacije odevnih komada sa kupcima, ilustracija ipak I danas nalazi svoje poklonike.Pre modne fotografije, modne ilustracije bile su neophodna spona izmeu kreatora mode i njenih konzumenata jednostavno to je tada bio jedini nain komunikacije. Ona je sluila ne samo kao sredstvo modnim dizajnerima da pokau svoj rad, nego i kao oblik umetnosti, ilustratori su bili sastavni deo modne industrije, a njihovi najbolji radovi objavljivali su se u modnim asopisima. Ako pogledate vrlo lako moete pronai naslovne, poput onih poznatog magazina Voguea, koje su sve do otprilike 40-ih godina prolog veka bile ukraene prekrasnim modnim 22

UVOD U MODNI DIZAJN

ilustracijama, namenjenim pribliavanju I prikazu onoga to se krilo u dizajnerovoj glavi i pribliavanju toga modnim poklonicima. U vremenima kada moda nije bila tako masivna kao danas, modna ilustracija bila je jedini medij koji je prenosio modne novosti i stilove, a njihovim plasiranjem u modne asopise ubrzala se izmena modnih stilova pa tako je modna ilustracija I uticala na definisanje mode koju danas nosimo.

23

UVOD U MODNI DIZAJN

Modne strane mogu biti u varijanti product placement varijante predstavljanja proizvoda,u vidu editorijala ili ilustracije

24

UVOD U MODNI DIZAJN

Modni ediotrijali /stilizacija

25

UVOD U MODNI DIZAJN

Modni ediotrijali /stilizacija

Modni ediotrijali /stilizacija

26

UVOD U MODNI DIZAJN

Kako je upravo Vogue popularizovao modnu ilustraciju, tako je doprineo i njenom nestajanju kao nainu portretiranja mode za njene ljubitelje. Naime, taj je prestian modni magazin oko 30-ih i 40-ih godina prolog veka poeo je koristiti modnu fotografiju umesto ilustracije i na taj je nain bacio modnu ilustraciju u senku ali anas je opet postal veoma popularna I gotovo prestina modna profesija.Modna ilustracija se razvila u nekoliko smerova, to samo pokazuje koliko je slobode u ovom nainu izraavanja, bilo da koristite tradicionalne tehnike, novu tehnologiju, ili pak kombinujete fotografiju i ilustraciju. Sve je to kreativno, ba kao to je i sama moda, a da se modna ilustracija i fotografija mogu savreno povezati misle I mnogi savremeni ilustratori koji upravo koriste ovaj tip tkz.digitalnog ilustrovanja.Modna ilustracija je u osnovi vezana za odeu ali je zapravo mnogo vie od toga.Savremena modna ilustracija je mnogo vie od klasinog portertisanja odevnih komada i aksesoara kakav je zapravo sluaj sa fotografijom gde se vidi svaki detalj.Modna ilsutracija prikazuje trenutak,atmosferu,izraz,raspoloenje same odevene figure,samostalno ili u okviru nekog ambijenta.Sam prikaz moe biti kako eksplicitan tako i sugestivan.Modna ilustracija slui da izazove emociju i reakciju.Savremena modna ilustracija moe se podeliti u nekoliko tipova a izdvajaju se tri osnovna tipa -Senzualisti -Sofisticirano -Tehnokrati Senzualisti rade uglavnom sa klasinim likovnim tehnikama i njima je proces stvaranja same ilustracije jednako vaan kao i konaan prikaz.Druga grupa Sofisticiranih bazira prikaz na figurativnom tipu uz karikaturu i aspekte detalja koji podseaju na crtani film a sve u svrhu toga da pokau samo ponaanje likova.Trea grupa Tehnokrata bazira svoj stil na kompjuterskoj umetnosti.Ovi umetnici zapoinju svoj prikaz runo radjenim crteima a zatim manipuliu i transformu svoj rad putem grafikih kompjuterskih tehnika.

27

UVOD U MODNI DIZAJN

28

UVOD U MODNI DIZAJN

29

UVOD U MODNI DIZAJN

Razvoj modne ilustracije u okviru printanih medija

Moda je uvek igrala veliku ulogu u razvoju svakog drutva i predstavljala I klasni status. Kreatori na dvorovima irom Evrope su ili i pravili odeu po linim zahtevima lanova aristokratskih krugova. Kako je elja za lepim, arenijim i novijim rasla, rastao je i broj kreatora i godinja proizvodnja a moda se prenosila srednjevekovnom Evropom preko granica putem branih ugovora kraljevskih porodica i preko trgovaca. Meutim, bilo je teko doarati raznovrsne tkanine, boje, i kreacije jednog dela Evrope ljudima na drugom kraju kontinenta. Tada se pojavila ideja letaka koje bi slikama pokazivale ta je u modi u Parizu stanovnicima Budimpete. Veruje se da je prvi modni asopis objavljen oko 1586. godine u Frankfurtu . Ti modni asopisi su bili obini jednostrani letci sa crno-belom ilustracijom haljina ili cipela. Sredinom XVIII veka, poela je tampa modnih asopisa, u kojim su bile obojene ilustracije haljina, eira,cipela, jahake odee, itd . Ovakva vrsta asopisa je objavljivana sve do kraja 20-tih godina XX veka, kada se razvila fotografija, koja je omoguila slikanje lutki sa modnim kreacijama. Sa razvojem fotografije u boji, modni asopisi postaju sve areniji i estetski privlaniji. Svake godine, u poetku tokom letnje i zimske sezone, a kasnije tokom sva etiri godinja doba, kreatori i dizajneri predstavljaju svoje najnovije kreacije u modnim asopisama, koji tokom 60-tih i 70-tih godina, postaju mejnstrim publikacije. Kako modni asopisi postaju sve prisutniji i itaniji, u toj meri se iri i spektar tema koje 30

UVOD U MODNI DIZAJN

se mogu nai u modnom asopisu, kao i veliki broj sponzora i reklama. Teme mogu da variraju od visoke mode do najnovije minke, parfema i modnog bon-tona.Svetski modni asopisi se objavljuju u mnogim dravama na razliitim jezicima. Tako na primer, asopis Elle to u prevodu znai Ona se objavljuje u preko pedeset zemalja na pedeset razliitih jezika. Fotografije I ilustracije ine veliki deo uredjenja modnih strana u magazinu .Modni urednici danas koriste u izdavatvu softvere kao to su Adobe Photoshop I In design . Pre nego to zaponete svoju modnu stranicu ,treba da razmislite o vaem osnovnom konceptu . ta planirate da stavite na stranu da bi vai itaoci ele da vide i eventualno kupe u prodavnicama ? Razmislite o dobu godine . Ako je leto , moda e svadbeni koncept biti odgovarajui u vidu potencijalnih poklona ili modnih detalja I haljina.Sledi faza sakupljanja materijala .Ukljuite istraivake fotografije i lanke koje biste eleli da ukljuite na modnoj stranici i da ih preuzmete Principi razrade modne strane -Dajte vaoj strani naslov u odnosu na zadatu temu . -Odabrati najvaniju sliku koja e nositi stranu. Pogledajte ostale modne asopise i primetiete kako svaka strana ima naslovnu sliku koja dominira .Urednici ovo rade sa razlogom : da bi privukli panju italaca , pa e eleti da proitaju ostatak teksta I pogledaju celu stranu paljivije. -Ubacivanje slika po temi . Moda e dominirati neka boja ili opet specifini odevni komad I zavisnosti od teme.Moda e se tema odnositi na aktelnu sezonu I sl . Obratite posebnu panju na centralni deo strane kako bi ste adekvatno kreirali uredan ali I dinamian I dramatian raspored detalja. -Pisanje teksta sledi kada su vae modne fotografije na mestu . Napiite kratak I jasan tekst koji e se odnositi na temu,koji e itaocu pruiti osnovne informacije I zaintersovati gad a pogleda ostatak teme. Svaka fotografija/ilustracija mora sadrati potpis u vidu opisa komada I eventualno cene,ili opet linosti I sl.Koristite isti font za sve opise .. -Dodaj naslove za svaku stranu koristei slova koja se razlikuju od teksta . Napomena-izabrati jedan stil za sve naslove u okviru teme .

31

UVOD U MODNI DIZAJN

32

UVOD U MODNI DIZAJN

33

UVOD U MODNI DIZAJN

Slede primeri primene modne ilustracije za kreiranje modnih I naslovnih strana u okviru modnog magazine

34

UVOD U MODNI DIZAJN

Krei Kre

Naslovna strana

35

UVOD U MODNI DIZAJN

Naslovna strana

36

UVOD U MODNI DIZAJN

37

UVOD U MODNI DIZAJN

Modne strane/product placement // Naslovna strana

38

UVOD U MODNI DIZAJN

Modna strana product placement

ZADATAK 2 URADITI NASLOVNU STRANU ILI MODNU STRANU(Product placement,likovna ilusutracija editorijala ili revijskih prikaza,kolani prikaz teme/trenda itd.)MODNOM ILUSTRACIJOM NA FORMATU A4,TIPOM ILUSTRACIJE ILI TEHNIKOM PREMA SLOBODNOM IZBORU ODGOVORITI NA ZADATU TEMU. TEMA JE GLAMUR

II DEO/OBLAST- TEKSTIL

39

UVOD U MODNI DIZAJN

Uvod Pomeranje granica u radu sa tekstilom i pristupu razliitim materijalima znai samim tim I pomeranje granica u modnom dizajnu. Tekstilni materijali predstvljaju osnovu, poseduju kvalitete kako u estetskom tako i u tehnolokom smislu, koji do potpunog izraaja dolaze kada se implementiraju kroz modno reenje. Te moemo rei da su dizajn tekstila I modni dizajn u neraskidivoj vezi. Znaaj modernizacije proizvodnje u tekstilnoj industriji kroz transfer novih tehnologija ogleda se izmeu ostalog I u primeni laserskog seenja. Lasersko seenje tkanina je postalo popularano I poslednjih godina u modnoj industriji je njegova primena u konstantnom porastu. Lasersko seenje je tehnika koja se moe koristiti na tekstilu za kreiranje efekata ipke. Ovaj efekat u potpunosti menja drapiranje tkanine, materijal postaje lagan i stvara utisak fluidnosti. Cilj radionice je da se kroz redizajniranje postojeeg komada odee upoznamo sa efektima koji se mogu postii u tekstilu. Na koji nain i u kolikoj meri efekti laserskog seenja doprinose modnom dizajnu. Polazei od geometrijskih oblika, jer su oni pogodni za seenje, I njihove repeticije kreiramo kompoziciju, ujedno se bavei I dizajnom tekstila I odee.

40

UVOD U MODNI DIZAJN

41

UVOD U MODNI DIZAJN

ZADATAK/Tema- GEOMETRIJA

Osmisliti jednostavnu kompoziciju od geometrijskih oblika na papiru. Kompozicija se moe sastojati od repeticije jednog ili kombinacije razliitih geometrijskih elemenata.

42

UVOD U MODNI DIZAJN

43

UVOD U MODNI DIZAJN

1.Nacrtati eljeni dizajn-aru na papiru i precizno isei.

44

UVOD U MODNI DIZAJN

2.Preneti na tekstil crte uz pomo prednodno napravljenog papirnog ablona I precizno isei makazama.

45

UVOD U MODNI DIZAJN

46

UVOD U MODNI DIZAJN

47

UVOD U MODNI DIZAJN

48

UVOD U MODNI DIZAJN

49

UVOD U MODNI DIZAJN

U PRILOGU VAM JE VIDEO KOJI E VAM OMOGUITI BOLJE RAZUMEVANJE PRINCIPA LASERSKOG SEENJA I OVOG TIPA INTERVENCIJE NA TKANINI III DEO/KROJENJE I IVENJE
Izrada odevnog predmeta obuhvata niz veoma bitnih faza, kao to su: skica modela, osnovna konstrukcija, modelovanje, kompletiranje i izrada ablona. Sve ovo su faze koje je potrebno izvriti da bi ustupilo krojenje materijala i ivenje odevnog predmeta. U dananje vreme se sve ee vri premodelovanje. Ono momoguava da se ve po postojeim baznim krojevima na taan i brz nain dobiju novi modeli i forme. -Radionica se bavi upoznavanjem telesnih mera koje su neophodne za konstrukciju odee. -Radionica obuhvata opis pomenutih faza od osnovne konstrukcije, modelovanja, kompletiranja i izradu ablona. Posebna panja je posveena izradi osnovne konstrukcije suknje i premodelovanju.

50

UVOD U MODNI DIZAJN

-Radionica kroz zadatke prua jednostavan i kreativan rad premodelovanja ravnje suknje u druge forme i modele. Telesne mere za konstrukciju krojeva Telesne mere predstavljaju osnovu za konstrukciju jednog odevnog predmeta. One mogu biti uzete na telu, izraunate preko specijalnih obrazaca ili uzete iz standardizovane tabele mera. U krojakom zanatstvu se primenjuje direktno uzimanje mera sa tela osobe za koju je namenjen odevni predmet pomou krojakog metra. U industriji odee mere za konstrukciju krojeva se dobijaju antropometrijskim merenjem grupe ljudi razliitog pola i uzrasta. Na osnovu dobijenih podataka odreuju se prosene dimenzije odnosno mere tela na osnovu kojih su izraeni i standardi za odevne predmete. Mere za konstrukciju odee mogu se grupisati u : Glavne mere (mere se na telu)- visina tela, obim grudi, obim bokova i obim pojasa Pomone mere (mogu se uzimati ili izraunati)- irina vratnog izreza, duina lea, duina modela, irina lea, irina rukavskog izreza, prednja grudna irina, duina bokova... Specijalne mere- obim miice, obim lakta, obim runog zgloba.

Kod odee mere se dele na: Unutranje mere- odreenim merama i formom ovekovog tela potrebno je poznavati ili uzeti u obzir: - dodatke za slobodno prijajanje - uticaj disanja - dodatke za meusobne slojeve - tehniko fizioloke dodatke - dodatke na siluetu Spoljanje mere- podrazumevaju dodatke na debljinu materijala za jednoslojne i vieslojne materijale.

Pravilno uzimanje mera

51

UVOD U MODNI DIZAJN

Kod primene direktnog uzimanja mera sa tela oveka, neophodno je precizno posmatranje figure i procena da li osoba ije se mere uzimaju ima pravilno dranje tela ili neku uroenu ili steenu deformaciju (pognuta ili sputena ramena, okrugla lea, pravo ili pognuto dranje...). Da bi se odredile konfekcijske veliine (veliine kroja) po ve utvrenim standardnim veliinama potrebno je poznavati stas.

Tipovi stasa

a) Nean stas (veliine izmeu mladalakog i normalnog stasa) b) Normalan stas ( zasniva se na statistiki dobijenim prosenim merama) c) Meu stas ( osobe nieg rasta ije telesne mere odstupaju od mera normalnog stasa) d) Puniji stas ( Osobe sa veim telesnim merama)

52

UVOD U MODNI DIZAJN

Mere tela
H- Obim grudi G- Obim struka I- Obim kukova P do Q- irina lea N do O- irina grudi J- Obim vrata K do L- irina ramena W- Obim nadlaktice V- Obim runog zgloba A do B- Duina lea K do H- Dubina grudi Y do C- Prednja duina struka A do X- Dubina otvora za rukav E do F- Duina od struka do kuka

53

UVOD U MODNI DIZAJN

C do D- eljena duina od struka (suknja) T do U- Duina raskoraka R do S- Bona duina od struka 1 do 2- Duina sedalnog dela L do M- Duina rukava Konstrukcija osnovnih krojeva Osnovna konstrukcija kroja predstavlja crtee na kojima je glavnim i pomonim konstrukcionim linijama projektovan deo ili ceo odevni predmet. Konstrukcija osnovnog kroja se zasniva na predpostavci da je ljudsko telo idealno proporcionalno i simetrino. Zbog toga je mogue konstruisati jednu etvrtinu ili polovinu osnovnog kroja. U zavisnosti od vrste modela za koji se koristi osnovna konstrukcija postoje elementarni odevni predmeti za koje su ve napravljeni odevni predmeti. Oni slue da se ve na postojeim glavnim linijama, modelovanjem i premodelovanjem konstruiu novi odgovarajui modeli u skladu sa modnim i tehnikim crteom. U savremenoj konstrukcionoj pripremi osnovni krojevi postoje kao baze. Konstrukcija krojeva odee izvodi se na osnovu: -proporcija ovejeg tela -piktograma (silueta tela) -sistema odevnih veliina -telesnih mera

Bazni ili osnovni kroj nekog modela odevnog predmeta konstruie se prema odreenim merama i pravilima. Odevne veliine muke, enske i deije odee se zasnivaju na konstrukciji osnovnog kroja prema tabelinim veliinama, raenim na osnovu glavnih i pomonih mera. Oznake odevnih veliina se razlikuju u pojedinim zemljama, jer se izrauju prema spacifinim standardima za neke zemlje. Modelovanje Konstrukcijom ne moemo uvek dobiti oblik kroja kakav dobijamo modelovanjem. U veini sluajeva konstruisani kroj za neki model se mora prilagoditi obliku tela i zadatom modelu a to se postie modelovanjem. Modelovanje ima dva osnovna zadatka: -prilagoavanje kroja telu -pojednostavljenje rada u izradi odee

54

UVOD U MODNI DIZAJN

Prilagoavanje kroja telu se postie premetanjem uitaka, detalja, skupljanjem, presecanjem i irenjem kroja nacrtanog na papiru.

Pojednostavljenje rada postie se tako da se papir na kome je nacrtan kroj preseca, skuplja ili preklapa na odreenim mestima pa se na taj nain izbegavaju razna nabiranja materijala pri ivenju i upeglavanje ili istezanje materijala a time se skrauje vreme izrade odevnog predmeta. Pored modelovanja sve vie se primenjuje premodelovanje. Kompletiranje Pod kompletiranjem podrazumeva se priprema i obrada svih delova za odevni predmete tj. svih krojeva koji su potrebni za serijsku proizvodnju. Tu spadaju sledei poslovi: dodavanje avova, poruba i rezervi konstrukcija ostalih delova (postava, meupostava, depovina) isecanje i obeleavanje krojeva

Izrada ablona Krojni ablon predstavlja precrtan oblik kroja na karton, plastinu foliju ili specijalni papir koji je isecan po ucrtanim linijama. Svaki krojni deo (ablon) treba da ima obeleen pravac osnove, ifru, veliinu modela kao i fiksne take i cvikove. Ova obeleja slue kao uputstvo na koji nain i kako treba da se ukope abloni za odreeni odevni predmet.

Osnovna konstrukcija enske ravne suknje ZADATAK A

Glavne mere: VT- (visina tela)= 164cm OP- (obim pojasa)= 76cm OB (obim bokova)= 100 DM- (duina modela)= 60cm

55

UVOD U MODNI DIZAJN

Ove mere se za industrijsku proizvodnju uzimaju iz vaee tabele standarda u zavisnosti da li se izrauje za domae ili inostrano trite.Pomone mere (izraunate mere) Na osnovu pravila proporcionalnosti tela, modula, mogu se izraunati sve mere potrebne za konstrukciju osnove kroja za odeu. Osnovni podaci su glavne mere, pomou kojih se kroz odreena izraunavanja dolazi do pomonih mera. Db (dubina bokova)= 21cm p (irina pojasa)= Op +1cm= 39cm Za zadatak potrebno je nacrtati osnovnu konstrukciju suknje (tehnika: olovka, papir) u razmeri 1:5 vodei se datim opisom rada i skicom osnovne konstrukcije suknje.
Opis rada: 1-2 = DB= 20 do 22cm =21cm 1-3 = DM= 60cm 2-4 = OB + 1 do 2cm = 51cm 2-5 = 5-4 6-7 = 1cm 1-8 = OP + 1cm =39cm

Viak na liniji pojasa je 12cm, rasporeujemo ga 7cm na bonim avovima, 2cm za uitak na prednjem delu i 3cm za uitak na zadnjem delu.

Pojas konstruiemo: irine 5cm i duine OP+1cm (polovina duine pojasa)

56

UVOD U MODNI DIZAJN

Osnovna konstrukcija suknje

57

UVOD U MODNI DIZAJN

Premodelovanje- ZADATAK B

Ovaj zadatak je potrebno uraditi pomou kola papira. U ovom sluaju se uzimaju ve gotovi krojevi nekog modela i na njima se vri premodelovanje, time se dobijaju novi modeli na mnogo bri nain. Uzeti kroj prednjeg i zadnjeg dela prethodno uraene osnovne konstrukcije suknje.

Na prvom primeru (A) prikazan je model ravne suknje, koja je uzeta za premodelovanje u druge forme, proirene suknje (B) i proirene suknje sa psecom (C).

primeri premodelovane suknje (od sukne A dobijene suknje B i C modelovanjem)

Da bi se od suknje A dobila suknja B potrebno je na kroju prednjeg i zadnjeg dela suknje ucrtati liniju, poevi od vrha uitka sve do ivice poruba (sl. Primer 1). U sluaju da se na kroju prednjeg i zadnjeg dela suknje nalazi vie uitaka od jednog, linija dolazi na uitak koji je najblii prednjoj, odnosno zadnjoj sredini ili se u drugom sluaju povlae linije iz svih uitaka do poruba sunje i na svakom delu se vre proirenja.

58

UVOD U MODNI DIZAJN

Primer 1
Prorezati papirni kroj du ucrtane linije sve do vrha uitka. Prikaiti gornje delove uitka i bone avove okretati na spoljnu stranu do eljene irine suknje. Ispod kroja je potrebno postaviti papir koji dopunjuje i docrtati liniju poruba (sl. Primer 2).

Primer 2

59

UVOD U MODNI DIZAJN

Potrebno je obratiti panju da se jednaka proirenja dodaju na prednjem i zadnjem delu kroja. U sluaju da na ivici struka ostane mali uitak moete ga ostaviti kao uitak a ukoliko je dubina uitka manja od 1cm ovaj iznos oduzmite na bonom avu sve do boka. U sluaju da kroj odabrane suknje za premodelovanje nema na prednjem delu uitak (sl. Primer 3) potrebno je rasei krojni deo od ivice poruba sve do ivice struka vertikalno i premodelovati kao prethodno opisano.

Primer 3

Da bi se od modela suknje A dobio model suknje C potrebno je ucrtati psec na prednjem i zadnjem delu u zavisnosti od zahteva novog modela ili elje, ucrtati i liniju od vrha uitka sve do ivice poruba ( sl. Primer 4).

60

UVOD U MODNI DIZAJN

Primer 4

Razrezati ucrtane linije. Spojiti uitke, ukoliko se jave neravnine prilikom spajanja uitaka potrebno je blago izmodelovati tj.izravnati liniju pseca (sl.Primer 5). Ukoliko je uitak na zadnjem delu dui od ucrtanog pseca, njegov viak se oduzima od bonih strana.

61

UVOD U MODNI DIZAJN

Primer 5

Premodelovanje se ne mora vriti na svim krojevima odevnog predmeta, ono se moe izvriti samo na odreenim delovima za koje je predvieno da menjaju svoju formu i izgled. Premodelovanje prua mogunost da se na veoma brz nain doe do novog modela odevnog predmeta menjanjem samo nekih delova kroja.

62