SEMINARSKI RAD IZ MATERIJALA

Tema: Korozija metalnih materijala

Profesor: Dr. Radivoj Popivic

Student: Marko orevi 5/13

-April 2014-

Sadrzaj:

Uvod: ............................................................................................................................................................. 3 1.2 Vrsta korozije: .......................................................................................................................................... 3 Hemijska korozija: ......................................................................................................................................... 4 2.1 Metode zastite od korozije:................................................................................................................... 12 3.1 Zastita metala prevlakama: ................................................................................................................... 13 4.1 Konstrukcijske metode zastite od korozije:........................................................................................... 14 5.1 Korozioni zamor:.................................................................................................................................... 17 5.2 Eroziona korozija: .................................................................................................................................. 19 5.2 Lokalna korozija: .................................................................................................................................... 20 5.3 Piting (tackasta) korozija: ...................................................................................................................... 21 5.4 Korozija u zazorima: .............................................................................................................................. 23 5.5 Korozija zavarenih spojeva: ................................................................................................................... 24 5.6 Opsta korozija zavarenih spojeva: ......................................................................................................... 25 6.1 ZAKLJUCAK:............................................................................................................................................ 26

Uvod: Korozija je process povrsinskog razaranja metalnih materijala pod dejstvom okoline sredine. Definise se kao reakcija reakcija metalnog materijala sa svojom okolinom, koja prouzrokuje merljive promene materijala I koja dovodi do korozivnog ostecenja. Ova reakcija je u vecini slucajeva elektrohemijskog karaktera, a moze da nastane I usled delovanja hemijskih I fizickih procesa. Koroziona reakcija najjednostavnije moze da se prikazea sledeci nacin: metal + okolna sredina = korozioni produkt Korozija dovodi do nepovratnog gubitka metala I izaziva ogromne stete jer pre isteka uobicajenog radnog veka postaju neupotrebljivi mnogi uredjaji, postrojenja, masine, transportna sredstva I razlicite konstrukcije. Borba protiv korozije metala je jedan od veoma vaznih tehnickih zadataka. Smanjenje korozije daje mogucnost smanjenja gubitaka razlicitih metalnih proizvoda, a time I povecanja njihove ekonomicnosti. Po rasprostranjenosti korozija moze da bude opsta, ake je prisutna po celoj povrsini metalnog proizvoda koji se nalazi ukontaktu sa gresivnom sredinom, I lokalna, kada su razaranju podlozni samo odredjeni delovi povrsine materijala.

a) opsta

b) lokalna

1.2 Vrsta korozije:

3

Prema vrsti, razlikuje se korozija bez mehanickog opterecenja I korozija pod mehanickim opterecenjem. Korozija bez mehanickog opterecenja: Ovu grupu cine dve podgrupe korozionih razaranja, savisno od agresivnog stanja sredine (medijuma). Prva podgrupa, korozija u vodenoj sredini, odnosi se na kontaknu koroziju, tackastu koroziju, selektivnu koroziju I koroziju u zazorima. Korozija u Gasnoj sredini, kao druga podrgrupa, obuhvata hemijski indukovanu pojavu vodonika, oksidaciju I obrazovanje naslaga. 1.3 Korozija pod mehanickim opterecenjem: -I u vodenoj sredini ova korozija se odnosi na naponsku koroziju, korozioni zamor, erozionu koroziju. Da bi se inicirala bilo koja vrsta korozije pod mehanickim opterecenjem, neophodno je da pored materiala I radne sredine istovremeno ucestvije jos jedan cinilac-spoljasnje opterecenje Posledica tog medjudejstva su prsline, koje se kroz material prostiru interkristalno ili transkristalno. Po mehanizmu reakcije, u osnovi se razlikuju dva vida korozije: Hemijska I Elektrohemijska.

Hemijska korozija:
4

Hemijska korozija je heterogeni hemijski proces koji se odvija izmedju metala i gasovite ili tecne sredine (neelektrolit). Po definiciji, hemijska korozija podrazumeva uklanjanje atoma materijala posredstvom hemijske reakcije izmedju materijala i okoline. Hemijska korozija nastaje pri dejstvu metalne povrsine i suvih gasova ili para (kiseonika, vodonika, azotnih oksida, hlora, hlorovodonika, sumpora, sumporvodonika itd) i nevodenih tecnosti (nafta, benzin, benzol itd). Hemijska korozija koja se odvija u dodiru metalnih povrsina sa gasnom fazom, pri povisenim temperaturama naziva se gasna korozija. Produkti hemijske korozije obicno su oksidi, ili sulfidi metala u slucaju kada gasovi sadrze sumpor. Specificnost hemijske korozije je obrazovanje i vezivanje produkata korozije na metalnim povrsinama, a debljine obrazovanog sloja mogu biti vrlo velike. Produkti hemijske korozije na povrsini matala mogu da formiraju oksid, koji, ukoliko je kompaktan, neporozan i pokriva celu povrinu metala, poseduje dobra zatitna svojstva i usporava ili zaustavlja dalje koroziju (npr. oksidni sloj Al, Cr i Zn). Uslov kompaktnosti i neporozonsti definisan je Prilling-Bedvordovim odnosom (P.B.), koji opisuje vrstu oksidnog sloja koji se formira na povrsini metala za vreme oksidacije, jed. P,B = V oksida V metala Ukoliko je sloj proizvoda hemijske korozije kompaktan, on pruza otpor daljoj koroziji, tj. deluje zastitno. Takav sloj sprecava direktne sudare izmedju molekula reaktanta iz agresivne sredine i atoma metala sa povrsine materijala. Jedan od uslova kompaktnosti sloja je da zapremina sloja stabilnog korozionog proizvoda bude jednaka ili vea od zapremine metala koji je ucestvovao u reakciji. Samo tada korozioni proizvod moze da pokrije povrsinu materijala, da dobro prijanja i da ima zastitnu ulogu. Drugi uslov kompaktnosti sloja korozionog proizvoda jeste njegova fizika i hemijska stabilnost. Kod metala koji imaju:

-P.B. <1 sloj je porozan i ne stiti metal, - P.B. =1 i neto veci sloj je kompaktan i stiti metal, - P.B. > 2-3 pritisni naponi u sloju izazivaju njegovo pucanje i odvajanje cime se u procesu izlazu nove nezasticene povrsine; Pored uslova da oksidni sloj bude kompaktan, moraju biti zadoviljeni uslovi fizickohemijske stabilnosti i to:
da oksid bude nerastvorljiva u okolini, da se pri datim uslovima na topi ili ne sublimira,
5

 da ne stvara se okolinim medijumom eutektike smese i da ne prelazi u drugu polimorfnu modifikaciju, da temperatura topljenja produkata korozije bude visa od temperature topljenja metala; da ima slian koeficijent linearnog sirenja kao metal. Kompaktni oksidni slojevi koji su osetljivi na spoljasnje uticaje i slabo prijanjaju uz metal, pri najmanjem opterecenju mogu da se ostete i pri tome gube svoju zastitnu funkciju. Brzina gasne korozije zavisi od: temperature, hrapavosti povrsine, deformacionog ojacavanja metala, brzine kretanja agresivne sredine, debljine oksidnog sloja. Produkti hemijske korozije mogu biti razlicite debljine, pa se na osnovu toga dele na: a) Nevidljive slojeve - ovi slojevi imaju debljinu manju od 100 nm i ne menjaju boju metala (dokazuju se specijalnim metodama). Sa gledista korozije nevidljivi slojevi su veoma vazni, jer dobro tite povrinu metala ako su kompaktni. b) Vidljive slojeve - ovi slojevi dostizu debljinu od oko 100 200 nm i vidljivi su na osnovu boja. Stvaraju se na povrini zeleza pri obradi na temperaturi izmedju 200 450 C I kada metal korodira u neprovodnim organskim sredinama. c) Debele vidljive slojeve - ovi slojevi su deblji od 103 nm. Boja odsjaja odgovara boji korozionog produkta. Oksidacija - Jedan od najvaznijih primera hemijske korozije jeste reakcija metala sa kiseonikom iz suvog vrelog gasa. Uslovi za odvijanje ovog procesa su stvoreni pri izvodjenju operacija kovanja, valjanja, izvlaenja i presovanja, pri livenju i zavarivanju, pri zarenju i pri radu postrojenja na povisenim temperaturama (industrijske peci, termoenergetska postrojenja, motori sa unutrs. sagorevanjem). Pri reakciji metala sa kiseonikom, pod odredjenim uslovima, moze da dodje do stvaranja stabilnih, kompaktnih i cvrstih, veoma tankih oksidnih slojeva koji dobro prijanjaju za metalnu povrinu, neznatno je ostecuju, pa stoga moze da se kaze da imaju dobra zastitna svojstva. Medjutim, pri nekim drugim uslovima (povisena temperatura, vlaznost, povecana koncentracija kiseonika, pritisak,) ovaj stabilni oksidni sloj moze relativno brzo da izgubi svoja zastitna svojstva transformacijom u druge, manje stabilne oksidne slojeve, cime korozija

poinje nekontrolisano da se odvija.

U vazduhu, pri barometarskom pritisku, parcijalni pritisak kiseonika je oko 2,1 104 Pa, a ravnotezni pritisci kiseonika za veinu metalnih oksida (pritisci njihove termike disocijacije) su nizi od te vrednosti na temperaturama nizim od temperature topljenja metala. To zanci da vecina metala ima afinitet prema kiseoniku iz vazduha u temperaturskom podruju u kome se oni upotrebljavaju kao konstrukcioni materijali.

Industrijski metalni materijali imaju veliki afinitet prema oksidaciji u vazduhu sve do temperature topljenja. Posebno veliki afinitet prema kiseoniku imaju magnezijum, hrom I titan.
Pored afiniteta postoje i otpori prema hemijskoj koriziji. Otpor odvijanju hemijske
6

korozije uslovljen je prvenstveno niskom energetskom razlikom reaktanata ili zatitnim svojstvima cvrstih korozionih proizvoda. Povisenjem temperature se ubrzava hemijska korozija, pod uslovom da se pri tom ne smanji afinitet. Ugljenicni i niskolegirani celici tokom rada na povisenim temperaturama formiraju oksidnu naslagu koja se sastoji iz vise slojeva: zelezo (Fe), wstite (FeO), magnetit (Fe3O4) i hematit (Fe2O3). Svaki od ovih oksida je stabilan za odredjene parcijalne pritiske kiseonika i temperaturu, medjutim, za realne uslove rada najvecu stabilnost postiu magnetit i hematit, dok je wustit stabilan samo u odredjenim uslovima, slika 1.

Slika 1. Dijagram stabilnosti oksida zeleza Oksidne naslage se formiraju po Wagner-ovom parabolicnom zakonu rasta, dok se brzina rasta oksida cesto odredjuje merenjem promene mase (gravimetrijska metoda): (Dm)2 = Kp . t gde su: Dm = promena mase po jedinici povrsine (mg/cm2); t = vreme (s); Kp = konstanta brzine oksidacije po parabolicnom zakonu (mg2/cm4s).Svi oksidi imaju veliki broj strukturnih gresaka, od kojih su najvanije praznine. U oksidima sa malom koncentracijom praznina (Cr2O3, Al2O3, ....) rast oksidnih naslaga je kontrolisan difuzijom kroz podrucja koja pruzaju manji otpor difuziji, kao sto su granice zrna.

Slika 1.2 Formiranje oksidnih naslaga po Wagner-u Iako ugljenicni i niskolegirani celici nemaju znazajnu otpornost ka oksidaciji na temperaturama visim od 450oC, cesto se koriste iznad te temperature zbog njihove cene, a upotreba im je limitirana vremenskom cvrstocom (otpornost na puzanje) a ne sklonoscu ka stvaranju oksida. Mnogo bolju otpornost na oksidaciju imaju visokolegirani celici, meutim I ona je funkcija temperature. Sa porastom radne temperature otpornost na oksidaciju opada. Na slici 3.9 prikazan je mehanizam formiranja oksidnih naslaga na povrini niskolegiranih celika i celika sa visokim sadrzajem hroma.

a)

b)
Slika 1.3. sematski prikaz formiranja naslaga (na vazduhu na 700oC); a) oksidacija niskolegiranih elika i b) elika sa veim sadrajem hroma

U gasovima koji sadrze sumporna jedinjenja (npr. vodonik-sulfid) ili pare sumpora postoji sklonost prema koroziji uz stvaranje metalnih sulfida. Korozija u tecnim derivatima nafte (maziva i goriva) takoe kao produkt ima sulfide. Prisustvo naslaga ima za posledicu sledece efekte (slika 3.13): porast temperature zida cevi grejnih povrsina i njihovo ubrzano starenje, smanjenje protoka kroz cevi u sluaju njihove izrazite zaprljanosti, ubrzano starenje celog postrojenja - skracenje radnog veka u odnosu na projektovani, porast troskova proizvodnje usled poremecaja u prenosu toplote iz lozista na radni medijum (da bi se ostvarili potrebni izlazni parametri kotla, izmedju ostalog, neophodna

je veca potrosnja goriva sto utice na ukupan porast troskova proizvodnje) i

upotrebe dodatne kolicine hemikalija za pripremu vode za korozijom zahvacen sistem,
8

porast trokova odrzavanja postrojenja (uklanjanja naslaga, troskovi zastoja izazvani otkazima usled korozije, trokovi reparacije i vracanja kotla u radno stanje,...);

Elektrohemijska korozija: Termodinamicka nepostojanost metala u elektrolitima je osnovni uzrok elektrohemijske korozije metala. Ona nastaje kada se razliciti metali koji su u kontaktu potope u elektrolit, koji zatvara strujno kolo provodjenjem struje kretanjem jona. Pojava i odvijanje procesa elektrohemijske korozije zavisi od: postojanja podrucija sa razlicitim elektricnim potencijalom, elektricnog kontakta izmedju tih podrucija, dodira anodnih i katodnih podrucja sa elektrolitom, postojanje slobodnih jona u elektrolitu;

Elektrohemijska korozija je oksido-redukcioni proces u kome se metal (davalac elektrona) oksidacijom prelazi u oblik slobodnog jona metala, a depolarizator (primalac elektrona) redukuje. Metal u dodiru sa elektrolitom prelazi u rastvor u jonskom stanju i otputa elektrone. Anoda, na kojoj se odvija proces oksidacije, odnosno rastvaranje metala, je fizicki odvojena od katode gde se odvija redukcija. Proces elektrohemijske korozije sastoji se od istovremene jonizacije (oksidacije) i redukcije (depolarizacije) oksidansa iz radne sredine. Izmedju anode i katode se uspostavlja potencijalna razlika usled cega dolazi do usmerenog kretanja elektrona i jona kroz radnu sredinu od anode ka katodi, odnosno do proticanja struje. Proces elektrohemijske korozije se moze prikazati anodnom i katodnom reakcijom: Me Mez+ + ze- (jonizacija metala oksidacija- anodna reakcija) ze- + Dep Depz- (depolarizacija redukcija radne sredine- katodna reakcija) Me + Dep Mez+ + Depz- (zbirni proces)

Slika 2.1. Sematski prikaz mehanizma korozionog procesa u sistemu voda-para

9

Medjukristalna korozija: Medju kristalna korozija nastaje zbog razlicite osetljivosti granica zrna i samih zrna na korozioni medijum. Tipican primer je austenitni nerdjajuci celik, na cijim se granicama zrna, pri zagrijavanju od 480-760C, izlucuju karbidi hroma. Zbog toga granice zrna postaju anode, tj. rastvaraju se u elektrolitu. To se najcesce dogadja pri zavarivanju nerdjajucih celika u zoni oko sava. Ponekad je ova vrsta korozije vezana za prisustvo intermetalnih jedinjenja na granicama metalnih zrna gde se mogu obrazovati lokalni galvanski mikroparovi.

Bakterijska korozija:

(a)Bakterijska elija prerasta u koloniju(x2700)

(b) Formiranje tubercule i udubljena sa biolokom kolonijom.

10

Anodna reakcija: Anodna reakcija je proces oksidacije, koji se odigrava na anodi, pri cemu anoda korodira, a metal sa niim elektodnim potencijalom sa povrine anode daje u elektrolit pozitivno naelektrisane jone i otpusta elektrone. M M z+1+ ze- Fe Fe2++2eNa primer: Al Al3-+3e gde je: M- metal, Mz+1- pozitivno naelektrisan jon, z- broj elektrona. Pozitivno naelektrisani joni metala sa negativno naelektrisanim jonima elektrolita obrazuju neutralne molekule. Katodna reakcija: Katoda je metalna elektroda u galvanskom elementu na kojoj se dogadja reakcija redukcije. Otpusteni elektroni pri anodnoj reakciji dolaze na katodu, delove sa vecim elektrodnim potencijalom i stupaju u drugu hemijsku reakciju koja se naziva redukcija, pri kojoj se kao uzgradni produkt obrazuje gas, tena ili cvrsta faza. Tipicne reakcije koje se odigravaju u procesu elektrohemijske korozije metala su: 1. proces redukcije vodonika (2H++2e-H2), kada su pojedini metali izlozeni koroziji u rastvoru kiselina sa visokom koncentracijom jona vodonika pri cemu se razvija gasoviti vodonik, 2. depolarizacija kiseonikom rastvorenim u vodi (O2+4H++4e-2H2O), kada je metal izlozen koroziji u rastvoru kiselina sa rastvorenim kiseonikom, i 3. proces redukcije u vodenom rastvoru (O2+2H2O+4e-4OH-) kada je metal izloen neutralnom vodenom rastvoru baza i soli u kojima je rastvoren kiseonik; Procesi depolarizacije pri elektrohemijskoj koroziji mogu biti razliciti. U praksi je najvaniji proces redukcije vodonikovih jona u vodenim rastvorima, odnosno oksidacija u void rastvorenog kiseonika (depolarizacija kiseonikom). Kada se u rastvoru nalaze joni metala, dolazi do njihove redukcije i taloenja na povrini katode, sto se predstavlja galvanizaciju, odnosno prevlacenje metala slojem metala (a ne kao proces elektrohemijske korozije). Kao reagensi elektrohemijske korozije po pravilu deluju oksidaciona sredstva ciji je elektrodni potencijal pozitivniji od elektrodnog potencijala metala. Reagensi elektrohemijske korozije metala mogu biti joni, neutralni molekuli, nerastvorni oksidi i odredjena organska jedinjenja, kao i sve one supstancije koje se u reakciji sa metalom mogu redukovati uz obrazovanje jona i jedinjenja metala.

11

2.1 Metode zastite od korozije: Korozijski procesi s kojima se svakodnevno susrecemo u sustini su spontani procesi izmedju metala i komponenata okoline pri cemu metali prelaze u termodinamicki stabilnije stanje. Korozija tako neminovno smanjuje uporabnu vrijednost metala, pa tako i proizvoda koji su napravljeni od njega. Ekonomsko znacenje korozije je veliko i ono raste s industrijalizacijom privrede.

Iz navedenog proizlazi da je pravovremena i adekvatno odabrana metoda zastite od korozije kljuna za ekonomsku isplativost objekata napravljenih od metalnih komponenata.
Metal se moze zastititi od procesa korozije razlicitim metodama. Najcesci nacini zastite materijala od korozije su: elektrohemijska zastita zastita obradom korozijske sredine zastitnim prevlakama zastita konstrukcijskim metodama odabirom konstrukcijskih materijala otpornih na koroziju

12

3.1 Zastita metala prevlakama: Zastita metala prevlakama je danas najrasireniji oblik zastite metala od korozije. Prevlacenje metala predstavlja dugotrajnu zastitu bilo da se radi o atmosferskim utjecajima, ili o utjecajima najagresivnijih kemijskih spojeva. Glavna funkcija prevlaka je da izolira osnovni materijal koji je korozivan, od medija koji ga okruzuje i koji dovodi do korozije, zbog njegovog hemijskog delovanja s osnovnim materijalom. Prevlaka zato mora biti postojana na svim delovima materijala koji se stiti. Pojava bilo kakve nesavrsenosti ili neprekrivanja podloge dovodi do razvoja korozije na tom mestu. Kvalitet prevlake zavisi o mnogo faktora. Neki od najbitnijih faktora su pripremljenost povrsine, kvalitet prevlake, debljina prevlake, tvrdoca na mehanicka ostecenja, hemijska postojanost. Prevlake se mogu koristiti ne samo kao korozijske zastita nego i kao povrsine koje pridonose veci kvalitet proizvoda kao na primer, bolja frikcijska svojstva, bolja lemljivost, poboljsavanje odredjenih elektricnih svojstava itd. Prevlake mogu biti grubo podijeljene u tri glavne skupine: metalne prevlake anorganske prevlake organske prevlake

13

4.1 Konstrukcijske metode zastite od korozije: Pri dizajniranju novih postrojenja i objekata cesto se moraju pronaci kompromisi koji ovise o resursima, pozicioniranjem komponenata unutar drugih proizvoda, dostupnom materijalu, cijeni objekata i komponenata potrebnih za gradnju. Kod konstruiranja novih proizvoda i objekata kao sto su marine, platforme za naftne buotine, mostovi itd. mozemo ustedeti znatna sredstva ispravnim izvodjenjem i pozicioniranjem. Troskovi koji se mogu smanjiti pojavljuju se u obliku smanjene potrebe za presvlacenjem materijala, redjem izvodjenju odrzavanja prevlaka, duzem vijeku trajanja proizvoda. Stoga se pri konstruiranju moraju uzeti u obzir faktori koji utjeu na smanjenu pojavu korozije. Faktori koji uticu na smanjenu pojavu korozije su: pozicioniranje oblikovanje kretanje fluida kompatibilnost materijala interkristalna korozija na rubovima ekstrudiranih i valjanih profila efekti lutajucih struja galvanska korozija izolacija naprezanja

Kod pozicioniranja vazno je uzeti u obzir izlozenost opreme vetru i cesticama u zraku. Uobicajeni vetrovi i kapljice moraju biti uzeti u obzir kod konstruiranja gradjevina, skladista, dimnjaka itd. Od velike vaznost su i godisnja doba za opremu koja je izlozena uticajima korozije samo deo sezone, npr. turisticka oprema, oprema za skijase, itd. Primjeri dobro i lose pozicionirane opreme dani su na slici 3. Na slici 3. a) je prikazano je gdje je bolje pozicionirati objekte s obzirom na topografsku poziciju, pozicija C je bolja s gledista zaztite od korozije. Slika 3. b) pokazuje kako bi trebalo postavljati gradjevine i opremu s obzirom na poziciju prema vetrovima koji vecinom pusu na nekom podruciju, pozicija B je bolja s gledista zastite od korozije.

14

Slika 3: Preporuke postavljanja konstrukcija s obzirom na mikroklimu Kada se govori o oblikovanju glavna misao je da se izbegnu situacije koje dovode od pojave korozije ili ju ubrzavaju. Bitno je naglasiti da se malim uticajima u fazi konstruiranja mogu ustedeti velika sredstva tokom eksploatacije. Ako se ne obraca dovoljno paznje kod konstruiranja korozijski procesi se mogu pojaviti na podrucijima gdje se desavaju zapljuskivanja medija, brzi protoci tecnosti, zadrzavanje tecnosti, postojanje prepreka toku plinova i tecnosti itd. Ovi problemi koji su navedeni dovode do ostecivanja povrsine materijala i kraceg vremena trajanja opreme. Na slici 4. su prikazani slucajevi dobrog i loeg konstruiranja opreme.

Slika 4: Primeri uticaja oblikovanja i postavljanja konstrukcije na pojavu korozije Na slici 4. (a) prikazano je gdje se pojavljuju vrtlozne struje, takva konstrukcijska resenja se trebaju izbegavati. Pod (b) je prikazano kako protok fluida utice na
15

razaranje stene cevovoda i primer resenja problema. Slike (c) i (d) prikazuju uticaj zapljuskivanja medija po stenama tankova i cevovoda. Zapljuskivanje se treba izbegavati ako je to moguce. Slika (e) prikazuje gde se ocekuju korozijska ostecenja stjenke cevovoda pri koricenju plocica za zavarivanje. Na slici (f) je pokazano kako bi se trebali izvoditi pregibi na konstrukcijama kako bi se izbeglo nakupljanje i zadrzavanje tecnosti. Kada govorimo o odabiru i kompatibilnosti materijala najcesce govorimo o pojavi galvanske korozije koja se javlja zbog dodira dva razlicita metala i prisustva elektrolita. Cesto je neophodno da se u konstrukcijama koriste razliciti materijali. Potrebno je koristiti materijale koji se "dobro podnose" odnosno koji imaju priblino isti potencijal za tekuinu kojoj su izloeni. Na slici 5 je prikazano kako ispravno, s pogleda na koroziju, spojiti dva metalna dela s vijkom od materijala koji dovodi do korozije. Galvanska korozija se pojavljuje i na granicama zrna, no to se prilicno dobro izbegava propisno izvedenim procesima obrade i odabirom materijala.

16

5.1 Korozioni zamor: Korozioni zamor je rezultat kombinovanog delovanja promenljivih napona i korozionog okruzenja. Veruje se da usled delovanja zamora dolazi do prekida zatitnog pasivnog sloja usled ega se korozija intenzivira. Prisustvo korozionog okruenja eliminie postojecu granicu zamorne vrstoe celika i kreira konaan radni vek nezavisno od napona. Koroziono okruenje utie na poveanje brzine rasta prsline ili rast prsline pri niim naponima nego u sredini koju ini suv vazduh. Cak i uslovi veoma slabe atmosferske korozije npr. kod konstrukcija izradjenih od aluminijuma dovode do smanjenja dinamicke cvrstoce na 25% od vrednosti na vazduhu. Nijedan metal, ako se nalazi u korozionom okruenju, nije imun od izvesnog smanjenja svoje otpornosti na delovanje promenljivih napona. Kontrola korozionog zamora moe da izvede ili smanjenjem broja ciklusa ili kontrolom radne sredine. Iskustva ukazuju da ne postoje metali/legure koji su potpuno otporni na korozioni zamor. Mehanizam iniciranja prsline prikazan je na slici 6. Na povrini metala formiraju se stepenice klizanja. Na taj nacin se ostecuje zastitni sloj cime zapocinje elektrohemijsko anodno rastvaranje metala koji je doao u dodir sa elektrolitom, to dovodi do pojave mikroprslina.

Slika 6. Sematski prikaz mehanizma obrazovanje stepenica klizanja na povrsini metala

Korozioni zamor se kod feritnih i ugljenicnih celika javlja u vodenoj radnoj sredini pojavom interkristalnih prslina. Ovoj vrsti razaranja posebno su skloni visokolegirani celici sa martenzitnom osnovom (13%Cr). Najvazniji faktor za ocenu korozionog zamora je odnos intenziteta korozije i stepena deformacije usled dejstva promenljivog optereenja/napona. Porast napona prouzrokuje smanjenje broja ciklusa do loma, a deluje obrnuto proporcionalno dejstvu korozionog ataka. Na mikro nivou, ovo znai da korozija malim delom utice na nastajanje prsline a vecim delom ona nastaje usled mehanickog opterecenja. Kada je opterecenje manjeg intenziteta, udeo mehanickog sirenja prsline, postaje srazmerno manji, dok efekat radne (korozione) sredine postaje znacajan.Broj ciklusa do loma pri korozionom zamoru zavisi od uestalosti odvijanja ciklusa. Za odvijanje je potrebno vreme, pa je uticaj efekta korozione sredine veci kada frekvencija ciklusa postaje niza, sto ukazuje na to da korozioni zamor pokazuje svoj maksimalni efekat ako su i frekvencija i prisutno opterecenje niski. Na slikama 6.1 I 6.2 prikazane su mikro I makro manifestacije korozionog zamora.
17

Slika 6.1 Primarna koroziono zamorna prslina koja je delimino proirena sekundarnom korozionom reakcijom

Slika 6.2 Korozioni zamor uticaj korozionog procesa je intenzivniji od uticaja dinamickih optereenja

18

5.2 Eroziona korozija: Eroziona korozija nastaje dejstvom erozije u uslovima koroziono aktivne sredine. Erozionu koroziju mogu da izazovu strujanja: koroziono aktivnog fluida bez mehanickih primesa ili koroziono aktivnog fluida u kome se nalaze mehanicke primese u vidu finih cestica U oba slucaja dominantni uzrok nastanka ostecenja je strujanje brzinama koje izazivaju intenzivna vrtlozenja (turbulencije), koja mehanicki ostecuju povrsinu metala. Koroziono aktivna sredina doprinosi brem odnoenju materijala.

Slika 7a Eroziono koroziona oteenja bakarne cevi na mestu hidraulicnog otpora

Slika 8 b: Eroziona bakarne cevi neposredno iza promene precnika (reducir)

19

5.2 Lokalna korozija: Interkristalna korozija Interkristalna korozija je vrsta selektivne korozije, zato to prevashodno dolazi do rastvaranja samo jedne oblasti, granica zrna. Ovoj vrsti korozije, slika 9.1, u veem ili manjem stepenu mogu da budu podlozni koroziono postojani celici svih strukturnih klasa feritni, martenzitni, austenitno-feritni i austenitni. Uslovi koji dovode do pojave interkristalne korozije u celicima razlicitih strukturnih klasa su razliciti, ali je pojavni oblik interkristalne korozije za sve klase praktino isti dolazi do selektivnog rastvaranja granica zrna metala. Pri tome nema vidljivih promena spoljanjeg izgleda metala,medjutim, pri napredovanju interkristalne korozije metal postaje krt, pa relativno lako moe da dodje do razaranja i pri neznatnim statickim, a posebno dinamikim opterecenjima.

Slika 9.1 Interkristalna korozija nerdjajuceg celika u vodenom mediju sa povecanim sadrzajem fluorida

Slika 9.3 Dekohezija grenica zrna zbog interkristalne korozije

20

5.3 Piting (tackasta) korozija: Piting korozija se definise kao izrazito lokalizovan korozioni napad pri kome dolazi dostvaranja korozionih jamica (pitova). Tackastoj (piting) koroziji su podlozne veoma male (ogranicene) povrsine metala (ostatak povrsine je u stabilnom, pasivnom stanju), pri cemu dolazi do stvaranja ostecenja tackica, rupica, jamica, kratera (slika 10.1). Kao sto je istaknuto piting korozija po elektrohemijskom mehanizmu se, po pravilu, javlja u rastvorimakoji sadre oksidanse (to moze da bude i kiseonik iz vazduha) i aktivne anjone (Cl-, Br-,I-, itd). Osnovni uslov nastajanja pitinga je pomeranje elektrohemijskog potencijala u prisustvu oksidansa u rastvoru (anodna polarizacija) i priblizavanje kritinoj vrednosti, Epit. Povrina pitinga je anoda i razara se velikom brzinom na racun kontakta sa ostatkom povrsine koja se nalazi u pasivnom stanju nepolarizovana katoda. Posto je istovremeno postojanje pasivne katode i aktivne anode na povrsini jednog istog metala, bez ikakvih dopunskih uslova, nemoguce, takav sistem je elektrohemijski nestabilan. Na odvijanje piting korozije pored vec pomenutih uzroka (kiseonicna korozija, hloridna korozija, pH vrednost, galvanski par) utiu i hemijski sastav celika, njegova struktura i termika obrada, temperatura, stanje povrine i nemetalni ukljuci. Pitovi se formiraju na mestima razaranja pasivnog filma na povrini metala, u prisustvu jona. Stepen zastite koju pruza pasivni film zavisi od njegove debljine, kontinuiteta, koherentnosti i adhezije za metal itd. Ako se film oteti mehaniki ili hemijski moze da dodje do njegovog ponovnog formiranja (repasivizacija) ili do daljeg odvijanja korozionih procesa. U slucaju nerdjajucih celika obrazovanje pitova se odvija skoro iskljucivo u zonama neposredno oko MnS ukljuaka. Sa povecanjem temperature raste sklonost metala i legura prema obrazovanju pitova. Npr. do obrazovanja stabilnih pitova na nerdjajucem celiku nece doci ukoliko je temperatura nia od neke kriticne vrednosti koja se naziva kriticna temperatura pitinga.

Tackasta korozija se razvija u tri stadijuma koji obuhvataju: inicijalno stvaranje jamice (nukleacija), pocetni rast jamice (u odredjenim uslovima moze da se okonca repasivizacijom) i stabilni rast jamice, slika 10.2b.

21

Slika 10.2: Piting korozija austenitnog elika AISI 304 u uslovima poveanog sadraja hloridnih jona Kod tackaste korozije pojavi vidljivih jamica prethodi dug inicijalni period. Ovaj interval podrazumeva period od nekoliko meseci do godinu dana, u zavisnosti od toga o kom je materijalu i kakvoj korozionoj sredini rec. Kada jednom zapone rast, jamice penetriraju u metal stalno rastucom brzinom (ukoliko se ovaj proces ne narusi). Jamice obicno rastu u pravcu dejstva gravitacije, pa se stoga razvijaju na horizontalnim povrsinama, rastu na dole. Zabelezen je veoma mali broj slucajeva stvaranja jamica na vertikalnim povrsinama, ili na horizontalnim povrinama sa rastom na gore.U slucaju piting korozije gubitak metala (kao jedan od aktuelnih pokazatelja razvoja korozionih procesa) je veoma mali i ne moe da ukaze na dubinu prodiranja jamice. S druge strane, merenja dubine jamica su veoma komplikovana, jer postoji statistika varijacija u dubini jamice, slika 3.65

22

5.4 Korozija u zazorima: Tokom eksploatacije metalnih konstrukcija, ukljucujuci i konstrukcije od celika, moze da dodje do pojave selektivne korozije koja podrazumeva intenzivno razaranje u zazorima. Zazori su u konstrukcijama neizbezni, nastaju pri spajanju razlicitih delova koji mogu da budu od istog ili razlicitog metala. Najvecu osetljivost ka pojavi korozije u zazorima imaju pasivni metali (koroziono postojane legure, Al-legure), jer u zazorima dolazi do njihove depasivizacije. Karakteristika korozionih procesa u zazorima je snizenje koncentracije oksidansa (kiseonika i dr.) u poredjenju sa njegovom koncentracijom u rastvoru i sporo odstranjivanje rodukata korozione reakcije iz zazora. Lokalna gustina struje rastvorenog metala u zazoru je jako visoka, jer je preostala povrsina van zazora znatno veca. Ovakvim mehanizmom se objanjava lokalno nagrizanje metala u zazorima i odsustvo nagrizanja ili slabo nagrizanje ostale povrsine metala. Joni hlora i vodonika ubrzavaju rastvaranje vecine metala i legura, odnosno imaju isto dejstvo kao i kod tackaste korozije metala. Ova vrsta korozije se odvija u gotovo svakoj sredini, ali najintenzivnija je u rastvorima hlorida.

Slika 11.1.Primeri korizije u zazorima

Slika 11.2. Mehanizam korozije u zazoru

23

5.5 Korozija zavarenih spojeva: U slucaju zavarivanja topljenjem, povrsina metala sava je hrapava, naborana i predstavlja mesto za pojavu koncentratora napona i mesto na kome se kondenzuje vlaga. Zavareni spoj moze biti prekriven troskom koja je cesto hemijski reaktivna, posebno ako je higroskopna. Fizicke greske koji nastaju tokom zavarivanja su opasne same po sebi, alimogu da utiu i na pojavu i odvijanje procesa korozije (piting korozija na nemetalnim ukljucima, korozija u zazorima, koja se odvija u porama ili prslinama). Takodje, zatitne prevlake na metalima koji se spajaju tokom zavarivanja mogu da sagore, tako da metal ava i osnovni metal u njegovoj blizini ostaju nezasticeni. Navedene pojave uticu na koroziono ponaanje zavarenih konstrukcija. Pozeljno je da zavareni spoj ima glatku i ravnu povrinu, bez zazora, tako da se korozioni slojevi mogu lako ukloniti sa povrsine zavarenog spoja. Takodje, korozija u ZUT-u kod ugljenicnih I niskolegiranih celika je uocena u velikom broju vodenih korozionih sredina, pri Ph vrednostima nizim od 8. Generalno, od oblika korozije kod zavarenih spojeva se mogu naci: opsta (ravnomerna) korozija, galvanska korozija, lokalizovana piting korozija, korozija u zazorima, interkristalna korozija, naponska korozija, selektivna korozija, korozioni zamor, vodonicna krtost i visokotemperaturna korozija.

Slika 12.1. Neki oblici korozionih oteenja koji mogu da se nau u okolini zavarenog spoja

24

5.6 Opsta korozija zavarenih spojeva: Opsta korozija se karakterise ravnomernim smanjenjem debljine metala, bez znacajnijeg lokalizovanog napada. Tokom odvijanja opte korozije dolazi do zamene anodnih i katodnih mesta, usled cega je rastvaranje metala priblino jednako po celoj povrini metala, slika 13.1 a i b. Brzina odvijanja ovog vida korozije se predstavlja dubinom prodiranja procesa korozije u metal u odredjenom vremenskom periodu i najcesce se izrazava u m/god, ili u mg/dm2. Opsta korozija je znatno manje opasna od lokalizovanih vidova korozije jer omogucava lako predvidjanje veka trajanja konstrukcije, a u slucaju zavarenih spojeva, lako se sprecava uobiajenim postupcima zastite, kao sto su nanosenje organskih ili neorganskih zastitnih prevlaka, primena inhibitora itd. Mnogo opasniji su lokalizovani vidovi korozije kojima podleu metali otporni prema optoj koroziji, kao to su nerdjajuci celici i legure obojenih metala.

Slika 13.1a. Opta korozija zone zavarenog spoja kao posledica grube obrade povrine spoja

Slika 13.2bb. Opsta kiseonicna korozija zavareni spoj dve cevi prekriven hematitom

25

6.1 ZAKLJUCAK: Korozioni procesi zavise ne samo od vrste metala veci od sredine u kojoj se taj metal nalazi. Prema mehanizmu nastajanja razlikujemo u metalima dva osnovna tipa korozije: Koroziju u elektro provodljivoj sredini (u tecnim elektrolitima) Elektrohemijsku koroziju. Koroziju u elektro neprovodljivim sredinama Hemijsku koroziju(oksidaciju). Prema nacinu napadanja metala, korozija moze biti: Ravnomerna, koja se karakterise gotovo ujednacenim gubitkom metala po celoj povrsini izlozenoj koroziji. Neravnomjerna, kad materijal biva napadan samo na odredjenim mestima. Vrste korozije mogu se pogodno klasifikovati prema izgledu korodiranog metala i uzroka nastanka. Korozija moze biti: Galvanska ili kontaktna korozija, Piting-korozija, Korozija u zazorima, Interkristalna korozija, Naponska korozija, Bakterijska korozija, Kavitaciona korozija, Korozija pri trenju, Selektivna korozija, Zamorna korozija

26