You are on page 1of 379

•w

k
(
- V
IV
CTPAHA
дела војске у марш-маневрима), даљина до непријатеља,
Начелна разматрања о операцијоким правцима 134—135 време трајања борбе нредњих делова војске, Локретљивост .
Класификација операцијских праваца: Г. ироеШ операциј- војске, дубина колона које марширају,ч начин издржавања
ски правац, II. сложени операцијски правци, спољашњи војске, ширина фронта војске у бојном поретку, ширина
операцијски правци, унутрашњи операцијски правци, опште фронта реквизиционе зоне . 333—350
особине операцијских праваца, најбоља типска средства, Врста (облик) марш-маневара, кретање армије у одели-
која служе за обезбеђење операцијских праваца при на- тим корпусима по паралелним. путовима — паралелно кре-
ступаљу, безбедност операцијских праваца ЕО питању за- тање, кретање армије у облику звезде (en astre) илн у
клањања комуникација 135—167 облику велике армијске каре, кретање армије у облику
Уједињена и подељена снага у рату: правог угла или облику савијеног лакта (en equerre), ек-
A. Начело уједињавања снаге и његов значај 167—170 сцентрично кретање војске . . . . . . . . . . . . 350—379
B. Начело дељења снаге или дејство по неколиким опера- Подилажење војске на бојиште . . . . . . [ . . 379—386
цијским правцима . . . . . . . .. . . , 170 Прорачун и наређење за марш, време за пошиљање наре-
Снага војске, прилике места и земљишта, прилике времена, ђења, садржина наређења, примери: Наполеоново наређење
мере за о<Језбеђење неминовне поделе снаге, концентрични, за марш команданту IV. корпуса у рату од 1809. године,
паралелни и ексцентрични операцијски правци, случајни садржина директиве, коју je Врховна Команда немачке
операцијски правац или промена правца дејства . . . 170—196 • војске упутила армијским командантима у рату од 1870.
Утицај правилне идеје и утицај правилног избора операцијског правца године, наређење.команданта II. армије немачке од 10. Ав-
на општи ток операције 196—200 густа 1870. године, наређење команданта IX. корпуса за 10.
0 стратегијским плановима за напад (офанзиву) . 200—205 Август 1870. године, наређење команданта 25. пешадијске
Примери: Рат Фридриха Великог противу савезника у 1756. дивизије од 10. Августа 1870. године, диспозиција коман-
години, рат Француза противу Аустријанаца и Сардинаца у данта тимочке војске зајаче груписање војске у очи битке
Италији 1796. године, рат Француза противу Аустријанаца код Великог Извора . . . . •. . . . . . . ". . . . . 386—394
1800. године, рат Француза противу Пруса 1806. године, Средства, да би операције непрекидно трајале на земљишту
рат Француза противу савезника 1815. године, француско- сиромашпом и слабо насељеном, железнице и пловне реке,
немачки рат 1870.—71. године 205—234 пример у походи ђенерала Шермана 1864. године у п о -
0 стратегијским плановима за одбрану (дефанзиву) . . . . 234 крегу противу Џонстона од Шатаноге ка Атланти. . . . 394—400
Равничасто земљиште граничне области, планинско зе- Битка 401г-402
мљишШе граничне области, шумовито земљишШе гра- Стратегијска страна битке, битка с тактичке стране, редовне
ничне области, рекеу бојни положаји . 234—249 и случајне битке, комбиновање напада и одбране у битци,
Примери: Рат Руса са Шведима од 1707.—1708. године, дужности команданта у битци, нападна (офанзивна)-биШ-
концентрација и стратегијски развој руске војске у рату ка, припрема и употреба онаге за напад, постављање бој-
с француском војском у 1812. години, француско-пруски ног поретка, избор правца за напад, напад на фронт, про-
рат од 1870.—71. године, логична поступност у разради лом, обухватање или напад на оба бока, напад на један
основне идеје плана и операција Фридриха Великог за рат бок, обилазни напад, једновременн напад с фронта и с је-
о д 1757. године . . . " . . . . . . 249—274 ' дног бока, избор тачке за напад, командовање у битци. 402—440
0 условима операцијских пројеката . . . . . . 274—278 Искоришћавање (експлоашација) победе, примери у Наполео-
Састављање претпоставака за ратне радње и главни услови новом гоњењу разбијене Еруске војске у 1806. години, ђе-
за извођење тих радњи: I. пројекат операција са при- • нерал Грант гони ђенерала Роберта Ли а у рату од 1865.
мером у пето-дневној операцији под Регенсбургом од 19. године у Америци . . > . . 440—449
до 23. Априла 1809. године; II. извођење операција: Тајна, Одбранбена (дефанзивна) битка, општа разматрања, избор ноло-
мотрење, извиђање и ухођење непријатеља, прикупљање жаја за битку и његова спрема у фортификацијском сми-
енаге.и где да буде то, издвајање одреда, веза у радњама слу, распоред војске н& утврђеним и другим положајима
војоке, лична иницијатива (самоопредељење), одлучност у и извођење битке ради одбране, одступање из битке, на-
раду( брзина у раду али с рачуном, постојанство — упор- ређење з а одступање . . : . . . . - . . 450 —464
ство, уоталаштво (енергија); предострожност — обазривост. 278—326 Заваравања (демонстрацује) у рагпу, дгиерзије, одреди за кр-
Марш-маневри (кретање војске на војишту) . . .'•". . . . 327—333 отарење или четничко ратовање, један општи поглед на рато-
Израда наређења за марш-маневре, одређивање дуокине ваље у планинским пределима, јединство рада п унутрашња
стратегијског фронта војске у марш-маневрима (по-
VII
CTPAHA.

целина у операцијама, командовање армијама и у опште Шовима од 1876.. 1877.—78. и 1883. године, комуникације
великим тактичким јединицама . . . . . . . . . . . 464—482 у рату од 1877.—78. године, комуникације у рату од 1885.
Наређење "-r- заповест (диспозиција), упутство (директива), Вздине , . . . . - . . ."•.609—642
уолови којих се треба придржавати при издавању заповести, Исхрана, снабдевање поШребама u попуњавање војске уратно
примери из Историје раШова о састављању директива и доба, попуњавање губитака, нега и.транспортовањерањеника
диспозиција, место главног команданта у времену битке, и болеоника. телеграфска служба на војишту, пољскатгошта. 642—663
значај елемената за командовање . . . . . . . 482—502 Како да се спреми ратиште у инжињерском смислу, стратегпјски
Главне врсте ратовања 502—510 значај железничких путова, етратегијски значај тврђава,
Разне врсте дејотава ради нападања (офанзиве), стратегиј- место (положај) тврђаве, величина тврђава, врсте и особине
еко наступање — нападање (стратегијска офанзива), так- тврђава, јачина посаде у тврђави, командант тврђаве, так-
тичко нападање или наступање (тактичка офанзива), разне тичке особине положаја, на којима се подижу тврђаве, деј-
врсте дејстава ради одбране (дефанзиве), стратегијска од- ство војске у сфери тврђава 663—701
брана (стратегијска дефанзива), тактичка одбрана, (тактичка УШврђивање .граничних предела, северо-источна граница Фран-
дефанзива), могући случајеви кретања у одбранбеним опе- цуске у садашње време, утврђења прве линије, утврђења
рацијама,* прелажење из нападања (офанзиве) у одбрану на другој линији северне и источне границе француске,
(дефанзиву) и из одбране у нападање 510—541 Париз као централни редујит 701—702
Прикупљање и оцена података о стању и приликама у непријатеља Уређење (организација) војске, опште погодбе, један главни ко-
пре почетка и у току операција, општа разматрања, слу- мандант, уређење (организација) штаба Врховне Команде,
жба извиђања, ко треба да руководи извиђањем, уре- командоваље војском у ратно доба, олакшавање управе и
ђење извиђања, правац извиђања, преглед и претходна олакшавање командовања подесном формацијом војсш, са-
оцена добијених извештаја, организација и одржавање мосталност појединих делова војске, формација корпуса,
везе са извесним лжцима на непријатељском земљишту, формација самосталних коњичких дивизија, ортанска веза
осматраље непријатеља, написмено излагање прикупље- између појединих делова војске.1 712—747
них података, опис историјских догађаја, који су се де-
шавали раније на истом војишту, статистички податци,
међународно право, вођење канцеларијских књига и чување
података, прикупљање и предавање добијених вести и по-
датака, средства и начини за прибављате вести, посредни
(индиректни) путови за прикупљање веоти, карте, статистички
и историјски податци, званична и обична преписка (коре-
споденција), агенти и њихова саопштавања, прибављање
података испитивањем становника, бегунаца и заробљеника,
употреба ухода — шпијуна, извиђања средством војске,
уређење коњице ради службе извиђања, формација „велике
француске армије" у рату од 1812. године, деловање коман- •
данта самосталне коњице у служби извиђања, најглавнији
састојци извиђања помоћу војске, извиђање помоћу коњице,
. сређивање и оцена прибављених извештаја 541—608
Кано да се уреди позаднина војске у ратно доба? . . . . . . . 609
Веза војске са позаднином, комуникацијски Upaeim или војни
. путови, устројотво позаднине војске у добу Наполеона I.,
рат од 1805. године, операције око Улма, операције код
Аустерлица, рат у 1806.—1807. години, основна "начела, по
којима je била уређена служба у позаднини немачке војске
у рату од 1870.—71. године, позаднинанемачких армија у
рату од 1870.—71. године, комуникацијске линије јевропских
војсака после рата од 1870.—71. годпне, обезбеђивање ко } Примедба. — Карте, које иду уз ову књигу, изићи he ускоро у за-
себној свесци, која he се одмах разаслати претплатницима.
op

ИСПРАВКЕ. НЕКОЛИКО РЕЧИ УНАПРЕД


Ha страни 289. y 1. реду другог става оздо стоји сл. 31. а Шреба 44.
На стр. 303. у примедби стоји: Ras Casas a треба Las Cases.
Ha стр. 390. одмах после првог става озго налази се једна повећа У нас има приличан број официра, који нису
погрешка. У рукогшсу je стајало поШњ Мол-тке, што je значило поШШсао
Молтке. У коректури je екраћена реч попуњена, и изишло je потпуковник
имали прилике, да се школовањем спреме стручно у
Молтке; треба дакле изоставити реч потпуковник. разноврсном знању ратне вештине, те им je тако укра-
ћена могућност, да се у довољној мери припреме за
свој велики и тешки задатак војнички. Оеем тога, у
нас има и велики број официра, који по^сили окол-
ности не могу да допуне И да усаврше своје војничко
образовање на вишој школи Војне Академије, а у нашој
војној литератури нема довољно свих стручних дела,
из којих би се могли ти официри и сами да опреме
што темељније у знањима, каја су потребна њиховом
војничком позиву. Уз личну тежњу, да што више оја-
чају своје војничко зцање, и једној и другој групи
ових официра предстоји још, да полажу и испите из
Стратегије у ширем обиму, да би стекли право за
више официрске чинове. Најзад многи 'и од оних офи-
цира, који су баш и свршили вишу школу Војне Ака-
демије, те су у њој стекли доота темељног знања из
свих војних наука, ипак осећају потребу да имају при
руци један сређен и потпун предмет и из области
вештине ратовања,' помоћу којега би могли да осве-
жавају а и д а ојачавају већ стечено знање из области
вештине ратовања, радећи практички у пољу са тру-
пама, и вршећи своју тешку редовну војничку службу.
Неоспорна je истина, да je Историја рашова је-
дино врело, из кога се црпу примери и начела у ве-
штини ратовања. Услед тога и видимо, да се у свима
старијим и већим војскама у вишим војним школама
с великом озбиљношћу и марљивошћу изучава Исто-
XI

рија ратова, пропраћајући критички и у најситнијим Ма како се хтело да схвати'стање у нашег офи-
детаљима све епизоде ратних догађаја у приликама цирског кора са горњег гледишта, судећи о том пи-
већих и значајнијих ратова. Уз то, у већим и стари- тању објективно, унас сеналази као неопходна потреба,
јим војскама сем редовних већих и мањих вежбања да постоји СтраШегија као обавезни наставни предмет,
са здруженим родовима оружја . приређују се сваке у коме се с теоријског гледишта имају да расправљају
године и двострана маневровања са највећим страте- начела вештине ратовања у ширим границама.
гијским јединицама. На тај начин официри тих вој- Такви обзири а таква начелна гледишта и били
сака имају дакле довољно прилика, да уз свестрано су повод, да се у нашим предавањима на вишој гаколи
и детаљно проучавање свих већих ратова у школи Војне Академије придржавамо оних војних писаца, који
још прошире и ојачају своје теоријске студије о ра- подржавају иста гледишта о потреби нарочитог на-
товодотву и личним суделовањима у практичким вежба- ставног предмета, у коме би се с теоријског гледишта
њима своје војске. уз припомоћ Историје ратова проучавала начела ве-
штине ратовања.
Најзад, у старијих и већих војсака и официрски У војној литератури ни до данас није рашчишћено
кор са извесним изузетцима попуњава се на један и питање, да ли je Стратегија наука или je само ee-
исти начин, те се уз методична усавршавања у општим
штина. Мишљења многих војних писаца по овом пи-
војним знањима постиже у таквих војсака и то, да
се напретци у војним знањима лако преносе и на тању не само да су различна, него су шта више
нова покољења официрска, те тако вештина савре- њихова мишљења и са свим противна ддјаметрално.
меног командовања и управљања војском постају у Има во]них писаца, који доказују да се Сшрате-
њих општом духовном имовином целокупног официр- гија појавила и као наука и као вештина тек на крају
ског кора. XVIII. века, дакле у епоси револуцијских ратова.
Овакво тврђење није потпуно тачно. Последице, које
На основи свих ових разлога почела се у неких су поникле услед француске -револуције, која je била
старијих јевропских војсака постепено напуштати ра- обухватила целу Јевропу, донеле су читав низ науч-
није утврђена пракса, да се у вишим војним школама них испитивања у свима гранама људског знања, па
предаје Сшратегија као нарочити и засебни наставни je тада дошло и ново иопитивање оних начела, на
предмет, него се место тога сваки поједини официр основи којих je тако рећи управљао ратовима велики
упућује, да сам истражује и проналази начела рато- војнички ђеније Наполеон. Бонапарта.'
вања марљивом студијом Историје ратова у школи Основна начела, којих се придржавао у ратовању
уз редовно суделовање и посматрање разноврсних веж- Наполеон, добила су општи назив принципа, којима je'
бања и маневровања војске у мирном времену. дават чак и значај закона, који се не мењају. Међу
Па и ако постоје у извесних војсака све напред тим ако се размотри посебице сваки од тих принципа,
поменуте повољне околности за јаче образовања офи- лако ћемо се уверити, да ти принципи имају само
цира, опет се и у њих oceha на крају крајева потреба, значај примера, угледа, савета, упута, који се могу
да достоји дело, у коме би бар укратко била изложена да примењују само у извесним случајевима ратних
теорија Стратегије као вештине ратовања, јер се ипак догађаја и прилика, према чему je и значај тих прин-
може десити, да се не даје довољно прилике многим ципа са свим услован. У колико се који од ових
официрима, да се сами образују за виши и највећи принципа могу да примене у даном тренутку и у
положај у војсци/не могући и при свој доброј вољи даној прилици на војишту и бојишту, у толико ти
да постигну стварне резултате у образовању прред принципи добијају силу природног закона за сваку
своје тешке редовне службе. борбу.
XII XIII

Један од даровитијих војних писаца руски ђене- особина) и знање," где je бику на потиљку та најосет-
рал А. Н. Петров о сугатини борбе овако вели: љивија тачка, да би он могао да нанесе бику смрто-
„Разнолики погледи на зналај Стратегије као фи- носни удар. Уз то тореадору je потребан и правилан
лософије ратовања доказују, да суштина Стратегије и истински правац удара у нарочиту тачку или место,
није још објашњена потпуно у смислу њеног теориј- као год што му je потребан и тренутак или време, кад
оког опредељења. Стратегија се појављује час као треба да учини удар. Ако тореадор не искористи и не
наука час као вештина. У извесном смислу Сшра- доведе у сагласност ма који од ових услова^^ сигурно
тегија се појављује у исто доба и као наука и као je, да he га бик подухватити роговима, пробости и
вештина, док понеки пут она није ни једно ни друго. убити. На тај начин потребна je снага и физичка а
,, Па шта je онда СтраШегија у самој ствари ? још више умна, потребна je хладнокрвност, присуство
„ Остављајући на страну сва научна њена опре- духа или храброст, да би противник био побеђен. Осем
дељења, тешко je спорити, да je циљ Стратегије, да тога, ту je потребно познавав^ снаге и начина борења
објасни основна начела, која иду на то, да се одржи свога противника, па најзад потребна му je и вештина,
победа над непријатељем. дауме да нађе слабу страну у свог непријатеља, и.
„А у чему се састоје та основтза начела, показује да му нанесе удар баш у ту слабу страну (избор места),
пажљиво испитивање услова, у којима се свршава свака па да погоди још и тренутак, кад треба да изврши
борба независно од епохе, кад je она вршена, нити пак удар (уолов времена).
од тога, против кога се води борба, да ли противу звера ."•
' „Почињући од примитивних начина бврења и свр-
или противу човека. Такав закључак може да буде и шавајући счнајсложенијим и најмодернијим начинима
парадоксалан, па ипак се не може да умањи справед- решавања стратегијских задаћа, ова основна начела
љивост таквих погледа, што у осталом није тешко ни сваке борбе остају вечито непроменљивим, с тога, што
доказати. Посмотримо дакле борбу човека са неким су ти начини борења природни/ и што они одговарају
звером. н. пр. борбу тореадора (борца са животињама) природи и човека и свега осталог, што je живо.
шпанског с јаким и раздраженим биком. Бик je фи- „Снага физичка и умна, место, природни створ
зички јачи од човека, а човек je разумнији од бика. земљишта или растојање и време, тренутак или згодни
Противу физичке снаге човек употребљава пре свега час сами собом представљају стална и вечита начела,
надмоћност свога ухча, па бира за борбу и оно оружје, на основи којих се води свака борба. Ако се у даној
које му није дала природа. Изабрато оружје надокна- прилици ова начела примене заједно у потребној сраз-
ђава недостатак његове физичке снаге. Ступајући у мери, сЈнда она доносе победу, а ако буде владала не-
борбу с биком, човек претходно мора да зна начин, сразмерица у примењивању ових начела у згодном
како се бори његов противник. Тореадор зна, да оу тренутку и у даној прилици, онда невештина у томе
рогови у бика шегово најјаче оружје, и да бик у борби доноси пораз војске. Примена' пак свих ових начела
употребљава то оружје тако, што сагиње главу, да. би у целини у једној прилици показује ратну вештину у^
могао роговима да подухвати свог непријатеља како решавању стратегијских задатака, а тијие се уједно
ваља. Сагибањем своје главе бик у извесном тренутку исказуЈе у широком смислу стање и прилике на во-
излалсе удару мача најосетљивију тачку целокупног јишту и бојишту.
евог тела. Кад пак тореадор мачем својим погоди-бика „Из ових ^таазматрања може се извести закључак,
баш у ту тачку у потиљку, ондаму он сјури мач право да се суштина Стратегије као више ратне вештине
у мозак, те бик од једанпут пада на земљу мртав. састоји у томе, да се правилно ехвате и познаду при-
Осем снаге, која je потребна тореадору за тај удар,
родне основе сваке борбе, т. ј. у познавању снаге,
њему je потребна још и хладнокрвност (унутрашња
места и времена за борбу.
XV
XIV
Стратегија 1876. године од Вијала,-коју je превео на
„Али овај теоријски закључак добија силу закона српски језик ђенерал-штабни мајор П. Топаловић. У
тек онда, кад се његова вредност оправда стварним 1885. години штампао je своје дело „Рат и рато-
опитчма. У области Стратегије овакви се опити до- вање" ђенерал-штабни цотпуковник Станојло Стокић, и
бијају пажљивим проучавањем и критичним излагањем
ратова у прошлости, почињући од најстаријих времена хрећу евеску овог дела обухватила je Отрашегија са
до наших дана." доста ограниченом садржином. У 1895. години штам-
пана je „Стратегија по предавањима Њ. В* краљу
Од када у нас постоји Војна Академија као војни Александру L, коју je по Стратегији рубког ђенерала
завод ради стручног образовања војних старешина, од Лера израдио f -ђенерал Д. Ђурић".
тада се у Војној Академији уз остале отручне и не-
стручне предмете предаје редовно и Сшратегија као
наука о вештини ратовања у ширем смислу. За све Наше официре и нашу војску очекују велики,
то време до данас у нашој војној књижевности није
било нарочитог штампаног исцрпног дела, које би тешки и узвишени задатци у/ослобођавању и уједи-
. служило као основа за шир.ење и усавршавање методе њавању Српства и у одбрани наших народоноених
изучавања те вештине у војним круговима, уједнача- интереса од насртљивих страначких смерова. Тамо на
вајући на тај начин погледе у свих наших официра бојном пољу имају да полажу своје тешке и крваве
и војника у схватању и разумевању основа савременог испите и цаша војска и наши официри, и од начина
модерног ратовања. како га они положе тамо, или he; Српство и даље
Подстакнут жељом многих а нарочито млађих остати мамцем за насртљиве страначке ум^пљаје, или
официра, да штампам своја предавања из Стратегије, he поникнути за Српство новији, сјајнији, слободнији
која сам држао као професор у вишој школи наше и здравији живот.
Војне Академије од 1898.—1904. године, а увиђајући Српска војска и српски официри морају да на-
и сам недостатак у нашој војној литератури, да имамо прегну све своје силе и сва своја средства, те да
једно потпуније и савременије дело, у коме би се го- удружени као наоружани народ створе Велику Србију.
ворило исцрпније о вештини модерног ратовања, ja Ако бих ja овим својим незнатним радом бар за трунку
сам се одлучио најзад, да штампам своја предавања припомогао, да се наши официри и наша војска спреме
из СтраШегије, која су овом приликом допуњена и про- што боље за њихов свети задатак за крвави рат с не-
ширена. — пријатељима Српства; ако бих овим радом бар у не-
Ова своја предавања засновао сам у гдавном на колико усиео, да се наши официри што више поовете
списима признатих војних писаца ђенерала Лера и изучавању својих задатака, да се што више уздржа-
ђенерала Н. П. Михњевића, допуњујући их у појединим вају од личних уживања и сићушних и незнатних
питањима и мислима кл*асичних војних писаца Лојда, друштвених питања, па да се баце што више у сферу
Жоминија и Клаузевица а поглавито мислима и на- идеалних својих задатака, и ако бих бар што год при-
зорима чувеног савременог војног писца немачког ђене- помогао, да позвани чиниоци иредузму за времена
рала Голца. Осем тога у овим предавањима служио сам општу спрему војеке и свега потребног за крупне
се местимиде и мислима ђенерала Пјерона, Дерекаге-а, ратне догађаје, који су на помолу, онда бих ja сма-
А. Н. Пешрова, Ђлуме-а, Хохенлоа Ингелфингена, и др., трао, да сам овим радом постигао потпуно свиј циљ,
као год што сам се ys извесним питањима служио и и да еам потпуно извршио своју дужност и као војник -
податцима ђенерала Caee Грујића, Д. Ђурића и М. и као човек и као Србин.
М. Магдаленића. 1. Maja 1907. године
У нашој војној литератури први пут се појавила Београд. Живојин Р. Мишић.
<у^1љо об. oftoreoiii^

•>

СТРАТЕГИЈА
- ВЕШТИНА РАТОВАЊА -

Ј
Општи појмови о рату и његовој потреби
у крајњоЈ нужди.

Живот једног културног народа у савременој др-
жави може се проучавати с гледишта политичког, еко-
номно-финансијског, просветно-културног"1н војног. Мо-
дерна држава има нарочите органе, помоћу којих
централна државна управа управља пословима држав-
ним у свима правцима. Зарад уређивања својих односа
према другим државама, зарад решавања мирним на-
чином свих' међународних- неспоразума/' који се врло
чеето појављују и преко воље/соака добро уређена
држава има и своје диплрматско гпело, које се стара,
да су односи једне државе према другим државама
свагда исправни, и да се сви међународни неспоразуми
реше мирним путем. ,
Али у животу народа могу се појавити и таква
иитања, чија повољна решења за једну страну могу
дубоко. засећи неповољно у животне интересе друге
стране, тако, да та незадовољна страна ни у ком олу-
чају не може пристати на уступке, а да тиме не на-
несе себи тако рећи самртни удар.
Проучавајући Општу Историју можемо се уверити
лако, да се, по вечним законима природе, у свету ре-
довно врши смена културе; једни се народи прежив-*
љују, други их млађи замењују, и т. д., а сви ти ве-
лики преврати, како će види, на крају крајева били
су, бивају и б^ће последице ратовања.
СТРАТЕГИЈА ' 1
2 . '

Рат није ништа друго до један дометак у целом питања живота и смрти, чије решење немогуће je
чсЉечанском животу свеопштег закона борбе за опота- расправити без борбе — ратд.
нак, а тај закон борбе за опстанак опредељује живот Т^ат дакле лежи у природи људској. Борба се води
и развиће целог органског света, У највише олучајева или против спољашњих напасти ма које -врсте, про-
победа није прослављање оамо грубе силе, већ она тиву организма неког другог рода, или на иослетку
има и већи значај: против орранизма истог рода. На борби се оснива веч
„Историја ратних победа истоветна je саИсторијом ност природе. Природни закон 6oj)6e за опстанак тра-
грађанском, т. ј. са~ победом у развићу у историјеком • јао je и трајаће кроз ева временћ људеког живрта, н
прогресу. Бојска и рат јесу онај специјални орган, и тешко да "he га нестати кад год. „И кад не би било
она специјална функција, помоћу које једна виша ратаг човечанство би га морало створити/' казао je
култура побеђује другу нижу. Но тој формалној и јав- Кант, чувени нема;чки философ.
ној победи још he дуго претходити тајна и истинита Али рат je и неохрдно потребан за људско ра-
победа. Ево дакле и цеде тајне међународне борбе за звиће' јер ни једна појава у људском" животу нн[е
опстанак: У њој живе бољи на рачун горих," —• вели имада толико утицаја на људско развиће као рат.
руски философ социолог Стронии. •
;
Нигде није толико употребљена човечја физичка, мо.-
Тако рећи иред нашим очима имамо читав низ рална и интелектуална снага као у рату;- на олтар
ратова, који су били од великог културног значаја: ратни приносило je човечанстваи своја најсветија добра,
Обновљење Италије 1859. године; укидање ропства у - • Као год што бура разноси еталожени прах и чисти
Сједињен^м Северо-Америчким Државама, због чега je атмосферу, тако исто и рат разгони несносно и учмало
и био међуеобни рат од 1861. до 1865. год.. (сецесиони стање у животу људи и народа; из рушевина и пу-
ратови); уједињење Германије и пренос њеног поли- стоши ратних ниче нов, свежији и снажннји живот,
тичког центра на север последица je ратова 1866. и те тако рат отклања мекуштво и мртвило, рсоје иначе
1870. г.; обновљење историјског живота Вугарске та- мора да наступи у животу људи^дугог мирног.вре-
кође je последица рата 1877,—78. године, и т. д. мена. Нема сумњо, да he Џ у будуће као и до сада
На послетку, младим народима, сцособним за кул- моралне последице ратова бити зависне од облика, у
туру, требају пијаце за продају њихових производа, ком се рат јави, од исхода, како се сврши, и од вре-
потребују светски трговачки путови у цил>у оваковр- мена,,кад ее догађа. ." /
сних веза и одношаја са старијим лсултурним наро- „Рат развија, невероватно брзо, све моралне, мате-
дима, и т. д. Старији културнији народи, господари ријалне и душевне особине људи и народа; он развија
светских пијаца и путова, у почетку радо прихватају племените страсти и осећања, као што су: отп-члсшво-
у своје трговачке замке нове народе и младе-државе, љубље, славољубље, пожрШвовање, оданоет, сажаљењ?
али их доциије постепено себи подчињав-ају-и под- и дружељубље; из њега потичу све врлине јунаштва,
јармлзују, чим осете у њих јачег живота и у опште ^Али рат, у исто време, окида и лажну маску људске
полета. Млад пак и бујан народ, чим осетн стран и државне величине, обелодањује њихову слабост и
неоправдан притисак, почиње да се мешкољи, и да покварености, и износи их у свој наготи њихној."
тражи потребну независност у погледу свога државног Управ, развиће . света не да се нн замислити без
бића,а то опет не годи господарлма, и онда ето сукоја. рата, као што се цео органски свет не да замислити
Попустити у овим питањима старијој културнијој ^ез борбе за опстанак.
др^кави, значи своје насељење лишити новчаних зарада Сви досадашњи' и најновији покушаји, да се из-
свога трудног и мучног рада, значрг, ни више ни мање, ^егну ратови, и да се спорна питања реше мирним
укратити му материјална средства културе. Ето дакле . путем, путем изборних судова, остали су безуспешни
•± ^)

жељу за миром. — У противном, кад рат загрози, да


и без икаквих практичних резултата, само због тога,
уништи велике, богате и индустријске вароши, или
што нема те силе, која би могла тим судовима при-
иначе читаве богате покрајине једне земље, онда то
давати општи и безусловни аукторитет. Било je дакле
јаче становништво на мах отпочиње да захтева од
и биће најбоље средство за одржавање мира: јака,
владе по што по то мир поеле првих ратних недаћа.
спремна, добро оргапизована и савремено наоружана
Недаћа- Наполеонова 181-2. године може се, поред
војска. (Si Vis pacem, para bellum). "
осталога, објаснити и тим, што он Aije могао да при-
C бројним повећањем војеака повећавају се и не-
нуди проотрану и непобедну Русију на мир после за-
згоде, на које се може наићи; појављује се дакле и
узећа Москве.
јача одговорност односно решења за рат са свима ње-
С обзиром на савремене услове мора се водити
говим оваким или онаким последицама.
двојака борба: с непријатељспом војском и с наро:
Сем тога, будући ратови, у којима he учествовати
дом, те по томе je потребно и свој рад удешавати и
тако рећи, читави народи, имаће далеко, већих исто-
тежити томе, да се што прт рашчисти и еврши с војскому а
ријских последица, него ови до сада. Будупи ратови
по том становниШтву дати прилике и довољно повода, да
изискиваће страховита напрезања, јер je веома скупо
оно под теретом рата само зажели и потражи мнра.
држање и издржавање огромних наоружаних маса, па
Овакве обзире треба имати на уму у сукђбу са
чак и будући покрети у извођењу операидја биће да-
културном државом.
леко тежи но до сада.
Ретке су земље — државе, кој^ jtory дати војеци
Према овоме, ко могадне дуже да издржи бреме
све, што јој треба у времену рата. Према томе, свака
рата на својим леђима, тај he имати већи изглед на $
држава, која хоће одбраном или у опште продужном
успех. Чисто теоријски могућ je случај, да победилац,
, борбом да победи или принуди непријатеља на што
пошто потуче оружану снагу друге државе, по.што
скорији мир, мора да се постара, да има за себе отво-
приграби већи део њеног земљишта, ипак на крају
рене граџице пријатељски располож^них јој земаља,
крајева буде принуђен, да побеђеноме предложи pe-'J
ако немамора, којим господари оиа.Држава, која није
лативно повољне услове мира, јер he му бити немо- $
у оваком положају, може се само дотле бранити од
гуће, да и даље подноси тешко бреме ратног стања.
нападача, док њена индустрија буде у стању, да под-
У дуготрајним и упорним ратовима култура за-
мирује потребе војске, nppi чему треба лмати на уму
раћених држава мора неминовно трпети, а то погла-
и то, да се на тај начин једновремено умањују и нов-
вито вреди за мале државе. Оне често неће бити у
чана средства.
стању, да властитим средствима задовоље све потребе
својих држављана, а и ратних средстава неће имати, по- Из овога излази, да се главно питање рата Se
главито ако се дотична држава налази у том погледу у састоји само у интензивности напрезања снаге др-
зависности од заграничних средстав^а, која су у току жавне, већ и у продужењу тог напрезања, а то се
рата у земљи истрошена, уништена," или их није било ^пет налази у пуној зависности од економног стања
и пре тога у довољној мери.. и уређења државног.
Из овога се види, да социјални и политички
услови у овим питањима играју такође важну улогу.
Буде ли услед рата страдало само сеоско становн^- 4Рата дакле мора бити. Па кад je то тако, онда
штво, расејано по селима, држава се тако рећи мрже да видимо, шта je то упр^ва рат^ и шта све чини
на свашта решавати без икаквог страног утицаја или ратну силу? — „ ,
притиска, пошто често пута сеоско становништво нема Употреба све државне снаге за решење изве/
ни моћи ни средстава, да у име своје изјави одсудну сног спор^~1штања измегју~"две или""више држава
ß ' :

'зове се рат. Tp je управо продужење државне политике Положај и природни створ своје и непријатељске
"пбШГбДњим*^средством (Ultima ratio) ратном снагом дражаве или ојачавају живу сжлу и средства, или им
за постигнуће извесног циља,—Рат почиње онда, кад одмажу.
се политика осети немоћном, да мирним дилломатским • У овом су погледу^важни: величина и,.јјасеље-
путем склони своју супарницу, да испуни извесне за- ност државе, њен географ.ски, изглед, иротегнутост и
хтеве мањег или већег значаја по дотичну државу. природни склоп границе и унутрашњости, и на по-
Рат се свршава, кад се непријатељска ратна снага • елетку природна и вештачка саоураћајна средства;
уништи, или подчини вољи ^јачега. . 4., Обпик владавине и јачина впаде у самом народу.
Ратну снагу једне држава min&ir С.погледом иа ратне "прилике најбоље je, ако оу сви
1., yj^SM^smäkJljuJ^^iNKa, морална и интелек- елементиратне силе у једној руци, (монарх, владалац).
туална снага државл>ана, Народ снажан, с малим за- Да je ово овако, доказ je, шточсе у републиканским
довољан, а навикнут на истрајан рад, има у себи вшпе владавинамаза време рахачестопојављују диктагпуре са
снаге, него онај, који je мекушан и раскошан, па ма био евима њиховим лошим ^госледицама. С друге етране,
и многобројнији. Народ високо образован, у кога je др- влада моћна и од аукторитета редовно може рачу-
жавна идеја символ политичког бића, ступа у борбу нати на далеко веће жртве својих држављана, но не-
за одбрану државних интереса са потпуним уверењем моћна и непопуларна влада,' која може д-а усели само
и самопрегоревањем; напротив, неббразоваи народ, зебњу-, пометњу и несигурност у јааину народне снаге.
који не појима државну идеју и не зна за државне Да ратна снага, а поглавит(Ј^њена жива сила,
интересе, не може никад имати потребне моралне снаге буде јака, треба да je проникнута јединством мисли
за рат. На послетку, човек je способан да ради уфату и јединством рада, како би се сва; њена снага у чаоу
само у толико, у колико je 'обдарен и васпитан, да / потрвбе појавила укупна и чврста у једном правцу.
уме разликовати, шта користи, а шта смета његовом Према овоме нужно je:
успеху у раду,, и ако уме да; употреби средства и да а., Да се жива сила у мирнг^доба спреми, фор-
разуме мисао другога; мира и обучи према ратшт захтевима с погледом на
2,, Живаи мртва средства. — Жива су средства: јединетво рада; '. . _
Коњ и о^тала "стока~за тегљење и товарење.'У колико б., Да се материјална средства набаве и среде
je у једној држави више тих живих средстава, спосо- тако, да довољно ојачавају и попуњавају живу силуги
бних за ратну употребу, у толико je боље; в., Да се земљиште вештачки удеси тако, да и
МрШва су средства: Разноврсно оружје с муници- оно попуњује- и ојачава Ж11ву, еилу,. и т. д. «.
јом и оружним прибором, одело и остала спрема, храна, И ако се формира и организује ове напред по-
фураж и т. д. У колико je' оружје савршеније, ir у менуто како ваља, и ако се^набави свих средстава у
колико се више изобилује у свима осталим потребним изобиљу, и она се разместе где треба, и на псзлетку,
средствима, у толико je боље. Из овога се види јасно, ^ ако се и земљиште удееи вештачки, онда при свем
да je за једну државу врло важна ствар, кад су.у jod још немамо гаранције за уопешно ратовање и уни-
њој развијени сточарство, земљорадња, радиност и тр- штење непријатељске ратне силе, па да би било и то,
говина и у опште индустрија, тако, да се. ева потребна ђ потребно je вешто вођење спољашње политике и ве-
ратна средства могу да набаве и подмире у њој еамој: што вођење и употреба ратне снаге:
3-> Земљицце, као саставни дцр ратне силе и као Према овоме, за успешно вођење рата, поред оста-
ратно средство, такође игра врло важну уло^у у рату, лога, потребно je познаватц однос између ратне енаге ира-
само ако се умедне да употреби како ваља. -. тног циља, који одређује Државна политика; за тим, по-
mw*

8 9

требно je познавати основе и уређење ратне снаге, и зочарања, а у исто време може навући катастрофу и
на послетку потребно je познавати односе и вештину за саму државу. ,
употребе ратне снаге за пбстигнуће ратног циља. — Државна организација и њена наоружана снага
морају бити редовно у одоосима сагласним са прав-
цем њене спољашње политике и према снлама њених
Веза између политике и Стратегије. суседа. -
Између политике и вођења рата (војсковође) мора -
Рат je продужење подитике са оружјем.-у руци, владати потпупа хармонија, јер, сем осталог, од те
чимеГсе управо и објашњава утицај политике на во- две члњенице' као позитивно зависи и успех у рату.
ђење рата. Политика тако исто одређује у више, прилика и
Лоша политика имаће без су%мње и рђав утицај време почетка ратних радњА, од чега често зависи и
на вођење рата. начин ратовања. Погребна je дакле и овде потпуна
Дакле, под речју политика треба разумети не само сагласносг између предстажника политике и главног
спољашње ' односе с другим државама, него и уну- команданта војске.
трашњу политику, од које зависи опште стање држав- У том погледу нарочито je поучна потпуна са-
ног уређења, касГи морална и физичка сила државног глаеност у радовима два великана прошлога века:
бића, јер еа извесног гледишта од тога зависи и начин Молтке-ал* Бизмарка. Тако у години Д866. Молтке je
ратовања. за све време рата обавештавао БизмарЈха о положају'
Клаузевиц каже: ,/Огромни утицај француске ре- и стању пруске војске; извештавао*га о оружању
волуције треба тражити очевидно не толшзо у новим суседа, објашњавао му њихов војни значај, настојавао
средствима и методама ратовања у Француза, колико је„ да објава рата не предухитри потпун стратегијски
у савршено измењеној државној политици, државној развој војске, и нарочито je наглашавао Бизмарку зна-'
администрацији/ карактеру државне управе (владе), чај офанзивних и дефанзивних савеза.
стању народа, и т. д. Што су остале државне управе Кад' се у локу рата, опажала опасност, претња
имапе неправилни поглед на све те ствари, што су од стране Француске, Молтке je наваљивао, да се што
оне хтеле обичним средствима да одрже у равнотежи скорије закључи мир са Аустријом, „како бисмо", го-
нове победне силе, био je резултат погрепгае политике." ворио je он, „ослободили руке на истоку и западу,
Средством политике' одре^ују ^_е_-Они.лмови, из_ ако би се прохтело нашим суседима, да умање плод
којих треба да произиђе рат; политика тако рећи нашег победоносног рата. Тај ћемо циљ посШићи, ако
HCTHte^HänToöорницу (mise en" scene) рат; она одре- наша еојска буде у могућности, да се- крене Шамо it*
ђује снагу страна и границе ратишта, онамо".
Политика регулише и подешава односе оних др- Бизмарк je одмах закључио нападни и одбран-
жава, које неће учествовати у рату, али се могу ин- 6epi савез са Виртембершком, Баденском и Баварогчјм,
тересовати за исход његов. Интересовање или неин- а по закључку мира и са Аустријом.
тересовање других држава може имати јачег или сла- Наполеон III. у то време носио се само мишљу.;
бијег значаја, и може у извесном степену отежавати о повећању француске војскс.
или помагати активност ратну. , Потпуно обратан пример показују односи између ,
Међународни значај државе одређује се њеном Карла XII. и Мазепе у северном раШу; или они од-/
војничком моћи. носи између маршала Лебефа и херцега Грамона у/
Државна политика у опште, која не узима у обзир 1870. години. у којих Стратегија није била у саглај
те основне поставке, припрема сама себи жалосна ра- сности са политиком: Стратези рачунали на савез
11
10-

за "ђобијање победе, а политичари рачунали иа победу обећали уступити Хановер, Наполеон јој je одмах по-
нудио Хановер, без икаквог ризика, тражећи од Пруске
за закључење савеза.
само чист неутралитет за време рата. У име доказа искре-
Доиста, у огромном терету ратних догађаја нашег ности обећања Наполеон је-нозвао из Хановера корпус
времена с почетком ратних радњи политика долази, Бернадрта, остављајући тамо само 3000 војника. Тај му
тако рећи, у други ред, али како се у рату дешава je корпусиначе потребан био за дејство у долини Дунава.
врло често, да једна страна одмах после првих по- Лакома Пруска дримила je тако погодан предлог, и
раза почиње губити наду на даљи успех свога оружја, олакшала je Наполеону, да растроји коалицију, а у на-
политика треба да je одмах готова ту, да предложи нове редној 1806. тодини за своје вероломство платила je
погодбе, на које би могле пристати обе стране, да би Пруска страшним поразима код Јене'1 и Ауерштата.
се тако прекинула даљ*а непријатељства. Дбвести непријатеља j незгод^и положај ВОЈЕШ
\ј Да би се могла постићи тесна веза између поли- и дипломахски. треба да je неизбставна дужност и,
тике и ратоводства, најбоље je, да обоје буду усред- "циљ удружен^х напора војске и дипламације.
еређени у.једној личности, у владаоцу као поглавару Имајући у виду интересб неутралне државе. мо-
државе. Не буде ли ово, онда je неопходно, да главни' рају се понекад у извесним приликама и под изве-
командант редовно учествује у чпретресањусвих важ- сним условима изменити услови просШрансШш и вре-
• нијих политичких питања. Политика мора бити у мена при даљем развијању ратних радњи, .f али томе
потпуно сагласним односима са начином ратовања: треба да претходи увек зрела процеђш стања ствари
Офанзивној. и енергичној политици мора •одговарати како.од отране дипломате тако и од отране војсковође.
офанзиван рат, не губећи, тако рећи, ни једног. ми-
После извесних ратних успеха дипломацлја може
нута за објављивање рата у згодном тренутку, а ко-
пристунити ка преговорима о миру, али ратна акција
ристећи се међу тим свик^ не.згодама код непријатеља,
не сме се прекидати ни у ком случају, док ce' не до-
те на тајначин у.грабити у своје руке лтицијашиву,
бије бар једна одлучна битка.
која je увек тако богата добрим последицама.
Због неодлучности пруског . краља Вилхелма да Ако се рач;на акција почне да колеба, и да се
објави рат Аустријк 1866. год., пруска војска искр- клони неуспесима. ^итУацију' треба^а спасава вешта
цана 5. Јуна са железница на граници, аахваљујући дипломаодја, стварајући непријатељу неочрј^Јше_отта-
дипломацији, тек je 16. Јуна била у стању, да пређе сности, или ангажујући моћног савезнигд за измену
границу. Пруси су због тога изгубили у вре!аену ситуације. Ако дипломација — политика успе у томе,
11 дана!..... онда се"она истиче испред извођења ратних операција
Молтке je рачунао, да he 23. дана, по наређењу и подчињава их ееби. У сличним приликама нашци
мобилизације, имати већ.своје корпусе на граници, а су се Руси 1878. год. при примицању ка Цариграду,
42-ог дана, да he имати 200.000 војника у Кенигрецу, (Енглеска, Немачка и Аустрија^припретиле су Рурији,
т. ј. он je рачунао на објаву рата 1.. Maja, (кад и Ау- да ее не миче даље у операцијама ни за један лорак),
стрија), а 11. Јуна да буде у Кенигрецу,б&ш у времену, као ?год што смо-и ми : били у сличним приликама
кадаби и Аустријанци билиу Олмицу за дан раније. Ово година 1876. 1877. и 1878. у погледу на Босн^ и ново-
се није овако испунилозбоггрешкеруковаоцаполитике. пазарски санџак, а у неколико и у погледу западног
Како политика у вештим рукама може створити дела данашње Кнежевине Бугарске.
за рат повољне околности, може нам, поред осталога, Ка,д више држава чине коалицију, онда je општа,
најбољи пример дати неутралитет Пруске у време "коа- снага њихова редовно мања од стварне снаге свију њих.
лиционог рата противу Наполеона 1805. године. .— Доиета, сви савезници желе победу, како би тиме
Дознав, да je Пруска морала прићи савезу, јер су јој постигли истакнути циљ, али ге опет сваки од њих
12 13
труди, да у том заједничком послу натури на туђа једнога (без коалиције). Често се дешава, да се про-
леђа најтеже бреме, а сем тога, у више случајева са- тиву једног противника вишта не предузима, него се
везници различно гледају и на коначни резултат борбе: управља сва снага противу другог, као што je радио
Један н. пр. жели потпуни пораз непријатеља, други Фридрих Велики у седмо-годишњем рату, а нарочито
би опет желео, да га само ослаби за неко време, како у 1757. години.
би од њега изнудио извесне добити, и т. д.
Као год што je тешко довести у потребну сагла- Унутрашња политика- има исто тако утицаја на
сност ратне радње коалиције, тако je исто тешко са- ратне радње. У опште слаба влада тежи за брзим
везницима споразумети ее о општем — врховном ко- успесима, за њу су услови пространства и времена
манданту савезних армија. ограниченији, но код јаке владе, која се с правом
Неповереше, завист и разне интриге далеко лакше ослања на свој храбри народ (1870.—71.).
дејствују у коалиционим ратовима, него што то бива Једном • речју, ycne'x y рату зависи колико од уну-
у ратовима* без савезника, ' трашње политике, толико и од потпуне саглаености
Један од најтежих послова у коалиционим рато- између спољашњс политике и војне управе, која je та-
вима јест експлоатација средетава савезних држава кође у извесној зависности од унутрашње организа-
sa општи интерес, пошто се она налазе у рукама ције државне.
разних власти.
При извођењу операција често се мора војсковођа
руководити мњењем и жељама појединих савезника,
а у тим приликама дипломација опет почиње да игра Претходни појмови о стратегијским радњама
својуудогу. Понекад морамо се са свим-одрећи смелих i и ратној снази.
предузећа, да не бисмо одгурнули од себе савезника;
други пут морамо опет похитати са операцијама, како Политичка или дипломатска акција једне државе
бисмо одржали савезника уза се, по неки пут пак у опорном питању с другом државом или с више других
морамо се одрећи и ратног успеха, само да бисмо држава завршује се у крајњем сдучају објавом рагпа
избегли завист. супарници, те да се тим путем реши спорно питање.
Срећан je онај војсковођа, који могадне одржати Да би се потпуно уређена, формирана, организована
уза се и савезнике и поред брзо добивених успеха, и васпитана ратна снага могла и појавити као истинска
јер поред првих неколико неуспеха врдо je тешко ра- снага у одређено време на означеном месту и потребном
чунати на солидност савезника. Ту почињу адмах размештају, који je опредељбн плано"м; да би у тс&у
избијати на површину некипосебни интереои савез- даљих својих радњи могла одговорити крајњем свом
нички, који надвлађују општи циљ, који je био у по- циљу (решењу политичког — ратног циља), она се мора
четку рата. (1812). провести кроз читав низ разноврсних радњи, које по-
У борби противу каолиције вештина je пронаћи чивај> и које се оснивају на извесним принципима
њихову слабу страну, како у политичком, тако и у и начелима добивеним студијом свију знатнијих ратова
војничком погледу, али кад се она нађе, онда треба од давнашњих времена па до данашњих дана.
на ту страну управити свој главни удар. При таквим Разноврсне радње, кроз које се мора провести ратна
околноетима политичке комбинације имају често већи сила и псједЧтеи њени олементи за ратна дејства, јесу:
значај од' војних. При овоме често he најпаметнији
начин акцпје бити такав, који би се иначе рачунао 1., Мобипизација, т. ј. екупљање и уређење живе
као груба погрешка, кад би се ратовало један противу снаге II материјалншГ" средстава на извесним одре-
ђеним тачкама у земљи;
15
14
Ш безбројне ратне случајности, које се унапред скоро
2., Ј<онцентрација, т. ј. довођење мобилисаних де- никад не могу предвидети; у осталом ово се на крају
лова живе снаге и матерИјалних средстава на извеонв крајева, поред потребног природног дара, постиже
тачке у близини угрожених граничних фронтова, извр- еамо озбиљном, умешном и дугом студијом ратова про-
шујући ту: слављених војсковођа. Војсковођи je дакле, поред при-
3., Стратегијски развој^ т. ј. поредак на дотичној родног да/ра", чврстин#4?'арактера, и т. д., потребна још
просторији као завршни припремни посао пред сам и јака интелигенција и озбиљна научна подлога, јер
почетак рата, одакле отпочињу непријатељства према један војни писац оправдано вели: „РаШје борба из-
Јредвиђеном пројект,у операција; међу инШелигенције заповедника зараћених сШрана-1.
4., Кретање вокцеиа-ЈШзр-ИЈапниу потреба рпера- Видели смо, кроз какве фазе мора проћи ратна
цијскимГодносно комуникацијским, правцима ка одре- снага од првих својих покрета до извршења свог глав-
ђено^Јдидз}7, т. ј. извр'шивањвЈСТЈ)атегијских^1^,ет'а1Ј>а ног цшва. То je окуп многих и развоструких радњи
(Шрш — ма:неври)Пса~1^мбин^ани"м'"и прорачуњеним И војсковође и војске на извесном простору, ца из-
односом: -снаге, времена, простора и при.лика, тако, да seeno време, под утицајем многих и многих ратних
кад~војска стигне у близину циља, да у одлучном тре- околности и прилика.
нутку буде у стању испољити своју надмоћност над За правилну и корисну студију свих ових радњи
непријател3ем; , ратне вештине као теорије за наотаву потребио je,
5., Осигурање извођења операција, како с обзиром да се овај предмет ради студије подели на извесне
на непријатеља, тако и с обзиром на све остале ратне делове, пошто свака наука, сваки посао, мора имати
'Околности; ' и свој нарочити м$*од изучавања.
6., Комбиновани судар маса или.одсудна<5итка; Према овоме, наука о вођењу рата уопште зарад
7., ЕШтоаГтација победе на војишту и целом рати- теоријоких студајаможе се поделити у два главна дела,
штука^оЈ$аЈЈЊЈ1-резултат рада ратне вештине, и т. д. од којих: _: • • . • •
"НЗваки и оволики миогостручни послови и радње Jlpeu'део излагао ,би с највишег гледишта упуте,
ратне снаге зарад постигнућа политичког— ратног -главне принципе и начела за руковођење и управ-
Јвање целокупном ратном снагом на, војишту, да би
циља; поелови, чији резултати зависе од МНОГИХИЧУШО- •се постигао ратни циљ, и то je задаШак СШраШегије;
гих ратних околности, ко.је се мењају у разиим пргош- . Други део излагао би упуте, принципе и начела,
кама до у бесконачносг, истичу и дају огромну важност како he се цомоћу живе снаге н.а бојишту — војске
вештини ратовања одиченој.у једномлицу — војјхшађи- правилио извршити све оно,- што je ц како je Стра-
Из -Историје ратова лако je уочити велику даро- Шегијом припремљено, и то би био задатак Тактике.
витост Н величину духа оних војсковођа, који <зу умели Да видимо овде укратко, ;од када Стратегија по-
следити стратегијским принцигшма, да све своје ратне стоји као теорија и као наука.
радње комбинују и поделпавају преме разним прили- Сшратегијашо вештина датира се још од нај-
старијих времена, али као теорија она je и млада и
кама/ околностима и случајностима на војиштима; исто непотпуна, — Као теорија Стратегија се почела об-
тако није тешко уочити и ншптавило оних војсковођа, рађивати тек при крају XVIII. века. Лојд( 1728.-^1783.
који све своје ратне радње изводише по неким гаабло- по рођењу Енглез, који je служио по многим јевроп--
нима и произвољним сталним правилима и рецептима, ским војскама, ä умр'о на послетку у Холандији у нај-
не водећи много рачуна о свему ономе шта се, како већој беди и сиротињи) први je у свом делу „Memoires
и зашто се што дешаваше на војишту. polltiques et mlUtaires" __ написао известан програм за
У_обиму ратне вештине iie значи скоро ништа
само no3Hagajfce стратегијр.ких пришшг^.. ако сеГШп
не Уме,ју прдмен^ти. остварити и оживети с обзиром
17
16
6., „Стратегија je вештина главног заповедника
теоријско проучавање Стратегије у најширем смислу. војске/ (Ерц-херцог Карло);
У тим „Мемоарима" Лојд je обухватио сва дотадашња 7., „Стратегија показује најбољи пут, који води у
војничка дела, износећи управо философију рата. Стра- битку, и упућује, кад je и где je треба бити," (Молтке);
тегију још у ширем смислу појмили су доцнији писци, 8., „Сшратегија je у тешњем смиелу трактат — пи-
и то: Жомини (Precis de Г art de la guerre) и Клау- смена расправа — операција на ратишту, т. ј. тактика
зевиц, (Vom Kriege)— три класичка војна писца, који војевања/' (Лер); .
су положили темељ данашњој Шеорији СтраШегије. 9., „Стратегија je, по етимолошком значају речи,
Доцнији и најновији војни писци у том погледу ишли вештина употребити силе и средства, да се постигне
су и иду више или мање трагом њиховим, али до да- ' ратни циљ," (Блуме); •
нашњих дана није успео још нико, да пречисти и пре-
тресе. све оне елементе, који утичу на ратна дејства, 10., „Стратегија je вештина — дар. Ова вештина
те да на тај начин потпуно, обдела и напише Шео- обухвата велики број знања и вештина," (Хохенлоје);
рију Сшрћтегије као синтезу војних дела. 11., „Страгпегија je директриса ратовања; она обу-
Да није лака ствар написати нешто више и боље хвата комбинације; она je мисао," (Левал);
р вођењу рата у опште, него што су написали они 12., „Стратегија je наука, која излаже начела и
тројица војних класикера, ево шта вели један од да- даје кључ за објашњење свих појава ратне вештине
нашњих чувенијих писаца (v. d. Goltz „das Volk in Waf­ и војевања," (Ђурић); и т. д. —
fen"): „Онај војни писац, који би хтео да пише ö рату по- Као што се види, задатке Сшрашегџје и Тактике ра-
сле Клаузевица" (ђенерал Лер додаје још Лојда и злични пиеци различно су и дефинисалР1, а у' оцште
Жолинија) „поставио би се у положај песника, који сваки и ^ ј е писац .дефинисао онолико, колико je ко
би се дрзнуо писати „Фауста" после Гете-а, или „Хам- знао Pi могао, старајући се при том, да сваки што пот-
лета" после Шекспира". пуније и одређеније окарактерише у неколико речи
Да видимо сада поједине војне писце, како де- суштину и значај и једне и друге науке.
финишу Стратегију и Тактику, и како цене однос једне • У осталом и није лака ствар тако значајан и огро-
наспрам друге: ман предмет окарактерисати с неколико речи у пот-
1., „Стратегија по самом имену карактерише пуној његовој суштини; с друге пакстране и најбоља
војводску вештину, т. ј. вештину употребе војске, -да дефиниција ратне вештине, ма како она испала срећно,
се доститне ратни циљ. Тактика пак показује распо- ипак неће променити њену суштину и њен огрсјмни
ред и начин за употребу војске, да се уништи про- r
значај ' при употреби ратне снаге зарад поститнућа
тивничка војска"; ратних циљева. С ових разлога ми можемо примити ма
2., „Сшратегија распоређује и креће војске до коју од' напред наведених дефиниција као свршену
еудара, а Тактика изводи и извршује судар"; ствар, па ићи даље у проучавању стратегијских задатака.
3., Стратегија даје мисао —• идеју, означу^је пра-
вац, одређује време и место за судар, а Тактика овај
извршује"; Мобилизација војске.
4., „Стратегија je вештина управљати масама
'чЈШ--Ж?ИЈнту Г ТакШит je вештина ангажовати темасе У колико je год народ образованији и јачи ма-
та бојишту, (Жомини)";
ралом, у колико год више цени домаће врлине, ли-
Q; „Цил, je Стратегије, да припреми и задобије
победу; циљје Тактике да победу очува — обезбеди." чно иЕ породично достојанство, у толико he више
(Клаузевиц); . тај народ осећати и свој народни понос, те he га вре-
С1РАТЕГША 2
19
18

ђати и узбуђивати сваки непрнјатељски насртај на пријатеља у времену, т. ј. у захватању иницијативе,


његова и лична и народна права. Такав народ свагда чиме се натура непријатељу своја воља.
ће одушевљено похитати под заставу, да се јуначки При једнаким снагама^ војска, која уграби иници-
бори за своја народна права, кад то затражи његова јативу у своје руке, може одржати победу у првим
отаџбина. У таквог народа биће свагда будна свест о бојевима, а тим поводом може добити и моралну над-
територијалној неприкосновености његове државе, о моћност над.непријатељем, и створити поверење и у
државном достојанству, а та свест будиће у њему и својих и у туђина; једном речју она he прописивати
тежњу за остварењем националних идеала. Најзад, у законе за рад, а неће их доби^ати. Један добивени дан
колико су год теже последице једног неуспешног рата, брзином мобилизације и брзином концентрације може
у толико je са свих ових гледишта јаче напрезање бити једна добивена битка.
сваке државе у опште, да прикупи и спреми што јачу У уводном периоду рата иницијатива има огромну
ратну снагу, да би сачувала оно, што јој je y рукама, превагу на својој страни, и ствар се даље саетоји
и да би у% вгодном тренутку повратила оно, што je већим делом у томе: „умети се кориотити како ваља
изгубљено; да би дакле у будућности могла ратовати том превагом и одржати je и на даље на својој страни."
успешно, јер су „ратови судбина човечанства, а они Према овоме, и утакмица великих војсака нашег вре-
су опет неизбежна судбина народа." мена изражава се поред осталог: „брзином мобилиза-
ције и брзином прикупљан>а војеке на граници."
Дакле, развиће националне свести и тежња за по-
литичким остварењем националних идеала јесу најјачи Дани м,обилизације јесу• ßami највећег узбуђења и
покретачи, да се држава спрема за што већи и јачи напрезања целе државе. Једновремено са позивом ре-
отпор, а то спремање огледа се у што већој оружаној зервиста реквирирају се коњи, попуњавају се штабови
и добро спремној ратној снази —у војсци. до ратног формацијског стања, организују се нови шта-
бови, тренови, паркови, војска се енабдева свима по-
Из економних обзира ни једна држава не може у
требама, формирају се многе нове установе, које нџсу
мирно време држати на окупу под заставом онолики
постојале у мирном добу, мобилизују се тврдиње, и т. д.,
број војске, који би јој био потребан за ратне циљеве.
и т. д., па се за тим одмах превозе и упућују трупе
С тога се у мирно време држи под заставом онолики
и остале потребе на одређену просторију. Све ово
број војске, који je довољан, да послужи као добра
мора да се изврши што брже и за што краће време.
школа за образовање свих способних обвезника, који
се, пролазећи кроз ту школу, у којој су пробавили Ако упоредимо цео овај грозничави посао данаш-
потребно време, отпуштају својим домовима, да се њих дана у току мобилизације са оним, што je и Kaico
поеле учасудржавне потребе за најкраће времеискупе рађено у прошлости, опазићемо велику разлику. Јсцп у
у своје јединице формацијом одређене. почетку XIX. века државе су црипремале и прикупљале
војску обично у тајности, и тек су по том објављивале
Превод војске из мирнога у ратно стање назива рат, кад je било све готово. Кад je рат објављен, онда
се мобилизацијом. „Мобилизација војске при сувреме- су државе хитале, да одмах отпочну рад.
ним околиостима јест најсшурнији пробнм камен за Историја последњег времена дај:е нам чудновата
достојанство целокупног државног организма и за дух факта о томе у трку времена од 170 год. (1700.—1870.).
ртановништва."1 (Јваким даном оиа добија све већи и У Јевропи и у Америци било je 110 случајева отпо-
веЕи^значај у државном животу народа. Врзина мо- чињања ратних радњи без цретходне објаве рата; међу
билизације и брзина концентрације на граници услов- тим једва je било 10'случајева, да je објава рата прет-
љавају мотућност и вероватност иредухитравања не- ходила ратним радњама. — Према овоме излази, да
1
Blume. Strategie стр. 64. војска мора бити стално готова за мобилизацију. Мо-
20 21

билизација се ређе врши у зимско и јесење доба, пошто У. сваком случају Стратегија захтева највећу
je y том времену теже ратовати из познатих разлога. брзину мобилизације, а што се тиче техничке стране
Мобилизација војске састоји се из 2 поглавита дела: мобилизације и прибављања потреба^ то je ствар војне
1., Из прицремања у мирном времену; и администрације, која третира та питања, везујући их
2„ Из извршења. с најпрактичнијим и најповољнијим интересима војске
Први део мора бити извршен у потпуном реду, а за што, бржу и правилнију мобилизацију.
дру.ги о највећом брзином. Да бисмо постигли жељену Најгори je случај, ако се изгуби иницијатива из
брзину, потребно je, да се све појединости мобилиза- својих руку поводом рђавог извршења мобилизације
ције разраде још у мирно време, и да се све припреми и споре концентрације војске; та се ствар не да по-
тако, како би се само извршење мобилизације свршило. правити без великог јада.
за најкраће време. . Поучан пример у том погледу дала нам je фран-
Основни услов за што бржу мобилизацију сем цуска војска у рату 1870. године: На сазив резервиста,
осталог састојао би се у томе, да су, како стока за" на њихово снабдевање свима потребама и довлачење
вучу и тегљење, тако и цео остали ратни материјал потреба за војску остављено je било 15 дана; у ствари
и целокупна спрема, у непоередној близини или у nak показало се, да je то време било кратко. Герма-
самом месту становаша појединих трудних јединица, нија je мобилиоала и прикупила скоро 400.000 вој-
како би се што мање времена у потребном случају ника са целокупном спремом и комором за 20 дана, и
утрошило на довлачење свега, што треба јединицама, 20. дана отпочела je ратне радње, а до тога времена
које се мобилишу. неки делови француске војске били су тек у половини
Свему овоме најбоље одговара данашњи терито- евог комплектирања.
ријални систем попуњавања људства са једиовреме- То je и био донекле узрок оној и оноликој неак-
ним попуњавањем и целисходним распоредом матери- тивности појединих команданата француске војске у
јалних потреба. многим приликама^ који нису желели, да започињу рат
Тако згодни услови били су у Германији у вре- č војском, која није још постављена на ратну ногу. Тиме
мену мобилизације за ратове 1866. и 187.0.—71. годике;. се објашњава и оно растројство и губитак духа код
али данас се готОво показује и тамо као немогућна појединих виших команданата француске војске, коју
потпуна примена територијалног система у областима су Немци пренеразили неочекиваним ударцима, а у
Блзаса и једног дела Лотарингије, због тога, што се самој ствари и Французи су се ноеили офанзивним (на-
становништво те две области не слаже Бог зна како падним) замислима. Фон дер Голц у свом делу „Das
с интересима своје нове отаџбине. •' •*-• _ Volk in Waffen" овако се изражава по том питању:
Још'-у тежим околностима налазе се дрн^аве, које „Без добре припреме за брзу мобилизацију пла-
еу принуђене, да држе велики део војске у nofpa- нови војсковође су ваздудше куле; одушевлење целог
ничној зони због убрзања мобшшзације. Оне морају народа не може да попуни овај недостатак.
граничне јединице у мирно доба држати у појачаном „Пред нама je као пример Француска у рату 1870.
саставу, нарочите у оним случајевима, кад je месно године.: ч
становништво по^итички несигурно, а опет већи број „У Паризу су знали, да су Немци надмоћнијк по
тог становништваузимати у јединице, Koje ту станују, броју трупа, па су хтели да паралишу то, смелошћу
незгодно je. и брзином. Мисао je била добра. Цео народ обузет
Ове и овакве околности изааивају веће тешкоће дивљим ратничним пламом тражио je енергично^т рада,
и већу потрошњу у мирно доба, па дакле незгодно што je битна потреба за енергичну владу. Но, да би
утичу и на ток мобилизације. се ово постигло, потребно je пре свега претећи Немц«

22

у концентрацији. Уместо тога још првих дана насту- Под именом „операцијска основица" у пређашња
пиле су пометње и забуне. И најсмелији пројекти били времена подразумевали су извесну тачно означену
су немоћни, — машина je одрекла услугу." географску линију, коју су осигуравали подизањем
Таква he судба бити увек свих оних ратних про- тврђава и тврђавских логора, великих мостобрана, ма-
јеката, чија спрема у мирно доба. не буде потпуно гацина, слагалишта и т. д., у којима еу нагомилаване
одговарала тим -пројектима, и чија се жеља и могућ- огромне количине хране, фуражи и других потреба за
НОСГП буду разилазили с њима. војску. Често пута читава једна ратна операција изво-
Мабилизација наше војске за рат 1885. године ђена je искључно у намери, да се овлада таквим једним
наређена je Краљевим указом 9. Септембра, а већ 15. базисом за даљи рат, (Фридрих Велики заузима Сак-
Септембра издата je наредба за концентрацију трупа сонију 1756. године).
у Нишу и на Тимоку, што je и извршено до краја Сеп- Понекад као главни ратни циљ сматрали су за-
тембра. Дакле и мобилизација и концентрација биле узимање извесних тврђава, означујући их као полазке
еу извршене за 20. дана, а имали смо на расположењу тачке операција за рат следеће године.
једну железничку пругу између Београда и Ниша, и С појавом железница, телеграфа и телефона пот-
то нову још довољно и неспремну. Врзина дакле ових пуно je измењено решење тог питања: Сад нема по-
двеју претходних радњи за овај рат била je примерна. требе, да се згомилавају велике количине потреба на
пограничној просторији, ризикујући, да те потребе
пропадну у случају одступања; данас железнице са
Операцијске основице. својом великом снагом и брзинсМ могу и са најуда-
љенијих просторија довлачити војсци велике количине
потреба, и то у далеко већој количини и за много
Стратегиј^ким_даз^вјбМ_Ж!Јске завршавају се при-
краће време, него што се то могло добављати средством
премне; радње, које предвиђа ратни план. Овај развој
војних транспората из магаципа подигнутих на осно-
војске мора. се-_извршР1ти на некој просторији близу
вици; данас je цела земља основдца-У администрат
граиице државне, на којој се морају прикупити бла-
тивном смислу!
говремено" све потребе, које су у први мах неопходне
за војску. Ова- просторија мора бити припремљена бар 1ТсТР~ТШШ~данас није потребно остављат^ резерве,.
у главном у фортификационом смислу, да би се спре- на^оонпвици. да ^е осигуравају. али je ипак потребно,
чило продирање непријатеља извесним главним прав- де^с^по^е^ну^тврђа^е^утарЈбЦО
цима на ту прооторију. Немогуће je, да војска за дуже гуравају дселезничке пруге, које везују операцијску
време у току операција стоји у вези с том просто- основицу оа ост^шготг-^утшт^-—-—~ ——
ријом у административном погледу, откуда јој се до- ТСшгТри свем"Т?ом погодбе просторије, на^којој
влаче потребе, али у сваком случају она се сматра се врши коццентрација и стратегијски развој војске,
као основица операција, због чега и носи специјални т. ј. каракшер и пространство те просторије, имају
назив „операцијска основица — базис". исвестан јачи значај, јер војска са те просторије
Кад војска с те основице предузме офанзиву, онда отпочиње своје операције, као год пгго се и у слу-
та првобитна основица са административног гледишта чају недаће прикупља на ту просторију и уређује ради
мења свој назив, и зове се линија или фронт спо- продужења борбе^Због тога je и јасно, да део погра-
редних станица ради преноса потреба, и те се станице ничне просторије, који служи као базисна операција
померају унапред према напредовању војске. Тада се треба да одговори следећим погодба.ма: , ,
се на извесној даљини припрема нова основица по- а., Да има_ отпорних и наслоних тачака за вој-
моћног карактера, и т. д. ску, као што су тврђаве и утврђени положаји;
25
u
б., Да"има довољну дужину, те да врјска у слу: његова ооновица има изглед за обухватање (en equerre),
чају недаће не би ,могла бити одбачена са те про- јер je у том случају пмао већу слободу маневровања.
сторије; I^ У рату 1805. године један део његове основице био
в., Да су јој бокови осигурани од обиласка не- ' je на Рајни, угрожавајуђи фронту Аустријаааца, а дру-
пријатељске војске. ги на Мајни, који je био скоро паралелан операциј-
„У почетку револуцијских ратова, док je Францу- ском правцу Ауетријанаца, са кога се грозило њи-
ска владала Рајном- од Базела до Кејха, није се ни ховој позаднини. Капитулација Улма била je последица,
мислилр о каквим важнијим операцијама противу Гер- сем осталог, и таквог базирања. — 1806. године у
маније, док се не би овладало левом обалом Рајне операцијама противу Пруса основица му je била на
бар до Кобленца; јер у случају преласка француске једном делу Рајне од Мајанса до Штрасбурга. Кад су
војске на десну обалу аустро-пруска војска прикуп- Пруси дознади о великим прикупљањима, која се из-
љена у Мајнцу могла би оперисати десном или левом вршаваху у долини Мајне,'њихов први план беше, да
обалом гррзећи или операционој основици или левом маршују преко Франкфурта на Мајанс, да би одеекли
боку француске војске, док међу тим продирањем ње- Наполеона од његове основице.
ним у Германију нашла би се у критичном положају. Али благодарећи томе, што je Наполеон био у
. д,Да основица франиуске војске на Рајни 1796. го- еавезу са јужним немачким државама, он je изабрао
дине није обухватила Мајнц и долину северно од за себе обухватну ооновицу онда, кад Пруси беху усво-
ове тврђаве, Журдан изгубив битку код Вирцбурга, јили ону северно од тирингшких планина. Наполео-
био би одсечен од основице, и нашао би се у кри- нова основица протезашс се од Вирцбурга до Кронаха
тичном положају." преко Бамберга, На послетку он прикупи сву снагу
Што je дужа основица, тим.је нападач у мањој на крајњем крилу своје основице у_ Кобургу, Кронаху.
опасности, да буде одсечен од основице, и у толико и Бејруту, па извршив ово у згодном тренутку, он
има већу сдободу при маневровању. Важно je дакле, отпоче брзо дебушовање на Салфелд, Салбург и Хоф,
^о^^итш^.Мџ^&.-Лш&З&ПЈ.Л^ а к о би била сувише продирући у леви бок Пруса, и угрожавајући ЊИХОВГЈМ
кратка или само једна тачка, врло je лако одбацити комуникацијама, (сл, l.).'
војску са исте. —• Одлични резултати ове комбинације познати су
Између величине војоке и величине основице мора из Историје тог рата, Али с обзиром на избор основице
постојати извесна сразмера. Великим војскама потребан и утицај њеног правца врло je интерееантно видети,
je велики простор, да би могле живети и хранити се. . какве je резултате унапред предвиђао сам Наполеон,
Сви су покрети тешки, ако буде уска просторија, на
. и како их je излагао још пре рата у писму упућеном
коју мора одетупити војека у случају какве недаће.
Главна и основна тегоба свих морских десантних ек- краљу ходандском 17, .Септембра 1807- из Мајћнса:
спедиција састоји се у томе, што je основица у тим „Упућујем Вам г. Тирена, који je ордонанс-официр
случајима само једна тачка. код мене; он he Вам лично предати предмет, коме je
Ако се узме за основицу мрежа железничких пу- циљ, да се упознате са операцијским планом, кога
това, за једну већу војоку недовољна je само једна намеравам да извршим. Врло je вероватно, да he не-;
пруга. Потребно je дакле, да се позади операцијског пријател^ства отпоче,ти .23. Септембра.
правца налази неколико железничких путова, иначе „Намера ми je, да концентришем сву своју снагу
he сви покрети бити веома тешки. на моје крајње десно крило, остављају^и небрањену
Облик и правац основице могу имати утицаја на целу просторију између Рајне и Бамберга, како бих на
извођеше операција. Наполеон je редовно тежио томе, да тај начин имао око 200.000 војника прикупљених за
битку на једном месту. Ако би непријатељ покушао, да
20 27

продире између Мајанса и Бамберга, слабо ћу марити походу 1813. године Наполеон je изабрао за основицу
за то, јер he моја комуникациона линија бити осло- линију реке Елбе. У пвчетку je мислио, да се крене
њена на малу тврђаву Форшхајм и на Вирцбург. Не- с доње Елбе, и да даљим продирањем удружи своју
прорачунљива je природа догађаја, који могу наступити, војску са многобројним гарнизонима, који су били зао-
јер непријатељ, који претпоставља, да je моје лево стали у тврђавама пруско-пољског војишта. За ово je
крило на Рајни а десно у Ческој, и који верује, да je било потребно, да му основица буде део доње Блбе од Маг-
мој операцијски правац паралелан моме бојном фронту, дебурга до Хамбурга. Да би ово осигурао, наредио je
мрзке имати интереса да нападне моје лево крило, у вице-краљу Евгенију, који je био на путу из Руеије
ком случају бацићу га на Рајну. — са разбијеном војском, да на путу од Берлина а испред
„Моји први маршеви угрожавају срце монархије Магдебурга заузме згодан претећи положај. Али при-
пруске, а развој мојих снага биће тако импозантан и нуђен силом околности на одбрану Наполеон je убрзо
тако брз, да je вероватно, да" he ce цела војска пруска изабрао средњу Блбу за своју основицу, предузимљући
из Вестфалије прикупити код Магдебурга, и одмах се одмах читав низ припрема, (сл. 2.) На тај je начин
кренути да брани престоницу".1 имао у својим рукама три тврђаве: Магдебург, Витен-
Ca каквим je уопште дубоким погледима Наполеон берг и Торгаџ. Он je припремио и Хамбург за дужу
припремао своје прве покрете, довољно je кад у овом одбрану противу јачих енага, а утврдио je и Дрезду
погледу подсетимо и на његово писмо, које je 6. Јуна толико и тако, како би она могла остати сама, бранећи
1806. године писао свом брату Јосифу, у коме између се бар 8 дана само са својим гарнизоном. У свима
осталог вели: „Ничим ce y рату више не добива, ко- тврђавама на Елби била je прикупљена огромна коли-
лико рачуном. У једном рату еве оно, о чему се није чина хране и других потреба, да je имао права, кад
дубоко размишљадо у детаљима, не даје никаквих ре- je казао: „Нека ме одвоје од Рајне, само нека ме не
зултата. Свака експедиција, свака радња, за своје одвоје од Дрезде".
извршење тражи известан. систем, случајност сама ни- Немци су одавна упазили све користи основице
када не успева". на угао, — „еп equerre". Исто тако, са сталном духо-
При састављању плана операције неопходно je витошћу, која их карактерише, врло je ретко, да у
дакле имати у виду облик и правац основице, пошто својим уговорима, које су закључивали по свршетку
правац железничких и обичних путова, планинских. ратова, да се нису озбиљно бринули о кориености бу-
долина, река и разних месних предмета, који се могу дућих основица. Тако на пример, при одређивању гра-
наћи на војишту, могу имати овакав или онакав утицај нице према Француској после рата 1815. године пруски
на дејства војске. ђенерал Мифлинг, начелник штаба Блихеров^г, упорно.
Стално базирање и одржавање трајне везе војске je захтевао, да се нова француска граница трасира
са својом основицом у очима великих војсковођа имало преко Саргемина и Висенбурга, како би за своје зем-
je првенствени значај. Александар Македонски, после љаке резервисао основицу еп equerre противу Француза,
победе на. Гранику и код Исе, не иде у Вавилонију, која би ишла преко Колоња, Мајанса и Гермерсхајма,
већ годину и по дана употребљује, да овлада приста- обилазећи на тај начин Вогезе без препона, (сл. 3.).
ништима Средиземног Мора, која -су му потребна била 1870. године Пруси су се журили, да искористе ову
ради поставл.ања нужних веза са отаџбином — првим топографску конфигурацију границе. Таквим истим иде-
базисом својша, — јама носе се Пруси са евим званично у погледу рата са
Продирући линији Висле и Одра у јесењем свом Русијом, јер они намеравају да покрет једне евоје ар-
мије противу Варшаве изврше преко Торна дееном обалом
Derrecaga ix, La guerre moderne I partie стр. il9. реке Виетула, а не преко Позена, јер ако би маршо-
29
28
беше прикупљена на просторији између Бетингеиа и
вали преко Позена, благодарећи обухватном правцу Ви- Ландау-а, на простору од 72 километра у дужину.
стуле, Руси би покретом са северамогли да пресеку ко- . Док ее год војека бави на операцијској оеновици,
муникације Пруса, док међу тим ослањајући се на Торн, она мора бити у таквој готовости и тако спремна, д'а
Данциг и Кенигсберг, Немци грозе везама Руса са Пе- сваког тренутка може изаћи у сусрет свима евентуал-
троградом, (сл. 4.). ностима. ,Ова готовост војске повлачи собом и потребу
Данашња граница, коју су победоносни Немци ешелонирања трупа по дубини, а ово опет са своје
франкфуртским миром наметнули Французима, исто тако стране изазива џотребу одговарајућег ешелонирања
има циљ, да Немцима осигура основицу „en equerre". угоднцх рампи на железничким путовима ради угод-
Овај део границе протеже се од Меца до Докона и од нијег искрцавања трупа. . .-
Докона до Серванса. Тај гранични део даје им могућ- На маршу немачких армија ка реци Сари, од 20.
ности, да у будућем рату могу применити основицу до 24. Јула 1870. прва армија образоваше ешелон са
обухватања са конвергентним операцијским правцима истуреним III. и IV. корпусом друге армије; за тим до-
управљеним горњем Мозелу обилазећи реку Мерту. У лажаше гарда, X., 1Хчи XII. корпус, подељени на же-
осталом са свим je природно, да један такав уговор лезничкој линији у ешелоне за иокрцавање на одстојању
треба победиоцу, да би обезбедио своје победне користи. најмање једног дана марша. Било je тренутака, да je те-
Добар правац. основице није њена једина особина. ренска проеторија, коју су ове велике масе заузеле, била
Њена ширина и дужина имају тако исто велике вред- тако скучена, да су се измешали разни корпуси.
ности. У тренутку, кад се врши прикупљање, војске су Потребно je дакле, да основица независно од свог
већ тако близу једна другој, да се ускоро могу сударити. правца мора имати просторију сразмерну величини
Основица дакле мора имати довољно пространства, не војске, која се ту концентрише, као год и довољну
само да би војска могла живети и борити се, већ она дубину с обзиром на потребу ешелонирања.
мора бити и таква по терену, да дозвољава да се Основица мора бити осигурана оД олаког узнеми-
сва војска са основице може лако за дан ујединити равања од стране. непријатеља.
ради- учествовања. у битци. Могло би се рећи, да вој- То захтева чисто тактичко-стратегијско гледиште,
ске немају потребе, да се шире на основици, већ да да би се што потпуније обезбедило прикупљање ве-'
буду на тешњој просторији саобразно своме ефективу, диких маса војске на полазној — операцијској осно-
и да стратегијски развој на тај начин не мора у on­ вици, и да' би се извео како ваља њен стратегиј-
line бити развучен. То je донекле тако, али се мора •ски развој.
имати у виду и то, да што je год оеновица простра-
нија, у толико je лакше вршити промену комуницц- Најбоље je, ако. je дотична просторија с фронта
рања, и у толико je теже одбацити војску са такве заклоњена великим и добрим положајима или" у опште
основице. Ca ове тачке гледишта нису умањене ко- ма каквом природном преградом, подигнутом тврђавом
ристи пространих основица, него je само модификована са деташованим форовима. Положаји и природне пре-
употреба рсновица. г р а д е — баријере треба да имају осигуране бокове,
да с фронта имају доста пролазних' места — праваца
Немци су у рату 1870. године овај принцип при- за пскрете већих маса, и да та просторија у опште не
менили са таквом обазривошћу, да исти није био без ограничава и не смета извођење стратегијских радњи.
утицаја на њихове прве успехе. У опште, она просторија, на којој се има прикупити
.3. августа 1870. године француска војска од 260.000 војска пре отпочетка операција, мора се претходно
људи беше распоређена на једној зрни од 200 кило- проучити с гледишта како офанзивних тако и с гле-
метара од Сјерка до Белфора, док међу тим немачка дишта дефанзивних задатака своје војске, припрема
војска, чија je јачина износила више од 400>000 људи,
30 31

јући je и ојачавајући je још израније потребним фор- 6., Основица мора имати неколико железничких де-
тификацијским мерама, са крајњом тежњом државне бушеа, да би се обезбедило брзо концентрисање војске.
управе, да на ту просторију управи неколико желе- У ратним операцијамаНаполеоновим 1805. године,
зничких пруга из унутрашњости земље постепеним од почетка па све до'класичне битке на Аустерлицу,
подизањем. најјасније и најпотпуније истичу се све користи разно-
Исто тако једна добра основица мора служити и врсиих видова и облика основица, које су вештим
као дебуше извесном броју железничких пруга, како избором, потребном спремом и адмргаистрацијскилГ уре-
би се искрцавање појединих корпуса и њихов стра- ђењем према ондашњим приликама, највише одгова-
тегијски развој могао извести за најкраће време. рале теоријским захтевима избора и уређења основица.
Овај услов може испунити једино увиђавна др- Ти су захтеви потпуно измењени у данашње доба
жавна управа, која би радила на томе кроз дуже време, појавом железница, поглавито што се тиче администра-
и с трошковима, који често изазивају велике тешкоће. тивне стране при избору и уређењу основица.
У 18.70. години Немци имађаху спремљених девет У колико војска у рату с офанзивом буде више
таквих линија, од кој&х три избијаху на саму оено- напредовала и удаљавала се од основице својих опе-
вицу код Најкирхена, Хомбурга и Ландау-а, а оеталих рација, у толико je потребније трајну бригу водити
6 у близини. После тог времена они су изврпгали један о потребном њеном освежавању у материјалном, а и
слиЧан (аналогичан) посао у њиховим новим провин- у моралном, погледу, подижући на угодним местима
цијама Елзас — Лорену, али с више тачности и мудро- њене позаднине помоћне основице, на којима се при-
сти. Тамо њихови нови правци продирања(дебушеји) купљају потребне количине хране и остале потребе.
изгледа, да образују две зоне: једну између Тионвиља, На ове се основице привремено довлачи и прикупља све
Меца, Сарбурга, Саргемина, а другу између Саверна, оио, што више не треба војсци, па се ту утоварује у
Страсбурга и Милхаузена. Из овога се даје закључити, железничке возове, и одашиље у унутрашњорт земље,
да he им у будућем рату ове две зоне служити за развој (болесни војници, искварено оружје, ратни трофеји,
њихових трупа на основици „en equerre" Имајући у ит.д.) На овим се основицама прикупљају допунски
виду све напред речено, долази се до овог закључка: делови људства, који се из унутрашњости војсци упу-
1., Операцијскесуосновице преображене (трансфор- ћују, на којима они треба да нађу нужних потреба,
миране), т. ј. добиле су други' изглед услед појаве же- преноћишта а и потребног обавештења, где се и на
лезничких путова; којим прложајима или местима налазе делови војске,
2., Потребе, које су некад скупљане у огромним којима се они упућују.
количинама на основицама, данас могу бити разређене И ове ее основице уређују на раскрсницама ко-
по магацинима и слагалиштима дуж. железничких пу- муникација под заклоном јачих положаја. мањих твр-
това, који; избијају ка оперативној војсци; ђава, природних баријера, и. т. д., под скоро истим
3., Операцијске су основице граничне зоне,, које условима, реченим за главну — почетну основи-цу,
везују војску за њену земљу, и на којима се концен- с том разликом, што значај ових основица може тра-
трише војска пре почетка операција; јати можда сало кратко време, аограничсн им je зна-
4., Правац .основице, у односу према «неприја- чај и по томе," што се војска њима служи вамо за
тељским операцијским правцима, у толико je важнији, краће време, па чим се удали у своме надирању, мора
у колико су масе многобројније, и у колико су неиз- се подизати погодна друга етапа, п т. д. — Ове се
бежнији судари одмах по отпочетку рада; основице — етапе подижу иа свима важнијим кому->
5., Операцијска основица en equerre јест она, коЈа никацијским правцима позаднине оних јединица, које
условљава највеће користи; се, с обзиром на снабдевање, служе тим својим кому-
:
32 '''\ зз
никацијама, јер у колико која од већих самосталних 4., у Бруксалу за виртембершку војску.1
јединица има засебну комуникацију у погледу свога Сем тога, у реону сваког корпуса било je спрем-
снабдевања и издржавања, у толико je дотична једи- љено још сваковрених потреба за 6 недеља, које je тре-
ница самосталнија и покретнија ,у операцијама. бало превући у реоне концентрационих места, пошто
Удаљење ових помоћних основица — етапа јед- je неки део истих потреба војска понела уза се пола-
них од других на дотичном комуникацијском правцу зећи на границу. Знатан део ових потреба из Келна
и Везела пренесен je паробродима у Бинген ради до-
завионо je: од величине војске на дотичном операциј-
туривања војсци.
оком иравцу, од насељености и богаства предела, кроз
који води тај правац, од конфигурације Шерена у У свима већим магацинима дуж железничких пу-
географско-топографском погледу, од броја угодних по- това била je спремна велика количина брашна и овса —
ложаја за њихово подизање и на послетку од сигур- по предрачуну 14.-дневно следовање, — која се мо-
носШи позаднине, уређења и способности возова за брзо рала одмах попуњавати реквизицијом.
превлачење и дотурање потреба војсци, и т. д. На За печење хлеба и спрему двопека у Келну, Коб-
пример: Ако je војска снабдевена потребама 10.-дневие ленцу, Бингену, Мајнцу и Сарлују подигнуто je било
хране, која се вуче непосредио за њом, удалење je 20 пољеких пекарница, за које се -довлачило брашно
ових основица 5—6 маршева; што je предео богатији, из околних магацина из мирног доба. У Хаузену,
куда војска пролази/ у толикб je војсци лакше да се Франкфурту на Мајни и у Манхајму све веће пекар-
успут св^абдева потребама, па у толико може бити и нице употребљаване су за војску, а у свима већим
веће удал>ење ових основица; у колико je предео брдо- гарнизонима у близини железничких путова све еу
витији, сиромашнији и незгоднији у погледу комуни- пекарнице биле дотеране у ред и исправност, не то-
кација, у толико треба да je мање међусобно -уда- лико за дневне потребе у хлебу, колико за спрему и
љење ових етапа, и. т. д. — • печење двопека као резервног оброка.
Да није железница, не би било ни овако уређење
Постоје још тако зване случајне основице, којима основица,' т. ј. не би се смела допустити овака подела
ое војска служи у изузетним случајевима за кратко потреба дуж реке Рајне, па чак и у местима размештаја
време, па. их по том напушта, и даљи свој рад и ко- војске у мирно доба, него би се све потребе понеле уза
муницирање ослања ца првашњи правац. — се не само за време од 6 недеља, већ и за време
целог рата, па би се оне на Рајни прикупиле и сме-
Основица немачке војске на крају Јула 1870. стиле у најближој околини. Данас пак, као што се
СЛ: 5. види, основица се раширила од Рајне до Берлина,
Магдебурга, Бреелаве, и т. д., као центара размештаја
Још пре почетка ратних радњи у 1870. г. Немци војске мирног доба. Рајна пак као основица данас je
су подигли и оргавазовали у долини Рајне у појединим само крајња или предња од целокупне данашње осно-
важнијим местима велике магацине и слагалишта по- вице. Па у овоме баш и лежи та разлика између
чињући од Келна па до Бруксала, попунили их шесто- старих и нових основица, благодарећи огромној моћи
недељном резервном храном и другим* потребама за железница.
целокуину њихову војску, од којих: С гледишта чисто војног, тактичког и стратегијског •
l.j У Келну, Кобленцу, Вингену и Франкфурту на уређење ie стратегијске основице онако исто скоро,
Мајни за 7 пруских корпуса; ^
2„ У Хајделбергу и Мекесхајму за баденску војску; 1
Необјашњено je, за што су Немци храну и остале потребе резер-
висали у поменутим местима само за 7 својих корпуса, кад се зпа, да су
3., У Гермерсхајму, Лудвиксхафену и Најштату за их у почетку имали 10 а доцније 131!
баварску војску; и СТРАТЕГИЈА 3
34

као што je и пре *било, јер Рајна са читавим редом Војиште je било слив тимочки и десни слив Мо-
јаких тврђава, као што су: Везел, Келн, Кобленц, Мајнц, раве, дакле не ова држава, него само извесан њен део
Гермерсхајм и Раштат чини јаку одбранбену линију у ужем смислу. Војска се издржавала искључиво на-
као снгурно и јако прибежиште војске у случају недаће, бавком потреба за новац, према томе и у администра-
и као врло угодна полазна динија за офанзивне опера- тивном смислу војигате се није ширило на сву земљу,
ције. У вези са линијом, реке Мозела Рајна образује вид као што то беше 1876. године. Погранични фронт ратног
двојие основице, па ослањајући се на њу, Немци могу рада — дејства износио je 300 км. Пошто je рат био
потпуио сигурно и слободно маневровати противу офан- офанзиван у правцу Софије, то се према томе удеша-
зивних покушаја од стране Француза, како противу вала и основица дејства.
њихових фронталних тако и противу њихових поку- Војска"је била концентриоана у Нишу до објаве-
шаја кроз Белгију, Швајцарску или на Максау. рата, као врло згодном месту за слагалишта, и као
Данашње користи двојне основице за немачку средокраћи било за јужни било за источни опера-
војску истоветне су као и оне, које je Наполеон имао цијски правац.
озмеђу Рајне и Мајне за време улмске операције 1805. Тимочка војска концентрисана je у Зајечару и Не-
као год и у оној јенској 1806. године. готину. Пооле тога je извршен стратегијски развој
главне армије на линији: Пирот—Дешчани Еладенац—
Основица наше војске у рату 1885. године. Власина око 75—80 км. у дужину (са Ржаном); и ти-
. Сл. 6. мочке — на линији: Неготин—Зајечар—Еадибогаз у за-
себним одредима, а та су места била и операцијске
После ратова за ослобођење и уједињење српских основице. *';,
земаља под туђином ваша je отаџбина променила до- Операцијска основица главие нишавске војске бпла
тадашњи облик и државне границе, а уз то и одношај je заклоњена јаким граничним планинским ланцем,
свој према суседним државама. ' дакле природном преградом на самој граници. Кроз, ту
Пре ових ратова Србија je имала два суседа и преграду • са три главна отвора (дебушеа) од Пирота,
два фронта: северни, . дуж Саве и Дунава, за Vi це- Дешчаног Кладенца и Власине наћга je војека отпочела
локупне границе, и јужни на свима осталим етранама*' успешну (за први период операције} офанзиву. Али
После рата 1878. године увећана Србија није много ова основица није била спремљена у инжињерском
изменила свој округласти облик, али je стекла 3 про- смислу, није утврђена и обезбеђена, дакле није никако
тивиика и 3 фронта: северо-западни за Vs дужине целе спремљена да прихвати војску и да јој да ослонца у
границе; јужни за Hi целе дужине границе, и нови случају неуопеха и повлачења; управо, ова основица
источни за оеталу четвртину границе. И рат 18.85. није била спремљена у најважнијем задатку:.да оси-
год. био je ca овим новим ггротивником, али на старом гура операције за све ратне случајности, а томе циљу
источном фронту. После рата с Турцима стање je y поглавито и служе уређене основице. С тога наша
опште постало теже од пређашвБег. војска, повлачећи се на операцијску основицу, није
Врховни командант подигао jeтадавојоку од49.558 ни могла наћи на овој потребног ослонца, извесног
бораца,l подељену у главну нишавску (З3ЛОО) и по- потребног прихвата, да -се освежи и пошкрепи, него
моћну тимочку војску' (14.000). Рат се водио противу je брзо изгубила свој угодни гранични браник, а то
непријатеља, с којим се могло мерити. не бива тако олако, када je операцијска оеновица —
1
У- почетку овог рата бнло je на храни: 50.000 бораца, администра- зона концентрације фортификацијоки ојачана.
тивног особља 9700, коња 8.320, волова 2000 и 2362 кола. Од овог броја Што се тиче администрцаијског уређења крнцен-
на нишавском војишту било je: 35.600 бораца, 2330 коња, адмиминистратив-
ног особља 9000 и стоке 8400 грла. Шрацијске ироешорије, на њој_ су били магацини по-
36 37

треба овако распоређени и класицифирани, и то на глав- господарио непријатељ. Одступница je ишла с крила
ном нишавском војишту: Ниш, Лесковац, Владичин Хан, у продужењу фронта војске. С лица су били Апенгти,
— као главни; Вела Паланка, Свођ—Сурдулица као 'a иза њих непријатељска војска, која je чувала прелазе.
предњи; ПироШ, Кална, Власина као магацини расхода. Е горе основице доиста не може бити! Само je могао
Усдед тога, што војска није нашла на операцијској Бонапарта изићи као победилац у даљим својим опе-
основици потребног ослонца, него се морала повлачити рацијама и с таквом основицом!
и напуштати неке тачке л крајеве своје оснозице, Пирот Основица савезника (Сардинаца и Аустријанаца)
je лако пао у руке непријатељеке, а Сурдулица je била je изредна у економском погледу: дугачка око
дошла у опасност. Нови одбранбени фронт^ спремао се 60 километара, а удаљена од Бонапартине тек око 10
на Плочи, а услед тога и главни магацини депо-а километара. Густина распореда војске на основици
дуж железничке пруге добили су још јачи значај. била je: код савезника 2 војника на 1 корак дужине
Но при свем том, што наша операцијска основица фронта, а код Бонапарте 5 војника на 1 корак фронта.
на главном нишавском војишту није била ни уређена Овако мучно и незгодно стање своје основице Бона-
ни спремљена како ваља, а ни обезбеђена, да би могла парта je ускоро поправио тактичким успехом, те je на
бити ослонцем нашој војсци и ојачати јој отпорноет, тај начин и основицу. све даље пренашао и ширио,
када се повукла на њу, у административном погледу и то најпре у долину реке Танаре, за тим у тврђаве
била je бар толико уређена, да je довољно осигурала Тортону, Александрију, Кунео (по примирију са Дустри-
издржавање наше војске ван границе. јанцима), а најпосле цео Пијемонат био му je основица.
Нарочито дужина основице могла je осигуравати Тактички успеси и тактичка превага исправљају врло
у извесним стратегијским односима нашу војску од чеото махне стратегијских рачуна.
кризе. ван границе. Нека би нашој војсци по прелазу Да су у то доба којим случајем савезници били у i
границе за у Бугарску и била одсечена одступница на пололшју Бонапарте, извесно би претрпели катастрофу
Пирот у случају неуспеха, она би могла ипак одсту- у ђеновском морском заливу. .
пити на Дешчани Кладенац, па ако и то не би било
могуће, имао би још правац на Власину, — дакле
свакојако основица je својом дужином у погледу сло- Концентрација војске.
боде маневровања давала повољне погодбе.
Основица тимочке војске била je исто тако не- Пре" формалне објаве^рата војска се концентрише
спремна, ајошиод природе слаба, нарочито њен северни — збира на извесним деловима граничног фронта, који
крај. Но при свем том овде je успешна офанзива до- je y опасности. ч
некле ослабила шкодљив утицај овакве основице; он Концентрација војске извршује се дакле на тај
би се тек по аеуспеху наше војске исказао, као и за начин, што. се упућују и прикупљају ови мобилисани
време ратова за ослобођење 1876., а извесно и у овом делови војске с њиховим сваковрсним потребама са
рату, кад би наша главна — нишавска војска морала својих мобилизационих и других места на један или
и даље да одступа. — више угрожених фронтова отаџбине. Дакле сви делови -
ратне снаге, чим буду тготпуно гохови с мобилизацијом,
Бонапартина основица у Италији 1796. године. упућују се најкраћим и најпогоднијим правцима на
Сл. 7. стратегијску основицу, на тако звани базис операција,
тсоји je раније проучен и пржпремљен тако, да се сви .
Његова основица за овај рат у почетку je била ови делови могу разместити за неко време на тој про-
само варош Савона. С леђа му je било море, којим je сторији. Концентрација je једна радња, којаје саставни
38 39

део плана концентрације трупа и транспортовања, а и саму. намеру концентрације војске. Ако би се де-
тај се план израђује још у миру у-штабу главног ко- сило и то, онда'је изгубљено врло много. Макијавели
манданта, у нас у главном ђенерал-штабу. je казао: „У рату je најважније сакрити своју намеру,
У данашње доба, кад су.ратови ређи, кад се још јер све што je знано, то није опасно".
унапред могу да предвиде вероватни непријатељски Смишљеном' концентрацијом војске треба да се
односи. са извесном суседном државом, и кад je свака добије надмоћност на најважнијем фронту у почетку
држава и у мирно време начисто с питањима оваке операција, да би се Т1?ме добила иницијатива у рату
или онаке важности појединих својих' граничних фрон- па и сама битка; дакле, на гЛавном војишту треба
това, држава je y могућности да зарана уочи, проучи концентрисати највећи и најџоузданији број својих
и одреди на дотичној зони извесна важна основична снага под командом најепособнијег војсковође, цошто
места, па да отпочне општу спрему основице и пре he се на том војишту одигравати и најсудбоноснији
објаве рата, који je y изгледу; за тим држава je y догађаји.
могућности, да зарана прикупи материјалне' потребе • Рачун о потребном времену- за концентрацију
за војску, нарочито храну, на изабратим основичним оенива се на:
местима, те да тиме донекле олакша и убрза доцније 1., Лолишичкој оитуацији';
превлачење трупа. У колико која држава поступи у • 2., Времену Шрајања мобилизације\
овом питању што боље и што рационалније, предви- • 3., На количини и какеоћи преносних средстава.
ђајући скори оглас рата, у толико he поузданије и Кад се дакле тачно проуче и оцене сва три ова
брже моћи да концентрише своју снагу на том гра- елемента, и сазна њихово право стање, па се онда све
ничном фронту, у толико . ће дакле боље одговорити то, стави у однос наспрам бројне величине војске и
једном врло важном услову за прве повољне успехе. количине потреба, онда се може приближно тачно од-
Но у овом послу треба пазити, да не наотане збрка редити и време трајања концентрације.
на комуникацијама око пренашања потреба и прена- Значај концентрације. — У очи једног рата концен-
шањавојске, те да пренашање потреба, као врло битне трације војсака нису данас истог карактера, како je
ствари по величину данашњих војсака, не иде на уштрб било некад. „Концентрација војске двеју сила првога
пренашању војске као главнијем. Треба водћти озбиљног реда представља нам данас слику велике сеобе на-
и тачног рачуна о целисходној потреби поделе времена рода. Свака од њих двеју води више од милијуна људи
и средстава за преношење лрн концентрацији, нарочито и више стотина хиљада коња, као да се каква мала
оним фронтовима, на које не дебушује из унутрашњости краљевина кренула и путује на границу, те да своје
довољан број жедезничких комуникација, а они су међу целокупно становништво насели на ускомчпростору.
тим сами по себи важни. У том циљу треба комбиновати и Без данашњих саобраћајних средстава било би немо-
обични суви пут са железничким, па том приликом цео гуће транспортовање и исхрана толиких маса. Али се
посао и распоред транспортоварва било једног или ово може извршити само зато, што државе, као што
другог дела ратне силе (војске или материјалних сред- су Француска- и Немачка, имају толико железничких
става) извести еа нужном математичком прецизношћу. средстава, да су у стању, да у једно време потоваре
. Време за Шчетак копцентраг^ије и страшегијеког сву своју мобилизовану пољску војску".1
развоја одређује се према политичким приликама, има- У данашње доба значај концентрације у толико
јући у виду, да je потребно, да се из стратегијског је.већи, у колико се данасизводе на бојиште огромне
nope'nca одмах иређе у операције. Ако би војска остала маее бораца, а услед тога су еШрашније и последш\е
дуже време развијена у стратегијском поретку, онда
непријатељ може врло лако сазнати тај распоред, па 1
v. d. Goltz, Das Volk in Waffen, стр. 164. -
40 41

раШова. Та околност неминовно захтева и управ иза- стања и прилика овоје властите војске. Погрешка
зивље грдну журбу свих позватих органа око цело- француза беше и у томе, што су концентрисали оде-
купне спреме средстава за што' потпунију, бржу и лите групе у Елзасу и испред Меца, да би предузели
лакшу концентрацију. У будућим походима ова опе- брзу офанзиву, за шта не беше ни средетава ни воље.
рација имаће извесних тешкоћа' у томе,. што се у току После првих неуспеха увидели су погрешку, па су
војне неће моћи олако да исправе погрешке, које би наредили, да се уједине те армије, али су оне то.
се учиниле у прикупљању маСа у .почетку рата. могле извршити после дугог одступања, у чему их на
Стратегијзки боља ситуација једне стране у исто послетку предухитрише догађаји, те једна од тих ар-
време je, и јемство за њену тактичку надмоћност. По- мија претрпи катастрофу код Меца, а друга у Седану.
следица погрешне концентрације je то, што бојне снаге У главном цео посао око транспортовања војске
неће бити на оном месту, где су највипш од потребе. У и војних материјалних потреба зарад концентрације
том случају дакле, неће се моћи крунисати успехом ни на извесну проеторију своди се на ово:
они брјеви, који би били потребни пре свегадапобољ- 1., Још у миру треба израдити план вожње и мар-
шају општу ситуацију. У томе и лежи велики утицај шеве прегледе за све јединице војске на основи раз-
грешака учињених у концентрацији војске. У једнаких них претпоотавака за концентрацију трупа на изве-
противника ове he погрешке у већини случајева проу- сном фронту. У свима војскама израда овог посла по-
зроковати одступање једне и наступање друге стране. верљиве je природе и свршени посао чува ее као вој-
Рат Аустрије 1805. године, у овом погледу, даје ничка тајна, аизвршава га штаб главног команданта
нам врло јасну слику учињене погрешке од њихове са управом државних железница, (у нас сада главни
стране у концентрацији трупа-. Као што je познато, ђенерал-штаб); ".",."-,
Аустрија je концентрисала на италијанском војишту. 2., Још у миру треба спремити довољан број про-
главну масу своје војске 150.000 бораца најодабра- страних рампи на железничким станицама дуж оних
нијих труиа под највештијим својим војсковођом ерц- железничких линија, које избијају на важне граничне
херцогом Карлом, тражећи тамо одсудну битку, док фронтове, но под условом, да станично одстојање не
je напротив у Немачкој концентрисала енагу од 70.000 сме бити веће од једно-дневног марша. У осталом,
бораца под вођством надвојводе Фердинанда и ђене- ово условљавају још и правци појединих железничких
рала Мака, онда, кад je Наполеон из буљонског логора огранака и других важних комуникација, које са раз-
форсираним маршевима избијао у изворне пределе Ду- них страна и разних покрајина отаџбине избијају на
нава са многобројном снагом. Последица такве комби- туглавну линију или пругу, којом теку превожења;
нације у концентрацији трупа била je улмска ката- 3., Треба употребити потпуно све врсте комуни-
етрофа, коју не могаше паралисати ни добијена битка кација комбинујући их при употреби;
ерц-херцога Карла у Италији код Калдијера. Аустри- 4., Чим je наређена мобилизација војске, треба
јанци су доцније увидели ову погрешку, па су зато одмах отпочети преношење свих материјалних потреба
и позвали ерц-херцога Карла из Италије, али то беше на дотичну просторију по свима незаузетим железнич-
већ доцкан, јер Наполеон класичном битком код Ау- ким линијама, па кад мобилизација буде потпуно го-
стерлица учини крај овом рату, пре него што и стиже това, онда,
Карло из Италије. 5., Треба одмах отпочети укрцавање и упућнвање
У истрме смиелу je рђаво изведена и концентра- трупа с њихових Јмобилизацијских места на дотични
ција француске војске пред рат 1370. године, чије су гранични фронт;
комбинације почивале на непроученим и неутврђеним 6., Треба прво транспортовати борачке јединице, а
политичким околностима, а поглавито на непознавању по том оотале делове и остатак материјалних потреба.
42 43

У спремању и извршењу концентрације важна je једног секунда не .сме битИ поколебан ни ослабљен
ствар водити озбиљног рачуна о појединим местима његовом властитом кривицом.
за укрцавање, па се старати, да ту не буде нагоми- У "којој je мери Немачка била у опште спремна
лавања трупа на штету реда и брзине. Они делови, за рат 1870. год., јасно се види из тога, што je она
који he се укрцати сутра изјутра, треба да су у ачи целокупну припрему за тако колосалан посао извр-
тог дана ка месту укрцавања или у његовој иајбли- шила за кратко време, кад се зна, даје ноћу 16. Јула
жрј околини, па да ту и занође. Тако исто ваља во- наређена мобилизација, а већ 4. Августа су армије
дити рачуна и о месту искрг^авања, старајући се, да прешле границу, и добијена je прва победа,
место искрцавања буде вазда чисто, отворено и не- Голц вели, да he у будуће те припреме и иокрети
стешњено трупама, које. су се већ искрцале. Трупе, и брже и правилније тећи у оних држава и народа,
које су се искрцале, треба одмах упућивати у правцу у којих у миру буду јача осећања љубави наспрам
п у близину места, које ће заузети у стратегијском своје отаџбине и наспрам части и поноса државног
поретку. G обзиром на што уредније, тачније и брже и народног.
искрцавање трупа на главној лрузи железничкој, треба До какве се забуне и пометње може доћи, кад
имати на разним одстојањима, а у близини последње се' не води озбиљан рачун о потребном времену за
тачке иекрцавања, повише станица са довољном ду- мобилизацију и за њену претходну спрему; кад се не
жином рампи, како би се избегло оно нагомилавање води озбиљан рачун о времену наређења концентра-
трупа на последњој главној станици, поглавито у слу- ције и о несређености свих претходних нужних по-
чајевима, кад се по: једној прузи мора пуштати дневно слова и за једну и за другу радњу, може нам послу-
у саобраћај већи број возова. жити рад појединих делова француске војеке пред рат
Ово исто вреди и за полазне тачке. Овај обзир 1870. год., у којој je y опште владала велика забуна
у нас je доста добро заетупљен у последње време и пометња.
с погледом на станице: Ншп и Београд (Ресник, Ђу-
ринци, Топоница и „Црвени Крст" у Нишу). Између осталога ево и ових примера:
На послетку, при концентрацији трупа важи као 1., Командант марсељске територијалне области
једно врло важно правило и ово: Не Шреба ни једну телеграфише у Париз, и вели: „9000 резервиста овде
јединицу кретати на конг^ентраг^иону зону дотле, су, не знам шта hy с њима, и куда ћу их. Да бих дао
докле год она не буде погппуно мобилисана и спремна себи одушке, потоварићу их у једну трговачку лађу
за сваку акцију, а пре него што се она и крене, треба овд. пристаништа, и отправићу их у Алжир"!;
потпуно бити начисто, којим правцем, кад, и на које 2., Ђенерал Михел телеграфише у Париз: „У Бел-
место да се упути која јединица-. — Ништа није горе фор сам стигао 21./VII, моју бригаду нисам нашао, а
ни опасније, него предузимати концентрацију трупа нисам нашао ни дивизијоког ђенерала. Шта да радим?
пре него што је.потпуно извршена мобилизација, јер ту Не знам, где су моји пукови";
одмах и неминовно наетаје и забуна и општа пометња, 3., Јула 20. у подне телеграфише главни интен-
тако, да у таквим приликама штаб главног коман- дант ш Меца економном одељењу војног министарства,
данта обично бива претрпан само разним питањима овако: „Овде нити има шећера ни кафе, ни пиринџа,
и обавештењима на штету његове главне задаће. Једно ни ракије, сем нешто мало сланине и двопека. По-
с тога, a'друго што се у таквим приликама и сам шљите у најскоријем времену најмање 1,000.000 пор-
аукторитет главног штаба још у првим • пбкушајима ција у Тионбиљ";
његовог рада почшЂе да губи у оних, у којих он ни 4., „Докле сте стигли ča формирањем; где су вам
дивизије? Цар заповеда, да ускорите формирање, и да
45
44

се најжурније кренете Мак-Махону." — Тако се обраћа и т. д, могли распоредити на' удесним местима, по-
начелник штаба једном корпуеном команданту; требно je, да се изврше дужи или краћи маршеви до
5., „Пошљите ми новаца, да бих могао хранити места или линије, коју треба привремено заузети. То
трупе; у државним касама овамо нема ништа, а још неколико маршева од последње станице искрцавања
мањеукорпусним," телеграфишеу Париз један ђенерал; јесу предговори борбе. Овај размештај војске у близини
'• 6., Пошто су отпочета непријатељства, командант граничног фронта пред својом основицом с погледом
III. корпуса, који je био' у Тионвиљу, извештава начел- на будуће операције назива се страшегијски развој
ника ђенерал-штаба 24. Јула, у моменту, кад je требао војске — стратегијски поредак.
да се крене на бојиште, да корпус нема амбулансије, Стратегијски поредак треба тако удесити и ком-
нема .болничара, нема довољно кола за трупне једи- биновати, да трупе могу из тог поретка да изврше
нице, а камо ли за штабове, нема пољских пећи, нити најлакше и најугодније све даље покрете, који су пред-
икаквог прибора, и т. д.; и на послетку, виђени у операцијскомплану. Начин на који снаге почну
7., Кад се цар Наполеон 28. Јула појавио код ступати на поприште рада, имаће знахна утицаја на
војске са својим штабом, ни један једини корпус није развој и свршетак радње. Успех he делимично зави-
затекао попуњен до прописне јачине, ни потпуно спре- сити од усвојене комбинације, али нарочито од тач-
ман за акцију. ности и моћи извргаења. Важно je имати ово на уму.
Ови приме*ри и многи други говоре у прилог оне Ако je намера, да се ради офанзивно на дотичном
истине, да пе Шреба ни једну јединицу кретати пре војишту, онда се" у први мах може заузети у неколико
но што она буде пошџуно лгобилисана, као и то, да већи простор у стратегијском поретку, обзирући се у
на концентрацијску просторију Шреба упућивати томе на прилике, које у том времену владају, на да-'
нужне сваковрсне потребе што пре и што брже, па љину и стање непријатеља, на земљишне услове и т. д.
и у Шоку саме мобилизације и концентрације ово про- Ако ли се пак сумња у моћ предузимања офанзиве,
дужавати; али треба знати и то, даваљајош у миру онда je потребно, да отратегијски поредак буде ужи
уложити веома много труда, воље, умешности и па- и збијенији и мало уназад, а то опет зависи од опште
триотизма, па да се зарана сви ови послови око спреме конфигурације терена на тој пограничној зони и це-
среде и удесе тако, да у часу потребе буде све на локупне ситуације у непријатеља, јер концентрација
свом месту, еве исправно и свега у довољној количини. војске, која je спремна за офанзиву; може бити врло
неспремна за дефанзиву, (Французи у Августу 1870. г.).
Стратегијски развој војске Оваквим распоредом- трупа на дотичној концен-
трацијској просторији свака армија, корпус, дивизија
— Разме1итај војске на концентрацијској просторији —
и т. д. заузима у близини границе извесан број важнијих
Чим се искрца која потпуна јединица на последњој тачака, те на тај начин чела ових јединица образују
железничкој станици дотичне концентрацијске просто- стратегијски фронш. Правац овог фронта јако утиче
рије, одмах их треба упућивати бојним положајима, те на операцијски правац непријатељеки, те се мора и он
да се у њиховој близини разместе по логорима а.и подешавати према њему и осталим околностима. Стра-
кантонманима, ако прилике то допусте, пошто трупе тегијски фронт треба у главном да je такав, да се у
не могу остати на тачци искрцавања. Ово размештање потребном случају могу да парирају сви највероват-
трупа треба тако удесити и комбиновати, да се оне нији покушаји непријатеља, кад би он загрозио у једно
могу узајамно потпомагати у случају каквог изненадног време и његовим комуникацијама и у опште његовој
напада. Да би се дакле поједини корпуеи, дивизије -позаднини.
4(> 47

Из те околности, што je овакав размештај војске ципу поступности у раду, јер je то највероватнији пут,
завршна и припремна радња пред сами почетак опе- да војска може бити потучена делимично.
рација, излази, да je тај размештај војске и врло важан, Желети je, да се изврши згодан распоред трупа
јер се њиме у велико расветљава већ и своја намера. што je могуће ближе непријатељу, нарочито ако се он
Ако се пре овог распореда трупа не буду довољно није концентрисао потпуно. Ако околности за ово не
проучиле све околности, услови и прилике, које га <3уду у опште повољне, онда je боље, с обзиром на
условљавају, доцније исправке веома су незгодне и ситуацију, да се повуче назад фронт тога развоја на
неповољне услед вероватног премештања трупа са веће или мање одстојање, јер еем брзине у извођењу
једног на друго крило фронта, кад операције отпочну, концентрације војске у овим случајима има јак, а
а нарочито ако оне отпочну изненадно, јер се то често често и одлучан, утицај и елеменат сигурностти.
пута не да предвидети тачно. Пример I. — Војска ерц-херцога Фердинанда (у
• У опште при овом распореду трупа треба обра- самој ствари ђенерала .Мака) од 80.000 бораца кренула
тити пджњу на ово : се у 1805. г. реци Илеру^ и распоредила се између
1., Распоред треба удесити тако, да се тиме ога- Улма и Мемингена, не сачекав долазак Кутузова са
рантује иницијатива рада, т. ј. поједине групе треба 60.000 и Буксхевдена с 50.000 бораца. Ово ризико-
да еу тако размештене, да су оне у стању да се по- вање скупо je платила војска Фердинандова. Напо-
јаве пре на важним и осетљивим тачкама с довољно леон je својим вештим радом о 230.000 људи преки-
изгледа на успех, и да одмах могу заузети и посести нуо задње везе Макове војске, и принудио je на ка-
на непријатељској страни она места, која им обезбе- питулацију без одсудне битке.
ђују даље операције, а непријатељаспречавајудаизведе Погрешка je дакле била у неоправданвм великом
своје намишљене радове; дакле: створити распоредом иетицању и раопореду аустријских трупа, чија цело-
шакве околносгпи, да се операције могу отпочети Ttpe купна снага није била још концентрисаиа онде, где
непријатељапод околносшима, којесузанега неМовољие; je требало. -
Пример II. — Не сачекавши долазак корпуса Јевђе-
2., Треба распоредом осигурати трупама слободу нија виртембершког са 18.000 и Лестока с његових
мацевровања, т. ј. поставити их тако, да се могу из 25.000 људи, који су још били у источној Пруској са
тог распореда кренути за што краће време, и да могу армијом од 130.000-људи, Пруси се крену 1806.. г. на
и даље операције вршити без великог претходног ту- линију Ајзенах-Ерфурт-Јена.
марања и померања (услед теренских прилика или Ca својих 200:000 бораца Наполеон учини тада
измењеног стања неџријател?евог) а у вези са осталим брз покрет напред, обиђе лево крило пруске војске,
трупама; и загрози јој линији одступања ка Берлину, па 14.
3., Распоредом трупау стратегијском поретку шреба Октобра потуче-Прусе до ноге у једнодневној битци
осигурати прве намиш^гене радове према операцијском код Јене и Ауерштата. Дакле иста горња погрешка!
илану —- пројекту, т. ј. осигурати и распоред и даљи Пример III. — Прва и друга руска армија јака
покрет од изненађења ма с које отране, те бити увек око 160.000 бораца распоредила се 1812. године на
готов на све евентуалности, спреман и свесан свега фронту Росијена-Лиди-Волковиск (око 360 км.) скоро
онога, шта би Шребало радиШи у потребном случају. на оамој граници. Наполеон je кренуо око l'h мили-
Ово je Наполеон формулисао најбоље речима: „Не треба јуна бораца на фронт Ковно-Гродно, претећи, да пот-
никад одређивати за збориште својих трупа такву про- пуно раздвоји ове руеке армије. Нечувеним фороира-
сторију, на којој може непријатељ груписати више иим маршевима, који су трајали око 30 дана, Руси
снаге од вас." У Стратегији не треба радити по прин- су једва успели, да ,се 23. Јула сједине под Смолен-
48 49

ском на путу за Москву. Како су били решени на де- Не само да на овај начин треба зацггитити и оси-
фанзиву, они су заузели страшно велики фронт у своме гурати гсонцентрацију своје војске, него треба ловити
распореду, па га истурили и на саму границу. — прилику, да се омете концентрација војске непријате-
4., Проценивши све зрело и довољно, прорачу- љеве. Може се лако замислити, какве би и колике би ко-
навши све хладно ваља осигурати за се надмоћност рисне последице биле по властиту војску, кад би неколико
на најважнијем Правцу, т. ј. на извесном правцу, који одважних коњичких бригада, свака са по 1 батеријом,
je за непријател>а најосетнији, треба прикупити од- упале у непријатељску земљу, џа отпочеле да руше же-
судну и јачу снагу, па дакле извући за се у дотичном лезничке путове, поједине важне вештачке израђевине:
тренутку све користи: снаге, времена, месгпа и сло- станице, рампе, тунеле, мостове идр.; почеледа палема-
боде рада. гацине, ит. д. застрашавајући становништво на 100—150
Све ово ваља извршити боље од непријатеља, ко- км. далеко од границе, ометајући на тај начин и моби-
ристећи се тачним познавањем свих прилика и окол- лизацију и концентрацију војске непријатељске!
ности, и то: тајно, брзо и без пометње, а да све опег Због ogora и видимо, да велике јевропске војске
потпуно 'одговара главној намери својој (плану опе- држе данас масу своје коњице у близини граничних
рације). То дакле значи извршити правилан страШе- фронтова појединих држава, а то опет изазивље ве-
гџјски развој своје војске и осигурати јој успех. Прене- ревање, да he почетаЈс будућих ратова бити читав низ
брегнути предње обзире значи сдруге стране погрешно претходних бојева коњичких пре општег судара војске.
развити своју снагу и ИРЛОЖИТИ je рђавим последи- Треба дакле увек помишљати на ову могућност
цама у првим почецима њеног рада, (а „залога je и од стране непријатеља пред сами почетак рата, и
успеха на' страни онога, који умедне да предвиди све с тога се треба постарати, да се и осујети тај напад
боље," вели Макијавели). непријатељске коњице у дотичној прилици, тежећи,
Нема сумње, да je безбедност један од најважнијих да се употреба своје коњице и на овај начнн изведе
услова за успешну мобилизацију, концентрацију и у горњем диљу, а у згодном времену. Но у том треба
стратегијски развој војске, па с тога произлази и дво- имати на уму и ту могућност^да ови коњички .делови,
јака обазривост према природном току ових важних који се тако много експонирају, могу бити појединце
послова: потучени, пре него што буду уопели ма у чему, ако
1., Прво треба осигурати извесне граничне делове још нису довољно прикупљени. Тамогућност пеминовно
од непријатељских могућих узнемиравања у времену захтева што обазривији рад и јачу прибраност трупа
мобилизације; одређених за ову службу.
2., Треба по том осигурати извршење концентра- Год. 1866. претрпела je делимичне поразе аустриј-
ције и стратегијског развоја војске на дотичној гра- ска коњица, која je била истурена пред војску у гор-
ничној просторији. њем циљу, пре ного што je и могла што озбиљно пре-
У тренутку објаве рата одбрану границе треба по- дузети са своје стране.
верити трупама најближих гарнизона. Одмах по том Врзина концентрисања војоке и њен распоред на
треба организовати потребан низ одреда, који he својом дотичном граничном фронту зависиће и у будуће од
јачином, својим положајем и међусобним удаљењем оси- тачности извршене мобилизације на време и од до-
гурати прикупљање дотичним групама војске. У овим вољне и погодне мреже железничких пруга, с којима
случајима умесно je истурити на дотични гранични располаже дотична држава у циљу извршења копцен-
фронт сву коњицу с њеном артилеријом,,а у позаднини трације. Ове погодбе не ствара жепијалност војско-
имати довољно пешадије и артилерије на добрим по- вође, већ МудросШ државне управе — владе Џ жрШве
ложаји.ма зарад помоћи, ако затреба. дотичног народа, издате на војне циљеве. Према овоме
СТРАТЕГИЈА . . _.. 4
50 51

може се казати: Она држава, која умеде ценити 3., На границу трбба одмах иотурити прве и нај-
величину и важносШ напред поменџтих војничких олиже мобилизоване јединице, које ће служити као
операција у време мира, неће жалити. ни потребних заклон за концентрацију и расиоред војске у близини
издатака, да би се омогућило потпуно извршење њи- границе, јер од еигурности зависи у првом реду и.
хово зарад безбедности отаџбине, а она пак држава, правилан и целисходан распоред војске;
која не хтедне или не умеде ценити све то у времену 4., У исто доба вад.а једновремено распоредити
мира, осудиће још унапред своју војску на дефанзиву, на дотичиој. просторији и делове армија, корпусе или
а своју земљу изложиће н.авали непријатељске војске... дивизије, више или мање, збијено у ешелонима, сао-
Ма какве и ма колике биле тешкоће приликом бразно опе,рацијском плану и првим могућим; сукобима;
концентрације војске, ипак треба бити убеђен уистину, 5., Бити готов за рад Upe непријатеља, јер се
да je сшраШегијска• концентраг^ија и стратегијски ра- тиме добија не само у времену, него се у непријатеља
звој једне војске чисто акт ратне радње, која потпуно . етвара јеш изненађење и забуна, која га декуражира,
зависи од воље и од увиђавности више војне управе, а то je; чинио и Наполеон у рату 1805. године, као
јер у овом елучају врло мало' смета неизвесност. што су то чинили и Пруси у два -маха у најновије
Ма како били комшшковани. напред поменути и доба ,у рату 1866. и 187€. године;.-
утврђени чисто војни послови, ипак они не долазе у 6., Ако у ошдте има услова, ваља се послужити
Бог зна како тешке и особите рачуне. Довољно je основицом на лакат („en equerre")> те својим трупама
само хтети и умети предвидети све,' na je успех оси- обухватити распоред војске непријатељске, јер се на
гуран, наравно, ако je дотични војсковођа дорастао овај начин најлакше грози везама непријатељским у
за положај, који му je додељен, и ако je још у миру позаднини, а тиме ее уједно захвата и -већа просто-
у штабу свом све проучио и оценио, што би имало рија згодна за сваковрона маневровања. —-
утицаја на извршење ових важних радњи. У овом по-
гледу сва одговорност по самој природи ствари пада
на главдог команданта и његов ђенерал-штаб. Типови стратегијског развоја војске на војиштима.
Из свега довде реченог даје се закључити, да по-
стоје извесни принципи за транспортовање трупа на Стратегијска концентрација војске може бити на
концентрацијску зону, и аке нису апсолутнрг, ипак једнож илима више војишта, те ирема томе ваља во-
олакшавају правилно извођење ово радње, ако се при- дити озбиљна рачуна о тим са овим- посебним и различ-
мењују npeivia приликама и према свима другим ОЕСОЛ- ним случајима, кад се разматра ди*гање о стратегијеком
ностима на" зони концентрисања војске. развоју војске на војишту.
' Ови принципи могу се скупиги у ових неко-
лико тачака: I. Стратегијска концентрација и развој оојске на
1,, Пре концентрације треба предузети прикупљање - једном војишту.
нужне количине потреба за војску, ако не више, а оно ' У очи рата војека на једном војишту може се
бар да их буде довољно до краја иокрцавања послед- распоредити у главном на три начина: .
њих трупа. Ово прикупљање потреба ваља да je ва а., Кордонски распоред; .
згодним местима у близини, где се искрцавају трзше. б., Распоред по засебним групама, које би биле
Чим буду превучене трупе, одмах за њима треба пре-
више или мање удаљене једна од друге; и'.
влачити и њихне пртребе;
в.,. Распоред у једној групи:
2., Чим буде наређена мобилизација, Ваља одмах
осигурати границу првим и најближим трупама; а., Вордонски распоред. — Ово je најгори облик
стратегијског развоја — распореда, јер je лако пробити
4*
53

где хоћеш танку а дугачку линију распореда, и војска Валеђија пробио je центар Аустријанаца, те их при-
није у стању да да одлучног отпора ни на каквој тачци, нудио на одступање преко реке Адижа, (Еча).
нити се она може надати каквом већем успеху у том Бонапарта каже, да je Болије требао да позна
случају. Основни принципи ратне вештине одричу пот- слабост одбранбене линије на реци Минчио. Расту-
пуно употребу кордонског распореда војске, јер уИсто- ривши своју војску по долини реке, он je ослабио себе
рији ратова нема ни једног примера, да je неко по- самог, а ocehao би се далеко снажнијим, да je посео
стигао ма што важно са оваквим распоредом, а међу тим бољу позицију на висовима између језера Гарде и реке
има их, који су употребљавали овакав распоред војске. Адиже испред риволијског плато-а, прикривши утвр-
Кордонски су биле распоређене на северној гра- ђењима још и распоред своје војске;
ници фраццуске армије у првим годинама револуције, 2., Исто je тако била растурена и италијанска
а поглавито на простору између реке Маса и мора. војска Масенина у год. 1800., јака 38.000 бораца; она
Тек кад je више управљање операцијама прешло у je била р.астурена дуж апенинских и алпијских око-
руке Карно-а на крају 1793. г., он je опазио свуколику мака од Реко-а, па левантијским прибрежјем до Мон-
опасност. кордонског распореда, одбацио га са свим, Сениса, и од те војске 30.000 људи чувал.и су линију
па одмах почео прикупљати сву снагу на важније тачке од Реко-а до излаза Тенде и Фенестри-а.
недалеко једне од.других, тако, да су c'e трупе могле „И при површном разматрању тог распореда лако
узајамно потпомагати у току једног и истог дана. На je увидети сву његову опасност. Држати-30.000 људи
овај начин он je одржао, као што je познато, победе на фронту дугачком преко 200 км. од Тенде до Ле-
код Гондштата и Ватини-а, принудио непријатеља, да вантијскога Залива паралелно с морем, 12 километара
укћони опсаду Ландау-а, а на крају крајева спасао je далеко од његових обала, с једном једином комуника-
и Француску. Он je још у то време увиђао потпуну цијом, која избија на леви бок, значило je допустити
оправданост принципа, по коме треба прику-пити уједно непријатељу, да за непуна четири часа времена груне
или целу своју војску противу извесног дела непри- на ма коју заузету тачку, и онда џредати му, тако рећи,
јатељоког распореда,. или бар њен већи део, ако се у руке половину армије, која би се налазила између
жели успеха. те тачке и Тенде."1 У самој ствари тако се и догодило.
И многи други познаваоци ратне вештине осудили Мелас je пробио центар француске војске (у Априлу
су потпуно кордонеки распоред војске. 1800. г.), одбацио лево крило преко реке Вара, а војска
„Неискусни ђенерали хоће да сачувају све", рекао десног крила склонила се у тврђаву Гену — у, (Таенову),
je Фридрих Велики, „и према томе склони су ка расту- где се морала предати непријатељу заједнос Масеном..
рању војске". То je предвиђао Бонапарта, na je још у Марту те го-
Може се навести читав низ примера, којима če дине писао Масени: „Напустите са свим заузимање
доказује, да je кордонски распоред војске чисто пре- (поседање) линије, него држите Вашу војску прикупљену
небрегавање основних принципа. ратне вештине при у Генуји, а депо у Савони. То су истићски принципи
одбрани. ратне веттине! Радећи тако, Ви ћете победити. 50.000
1., После битке. код Лоди-а 1796. године Болије бораца са 30.000, те ћете се тако и увенчати бесмр-
je одступио с оне стране Минчи-а са 26.000 људи, оста- тном славом".2 .' ч • .
вивши 13.000 бораца у Мантуји. Он je .своју војску ра- б., Распоред по засебним групама. — На једно.м во-
споредио кордонски од Пешчијере др Гојта. јишту распоредити војску у оделите групе у суштини
Бонапарта je прикупио своје десно крило и центар 1
Jomini, Hist. eritiqne des guerres de la Revolution.
у Боргето, овладао тим прелазима, па продирући преко 2
Наполеон, Coresp. militaires.
54
0 0

није Бог зна колико боље, него што je распоредити je И сам Фридрих Велики био се растурио у почетку,
и кордонски. Распоред војеке ло оделиТим групама да али je он допније сјединио у Лрзовицу на Елби (Лабу)
се још и трпети без ризика под условом, да je свака две своје колоне, а друге две ујединио je у Турна-у
од Тих група јача од непријатељске војске :на доти- (граф Бернски и граф Шверин), те je на тај начид од«.
. . чном делу војишта, и у том случају неопходно je одр- четири групе начинио две, а најзад и оне су се сје-
жаватА тесну везу••] између. појединих група, а то je диниле под Прагом уједно, - (сл. 8.).
често врло тешка ствар при ратним операцијама;.
Благрдарећи погрешкама Аустријанаца овај je план
Пример I.—— Тлавни командант северне француске Фридрихов остварен, пошто су Аустријанци допустили,
војске херцег Ришеље није имао пред собом недрија- да Фридрихова војска пређе преко Молдаве некажњено
. јатеља после конвенције клостер >— севенске, те je с
пред лицем Прага и пред лицем целе армије принца
тога био дужан, да'ce одмах крене у Саксонију.у
помоћ армији маркиза Субиза. Место да je учинио то Карла лотарингијског. Да je Фридрих добио битку код
што пре, он се са свим спокојно размести ради зимо- Колина, она би имала на крају крајева за последицу
вања у /кантонман у Хановеру, Вестфалији и Хесену^ потпун пораз аустријских армија.
те тако лиш№ свога друга помоћи од 80 батаљоца и - У том погледу нарочито je поучно мишљење
110 ескадрона одличне војске, и уолед тога Субиз пре- Наполеоново, исказано маршалу Масени у 1805. год.,
трпи параз код Разбаха, који je био далеко само шест који беше наименован за главног колтнданта италиј-
маршева од Брауншвајга, где je био штаб Ришељев; ске војске: '•/•'-• ' .-
Пример II. —^ На Рајни дејствовале су у Октобру „Ви имате 60.000 бораца, а то je скоро трећина'
1799: г. две армије: Армија Лекурбова и армија Ма- вцше, него што ja имађах тамо. Пре свега преиору-
сенина (хелвецијска). Главни команданти б^ли су не- . чујем -Вам,. да се. не растурате ни у ком случају. Са-
зависни један од другога, и стајали су непосредно ветујем, да Вашу војску држите увек прикупљену.
под војним министром.. Природно je са свим, да им Ако Ви нападате с 50.000 бораца, непријатељ неће
услед тога и радње нису могле бити сложне. Вас сачекати, иначе Ви ћете трпети недаће. Поверавам
•После победе.код Цириха Масена je остао тако Вам моју италијску војску, и не дајте се, да Вас туку
рећи непомичан пуних 35. дана7 а Лекурбо je имао оделито." • .
неких успеха у даљем продирању, пошто je прешао У свима случајима Наполеон се тако увек изра-
Pajuy'ca својих 20,000 прикупљених војника, али кад жавао о том питању. Он: je порицао не толико поделу
je нападнут јачим снагама, слободним *услед нерада војске у једној армији, колико распоред војске на неко-
Масевиног, био -je принуђен, да се понова врати- на s
леву обалу Рајне;' \ лико армија, које би дејотвовале засебно у извеснпм
случајима, и које би биле толико удаљене једна од
Пример l | l , — Аустријеки фелд-маршал Брун, у друге, да би било немогуће одржати између њих по-
намери, да спречи Прусима продирање у Ческу, расџо- требну узајамну везу и нужно потпомагање. „На гер-
редио je 1757. г. своју војску у четири дела за четири манском војишту у 1799. год. требало се бранити, јер
планинска пролаза, Лева група била. му je y Егеру,' Француска у то време није могла иставити надмоћ-
друга до-ње у. Будину, трећа у Рајхенбергу, а чет-
врта j Моравији. нију снагу од непријатељске. Три армије: дунавска,
хелвецијска и горњо-рајнска требале су у сваком слу-
Између ових група износило je растојање 120—1GO ' чају да образују једну. 40.000 бораца дунавске ар-
км., а целокупна дужина стратегијског фронта нешто / мије у вези с хелвецијском армијом давале би до-
дужа од 400 км., а уз све то овај су распоред у ње- вољно снаге зарад безбедноети Швајцарске и заузи-
говом центру делиле реке Ел£а и Молдава. мања утврђених логора на десној обали Рајне од
56 57

стране Шафхаузена и Штајна, обилазећи шварцвалдске оноликом фронту, па ее томе дода она поцепаност
планине." појединих ондашњих дивизија и бригада, онда није
•У нашем рату 1876. године основна идеја ратног ни чудо, што ее први покушај рада ове војске завршио
«плана била je у томе,' да се са надмоћном снагом најзад неуспбхом.
продире уз Мораву, - те да се нападом потуче главна Према овоме, како у нападним тако и у одбран-
снага туреке војске, која he вероватно бити концев> беним операцијама треба се старати свима силама,
трисана у околини Ниша. Ова улога у своје време да снага буде уједињена, и свагда избегавати дељење
намењена ie била ондашњој „моравској војсци", која своје снаге. Само са уједињеном снагом своје војске
je бројала преко 60.000 бораца. на једном делу војишта могу се вршити одважне и
Овој потпуно правилној идеји ратног плана није одлучне радње. Но ако je y неком елучају баш потре-
одговарало ни груписање довољне снаге на моравском бно дељење снаге, онда je неопходно потребна узајамна
војишту нити њен: стратегијски развој. Ова правилна веза и јединотво у радњама под командом једног ко-
идеја операција после кратког времена напуштена je манданта над тим деловима.
са разлога до сад необјашњених, па се јавила нова, У Историји ратова има врло много таквих примера.
да се прво цернира Ниш као главни стратегијски об- . Ако je деоба војне снаге неопходно нужна, онда je y
јекат, принуђавајући га на предају по што по то, а да таквом случају једна једина помоћ у томе, да се на-
ее у исто време упути једна јака колона у правцу именује један командант над свима трупама, онако,
Софије, те да се на том правцу сукоби са непријатељ- како je то урадио руски цар Александар I. у 1812. год.
ском војском, и да je задржи бар за извесно време, Наименовањем Кутузова за главног команданта цело-
да не би притекла у помоћ Нишу. Према овој новој купне руеке војске било je постигнуто јединство у
идеји одмах je приступљено неким изменама у већ операцијама армија и Барклаја де Чи^и-а и Баграциона,
извршеној концентрацији трупа,; којом je приликом и те се само на тај начин и могло решити оно велико
ојачана моравска војска мањим.делом трупа. питање о ослобођењу Москве без битке, а најзадје дошло
Да би се остварила ова идеја према поменутом и уништење Наполеонове војске.
плану, целокупна снага моравске војске била je по- " Дакле, ако две или неколико армија оперишу и
дељена у три главне колоне: на Вукањи, Суповцу и на разним војиштима, али су им стратегијске зоне у
Грамади с једном споредном колоном код КаШуна. Gee близини, и оне имају један општи циљ, њиховира-
четири oee колоне намењене су биле за цернирање дови треба да буду сложни и једнодушни, па извело
Ниша. -Пета колона ове војске имала je еа свим само- се то ма на који начин.
сталан задатак, да.продире. ка Софији у сусрет по- Рат Француске са Аустријом 1796.—1797. год.
јачањима, која he можда бити упућена к Нишу. објашњаванамнајлепшетуистину. — Француекавојска,
Гл авни командант ове вој ске био je ђенерал Михаило коЈа je била подељена у две армкје, и једна je била
Глигоријевић — Черњајев. Он je своју сиагу поделио у упућена да дејствује на германском, а друга на ита-
1
5 колона и растурио je на фронту од преко 80 кило- , лијанском војишту,' приближиле су се једна другој
метара у ваздушној прузи. Колоне су биле скоро без својим операцијским зонама, и имале су један општи
икакве узајамне везе, а евака од њих опет са неким циљ, да униште аустријску војску. Кад је.то тако било,
засебним претходним циљевима. Кад ее узме у обзир требале су и њихове радње да буду сложне и једно-
јачина ове војске и њена неоправдана растуреност на душне, али. у самој ствари није било те једнодушно-
1
сти и слоге.
За покрет' ових колона издата јо 19. Јуна 187G. г. дпспоаиција за
20. Јуни, која je интересантна по целокЈгпној својој суштини и форми, о Кад je Бонапарта потиенуо армију Болијеву на
чему he бити. говора доцвије. горњи део реке Адиже, и принудио Аусгријанце, да
58 . 59

пошљу Вурмзера са 25.000 у Тирол, онда je то олак- Мондове. Француска пак војска билаје на Ђеновској
шало рад Моро-а, те je он прешао преко Рајне. Али Ривијери од Тенде до Волтре.' Решив се, да' нападне
кад су одотупиле армије ђенерала Журдана и Мрро-а центар савезника, Наполеон прикупи тада главну снагу
на леву обалу Рајне, онда je био слободан део ау- између Лоана и Оавоне, крене се у правцу. Монтенота,
стријеке војске на германском војишту, а то je опет и.пробије непријатељску линију, (сл. 9).-
довело у врло тежак положај француску војску цод Пруска.војска распоредила се 1806. г. западно од
Вонапартом. "'. • реке Сале с левим крилом у Јени а с десним -^ у
У то време Бонапарта, јурећи за армијом ерц- Лангенсалцу. Наполеон je био распоредио своју војеку
херцрга Карла, која je одступала, пређе Норијске Алпе, иза планина Франконије с фронтом дугачким од ,100
па у неколико маха замоли Директоријум за наређење,. и више км. паралелно с пруском војском» с десним
да ђенерал Моро преће Рајну, и да се крене што крилом у Бејруту а с левцм— у Кенигсхофену. Таквим
брже у долину Дунава, како би зауставио Аустри- раопоредом он.је маскирао намишљени (рад) напад. .
Ланце, да не ојачају армију ерц-херцога Карла, При- Пошто je под:'том маском већ учинио нужне чрипреме,
спев " 25-ог Марта у Горицу, писао je Карн.о-у: „Јесу он je хитро прикупио све своје снаге ближе десном
ли. дрешли у Рајну? Нема сумње, да he мој покрет крилу за напад на леви бок Пруса.
бити већ откривен кроз четири до пет маршева, и • Енглебко-пруска војека разместила се 1815. г. ио
чим непријатељ осети опасност, која Му прети, поста- кантонманима е фронтом окренутим према северној
pahe се, да очисти Рајну, како би напао на мене. Не граниди Француске, између река Маеа и Дендера, на
крене ди се Моро усиљеним маршем за непријате- лростору око 90 и више километара. Нацолеон je при-
љем, да би га стигао што пре, ja hy бити разбијен купио своју снагуу Лиљ"у> Вал^ ^јсијену^ Мезијеру и
и бачен у Италију." Мецу. Ca оваквим распоредом еавезници никако нису
16-ог Априла он je писао Директоријуму из Ле- могли да знају шта управо намерава Наполеон: да
обена, негодујући, што .ђенерал Моро још није прешао ли се спрема да напада, или да ое брани.
Рајну: „Кренуо сам се у Германију живо с намером, Пошто je био у главноме готов са претходном
да помогнем армији рајнској, и да зауставим непри- спремом за почетак рата, Наполеон на једанпут брзо
јатељев покрет противу ње, а ja да паднем Вечу на прикупи своју снагу између реке Маса и Самбре за
врат. Мора бити, да у жилама рајнске армије нема ни изненадни покрет на Маршјен, Шарл-Роа и Шател.
капи крви. Ако они оетаве хмене самога, ja hy бити Овакви покрети у намери, да се лрикупе оделите
прргауђ'ен, да ое вратим у Италију. Цела Јевропа биће групе на ову или ону тачку за напад, потребују увек
сведок разлике у дејствима обојих армија; они ће бити. доста, времеда, али то проведено време у скупљању
приморани, да приме противу-еебе целу снагу импе- често пута бива награђено користима изненађења, за-
раторову, те he дакле бити удиштени својом власти-
том кривицом." . хватајући непријахеља с бока. ':
Та je операција у данашње време опаснија у тр--
Понекад може бити баш и корисно, да се армџја лико, у колико данае и једна и друга страна врше же-
подели на неколико оделитих група ,са демонстратив- лезницама прикупл>ања свајих војеака, па се може да
нимциљевима на граници, како би нападом на неко- догоди, да једна страиа- са апсолутном, надмоћношћу
лико тачака одвукли пажњу непријатељеву од оне над непријатељем, развивши евоју војску у неколико
тачке. која je стварно изабрата за напад, као што je група, не могне успети, да je прикупи пре непри-
то радио и Наполеон 1796., 1806. и 1815. године. јатеља онамо, где je намислила. да изврши тлавни.
Аустријско-сардинска војска била je растурена у удар, и онда тиме та страна излаже своју раздељену
1796. год. иза апенинских окомака од Волтажи-а до војску изненадним ударима непријатељевим, који je
60 61

уједињен, па с тога и надмокнији над оделитим ипак, као што je познато, одржао je победе код Абенс-
групама. берга, Сибенбурга, ЛандсхуШа, Екмила и Регенсбурга,
. У сваком случају могло би се препоручити у да- исправивши на тај начин погрешке свога начелника
нашњем времену, да се никад не врши прикупљање штаба!... (Жомини).
своје војске у близини неиријаШељске војске, која je в., Распоред војске у једној групи —маси. - Када
прикупљена и спремна з% почетак операцкја, üa макар je командовање омогућено, онда Страшегија истиче
се располагало и с већом надмоћношћу. У таквом слу- као свој идеал распоред војске у једној маси. То може
чају боље je, да се изврши прикупљање" и распоред да буде и у савремених војсака, које би се састојале
на неколико маршева уназад, како су то урадили из меколико почесних армија, и које често броје на
Немци у 1870. години. милијуне војника, само ако то још дозвољавају при-
Леп пример за поуку у овоме даје нам почетак лике меота. Тако су урадили Немци пред рат 1870.
рата 1809.' год. Аустријска војска ерц-херцога Карла године, кад су се три њихове армије, с више од xk[
од 194.000 бораца била je прикупљена на десној обали милијуна војника, развиле у рајнским провинцијама
реке Ина, а француска војска била je растурена на про- и баварском Пфалцу на стратегијском фронту од скоро
стору између Браунау, Страсбурга и Ерфурта, (сл. ib.). 150 км., а који се после при покрету ка реци Мозелу
„Давно прикупљени Аустријанци су могли врло скратио на 60 км., па су ипак све три армије биле
лако да пробију ликију француске војске, која je била у рукама краља Вилхелма. а у случају потребе могле
распоређена у огромна растојања између појединих су се све три армије за два дана сјединити за зајед-
корпуса, да je униште и да раотуре њене делове", ничку битку на бојишту. 'i
— вели Жомини. Наполеон je доиста увиђао ту опа- Тако je и Наполеон у 1812. г. сву масу око Va
сност, na je c тога џисао ђенералу Бертију: „Ако Ау- милијуна бораца држао у својим рукама, само да
стријанци не отпочну дејства пре 15. Априла, при- се не би растурила при операцијалЈа, а оамо je одво-
купите војоку код Регенсбурга, у противном случају 1Ио крилне колоне под заиоведништвима Макдоналда,
на реди Леху. Намера ми je," пише он Бертију, „да са Шварценберга и Рење-а.
главним станом будем у Регенсбургу, 'na тамо да при-
купим и војску; Ако ме спречи непријатељ. у овоме,
онда he главни стан бити у Донауверту, а војска раз- II. Стратегијска концентрација и развој војске на
вијена на линији реке Леха," 1 више војишта.
Међу тим Аустријанци су прешли реку Ин 10-ог Овде могу бити два случаја:
Априла. Не обзирући се на инетрукције -Наполеонове, а., Кад се има у изобиљу војске, да се може офан-
Бертије нареди прикупљање војске у Регенсбургу, па зивно дејствовати на свима војиштима, *и онда армије
тамо натоциља и Даву-а, који, кад je чуо о почетку засебно дејствују на тим разним војиштима. Али и
операција, упути ое са корпусом из Бамберга у Ингол-
тада, "ако су операцијске зона у близпни или се до-
штат. Кад je извештен о прелазу Аустријанаца преко
дирују, потребно je, да. им' се свакојако огарантује
Ина, Наполеон ое чудноватом брзином појави у Абенс-
бергу, баш у тренутку, кад je Даву могао бити опкољен јединитво у операцијама;/'
у Регенсбургу, а војска раздељена и разбијена по б., Кад се нема довољно војске, да би се могло
групама уједињеном маоом од 180.000 Аустријанаца. делати на више војишта са надмоћношћу, онда се на
Наполеон je необичном брзином прикупио војску, па главном војишту концентрише главна снага за офан-
зивнеоперације, а на другим војиштима ограничава
1
Наподеон, Instruction pour le major g-eneral. се рад само на дефанзивна дејства.
62 / (53

Да би развио што већу снагу противу Русије, то време деликатна. Требало je правити фронт наспрам
Наџолеон се решио у почетку 1812. године на чисту три групе, три фронта непријатељска.
одбрану на Пиринејском Полуоотрву, прикупивши војску На југу Пруске Аустрија и Саксонија могле су
између реке Ебра и Пиринеја. . - имати око 264.000 бораца, а захватале су територију,
У 1815. години Француској су грозиле савезне € које се ишло правце противу центра монархије. На
војске са свих страна. Решив се на офанзивна дејства врху те територије je равница реке Елбе, из које се могло
противу енглеско-пруске армије, Наполеон je прикупио продрети престоници Берлину с неколико маршева.
главну масу своје војске на северној граници, а на На југо-западу ,су јужне немачке државице, које '
остала војишта упутио je незнатну снагу, да.би само бројаху на 100.000 бораца. ä које се могу лако сје-
мотрила и отежавала брзе покрете савезника са тих динити са оном првом групом. Река Мајна правила
страна. Овако ми нисмо урадили у нашим ратевима je границу између тих државица и Пруске. — На за-
за ослобођење и уједињење,. као год што' то нисмо паду Хановер и Хесен имађаху од^ прИлике 40.000 бо-
урадили ни у рату 1885. г. ' .. . *раца; то не би значило много, али je мука била у
.. Сад да наведемо неколико иеторијских примера томе, што њихова граница иђаше до Елбе, па ако се
концентрације и распо-реда војске пред. сами почетак пренебрешу оне, могла je бити одсечена комуникација
операција. Пруске са Рајном и са војводством на Елби, а то je
требало чувати.
I. КонцентраЦија и стратегијски ра»вој пруске војске : Пруска дакле имађате пред собом три групе не-
за р а т 1866. године. пријатељске, три снаге и три • 1'^'л-ничне зоне са стра-
шнвм распарчаношћу своје властите земље и :са тра-
Сл. 11. '•-.' ницама веома неповољним. У осталем и тешко политичко
У рату 1866. годиие Пруска je имала са гардом е.тање обавезивате Пруску; да штеди становништво;
9 корпуса војске овако размештених: које намераваше да себи присаједини.
I. корпус у Кенигсбергу; На послетку, Пруска имађаше Италију за савезника
II. „ ,, Штетину;. за овај .рат, алиона беше раздвојена Аустријом, с којом
je требало одржавати бојне релације, и која je на себе
III. „ „ Берлину ;'"• привукла три корпуса са најбољим аустријским војско-
' Гарда у Берлину;. вођом ерц-херцогом Албрехтом.
IV. корпус у Магденбургу; Претпоетављало. се, да Аустрија може мобилизо-
Y. „, „ Позену; .вати 250.000 бораца, од којих највећи'број да he кре-
VI. „! „ Бреслави;
нути против. Пруске. ,
\ VII. : „ „ Минстеру;
Maja 12. већ се дознало у Берлину, да je Аустрија
VIII. „ ' „ Коблениу.
од^ својих 10 корпуса концентрисала 3 корпуоа у Ита-
Прве ратне припреме отпочете су тајно при крају лији, да je транспортовање трупа отпочело 11-ог, да
Марта 1866. г. : je њена коњица на путу за границу Моравске, и да
Мобилизација je наређена 3. Maja, азавршена je 22. она рачуна, да he већ ири крају месеца Maja имати
истог месеца; дакле за 20 дана мобилисани су пот- знатну снагу прикупљену на граници Саксонске и
пуно сви корпуси. Шлезије.
У почетку није ишло баш како треба jca транспор- Прусима je требало 9—12 дана, да би пренели
товањем трупа и са прегходним распоредом војске за један корпус са евима његовим деловима по једном
почетак операција, јер ситуација саме Пруске беше у путу, Овакав рок диктовала je природа пута.
и
64 _' •
65

Ha послетку знали су, да се кретање свих корпуса Хановер и Хесен. Прусима je дакле требало, да се
ие може завршити пре прве недеље Јуна, не riporry- ослободе групе непријатељске, која беше најближа срцу
штајући за рад ни четврт часа; да се све железничке монархије.
пруге морају употребити за транспортовшве, и да се
ни једном од њих неће моћи пренети више но само Избор зоне за концентрацију. — Кад се већ увидело
један корпус, да би тр<Јбало још толико времена за начисто, какво je стање ствари у опште, требало je
концентрацију, ако би се покушало, да се једном пругом • сада, да се на првом месту у опште потражи и утврди
упуте два корпуса. зона за концетрацију снаге, која има да дејствује про-
тиву Аустрије.
• • - У првој прловини. Maja Пруска je била уверена,
да се не мора обзирати Вог зна колико на непријатеље Траса границе Ческе и положаји трупа саксонских
са. запада, а за непријатеље из јужне Немачке рекао на 7 маршева од Берлина и 5 од Бреславе, за тим
je Молтке: „То су непријатељи јоги у повоју", према положаји корова аустријских'кО(9 Рајхенберга и Тра-
чому je излазило, да je само група аустро-саксонска * ушенау-а на путовима, који вођаху у Берлин и Бре-
организована и способна за што скорије дејство. славу^ учинише, те се увидело, да овим двема престо-
Проучивши дакле све дотадашње околности, Пруска. ницама прети голема опасност. Пруске провинције
je 26. Maja наредила концентрацију пет својих корпуса, Лизас и Шлезија бејаху прве на путу продирања ау-
и према тој наредби: стријске војске. Немогуће je било обезбедити и једну и
другу провинцију само с једно^ ^рмијо^- Просторија
V. и Ш, корпус требали су да се концентришу je била не само велика, него je и гранЈаца Ческе таква,
• у Најсу и Швајдницу у Шлезији ради заштите Вре-
славе; III. и IV. корпус између Торгаве и Котбуса зарад да се с ње могло дејствовати врло лако противу једне
заштите Берлина; а VII. — у Кобленцу. изолиеане војске. Требало je дакле имати две јаке
снаге подељене. Подела je опет и неминовна због лакше
Овакав распоред трупа био je мера обазривости, исхране велике војске. С друге стране ова операција
јер такав распоред јошније одговарао будућим опе- двеју армија могла би бити врло критична у почетку,
рацијама. Овај распоред био je допуњен мало доцније и то'је ђенералчптаб имао на уму, али je ипак поделу
скупљањем гарде у Берлину и двеју дивизија VII. војске сматрао као једну нужду, те je одговарао на
корпуса у Миндену и Минстеру.
сва пребацивања, која су управљана на ђенерал-штаб
У ствари Пруси су отпочели као неку полу- овако: „Радећи овако очигледно je, . да се једна ау-
концентрацију противну принципР1ма и обичним пра- стријска армија, која je концентрисана и унапред изба-
вилима, која упућују и саветују, да се не концен- чена, може да баци свом снагом противу једне половине
тришу велике стратегијске јединице, док оне не буду пруске војске, али био ма какав распоред војске, тај
КОРШЧНО упуВене на одређено место и за одређени
распоред не може ни у ком случају изменити изглед
(конфигурацију) војишта, БИТИ може учинити,» да у
циљ, али се они управљаху према околностима, не Ческој не буде непријател»а концентрисаног између Ли-
знајући коначно, како ће се држати поједине немачке заса и Шлезије"- ;
државице, које се намеравају присајединити. Пруси
Ово je питање дуго 'претресано у пруском ђене-
тада радише онако, како би радили ууверењу, да.ће рал-штабу, na je услед наваљивања Молткеовог решено
им те државице бити непријатељи.' најзад:
То je не само логично и паметно, него и практично. 1., Да прву арлшју (у почетку су je чинили IL,
При крају Maja у Берлину су се већ уверили, дар III. и IV. корпуе) под командом принца Фридриха
he се главна игра одиграти на фронту аустријске војске, Карла с 93.000 бораца упуте у Лизас у околину
па се према томе решише^ да по што по то прегазе СТРАТЕГИЈА
66 (57

Котбуоа, те да поседне мрежу железничких путова за Тешкоће овакве концентрације биле су очигледне.
Саксонију, Берлин и Шлезију; и то je и изазвало Краља, да се изјасни у једној при-
2), Да другу армију, коју су у почетку саста- лици примајући команду над војском, да овакав раз-
вљали V. и VI. корпус а и ,/делови војске, крја се на мештај војске није дефинитиван пошто he се он доц-
лажаше у Шлезији израније, под командом престоло- није модификовати, како догађаји буду диктовали.
наследника Фридриха Вилхелма скантонују на 75 км. По податцима пруског ђенерал-штаба концентри-
источно од прве армије у околини Најса (115.000) на сана снага Пруске износила je y први мах 197.000
"фронту.од 20-км. дужине. (Начелник штаба био je ђе- људи, 55.000 коња и 3500 кола, и та маеа у првој
нерал Блументал). седмици месеца Јуна окупираше простор по фронту
За гарду решише, да се искупи у околини Ба- од 444 км. (60 миља), од реке Сала до Најса, прела-
рита и Лукау-а, ма да још ниоу били одредили, на зећи преко Цајца, Хала, Торгау, Херцберга, Герлица,
што he ce употребити. 1Пвајдница,_ Франкенштајна и Најса.
На послетку решено je за I. корпус, да се упути
Према овоме:
у Герлиц ради везе између двеју група, и да помогне
оној, којој буде помоћ потребна. 1., Лево крило чињаше шлеска војска, састављена
Што се тиче Саксоније решено je, да се концен- из2кора, на фронту Валденбург—Ландсхут, (18 V2 KM.);
трише на граници њеној шрећа армија, названа елпска 2., СредишШе (цеитар) — прва армија на фронту
(по Елби-Лаби) армија, састављена од VII. и VIII. кор- Котбус—Торгау, (89 км.). - ->)
пуса, под командом ђенерала Херварта од Битенфелда Растојање између ове две војске изношаше 133
еа 70.000 бораца, и да буде за 60 км. југо-источно од км. (или 6 маршева). Но на овоме међу-простору (ин-
прве армије. тервалу) налаи^аше се I. корпус у Герлицу на 74 км.
Око половине Maja Пруси су дознали, да се јужне ед десног крила шлеске војске;
пемачке државе дефинитивно ослањају на Аустрију,- 3., Десно крило чињаше војска са Елбе (елпска
али су знали и то, да-им.њихова организација и по- војска) и то само iVa корпус — на фронту Хал-Цајц,
литички резон не дозвољавају журбу. На основи тога удаљена од прве армије за 74 км.
Пруси поновише одлуку, да ећергично дејствују про- За 12 дана могле су се све три ове војске ску-
тиву војводстава: Хановера, Хесена и на Елби, како пити у центар.
би на послетку сјединили што јаче' снаге на другој На први поглед излази, да je ова велика растег-
страни, па да после оставе тамо једну диризију ради нутост пруске војске излагала опасности саму војску.
опсервација (х\готрења), и да до том организују мајнску Али овде треба имати на уму, да je ово била само
армију под командом ђенерала Фогела од Фалкен- привремена концентрација, или управо фронт дебушо-
штајна са 48.000 бораца, (противу 119.000 бораца са- вања железничких и других комуникација ка непри-
везних трупа), која би дејствовала противу јужних не- јатељској граници, а већ je после лако извршитњ бољу.
мачких држава. прибраност и прикупљање.
На послетку, да би парирали сваку случајност, Прикупљајући своје корове Пруска могаше отпо-
скупили су у Берлину и један корпуо резерве. чети операције већ 6. Јуна, пошто аустријска војска не
Нема сумње, ово беше врло компликован посао, беше готова са CBOJQM концентрацијом.
али овакви распореди, с друге стране, одговарају си- Пруои дакле имађаху у овој прилици све користи
туацијр1 зрело процењеној. Дакле, овим су Пруси кон- на својој страни.
центрисали по једну снагу противу сваке групе не- Тачка уједињења трију армија пруских беше Бичин,
пријатељске, а две протлву Ауотрије. где je дошао и Краљ, те примио команду над војском.

Шт
68 (59

Изгледа у први мах, да je сувише дрско, да се II. армија — преко Најса и Кенигсхофа ка Ги-
дубоко у непријатељској земљи назначи зборно место чину, сл. 12. • .
армија са широкога фронта пре тога, и то не одго- Да je маршал Бенедек у то време имао концен-
вара принципу безбедности при извршењу развоја вој- трисану масу на Елби, био би онда на унутрашњем
ске; али треба имати на уму, да буквално разумевање операцијском правцу, и био би следствено у могућ-
и извршивање. свих стратегијских принципа, ма како ности, да с јачом снагом успешно нападне најпре једну,
они били јаки, пре може довести војску до пораза, па за тим другу армију непријатељеву.
него до победе, ако се војсковође у примени не буду Оваким првим маршевим правцима ђенерал Молтке
управљали и према приликама и околноотима на во- je оставио Аустријанцима најбоље шансе. Зашто се
јишту. Пруси су били начисто с тим, да Аустријанци пак они нису користили овом згодном приликом, под-
још иису били готови са груписањем снаге, ж да су лежи великој критици, а ђенерал Молтке правда свој
скоро за 3 дана марша даљи од Пруса у погледу њи- поступак овако:
хове тачке сједињења. Знајући дакле све то, Пруси „Како je то могло бити, да ми не наиђемо на
на основи простог рачуна времена нису могли бити веће отпоре, дебушујући планинске кланце са стране
дрски у том предузећу, јер су своје радње саобража- Лизака?!
вали приликама и околностима на војишту.
Уз безбедност развоја своје војске, која je била „Одговор на то питање лежи у раслоредима Ау-
основана на поузданом познавању прилика, Пруси су стријанаца.
још и изненадили непријатеља ранијом појавом готове „До данас," рекао je ђенерал Молтке, „није се
своје снаге, заузели су брзо велике прооторије непри- могло ништа позитивно дознати о плану одерација
јатељске земље, те je тако њихово крајње напрезање фелдцајгмајстера Бенедека.. Судећи по чланцима по-
снаге у почетку рата уродило најзад свима добрим јединих војних журнала могло се закључити, као да
последицама. je он имао намеру, да концентрише велику масу своје
Рачун хладан и промишљен, ратни план склоиљен снаге на д-есној обали горње Елбе у околини Јозеф-
на поузданим податцима испољили су овде све своје штата и Кенигсхофа. Тако постављена аустријска војска
користи. Ово сједињење војске у моменту кад треба, налазила би се у централном иоложају могућих опе-
пруски ђенерал-штаб није сматрао као какву особито рација између две армије пруске; довољна би јој била
дубоку идеју или дубоко смишљену комбинацију, већ односно маЛа снага за одбрану правца Изером или
као уређену и енергично извршену једну радњу у не- оног уз Елбу, а-великом већином своје сједињене
згодној ситуацији, створеној силом околности. снаге могла би - оперисати противу престолонаслед-
Напомена. — Hehe бити без интереса, да овде ника или противу принца Фридриха Карла.
наведемо укратко, како и чиме маршал Молтке правда „Изгледа, да фелдцајгмајстер није никада губио
избор операцијских праваца и продирање помоћу по- из вида овакав пројекат својих операција, који доиста
дељених снага ка Гичину у рату 1866. год. беше изванредан за њега, и да би он овај пројекат и
Као што je познато, I. иП. армија пруска у овоме извршио са неиоколебљивом -упорношћу, која je једна
рату продираху у Ческу по двама конвергентним опе- од најлепших врлина тако ретког ратника. Али треба
рацијским правцима, који су потпуно раздвојени, и се запитати, да ли би овај пројекат још могао бити
који су кроз неколико дана бшга без икакве везе међу тако добар, да се његовом извршењу приступило у вре-
собом, јер: мену^ кад су пруске армије биле већ у великом покрету?
I. армија кретала се преко Герлица, Рајхенберга „Ако се желе користи од централног положаја при
и Минхенгреца ка Гичину; оперисању, нужно je имати око себе довољно простора,
70 ЂЦВ ' * 71

како би се имало могућности за извршење покрета у једну од пруских армија,~а да не буду нападнути дру-
сусрет једном од својих противника, на даљини марша гом пруском армијом.
од неколико дана, а при том још имати времена за Предња експликација фелдмаршала Молткеа прет-
повратак на другог непријатеља. Ако je ов.ај простор поставља стање, да су обе пруске армије, као и она
сувише велики, излаже се опасности, да има посла аустријска, биле на оним тачкама, одакле су се кре-
једновремено са обојицом.
нуле, т. ј. у Гердицу, Најсу и Олмицу. Ca свим про-
„Кад буде једна војска на бојишту нападнута и тивно би било, да се Бенедек налазио сједињен негде
с фронта и с бока, не вреди јој много што je y цен- на Блби, као што je напред речено, према чему би
тралном положају операција; што je била за њу ко- био у стању, да се с надмоћном снагом баци на једну,
рист са гледишта стратегијског, то je y том погледу а по том и на другу пруску армију.
незгода са гледишта тактичког. Ако би се дозволило Међу тим, за право еазнање тока операција првих
Прусима, да допру до Изера и Елбе, и ако би неко- дана потребно je, да излоншмо следеће:
лико дефилеа (које je требало проћи и овладати њи- 27. Јула I- и елпска армија пристизаху у Минхен-
ховим излазима) пало Прусима у руке, очевидно je, грец; II. армија дебушоваше у Ческу, 1-ви корпус сти-
да би врло опасно било продиратиизмеђу двеју армија. заше у Траутенау; гарда у Ајпел и Костелец; 5-ти
Нападајући једну од њих Аустријанци би се излбжили корпус у Наход, а 6-ти у Скалиц. У то време аустријска
оиасности, да буду нападнути другом војском с леђа. војска већим делом беше прикупљена око Јозефштата.
„Војска аустријска под командом фелдцајгмајстера Али од Јозефштата до Минхенгреца има 70. км.,
Бенедека била се сјединила 10. Јуна у Моравској, али а то су три до четири марша; до Траутенау-а само
су трупе тако рђаво биле снабдевене потребама, да je 25 KMV дакле само један форсирани марш. За тим
je Бенедек био принуђен, да остане на томе месту еве од Траутенау-а до Находа и Ајпела има 34 км., и на
до 17. Јуна, што je нама и дало могућности, да се послетку од Траутенау-а до Минхенгреца 66. км., што
решимо на напред поменуте правце." — Бто тако ооно-
вано брани и правда своје операцијске правце ђенерал чини 3 марша.
Молтке, чија се дрскост (сједињерве двеју расгављених Према овоме, 27. Јула аустријска je војска била
армија на великој даљини и у дубини непријатељске у могућности, да снажно нападне II. пруску армију,
територије) базирала на рачуну времена и познавању односно њен 1-ви корпус и гарду; 28. Јула она je
стања код непријатеља. могла под истим условима напасти 5-ти и 6-ти корпус.
Међу тим цзвесно je, да I. армија и елиска војска, које
Резиме предње ексшшкације фелдмаршала Молтке-а су у Минхенгрецу заустављене корпусом Клам-Галаса
следећи je:
и саксонским корпусом, не би могле на време стићи
1., Пруска je била принуђена да образује две армије за учествовање у главној битци.
за одбрану двеју области монархије, које беху угрожене; Бенедек je требао дакле да предвиди покрете и
2., Околности су захтевале концентрацију трију присуство IL армије, и да јој се одупре у онолико и
маса на трима разним тачкама; онако, како то захтеваху. прилике и околности, али
3., На послетку удаљеност од Герлица и Најса до он то не учини!
Гичина, као тачке, где би се сјединиле две пруске Овај рат даје нам пример, од какве je користи
војске, скоро je равна оној од Гичина до Олмица као употреба унутрашњих оиерацијских праваца.
тачке концентрације Бенедекове војске. Тако, после битке код Кенигреца Молтке je иза-
Ово последње било je ca свим неповољно за Ау- брао један операцијски правац за своју главну армију;
стријанце, јер немадоше довољно простора, да нападну међу тим Аустријанци формираху код Беча једну ар-
12 73

мџју, а корпуси потучени код Кенигреца одступаху birge); друра бригада осматрала je пролазе преко.
ка Олмицу. лужничких тЈланина, а трећа бригада била je у Мин-
За Прусе постојаху дакле две снаге за даљи отпор. хенгрецу, (сл. 14.).
Молтке се реши; да' своју главну снагу крене преко Била би боља концентрација на линији Рајхен-
Пардубица, Брина, Линденбурга и Пресбурга, ствара- берг—Вајсвасер^Бунцлава; .Гичин—централни по-
јући себи могућност,- да одржава подвојеност аустриј- ложај, и т. д.
ских снага,. и да их напада једну по једну, (сл. 13.).
Употреба овог унутрашњег операцијског правца II. Концентрација и стратегијски развој немачке
од стране Пруса била je од знатног утицаја, да Ау- . војске у 1870. год.
стријанци затраже мир непун месец дана после од-
лучне битке код Кенигреца (Сл. 15.)
А ево у главноме и io, како су Аустријанци из-
вршили концентрацију своје војске и њено осигурање Концентрација пруеких армија у овој години извр-
у рату 1866. године! — Ради заштите границе они су шена je лакше и на простији начин, него у 1866.
истурили у половини Maja своју коњицу и распоре- год. и ако су у овој години цифре њихових ефектива
дили je овако: биле много знатније. Ова разлика дошла je из два узрока.
а., Једна коњичка дивизија заклањала je границу Прво, услед извршених поправака после рата 1866.
од Шенбруна до Грулиха; дивизијски штаб у Фрај- год.; и друго, услед јасније опцгге и политичке си-
денталу; туације.
б., Две коњичке бригаде чувале су железницу од Служба транспортовања на железничким путовима
Трибау-а до Хохенштата; била je у миру предмет многобројних вежбања и усавр-
в., Две коњичке бригаде браниле су пругу Острау- шавања, тако, да je поеле вршена доиста под најбољим
Освјечин, као најизложенију опасности. околностима за саму ствар, кад je оглашен рат.
Остале трупе 10. Јуна биле су овако концентрисане: Јула 16. наређена je мобилизација, а већ 17-ог
Штаб главног команданта у Олмицу. изјутра разаслати су маршеви планови свима корпусима.
II.', корпус у Цвитави; Исто тако за неколико дана било je већ при-
III., „ „ Брину; купљено хране за 6 недеља за целокупну предвиђену
IV., „ „ Литави; јачину војскеу близини концентрационе зоне, (у Келну,
Vl., „ „ Прерави; Кобленцу, Бингену, Мајнцу и Сарлују). Још je оамо
VIII., • „ „ Ауспицу; требало, да се поотарају за осигурање утврђене и на-
X., „ „ Блансвго-у; мишљене концентрације.
1, „ „ Теплици, Вајсвајсеру, Бун- Мере заобезбеђење концентрације. — У овом циљу
цлави и Јозефштату, а V. бригада не беше још стигла. бидо je цаређено гарнизонима провинција Ренана (Rhe-
Саксонски корпус бепте на левој обали Елбе (Лаба) lianes) и Палатрша, да се што пре мобилишу, и да
код Пирна. измарширају на границу, те да осматрају, извиђају и
1. резервна коњичка дивизија у Просницу; заклањају гран-ични фроат у свима правцима.
;
2. '•„ „ „ „ Кремзиру; - Према овоме, у времену од 16. до 25. Јула гар-
3. ; ,i • „ „ „ Вишави. низони провинције Ренана (Зпука пешадије и 2 пука •.*'
Једна коњичка бригада од прве коњичке диви- коњице) заузели су простор од Трира до Блискастела
зије мотрила je на пут преко Рајхенберга и чувала — простор од 68: км. (10.600 људи); '•— 25. Јуда при-
планинске предазе источно од Крконоша (Riesen-Ge- дошао je овој војсци и један коњички пук.
74 75

Границу провинције Палатина заклањали су у То и(?то могло би се рећи и за трећу армију. Ова
први мах 3 батаљона пешадије са 5 ескадрона коњице не мораше Бог зна колико страховати од трупа фран-.
од 16.—19. Јула, и то од Хомбурга до Лаутербурга, цуских у пределу доњег Блзаса, којих беше тамо од-
оснажавани у позадности са 1 пешадијском бригадом носно мало. У колико je она била ближе заједничкој
и деташманима специјалних родова оружјаг у Ландау граници, у толико њена концентрација беше неминовно
и Гермерсхајму, — свега око 10.000 људи. и прикупљенија.
И тако до 22. Јула било je на граници око 16 Напротив, II. немачка армија могаше бити угро-
батаљона пешадије са 14 ескадрона коњице, који су жена масама француске војске, која je скупљена у
били довољни, да ?акриле границу од 140 км. фронта. Лорену, те би тако била принуђена на дефанзиву.
После 23. Јула, дакле 8 дана мобилизације, си- Пруски ђенерал-штаб je уочио ову могућност, на-
туација се изменила. У Палатину ее тада већ нала- рочито у времену неизвесности о већим покретима
жаше једна потпуна дивизија пешадијска (4. баварска), француске војске, па се с тога и одлучи:
а на десној обали Рајне— баденска дивизија са 18 еска- 1., Да не искрцава корпусе друге армије са свим
дрона коњице готових, да je потпомогну у свако доба. близу границе;
Око 28. Јула (дакле 13. дана мобилизације) ове 2., Да изврши њихово искрцавање у даљој поза-
две дивизије ојачане су с два корпуса између Рајне и днини, где je гарантована удобнија одбрана;
Мозела у јачини око 60.000 људи; око 1. Августа на- 3., Да ову армију не креће унапред све дотле,
ходило се на лограничној просторији већ око 300.000 док c<i не буду концентрисали сви њени корпуси, и
војника, потпуно спремних за почетак операција. док не буду потпуно спремни за борбу, а да се она
Обазриви Пруси добили су за односно кратко за то време задржи у позаднини далекој 6 маршева.
време извешћа о саставу француских армија и о ме- У исто време беше одређено, да се она доцније
стима појединих корова на граници. Они су видели искрца непосредно на десној обали Рајне.
и дознали, да искупљање Француза на појединим погра- Тешко-je чак и замислити, како je, на који начин, и
ничним" местима тече неуредно, т. ј. да Французи исту- с каквом прецизношћу и тачношћу за кратко време пре-
рају на границу поједине немобилисане јединице, чији несена и избачена на границу с довољно сигурности
, су резервисти још на путу у далекој позадности, па ова огромна маса војске од 1h милијуна војника са
се с тога а и због политичких прилика у земљи и 150.000 кон>а и са свима осталим потребама, а још je
онога силног одушевљења масе народне за рат, ство- интересантвжје, да je цео овај колосални покрет текао
рило неко уверење у пруском главном ђенерал-штабу, тачно и све по предвиђеном времену тако, да je и
да Французи имају офанзивне намере, па кар изази- завршен тачно у оно време, које je штаб унапред и
вачи теже, да овим наглим истурањем трупа на гра- прописао.
ницу омету и спрече концентрацију немачке војске. Наређење за распоред армија на граници издано je
Услед овога уверења Прусима беше прва брига, и саопштено свима корпусним командантима 23. Јула.
да обезбеде искрцавање својих трупа на граници и Према овоме армије су се имале концентрисати;
њихов даљи развој. I. армија на линији Трир —Биркенфелд 2-ог Авгу-
С овог гледишта они се нису имали чега пла- ета, (под командом ђенерала Штајнмеца);
шити за прву армију, пошто њени корови маршираху II. армија на линији Бинген—Манхајм 5. Августа,'
озго са севера дуж неутралне границе Луксенбурга, (под командом принца Фридриха Карла);
Ако би Французи и покушали на тој отрани надирање, . III. армија на линији Ландау—Карлсруе 3. Августа,
армија би им се могла увек одупрети. (под командом пруског престолонаследника). ;
76 ' 77

,, Ови покрети извршени су скоро потпуно онако, III. армија од 116 батаљона, 86 ескадрона и 300
како je наређено, и резултати беху овакви: топова развила се на линији Бергцауберн—Карлсруе
Два корпуса I. армије, и то: VII. корпус искрцао на фронту од 39 километара.
се у Aix—la—ehapell и у Call-y1 26. и 27. Јула; VIII. Према свему овоме, група трију пруских армија
корпус (рајнска провинција), мобилисан у својој тери- представљаше на операцијској основици следећу фор^
торији, дошао je сувим на своју концентрациону зону. мацију:
У ценшру и на сваком крилу. по 1 армија исту-
Према овоме I. армија са 60.000 војника изишла рена на границу непријатељску по ешелонима. Ове
'je I. Августа на линију Трир—Биркенфелд са фронтом масе силом овладаше железничким и другим нутови-
од 48 километара; њени деташмани окупираху линију ма, који водише у француску територију. Крилне
реке Cape (Särre) и главније пролазе речне; армије, своја крајња крила наслањаху на одбранбене
II. армија je y почетку задржана у позаднини. на линије: Мозелна северу и Рајну на истоку. Сем тога,
једној одбранбеној линији; она се састојала из 4
она лево-крилна армија имађаше два утврђена места
корпуса (III., IV., X., и гардијски), који су доцније
транспортовани у ешелонима по 2 пута железничка. на својој основици. Корови су били постављени у еше-
Општа ситуација ове армије модификована je при свр- лонима и толико прикупљени, да су се могли за је-
шетку транспортовања.; Јула 28. већ се знало начисто, дан дан сјединити, и ако се имало уверења, да се
да Французи неће нападати, те je од тада и отпочео није могло рачунати на напад од стране Француза.
покрет II. армије унапред, и у том циљу je још 2a. Јула На послетку ешелони корова беху на утврђеним тач-
послата наредба III. и X. корпусу, који су ее имали кама, владајући. на тај начин главнијим комуникаци-
превозити линијом у правцу Најкирхена, да се искр- јама. Пртпуни стратегијски развој немачке војске у
цају у Бингену, и да се распореде по становима у овом рату извршен je тек 11. Августа, т. ј. после три
правцу Крајцнаха и Мајнца. крвава боја код Вајсенбурга 4-ог и код Верта и Шпи-
херна 6-ог Августа.
Даље било je. наређено, да се гардијски и IA^. Руководећи се важним начелима ваља извући по-
корпус искрцају у Манхајму, и да се ту распореде у уџе из овога:
кантонмане по околини.
1., Не приступати стратегијском развоју војске
III. и IV. корпуе имали су да истуре преходнице пре, него што се потпуно сврши мобилизација свих
до Крајцнаха и Диркхајма, а за потребну везу ових делова;
делова био je изаслат један коњички пук. 2., Избегаватп посебне сударе, док свака армија
И тако се ова армија на послетку разви 1. Ав- не заузме означену јој полазну тачку за операције
густа на линији Фирфелд—Хохшпајер (иеточно од Кај- према општем плану;
зерлаутерна) на фронту од 45 км. са 2 кора у првој 3., Не бојати се, што he се у име безбедности
линији, који беху закриљени двема коњичким дивизи- привремено уступити и своја територија, па услед
јама. Ова два кора држаху у својој • власти 2 главне тога однети уназад и линије развијања. (У случају
комуникације, које су излазиле на француску терито- потребе били су спремили, да линију развијања пре-
рију, а које са оним оближњим представљаху опера- несу на линију Хесен-Франкфурт). Они су овим и овак-
цијски правац те армије са упоредним железничким вим развојем потпунце одговорили познатим теориј-
пругама. Осталиигорови беху ешелонирани уназад на ским захтевима, као што су:
даљину од 29—45 км., (сл. 16.).
а., Безбедност (сигурност);
У Ахену и Келну.
0., Добитак у времену и изненађење за непри-
јатеља; >
78 79

в., Једновремени развој јаке снаге од 400.000 и Превлачење појединих делова војске на границу
вите бораца још одмах у почетку. ради састављања армија отпочето je y исто време,
Немци су дакле оваквим распоредом развили своје кад je и резерва позвата под заставу.
армије на операцијском правцу Мец—Нанси — Париз, Није било никакве централизације у служби пре-
претећи непријатељу с крила, а не прпбегавајући ника- вожења трупа железницом, ма да су поједини делови
'квим уображеним маневрима. управе железничких путова за ово време доиста били
На послетку они су ставили на прво место тео- развили скоро нечувену брзину и радљивост у овој
ријских захтева услов безбвдности, који je све остале служби. Али све je то било бадава, кад није било
захтеве олакшавао, па дакле жртвовали су и услов никакве претходне опреме за ово. Концентрација и ра-
времепа, који je y рату иначе врло важан. според војеке вршила се око Страсбурга и Меца.
„Концентрација немачке војске у рату 1870. поу- Французи оу били решили, да мобилизују 11 кор-
чна je с једне стране својом оправданом смелошћу, пуса, из којих би се образовале две армије, једна од
с којом се извршила концентрација преко Рајне и поред 4 а друга од 3 корпуса, са још две резервне армије
изненадне објаве рата од отране Француске, а с друге од по два корпуса, једна у Лијону и Белфору, а друга
стране и поузданошћу, с којом се напустила директна у Паризу. — Кад je био одбачен пројекат маршала
заштита јужне Немачке од горњег тока Рајне, како би Нијела, у последњем тренутку образовали су једну ар-
се могла целокупна снага сјединити у. Пфалцу. Од мију из 8 корпуса, коју су назвали „рајнском арлшјом"
овог није било ничега правилнијег, јер су велике не- под главиим заповедништвом самог цара НаполеонаШ.
мачке армије, које су се појавиле на Сари, тако не- Корпуси су ое прикупљали под окриљем једног
посредно загрозиле Француској и Паризу, да непри- корпуса, који je играо улогу авангарде, на следећим
јатељ није могао више ни мислити о каквим опширним тачкама:
операцијама." а., Гарда (Вурбаки), која je имала да оде из Па-
}зиза у Мец и Нанси;
III. Концентрација и стратегијски развој француске б., /. корпус (Мак-Махонов), састављен у главном
војске у рату 1870. год. из алжирских пукова, стигао je 30. Јула у Страсбург;
в., II. кориус (Фросаров) из шало.нског логора
У колико су се год у Немаца појављивале све стигао je 18. Јула увече у С. Аволд;
припремне радње до самог стратегијског развијања г., III. корпус (Базенов), формиран из париских
армија на граници као добро уређене ерганизације, у трупа, стигао je y Мец 20. Јула;
толико се све то у Француза појављује као нека не- д., IV. корпус (Ламиров),' формиран од северних
смотреност и неуређеност, јеризгледа по свему, да гарнизона, стигао je 20. Јула у Тионвиљ;
Французи нису имали уређеног ни мобилизацијског ђ., V. корпус (Фаљи-јев), стара лијонска армија,
ни концентрацијског плана, те je извођење мобили- ститао je 18. Јула у Вич и Саргемџн;
зације ишло веома тешко, јер не беше територијалне по-
деле. Даље, у Немаца се истиче као први и најважнији е.-, VI. корпус (Канроберов) био je размештен. у
услов безбедност при концентрацији и развоју њи- Шалону, Соасону и Пари^у. Он се састојао из пукова
хових трупа, а у Француза у том питању преовла- са запада и центра .царевине, и требао je да образује
ђује услов некаквог уображеног изненађења, те према језгро резервне војске;
томе и сва пажња њихова управљена Џ била на Максау, , ж., VII. корпус (Феликс Дуе), од трупа с југа
на линију Мајне и Бер шна, узвикујући на све стране: Француске и Алжира, налазио се у деиартманима
„У Берлин, у Берлин" 11 горње Рајне и код Белфора,
80 81

Три резервне коњичке дивизије (Барајљ, Вонмен чак до 5. Августа задржа свој кордонски систем ра-
и Фортон) налазиле су се у Понт-а-Му'сону и Линевиљу. спореда.
Артилеријска1 резерва била je у Линевиљу, а парк Налазећи се неколико недеља под утисцима нај-
у Тулу, (сл. 17.). енергичнијег решења за наступање ка Берлину, а на
Доцније je требало формирати VIII. IX. X. и XI. једанпут изненађен догађајима, Наполеон je изгубио
корпус, који се нису никако ни појавили на делу, као способност, да се благовремено реши ма на што, као
што je познато. што то и бива обично код оних, који су научени, да
Августа 6. Француска je имала свега 275.101 вој- само састављају којекакве непромишљене и уображене
ника, 65.439 коња, (329 батаљона, 230 ескадрона, 125 планове.
батерија) развучених на фронту преко 200 км. ОДТион-
виља до Белфора противу 400.000 Немаца, прибраних IV. Концентрација и стратегијски развој српске
на фронту 70 и неколико км. војске пред рат 1876. год.
Тек после неуспешног боја код Вајсенбурга 4. Ав- ,
густа Наполеон се репшо, да образује две армије — Српска давнашња мисао о ослобођењу и уједи-
групе, од којих оне трупе у околини Страсбурга стави њењу српског народа под Турском, зачета у првом
под команду Мак-Махона, а оне у околини Меца под српском устанку 1804. године, ојачала се у другом
команду маршала Базена. устанку 1815. године, а добила je одређенији облик
Овакав потпуно кордонски еистем развоја фран- установом .„српске народне војеке" под владавином
цуске војске Немци су просто изненадили још у току кнеза Михаила ,са још ширим и одређенијим "погле-
концентрације и претходног развоја, која се још про- дима на њено остварење после бомбардовања Бео-
дужаваше, и Наполеонује тек 30. Јула било јасно/ да града. — Ова мисао нашла je доцније још јачи ослонац
га je непријатељ предухитрио, и да се није могло ни у свршеном чину, кад су Турци предали градове у
мислити о наступању, те се тога дана потпуно и одрекао српске руке, и иселили се из Србије 1867. г. Тако се
офанзивног плана рада. ... та мисао гајила све више и више, док се најзад није
Ово се још није могло ни издалека рачунати као дошло до савеза балканских држава: Србије, Црне Горе,
изгубљена ствар. Требало се одмах' потпуно предатн Румуније и Грчке, да би се успело њиховом заједни-
идеји енергичне одбране према таквом стању ствари, чком акцијом противу Турске, да се ослободе сви на-
па одмах повући 'линију свог развоја уназад под за- роди, које још притискује сурова сила турска. Душа
штиту јаких природних или вештачких преграда и утвр- савеза балканских држава био je кнез МихаилсГМ. Обре-
ђења, која су им стајала на расположењу иза реке Мо- новић III. Кад он погибе 1868. године, нестаде и овог
зела, Маса или чак и Марне, у опште толико назад, савеза балканских држава, али остаде у српском на-
како би се са сигурношћу могла извршити концен- роду и на даље мисао о ослобођењу и уједињењу
трација. У таквом положају, прикривени с фронта двема Српства.
великим рекама, аимајући напред и на крилима својим, Нередовно политичко стање у Јевропи посло ра-
тврдиње Седан, Тионвиљ, Мец, Тул и Страсбург, Фран- това 1866. и 1870. године са онаким ратним последицама
цузи би могли добити времена за потпуно концентри- није остало неопажено ни код балканских народа вољ-
сање трупа, И ако горње препреке и наслони не би них за ослобођење и уједињење. Критски устанак 1868.,
зауставили снажног непријатеља, ипак би га макар бокељски уетанак 1869., јачи покрет међу Арнаутима
привремено зауставиле, слабиле, принуђавале на де- 1871., нереди у Ст. Градишци 1873., подгорички покољ
љење снаге, и т. д., а то све свакојако оспоравало би га 1874. и најзад бесанско-херцеговачки устанак (код Не-
у раду, али ни то није учивио Наполеон, те му војска весиња и у сливу Неретве) месеца Јуна 1875. године
СТРАТЕГИЈА 6
82 88

узбунише и духове у Кнежевини Србији, те она, до- толико нових, тако, да je свака дивизија добила по
следна заветној мисли, 1876. године ступа једновремено један свој артилеријски пук од три батерије, свака са
с Црном. Гором у нераван рат са отоманском царе- по 8 топова. Сем ове артилерије сталног кадра, свака
вином за ослобођење српског народа испод турске бригада!. класе народне војске имала јесвоју бригадну
власти и његово уједињење оа слободном браћом у лаку батерију од 4 лака 4 фунтовна топа.
Србији и Црној Гори. „За сву војску био je један пук брдске артиле-
Ето, какав je био у најглавнијим потезима повод рије од 5 батерија, које су пред рат подељене биле
рату наше вазалне кнежевине са отоманском царевином на дринску и западно-моравску дивизију."
у години 1876! Пешадија I. класе била je наоружана пушкама
Српска војска у очи овог рата имала je 18 бри- Пибодијевог система (острагуша); пешадија II. класе
гада I. класе, у чијем je саставу било артилерије, ко- појединих бригада наоружана je била пушкама Гри-
њице, инжињерије и осталих ситних делова са адми- новог система (лоша острагуша), а понеке бригаде још
нистративним установама способним за самостална горим оружјем: Белгијским и руским спредњачама, Неки
дејства, а уз то било je још и 18 бригада II. класе са погранични батаљони III. класе били су наоружани
потребним ситним деловима и административним уста- руским спредњачама, а остали ниоу имали никаквог
новама, које нису биле за самостална дејства. Сваки државног оружја, већ су се наоружавали онако, како
дакле политички округ (17 њих) формирао je по једну je ко могао и имао, обично кремењачама разне дужине,
бригаду I. и II. класе, оем пожаревачког, који je фор- разне форме и разног калибра.
мирао по две бригаде обе класе (пожаревачка и бра- Коњица je била наоружана сабљама и карабинима,
ничевска). По три бригаде I. класе чиниле су једну (Пибодијевог и Триновог система).
дивизију, а бригаде II. класе нису свијане у веће Артилерија je имала топове рађене у крагујевачкој
јединице. фабрици, и то: 4 фунтовне бронзане олучне топове,
У I. класу народне војске рачуната je и народна међу којима je било 4 фунтовних тешких и 4 фун-
коњица формирана у 33 ескадрона. товних лаких, а било je и 4 фунтовних брдских мер-
С обзиром на број политичких срезова по окрузима зера поред 4 фунтовних брдских лаких топова. Само
број батаљона по појединим бригадама износио je 3 — 6 три пољске батерије имале су 12 фунтовне олучне то-
батаљона од по 4 чете. На послетку, сваки округ давао пове, који су преправљени од старих глатких топова.
je још и онолико батаљонаШ. класе, колико je имао по- Сви су топови били удешени, да се пуне спреда.
литичких срезова. Ватаљони III. класе нису свијани ј Војници I. класе свих родова оружја имали су
веће јединице, и служили су само као војска за посаде. државно одело: Блузу, панталоне, шињел и шајкачу^
У то време стални кадар —- ондашња стајаћа војска а они II. класе само шињел ц шајкачу. Сви су били
— износио je само два батаљона пешадије, два еска- обувени у опанке.
дрона коњице, 8 пољских и 4 брдске батерије и два Добро организована наша комора са обичном сна-
инжињеоска батаљона. гом за вучу чинила je војсци добрих уолуга.
„Наредбом о мобилизацији в.ојске стајаћа je војска Општа веома повољна па чак и јака имућноет
расформирана; официри штабова одређени су у друге нашег становништва оног доба са необичним патриот-
команде, а чете су ушле у неке батаљоне народне ским осећањима веома je много припомогла интендан-
војске, те са овима образовале тако зване комбиноване тури око издржавања оноликог броја војске — окоро
багпаљоне. Пионероки батаљони дали су по једну чету €ез новаца. По утрошку кошевске хране, које je било
свакој дивизији за формирање пионерског батаљона, у изобиљу, и оно мало новаца, војска се даље издр-
а из кадровских пољских батерија формирано je још жавала иоглавито реквизицијом и куповином на почек.
85
84

Утврђивање појединих важнијих положаја на до- батаљон са осталим ситнијим деловима као „авангарда"
тичним фронтовиш, отпочето je благовремено пре по- — код Алексинца;
1
четка операција. У овом погледу толике увиђавности б., Главнина:
није билсг пред рат 1885. године. 1., Лево крило — дунавска дивизија I. класе, сем
Да би све ратне припреме биле што сигурније од браничевске бригаде Ф 9 батаљона — код Јовановца
могућих узнемиравања од стране Турака, пограничним или Ражња;
бригадним командантима издата je била наредба о по- 2., Центар — шумадијска дивизија I. класе = 14
јачању граничних стража позивањем на омену поје- батад?она — на Делиграду,
диних оближњих јединица, а чим су лрве најближе 3., Десно крило — заиадно-моравска дивизија I.
пограничне јединице биле готове еа мобилизацијом, к л а с е = 1 4 батаљона — код Крушевца;
упућиване су на дотичне фронтове пре пристизања в., Резерва:
главних делова на концентрацијоку просторију. Шумадијска дивизија II. класе = 14 батаљона —
Према ратном плану било je решено, да се офан- у Јагодини.
зивно дејствује противу главне снаге турске. Прет- Дунавска дтизија II. класе = 14 батаљона — у Па-
постављало се, да he се турска главна снага налазити раћину или Ћуприји. Ову војску.дакле образовале су
код Ниша, према чему се и југо-исшочни део ондашње дивизије: шумадијска, дунавска, јужно-моравска са
кнежевине имао сматрати као главно војиште, на коме својим бригадама II. класе, и западно-моравска ди-
je требало концентрисати и већи део наше снаге. Главни визија. Све -су дивизије имале скупа:
објекат операција на главном моравском војишту била 87 батаљона пешадије = 58.000 бораца;
je турска главна војска код Ниша, према чему je већ 20 ескадрона коњице = 2.500 сабаља;
одређен и главни операцијски правац — долина Мо- 26 батерија са 128 топова = 3.500 војника;
раве. Западно и исшочно војиште према овоме имали Опсадни парк == »500 „ ;
су се сматрати као споредна војишта са дефанзивним
4 батаљона инжињерије = 2-500 „ ;/( ,
смером у први мах, а по усиешним операцијама на
Осталих ситних делова = ljClQ0_ „ р " '
главном војишту ваљало je и тамо предузети офанзиву.
На послетку решено je, да се са извесном снагом пре- II. Источка војска од 25.000 бораца имала се кон-
дузму диверзије к југу у правцу Сенице и Новог Пазара. центрисати на тимочком војишту у три rpyrie:.
Кадје било готово с решењем питања о начину а., Неготински одред (две крајинске бригаде) ја-
ратовања, кад су одређена војишта, и кад je означен чине 10 батаљона пешадије, две батерије и 1 ескадрон
први главни циљ операција, онда je предвиђена била коњице = 8.000 бораца;
и оваква концентрација наше снаге: б., Зајечарски одред (две браничевске бригаде,
за тим бригаде црноречка и књажевачка II. класе) ја-
I. Гпавна моравска војска, јачине од 68.000 бораца,
чине 11 батаљона пешадије, 2 батерије, 1 ескадрон
имала се концентрисати у сливу Мораве на просторији
коњице, 1 батаљон инжињерије = 10.000 бораца;
између Алексинца, Јагодине и Крушевца, Распоред ове
<?., Ењажевачки одред (књажевачка и црноречка
војске имао се овако, извршити у први мах, (сл. 18.):
бригада I. класе) јачине 8 батаљона пешадије, 2 бате-
а., Јужно-моравска дивизија L клаве са својим
рије и 1 ескадрон коњице = 7.000 бораца.
бригадама II. класе = 22 батаљона, артилеријски пук
III. Западна војска, јачине 31.450 бораца, имала се
од 24 топа, пук коњице од 4 еекадрона, инжињерски
концентрисати са главнином (20.000 бораца) на Дрини
1
према Босанској Посавини. Ову војеку имале еу обра-
Сем положаја на Шуматовцу, чија су утврђивања и наоружања свр- зовати:
шена тек у почетку Августа 1876. године:
86 87

Две шабачке бригаде = 1 0 батаљ === 7.500 бораца; Око Новог Пазара било je 20.000;
Две подринскс бригаде = 6 батаљ = 4.500 бораца; Код Видина 18.000 војника.
Ваљевска бригада II. кл. = 5 батаљ = 3.500 бораца; Може се узети, да смо пред почетак операција
Добровољачки кор = 2.500 бораца; имади у- главноме скоро исти број војске као и Турци.
Иук артилерије = 600 бораца; Наша војска према Турској, која je опасивала Србију
Инжињерски батаљон = 600 бораца; великим луком, налазила се у пол.он«ају, да може деј-
Дивизијон коњице = 300 бораца; отвовати унутрашњим операцијским правцима.
Осталих ситних делова = 500 бораца. Налазимо, да je ca свим правилно и потпуно оправ-
Мањи део западне војске— 11.500 бораца имао дано, што je мораеско војиште ратним планом озна-
се концентрисати на Јавору. Овај одред образовале би чено као главно, као год и то, што je ратним пла-
ове трупе: Ваљевска бригада I. класе, рудничка и ном предвиђено,. да би на тлавном војишту требало
ужичка бригада II. класе, две батерије, одељење оп- концентрисати двапут већу снагу него што се зами-
садног парка, дивизијон коњице, инжињерска чета и шљала снага у Турака код Ниша.
остали ситни делови. — Кад je Србија у то време располагала са скоро
Према овоме, главна моравска војска имала je да 125.000 бораца, и кад су онако правилно провејавапе
продире уз Мораву ка Нишу, да потражи главнину зреле мисли по многим питањима разраде ратног плана,
турске војске, да je потуче и даље да продужи опе- онда je загонетно, зашто није"јача снага концентри-
рације у главном уз Мораву. Исшочна (Шимочка) војска еана на главном војишту?! —
имала је-да брани источну границу. Књажевачки одред Кад су већ политичке прилике и друге околности
ове војске имао je задатак, да.осигурава а евентуално нагнале Србију, да објави један нераван рат отоман-
и да потпомаже лево крило главне моравске војске. ској царевини, онда je, c обзиром на ондашњу нашу
Западна (дринска) војска имала je задатак, да брани војну моћ, требало остати доследним правилно изнесе-
западну границу, а евентуално и да упадне у Босну, ним и разрађеним мислима у ратном плану, да се
, и ову да окупира, и н&Џаајаворски одред сем одбране са прикупљеном надмоћном снагом па главном војишшу
имао je у задатку, да у згодном тренутку предузме „само једним фронтом дејства" предузме сножнп офан-
операције у правцу Сенице. зива противу турске главне снаге код Нигиа.
Ако се дакле хтело остати доследним овим пра-
Бто тако je y ратном плану било предвиђено гру- вилним мислима, онда je требало на главно војиште
писање наше снаге на главним и споредним војиштима, избацити скагу од 100.000 бораца, предузимљући тако
о обзиром на посебне циљеве војсака концентрисаних надмоћном снагом офанзиву у правцу Ниша. На спо-
на тим војиштима.1 редним војиштима ваљало се ограничити у ирви мах
Укупна јачина наше мобилизоване војске пред на чисту дефанзиву, избацивши н-а западно војиште
почетак операција износила je око 125.00Ö бораца. По не више од 5—6000 бораца, а на шимочко — 14.000 до
страним податцима Турска je y очи овог рата имала 15.000 бораца са прикупљеним већим делом ове снаге
прикупљених око 140.000 војника, и то: на положајима код Књажевца. И једна и друга војска
На просторији између Ниша и Пирота 36.000, а на овим споредним војиштима могла je бити ојачана
очекивало се појачање од 25.000 из Софије: еа по неколико хиљада обвезника III. класе.
У Босни je било око 25.000; Овако груписање наше снаге у оно време одго-
Око Сенице и Нове Вароши 15.000; варало би принципу груписања надмоћне снаге на
1
главном војишту, дејствујући офанзивно простим опе-
Ђенерал Сава Грујић, Српско-Турскго рат 1876.—77. год. Опера-
ције тимочко-моравске војске, књига I. стр. 45. рацијским правцем, јер „смер je војнички ове операције,
88 89

dq разбије главну шурску силу. Кад се ово постигне, ферентно?!.... Узрок овој индиферентности потражимо
онда области падају по себи".1 Оваком груписању у нама самим! — •
наше снаге и брзом снажном продирању ка Нишу у Овако груписање наше војске предвиђено и утврт
сусрет главнини турске војске. одговарало je ондашње ђено ратним планом/ с обзиром на предње примедбе,
опште * одушевљење за офацзивне операције, за тим ипак je било боље, како по питању групиоања снаге
раније извршена наша концентрација, подеснији, пра- тако и по питању главне идеје операција на морав-
вилнији и бољи начин исхране трупа, већа разбаца- ском војишту, од онога, како je фактички поступљено
ност турске снаге на великом луку око Србије, а на у самом извршењу.
послетку овакав начин дејствовања диктовала je 11 „Пошто je напуштена идеја, да се отворено на-
потреба добијања што пре одсудне битке на главном падне турска главна сила код Ниша, и место овога ре-
војишту, грабећи иницијативу рада у своје руке, подр- шено je, да се Ниш најпре цернира, то je преиначена
жавајући и ојачавајући одушевљење у војсци и у на- према овоме и концентрација трупа., И за то, место
роду за рат, које je већ постојало. Нарочито je тре- да je ова моравска војска — еа једном обилазном ко-
бало, да се што скорије искористи привремена наша лоном преко Грамаде — поведена била од Алексинца
бројна надмоћност за добијање одсудне битке, рачу- право противу турске нишке војске, она je подељена
најући као позитивно, да he Турци у даљем току до- била на више колона, које излазећи из централног
гађаја моћи да прикупе* и уједине јачу своју снагу. —, свог положаја j долини Мораве упућене су биле у
У колико се то може да оцени из појединих оде- разне правце, да пресеку главне комуникације Ниша
љака нашег ратног плана, водило се рачуна и о овим са Турском. Ове су колоне биле удаљене тако једна
околностима, јер се на једном месту вели: „Треба Ше- од друге, да je не само узајамно помагаше ту било не-
жити Шоме, да се из концентрисаног свог положаја могуће^ већ и узајамну везу нису могле за дуго
са сасређеним силама што пре постигне одсудни резул- да нађу. —
тат ," и даље: „Дивизије одређене распоредом за „Мењајући овако главни објекат операција, у исто
главну војску . што оперише, имају се према главној време решено je, да се оперише нападно и преко Ја-
Шурској сили Шако распоредити, да на свакој одсудној еора. За то западно-моравска дивизија није ушла у
тачци према њој будемо у -замашном надмоћију," и т. д. састав главне оперативне војске, као што je у ратном
Овако груписање наше снаге на главним и спо- плану предвиђено, већ je сва оетала у саставу ибар-
редним војиштима у оно доба, као што се то види из ске војске.
појединих напомена ратног плана, ослањало се на „Моравека војска на дан почетка офанзиве 20.
претпоставку, да he се онда узбуђено Српство, а и 4 Јуна била je овако концентрисана:
бугарско становништво, заграничних предела, који су „На ЕориШу и Кади-Богазу: Командант мајор.Ник.
у оно време били под Турском, листом дићи на уста- Киријев са добровољачким четама служи за одржање
нак и својим добровољачким четама и одредима за кр- везе између тимочке и моравске војске, и тежи, да
старење у свима правцима а и у позаднини турске ре- својим упадом у Стару Планину дигне устанак;
гуларне војске у многоме олакшати, потпомоћи и омо-
„Еод Бабине Главе; Командант пуковник Ђура
гућити иначе нашу неравну борбу са турском ца-
ревином. Ове су нас наде изневериле, јер, сем малог Хорватовић са:
броја светлих примера, целокупно загранично станов- 8 батаљона пешака;
ништво односило се према овоме рату са свим инди- 1 одељењем .добровоЈваца;
1
1 тешком 4 фунтовном батеријом од 8 топова;
Наш ратни план за рат 1876. године.
1 лаком брдском батеријом од 4 топа;
90 •91

1 ескадроном коњице; 1 батаљон инжињерских трупа са понтонском мо-


1 пионерском четом. стовом екипажом.
„Еод Пандирала: Резерва под командом ђенерала „На Вукањи: Командант потпуковнкк Коста Бу-
М. Черњајева, и то: чевић са:
10 батаљона пешака; 8 батаљона пешадије;
3 тешке батерије — две 4 фунтовне по 8 топова и 1 одељењем добровољаца;
једна 12 фунтовна са 6 топова; 1 тешком 4 фунтовном батеријом;
4 ескадрона коњице; 13Д. ескадрона коњице;
1 батаљон инжињерских трупа. , 1 пионерском четом. .
„На Грамади: Командант пуковник ЈБубомир „На Јанковој Клисури: Командант капетан Сте-
Узун-Мирковић са: ван Бињички:
. 5 батаљона пешадије; 2 батаљона пешадије I. и П.класе;
1 тешком 4 фунтовном батеријом и З л а к е бри- 2 „ „ III. класе;
гадне батерије; и
1 лака брдска батерија;
1 ескадроном коњице.
„Еод Св.Стевана: Командант капетан Станко Јо- 1 вод коњице.
вановић са 1 батаљоном III класе алексиначке. „На Копаонику: Ради одржавања везе између мо-
„На пуШу за Дервен—Пандирало: Командант бри- равске војске и ибарске било je нешто III. класе с уста-
гаде потпуковник А. Николић: ницима из Старе Србије под командом потпоручника
5 батаљона београдске бригаде I. класе. Лазара Павловића.
Бригада je пошла 20. Јуна из Алексинца за Бању, „ У Ерушеецу: 2 батаљона пешадије II. класе и
а одатле преко планине Оштре Чуке, те je y Дервен 2 батаљона III.- класе.
стигла 22. увече, а на Пандирало у зору 23. Јуна. „У положају делиградском: 1* батаљон пешадије
са позицијском артилеријом тог положаја.
„Положај код Алексинца: Командант пуковник
„На пуШу за Ерушевац: Део дринске војске под
Нићифор Јовановић са:
командом команданта ваљевеке бригаде I. класе мајора
9 батаљона пешадије I. и II. класе; . Николе Петровића. Ова се колона састојала из 9 ба-
2 „ „ III. класе са позицијском ар- таљона пешадије, једне 4 фунтовне тешке и 3 брдске
тилеријом тога положаја. батерије и 1 чете пионера. Ова je колона 19. Јуна
„На Еатуну: Командант капетан П. Ђорђевић са: заноћила у Краљеву".1 — (сл. 19).
3 батаљона пешадије народне војске; Ето, на коликом je фронту и како извршен стра-
. 1 четом стајаће војске; тегијски развој моравске војске у очи дана операција
1 лаком бригадном батеријом — 4 топа; под главном командом ђенерада М. Черњајева! —
1 ескадроном коњице. Дужина фронта овог стратегијског поретка износи
„На Суповцу: Командант пуковник М. Јовановић са: око 90 км., а снага моравске војске- тог дана била je:
15 батаљона пешадије; 771/i батаљона пешадије I. и II. класе, 10 тешких и
3 тешке батерије — две 4 фунтовне по 8 топова 11 лаких батерија, 18 ескадрона коњице, 10 пионер-
и једна 12 фуктовна са 6 топова; ских чета и 8 батаљона пешадије III. класе. Ово je
1 чета добровољаца; потпуно кордонски систем развоја војске у етратегиј-
2 лаке бригадне батерије; 1
Ђенерал Сава Грујић, Срџско-Турски рат 1876.—77. године. Опе-
7 ескадрона коњице; рације тимочко-моравске војске, кн>. I. стр. 98.—101.
92 - 93

ском поретку на једном војишту са свима његовим рист стварања политичког бића Бугарске, која за 500
лошим странама па услед тога и с неповољним по- и више година свог мирног робовања под Турцима
следицама! . никад не даде знака живота те нације, па ни онда,
кад се Србија свим својим бићем заложи и ухвати у
коштац и неравну борбу са турском царевином за идеју
Концентрација и стратегијски развој српске војске ослобођења иуједињења!
за рат 1885. године. Несумњиво je, да he бесприетраона Историја ства-
рања балканских држава у XIX веку са позитивним
Узрок овоме рату између Срба и Бугара треба аргументима расветлити тајну тенденцију сан-сте-
потражити у сан-сгпеванском прелиминарном уговору ванског прелиминара и берлинског :конгреса, као год
мира, који победоносни Руси диктираху Турцима ггред што he умети и да оцени улогу и жртве појединих
Цариградом 1878. годкне, а који je после краћег вре- народности на Балкану за стварање државног бића
мена модификован на конгресу великих сила у Бер- појединих балканских народа
лину, када je и дефинитивно закључен мир између Србија je могла за рат 1885. године мобилисати
Русије, Србије, Румуније и Црне Горе с једне и Турске и избацити на границу 150.000 добро наоружаних бо-
с друге стране. раца са преко 250 топова; међу тим она je за овај
Овим несрећним берлинским уговором мира ба- рат мобилисала свега 49.558 бораца, дакле 5 непот-
чена je варница зависти међу народе балканских др- •иуних дивизија „активне војске," међу којима je било
жава тако, да he њена запаљива моћ још можда за 11.847 обвезника тадашњег „I. позива народне војске".
дуги низ година бити тема разних дипломатских са-
станака, тајних саветовања и споразума," „аутономи- Од целокупног овог броја мобилисане војске кон-
сања" и других узалудних преговарања на штету центрисано je на нишавском главном војишту 35.600
угледаиморала представника „цивилизоване Јевропе", (моравска, шумадијска, дунавска и дринска дивизија),
а на послетку и на подстрек многим крвопролићима и а на тимочком споредном војишту око 14.000 бораца,
оружаним сукобима на Балкану и Јевропи. Где нема (тимочка дивизија са извесшГм делом I. позива на-
политичке мудрости и јаке државничке увиђавности, родне.војскеД
ту су неизбежни и крвави заплети. Мала ćHEfl?a па ипак подељена на два засебна
Пловдивска револуција, нашла je јаког ослонца у војишта! i
сувише једностраним одредбама појединих етавова Услед. пловдивског иреврата бугарска војска била
берлинског конгреса мира, што je последица нарочитих je разбацана тако, да je при крају Октобра имала:
рачуна и погледа извесних великих јевропских сила, Према Пироту и Дешчаном Кладенцу 10.000;
учесница берлинског конгреса мира, које су услед тих У Софији око 3.500;
одредаба после чак и подржавале извршени преврат, На граници македонској 11.500;
наравно на штету народоносних историјски оправданих
аспирација српске државе и ерпског народа. То je У Румелији 12.000;
управо и био главниповод рату између^Србије и Бугар- Код Видина 6000, што чини свега 43.600 чисто бу-
ске 1885. године. гарске војске, којој цифри кад се дода 13.000 Румели-
јота, онда се горњи број бугарске војске пеље на 56.600.
Као најмоћнији савезник Русије у крвавом рату
У тренутку пак кад смо прелазили границу Бу-
1877,- 78, године Србија je била запостављена бер- гарске, бројни однос наше и бугарске војске био je
линским конгресом мира у деоби добити, а нарочито приближно овакав:
сан-стеванским прелиминарним уговором мира у ко- На нишавском војишту:
94 95

У нас 35.600, а у Бугара 13.600 бораца; у главном штабу тако и код осталих виших коман-
На тимочком војишту: даната у првим данима операција.
У нас око 14.000, у Вугара 6.000 бораца. У свима прорачунима, комбинацијама па и рад-
Бугарима je свакојако требало прилично времена, њама ратним треба увек претпостављати, да je y не-
да доведу на нишавско војиште са македонске гра- пријатеља боље етање, а за себе узимати да je лошије.
нице и Румелије онај број 6д 20.000 бораца. — Ко се год руководио овим начелом при претходним
Дакле, бројни однос војске у овом тренутку (пре- прорачунима и комбинацијама за ратне радње, у тога
ласка преко границе) био je на нашој страни, па се су с појмљивих разлога били лшправнији-рачуни и
требало користити том повољном околношћу, проди- бољи ратни резултати. —
рући енергично прикупљеном снагом на оба војишта. Као што омо то раније напоменули, мобилизација
Да се руководило операцијама у овом рату онако. je наређена краљевим указом 9. Септембра, а 15. Сеп-
како je требало и како се могло, ми бисмо, и при свој тембра издата је.наредба за концентрацију трупа: Већи
односно малој нашој снази, ипак потукли делове бу- део у Нишу, а мањи на Тимоку.
гарске војоке на нишавском војишту пре, него што би И мобилизација и концентрација трупа за овај рат
стигли они делови из Румелије и са македонске гра- извршена je за 20 дана. Трупе дунавске, шумадијске •
нице, које би делове несумњиво могли оделито тући и дринске дивизије пренесене оу већим својим делом
нашом уједињеном снагом на средачком платоу пре до Ниша железницом, а оетале дивизије допутовале
него што би они успели да се уједине, а вероватно би су пешиде на концентрациону просторију.
до тог времена и Софија била у нашим рукама. — У први мах дринска, дунавска и шумадијска ди-
За чудо je дивно, да се у нас онда у тако суд- визија са коњичком бригадом биваковале еу у непо-
боносним приликама веома мало водило рачуна о вре- средној околини Ниша, а моравска дивриија даље јужно
мену, као једном од најважнијих елемената с пресуд- уз Мораву.
ним утицајем у том конкретном случају! Скоро- целокупна наша снага концентрисана код
У нас се онда радије претпостављало, да бугарски Ниша остала je y логору све до 18. Октобра, сем ко-
делови са македонске границе и делови румелијске њичке бригаде, која je одмврширала из Ниша 10. а
војске неће смети да се докрену софијској војсци, него стигла у Пирот 11. Октобра, одакле je одмах I. пук
што je то требало претпоставити обратно. \ одмарншрао и разместио се у селу Крупцу, а II. пук
Ова лоша претпоставка навела нас je на погрешне у Смрдану.и Војнеговцима.
комбинације и на погрешне радње, na je ca свим ло- Да би се обезбедио предстојећистратегијскиразвој
гично, да су морале наступити и лоше последице. Таква дунавске, шумадијске и дринске дивизије награничном
у основи погрешна претпоставка, како изгледа, учи- фронту у заплави Нишаве, наређено je 12. Октобра,
нила je, те смо оа онако мало снаге отпочели .овај рат. да коњичка бригада сходним распоредом заштити део
Та иста претпоставка учинила je, те смо и оно мало граничног фронта од Тепоша преко Чиниглаваца до
подигнуте снаге поделили на два засебна војишта, као Јалботине (15 км. у ваздушној прузи) и то, I. пук од
год што je та погрешна претпоставка била повод,. да Тепоша до Чиниглаваца <no онако страшно каменитом
се наша снага онако растури на великим фронтовима земљшпту!?), а II. ггук од Чишшгаваца до Јалботине.
и на једном и на другом војишту, без обзира на зем- По пристизању дивизија коњички пукови ослањали су
љиште и друге "прилике. На послетку, та кобна прет- се на пешадијске делове у њиховој позаднини.
поставка вероватно je и била узрок, те je испољено Октобра 18. нишавска војска отпочела je покрет
онако мало енергије и мало озбиљне радљивости како из Ниша ка Пироту и Дешчаном Кладенцу, и то: Шу-
96 97

мадијска, дунавска и дринска дивизија ка Пироту, а тегијском фронту: дунавска на левом, моравска на
моравска преко Власотинаца ка Дешчаном Кладенцу. десном а шумадијска у средини. Дринека дивизија
Нишавска војска на југо-источном граничном фронту „као резерва" требала je маршовати позади и ближе
извршила je стратегијски развој овако: левом крилу.
Дунавска дивизија распоредила се у северној око- Коњичка бригада одређена за обезбеђење левог
лини Пирота од села Станичења и Сопота до села бока нишавске војске имала се кретати преко Тепоша,
Крупца; штаб дивизијски био je y Пироту. Смиловаца и Протопопинаца, продирући даље у том
Шумадијска дивизија распоредила се у околини правцу. Један пук пешадије П. позива народне војеке
југоисточно од Пирота до Суховог Моста; штаб ди- одређен je био да чува Власир^ обезбеђујући на тај
визијски у Пироту. начин деени бок стратегијског фронта нишавске војске.
Дринска дивизија била je. распоређена у југо-за- Мислило се једно, а радило се друго. Уместо
падној околини Пирота од Бабупшице, Блата и Рас- јачег прикупљања снаге на нишавском војишту и
нице до Гњилана; штаб дивизијски био je y Гњилану. уместо што енергичнијег продирања ка средачком пла-
Моравска дивизија као „армијска десна побочница" тоу, и Софији под онако повољним за нае околностима
била je распоређена на Дешчаном Кладенцу с мањим (мала снага бугарске војске у то време иопред Čo-
одредом на Власини; штаб дивизијски био je у Кални, фије), у нас се раетура снага на великом фронту на
(сл. 202). онако испреламаном земљишту. Уместо енергичног про-
Фронт овако развијене нишавске војске од 35,600 дирања требало je кретање осталих дивизија урав-
бораца износио je (од Власине до Ржане) око 75—80 км. њавати према кретању и напредовашу десно-крилне
у ваздушној прузи на онако испреламаном земљишту! моравске дивизије, пред којом-је био Трн.и Брезник,
Тимочка војска бида je у први мах (до 1. Но- која семогла кренути Сливници тек онда, пошто за-
вембра) подељена у три групе: десно-крилни одред био узме Трн и Брезник. Уместо да шумадијска дивизија
je код Св. Николе; средњи одред са штабом тимочке војске једновремено Ca дунавском дивизијом избије на фронт
био je y Зајечару, и лево-крилни одред био je y Не- Сливнице, она од СуковскогМоста маршује пут Брезника
готину: Фронт овако распоређене тимочке војске од ка. Врапчи. Умеето да дриндка дивизија ојача дунав-
14.000 бораца износио je* (од Св. Николе до ушћа Ти- ску дивизију, која je дебушовала кроз драгомански .те-
мока) око 100—120 км. у ваздушној прузи! — снац, она се упућује и утура лукавичком реком из-
Оваквој концентрацији и оваквом стратепгјском међу шумадијске и дунавске дивизије, да избије. ка
развоју наше војске био je циљ: Алдумировцу; Према свему овоме дунавска дивизија
а., Да се са главном снагом концентрисаном и као оса кретања осталих дивизија морала je и своје
развијеном испред Пирота продгсре што одважније кретање подешавати према кретањима осталих ди-
средачком (софијском) платоу и Софији, принуђавајући визија. N
: v . ' •
на тај начин бугарску војску на одсудну. битку; Све je ово и учинило, да се наша.енага не могаше
б., Да се са споредном тимочком .колоном најод- ујединити за одлучну битку на Сливници ни до 7.
судније дејствује противу Видина, осигуравајући евој Новембра, до ког дана пред вече почеше етизати нео-
десни бок од Белограчика, а ослањајући своје лево бичним усиљеним маршевома и они делови бугарске
крило на Дунав. Пошто се заузме Видин, маршовати војске са македонске границе и делови румелијске
даље ка Берковици, а за тим према потреби ка Трнову војске.
или Софији. . Недовољна снага подигнута за овај рат, онаква
Према овоме дунавска, шумадијска и моравска подела снаге на два засебна Бојишта на веома широ-
дивизија имале су с почетка да буду öa истом стра- ким фронтовима пред почетак операција, и онако дуго
</ СТРАТЕГИЈА ' ' ,7
98

(скоро 25 дана) борављење трупа по мочарном вре-


мену у околини Ниша, а доцније и Пирота, и морало
je на крају крајева имати лоших последица,
Неминовно je, да би јача снага, која у опште од-
говара једном офанзивном рату, јаче груписање трупа
и већа енергија у раду произвели повољније резул-
тате у овоме рату, те би својим последицама потпуно
оправдали протест званичне Србије за повреду берлин-
ског уговора мира на њену штету. РАТНИ ПЛАН
ii .

операцијски план — пројекат операција.


'Постоји знатна разлика између ратног плана и
операцијског плана — пројекта операција. "
Сумарно, под ратним планом треба разумети:
1., Карактер, врсту ратовања (дефанзивно или
офанзивно) са тачним опредељењем ратног циља;
2., Одређивање снаге и средстава неопходних, да
би се постигнуо одређени ратни циљ;
3/, Стварање и уређење у опште оног стања и
положаја, с кога he и са чиме he војска отпочети
своје ратне ради>е, (мобилизација, концентрација са
етратегијским развојем војске, и т. д. са свима прет-
ходним спремама за успешан отпочетак операција).
Као што се види из горњих навода, израда ратног
плана јест посао велики и врло важан, па за то се не
израђује и не припрема у очи самог рата него много
раније, и fo раније на неколико година. У онште не
мон^е се определити, на колико he ce времена унапред
израђивати рашни план, јер се не зна никад унапред,
кад he бити рата, те за то ее он обрађује ^припрема
за све време мира с највећом збиљом. Ратни се план
израђује без утицаја воље непријатељеве. Ретки су
случајеви, да je ратни план мисао једног човека, а
jom мање, да je то nocat), који се свршава за један
или за неколико дана, већ je то обично заједничко
дело дипломате као представника државне политике
и војсковође. Ратни се план израђује постепено, мало
,по мало, но без прекида, док се не дође до уверења,
да he рат неминовно наступити после кратког времена.
100 101

У обради ратног плана не сме се дакле застати, већ Операцијски план није ништа друго до средство, да
се он мора редовно и постепено допуњавати, подеша- се из мирнодопског размишљања пређе у ратни рад у
вати и исправљати за све време мира, и у толико своје време. Из .пројекта операција произлазе први
више, у колико се буду мењали и сами елементи, који упути војсковође; разумевање њихово, без сумње, олак-
га чине, као што су политичке прилике, економно шава се кад се. знају основи ових упута.
.стање народа, организација и формација властите вој- Како-смо напоменули, војска у рату може бити
ске и оне у суседних држава, усавршавање транспорт- у офанзиви или силом околности у дефанзиви или
них и комуникацијских средстава и т. д. најзад на једном војишту у офанзиви а.на другом у
Дуги и темељни рад на изради ратног плана, дефанзиви, а то све зависи како од политичких тако
озбиљна брига о њему и свестрано његово проучавање и од других прилика и околности, које имају утицаја
у мирно доба доноси на крају крајева као резултат на ратне радње. Према овоме и пројеката операција
то, да ће надлежни фактор моћи с величањем самог може бити двојаких: офанзивних и дефанзивних.
себе и свога народа да узвикне, кад куцне час: „рат" Брзина, којом данас теку догађаји после" објаве
или „мир", и у рату да се држи напада или одбране. рата, не даје много па чак ни довољно времена за
Ратним планом дакле опредељују се и припремају дуга размишљања о томе, шта у опште и како да-се
сви претходни послови, за које треба читав низ година ради, како да се исправе раније учињене погрешке,
да се приведу у дело, да буду готови: општа спрема којих мора бити, ако се израније није ништа или врлс
и обучавање војника, спрема земље у смислу форти- мало размишљало о питањима операцијских пројеката
фикацијском, (тврђаве и утврђени положаји), мобили- на разним војиштима.
зација, концентрација са стратегијским развојем војске
Операцијски планови или пројекти нису ништа
за отпочињање операција.
друго, до низ директива или пројеката рада до прве
Све ове претходне радњеи послови морају се осла-
битке, а после тога настају други планови или пројекти.
њати на овестраном проучавању и што потпунијем и ја-
чем познавању целокупне ратне снаге оних држава, ско- Операцијски ое пројекти у опште базирају:
јима се у опште може доћи до рата, према чему се и одре- 1,, На извесној опредељеној ратној претпоставци
ђује, усавршава и дотерује своја ратна снага уз општу једне и друге стране до извесног периода рата;
финансијско-економну- моћ своје државе. 2., На претпостављеној снази, која би се у том
Операцијски планшт пројекат операција дело je "периоду употребила с обе стране; и
војсковође, и тај пројекат произлази из основне идеје 3., На претпостављеним операцијским правцима
ратног . плана, коју идеју војсковођа- ојачава својим једне и друге стране ради поотигнућа извесног циља.
бољим и свестранијим познавањем прилика и окол- Ослањајући се на основну идеју у ратном плану
ности на самом војишту и бојишту.ЛГрилике и окол- операцијскипројекат према овоме обухвата само прве
ности на војишту и бојишту, које војсковођа мора објекте и операцијске правце, којима се најугодније
да. узима у комбинацију при употреби својих трупа долази до одређеног објекта. Све остало оставља се
ради постигнућа ратног циља јесу: снага непријатељ- доцнијим догађајима, који he се природно развијати. Све
ске војске, месгпо на коме се она налази, време које чувеније војсковође придржавале су се ових принципа.
му остаје на расположењу за извршење евојих комби- Елементи, који су потребни за- што правилнију
нација рада и тежња непријатељева. Ретко се кад студију и израду операцијских пројеката, јееу:
могу унапред комбиновати и исКористити како треба 1., Податци о вероватним војиштима с гледишта
сви напред побројани елементи, na je због тога по-. војно-географског и војно-топографског, стратегијског
требан на лицу места стваралачки дух у војсковође. и тактичког;
103
102

2., Тачно познавање црлокупне ратне снаге у нај- томе доказа, да je првобитни план Наполеонов био
ширем смислу како своје тако и оне, с којом може потпуно јасан па чак и. за оне, који би били само
расдолагати непријатељ; индиферентни посматрачи, •.
3., Тачно познавање свих статистичких података Све доцније.измене тога плана чињене су у зави-
и свих извора разноврсних потреба на дотичним во- сности од дејства а иоглавито од погрешака и про-
јиштима. пуштања извесних згодних тренутака од стране не-
Све je ово посао мирнодопских студија, испити- пријатељеве.
вања, тајних рекогносцирања и т. д., а све je, то у „Елеменат неизвесности, који господари у рату,
власти позватих чинилаца, који треба да поклањају ступа у овоје право почетком кретања после свр-
озбиљну пажњу овим питањима у времену мира. шене концентрације војске.
Овако схваћена разлика у појму између ратног и „У рату се ствари друкчије развијају него што
операцијског плана — пројекта операција може нам се мисли у почетку. Властита воља брзо сусреће не-
потпуно објаснити ону Наполеонову изреку: „Ja нисам зависну вол3у непријатељеву. Ко хоће унапред да из-
никада имао плана операција" (Je n'ai Jamals eil im рачуна ток догађаја, мора извести закључак из једне
plan d'operation), као год што je и Суваров показао познате и једне непознате количине. Закључак може
само лист чисте хартије као одговор,'кад су га 1799. бити само несигуран. Тек кад се сазна, која je страна
године запитали у Бечу, какав му je план за рат у јача, појављује се мало извесности у ерачунавању.
Италији. Јача страна лтек онда зна, да може да изведе своје
Као што je познато, Наполеон није никад дејство- намере, и ако их непријатељ паралише; за своје ком-
•вао у рату онако насумце и с пренагљеношћу него су бинације добија јача страна чвршће земљиште но не-
се наггротив све његове радње оснивале на дубоком пријатељ.
појимању основних начела ратне вештине и на паж- „Свака непријатељска страна тежиће, да себи
љивом проучавању ратних прилика. Његова изрека. створи овакав положај. Отуда излази, при простом ехва-
коју смо споменули, односила се на операцијоке пла- тању рата, да обе стране траже велику одлучну битку.
нове, које je препоручивала стара школа, а који нису Али у сваком случају ово he тражити онај, који има
били ништа друго, до гола измишљања појединих вој- опредељену одлуку и веће' поуздање у самог себе. Први
них дилетаната без стварне вредности. дакле циљ, коме су управљени покрети војске, -јест
Изучавајући женијалне ратове Наполеонове ми непријатељева главна војска.
видимо, да- сва његова предузећа у самоме почетку „Где, се одступи од овога, ту ретко кад да изо"
вазда имају лако појмљиви, тачан и уочљив циљ. Ово стане казна. За ово служи као најбољи пример летњи
се најјасније види из пооматрања његових смерова у поход 1877. године. Прешавши Дунав Руси су с ве-
у овим ратовима: 1796. г. пробијање цепгпра развучене ликом брзином допрли до балканских кланаца, и про-
непријатељске војске; у 1800. години да заузме непри- дрли кроз планинску преграду. Изгледало je, као да
јатељску позаднину; у 1805., 1806. и 1809. години да пред њима стоји отворен пут у Цариград, и да he за
заузме непријатељске престбнице, због чега су непри- две недеље дана постићи оно, што се могло очеки-
јатељи, хтели не хтели, морали тражити одлучне сударе вати тек после неколико доесеци. Али потврда овог успеха
живом снагом. подлежала je једној .тешкој сумњи. Турске армије се-
На још веће дивљење Наполеоново Жомини je верно од Балкана беху још неразбијене, и од исхода
пред почетак рата 1806. год. не само раније уочио овог несвршеног посла, а не од заузимања неколиких
намеру Наполеонову, него je погодио чак и правце, кланаца, зависила je судбина рата. Чим je Осман-па-
по којима je био наумио да креће своју војску. Ето у шина војска дала прве знаке живота, и појавила се
; 104
105
на Лому и код Плевне "у бок Јруском наступању, мо- за сва вероватна војишта. Оваки планови морају се
рало се одмах напустити оно. што je заузето и вра- налазити увек у приправности.
тити се на "оно, што je запостављено, тражећи регдење „У свима свим .случајевима мора се пазити и на
на бојном пољу. Најзад док се ово није постигло, цео чисто војне и још на многе стручне, политичке и гео-
покрет био je у застоју. графске обзире, и како се сви ови планови могу изра-
„Доиста у битци победилац потчињава својој ђивати далеко пре рата, то, ослањајући се на њих,
вољи непријатељеву вољу, али je не уништава са свим. све диспозиције — распореди морају водити жеље-
Решења као код Седана, где je цела војска једним ним резултатима, наравно, ако се правилно органи-
ударом збрисана е бојног поља, велика су реткост. Д зује мобилизација и превоз војске и потреба. По-
воља побеђеног има увек извесног утицаја. Мак-Ма- грешке пак учињене у првим прикупљањима војске
хон je и поред пораза код Верта и непотпуног стања тешко се дају поправити у току целог ратног похода.
своје војске, ојачане код Шалона, успео ипак, да не- „Ca свим се. друкчије претпоставља даља задаћа
мачку главну војску у њеном маршу окрене к а с е - Сшратегије, која се односи на употребЈ^ готових сред-
верној граници. : . - . . . ' става у рату. Овде се наша воља сусреће ускоро са
„Дакле ни .сама успешна битка не даје потпуну независном вољом непријатељевом. <
сигурносш у извршењу пројеката. И после победе ток . „Па нека би се његова воља и могла ограничити
операција зависи од утицаја тренутка и од заплета, благовременим и одважним задобијањем иницијативе
који долазе од дејетва и против-дејства.*Ови заплети у своје руке, ипак се она не да ничим другим сло-
воде новим бојевима, а сваки бој из основе мења слику, мити.до једино борбом— бојем.
као што сваки удар мења ш.аре у калејдоскопу".1 „Материјалне и моралне последице еваког већег
После свега овога јасно je, шта је-Наполеон хтео боја тако су огромне, да оне потпуно мењају цео до-
да каже тиме, да „није никада имао претходног плана тадашњи рад, и с тога се стварају нове основе за бу-
рада." Такав план рада можемо обележити само у општим дућа-предузећа.
цртама, шта ћемо да радимо, и каквим се успесима . „Ни један операцијски план не може да предвиди
у опште можемо да надамо,. кад имамо на располо- ни е коликем. сигурношћу догађаје, који he доћи после
жен>у оваква или онаква средства. првог сукоба са главном непријатељском војском. Само
Операцијски план — пројекат носи у себи карактер лајик може мислити, да се у развоју једног рата може
више условни и провизорни него стварни и одређени,-. гледати унапред регулисано извршење у свима поје-
у толико више и пре, у колико извршење евега што диноетима*утврђеног и до краја изведеног плана, али
je унапред скројено и утврђено зависи од многих и то дије у ствари. Оно истина војсковођа he увек имати
многих ратних догађаја и случајнодти, које се не могу пред очима своје велике циљеве, при чему ле треба
предвидети. унапред. да се много осврће на променљивост факата, али на-
Питање о ратном. плану у вези са најважнијим чини, како да постигне своје велике задатке, не могу
савременим факторима лепо je окарактерисано у делу ее никако израније и унапред предвидети са си-
немачког главног ђенерал-штаба о рату 1870.—71. гурношћу.
год. овако: „Била би дакле погрешка, да се још у почетку
„У ред осталих задатака главног ђенерал-штаба рата тежи извршењу извесног плана у свима његовим
у мирно доба спада и пажљива детаљна обрада пи- детаљима до самог евршетка. Наравно, војсковођатреба
тања, коja се одноее на концентрацију и превоз војске да има увек пред очима главни циљ коме тежи, али
1
он не може никад да прецизира на један извееан начин
v. d. Goltz: Das. Volk in.Waffen, стр. 168. путове, којима мисли да постигне свој крајњи циљ."
106 107

Ha тај начин доказали смо, да између рашног како се то налазе Срби у Аустро-Угарској, у Босни и
плана и плана операг^ијског постоји извесна разлика. Херцеговини, у Старој Србији, Македонији, у видинској
•Сад да пређемо на питање, о разради основне и средачкој (софијској) области, и т. д., да би про-
идеје ратног плана, и да проучимо све оне елементе-, крчили себи трговачке и друге путове или и овладали
који тако рећи оживљују ту идеју. неком суседном државом зарадмакаквих својих циљева.
Све намере бујних народа могу се постићл једино
средством офанзивних стратегијских радњи. Да бмсмо
Разрада основне идеје ратнога плана
и ми Срби васпоставили царетво Душаново, да бисмо
Како смо рекли, основна идеја ратног планадужна ујединили CpncTBO у целину, те да бисмо тако оства-
je да определи: рили наше народне идеале, морамо се спремати за
нападни рат, рат крвав и страшан, јер ни један од
1., ЕаракШер — врсшу ратовања; наших непријатеља неће нам ништа уступити добро-
2.,Снагу и иотребна средства зарад постигнућа вољно, па ма како право ми имали на области у туђим
ратног циља; рукама, и ма колико то право своје пасивно ишчекивали.
3., Оно стање и положај, са којим и са кога
војска мора да отпочне своје ратне радње. $ако сад изгледа на први мах, према овоме офан-
1., Карактер ипи врста ратовања. — Рат може бити зивна или дефанзивна врста ратовања једино се и
офанзиван (нападни) или дефанзиван (одбранбени) а у искључно може определити војним ратним комбина-
последњем случају активно или пасивно дефанзиван. цијама. Тако н. пр:
Био ма какав карактер рата, он се пре свега Ако су пред нама непријатељи у коалицији, онда
опредељује политичким циљем. •je најбоље управити главни удар противу најјачег
При разматрању питања о вези Полгшике ca, Сшра- члана коалиције, и у томе случају врло Je вероватно,
Шегијом видели смо, да рат доиста стоји у вези с по- да ћемо се морати бранити и од осталих савезника у
литиком, која му и претходи, а којом се рат и завр- коалицији.-
шује, и да су према томе офанзивна или дефанзнвна Из свега досадашњег дакле излази, да се врста
стратегијска дејства у зависности од таквих истих будућег рата противу извееног непријатеља и на изве-
дејстава подитичких, која опет са своје стране зависе сном војишту опредељује комбинацијама како поли-
од узрока историјских. тичким тако и војним.
Народи, који кулминирају у своме историјском ра- Предвиђајући несумњиву борбу са Аустријом, да
звићу, или се налазе у периоди опадања и губљења, би.овладао Шлезијом, Фридрих Велики дуго се носио
ретко се кад држе у политици офанзивних намера, и планом продирања у Ческу; али када се 1756. године
с тога се ти народи одлучују на рат само по' сили против њега устремила огромна коалиција, он се реши,
околности (Китај). — Такви народиу време рата no сили -да предухитри своје непријатеље, па оставивши про-
околности спремају се за' рат, ишчекују напад непри- тиву Руса у Вестфалији 83.000 бораца, он се сам са
јатеља и бране се. 95.000 бораца (67.000 у Брандебургу, а 27.000 у Глацу)
Народи пак млади, чије je државно биће у периоди крете у Саксонију, којом- кад овлада, би му лако да
развијања, како je то у нас Срба, често су принуђени, пробије планинеки ланац за у Ческу, као централну
гоњени својим народним идеалима, да раде политички стратегијску позицију ?а дејства противу чланова коа-
офанзивно, било то ради заузимања својих заграничних лиције, а уз то, овладавши Чееком, он се могао веома
облаети, било зарад уједињења са својим једноплеме- много да користи свима средствима ове богате покра-
ницима, који се налазе под туђом насилном влашћу, јине, • удаљујући при том и сам рат од границе Пруске.
108 109

Политика je y овом случају имала одбранбени за- ђ., Наоружање, јер све то скупа чини снагу једне
датак, а ратне комбинације захтевале су офанзиву. војске.
По овим питањима између жеље и могућности а., Бројна јачина. -— Бројну јачину и организацију
врло често искрсне потпуна противност, као што се то непри^атељске војске данас није тешко сазнати, јер
десило Француској пред рат 1870.—1871. године. данашња парламентарна владавина у свима култур-
Из тога излази, да je поред осталога неопходно ним државама захтева, да сва финансијска па по томе
потребно, да се још зараније пажљиво проучи, нгга и војна и организациона питања дођу пред парламе-
у опште може да наступи а и да смета потпуној спреми нат, те да се ту претресу и одобре, а кад то буде,
за почетак успешних намишљених операција, знајући онда су и војна питања дотичне државе у опште по-
при томе, да то све, уз остале једнаке околности, за- зната, те више нису никаква тајна, као год што данас
висп од правилности и брзине мобилизаиије и од мно- нису тајна ни статистички податци ни једне државе,
жине и спреме желбзничких комуникација за брзу па ма које врсте они били.
концентрацију трупа. Пишање о моралним особинама војника и њи-
хових команданата мало je сложенија и тежа ствар,
Француска je скупо платила своју недовољну али и.то није баш немогуће докучити, те се треба
пажњу горњем питању. * само потрудити, да човек ухвати коефицу^енат енер-
2., Снага и потребна средства зарад постигнућа рат- гије неког народа, т. ј. да ухвати рачун, колико мо-
ног циља. — Снага војске. Снага војске je једна од р1ШШ~ШШе'Ж'ТЉстигџ1теШа има нека. војска у муч-
најважнијих чињеница у рату, само што се снага ним Шренутцима
не мери искључиво бројем. Кад се пажљивије проучи Историја ратова, види
У Историји ратова има примера, да je често по- се као уочљив факат, да се у младих народа, који тек
беђивала и битке добијала бројно слабија војска. На избијају на историјеко поприште, енергија и храброст
челу мале и по квалитету слабије војске стајао je по јављају у великом стеиену. У колико пак један народ
неки пут ђеније, и онда je ипак та војска односила почиње у опште да слаби и физички и морално, у
победе, као што je био случај с војском, коју je пред- толико почињу слабити и његове животне функције,
водио Ханибал, (битка код Требије, Кане, 217.—216. па с тога почиње у њему елабити и неустрашивост,
године пре Христа). Најзад бивало je случајева, да су да погледа смрти у очи.
вештина маневровања и боље наоружање односили по- Из Историје дакле види се, да се са општом
беде, па и ако je војска била бројно слабија. образованопзћу народа умањава проценат губитака,
који бива у борби, али у ието време војска и даље
Према овоме, ко хоће да одреди снагу војске за
рат, није довољно да зна само њену бројну јачину, задржава способноет за продужење борбе.
већ треба да зна и много што-шта друго, и то: Ево, да разгледамо цифре, које ее находе у делу
„Die Zahl im Kriege", и које о том питању говоре нај-
«., Бројну јачину и организацију војске; убедљивије!
б., Моралне особине и одлике како- војника, Шако Средњи број гЈ^битака
и команданата—официра; У шлеским ратрвима - 1741.—1763. — 23V2 %o
в., Вештипу вишег командовања с великим масама; „ Наполеоновим „ 1800.—1815. —• 19 °/оо
г., Степен спреме и обуке војничке за ратне радње „ ратовима у Италији 1848.—1849. — 5V2 %о
у опште; „ ,* „ „ „ 1859. — lSVs 0/00
д., Дисциплину код војске; и „ „ „ Аустрији 1866. —12 %о
„ „ Француској 1870.—71. — 12V2 %о '
110 lli

Наведени бројеви казују, да оу се у току једног љаду година доцније. Као млађи народ Руси су били
столећа губитци, које су имале у бојевима јевропске с јачим нервима и с већом чврстином и снагом за
војске, два пута умањили, и ако су се знатно побољ- подношење свих тегоба ратних, па з тога еу кроз дуги
шали и унапредили састав војеака и њихово наоружање. низ свога историјског живота показивали чуда од ју-
Општом всуном обавезом улазе у редове савре- наштва у бојевима, само кад су пред собом имали
мених војсака далеко бољи делови народа, него што достојне војсковође. И та способност масе народне у
се то постизало врбовањем у војску у време Фрид- војничком смислу појављивала се често и независно
риха Великог, као год што je и данашње олучено , од личности, које су je предводиле. Руси су покази-
оружје далеко савршеније, тачније и смртоносније, вали губитке од 30—40 процената ма били под пред-
него што беху некадашње глатке кремењаче, па ипак вођењем Суварова или под предвођењем Скобељева,
су данас губитци у бојевима мањи?! Гурка и других.
Овај факат не да се ничим другим објаснити, до У борби са Русима јевропске војске морале су се
једино опадањем моралне снаге и развијеном виооком много више напрезати, с тога, што су имале посла са
философијом о задатку живота човечја у савремених војском јаче енергије.и јаче воље и смелости за ратне
јевропских војсака и војсака свих других културних напоре.
народа." Па како би се и могли друкчије објаснити они и
Баш за то, што je данашње оружје у опште боље онакви еилни напори и јунаштва нашег народа у доба
и смртоносније, него што je било пре, бојеви се данас Немањића, као год и у доба наших народних уста-
отпочињу из великих даљина, и војска, чим примети нака и доцнијих ратова за ослобођење и независност,
јаче губитке и рањене војнике, не улази радо даље
него једино тиме, што су као млађи народ Срби били
у домашај јаке погибије, те с тога сада и нема таквих
губитака у бојевима, каквих je било некада. с јачим нервима и с већом чврстином и снагом за под-
ношење свих тегоба ратних независно од тога, да ли
Данашњем војничком поносу може да се не до- их предвођаху Немањићи, Хребељановић, Кара-Ђорђе,
падне ова истина, али она остаје ипак као необорива
истина, јер за њу гарантују довољно статистички и Милош или Милан.
историјски податци. Пошто немамо при руци тачних статистичких по-
датака из Историје многих ратова Српског Народа у
У пређашња времена бојеви су се отпочињали прошлом столећу, онда да наведемо неке податке из
с -даљине од 4—500 корака, и с тога су војници одмах
Историје РЈСКИХ ратова, да бисмо доказали њихову
у почетку западали у домашај јаче погибије, те су многи
гинули, а нико се није могао извући из борбе непри- ванредну х*раброст и издржљивост' у рату. Тако:
мећен и некажњен, и услед тога су обе стране, хтеле а., Из седмогодишњих ратова од 1757.—1763. год.:
не хтеле, јаче гинуле, а погибији ишли су на руку Руси Пруси
и ондашњи збијени стројеви и поретци за борбу. Код Цорндорфа 50 проц. 37.5
Ca развићем културе војнички дух у народа у „ Кунерсдорфа 22-10 „ 48-21
опште слаби, а то се јасно очитује њиховим моралним
еластицитетом у рату. о., Из Наполеонових ратова:
Као што je познато из Опште Историје, најстарији Руси Пруси
народи падоше под ударцима младих Персијанаца, као Код Аустерлица 33 проц. 10-5
год што и некадашњи горди Рим лодлеже удар]Дима „ Бјлау-а 27-7 „ 21-4
младих народа са севера Јевропе. Уз остале народе
појавили су се на историјску позорницу и Руси за хи- }) Оволпки проценат веле да je потекао услед многог Оегања прускпх
војннка.
112 113

Руси Французн целе државе. И кад je све ово овако, хајде да се упи-
Код Фридланда 21:7 проц. 14-10 тамо, какав треба да je официрски кор у држави, па
„ Бородина • 35-10 „ 24-60 да може у пуној мери и достојно одговорити великим
и тешким задатцима, који га чекају на бојишту? Какав
в., Изратова 1853.—1856. године: треба да je наш српски официр, те да он одважно и
Руси
-
Савезници с поуздањем поведе војску на крваво разбојиште, на
КоД Инкермана 24 4 проц. 23-6 поље часши и величине народа свог?'
На основи ових података долази се до закључка, У свима модерним војскама, у војскама оних др-
да ратна способност и издржљивост евих војсака није жава, «оје имају своје велике државне циљеве, своје
подједнака, према чему и бројну величину војске за националне тежње, и које уздижу високо свој народни
извесне потребе треба узимати оа извесним коефици- понос, обраћа се највећа пажња и старање, да се офи-
јентом, који се може одредити по статистичким по- цири што више и што јаче умно обогате, да се у њих
датцима ратова познијег доба. образује ксфактер и cpi\e, јер je несумњиво, да су
Пошто ови бројеви (коефицијенти) имају јак значај ове две врсте образовања извор и свих других благо-
у рату, то их не треба пренебрегавати при разним родних и моралних врлина. Само онај официр, који je
стратегијским и тактичким комбинацијама. — јак умом и богат моралом, појмиће потпуно своју дуж-
6., Морапне особине војника и официра као ВОЈНИЈС ност у свему пространотву њеном, и похитаће одважно
старешина. —Једанод врло важнихчинилацаживе снаге на бојиште, да стане на браник сбоје отаџбине. Тшфта
у рату јесу официри; од њих зависи да се у мирно у мундиру официрском јест само официрска наказа,
доба војска спреми и. приуготови у свему, пгго јој која- не мон№ ништа да учини ни за себе ни за
треба да чини ради одбране отаџбине, кад куцне час отаџбину.
опасности, и да се у рату покаже као поуздан и до- Образовање карактера и срца постиже се највише
стојан бранилац свога народа и његових високих идеала. подесним еистематским школовањем младих људи.
Управо може се казати, какви су официри, шаква je С тога треба да се поклања особита и велика пажња
и војска, што значи, да се вредност војске цени вред- школовању официра. Јер ако се правилно изведу и
ношћу њених официра. Па тако и мора да буде. Војска дубоко усаде у младу душу ове две скоро нераздвојне
je засебна државна установа, која je поверена на обуку врсте образовања, онда je такво образовање уз остале
и целокупно усавршавање за ратне прилике искључиво моралне одлике тек потпуно и сачињава једну целину
официрима, који чине нераздвојни део војске. — идеал ђбразовања. По евојој суштини, по своме
У колико официри у мирно доба умедну и хтедну значају и на послетку по своме ненадмашном утицају
да војску што боље и што потпуније приуготове за на предузећа војске у мучним тренутцима, образовање
рат у сваком погледу^ у толико he војска бити поуз- срца и карактера истиче се на прво место. Ма колика
данија за сва ратна предузећа, а у толико he бити и била интелектуална образованост, она никад не може
већа и јача државна безбедност од свакојаких спо- у очајним тренутцима сама собом да паралише укоре-
љашњих напасти. њену бескарактерност и лукавство. Напротив благород-
Официри су ослонац војске, а војска je ослонац ност и племенитост срца* са јаким и непоколебљивим
државе. С тога се и вели с правом, да судбина војске карактером могу надокнадити у поменутим тренутцима
зависи у ратно доба од официра, а судбина државе недостатак интелектуалног образовања,
зависи од војске. У страшним приликама ратним војска Многи хоће. да докажу, да je себичност најстраш-
je остављена тако рећи на милост и немилост официра, нији отров, који трује официрски кор, и ти људи имају
и онда je у њиховим рукама може се рећи и судбина и ираво у неколико, јер егоизам доиста и јест један
СТРАТЕГИЈА 8
114 115
од оних духовних елемената, који разорава друже- Тако су могли говорити и радити чврсти^и светли
љубље и худи угледу и доброти официрског кора. Али карактери са дубоким осећањем љубави наспрам рода
осем егоизма има једна још јача опасност, која по- свога и своје отаџбине!
нижава и каља официрски образ, има један страховити У официрском кору дакле треба нарочито исти-
елеменат необичне снаге, који као какав најстрашнији цати и неговати карактерност као полазну тачку за
меленитски препарат руши и из основе потреса цело- опште војничко образовање. Ово није тешко остварити
купну грађу војничког бића, а то je бескарактерност,. у једној корпорацији, као што je официрски кор, „у
Бескарактерност je онај опаки црв, који својом мађиј- којој су сви чланови равноправни с друштвеног гледи-
ском снагом уништава и најелементарније принципе шта, где сви имају опште интересе и опште дужности,
целокупног војничког живота. Ако се беекарадтерност и у којој целина одговара за поступке појединаца".
усели једанпут у официрски кор, она толико и тако Утицај официра на војнике je велики. Примера
поткопа све основе војничког бића, да онда ту не р*ади посмотрите на егзерциришту неколико чета, ба-
може ни бити говора о доброти официрског кора па терија или ескадрона, па ћете опазити одмах, да у
ни о доброти војске. радњама и држању војника појединих јединица има
Кад je ђенерал. Клебер у времену француске ре- извесних уочљивих разлика. Те разлике' у радњама и
волуције при повлачењу свој.е војске издавао заповест држању појединих јединица леже у разлици погледа
мајору Шуардену (Schouard.in), да са својим бата- дотичних командира на оваке или онаке радње, на
љоиом обезбеди један мост, док војска не одступи, овако или онако држање војника. Па кад je овако на
узвикнуо je: „Иди и погини тамо с твојим бата- екзерциришту, а како ли се све то јасније исказује у
љоном"! На тај узвик мајор Шуарден одговори своме оним мучним и страшним тренутцима ратног доба, кад
старешини: „Разумем, мој ђенералу", — оде, и смрћу сваки појединац сваког тренутка очекује смрт, кад вој-
својом и смрћу својих 200 војника обезбеди уредно ници у своме официру гледају онога, који може све
одступање Клеберове војске. — Овако јунаштво може само ако xohe. А да би официр могао да задобије овакав
да учини само светао и чврст карактер и велики па- утицај на своје војнике, он мора правилно да уиотреби
триота, какав je био мајор Шуарден. надмоћније особине духа и карактера свог још у мирно
Карактер и патриотизам учинили су, те je и наш време приваспитавању и обучавању својих војника. Он
легендарни јунак из Крајине, наш нешколовани Хајдук мора редовно, поред осталог, да се брине о војничком
Вељко могао у мучним тренутцима своје отаџбине да благостању,
изговори оне знамените речи: „Тлаву дајем, Крајину Чим се' официри једне војске престану да брину
не дајем", — па тако и учини. Карактер и патриотизам о благоотању својих војника, па отпочну цео свој рад
побудили су и Бирчанина Илију, обор-кнеза испод Мед- да своде само на толо заповедање, онда je ту већ и
ведника, да пред лицем крвожедног Турчина у онако крај утицају њиховом на војнике; а кад уз то дође
очајном времену, у коме се Срби налажаху, преда- још и извесна надувеност, с којом понеки xohe као да
јући порез изговори познате речи: испоље и некакво господство над трупом, онда се
„Мехмед-ага, ето ти порезе, слободно може рећи, да су у тој војсци и официрски
„Сиротиња те je поздравила, кор и његов морални утицај на војнике на страшној
„Више теби давати не може, . низбрдици.
Сваки официр треба да се етара, да овлада душом
„Мехмед-ага, зар ћеш je бројати? својих војника, а то ће бити, ако им претходи при-
„Та ja сам je једном избројио!"
мером у свима добрим делима. „Официр не сме да
па да одмах изгуби и главу. окали живот; често пуша мора да се џзложи опа-
8*
116 117

сности више, него шшо Шо захтева сам циљ боја, само да студијама и размишљању о великим задатцима својим.
би подсшакао своје војпике ,на храбросШ. Вад се официр А кад то буде, лнда се у официрском кору туби по-
показује у бдрби као ванредно неустрашив и готов на требни идеални карактер као год и нужно до^тојанство
свако самоирегоревање, онда он Шом особином пробуђује његово. Официри у том случају постају обични мар-
у срцима војника племенитг пагоне, без којих се не л>иви грађани без енергичних и смелих подвига за
може постићи ништа велико". славу и величину своје отаџбине.
Да би официрски кор могао да одговори свом У опште држава треба да осигура официрском кору
узвитеном задатку, и да би могао имати јаког мо- угледан положај у држави, јер „ко се навикне у мирном
ралног утицаја на војнике и у најмучнијим и најстра- животу да важџ као нешто особито, тај he и у рату
шнијим тренутцима живота и рада, мора бити скроз сматрати за дужност, да се оиобито и понаша." Овако
идеалног карактера. и оволико одликовање официрског кора je природно и
А да би официрски кор могао да буде овакав, оправдано с погледом на изузетан положај официра у
мора и држава са своје стране да учини све, како би рату. У најстрашнијим и најмучнијим тренутцима кр-
се официрски кор уздигао на достојну висину. вавих ратова официри су они, који се највише жртвују;
Држава треба да створи официру и целом офи- од њихове енергије, смелости и самопожртвовања за-
цирскомкору безбрижан живот у погледу материјалном. виси част и слобода целог народа, na je за то и право,-
„Ни војсци ни отаџбини нису потребни такви официри, да се том реду људи у држави створи у друштву угле-
који нечујно и с тугом проводе живот, жељно очеку- дан положај.
јући онај час, кад he се ослободити терета једног Осем тога, држава требада уклони официре и
сјајног ништавила, па се одати мирном живљењу од војску од сваке политике и сваког учешћа у политич-
скромне пенсије у каквом тихом кутићу." ким догађајима земље, ако мисли, да они обоје остану
Ослободити официра од обичних свакодневних не- на доетојној висини свога великога позива. Српски
воља живота и немаштине, значи очувати му извесан официр и српеки војник треба да знају само за једну
део младићске бујности до краја његовог службовања, политику, а то je ослобођење и уједињење СрпсШва, и
јер добро материјално стање потпомаже одржавање ван те идеје за њих не треба да има друге политике.
физичке свежине и здравља. Држава je дакле дужна, Обезбеђујући на тај начин официрском кору угодан
да створи официрском кору и угледан и материјално подожај у друштву; васпитавајући га, да мисли је-
ооигуран положај, ако мисли, да јој тај ред људи по- дино о својим великим војничким задатцима и дужно-
служи корисно у најмучнијим и најстрашнијим данима, стима, потребно je особиту бригу поклонИти и питању,
у данима питања части и слободе свог народа. ко треба да уђе у кор официрски? Није сваки за офи-
Ако држава не могадне или не хтедне ни оволико цира.. Има породица, у којима влада растројство и мо-
да учини своме официрском кору, онда je неминовно, ралцо и духовно, и такве породице не могу никад
да he се и официрски кор са евим природно упутити дати доброг материјала за кор официрски. Скитнички
на јаче размишљање о томе, како he и на који начин живот и пука оиротиња, која долази из опште немар-
да задобије стално место становања, како he и на који љивости и лености за рад, убијају дух, а обилно и
начин да оеигура за се што већи иметак, па да тако раскошно богатство често развраћа омладину, те и
обезбеди и будућност своје породице. Доведе ли се такви домови у највише случајева не могу да буду
официрски кор дотле, да сем својих редовних послова врелом доброг материјала за кор официрски. Угледни
мора водити бригу и о осигурању будућности своје домови чиновнички, трговачки, занатдијски, као и до-
породице, онда he ее чланови официрског кора одати маћинске и задружне сељачке породице, у којима влада
пре старању о насушним потребама животним, него највећи морал и узајамно поштовање, домови у којима
118 119

се снаже и негују врлине, у којима се развија понос официр још .у младим годинама наоружа, овим и дру-
и идеали народни, такви домови могу бити врелом гим врлинама, несумњиво je, да he се ЕГ\СВОМ збиљом
доброг материјала за кор официрски, јер се код деце предатр озбиљној и непрекидној студији и раду на
самим примером родитеља и осталих укућана развијају образовању властитом и на образовању/и поучавању
општа морална осећања па и осећање дужности. својих подчињених. У овом дакле случаду и официр-
Главна одлика официра у мирно доба, поред нај- ски кор поћи he најближим и најсигурнијим путовима,
свесрднијег и најревноснијег обављања њихових дуж- који воде слави и величини војске и народа.
ности по командама и штабовима у погледу вежбања Сем овога, што je речено до сад, има још један
и усавршавања за ратне циљеве јединица, које су им чинилац, од кога зависи, да ли he официрски кор до-
подчињене, треба, да je непрекидни рад и озбиљно сту- иста бити достојан представник војске, и да ли he y
дирање у циљу властитог усавршавања за свој ве- том официрском кору ићи све оно и онако, како би
лики задатак у рату. Официр дакле треба да ради, се хтело и желело. Тај чинилац јест врховна војна
непрекидно да ради, а поље његовог рада проотрано управа — лшнисшарство војно, на челу кога стоји
je. Кад официр сврши школовање, не треба да замишља, министар војни као представник војске мирног вре-
да je свој занат испекао са свим, па онда да ее преда мена. Од њега и преко њега у опште војска добија
уживању и нераду; он треба да зна, да су области ње- своје специјалне законе, прописе и највиша наређења.
гових знања најраспрострањеније, да оу најтежи, нај- Веома много зависи од тога, какви су закони, про-
мучнији и најопаснији путови његовог службовања, писи и наређења, и како се све то примењује у војсци.
и да се он на тим путовима мора сусретати више Несумњиво je, да се примена закона и осталих про-
него и један други ред људи у друштву са страшним писа, нарочито у младим и још несређеним војскама
препонама, са очигледном могућношћу, да и себе и више—мање повија према личним схватањима а и
овоју команду сваког тренутка може изложити цоги- личним расположењима представника војске, и то тако
бији. Оно истина, погибија може да наступи као пот- иде све дотло, док војска једном не стане на чврсто
пуно природна последица и правилног рада, па да земљиште укорењених правилних и одлучних погледа
уроди ипак добрим плодовима, и онда у томе случају на њено властито биће и правилан целокупан ток њених
припада слава и захвалност и официру и његовој ко- дужности и њеног усавршавања. Тад ое војска сре-
манди, али исто тако погибија може да буде после- ђује, развија и: усавршава по принципима ратних иску-
дица неумешности, непознавања и невештине у савла- става, која су стечена у старијих и већих војсака, а
ђивању извеоних препона, у употреби згодних тренутака на послетку донекле и по својим традицијама. Срећне
у ратним радњама, те онда дотични официр навлачи су оне војске, које се по Историји свога бШа налазе
на себе гнев и осуду и своје команде и свога народа. eeh џ епоси властитог развијања и унапређивања, а
Каква дакле грдна разлика по последицама може да не у епоси повијања по личним прохшевима виишх
се покаже код спремног и неспремног официра! инсшанција војне управе. —-
Да би официр могао да настави студије по свр- Карактерне, енергичне и талентиране официре
шеном школовању, и да би се усавршио у свом послу,. треба подржавати и истицати, да би се те и друге
он треба да живи скромно и просто, да презире гиз- врлине у њих још јаче развијале, а да би се и други
дање и раскош као нешто иедостојно војника и инте- на те одлике побуђивали. Треба бити убеђен у истину,
лигентног човека. Официр треба да je строго моралан да ее обично чврсти карактери са другим одлич-
-и частан у сваком погледу, да je племенит и узвишен, ним особинама. код појединаца појављују на такав
да je носилац народних идеала; интереси његови треба начин, који напредовању личности у мирно време
да су иетоветни са интересима народним. Ако се више сметају него што потпомажу. Па кад се то зна,
120 121

онда треба енергично сузбијати све оно, ш-то би таквом личном примеру свога рада, по личном ^аукхвритету,
напредовању*сметало. Јер прошла су она времена, када кога они имају и по утицају, који задобијају.
су нзвесне оддике појединаца избијале нагло на по- „Официри су чувари и творци војничког духа, вој-
вршину независно од околности, у којима су се на- ничких убеђења, њихивог поноса и њихове енергије/'
лазиле. Појава данашњих уређених војсака и других На послетку може се рећи у опште, да моралне
друттвених прилика веома јако ограничавају поље особине официра стварају моралне особине војника, и
личне енергије и личних утицаја. да те две особине морају се слагати у пуној мери.
„Данас способност трупе стоји у тесној вез# са Но, моралне одлике официрског кора морају да буду
.способношћу војсковође, него што je то било до.сада. на већем ступњу, јер официри сем физичког напре-
Само се на челу оне војске могу наћи добри ђенерали, зања треба у рату да владају далеко јачом и умном
у којој владају здрави односи. Овима пак пут je за- и моралном снагом и над самим собом и над целим
творен, чим се у војсци појави фаворитизам/ дух ли- својим подручјем, јер нису забадава говорили још стари
цемерства и партизанства, или се улагивање почне Римљани: „Боље je стадо овнова, које би предводио
да цени више, него отвореност и чврстина убеђења." лаф, него сшадо лафова, које би предводио ован".
У војскама још несређеним и на послетку у вој- Значај официрског кора je далеко важнији у да-
скама, у којима се убеђења многих чланова официрског нашњем времену с обзиром на огромне масе ввјске и
кора повијају према прохтевима виших војних инстан- на кратки рок службовања под заставом, него што je,
ција, кад даровити појединац навуче на се антипатију то било пређе. Само спремни официри и сшални по-
кога од виших претпостављених, онда то повлачи за дофигџри, јаки умом а богати моралом, јвсу истинити
собом читаве гомиле ласкаваца, који су склони, да на носиоци војних традиција, дисцгтлине и Шехничких
омрзнутом лицу укажу и на најмање махне, које управ војних знања.
никоме и не падају у очи, па да сумњиче или чак и да Моралне и умне особине појединих команданата
одричу потпуно одличне особине и заолуге дотичног и ђенерал-штабова имају врло јак значај код еавре-
лица. Повлађивањем таквим неоправданим насртајима мених војсака, што се најјасније виделоу рату 1870.—71.
на поједине чланове официрског кора срља се потпуно године, кад су рад и јака иницијатива појединих подчи-
у пропаст. Запостављање појединаца ма у коме виду њених команданата често замењивали нерад и колебљи-
из разлога личне антипатије или из разлога кукавич- вост виших команданата. Тако, иницијативом подчиње-
ког и ниског оговарања и клеветања врло често до- них команданата дошло се 6. Августа до боја код Верта;
несе ту последицу, да се много пута и преко воље 16. Августа'код Марс-ла-Тура, и благодарећи тој ини-
свих протура у предње редове незнање, неспрема, бес- цијативи претворила се у победу катастрофа, која ј"е
карактерност и општа неподобност на очигледну и претила III. корпусу Алвенслебена. Благодарећи ве-
општу штету целе војске. Где буде тога, онда ту не ликој радљивости нижих команданата лтске и III. не-
може битк ни говора о доброти и ваљаности официр- мачке армије претрпела je катастрофу армија Мак-Ма-
ског кора а још мање о доброти и ваљаности вој- хонова 1. Септембра под Седаиом, na je принуђена
ске, јер: била и да капитулира, ма да je утицај вишег коман-
„ Официри једне војске јесу душа шела, чија je довања с немачке странебио тако ослабио, да je могло
глава главпи команданш. лако бити, да ту страдају Немци.
„Официри припремају, стварају, одржавају и раз- в., Вештина вишег командовања. У данашње je
вијају до максимума интензивнооти моралне особине време веома потребна вештина вишег командовања,
војеке. Они врше овај утицај по принципима, које они јер се данас крећу на бојиште огромне масе војске.
размножавају, по традицијама, које они одржавају, по Уз природни дар виши команданти треба да имају и
122 123

јако техничко знање иу опште јаку научну подлогу. опште те две појаве не стоје у правој сразмери. Има
У колико су год веће масе, у толико je сложенија и војсака, које су за све време и најмучнијих ратних
примена стратегијских и тактичких цринципа у свему прилика увек биле и остале потпуно дисциплиноване,
пространству и времену, а уз то je после и теже испра- и ако су све законске строгости у т.ој војсци приме-
вити већ једном учињене погрешке, па с тога мора њиване у најхуманијем виду. Има опет случајева, кад
да се употреби највећа -обазривост у почетку ратних •дисциплину нису могле појачати у извесној војсци ни
:
радњи, а то може да учини само даровит човек и најтачније примене најоштријих и најстрожијих закон
научен војсковођа. ских прописа.
Тешка покретљивост (инерција) данашњих великих ' Дисциплина захтева од војника да жртвује и евој
маса војске je врло велика, па још овако огромну маоу живот за спас отаџбине, а то je већ далеко суровије
кренути и упутити неким новим и унапред непред- искушење, него што би ма који појединац могао имати
виђеним правцем, требају огромна напрезања, нарочито у обичном животу. То je дакле нешто необично за
још онда, ако за то извршење недостаје довољно про- сваког човека, па ма он био из средине културног
стора и времена. народа или из средине каквог дивљачког племена.
г., Спрема и обука војничка. — Да ли je y мирно Вештина je дакле у томе, да се то што je необично
време -извођена рационална обука и васпитавање вој- представи војнику некаквим начином као нешто обично
ника најбоље се огледа у ратно време, кад војска и лако, те да он то сматра чак као нешто природно.
много пута ради оно и у онолико, у колико je чему У колико je морал код једног народа на вишем ступњу,
научена у миру. Исто тако она често ради у рату и у толико he се лакше моћи ово необично у дотичној
много горе него у миру, јер у рату на војску утичу војсци да представи војнику као нешто обично и
ратни ужаси и друге бојне околности, те je ремете у природно.
раду. У највише случајева пешадија као најглавниј-и Да се неко реши да погине, треба да зна, зашто
и најмногољуднији део војске испада често најнеспрем- he погинути; да би војник радо погинуо за отаџбину,
нија за то, што je y мирно време оптерећена грдним треба да je заволи, као што родитељи заволе своју
опоредним елужбама, па у томе оставља велики број децу, па у часу опасности гину без размишљања ради
необучених војника, а то стање врло често не виде спаса њиховог. Да би пак војник заволео своју отаи-
позвани чиниоЦи. С тога je потребно о овој околности бину, треба да му je отанбина у миру и отац и мајка,
водити озбиљна рачуна, а у ието време трајно на томе треба да га воли као мајка чедо своје, треба да га
радити, да се сваки војник, био он ма кога рода храни и оДа зла брани, треба у опште да му да све
оружја, спреми потпуно у мирно време у свему ономе, угодности, које би учиниле, да му je живот у отан-
што му je потребно за рат. бини мио и драг. Само весео и потпуно задовољан
д., Значај дисциплине у војсци. •— Неоспорна je војник полетеће одушевљено у бој, да радо погине за
истина, да je појам о доброј војсци у врло тесној вези своју отаџбину.
с појмом о доброј дисциплини, јер je познато и из Војнику у опште треба да je његов позив нешто
Историје, да су бивале најхрабрије оне војске, у којих што je најсветије. Овакви појмови не даду се олако
je дисциплина била тако рећи усељена у душу војиичку. улити у душу војникову-; за то треба много труда,
Под дисциплином се обично разуме правилно одр- умешности, личног пожртвовања и примера и довољно
жавање реда и поретка у команди помоћу тачне при- строгости; ту je потребан и закон са јасним пропи-
мене законских прописа. Али се дешава врло често. да еима, како би се извршивање заповеети сматрало као
између примене строгих законских пропиеа и реда и нешто безусловно потребно. Непослушност мора се
поретка у команди нема никакве сагласности, и да у одмах казнити, ма у чему се она појавила, али само
124 125

строго справедљиво. „Захтевање, да буду подједнаки до велике забуне, а нарочито онда, кад смо прину-
у поолушности и виши и нижи, јако снажи дисци- ђени били, да у редове своје војске примамо и странце,
.плину у војсци. Пример дејствује много јаче, него на- који не разумеваху наш језик, па се често дешаваше,
писана или изговорена реч. Кад војник опази, како да војници појединих команада не знађаху ни ко им
слушају његове старешине, тако ће чинити и он. У je у опште претпостављени старешина. Ову забуну по-
осталом није главно слепа послудшост старешине, који јачаваше и оно стално распарчавање и пребацивање
што заповеда, већ ова послушност на првом месту појединих ондашњих бригада па чак и батаљона из
треба да буде послушност према самој служби." дивизије у дивизију. Но све je ово ондашња наша
Озбиљним радом и официра и војника треба ство- млада војска ипак сноеила са примерном послупгаошћу.
рити такву међусобну везу између њих, да во.јник до- Традиција и другарски дух могу се само онда ду-
бије потпуно и убедљиво уверење, да га његов ста- боко укоренити у једну војску, ако се официри по
решина неће никад напустити нити изневерити ни под трупама не мењају често и без јаке потребе. Ово се
1
каквим условима, већ да he заједно са својим старе нарочито односи на оне старешине, који обучавају и
шином и својом трупом подносити све ратне тегобе и васпитавају војнике. Сталност старешина јест једно
у најмучнијим тренутцима. Тако he војник смело гле- од оних средстава, које ствара безусловно поверење и
дати смрти у очи, јер he бити уверен, да то исто чини самопоузданост и у војника и у официра, а тиме се
и његов и старешина и друг, и видеће при том, да му поред осталог и најпотпуније подилази истини: „Еад-
у раду примером претходи његов старешина. То уну- моћност, коју имају дисциплиновани војници над не-
трашње осећање солидарности одржава везу између дисциплинованим масама, у главном je поеледица по-
старешине и војника и онда, кад нестане реда, кога верења, које сваки појединац гаји према свом другару."
закони ипрописи налажу, пошто je надзор често не-
могућ услед узбуђења и комешања у борби: Другарска Па кад je оволики и оваки утицај дисциплине на
дужност и част војничка спајају се у чврсту одлуку: ваљаност војске нарочито за ратна предузећа, није ли
пе изостаиш од другова. онда оправдано узимати и овај елеменат у обзир ири
Поред осталог ето томе треба тежити васпита- претресању питања о подобности војске за извесне
вајући и учећи војнике у мирно доба, ратне циљеве. — -
У ратно доба има толико разноврсних околности, Џ, Наоружање. — И наоружање утиче до извесног
које се често не могу ни да предвиде, а које могу да отепена на морал непријатељских трупа, ау исто време
поколебају и најбољу дисциплину, али све оно што оно je јеДан од услова, који утичу на задобијање
се може да избегне, треба редовно избегавати, као што битке. С тога je потребно, да се и тај елеменат ре-
су: напрезања, која превазилазе човечју моћ, неоправ- довно узима у обзир, кад се говори о подобности
дани и узалудни губитци и у опште сваки некорисан војске. Не треба заборавити, да лоше и несавршено
замор, без кога може бити. У рату треба избегавати оружје непосредно рђаво утиче на самопоуздање самих
цепање и распарчавање појединих јединица, а ако баш војника.
и наступи потреба за то, онда то чинити у што мањој Треба се дакле старати, да наоружање своје вла-
мери. Ништа горе ни штетније није, него кад у ратно стите војске ни у чему не изостаје иза непријатељског
доба види једна.трупа., да јој се уместо досадашњег иаоружања, јер je оно донекле и залога за победу,
команданта на једанпут појављује неки други, кога пошто, сем осталог, уздиже и морал у трупа у тако
она не познаје. Услед крајње оскудице официра у на- судбоносним и критичним тренутцима.
шем рату 1876.•—77. године често мењање чак и нижих После битке код Требије и Тразименског Језера,
команданата доводидо je ондашњу нашу младу војску разбивши Римљане, Ханибал je пред битку код Кане
127
126
Војнички великани, којима су несумњиво ова пи-
своју пешадију наоружао запљењеним римским ору- тања била потдуно јасна, исто су тако ретки, као год
жјем, јер je веровао, да je савршеније римско оружје. што су женијални људи ретки и у другим гранама
У другој половини рата од 1870. и 71. године људских послова и наука.
Немци су велики део своје пешадије наоруЖали оте- Сад да кажемо Неколико речи о стварном односу
-тим француским шасповљачама. између броја и каквоће војске!
У рату од 1878. године Скобељев je своју 16V — Број (количина) војске с обзиром на економске и
пешадијску дивизију наоружао отетим турским пу- друге материјалне прилике једне државе врло често
шкама система Пибоди-Мартини. иде на уштрб каквоћи војске, према чему je увек добро,
У рату од 1876.—77. и 1878. године наша je вој- да се с мало већом обазривошћу приступа повећавању
ска у извеоним приликама показивала велику одваж- војеке, и ако број војске у рату игра у највише при-
ност и упорство у одбрани положаја, и ако je y ве- лика пресудну улогу.
ћини била наоружана пупшама, које се пуне озади, но Каквоћа војске, као што je познато, може заме-
које су биле много лошије од пушака у Турака. Ј а у ко- нити недостатак у броју, али само до извесних гра-
лико ли би и наша војска билаијачаихрабрија, да je сва ница. Наравно и сада, као и у време Карла XII., шака
била наоружана бар приближно једнаким оружјем, какво одличне војске није се нити би се могла с успехом
je било у Турака, па да je било још и боље?!! Наши борити са неисцрпним средотвима Русије, Пољске и
војници тог доба — чиото народна војска, еа свима Саксоније онога времена.
њеним. ондашњим моралним одликама, осећала je, да Али изгледа, да у данашње време почиње да
je у погледу оружја била за тај рат скоро са свим преовл.ађује наклоност к мишљењу, да треба да буде
заборављена, па се појединци нису ни устручавали, велики број војске, као да би се хтело рећи, да у да-
да то- своје осећање и изјаве, наводећи, како они без нашње време масе значе много више него каквоћа
своје кривице морају да подлежу дејству, а они сами војоке.
не могу ништа да поправе. Ништа није горе, него кад Проучавајући најновије ратове као да би се могло
у некој држави овлада захтев неке штедљивости, а и веровати пре обратно. На' мајнском војишту Немци су
друге заблуде у погледу војске и њеке спреме! Так- 1866. године победили далеко многобројнијег непри.-
вој се држави доцније свете догађаји. — јатеља с мањом војоком, na je то исто било и на ческом
Резимирајући све напред речено о разним еле- војишту. У 1870. год. Немци нису имали Бог зна ко-
ментима, којп чине јачину војске, јасно се види, да лико више војске, него што су имали Французи, па
je то питање важно а и доста сложено, као и да би шта више у другој половини рата бројна надмоћност
било погрешно, ако би се у опредељивању те јачине била je на страни француске војске, па ипак Немци
узимао у рачун само број војске. се у борби с њима ни издалека нису напрезали оно-
Ако у једној војсци не буде довољно којега од лико, колико су се напрезали у првој половини рата.
ових елемената, који утичу на одређивање јачине њене, Довољно je ако напоменемо, да су Немци у борби
онда je потребно да се увек узима то у обзир, па тек с регуларном француском војском за четири недеље
на основи тога да се одређује иброј војске са кое- изгубили 78.000 људи, а за све време последњих 5
фицијентом, који одговара извесној комбинацији тих месеци у борби са нередовном војеком изгубили су
свега 51.000 људи!!!
елемената. —
Ово je посао доста тежак, па зато и веле сви Оно истина и Фридрих Велики je изгубио битку
код Колина са својих 30.000 одличних војника, према
који не улазе дубље у суштину ратних радњи и вој- б
Р°ЈУ °Д 50.000 аустријске војске, као ГОДТЈ Наполеон
них задаћа, да je решење војних питања у опште
лака ствар.
128
129

што je 1813. године изгубио битку код Липиске (Лајп- према свом другару. Није остао без рђавих последица
цига) са својих 160.000 опробаних ратника противу ни онај поступак, кад je пред рат 1885. године код
280.000 савезничких. Два дакле женијална ратника нас било наређено, да се у свима ондашњим активним
подлегоше у борби два пута јачој снази непријатељевој. пешадијским пуковима укину први батаљони, а офи-
Али ипак узимајући у обзир усавршавање оружја цири и људство да се расподеле по осталим трима
и увећавање губитака, које војока мора да поднесе у батаљонима, као год што није остао без рђавих после-
сукобу с непријатељем у одсудним тренутцима, мора дица и поступак Данаца пред рат 1864. године, када
се доћи до закључка, да he и у данашње време, ири су дотадашње батаљоне поделили, да би добили дупло
осталим једнаким околностима, успех бити на оној већи број ратних батаљона. — О овој појави треба
страни, која буде имала војску јачих моралних осо- водити озбиљна рачуна, па бити веома обазрив. Туга-
бина, која дакле у тако судбоносним тренутцима може љивост овог питања и изазива оволика; напрезања, да
слободно и са самопрегоревањем да погледа смрти у очи. мирнодопски састави поред осталог што више и што
Поклањати много пажње броју једне војске може јаче одговарају саставима ратног доба. У осталом, ни-
и нехотице наопако да утиче на војне старешине, који коме никад неће бити на одмет бројна надмоћност
при сударима са непријатељем, прецењујући вредност војске, али треба да je њена жива сила прожмана и
овоје бројне јачине, неће хтети много да полажу на јаким моралним особинама, јер се тиме на послетку
властиту вештину и моралну јачину својих трупа. излази на сусрет начелу модерног ратовања: „бити
Каквоћа војске неке државе у директној je за- јак колико je год више могуће у сваком погледу на
висности од њеног броја. У томе мора да постоји пот- месШу, где треба."
пуна хармонија. Број војске мирнога времена, сем Средства за вођење рата. — Значај рата у животу
осталог, зависан je од економских и др. прилика у еавремених држава довољно je познат у данашње
држави, на основи чега се и одређује јачина' кадра. време, а и ми смо се у неколико дотакли узгред тог
Ако кадар буде већи по броју а слабији по саставу, питања у почетку ових предавања.
извесноје, даћемобилизованавојска битирђавекаквоће. Изучавајући живот појединих народа долази се
Свакојако, природне особине становништва, кар са свим природно до закључка, да карактер — вид —
што je раније напоменуто, имају јак утицај на моралну кулшуре једног народа опредељује донекле и његову
каквоћу војске, при чему организациона и администра- способност за вођење рата. —
тивна страна игра доста важну улогу. Земље, предели и читаве државе, које имају ка-
С обзиром на економске прилике ни једна држава питалистич'ку организацију, чија се сва култура са-
у миру не може држати толико официра, подофицира, стоји у огромним кадиталима и разностручним тех-
војника и штабова, колико би јој било потребно у вре- ничким средствима, неспособне су за дуже ратовање
мену ратном, већ нека мање нека више мора извесан без јаког унутрашњег потреса, и могу да се нађу у
број кадровских официра, подофицира и војника да току дуготрајнијег рата у једном безизлазном стању
издваја из својих дотадашњих делова, и да попуњава односно потребних животних намирница како за ста-
ново формирате јединице и штабове за ратно време. новништво тако и за саму војску. Ово бива поглавито
При овоме не треба заборавити, да je веома потребно,. у пршшкама незгодних трговинских или иначе непо-
да се и у ратно време очувају јединице, које су биле вољних односа са суседним државама, из којих би ее
и у мирном добу, јер целање јединица не само што могле набавити нужне потребе. У таквим приликама
веома много худи дисциплини, него самим тим но- дотичне војсковође још у самом почетку рата морају
влаче се за собом још и веома неповољне последице: тако рећи да изнуђавају од свог становништва нај-
губи се оно узајамно поверење, које сваки војник raji^ већа напрезања у сваком погледу, а у исто време да
СТРАТЕГИЈА 9
130 131

омогућавају одважним операцијама, да се рат сврши на ону страну, која je y даном тренутку за њега по-
што пре. вољнија, према чему избор места аи времена за на-
Напротив земље и предели са природном кул- пад зависи од његове воље, а и у односу употребе
туром налазе се у са свим другим приликама; и у снаге такође je y бољим приликама.
њих he се свакојако осетити оскудица новчана у јачој На иослетку у Тактици одбрана има и неких до-
мери и оскудица техничких средстава, али с друге брих страна (тачност, правилност ватре), али се и то па-
стране рат не може да изазове јаке потресе у ста- ралише трајним и све већим уеавршавањем ватреног
новништву и у војсци у економском смислу, па оу с тога оружја, jep y колико ватрено оружје тера даље, у
такве земље далеко способније за дуготрајну борбу, толико je лакше нападачу, да масира артилерију, и
(рат Бура и Енглеза). да усредсређава ватру.
Ератко уиоређење офанзивног и дефанзивног начина На послетку, одбрана има и својих добрих страна
рашовања. — Студијом ратне Историје за решење овог са стратегијског гледишта у толико, у колико се онај,
питања долази се до уверења, да су све чувеније вој- који се брани, налази у близини својих средстава; у
сковође избегавале одбрану, а врло често наступали колико више одступа, у толико се његова снага све
и нападали, и ако су имали знатно мању снагу од више прикупља, средства умножавају, а то све бива
непријатеља. Узрок je овоме пре свега психолошки. обратно, код оног, који наступа. Али о погледом на
Сам полазак у сусрет непријатељу војници већ моралне незгоде пасивну одбрану СтраШегија одриче
сматрају као некакву снагу и жељу за радом. Само као самостални начин ратовања.
ово осећање ојачава снагу у сваког човека. Према Истина не може бити ни нђпрекидног нагтупања
овоме активан рад — наступање није ствар метафо- у свима приликама ни код одлучних наступних радњи,
ристичка, већ управ он еам собом ојачава физичку јер би то, поред осталогу значило осудити себе на
снагу људи, према чему: „не Шреба биШи баш Шолико трајно растурање снаге и слабљење удара и онда, кад
снажан, да би наступао, колико шреба насШупати, то не би.морало да буде.
да би био снажан — јак," а то he рећи: рад, крепи Разматрајући офанзивне ратове или нападне битке
душу човекову, а нерад je угушује. Наполеонове види се, да je он редовно наступао само
Код дефанзивних дејстава са свим je обратно'. У на главним војиштима, а на споредиим се бранио, као
одбрани: „војска од камења и машина тражи оно, чега год што je и у биткама усредсређивао своју надмоћну
оно нема, тражи дакле „одважности." Одбрану оу од-' сна"гу за -удар у најважнијим тренутцима на важним
бацивале све велике војсковође. Одбрана je израз тачкама бојишта, а на осталим ограничавао се на де-
плашње, („подлал оборона"), говорио je често Суваров, монетрације или одбране.
дубоко појимајући значај различитих елемената и на- На тај начин je потребно и у СтраШегији као и
чина ратовања. у Тактици изучавати одбрану као врло важну до-
Па и сама реч одбрана исказује неку врсту сла- пунску врсту борбе зарад добитка у времену, које je
бости, а према томе и плашљивости. врло често од пресудног значаја у ратним радњама.
Ето на основи чега, поред свега осталог, сви при- На основи довде реченог долази ее до закључка,
дају далеко већи значај офанзивним радњама у рату. да je потпуно некорисно разматрати питање о спа-
Нарочито у Стратегији одбрана je далеко тежа јању стратегијског наетупања с тактичком одбраном и
операција, с тога, што се воља браниочева подчињава обратно, јер су одбрана и наступање како у Стра-
вољи нападачевој. Бранилац мора да буде спреман, да Шегији тако и у Тактици међу собом испреплетани,
одбија нападе са свих страна, с којих може у опште и сливају се једно у друго у зависности од 'тока
да наступи опасноот. Нападач пак управља, своје ударе догађаја.
9*
132 133

Године 1870.—71. Немци су са знатно јачом снагом У реду спремања у добу мира морају се пред-
грунули на територију Француске у првим данима видети и студирати и ратни планови за све могуће
месеца Августа, и одважно наступајући они су учи- политичке прилике у погледу оуседних држава, извр-
тавом низу упорних сукоба и битака тако рећи уни- шујући по том све оне претходне припреме и послове,
штили царску војску, од које je једна била затворена о којима смо говорили раније.
у Мецу, а друга била принуђена на предају код Се- За то дакле треба имати у виду и могућност
дана. У току месеца дана Француска je остала, тако рата са сваким својим суседом; треба проучити по-
рећи, без војске на отвореном пољу. Блокирајући Париз литичке прилике, које у опште могу да доведу до рата;
победоносни Немци су тада прибегли одбрани противу треба се обазрети и на сва питања оних држава, које
незнатног непријатеља у прво време а после против не би узимале непосредног учешћа у.борби, па испи-
изнова формираних великих војсака из провинција, тати и то, како he се владати савезници једне и друге
с којима je борба вођена читавих пет месеци. Овај при- стране, и т. д.
мер показује с почетка сјајно наступање по резул- У опште ратним планом морају се предвидети сви
татима противу одличне војске, које се најзад завршује могући начини непријатељских радњи, па према њима
одбраном противу незнатног непријатеља, (незнатног удесити и овоје контра — радове. како за офанзивне
по квалитету). тако и за дефанзивне операције, ако бисмо били при-
У осталом, тако су завршене и чувене офанзивне нуђени на њих. Уз то je потребно још, да се у опште
операције Наполеонове у ратовима 1805. и 1806. године. предвиди и простудира екеплоатисање свих потребних
Останак у Брину 1805. год. до битке код Аустерлица средстава, како би се тај план у своје време могао
и зимњи застанак 1806.—1807. у Млави и Варшави привеоти у дело, те да у времену објаве рата не буде
до прејсишејлауске битке показују, да и велики стра- пометње, колебања и узалудног тумарања на штету
тези, појимајући добре стране офашивних • радњи на времена и нужне јаке присебности у тако судбоносним
главном војишту, ипак су бивали принуђавани на за- тренутдима. — Величина снаге за рат треба да je већа
стајкивања за извесно време, кад су то изискивале од непријатељеве, како би се том надмоћношћу оси-
нарочите прилике и околности, које je неминовно по- гурала победа над непријатељем. Победа je само онда
требно увек познавати до крајњих граница могућности. важна, кад je одржата на главном војишту над нај-
важнијим непријатељем, па за то треба концентри-
Имајући у виду моралне користи од наступања сати на главном војишту најглавнију своју снагу.
Стратегија може само препоручити наступање у Таква победа може да принуди непријатеља, да
свима случајевима, кад год за то-буде згодних при- се одрече добитака извојеваних на споредним во-
лика и околности, али при одбрани ловити сваки јиштима.
згодни тренутак за прелазак у наступање. Према томе, и у Стратегији као и у Тактици,
3., Стварање стања и попожаја, с кога tre војска отпо- принцип одлучних победа на важним местима у нај-
чети своје ратне радње, ипи коначно утврђивање основне важнијем тренутку има врло великих користи.
идеје ратног ппана. — Пошто смо начисто са излагањем Најважнија тачка у Стратегији увек je на главном
гледишта о врстама или начинима ратовања, треба војишту, т. ј. онде, где/се налази: најглавнија и нај-
да додамо сад, да je ратни план дужан, као што смо јача снага непријатељска, а у коалиционим радовима
казали раније, да одреди и број еојске (снагу) зарад онде, гдесе налази војека најважнијег члана коалиције.
решења иетакнутог политичког циља, а уз то да Отуда и видимо, да су сви ратни великани у
определи и регулише још и групжање Ше снаге на највише случајева главне своје масе истурали на
војишту. главна војишта у циљу, да, дохвативши у своје руке
134- 135

иницијативу рада, груну одважно на главног непри- Да видимо дакле шта су то у опште операцијски
јатеља, а на војишта другог реда избацивали су нај- правци?
потребнији део војске, не зарад каквог великог успеха, Да би војска могла у овГште да постигне свој
него да би одржали у својој власти дотични део во- ратни циљ, мора да се креће с места на место, а за
јишта — просторије, бар дотле, док се не свршИ посао њом треба да се вуку и све потребе њене. Ово кре-
на главном војишту, где се имају да одиграју пре- тање војске и њених потреба бива у појединим прав-
судни догађаји. цима и путовима. Према томе, правци и пуШови, ио
Као најбољи пример за горе наведено могу да којима се крећу војска и њене потребе, зову се. у опште
нам послуже планови Великог Наполеона за рат 1805. операцијски правци. Железнице и водеии путови та-
и 1809. године, а тако исто и план Молтков за рат кође се могу употребити као операцијски Правци, али
1870. године, о којима ћемо говорити доцније. то бива еамо у изузетним приликама, но они су с друге
Сад пак да пређемо на разматрање теоријских пи- стране најудеснији комуникациони етаџни правци. по
тања о операцијским правцима 1Гњиховим условима, којима се вуку само потребе, јер се по њима може да
како бисмо могли доцније што подробније да проучимо превуче врло много и брзо свих средстава и потреба
офанзивни и дефанзивни начин ратовања. за војску.
Војска je најспремнија за сваку бојну евентуал-
ност, кад се креће iio више добрих упоредних путова
Начелна разматрања о операцијским правцима. на извеснсј зони толико пространој, да се колоне могу
Део теоријски узајамно помагати, и колико je год ових праваца више?
саобразно величини војске, у толико je-боље.
Сваки рат или ратни поход састоји ое из једне
или неколико битака; свака битка из једне или неко-
Класификација операдијских нраваца.
лико операција, које саме собом представљају извесан
завршни период, почињући од стратегијског развоја I., Прост операцијск*и правац. — Потпуним напре-
војске на полазном фронту операција, па до последњег зањем све снаге и средотава зарад постигнућа једног
решења операције победоносном битком, ако се у опште јасног истакнутог циља укупном снагом најбоље се ка-
буде успело, да се изврши и обухватање разбијене рактерише стратегијска вештина, а у исто време у
војске, а ако не то, онда енергичном експлоатацијолг томе се баш јасно огледа и начин дејствовања по
одржаШе победе, предузимљући опште гоњење непри- иростом операг^ијском правцу..
јатеља на бојишту и целом војишту. Кад се војска креће по једном или цо више ира-
Оснрвном идејом сваке операције, према своме ваца, кад je под једном командом. кад има један за-
циљу и правцу, одређује се и дотични ouepaifujcnu једнички циљ, и кад се са евих тих праваца може да
правац, јер je он ii саставни део сваке операције. екупи уједно у току једног дана за битку, онда се за
Од правилног избора операцијског правца зависи таку војзку каже, да дејствује простим операцијским
цео исход операције са свима његовим последицама; правцем. У том правцу je дакле оличено потпуно је-
то je дакле један од врло важних чинова стратегиј- динство ouepaiftije и дејство укупном снагом. Прост
ске радње. дакле операцијоки правац представља једну поШпуну
• Операцијски правац, опредељен општом идејом нераздвојну у широком смислу операцију, па макар
операцијал садржи у себи и све посебне идеје, које ее војска кретала неколиким операцијским правцима,
проистичу из главне идеје. као што je радио Наполеон за време улмске операције,
137
136

где je имао 5—6 операцијских праваца; или за време Овојеутоликооправданије, у колико ее скоро увек
. операција од Улма ка Бечу, где je дејствовао по трима налази тачака, које и не леже на главном операцијском
операцијским правцима, или најзад 1809. године од правцу, али ако непријатељ заузме те тачке, онда то
Регенсбурга ка Бечу, када je такође дејствовао по има утицаја на ток рада и на нашем главном опера-
трима операцијским правцима, и т. д. цијском правцу, нарочито у одлучном тренутку. (Зашто
Прост операцијски правац са јединством мисли и није довољно огарантован правац Ржана—Комштица у
јединством у операцијама и чини идеал Стратегије, рату 1885. године, него се морало повлачити и еа
који се отледа у дејствима односно малобројне војске Сливнице у одлучном тренутку?!). — Неопходноје дакле ,
Александра Македонског и Ханибала од КарШагене. обезбедити такве тачке нарочитим одредима војске
У осталом, у даљем току времена и у њих се приме- с обзиром на важност тих тачака и на њихов утицај
ћује, да je било поделе снаге, да би се завојевало по- на даљи ток догађаја. —
јединим државама или областима. Али са увећавањем Издвајање нарочитих одреда од главне енаге с раз-
војсака и са тежњом за многим политичким задатцима ним циљевима, сем неизбежних случајева, била би очи-
подела снаге а често и подела задаћа, намењених гледна погрешка само тада, ако њихови диљеви не би
засебним деловима војске, изазивала je и изазива не- стајали ни у каквој вези са исходом дејства на глав-
опходну употребу сложених операцијских праваца. ном правцу војишта. У том случају дакле рушило би
У том случају не остаје ништа друго главном ко- се јединство у операцијама (операцијска унутрашња
манданту, него да се свима силама напрегне, те да у целина) као једно од првих задаћа етратегијске вештине.
најважнијем тренутку на најважнијој тачпи прикупи У сваком случају деоба je сиаге израз распола-
по могућству сву своју снагу. гања с великим маеама војске, т. ј. ко хоће да деј-
„Један једини батаљон на бојишту у згодном тре- ствује у више операцијских праваца, мора имати
нутку може имати пресудни утицај на исход борбе," доста еојске.
— рекао je Наполеон. Дакле, главна и основна вештина водити рат у
Судећи по овоме могло би се рећи, да би одва- данашњем времену јест у томе, да се војна снага часом
јање и најмањег дела војске од главнине било једна дели а часом уједињава у једну целину, и то делити
груба погрешка. Али треба знати, да успех. главне војску онда, кад je могућност, да се том деобом до-
еиаге паралише мање недаће, те с тога би било мо- добије еигурност главне операције, а ујединити вој-
гуће, да се и не обраћа велика пажња на неке не- оку ,онда, кад je могућност да се изведе у бој што
знатније тачке војишта, које би биле у опасности; шта већа маса војске у извесном времену и на извесном
више било би могуће помирити се и са извесним гу- простору, да.би се тиме показала надмоћност према
битцима извесних просторија, само да се не би издва- непријатељу и добила битка.
јало ништа од главне снаге. Али у том погледу не Према овоме, подела снаге као год и дејство по
треба терати ни у крајноот. Треба имати на уму, да неколиким операцијским правцима појављује се у рату
се са свим ретко може израније тачно да определи, као неминовна последица ратних прилика и захтева.
кад he и где баш наступити тај одлучни бој, а на тај II. Спожени операцијски правци. — Кад војска, по-
се тренутак може чекати дуго. Ако буде тако, што дељена у неколико делова, једновремено продире ка
бисмо онда напуштали згоду успешних операција и неколиким циљевима, тако, да се ти делови не могу да
на војиштима мањега значаја за време дужег чекања •' прикупе на једном и истом бојишту ради заједничког
и спремања за одлучни бој, тим пре, што успеси на рада, онда таква војска дејствује по сложеним. опе-
тим мањим и незнатнијим војиштима могу да имају рацијским правцима. Према броју ових оделитих група
јаког утицаја на исход операција на главном војишту. и према броју ових посебних циљева ови правци могу
138 139

бити двојни, тројни, четворни, и т. д., као год што ir цуеким, онда оу поглавито дејствовали спољашњим
према својим узајамним положајима могу бити равно- конвергентним операцијским правцима.
оцслојш (паралелни), који се зближују (конвергенгпни), УнуШрашњи операг^ијски правци су они, кад je
и који се удаљују (дивергенШни). властита маршевна зона обухваћена маршевним зонама
Сложени операцијеки правци у односу према не- непријатељске снаге.
пријатељским операцијским правцима могу бити: спо- Кад се за неку војску каже, да маневрује по уну-
љашњи и унутрашњи. трашњим операцијским правцима, онда не треба ра-
Подела снаге или дејство у сложевим операциј- зумети, да војока тада остаје имобилна, — непокретна;
ским правцима, и ако je врло често неминовно, — јер напротив, она мора бити врло покр^тна, ако жели, да
га изазивају прилике и нарочите околности на војишту,, се користи свима добрим странама свог централног
има поред добрих и једну врло лошу страну: могућ- положаја, кога треба разумети само као центар или
носш бити тучен посебице, и ова je могућност врло полазну тачку за брза, дужа или краћа кретања.
вероватна при оваком раду. Сматрајући дакле дејства Дакле војска, која дејствује по унутрашњим оџе-
у еложеним рпераиијским правцима као једно неиз-. рацијским правцима, може у исто време брже концен-
бежно зло, неопходно je према овоме водити рачуна трисати своју снагу но непријатељ, па ако je бројно
о томе, чиме и како може најбоље да се обезбеди и слабија, може тући делимично раздвојену снагу
овакво дејство. непријатељеву.
Пре него што биомо и почели да говоримо о Оваквим вештим маневровањима Бонапарта je РГ
осигуравању дејотава у оложеним операцијским прав- успео са својом бројно слабијом снагом, да све аустриј-
цима, потребно je да се претходно у кратким потезима еке поједине трупе оделито потуче, које су покуша-
упознамо са појмом о сиољашњкм и унутрашњим ofie- вале, да ослободе блокирану Манту-у. Исто тако Напо-
рацијским правцима. — леон je нанео'читав низ узастопних пораза савезничким
Спољашњи операцијски Upaetyu cy они, кад вла- огромним масама у рату 1814. тодине бранећи Фран-
стита маршевна зонаобухвата маршевие зоне неири- цуску својом односно маленом војском.
јатељске снаге. Маневар оваквим правцима, као што На први поглед комбинација овог маневровања
je напоменуто, доста je ризичан, јер излаже разне изгледа са свим проста и лака, али међу тим она у
групе, да буду оделито потучене, не могући да се ствари поред своје деликатности захтева велики рачун.
узајамно потпомажу. Ова опасност може се парали- бистрину ума и епергичну решеносш војсковође, као
сати, сем оеталог, бројном и моралном надмоћношћу год и велику и неуморну покретљивост Шрупа.
над непријатељем. У оваком случају потребна je јача Маршал МолШке овако у главном вели о уну-
веза појединих група, ако се жели да се оствари обу- трашњим операцијским правцима:
хватарве, и у опште колоне не смеју бити- толико „Ако се Јкеле да добију Користи централног поло-
удаљене, да се не могу у потребном времену' п на. жаја једне војске, нужно je имати око себе већу про-
извеснОхМ простору прикуцити за опгату битку. еторију (већу периферију свога рада), како би ее могао
Док оу( Немци у рату lSTO.1—71. године и.мали потражити и потући један од непријатеља, а да опет
поола са редовним и обученим француским трупама, остане довољно времена, да се може на, тај исти начин
нарочито у првом периоду рата, полагали су многона потражитц и други", и т. д.
груписање своје снаге, која je поглавито дејствовала Студијом досадашњих ратова дошло се до ових
про£ШМ операцијским правцима; напротив, кад еу закључака: . '
наступиле борбе са импровизованим војскама (Ј»ран- а., Војска, која се налази на унутрашњем*опе-
рацијском правцу, мора да маневрује, и да je тако
140 141

рећи у непрестаном кретању, јер ако остане мирна, опремних за један или други правац транспортовања
излаже се лоразу, и даје непријат&гву прилику, да према покретима непријатељевим;
изведе тактичко обухватање — стезање, као што су се д,, У колико je год ефектив војске на унутрашњем
Аустријанци 1866. године издожили код Садове, или операцијском правцу већи, у толико je маневровање
Мак код Улма 1805. год. и т. д.; теже, а нарочито, ако je још терен незгодан и нема
б., Кад су масе непријатељоке раздвојене великим доста добрих комуникација, јер ее велике масе тешко
растојањем или каквим * природним преградама, треба крећу, (Наполеон 1813v код Лај.пцига).
се хитро свом онагом бацити нанајближу непријатељску Ова врста маневровања ређе ее употребљава још
масу, потући je, na се онда брзб кренути оној колони, у почетку операција, пошто су масе у опште јаче
која највише грози позаднини и комуникацијама; прикупљене на маленом простору пограничном уелед
в., Вуде ли неминовно, да се у таким приликама неизвесности, али већ први судари дају шире поље
једновремено изађе на сусрет још једној или двема њихове употребе.
непријатељским колонама, онда треба са одсудношћу Кад je војиште припремљено како ваља у инжи-
ићи на сусрет најопаснијој, а противу осталих треба упу-
тити мале одреде ради заваравањаиуспоравањакретања, њерском смислу, а ту je и богата мрежа железничких
док се не сврши оа главном колоном, која je најопаснија. путова, онда се даје свакојако већа могућност преба-
цивања знатне масе војске с једног стратегијског
У оваквим случајевима редовно ее не. треба упу- фронта (или војишта) на други за кратко време у при-
штати у далека гоњења, да се не би губило време ради
мени унутрашњих операцијских праваца.
изласка на сусрет другој колони, а то je Бонапарта
и имао на уму при операцијама својим око Мантуе. — Сад да продужимо излагање општих особина опе-
Наравно, ако би гоњење главне колоде могло да цијских праваца.
поколеба и да доведе у забуну и оетале неприја-
тељске колоне, које помажу, онда je и саветно и веома Опште особине операцијских праваца.
потребно и мудро продужити гоњење побеђеног не-
пријатеља, па га гонити до потпуног његовограстрој- Избор правца ради стратегијског дејства или избор
ства. За овакво поступање Шражи се енергичан војско- операцијског правца ослања се на ова три главнауслова:
вођа, и Шражи се, да се потпуно зна Upaeo и истинско 1., ОперацијскиправацдејсШва џреба да води иај-
l
стање ствари код неприј атеља ; вишемсШратегијскомц11љу — објекту, од којег'за-
г., Пошто у данашњем времену железнице, теле- виси судбина рата (или по Клаузевицу: „Треба да води
графи, телефони јако олакшавају саопштавања и ко- у тежиште непријатељске снаге"). „Буде ли друкчије,
муницирања трупа, које дејствују на спољашњим опе- онда ни 10 ратова не би послужили ни за што", (Лојд).
рацијским правцима, то je неминовно, да војска на У овоме je дакле оличена важност циља;
унутрашњим операцијским правцима мора данас ма- 2., О м е ^ о ^ ^ ^ ^ ^ ^ Ј ^ Шреба
невровати брже и с већом прецизношћу но некада. da je најподеснији, најбољи и најлакши од свих дргјгих,
Заузимљући централни положај у Италији према д^ј"е"Та1)б~р^за1Т™св"има приликама и околностима на
италијанској војсци на железничкој прузи из Вероне војишту, како с погледом-на извршење тако и с по-
за Венецију, ерц-херцог Албрехт je 1866. године при-
гледом на последице;
премио 24 железничка воза, у сваком по 1000 људи,
3., Оиерацијски правац Шреба и da je довољно
1
Многи војни писци замерају Наполеону, зашто у 1814. год.. није обезбеђен.
продужио да гони Блихера до потпуног његовог растројства носле оно-
лгших победа над њим у долини Марне. ™~ШаГ*три главна услова важе за све могуће опе-
рацијске правце, јер су они постали студијом факата
142 143

и стварних догађаја, који су се дешавали по Исто- Пример. — Заузеће Беча знатно je ослабило ау-
рији ратова, стријску војску у ратовима 1805. и 1809. године, а
Да мало детаљније пропратимо важност сваког Наполеону дало богате изворе материјалних потреба,
од горњих трију услова! и у његових трупа високо уздигло морал, али je рат
1., ВажносШ циља — објекта. Важност циља усло- овршен тек победама код Аустерлица и код Ваграма.
вљена je самим циљем рата; ратом треба тежити, да Ието je тако у рату 1877.-—78. године руска војска
се уништи непријатељ, или да» се непријатељева воља још у почетку овладала Дунавом, а брзо по томе и
подчини својој вољи и тежњи. балканеким кланцима, а рат je окончан тек доцније,
• Полазећи са евоје онерацијске основице војска не пошто je турска војска скоро потпуно поражена.
достиже тако лако и брзо до свог главног и крајњег У операцијском плану стављати на прво место
циља, него je принуђена, да уз пут претходно савла-
ђује ралне препоне веће или мање, које јој непријатељ земљиште или заузимање важних географско-страте-
ставља насупрот у ма коме виду, na да тако овла- гијских тачака, а тек на друго место главну снагу
ђује постепено читавим низом положаја, који се зову непријатељеву, значи ни више ни мање него иетицати
објекти: помоћпи, случајни, маневарски, стредни и средства иопред циља. Овакве су мисли провејавале
главни по улози, коју су одигравали у рату. при крају ХД^Ш. и у почетку XIX. века у Стратегији
Пошто се ратни циљ може постићи само победом аустријских војсковођа; атако суи савезници појмили
непријатеља, то излази, da je непријатељска војска важност лангрског платоа у рату противу Француске
ирва и главни објекат операција, а то he опет рећи, 1814. године.
да и стратегијски крајњи циљ лежи у тактичкој победи. Потући војску непријатељску треба да je први и
Начелно победом треба ићи на то, да се непри- најглавнији циљ, а заузимање важних географско-стра-
јатељ тако ослаби и растроји, да се подчини вољи тегијских или иначе важних места иде само по себи
победиочевој, а не треба тежити, да се непријатељ уз главни циљ, јер je Наполеон са 16 добивених би-
потпуно уништи и истреби. така био заузео око 153 тврђаве.
Кад нападачпредузимљеофанзиву, требада се стара, Наравнс, и победа над непријатељевом живом
да што пре допре до главне снаге непријатељеве, снагом биће потпунија онда, кад се она буде налазила
према чему непријатељска главнина или место, где се на важним и осетљивим тачкама његовим.
главнина налази, јеет и мора да буде главни објекат Тако да пример, у току рата за четири године
нададачев. Из овога се опет долази до закључка, да дејства Карла XII. противу Августа IL y Пољској нису
стратегијска важност неког места зависи од величине била приведена повољвом свршетку само за то, што
непријатељске војске, која се налази на том месту, а успеси Карла XII. нису били на стратегијским или
не само од његове географске ситуације у опште. иначе важним тачкама на војиштима, него су се по-
Док се год главнина непријатељске војске потпуно беде дешавале у Пољској, којајесамо сметала Карлу.
не ослаби победом, и док се год не подчини вољи на- Ca свим би био друкчији исход тог рата, дајеКарло
падачевој, дотле она непрестано остаје главни и не- пренео у Саксонију тежиште својих похода, одакле je
посредни објекат операција. краљ Август добијао и војску и новац, — дакле нај-
Важиа географска и политичка места у рату су потребнија средства за рат. Тек у 1705. години Карло
споредни предмети, премда заузимање престбница или je увидео, колико je грешио, и да je требао да нанесе
иначе важних стратегијских тачака ускорава свршетак удар краљу Августу у Саксонији, куда се беше већ
рата; али при свем том непријатељска главна снага и упутио, али то примора краља Августа, те закључи
оетаје главни предмет операција. мир. Прикупљањем знатне снаге на Двини Петар Ве~
145

лики je заусгавио Карла, који беше наумио, да про- сторије, куда се вуку те потребе, али у томе случају
дире у Саксонкју 1706. године.
На тај начин оно што није решено успешним истиче се иитање о важности и значају резерве у
биткама, може бити постигнуто правилшш избором храни и другим потребама,. као што je то било у деј-
објекта и правилним извођењем операција. ствима Радецког у Италији 1848. тодине. Кад je Pa-
У извесним ратним приликама и при нарочитим децки изненада био опкољен сардинском армијом и
погледима понекад се главнина војске непријатељске народним усташима, он се склонио у четвороугаоник
не означава за објекат операција, већ заузимање важ-
них тачака на непријатељској територији, као што су утврђених места готово без икакве резерве у потре-
престбнице, чијим заузећем, понекад се свршавао и бама, а последње резерве био je добио из Баварске
рат. Такав рачун и такве су погледе имали савезници преко Ровереда, ТријентаиБренера. На ту страну требао
у рату 1814. године, означујући Париз као главни je и да управи главни удар Краљ Карло Алберт, а
1

објекат њихових операција, па кад су заузели Париз, не против армије Радецког, који се налазио под за-
решили су и сам рат.
штитом веронских утврђења. Карло Алберт je урадио
У овом конкретном случају поступак савезника обратно: Одлучни удар управио je против армије Ра-
објашњује се лре свега критичним положајима, у ко- децкога (битка код Санта-Лучи-а), а против његових
јима се тада налазила француска војска, која je била комуникација ограничио се само на демонстрације,
ггодељена. Један део те војске био je потучен (Фер—
Шампеноаз—Париз), а други део био je са свим слабг т. ј. уместо да управи главни удар у најосетљивију
да би могао да се одупре огромној надмоћности са- тачку непријатељског раепореда, он га управља на
везника. Сем тога, биле су у велико избиле на јав- споредну, (сл. 21.).
ност и несуглаеице између Нааолеона и његових лрвих Скоро то исто десило се и маршалу Масени у по-
помоћника и маршала, кад им je саопштена царева ходу на Португалију 1810. године. Да je Масена за-
жеља, да се продужи рат. Услед тих несугласица на- владао само провинцијом Алезитео (јужни део Порту-
ступила je џ смена маршала Мармона; а уз то je и галије) као главним извором материјалних потреба
сам народ почео очајавати и гунђати противу свог армије Велингтонове, португалске милиције и станов-
цара услед дуготрајних ратова, и т. д. Савезници су ника Лисабона, са свим би се променила судба тог
опазили све ово зло стање, па су за то и хитали, да крвавог рата, јер би Велингтон био приморан, да
заузму ГГариз, како би тиме окончали рат што пре. одступи.
Овај je дакле њихов поступак одговарао овим наро- Из напред наведеног види се:
читим незгодним приликама француске војске, у којој а., Да између живе снаге — војске, њених кому-
није било оне пређашње чврсте везе између појединих никација и места, као главних чинилаца једног-рата,
виших команданата војске и врховног командаата, постоји извесна узајамна веза, која се изражава тиме,
коме су се дотле покоравали сви безусловно. Али овај
што се за објекат операција у многим и разним ратним
факт, савршено нарочитог карактера, не може оборити
напред истакнуто начело, да je y свима ратним деј- приликама и околностима узимљу како кад или не-
ствима била, јест и биће жива снага — војска непри- пријатељска војска, или њене комуникације или поје-
јатељска први и најглавнији објекат операција. дина места и земљиште, (географске тачке, правци, чи-
таве просторије и т. д.);
Најзад има случајева, кад се у први мах не узима б., Да je у рату в.рло важно у опште добро про-
војска непријатељева за главни објекат дејства, него мерити вредност напред поменутих чинилаца, узим-
аматеријалне потребе од којих војска живи, или про- љући у обзир целокупно стање и прилике поглавито
у непријател,а, добро то проучити, па се тек.онда
1СТРАТЕГИЈА
10 ре-
Кога су Аустријанци потукли у битци код Новаре 1849. године,
када je и абдицирао у корист свога сина Виктора Бмануела II.
146 147

гаити и главни удар управљати на један од њих, КОЈИ веома усиљеним маршевима пре стигну прво у Полодк
буде најцелисходнији и најважнији за дотичне прилике, а по том и у Витепск, те су на тај начин обезбедили
жртвујући остале. успех својих операција. Чим су Руси то постигли и
Да претресемб сад све случајеве избора предмета предухитрили Наполеона, одмах je нестало и страте-
дејства, и да покажемо и поступке при извођењу опе- гијске важноети тих двеју тачака, јер je њихов стра-
рација за сваки случај. тегијски значај био само за epeAie, благодарећи онаквом
Кад се за предмет главног дејства операција на- положају двеју армија.
мерава да узме у прво време какво важно место у Тако je исто било и са Шампобером у 1814. години
непријатељској земљи, онда се претходно треба упи- за време првих покрета савезника ка Паризу.
тати: У чему се састоји важност тога места? Тек кад У колико год једно место више зависи од поло-
се свестрано оцени значај меота, саобразно осталим жаја војсака оба непријатеља на војишту, и у колико
приликама на' војишту, да-се одговор на питање п je год његов маневарски значај променљивији до у
реши се избор. бесконачност, у толико je опет географско-стратегијски
Али пре свега да напоменемо овде, да ое сва oua значај тога места (тачке, линије) непроменљивији и
места, која имају велики утицај на успех или решење сталнији.
рата, називају сшраШегијска места, сШраШегијске Шачке, Тако на пример, географско-етратегијски значај
линије, и т. д., а њихова стратегијска важност пока- Пијаченце огледа се у томе, што за ону страну, која
зује се у ова два вида: овлада њоме, војиште у ееверној Италији престаје бити
а., Или су та места сама по себи важна, као што подељено реком Пб на две оделите зоне; дакле њен
су: престонице, богате вароши, тврђаве, прелази преко je значај у том погледу неизменљив. Међу тим њен
великих река, раскрснице многих железничких или маневарски значај мењао се не само у два ратна по-
обичних путова, планински прелази, велики и важни хода (1796. и 1800.), него се шта више мењао и у току
положаји, и т. д., и онда се таква места називају стра- само једног рата, зависећи од положаја једне или
Шегијско-географска; друге вој^же на војишту.
б., Или су та места сама по себи мала n немају ни- У времену дефанзивних дејстава Радецкога, која
какве важности, али могу добити огромни значај својим су се очекивала, Верона се тако исто у 1848. години
утицајем иа ток обостраних операција, и ако je то тако, појављује као врло важна тачка за огпор, и као је-
онда се таква места зову страгпегијско-маневарска. дино прибежиште слабе аустријеке армије. Међу тим
Пример. — Увремену-кретањарускеармијеЈИЗ дриј- у иериоди активних дејетава, а доследно успесима
ског логора ка Полоцку и Витепску 1812. године о Радецкога, акције су пренете ка Милану и Тичину, а
намором, да изиђе на прави пут одступања ка Москви, Верона се претвори у операцијски базис аустријски
и да тако спречи Наполеону, да не одвоји од.Моекве са онаким евојим значајем за одбрану у рату Аустри-
I. руску армију, истакла се важност питања: Ко he јанаца са Сардинцима.
пре да стигне у Полоцк и ВиШеиск? Од решења тог Према овоме, стратегијски значај каквог предмета
питања зависио je успех операција једне и друге или каквог места у извесном нарочитом случају лежи
стране. Та су два места сама по себи (no свом гео- у његовом географском, и маневарском значају.
графском положају) без икаквог значаја, али-супрема Војна Географија, као део теоријске Стратетије,
положајима армија обе стране добила врло велику испитује значај појединих важних тачака, линија, пре-
стратегијску важност. Та два мала места претворила дела, и т. д., искључиво с гледишта месних прилика а
су се за изјвесно време у главни предмет операција и по конфигурацији саме околине, не обзирући се ни на
једне и друге стране. Русима je испало за руком, да услове времена ни на услове снаге •— војске, а то све
. io* •
148
149
и чини, те се географски значај свих предмета или
места мења до у бескрајност, као н. пр. што се мењао била ни упућена тим правцем. Да je армија отишла
значај Дунава код Беча 1805. и његов значај 1809. преко Базела и Везула ка Лангру и лангрском платоу,
године. Каква грдна разлика! изгледало je, да се може обићи већи део поменутих
Поред реченога, и имајући на уму још и то, да препрека, него што их je било на првом правцу, и
je Историја ратова једина, која цени улоге и значај услед тога армија би брже и напредовала. Овај пра-
извесних стратегијско-маневарских тачака или линија, вац истина je дужи у геометријском смислу, али je
можемо овако резимирати укратко све напред поме- био бољи и подеснији, јер je имао далеко мање npe-
нуто о важности циља операција: прека за савлађивање, и кад je тако, онда je и краћи
Циљ операција може бити: у ратном смислу, јер треба мање времена, да се пређе.
а., Непријатељска главна снага, на чију средину Тако су савезници и учинили. Такво њихово решење
треба управити удар у простим операцијама, ако je било би потпуно оправдано и правилно, да су му још
непријатељска главна снага растегнута и развучена одговарале ратне прилике и околности, а нарочџто
на широком фронту без јаке везе. Ако je пак непри- снага, т. ј. да су Французи у том конкретном случају
јатељска војска прикупљена, онда -удар треба упра- располагали довољном снагом за одбрану напред по-
вити на један или на оба њена бока шга на њену по- менутих препрека; али кад се узме у обзир, да су
заднину. При употреби сложених операцијских праваца Французи на простору 500 км. од Кинвегена до Ба-
главни удар треба управити противу најважнијег уну- зела имали 60.000 бораца, а савезници су располагали
трашњег бока једне групе; у првом реду снагом од 330.000, — то je неправилан
б., Какав важан страШегијски предмет на неприја- избор њиховог правца главног дејства на лангрски
тељској страни, чија стратегијска вредност има двојаки плато, а споредног на Мец—Нанси, јер није одговорио
стратегијски значај: или географски, који je безусло- условима ратних прилика и околности, поглавито та-
ван и непроменљив (о овоме учи Војна Географија), дашњој снази у Француза.
или мапеварски, чија je вредност односна, јер се мења Ако горњи принцип будемо сматрали још • и у
до у бесконачност према етању и приликама ратним, ширем смислу, видећемо, да се понекад може, и управо
(о овоме даје јасне појмове Историја ратова). мора, да узме и такав правац дејства, који би сам по
2., Подесносш, операцијеког правца. — Операцијски себи био неиодесан и рђав, али који у извесном случају
правац треба да je најподеснији и најбољи у сваком може да испадне и као најбољи и најиодеснији с
погледу, али ову подесност и згоду операцијског правца обзиром на све ратне околности и прилике, јер може
не треба ценити у ужем смислу, т. ј. не треба опера- у извесном часу да гоеподари над целокупном опе-
цијски правац сматрати сам за себе, па о њему давати цијом дотичног војишта.
оцену, него га треба разумети у ширем смислу, т. ј. це- Да ово оправдамо примерима!
иити га с обзиром на све прилике и ратне случајеве, а., Покрет Наполеонов иреко Сезана %а Шампоберу
дакле с обзиром на услове: снаге, времена и места. у леви бок Влихерове армије 1814. године, (сл. 22). —
Главна армија Шварценбергова могла се 1814. го- Влагодарећи изненадном избору крајње незгодног пута
дине кренути Паризу преко Страсбурга, Нанси-а, Ша- за покрет од Ножана преко Сезана ка Шампоберу у"
лона и даље. То je био најкраћи пут, али најкраћи 1814. години Наполеон јечза 5 дана одржао 4 победе над
само у геометријском смислу, и ако би се пошло туда, појединим деловима Блихерове армије.
морао би се форсирати читав низ одбранбених линија, To' се догодило иод следећим околностима:
које су пресецале тај правац почињући од Рајне преко После победе код Ла-РоШијера 1. Фебруара савез-
Вогеза, Мозела, Маса, и т. д., те због тога армија није ници, опијени славом одржате победе над Наполеоном,
решише се први пут, да наступају ка Паризу у две масе.
'150 151

Главна армија Шварценбергова од 130.000 људи артилерију), али баш то давало je Наполеону могућ-
кретала се долинсш реке Сене, а армија Блихерова од ности, да изненадно нападне Блихера, који ее беше
57.000. — долином реке Марне.1 Према њима стајао растурио од Шалона до Монмирајља на фронту од преко
je Наполеон у долини Сене са 60.000 људи, а у до- 50 км. гонећи Магдоналда.
лини Марне маршал Магдоналд са 12.000 - , који je Фебруара 10. Наполеон потуче код Шампобера ди-
заклањао велики транспорт, што je одступао Паризу визију Олсувјева од 4000 .пешака, 24 топа и само 12
испред Блихерове војске. коњаника ордонанаса, наређујући Мармону, да са својих
Армија Блихерова била je растурена: 8000 војника задржава Влихера у Етонжу.
Корпус ђенерала Сакена и дивизија Олсувјева Фебруара 11. Наполеон се проби између • Сакена
(свега 22.000 војника) кретали су се ка Шалону на и Јорка код Монмирајља, који нису успели, да се сје-
Марни 3. Фебруара;
дине, и ако оу били јачи од Наполеона. Блихер пак
Корпус Јорков (18.000), корпус Клајетов и диви- није ништа предузимао противу Мармона.
зија Капчевића (17.000) упућени су били на Сен-Дизје, Фебруара 12. Наполеон потуче Сакена и Јорка
' одакле се Јорк морао преко Витри кренути на Шалон код Шатогпјери, а Блихер јо још ћутао. V.
за Магдоналдом, који je одступао; Фебруара 13. прелазећи Марну код Шатотјери На-
Фебруара 6. Јорк je овладао Шалоном, али je Маг- полеон сазнаде, да je Бдихер потиснуо Мармона од
доналд већ 5. Фебруара • одступио у Епернеј; Верти ка Шампоберу. Услед тога он нареди Мармону,
Фебруара 4. Блихер je заузео Фер-Шампеноаз. да одступа лагано на Монмирајљ, навлачећи Блихера
Извештен о подвојености армије Блихерове Напо- на себе, а Мортију нареди, да са својих 6000 људи
леон се реши, да ту војску оделито потуче, na je 4. продужи гоњење Јорка и Сакена, а он сам са 15.000
Фебруара учинио један демонстративни покрет од Тро- пође у помоћ Мармону.
јеса до Бара на Оби противу армије Шварценбергове,
оставивши противу њега у долини Сене Удина и Вик- Фебруара 14. Наполеон потуче Блихера код Во-
iuopa еа 30.000 еојника, а са осталих 30.000 крете се жана и Етонжа и принуди га, да одступи ка Шалону,
ка Ножану, где стиже 7v Фебруара, — те тако за пет дана задоби четири победе. . .
Бдихерова je армија на овај начин преполовљена од
Сад се Наполеон реши, да се одавде крене у до- 10.—14. Фебруара, изгубивши 15—-16 000 људи са 40
лину Марне, тамо да стигне Блихера и његову расту- до 50 топова. Фебруара 16. Блихерова се армија ипак
рену војску, и да je делимично потуче. Одредивши прикупила код Шалона, а доцније се ојачала на 50.000
циљ он у исто време одлично реши и питање о. избору бораца доласком корпуса Корфа и Рудзевића.
правца свога дејства, који je потпуно одговарао ње-
говој претпоставци сшања код непријатеља. Тако се Ето такве су биле последице изненадног појава
дакле Наполеон крете/из Ножана преко Сезана ка Наполеоновог са прикупљеном снагом на боку расту-
Шамџоберу са 30.000 војника једним путем, који се рене снаге Влихерове! Блихер je био дакле изненађен
тада сматрао са свим непролазан, .(Од Ножана па до услед изабраног, правца дејства, који je сам по себи
Шампобера има 45 километара, и на том je простору био веома неподесан, али га je Блихер ематрао као си-
било у дужини 10 км. еамо блато и грдне мочари, гурног за свој рачун јер je био непроходан.
тако, да je доиста био мучан пролаз, поглавито за Каква грдна разлика између ове прве операције
у долини Марне са онако одличним резултатима, и оне
1
Оваква подела праваца операција потекла je c једне стране услед доцнијо у долини Сене, при којој Наполеон напада
зебњ© због оскудице средстава за издржавање, с друге стране и за то, што
се жустри и вргави Влихер није никако слагао са тромими хладнокрвннм • с фронта, уместо да" дејствује у десни бок и позаднину
Шварценбергом, na je непрестано жудео за самосталним раДом. Шварценбергове војске!
152 153

б., Ханибалов избор операцијског правца за покреш тишта и воде са. грдним губитцима поглавито у ко-
преко Влузимског Ђлата такође je врло поучан у сми- њима и осталој стоци за вучу, тако, да се по ре- •
слу напред истакнутог гледишта. чима римског. историка Полибија „неким чудом" изву-
Идући на' Рим Ханибалу су .стојали на'располо- као из провалија у богату долину Етрурије.
жењу три пута: Ханибалов успех марша преко Клузгшског Влаша
1., На Ариминијум; -\ з*шршен je страховитим поразом- Фламинијеве армије
2., На Ареццјум; код Тразименског Језера, и у битци погинуо je и сам
Фламиније. Све јс то била последица правилиог избора
8>, Долином реке Тибра преко Клузимског Блата,
операцијског правца и изненађења, а најзад и уме-
западно од оба предња правца.
шности и брзине, оа којима je изведен тај марш.
Прва два правца биди су бољи и подеснији, али
Из предњих факата јасно се види, у колико je
заобилазнији и дужи, па при свем том још и посед-
важно питање о избору операцијског правца, и у ко-
нути непријатељским армијама Сервилија и Флами-
лико je потребно имати на уму поменуту формулу ради
нија свака од по 30.000 људи. Трећи je правац био
руковођења, (најподеснији и најбољи по последицама)
краћи, али je водио преко Олата, које je сматрано
у његовом решењу, (сл. 23.).
као непроходно. Ио Ханибал je обратио баш наро-
читу пажњу на овај правац, јер je био убеђен, da У потврду предњих навода-сусрешћемо се у даљем
многе ciueapii, које у рату изгледају као немогуће, у излагању оа још неколико пробраних примера.
ствари се показују баш као могуће за људе посве од- 3.. ВезбедноеШ операцијског привца. — Операцијски
лучне, па да би био још сигурнији, он нареди, да се правац треба да je обезбеђен. Да je операцијски правац
прегледа и извиди то блато, и нађе, да пепроходност уоппгге обезбеђен може се рећи тек онда, ако je мо-
тога блата ни из далека није онаква, каква се за- гуће изводити операције под најповољнијим могућим
мишљала. Ослањајући ее дакле на то, а знајући уз то: општим стањем на војћшту. Овим се условом у исто
1., Да he бити неопажен на овом правцу (услов време сводиризиковање у опште на најмању меру.
изненађерва) обилазећи .Фламинија, који се налазио Да бисмо обезбодили операцијски правац еем оста-
у Арецију; лог треба:
2., Да fee на томе путу имати само месних незгода, а., Обезбедити прикупљање снаге на најважнијој
над којима he после триумфовати; и тачци у одлучном - тренутку операције;
:
3., Да he, идући тим путем, избећи дефиле, пла- б., Об.езбедити позаднину војске, т. ј. њене везе
нински пролаз, између армија Сервилија и Фламинија1,, са изворима одакле се попуњава све, што je неопходно
у коме би теснацу била парализована његова одлична ко- потребно за живот и рад војеке у рату.
њица, и укрмебилична храбростримског легионерапот- Услед питања о потреби обезбеђења операција
пуно наградила неспособност конзула. Ханибал изабра Наполеон се зауставио на гледишту, које je исказао
овај трећи правац долином Тибра, сам по себи незгодан, речима: „Никада не треба обелодањивати свој опе-
али ипак понајбољи с обзиром на све прилике и та- рацијски цравац; то je азбука ратних радњи." То je
дашње ратне околности, (састав армијс, особине вој- доиста тако, јер опасност операцијског правца ставља4
сковође непријатељевог, а поглавито што je на том у некакве неиормалне Прилике све животне намир-
правцу налазио примену принципа изненађења). Хани- нице и остала пошиљања из цозаднине, па и сам рад
балова je војска маршовала четири дана преко бла- војеке, а неки пут може да одведе погибијџ и дбтле
1
победоносну војску. У разговору са једним својим
Фламиније био јс човск. веома частољубшз, који ју тежио' за по-
иуларношћу и уображавао je, да je ои једаи од иеликпх војековсђа. Ха-
ђенералом Наполеон je y Варшави 1807. г. рекао:. „Тајна
нибал je те његове особине знао. ратаје у тајни комуникација (праваца)."
155
154

Историја ратова износи читав низ сјајних похода усредсређених (1. Октобра) између Штутгарта и Луд-
и битака, који су се свртавали недаћом услед тога, виксбурга; (Детаљније о овоме види рат 1805. године).
што се позаднина није могла обезбедити. Пример б., — У 1809. години за време покрета На-
У другом пунијском рату Ханибал (218.—203. г. полеоновог од Регенсбурга ка Вечу . био je цео ред
пре Христа) je ратовао с Римом на рачун средстава бочних закриља: Масена, Даву, Дип и Бернадот, који
народа Апенинског Полуострва, док Сципијон ударШ су се са својим корпусима кретали низ Дунав, те
на његову базу у Африци није принудио Картагену, спречавајући Аустријанце на важним прелазима гаран-.
да позове свога војсковођу из Италије, те су тиме товаху Наполеону потпуну безбедност његовог главног
сведени на нулу сви петнаесто-годишњи успеси над операцијског правца.
Римљанима. 2., Такав прорачун кретања, да чела колона, на
Поход ђенерала Бонапарте у Јегипат и Сирију које се маса разделила ради подесности и лакоће кре-
у 1798. години после сјајних победа код Пирамида, тања, достижу у извесно време извесна места, и да
Абукира и др. доведен je до потпуне недаће, јер je буду са својим челима на истој висини, т. ј. да je
подесност и безбедност изабратог операцијског правца кретање свих колона прорачунато и уравнато с обзи-
за Јегипат преко Средиземног Мора у прво време пот- ром на најлакше и најбрже прикупљање масе на случај
пуно зависила од надмоћности флоте француске над појаве кепријатеља.
флотом енглеском, али чим се енглеока флота показала Ово удешавање и уједначавање кретања разних
надмоћнијом над француском флотом, и онемогућила колона доводи нас ка сШратегијском фронШу или
француску флоту да уредно снабдева своје трупе по- фронту операција, — важне тачке, коју заузимају чела
требама из Француске, одмах je и целокупна операција разних колона испред операцијске основице.
у Јегипту висила, тако рећи, о концу, док на послетку (Примедба. — Стратегијски или операцијскифронт
1802. године територија Јепгата није скоро потпуно треба да одговори овим условима:
и очишћена од Француза. а., Да осигурава међусобну везу разних колона,
Још с горим недаћама завршен je поход Наполе- т. ј. да сеПЈв^'колон^*могу"ујединити за битку за што
онов 1812. године на Русију, и то после сјајних успеха краће време;
у продирању своме до Москве, јер није могао довољно б., Да су му бокови обезбеђени;
да обезбеди свој операцијски правац, који je био ду- в., Да"" што ббље штити позаднину;..
гачак преко 1200. км. г., Да у близини има добрих положаја за одбрану
Најбоља шипска средства, која служе за обезбе- у случају боја). _
ђење оШрацијских праваца при настуПању, (обезбеђење ЗГ/ЋрШнШ иокреша, т. ј. брзо и одважно насту-
прикупљања снаге на најважнијој тачци у одлучном пање завршено битком, којом би се ако не са свим
тренутку операција) јесу ова: уништила, а оно бар довољно ослабила неирија-
1., Изашиљање довољно јаких одреда у сшрану не- тељока војска, која je главни предмет дејства.
пријатеља, (преходнице, заштитнице, побочнице, и т. д.) Пример. — Почетни операцијски правац француске
војске у 1805. г. био je потпуно обезбеђен, благодарећн
Пример а., —• За време покрета Наполеоновог 1805. необичној брзини кретања, скојом je пређена даљина од
године од Рајне ка Улму бочна закриља била су у Рајне до Дунава. Прешав Рајну 25. и 26. Септембра
почетку, .и то десно: корпуо Лана и коњица Мирата главна маса француске војске већ je између 6. и 8.
у правцу шварцвалдских планина, лево: корпус Неја Октобра била на Дунаву.
и коњичка дивизија Бурсје у правцу Албека, (до 30. 4., ТајносШ покрета, за што нам служи као нај-
Септембра); још даље у лево било je 48.000 војника бољи пример Наполеонов рат 1800. и 1805. године.
.157
i
^^ Било да се креће, бори или стоји, војска мора а., — При распореду француске војске на Елбп у
да буде заклоњена с бокова природним баријерама, неу- 1813. години леви њен бок био je обезбеђен морем и
тралним државама или самим распоредом војске. 1
Хамбургом са тврђавом ГликшШатом ; деени бок до
Везбедност операцијског. правца при наступању примирија — неутралном Аустријом, а после примирија
постиже се применом свих напред псшенутих сред- — читавим низом изредних фортификацијских мера,
става. Та средства овде разматрамо оделито у интересу које je Наполеон био предузео;
теорије, како бисмо објаснили што боље суштину (при- 5., — У 1809. години правац дејства Наполеоновог
роду и особине) сваког посебице. од Регенсбурга ка Бечу с левога бока био je обезбе-
Наполеон je казао: „Војска кад наступа у циљу ђен Дунавом, јер сви прелази преко њега били су у
завојевања непријатељске земље, заклања своје бокове рукама Француза због брзине њиховог кретања, куда
неутралним државама или великим природним пре- су увек Французи стизали пре Аустријанаца; самом
прекама, као што су реке или планински ланци. Но војском, јер je y прво време било остављено дуж ,Ду-
при томе може се десити: нава ради безбедности операцијског правца око 65.000
а., Да су оба бока заклоњена; војника, а кад су поједини прелази били обезбеђени
б., Да je један бок заклоњеи, а други отворен; двојним мостобранима, тада je број заштитних оде-
в.; Да су оба бока отворени. љења сведен на 20.000 војника без икакве бојазни за
безбедност операцијиког правца.
Ооа бока У овом случају главна je брига вој- G десног бока операцијски правац био je отворен,
заклоњена сковође, да спречи непријатељу проби- н о у то време и обезбеђен због велике даљине ерц-
јање средиие;. Ш
-херцога Јована и његове војске, који je био у Италији.
Један бок ад- i у 0вом случају треба да je војска Одред Јелачићев јачине 12.000 војника био je опет
d Jl/
клоњен, а други < _. ' У сувише слаб, па се за то и могло задовољити у овом
отворел ( прикупљениЈа и ближа заклоњеном боку; случају тиме, што je ђенерал Лефевр упућен само
Оба бока
У овом случају треба се прикупити са баварским корпусом најпре у Минхен, а доцније
отворена и држати центра, јер су незаклоњени бо- у Тирол;
кови еами по себи једна велика незгода, а в., —У 1848. години операцијски правац Радецког
бити још и растурен, незгода je још. и (за случај недаће) у смислу комуникација и одступ-
већа, и. т. д. нице долином реке Адижа од Вероне поред Риволи
t
С погледом на све напред речено ваљало би на на РовереДо, Тријент и Бренер представљао je грдне
сваких 5—6 маршева имати или тврђаву или утврђени недостатке, а и комуникације су биле несигурне. Главна
положај у правцу дејства, како би ое ту могла урб- je махна била у томе, што je та комуникација била
дити и подићи слагалишта хране. муниције; да се далеко од бока тврђава, које су образовале четвороугао,
организују потребни возови, и т. д. — Те тврђаве а за тим и због тога, што je та комуникација ишла
дакле требало би уредити као центре операција, као упоредо са фронтом положаја, т. ј. била je савршено
тачке за наслањање, скраћујући на тај начин опера- отворена. И ако je овај правац био заклоњен реком
цијски правац." Адижом, опет за то Аустријанци нису били господари
Ови наводи Наполеонови, да се војска у маршу тог правца због тога, што ниоу имали на тој реци
обезбеђује градовима, утврђеним местима, и т. д., односе
се више на обезбеђење комуникација и позаднине мостобрана. Сем тога, тај правац код Риволи тако je
у опште. близу прилазио супротној обали, да je био изложен
унакрсној ватри са висије риволске. То и јест била
За пример служе ова факта/ најосетљивија тачка, на коју je требало управити главни
160
161
4,, Od дужине и правца главне основице. — У
овоме погледу чим je основица краћа, војску je лакше шведски, на 2000 година после Александра Македон-
одсећи од основице, и ако буде то, она губи одступ- ског, искрцавши ее у Јуну 1630. год. у Поморанију.
ницу и комуникације. Напротив, што je год основица И ако je y почетку имао слабијег непријатеља, ипак
дужа и што je више савијена на лакат, тим су јој се није полакомио, да се одмах баца дубоко у нбпри-
боље обезбеђени и правци одступања а и комуникације. јатељску земљу, него je 6 месеци употребио на ства-
Такав облик главне основице чини, те се лако може рање чврсте основице и обезбеђење правца дејства у
да промени правац дејства, т. ј. ако се услед ма каквог Поморанији, као и да заузме најважније природне и
случаја напусти дотадашњи правац одступања, лако вештачке одбранбене фронтове. Шта више, кад je ме-
je узети други. Из овога се јасно види, колико je сеца Септембра 1631. гоДине победио Тилија код
важно, кад имамо надмоћносш у позадњим везама, т. ј. Брајшенфелда, није хтео да марпшра Бечу најкраћим
кад можемо да одступимо на основицу у разним прав- путем, него се кренуо најпре у западну Германију.
цима, (Наша основица 1885. године на нишавском прешао у Ђаварску, na je тек одатле наумио да мар-
војишту). шира ка Бечу, а све je то чинио у циљу што бољег
обезбеђења, (сл. 25.).
Све ваљаније и боље војсковође, поред осталог,
Као добар пример претходног обезбеђивања опе-
поклањали су у своје време нарочиту пажњу и бригу,
рацијског правца налазимо у раду ђенерала Лидерса
избору, уређењу и осигурању што дужих главиих осно-
1849. године, кад јеушаоу КроншШату Трансилванији,
вица, како би на Шај начин гито боље, свестраније
и за основицу имао само то место — тачку. Ли-
и поузданиЏ обезбедили üpaeiie ceojux операција.
дерс се није хтео овим задовољити, нити на тај начин
Пример. — После победе над Персијанцима код
ризиковати даље операције продирањем у дубину ка
Граника у Малој Азији 334. год. пре Христа Алек-
Сегешвару и Марош-Вашархели, него je хтео као Алек-
сандар Велики није одмах продирао у дубину земље
оандар Македонски. и као Густав Адолф, да продужи
ка Персепољу или Егбатани, јер би му тај операцијски
себи основицу заузимањем Хермангитата и Карлсбурга.
правац- био сувише дугачак, те би му се главна осно-
Демонстрације ђенерала Бема ка Фолорашу омеле
вица претворила у тачку, и не би имао нигде ослонца,
су га у потпуном извршењу задатка, те je одмах по
(т. ј. његов операцијски правац био би у ваздуху).
заузећу Херманштата морао без своје воље да се крене
Напротив, џосле победе код Граника Александар се
даље. На припрему осигурања свог правца операциј-
кренуо прибрежјем Средиземног Мора, те заузео Сардос,
ског ђенерал je употребио време од скоро' 3 недеље.
Ефес, Милет, Халикарнас, а све у име боље везе са
Сви ови примери, и ако растављени великим пе-
Грчком. У следећој години (333.) кренуо сеу дубину
риодима времена, казују: да се принципи, ио којима
земље ка Гордијуму, за тим Тарсу и понова прибре-
се руководе ратне радње и циљ рата, никада ne ме-
жју морском, и одржавши (332.) победу код Исе, про-
њају, него се мењају до у бесконачност начини примене
дужио je доцније кретање ка Сираји, а по том
Ших принципа зарад постигнућа циља, саобразно при-
Индији, и т. д. Све је.то чинио у циљу, да што боље
ликама^и околностима, које буду владале на војишШу.
обезбеди основицу, и тек кад je тај циљ" 331. године
поетигао потпуно, (3 године дакле употребио на ства- 5.1 Öd могућности скраћивања оПерацијског/правци
рање и обезбеђивање дугачке основице) кренус се у ду- макојимначиному токуоперагџја. — Како се данашње
бину ка Арабели. При оваквим условима операцијски војске снабдевају потребама за време 8—1-5 па и 20
правац Александра Македонског и ако je био врло ду- дана, које вуку за собом, то и операцијски правцо да-
гачак, ипак je био потпуно обезбеђен, (сл. 24.). нашњих војсака могу бити много.дужи, него што су
били у старија времена; али како се на овако дугачким
Пример. — Тако je исто радио и Густав Адолф, краљ операцијским правцима може наићи на важне при-
ОТРАТЕГНЈА 11-
163
162
Десни бок противу Мађарске штити једна дивизија
родне преграде, које се морају задржати у власти
према њиховој важности, нарочито као ослонци у слу- корпуса Давуовог код Пресбурга.
чају одступања, то се поред устројства главне осно- Између прве и друге основице било je 5—6 мар-
вице, ради што веће безбедности операцијског правца, шева, а између друге и треће 7—8 маршева.
постављају гТомоћне основице другог степена, удаљене Зарад обезбеђења фронта били су искупљени ис-
једна од друге за 5—8 маршева, па се и оне према пред Брина три корпуеа, и то: Лан, Сулш и Мират,
њиховој важности ојачавају фортификацијски а и по- Деени бок противу војске ерц-херцога Карла и Јована,
седају мањим одредима војске. Помоћне основице дакле који су се 15. Децембра налазили у Љубљани, и те-
појављују се као једно врло важно средство ради обез- жили ка уједињењу код Олмица, чувао je корпус Map-
беђења и скраћења операцијских праваца.- монов на простору између Леобена и. НајшШаШа, у
Пример. — У времену распоређивања Наполеонових јачини 20.000 људи, који je имао задатак, да дође у
пред Брином непосредно пред битку код Аустерлица везу са Масеном, који je из Италије узастопце ишао
у последњем периоду рата од 1805. године Наполеонов за ерц-херцогом Карлом.
'операцијски правац, у смислу могућег одступања, сам На послетку- Наполеон je одредио и резерву напред
ио себи како по.дужини својој (јер од Брина до Рајне поменутим одредима, која je била распоређена овако:
има око 700 км.) тако и по правцу (због прелома од Две дивизије код Беча, и то једна на северној
Беча ка Брину) био je врло опасан за Наполеона. Но а друга ,на јужној страни, (из кора Давуовог).
да видимо, како je Наполеон обезбедио овако дугачак Корпус Мортијев у Бечу и Бернадот са 19.000
•операцијски правац, и какве je на поолетку мере био код Иглау, (сл. 26.).
лредузео за још већу безбедноет у случају недаће! При свем овом, а с погледом на широки развој
Поред главне основице на Рајни од Базела до војске, који je y осталом потпуно одговарао тадашњим
Мајнца Наполеон je оеновао и обезбедио још и оле- приликама и околноетима на војишту, комуникацијски
деће помоћне основице: правац Наполеонов био je несигуран. И при свима
а., Основица под заштитом реке Леха а уз то и побројанИхМ мерама Наполеон je и сам увидео ову не-
Аугсбург као централна и главна отпорна тачка. Ово сигурност, па се с тога и решио израније, да про-
je место Наполеон обезбедио са 14.000 војника, (кор- мени правац дејства новом комуникацијом и одступ-
пус Ожеров) доведених са Рајне, и са делом баварске ницом од Иглау на Пасаву, na je за то и етавио у
војске, (дивизија Деруа). Ту су били болесни и рањени дужност Бернадоту, да му уреди тај нови комуника-
из п-рве периоде рата. У исто време Наподеон je на- цијски правац преко Ческе.
редио маршалу Неју, да продре у Тирол ради заштите Овом и оваквом мером Наполеон je изнова поква-
десног бока ове основице; рио план савезника, наравно без икакве помисли с
б., Основица под зашШиш.ом реке Ина с главним њихове стране о ономе, што je Наполеоа урадио, па
отлорним тачкама Враунауом Пасавом и Салцбургом. еу за то своју неувиђавноот онако скупо и платили у
Ово лЈесто брани нарочити одред под командом ђенерала битци код Аустерлица.
Лористона, који се налазио у поменутим утврђеним Као што се види, Наполеон je y овоме походу од
меетима, од којих 6000 било je у Браунау-у. — Десни евоје армије јаке 200.000 људи употребио скоро 150.000
бок чува Бернадот, који je сменио Веја; ' бораца на обезбеђење свог операцијског дугачког
e., Основица под зашШитом Дунава код Беча. Ово правца, тако, да му je за битку код Аусшерлица остало
место брани корпус Мортијев од 3 дивизије, а тај je само 50.000, паје тај број тако рећи у последњој ми-
корпус био јако ослабљен у боју код Дирнштајна. нути увећао на 76.000 бораца.
ii*
•167
166

операцијски правац; то ja врло добро знам; то захтева се овде од • даљег набројавања, с тога, што таквих
здрав разум, а то je и азбука ратне вештине. Али средетава има у опште безбројно, јер и прилика и окол-
имајућиу виду велике користи има тренутака, када нооти ратних има тако исто безбројно. —
треба жртвовати све еамо да ое добије победа, па не
плашити се спалити и властите бродове," или како je
Клаузевиц рекао: „Има случајева, кад највеће ризи- Уједињена и подељена снага у. рату
ковање значи највећу мудрост." А. Начело уједињавања снаге и његов значај, (прост
Даље Наполеон вели: „Кад би ратна вештина операцијски правац).
била таква, да се не мора ништа ризиковати, и обични
војници били "би достојни славе. Нама je потпуна по- Чиета рационална Стратегија- признаје само на-
1
беда неопходно потребна. Није стало до тога, хоћемо чело уједињења снаге. Идеал je Стратегији, да у опе-
ли се у нашој политичкој превласти одрећи ове или рацијама буде што потпунијег јединства, и да се у рату
оне покрајине,негодо тога, пгго желе нашинепријатељи, дејствује са што прикупљенијом снагом.
да униште нашу власт, а од тога зависи наш опстанак. Примењена Стратегија пак захтева неминовно и
Ви сматрате, да je мој положај у средини Германијеврло поделу" снаге: ради обезбеђења позаднине и бокова.
опасан. Па зар код Маренга, Аустерлица и Ваграма Да се разумемо добро! Овде није говор о аисолутној
ниоам био у далеко опаснијем положају?! Од Арколе деоби своје снаге него о томе, да се она дели у што
па до данашњег дана сва су моја дејства подобног могуће мањој мери с обзиром на строге потребе и
рода била одважна предузећа, при којима сам се ру- захтеве ратних прилика и околности.
ководио највећим примерима. И доиста, начело уједињења снаге има врло ве-
„Понесени замишљу могућности господарења све- лики значај у рату, јер су га се придржавали сви бољи
том зар су Александар, Ханибал и Цезар некад поми- аукторитети; али у Колико je то једна непобитна
рзљали на своје одступнице?! истина, у толико би опет погрешно било приписивати'
„У рату 1805. године Пруска се спремала, да ме том начелу првенствени значај у односу према другим
нападне; ja сам био у Моравској, и моје одступање начелима, јер су у области чисте рационадне Страте-
преко Немачке било би HeiMoryhe, али ja оам победио гије сва начела подједнако важна, а у примењеној
код Аустерлица. Стратегији њихов je значфј лроменљив дрема прили-
кама и бкелностима дотичног случаја.
„У рату 1806. године, кад сам ушао у теснац ти- При извесним ратним [приликама и околностима
рингшких планина, Аустрија се спремала, да ме нападне одсудни значај припашће \без сумње једном начелу
с леђа, а Шпанија да продире преко Пиринеја, али (начелу уједињавања снаге)ј а у другим околностима
да cai\i победио код Јене. другим неким начелима (начелима времена, гонена-
„У рату 1809. године, у тренутку, кад сам се на ђења и др.). —
гранпци Мађарске борио са Дунавом, у Тиролској je Млади ђенерал Бонапарта 1796. године опсађивао
букнуо уетанак, Енглези су се кретали Антверпену, а je тврђаву Манту-у, која је.за њега имала велики стра-
бојао сам се, да и Русија не нападне на мене; наро- тегијоки значај, јер није могао да оперише даље, док
чито je било опасно, кад сам бацио поглед на Пруску, она не падне. Такав важан стратегијски значај Ман-
али ja сам победио код Ваграма." ту-е и принудио je Аустријанце, да прикупе у Тиролу
Наводећи побројана најглавнија средства за обе- једну армију од 60.000 бораца под командом Вурмзера
збеђење операцијских праваца у опште, заустављамо са задатком, да ослободи Манту-у од опсаде, (сл. 27.).
168 169

Оставивши 10.000 у Тиролу ради обезбеђења свог опе- Ето у каквим je размерама ђенерал Бонапарта у
рацијског правца, Вурмзер са осталих 50.000 крете овоме случају жртвовао време1 принципу уједиња-
се, да изврши постављени му задатак. Гвоздановића . вања снаге!
са 18.000 упути Вурмзер западном страном језера И доиота, све напред поменуто урађено je само
Гарде на Брешчију са задатком, да пресече одступ- за то, да се још једна дивизија Серијера споји са
ницу Французима, а сам Вурмзер с главном колоном осталима за битку. „Кад je y изгледу одсудна битка,
од 22.000 кретао се десном обалом Адиже реке, док je нужно je прикупити сву своју снагу и ништа не треба
10.000 под командом ђенерала Давидовића маршовало пренебрегнути, јер понекад само један батаљон ре-
левом обалом Адиже. Вурмзер je дакле овде дејствовао шава ствар", изрека je Наполеонова, којом je истицао
подељеном снагом. нарочито важни зна,чај принципа уједињавања снаге.
Бонапарта je имао свега 35.000 бораца овако Ието je тако истицао овај принцип и ђенерал
распоређених: Молтке у дочетку рата 1870. године. Он се није дао за-
а., Дивизија ђенерала Соре у Сало-у; нети победама код Верта и Сарбрикена — Форбаха 6.
б., Дивизија ђенерала Масене у Риволи; Августа; он није јурио унаиред безобзирце, као што
в., Једна бригада из дивизије ђенерала Деспино-а су онда желели многи из његове околине, него je
чувала je тврђаву Верону; остао у положају очекивања пуна 4 дана, док се сва
г., Друга бригада исте дивизије чувала je реку водска II. армије није прикупила, жртвујући на тај
Адижу од Вероне до Лењаго; начин време принципу уједињавања снаге.
д., Дивизија ђенерала Ожера налазила се у Ле- Ако бисмо се зауставили само на овима двама
њаго-у, и најзад, наведеним фактима, без сваке сумње грешили бисмо,
ђ., Дивизија Серијера са 8.000 бораца опсађивала пошто бисмо тиме прокламовали принцип уједињавања
je Манту-у, чији je гарнизон бројао 12.000 Аустријанаца. снаге као безусловно најважнији при ма каквом другом
Бонапарта je имао знатно слабију снагу, али je стању на војишту, и онда не би могло ни бити речи
он појмио врло добро, да he бити јачи, ако прикуп- како о подели снаге, тако ни о дејству по неколиким
љеном целом снагом буде нападао сваку посебице од операцијским правцима, него само по једном простом
поменутих колона аустријскИх, које су биле подељене, операцијском правцу. —
т. ј. на тачци војишта за одсудну битку биће надмоћ- У војној Историји налазимо и других факата. Тако
нији од непријатеља. ее н. пр. ђенерал Бонапарта у истом рату 1796. године
Ради прикупљања што већег броја бораца на тачци спремао у почетку Септембра да пође у Тирол с на-
војишта за одсудну битку, ђенерал Бонапарта се није мером, да задржи армију Вурмзерову, те да не оде на
заустављао ни пред каквим жртвама. Ноћу 1. Августа дунавско раШиште, и да се не споји е армијом ерц-хер-
нареди, да се дигне опсада Манту-е, и ако je требало цога Карла, (што би ђенерала Моро-а довело у кри-
још врло мало, па да се преда. Сем тога наредио je, тичан положај). Да би за тај поеао уштедео пет дана
да се побацају у реку ових 120 топова опсадног парка, времена, колико би му требало за ирикупљање своје
ризикујући тиме, да баш и у случају успеха пад Вурм снаге, (да привуче дивизију Вобо-а из Брешчије у Поло
зером не могне претворити опсаду Манту-е у блокаду, на реци Адижи ка дивизијама Масене и Ожера), прет-
и да he се на тај начин тај посао морати Да протегне поставио je сада, да наступа раздвојеном снагом с једне
на дуже време, као што се то и десило. Манту-а, која и с друге стране језера Гарде, а то значи, да je y
би по ранијем морала да падне кроз 4—5 дана, одр-
жала се до 2. Фебруара, т. ј. још 6 месеци. 1
„У Ј>ату ое време цени мииутима," Наполеон.
170 171

овом случају жртвовао принцип уједињавања снаге врло опасна, да je то управо једно зло при операци-
принципу времона. — јама, али имајући на уму, да се стање и остале прилике
Да не би изгубио згодан тренутак напада на на војишту и бојишту мењају до у бесконачност, а уз то
руску војску, када се налазила у критичном положају, имајући на уму и неопходну потребу, да се све вла-
тако исто Наполеон у битци код Фридланда 1807. го- стите радње подешавају према дотичном стању iia
дине није хтео да причека прикупљање све своје снаге војишту или бојишту, долази се до закључка, да je
(Даву-а, Султа и Мирата), него je одмах напао руску врло чеето потребно делити своју снагу, дакле деј-
армију са снагом, коју je имао при руци.
1
ствовати у више операцијских праваца, с тим, да се
; Из овога се види, како-je овај ђенијални војско- ипак може у згодном • тренутку испољити надмоћност
вођа у овом другом случају радио са свим противно; на одсудном и најважнијем правцу.
у првој случају све je жртвовао принципу уједиња- Пажљивом студијом ратне Историје увидеће се,
вања снаге, а у овом другом случају радио je обратно. у којим се случајевима и када примењује ово начело
Па какав се закључак може да изведе одатле; шта поделе снаге и са каквим je резултатом било код оних,
je. важније, време или прикупљена снага? — Чиста тео- који су га употребили познавајући тачно стање и
рија без обзира на стање и прилике подједнако ува- остаде прилике на војишту, као и код оних, који не
жава оба принципа, али примењена СшраШегија, не вођахурачуна о ономе, шта се, како и зашто се што де-
узимајући у обзир апстрактни принцип већ извесан шаваше на војишту, дакде код оних, који не познаваху
конкретни случај, т. ј. увек према ратним приликама стање и прилике у непријатеља.
и околностима, решава, шта чему треба подчинити у Да се мало изблил^е сад упознамо са узроцима,
у извесној прилици, а никако у опште, како се точини који у опште изазивају поделу снаге или дејство у
у теорији; управо иримењена СтраШегија претпо-
неколико операцијских праваца!
ставља оно начело, које ое покаже важније и одсуд-
није у цзвесној прилици над свима друшм. Снага, време жземљиште јесу они елементи, услови
Према овоме на последњој инстанцији у практици или узроци, који изазивају потребу поделе снаге.
само ратне прилике и околности, од којих зависи из- Да видимо сад, у којим случајевима могу иза-
вршење једне или друге стратегијске операције, ре- звати неопходну поделу снаге сваки од тих елеладната
шавају пцтање о претежности једног или другог на- понаособ!
чела при раду, примењујући га на те прилике и Сна&а војске.
околнооти.
а., Неоумњиво je, да своју снагу треба држати
прикупљену, па према томе и дејствовати простим
Б. Начедо дељења.снаге или дејство у неколико операцијским правцем онда, кад су обе непријател^еке
операцијских праваца. војске подједнаке, или je између непријатељских снага
знатна разлика;
¥ операцијама често je пута подела снаге неми- б., Али je баш потребно дејетвовати у више опе-
новна, а поглавито кад тако захтевају прилике на во- .рацијских праваца онда,: кад je властита снага много
јишту. С погледом на рђаве последице од поделе снаге јача од непријатељске енаге, јер тада дејствујући јед-
изгледа са чисто теоријског гледишта, да je та радња ним. операцијским правцем с великом војском не само
да се стварају. велике административне тешкоће, него
1
Из истог узрока je Молтке напао Вецедека код Кенигреца 3. Јула
се у том елучају појављују и тактичке незгоде, пошто
чнтав дан дре, него што je прпкудљање извршено. би ое војска морала уводити у бој — битку тако рећи
172 173

у деловима, и ако бисмо радили тако, ми бисмо се су се и главни команданти разликовали тако јако по
одрекли са свим добровољно повољног услова, да се карактеру, као што су били Блихбр и Шварценберг;
користимо бројном надмоћношћу своје војске. в., Кад непријатељ сам подели своју снагу, као
После примирија у рату 1813. године главна маса што je то урадио Наполеон 1813. године, што смо епо-
француске војске била je размештена извесним делом менули напред;
поред Елбе:
Удино са 70.000 био je y Лукау; г., Кад једна страна располаже бројном надмоћ-
иошћу, а друга je отрана покретнија п има већу ма-
Неј са 100.000 био je близу шлеске границе;
Извееан део био je на оамој Елби, и то 130.000 неварску способност, итиме ова слабија страна допуњује
у Дрезди; своју бројну слабост. — Ако сад ова бројно слабија
Даву са 30.000 на доњој Блби, не рачунајући страна буде дејствовала у два операцијска правца, па
гарнизоне у појединим тврђавама на Блби. те правце буде још брзо и мењала, онда та слабија
Уверени из рата 1812. године, како je тешко ко- страна често може да доведе у забуну свсг неприја-
мандовати и издржавати велику прикупљену војску. теља, и да га наведе на погрешан рад.
на једном операцијском правцу с једне стране, а Нешто слично томе радио je и Густаф Адолф 1631.
с друге стране силом околности нагнати наједновре- године у долини реке Одра и Блбе;
мену заштиту Берлина, Беча и Бреславе, и најзад не- д., Подела снаге може се корионо употребити и
мајући ђенерала, који би био способан, да стане на онда, кад се има посла с много јачим непријатељем
чело једне војске од 520.000 бораца, савезници су у намери, да се и он принуди на поделу, па поеле
своју' снагу поделили у главном у три у армије: да се своја властита снагана једанпут прикупи и по-
Ческа армија од 237.000 бораца под командом стави у средину непријатељских колона, које су ра-
кнеза Шварценберга прикупила се у Ческој, и стигла стављене, тукући их делимично. (Бонапарта 1796.
до Будина; године у времену блокаде Манту-е; Наполеон 1813.
Шлеска армија од 100.000 бораца под командом године под Дрездом и т. д.).
Блихера налазила се између Швајдница и Олау-а; У осталом овако je дејотвовао и Фридрих Велики
Северна армија од 155.000 бораца под командом у рату 1757. године. Аустријска армија од 80.000 бораца,
Бернадота била je y околини Берлина. прикупљена у Ческој, имала je намеру, да се крене
Један засебан корпус војске бир je код Бодебуша у Сакеонију, и да се тамо уједини с армијом Субиза,
према маршалу Даву-у. која je бројала 50.000 бораца. Било je неопходно оеу-
Овака подела снаге савезничке била je са свим јетити ово уједињење. Да би постигао овај циљ, Фри-
умесна и оправдана, јер су били бројно знатно јачи, дрих je своју снагу од 62.000 бораца поделио на две
морали су по што по то да заклоне трисвоје важне масе, од којих je једну од 22.000 оставио у Саксонији
тачке (то je био један од услова савеза), и најзад за под властитом командом, а другу од 40.000 под ко-
то, што су савезничке снаге биле и иначе доста уда- мандом херцега бреверског упутио je у Шлезију, како
љене једна од друге, (сл. 28). би загрозио Ческој. Ова демонстрација успела je пот-
Исто тако била je потпуно правилна подела са- пуно. Место да се крену у Саксонију, Аустријанци се
везничке војске у рату 1814. године у времену кре- крену у Шлезију, и улуте се ка Бреслави. На тај
тања ка Паризу долином Марне под Блихером, и до- начин Фридрих се нашао између двеју непријатељских
лином Сене под Шварценбергом, јер су и преко три армија. Користећи се вешто згодним унутрашњим по-
дута бпли јачи од свог непријатеља. Сем тога, код ложајем својим, он je јурио час јеДној час другој војсци
савезне војске подела je природна' појава, особито кад са својом одморном резервом необичном брзином, те
174 175

je тако извојевао две од најзнатнијих својих победа: Мере за обсзбеђсње неминовне иоделе снаге.
код Росбаха и Лајтена.1 Видели смо из предњег излагања, да има случа-
Прилике места' и земљишта. јева, кад je подела снаге потпуно оправдана, само
Извесне особине и конфигурација земљишта на ако се радње у рату подешавају према приликама,
војишту условљавају понекад поделу онаге или деј- које буду владале на војишту. Но. и ако има таквих
ство у неколико операцијских праваца, па чак и са случајева, ипак се моЈке десити, па бити тучен посе-
мањом снагом у односу према непријатељу, (значај бице, а у томе баши лежи слаба страна дејства у
Полесја у рату 1812. године.). — више операцијских праваца. С тога дакле поделу снаге
Прилике времена изазивљу врло често поделу онаге. треба обазриво избегавати, кад год je могуће, али у
После победе код Кастиглијоне ђенерал Бонапарта исто време треба се и користити поделом енаге, кад
кренуо c'e 1796. године из Италије у Тирол ка Три- год се за то укажу прилике, које гарантују сигурну
јенту у две масе, подељене језером Гарда: Дивизија победу. У ооталом, да није оваквих и других безбројних
- ђенерала Вобоа западном страном уз реку Кијезу, а сличних противнооти и комбинација у ратовању услед
дивизије ђенерала Масене и Ожера источном страном бесконачних промена прилика на војиштима, ратовање
ка Тријенту. Ова je подела била оправдана због осо- би било позитивна наука, која би се дала изучити, а
биие земљишта, кудаje требала да наступа француска не врло ретка и тешка вегатина.
армија. Ово ое могло избећи довлачењем Вобоа из Како су се и на који начин поједини велики и
Брешчије у Поло на реци Адижи, али би тај покрет чувени ратници у извесним приликама спасавали рђа-
трајао читавих 5 дана, а Бонапарта je умео оправ- вих последица од поделе снаге, најбоље показује па-
дано да цени време. Он je дакле од два зла умео да жљнва студија ратова, а ми ћемо овом приликом да
изабере мање, саобразно тадашњем стању и осталим
укажемо на следеће мере:
приликама, rra je претпоставио и поделу снаге, само
да не изгуби ни једног тренутка у времену, (сл. 29.). 1., ћотребнр je y тим случајевима организовати
Из свега реченог до сада може се закључити, да јаку и сигурну унутрашшу везу и чврстину између
се подела снаге на војишту или дејство у неколико колоиа, које дејствују оделито. Ова he ce чврстина
операцијоких праваца оправдава у овим случајевима:. постчћи оамо онда, ако све оделите колоне буду имале
Кад се има знатна бројна надмоћност над не- једног заједничког општег главног команданта;
пријатељем; ~ 2., Потребно je организовати што сигурнију спо-
Кад je и непријатељ поделио своју снагу; љашњу везу међу појединим колонама, тако, да свака
Ако смо у опште покретљивији и вештији у ма- колопа буде редовно обавештавана о свему важном,
певровању/ па и ако смо бројно слабији; шта се збива код других колона. Ова се веза постиже:
Кад нарочито хоћемо да изазовемо бројно јачег Подизањем телеграфа и телефона између одеље-
непријатеља на поделу снаге, па после да га тучемо них колона; ~
делимично; Постављањем коњичких релеа између колона;
Кад поделу захтева сама особина земљишта; и Изашиљањем нарочитих одреда у страну суседних
Кад je y питању добитак у времену.
•колона;
1
У рукама Фридриха, Наполеона и у опште у свих великих вој- Чешћим изашиљањем нарочитих ђенерал-штабних
- сковођа Стратегија се претвара у вешгину, да се с мањим армијама побе- официра са ордонансима од једне ка другој колони,
ђУЈУ веће, а у рукама Субиза, Вурмзера и н»има подобних Стратегија се
претвара у вештину, да се с јачнм армијама претрпе порази од мањих. те да се ови на лицу места уверавају о тамошњим
(1757. 1790. године, — ђенерал Лер).
пршишама, а уједно они достављају и новости.
176 177

Да су тако радили оавезници 1814. године у првим - Но, да бисмо још боље оправдали све напред ио-
покретима својим ка*ГГаризу, не би биле изложене оно- менуто, навешћемо још неколико примера.
ликим поразима Блихерове колоне. Прилике и стање на војишту, који су учинили, те
Да je о овим истим захтевима водио рачуна ко- je Бонапарта у 1796. години поделио своју снагу при-
мандант „моравске војске" урату 1876. године, извесно ликом кретања свог у Тирол, могу ce y опште овако
je, да својом диспозицијом за 20. Јуни не би разбацао проучити: У овој нарочитој прилици била je подела
своју војску на фронту преко 80. км., нарочито не би потпуно оправдана, али je и тада остала слаба страна
то учинио на онако испреламаном земљишту без икакве •поделе снаге, која се састоји у могућности бгти де-
осигуране везе у раду појединих колона, о чему he лимично шучен. То je признао и сам Наполеон у ево-
бити говора и доцније. Изгледа. да и у рату 1885. јим мемоарима. Он вели: „Немогуће je доказати у
године на пишавском војишту није поклањана довољна апстракцији, да je тај марш био без опасности, али
пажња овим односима између праваца појединих наших их je било мало." Опасности за тај марш биле су дакле
дивизија на онако широком фронту операција у првом сведене на могући минимум.
периоду тог рата;
Па ипак какве су ове мере биле предузете, да не
3., Потребно je ојачати ону колону, која je одре- би било ни тих лоших и опасних етрана тог марша?
ђена за главни задатак у операцијама, (кнез_ Шварцев> Да бисмо одговорили што боље и потпуније на
берг са ческом војском урату 1813. г.). Уз то потребно постављено питање, потребно je на првом месту кон-
je још, да оне споредне колоне удешавају своје покрете статовати меру опасности ове Вонапартине операције,
и дејства према дејствима главне колоне, као што je уиоредити je са покретом Вурмзеровим," који се само
радио Наполеон 1809. и 1815. године; месец дана раније такође кретао тим истим путовима
4., Потребно je водити рачуна па и поетарати се, с подељеном снагом но само у обратном правцу: Из
да се дејства овако подељене снаге налазе по могућ- Тирола у Ломбардију. Из тога упоређења видеће ее,
ности на унутрашњим операцијским правцима у односу да Бонапартина операција није била Бог зна колико
према непријатељском операцијском правцу, т. ј. треба сигурнија од оне Вурмзерове с обзиром на ондашње
водити рачуна о томе, да можемо сваки пут што брже*. прилике, а била je у толико сигурнија, у колико je
прикупити своју снагу у одлучном тренутку, и то пре, Бонапарта био предузео извесне мере за њену без-
него што то може учинити џепријатељ; бедност.
5., У случајима, кад ce y опште баш мора деј- Бонаоартина операција била je безбеднија од оне
ствовати по спољашњим операцијским правцима, по- Вурмзерове по томе:
требно je наредити, да се друге слабије колоне не Што су Французи маршовали из долине — рав-
упуштају у посебне бојеве с јачим непријатељем, но нице на планину, те су на тај начин паралисали бројну
ако не могу да помажу главној колони због удаље- надмоћност Аустријанаца, пошто Аустријанци нису
ности, боље je и да одступају полако, навлачећи на могли развити ни искористити своју снагу у планини;
себе што јачу снагу непријатељеву, и олакшавајући Што су Французи маршовали подељеном снагом
на тај начин енергично дејство овоје главне колоне. у две колоне, а Аустријанци — у три колоне; и
Најзад, посебне колоне треба да ое помажу и избега- Што су Французи маршовали правцем концен-
вањем судара, бирајући и утврђујући згодне положаје
тричним, јер у колико су се преближивали непријатељу,
зарад успоравања кретања непријатељских, како су то
радили још и Римљани после своје погибије код Кане. у толико су се све више прикупљали. • —
(Фабије испред Ханибала). Међу тим Аустријанци су маршовали ексцентри-
чним правцем, јер у колико су се више приближивали
СТРАТЕГИЈА 12
178 179

непријатељу, у толико су им биле удаљеиије поје- рији расподелили оавезници, Наполеон je имао намеру,
дине колоне. да се креће час на једну час на другу савезничку ар-
У низу осталих мера, које je Бонапарта предузео мију, и да их тако туче делимично, ослањајући се
ради што веће безбедности свог марша, билаje и ова: при том на Дрезду као згодну и утврђену тачку, а
Помоћу извесне флотиде на језеру Гарди он je орга- користећи се уз то и својим централним положајем.
низовао био везу између својих двеју колона, тако, да Савезници пак били су врло добро оценили згодне
су се оне могле потпомагати у критичним тренутцима прилике за Наполеона с његовим централним поло-
и у крајњој нуждиг. Највећа опасност у овоме маршу жајем, па оу у Трахембергу саставили план у циљу,
била je код леве колоне — дивизије Вобоа. Коман- да Наполеон не могне одржати ни једну победу над
данту преходнице (С. Илеру) Бонапарта je дао по- ма ICOJOM од одељених савезничких армија, а то су
дробне инструкције, којима му je препоручио нарочито мислили да постигну тиме, што he сву своју снагу
пажљиво извиђање, с тим, да ако наиђе на јачег не- управити онамо, где се буде налазила главна снага
пријатеља, да се не упушта у борбу с њим, него да Наполеонова. „Непријатељски логор биће им место
одступа постепено. Да би пак одред преходнице у састанка," („Ге camp de l'ennemie sera leur rendez-vous").
таквом случају могао одступати што уредније, коман- Најважнији рад уступљен je ческој армији Шварцен-
данту je препоручио, да возни парк и комору задржи берговој као најјачој према осталима,. Избегавајући
при маршу на већој даљини позади колоне. одлучни бој с јачим снагама непријатељским, остале
Благодарећи таквим мерама, које je Бонапарта су армије биле дулше нападати само у том случају,
био предузео, ова je операција ерећно изведена пот- кад су могле рачунати на своју надмоћност над де-
пуно до краја, тако, да je већ трећег дана марша не- ловима непријатељским, или кад им се буде указала
стало сваке опасности. Вобоа за то време стиже у потреба и прилика, да ударају на комуникације не-
Мори на левој обали реке Адиже, а главна колона пријатељеве.
(Масена и Ожеро) беше стигла до С. Марка на десној Благодарећи том уздржавању од боја слабијих
обали Адиже. Обе масе дакле биле оу рае.тављене само армија, савезницима се указала прилика, и да избегну
реком Адижом, али je и та подела била паралисана оделите поразе, (сем пораза код Дрезде 26. и 27. Ав-
тиме, што су Французи у тој околини имали на Адижи 1
густа, који су изазвали са свим други узроци) , и да
2 моста, и то један у Ровереду а други у Серавали. нанесу Наполеону читав низ делимичних пораза. По-
Ми смо навели напред прилике, које су прину- кушавајући да заузме Берлин, маршала Удина потуче
диле и савезнике и Наполеона на поделу њихових снага пруски ђенерал Билов код Грос-Берена, Магдоналда по-
придиком обнављања непријатељстава после истеклог туче Блихер код Кацбаха, Впндама потуче Клајст код
примирија у рату 1813. године. Имајући у виду, да Кулма и Негендорфа, маршала Неја потукоше Билов
сутада обе непријатељске стране претпостављале офан- и Тауенцин код Деневица, а најзад све три армије
зивне операције, излази према извртеној подели снаге, уједињене под Лајпцигом у тродневној „бишци нарбда"
да je Наполеон могао да дејствује ио унуграшњим, а 16. 18. и 19. Октобра разбише и Наполеона, те toH
савезници по спољатњим операцијским правцима. мораде бежати из Немачке. —
Према таквом стању ствари, а не говорећи о бројној
разлици снага, положај je Наполеонов био угоднији 1
Шлеска војска иод Влихером отпочела јо кретање пре истека ири-
— повољнији, јер je снага његова била мање поде- мирија, те Наиолеон, који се иначе налазио у Ческој ради рекогносцирања,
појури на Влихера, и с а б . и З . корпусом, гардом и њеним резервом потуче
љена, него снага савезничка. Блихера, и* претера га преко Кацбаха. Тада према њему остави Наполеон
,Налазећи се у центру круга, (подобно свом поло- Магдоналда са три корпуса, а сам појури Дрезди, и тамо разби 26. и 27.
Августа развученог Шварценберга. (Наполеон 120.000 а Шварценберг —
жају 1796. у околини Мантуе), на чијо] су се перифе- 180.000 бораца.)
12*
181
180

Ово je природна класификација операцијских пра-


Дејствујући спољашњим операцијским правцилш,
што je нема сумње потпуно одговарало тадашњем стању ваца, која проистиче из чисте неопходности, и која и
и приликама, Римљани су, после погибије код Еане, допушта или изазива поделу снаге према захтевима
вешто избегли опасност, да не буду тучени делимично,- стања и прилика ратних. Кад не би било повода или
јер су умели, да се вешто користе утврђењима, и да узрока за поделу снаге у рату, онда би била потпуно
вешто изврше маршеве. залишна горња класификација, те би била дакле само
један терет за изучавање, а могла би се сматрати као
После битке код Еане Римљани су били убеђени продукат узалудне педантерије.
у већу тактичку споеобност Ханибалове војске, џа су Постоји још једна врета операцијских праваца,
се за то и решили, да се у будуће не упуштају у бој, која се зове случајни операцијски правац, кад прилике
него да се труде свима средствима, да постепен© сте- и околности захтевају неминовно, да се привремено
шњавају распореде непријатељске, да га лише могу- мора узети нови правац, дакле, кад се појави неоп-
ћности, да издржава своју војску средствима околине. ходна потреба промене операцијског правца, <х чему he
Такав се циљ и могао постићи онда једино поделом бити говора доцније.
снаге, опколивши Ханибала некодиким армијама. У •Ма који од операцијских праваца, узет засе-бпо,
центру круга, на чијој су периферији биле римске мора одговорити раније изложеним трима основним
армије, налазила се војска Ханибалова, која je c тога особинама. али скуп неколиких операцијских праваца
и била у могућности, да делимично потуче та засебна (сложени — спољашњи операцијски правци), посма-
одељења војске. Увиђајући тако згодан положај Хани- трани као целина, имају своје нарочите особине (добре
баловевојске, па да би паралисали те његове угодности, и рђаве стране), које условљавају и случајеве њихове
Римљани су прибегли следећим средствима: Они су се употребе.
ограђивали стално утврђеним логорима, кретали су се Према овоме ово су добре особине сложених -
мало по мало из једнога у други логор, избегавали
су одлучне сударе, а све јаче и јаче стешњавали еу спољашњих операцијских праваца:
поље дејства свога непријатеља. а., Beha брзина кретања војске;
б., Лакше снабдевање војске храном;
Пошто оу се Римљани непрестано ограђивали
утврђеним логорима, то се Ханибал није могао ни в., Лакше размештање војске на преноћиштима;
решавати, да отворено нападне на те логоре, с тога, г., Могућност обухватити непријатеља на војишту
што при ондашњим средетвима напад на утврђени простим фронталним наетупањем, не служећи се ника-
логор скопчан je био са таквим истим тешкоћама, квим маневрима.
с каквим je тешкоћама у новије доба скопчан напад на Међу тим сложени — спољашњи операцијски
јаке и добро наоружане тврђаве. правци имају само једну рђаву особину, а та je: опа-
Из свега напред наведеног види се, да у опште сносШ, биШи бијен понаособно. —
операцијски правци могу бити прости или сложени, У колико год снаге буду више подељене у. вре-
а све то зависи од већег или мањег јединства у опе- мену операција, у толико више расту поменуте добре
рацијама. и рђаве стране поделе снаге. Примењујући ову истину
на спољашње — сложене операцијске правце излази,
Сложени операцијски правци по своме правцу да je војска на тројнем операцијеком правцу изложе-
могу бити: нија делимичним поразима него на двојном; затим,
Конценшрични, паралелни и ексценШрични, а у да je најизложенија поразу код ексцентричних, мање
односу према непријатељским правцима могу бити уну- код паралелних, а најмање код концентричних опе-
Шрашњи и спољашњи, као што смо то видели раније. рацијоких праваца^ као год што je мање изложена
182 18,5

на унутрашњим него на спољашњим операцијским Велика покрешљивосш, т. ј. да масе или групе


правцима. војске, које- се из центра крећу, ниеу сувише велике,
Чиста апстрактна Стратегија брани дејство само јер he ce иначе брзина умањивати.
прикупљеном снагом, а поделу снаге препоручује оамо Да не би поједина одељења непријатељске војске
• у неопходним захтевима стања и прилика на војишту, на периферији одсекла војску, која из центра дејствује
па с тога се с гледишта теоријског може рећи: У колико у правду периферије, треба што пре разбити једну
сложени операцијски правци више одговарају принципу непријатељску колону, па се одмах вратити у свс?ј
— начелу прикупљања снаге, у толико су бољи, а у про- центар, или одмах напасти на другу непријатељску
тивном — све рђавији. Али како се теоријска гледишта
морају у исто време подешавати према стварном стању колону, која je за ту војску на унутрашњим операциј-
на војишту, то се чешће може да деси, да и ексцентрични ским правцима. То he ce постићи, ако унутрашњи
правац дејства може бити у извесним случајевима правци нису сувише дугачки, те да се непријатељска
претежнији од простог, као на пр.: Кад треба гонити колона, на коју се удара, може стићи и у борбу упле-
разбијеног непријатеља, кад су сви правци не само сти, јер ако одступи та непријатељска кодона, те се
безопасни, него и корисни; за тим, кад се дејствује по морадне принуђавати на судар гоњењем, оћда he ce
унутрашњим правцима, где брзина рада може да па- увећати правац дејетва, а тиме he ce y исто време
ралише опасност оделитих пораза, као што смо ви- и своје властите комуникације изложити опасности.
дели напред. — в Из овога je јасно, како je врло корисно, да се
група, која дејствује на периферији, уклања од судара
Сад да размотримо унутрашње операцијске правце
и да одступа, и да група, која дејствује по унутраш-
Бонапартине под Мантуом 1796. године и његова деј-
њим операцијским правцима, 1ша на услузи какву
ства под Дрездом 1813. године после примирија.
тврђаву.
Упоређујући ова два факта видимо, да једно и
исто стање и исти положаји на војишту 1796. године Унутрашњи су правци још опаснији, ако су су-
доносе једномБонапартипобеде, (Лонато, Кастиглијоне, . више кра-тки, јер то доводи до тактичкот обухватања
Ровередо, Басано, Аркола, Риволи и Фаворита), а међу и стезања на бојишту, одакле се војска може да спасе
тим 1813. године низ пораза, (Грос-Берен, Кацбах, Де- или само часно „да се јуначки пробије," или само
невиц, Лајпциг). Ово се тумачи тиме,што je стање 1796. срамно „да положи оружје", (да се^^ преда). Ратна ве-
године ишло на руку Вонапарти за употребу уну- штина зна само за први начин спасавања, а други се
трашњих операцијских праваца, а поглавито за то, оеуђује, 4и о њему te и не говори.
што се његови непријатељи нису умели да користе Дрема овоме унутрашњи операцијски правци су
правилно спољашњим операцијским правцима, него су корисни:
их употребили противно њиховим особинама, а то je а., Кад се војска, која се налази у централном
било .обратно у рату 1813. године. положају, одликује покретљивошћу и нарочитом енер-
Да објаснимо ове особине чисто теоријским путем! гијом у дејству, кад не буде стајала еамо на једном
Положај, у коме се налазио Наполеон у оба горња месту, него буде брзо; прелетала с једне на другу
случаја, зове се стратегијско опкољавање или обухва- страну, ударала час на једну, час на другу посебну
тање. Такав централни положај дао je Наполеону колону непријатељску, и тукла их делимично. Ако пак
могућности и начина, да може најкраћим путем из војска у таквом положају остане без енергичног деј-
центра да бира поједине делове непријатељске на пе- ства и брзе покретљивости, онда се стратегијско оп-
риферији, да их туче. А да се војска потпуно и кори- кољавање може врло лако да иретвори у тактичко
сти тако угодним стањем тражи се : стезање са свима његовим несрећним последицама.
184 . '''"^
185
У овом стању у колико je погрешан и опасан и дакле, да je y овом случају унутрашњи операцијски
најмањи застој и тромост, најбоље нам сведочи недо-
вољна активност Наполеонова последњих дана месеца правац Наполеонов био врдо дугачак, али je то дошло
Јануара 1814, године, непосредно пред битку код Ла- стога, што je злоупотребио употребу унутрашњег опе-
Ротјера, у којој су Французи наравно подлегли огром- рацијског правца, а што није за то искусио одмах и
ној надмоћности савезника;
:
. зле последице, има се приписати једино сувише тро-
мом и колебљивом дејству његових непријатеља;
б., Еада унутрашњи операцијски правац није ни е., Кад није сувише велика еојска, која дејствује
сувише кратак ни сувише дугачак, јер то захтева су~- üo унутрашњим операцијским правцима, јер и ако
штина дејства по унутрашњим операцијским правцима, војска од 50—100,000, налазећи се у централном по-
где време и простор играју врло важну и управ пре- ложају, може да постигне извесне добре резултате"
судну улогу; кад се дакле мора магновено прелазити противу толиког. истог непријатеља, који би се нала-
из пасиве у одлучан напад. — Велика радљивост, зио подељен на периферији у 2 или 3 групе, не може
- лакаиокретљивост, брзо оријентовање, брза иДравилна се то исто рећи и за војеку 4 пута јачу (200—400.000),
оцена стања и прилика, јак и непоколебљив карактер прикупљену у једном центру, противу толиког иетог
са брзом решеношћу, ако икада и игде, овде добијају непријатеља подел>еног у 3 масе, — како вели ђенерал
најширу примену. Али имати у себи све ове одличне Жомини. У оваком случају унутрашњи je правац не-
особине, и умети за се извући најбољу корист овог користан, ако ни због чега другог, а оно једино због
положаја, значи бити војнички ђеније, или бар бити тромости и спорости великих маса, где покретљшост,
врло даровит иМотпуно способан војсковођа, као што су као што смо видели, игра пресудну улогу-.
били Фридрих Вђлики код Лајтена и Росбаха, Суваров
код Tpeöuje, Бонапарта 1796. и 1814. при операцијама На послетку намеће ее џитање: Па кад je све то
између река Марне и Сене. А да би војска стекла таквих тако, и кад се теоријским разлагањем овога питања
војсковођа, ваља у мирно доба давати маха и прилике не може ићи даље од напред поменуте формуле, онда
ђенијалним људима, да развију и оснаже свој таленат. 'na коју од посебних непријатељских маса Шреба у
Било би погрешно са чисто теоријског гледишта ићи истини напасти у извесном случају ? — Тек кад ее
идал>есовимпитањем, већ се треба задовољити са овим сазна бројна снага појединих група непријатељских,
исказом, „даунутрашњи операцијскиправацнеШребада њихое положај, место и правац дејства, па на по-
буде ни сувише кратак ни сувише дугачак," јер he унутра- слетку, кад се сазна и карактер команданата појединих
шњи опера^ијски правац добити и опредељенији израз у група, може се готово позитивно одговорити на горње
сваком посебном случају према стању и приликама. питање: Треба прво нападати ону колону, од које нам
Тако у рату 1814. године Наполеон се кренуо 27. МреШи najeeha опасност. (1813., 1814. године).
Фебруара противу Блихера у долину Марне у времену . Да видимо еад, каква je била разлика у резул-
другог наотупања Блихеровог ка Паризу, гонио Бли- татима, које je добијао Наполеонупотребом унутрашњих
хера ка Соасону, прешао реку Ен, допр'о до Краона и операцијских праваца 1796. гедине под Манту-ол{, и
Лаона, и тек 19. Марта се вратио у долину Сене. Тада онихуњеговим дејствима 1813. године под Дрездом, и
je Наполеон оставио долину Сене за време од 20 дана, чиме се управо објашњавају те разлиКе! — Те разлике
а међу тим Шварценберг са армијом од 100.000 бораца, могу се објаснити овако:
имајући против себе оамо . Удина и Магдоналда са 1., Снага Наполеонова у 1796. години износила je .
20.000 бораца, имао je да пређе до Париза проеторију 35—40.000, али не више од 50.000 бораца, а у 1813.
само од 200 км. За ово време Шварценберг je прешао години енага му je износила око 300.000 бораца. У 1796.
само Vs ове даљине, дакле само 100 км. Очевидно je години Наполеон je кретао унутрашњим операцијеким
правцима 2—3 дивизије (20—30.000), а 181*3. кретао
187
je и iio lOO.OOO, na je услед Tora и његова маса 1796, 5., Командујући малом армијом Наполеон je и могао
годиие била покретљивија; - • '. у 1796. години непоередно командовати дивизијама сва-
2., Своје незнатне масе Бонапарта je у 1796. години кодневним диспозицијама, па их ојачавати резервама и
кретао на просторији од 20 км. међу рекама Кијезом својим личним присуством у критичним тренутцима, али
(Шијезом) и Минчијом, (у времену првог нападног само он непосредном личном својом командом и могао
кретања Аустријанаца), или на просторији од 60 км. je да добије победе код Лоната, Кастиглијоне, Басана, Ар-
али не већој од 80. км. за време трећег нападногкре- коле и Риволи. Но такото не беше и у 1813. fодини, (због ,
тања непријатељскогод\ Тријента ка Басануr (у вре1 њега нису се изиграли Грое-Берен, Деневиц, Кацбах и
мону другог нападног покрета),> у1813. години, баш Кулм), када je, поред увећаних маса, које су се кретале на
и ш време првог нападног покрета противу Блихера, 70—100—200 км., бидо онемогућено непосредно ко-
маеа од 100.000 бораца кретала се на даљину 200 км., мандовање Наполеоново, а уједно било онемогућено и
(од.Дрезде до Левенберга); свакодневно одређивање цил>а, па се морало ограни-
3., Уместо да се не упуттају у бој и да одсту- чити уместо свега тога само на оријентисање прсма
пају, подељене маее аустријске војске у години 1796. основној идеји операција и према општем стању ствари
упуштају се безразложно у бој с ђенералом Бонапартом, на војишту, остављајући појединим командантима ве-
(Гвозденовић шКијези, Давидовић у Ровереду, Алвинци лику иницијативу ради постизавања појединих оде-
код Риволи),. а у 1813. години напротив савезници су литих циљева. Али Наполеонови ђенерали mlcy били
главну бригу обратили на то, да не допусте Напо- припремљени за такве важне умне послове, него су
леону, да оделито потуче ма коју од њихових колона. по речима самог Наполеона могли да воде ратове
ОваквЏ закључцијесу посждица Шрахенбершког плана, само по добрим путовима и у сфери топовског дејства.
чији je био смисао: Кад ее Наполеон буде кренуо цро- Свему рвоме треба још додати, да je у дејству
тиву ма које колоне савезничких армија, остале да по унутрашњим операцијским правцима у 1813. години
буду дужне, да се крену у цозаднину Наполеонову, и главну недаћу причинило и недоотатак у способним
да загрозе његовим везама еа Елбом, и да га тако ђенералима, који би умели и могли самостално коман-
приморавају на одетупање. — У случају пак ако се довати подељеним групама, и недосшашак средстава
Наполеон крене противу ма које армије, која би му ради пажљивијег и потпунијег оријентисања, па и
нападала комуникације, то нападнута армија-треба да недостатак довољног броја коњице, јер je Наполеон
одетупа, .те да му на тај начин створи дугачку опе- имао 424 ескадрона, а савезници су раеполагали ča
рацијску линију,-а на ту дугачвГу операцијску линију 589 (дакле више 165) ескадрона, и уз све то имали
.требале су одмах да грувају остале армије савез- су још и 25.000 Козака.
ч
ничке, и т. д. . - : • Што. се тиче спољашњих операцијеких праваца
На тај начин Наполеон би се само трошио уза- са свим je јасно, да све оно, што се у данашње време
лудним покретима без икаквих резултата. Па тако je приписује унутрашњим операцијским правцима као
и било, те je то на послетку и приморало Наполеона, рђава страна, иде у корист спољашњих операцијских
да напусти свој положај на Блби, и да прими битку праваца, и то: : , •
црд Липиске (Лајпцига) као своје очајничко решење 1., Повећање маее. . —^• У колико се у неколико
под најнеповољнијим условима за се; умањује покретљивост повећавањем масе, у толикр
, 4., Наполеон je под Липиеком доиста био на уну- се с друге стране у вишем степе*ну ослабљава недо^
трашњим операцијским правцима, али су они били статак сложених операцијеких праваца оличен у опа-
сувише кратки,. тако, да се може рећи, да je био так- сности од поделе снаге, те бити тучен пре доласка у
тички опкољен; . - , помоћ осталих суседних колона. Нападајући једну оде-
.188 . .- 189

љену армију од 150 200.000 бораца у данашње време операцијских праваца дејства. Даиас су увећане масе вој-
не може се етвар свршити за неколико часова, na je то сака, па су за то отежане и операције по унутрашњим
врло тешко учинити и за читав један дан, као што операцијским правцима, а кад je то тако, онда je y
je то било 1814. године са корпусом Олсувјева, који данашње доба неопходно имати оно, у чему je ооку-
je износио 4—5000 код Шампобера, или са корпусом девао Наполеон у операцијама 1813. године. Дакле
Сакена и Јорка од 18.000 бораца код Монмирајља..... треба имати: Надмоћнију коњицу од непријатељске
Противу војске од.150—200.Ö0Ö бораца потребно je како квантитативно тако и квалитативно; треба у oii-
x
данас развити у крајњој мери једанпут и !i јачу снагу, а ште имати надмоћности у средствима за оријентовање
да бисмо то могли извршити, потребно je довољно места и извиђање на војишту; за тим, потребно je имати не- ^
и нарочито времена за развој. На послетку, ако би колико (4-—5) способних ђенерала за самосталшГ ко-
једна маса од 150.—200.000 и била разбијена, она he мандовање појединим групама војске — армијама.
ипак у сваком случају имати довољно снаге, да обез- Ево како ђенерал Фоа вели о Наполеону овим
беди своје одступање.
Због тога, што се уз пбвећавање масе умањује поводом:
опасност бити посебице тучен, излази: . „Кад je Наполеон командовао малим војскама, све
2., Да Upu дејству у сложенам операцијским Upae- je било по правилима, све лепо, све велико. Једио за
цима може бити и без великог Шалента, па да. се ипак другим он je извршио велика дела, али често употреба
уграби згодан тренутак за одлучно дејство,- као што моралнога утицаја одржавала je превагу над пози-
то мора бити при дејетву у унутрашњим операцијским тивном. Сфера, се повећавала, еве je зависило од среће,
правцима. Дакле у овом случају можемо се задрвољити све прорачунато за велике резултате. Ма како да je
и са бољим ђенералима;~ ' човек способан, увек има у тој страховитој игри то-
3., Пажљиво рекогно&цирање и оријентисање. —- лико да се метне на коцку, колико се добија. Успех
Извиђање je без сумње и овде важно, али не у толикој je постао ствар cpehe. Војске су биле многобројније.
мери као при дејетвима по унутрашњим операцијским Непријатељи по његовом примеру имали су такође
правцима, јер нема толике потребе, да би се уграбио велике масе. Најзад, физички свет одржао je победу
тренутак за одеудни удар. (Недовољно оријентисање над моралним. Дар, карактер, дубина мисли имају
било je главни узрок, због кога je тако рећи измакла својих граница. Машином се није могло више руко-
из руку Наполеонових пултуска оШрација 1806. го- вати, он je био смрвљен."
дине. Уместо да одступи на Толимен, руски ђенерад
Бенингсен са реке Вистуле одступи у Пултуск еа Случајни оиерацијеки правац или промена
43.000 бораца. Држећи да je Бенингсен одступио ка правца дејства.
Голимеру, и Французи тамо упуте већу масу, а еам Дешава се врло често, да војска у времену извр-
Лан са 18.000 крете се 26. Децембра на Пултуск, на- шења извеене операције буде принуђена, да прбмени
паде Бенингсена, али се мораде повући испред над- свој операцијски правац услед какве промене стања
моћнијега, и т. д.); — и дотадашњих прилика на во|ишту у оиште, као што
4., УсШанова трајне добре везе између колона, које je на пр. Французе изненадио^покрет III. и IV. немачке
оиеришу оделиШо. армије ка Седану, у .највише случајева промена'
Сва ова факта потврђују теорију о унутрашњим правца дотадашњег дејства врши се кад je потребно,
операцијским правцима, која je изнесена раније. да се властита војска извуче из тешког положаја.
У осталом, све je ово имало за циљ да објасни Вештом променом операцијског правца пред .бит>
суштину особина сложених —• спољашњих и унутрашњих «ty нападач ствара себи могућност, да.-'се појаки на ,
190 ^:, ; t^Sff 191

тачци или правцу, где се није ни надао бранилац, као б., Наполеонова промена операцијског правца пред
што се Наполеон изненада појавио од Ландсхута у битку код Аустердица 1805. године;
леви бок војске ерц-херцога Карла код Бкмила 1809. <?.. Наполеонова промена операцијског правца деј-
године, кога je забављао вештим маневровањем маршал ства у почетку 1806. године приликом покрета свог
Даву с фронта, док Наполеон није. стигао, битку добио, ка Јени и Ауерп1тату;
па ерц-херцога Карла претерао преко Дунава, те се г., Пројектовапа промена /правца дејства Напо-
rro том ерц-херцог Карло у одступању кренуо у Ческу, леоновог у времену његовог кретања у позаднину са-
пошто се најпре задржао у Хаму (Cham), да уреди везника (ческој армији), ако.би се они кренули из
своју армију* Изненађеље je на овај начин уродило Ческе ка Дрезди, (1813. године).. -
врло добрим успехом ове операције. Премештајући на /Пошто će Аустрија придружила савезницима, деени
тај начин осетљиву тачку, на коју je био управљен бок Наполеонове одбранбене линије на Едби био je
удар, на друго место свога општег расиореда, бранилац отворен. Услед тога Наполеон je предузео био читав
je непримећен од непријатеља навео тиме нападача низ.фортификацијоких, тактичких и административних
на погрешан удар под са свим неповољним околно- мера, да би ојачао тврђаву-Дрезду. Али се Наполеон
стима, као што je fo учинио Наполеон I. 1805. године, није задовољио само тиме, већ je ојачао и тврђавицу
када je навео еавезнике на погрешан правац удара у Кенигштајн, која се налази на излазу Елбе из ческих
битци код Аустерлица. планина. У foj околини он je подигао неколико оси-
Као што je познато, Наполеон je рекао: „Не треба гураних мостова, и прикупио десетодневну храну за
никад откривати правац свога дејства, али je велика војску од 100.000 бораца, т. ј. он je овде спремио по-
вештина променити правад свога дејства, када то за- моћну — привремену- ооновицу, помоћу које би се
хтевају прилике. Војска, која вешто промени правац, могао појавити у позаднину ческе војске, те je и са
обмањује непријатеља, те он не зна, где му je rto- свим одсећи, имајућгГ при том обезбеђену одступницу
заднина,, укратко, не зна, где су му елабе и осетне за случај неуспеха. Овим мерама у Кенигштајну На-
ч
етране, кејима би могао грозити." полеон je продужио своју основицу,,и створио себи
Ова формула Наполеонова нашла je оправдања у могућност, да може променити правац дејства потпуно
двафакта напред наведена 1805. и 1809. године. Држећи безопасно, - и уместо да одбија ударе ческе војске
да врше удар на осетно меето -— на позаднину фран- с фроита од стране Дрезде, он би јој се могао да по-
цуске војске,Лавезници су код Аустерлица 1805. године јави с леђа, (сл. 30.). .' ,
вршили удар у ветар, па баш и у том случају да нису Као што je познато, намишљени маневар Напо-
учинили тактичку погрешку, него шта више да су и по- леонов од стране Кенигштајна није извршен потпунце
бедили, ,Наполеон се био побринуо раније и за тај (био je извршен само извесним делом) услед разних
случај, спремивши нову основицу Иглау-Пасава, те случајности, али да je извршен, уродио би сјајним
би имао савршено обезбеђену одетупницу левом оба- резултатима. Оцерацијски правац на Дрезду, кога je
лом Дунава. Ни за тај случај Наполеон дакле није Наполеон морао да узме у случају, успеха, водио би
био у безизлазном положају, као што су то рачунали еамо одбијању удара ческе армије, а онај на Кениг-
савезницИ. штајн водио би обухватању те исте армије.1 ,
Поред. оеталих, ратна Историја показује нам још ' Из предњих факата види ое, какве користи даје
и следеће примере, када ее промена операцијеких * нападачу (Екмцл) и браниоду (Аустерлид) вешта про-
праваца извела корисно:
а», Наполеонова промена операцијског правца пред . ;. J Из овога се може^јасно видети, да су два разна. операцијска
битку код Екмила 1809. год^не; правца само две разне операције, две разне Стратегије,' и тшшта
ДРУгој (ђенерал Лер).
192 193

мена операцијског правца дејства непосредно пред се колебао дуго, него одмах напусти везу с Рајном,
битку; но, како je напред наведено, овој се промени напусти пређашњи свој операцијски правац и промени
прибегава тек онда, кад се хоће властита војска да из- га у правцу на Тили и Вавр, а тим правцем ишло се
бави из незгодног положаја; уједињењу пруске армије с армијом Велингтоновом;.
д., —Опсађујући тврђавицу Олмиц 1758. године водио je дакле главној тежњи савезника, јер je главна
у
Фридрих Велики се ослањаа на Шлезију, и то на твр- намера Наполеонова и била у томе рату, да не до-
ђаве Тропау, Козел и Најсе. С те стране требао je да пусти, да се уједине Блихер и Велингтон, већ да их
дође транспорш пуковника Иозела, који се еастојао делимично потуче укупном својом снагом, (сл. 32.)..—
из 4000 кола, међу којима je било 818 кола еа муни- Благодарећи овом новом случајном операцијском
цијом. Аустријанци оу дочекали пуковника Мозела, правцу, пруска армија не само да се избавила кри-
разбили га, и отели од њега већи део воза. Ово je тичдог положаја, у коме je била после пораза код
Фридриха и лишило могућности, да продужи опсаду Лињи-а, него je још добила и Јврло згодно и обез-
Олмица, коју je морао дићи 1 Јула. беђено стратегијско стање и положај. У повлачењу
Положај Фридрихов .био je тежак у крајњој мери, на Тили и Вавр пруска се војока ујединила с кор-
поглавито у питању избора правца за одступање. У пусом ђенерала Билова од 30.000 људи, те je на тај
том се тренутку он и решио, да промени евој опера- начин надокнадила онај губитак од 20.000 бораца у
цијски правац, који je ишао преко Шлезије, на опе- битци код Лињи-а; у исто време наиђе случајно на
рацијски правац, који би ишао преко Ческе, па.је армију пруску и један део њеног раније изгубљеног
таквим радом добио следеће кориоти: артилеријског парка, те je на тај начин била у етању
Заузео je једну непријатељеву област (Ческу), да попуни муницију за нову битку. —
много важнију од Шлезије, коју je напубтио; Уједињење ових двеју армија донело je на по-
Удалио je ратна дејства од својих граница; слетку као резултат то, што je Наполеон одсудним.
поразом побеђен код Ватерлоа, а против њега се по-
Издржавао je војску на рачун непријатељев; следњих година беше окомила цела Јевропа.....
Приближио се војсци,-коју je оетавио у Сак- Из напред наведених примера види се, да успе-
сонији; и • шно извођење промене правца дејства зависи поред
Својим покретом за Ческу нигје ни у колико осла^ оеталог и од дужине и облика основице^ па дакле и
био ранију безбедност пруске Шлезије од стране не- од тога, да ли се ратује у туђој или својој земљи.
пријатеља, (сл. 31.). - _. ' • . Промена операцијског правца дејства захтева и
Ето, каквим je циљевима водила вешта промена нову основицу или могућноот брзог преношења по-
операцијског правца Фридриха Великог, а та je про- треба с једне.тачке на другу, и у том случају имају
мена била могућа благодарећи упорности одбране твр- особити значај пловпе реке и железнице, као што се
ђаве Торгау (Шметау и Гролмак) и благовремено утвр- то добро осетило у походу ђенерала Гранта у Вирђи-
ђеној Дрезди, које су на тај начин образовале двојну нију 1864. године, (иеточно приморје северне Америке,
базу — основицу Фридриху Великом; јужно од вароши Вашингтона).
ђ., У битци код Лињи-а 1815. године пруска армија При наетупању ка Ричмонду Грант je могао да
се ослањала на Рајну, а њен операцијски правац ишао узме за операцијеки правац или морски пут, као што
je од Сомбрефа преко Намира, Литиха, Мастрихта je радио Мак-Влеан 1862. године, или железнички пут
и Келна. од Потомака ка Ричмонду, (ел. 33.).
' Блихер изгуби битку, те наста питање о одсту- Знајући из пређашњих дејстава, (поход Шерманов
пању. Ђенерал Гнајзенау (начелник штаба Блихеровог, ка Атланти), да од железнице нема користи, ако није
који je за време био заменио рањеног Блихера) није
СТРАТЕГИЈА 13
194

обезбеђена, Грант и ако je изабрао суви пут и напу- основицу служећи се њоме као комуникационом ли-
стио железницу, опет je решио користећи се јаком-фло- нијом железничком од Фридрихсбурга до Гвинеје (од
том, да ,се држи што ближе мора, па да се ослања на Булингрина до Аквије има око 50 км.), а предвиђа-
флоту, и да помоћу флоте, непреетано мењајући осно- јући оцет нове обиласке нових одбранбених линија,
вицу, обилазидеснибок армије;ђенерала Ли, и да се које би Ли могао да заузме, он je пренео основицу из
тако постепеноприближује.Ричмонду, —• , - Аквије—Крек—^Бел-Плена у Порт-Ројал (шрећа осно- .
Maja 3, Трант je с армијом од 125.000 бораца вица) на реци Рапаганоку. У том циљу све потребе
отпочео поход; 4 Maja прешао je преко Рапидана. За су пренашане с друге основице флотом и то реком
основицу служила му je Александрија, а за комуни- Потомаком и Рапаганоком. Уређење ове нове основице
кацијски нравац (у смислу кретања потреба) служио довршено je 20. Maja. Трансдорт пак стигао je на
му je железнички пут из Александрије у Колпепер до -станицу Мелфорд(24 км. од Порт-Ројала. ".
битке код Ченслеровила 5. и 6. Maja. Армија Грантова Међу тим армија ђенерала Ли-а била je заузела
у почетку објаве. рата бдла je снабдевена са петнае- и трећу одбранбену линију иза река Њу-Фаундона и
сто-дневном храном, а иза војске маршовао je воз од јужне Ане. ^ ." •
4000 кола ради преноса хране са основице ка војсци Maja 23. Грантова војска прешла je преко реке
и за пренос непотребних ствари од војске у позаднину. ееверне Ане.
Обишавши 6. Maja увече деени бок Јужњака, Грант Из довољног проматрања Грант се беше уверио,
je принудио ђенерала Ли, да одступц, те je овај зау- да би му био веома тежак напад е фронта на непри-
зеђ HOB положај у Спонтсилванији иза реке По. Maja јатељев положај, па се зато решио, да пррдужи оби-
7. Грант се примакне том положају и нападне га 10. лажење. Тим поводом он je 26. Maja понова прешао
и 11. Maja, па пошто не успе, он продужи да обилази северну Ану, и кренуо се, да обиђе положај- ђенерала
десни бок ђенерала Ли. , _ Ли-а преко Хановер—Џенкшијона ка Хановер—Тауну
Али због великих киша обилазак се могао от- под заклоном реке Пеменкеја. Maja -28. у времену
почети тек 18. Maja. Грант одашље коњицу ка Гви- прелаза Грантове војске преко Пеменкеја у Хановер—
.;неји, а са осталом се војском крене ка Булингрину. •Таун топовњаче лађе и транспортни бродови брзо су
;
Овај je покрет принудио ђенерала Ли, да одотупи на се, спустили реком Рапаганоком, а за тим реком Пе-
менкејом, те пренели потребе из Порт-Ројала у Уајт-
трећу одбранбену линију иза реке Ане. ,Хауз, (четврта основица).
Чим je пак коњица савезника почела да грози Због обилазног кретања ђенерала Гранта армија
железници Александрија—Колдепер, Гранг ју je одмах ђенерала Ли-а ради заштите Ричмонда од источне
напустио. као комуникацију и кориотећи се удаљењем
стране распоредида се била између Пеменкеја и Чи-
ђенерала Ли од реке Цотомака, пренео je основицу
цат:ЈУрекууАквија—~Џрек-^Бел-Плен, (друга основица). кагоминија од Хановер—Курт—Хаузена до .Генегиља.
Цокретни пак магацин (транспорт од 4000 кола) 11оеле неуспешног напада на ту позицију 1. и 3. Јуна
размести код Фридрихсбурга. Такво je било уређење по- Грант се реши, да се крене на реку Џеме, и д а , н а -
заднине Грантове армије за време битке код СпонШсилт'. падне Ричмонд с југа. , ,-- .
ваније, т . ј . оснрвица Аквија—Крек бида je на 40 км. За ово предузеће, потребна je била нова основнца,
дозади армије, која се налазила код CnoHTCHnBaHnje,' коју и образова Џ Сити-ПовнШу, (0о je била пеша и
а њен транепорт од 4000 кола налазио ее у позад- последња основица у Шоку опсаде ЏеШерсбурга). •
нини на 25 км, : V- '}£rS . ;
'\ Наведени примери факта показују многе промене
.Чим се^ армија Грантова кренула ка Булингрину основица, а услед тога љ-промене операцијских пра-
20. Maja, Грант и' ако би могао да одржи пређашњу ваца, истичући поред осталог и велики значај пловних
, , ' •"' • / ; .'.'" 13*
196 197

река у подобним приликама. Само помоћу њих и могао Руска Стратегија у почетку рата 1812. године
се Грант непрекидно кретати кроз сиромашну и слабо била je тако рећи полутанска, јер су je примењивали
насељену просторију. И ако je овде било извесних за- посве једнострано. „
стоја у операцији, они су искључно били због тактич- Како вели ђенерал Лер у Русатада нијенибило
ких и чисто војних— бојевих узрока, а никако због праве Стратегије, која налаже да треба водити рачуна •
административних.... о целокупном стању и приликама на војишту. Тако
Примедба. — Резултат овога крвавог рата био je на примеру рату 1812. године Руси су запазили само
укинуће ропства. Петерсбург и Ричмонд заузети су од дугачак операцијски правац Наполеонов, па еу само
стране ђенерала Гранта после тродневне опсаде. Ли о томе и водили рачуна, а нису се никако обзирали
je принуђен, да положи оружје и протерат je; 40.000 на најважније чиниоце у рату, т. ј. ниеу водили ра-
његових бораца пуштени су у слободу под условом, чуна нити су знали бројни однос њихове и Наполео-
да не смеју више ступата у службу противу Сједи- нове војске, а да су водили рачуна и о томе, они би
њених Северо-Америчких Држава, и т. д. •—, увидели, да je Наполеон имао знатно већу војску од
њих. Услед непознавагва непријатељске снаге прои-
зишло je оно и онако неоправдано и безразложно руско
надирање на операцијски правац Наполеонов са сла-
Утицај правилне идеје и утицај правилног избора опе- бом а при том још и подељеном снагом својом. У
рацијског правца на општи ток операција. осталом таква je и била основна идеја руских прво-
битних операција у томе рату. Та погрешна основна
идеја операција руских у рату 1812. године изазвала
Основном идејом одерација, како с погледом на je поделу њихове снаге на две армије северно од По-
циљ тако и с погледом на правац дејства, одређује лесја, које су биле скоро са свим иезависне једна од
се операцијски правац у смислу офанзивног дејства. друге, услед чега je и дошло оно одступање I. армије
Операцијским правцем изражава ее основацелокупне ка бочној позицији утврђеног логора у Дриси, те je
стратегијске операције; ова операција опет није ништа тиме изложен опасности пут за Москву, а и II. армија
друго до укупно и смишљено развијање основне идеје доведена je y критичан положај, и т. д.
проведене кроз ове ратне мене (кретање, борба и ста-
новање), јер се из тих мена управо и састоји страте- Као год што погрешна идеја води у опасност,
гијска операција. Према овоме, у правилном избору тако исто и свако па и најмање одступање од пра-
циља операције и у правилно изабратом правцу развоја вилне основне идеје* може да донесе губитак рата.
операције (операцијског правца) огледа се ђенијалност Пример. — Основна идеја операција у савезника
и способност војсковође. Све остало je више или мање (Влихера и Велингтона) у рату с Наполеоном 1815.
ствар технике. године била je у томе, да сепрво ујединедве армије,
па кад се на тај начин постигне бројна надмоћност,
Ако je погрешна оеновна идеја за операције, онда онда да се одважно груне на непријатеља.
je TQ штета по саму ствар. Ако се пак погрешна Кориетећи се својим унутрашњим положајем (мо-
основна идеја доцније још и не подрави, да би се гућност дејствовања унутрашњим операцијским прав-
бар даље могла развијати смишљено.и правилно, онда цем) Наполеон je бацио противу Велингтона 45.000
he и даље бивати све горе и горе за сама дејства на бораца (II. корпус маршала Неја), а са осталих 74.000
војишту, те то може нај?ад довести и до катастрофе, кренуо се противу Блихера, који je био успео, да
као што je то хтело да буде у првом периоду опера- прикупи око 90.000 на положајима код Лињи-а. Блихер
ција руске војске у рату 1812. године. je доиста овде изабрао најбољи положај ј^смислу Ua-
198
сивне одбране, што je и одговарало општој идеји опе-
I раније готови за само извршење. Но основна идеја у
199

рација, али Блихер će у исто време у своме- дејству главнжм- цртама мора бити позната још далеко пре
удалио од главне идеје у томе: приближерћа до непријатеља, пошто у смислу те идеје
1., Што je на заузетим положајима ђенерала Тил- мора рити изведена целокуЏна припрема операција, а
'мана бацио далеко на лево крило, а то je крило готово у то/јДолази: избор и обезбеђење основице, концентра-'
требало запоставити због важности десног свог крила, ција еојске и њен стратегијски развој, и Ш. д. Форма,
које je имадо најкраћи •правац за уједињење са Ве-
лингтоном, те ј е н а тај начин себе оСлабио са 30.000 којом се изражава основна идеја операција у том вре-
бораца; и ' . - •.: мену, састоји се: у прикупљању надмоћне снаге на-
2., Што. je повео одбранбени бој у активном спрам најважнијег и најкраћег правца (односно главног
смислу противно главној идеји, уместо да c'e латио предмета) дејства према еероватном фроншу развоја
. пасивне одбране, као што му je то налагала главна непријатељске војске, не улазећи у решење питања о
идеја, а сем тога и само земљиште ишло je, на рук-у самом начину дејства противу непријатељске војске,
тој врсти борбе. пошто je то питање могуће решити тек после пости-
' Услед !горн>их погрешака Блихерове резерве почеле гнутог јачег осматрања и тачнијег сазнања правог
су се трошити пре времена, тако, да су оне биле'са стања ствари у непријатеља. Решење и тог пооледњег
свим истрошене, кад je дошао одсудни тренутак, јер питањ£ састоји ее у овој формули: „Покреш,ом шра-
je у том тренутку имао само 3 коњичка пука, док.је жиШи непријатељску војску, па je нагшдати- где год
~ Наполеон напротив имао само у резерви 12.000 бораца. се стшне." Подобно овоме изразио се и Молтке у
Блихер Зе изгубио битку, и армију je своју довео своме №моару (1868.—1869.) за рат с француском:
у критичан положај, из кога се избавила једино услед „Нападсм пресећи везе главне снаге француске војске
тога, што je победилац био недовољно акшиван, и што с Паризш, и бацитије ка северу." Ово je била идеја
je Блихер вешто променио оШрацијски правац, (дело водиља л свима покретима пруске војске, којајеидеја
ђенерала Гнајзенау-а, начелника Блихеровог штаба). случајно окончана тек под Мецом 17. Августа увече
На овај je начинупоследњем тренутку поправљена
; после би"не код Марс-ла-Тура,
погрешка, те .je даљи ток операција пошао путем
;Основне идеје, и рат се свршио потпуним поразом Идбјб.баобилажења Маковог десног крила у рату
Наполеона у битци код Ватерлоа t 6, Јуна 1815. године. ; 1805. годгое, како се то види из инструкција упуће-
Тако je ту страдао, један од највећих војсковођа у них Мира^, Бертију и ђенералу Саварију, појавила
Историји ратова. " *,- се у НацокоНа још у булоњском логору 25. Августа,
Из напреД наведеног јасно се види, да je велика па су у тољправцу извршени и- сви претходни послови
важност у томе, да се, поотави правилна основна прикупљаш војске.
идеја, па да се после она и изведе како ваља. Пра-
! ' Почетшобележја ове идеје појавила су се у форми
. прикупљањфојске на Рајни и Мајни; даље 17. Сеп-
вилна основна идеја појављује се потпуно kao полазна
\- • тембра у тами пребацџвања Стратегијског развоја
тачка за.решење свш других посебних питања ура- војске е Рајшна Дунав, обиласком јужног дела шварц-
* звоју' операција,- о чијем правилном решењу није ни. > 'валдских плаина; даље,20. Септембра у форми јачег
. мислити, кад, je џогрешна полазна основица. .; прикупљања Ware; затим 22. Септембрау фррми даљег
Осиовна идеја операција у својој завршној форми обиласка раз^ченог фронта на исток до Регенсбурга, и
може бити окончана тек у близини непријатеља, кад
je већ решено питање о томе, Начајој he страни бити.
k •најзад у тоЦ што je 28. Септембра скраћен тај оби-
лазак'_до Иншштата.
иницијаШива, кад смо дакле потпуно оријентисани и , ; Све ове томенуте промене у форми развијања
200 201

основне идеје операција вршиле еу се према сазнавању 3.. Зарад обезбеђења етапа и у опште комуника-
положаја и бтања непријатељске војске. / ционих праваца у позаднини војске.
Из предњих навода види се, да ее главна идеја Кад су покрети брзи, нагли, нема се времена за
завршује тек онда, кад се дође у ближи додир с не- застајкивања ради попуњавања и освежавања снаге,
пријатељем, и кад се пажљиво извиде и потпунр са- за ишчекивања заосталих трупа или појединих војника,
знаду прилике у непријатеља, а никако пре тога[к и т. д., ау тим се случајевима појављују невероватно
Процес постепене разрадеиизвођење основне адеје велики расходи, о чему ћемо се уверити доцније, кад
операције у њеној завршној форми најјаоније се огаеда наведемо поједине примере из Историје.
у аустерличкој и другим операцијама Наполеошвим, Обезбеђење етапних и других комуникационих
с том разликом, што јен. пр. при улмској оиерацџј,гЕа- линија, а нарочито велика пбтреба обезбеђења желе-
полеону требало више одмесеца дана — од 25. Августа зничких путова у ратно време, причињавају велики
до 25. Септембра — з а њено извођење, а при аџшер- расход у људима;
личкој операцији он je тај пооао свршио за 3—4
дана, од 16.—19. Новембра у • подне, као што ее то 4., На послетку треба имати на уму и то, да
може видети проучавањем Наполеоновог рата j 1805. успешно дејство нападачево у рату може лако да иза-
години. На другом месту доцније ћемо изложии један зове негодовање у суседних држава, било из чисте
пример ове постепене разраде и извођења основнз идеје зависти, било из неке бојазни за влаетите интересе,
операција Фридриха Великог. па да се оне с тога уплету у рат чак и с оружјем
у руци. За овај су случај потребни у земљи извесни
резервни делови војске. .
0 стратегијским плановима за напад (офа!зиву) Колики je био у опште раеход и губитак људи
код појединих војсака у нападним ратовима, видећемо
Као што je раније поменуто, стратегшаси план доцније на другом месту.
за напад последица je: р Како се војска у нападном рату брзо покреће
1., Вођења активне политичке намере;/и с места на место, те се услед тога јављају и брзи и
2., Војних претпоставака — комбинацвда које по-' чести расходи у људству, нужно je предузети потребне
тичу на основи уверења о бројној надмоћнссти своје мере, како би се могла што скорије да упућују по-
снаге над снагом непријатељевом. / требна допуњавања и поткрепљења војеци, а та се
Чим се реши питање о нападном —/оранзивном .поткрепљења по речима Клаузевица „морају бесџре-
рату, треба одмах одредити снагу, која k потребна кидно кретати унапред ио свима путовима у позад-
за такву врсту ратовања, узимајући при 7<ме у рачун тми војске."
и све евентуалности, које могу да настук у рату, и По мери кретања унапред може да дође слабљење
које се често готово неминовно појављп> у сваком војске до тог степена, да je врло тешко у потребном
таквом рату. Дакле, при одређивању cia^e, која бич , тренутку скупити довољно снаге за добијање битке,
потребна била за осигурање победе на! непријатељ- (Бородино 25. Августа 1812. -године), а у томе врло
ском војеком, неопходно je нужно имги у виду и лако може да наступи и криза, и онда у том случају
потребу резервних делова: | морају да се обуставе и саме операције, па ако- се
1., Зарад попу1вавања расхода удужр кретањима;. тада не могне ускоро закључити мир,- може да прс-
2., Зарад дејства противу тврђавап јачихутвр-- изађе реакција, која може ;да има далеко горих после-
ђеља, која би се налазила у. близини шерацијског дица од пораза у одбранбеним дејствима у опште.
правца, или на самом том правцу; [ (Наполеону Моекви 1812. год., Сливница 1885. године).
202 203

Осем довољне бројне снаге и могућности, да се Кад се разрађује план, потребно je отпочети еа
она попуњава непрекидно, за нападна (офанзивна) деј- одбраном, и на основи студија пограничне зоне и же-
ства треба имати још и ове услове, да би њихов лезничких мрежа на својој и непријатељској страни,
завршетак био успешан: , • означити тачке искрцавања војсака, које би се прево-
1., Издржљиву војску извеџбану у брзом кретању; зиле железничким путовима, па означити и положаје,
2., Искусне и извеџбане команданте за само- које бж посела војска свршетком стратегијског развоја.
сталне радње; , Оцењујући зону за покрет у непријатељеку земљу,
3., Тако комбинованих делова војске, који ће бити потребно je имати у виду:
у могућности, да сузбију све евентуалности ћудљивих. 1., Географске и топографске услове те зоне у
ратних прилика. :. : погледу кретања војске по њој;;..'
Мало извеџбана или народна војска (милиција)
нема подобности за офанзивне радње. 2., Обичне и железничке путове, као и оне, који
На овај начин за отратегијске офанзивне радње могу бити у вези са овим мрежама, и могу да олак-
треба имати доста и добре војске, и с тога и на тла- шају довоз материјалних потреба војсци;
вном војишту треба прикупити надмоћнију снагу од 3., Средства за исхрану и друге потребе, која ч;е
непријатеља. Ако се морадне једновремено да ратује могу да нађу на лица места, и т. д.
на неколиким војиштима, онда пре свега треба обезбе- Знајући властита средства, и проучивши пажљиво
дити за себе успех прикупљањем своје снаге на главном напред поменутеуслове, па упоређујући их међу собом,
војишту, па макар се ради тога трпеле извесне и не- са. свим je могуће определити зону прикуцљања војске
даће на споредним војиштима. v Г и правац њенога даљег продираша, т. ј. могуће je опре-
Ко хоће да буде јак свуда, и да наступа на свима делити онај правац, којим желимо да развијемо опе-
војиштима, тај се неминовно мора растурати, али ее рације, припремајући регаење првој сгпратегиЈској за-
оида не гарантује успех на главном војишту, јер je даћи — циљу, не упуштајући се у велика размишљања
иознато, да успех на споредним војиштима никад о даљим дејствима, која су, као што je речено раније,
нома пресудног значаја. Колико ли се мало водило еа евим зависНа од резултата прве битке.
рачуна у нас о свему напред поменутом у рату за Рекли смо, да je непријатељска војска први и нај-
ослобођење и уједињење 1876. године! . '•-. главнији операцијскц објекат у рату. Знајући јачину —
Кад емо определили циљ дејства, и кад смо на број нбпријатељске војске, комуникације, уеавршеност
овај начин начисто са условима снаге и њеним број-- средстава за пренос и главне тачке могућег искрца-
иим_ груписањем, кад предстоје дејства на неколиким вања његових трупана граници, могуће je, да се од-
војиштима, потребно je да сад изаберемо и правац, реди и време трајања концентрације непријатељских
т. ј . , да завршимо сву радњу избором ' операцијског трупа на дотичној зони концентрацијској.
правца, (ооновна идеја операција по циљу и иравцу), Упоређујући све то са својим стањем напред на-
а он се опредељује на послетку самим стратегијским веденим могуће je доћи до закључка, ко he пре извр-
развојем војске на изабратој просторији, о чему je шити концентрацију на дотичном заједничком гра-
било говора раније. ничном фронту, и ко he y извесном тренутку имати
• • На тај начин планом за офанзиву мора се на крају бројну надмоћност. Ценећи па том и остале елементе,
крајева пажљиво определити и означити оиерацијска који одређују релативну надмоћност, приступа се на
лона, по којој треба -извршити покрет .у непријатељску послетку пројекту оџерација са разним претпоставкама.
земљу. Из овога излази, да je потребно уочити, где Ме . Претпостављајући своју бржу спреџу а и бројиу
се непријатељ морати да развије зарад давања отпора. надмоћност, приступа се изради офанзивног етрате-
204: 205 .

гијског плана, у противном — изради дефанзивног пријатељеве, које су биле објављене, Немци су се побри-
плана. — нули пре свега за безбедност своје основице на Рајни;
Прва претпоставка доноси сама собом и ранији за ^им, пошто се непријатељ није мицао с места, а у
почетак операција, ако томе еамо одговарају и услови Немаца беше прикупљено на окупу доста војске, опе-
брже концентрације, (политичка ситуација и количина рацијски правац продужио се.унапред у смислу на-
транспортних средстава). \ •' ступном., Својим стратегијским развојем Французи су
Претпоставка брже спреме и бројне надмоћности потпуно манифествовали своје офанзивне тенденције,
повлачи за сабом и услов, „појавити се раније са од- али брзо прикупљање немачке војске принуди их на
судном јачом снагом у пзвесно. време и на извеспом одбрану."1
просШору, одакле се најлакше грози позаднини непри- Ови цитати илуструју потпуно оне основне захтеве,
јатељевој, (све то о погледом на снагу, с којом распо- којима треба да одговори стратегијски развој, као год
лаже непријатељ), опредељујући у исшо време и правце, и то, да су нападање и одбравд у рату тако испре-
којима се најбрже, најлакше и најсигурније може плетани често незавиено од наше воље, да je y ре-
грунути на главнину непријатељске војске у најне- шаваЊу већег дела питања потребно имати средстава
згоднијџм околностима за њу". и бити у могућности изићи на сусрет и многим елу-
Кад. се-.еа овим буде у опште готово, онда се чајноетима, које могу утицати на повољнорешењеборбе.
приступа формирању потребног броја армија —- група Ради бољег објашњења напред наведених теориј-
с довољном јачином, очекујући по том само команду: ских погледа на еастављање плана за офанзиву на-
„напред", али ћемо о томе говорити доцније. вешћемо неколико историјских примера:
Принц Хохенлое — Ингелфинтен овако оцртава
стратегијски развој војске пре њеног покрета за напад: Рат Фридриха Великог противу савезника
„Стратегијски развој има циљ, да да војсци мо- у 1756. години, (сл. 34.)
гућности, да се сукоби с војском непријатељском на
важном положају са изгледом на убпех, прикривајући Политичко стање. — Фридрих Велики je знао,
у исто време своју основицу од контра-удара непри- да се противу њега склопила коалиција, коју су чи-
јатељских. ниле: Аустрија, Русија, Француека, Шведска, Саксо-
„На тај начин стратегијски развој има двојаки нија и неколико мањих државица германских, и да he
цил.: Нападни (офанзивни) и одбранбени (дефанзивни). само једна Аустрија у прво време моћи да истури ^а
Који he од ових циљева заузети прво место зависи границу 50—55.000 војника, аостали делови њене вој-
од околности^ које се буду стекле у то време, а окол- ске прикупљали би се код Беча из Фландрије, Ита-
ности пак у највише случајева зависе од политичког лије и с турске границе.
циља^ Али и те околности може време да измени. И доиста, чим се мало боље прозрела намера
„Тако у 1859. години аустријска војска развила Фридрихова, Аустрија je истурила у Ческу две армије,
се за наступање, али чим je непријатељ довршио сво једну од 20.000 под командом Пиколоминија у Кени-
развој, она се морала да брине о безбедности своје грецу, а другу од 35.000 под командом фелдмаршала
основице. У први мах савезници су се табринули и Бруна код Колина. г
позабавили о обезбеђењу своје основице, и тек по том У први мах надмоћност у снази била je на страни
прешли су у наступање.
. Фридриха Великог, јер je он имао 120.000 одличне
„Стратегијски' развој Немаца у 1870. години био
je чисто за наступање, и ако je рат у еуштини био војске, од којих 25.000 били су у Поморанији и доњој
за одбрану. С погледом на офанзивне тенденције не- De Hohenlohe-Ingelfingen Lettres sur la Strategie, p. 317,
206 207

ОдрИј 30.000 под командом маршала Шверина у Шле- нама престонице сву своју оружану снагу, те би Фрид-
зији и 65,000 распоређених у три групе налазили су рих при продирању ка Дунаву имао пред собом јаку
се у Магдебургу, Витенбергу и Франкфурту на Одри, енагунепријатељску с фронта,и око65—70.000 сдесног
не рачунајући у то градске гарнизоне. бока из Ческе, који би му угрожавали тај операцијски
Тек што су Француска и германске државице по- правац. „Тако дрска операција одвела би ируску ар-
челе скупљати војсКу, руска се војска већ налазила мију у пропаст", — казао je Нап.олеон.
код Двине. Чим je то сазнао Фридрих, реши се, да На рвај начин морало се зауставити на избору
одмах груне на Аустрију, пре него што би јој при- операцијског правца преко Ческе/
стигли у помоћ савезници. Операцијски правац кроз Ческу био je повољан
За Фридриха било je повољно стање: Аустрија •е овог гледишта:
са.Саксонском могла je избацити на границу 65 до Кад се овлада и Саксонијом, прикрива се нај-
70.000 војника, а Фридрих je имао скоро дупло fo- важнији>део Пруске, и ствара се немогућност,- да се
лико одличне војске. продре у њу како од стране Франконије тако и еа
Избор операцијског правца. — Питање je било, етране Шлеске. Тим правцем Дели се- Аустрија • од
којим би се најбољим и најсигурнијим правцем могло њених западних .савезника, и отвара се пут ка; Бечу,
кренути.на Аустрију? — ебилазећи тврдиње Олмиц и Брин. С друге стране
Таквих праваца могло je бити три: • Фридрих није могао да продире кроз Моравску, а да
1., Преко Франконије на Хоф-Бајрут ради одва- остави на боку Саксонце и ауетријску војску, која се
налазила у Ческој. — ,
јања Аустрије од еавезних западних држава;
2., Преко Шлезије и Моравеке ка Вечу; и Од напред поменутих трију праваца на овај начин
3., Преко Чееке ка Бечу. операцијски правац кроз Ческу:
l.„ Води престоници као важном циљу;
' Парализујући друго-степене савезнике Аустријс, 2., Најповољнији je, јер се тим правцем обилазе
који у то време нису имали Бог зна каквог значаја, тврђаве Брин и Олмиц; и
операцијским правцем преко Франконије није ее на-
носио удар Аустрији на важном правцу, а међу тим •37, Најбезбеднији je, јер прред осталог најпотпу-
операцијски правац Фридрихов изложио би се ударима' није обезбеђује позаднину и престоницу Берлин. .
аустријске војеке из Ческе правцем на Хемниц, Цвикау И доиста, Фридрих Велики ее зауставио на избору
или Хоф. Не постижући дакле важни циљ, наравно да •овог последњег операцијског правца, само што своју
тај операцијски правац није одговарао HW условџ бев- мисао није изврШио баш онако, како je требало, јер
бедновти, те.е тога није требао ни да буде изабрат. није био довољно одлучан, оставивши скоро узалудно
Ако ое хтело и Бечу, водећи тако ка важном циљу,: у Поморанији и Шлезији 55.000 војника,, тако, да je y
и операцијски правац из ШЛезије преко Моравске та- битци код Лобозица био елабији од Бруна.
кође није одговарао услову безбедностИј а у некрлико Пошто. су Руси и Шведи у-то доба били- потпуно
ни услову у добности,, јер би у том случају требало безоцасци по, њега, Фридрих je могао да прикупи'
доота времена зарад прикупљања главне снаге од Ви- 120.00P војнИкауТоргау, да секрене сн,има на Дрезду,
тенберга и Магдебурга. у Шлезију. Сем тога, на том. оставивши пред пирнским логором 30.000 а еа осталих
су правцу биле тврђаве Олмиц и Брин, ..које би сва- 90.000 да маршује на суерет. Аустријанцима. На овај
којако сцречавале надирање бар за извесно време, У начин ипод оваквим приликама Фридрих je могао врло
том случају Ауотрија би могла да прикупи под зиди- лако да протераиз Ческе армију фелдмаршала Бруна.

*
208 209

Рат Француза противу Аустријанаца и Сардинаца у лијанске војске, а тако исто и да послуже као веза
Италији 1796. године, (сл. 35.) с 15.000 војника Келерманових, који се налазио на
алпијским ирелазима еа главнином код Малог Св.
Опште стање. — После борбе у низу неколиких Бернара на фронту од 110 км. од Св. Бернара до
година Аустријајезакључила примирије с Француском Кол д' Аржантијера.
21. Децембра 1795. године^ које се није односило на Аустро-сардинска војска јачине од 72.000 под ко-
италијанску војску, где je Шерер, после лаонске по- мандомБолијевом (30.000 Аустријанацаи 42.000 Сарди-
беде, овладао Ривијером. Мирни преговори остали су наца — К о л и — ) била je распоређена паралелно према
безуспешни, и у пролеће 1790. године понова отпочеше француској војсци само на знатно ширем фронту, и
непријатељства на главном војишту у долинама Рајне то у одвојеним групама, које нису биле јаче од 10.000
и Дунава, као год и на друго-степеном војишту у Ита- војника. .
лији. Главна француска снага, војска Журданова и Десно крило 20.000 Пијемонтезаца херцога од
Моро-а око 155,000, имала je y задатку, да, продирући Аосте с фронтом западу против војске Келерманове.
у југо-западну Германију, потуче армију Вурмзерову и Центар од 22.000 Пијемонтезаца и Аустријанаца
херц-херцога Карла ' (145.000), и да по том мар- под командом Колијевом с фронтом ка југу на реци Та-
шира Бечу. наро, од Чеве и Мондове до Милезима. .- >
Италијанска војека под командом Шерера, јачине Лево крило од 30.000 Аустријанаца под Болијем, чије
од 35.000 војника, требала je да дејствује противу ее лезо крило протезало преко бокетског прелаза до
аустро-сардинске војске под командом Болија, и да зау- Волтежија, а десно било на реци Вормиди у Дегу и
зме Ломбардију. \ Кајиру. Главна снага Болијева била je y Александрији
Стање на италијанском војишту. — У почетку Марта и иза реке По у Ломелину.
месеца 1796. године француска армија јачине од 42.000 Операцијски правац француске војске. — Карно je
војника била je овако распоређена: израдио инструкције, које je Директоријум послао ново-
Главнина од 35.000 војника: i наименованом главном команданту италијанске војске
Дивизија Ла-Харпа у Савони; младом ђенералу Бонапарти за дејствовање на итали-
„ Масенина „ Финалу; - јанском војишту.
„ ' Ожерова „ Лаону; „То није био план целог рата, како неки тврде,
„ Серијера „ Орме-у. каже Берто, из простог узрока, што се^ такав план и
Ова je војека била растурена на фронту од преко ш може саставити у том смислу, јер се сви претходни
75 км., одржавајући међу собом комуникацијску везу рачуни. могу предвидети и средити само до првог су-
планинским путовима. ' дара .твајске;••.•:' с ,;
„Инструкција je означила само циљ, предвиђени
Лево крило: Дивизија Макара у Бреглији и на републиканском владом, да се Пијемонтези одвоје -од
шендском прелазу; дивизија Гарнијева напрелазу Фе- коалиције, и' да се^протерају Аустријанци из Италије.
нестри. Она je препоручивала напад и изложила на широко
Еоњица je. била растурена у приморским" пре- операције, али догађаји су принудили главног коман-
делима. данта, да се лати таквих решења и радњи, које оу
7.000 војника ђенерала Макара и Гарнија имали биле у опреци са ониад изложеним у инструкцији.e
еу специјални задатак» да чувају прелазе Тенде и пу- Користећи се погрешкама', које су учинили нвпри-
тове из долине реке Стуре у долину Везјуби и Тиње, јатељи у распореду својих војсака, а у смислу инструк-
т. ј. да прикривају с лева комуникацијски правац ита- ције ђенерал Бонапарта се реши, да пређе у насту-
, СТРАТЕРИЈА 14
210 211

пање. Аустријанце je било могуће напасти на десно би у том случају обухватити операцијски правац Фран-
или лево крило или на центар. , цуза, напасти их у тако уској проеторији, прогнати
I. Напад на десно крипо савезника. к мору и довести их у један безизлазни положај.
1., Дебушујући долинама реке Стуре 'и Танара Па1 нека би и форсирали бокетски прелаз, Фран-
француска армија прикрива своје везе са Француском: цузи би морали ипак претрпети знатне губитке, па
2., Могуће je ;било рачунати на значајнијц успе, изгубивши QBöje везе при првој недаћи, запали би у
у самом почетку, јер се непријатељ није могао ла критичан положај.
концентрисати на испреламаном земљишту, пошто Je На тај начин није могао бити изабран ни овај
био јако растурен; операцијски правац као крајње опасан;
3., Уз припомоћ армије Келерманове. могуће ј III. Напад на центар савезника давао je највише
било одбацити армију херцога од Аосте, па на та изгледа•на успех:ч
начин очистити све алпијске пролазе и долину гор- 1., Што су се Французи могли брже.да концен-
н>ега Пада, (По-а). тришу кроз кршевите планинске путове, него што су
Али све те и друге повољне прилике нису могле то могли да учине сувише растурени савезници;
оотати дуго за Французе. Ако би се прикупили савез- 2., Кадибонски пролаз, кроз који се могло ударити
ници, имали би надмоћнију снагу на реци Танару или на центар савезника, био je најугоднији од свих осталих;
Бормиди. У таквој прилици успех би био сумњив, те 3., На центру се додирују две армије, подчињене
je у сваком случају требало предвидети упорну борбу, двојици скоро независних команданата, па се могло.
јер ако би еавезници били потиснути, они би свако- рачунати на недовољно јединство њихових радњи на
јако одступили својој основици, где би добили поја- важној тачци у току операција.
чања и средстава за продужење борбе. Тако исто бил» Нападајући центар савезника могло се рачунати,
je потребно рачунати и помишљати и на само зем- да Пијемонтези буду одбачени западу, а Аустријанци
љиште, на коме су се налазили на сваком кораку од- пак истоку. Оваком поделом и> могао се постићи први
лични положаји за одбрану. Не мотрећи на повољноот циљ, који je поменут у инетрукцији Директоријума,
и: безбедност тог операцијског правца на тај начин не т. ј. принудити Пијемонат, да иступи из коалиције.
би се њиме могло Бог зна шта постићи у победџ не- Нападом на центар могао се на овај начин по-
пријатеља и при најбољим околностима, па се с тога стићи важан циљ у вишем степену, na je c тога овакав
и одуотало од тога правца; и овај напад и имао преимућство над осталима. Решен
II. Напад на пево крипо савезника. — Овај напад на овај правац ђенерал Бонапарта je одмах предузео
обећавао je знатније повољности у случају успеха. и да га изврши, чим je приспео к војсци.
Напад тим правцем претио би везама непријатељским, Војску Макара, Гарнија и Серијера Бонапарта je
а давао би и могућности, да се непријатед> одбаци ка оставио где je и била ради безбедности своје позад-
Алпима, доводећи га у критичан положај. Али би нине, а само je Серијера кренуо ка Аресију.
овакав напад био тежак, и много би се ризиковало. Масену je послао ка Кадибону (из.међу Савоне и
Да би се Французи докопали Волтежија, морали би Волтри-а), а Ожера пак на „Сан Ђакомо"; Ла Харпа
форсирати прелаз на Бокети као доета јак положај, je оставио у Савони, а једну полу-бригаду кренуо je
морали би да истуре бочно закриље црема Ђенови, и ка Волтри ради рбезбеђења свога десног бока и ради
да врше по Ривијери дугачки бочни марш уским де- демонстрације против левог крила Аустријанаца.
филеом, јер су'на f ој просторији апенински окомци Ђенерал Бонааарта концентрисао je ца тај начин
удаљени од морске обале једва 15—20 км, Ако би се <24.000 бораиа противу центра савезничког на фронту
непријатељ кренуо на Савону, Вадо#и Финале, могао oö 18 км.. ,
• 14*
212 213

И Болије je тако исто добио налог за наступање. били су резултат правилног подешавања његовизс радњи
Као и Французи тако je и он могао да нагхада на ! према приликама, које су биле на бојишту, и његбвог
центар или на крила француске војеке. — енергичног рада у извршивању свих замисли, а стра-
I. Напад на десно крипо француске војске. —Ова- хотне недаће савезника биле су последица невештине
квим нападом потиснула би се француска војска на и несагла<ЈНости њихових радњи са основним принци-
њену основицу, "а одноенск теренских и других об- пима ратна вештине.
зира француска војска налазила би се у истом стању,
које je оцртано говорећи о настуџним дејствима Фран- Рат Француза противу Аустријанаца 1800. године,
цуза тим правцем. Овај дакле правац не води пости- • -/ - (сл. 36.).
жењу главногцвдБа, па за то га не би требало ни изабрати;
II. Напад на центар.— Ако би се овај напад могао Опште сшање. — После подужег бављења ван
да изврши прикривено и изненада, поделио би фран- отаџбине Наполеон Бонапарта ~ вратио се из Јегипта
цуску војску удва дела, те би један део-—лево крило у Француску 9. Октобра 1799. године. Новембра 10^
одступило на Основицу иза реке Вара, а десно Ерило те тодине извршио je државни удар, и у звању ирвог
било би лишено својих веза и било одбачено на Ђенову, конзула појавио се на челу државне управе. По Уставу
где би се нагало у веома мучном положају; (конетитуцији) први конзул није имао право, да ко-
III. Напад на лево крило.— Овакав напад даје све мандује војском.
н-ајбоље повољности у случају успеха. Таквим нападом , У то доба руска војска под вођотвом ђенерала'
лако je овладати везама француске војске, бацити je Суварова била je освојила готово целу Италију. Не-
на ограничен и узан простор, те je тако лишити мо- задовољан владањем својих савезника руски цар Павлс
гућности маневровања и извођења битке, а у том слу- 1. изда указ, којим нареди, да се руска војска врати
чају своја властитапозаднина била би обезбеђена, пошто у отаџбину из Италије, и тада оевојена Италија остане
би пролази приморских Алпа остали у својој власти, у рукама Аустријанаца.
а још и заштићени армијом херцога од Аосте, . У јесен 1800..године отпочео je поноварат између
Дакле, нападом овим правцем достигао би се Француске _и Аустрије, па и сада отпочео као н раније
важни циљ,' и напад би био потпуно сигуранЈ те услед на двама војиштима; на германском као главном и
тога овај правац и има велико првенство над осталим на италијамском као споредном./
правцима. Усвојивши овај правац Болије je требао да Шложај зараћених етрана на оба војишта био je
концентрише своју војску у Чеви, Мондови и Еонп, овакав: ; .; ^
:

ria да предузме наступање преко Тенде и долином I. Попожај на Рајни у Пприпу 1800. године. — Ау-
реке Танара. ;Но Болије, не учини то,- него се кренуу стријска армија под командом Ереја од 156.000 људи
ђеновску Ривијеру, и предузе покрет с fe стране, да била je овако распоређена:
би протерао Французе иза реке Вара. То je Болије
. Десно крило од 35—50.000 л>уди od Мајне do
учишо или с тога, што није довољно ценио, да : je овај
Фрајбурга;
правац згодан, или опет с тога, што je можда добио
Џентар од 30—45.000 између ВилиНгена и Кон-
из Беча тако наређење, као што вели Ристов. СГвим
сшанског Језера;
je Болије учинио грдну-погрешку нападајући неприја-
Лево крило^од 15—30.000 (кнез Рајс) у Форал-
теља једновремено и својим левим крилом и центром. —
бергу и гризонским Алпима.
Априла 10. Аржанто &s са10.000 војника сукоби
са 24.000 ђенерала Бонапарте. ЈЈрки сјајни резул- . Главна снага (резерва) била je прикупљена код
тати првог успешног рата овога великог вбјсковође Донаушингена. •— Магацини су се налазили у Шшо-
214 215

кау, Донаушингену, Бибераху и Улму. Ова војска ју je растурио онако кордонски по етранама Апенина.
имала je задатак, да продре у Француску преко Рајне. Војска je била изнурена и уморна нешто услед рата
У сукобима с Французима корпус Рајсов нијеимао 1799. године ä нешто и тешком зимском .службом, па
учешћа, пошто je сматран да дејствује засебно и има услед свега тога били су велики и расходи у војсци.
свој нарочити задатак. Решен да предузме офанзиву и на Рајни и у
Француока армија под командом ђенерала Моро-а Италији први конзул БонапарШа нареди, да се формира
од 108.000 била je растурена на левој обали Рајне; и резервна војска (45.000), коју je био намеран да упути
Десно крило (Лекурб) од 32.000 између Констан- у Италију у помоћ Масени, чим Моро буде прешао Рајну.
ског Језера и доњег тока реке Ар-а; Пошто je био начисто с начином будућег рата,
Центар (ГувијонХ. Сир) од 26.000 људи између Наполеону je требало да реши тешко питање о избору
Бризаха и Страсбурга ; операцијских праваца за обе армије, чија су дејства
Лево крило (С. Сузан) између Страсбурга и Ландау-а; требала да буду сагласна, јер су им се додиривале
Резерва (Моро) од 30.000 између реке Ар-а и зоне војишта.
Базела. Кад би Моровљева армија дејствовала еамостално
U. Попожај страна у Итапији 1. Пприла 1800. го- без обзира на дејства Масене у Италији, то би се пи-
дине. — Француска армија. — У Италији под запо- тање свело на оцену Шри операцијека иравца и ^на
ведништвом Масене француска армија од 35.000 бораца оцену питања, које би правце могла да упртреби ар-
била je распоређена овако: мија Моро-а, т. ј. да ли да ое изврши напад десним
Десно крило (Масена) од 5.000 људи заузимало или левим крилом или из центра, па онда да се иза-
je левантску Ривијеру и планине источно од Ђенове; бере онај, који je најбољи. Дак-ле:
Центар (Султ) од 15.000 људи бранио je прелазе I. Иапад певим крипом био би неподееан, пошто
у апенинским планинама од Бокета до реке Бормиди; je већи део војске био у Швајцарској, па би однело
Лево крило (Сип1е) од 15.000 људи заузимало je много времена прикупљање главне снагена левом крилу.
Кол-ди-Тенде, Ницу и линију Вара. Ово би Аустријанци могли одмах да сазнаду, и да
Сем тога Тиро са 3.000 људи бранио je прелазе одмах прикупе сву својувојску на реку Некар. Ако
Мон-Сениса. . би Французи уепели, да им омету ово прикупљање,
Aycuipujcna армија. — Под заповедништвом Меласа Аустријанци би могли лако да одступе на своју осно-
у Италији било je око 100.000 ввјника, који оу били вицу на Дунаву. G тим се дакле не би могао постићи
страшно растурени, од којих 35—40.000 људи обра- Вог зна какав успех. Ирикупљањем своје снаге на
зовали су тврђавске и гарнизонске посаде у Пијемонту, левом крилу Французи би с друге стране отворили своју
Ломбардији и Венецији-, а уз то било je и многих позаднину, и у случају недаће могли би бити бачени
мањих одреда на појединим прелазима алпијским. На на неутралну Пруску,, Хановер и Хесен, На овај начин
тај начин Мелас je имао на расположењу око 60—65.000 овај правац нити води каквом важном циљу, нити
људи за борбу у прљу. Ова војска' имала језадатак, je сигуран;
да најпре оевоји Ђенову, у којој je био опсађен Ма- II. Напад из центра скопчан je c великим тешко-
сена са 18.000 људи, за тим да се окрене дуж Риви- ћама, јер би се морала форсирати Рајна, па би семо-
јере у јужну Француску, да се уједини о главном рали савлађивати шварцвалдски мрелази, на крају кра-
дунавском војском ради даље заједничке операције јева ипак не би имао значајних последица као и сваки
ка -Паризу. — ^ фронтални напад;
Масена није хтео да послуша еавете гЈрвог конзула, III. Напад десним крипом далеко je погоднији, по-
па да евоју војску држи прикупљену код Ђенове, него што се већи део војске налазио између Базела и Кон-
216 217

станског Језера. Без нарочитих тешкоћа и без oua- 1., Дебушовањем из Швајцарске;
сности од стране Аустријанаца могло се под за- - 2., V преко француских Алпа;
шЉном Рајне да прикљешти лево крило и центар - 3., Наступањем кроз ђеновско приморје.
Аустријанаца. ' .,-'.: . ": Први и други пут чинили су дејетва по два опе-
Напад овим крилом имао би знатних последица, рацијска правца, а то би дало могућности главнрм
претпостављајући енергично, извршење. Французи су команданту ауетријске војске Меласу, да се користи
били у надмоћију, паби могли да пробију центар Ау- својим унутрашњим положајем, те да потуче оделито по-.
стријанаца, да их баце на леву обалу Дунава, да одвоје дељене делове француске вђјске. Изгледа, да би било
кнеза Рајсаод остале војске, да падну на комуника- згодније кренути резервну војску преко Дофина к реци
ције аустријске војске, И да по томе овладају богатим Вару, привући Масену ка Тахији и Рој-у, и пошто би
магацинима у Шшокау, Ђибераху, Улму и т. д. Овај се извршило уједињење с њим, онда напасти на Ме-
je правац био безбедан и с друге стране, пошто je до- ласа, продирући укупном снагом у правцу ка Кони.
вољно заштићавао позаднину, и у случају недаће војска . Овом операцијом не би се могло постићи Бог зна
би могла да одступи кроз Швајцарску или на Рајну шта, пошто би/Аустријанци у "том елучају могли са
преко шварцвалдскИх прелаза. Дакле, овај je правац свим олако да одступе ка својој основици, те б и у
најбољи. ••[ - ' том случају Масена био спасен, а резервна војска
Могао би ко сад да запита, па кад je TÖ тако, мјМРлагб1г^да.извР111И С В 0 Ј задатак без икаквог ризика.
зашто Наполеон и у 1805. години није нападао лево ХИдоиста, ов^би и било најбоље, каД би италијанска"
крило Аустријанаца, него je својим левим нападао војска деловала самостално, не саглашавајући своје
• аустријско десно крило?! i' радње радњама главне војске на .Рајни.
- И у једном и у другом елучају поступак je На- Сам ђенерал Бонапарта искусио je лично рђаве
полеонов био потпуно рационалан. Стање и прилике последице тога раздвајања војоке у операцијама 1796.
у 1805. години биле е у с а свим друге него у 1800. 1н 1797. године, na je овом приликом нарочито баш
години. У 1805. години Швајцарска je била неутрална, хтео по што по то да поправи те погрешке. . .
па би у случају неуспеха француска војска била- ба- У осталом и прилике су у ово време биле далеко
чена на неутралну просторију, обилазећи лево крило повољније него у рату 1796. године. Швајцареку je ,
армије Макове, која je била аа реком Илером између дрЈкала француска војска, и та околност , била je по-
Улма и Мемингена. С погледом на шварцвалдске пре- вољна, те су Французи одатле могли лако да грозе- -
лазе — дефилеје и прелазе преко Илера напад с фронта везама Аустријанаца, ако би ее они кретали било се-
: не би имао важних поеледица, јер су биле обезбеђене
веру било југу. Сем тога, Французи су могли да ра-
везе Аустријанаца десном обалом Дунава. У случају зделе ауетријску армију, очувавши ипак свб,]е везе на
успеха напад са обухватањем десног крила Аустри- алпијеким прелазима, а у случају јаче недаће Швај-
јанаца гррзи и прекида везе Аустријанаца уз потпуну без- царска би могла да да ФраНцузима угодно прибежиште.
бедност својих веза, јер би Французи у случају недаће Вођен оваквим мислима први конзул je решио, да
могли да одступе к Рајни преко Хановера и Хесена. Моро прикупи своју војску у Швајцарекој, па онда да
Ако би италијанска војска била потпуно независна лгређе Рајну између реке. Ар-а и Констанског Језера,
усвојим радњама, и не би морала своје радње да да се крене реци Илеру и Улму, нападајући и про-
удешава према радњама рајнске војсџе, онда би на- бијајући центар Аустријанаца, како би прекинуо везе •
стало питање, којим би če правцем могла најбезбедније Креју ц његовој армији.
да дотури помоћ Масени? =— Ово ее мегло извршити , Резервна армија, која je била прикупљена на гра-
трима правцима: _, ници Швајцарске, бићедужна, да продре у_Швајцарску,
218 219

ту^да причека док Моро не стигне на Илер, и-онда Овај je доступак био са свим ризичан. Наполеон
да принуди Рајса да очиети гризонске Алпе и Фо- je то знао врло добро, па да би одвукао пажњу Мела-
ралберг, а по том преко Светог ГоШхарда и Симплона сову, он се латио демонстрација пославши мање ко-
да се крене у помоћ Масени, угрожавајући везе ђе- 'лоне преко малог Ce. Вернхарда и Мон-Сениса, а међу
нерала Меласа. Оваквим поступком Аустријанци би тим наредио je Масени, да прикупи војску и да пређе
пали у један безизлазни подоЖај, али je и при свем у наступање онда. кад резервна војска буде улазила
том овај правац имао и својих незгода: у Италију. Но Масена није могао да изврши то.
1., Што би се дејство на италијанском војишту Чим je Мелас сазнао о покрету резервне војске,
водило по два операцијека правца; оставио je Блсница с 15.000 људи против Сише-а, а
2., Што одступница иде само кроз два напред с 25.000 примакао се к Турину, али одоцни да пре-
поменута планинска прелаза на Алпима, .а то je не- пречи излазе Француза из долине реке Аосте и њихово
згодно у случају недаће. То je и принудило првог уједињеље у Милану са Монсејем.
конзула, те je оставио много војске ради обезбеђења Да je Мелас отпочео овоја дејства 16. Марта а не
своје позаднине, и услед тога у битци код Маренга 6. Априла, Ђенова би била узета за то време, и тада
бројно надмоћије било je на страни Аустријанаца. ујединивши својих 25.000 еа оних 15.000 Отових код
Овакво решење првог конзула морало je да претрпи Ђенове и 20.000 војника Креј-а (који je чувао алпијске
извесну измену с тога, што се Мелас 6. Априла кре- прелазе), имао би 55 60.000 војника против 33.000 вој-
"нуо с прикупљеном војском преко Монтенота ка ђе- ника првог конзула Бонапарт^е. Вероватно je, да би тај
новском приморју, прс^ио танки кордон Маеенин, услед рат 'узео са евим- други обрт,\да ее радило тжб.
чега je одступило лево крило ђенерала Сише-а преко На тај начин био je измењен^Игедшрациј^киплан
реке Вара. Оставивши противу Сише-а 30.000 људи на Рајни. Ђенерал Моро није могао никако да про-
Мелас се устреми на Масену с главном енагом, натна никне идеју Бонапартину. Бојећи се да не открије
га у Ђенову и 24. Априла опколи га са 24.000 људи Рајнуг ђенерал Моро није хтео да сасредсређује своју ар-
ђенерала Ота. Те операције изазвале су читав низ мију између Шафхаузена и Конотанског (Боденског)
упорних борби. Језера; он je наредио С. Сиру, да пређе у Вризах, а
Извештен о свему овом први конзул одустаде од С. Сузан дапређедемонстративно Рајну код Страсбурга,
упућивања резервне војске преко СвеШог Гошхарда, и т. д., али je y свему само тумарао узалудно. Међу тим
него je одмах крете из Дижона у Италију преко Ло- време je само пролазило. Пошто je сазнао намеру
зана, Мартињи-а, великог Св. Вернхарда и кроз долину Моро-а, Креј je отпочео брзо да групише своју војску
реке Аости, како би што пре ојачала Масену, који се ,на Дунаву. Таквим начином он je успео, да оотави
налажаше у критичном положају. Maja 13. преходиица знатно надмоћнију снагу код Енхена, Мес-Кирха и Би-
резервне еојске стигла je у Лозан. Ова je армија прешла бераха; а успео je у исто време да прикупи целу своју
Св. Бернхард, разбила аустријске делове, који су бра- армију код Улма.
нили излазе из долина река Аости и Тичина, и кре- Рат од 1800. гоДине врло je поучан у ширем
нула се на Милан, где се ујединила са 15.000 хелве- смислу како по решењу питања о избору операцијских
цијске војоке, која je прешла преко Ge. Готхардап праваца на војиштима тако и по томе, што ее и у
Симплона. овом рату документовало, да сјајне победе на спо-
Околнооти су на тај начин принудиле првог кон- редним војиштима не могу привести рат свршетку све
зула, да измени свој првобитни план, па да се крене дотле, док ее не добије победа на главном војишту
у Италију с двема масама, које су биле раздељене стра- над главном војском непријатељевом. — Бонапарта je
ховитим планинским 'брдима у дужини од преко 120 км. одржао сјајну победу над Аустријанцималга споредном
220 221

италијанском војишту 14. Јуна 1800. године у битци код Мајне до Пасаве на Дунаву, те да на тај начин од-
Маренга, али je рат свршен тек пошто je Моро одржао секу француску војску од Рајне.
победу над главном војеком ерц-херцога Јована на Сазнавши о докрету Пруса Наполеон je наредио,
главном -- германском војишту 3. Децембра 1800. го- да се његови корови прикупе на десној обали Мајне.
дине у битци код Хохенлиндена. , Наполеон je могао да има 600.000 бораца, али од TOF
Тр je знао врло добро Бонапарта, и не обзирући броја он je избацио на војиште 6 корова с јачином од
се на мучан положај италијанске војоке, он би je оста- 200.000 људи на фронту дугачком око 250 км.
вио њеној судбини, а резервну в.ојску упутио би на Француска војека заузимала je ове тачке 3. Ок-
главно војиште, али су то ометали незгодни лични тобра 1806. године:
односи између Моро-а и Бонапарте, те Бонапарта ни Султ у Амбергу;
у ком случају не би могао да остане на главном во- Неј и Мират у Нирнбергу;
јишту заједно с ђенералом Моро. Моро и Бонапарта Даву у Бамбергу; •'•/•• '
ниеу се никако трпели у близини:.
Бернадот у Кронаху;
Иетина, Бонапарта je постигао сјајне резултате у Лефевр у Кенжсхофу; и
рату 1800. године на италијанском војишту, али су
биле незнатне последице од тога великог успеха, те Ожеро у Вирцбургу.
je услед тога за италијански рат Бонапартин казао Октобра 8. Султ je био у Вајрајту, и цела армија
Ланфри: 7,То je рат великог виртуоза ратовања,* али од 160.000 људи била je концентрисана између Бај--
не рат патриоте ђенерала." — рајта и Кенигохофа. Уз то VlHv корпус je био у Мајнцу,
холандски краљ на Рајни у Везету,. баденска Bpjeiža
у Мергенхајму, виртембершка Ћб]ШОг^-ЈЕлваПгену и
Рат Француза противу Пруса 1806. године, сл. 37. • баварска — између река Изера и Ина.
, Наполеон се решио, да напада. О.н je могао да
Стање на војишту.— И ако je Пруска у ово време нападне или лево или десно крило или центар пру-
могла, да избаци на војиште 300.000 војника, она je ске војске.
на крају Септембра 1806. године истурила војеку од I. Напад на десно крипо пруске војске није водио
150.000 људи, к°Ј а je била концентрисана на левој важном циљу, јер у случају успеха пруека би војска
обали реке Сале северно од тирингијских шума,- разву- била принуђена, да одступи на Елстер, ЕлбукБран-
чена на фррнту од преко 250 км. дебург, т. ј. одетупила би у најважнији део пруске
Десно крило (Рихел) са 20.000 у Ајзенах-у; територије, тде су се налазила сва поткрепљења и
Центар (херцог од Брауншвајга) са 60.000 људи сва средства за вођење рата.У оеталом, напад на то
код Наумбурга и Ерфурта; крило био je потпуно безбедан, јер би тим нападом'
Лево %рило (Хохенлое) Ga 50.000 л>уди код Цви- биле заклоњене везе француске армије у позаднини;
кау-а и Јене; II. Напад на центар биа je обезбеђен и рбећавао
Резервни корпус (принц виртембершки) са 18.000 je важнијих последица: Војска пруска била би разде-
људи у МагДебургу. љена/у три групе, које би биле знатно удаљене једна
Кбрпус (Леетоков) од 25.000 људи био je још у од друге, (око 46 км.)./Демоаструјући на крилима
источној Пруекој. . Наполеон je могао да пробије центар, а могао би и
. У авом рату Пруси су намеравали, да ее крену деско крило да одвоји од Елбе,. али при свем том
к југу, rta да у том правцу нападну француске корпусе, лево би крило могло ипак Да оДступи на Елбу. У
који су Кантоновали на територији рајнског савеза од сваком случају МОЕЛИ би да се постигну одлични
резултати.; , , U '
999 223

III. Напад н| пево крипо имао би далеко већих купљање Велингтонове војске; према овоме пруска
последица. — Повлачећи војхжу источно од реке Сале војска била je y већој бојној готовоети.
Наполеон би могао да загрози везама Пруса -у позад-: Наполеон je могао да избаци на северну границу
нини на Дрезду, Торгау и Витемберг, и пошто je пру : око' 120.000 људи, рачунајући у тај број и гарду, која
ска војска била подељена у 3 групе на удаљењу од се формжрала у Паризу. Његова се војска искуџилау
90 км., Наиолеон" je могао дц рачуна да ће Прусе тући Лиљу, Валенсјену, Мезијеру и Мецу на фронту око
тгонаособ, и да he их одбацити к Везеру или Рајни. 300 км. Извесно je, да ее Наполеон био. решио, да
Ради ове операције мора се претпоставити, да се нападне војску Блихерову и Велингтонову, пошто су
сва снага прикупи на десном крилу, а у том случају биле још далеко војске Варклаја де Толи ж Швџрцен-
простор између Бамберга-и Мајнца био би без војске, бергова, na je требало, да ее најпре рашчисти с овим
те би тако комуникацијски правац Француза долином двема најближим војскама. . -
Мајне.био изложен ударима непријатељских одреда; Наполеон je' могао да напада или лево или десно
због овога се Наполеон и решио, да:промени досадашњи крило савезничке војске или најзад и њен центар.
правац од Бамберга на Форшхајм, Нирнберг, Елванген Ради напада на десно крило морао би да искупи
и Улм. Пошто се овако промени операцијски правац, војску у Лиљу, и први сукоб имао би са Велингто-
онда би био обезбеђен маневар против левог крила не- нолг. — За напад на лево крило морао би се кренути
пријатељевог, јер би војска сама собом прикривала е фронта Eiuee-Шарлемона, и с^нда би се сукобио с
своје везе у позаднини. Блихером; ако би. напао на центар, морао би своју
Решивши ее на овај корак Наполеон прикупи војску војску да крене од Шарл-Роа кџ тачци уједињења
на своје десно крило на фронту Кобург-Ђајрајт и 8. двеју војсака. . \^ ^^
Октобра крену се напред у 3 колоне: \. Напад на десно крипо Велингтонове- вој^ке^био
Десно крило од Бајрајта на Хоф; je опасан из ових разлога:
а., Што би се тада обелоданила позаднина На-
Центар од Кронаха на Шлајц; и полеонове војске; -'
Лево крило од Ћобурга на Салфелд. б., Што би се у том случају његова војска нашла
између савезника и морске обале, онако, како се нашла
Рат Француза противу савезника 1815. године, (сл. 38.). у незгодном положају војска Пишегријева 1794. године;
СШање на северној граници Француске. —• У Вел- ß, Што би у елучају успеха Наполеонова војска
гији беху две савезничке војске у почетку Јуна 1815. одбацила Велингтонову војску на Блихерову, те би
године: Енглеско-холандока под енглеским ђенералом тиме поправила стање савезника, и на крају' крајева
Велингтоном јачине од 100.000 људи и пруска под његова би војока имала посла е двапута јачом енагом
командом Блихеровом јака од 110.000 људи. Обе ове непријатељевом, чија би веза Х5а Рајном била обез-
војске биле су размештеке ради становања на простору беђена;
између река Маса и Дендера на фронту дугачком преко II. Напад на пево крипо Блихерове војске био
90, а дубоком између 75—90 километара. би повољнији, јер би било могуће одвојити je од Рајне
У случају да отпочну наступати Французи, била у случају уопеха, и бацивши je западу, притеснити je
су означена као зборна места, и то за Прусе Сомбреф, уз море. Ако би савезници били растурени као војска
а за Велингтонову војску Нивел, Врен-леЕонШ и Ат.' принца од Еобургау 1793. и 1794. години, онда би био
(Од Нивела до Сомбрефа један, од Брен-ле-Конта два, потпуно уместан напад у предвиђеном правцу, али
и од Атадо Сомбрефа мри дана марша). Ca оваквим 1815. године савезници су били односно доста при-
стањем ствари није 'ce могло рачунати на брзо при- купљени, и могли еу за 2—3 дана да^прикупе сву
224
225

Своју снагу на, угрожену тачку свог стратегијског мбмоар има нарочиту вредност с тога, што има нео-
фронта, па пре&а томе могли су да се прикупе и на ^ично јасне идеје у оенови. Не мотрећи на извесна
реци Дили или у правцу Брисла у јачини око 200.000 одступања извршиоца,. примена тих идеја довела je
људи, с којом снагом борба би ишла тешко, и не би до .потпуног извршења онога, што се хтело—••доодре-
се могло ишчекивати Бог зна каквих користи; ђеног главног циља.
III. Само напад на центар одговарао би Жељама ' Пре него што бисмо отпочели дал>а излагања,
Наполеоновим, онако, како je то учинио 1796. године, хајде да видимо најпре, како je било стање посебице
а то je да груне на додирну тачку двеју армија, које у обе непријател.ске стране, и какве je било њихово
су се ослањале (базирале) на два разна правца, (Ве- опште. и заједничко стање. . ... ,
лингтон на, Брисел, а Блихер на Литих), да их од- Опште стање зараћених сШрана. — Француека
баци у дивергентним правцима, а он да заузме цбн- и.Немачка (Германија) скоро су једна1се rio сили људ-
трални положај, па онда да их туче посебице, дејству- етва, по простору земљишта, по насељености и Лђ
јући унутрашњим операцијским правцима. култури, но Германија je еамо надбацивала своју еу-
Као што je познато, Наполеон се решио на ово парницу Француску сталношћу државног уређења и
последње, па за- то je употребио сва средства, да нарочитом војном системом. Сталност државне управе
прикрије своју намеру, ради које je истурио на границу у Немачкој и њен војни систем учинили су, те je Гер-
извесне трупе, а еву евоју осталу војску прикупио je из- манија мобилизовала за овај рат L183.00Ö војника, и
међу река Самбре и Маса, па се 15. Јуна кренуо ка бацила у Француску у Августу 1870/тодине око 700.000
Самбри у три колоне, прешавши Самбру код Маршјена, војника, док међу тим Француска је\имала једва око
Шарл-Роа ЋЈИаШела на фронту нешто дужем од 10. 550.000 војника, од којих je у Августуч било избачено
километара. на границу свега до 300.000 војника. \
Резултдт оваког плана била je битка код Лињи-а, v
Политичка припрема за овај рат била je веома
у крјој je Наполеон потукао Блихерову армију, јер неједнака у ова два непријатеља. Француећ^, je била
није успела, да се израније уједини са Велингтоновом усамљена, јер еу je напустиле Италија и Аустрија,
:
армијом. / ' . - • • на чију je помоћ једино и рачунала, а све ос^але др-
жавебиле су већином против царовања Наполеона III.
Францускр-немачки рат 1870.—71. године, сл. 39.. Пруска осигурала je за се неутралност Руеије, те
je с те стране била обезбеђена.
Веома je интересантан мемоар, кога. je израдио
:
марлгал Молтке још 1868. године, јер je у њему у Пруска je гледада, да дохвати одмах иницијативу
главном оцртао пројекат рада немачке војске у мо- у своје руке, па ослањајући се на своју надмоћност
гућем рату с Француском. Овај проЈекат усвојио je ' и на брзину у концентрацији војске да одмах са свом
краљ пруски 1 8Ј69. године. Тај пројекат:je. завршни својом војском груне на Француску.
извод више-годишњег. рада на припремању за рат,,. који Ради тога Пруси су могли да се користе овим
je вођен 18101—71. године. Мемоар je пун интереса путовима, почињући с јужне стране:
нарочито у томе, што .се у њему предлаже за тај päf 1., Пут од'Ђазела преко Белфора,, Везула, Лангра, .
уцотреба толике масе војске, која се дотле није по- Шомона, Бара и Троа ка Паризу, (око 450 км.). Нај-
дизала никад, и што je у том рату изведена велика већа баријера на том правцу je Белфор као утврђени
примена телеграфије и употреба железница,. Није вред- логор. Нарочити стратегијски значај Белфора je y томе,
ност овога мемоара у томе^ што je извео по размерама што он сиречава пролаз између Вогеза и Јуре, а иу
неочекивану победу Немацанад Французима, већ тај томе, што се овде стичу два железничка пута, један
за у Париз, а другисјуга из Лијона, који важи као
СТРАТЕГИЈА 15
226 227

други трговачки центар Француске. Овај пут ееку основне услове избора операцијеких праваца, да je за
реке: Саона код Везула, Об код Бара, .Сена ЋОД. Троа. Немце најбољи операцијски правац зарад продирања
05 и Сена могу да се сматрају као природне одбран- н,иховог у Француску од Сарбрикена. на Мец, и тај
бене преграде; су правац и изабрали Немци. Овај je правац био нај-
2., Пут преко Страсбурга ћа Саверн, Пфалцбург, краћи и најудобнијИј а имао je и других добрих страна.
Линевиљ, Нанси, Тул, Витри и Мб ка Паризу у ду-
ч
Позаднина тог правца заштићена je трима важним
жини око 420 км. На овом су правцу тврђаве:' Страс- тврђавама на Рајни (Келн, Еобленц и Мајнц), које су
бург, Пфалцбург, Линевиљ, Тул и слабо утврђени потпуно обезбеђивале тај правац, а уз то Сарбрикен
Вишри. као тачка, где се укрштају три железничка пута из
Реке: Мерта, Мозел, Мас, Орнон и. Марна јесу Трира, Бингена и Манхајма преко Кајзерлаушерна,
одбранбене линије са дубоко урезаним коритима. знатно je олакшавао прикупљање војске на том правцу
Овај правац у вези je са долином Рајне из Ли- за најкраће време. На послетку Немци су се морали
невиља преко С. Дцје у Шлештат; исто тако овај зауставити на избору тог правца још и за то, што су
правац у вези je са оним правцем под 1 путем ћреко жм непрекидно звоншш у ушима они силни узвици
Епинала на Везул; Француза: „У Берлин, у Берлин," па су морали да
3., Пут од Сарбрикена на Мец, Верден жШалон се постарају и за одбрану западних територија пру-
ка Паризу у дужини од 360 километара. ских, поглавито у случају, да јужно-германске' држа-
На овом су правцу важне тврђаве: Мец, Тионвиљ вице не пристану на савез с Пруском, и т. ж —
и Верден са одбрав^еним линијама: Мозел, Мас, Ер, Пређимо сад на мемоар Молткеов! Тај мемоар
Ени Марна, а између река Ера и Ена аргонска шума. означава главни предмет дејства Париз, а јоцг ближи
Овај je пут удобнији од осталих за то, што обилази предмет француску војску, па налазила се она\ма где,
Вогезе. и две најглавније источне железничке пруге. „Бацити
Овај je правац у вези са оним под 2 преко Бича непријатеља северу од операцијског правца на Шариз,
на Хагенау, а брани га тврђава Бич; и тиме одвојити га од најмногољуднијег центра гСјуга
4., Пут од некадашње заједничке тврђаве Лук- Француске," јест захтев Молткеов.
сенбурга на Лонгви и Ренс ка Паризу у дужини око Каква je била снага с обе стране?
300 км. - Снагу француске војске истиче мемоар у почетку
Овај пут сем Вогеза обилази реку Мозел, али није на 250.000 људи, а доцније са попуном резервиста на
могао да уђе у комбинацију због" неутралитета лук- 343.000 људи^ а тиме мемоар хоће да истакне боље
сенбуршког херцегства, као год што није могао ући услове за непријатеља; своју војску од 10 корпуса
у комбинацију ни, мемоар броји на 330.000 људи, дакле слабију од не-
5., Пут од белгијске границе од тврђаве Монс-а пријатељеве. Дакле, мемоар не рачуна у прво време
на Лаон и Соасон ка Паризу у дужини око 220Јкм., и контигенат јужно-германских државица, па не рачуна
ако je био најкраћи. ни три резервна корпуса и четири ландверске дивизије,
Дакле, од 5 путова који воде у Иариз, два нај- које би привремено остале у северној Германији!....
угоднија и најкраћа запречени су неутралним држа-
вама; остали пак путови обезбеђени су важним твр- „Јасно je," вели се у мемоару, „како je Шо важно
ђавама Мецом, Страсбургом и Белфором, те су могли корисШиши се превагом, коју ми можемо да имамо у
у то време да послуже Французима као" базис њиховог иочетку само у снази северне Германије!....
продираша у Германију. — Упоређујући међу собом „ Нема сумње, та превага na тачци решавања уве-
та три пута долази се до закључка с обзиром на ћаће се, ако Фрамцузџ предузму експедицију к обалама
15*
228 229

Северпог Мора илиу јужну Германију: Зарадобезбе- шшаша, и у случају неуепеха Французима je још тежа
ђења првог случаја мц имамо довољно снаое, 'f. и т. д. одступница. _ ' -.<
Што ее тиче друге претпоставке, решено je према „Мрежа француских железница даје им могућно-.
принципу усредсређивања снаге, да се контигенат јуж- сти, да усредсреде својувојску у две масе, Maita у
но-германских државица прикупи у баварском Пфалцу,- Страсбургу а већа у Меду. Ове масе биле би разде-
па. одатле и дејствовати у бок ^Француза, ако они науме "љене Вогезима; њихово уједињење могућно je тек на
у.јужнуТерманију, дејствујући десном или левом оба- горњем Мозелу, и то само пешке а никако друкчије.
лом Рајне. 't; _
' •;'• - .' .. • : „Развој немачких армија у Палатинатуч на уну-
Даље ly мемоару ее износе добре . стране лрвог трашњим операцијским правцима између обојих група
намишљеног усредсређивања снаге на средњој Рајни даје могућности дејствовања противу једне или друге
у баварском Пфалцу, указујући на то, „што неутра1 групе, : или, у случају знатне надмоћности у снази,
Литет Белгије, Холандије и Швајцарске ограничава једновремено и против обе групе.'
просторију за војиште на део између Луксенбурга ii „Усредсређивање све снаге у Пфалцу чува како
БазелаЛ — горњу тако и доњу Рајну, а одатле je и згодно за
Даље се претпоставља: „ Ако Французи наруше продирање у непријатељску земљу. Ако буде извршено
неутрапитет Белгије, 'n'a се крену преко ње, онда при ово последње у своје време, онда je врло вероватно,
покрету на реку Мас;они морају себе ослабити, остав- да he се тиме предупредити сваки покушај проди-
даајући потребну снагу пред Врислом и АнШверпеном, рања на немачку територију.
а тиме ће изложити свој бок ударима Немаца од Мо- „Могло би се запитати,^ да ли можемо извршити
зела, што je за њих опасније од удара еа стране Келна, усредсређивање наше снаг.е у Пфалцу на еамрј, гра-
јер у случају боја француској војсци предстоји одету- -ници Француске, не бојећи се, да нас омету у еамом
пање од крила у правцу, који je паралелан с фронтом, почетку?
0ем тога, даље je од Брисла до Келна него од'Мајн- „На то питање по мом мишљењу долази одговор:
ца—ЕајзерлауШернаж Трира до Еелна. — ,Д1ожемо." —' ••'•".•'.
„Ако би Французи ударили кроз" Швајцарску, АНаша je мобилизација припремљена до најмањих
предстојали би им сукоби с јаком швајцарском ми- ситница. Шест железничких пруга стоје нам на рас-
лицијом. положењу ради превоза војске на простор између Мо-
„По томе ми можемо да претпоставимо с већом зела и Рајне. Маршруте су припремљене,: и по тим
вероватношћу, да ће француска војска бити усредсре- маршрутама сваки део војске може да види дан свога
ђена на линији Мец—Страсбург j намери, да обиђе гтоласка и доласка на одређено место. Десетог дана
јаки фронт Рајне покретом на Мајнц, делећи северну први одреди могу да се лојаве на самој граници Фран-
Германију од југа, принуђавајући те две половине, да цуске; 13. дана могу да буду тамо потпуна два кор-
се одцепе једна од друге, па осдањајући се на јужну пуса; 18. дана наша ће енага износити 300.0ÖQ људи,
Германију могу да изврше покрет на Елбу. и на послетку 20. дана сва та војека имаће уза се
„Ипак развој у Палашинату најбоље одговара и евоје возове." > " -
циљу и за овај случај. ДаљеЧмелоар излаже, да се Французи не могу
„Ако би Французима падо на памет у нади на мобилизовати ни у ком случају пре". Немаца, али
лаки успех, да се са извесном снагом крену у Баден, допушта, да Французи и пре свршетка мобилизације
таДа he удружени корпус баденскогвиртембершки, оја- могу да прикупе на граници 150.000 војникас ја-
чан снагом левог крила, изазвати бој у околини Ра- ком коњицом и артилеријом, па за тим^да.пређу и у
230 231

наступање.1 Још даље вели се у мемоару, да ће фран- Мемоар разлаже подробно начела за образовање
цуска војска 5. дана бити прикупљена у Мецу, ,8. дана трију армија и њиховог распореда, који се морају да
прећи he границу код Сарлуја и кренуће се к Рајни, изврше неопходно ради заузимања и безбедности напред
који би проетор могла да прође без узнемиравања за означених тачака прикупљања. Уз то у тмоару се
6 дана марша. Четрнаестог дана Немци могу да имају разматрају разне случајности, које могу да произиђу
надмоћност у снази, и у том,случају предузели би, да услед против-рада Француза.
превозе војску железницом до Рајне. Господарећи пре- AKQ би пре 17 дана мобилизације Французи на-
лазима Немци би могли да пређу у наступање кроз пали надмоћном снагом иетакнуту П. армију, она je
неколико дана с дуплом надмоћношћу снаге. Подобан дужна да одступи у.правцу резерве ка Манхајму, где
обрт ствари могао би да буде опасан по Французе. he 20. дана бити појачана до 200.000 људи, и с том
После овога мемоар прелази на груписање енага снагом може се ангажовати за битку. Ако се Фран-
појединих армија и њихов развој, па вели: цузи крену на средњи Мозел и горњу Рајну, онда се
„Снага сваке армије мора да одговарћ њиховом на месту уједињавају II. и III. армија, а I. армија пре-
различитом циљу, а број корпуса у армији мора да. лази реку Нае и дејствује у бок и позадЉну Француза,
одговара могућности брзе спреме за борбу. Ако ли се пак одржи на гранкСци II. армија, онда
. „Ниже изложени састав не сме да буде измењен се Н.ОЈ приближује и резерва, а I. и III. армија штите
без стварног нарушења поменутих услова: : јој бокове, а пооле овога неопходно je ударати на не-
„Прва армија из VII. и VIII. корпуса, око 60.000 пријатељску територију. —
људи, чиниће десно крило; тачка њеног прикупљања „Ако се не могне до тога доба ништа да сазна
биће Витлих; о положају главне снаге непријатељске. онда четири
„Друга армија из III. IV. X. и гардијског корпуеа коњичке дивизије од 76 ескадрона, 'поткрепљене пе-
од 131.000 људи чиниће центар; тачке прикупљања шадијом, могу да нам прибаве о непријатељу све што
биће Најнкирхен—Хомбург; je нужно".
„ Tpeha армија из V. и XI. корпуеа* за тим Баварци, За одбрану обала Северног М.ора предвиђена je y
Виртембержани и Баденци око 130.000 људи чиниће прво време снага од 26.000 људи од гарнизона у месту
лево крило -; тачке прикупљања биће на линији Лав> са још две дивизије, и то XVII. у Хамбургу и II. ланд-
дау^-Раштат; верска у Бремену, свега око 29.000 људи пољске војске.
„Резерва из IX. и XII. корпуса од 63.000 људи За одбрану мање угрожених обала Балтијског
iicUped Мајнца служиће за подржавање центра; она Мора, сем гарнизона у месту, назначена je и прва
he ојачати II. армију до 194.000 људи. (Сигурно ово се ландверска дивизија од 11.000 људи, а као општа ре-
рачунало на случај дејства унутрашњим операцијским зерва биће гардијска ландверска дивизџја са 11.000
правцима или на дејство у Лотаринђији или у Влзасу). људи у Хановеру. На тај начин помоћу железничких
„Снага све три армије представља снагу од 384.000 путова са свим je могуће на дотичну угрожену тачку
људи". усредсредити до 40.000 људи.
Оставши у позаднини I. II. и VI. корпус могу бити Овај je мемоар израђен у зиму 1868.—1869. го-
превежени до војитта за време од четири дана, па дине, и кад га je одобрио и Краљ, онда je и извршен
дакле 24. дана може да се рачуна на 484.Q00 људи у своје време. Из напред наведеног види се,-да je план,
на војишту. што га je израдио Молтке, садржавао у себи:
1
I. Основну идеју нападног —офанзивног плана, коју
Ђенерал Дерекаге уверава, да je пруски ђенерал-штаб дознао
тајну намеру Наполеона III о прикупљању 150.000 људи 8. дана у Мецу.
je и обезбедио надмоћном снагом. На првом месту
(La guerre Moderne). \. стављено je у задатак, да се разбије врјска неприја-
232 233

тељска, да се она баци'беверу, а за тим-, да се мар- метно и онако, како je требало, а изгледа, као да оу
шира Паризу; дакле истављено je на прво месшо у <Г>ранцузи сами ишди на руку своме непријатељу!
Џлану: уништење окивесНагеиодвајање цсте од сред- . Молтке je дакле појмио прву задаћу стратегову/.
става попуњавања, а заузимањепределадошло je на да обезбеди извршење принципа прикупљања снаге и
друго место; .',_•• ' . ' , / • избор најудобнијег месШа полазЦрг; даље je појмио, да.,
II. Извршни део плана Мопткеовог важан je iio томе, Се понекад тешко поправљају у току целог рата по-,
што се бави.најближим циљем прикупљања војске на грешке у првобитном развоју снаге, те ie у том по-/
тачкама, чије je заузимање било довољно обезбеђенго. гледу боље п^грешити у избору места усредсређења,
Међу тим, познато нам je, да Елаузевиц препоручује прикупивши ту у једну масу све што je могуће, него
прикупљање двеју већих маса војске у долини реке гредећи за некаквим уображеним цшшвима растурити
Лоаре, Хартман препоручује прикупљање_у Нансџју, војсКу; лакше je прикуиљену масу кренуШи у тре-
Mäjep—na реци Масу, и т. д. Бар за еавременике рата нутку поШребе ма уком правцуг него ли прикупљаШи
оД 1870. године из овога je јасно, да би било са. свим не- растурене делове.
корисно извршење пројекатагорњих стратега.—- Молтке • - Немци су купили великом ценом прикупљање
jeимао права, што ćeнијеупуштаоу тачније детаље осем енаге на уреченом простору, јер.су' тиме ризиковали,
назначења тачака за прикупљање војске у Пфалцу и пр-" да оставе јужно-немачке државице непријател>ским на-
вобитне форме наступања, ако непријатељ не би узнеми- падима, У осталом друкчије му не може nti да буде;
; равао мирно прикупљање снаге на означеним местима. %о хоће да усредсреди своју снагу, тај мора да остави
И доиота, ако би; после боја код Верта 6. Августа 1870. извесан део своје државе без одбране, а при томе je
године Мак-Махон одступио еа својом војском у Мец, еамо вештина изабрати просторију ,за прикупљање;
а.то je могао да учини, пошто му то нису сметали.
Немци, то би се све три германске армије морале да III. Пошто je поставио осиовну идеју, Молтке ра-
крену у том правцу, но како се Мак-Махон кренуо чуна снагу своју и снагу непријатељеву, па као што
Шалону, то се за њим кренула и III. армија, ä I. и II. и треба, непријатељу даје све најбоље шансе, а за себе
армија отишле су к Мецу. Лосле случајних бојева код оетавља све само тешке услове; ; •
Меца 14., 16. и 18. Августа, случајних ,по томе, што IV. Кад je био готов са условима снаге, Мелтке
je Вазен могао лако да изиђе из Меца, али то није се занима питањем, шта све може да предузме не-,
учинио, те je резултат тих првих крвавих бојева био пријатељ, и са чудннм проницањем у суштину ствари
затварање његове војске у Мецу. По свршетку тога долази до закључка, да he Французи прикупити своју
образовата je из I. и II.' армије још и IV. маска ар- војекуу две групе, и то једна fee бити у Мецу, а друга
т
мија, која je с III. армијом наступала к Паризу с. пот- 'j СШрасбургу'-;, . ..
пуним уверењем, да je Мак-Махон одступио престо- V. Разматрајући дејства, која може да предузме
ници или негде на југ, док међу тим он je са св:им непријатељ, он долази до закључка, да je прикупљање
неочекивано одвео CBüjy војску на губилиште ка бел- немачке енаге и њен развој у Пфалцу најзгоднији
гијској граници, где je под Оеданом био принуђен, да ради парализовања непријатељских удара, јер се у
ее преда непријатељу. Да ли су се могли да предвиде исто време Немци находе ту на најкраћем и најзгод-
такви жалосни дргађаји, који су пренеразили цео свет нијем путу за упад у Француску.: На случај, да не-
својим резултатима?! — На поолетку, да ли су такви нријатељ упадне у Нема,чку немобилизован потпуно,
поступци Француза били резултат рада немачких ар- рачунао je, да задржи средњу армију на 6 маршева
мија? —- За Немце се може рећи, да су радили па- 'уназад за Рајном, како не би ризиковао бој под не-
згодним условима; .
234 235

VI. Одмах за тим прелази на поделу војске утри се воља браниочева до извесног степена подчињава вољи
оделигпе армије и на резервуу назначује тачке прику- нападачевој. Ако бранилац4 науми, да непријатељу
пљања, врши заклањање прикупљања до почеткадеј- даде отпор на свима правцима, откуда je могућан
ства, и. т. д; његов напад, то би се он толико раетурио неминовно,
VII. За тим излаже првобитно прикупљање и гру- да не би био у стању да да потребног отпора ни на
писање војске за упад у,Француску, што je требало једној тачци, јер право je речено: „Ко све брани, ништа
,да се предузме тек онда, када буде све гошово; не одбрани."
На послетку Молтке излаже одбрану морских Према овоме, бранилац мора да припреми за само-
обала, и т. д. одбрану све тачке другог степена и сва споредна воји-
Из напред наведених факата јасно се види, да je шта, т. ј. бранилац мора да остави та споредна места вишет
беспрекорнаМолткеоваразрада ратног плана, и да његов мање њиховој судбини и пожртвовању дотичних ета-
лшмоар може још дуго да служи као одлично врело новника, а много пута бранилац мора да се одрекне
за изучавање ратне вештине. и сваке одбране тих предела, имајући науму, да ни-
какав ШериШоријални губитак није тако важан ни
страшан као губитак живог духа народног и изгуб-
0 стратегијским плановима за одбрану (дефанзиву). љена војска, која као какав шШит мора да спречаеа
улазак непријашељев у животне центре државне и
Напоменули смо напред на једном месту лоше улазак његов у најважнија врела народцог живота и
стране дефанзивних операција у моралном погледу, а богатсшва.
споменули, смо и неколико добрих страна таквих опе-
Предвиђајући страшну борбу у двоје са шведским
рација како у Сшратегији тако и у Тактици у ма-
краљем Карлом XII. 1706. године, руски цар Петар
теријалном смислу.
Велики решавао се, да пренесе на север одбрану Ру-
Продирући у непријатељеву територију са сваким сије, истакнувши војску испред Смоленска ради за-
кораком унаиред војска постаје слабија/а бранилац. штите два најважнија центра државна Москве и Пе-
напротив све јаче усредсређује своју снагу по мери трограда.
одетупања, јер се находи близу својих средстава. Што
je војиште дубље, што се даље може да одступа у Кад би се могло са извесном позитивношћу да
дубину своје земље, тим се рељефније исказују добре определи раније место прикупљања непријатељске вој-
стране одбране. — Говорећи о рату 1812. године руски ске, кад би се могао да погоди намишљени правац
историк Соловјев казао je: „Океантв земли поглотилт> његовог удара, онда би било у многоме олакшано са-
великук армЈго Наполеона." стављање одбранбеног ратног плана.
У еамој ствари овај вид операцијау еуштини je У савременим приликама ратоводства, у појави
једини природни начин одбране, али та врота одбране огромних маса војске на војишту, живоШ и дејства
може се применити само у државама, које еу моћне војске у великој су зависности од мреже железничких
да издрже за дуже време ратне напоре и ратне тегобе путова, као што смо напомињали то раније. Пажљи-
без нарочитог растројства народног бића, т. ј. може вим изучавањем постројења железничких линија, које
се применити у државама са природним уређењем кул- се у новије доба повлаче често у чисто стратегијским
туре у опште, али не и у оним државама са капита- циљевима, у вези са распоредом тврђава и дислока-
лиетичким уређењем. цијом војске у мирно доба, може да се накуци при-
Нема сумње, далеко je теже саставити план за од- лично материјала за састав претпоставака о могућим
браџу (дефанзиву) него план за напад (офанзиву), пошто дејствима непријатељевим у самом почетку рата.
236 237

По постављању крајњих станица железничких fla ; што-буде дочекала крај-рата. QHO било би времена
угроженој граници у непријатеља може да се предвиди, и доцније за ову инструкцију, али ja миелим, да je
где ће он да прикупи своју главну енагу, fta чак може правилније да .Вам објасним зараније Вашу улогу
, да се одреди и потребно време за прикупљање, као- ради те случајности, да бисте - се Ви припремили
год тто се, може, да уочи и аона н>еговог наступања. за исту." v -
Под утицајем тешких уелова будућих ратова рејон Даље, Наполеон указује вице-краљу Јевђенију мере
прикулљања главне ' снаге-војске за одбранбене опе- у прикупљању војске измећу река Аде и Минчија и
рације мора да се .базира на претдоставци -одбране, на организа,цију одбране тврђава; предлаже му, да по
извесних одбранбених линија или тачака, toin мора да пријему писма без велике ларме одмах нареди, да се
се базира на претпоотавци, да се учине потребни па- пренесу све важније материјалне резерве, болесници
крети унапред у сусрет нападачу/ и. т. д. и депо иза реке Аде, остављајући унапред само пољ-
Једном речју, потребно je предвидети све најве- ску војеку. После овога Наполеон прелази у инструкцији
роватније случајности, па опда припремиШи и решење на побројавање*свих могућих прилика, које-се могу
за свику од пиос понаоооб, • ; /' појавити, и за сваку од њих упоредо даје и решење, •
Потребно je,проучити своју граничну зону с по- које јој одговара. На послетку он упућује на основе,,
гледом на поступну одбрану најглавнијег центра на- којима се руководи у свом раду ђенерал Мармок у '
родног или државног бића, па у колико je год могуКе Далмацији. ј
зараније приступити пројектовању утврђивања изве- При саставу одбранбеног плана као год и при
сних тачака, а тај посао могао би се предузети одмах еаставу операцијског плана за напад истиче се као
по објави рата или у току и самог • рата помоћу најважније питање о концентрацијп вој/СКе ц њеном
редовних трупа или помоћу становништва у месту. развоју пред почетак операција;
Уз топотребно je, да се ирипреми рушење железни- То питање' мора бити решено са далеко. већом
чких путова, као и потребан материјал за израду предвстрожношћу при одбрани него при наступању,
-средстава за препреке као и у опште свега, ПЈТО би Може сепрепоручити, дасеизврши концентрација вој-
ишло у прилог ометањаи онемогућивања непријатељ- ске и њен развој мало даље од границе у дубиниземље,
'оког продирања у дубину земље. . иначе одбрана не би ни имала смисла, јер je напоме-
С погледом на извесну цедину у одбранбеним нуто, да се одбрани приступа само онда, кад непри-
дејствима. потребно je на нослетку имати у виду, да јатељ има знатну надмоћност у снази, или онда, кад
при крају рата може наступити и могућност оружаног непријатељ у опште може да буде пре готов за отцо-
или каквог другог мешања оуседних држава, које су : четак операција.—
израније биле оклоне на неутралите*, како биомо се Удаљење фронта стратегијског развоја војске од
колико толико сачували од изненадних случајности, заједничке границе, која je решена на одбранбена деј-*
(Молтке пред рат 1870. године). " ства, одређује се рачуном тим, да се7 нападач не може
Кад je избио на површину неминовни раекид са кренути напред и застати неспремног браниоца за
Пруском, Наполеон je 18. Септембра 1806. године: по- почетак операција на фронту прикупљац>а, па и ако
слао виде-краљу италијанском принцу Јевђеннју ин" би нападач раније завршио прикупљање своје војске.
струкцију за елучај да Аустрија лређе на страну На пример: Иападачева војска може за 8 дана да из^
Пруске, која je'тласила: врши црикупљање евоје снаге, а бранилац може то
„Аустрија се изјаенила за неутралитет. Није/зго- : да учини тек за 11 дана; у том случају фронт при-
per претпоставити, да he и она, с погледом на њене купљања браниочеве војеке треба да je удаљен од
унутрашње прилике, узети учешћа у рату, и пре него границе најмање за 3 дана марша. ^
238 239

У осталом, није рђаво имати у виду могућност Ови одреди за осматрање не смеју да буду одвећ
отпочињања дејства и пре потпуног довршења страте- слаби, Дивизија пешадијска од 13.000 људи може се
гијског развоја, и онда у том случају бранилац мора «лободно оставити- потпунце изолована у току једног
бити још предострожнији, и мора још даље уназад сата,1 али je не треба избацити на границу као оп-
да однесе прикупљање своје снаге. еервациони корпус за то/ што она у том случају не
Условљавајући безбедцост оних тачака, на којима може да избегне дораз; она може да да само прилике
има да се изврши прикупљање војске и њен страте- непријатељу, да се јсш у почетку рата оомели на рачун
гијски развој, није још коначно решено то питање, браниочев. — Ca свим je друга ствар оставити на
пошто еешта употреба снаге захтева и вешто групи- граници један здружен одред од 30—35.000 људи,
сање војске на војиштима. — Такав одред може да дејствује извесно време сам за
Ми смо поменули напред на једном месту, да ра- себе. Вештим командовањем тај одред може да добије
стурање снаге, исказивало се оно ма у каквој форми, и битку, или да je избегне, а при извесним условима
води увек ослабљењу и недаћама при одбранбеним деј- може и да маневрише без бојазни за свој положај, по
ствима. Према томе, за енергичну и одушевљену тбме, што се такав одред не може да принуди на
одбрану неопходно je одржати главну масу војске при- бој противу његове воље, као год што у случају не-
купљену ма на коме угроженом граничном месту. У дана- воље може да води и продужну борбу.
шње доба за огромне бројне снаге војсака великих јевроп- У сваком случају такве одреде треба упућивати
ских држава, чије су војске поде,твене у неколико за- само у крајње потребним приликама, како ее не би
себних армија, неопходно je потребно, да сви Ши за- пало у погрешку растурања енаге.
себни делови буду под једним главним команданШом, Боље je донекле ризиковати и губитак извесног
како би сви ти делови могли да дејствују сложно и дела евоје територије или губитак извесних тачака,
сагласно, и да буду у могућности, да једни друге оја- него ризиковати извесну недаћу, која би била као не-
чавају и подржавају у потребним тренутцима. —•* миновна последица растурања снаге.
Уз одређивање даљине изабратих тачака од гра- „Неискусни ђенерали хоће да сачувају све", каже
нице при прикупљању војске на извеоном делу гра- Фридрих Велики; „у колико разумеју коју ствар, у
ничном игра врло важну улогу и сам географско-то- шолико и мисле о њеној суштини".
пографс?и створ граничног земљишта, и у томе погледу Главни предмет дејства мора бити пре свега не-
узећемо да изучавамо: пријатељска војска, и с шога je и потребно сазнати
1., РавничасШо зетљиште граничме области. — њену јачину, место и намеру, па јој свом својом сна-
У равничастим и културнијим пределима непријатељ гом излазити на сусрет. .•
he без сумње увек у продирању напред наилазити на „У 1745. години ми смо оставили горњу Шле-
довољан број добрих путова, који he му олакшати зију грабежу Ауетријанаца, како бисмо дали што сил-
кретање, а сем већих река и јачих тврђава тешко да нији отпор принцу Еарлу ЛоШаринђијском, и том
га може ишта друго зауетавити у продирању. приликом ми нисмо издвајали ни једног одреда, док
У тим приликама бранилац треба да држи своју нисмо разбили његову војску, После тога je ђенерал
снату прикупљену на оном угроженом граничном делу, Насау j току од петнаест дана протерао Аустријанце
у који долазе с непријатељске стране већи број ко- из целе Шлезије."
муникација. На другим такође важним деловима гра- Савршено такве исте погледе имао je и Пета,р
ничног фронта понекад морамо да се задовољимо и Велики. У то време кад су у Јевропи сви тледали, да
са одредима за осматрање тако^ званим ожервационим
корпусима. . ' • . 1
Napoleon, Lettre au vice-roi d'Italie.
241
240

заузму одбранбене линије, и да по њима растуре своју Маеени пред^рат 1800. године, како би требао да брани
војску. у виду 'мадих одреда на великим даљинама, приетупе ка Ђенови.1
цар Петар Велики припремајући се у .1707. години да „Да сам на Вашем меету у току месеца Марта и
одбије од Русије надирање Еарла XIL, није се пово- целог Априла, ja бих држао испред Ђенове '4/5 своје
дио за каквим јаким одбранбеним линијама, као што снаге, тако, ако бих имао свега 50.000 војника, ja бих
су могле да буДу Двина и Дњепар, већ je своју војску 40.000 држао на положајима са ослонцем на Ђенову,
држао прикупљену, а Шведе je ррматрао помоћу ,кр- 2.500 на свима Алпима, 1.500 у Сосџелу и на Шенд-
њице, коју je био истурио напред. •';,. , . - ском превоју, 2.500 држао бих у АнШиби, замку Ници,
замку Вантимили и гарнизону Савони, 1.500 људи на
, -; У "бпште, при одбранбеним операцијама у равни- Танару, Ормеји, а остало у околини Ђенове, највише
частим пределима може се преиоручити, да се своја на два марша даљине од ње. С таквим распоредомја
војска држи прикупљено, а издвајање и изашиљање се не бих бојао, да he ми непријатељ отети Ђенову.
нарочитих одреда ма у коју страну и м а у ком циљу „По аустријском начину ратовања непржјатељ he
треба врпзити само у крајњој потреби.. Од овога с&- произвестгг напад у три правца: Преко Леванта, из
: изузима изашиљање одреда ради обезбеђења бока војсквј Новога и на МонШеноШо. Не обраћајте пажњу на прва
ако je бок изложен нападу непријатељевом, и т, д. деа од Ших праваца, него будите прошиву трећег са
•2., - Планинско земљиште граничне обласши. -— свом Вагаом снагом." , , "
Због тешкоћа у пролажењу а и издржавању: трупа Масена није послушао овај савет, него je раету-
покрети војске у планинским пределима у највише рио онако кордонеки своју војеку, те je непријатељ
случајева врше се само долинама или некојим прево- пробио кордон, лево крило Масенино бацио иза- реке
јима, у којима понекад и мањи • одред може за дуже Вара, а десно му je крило одступило ка Ђенови, где je
време да зазгстави јачу снагу непријатељеву» Према и капитулирадо заједно са Масеном.
томе и одбрана такве границе свод;и ее на поеедање -Ерц-херцог Карло вели: „Најбоље еу тачке за ири-
извесних тачака са снагом, која je неопходна за од- купљање војске оне, са којих je могућан покрет у
брану те тачке, а главну снагу треба држати у.пр- правцу свих операцијских праваца непријатељских, не
заднини прикупл>ену и тако спремну, да ое сваког излажући опасности своје властите везе у позадниниг.
тренутка може да крене тамо или онамо, где се буде Од тих тачака најбоље су оне,. које се налазе најближе
појавила главна снага непријатељева. — „ Тежишше до непријатеља, пошто оне собом прикривају већи део
одбране лежи иза мланина, а не у њима самима", пространства иза њих." —
рекао je Блуме.1 ; • ~. Овако одређивање тачке за прикупљац>е војске
У оваким приликама често je могуће тући оде^ при одбрани потпуно je рационално са теоријеког гле-
лито непријатељске колоне при излазима. Сва вештина дишта, само je питање,. како се и на који начин може
дејствовања у таквим приликама своди се на то, да да овлада тим тачкама пре непријатеља ?
треба. нападати колоне непријатељске у еамомтре- 3., Шумовито земљиште граиичне области. —^
нутку њиховог излаза, и не дати им могућности, да Велике шумовите просторије нарочито у рекултурним
се уједине и да ојачају и подрже једна другу. пределима с мало путова у опште сметају и кретању
Одбрана границе у планинским пределима мора и борби велике масе војске. У осталом, велике шуме
увек да буде искључиво активна. не само што могу да ојачају одбрану извесних гра-
ничних предела, него шуме исто тако могу и да при-
' Ево' како Бонацарта, као први конзул, преддаже крију прИкупљање војске на извесном проетору.
1
1 Napoleon, Corresp. biüitaire. -*
Strategie, .стр. 234.
СТРАТЕГИЈА .16
242 243

Аргонска шума у Француекој ојачала je 1792. го- кве улоге потребна je добра војска са енергичним
дине значај одбранбене линије ђенерала Димурија. командантом.
Аргонска се шума простирала паралелно с реком Масом Дунав je могао у рату 1877. године да поелужи
од Седана до Пасавана, а налазила се на операцијоком Турцима као прва и озбиљна одбранбена линија, али
правцу непријатељевом, који се могао да креће само њихова осведочена апатија дозволила je Русима, да
кроз извесне пролазе, као што беху: Ле-Шен, Epoa-o-Eouj ту јаку преграду савладају с по муке.
ГрвнПре, Ћ. т. д. • И Мозел као јака природна препона могаше ко-
У 1870. години аргонску шуму није бранила скоро рисно да послужи Французима у рату 1870. године у
растројена шалонска армија ђенерала Мак-Махона, њиховим одбранбеним операцијама, али они не умедоше
која се само старала свима силама, да се привуче да се користе овако јаком природном препреком, и
к Мецу без боја, и да се уједини са Базеновом армијом. дозволише Прусима, да и без једног метка овладају
. У 1870. години шума на десној обали реке Cape извесним прелазима ове велике реке, (X. пруоки корпус
због непрегледности отежавала je рекогнооцирања коД Понт-а-Мусона).
француској коњици, а међу тим послужила je као за- При одбрани главних речних прелаза треба да се
клон немачкој војсци, да се иза ње прикупе I. и II. поруше сви мостови уз и низ воду од главног пре-
германска армија. лаза, пребацујући на противну обалу што већи број
Исте године у Новембру играла je савршено такву коњице у циљу извиђања и ометања нападачевих на-
исту улогу маршеноарска шума северно од Орлеана, мишљених радова. Ова коњица у овом случају мора
да се ојача потребним одредом војске, који треба да
под чијим je заклоном извршено прикупљање I. ло- се налази на јаким и утврђеним положајима с про-
арске армије. — Несумњиво je дакле, да и о већим тивне обале, а који могу да се ставе под јаку арти-
шумама треба да се води рачун приликом. извесних леријску ватру са властите обале. Ови одреди служе
стратегијских комбинација. у исто време и као преходнице, ако бранилац зажели,
4., Реке. --- Ако ток река пада управно на опе- да и сам предузме офанзивне операције у том правцу,
рацијски правац, онда су реке сметња кретању напа- . прилагођавајући своје радње добро схваћеним прили-
дачеве војске, а ојачавају одбрану војске браниочеве. кама и околноетима на војишту. Кад нападачу пред-
Према овоме утицај река на ток операција опредељава стоји у маршу прелазак преко већих река, треба да
се правцем њиховог тока. ое иостара, да што скорије овлада главним прелазима
Извеоне су реке природни правац инвазија на др- на дотичној реци. Као војсци брзој у кретању овај се
жаве, кроз чије области протичу, као што су: Дунав задатак редовно поверава коњици, која je дужна, да
за Аустрију, река По за Италију, Лаба (Елба) за Пруску, одржи у својој власти ове прелазе. док не стигну по-
Оаза, Марна и Сена за Француску, јужна Морава за требни одреди од главне војске.
Србију, и т. д. У овоме случају реке служе као ослонци
за крила нападачеве војеке. Такву je улогу имао Дунав У колико се год има посла са способнијим и
у ратним операцијама 1805. и 1809. године. енергичнијим браниоцем речних прелаза, у толико je
Реке су веома повољан комуникацијски правац, само ова операција тежа за нападача, јер je веома тешко,
ако теку паралелно са операцијским правцем војске. да се изврши прелаз npepo реке под убијственом ва- ;
Реке као природне препреке могу да ојачају од- тром енергичног, способног и окретног браниоца. Ово-
брану насилних прелаза преко њих, и да з.а дуже и изазива потребу јачег демонетрирања и обмањивања
време задрже кретање непријатељоке — напаДачеве непријатеља о правој тачци прелаза.
војске, ако су главни прелази преко река брањени Намеравајући да изврши изненадни прелаз преко
тврђавама или иначе утврђеним положајима. За ова- Рајне у околини Диселсорфа у рату 1796. године,
16*
244 245

Журдан je претходно извршио демонстрацију на даљини заузети мостове, преко којих се може да пређе у на-
од 25 миља од Диселдорфа, а по томе се окрете са ступање. . . v> ч
главнином своје војске, те изврши предаз преко Рајне „Реку треба сматрати као преиону, која je y стању
на< одређеном месту под заштитом артилеријске ватре да задржи непријатеља само за неколике дана. Река
од 80 топова, користећи се том приликом и једним се најлакше брани, ако се с јаким одредима поседну
острвцетом у околини Диееддорфа. мостобрани противу-положене обале. Ови одреди треба
Један од најпоучнијих примера изненадних пре- да су тако јаки и спремни, да сваког тренутка могу
лаза п-реко река у данашње модерно доба несумњиво да предузму офанзиву, чим непријатељ отпочне пре-
je изненадни прелазак руске војске преко Дунава код лазак, Ако би се баш неко и хтео да ограничина чисту
Зимнице у рату 1877. године. одбрану, једино je што би. му се могло да препоручи
Све јаче природне преграде, па дакле и речне као цаметно, да распоред своје војске тако подееи,
линије, џривлаче на себе војску у циљу одбране изве- како би са што већом масом могао да. нацадне не-
сних праваца, и изазивљу невеште команданте, да рас- пријатеља, док још није са свим извршио прелаз.
поређују кордонски своје трупе, а, као што je познато, „Ништа није опасније од покушаја упорне од-
ту врсту распореда осуђује стварна и истинита Стра- бране реке поседањем властите обале на великом
тегија. Према овоме подељено je и мишљење о зна- фронту, (пасивна одбрана). Ово зато, што нема случаја,
чају река као одбранбених линија — фронтова. да je неко кад год дошао до реке, па даље није могао,
Наполеон je био. противник одбране ма каквих већ ко je год наумио да пређе реку, тај je то и извр-
дугачких линија, али ипак класифицирао их je овако: шио. Па кад je то тако, зар онда није опасно по бра-
ниоца, кад нападач форсирајући реку, наиђе на танку
1., Пустиње; развучену линију дуж обале, не дајући војсци бра-
2., Планине; лиочевој придике и времена да се прикупи, уместо
3., Реке. да наиђе на јаку прикупљену масу." —
На прво место ставио je пустиње за то, што су И маршал Тирен имао je исте погледе на реке
оне без воде, и у њима влада општа оскудица, па као и Наполеон. У одбрани Рајне од Вазела• т Мајнца
с тога нема ни разлога ни могућности, да их војска (300 километара) са 12.000 људи у 1674. години Тирен
брани; оне су само сметња кретањима и дејствима није чамио на, положајима иза Рајне, већ je предазио
великих војсака. , Рајну и наступао са тежрвом, да непријатеља стигне у
Наполеон je ставио реке на треће место као нај- пољу и да га туче.
приступачније за војску и као природне препреке и од- При одбрани реке Вара у 1800. години Сише je
бранбене линије, али je у опште одрицаб одбрану ду- у два маха прелазио реку, те растеривао Аустријанце.
гачких линија, па биле оне ма какве врсте. Многи немачки па и други писци у осталом дају
' Наполеонови погледи на ту ствар виде се из ових дбста ведики значај одбрани река, али су и они са-
шегових речи: гласни с тим, да реке само могу играти улогу за до-
„Нека je река тако широка као Висла или тако бивање у времену, али их није могуће дуже бранити.
брза као Дунав на врелу, ништа не значи, ако еамо Наполеон je казао: „Реке су несавладљиве препоме,
буде на њој прелаза на другу обалу, и ако буде било које се увек савлађују\" .
команданта енергичног и спремног за офанзиву. о., Ђојни положаји. — Земљиштеу опште игра ве-
„Ja сам говорио у више прилика, да кордонски ликуулогу у одбранбеним ратовима, па услед тога и по-
систем не одговара ничему, и да баријеру, као што стоји познати афоризам: „Војска и месносШ допуњују
je Рајна или Висла, не треба друкчије бранити, већ једно друго," — Значај овог елемента веома се очито
246

исказује у самоме боју. Ворба на вешто изабратом и треба да напада комуникациону линију непријатељеву,
вешто припремљеном положају може да да одбрани (линију снабдевања и попуњавања). Сва дејства дакле
јака преимућства, док бранилац не докопа иницијативу морају да буду управљена на позаднину нападачеву. * —
рада у своје руке. Ђенерал Фул био je истог гледишта као и Билов,
Бојни положаји морају се раније свестрано оце- na je предложио за одбрану Русије при нападу Напо-
нити, како би се уз остало могао одредити најнужнији леоновом: Да се шбаце две армије, од којих једна
број војске" за упорну одбрану, и како би се благо- одступајући морала je навлачити главну снагу фран-
времено могле предузети потребне мере за ојачавање цуске војоке у дубину земље, а друга тек онда да
положаја. развије своја дејства на њене везе у позаднини. За
Стратегија од положаја тражи само једно, и то сваку од тих армија изабрати су још раније и при-
da je важан^ т. ј. такав, да/га непријатељ не може премљени положаји, на којима су армије могле да
олако мимоићи. се одупру надмоћној снази непријатељевој у случају
Положаји могу да буду: Фронтални, који својим недаће.
правцем препречују пут за наступање, и бочни/који. Тако je утврђено, да се за I. армију, којом je кр-
се налазе у отрани од правца наступања, а међу тим мандовао ђенерал Барклај де Толи, спреми положај на
су од утицаја на радње оног, који наступа, у томе, што западној Двини у Дриси, а за другу армију кнеза Ба-
не може да прође мимо њих, а да не отера браниоца грациона1 на Березини у Борисову.
одатле, или да не остави наспрам таквог положаја С погледом на три пута јачу снагу Наполеонову
потребну и довољну снагу. све ове мере нису ништа помогле. Руеима je једва
С друге стране бочни су положаји важни тек онда, иепало за руком, да одступе усиљеним маршевима, и
ако су поседнути војском способном за прелазак са да ее уједине пред Смоленском, па онда тако уједи-
њих у наступање, иначе не треба на њих ни обраћати њени да продуже одступање даље к Москви. Тек после
Бог зна какву пажњу. Ако бочни положај буде посела извееног времена нашле су примене идеје Биловљеве.
добра војска, не треба узимати ту околност онако Услед форсираних маршева, услед губитака у борбама
олако, па кретати се и даље унапред, остављајући а и услед обезбеђења страховите дужине операцијског
само један застор наспрам браниоца с те стране, јер правца (преко 1.200 километара до Москве), Наполе-
ако бранилац иоле у том случају покаже мушке одва- онова војска толико je ослабила, да се под Москвом
жности, онда je несигуран операцијски правац онога, изједначила у броју с руском војском. Нови главни
који наступа, те сви дотадашњи његови успеси могу командант руске војске ђенерал Кутузов вештим бо-
да буду сведени на нулу. чним маршем повукао je војску ка Тарутину, јужно
Овакав значај ових бочних положаја и одвео je од Москве, те je на тај начин изложио позаднин^ фран-
познатог стратега Вилова на стварање читаве системе цуске војске нападима оделитих самосталних одреда.
одбранбених ратова, које он и формулите следећим Положај француске војске ускоро je постао еа свим
речима: тежак и несносан, у толико више, што су таква иста
„У одбранбеном рату не треба против" нападача дејства на позаднину Француза отпочели и делови
истављати целу своју снагу, и пасивно издржавати војске кнеза ВитгеншШајна, који je био остао код По-
његове нападе, него треба изабрати положај са стране, лоцка ради обезбеђења пута за Петроград. Фелдмаршал
па прећи у наступање, и управити ударе на бокове кнез од Витгенштајна дејствовао je y тој мери одлучно,
и позаднину нападачеву, старајући се, да ее овлада да je толико обеспокојио Наполеона; те je морао да
његовим везамај (позаднином). С фронта треба демон-
стрирати извесним- делом своје снаге, тлавна снага 1
Кнез Ваграцион je погинуо у битци код Москве 1812. године.
248 249

истави противу њега на крају крајева корпусе Удинов, лика у обазривих Немаца. Шта je пак био повод њи-
Сен-Сирав, ВикШоров и Магдоналдов. Противу 25.000 ховим заблудама пре почетка рата, а и како су могли
Руса, који су одважно и смело нападали позаднину и требали да.раде на поправци влаотитог стања после
Наполеонову, морало .се одвојити 125.000 Француза! првих својих недаћа, видећемо мало доцније......
Према овоме, употреба боцних положаја има сми- Плевна, као бочни положај Осман-пашин у рату
сла само онда, кад бочни.положаји својим местом, 1877.^78. године према операцијском правцу Руеа,
јаком и добром посадом војоке грозе позаднини напа- потпомогвГута дејством Турака и? четвороугла тврђава
дачевој, па и то само онда, кад нема Бог зна каквих (Рушчук, Силистрија, Шумла и Варнџ) угрожавала
великих разлика у снагама оба противника, а најзад je наступање ка • Цариграду, и приковала je уза се
и онда, кад посада тих бочних положаја при прелазу скоро читавих 5 месеци целу руеку армију. Ето, ко-
у наступање не мора-да излаже опасности своју по- лико je само та једна околнцст стала Руее у. погледу
заднину. *•;•
'• . војном и политичком!
Суштина бочног положаја лежи у томе, да нео- ......А шта ли би тек било, да се Оеман није онако
чекивано принуди непријатеља, да се за битку развије по шурски баш са свим заковао за Плевну пасивном
у правцу и на месту, где то није желео, и где му према одбраном?! •
свима приликама не би било повољно да се туче. На-
пуштајући раније изабрати пут, и развијајући се у Дакле, при савременим условима великог значаја
страну^ како би извршио напад на непријатеља, наиа- позаднине великих војсака вешта употреба бочних по-
дач на тај начин одваја се од својих природних веза, ложајакао да обећава велике користи при дефанзивним
и ступа у борбу с непријатељем под неповољним за. дејствима у опште.
себе околностима, јер je у случају неуспешног напада Да наведемо сад неколико историјских примера
веома тешко изврпшти уредно одступање. Најбољи je ради бољег објашњења теоријских разлагања, која смо
бочни положај онда, ако непркјатељ мора поред њега изложили напред!
да лрође иокључно једним путем. Овај je случај.нај-
чешћи, кад се у наступању пређе каква већа река, на Рат Руса са Шведима 1707.—1708. године, (сл. 40}..
којој постоји само један мост. (На пример: Тополовачки
поломсај у односу преласка Дунава код Ciiiape Мол- Руеки цар ПеШар Велики остао je при крају 1706. .
даве у циљу иродирања уз Пек ка Раброву, или по- године сам самцит у борби са тадашњим страшним
ложај Горица — Липар —Анатема-—• Душник — Ве шведским краљем Карлом XII. Пошто je оценио значај
лико Брдо у односу преласка Дунава преко Острова из- пограничних војишта, цар се у Мају 1707, године реши
међу КосШолцаж Еличевца у циљу продирања уз Млаву). ;на паоивну одбрану споредног југо-западног војишта,
Кад пред ,-рат 1870. године Французи већ нису' а ову главну своју војску крете на северо-западно во-
водили рачуна о плану ђенерала Фррсара, који je поред јиште ради активне одбране приступа ка Ингрији ,и
Моекви. • .-/_•.'•
осталог предлагао израније утврђивање извеених по-.
ложаја, који еу били бочно од вероватног главног Јвдновремено с тим цар Петар je издао наређења,
правца, којим би Немци продирали, и кад су пропале какве мере да сепредузмуу општеза одбрану целе др-
све њихове лепе наде за продирање ка Берлину после жаве. Билојенаређено,даоежурно прикупља и сређује
крвавих бојева кад Вајсенбургај Верта и Шпихерна, • све што je потребно за рат; наређено je свима гла-
онда су бар могли а и требали да даљим својим радом вним варошима, да се утврђују а прграничном ста-
поправе оно, на шта су их одвеле раније влартите новништву било je наређено, да се дрипреми за дри-
заблуде и крајње непознавање стања и осталих при- временуееобу дубље^у унутрашњост земље»-(0ву- нужну
f.-
250 251
меру ми нисмо предузимали у довољној мери у рату Баур = 83.000 људи; Либекер пак са 12.000 удариће
за ослобођење и: уједињење 1876. године!), на Апраксина, који располаже еа. 24.500. људи;
„Од Пскова преко Смоленска до черкаских вароши 2., Ако би се Карло с Левенхауитом = 51.000
а на- 200 километара унаоколо нико не сме • да има људи кренуо на Смоленек, то he опет Шереметјев и
хлеба (хране), већ та мора негде сакрити у шуму, у Ђаур против њега стајати са 83.000 људи; под Пе-
јаме, и т. д., у ошпте где буде најзгодније, ради тога, троградом he Либекер с 12.000 људи: имати противу
да се непријатељ изненади мучним положајем без себе Апраксина са 24.500: људи;
• хране, који je £творио сам себи, ако би хтео да обиђе
војску, или би запао у дубину земље." 3., Ако се сам Карло са својих 35.000. људи крене
к&Дњепру, против њега je Шереметјев са 67.000 људи^
У зиму 1707. године Карло XII. био je y кантон-
ако се у товреме кренеЛевенхаупт жЛибекер = 28.000
манима е војском од 30—36.000 људи између Долги-
људи ка Петрограду, противу њих he бити тада Баур
нова, Радошковича и Борисова; ЛевенхаупШ са 16.000
и ингерманландски корпус = 40.500 људи. и. т. д.
људи био je у Риги, а Либекер са 12,000 људи био je
у Виборгу. Овај пример стратегијског развоја целе руске ар-
У пролеће 1708. гоДине руска војска билаje овако мије у циљу дефанзивних операција врло je поучан,
распоређена ради одбране: како е погледом на потребну прибраност војске, тако
и ио погледима ПеШра Великог на одбранбене линије.
1., Шереметјев са 67.000 људи био je између реке
Ула, Витецска и Дубровне с коњицом истуреном уна- * *
пред, а са извесним делом трупа у Полоцку, епреман
за покрет на крајње бокове, (Полоцку или Копиеу); Интересантно je, да после оваквих погледа и ова-
2., Одред Ваура od 16.000 људи био je y Пскову ког рада Петра Великог изложимо укратко, како je
против Левеихаупта; извршена концентрација и стратегијски развој руске
војске у рату са француском војском у 1812. години,
3., Апраксин са 24.500 људи био je y Ингрији. (сл. 4L).
Он je био командант ингерманландског корпуса и од-
реда Ђаура; Нећемо овде да говоримо о плану ђенерала Фула,
који je предлагао цару Александру L, да се одмах у
4., Балтијска флота с некодико лађа и 5.500 људи;
почетку рата с Наполеоном обрати најглавнија пажња
6., Војска кнеза Галицина била je y гарнизонима у на угрожавање позаднине његове далеко многобројније
Кијеву, Чернжову, Њежину и Перајасловљу. Војска војске, јер смо о томе раније товорили, него ћемо
Мазепина и бригада Аненкова са 2.000 људи браниле овде да изложимо укратко најслабије стране руеког
су Украјину. Било je дахше свега 120.000 људи, који ратног плана, које се виде у концентрацији џ стра-
нису били растурени по граници, већ je све било у тегијском развоју на граници и у великом недостатку
таквој готовости и спреми, да су поједини делови довољне снаге избачене на главно војиште у циљу
м©гли да ојачају једни друге у тренутку потребе. Ово одбране:.
груписање снаге допуштало je цару, да армији Шере
метјевој привуче и део војеке Апраксинове у случају Осем јединица ради обучавања гарнизонске вој«ке
и осем. 12 пешадијских пукова, које су формирали из-
потребе.' -
нова, од стварних 480.000 људи са 1.600 топова
.-Цар je рачунао да ради овако: Руси су избацили на главно војиште свега 200.000
1., Ако се Карло по уједињењу са Левенхауптом и неколико стотина људи, ä 80.000 резерве остало je
= 51.000 људи крене на Псков — Петроград, онда да у унутрашњости, и 200.000 послали су на споредна
. противу њета у прво време дејотвују Шереметјев и војишта.
252 , \ f
253
Али уз ову погрешку дошла je и друга, што су и У извесном циљу поучан je пројекат операција
ових 200.000 војника на главном војишту растурили француске војске и одбранбени ратни план ђенерала
онако потпуно кордонски на фронту од преко 500 км. Фросара за рат 1870. године.
1

од Луцка до Ковна. С оваким крупним погрешкама у


екупљању и распореду своје војске мучна му Џ ствар 2
била, да Руси избегну катастрофу, и што није било Француско-пруски рат 1870.—71. године.
катастрофе, има да се благодари необичној енергији У рату je победа била увек и свагда на страни
војеке и старешинског кадра, с којом се успело, да се онога, који je умео боље да схвати и да оцени пра-
одступи и да се војска руска уједини под Смоленском. вилније услове стања и околности у дотичним прили-
." - Ево какав je у главном био развој руске војске! кама; који je умео да етвори за ее повољније услове
1., Армија западна под командом Барклајаде стања и околности, и на послетку, који je умео да ис-
Толи јачине 120.000 људи била je на фронту од Роси- користи за се те повољне услове с обзиром на елементе
јена до Лиди = преко 200 км.; ' снаге, времена и места.
2., Армија кнеза Баграциона јачине 45.000 људи „У рату je потребно израније оценити неприја-
била je на фронту Лиди — Волковиск= преко 100 км.; теља, па знати с ким се има посла." (Наполеон).
3., Резервна опсервациона армија Тормасова од „Тешко је.победити онога, ко добро познаје своју
46.000 људи била je y Луцку. и непријатељску.снагу." (Макијавели).
Гледајући на радове Француза у рату 1870.—71.
Од два резервна корпуса у позаднини један je био
у Торопецу, и други у Мозиру. године чини се, да су они у то доба веома мало во-
дили рачуна о основним принципима ратовања, онако
Као што се види, оваквим развојем ишло се на исто, како je то било и у нас Срба првог и последњег
то, да се војском обухвате три операцијска правца се- рата прошлог века.
верно од Полесја: . ' •
На неколико година пре рата. 1870.—71. године
а~ Први правац: Тилзит, Рига, Hapea, Петроград; Немци су проучавали и проучили свестрано целокупно
б., Други правац: Ковно, Вилна, .Смоленск, Md- стање француске војске, како у погледу материјалном
сква; и тако и у погледу њене моралне подобности, усаврша-
e., Трећи правац: Тродно, Минск, Могилев, Москва, вајући с тим упоредо властиту војску по свима пи-
а дајзад и операцијски дравац јужно од Полееја. тањима целокупног њеног бића и сиреме за рат.
Танком и слабом кордонском линијом обухватити Ието тако може се рећи, да су и Французи нешто
правце непријатељевог продирања значи ни бранити радили бар по питању обрађивања ратног плана за
их ни одбранити их; напротив, тиме се раздваја своја могући рат са Цруском. Овај je посао отпочео цар
снага, те je непријатељ лакше тучеу оделитим гру- Наполеон III. са својим војним министром маршалом
пама, а уз то се спрема неуспех још у самом по- Нијелрм још 1867. године. Карактер (врста) рата, т. ј.
четку рата. .: да ли да он буде нападнд или одбранбени рат, био
je предмет дугих размишљања. • Али и за један и за
' Упоређујући овај развој руске војске у 1812.тодини
друга случај недостајали су им позитивни податци.
е решењем тог истег питања од стран« цара Петра
Тако, своју су снагу рачунали на 490.000 војника,
Великог у години 1708. Руси треба да се само поклоне
сени свога цара — стратега, који je редовно избега- 1
Види Француско-немачки раШ 1870.—71. године од ђенерала Н,
вао кордонске распореде, који еу у то време јако U. Михњевића у преводу Драг. Милутиновића, ђенерал-штабног мајора,
практиковани у Јевропи. страна 74.
2
КЂВоцросамЂ СтратегШ, гвнералЂ-мајорЂ А. Н. Петровг, стр. 14'2
254 -:-# 255

али у самој ствари нису имали толики број активне Фросара у опште je одговарао боље и потпуније та-
'.— пољске војске; рачунали су, да ће извршити моби- дашњим приликама како у Француза тако и у Немаца,
лизацију војске за 15 дана, па су се на крају крајева него онај план, који су Французи уевојили доцније,
преварили и у том рачуну. После извесних поправака, но који није почиваб на здравој основи, већ je по-
унесених у њихов ратни план, које je „извршио Фро- чивао више на некаквим фантастичним претпоставкама.
сар оа Базеном, а у коме je поелу суделовао и ау- Док je Молтке имао давно свршени план рата са
.стријски ерц-херцог Албрехт^ 1870. године коначно je Француском, у коме су били обрађени и најмањи де-
усвојен офанзивни ратни план, чија je била основна таљи како по питању мобилизације тако и по питању
идеја: Да француска војска Upodupe преко Рајнепро- концентрације пруске војске на француској граници,
сторијом, између северне и јужне групе германских док. je пруска војска била обезбеђена свима средствима
државица. Рачунали еу врло неосновано у овом слу- за њено издржавање, и очекивала само заповест за
чају на савез еа јужном групом немачких државица, покрет, који je био припремљен у сваком погледу,
док je међу тим решено још 1869. године, да јужно- дотле су Французи рачунали, да Немце поразе изне-
германски контигенти војске уђу у састав III. пруске надним нападом. Рачунали су дакле, да he мобили-
армије. Даље, сложили су се с тим, да Ауетрија као -сати и пребацити на границу целокупну своју војску
савезница Француске крене своју војску у Ческу, а у највећој тајности од Пруса, који са своје стране
Италија да пође у Баварску, па поштб се уједине све имађаху масу шпијуна по целој Француској, који им
три војске.по прелазу Француза преко Рајне, онда да достављаху чак и најмање ситнице, тсоје се односише
с таком уједињеном снагом проднру ка Берлину. Овај ш лпрему Француза за рат с Пруском. Док војни ми-
се план имао да изврши у највећој тајности (!) 1871. нистар Лебеф увераваше свога цара, да je француска
године, нападнувши Прусе изненада. Као што се види војска. „потпуно готова" за почетак рата, дотле фран-
из овога, Французи не само да нису познавали осо- цуска војска у самој ствари немаше ни хране ни му-
бине пруеке војеке, њихову бројну јачину и спрему ниције. Војни магацини беху потпуно празни како они
за рат, већ нису знали, ни ко je уз њих, а ко је-про- по тврђавама на граничној просторији, тако и сви,
:
тиву њих. . . остали по унутрашњости царевине. Оне тврђаве и они
о Цео њихов план за овај рат био je израђен на утврђени положаји, који се налажаху на правцу на-
неверној и непотпуној оонови. мишљеног покрета француске војске у походу на Гер-
Првобитни план Фросаров био je несравњено бољи, манију, били су у са -свим неисправном и полу-разру-
и састављен je на поузданијим податцима. „Уверење шеном стању услед рђавог надзора у мирно време.
које су Пруси добили својим успесима 1866. године, Поред свега тога и савезници, на које су рачунали
ојачано превагом бољег наоружања и надом, да he' Французв, изјаснили су се израније за Пруску, те им
застати Француску неепремну за рат, еве то наводи ее и та платонска нада расплинула и ишчезла.
на мисао, да. he непријатељ својим мобилизованим
корпусима заузети још у самом почетку рата утврђене Неистинити уелови стања, прилика и околности
наслоне положаје исрред доњег .Елзаса и испред фронта ондашњих проузроковали су и лажне оенове припрем-
и бока ЛоШаринђије; да би одмах извршио наеилно л>еног ратног плана, а с тимеи немогућност његовог
продирање у Француску." Фросар je тим планом иста- изврше.ња.
као важност и значај јаког положаја код ВерШа, који Понесени мишљу офанзивних операција е проди-
je требало ојачати благовремено пољским утврђењима, рањем у Германију, и не сачекавши потпуну мобшгаза-
јер je ои предвиђао, да he ce на том положају мо- цпју својих трупа, Французи су избаЦили на пруску
рати да одиграју крвави догађаји. План ђенерала границу две армије:
256 257

Главма армија џодкомандом Базеновомод ШООО све ове неминовне услове до граница највеће мо-
људи, која je заузела Мец и све прелазе испред Меца гућности. . •
дуж реке Cape;. . Молтке je пре свега засновао свој план на пра-
Друга армија под командом маршала Мак-Махона вилној оцени снаге и особина свога непријатеља, т. ј.
од 96.000 људи заузела je Страсбург и важније тачке на претходном разјашњењу прилика и околности у не-
од Белфора до Бича на фронту од 150 километара. пријатеља. Вешти агенти пруског ђенерал-штаба умели
Ова армија имала je задатак, да продире у јужну су прибавити несумњивих података о француској војеци,
Германију у нади, да тамд прими у еастав свој 100.000 на основи којих je Молтке и рачунао бројну јачину
војника јужно-германског контигента. Француске не више од 250.000 а са резервом до 343.000
Позади тих двеју армија под личним заповедни- пољске — активне војске.
штвом цара Наполеона III. налазила се трећа армија Пруси су за 14 дана мобилизовали војску од
од 70.000 људи у Шалону, к<\ја je била као неки вид 900.000 људи. За рат с Француском Молтке je рачунао
стратегијске резерве са задатком, да у току операција на укупну снагу од 484.000 људи, укојијеброј ура-
потпомаже саобразно приликама једну или другу #од чунао 100.000 војника јужно-германских контингената.
предњих армија, према чему je имала да подешава Од овог општег броја три корпуса остали су у поза-
и своја кретања унапред. Ова армија била je далеко днини, а они су могли за време од 4 дана да буду
од Меца више од 150, а од Страсбурга више од 300 пребачени на границу. Исто тако Молтке се побринуо
км., према чему није била у стању, да потпомогне ни и предузео мере за одбрану, ако ее Французи реше
једну ни другу од предњих армија. Сем те страте- на продирање у Германију. Деветнаест je тврђава
гијеке незгоде, предње две армије биле су раздвојене било наоружано и припремљено у свему, што je џо-
Вогезима без икакве узајамне везе између њих, а међу требно за упорну одбрану. За одбрану обала Северног
тим опет обе развучене на фронту од 250 километара. Мора одређено je 55.000 војника и 22.000 војника за
Па и сам начин командовања сметао je јединству рада безбедност балтијског прибрежја за- случај десанта
ових армија: Опште командовање било je y рукама француске флоте. Пошто je предузео еве потребне мере
царевим, који се налазио позади у Шалону; Базен и ради потпуне безбедности намишљених својих радова,
«Мак-Махон били су потпуно независни један од другог. који су се ослањали на свестраном разјашњењу при-
у командовању својим армијама, а уз то билису још лика и околности, Молтке je ca необичном проница-
и у незгодним односима један. према другом. Тако вошћу свога ума дошао до закључка, да he ce кон-
ието они нису били у улози главних команданата по центрисати главна снага Француза дамеђу Меца и
томе, што су у исто време задржали лраво командо- Страсбурга.
вања сваки својим корпусом, према чему се може Док je снага француске војске од 220.000 људи
рећи, да су били у џоложају корпуених команданата. у почетку Августа 1870. године била растурена у три
Дакле Французи својим планом нису обезбедили је- групе на фронту од 250 а у дубину 100—200 кило-
динство у раду своје војске, нити су јој обезбедили метара, дотле Немци, о којима Французи мишљаху,
јединетво у командовању, што опет стоји у јакој вези да нису готови, имађаху 5. Августа на граници фран-
с немогућношћу, да се своја- снага једновремено и цуској I. армију ђенерала Штајнмеца од 60.000 с гла-
уредно снабдева хрансм и другим потребама. Обезбе- вним станом у Толе-у, //. армију принца Фридриха
ђење свих ових уелова и даје могућности, да се, вла- Еарла од 194.000 људи, која беше на два марша по-
стита снага може корисно да употреби као једна це- зади прве армије, и III. армију престолонаследника
лина саобразно приликама и околностима на војишту пруског од 130.000 људи са главним станом у Зулцу
ибојишту. Напротив, Немци су обезбедили својој војсци на растојању од 35 км. од II. армије. То^беше свега
СТРАТЕГИЈА П .
258 259

384.000 војника, које имађаху Немци-5-' Августа на Али и у најбољем искоришћавању услова прилика
граници француској, и та маса била je распоређена на и дколности на војишту дешава се ипак врло често,
фронту од 90 а у дубину до 50 километара. Број ове да добијени успеси нису резултат удешеног плана и
војске нарастао je 16. Августа до 500.000 војника. изДатих наређења, већ су дабијени успеси врло често
Молтке je дакле претекао у времену свог непри- резултат неких и неких случајности.
"јатеља, прикупивши на Граници двапут јачу снагуг Тако на пример, све je било удешено и припрем-
Понееени идејом офанзивних дејстава Французи љено, да се 9. Августа изврши покрет целокупне снаге
су пренебрегли да воде рачуна и о стању властитих I, и II. армије противу Базенове армије код Меца, али
тврђава граничних и .оних у унутрашњости, и кад je уместо тога са свим неочекивано заметну се случајни
било то тако, онда значи ни више ни мање него бити. брј код Шпихерна још 6. Августа, у коме учествоваше
у могућности^ да се Французима нанесе удар у њи- само један од пруских корпуса. Овај сукоб могао je да
хову најосетљивију тачку, ако се рат пренесе на •ее сврши потпуним поразом пруског корпуса, само да
француско земљиште, и ово у толико пре, у колико еу Французи сазнали на време право стање ствари.
се Французи не надају никаквој опасности с те стране. "Французи су могли у овом елучај.у да нападну с дупло
Сем тога, познавајући политику Аустрије и Италије јачрм снагом овај усамљени пруски корпус, и потукли
Молтке je схватио правилно, да ни једна ни друга од •би га пре, него што би га могле да ојачају трупе из
позаднине.
тих држава нису спремне за рат, ,и да ни једна од
њих неће хтети да пристане уз Французе, а поглавито ' Тог истог дана, дакле 6. Августа, заметнуо се за
још онда, ако буду неуепешна прва дејства Француза; Пруое случајни бој и код Верта. Иреходница 5. пруског
На крају крајева целокупан радМолткеови имаоје цил>, корпуса сукоби се с војском Мак-Махоновом, који je
да Французима нанеее снажан удар, користећи се за требао да одважно наступа, како би потукао и пре-
тај случај временом и бољим џриликама своје снаге. ходницу и цео 5. корпус, што je требао да учини ко-
ристећи се временом и -надмоћношћу своје снаге. У
Знајући, да су две главне армије француске војске овоме случају несумњиво je, да би Мак-Махон потукао
'да фронту Страсбург — Мец, Молтке je саставио план овај пруски корпус пре, него што би корпусу могла да
напада, који се састојао у томе, да се I. и II. пруска стигну појачања. У колико Пруси у овом конкретном
армија крену и нападну Базенову армију с фронтај а случају нису дејствовали у сагласнбсти услова сНаге
III. армија, (која je била дупло јача од Мак-Махонове и времена, у толико опет Французи не умедоше да се
армије), даразбије Мак-Махонову армију, дајепринуди користе тим истим условима тако повољним за њих.
на одступање, а по том да се крене ка северу, како То исто десило се 14. Авгуета на фронту Борни-
би ударила у деени бок армије Базенове, потискујући Џанж. Седам пруских батаљона, који чињаху пре-
je ка граници неутралне Белгије,, одакле армија Базе- ходеицу 7. кбрпуса, наиђу на три француска корпуса,
нова не би могла да добије никаквих средстава за који се налажаху на јаком и утврђеном положају на
издржавање. Одвајајући je од Париза и јужних де- фронту Борни-Панж, те заметнуше неравни бој, у који
иартмана Француске, обилних оредствима за издржа- се цо том умеша и цео '7. корпус, ризикујући се да
вање, армија Базенова, као главна снага француске потпунце страда, само ако Французи предузму напад.
војске морала би-да западне у безизлазно; положај. И једна и друга страна у овом случају не саобража-
Састављен на основи правилног комбиновања ваху своје радње са уеловима снаге и времена: Пруси
услова vuaze, иолишике, времена и места операцијски замећу у невреме бој с односно малом снагом, а Фран-
пројекат Немаца остаћејошза дуговремена каовелики цузи се не користе временом и велвком надмоћношћу
образац ратне вештине./ своје снаге. -
17*
261
260

То исто може се рећи и за битку код Марс-ла-Тура. ^меди ка Мецу, (на даљини око 270 км.). У исто време да
Не знајући, да je према њему цела уједињена армија би пресекли Французима правац наступања ка Мецу,
Вазенова од 145.000 Француза, трећи пруски корпуо Пруси се кретаху по луку дуге обезбеђујући за се на-
сам за се предузима напад на ту уједињену снагу меру, да пресеку правац наступања ка Мецу и правац
Француза. Не познавајући снагу свог непријатеља, не одступаЊа ка Ремсгу (Reims). Налазећи се према десном
примећавајући његов малет број и на послетку не пре- боку Мак-Махонове армијес јужне стране, и притискујући
дузимљући у евоје време одважни напад, Базен нуди je ка белгијскоЈЈ?раницинасеверу, Пруси доводе Мак-Ма-
прилику Немцима, да свој усамљени корпус ојачају до хонову армију у једно безизлазно стање. Лишена сред-
162.000-војника. става за издржавање, одвојена од јужних и централних
С потпуним непознавањем правог стања ствари провинција Француеке, одакле je могла да добија по-*
на бојишту водила се и битка код Гравелота С. Приеа. требе, и после неуспешног боја 30. Августа, армија Мак-
Немци не зцађаху, где се налажаше Базенова армија, Махонова морала je да капитулира код Седана, доказу-
да ли испред Меца, у самом Мецу, или je y одступању јући најочигледније, да се све радње ратне свршавају
од Меца ка Шалону. Не познавајући исто тако право катастрофом, кад се у тим радњама не води рачуна
стање ствари на војишту, а имајући на окупу 130.000 о условима прилика иоколности у односу снаге, вре-
војника, и не нападајући Штајнмеца са његових 70.000 мена и места, а поглавито ако се још и непријатељ
Пруса, који стојаху према стратегијском левом крилу умедне користити пренебрегавањем тих основних прин-
Гравелота, Французи дају могућност армији принца ципа стратегијских.
Фридриха Карла, да са свим спокојно изврши бочни Велике војсковође и биле су велике услед тога,
марш до &. Прива поред фронта целокупне Вазенове што су све своје радње подешавали и саображавали
армије, која се налажаше на висовима, у чијем под- условима прилика и околности на војишту и бојиштима,
ножју Пруси довршиваху свој опасни марш. Овде се користећи се* погрешкама својих непријатеља.
нарачунало — квитирало узајамно (реципрочно) непо- Бојеви код Вајсенбурга 4., код Верта и Шпихерна
знавање прилика и околности. Но услед тога добило 6. Августа показали су Французима, да су их Немци
се у резултату нешто савршено обратно ономе, на што предухитрили, прикупљајући надмоћнију снагу на гра-
се циљало општим операцијским планом. Уместо да ници, према чему je и њихов рачун о изненадном про-
од Гравелота управе главни удар на леви бок Фран- дирању у Германију и њихова нада на садејство
цуза, како би их одвојили од Меца, и потиснулицелу јужно-германских контингената ништа више ни^ мање
армију ка белгијској граници, Немци главни удар од до чиста фантазија. Французи су рачунали, да дохвате
С. Прива, управљају на десни бок Француза, услед у евоје *руке иницијаШиву фиктивну,^ Немди еу пак
чега не одвајају Базена од Меца, већ га нагоне у Мец, увидели, шта мисле и желе Французи, na cy дохватили
кочећи на тај начин за дуже време ток главне otte- у своје руке иницијативу стварну; дакле, улоге су
промењене у корист Немаца.
рације. — И ако je тешко исправљати погрешке рђавих пла-
Па и у даљим својим дејствима Французи не раде нова рада, ипак да видимо, да ли су Французи могли
ништа боље. Према Мак-Махону са његових 130.000 и друкчије да раде у одбрани своје отаџбине пооле
војника стоји 170.000 Пруса, па уместо да продужи оних првих недаћа код Вајсенбурга, Верта и Шпихерна?
одступање од Шалона ка Паризу, те тамо да ојача
Уједињена и велика надмоћност немачке енаге на
своју армија с 13. корпусам и другим деловима, и
на послетку немајући никакве резерве у храни и другим граници била je за Французе довољан доказ, да Немци
потребама, Мак-Махон предузима од Шалона ничим не- намеравају да продиру у Француску. Ако еу то уви-
оправдани бочни покрет у виду лука на Седаи и Мон- дели и кад су увидели, требали су да оставе на страну
262 263

све друго, па да настану свима силама и свима на- потребном посадом све прелазе преко ове планине;
чинима, да Немцима онемогуће упад у Француску, да поруши железцичку етаницу и све железничке| по-
стварајући им у том циљу еве могуће тешкоће. Тре- строје у Страсбургу и у окелини, и на послетку су тре-
бали су да се користе временом, те да изједначе своју бали да оставе у Велфору ради одбране један одред
снагу са оном у непријатеља, Требало je датсде при- од 3000 војника, да га снабду храном и осталим по-
купити довољно хране и других потреба, па, обезбе- 'требама најмање за 4 месеца; . .
дити и довлачење војсци тих потреба,.а у намери да . 2., Армија Базенова да се концентрише код Меца
се непријатељу отежа сваки корак кретања унапред, под окриљем 'јаке заштитнице, која би задржавада
да мусе отежа добављање потреба војсци, требало je Немце на сваком кораку у продирању; да се за по-
ноправити старије тврђаве а уз то утврдити и нове оаду Меца као утврђене тачке на. путу железничких
положаје. ..;.-• %
линија, које воде од Рајне ка Паризу, одреди до 25.000
Франиузи су имали 6. Авгуета 270.000 војника војника, па да се тај одред снабде храном и другим
против 400.000 Немаца, чији се број увећао после потребама најмање за време од 6 месеци. Одступајући
кратког времена на 500.000 војника. ••постепено ка Мецу заштитница Базенове армије тре-
Дакле, услови снаге нису били на страни Фран- бала je да уништи сва средства, којима би могао да
цуза, али су с. тога требали да увеличају своју снагу ее кориоти непријатељ: телеграфе, мостове, железничке
великом вредношћу времена и места, а ти су елементи пруге, станице, блокхаузе, и т. д. Преносећи сву храну
били на њиховој страни. Да су тврђаве Мец и Страс- il остале потребе из Нансија и Линевиља у Тул, и п о
бург биле благовремено припремљене за дурашну од- вдачећи се од Вогеза, армија Мак-Махонова требала je
брану, да су снабдевене храном и наоружане како да на исти начин уништи (?ва заостала средства, којима
ваља, а како fe две тврђаве стоје већ на двема гла- . би могао да се користи непријатељ, кварећи у исто
вним железничким пругама, које воде из* Германије у време све железничке поотроје на пролазима Вогеза и
Француску, могле би као утврђени логори да послуже оне на путу из Страсбурга ка Тулу.
двема армијама француеким за дуже време као јак Одступајући од Вогеза ка Тулу, _и иобедајући ту
ослонац. Истина, у стратегијском смислу Страсбург je утврђену тачку* са одредом од 15.000 војника, које je
давао већу корист у продирању Француза у Герма- ваљало снабдети са ддвол^ном храном, армија Мак-Ма-
нију, него што je помагао одбрани противу упада у хонова, ослањајући своје десно крило на Фруар, а
Француску. Сем тога, Страсбургјеобилазилажелезничка продужујући лево крило у правцу Меца, требала je
пруга у даљини од 10 км., која je изводила на главну на том фронту да избере згодан џоложај на левој обали
железничку пругу, која е Рајне преко Шалона иде у Мозела, па да ступи у непосредну брјну везу с армијом
Париз. Ирема овоме Страсбург не заклања ову пругу, Базеновом, која je опет са своје стране требала да ее
а није ее могло рачунати ни на његово упорно држање. примакне евојим десним крилом ка левом крилу Мак-
Сва усиљавања Француза требала су да буду управљена Махонове армије, а. лево крило да управи ка Мецу,
на то; да ое уједици њихова растџрена снага, да се поеедајући га са 25.000 војника, па тако да дочекају
отежа Немцима наступање', да добију времена како Немце и да их разбију, или бар да их задрже у про-
би ојачали своју снагу. . ; - дирању на дуже време.. Ове две "армије заштићене
: Мења,јући из оенове дотадашњи свој пројекат опе- с фронта реком Мозелом, а крилима наслоњеие на Мец
рација, Французи су према овоме могли и требали да и Тул као две јаке тврђаве, уз посаду тврђава имале
учине ово: .• Vr би још на јаким положајима уједињену снагу "од 160.000
1., Армија Мак-Махонова да се прикупи на ли- војника; ' "\ /;',:, •••"•' •
нији Вогеза, па тамо да обезбеди сходним мерама и 3,, Шалонека 'армија од; 70.000 војнлка, ојачана
264 265

на 100.000 војника XII. корпусом, требала je да се армије могло би да учествује око 145.000.-f- 45.000 од
одмах крене ка Тулу, образујупи на тај начин бојну III. армије = 190.000 Немаца против 160.000 Француза.
резерву уједињених армија на просторији између, Меца Немцима би требало најмање 20 дана времена, да
и Тула, а баш на тој позицији требало je и да се бије пређу простор од CBoie границе до реке Мозела (200
битка уједињеном властитом снагом од 260.000 војника; км.) борећи се на сваком кораку, савлађујући одбране
4., ЈедновреШно с напред изложеним требало je пролаза на Вогезима, те према свему томе могли би
да се одмах приступи ојачању и наоружању тврђава стићи тек 26. Августа пред положаје француске на
Лангра и Xaepai ria за тим да се формирају нове ар- Мозелу, и ту бити битку тог дана. Истина, за то време
мије на југу Француске, прикупљајући их у Лијону, Немци би се ојачали са још 3 корпуса, који су и
као год што je требало да се изабере и утврди за иначе 16. Августа били већ на граници, те би уолед
сваки случај и положај у околини Шалона. тога појачања за општу битку имали 290.000 противу
160.000 Француза. За то исто време Французи пак
И тако на положајима између Тула и Меца (деоно могли су да се ојачају еа 13. и са 14. корпусом, који
крило у Фруару, центар у ПонШ-а-Муеону, а лево крило.. се формирао у ГГаризу, те би и они уз привлачење и
у Ноеану) требала je да буде главна битка, чије по- *•• оних посада из мањих гарнизона (Тионвиљ, Мезијер,-
следице ипак не би рат привеле крају. У овој битци Реме (Reims), Ла-Фер, Шербург, Брест, Руан) имали у
Немци би могли да употребе свега око 190.000 против општој битци 260.000 противу 290.000,_ Немаца, Сем
160.000 Француза, кад њихову снагу проценимо овако: тога, Французи биимали једно надмоћијеи у томе, што
Према Страсбургу као тачци, која се налазила на би били на изабратом и утврђеном положају, испред
главном операцијском правцу за Париз, и која je шти- кога протиче река Мозел.
тила комуникације преко Рајне, Немци би морали да Па и ако се на овом положају не би одиграла
оставе из састава III. пруске армије најмање 10.000 одеудна битка у корист Француза, они би се ипак
војнипа. (Пруси су у самој ствари према СтрасбурГЈ' све више приближивали врелима животних намирница
у први мах оставили једну дивизију, а доцније цео и нове снаге, у колико би одступали у борби, а Немци
корпус). Уз то, Немци би морали да оставе најмање - би се пак са сваким кораком унапред све више тро-
15.000 војника ради заузимања и чувања 5 прелаза шили и излагали се новим опасноетима з9 своје ко-
преко Вогеза за еве време рата. Противу гарнизона у муникације, којима би грозили делови народне војске
Тулу, који би био јак 15.000, Немци би морали да и добровољачке чете, које су требале да се форми-
иотаве најмање"25.000 војника; ради чувања железни- рају и иначе у великом броју у Француској још у по-
чког правца Страсбург — Тул (175 км.) требали би да четку рата.
оставе најмање 30.000, и на послетку морали би да Y осталом Наполеон je тако и мислио да ради у
оставе према Белфору најмање 3.000 војника. Према први мах, услед чега je одмах поеле неусџеха 6. Ав-
овоме од III. немачке армије могло би да учествује у гуета телеграфским путем наредио обадвема армијама,
општој битци једва око 45.000 војника. да одетупају ка Нансију, а тамо je мислио да упути
Из састава I. и II. армије Немци би морали да и шалонеку армију ради уједињења свих трију армија. -
оставе најмање 70.000 војника ради чувања железни- АлЕи Базен вјије добио то наређење, јер су Пруси
чког пута од Рајне до Меца (до 200 км.), јер еу они успели да прекину телеграфску везу, те се тако не из-
и иначе ради заштите позаднине на сваких 100 км. врши уједињење снаге код Нанси-а. Не заустављајући
остављали по 50.000 војника, противу Меца с гарни- се за одбрану прелаза преко Вогеза армија je Мак-
зонвм од 25.000 морали би да оставе најмање 40.000 Махонова, уместо тога безбрижно одступила заобила-
-војника, те према томе у општој битци из ове две зним путем на Шомон, па онда тек отуд отишла
266 267

Шадону. Онај корпус, који je био КОД . Белфора, пре- времена ојачали резервама из Германије на 700.000
везен je железницом у Париз, па ее отуда понова л>уди, па су с тога и мо.гли да истуре противу Па-
вратио у Шалон, . оетављајући потпуно незаштићену риза пола милијуна војника. Блокирањем Париза пре-
главну'железничКу иругу Страсбург-Шалон. Французи кАнуте су све везе ПариЗа са Француском, те je услед
не само што не порушише ни један од објеката же- тога предаја била неминовна а пре а после, и то
лезничких на тој прузи, цего шта' више оставише тим пре, што у унутрашњости Француске није било
цотпуно недирнуту и телеграфску линију! војске, која би могла да обезбеди централне тачке, око
У Шалону сад беше око 140.000 војника. Наиолеон којих би се могле да формирају нове армиј«. . :
je био мњења, да се одступа ка Паризу, где се војсКа Прикупљајући сву војску у Париз, значило би
могла да ојача са XIII. и XIV. корпусом до 220.000 ратовати ради одбране Париза, али стратегијски уелови
људи, с којима би се могла успешно да продужи 'борба. прилика и околности захтевали су напротив, да се
Мак-Махонг по свом нахођењу уместо тога крете своју жртвује Париз онако исто, као што je Москва жргво-
армију од Шалона преко Монмеди ка Мецу, да би се вана у рату 1812. године ради спаса Русије.
ујединила са Базеном, који му обећаваше даизиђе на . Хајде да раеудимо тренутно, какав би био обрт
сусрет. ОпкоЉен ,са свих страна Мак-Махон капиту- ствари, да еу се Французи оканули свих других ци-
лира у Седану 30. Августа, а 31. Августа Базен до-. љева, па да еу своје мисли сконцентрисали само на
кушаваше без успеха, да се пробије из Меца, и услед једну Миеао, да створе за себе повољне услове прилика
свега тога Француска 30. Августа оста готово са свим и околности! Претпвставимо у том случају, да није
без пол>еке војеке, сем.делова XIII. иХ1У. корпуса, који било одсудне битке на положајима између Меца и Тула,
су ;се тек формирали у Паризу. негб да су Французи морали да одступе одатле са
Ето шта значи, кад се у рату не ради према при- својом снагом од 300.000 војника, па дајошизврше то
ликама и околностима, и кад се за себе не умеју да одступање овако:
етворе повољни услови тих придика и околности! 1., ПорЈед ранијих 25.000 војника да су Французи %
Та ствар пак могла je cä свим друкчије да се у Мецу оставили још 15.000, а с а остатком од 80.000
изведе. Претпоставимо, да су Французи могли да ује- војника да су одступили преко Вердена, ка Шалону
дине на п§ложајима између Меца и Тула око 300.000 и -Паризу;
војника, па да je бида принуђена да одступа тавојска! i., Да су у Тулу поред ранијих 15.000 оставили
Ако "би се хтело, да сва војска одступи Паризу још 10.000 војника, а еа остаткомод 155.000 војника
ради -његове одбране, онда би у том случају половина да су одступали ка Лангру, оставивши и ту 20.000 врј-
војске под, заштитом Тионвиља могла д а с е превезе ника, па да су оетатак од 135.000 војника употребили
преко Мезијера, Ремса, (Reims) и Соасона, аоетали део за заштиту јужиих провинција Француске, одкојихпо
под заштитом Тула преко Шалона ка Паризу. 25.000 војника да су доделил.и као кадар већим гра-
Париз ca. 2V2 милијуна отацовника било би мо- довима, као што су: Орлеан, Лијон, Дижонждр., око
гуће, бранити с војском. од 300.000 противу толиког којих би се формжрале нове армије, које би могле да оја-
истог броја Немаца, али je овде било једно животно чају ову јужну армију од 135.000 најмање до 350.000
питање, питање исхране. Док се год држала у Мецу војника, јер су Французи и без каДра пооле Седана фор-
армија Базенова, дотле je она била приковала уза се мирали на југу Француске армију од 200.000 људи.
војску од 200.000 Пруса. Али je одбрана Меца зави- Ова нова , армија са оволиким кадром могла би да
сида од питања хлеба; јер уелед оскудице у храни предузме опште наступање у правцу комуникација,
по предаји Меца 21. Октобра Немци су отуд послали које воде од Рајне ка Паризу, наступајући од Лангр*а
на Париз око 120.000 војника, а војску су своју у току ка Тулу и од Белфора ка Страсбургу. Ов-аква би ар-
268 HB 269

мија несумњиво била боља по квалитету од оне Бур- У колико je таква врста дејстава била важна по Фран-
бакијеве (55.000), па кадје Бурбаки могао да изврши цузе, сведоче сама факта. Услед разрушеног моста на Мо-
у Јануару 187.1. године онај покрет ка Белфору, онда зелу код Фоншеноа за 17 дана била je прекинута веза на
je још. вероватније, да би ова јужна армија са кадром главном железничком путу за Париз, и е тога je оп-
од 135.000 могла да изврши покрет ка Белфору у no- садна војска око Париза осетила јаку оскудицу у храни,
четку Октобра 1870. године.- а разрушени тунел у Нантајљу и порушени мост на
Одстулајући Паризу и рушећи за собом све же- Марни принудили су Немце, да до половине Децембра
лезшнке постројена прузи од Тионвиља иа Мезијер, 1870. године превлаче храну за опсадну војску на
Ремс, Ла-Фер и Саосон, као год и све моотове и тунеле, растојању од 70 километара обичним средствима за
северна армија са својих 80.000 војника учинила би, пренос. Разрушени тунел код Верзи прекратио je ко-.
да би био изгубљен за Прусе сав овај пут за све време муникације за месец дана, а порушени мост у Ерајљ-у
рата 1870. године. Под оваком претпоставком несум- једва je оправљен у времену од 9. Септембра па до
•њиво je, да би се и Мец одржао до краја 1870. године, 22. Децембра 1870. године. Да су Французи умели да
а поглавито, да je. учињена припрема за ту одбрану • се бране као што ваља, Немци би морали да доведу
како и колико треба, и да je та тврђава снабдевена из Германије у Француску и оних 200.000 војника
са довољном храном, која je иначе у огррмним коли- резерве, те да ојачавају своју снагу, као што су то
чинама пала у руке Пруса у Линевиљу и Нанси-у. и чинили, попевши своју снагу у Француској на 700.000
Па шта би радили Немци у оваквом случају ? — Из зојника. Али и тада противу 350.000 војника фран-
састава својих армија они би морали да оставе под цуске војске из јужних провинција, коју би подржа-
Мецом најмање 60.000 војника а под Тулом 'око 40.000, вало целокупно становништво, Немци би имали само
јер су обе ове тврђаве браниле пут за Париз. За се- 340.000 војника, које би окружавало непријатељско
верном армијом француском морали би Да упуте нај- становништво.
' мање 100.000 војника; ради безбедности пута од Тула • G толиком својом снагом Немци не би могли да
до Париза (око 300 км.) морали би да оставе 100.000, предузму ништа одсудно противу француске армије,
а од Тула до Страсбурга најмање 30.000 војника. Ра- која би се налазила на боку и у позаднини главног
чунајући оних 10.000 у Страсбургу и 50,00 код Бел- операцијског правца, који води у Париз. Из бојазни
фора, број ове овако разбацане војеке немачке изнео за своје комуникације Немци би се морали да одрекну
би у главном 345.000 војника, што значи, да би им наступања ка Паризу, против кога би оставили 50.000,
остало само око 140.000 војника ради употребе про- а других 50.000 придружили би војсци, која дејствује
тиву јужне француске војске? која се у Октобру могла противу јужне француске војске, те би у том случају
да повећа на 350.000 војника, а с толиком војском њихова војска била ојачана на 390.000 противу 350.000
Французи би могли да предузму покрет противу ко- Француза. Ca оваком незнатном надмоћношћу, а има-
муникација непријатељевих, од којих je зависило це- јући при том на свом десном боку армију од 100.000
локупно биће Немаца на непријатељској територији. Француза, (париска армија од 80.000 могла се ојачати
Центар дејства ове јужне војске био би Лангр. Мања до 150.000), који су могли прећи у наступање од Па-
коњичка одељења, кбја би се подржавала.по потреби риза, — положај Немаца био би веома критичан. Ако
јачим одредима остале војске, могла би да причине би пак Немци потисли Французе, они би могли да
Немцима великих пакости на комуникацијама у по- одступе ка Лијону, Марсељу и Тулону, где би под
заднини њихове војске, и уз рушење комуникација заштитом тамошњих утврђења и тврђава могли да
претсратили би им и могућност силног реквирирања, прибаве сва потребна средства за војску, а у томе
што су Немци чинили по Француској после Седана. флота би могла да им учини великих услуга. Напро
270 271

_ тив Немци удаљујући се од својих рајнских граница, да Французи управљају евоја дејства или противу ко-
и растурајући своју снагу ради заштите великог броја муникација у позаднини оне армије, која би блокирала
путова у позаднини војске, једва да би и могли да Хавр, или противу десног бока и позаднине немачке
продуже борбу подтаквим околностима. * . армије, која би оперисала противу јужне француске
С друге стране, ако би Немци упутили свега армије. Иеход овог рата могао je да буде пб Немце
100.000 противу јужне француске војске, па се са целом врло незгодан, а то би без сумње имало и важних по- *
осталом војском упутили ка Паризу, онда би прешла у литичких цоследица за судбину целе Германије..
наступање јужна - француска војска, угрожавајући ко- Пренебрегавајући услове прилика и околности на
муникације главне снаге немачке. У крајњем случају војишту много више него Немци, Французи су готово
париска армија од 100.000 Француза, напуштајући сами себи припремали пораз, доказујући страшним
престоницу, могла би да одступи каХавру, и ту би примером, да у рату господаре прилике и околности,
. под заштитом те тврђаве а уз садејство флоте могла и да од њих зависи све.
да прибави средством мора све потребе, те би на тај Ми Срби могли бисмо да нађемо за се добрихпоука
начин могла и да издржи за дуговреме опсаду или у овоме класичном рату, те да се научимо бар у бу-
..- блокаду. Напротив Немци услед зимњег времена и дуће, да у рату водимо више рачуна о приликама и
услед оскудице у потребама нашли би се у мучном околностима, и да рат водимо и с више обазривости
положају, те би и њихово одступање под таквим усло- и с вшпе разумевања.
вима било слично одступању Наполеоновом-из Москве У осталом, био ма како добар офанзивни или де-
1812. године. фанзивни план ратовања, акр се одмах у почетку рада
Да су Французи доиста могли да претекну бројем у његову основу само стави погрешна идеја, одмах
своје војске ону у Немаца, доказ je у томе, што су ће се на војишту почети све више и више да мрси и
Немци у Фебруару 1871. године са крајњим напре- да, квари стратегијско стање, те ће то најзад да по-
зањем имали на територији Француске 937.000 ау вуче за собом и општи неуспех па и саму катастрофу
Немачкој 400.000 људи, док су Французи у то исто по властиту војску. За ово нам je донекле најбољи
„ време имали ћод оружјем 1,900.000 војника. Али не- доказ Наполеонов рат 1812. године, и план савезника
мајући добрих оталних кадрова после капитулације за рат 1805. године, као год и план Француза за рат
Мак-Махонове и Бавенове, сва ова наоружана маса 1870.—71. године, о ко^е смо говорили мало пре.
није имала особина за бој, нити je имала спрегЉих Али ако je план у основи добар, т. ј. ако се у
команданата, те ć тога није ни могла да продужи његовој разради водило рачуна о приликама и окол-
> борбу, и због тога су Французи морали веома скупо ностима, које су владале у то време, и које могу да
да плате пренебрегавање услова прилика и околности,. наступе, онда даљем логичном извођењу тог плана
као и своју неумешност, да створе за себе повољније треба да придође само енергија и потребна увиђав-
услове тих прилика и околности на војишту. . ност војсковође, па су добри резултати неминовни.-—
Напуштајући Париз, и прикупивши једну армију од
100.000 у Хавру, а другу од 350.000 између Лангра *
и Белфора, Французи би и у овом случају могли да при-
нуде Немце-на поделу овоје снаге у два дела, који Ево, каква je логична поступност владала у ра-
. би били веома много удал>ени један од другог, а ово зради основне идеје плана и операција Фридриха Ве-
би опет дало могућности Французима, да образују око ликог за рат 1757. године!
Орлеана нову аркију, кбја би дејствовала у међу-про- Још изодавна бејаху се противу Пруске устремили
стору (око 300 км.) између обе немачке армије, па било € југа Аустријанци, са запада французи, а са иетока
272 273

Руси, претећи Фридриху, који се налазио у'то. време у Шлезији да остави само 15.000, а са 30.000 да се
у положају браниоца противу савезника, крене противу Француза.
Притиснут таквим околностима Фридрих je ставио На овај начин Шлезија би више-мање била рста-
себи у задатак, да одважно и офанзивно дејствује про- вљена себи самој, али због тога Фридрих се могао да
Шиву најопаснијег цепријатеља. појави са одсудном надмоћношћу на најважнијем
Али који je то био најопаснији непријатељ за њега?! војишту.
i Ha ово питање Фридрих je могао да одгевори тек У даљој разради свога плана Фридрих je износио
после пажљивог изучавања општег стања ствари, и разне претпоставке. узимајући у рачун и вероватне
после проучавања свршених политичких и других при- намере непријатељеве, na je на основи тих претпоста-
лика и околности. Тек на основи свега тога Фридрих вака решавао питања о груписању своје снаге. У по-
je могао да дође до закључка, који he од његових четку je Фридрих рачунао, да he Французи раније
непријател>а бити најпре готов за рат, па према томе бити готови, na he c тога они раније и отпочети на-
и да пресуди, да he тај непријатељ бити и- најопа- ступања, а Аустријанци да he остати у одбрани. После
снији за њега. — ове замисли узео je ствар "обратно; даље je претпо-
По правцу дејства Фридрих je оценио, да су му стављао, да he се Ауетријанци држати одбране у Че-
Французи и Руси најопаснији, јерњихови операцијски ској, а Французи "да he задоцнити, и т. д. Према свима
правци доводе у опасност његове везе са центром таквим својим претпоставкама он je претпостављао и
монархије. срачунавао и концентрисање своје снаге.
Из преписке, коју je Фридрих водио с ђенералом Таквим радовима занимао се Фридрих Велики
Винтерфелдом и графом Шверином, и из Фридриховог целе зиме између 1756,—1757. године, и тек 14.
дела: „ ОпшШа начеларашовања", (General-Principien vom Априла 1757. године завршио je свој посао планом
Kriege), које се појавило увремену између 1746.—1747, одважног наступања противу главне снаге Аустрија-
године, види се, да je. основна идеја одбранбеног нада на реци Егру, претећи њеној позаднини!
плана противу коалиције рађена много раније, а не Уз пораз главне армцје непријатељеве на главном
у јесен 1756. године, а само je израз њеног после- војишту Фридрих Велики бипо свом утврђеном плану
дњег облика (форме) утврђен тек после дужег и па- овладао и Ческом, и постигао би и све, циљеве дру-
жљивог узучавања и потпуног познавања политичких гог реда.
прилика. Тако je коначно утврдио и решио свој ратни план
Фридрих Велики!
Hehe бити без интереса, да видимо, како je Фри- Он се пуних 10 година занимао главном идејом
дрих развио задатак, који je поставио сам себи! свог ратног плана, а примена облика (форме) те идеје
У времену од 16.—20. Марта. 1757. године Фри- почела je y извесном доста' скромном виду саобразно
дрих je приступио озбиљном размишљању и решавању тек понеким објашњеним приликама и политичком
питања о концентрацији и развоју своје снаге. Он je стању рата, који je предстојао. Та се идеја почела
претпоставио -у први мах, да he се Французи, с об- јаче да-обрађује с јесени 1756. године, и на послетку
зиром на ондашње прилике, први пајавити и отпочети привела се коначном облику (форми) одлучног насту-
рат противу њега, нападајући га заједнички са Ау- пања тек у половини Априла 1757. године,. онда, кад
стријанцима. Да- би изишао ,на сусрет овој и оваквој je Фридрих Велики био већ потпуно начисто са он-
претпоставци са снагом, која одговара снази удруже- дашњим приликама и околностима.
них непријатеља, он je мислио да треба концентри- Такав исти процее обраде плана ратног налази
сати 95.000 војника противу главне масе Аустријанаца. се у дејствима Наполеоновим за улмску, операцију,
' СТРАТЕГИЈА 18
274 275
као год и за ону у почетку 1809. године, исто онако, жног услова. Вћдећи тада Мака онако јако развученог
како је.радио и Молтке пред рат 18-70.' године. (Ме- и искиданог без јаких веза са позаднином, Наподеон
мбар од 1868. године). . се решава у први мах, да га одвоји од Ческе и од Беча,
Пре него што бисмо прешли на разматрања о а с преласком преко Дунава да га после одсече и од
извођењу операција, потребно je да се упознамо са Тирола, и кад je ово извршио, капитулација Улма сле-
условима операцијских прсуеката у опште. довала je неминовно.
Даље знајући, да ее руска војска у две подељене
— ешелониране колоне креће у ведикој даљини за
0 услрвима операцијских пројеката. Маком, Наполеон се решава и жури се, да овлада
Бечом, пре него што стигне Кутузов, а за тим и њега
Сваки операцијски план или пројекат треба да од-
да потуче, iipe него што стигне други ешелон. Напо-
говори овим у словима:
леон je Беч заузео, а Кутузов му je умакао и ујединио
1., Даје што простији, т. ј. не треба да буде
ее код Олмица сдругим делом руске савезничке војске.
претрпан многим комбинацијама и залишностима, јер •
Пошто je Наполеон заузео Беч, прибра сцоју снагу, и
у простоти и краткој јасноћи свих рачуна и комби-
крете се за Кутузовом, па вештим маневрисањем стаде
нација и лежи права ђенијалност вбјсковође;
да наводи савезнике под лоше околности, и itad Uo-
2., Да одговара приликама и стању на војишту, еШиже и wo, онда укупном снагом поче да ерува и
а овоме услову одговориће сеонда, кад се дотични вој- иобедоносном бишком код Аусшерлица и диктирањем
сковођа обавести претходно што сигурније и што пвтиу- услова мира у Пресбургу учини крај рату;
није о бројној јачини, месту, распореду и намери не-
пријатељевој, Кад војсковођа са овим буде начисто, 4., Да je дело и својина једног, лица, т. ј. не треба
онда треба да уме и да може да изјави надмоћност, да буде Дело и производ каквог саветовања МНОРИХ
за тим да погоди тренутак и да изабере место или про- лица, него треба даје дело тренутног зрелог ехватања
стор, с кога би и кад требало да груне на неприја- иполеша једне духовите главе, јер војним саветовањима
теља са највећом енергијом и тежњом за победом. прибегавају војсковође обичне памети и они, који би
Дакле, пројектом треба одредити јачину своје снаге, били ради, илИ са свим да избегну, или бар.да поделе
време и месшо главнрг удара на непријатеља у цај- одговорност могућих злих последица свог плана рада.
ширем смислу. Фридрих Велики бж> je за то, да се у интересу
Сви планови Наполеона Вонапарте у овом погледу опште ствари не одбацују стручни савети подчињених
веома су поучни, сем оног у похоДу на Русију 1812. у дотребном случају, али ти савети треба да служе
године, као год што je поучан и плац фелдмаршала једино као средство за свестрано претрееање и оцену
Молтке-а за.рат 1870. године; података и осталих елемената потребних за састав опе-
3., Да обухваша самонајближици-љ или у гла- рацијског пројекта, na'je ипак био противан каквом
вном иројежт pada do прве битке, т. ј. поред опште заједничком учествовању у самој изради пројекта, на-
или главне идеје ратне потребно je означити цил> водећи- и сам познате речи принца Јевђенија Са-
лрвога рада. Ово je са евим оправдано, а и потпуно војског, који јеказао једном приликом: „Када зажели
природно, јер први јачи судари или прва битка могу главни команданШ да не ради ништа, онда je за то
потпуно да промене дотадашњу ситуацију, а на основи најбом средство, да сазове војни савет. Ово je тим
нове створене ситуације настају % нове комбинације. — истиниШије, што je већина гласова евагда прошив пре-
Наполеонов поход из 1805. године даје нам најја- дузећа, и шЏо се не може да сачува ни тајна преду-
снији пример, да je умеоно придржавати се овог ва- зећа, memo важна ствар свџког ратног иохода."
'- ' . •' 18*
277

повољносши, значџ биши спреман за cee", у чему баш


Као најчувенији и највећи војсковођа Наполеон
и лежи највећа гаранција успеха у рату.
Бонапарта није се никад помагао војним саветима,
него их je шта више оеуђивао, говорећи: „Ве рашује Решење горњег питања знатно се олакшава, ако
се с војним саветима, а које рашове руководе војни са- се успе, да се у своје руке докопа иницијатива рада
вети, свису шакви рашови несрећни," па даље говорећио у операцијама, Што значи постати господарем над умом
себи у једном разговору каже: „Чим ми Падне на и вољом неирпјатељевом, у ком случају потребно je
Шметједна срећна мисао, иа било и у пола ноћгр, у водити рачуна о томе, шта he радити непријатељ у
2, 3 еахата, Шо je она већ после 1U часа добила вџд таком случају, дакле какав he бити први његов корак
заповести, а после х1ч часа њу еећ врше иредетраже", у раду. — •
и. т. д., или оно његово: „Права мудросш вођелемси Ма како био важан и правилно обрађен пројекат
у Шоме, да му je лично решење енергично." Укратко: операција, ипак он собом представља само први корак
Студија елемената потребних за оастав операцијског за рад; завршни његов смисао опредељује сепотребнџм
пројекта може и бити део заједничке радње, али из- енергичнии извршењем, које није ништа %друго него
рада самог пројекта мора бити дело једног човека и други и последњи корак у раду.
то самог војсковође. Извршење ма каквог плана у средини пуној свако-
И тако само основна идеја (пдан) oüepai{uja истиче јаких противности као што je рат препуњено je мно-
се као предмет студије и изучавања далеко пре веро- штвом опасности и случајноети, које се заиста не могу
ватног сукоба са непријатељем, пазећи при томе, да све ни замислити без јаке и силне воље за рад у опште.
се у њеној детаљној разради не иде даље од-прве Без овакве воље у извршивању не да се ни за-
битке, као што je то на свом месту споменуто, мислити успех у операцијама, па ма какав план био
Обрада основнб идеје операција треба да je дело постављен у основи операција. Идеја дрског марша.
једне личности, једне. главе, а не дело колегијума или преко е. гондског блата 1814. године уродила je обил-
во^ног еавета, које je Фридрих Велики оправдано на- ним последицама, коју идеју Мармон приписује ееби
зивао „плашљивом већином". у својим -мемоарима. Међу тим има довољно доказа,
Сваки прбјекат-план сам собом представља извесну" да je то била идеја исклучиво Наполеонова. Но рецимо,
комбинацију услова: снаге, еремена, места и тежње да je била баш и Мармонова, план му je био ванредан,
неиријашељеве. али какве би последице тог марша биле, да je тим
Усдови снаге, времена и места _сазнају се и цене извршењем руководио Мармон а неНаполеон?! Напо-
на основи тачног рекогносцирања непријатеља и про- леон je одредио Мармона у преходницу, и наредио кре-
матрања положаја, што строго узевши није тешка ствар; тање преко блата сен-гондског. Дошавши до Шатона,
теже иде.познавати тежњу —вољу непријатељеву, јер Мармон je већ био убеђен, да се не може даље преко
због њене крајне капризноети и трајног реагирања она овог блатишта. Готов да се одрекне извршења „своје
не може бити дело аритметичког рачуна, као што je идеје" Мармон науми чак и да се врати од Шатона.
то донекле случај код оних првих услова, већ je то Дознавши ово Наполеон му категорички нареди, да
дело одушевљења за ceoj Uocao, увиђавности, духовне продужи кретање у одређеном правцу, што Мармон
, моћи и дара погађања; али и ту, и ако je немогућ отрог мораде извршити..... и резултати беху велики! . . . .
рачун, ипак je бар могуће колико толико приближити Ето случаја, где један план припада двојици вој-
се вероватности, при чему се треба руководити наче- сковођа неједнаке енергије у извршењу. Наполеонова
лима: „за себе узимаШи најнезгодније стање, а за не- енергија привела je операцију ка сјајним резултатима,
ириЏшеља иајповољније," наравно не излазећи опет а слабија енергија Мармонова одвела би je поразу!...
никад из сфере вероватности „бити спреман за не-
278 279

Према овоме, Повољни ратни успесм «емогући су нисам иамеравао, да вршим прллом једновремено на
без великог ума, одлучне воље и јаког карактера. Без два места, те да себе .обавежем, да штитим две своје
ових одлика и-најбољи планови претварају се у ваз- комунитације уместо једне. Ja сам морао прећи преко
душаста уображења, јер: . Тирола и Каринтије због тога, да бих осигурао своју
. . . :„Воља сшоји над умом, извршење над разми- позаднину дотле, док не би бџло потпуно јасно, да
. шљањем (рачуном), а вештина над науком.. . . можемо наступати' успешно. Али чим сам стигао до
„Често пута пије главно решити се на нешто Клагенфурта и Фрајзаха, где je отпочето одсудно на-
што je тјбоље, него je главно решити се брзо ма на ступање, ja еам се одмах решио, да прикупим сву
што било, само Шо брзо и извршити енергично," (Клау- своју снагу на десно крило, не обзирући ее много,
зевиц и Шарнхорст). . на лево крило, које су довољно осигуравале тврђаве
„Неко може бити и врло уман, али за то олет не- Кастелново, Пешчијера и Мантуа. Прикупивпга сву своју
подобан за рат." снагу на десном крилу, могао сам се кренути ка СаЛц-
бургу, принудити непријатеља да очисти Инсбрук,
Састављање претпоставака за ратне радње и главни за тим сам могао прећи изворни део реке Ина, кренути
услови за извођење тих радњи. се у Баварбку, али сам желео још израније, да при-
купим контрибуцију из бечких, предграђа."
I. Пројекат операција. — Проистичући из основне Двојство операција Бонапартиних у 1797. години
идеје (задатка), која би лмала да се оствари ратом, па произишло je отуДа, што je морао водити рачуна о
била то нападним или одбранбеним облицима дејство- својој позаднини од стране Тирола. То обезбеђење било
вања, операцијски пројекат треба да тегли постижењу je у задатку војске Жуберове, који je био и дужан,
важног циља, даје лако азвршљив, da je безопасан да дејствује противу ерц-херцога Карла, и туда ^и
како по питању општег деловања војске тако и по вероватно био навучен и Бонапарта, те тако његово .
питању комуникација у њеној позаднини;1 да строго продирање на Салцбург ни у ком случају не би могло
одговара условима стања, прилика и околности на бити. Али ерц-херцог Карло није појмио угодноет свог
војишту (снага, место, време и намера непријатељева), бочног положаја у Тиролу. Ево како вели еам. Напо-
и на послетку, да обезбеди јединстео мисли и рада у леон о томе: ;
свих делова војске на војишгпу, обезбеђујући на тај „Да би заштитио -Беч и Трет у* рату 1797, го-
начин унутрашњу целину операција. ' дине, ерц-херцог Карло требао је-своју снагу да при-
Јединство у операцији или операцијска унутра- куци у Тиролу, где се могао угодно користити еле-
шња целина, оличена у тежњи и нагињању ка једном ментом места и наклоношћу самог становништаа. Тамо
важном циљу, била je редовна одлика ^свих великих бн он брзо могао да добије појачања од рајнске војске,
војсковођа. а налазећи се у Тиролу није се морао обзирати Бог
Наполеон се по том питању јасно изразио гово- зна колико на то, што се Французи крећу ка реци Изонзо.
рећи о свршетку свог чувеног ратног похода у 1797. После првог свог покрета ка реци Пијави, могао се
години: одмах кренути преко Лависа и овладати Трентином,
„Ja се нисам чудио тласовима, који онда кружаху, што би Французе принудидо, да се понова врате назад.
да ћемо ми иретрпети недаћу у Тиролу; никад ja То би пак принудило главног команданта француеке
1 војске, да све своје ратне радње пренесе у Тирол, где
Ofiaj услов треба да обезбеди: 1., могућност што потпунијег уједи-
њења снаге за битку; 2., економију снаге, т. ј. при издвајању одреда за je операција врло тешка и изложена многим случај-
споредна војншта треба првенствено да преовлађује чист рачун стварнв ноетима.
потребе; 3., сталну везу у дејствима свих делова, и на послетку4., рацио-
налну примену личне иаицијативе подчињених команданата. „Ако би главни етан ерц-херцота-Карла био у
280 281

Болцању уместо у Конеглијану, и ако би његових манданта француске војске у долини Рајне у 1800.
40.000 људи, колико их je имао на реци Пијави и години.
Таљаменту, били у Лависи, то би Беч и Трст безу- Армија Моро-а требала je, према ратном плану,
словно били обезбеђени. Њему није ништа сметало, да наступа десним крилоад противу левог крила ау-
да наоружа и заузме тврђаву Паљманово ради наслона стријске војске под командом Креја,'. старајући се, да
за дивизију 5—6000 људи.свих родова оружја, па овлада позаднином тог крила. Међу тим операцијски
тој војсци да стави у дужност, да мотри на реке Пи- план за ову операцију пројектовали су Наполеон и
јаву и Таљаменто." —• маршал Моро, али су се они у •томе послу и разли-
Услед таког истог повода Наполеон на другом ковали у зависности разлике њихових карактера.
једном месту говори још потпуније и опредељеније, „План првог конзула, издиктиран војном министру
објашњујући у исто време важност правилног решења и одаслат Моро-у, гласио je: Под заклоном Рајне при-
питања о изборуместа усредсређења војске при де- маћи и прикупити четири корпуса на левој обали
фанзивним дејетвима. Рајне између Шафхаузена и Штајна, наместити у једно
време четири моста за један дан, прећи на десну
„Да би се Французима спречио покрет ка Таља- обалу, изазвати бој у потпуној спреми имајући Рајну
менту, требао je бечки дворски ратни савет пре 1. на левом, а Дунав на десном боку, одбацити ђенерала
Марта да прикупи војску у Тиролу, а за безбедност Креја шварцвалдским теснацима и у долину Рајне,
Таљамента да остави свега 6000 војника. Ако би се овладати свима његовим магацинима, онемогућити
главни командант француске војске при свем том хтео прикупљање његових дивизија, стићи пре њега ка
кренути ка тој реци, то би ерц-херцог имао потпуну Улму, пресећи му одступницу ка реци Ину, и не до-
могућност, да то осујети покретом из Лависа на Три- зволити, да не одступе никуда остатци његове војске
јент, угрожавајући Басано и Верону. Француска војска еем у Ческу." —
не би била у могућности, да се развија више у десно, Оваква би радња у току две недеље дана ре-
ако би се ерц-херцог налазио на горњој Бренти; она шила рат. Тешко je било и помислити на угодније
би морала да прими борбу у Тиролу, а од тога би околности, пошто се ретко налазе такви заклони за
ерц-херцог имао тројаку корист: 1., Двадесет дана покрете, као што je широка Рајна. Успех бн био по-
раније мога'0 бгг прикупити своју војску, јер Инсбрук тпуно осигуран, али то није схватао Моро, па с тога
Н1це далеко од Рајне; Конеглијано и Сачиле од њега посла ђенерала Десала војном министру, да изјави, да
су прилично далеко; 2., Он je ту могао да изабере он мисли дебушовати левим крилом на Мајнц, а с тим
бојиште (просторију за судар), како je год желео; 3., се није слагао први конзул. Како пак по Конститу-
Могао je потпуно да уједини своје радње, и да доводи цији он није имао права да командује војском, те да
нова ојачања из рајнске војске. — Само ша једна по- би могао с§м извршити свој план, то je он представио
грешка дворског ратног савета (прикупити армију у војном миниетру, да je немогуће принудити главног
Фријул), довела je пресшоницу у оиасност, и решила команданта Мороа да изврши план, који он не разуме,
je судбџну целог рата." и да треба оставити Мороу одрешене руке, да по
И доиста, операцијски план мора да одговара том питању уради онако, како жели сам.
карактеру онога, који га извршује. Моро je отпочео рат пребацивањем свог левог
„У ратној вештини, као и у литератури, сваки крила на десну обалу Рајне под командом С. Сузана
има свој жанр," — рекао je Наполеон. преко келнског моста; Сен Сир кренуо се ка Нај-Бри-
Ово питање најјасније се огледа у разлици по- заху, резерва ка Базелу, а Лекурб се кренуо ка Штајну
гледа Бонапарте првог конзула и Моро-а главног ко- петога дана. Тек што je извршио прелаз' Сен-Сузан,
282 283

Mopo je увидео, да му je положај опасан, па му je у коме се налазио Наполеон 1809. године. Из исто-
наредио, да се врати опет на леву обалу Рајне. Моро ријских радова маршала Молтке-а види се, е каквом je
je маневровао као да je Швајцарска била у неприја- пажњом он изучавао ту веома поучну операцију На-
тељским рукама, или као да je била неутрална. Он полеонову, коју ћемо изложити сад.
није појмио. какве би користи имао, ако би овладао Француска и Аустрија припремале су се за рат
Швајцарском, дебушујући саотране Констанеког Језера. у Марту^1809. године. Већи део Наиолеонове војске
Тим се начином ђенерал Креј избавио од опасности, био je y ово доба:
прикупивши своју снагу у Шшокау и Енгену. Креј би 69.000—Даву — у Вамбергу;
савршено страдао, да je Mopo дојмио све користи, које 40.000 — Масена — у Улму;
би наступиле, да je прелаз извршио на месту, куда 8.000 коњаника — Бесијер — у Инголштату и
се кренуо Лекурб. Таква и слична невешта руковођења Регенсбургу;
или извођења операција често су у првог конзула иза- 23.000 — У д и н о — уАугсбургу;
зивала узвике: „Па шта да се ради"?! —Они немају 12.000 Виртембержана\— Вандам — у Донау^
довољно знања, они не појимају ни суштину ратне верту, и
1
вештине ни средства више Тактике". — 40.000 Бавараца — Лефевр — на, лИнији: Штрау-
Настаје питање: Како треба дејствовати у прили:- бинг — Ландсхут — Минхен.
кама, кад нису довољно познате и објашњене прилике Марта 28. била je послата од стране Наполеонове
и околности, а међу тим je непријатељ близу? —При- овакваинструкцијађенералу Бертију, начелнику штаба
мери из Историје Наполеонове казују, да у тим при- те војске: „Ако Аустријанци отпочну да нападају пре
ликама треба да се изврши насилно рекогносцирање 10, Априла, онда војска требада се прикупи иза реке
пре напада, јер се тим рекогносцирањем открива снага Леха, заузимљући десним крилом Аугебург, алевим —
и распоред у недријатеља, иу случају неповољних на десној обали Дунава — Инголштат и Донауверт.
услова и недовољне вештине у маневровању треба Донауверт требада буде центар прикупљања војске.'^ —
избећи одлучан бој, ако се то буде показало као неоп- Наполеон je рачунао, да Аустријанци неће отпо-
ходно у дотичном случају. — чети дејства дре 15. Априла, па за то je изјавио жељу
Да проучимо сад једну од најзначајнијих опера- у инструкцији поелатој Вертију 30. Марта после два
ција Наполеонових у рату са Аустријом у 1809. години! дана, да се армија прикупи око Регенсбурга као нај-
важније везе путова на војишту операција, које пред-
стоје. У тој инструкцији Наполеон вели: „Намера ми
Пето-дневна операција под Регенсбургом од 19. до 23. je, да мој главни стан буде у Регенсбургу, па тамо и
Априла 1809. године. прикуците сву моју војску". — Према томе Удино и
Пажљиво изучавање операција Наполеонових под сва коњица требали су да се прикупе у Регенсбургу,
Регенсбургом у Априлу 1809. године утврђује у чо- Даву у Ниренбергу, Масена у Аугсбургу, Баварци око
века факт, да су ове операције скоро јединствени Регенебурга, те би на тај начин главни стан у Ре-
образац сложених оггерација овог војничког великана, генсбургу био у средини 200.000 војника, који би имали
и да се тај образац највише приближује тдпу савре- у власти обе обале ове велике реке. Владајући десном
мених бојева на јевропским војиштима. Војска која обалом Дунава од Регенсбурга до Пасаве, а још с ова-
закасни у мобилизацији и коцентрацији своје енаге ким распоредом војске можемо да будемо потпуно спо-
на граници, вероватно je, да he се наћи у положају, којни од ма каквих покрета непријатељевих, а сем тога
Дунав би помагао, да се брзо одашиљу војеци свепо-
Grisot, Maximes Napoleoniennes. требе. —
284 285
Изабравши Регенсбург као тачку за прикупљање
ности, а о тим околностима такође треба водити ра-
све своје војске, тако важну распутицу путова, Hano-
чуна у свима пр*шшкама:
леон се није заносио никаквим нарочитим пларом Главни командант војске — цар; начелник штаба
даљих дејстава, пошто je то у главном зависило од — ВерШије;
4
воље и намишљаја непријатељског. III. корпус: Маршал Даву херцог ауерштатски ш
У осталом, у инструкцији, коју je послао Бертију, = 69.000 војника; пешадијске дивизије: Моран, Фри-
Наполеон je размишљао о могућим дејствима свога јан, Гјуден и Сент-Илер; резервна дивизија Димона;
непријатеља, и решавао се, с обзиром на правац опе- лака коњица Монбрена;
рација Аустријанаца^ да их нападне у леви бок, ако
IV. корпус: Маршал Масена херцог риволијски ==
се крену у Франконију, или да удара на позадиину,
= 40.000 војника; пешадијске дивизије: Буде Легран,
ако се крену ка Саксонији. У случају, да се савезници
Кара Сен Сир и Моли-тор; лака коњица Марула;
крену из Ческе ка Дунаву, претпостављао je, да их
нападне у правцу на Реген, а ако се крену концен- II. корпус: Ђенерал Удино = 23.000 људи; пеша-
трички из Ческе и Тирола, Наполеон се решио, да дијске дивизије: Таро и Клапарело; лака коњица Кол-
дејствује по унутрашњим операцијским правцима, ба- бера и кирасирска дивизија Еспања;
цајући се свом снагом на ческу армију, а по томе Еорпус Бавараца: Маршал Лефевр херцог дан-
преко Салцбурга на десни бок тиролске војске. цигски = 29.000 војника; пешадијске дивизије: На-
У почетку Аустријанци беху прикупили скоро сву еледни принц, Деруе и Вреде;
своју војску у Ческој, а само један корпус био je на Корпус Виртембержана: Ђенерал Вандам = 12.000
десној обали Дунава на Трауни и Енеу. Доцније je војника;
следовало друго решење, да се главна армија при- Резервна коњица: Маршал Бесијер херцог истриј-
купи јужно од Дунава. ски ^ 8.000 сабаља; дивизија тешке коњице Нансути
и рирасирска дивизија Сен-Сулписа.
Марта 20. отпочето je ново прикупљање; Априла Априла 9. увече Аустријанци су објавили рат
8. два корпуса (40.000 војника) били су у Ческој у Баварцима, а сутра-дан прешли су Ин код Шердинга,
Пилзену и Вудвајсу, а 6 корова (126.000 војника) Милхајма и Браунау.
под командом ерц-херцога Карла на реци Ину од Следећег дана, т. ј. 10. Априла, којска Наполео-
Шердинга до Браунау. — нова била je овако распоређена:
Док ее овако кретала аустријска војска, вршила Баварска војска Лефевра: Дивизија наследног
je своје прикушвање око Регенсбургаи француска војска. принца у Минхену, дивизија Деруе-а у Фрајсингу, ди-
Априла 8. предњи делови Давуоеог корпуса били визија Вреде-а у Штрубингу, Маоена код Улма, Удино
су у Регенсбургу, али je он тада био развучен до Бај- око Аугсбурга,, Вандам у Елвангену. — Давуов корпус
рајта и Ерлангена са штабом у Ниренбергу; Ваварци био je развучен: Дивизија Морана у Пиленхофену на
су заузимали линију Штраубинг—Ландсхут—Минхен; доњем Набу, Фријан у Амбергу, Гјуден у Најмаркту и
Удино je био око Аугсбурга; Масена испред Улма. на паслетку Сент44лер Ћ коњица Вансутијева били су
Ово и .овако извршено je све по наређењима из штаба у Регенсбургу, а Монбрен у Нитенау, (сл. 42.).
Бертијевог, који се у почетку Априла налажаше у Највећа су растојања: Улм—Регенсбург = 90 км.;
Страсбургу. Минхен—Регенсбург = 60 км.
Првобитна формација армије била je овака, какву Наполеон je предвиђао, да he скоро отпочети не-
ћемо je показати, али ју je Наполеон врло често мењао, пријатељства.од стране Аустријанаца, na je 10. Априла
обзирући се на ток операција и у завиености од окол- телеграфисао Вертију:
286 287

„Држим, да he аустријски император скоро отпо- Лефевр на Абенсу и Изеру;


чети напад. Похитајте ^угсбургу, жако би се могло Масена растурен око Аугсбурга;
извршити све оно, што je предвиђено мојом инструк- Удино у Аугсбургу, а, Вандам у Рајну.
цијом, па ако непријатељ отпочне напад пре 15. Априла, Априла 14. изјутра Бертије понова се врати на
онда прикупите војску између Аугсбурга и Донауверта, мисао, да армију' прикупи на Леху, остављајући у
и наредите да буде свеу потпуној спреми за наступање. у важности издато наређење о прикушвању Давуовог
„Гарду и моје коње упутите у Штутгарт.* корпуса код Регенсбурга, а не обзирући ее на пред-
Овај телеграм добијен јеу Страсбургу 13. Априла, ставке маршалове, да je тај покрет опасан и нело-
али тамо не беше Бертија; он je још 11. ноћу отишао ; гичан, и да би било боље прикупити се у Инголштату.
на војшпте, чим je дознао о прелазу Аустријанаца У то време Бертије je преживљавао мучне тренутке;
прево Ина. Бертије беше већ издао налог за прикуп- он није знао на што да ее реши, што je изјавио и
љање војске, саобразно налогу Наполеоновом, етавља- еамом цару у једном писму, молећи га да дође вој-
јући под комаиду Масене војску на десној обали Ду- сци што пре. У писму je Бертије правио алузију на
нава, а под команду Давуа војску на левој обали Ду- противуречноот између инструкције од 30. Марта и
нава. Масени je наређено прикупљање на Леху, а писма од 10. АприЛа.
маршалу Даву-у у Инголштату. Tora дана Аустријанци стигоше на линију: Ганг-
Дошавши 13. Априла у 7 часова изјутра у Гминд хофен—Најмаркт—Обер Бергкирхен.
Бертије сазнаде,.да еу Аустријанци закаснили са на- Априла 15. положај Француза остао je непромењен,
ступањем, па услед тога он поче мислити о могућ- а Аустријанци с главним масама стигоше до Вилза, а
ности прикупљања војске Давуове у Регенсбургу, што корпуси на левој обали Дунава до Швандорфа и Швар-
]& Бертије био и на.гласио у писму маршалу, објашња- ценфелда.
вајући првобитну потребу прикупљања уназад, пошто Априла 16. ,у 4 часа изјутра Бертије je стигао из
je претпостављао, да je Регенсбург напуштен. Донауверта у Аугсбург, а Даву je кренуо своју војску
Тек истог дана у 8 чаоова увече Бертије стизке ка Регенсбургу, и томе се, Бертије није противио.
у Донауверт, и ту je Љегов план потпуно измењен. Међу тим ерц-херцог Карло кренуо се тог дана
Сад Бертије нареди коначно, да се Даву прикупи код ка Изеру, истерао дивизију Деруе-а из Ландсхута, и
Регенсбурга, куда да се крене и Удино, а Лефевр по- овладао прелазом на Изеру; десно његово крило било
нова да заузме Ландсхут и Штраубинг. je у Охју, а преходница његовог левог крила беше у
У 11 часова ноћу Бертије доби Наполеоново писмо Мосбургу. Под притиском Аустријанаца Баварци су
од 10. Априла/у коме je наређено прикупљање војске одступали: Деруе ка Сигенб^ргу, наследни принц од
на реци Леху. Удииу je наређено, да се не креће Фрајсинга ка Пфафенхофену; Вреде je био у Абенс-
Регенсбургу. бергу. Ове три растројене дивизије образовале су центар
Априла 13. увече положај обе војске био je овакав: војске Наполеонове са крилима удаљеним једна од
Аустријанци е главном рвојом снагом стигли су других 120 км. у Регенсбургу и у Аугсбургу.
били на линију Егенфелден—Алт Етинг; два корпуса
из Ческе стигли су до Наба између Вернбурга и Следећег дана, 17. Априла, Аустријанци су могли .
Набурга. да предузму опште наступање протизу неуједињених
На француској страни: Дивизија Сен-Илера (из маса Наполеонове војске, али цар стиже својој војсци.
корпуса Давуовог) и коњица Нансутијева у Регенсбургу; Стање и рад 17. Нприла, сл. 43. — Телеграф-
Моран, Гјудени Демон у Инголштату;. еким путем Наполеон je извештен 12. Априла увече,
да су Аустријанци прешли Ин, и д а ' с у објавили
Фријан у Најмаркту; V
288 289

рат. Следећег дана у 4 .часа изјутра Наполеон je Априла. — Изјутра Наполеон je послао ђенерала Са-
отпутовао из Париза, а 17. Априла у 5 часова из- варија ђенералу Даву-у са наређењем:
јутра већ je био у Донауверту. У то време Бер- 1., Да се Даву.не упушта у бој, док се не ује-
тије je био у Аугсбургу, а само je штабна архива дини с Наполеоном; .
и преписка остала у Донауверту. Чим je стигао, На- 2., Да поквари мост код Регенсбурга, а што je
полеон je одмах прикупио сву ту преписку, да би се, још боље, (Le mieux du mieux) да одржи у власти и
што пре обавестио о положају ббојих страна. Наполеону Регенсбург долазећи у везу с Наполеоном.
не беше јасно, где се налази Даву. Вандам увераваше, Маеени je наређено, да 18. Априла увече ститне
да су Аустријанци заузели Регенсбург, али по изве- до Пфафенхофена и Ајхаха са својом преходницом.
шћима Лефевра о боју дивизије Деруе-а код Ландсхута, Наполеон и Бертије мислили су, да he Даву већ
која су приопела изјутра око SVa часова, Наполеон je 18. Априла бити у Најштату.
већ могао да приближно назре, како je стање ствари Вандаму je наређено, да иде ка Инголштату, а
на бојишту, na je одмах и послао наређења: ђенерал Руј да заузме' Рајн и да брани позаднину.
1., Да Бертије одмах дбђе у Донауверт; Од Лефевра добијен je непријатан глас, да он
2., Да Масена приуготови хране за 4 дана, и да мисли, да he 18. Априла морати да одступи на Рајн. —
буде готов за брзи одлазак из Аугсбурга; У 10V2 часова увече стигао je. рапорт ђенерала
3., Да Даву одступи десном обадом Дунава ка Саварија из Вобурга, да се већ био бој ЈСОД Сиген-
Инголштату уз садејство Бавараца (Лефевр), препо- бурга, (о томе je и Вреде јавио, додајући^да се сва
ручујући му напад на аустријску колону, која на- аустријска војска налази код Ландсхута), и да се Ба-
, ступа од Ландсхута, ако буде у близини („се sera ипе варци прикупљају око Најштата. —
süperbe occasion"^! —пише Наполеон ђенералу Даву-у На тај начин још 17. Априла предузете су од-
17. Априла у 10 часова пре подне; судне мере ради завршног прикупљања војске Напо-
4., Да му сви команданти што скорије пошаљу леонове, а предвиђало ее, да he и напад бити 18.
. извешћа о стању непријатеља, (поглавито Даву и Вреде). .Априла. Аустријанци су .се били прикупили између
Не знајући да je Наполеон у Донауверту, Бертије Ландсхута, Хохентана и Вајмихела, десним крилом у
у то исто време пошље из Аугебурга од своје стране Есенбаху, а левим у Мосбургу; корпуси леве обале
налог свима-ђенералима, да прикупе војску на реку Дунава у Нитенау и Швандорфу. л/,
1
Лех, између Аугсбурга и Инголштата. Бертије je тада Стање и рад 18. Пприпа, (сл. 4fy)- — Hohy између
писао рапорт Наполеону, у коме саветује, да ее ко- 17. и 18. Априла Нагошеон je био начисто с распо-
ристи својим одличним положајем између двеју ау- редом Аустријанаца, na je дошао до закључка, да
стријских маеа подељених Дунавом, па да пређе у ерц-херцог Карло намерава, да нападне Давуа, о коме
одважно наступање, и. т. д. Наполеон није имао тачног извешћа, na je претпо-
У подне Бертије стиже у Донауверт, и тог истог стављао, да he Даву 18. Априла увече, с обзиром
тренутка послато je наређење Масени, да припреми на издато му наређење раније, стићи у Најштат. Према
Аугобург за одбрану у току 12—15 дана, да припреми томе je у 4 часа изјутра Напблеон обновио евоја на-
за евоју војску хлеба за 4 дана и двопека за 4 дана, ређења Лефевру, да маневрује противу левог бока ерц-
као и да буде готов за покрет од 4 часа изјутра 18. херцога Карла, који се ća три корпуса (у самој ствари
било их je 6) креће између Ландсхута и Регенсбурга.
1
У писму, које je послао ђенералу Вреде-у, Бертије раговештава —- Рано изјутра Даву je јавио, да je дивизија Фрија-
као и Наполеон — могућност, да целокупном снагом од 60,000 Давуа и нова још 8 миља, атешка коњица још 5 миља далеко од
Вавараца потуче аустријску колону, која наступа од Ландсхута.
СТРАТЕГИЈА
19
290 291

Регенсбурга, али рачуна, да he и оци стићи у Ре- исте ноћи отпутовати ка Даву-у, како бн овај могао
генсбург до 8 часова увече, па после да се и он може у случају потребе још следећег ДаНа притећи у помоћ
кренути с корпуеом ради уједињења са главном снагом Лефевру. , ,
. тек еутра изјутра, надајући ое, да га у томе неће У току 18. Априла Даву je пребацио на десну
смести ауетријска. :колона од Ландсхута. У TQM изве- обалу Дунава у Регенсбург дивизију Морана, Гју-
шћу Даву моли, да може обновити мост у Абенсбергу; дена, Сент-Илера, коњицу С. Сулписа и Монбрена, а
и изјавЈБује потпуно одобравање, што je постигнуто очекивало се још и на долазак Фријана. Баварске ди-
груписање војске. визије Лефевра биле сураспоређене; Дивизија Вредеова
Масена јавља, да не може да изврши добијени на- у Сигенбургу, две дивизије у Најштату, дивизија Ди-
лог, пошто дивизија Буде Легран из Ландсберга и понова и Нанеутијева у Вобургу; Вандам беше стигао
коњички пукови до Ајхаха морају маршовати 70 ки- у Инголттат- чело главнине Масенине. војске (корпус
лометара, а Удино са ооталим трима дивизијама IV. Удинов) беше стигло у Ајхах.
корпуса, а тако исто и коњица, не могу до мрака У почетку je ерц-херцог Карло кренуо војеку ка
стићи у Пфафенхофен.1
ч
Ротенбергу и Пфафенхаузену, na je тада и дознао, да
У наређењу, које je издато Масени, Лаполеон.је je Даву у Регенебургу. Чим je то .дознао, одмах je
изјављивао потребу за што бржи покрет ка Пфафен- наредио, дасе 66.000 војн^ка прикупи уРору; 35.000
хофену за то, да би и он учествовао у боју, .којн као бочно закриље да се крене у лево ка ЛуДмансдорфу
предстоји: и Пфафенхаузену;. један корпус од 25.000 даостане
„Ваш-покрет у толико je важнији,, пошто и сам у Мосбургу.
мислим, да дођем Вашем корпусу." --Наполеон je ра- Марш маршала Давуа od Регенсбурга ка Нај-
чунао, да he Даву заједно с Ваварцима 18. Априла штаШу; борба код Танген-Хаузена 19. Априла, (сл. 46.)
заметнути бој са 80.000 војника ерц-херцога, а Удино — Априла 18. око подне Наполеон je био потпуно
v и три дивизије Маоенине да he моћи потпуно да уни- Оријентован, и предвиђао je сукоб.19. Априла. У писму,
ште Аустријанце. -'. ,• ; - које je писао Масени 1Q. Априла изјутра, ево како
Beh 18. Априла изјутра до почетка своје значајне Наполеон цени околности на бојишту:
пето-дневне операције Наполеон je предвидео потпуно
растројство аустријске војске, и/ни у колико се иије „Херцогу риволијском у Фрајсинг. "
љутио на Бертија. Инголштат 19. Априла пре подне.
И Наполеон отпутова у Инголштат. — Увече Ле- „Добио сам Ваше јутрошње писмо од 6~часова
февр јавља, да je његова војска прикупљена у Нај- шјутра. Ja држим, да ћете Ви иротерати оних 4.000,
штату, за тим, да je изашиљао официрске патроле у који се налазе пред Вама, и да се нећете задовољити
правцу Давуа, али га никако ниеу нашли, и на по еамо са 400 заробљених, како ми наговештаватеЈ
слетку јавља, да у току 18. Априла нико га није ira- „У Ауи у фрајсингу нема ничега особитог; тамго
. падао; од бегунаца и заробљеника еазнао je, да су могу Да буду остатци одреда, које сте Ви потукли.
око 90.000 ауетријске војсКе, са главним станом у „Наше операц^је расветљују се. Ево како ствари
Пфафенхаузену, стигли на десну обалу реке Абенса. стоје у иетини: Брц-х^рцог Карло био je јутрос са свом
Дошавши у Најштат ђенерал Савар.и уверио ;се GBOJOM BÖJCKOM дан марша од Регенсбурга, његов <me-
увече о мучном положају Лефевра, и обећао je још рацијски правац ишао je на Ландсхут. Херцог ауер-
, г Војска Масенина прикупила' če 19, Априла у. 6 часова увече у
• "Пфафелхофен, и с то'га čy неки делови! морали задан и по прећи. 90—100 ' х
'. километара.— . ч •;. .. '" V f, "' • . * 5 i Удино се сукобио са аустријским једним одредо>Гп потиснуо га.—
••• •• •' 1 9 *
292 293

штатски (маршал Даву) напустио je ноћае и јутрос писму посланом по мом ордонанс-официру, кренутије
Регенсбург с намером, да се крене Најштату, како би ка Најштату, како би могла благовремено да подржи
се ујединио с Баварцима. Ja очекујем сукоб данас, дево крило; другу дивизију, како je напред речено,
ево већ скоро пола дана, а ja не чујем топовску упутите у правцу на Фрајсинг." •—
пуцњаву. > По пристизању Фријанове дивизије Даву већ
„Ш тога маневра Ви видите, зашто ja уклањам крете ноћу између 18. и 19. Априла свој корпус у
своје лево крило, како бих потиснуо унапред десно, три- колоне на Абах, Танген и Салхаупт; један пук
које Ви образујете, и које данас мора учинити покрет, f (65. Кутара) остави у Регенсбургу за одбрану моста.
и доћи у еукоб. Вечерас или сутра, вероватно, биће Монбрен ее кретао на Динцлинг штитећи покрет с лева.
боја и на левом крилу. , . -- . Кад je чело главнине Давуове око 11 часова пре подне
„Упутите корпус Удинов на Ау и Фрајсинг; иза- допрдо до Фекинга, већ je непријатељ опажен.
шиљите патроле ка Минхену, како бисте дознали, шта Априла 19. аустријска се војска доиста кретала у
има хамо. три колоне i^a Регенсбургу, а лева колона кретајући се
„Пошто су становници нанашој отрани, то Ви на Абах, код Тангена и-Хаузена сукобила се са Да-
можете послати 'естафете на све стране. вуовом војском, која je била потпомогнута и другим
„Од Фрајсинга и Ау-а, у зависности од извешћа деловима. Девет пешадијских и 4 пука лаке коњице
која hy добити данас, упутићу Вас на Ландсхут, и Давуовог корпуса у току времена од 10 часова издр-
тада ерц-херцог Карло може да изгуби свој операциј- жали су бој противу три аустријска корпуса: ерц-хер-
ски правац и-ослонац на позаднину, те he бити на- цога Лудвика, Хохенцолерна и Розенберга, којом je
паднут на левом крилу. ;•;. ~ приликом заробљенр око 2000 војника из 23 аустриј-
„Ја Вам напомињем, да једну дивизију кренете ских пукова. •—
на Ау, а не све у Фрајсинг, за то, што ако се' лево , . Даву се реши, да идућег дана комору и рање-
крило јаче заплете у бој, што би добро било, онда нике упути у Абенсберг. Од ухода заробл.еника и 4
дивизија из Ау-а треба да се крене и да ојача то крило. • дезертера дознало се, да у аустријској војсци има
„Све се то мора данас објаснити, сваки je минут 120.000 војника и место,- где се. она налази.
драгоцен. Држите корпус Удинов у приправности, а Вандам са Виртембержанима стигао je y Вобург,
Ваше четири дивизије око Пфафенхофена на три пута: где намести мост, а за тим се крете ка * Најштату у
Најштат,, Фрајсинг и Ау, како би се према околностима у помоћ Лефевру.
једна од њих прва кренула и образовала колоне у Кретајући се по наређењу Наполеоновом ка Абенс-
иравцу неопходног наетупања. Овде све мора бити бергу, Лефевр се код Офенштетена такође сукоби са
ооновано на рачуну времена. На крају крајева 12 или одредом на левом крилу Аустријанаца, који je би»
15.000 хуља (canaiUes), које сте Ви тукли јутрос, мо- упућен у Рор, и потисну га; дивизије Деруе-а и принца
рају бити одважно нападнути од наших 6.000 људи. наследника, распоредише се у Абенсбергу, док се Вреде
приближаваше ка Сигенбургу, где се прикупљаше
„1 час по подне. знатна снах^а Аустријанаца.
„Р. S.1 — Уместо тога, што бисте једну дивизију Идоиста, ерц-херцог Карло кретао се ка Регенс-
Удинову послали у Ау, како Вам je напоменуто у првом бургу само са 66.000 људи, т. ј. једва с половином
1
своје снаге, а остало. je све задржато на Абенсу. —-,
. i Ово je писмо вослато Масени у два примерка: Прво у подпе по '
ордонанс-официру царевом, а друго у 1 час по подне по ађутанту марша- Увече je Масена био у Пфафенхофену; аустријски
лввом, који се враћао. У то време цар уседе на коња, измени распоред, корпуси северно од Дунава беху један близу Регенс-
који се односи на корпус Удиоов, и издиктира ово наведено под Р. S. на
крају писма. бурга, а други близу Амберга. ^
294 295

Наполеон je заноћио у Вобургу, и за њега су се Масена са дивизијом Еспања да се крене на Фрајсинг


сада створиле повољне околности: Војска му je била или Мосбург, да овлада прелазом преко Изера, пре-
већ скоро са свим прикупљена, а ерц-херцог Карло не тећи позаднини Аустријанаца, ако би покушали, да
умеде се користити могућношћу, да оделћто потуче бране Изер; а у решењу питања о избору тачке —
поједине француске колоне. места и начина дејства дата je Масени потпуна сло-
Око пола ноћи Масени je поелато наређење, да бода рада. - • ' ,
један део војске упути ка Абенсбергу, а са осталим •У- 6Vs часова изјутра наређено je Вандаму -са
деловима да наступа ка Ландсхуту. ВиртеЈ^бержанима да се крене на Сигенбург на десно
Априла 19. увече положај обеју отрана* био je крило Бавараца; Масени да одлучно наотупа ка Ландс-
овакав: , хуту, и у крајњем случају да овлада Мосбургом.^
а., Француска сшрана:Вандам, Лефевр, дивизије У 7 чаеова изјутра Наполеон стиже у Абенсберг,
Морана и Гидена од корпуса Давуовог, за тим коњица предузе рекогносцирање положаја и непријатељских
Нансутијева и Сен-Сулписа, свега преко 60.000 вој- позиција испред Абенсберга, и реши се, да овде учини
ника, налажаху се између Најштата, Офенштетена и одсудан напад помоћу војсака Вандамове, Лефеврове и
Сигенбурга; Ланове. (Лан те ноћи стиже из Шпаније и прими ко-
манду над двема дивизијама Давуовог корпуеа). Даву
Даву са дивизијама Фријана, Сент-Илера и са
са осталим деловима војске имао се држати одбране
коњицом Монбрена беше у Тангену;
на својим позицијама. ;
Масена у Пфафенхофену. . Вандам и Вреде нападали су Аустријанце код
Стратегијски фронт Танген—Пфафенхофен изноеио Сигенбурга; Лефевр са двема дивизијама (Деруа и
je око 6.0 км.; од Абенсберга до Пфафенхофена 40 км., принца наследника) наступаху на Вајхаузен, како би
дакле сва се снага могла прикупити у центар за избили на пут из Абенсберга за Ландсхут; Лан проби
дан марша; деснибок, и гоњаше све што je преД њим.на Рор и
б„ Аустријска сшрана: Војска ерц-херцога Карла: Ротенбург. Борба je трајала само јодан сахат. Ауетри-
Десно крило — 38.000 у Екмилу и Динцлингу; јанци (војека Хилера и ерц-херцога Лудвика) били су
центар= 28,000 у Хаузену и Грубу; лево крило =
4= 35.000 на Абенсу код Сигенбурга; на крајњем левом
1
У наређењу издатом Маеени Наполеон je унеколико преувеличао
повоЈвне околности за себе, јер каже: „Сви извештаји добивени јутрос по-.
крилу у Мајнбургу један корпус од 25.000 војника*. тврђују, да непријатељ бежи безобзирце. Војиште je покривено мртвацима:"
И ако еу ови узвици преувеличани и донекле и неверни, они не могу бити
Бој код Нбенсберга 20. Пприпа, (сл. 46.) — Же од штете по. саму ствар, јер могу у подчињених- изазвати јачу веру у своје
лећи да приступи одлучном решењу овога рата, а дејство. Овакви .поступци Наполеонови подстакиути јаким карактером н>е-
говим помогли су му у многим приликама, али су га тако исто чеето и
не знајући још потпуно намеру непријатељеву за увлачили. у област илузија. Војсковођа мора имати душу вештака или
20. Април, пошто још нису добијени потребни рапорти поете. Бурјан, товорећи у својим мемоарима о Наполеону, вели; „И ако je
ово био јединствени човек мислилац, који je икада постојао, ja не познајем
извиђача, Наполеон нареди војсци прикушвеној на ни једног другог, који би- се с тавом лажоћом подавао илузијама:. Хтети
Абенсу, да се крене у бој, потиокујући непријатеља ма што и веровати у то, као да већ постоји, за њега je често бидо једно.
и исто". .;•"•'-' . ,
ка реци Изеру, а претпостављајући да je неприја- . Јест, али ова вера у уепех, са своје стране, при сјајним делима уде-
тељска главнина већ отпочела одступати у том правцу. сетостручавала je снагу овога великог човека, и ободравајући дејствовала je
Масена j'e требао да пресече одступницу на Ландсхут. на његове подчијњене. Војвода мора бити више склон оптимизму ;но сталном
сумњичењу и иеповерењу околине. —
У 3 часа изјутра послато je из Вобурга Масешт „Рат je озбиљна игра, у којој je могуће. Јсомпромитовати и сврју ре-
путацнју и своју "отаџбину; паметном човеку потребно je, да размишл^а,
наређење, да упути Удинов корпус на Ау или Гај- да појима, ,да- ли je он створен или не за такво једно дело,". — казао je
зенфелд ради подржавања левог крила армије, а сам Наполеон указујући на тешкоће командован.а војском^
296 297

разбијени, и нагло одступаху ка Ландсхуту, изгубивши Да Вандам иде на Ландсхут, а тамо да се крене
8 застава, 12 топова и 18.000 људи заробљених. и дивизија Таро из Удиновог корпуса;
Ерц-херцог Карло није ништа радио; половина Да дивизија Буде иде на Абенсберг, а у том циљу
његове војске остала je мирна на "Лаберу у Лајерн- биће подчињена Даву-у;
дорфу, а друга половина кретала се ка Регенсбургу, , Маршалу Даву-у послато je опет друго наређење,
и увече овладада њиме. Положај десног крила Ау- да подржава Лефевра, ако он буде гонио војску ерц-
стријанаца, (66.000), које je било одвојено од левог херцога Карла, или да очисти леву обалу Дунава бд
1
крила и од Ландсхута као евоје одступнице, био je y Белгарда и Кленау-а. -
тешком положају. Овај je задатак немогућ у дотичном тренутку, јер
Даву са дивизијама Фријана и Сент-Илера и са како je Даву могао да пређе на леву обалу Дунава?!
3 пука шасера остао je тог дана на меету прикупља- У истом наређењу Наполеон опет неверно саопштава
јући рањенике. • • . стање, да je Масена заузео Ландсхут 20. Априла у
3 часа по подне. —
У 5 часова по подне Бертије посла Удину наре-
Лево крило Аустријанаца беспрецидно je и у при-
ђење, да не иде ка Најштату, већ да с крене ка Пфа-
личном нереду одступало Ландсхуту. Априла 21. изг
фенхаузену и Ландсхуту, а у исто време Масени je
јутра војска се у гомилама искупљала око Ландсхута
наређеш, да се енергично креће ка Ландсхуту, како
ради уређења, коњица je имала задатак, да заштићава
би прекинуо одступниру Аустријанцима.
одступање пешадије, али око 9 часова Наполеон се
У 8 часоваувече послат je налог и Даву-у5 да од- појави на висовима Алтдорфа, па нареди Бесијеру, даса
важно евуда напада'непријатеља, наговештавајући му, баварском коњицом и дивизијом Нансутијевом нападне
да непријатељ свуда бежи, и да je то друга Јена! — Аустријанце. Бесијер их раотроји и нагна у долину
Једно je обеспокојавало Бертија: Нису могли да до- Изера; Моран овлада мостом, и око 1 ча.са по подне
знаду тачно, где je ерц-херцог Карло? Једни говораху, Ландсхут са многим заробљеницима били су у рукама
да се он крећека Регенсбургу, други опет да одступа Француза. Масена je изјутра подишао Мосбургу, где
ка Ландсхуту. Клапаред овлада мостом, -који беше у пламену, и
Од Масене je добијен рапорт, да je он заузео кад je исти оправљен, Масена се крете десном обалом
Фрајсинг, одакле су Аустријанци бежали у два правца: Изера ка Ландсхуту, али je одоцнио, јер су Аустри-
неки ка Минхену, а неки ка Ландсхуту. јанци раније оДступили правцем на Гајзенхаузен и
ноћу етигли до Најмаркта. -— . -
Бој и заузсће ЛандсЈсута 21. Иприпа, (сл. 47.): —
Даву се кретао на Хаузен саобразно ранијем на-
Априла 21. Наполеон се решава, да гони лево крило
ређењу од Бертија (дацније Наполеоново наређење није
аустријске војске, (5., 6. и 2. резервни корпус), које
ни добио), и сукоби • се са Аустријанцима. У то врел!е
одотупаше од Ландсхута. Помоћу 4 дивизије Масе-
он доби извешће о паду Регенсбурга и о уједињењу
нине могло се то крило одсећи од своје одступнице
корпуса десне и леве обале Дунава. Овим.су се за
и уништити. У то име наређено je;
Даву-а стекле са свим неповољне околнострг: Имао je
Да Лан иде на Лангквајт, нападајућитлавнинуАу- непријатеља с фронта, а могар му се појавити и у
стријанаца, ако би она одступила преко Екмила на позаднини. С тога Даву посла неповољан рапорт
Ландсхут или на Штраубинг; Наполеону, који еавршено није ништа сумњао за ту
Да Даву подржава тај покрет;
1
Да Лефевр упути једну дивизију на'Ротенбург, а У наређењу je речено, да извешћа треба што, чешће слати на пут
Рор—Ландсхут; постарати се и дознатп, куда се кренуо ерц-херцог Карло:
две друге на Лангквајт; на Штраубинг, Ландсхут или Регенебург? —
299
298 '

страну, а био je готов да следећег дана остане у . 4., Подкоманду ђенерала Руја стављена je сва
2
Ландсхуту, или да продуЖи продирање за дедовима војска од Донауверта до Вобурга, (заштита позаднине).
војске ХиЛерове, која je одступала. V-Аустријска војска 22. Априла добила je следеће
Међу тим Даву je целог дана био бој код Екмила. наређење:
Да би га у боју потподагао, Наполеон je тамб упутио Корпус IV. Розенбергов да се држи на положа-
цео Удинов корпус, дЉизију Димонову и једну баварску јима код Лехлинга; испред њега бригада 3. корпуса
дивизију. Понова се почеше замршавати придике за Бибера у екмилском дефиле-у, а. бригада Вукасовића
Наполеона на против-положеном крилу његовог стра- на десној обали Лабера коД-Линдаха са истуреним
тегијског фронта. предњим деловима до Пуххаузена;
Борба код Екмипа 22. Априпа; гоњен>е ЈСипера ка Корпус II. Коловратов да се крене на Абах;
Ину, (сл. 48.). — Дошавши од Давуа ђенерад :Пире , Првом резервном корпусу Лихтенштајна наређено
je представио Наполеону мучан положај маршалов, je, да се крене на Вајхенлое и Пејзинг;
а то je принудидо Наполеона, да се реши најзад, да Трећем корпусу Хохенцолерна наређено je, да се
се штб пре крене северно од Ландсхута ради на- крене на Лукенпоинт;
пада на десно крило ерц-херцога Карла и на корпусе Гренадирској дивизији наређено je, да остане у
ческе војске, како je замишљао Наполерн.
Еглофсхајму; кирасирима пак да остану у резерви
Услед тога Наполеон издаде следеће наређење: близу Талмасинга и Кеферинга.
1., Да Бесијер са лаком коњицом и баварском диви-
зијом Вредеовом гони лево крило Аустријанаца каИну, На тај начин ерц-херцог Карло прелази'. у насту-
и да једна Масенина дивизија у Ландсхуту буде го- пање баш у времену, кад се Наполеон решава, да са
това, да потпомогне овај покрет; свим сврши е десним крилом његове војске. Покрет
"!\устријанаца требао je да отпочне у подне.
2., Осталим деловима војске у 4 часа изјутра на-
ређено je, да од Ландсхута иду ка Екмилу: Баш у то време на лаџдехутском шосе-у појави
а., Напред Лан са дивизијама Сен-Сулписа, Ван- се чело Вандамове преходнице; око 2 часа он потиште
дам са Виртембержанима и дивизијама Гидена и Морана; аустријске предње делове ка Пуххаузену, и поче да на-
б., За овим трупама наступаће сам Наполеон са ступа даље ка Лаберу; између 2 и 3 часа о.н већ
трима • Масениним дивизијама. стиже пред Екмил. Тада ускоро пристиже Наполеон
Наполеон je рачунао, да раетојање до Екмила од са Лановом војском, те с висова код Линдаха поче да
40. км. пређе за 11 часова, т. ј, до 3 часа по подне. осматра раепоред Аустријанаца. Чимје познао, какво
Лану je наређено, да до 7 часова стигне до Ерголдс- je стање на бојишту, Наполеон одмах за тим нареди
баха, а челној дивизији Масениној да отпочне покрет Сен-Сулпиеуј да нападне на Екмил,- а Лану да и даље
у 6 Часова изјутра; у десно обухвата непријатеља преко Лабера.
3., Вади потребне везе саопштено je Даву-у, да Једновремено с тим дејствима Даву поче да напада
у подне, у 1 и- 2 часа по подне испали плотуне од преко Унтер..-Лајхлинга, и после упорне борбе он поти-
по. 10 топова, ако код. њега не би било боја ни кано- ште непријатеља на Сандинг. У 3V2 часапо подне преко
наде, те да, би се по том знаку знало местсГ где je, Лабера Лан продре у Стангмил и Рокинг, ~и Аустри-
и о. његовој спреми и готовости за дејство. Уз то пре- јанци. отпочеше да бдступају ка Алтенглофсхајму.
поручено му je још, да саопшти Лефевру и Удину, да 2
су дужни^ да га потпомогну, а тако ието ж да чешће У писму, поолатом Рују, Наполеон опет преувеличава последице
победе над Ауотријанцима, наводећи, како je заробљено 30.000 војника,
шаље извешћа о стању код непријатеља; сва артилерија и комора. . ."
300 301

•У 7 часова по подне француска војска беше по- наређења маршалима за' бој следећег дана. Тада je
стројила бојни поредак на висовима Хагелштатаг и Бесијеру послато наређење, да *оа дивизијама Моли-
беше отпочела да гони непријатеља коњицом Нансу- тора и Вредеа гони Аустријанце ка Ину.
тија и Сен Сулписа по добром путу и са страна. Ito- Уз то Маеени je наређеНо, да се крене ка Штрау-
кушавајући да одбије нападе непријатељеве, аустријска бингу, и да заузме провизорни мост, кога су вероватно
je коњица била разбијена и.бачена до Кеферинга, а у Аустријанци тамо подигли, и да их гони обема оба-
том ју je правцу гонила и пешадија. У том гоњењу уче- лама Дунава, ако би се они тако кретали у повлачењу.
ствовао je и сам Наполеон, и, како веле, саелушао je
мњење својих маршала о томе, шта да се ради сад у Сва остала војска кренута je на Регенсбург, а у
ово доба? Лан je мислио, да се продужи непрекидно авангарди беху кирасирске дивизије Нансути-а и Сен-
гоњење целом војском до Регенсбурга, други маршали Сулписа и пешачка дивизија Гидена. Кирасири по-
били су мњења, да je неопходно потребно, да се за- тукоше и потиснуше аустријску коњицу, а Лан јури-
мореној војсци даде мало одмора, те да мало одахне, шајући кроз једну камениту брешу проби се у тврђаву,
поглавитР још и за то, гато наступа ноћ, која смета откри потерну и заосталу војску, и мало за тим за-
покретима већих маса. Наполеон се сложи с овим по- роби 8.000 војника. Заузевши мост на Дунаву фран-
следњим мњењем, и заустави кретање. Коњица се ра- цуска војска у исто време са деловима аустријске
војске, који одступаху, пређе на леву обалу Дунава.
' змести у Кеферингу, а пешадија на линији Алтенглоф- 1
ехајм — Талмасинг. 3аузећем Регенсбурга заврши еечувенапето-дневна
У очи тога дана ђенерал Удино' са гренадирима операција Наполеонова између Абенса, Изера и Дунава.
и коњичком бригадом Колбера био je у Најштату, па не Гонећи за тим војску Хилерову француска војска одмах
, могући на време да стигне у помоћ маршалу Даву-у, се крете на престоницу Аустрије, тејетако Наполеоп
заноћио je у Лингквајту. Бееијер je гонио лево крило одржао своју реч, коју je изрекао у наређењу, издатом
Ауртријанаца ка Ину; дивизија Молитора'беше стигла војсци 24. Априла 1809. год: „И Upe od једнога ме-
до Вилсбибурга, а Вреде до Најмаркта. Ово заустав- сеца дана ми ћемо бити у Бечу." —-
л>ање своје војске, које je учинио Наполеон, извукло Пето-дневна операција под Регенсбургом je врло
je Аустријанце из критичног положаја по њих.. поучна, и долази у ред најзначајнијих операција На-
Ерц-херцог Карло прикупи своју војску код Ре- полеонових. Армија не беше још прикуцљена, кад je
генсбурга у Бургвајнтинг и Обер-Иолинг, а корпус непријатељ био већ близу и рат објавио; но благода-
Белгардов, који беше на левој обали Дунава, стиже рећи брзини кретања војске, решивости, непоколебљивој
у Гемау. Приспевши каменом мосту на Дунаву ЈСОД вољи врјековође и поуздању у самога себе са нео-
Регенсбурга, а да би ускорили прелаз војске јрш исте бичном вештином, да то поуздање и веру пренесе и
ноћи, подигнут je још један провизорни мост^ Изјутра у саму војску, Наполеон je y току 5 дана одржао 5
je аустријска војска прешла•_ на леву обалу Дунава, цобеда, и на важним местима увек се појављиваојачи
само je коњица остала у равници јужно од Регенебурга; од непријатеља.
8000 пешака остављено je било за поседање и одбрану Сам Наполеон .о тој операцији вели овако:
тврђаве. х „Сами значајни маневри, какве нисам вршио никад,
Борба и заузеће Регенсбурга 23. Пприпа. — Ноћу а које највише ценим, јесу маневри под Екмилом; онн
између 22. и 23. Априла главна маса француске вој-
су далеко важнији од маневара код Маренга и других
ске биваковала je код Алтен-Еглофсхајма; где je био
и главни стан Наполеонов. Штабови рвих корпуса мојих операција пре и после1..-.. — Борбе код Абенс- r
били су у близини, и Наполеон je лично издао усмена 0' Meara. Napoleon en exil.
302 303

берга, маневри под Ландсхутом и екмилске борбе ј.есу вековима. на њу накаламљивано, а ослободити je
дбиста врло вешти маневри Наполеонови, који светле." r од тих навика, била je мучна и немогуђа ствар за
Овај ведики војсковођа није никад напрезао т.о- команданте. Каквих трудова и каквих je мука и
лико евоју вољу и физичку снагу, као у овом походу! борби имао Суваров, да би реорганизовао аустријску
в
Почињући с 12: Априлом, кад je Добио телеграм о пре- војску у Италији 1799. године, па ипак чим: је из
лазу Аустријанаца €1реко Ина, па до заузећа Регенс- Италије отишао чувени старац фелдмаршал, кога они
бурга 23. Априла, за 11 дана Наполеон се није од- нису разумели, па нису могли ни рат продужити, све
морие. Ако се само разгледају часови за то време, па je пошло по старом. Бво и овде се огледа у францу-
се одбију само они, које je употребио на коресподен- скихуђенерала и оеталих виших команданата појава
цију, неће се наћи нигде прекида у његовом, раду необичне радљивости и енергије, па за то су они били
вшне од 3—4 часа дневно. Само толико времена могао стални победиоци над Аустријанцима, који су могли
je Наполеон да употреби на одмор и размишљање за без великог труда да обезбеде за себе и бројну над-
следећи рад! А може се само у чуду замислити, ко- моћност, да се ниеу заносили уображењима и изми-
лика je за тај напор потребна физичка моћ и'каква шљотинама. \ . у. •"»-.'•
морална енага и енергија, да се издрже непрекцдна Иепресецано и хтокривено земљиште, на коме су
кретања, да се поднесу све ратне неудобности и многе ес развијале пето-дневне операције, тражило je по-
замршене прилике и околноети ратне?! кретну војску, везу у дејствима и веште ђенерале, а
Успех Наполеонов у напред изложеној операцији евега je тога било у војсци Наполеоновој, а ни при-
по спољашњој форми својој пре евега се објашњава ближно довољно у аустријској војсци.
тиме, што он стално тражи борбу и маневрује само за Пример војничке храбрости и издржљивости био
то, да би се на бојишту појавио у згоднијем положају je сам Наполеон, Редовно на ногама Наполеон je увек
од Аустријанаца. Наполеону пак достојни непријател^ био тамо, где-^се назирао важнији догађај у извесном
ерц-херцог Карло иставља само засторе и непрестано моменту; и скоро не спавајући, и проводећи у миру
креће војску насумце, у ветар; и чае се управља по само кратко време за време јела, он никад није оску-
корпусу Давуовом (19. Априла), час тежи, да падне иа девао у природним средствима за подржавање своје
замишљене важне комуникације Наполеонове (20. и 21. ;
Ахтрила), чае се опет решава за напад, па наређује снаге, те je показао,, шта све може да учини с телом
покрет војске тек у подне (22. Априда)! С једне етране ^•твоздена воља обгрљена страшћу душе: „Рад je моја
јасно познаВање циља и необична енергија испољена •стихија, ja сам рођеи и створен да радим; ja знам
у свима облицима, а с друге се стране пак све ради границу мојих ногу, ja знам границу мојих очију, али
и ццљеви се истављају тек форме ради, као кад je ;ја никад нисам достигао траницу у раду". 1 —
човек у бунилу, илиу опште кад су му везане руке. Неуморни и челични раденик поврдом регенсбург-
Али не треба кривити ни ерц-херцрга Карла за све. еких: дана Бертије je писао о Наполеону: „Његово
„Армије које су биле побеђене, биле су разбијене још Величанство je здрав, _и као: увек издржава рад мио|и
пре бојишта." — казао je Наполеон. И заиста, то се и физичко усталаштво." — ;
иотврдило у овом случају. Не мотрећи на читав низ Понекад могли су се олазити и знаци умора код
важних рефорама, које je завео ерц-херцог Карло, ауг Наполеона. Априла;22. видимо, да се ocehao уморан,
стријека војска ипак се није могла отрести од мртвог и да je хтео да учини застој код Ландсхута, али бо-
формализма/ рутиме и крутих ратних навика, што je
јазан за Давуом кренула га je ка Екмилу; увече пак
1
Menioires de Napoleon. - . . ' , . \<т сеUtasслаже
1
е цњењем,
Casas, Memorial да обустави за Ту ноћ го-
de Samte-Helene.
304 305

њење војске ерц-херцога Карла, а међу тим то беше једнов.ремено издају наређење за истоветан распоред
тако важан и одсудан моменат, када je могао да баци војске за 18. Април и то Наполеон из Донауверта а
на Дунав евога непријатеља. Бертије из Аугсбурга. •
Па било «je и неколиких претераности и наредаба, Исто тако у овој операцији испољила се на један
које се нису могле да изврше, као што je оно наређење олличан начин лична и нарочита иницијатива (самоопре-
Даву-у и Масени, да се прикупе у Најштату и Пфа- дељење) у поступку маршала Масене. Наполеон наређује
фенхофену 18. Априла, што се није могло извршити Масени 20. Априла, да одмах упути Удинов корпус ка
по услову времена и простора. Неистине у наредбама Гајзенфелду. Удинове дивизије у том тренутку нису биле
и саопштавањима често су се сударале, те се педчи- на окупу; једна његова дивизија (Клапаредо) беше
њени нису могли оријентиеати, као н. пр., шта je 'далеко од пута за- Гајзенфелд, и ни у ком случају не
саопштено Даву-у 21. Априла, као Да je још синоћ Ма- ;
би могла да стигне на време у одређено место. Из-
сена заузео Ландсхут, (вероватно ошипком пера" уместо вршујући Наполеонов нал:ог, Масена придаде Удину
Фрајсинг стављено je Ландсхут), преувеличавање о ре- из свог корпуса дивизију Буде уместо Клапареда, и
зултатима победе 21. Априла, и т. д. Ово наводимо упути га ка Гајзенфелду, где je овај стигао на време..
овде само у том циљу, како бисмо доказали што ја- Rt- Ето, то je прави смисао иницијативе, с којом се
сније, да у рату не иде све баш тако глатко, како.се -тачно извршује заповест старијег команданта' не по
то овдсује у Историјама^ као год и то, да понеки форми већ у духу самог налога!
пут греше и велике, војсковође. ' Регенсбургска операција исто тако истаклаје на
кш, колико je и како je тек поучна ова опера- видик и објаснила погледе Наполеонове о литању je-
ција у техничком погледу! Наполеон и Бертије стално динства у операцијама. После регенсбургског боја (22.
су општили-са свима ђенералима, командантима корова Априла) пред њим су била два предмета дејства по- '
и одвојених одреда. Трипут дневно они им' шиљу дељена Дунавом: На левој обали главна маоа аустриј-
подробну оријентацију на целом војишту, и захтевају ске војске ерц-херцога Карла, а на десној обали лево
са своје стране непрекидна извешћа о томе, шта су крило — војска Хилерова. Наполеон се ограничава на
још накнадно сазнали о непријатељу. краће гоњење ерц-херцога, а са свом својом енагом
С друге стране и Наполеон и Вертије непрекидно продире десном обалом Дунава за Хилером, како би
су изашиљали официре^ па и ђенерале (Савари, Пире) f-што пре напао на Беч. Овим се постигло:
у рекогносцирање и зарад постављања везе у дејствима. 1., Јединство у операцијама;
Одличан je и јединствен начин, што га je препоручио 2., Могућност везе са армијом вице-краља Јевђе-
Наполеон.маршалу, Дав-у (батеријски плотуни) за ус-
нија, која je оперирала на италијанском војишту;
танову и осигурање везе преко гдаве аустријских вој-
нцка на дан екмилске борбе, (22. Априла). . 3., Утодност у погледу основице; |
Регенсбургока операција објаснила je и какав je 4., Могућиест узгредног умирења уетанка у Ти-
fpojiy; и :• . '
био однос у раду између Наполеона као главног ко-
манданта и Бертија као начелника његовог штаба. 5., Падање преотоници Б&чу за врат.
(G обзиром на сам рад у извесним приликама изгледа, Најзад, догађаји у пето-дневној операцији показали
да су TQ била два савршено једнака. човека^ Бертије |су иств тако тешкоћу у дејствима по унутрашњим опе-
предлаже исти начин дејствовања, какав je начин 1-рацијским правцима и тешкоћу коришћења целокупном
издао и сам Наполеон, и ако нису тог тренутка били • енигом војске, која дејствује. Тако се види овде^ да се
у истом месту, и ако нису знали, какво ie већ наређење ? Удинов корпус и део Масениног корпуса беспрекидно
издао који од њих; исто тако и Наполеон и Бертије |крећу од јеДног краја војишта до другог-Ђеома убр-
СТР АТЕГИЈА 20 •
306 307

заним маршевима, и да при свем том нису имали Наполеон je забрањивао, да се^штампа по нови-
учешћа ни у једном од пет поменутих бојева. нама ма што, што би се тицало војске или флоте за
Изучавање ове операције, која je обратила на се време ратних радњи; он je дозвољавао, да се пре-
пажњу и Молткеову, једном речју je веома корисно а штампава само оно, што je излазило у „Монитеру."
и неопходно потребно.за оавремене прилике ратне, На поштанским станицама и на граници коњи и
пошто je регенсбургска операцијаНаполеовова у истини кола давати су за послугу само војним куририма.
прототип оних операција, које се имају одигравати Па шта je друго могло послужити Наполеону, да
вољно или невољно на јевропским војиштима. Савре- онако непримећено и. неопажено на познатој просто-
мене војске извршиваће етратегијски развој на самој рији прикупи своју војску 1815. године противу Бли-
граници, и онај који у томе задоцни, наћи he се у хера и Велингтона него тајна?!
положају Наполеоновом у априлским данима 1809. Наполеон je рачунао као неопходно, имати две
године. шифре за тајну преииску:
II. Извођеље операција. — Да бисмо постигли Једну за његову преџиску са командантима виших
што повољније резултате у извођењу операција у јединица — армија, и другу шифру~армијских шта-
највише случајева потребно je испунити следеће бова за преписку са корпусним командантима. —
услове: У осталом Наполеон се чеото вајкао, што се не
Г., Одржавати што већу шајнуга, што дуже време може дописивати ни са каквом шифром, коју не би
како у намерама и наређењима, тако и у покретима; могли у Паризу и Лондону дешифровати.
2., Одржавати гпрајно надгледање непријатеља, па Да би сачувао тајну, Наполеон се није заустављао
се редовно треба извештавати о његовој јачини, са- ни пред каквим мерама. "
ставу и распореду;
„Жао ми je, што сам се уверио из вечерашњег
3.,v Треба по могућству држаШи прикупљено своју Вашег рапорта, да je један сељак из Блдитена дошао
снагу саобразно свима приликама и околностима; у Либштат. Кад ћемо се ми научити да служимо?!
4., Уздржаваши ~се издвајања и одашиљања наро- Ни један зец не сме протрчати. кроз линију предстража.
читих одреда ма на коју сшрану сем неизбежних Првога човека кога ухватите, да ее провукао, етре-
пошреба; љајте одмах, невинога или зло-намерника — без раз-
5., Одржавати трајну везу у радњама своје војске; лике. Страх, који ћете тиме произвести, биће средотво
6., РадиШи у опште одлучно — одважно; за спаеавање. Ми не знамо, шта непријатељ ради, па
7., РадиШи брзо, али увек с рачуном; доследно томе он не треба да зна, ни шта ми ра-
димо" — писао je Наполеон једном од сво"их коман-
8., Радиши сШално — постојано; и даната. — Док je тако мислио о потреби чувања у
9., Радити предано са потпуним напрезањем тајности евојих наређења и покретатрупа овај најчу-
енергије. • • венији војсковођа још пре сто година, дотле се у
Да пропратимо сад мало подробније сваки од ових нае слабо водило рачуна о томе у нашем последњем
услова, указујући на оно, што je најважније и најпо- рату 1885. године. Нису били ретки случајеви, да су
требније у сваком од њих! Тако: , поједини становници бугарских села, док су наше
1., Тајна. — Изненађење непријатеља маневрЈОМ, трупе биле на бугарском земљишту, из позаднине
што je поеледица задржавања у.тајности свих nfer- наше војске пролазили наше линије предстража, но-
ходних припрема, јест поред осталога најбољи начин, сећи својим синовима (војницима) преобуку и друге по-
да се припреми успех у рату. требе неузнемиравани од наше стране.
20*
308« 309

2,, Мртрење, извиђање и ујсођење непријатеља. — тање од реке Gape ка Мозелу, и цео ред случајних бо-
„Ништа толико це улива храбрости и поуздања у раду јева били су последица: тога, што није стално ухођена
као познавање непријатељског стања и распореда"— француска војска, и што je била неподеена организа-
казао je Наполеон. ција извиђачке службе код коњице.
Обавештења о непријатељу, која сачињавају један У другој половини истог рата Мантајфел, по зау-
од најважнијих података за распознаваше прилика и зећу Амијена 30. Новембра, кренуо се jta Руану и
околности у ратно доба, могу се прикупљати и трајно Хавру, а никога није оставио да мотри на разбијену
допуњавати и освежавати само непрекидним прибли- војску ђенерала Фаре./Над том војскем примио je
живањем ка непрЈдатељу и упадањем у унутрашњост одмах команду ђенерал Федерб, који je одмах северно
његове војске. Ово je задатак коњице; она се изашиље од Амијена прикупио 30.000 војника, и 8. Децембра
унапред, да се труди да пробије коњичку преграду прешао у напад с намером, да одбаци Мантајфела од
непријатељеву, и да сазна, шта je иза те преграде. Дјепа и Хавра.
Сдучајни и изненадни многи бојеви а и ката- Ово неочекивано наступање војске, "за коју je pa-
строфе били су пооледица неодржавања потребног до- чунао Мантајфел, да ју je уништио са свим, веома je
дира е непријатељем. .-^ зачудило и узнемирило ђенерала Мантајфела,. па, се
У 1815. години, досле битке код Лињи-а, Наполеон услед тога окануо кретања ка Хавру, већ je поново
je застао и није гонио непријатеља, али том и таквбм похитао Амијену. Ђенерал Федербје потпуно пости-'
околношћу користили су се оба његова непријатеља: гао свој циљ. s
Велингтон је.одступио на мон-сен жански плашо, а Немци нису били бољи ни односно оријентовања
у. очи тог дана (16. Јуна) Блихер, који. je био разбијен, у операцијама својим на југу, Француске.
уредивши своју војоку, кренуо се ка Вавру ради .ује- Крајем Октобра и у почетку Новембра отпочела
дињења са Велингтоном. Наполеон није мислио на тх>, су нека омања узнемиравања опсервационих одреда.
па пошто je изгубљен додир с непријатељем, оно заго- Рекогносцирање, које je била предузела војска Фон-
нетно одашиљање Грушија намирским путем (дакле у дер-Тана, открила je, да je маршнуџрска шума UOGQ-
противном правцу) учинило je, да се цела пруска ар- днута великим бројем франктирера, и да се позади
мија од 90.000 војника прикупила у Вавру, а Груши шуме опажа прикупљање знатне онаге. Било je
до 17. Јуна увече није ништа знао о неџријатељу, дакле несумњиво уверење, да су ти предњи делови
па чак није знао, ни куда je одступио Блихер. -— одреди предзнаци општег наступања француоких
Да je Наполеон 17. Јуна одмах изјутра предузео војоака ради пробијања париске блокадне линије. Према
јаче рекогнооцирање, сазнао би поуздано, где су са- овоме било je неопходно дознати најшербватнији пра-
везници, па би се онда могао да пожури, да потпуно вац, на коме би требало очекивати те ударе, како би
доврши победу над Блихером, који je био и иначе семогла прикупити што јача снага угроженом месту,
ослабљен; или би према њему могао да остави извесна јер je у то време била. елаба снага у Немаца.
одељења, а сам да се крене и да туче В.елингтона, После заморних ' рекогносцирања утврђецо je, д а ћ е
пре него што стигне Блихер. Катастрофа код Ватер- то бити западни фронт. Мало за тим сазнало се, да
лоа од 18, Јуна поеледица je једино и управ најглав- од свега тога нема ништа натом правцу,. сем/неко-
није због твга, гато'je изгубљен додир, и што je преки- лико франктирерских чета, којима je џридават толики
нуто ухођење потучене Блихерове војске 16, Јуна у значај без разлога. Тиме се једино и објашњава оно-
битци код Лињи-а. лико тумарање око Париза, час на северо-запад, час
Нерешљивост немачких команданата у црвим да- на запад, југо-запад, ' југо-исток, на исток и т. д; у
нима операццја у рату 1870.—71. године, споро .-кре--' опште тиме се тек објашњава тај марш у виду кри-
310 311

вудаве линије, то страшно заморавање трупа херцога времену они се, услед изгубљеног додира, налажаху
мекленбургског од 13,-24. Новембра, час у Дре, час у доста критичном положају, не знајући у први мах
у Номан-ле-Ротру, час у Леман и у Шатоден, јер je шта je важније: Да ли ићи за Мак-Махоном или мар-
он непрестано тражио лоарску војску, а у.самој ствари шовати ка Мецу противу Базена.
наилазио je само на франктирерске чете. Међу тим пре- 3., Прикупљање снаге и где да буде то? — Успех
дузетим рекогносцирањима корпуса II. армије принца у ратним операцијама највише и најбоље обезбеђује
Фридриха Карла 24.- Новембра дознало се, да ее лоар- то, кад се на време оствари могуће потпуно прику-
ска војска налази у Орлеану. пљање и уједињење целокупне снаге на важној тачци
У такој су истој недоумици били Немци односно у важном тренутку операција. Али уз то тако je исто
кретања армије ђенерала Бурбакија. важно изабрати и згодну тачку за то прикупљање и
Војска Бурбакијева од 140.000 људи била je дужна уједињење војске.
по плану Гамбетином, да се из Вурже-а крене на исток
с намером, да Белфор ослободи опсаде, и да с те Наполеон криви Блихера, што у 1815. години није
стране дејствује на комуникације Немаца." — Опсаду одредио једно опште место — тачку за прикуиљање
Белфора штитио je ђенерал Вердер са корпусом од свих корпуса његове војске, јер IV. корпус Биловљев-
30.000 људи, који се налажаше у Везулу. није успео, да стигне на бојиште за битку код Лињи-а.
Превозећи се железницом војска се Бурбакијева Велингтон je пак учинио другу погрешку. Он je
прикупљала у околини Безансона, одакле je требала Еатрбра означио као тачку за прикупљање -своје вој •
да отпочне операције. Ово прикупљање Француза ишло ске, која je тачка била у рукама Француза, а тиме
je врло споро и траљаво, те наступање није могло да je себе изложио делимичним недаћама. Требао je за
отпочне пре 5. Јануара, т. ј. на ово прикупљање утро- тај циљ да назначи Ватерло, и тада би за своје при-
шено je 15 дана. У току тих 15 дана ни главни штаб купљање имао 48 часова времена. —
краљев нити пак Вердер нису ништа знали о Бурба- У времену четвртог нападног покрета Аустрија-
кијевој војсци, т. ј. нису зцали, да ли ее кренула на наца ради ослобођења Мантуе 1797. године „Провера,
иеток, или ie још у Бурже-у. Једни су извештаји по- по мишљењу Наполеоновом, пошто je успео неочеки-
тирали друге све дотле, док 5. Јануара нису предњи вано, да се пребаци преко Адиже код Ангијара., тре-
делови Бурбакијеве војске дошли у додир са Верде- бало je да пређе еа целим својим корпусом на десну
ровим трупама у околини Везула, када им je било све обалу, па ондаразрушившимост требао je ca целокупном
јасно. Што Немци до 5. Јануара по овом питању нису свагом корпуса и са дивизијом Бојалића да одступи у
ништа знали, кривица не пада толико на Вердера, Манту-у, где се могао склонити са свих својих 20.000
колико на 1Г. армију, која, налазећи се у непосредном до- људи. Уместо тога он je стигао у Манту-у са евега
диру с армијом Бурбакијевом у Бурже-у и Неверу, није 8.000, јер je оставио дивизију Бојалића на левој обали
водила потребног рачуна, а није ни тражила извешћа реке, а 2.000 људи оставио je ради одбране моста, те су
о предузетим покретима те војске. После борбе код ови били заробљени, а и преходница његова такође
Верта 6. Августа 1870. године Мак-Махон je одетупио je уништена.л
Шалону, уместо да маршује Мецу. Изгубивши додир У 1805. "години Наполеон je препоручио Неју:
е њиме Немци нису били начисто, куд je одмарши- „Кад стигнете у Штутгарт, држите све своје ди-
рао Мак-Махон, те за то нису могли ни продужити даљи визије што je могуће ближе једну другој, како би се
покрет уједињеном снагом, већ су одредИли трећу Ваш корпус могао прикупити по крајњој мери за време
армију, да тражи и гони Мак-Махона, а I. и II. ар- од двачаса. Ja никако не желим оделите сукобе са до-
мију су упутили противу Базена, код Меца. У том двојеним дивизијама." —
312 313

Французи у рату 1870.—71. и Руси у рату одлучност извеених виших команданата и била je
1877.—78. године често су грешили против овог са- узрок овом неоправданом одступању 7. Новембра увече.
вета једног од најчувенијих војсковођа. Ово неоправдано одступање манифествовали су својим
Ево како говори Наполеон*о значају надмоћности држањем чак и поједини делови наших трупа., а ту
у броју за 0ој — битку: je неоправданост пбтврдила и Врховна Команда доц-
„Вероватно je, да he понекад 17.000 добрихвој- нијим наређењем, да се трупе чак и од Цариброда
ника да победе 25.000 исто тако добрих војника, али
тај изузетни олучај не сме ни за кога да буде пра- врате на евоје првашње положаје испред Сливнице!
вило. Угледање на тај шузетни случај не може изви- Пажљивим разматрањем свих догађаја на нишав-
нити оног команданта, који би се решио. на борбу ском војишту у рату 1885. године, пбчињући од 4.
са таквим односом снага, а да нема јаког основа, ра- Новембра па еве до свршетка опареција, може се лако
чуна и поуздања за сигуран успех. Ако командант уочити извесна неодлучност^ да не речемо чак и зеб&а
очекује каквих појачања, која би му мовда да утроје и узнемиреност у штабу Врховне Команде. Изгледа
снагу,.онда он нема Права да ризикује и да проком- ро свему, да се у штабу Врховне Команде очекивала
промитује сигуран успех, који би постигао јачим при-
јача иницијатива и јача енергија у ондашњих виших
купљањем своје снаге."
•Врховна Команда наше војске у рату 1885. године . команданата на онако широком фронту операција, али
још 4. Новембра предвиђала je cä евим оправдано скори ми у том времену баш у томе и оскудевасмо. Неор-
одлучни сукоб са непријатељем на еливничким поло ганизована и скоро никаква општа служба извиђања
жајима, na je у том циљу још тог истог дана наре- и саопштавања о стању и приликама на војишту,
дила јаче прикупљање, наше снаге ка левом крилу елаба а скбро и никаква стална веза између штаба
(у први мах дринске и шумадијске, а доцније и мо- Врховне Команде и дивизијских команданата на онако
равске дивизије) према сливничким. положајима. Но- •врлетном, испреламаном и беспутном земљишту, и
вембра --.7, водила се доста упорна борба на фронту на послетку слаба веза између појединих дивизија
сливничких положаја, када je требало да падне-и
одЛучно решење и за једну и за другу страну, али ни и њихових властитих делова на- фронту операција, и
до тога дана није се могло да изврши потпуно групи- HPioy могли створити јаче раеположење, јачу одлуч-
сање наше снаге. Више-мање ^уображвно „продирање ност и непоколебљивост у штабу Врховне Команде, па
Бугара калошинском реком", коју вест упорно подр- са свим логично ни јачу иницијативу ни већу енер-
жаваше један од виших команданата, и познати пот- ' гију и смелост у виших команданата. ..
пуно ништавни догађај код Ржане у вези са неизвр- Бто, колико само у овом примеру треба да нађемо
шењем прикупљања снаге за времена беху повод, те за се поука у погледу одређеније, правилније и отвар-
наше трупе одступише испред сливничких положаја није обуке и опште спреме у нашој војеци!. . . ; .
без'одлучног решења. Недовољна енергија Врховне Ко- ^Издвајање одреда.—Издвајање нарочитих одреда
манде у својим наређењима (није било ^атегбричких у извођењу операција допушта ее само у крајње
наређења за груписање снаге, јер не беху довољно гнеопходним случајевима, и то у ограниченом броју,-
иепитане прилике и стање код непријатеља; поједина имајући на уму основни принцип ратне вештиае, да
наређења слата су без потпћса оног, који наређује, а снага треба da je Шрикуиљена. ,;•',.
неке еу наредбе слате усменим порукама преко офи- 0 том питању овако ce' изразио Фридрих Велики:1
цира из штаба Врхов.не Команде) са недовољном про - „Старо je ратно правило, које овде понављам, да
ценом времена и простора, а на послетку и недовољна 1
Упутство својим ђенералима о ратној вештини.
.ћете бити делимично потучени, ako поделите снагу.
Кад наумите да бије*те битку, тада прикупите колико
314 315

год можете више војске, иначе je корисније не мо- 'Кастиглијоне, Вренте и Арколе нису научили, да буду
жете употребити. . Ово je правило тако истинито, да предострожнији." — ,
су се горко кајали сви ђенерали, који су га прене- Подобно Фридриху Великом и Наполеон допушта
брегавали. издвајање одреда само у крајњим случајевима, а увек
„Одред Албермала потученкод Денена 1712. године je био за што потпуније прикупљање снаге, —
проузроковао je Јевђеџију Савојском губитак целограта. Раније смо навели његово мишљење односно на-
„Умало и мене самог нису потукли код Сора, да чина рада ерц-херцога Карла на италијанском војишту
ме од те беде није спасла вештина мојих ђенерала и. противу ђенерала Бонапартеу 1797. години. Наполеон
храброст моје војске. je ематрао, да би било правилније, да je ерц-херцог
„Одбранбени ратса свимприродноизазивљеподелу заузео Тирол као бочни положај односно операцијског
снаге — војске. Невешти ђенерали хоће све да саЧу- правца француске војске, и. т. д. —
вају, али спремнији гледају само на главну бтвар. Ево, како он говори о подели енаге на одреде:
Они се брину, како да отклоне веће беде, а сносе „Пробитачније je не растурати снагу. Далеко je
и мање поразе, да би избегли велике. боље имати 600 војника, који he удруженом снагом
„Ко хоће да одбрани све, тај неће ништа одбра- извршити 6 покрета ка разним тачкама, или изаслати
нити. Главна ствар састоји се у непријатељској војсци на све стране извиђаче, него 600 војника поделити на
и у томе, да се дозна њена намера, па онда уједи- 6 одреда од по 100,војника за заузимање и поседање
њеном снагом изићи јој на сусрет. — свих 6 тачака. Трудите се, да одржите батаљоне увек
„Има и таквих ђенерала, који одреде издвајају на окупу Слабљење поретка у свима случајима
онда, кад су намерни, да нападну непријатеља, како
би ти одреди за време битке могли нападати на -не- je последица растурања делова, а опет то све води
пријатељску позаднину. Но и у тим случајима није растројству. Навикните држати Ваше батаљоне и
искључена опасност £ удаљени од правца и места рада ескадроне у скупу, иначе he ce Ваша војска распли-,
такви одреди могу стићи раније или доцније. —• нути, и налазиће ce y неисказаном нереду." —
в На послетку сматрамза дужност напоменути још
Рат 1870.—71. године нуди нам по овом цитању
и ово, да je опаено ^неопростиви грех, у одреде од- поучан пример у полоЖном емислу. Немци скоро ни-
ређивати трећину или половину целе армије." — када нису издвајали мале одреде, али су формирали
Потпуно тако исто изражава се и Наполеон: _за оделите радње самосталне бригаде из свих родова
„Војсковођа у току дана треба неколико пута да оружја, (Кетлерова бригада);
се запита: Шта бих радио ja, ако би се непријател> 5., Веза у радњама војске; лична иницијатива (самоо-
појавио преда мном с фронта, с десног или левог предељење). — Веза у радњама војске, јединство рада
бока? Ако ова питања у њему изазову какву тегобу зарад постигнуМа једног општег циља, јест прва за-
у погледу нужног одговора, значи, дауе рђаво раепо- лога успеха у рату. Само на тај начин могуће je оства-
ређен противно правилима вештине, те се треба одмах рити потпуну / експлоатацију снаге и средстава, да
постарати за правилнији распоред, •*— Да се Алвин- би непријатељ/ био добеђен.
ције 1797. године запитао: Шта fee бити са мном, ако Ово питафе стоји у тесној вези с питањем о ли-
се Французи преда мном појаве испред Риволи, а ja" чној иницијативи, која je један врло важан ратни еле-
им не могаднем изићл на сусрет са више него с полови- менат и од великог je утицаја на иеход рата.
ном моје пешадије без коњице и без артилерије, он Могло би се рећи, да се примена везе у радњама
би без сумње одговорио; „Бићу разбијен и с мањом испољава на прартици у тачном и безусловном поко-
снагом од моје. Чудновато, да их пример^ код Лоди-а, равању вољ^: командантовој, а то би <ше.т противу-
316 317

речилр принципу личне иницијативе. Али у самој се помоћу њих може рачунати само на поеебни уепех.
ствари неопходно je потребно и једнр и друто. ЈЗтуда следује, да с те тачке гледишта треба и ценити
Наређење командантово мора се увек извршити резултате таквих посебних предузећа. Докле год она
Шачно, и то по самој суштини дела, а пе ho споља- произлазе — појављују се у смиелу намере главног
шњој форми. ' доманданта, не треба. угушивати на практици тај еле-
Суваров je лепо објаенио то питаше следећим речима: менат одважности (дрскости); па ако се са њима и не,
„Онај, крји je на лицу места, с обзиром на бли- постижу важни резултати, они их бар припремају."
зину, о приликама боље суди; њему je лакше прони- Иницијатива команданата мора се оснивати на
кнути тренутне премене тока тих догађаја, и према свестраном пбјимању прилика и ратних околности, и
томе цодешавати своје поступке по ратним правилима. на општем (заједничком) учешћуу решењима, која
„Ja десно, а треба лево, — немој ме послушати. представљају ратну задаћу, и на послетку на тесној
„Ja наређујем напред, ти видиш да не треба, — (чврстој) вези у радњама војске.
не иди напред." — •, Тој фактичкој вези извесним начинима треба да
Не треба заборавити, да лична иницијатива добија претходи морална веза, основана на потдуно савесном
најширу примену у области Тактике, где се понекад односу ка раду, на иојимању другарске солидарности ••
; повољне прилике и околности стварају за неколико и на узајамном потпомагању.
, тренутака:. Оскудица личне иницијативе нарочито код виишх
У облаети Стратегије услови су времена простра- команданата наше ^ојске у рату 1885. године и беше
нији, јер je при савременим средствима извештавања Т1оред осталога узрок многим ондашњим нашим неда-
потпуно могуће измењати мисли, потражити мњење ћама; — околност о којој би требало у нашој војсци
старијега за извесно извршење по добијенбхМ налогу, повести једанпут најозбиљнију бригу и старање, ва-
па и урадити онако како треба. спитавајући наш старешински подмладак за самоста-
Армије; и корпуси на засебним војиштима могу лни рад не само у времену рата, већнастати,. да се
да чине велику иницијативу; напротив они, који су у • принцип иницијативе развије у целој системи коман-
јачој-вези, морају тежити по мвгућству што тачнијем дрвања нашом војском. „У самосталности нижих ста-
извршивању оног, што им je наређено. * решина лежи сила, која се не може ничим заменити."1
Вво, како Наполеон мисли о том питању: А да оу услови развијене иницијативе и код нижих
„Начелник штаба пише Вам, да; би Вас упознао команданата од огромне важности у ратно доба, ево
с планом радњи, -које Вам цредстоје. У тим прили- шта вели ђенерал Војде2 о иницијативи немачких под-
кама и на ведиким војиштима уепех je могућ само такб, чињених команданата: „Познато je, да лавовски део
ако je план добр-о израђен у сагласности еа свима оета- заслуга у нечувеним успесима у рату 1870, године
лим елементима од утицаја. Треба дакле веома пажљиво ; припада иницијативи немачких подчињених команда-
: проучити добијена наређења, кне радити ништа ни више ната. Иницијатива немачких подчињених команданата
ни мање нбгсг што Вам je наређено, а поглавито при у најразноврснијем облику помогла je немачком ета>
уједињеним кретањима са другим деловима." — решинском елементу врло успешно и готово без нате-
У познатом делу прускогглавног, ђенерал-штаба зања, да изиђе на крај оа сложеним механизмом
о рату 1870.— 71. године поред осталог на једном савременог вођења и борбе великих војсака. Подчињени
месту вели се овако у погледу личне иницијативе не- немачкикоманданти, вршећи наређења, која судобијали,
мачких команданата; •/ ' - ' 1
v. d. Goltz/ Das Volk in Waffen, cip. 357.
„И опет опити потврђују, да подобна самостална 2
Иницијатива подчињених у рату од К. Војде-а, превод Д. Милути-
предузећа ретко приводе оддучним резултатима; да новића, ђенерал-штабног мајора. . •'-*•
318 ' 319

превазилазили су не само очекивања него и најсме- јишту и бојишту не могу свакад бити потпуно јасне,
лија надања овојих претпостављених команданата. поред тога, што се у тим тренутцима код дотичнога
Често оу пак исправљали веће или мање неизбежне појављује сијасет којекаквих препрека и помисли, које
омашке својих претпостављених, и добијали победе, шк: могу да задрже од таквог решења, као што су бо-
које нису биле увек и заслужене. Немачки кррпуси, јазан од одговорности, неопходна.потреба безбедности
дивизије, бригаде na шта више и мањи одреди, побе- операције, и т. д., али прави војник треба пре да ое
ђивали су понекад не оамо без икаквих претходних боји оптужбе за нерепшивост и оклевање, а не да се
наређења озго, него и без икакве опште управе у боју. брји склоности за дрска предузећа.
Бнергијом и умешношћу немачки су команданти кат- „Ко хоће у рату све да обезбеди, врло je веро-
кад одржавали победе и над надмоћнијим Французима." ватно, да опредељени циљ неће моћи да поетише.
Нису сви команданти способни, да могуимати ини- „Старо je правило у рату. да се обе стране боје
цнјативе. Према речима Наполеоновим н. пр. његов једна друге. Ко први умедне и хтедне да се отресе
ратни друг — помоћник (le compagnom d' exploits) Мират таквих помисли и утисака, и постане господар ситуа-
није му томе био баш Бог зна колико вичан: „Кад ције у моралном погледу, тај he и победити, јер над
сам наређивао Мирату, да нападне и сатре 4—5.000 свима силама стоји она сила, која дејствује на душу
људи, то je извршивао занеколико тренутака; оставим човекову, и испуњава je или страхом и бригрм или
ли га себи самоме, био je недотупаван, није умео да гордошћу и самоопредељивошћу."
се" реши." —: t Говорећи о нерешљивости Тирена при одераци-
Одржавање везе у радњама и правилно упућивање јама у долини реке Леха, Напблеон му замера, што
. иницијативе у подчињених, кад већ имају подобности je приступао опсади Рајна, кад je могао овладати
за то, треба да je једна од озбиљних дужноети ста- .' Аугсбургом, у коме није било гарнизона. Он je по-
ријих команданата. Они треба да буду у чешћем до- ' слушао ђенерала Врангела, а за то време' Баварци
диру са њиховим подчињеним, саопштавајући им што уведоше у тврђаву 1.500 војника,, где стиже са äp-
тачније како циљ, који треба достићи, тако и ова до- мијом и ерц-херцог.
бијена дата о приликама и околностима од утицаја за
постигнуће дотичног циља. У рату 1877, године руски ђенерал Гејман није
Тако. исто подчињени команданти дужни су, да се користио победом код Деве-Бајне 23. Октобра, па
се и сами старају о одржању везе како са старијим да одмах заузме Ерзерум, из кога je турска војска
командантима тако и са својим суседима, обавешта- ' бежала обузета паником, која се доцније пак повра-
вајући се узајамно о свему шта се, како и на ком ^тила и 28. Октобра одбила јуриш.
месту збива и зашто. Без таквог појимања и рада После битке код Авлијара 3. Октобра требало je
јединство у раду немогуће je. — ието тако енергично отпочети рад на оевајању тврђаве
• Добар избор места од стране главног команданта Кароа, у којој je владала необична паника; или спрам
за посматрање"боја од врло великог je утицаја на пра- ' Карса оотавити потребан део, а са главнином енер-
вилно управљаше бојем — битком. 0 овоме ћемо го- гично предузети гоњење Муктар-пашине војске* и што
ворити доцније. пре овладати Ерзерумом; _т-
6., Одпучност у раду,—Одлучност, оообина преду- 7., Брзина у раду апи с рачуном. — Брзина, наг-
зимати одважна решења, јест једна од веома потребних лост (жестина) у ратним радњама потпомаже успех,
одлика за сваког команданта. јер не дозвољава непријатељу, да'предузимље против
Предузимање одважних — дрских решења није — мере. Познати афоризам: „Сваком маневру одго-
лака ствар, пошто ни стање ни остале прилике на во- вара његов контра-маневар, само ако сеие пропусти
320 321

шрепутак", потлуно објашњава значај брзине у изво- Наполеон примећује недостатак те особине у Маг-
ђењу операција, при чему треба бити само обазрив. доналда и у Велингтона, па вели: .
Брзина у извођењу операција последица je:
^Магдоиалдо je могао да одступи из Неапоља 15.
1., Брзине мишљења при састављању пројекта Априла, дакле следећег дана по добијеном наређењу
рада; 2., Брзине у спреми и одашиљању потребних од Шерера од 8. Априла 1799. године. Он je могао да
наређења; 3., Брзине покрета и рада; 4., Вештине ко- буде на време у долини реке По-а зарад заштите реке
ристити се временом и евима осталим датима/ која Аде, али он je напустио свој логор код Казерте 2.
служе за т,о, да се време иекористи како треба; 5., Maja, и на тај начин изгубио je 15 дана у тако од-
Одсуства контра-наређења. личним приликама."
„У својим походима у грађанском рату Цезар je
успевао по истом начину и на основи истих принципа, А за Велингтона вели у 1815. години:
као год в у Галији, излажући се само горим опасно- „Велингтон je дознао о појави француске војске
сгима. Прешао je Рубикон само са једним легијоном; код Шарл-Роа у 11 часова ноћу, уместо да je то до-
узео je у Корфинијуму 30 кохората, иза три месеца знао још у 6 часова увече. На тај начин он je y тој
изагнао je Помпеја из Италије. Каква брзина; каква прилици изгубио 5 часова времена, и то у прилици,
одважност?!—У зремену, док сумуприпремали лађе за у којој je Велингтон имао посла с човеком, противу
прелазак преко Јадранског Мора, како би гонио свога кога je губитак само једнога часа могао да има огро-
непријатеља у Грчку, он je прешао Алпе, Пиринеје, мни значај."
прошао Каталонију са 900 коњаника, једва довољних
за шегову ескорту, стигао je у Лериду; и за 40 дана по- У рату 1870. годиие ТМолтке je показао велику
корио легијоне Помпејеве, којимаје командоваао Афра- способност у процени времена. После нерешене битке
нијус; једним махом прешао je простор од Ебра до код Гравелота 18. Августа о правом исходу отвари
Сијера—Морени, умирио Андалузију, и свечано je на бојишту дознао je тек 19. АвгусШа у 10 часова пре
ушао у Марсељ, те подчинио тамошњи гарнизон; на Подне, а већ je у 11 чаоова иотог дана послао кра-
гГослетку je дошао у Рим, и у току времена од 10 дана љеве директиве за покрет III. и маске армије ка Ша-
уетановио je диктатуру и одбио понуду, да стане на лону и о блокади Меца. —
чело 12 легијона, које му je спремио Антоције у У 1877. години види се обратно: Руси после по-
Бриндизи".— V. беде код Авлијара 3. Октобра издају налог за проду-
Разматрајући наступање Вурмзерово ради ослобо- жење операција тек 5. Октобра, а" приступају извр-
ђења Мантуе 1796. године, Наполеон велг?: шењу тек 12. Октобра.
„Вурмзер je у извршењу плана учинио велику ш- . Новембра 6. 1885. године увече дринска дивизија
греп1ку, коју je скупо платио; — изгубио je два дана са Алдумироваца врши ноћу бочни покрет према Сли-
на. то/ да би ее кренуо. Манту-и.* Требао je напротив вници с намером, да 7. Новембра рано изјутра^ поду-
да баци два моста преко Минчи-а у близини Пешчи- пирући дунавску дивизију, изврши напад на сливничке
јере, брзо да пређе реку, да прикупи своје десно крило положаје с фронта уз сарадњу шумадијске и извесних
у Лонату, Дезенцану и Салу, и да на тај начин брзином делова моравске дивизије од Алдумироваца. Дринска
извршења поправи недостатке усвојеног плана дејства. дивизија у зору стиже на одређено место; али она напад
„Мене je могуће окривити пре за плаховитост него отпоче тек 7. Новембра скоро у подне, пошто je дунав-
за спорост у дејствима*, — говорио je Наполеон. ека дивизија била већ потиснута. Остале две дивизије
Правилна оцена времена јест симптом ратног та- не стигоше у одређено време, те^то ваљда ц, беше узрок
лента. . _онако касном ступању дринске дивизије у борбу.
СТРАТЕГИЈА ' - - 21
322 323

8., Постојанство-упорство. — Ко жели, дапостигне сакупљене ђенерале увече je Суваров поздравио са


yciiex у рату, врло je нужно, да у евима својим радњама „Шрећом победом", рекавши: „Сутра ћемо даШи чет-
покаже што јаче постојанство — упорство. врту лекцију Магдоналду", и доиста сутра у 5 часова
Сем личних способности команданата појава упор- изјутра наређено je било, да буде све готово за нов
ства могућа je само уз понос и карактер саме војеке, напад. Према евему овоме врле оправдано вели ђе-
и уз нужно одушевљење војске за свога команданта. 'нерал Голц: „Воља да се иобеди како код војсковође
Само при таквим условима стварају се веома поучни тако и код трупа од највећег je значаја".
историјоки примери, као што беху они код Арколе, Тако што не беше у главном штабу француске
Требије, Бородина, Мишара, Чачка, Шуматовца, и т. д, војске. У ратном савету, ЈСОЈИ je еаставио Магдоналдо,
' Арколска операција по својој дуготрајности јест већина ђенерала изјавили су немогућност да&е барбе
један од најсветлијих примера, поглавито још и по и неодложну потребу одступања, чему се на послетку
томе, што се до последњег дана cpeha није насмешила морало и приступити.
ђенералу Бонапарти, али не мотр*ећи на то, он ни Француска војсра није била разбијена, али по-
једног тренутка није попустио у енергији, већ je и стојанство-упорство седамдесето-годишњег руског вој-
последњег дана тако исто дрско и доследно с пуно сковође преовладало je енергијом Магдоналдовом, и
уверења дејствовао као и првог дана. — руска војска на крају крајева била je победитељка.
И доиста покрет армије Алвинцијеве отпочео je 2. •Недовољно постојаНство руеких команданатау рату
Новембра противу левог крила ђенерала Бонапарте под .1877.—1878. године резултирало je недаћама 30. и 31.
командом Вобоа, који трци.недаће од 4.—7. Новембра. Августа под Плевном. Beh 30. Августа пред вече Турци
У то се време Бонапарта кренуо против главне снаге су бежали у нереду; Осман-паша je имао само један
Аустријанаца, па тако исто трпи недаће: б.Новембра батаљон у резерви, и већ je припремао налог за од-
код. Басана и 12. код Калдијере. Положај француске ступање на противну обалу Вида, кад, на његово ве-
војске постаде критичан; она je могла бити опкољена лико изненађење, руска војска и сама отпоче да ад-
од 60.000 Аустријанаца, али Бонапарта не клону духрм^ ступа, а њене свеже резерве нису потпомогле главни
већ се понова устреми на главнину Аустријанаца са на- напад ђенерала Скобељева. Слично овоме било je и
мером, да загрози њеним комуникацијама. Та je опе- једновремено одступање и Срба и Бугара после преки-
рација довела до тродневне битке код Арколе 15. нуте борбе 7, Новембра 1885. године на Сливници.
16. и 17. Новембра, у којој се на крају крајева Ал- Исто тако после неуспешног боја 13. Јуна код
винције решава, да одступи калдијерским положајима. Зивине на мало-азијском војишту ђенерал Лорис Ме-
У току 11 дана, од 6.—18. Новембра, Бонапарта диков не хтеде поновити напад следећег дана, већ
упорно напада главну снагу Алвинцијеве војске пет нареди одступање. Због тога je одступила руска војска
пута, и на крају принуђава га, да се одрече и од испбдКарса ка граници, којим je поводом Муктар-паша
помисли да ослободи Манту-у, и он мораде одступити. лрешао у наступање уверио се о неодложној потреби
У 1799. години на реци.Тидони и Требији три ојачања кавкаског корпуса, и на поелетку тим je по-
дана једно за другим (6. 7. и 8. Јуна) Суваров je на- водом одскочио и морал у турској војсци, и т. д. •
падао армију Магдоналдову, који je имао бројну над- Команданти довољно Неискусни по питањима по-
моћноет на својој страни, и никако није могао да јединих ратних прилиба, видећи тежак положај своје
одржи над.њим важан успех. војске ма у ком погледу, заборављају, да такво исто
СеДамдесето-годишњи војсковођа у току три дана етање може да буде и код противне стране, па их тада
никако није слазио с коња; и он и његова војска једва нападну све саме зле слутње, сматрајући, да je њи-
су ее држали на ногама. Не обзирући сена то, своје хова ствар пропала. Напротив, као што ^ђе можемо
~ 21*
325
324

уверити из ратне Историје, само ако војска није обу- вља, како су то доказали Јулије Цезар, НаполеоНј
зета каквом необичном. паником, и не налази се већ Суваров, који сз нису одликовали Бог зна каквим
у бегству после извршеног судара, победа ипак може да Ј физичким здрављем, али воља њихова није имала гра-
остане у њеним рукама. Питање се дакле своди на то, |рица. То су били људи ванредне природе, који су могли
ко дуже у дотичној прилици може даиздржи, ко за дуже ; неко дуже време да живе, тако рећи, само од својих
време не приклони главу, и којачеизјави потребно упор- нерава.
ство, не помишљајући само на неповољне последице, тај 10., Предострожност — обазривост. — Сви виши а и
he вероватно и успети: — Примерно уиорство наших ; подчињени команданти поглавито у ратио доба треба
трупа целог дана у битци на Шуматовцу 11. Августа у свима приликама свог деловања да буду предостро-
18 7 6. године противу енергичне и надмоћне снаге Турака жни — обазриви. Овде није говор о обазривости и
резултирало je победом бројно слабијег над несравњено предострожности због бојазни од какве опасности, већ je
бројно надмоћнијим непријатељем. Требаше само јаче ! овде говор о потребној обазривости — омотрености у
увиђавности и веће енергије у штабу главног коман- ловљерву прилика за против-дејствовање неповољним
данта моравске војске, па да се благовремено прику- . случајностима, које се врло често дешавају у рату и
пљеном и ојачаном снагом предузме следећег .дана
: преко воље.
енергичан напад и гоњење, те да се на тај начин искори- ' Обазривост се огледа како у мирном тако и у
сти ова јуначка победа. — „У упорној вољи да се по-
беди, оличава.се понајвише дух, који живи у војсци." ^- ј.ратном добу:
1., У паа^љивом чувању иуредном попуњавању
9., Усталаштво, (енергија). — Рат захтева велико
свих предмета, који у ратно доба обезбеђују живот и
напрезање физичких и духовних-сила војске и коман-
даната; то je пробни камен њихове енергије а и на- /рад војске, као што су резервна храна, муниција^
рода, из чије су средине они. — санитетске потребе војске, и т. д.;
. Наполеон je говорио о својој војсци са извесном •Р; 2., У непрокидном одржавању дисциплине, у одр-
гордошћу: „Прелази по 40 км. на дан, бије ее и опет жавању потребне дубине колона, у пажљивом одржавању
се одмара; друкчијег ратевања ja не знам." — потребне везе између колона, у стражарекој и извидничкој
Ова енергија јавља се као резултат узајамног | служби, и. т. д.; у опште ова се обазривост пгоказује
дејства команданата и војске. Потребно je, да еудо- и исиољава у тачном одржавању и благовременом по-
стојни једни других у сваком погледу. Једна и иста пуњавању свих потреба за војску и у потребном вр-
војока под командом једног команданта са свим je • швњу и испуњавању свих захтеаа, који иду у прилог
друге вредности, а опет са свим друге под командом • што иравилнијег и што енергичнијег деловања војске.
другог команданта. Ови су захтеви потпуно појмљиви већ и сами по
Свеетан и енергичан рад војеке еамо je тада могућ,
ако она разуме евог команданта, ако му верује, ако себи, те би се могло рећи, да и нема команданата,
види у њему израз свога духа и народних идеала, и који би на те захтеве друкчије гледали него као на
ако се коканданти појављују као истински изрази њи- једну од врло важних уелова правилног деловања
хових тежњи. Тек тада војска полази за њима у еваку војске, Али се дешава при евем том, да многи коман-
опасност, и не зауставља се ни пред каквим жртвама данти у извесним приликама не поклањају довољно
и напрезањима. Кажње овим питањима проето и једино за то, што су
Да бисмо изазвали енергију^у војске, треба и сами |ов0 посведневни послови и дужности, који се непре
команданти да се одликују здрављем и личном енер-
стано' понављају, па код иоле непажљивих и нарочито
гијом. Ипак духовна енергија je изнад физичког здра-
необазривих команданата испадне им из вида много
'Што-шта, чега се сете тек онда, кад наступе неповољне
чтрилике услед њихове необазривости и неемотрености.
326

У војсака пређашњег чисто солдачког типа сами


војници по. простој навици појимали су значај многих
наведених елемената од утицаја, па су их и вршили
цо властитом свом убеђењу, да je то потребно. Дана-
шње полу-милиционв војске са командантима невештим
у ратним радњама потребују нарочито старање и уса-
вршавање у овом по^леду, ако се у опште жели добра
својој војсци и отаџбини.
Кад настану јаки замори у сваком погледу, наро-
чито после упорних сукоба, у данашње се време на
МАРШ-МАНЕВРИ
- Кретање војске на војишту. —
бојним пољима опажа, да ое главна и једина пажња
поклања првенствено снабдевању војеке с потребама
исхране, али се у тим важним 'тренутцима поклања
мало пажње потребној вези колона, стражарским н из- Марпнданевар je прорачуњено и комбиновано кре-
видцичким елужбама, и т. д., а то je све од великог тање г.ојско п свпх осталих ратнпх средстава изабра-
значаја. . тим правцем ка одрсђеном циљу с таквим рачуном,
У ратно доба не сме^се ни најмање попустити у даГкад. вдашжа,..Јмфжа., стигие до непријатеља, да у
испољавању потребне енејргије у сваком погледу, па и т^^редржз^буде j^згоднијом положају ii већем броју
у погледу нужне пажл>ивости и обазривости. него^еардашФ; , у" општо давластита војска буде
У ратном<времену многи резонују у извесним при- у најважнијем тренутку у свима бољим условима
ликама н. пр. овако: Сутра ће бити борбе, добро би за успешну битку пого пспријатељГ Да би се марш-
било, да се што боље одморимо, те да се прикупи и маневар мбгао да изведе успешно, потребно je за
ојача снага, како би се боље радило сутра у борби. све време овог рада средством озбиљног извиђан>а;
За то je потребно, и да поштедимо мало војнике за вечерас водити трајан рачун о снази, месту, времену и на-
од стражарске и извиђачке службе. Ако овакве резоне мери непријатељевој, подешавајући према тим најваж-
буде одобравао и дотични командант, онда баш тиме он нијим елементима и све своје прорачуне, комбинације
ослабљава енергију у своје војске. Међу тим не треба и наређења, за кретање.
заборавити, да јенужно баш због боја, који предстоји: Марш-маневри су у опште израз осноене идејеот-
1., Обезбедити мир и спокојство целе војске, како рација, које имају"'да се изведу; они еу дакле^рема
би се прикупила и ојачала снага у ових и свакога овоме иугтуемно стдство за одлушџ.,битку. •Jr
за сутрашњи дан; и 'П.рипреЛа' за оцлучну битку своди се у главном
2L, Извиђањем расветлити што je год могуће цо- на ево: ~~*r~
дробније све прилике и околности, како би се олак- 1., Благов^^^^^рикуГшти што већи број војске
шало команданту у оцени и издавашу што правил-
т
за Ј З М И ^ ; и ' - "" "•'"."''"'"•"''''"- "
нијег решења и налога за сутрашњи дан, — појаве и 2., Размесгпити прикупљену_ војску пре бишке у
дужности, које сваког дана и тренутка треба да су Шакав положај, одакле he се што силније грозиит не-
пред очима бвих меродавних чинилаца на војивзту Чријате. bccuM иомуникацијалш, обезбеђујућгс _у иешо

Изгледа на први поглед, да je врло лако извр-


шити овс две радње, док у самој •стварн овај!јф
јеАосао
врло тежак и врло сложен. Није лака етвар дВести
•ш
328 329

властиту снагу онде и онда, где je и кад je њена б.., Наводом, да сваком маневру треба да одго- •
радња потребна. У колико су год веће војске, у то- .вара контра-маневар, истиче се јасно значај времена
лико : су веће и тешкоће, које се морају савлађивати ра изнеиађењем у извршивању марш-маневара. Ако се
при извршењу марш-маневара. При извршењу ових жели, да се маневру у првом реду да значај изнена-
радњи не предотоји само борба противу непријатељевих ђења, боље je извести га што ближе непријатељу, како
делова војске, који теже да нас омету у овом послу, већ ~би се на тај начин постигло и тактичко обухватање.
тада предстоји и борба противу земљишта, климе, глади, /Да би се постигао овај мучни посао, патребна je ве-
умора, болести и разних других незгода. Све то треба лика брзина рада у тајности, али у томе случају ма-
савлађивати и савладати до тренутка употребе вла- невар се опет лишава услова безбедности.
стите снаге у одлучној битци. Савлађивати и .савла- - Главне врсте контра-маневара састоје се у овоме: •
дати оволике тегобе при маршовању, а опет очувати 1., Да се нападне на онога, noiu хоће да обиђр,:
властитој војсци њену физичку и моралну снагу, како 2., Дд св прШетГ^ронт према ономе, кот оби-
би могла одолети у одлучном тренутку против-раду лази. Ова промена (|>ронта може да буде:
непријатељевом, није лак посао. Уследтога, што вешто а., Оаобшмтсењем. Ово je врло тешко, да ее из-
изведен маневар обезбеђује извођење одлучне битке врши с већом масом војске, ако то још није и немо-
под најповољнијим околностима за властиту војску, гуће, јер кад непријатељ управља удар на бок, он у
може-се рећи: Између свих операциЈа у ратно време исто време оставља потребни део војске и премафронту;
маргц-маневри здуШшд/јг/ џрвр месшопосле иоја—.ииткс. б., УиоШр^бомЈшшх резерви j правцу новоцфронта
[аиеврујућп n ,сдпа п друга непријатељска страиа непријатељевог;
комбинују и подешавају кретања властите војске в., ОдсШупањем на нове положаје у позаднини
тако, како би cBaiia од њих бацила надмоћнију снагу , с таквим рачуномГ да нападач мора ипак да пре-
на овога' противника-у одлучном тренутку на једном :
: твори свој обилазак у фронтални напад.
месту, те да непријатеља уништи или подчини власти- Oöo je све.могуће извршити, него је^само тешко пс-
тој. вољи. Свако дакле маневровање треба да води годитн згодни тренутак за извршерке.
к боју под погодним условима, предузимајући обиласке Ово све напред наведено одноеи се подједнако и
и угрожавања боку и комуникацијама у позаднини ,на отратегијска и на тактичка обилажења, међу којима
непријатељеве -војске. Али при овоме треба имати-ба !
уму ове две формуле, са којима се са чието теориј- ;и нема начелне разлике, него се разлика између тих
ског гледишта изражава суштина маневровања: заобилажења јавља тек само у односу према даљини
а., Ео обилази, може дабудсобиђениса^1;11 од непријатеља, на којој се врше заобилажења: Стра-
б., Сваком лишсору треиа да оОгиаара конШра-ма- Шегијска заобилажења на војишшу, а такгпичка на
невар, пГлр^ДуиГшаЈу/ги ж то a&Qduu ицла^так. Шамом бојишшу.^ У опште тактилким маневрима лакше
Из ова два навода изводи се овај закључак: je придати каракхер изненађења него стратегијским,
а., У току маневрован>а војска се налази у доета али су тактички маневри у исто време и опаенији, јер
критичном положају, јер су јој поједине колоне више
извршење њихово изискује сложена бочна кретања у
или мање растављене, а позаднина и бокови незашти-
ћени. Отуда излази потреба, да се ваља поетарати у : близини непријатеља.
времену маневровања, да се отклоне свете слабе стране, Ово je и разлог, да qe увек стратегијска обила-
т. jf да се што потпуније обезбедрГизвођење маневро- _ жења претпостављају тактичким,. јер je лакше из да-
вања на великој просторији. Како се пак то изводи, л^ине подвести војску на бојиште, па ое бацити на
видећемо доцније; бок или на позаднину непријатеља простим фронталним
нападом, као што je радио Наполеон код Маренга,
Улма и Jene. Код Наполеона видимо тактичк» мане-
330 331

вар само у битци код Ваграма, (обилажење левог бока добу, кад су у покрет стављане малобројније војске,
Аустријанаца једном дивизијом Давуовог корпуса). може бити иоделе војске, само ако се ta подела подеси
При извршивању марш-маневара чисто бојни услови према приликама и околностима, које владају на вр-
захтевају, да ее прједини делови властите војске крећу јишту, а нарочито онда, кад емо још далеко од iie-
што прикупљеније, пошто je са уједињеном снагом пријатеља.
лакше изићи на сусрегсвима евентуалностима ратних. У Наполеоново доба чеето иута су стотине кидо-
догађаја, док међу тим чисто административни услови метара делиле поједине колоне, које су имале да избију
захтевају јачу подвојеност трупа на великој просто- на војиште; за савлађивање толиких просторија по-
рији, попгго je у таквим приликама далеко лакше некад je требало по неколико недеља, (1805. године
снабдевати војску храном и другим потребама. Према требало je шест недеља, од 24. Августа до 6. Октобра).
овоме главгш командант мора знати, да je при изво- У току тако дугог кретања прилике су се постепено
ђењу марш-маневара подела трупа на више праваца разјашњавале, па су се према томе мењали и поде1
потребна ради повољније исхраое и становања трупа, шавали према новим приликама и даљи покрети и
као год и да принцип благовременог уједињења трупа даље радње, па су се уз то појављивали за дотичног
има у овом случају апсолутни значај. У осталом сва војсковођу и' све тежи и тежи послови и напори.
екоро вештина ратовања у данашњем модерном добу Говорећи о етарању за техничку разраду и при-
и састоји се у наизменичном раздвајању и уједиња-. прему неопходно потребних средстава и за живот
вању властите војске на војишту. војске у времену маршовања и за њено пристизање
Имајући на уму начело, да je најпоузданије сред- на одређене тачке, Жомини je имао право, кад je казао:
ство, да се победи главна непријатељска снага у томе, „Сем тих чисто материјалних околности важно je
ако се створи надмоћност у уједињеним масама у ва- још и уређење маршева, које и чини виши део стра-
жном тренутку и на најважнијем месту, може се рећи, тегијског стварања. На пример, шта представљају сами
даје прерано уједињавање снаге исто тако штетно, као собом марш Наполеонов преко G. Ђернхарда у намери,
и сувипгао разбацивање војске на великој просторији. да би се бацио на комуникације Меласове, и кретање
Према свему овоме тешко je тоставити нека правила, на 1805. године преко Донауверта у позаднину Макову,
оенови којих би се у времену марш-маневровања могло или покрет његов 1806. године преке Гере у позаднину
подешавати раздвајање и уједињавање властите војске. Пруса? Шта представља марш Суваровљев, када je
Све што би се у том погледу могло рећи, то je; да треба прејездие од Турина на Требију на сусрет Магдоналду,
у подвојеним снагама маршовата, кад смо далеко од не^ или кретање руеке војске ка Тарутину а по том на
пријатеља, а у ујединеним снагама маршовати, кад смо Ерасноје, и т. д.? Све су те одважне операције чувене
близу непријатеља, и кад се сваког ШренуШка оче- не толико по њиховом техничком извршењу колико
кује судар. по.њиховом стратегијском значају.
Згомилавање војске на малој просторији изазивље ;,Ови маршеви одлично извршени послужили су
већу дубину колона, које марширају; што су колоне као средетво, да се у разноликим условима прилика
дубље, тим je кретање теже, несигурније а и за вој- и околности оживе основни принципи ратне вештине.
нике убитачније, јер „спорост и тешкоћа су каракте- Изврдзити марш-маневар значи пребацити масу
риетични знаци маршева великих војних маса". Сем;- ' своје ~B^jcie~iiä^ajB^^
тога, згомилавање војске на малу пррсторију отежава iTT^üMila~i7öT5a' ее избере та~Фач«а«-Ла "у осталом и
и размештај војске на преноћиштима и рдмориштима. та^^™био~1ла^1Шпреко 0. Бернхарда, ако не опера-
Према овоме и данас, кад се стављају у покрет цијски џравац, који je управљен на део стратегијског
велике масе војске, као год што je било и у ранијем фронта непријатељевог, а отуда и на његову одступ-
332 333

ницу ? Шта би био друго марш ка- Улму (1805. године) и оправдану Наполеонову поставку: „Делити се padu
Јени (1806. године), ако не такви исти маневри? Шта би живљењалЈ1^^мШШЈ~ж^рлМЉт1ке", (He diviser^pünr-
био друго марш Блихеров ка Ватерлоу, ако не начин vivrtTeTse reunir pour combattre), што je парафрази-
дејствовања по унутрашњим операцијским правцима? pao Молтке речима: „ ОдвоЈено маршираШи, а укупно
Као што смо то већ напомињали, у данашње време Шући ре", (Getrennt marscniren unđ iülaiinnejnriöhlagen),
на јевропским ратиштима извршиваће се прикупљање или како то исто веле Руси: „Врозв двигатвсн, а
сувремених војсака скоро на самој граници, где he ce вм^ст^ дратвсл". —
дешавати и први ратни сукоби. Под таквим условима Оад да размотримо детаљније све, што je речено '
пцтање о распарчавању снаге не подлежи дискусији о марш-маневрима напред!
и није допуштено, јер поред осталих спрема и свих
могућих других уређења ради преноеа потреба, војска Израда наређења за марш-маневре
бар у прво време неће ипак оскудевати у потребама
исхране, па чак и да не постоје железничке линије. У израђивању наређења за марш-маневре треба
Кад се једном дође до одсудних судара, и кад једна решити ова два питања;
страна одступи, те буде принуђена на одбрану услед 1. Изабрати правац кретања (операцијски пра-
преласка друге стране у одсудно наступање, онда he вац) с обзиром на циљ, који ое има да постигне;
отпочети серија оних иотих операција, које су бивале 2., Определити начџн кретања, т. ј. разрадити
у епоси Наполеоновој. — технику Иретања (марш-маневара) с обзиром на уодове
Марш-маневри немачких армија 1870.—71. године прилика и околности.
ка Шалону а за тим Седану, њихов покрет ка Паризу, 0 избору и особинама операцијског правца гово-
или кретање армије принца Фридриха Карла од Мецау фили смо раније.1 .,
долину Лоаре ка Орлеану, марш-маневар Мантајфелов ка- Техничка пак .страна марш-маневара састоји се:
Белфору и Безансону противу армије Бурбакцјеве, као и а., У одређивању дужине стратегијског фронта
сви други разнообразни покрети, који су подешавани војске, која има да се креће, (подела војске у групе,
према условима прилика и околности, извршивани су колоне. одреде), т. ј. у одређивању растојања између
по принципима, великог и чувеног војсковбђе На- појединих колона, које ce y опште према приликама
полеона. • може да допусти без ризиковања; и
Али марш-маневри могу се ionr и данас вршити- б.,.У избору врсте кретања свих колона као једне
iio пређашњем начину у самоме почетку рата, кад je целине, која највише одговара стању и приликама на
. удаљено место, које je означено за опште уједињеврв војишту.
армија, као што се то десило с руском војоком, која je Одређивање дужине стратегијског фронта еојске
била прикупљена у Кишињеву 1877. године. за марш-маневар или подела војске у марш-маневрима
Дрема свему овоме, суштина питања о извршивању зависи од многих услова, од којих су најглавнији: ••
марш-маневара у главном остала je по пређаша>ем, а., Даљина до непријатеља;
т. ј. кад смо далеко од непријатеља, онда je допу- б., Време трајања отпора —- боја, битке. коју из-
штено маршовати у колоцама -— групама" на широј државају предњи делови војске;
просторији ради угоднијег кретања и лакшег из-
државања, а'у колико се ћише приближујемо непри- в., Покретљивост војскб; •«
јатељу, у толико све вишетреба обезбеђивати лако г., Дубина. колона (војске и коморе), icoje мар-
уједињење свих или већих делова властите војске, ширају;
што се више подилази бојишту, - а то je и створило 1
Види страну 141.
334 335

д., Начин издржавања војоке, т. ј. како се војска Тако ието у непрестаном очекивању судара три
снабдева храном. .. Ш немачке армије кретале су се 1870. године од реке
Врста — форма кретања одређује се према правцу, Cape ка Мозелу (скоро 600,000 људи) на фронту од 60
којим желимо да изврдшмо удар на непријатеља, или и неколико километара.
се одређује према правцу, којим тежимо да обухва- Моравска војска јачине од 60 и неколико. хиљада
тимо непријатеља, и т. д. бораца отпочела je у рату 1876. године кретање зарад
• . . • • • - • . .

цернирања Ниша с фронта (Катун-Јанкова Клисура) од


1., Одређивање дужине ртратегијског фронта војске у- преко 80 километара, и ако je требало и морало да
марш-маневрима се рачуна, да he се тим покретом још првог дана доћи
у сукоб е непријтељем, као што се то и догодило са
(Подела војске у марш-маневрима)
онако неповољним последицама.
Наша нишавска војска јачинеод 36.500 људи у
• • , • '

Као што je речено, на одређивање стратегијског


фронта војске (на поделу воЈске) при марш-мане- првом покрету на бугарску територију заузимала je
1885. године фронт од 40^45 км. без одреда на Вла-
врима утичу: В сини,- а ово и беше узрок, те се наше дивизије са овако
а., Даљинадо непријатеља. —- Даљина до непри- широког фронта стратегијског не могаху да прикупе
јатеља у вези с временом, закоје предњи делови војске за одлучну битку на Сливници 7. Новембра. Како према
могу да издрже у борби и маневровању, одређује оно свему изгледа, у овој прилици није се водило довол>но
време, које још остаје на расположењу ради прику; рачуна о јачини непријатељевих положаја у непосре-
пљања снаге за борбу са стратегијског фронта кретања. дној близини границе и њиховој одбрани ма и с ма-
У овом случају тај фронт са познатих разлога мо'же њим деловима бугарске војске, као год што се није
да буде двапут већи, ако се лсели, да се изврши водило довољно рачуна како. о близини • сливнцчких
прикупљање ка средини, као год што морају да буду поломсаја, тако ни о томе, да je терен јако испресе-
и мања раетојања, ако прикупљање мора дач буде на цан и испреламан, што мораху да савлађују дивизије
једном крилу. десног крила.
Ш развијању војске на средњој Рајни инаМајни
Јаено je дакле, еа колико рачуна и са колико па-
на линији Страсбург .— Мајнц — Бамберг а на да-
жљивоети треба приступати решавању питања о подели
љини од непријатеља 150. километара, фронт војске
снаге на стратегијском фронту кретања приликом марш-
Наполеонове у 1805. години износио je 270 киломе-
маневара. •
тара. Подилазећи Дунаву, фронт му се скратио на 60
б.> Време трајања борбе Ередњих делоеа војске. —
км., и кад су били изгледи за судар с непријатељем,
Наполеон je признавао, да се једна дивизија може да
онда на десној обали Дунава свих 200.000 његових
-бори са надмоћнијим непријатељем у току неколиких
војника били су на фронту од 25^40 кнлометара.
чаеова; корпус пак може да се бори и да маневрује
У првобитном. развијању на даљини од 100 ки-
одупирући се непријатељу скоро један дан или 12
лометара од непријатеља 225.000 Француза 6. Окто-
часова. .
бра 1806. године били су на фронту од 80 километара,
Ове су норме доказане иу последњим ратовима,
а у очи боја 13. Октобра те године на фронту од свега
па и у већим размерама.
30 километара. . .
"Давизија ђенерала Абела Дуеј-а (Abel Douay) ja-
У кретању од Смоленска ка Москви а у сталном
чине од 5—6.000 људи борила се код Вајсенбурга 4.
очекивању сукоба Наполеон je 1812. године кретао Авгуета 1870. године противу 70.000 Немаца у току
своју војску од- 130.000 људи на фронту од 14 кило- 7 часова, и најзад je одступила спокојно.
метара.
336 337

Корпус Мак-Махонов од 40—45.000 људи борио зикује њена пропаст и потпуно уништење дошло се
до х)вих норми: >
се код Верта 6. Августа 1870. тодине целог дана, од'
јутра до мрака, са скоро 100.000 Немаца, na je најзад а., Једна дивизија може да издржи у борби. до
одступио, а непријатељ га није гонио. 7 часова; "~~~" •—-^--
Велике масе војске развијају се за борбу веома б., Један корпус може да издржи у борби 12 ча-
лагано. У рату 1870.—71: године вбћи сукоби нису сова ИЛЕС скоро цео дан;
доспевали никада до одлучних тренутака у току целог в., Једна армија може да издржи у борби два
дана, и т. д. — ""'"""
једног дана. Ако če обазремо само на бојеве 16. Ав-
густа код Марс-ла-Тура и 18. Августа код Гравелота в., ПокретљивосШ војске. — Покретљивост војске
Сен-Прива, видећемо, да су то била оамо потпуно треба разумети у стратегијском смислу, т. ј. тим име-
завршна усиљена рекогносцирања француских поло- ном треба да ее обележи способност војске за извесну
жаја; где je артилерија тек у тору 16. Августа успела> брзину кретста у масама, н. пр. кретање неколиких
да пређе на други положај, а 18. Августа извршена армија. Несумњиво je, да се мањи одреди крећу да-
je промена првог артилеријског положаја тек код С. леко брже. .
Прива, па и то je учињено благодарећи случајној сла- Наполеон je рекао једном приликом: „Ja не знам
бости корпуса Канроберовог, који je слабо бранио тај другог начина ратовања, него прелазити дневно по 40
део положаја. Jtt" : километара, бориШи се, а опеш по шом одмарати се."
, И ако ови положаји нису били ојачани фортифи- Ово као да баш неће бити тако увек!
кацијски Бог зна како, ипак су на њима вођене тако У рату Француза противу Пруса у 1806. години
дуге и упорне одбране! резултат чувених маршева био je овакав:
У америчким —• сецесионим ратовима, у годинама Ca евојим IV. корпусом Даву je y 6 маршева од
од 1860.—1865., видело се, да су напади на утврђене 7.—12. Октобра прешао 190 километара, дакле просечно
положаје скопчани с таквим тешкоћама, да се борба прелазио je дневно по 31-6 километара. Али ако то
на таквим положајима и при знатној бројној надмоћ- кретање промотримо детаљно, видећемо, да je он 8.
ности може да протегне 3—4 дана, па фтт да се не Октобра прешао 44„ а 12. Октобра 57 км., јер je било
дође до одлучних тренутака. То je искусио ђенерал неопходно, да се час пре, заузме дефиле реке Сале;
Грант 1864. године. Он je имао двапут више војеке, 13. и 14. Октобра он je превдао 68 км., подилазећи бо-
нападао je из дана у дан цо неколико пута на поло- јишту код Ауерштата, те je прелазио дакле по 34
жаје код Ченселорсвила, СпоШсилванијенКолд-Гарбора, километра дневно.
изгубио je y тим бојевима у току једног месеца дана Неј са својим VI. корпусом прешао je 80 кило-
скоро половину своје војске (58.000 војника од 120.000), метара за два дана, што износи дневно по 40 ки-
па ипак то никако није могло да изазове одоудну лометара.
битку и решење. То исто било je и с Русима око Ллевне Целокупна' војска у овом рату кретала се средњом
1877. године и с Турцима на Шуматовцу 1876. године. брзином од 24-7 километара дневно, а то je био тако
Услед трајног и све јачег усавршавања ватреног тежак марш, да je Наполеон после шесто-дневдог мар-
оружја, а уз то ,и услед усавршавања и Фортифика- шовања био принуђен, да .13. Октобра да војеци дневни
ције, изгледа, да ће будући сукоби бити још упорнији одмор, истога je писао Султу: „Принуђен сам, да се
и дуготрајнији. заусШавим, јер ми je заостало много војника у по-
Према свему овоме у одређивању времена, кеје заднини."
потребно једној јединици, да може да издржи у 6op6i Не треба заборавити, да скретања у страну ради
са надмоћнијим непријатељем, а да се при том не ри- преноћишта по кантонманима, ради прикудљања хране
СТРАТЕГИЈА 22
339

и других- потреба, нису ушли у горње бројеве, јер су јјмаршеве. Свакојако способност војске за брзе маршеве
и.' онолики маршеви сами по себи усиљели с обзиром i најбољи je доказ и њене способности за борбу, али како
на величину војске. жзгледа, та способност ујевропских војсака опада у
Проучавајући детаљно маршовање обојих страна току.векова, јер сваки доцнији рат показује и мањи
у рату 1870.-^71. године, ђенерал Ламиро излаже у број у дужини дневних маршева. Изгледа, да je овоме
свом делу „Etudes pratiqms deguerre" следеће по- узрок с једне стране повећано опште благостање и
учне бројеве за савремене војске: начин живота данашњег разнеженог нарочитр варошког
„Средње цифре брзине кретања једнаке су у три становништва а ји опадање броја еељачког света, а е
разна „периода рата а под разним приликама и окол- ''другестранекраткироковислужбеу сталном кадру. а то
ностима. , рв опет дошло услед општег повећавања војске и ка-
„Армија III. кретада се од Вајсенбурга ка Седану дрова, па наравно то све иде на штету покретљивости
од 4. Августа до 1. Септембра2 и у том времену уче- .војске. Па не само то, него узрок опадању способности
ствовала je у више битака, извршивала велика заоби- војоке у брзим и далеким маршевима биће још и у томе,
лажења, прелазећи проеечно на дан по 18—20"кило- : шта се, како изгледа, у данашње време у опште по-
метара. Ако се одбију застајкивања ради одмора, онда клања мало пажње вежбању војске у дугим марше-
je она прелазила дневна по 18*5 км., a ако се одбију пре- вима, а у том грешењу ми Срби стојимо скоро у првом
данцИј онда je прелазила дневно и више од 20 км. реду, па, како изгледа, још и не увиђамо ту своју махну.
„Армија II. кретала се од Меца до Манса од 3. И npii свој оваквој нашој формавдт пешадије, која
Новембра до 12. Јануара, издржала 8 или 9 битака се у времену мобилизације попуњава резервиетима
и око 20 бојева; кретала се средњом брзином од 15 с више него у половини, ипак je веома потребно, да се
км. дневно, или 19 км., ако се одбију дани застајкивања. наше кадровске пешадијске јединице поред осталог
"' -„Јужна армија прелазила je по 17 километара на вежбају и у дугом маршовању у вези с решењем каквог
дан од 7. Јануара до 1. Фебруара, или по 19 км., ако ;;ГТ.актичког задатка, или просто ради вежбања у дугом
се одбију дани ишчекивања и извиђан>а, којих се дана маршовању. И ако се брзо суби ово механичко вежбање,
није ни кретала главна снага". чим војник буде отпуштен из кадра, те почне да живи
Да наведемо Неколико поучних цифара из Исто- својим обичним животом, ипак he сваки онај војник
рије ратова! i: лакше подносити напоре, за које je научио према ра-
нијем искуству, да их не сматра као нешто ванредно,
него онај, који није никако ни познавао те напоре,
Врој Средња бр- Највећа бр- или их je бар слабо познавао. —
Р А. Т зина марше- зина у мар-'
маршева
ва у ки. шу у км.
г., Дубина колона,које марширају. — Велика.ду-
бина колона (дакле јаке колоне), које марширају, прави
1796. године . 201 - : 25-5 54 Еје бич за Стратегију. Велика дубина колона много
1805. „ - . ,159 ; 24-8 .48
1806. 94 •:>•:..': 24-0 52. омета брзину у спремању војске за борбу, а она у
1859. '-„ ; • 132 150 31 , исто доба отежава и снабдевање војске потребама за
.1866. (Пруси) :
459 / 22-Q 57 .
Mapnl ка f Французи 30 - 150 .57 ;. исхрану. С друге опет стране јаче коловГе сигурније
Седану l Немци- 33 21-0 57 Вр делити у маршу, без велике. бојазни да буду оде-
I лито тучене, али и у томе има граница, преко којиХ
Ове цифре показују. да je био најбољи успех. .у I се не сме да прелази. С увећавањем интервала између
оним ратовима, када je војска правила најдуже дневне колона тешко je одржавати везу између њих, а уједно
1 тада се отежава и извиђање испред фронта кретања,, 22* као
340 341

год.што и распореди за борбу не могу да буду једно- својом комором без ошезања на маршу износи дубину
времени. Тако н. rip. маршал je Неј просто дутао у од читава три дана марша,
очи битке код Ватерлоа 1815. године, не добивши ни- Наша дивизија I. позива>-1народне војске са својом
каквог наређења само за то, што je y том времену био бојном комором без отезања износи на маршу по ду-
велики интервал између колона у стратегијском фронту бини 18 километара. Целокупна комора дивизије на
Наполеонове војске, као год што je био случај и у нас "маршу износи по дубини 14 километара, а удаљење
1885. године у првом периоду рата. коморе од трупе — војске на маршу износи 3—10
Дубоке колоне у маршу не само да се споро крећу, километара. Према овоме: Дубина наше дивизије L
већ се споро развијају и за борбу. Сем тога, дубоке позива народне војске са целокупном својом комором на
се колоне тешко снабдевају и храном, јер возови за- маршу (без отезања) износи по дубини 35—42 кило-
доцњавају, те не могу на време да стигну нарочито до жШра, што чини скоро два дана марша.1
предњих делова војске. На послетку дубоке колоне Ове податке треба имати на уму приликом ра-
теже се размештају по становима, услед чега се мора /зраде техничке стране марш-маневара.
да прибегава биваковању, а ова врста становања може ' Ако се војска не може да издржава средствима оне
врло штетно да утиче на здравље војника нарочато у просторије, преко које маршује, а међу тим оскудева ма
времену непогода. |услед чега у возовима у позаднини, онда не треба
• Дубина корпуса на маршу заједно с комором, која никада упућивати једним засебним путем више од је-
му припада, у главнијих јевропских војсака износи дног корпуса, пошто позадњи возови једва могу и да
у километрима овако: стигну до својих јединица за време преданка војске.
У овом би случају возови, према напред реченом, морали
Шл изврше дуплу дужину пута за тај дан, што je
Удаљење Општа једва могуће и у најповољнијим приликама.
Дубина колоне коморе дубина
Д Р Ж А В А (У раније доба, кад није било железница, покла-
од трупе колона
Војске Комдре ^- војске њала се већа пажња исправности обичних путова, јер
Немачка 24 25 ;. 18 67 су сви војни терети преношени тим путовима. Па и
при свој исправности обичних путова дешавало се врло
Аустро-Угарска . 35 655 1 3-5 Д04 често, да су војни возови — коморе на маршу задо-
Италцја 21 . 7-6
2
7 35-6 цњавали, те je уелед тога и војска трпела оскудицу
у храни и у другим потребама. С појавом железница
Француска 31 '17 21 69 обични се путови не одржавају у исправном стању, и
Русија 20 15 20 55
ако je екоро утројен број артилерије и коморе у да-
нашњих војсака, чија се огромна артилерија и комора
морају да крећу и по обичним путовима, усецајући и
Према овоме, дубина једног корпуса на маршу са кварећи пут евојим узаним шинама на точковима. У
својом бојном комором без отезања изноеи читав дан раније доба, кад није било железница, кад се обраћала
марша, а толика je иста дубина и целокупне коморе већа пажња на исправност путова, и кад су у опште
једног корпуса; удаљење коморе од трупе ~ војске биле мање војске G мањим бројем артилерије и ко-
на маршу (сем Аустро-Угарске и Италије) изноеи та-
кође читав дан марша. Дакле корпус са целокупном 1
Овде није урачуната преходница, која кад се развије у маршу, из-
г
[оси у дубцну до 10 км. Њено удаљење од чела главиине војске износи
1 км., а то je = 12 км., што значи, да наша дивиз1ца I. позива народне
Ако сва комора не буде уз корпус, онда je дубина-мања. в
ојске са осигурањем чини дубину од 47—54 км.
2
Овде опет није потпуна комора.
342' 343

море, врло се често злопатило услед задоцњавања би се налазила на 1 км. испред фронта кретања. А
коморе. Па кад je то тако било онда, ja како ли jie ако би се овај исти број корпуса жретао по пет разних
л
то све бити на војиштима балканских држава, које у путова, и ако би корпуси били увекиа једној .и истој
-
опште мало пажње поклањају исправноети обичцих виоини, онда би се та армија могла да-прикуди на
својих путова!) тој тачци за једап дан. Армија, чији'би се корпуси
Све ово наводи на мисао, да je у данашње. доба кретали . разним путовима, па макар фронт њиховог
на. маршу. немогућа примена — употреба армиј еких кретања износио и преко 70 километара, ипак би ее
преходница, као год што je и немогуће кретати једним брже. прикупила за борбу на извееној тачци свога
путем по два или више корпуса. Јер, ако једним путем фронта, него кад би се корпуси кретали једшш путем.
марпшрају два корпуса с трупном комором у зачељу, Кретање по разним путовима удобније je и брже, боље
онда развијање на челу предњег корпуса, који би се се очува снага војске, па.је услед тога брља и угоднија
у таком случају зауставио, једва семоже да изврши за и примена исхране војске џомоћу средетава у месту,
12 часова, (40 Ј Ш . марша), а бозови им могу да сти- -вДа би се армија могла да прикупи за два дана
гну тек сутра-дан дубоко у ноћ. Ако би требало такве на ма којој тачци свога фронта кретањај тај фронт не
маршеве вршити неколико дана једно за другим, онда ^сме да прелави ширину од 35—45 километара, нити^
војсци не би могли да етижу возови. — смеју да.се крећу по једном путу више од два иор-
, \ Пример.- -— У рату 1870. године Молтке je кренуо пуса. У томе случају таква армија прикупила би се
четкри корпуса путем С. Аводд •—Фолкемон ^— Лу- у овој центар заједан дан, не рачунајући у то време
вињи. — Цонт-а-Муеон, и 14. Августа на том путу нала- и онај дан* кад се буде^ евршавао марш.,
зили су се: ' „Ако би наступила потреба, да се армија прикупи
X. корпус у Понт-а-Мусону; штлУпре, онда се морају да умање како ширина фронта
III. „ •'.„ Пањи и Буши; . тако и дубина колона, не прибегавајући услед тога ла-
IX. „ '„ Лупи-и Беши; бору нарочитих угодних путова. Армија не сме много
II.. .'.•.,, „ Фодкемону и С. Аволду. да рачуна на употребу месних средстава ни у храни
Дубина ове колоне на маршу износила je 'преко џи у становима, већ се мора много више да ослања
60 километара. То je био. узрок, те су у битци'код на своје возове у позаднини.
Марс-ла-Тура учествовали 16. Августа само X,, II. и „У колико су год на већој даљини испред фронта
мањи део IX. корцуса, (и.то у сами мрак), а Ц. корпус извиђачка одељења, и оделења, која обезбеђују маршо-
налазио се на десној обали Мозела читав дан марша вање трупа у позаднини, и у колико je год ширрг фронт
од Понт-а-Муеона; 17. Августа он je пришао мало •извиђања и обезбеђивања, у толико може да-буде и
ближе, и тек, 18. Августа у 7 часова по полне чело шири фронт кретања армије." ;
корпуса стиже код Гравелота. : Имајући посла са енергичним и обазривим непри- '.
Да je Базен боље оценио ситуацију, па Немце јатељем, и ако желида дејствује на војиштусигурно,
армијски командант мора даподешава поделу властите
напао 17. Августа изјутра, потукао би половину не-
снаге на маршу према даљини и ширици фронта, који
мачке армије пре, него што би_друга половина и сти- можеда расветљава и извиђа његбва властита коњица.
гла на- бојиште. . У овоме-случају армијски командант треба да води ра-
Говорећи о. кретању армије од 5 köpnyca, y чији чуна ж о оном времену, за које предњи делови армије
састав улазе и 3 коњичке дивизије, Вилов вели овако: (преходнице) могу да издрже у борби с непријатољем,
„Ако би се армија од 5 корпуса са још три о чему je било говора раније, којом емо приликом ви-
коњичке дивизије кретала ло једном путу, онаг.би се дели, да му то време није бат за одбацивање при ,
једва могла да прикуџи за 5—6 дана,. на тачци, која
344 345

прорачунима у одређивању ширине фронта војске у свакој колони пажљиво одређивао реквизиционе реоне.
марш-маневрима. — Наређујућипокрет војске иреко Рајне, Наполеон je н. пр.
Подилазећи бојишту и скраћујући дубину колона 21. Септембра 1805. године строгч! одредио реквизи-
не треба много тледати на каквоћу путова, већ треба ционе зоне следећим речима у писму упућеном Мирату:
поједине делове врјске упућивати и преко поља, њива „Ђенерал Лан вршиће реквизицију деено од ве-
1
и т. R., имајући на уму, да у овоме случају сем опталог ликог пута из Дурлаха за Штутгарт; маршал Неј
брзина игра важну улогу. У овом случају (у случају снабдеваће се средствима лево од f ог пута, а до пута,
скраћивања колона приликом подилажења бојишту) до коме се креће маршал Султ; Султ пак снабдеваће
с деобом.колона не треба ниже силазити од бригада; се средствима предела лево од свог правца кретања.и
тако исто у том случају не треба цепати артилерију, Ово кретање отпочето je са етратегијског фронта
већ њу требауцућивати најповољнијим путовима, при- од 270 километара, (Страсбург—Бамберг). У колико су
давајући од њеизвестан мањидео оделитим бригадама. се Французи све више приближивали нецријатељу, и
У културним крајевима Јевропе могућа je подела пошто су прешли преко Дунава, у толико ее фронт скра-
колона у извршивању марш-маневара, јер свуда има ћивао и војска се прикупљала, те je на један марш од
добрих путова. Дунава 6. Октобра износио стратегијски фронт кретања
Ђенерал Левал тврди, да се на источној граници свега 60 километара, при прелазу преко Дунава 40, а кад
Француске а на фронту од 125—130 километара може су Французи прешли на десну обалу Дунава, тај јефронт
данађе 23 добра пута, који су скоро паралелни, и који чинио свега 25—40 километара. При оваким условима
воде граници Немачке са интервалима од 6-20 кило- друкчије се није ни могло извести снабдевање војске
метара. потребама, осем да се то чинило из возова из позаднине.
Наполеон je истина у више прилика упућивао Кад je Наполеон отпочео да блокира војску Макову у
неколико корпуса истим путем, али je он то чинио Улму, онда му се војска снабдевала из двадесето-
само у изузетним случајима, подешавајући овоје радње дневног резервног оброка, који je ношен за војском.
према општем стању и приликама на војишту, о чему Жомини je рекао: „Да je случајно било мало ове резер-
he бити говора доцније. — вне хране, ова би се операција могла da сврши недаћом".
. д., Начин издржавања војске. — Начини, како се У рату 1870.—71. године Немци еу по кадшто
издржава војска, понекад могу у ратно доба да иза- упућивали по неколико корпуса једним путем, па су
зову'поделу — растурање војске. Ако je непријатељ услед тога имали грдну муку и праву беду у погледу
далеко, и ако je богат предео, кроз који маршује војска, исхране војника.
онда- je могуће и брже кретање, а војска може да се 0 обзиром на велике масе војсака великих држава
издржава и средствњма места, кроз која она пролази. у данашње време стратегијски развој вршиће се на
Тако je радио Наполеон у ратовима 1805., 1806. и самој граници у потпуној прикупљености, јер he ce
1809. године у кретању преко Баварске и долином ратна дејетва отпочињати скоро на крајњим стани-
Мајне. У источној Пруској, Пољекој и у Русији 1807. цама железничких путова, по којима су превожене
и 1812. године сматрао je као неопходно потребно, да војоке. Под оваким околностима снабдевање војске
организује енабдевање војске посредством покретних храном и свима осталим неопходним потребама изво-
магацина ради допуне, а то je оцет изазивало зау- диће се. помоћу железничких. путова и војних возова.
стављање војске, па понекад сметало и извесним пре- После одлучних сударајавл.аће се интересантне појаве:
дузећима. 1
Снабдевајући војску средствима места, где je до- Прешавши Рајну 1?од Келна ђенерал Лан се кренуо преко Рациата
на пут из Дурлаха за Штутгарт, куда се кретао и маршал Неј. Од Луд-
ходио, Наполеов: je растурао војску, али je при том виксбурга Лан ce кретао лево од Неја. '-'-*
346 347

Онај који наступа, мора се кретати више-мање прп- 1., Ширима фронта војске у бојном иоретку,. —
купљено по опустошеном пределу, поднхтећи све не- Уз примену принципа дубоке Тактике и бројног по-
повољности снабдевања војске средством возова из већавања војсака увећава се игуетина бо|чих поредака.
•позаднине, (нарочито коњица), а уз то. не може се по Лојд рачуна густину бојног поретка око 5 војника
једном путу кретати вицге од једног корпуса; а онај на један корак дужине фронта. Фридрих Велики метао
пак,. који одступа, далекоje у повољнијим приликама je око 7 војника на толику дуживу фронта. На крају
у погледу снабдевања војске, јер може да упути своје XVIII. века овај je број пао на 1—3-5 војникана'1
возове далеко у позаднину, а војску да издржава из корак фронта. У битци код Аустерлица износио je 3-5;
етапних магацина, који су биди установљени или пре у 1806. години код Ј е н е — 5 војника; у 1809. години
тога, или и-х je лако установити привремена у до- код Ваграма — 7 војника на 1 корак фронта; 1859.
тичнвм приликама, године у битци кодСолферина — 6 војника; 1862. го-
;>., Изгледа да онај, који одступа, ако je добро уре- дине 'У Америциу битци код Фредериксбурга код
дио позаднину, може да држи прикупл>еније евоју Јужњака — 11, а код Северњака — 8 војника на 1
снагу, него онај који наступа, пошто он може да упу- :корак фронта; 1866. године у битци код Кенигреца
ћује једним путем по два а у крајњем случају и по код Пруса —- скоро 7, а код Аустријанаца— 8; 1870.
три корпуса без возова, а нападач.не може у том слу--' године код Немаца у-битци код Верта -- 10, код
чају да упути више од једног корпуса једним путем. Гравелота —- скоро 8,- и код Ле-Мана 4 војника на 1
корак бојног поретка. , •
Вероватно je, да he ce и данашњим великим вој- У данашње време већина војних писаца намењују
екама, којеброје на милијуне, повратити покретљивост; на-сва1?и километар-ббјног фронта по 10.000 војника,
ранијег времена, уз-приггомоћ многих железница и што износи 100.000 војника на 10 километара бојног
других уеавршених средстава за пренос терета. Ако фронта.
пак.остане, да се и ове велике војске снабдевају :из Подешавајући у опште своје радње-према прили-
покретних" магацина у оскудици железничких пруга, кама и околностима, које су од утицаја на војишту,
онда оне у погледу своје покретљивости неће бити горња норма може се сматрати као потпуно оправдана
ништа боље од војсака из доба Лудвика XVI. и Фри-- и умесна, према којој се и подешава ширина страте-
дриха Великог, с том разликом, ^пто се у оно- вр.еме гијског фронта војске прилвком марш-маневара;
много дангубило око превлачења и подизања пекар- 27, Ширина фронта.реквизиционе зоне. — Ако се
ница (пето-маршеви систем), а данас се место тога једним путем креће једна колона, онда цела оближња
дангуби око оправљања железничких пруга, око. ства- простррија и с" једне и с друге етране пута у смислу
рања нових комуникација. и т. д., као год и око уре- реквизиције припада тој колони. Ако се истим путем
ђивања веома. сложене системе возова у позаднини крећу две крлоне, онда, по Наполеону, једна страна
војске. . ' , пута припада једној, а друга другој колони; Ако се
. Подела војеке iio фронту за време марш-маневара кретање врши по неколиким паралелним путовима,
или опредељивање размере стратегијског фронта. војске онда свакој .колони припада по полевина интервала
на марту мора се још подешавати; ' . до суседне колоне. На т^ај начин ширина фронта ре-
1;, Према ширини фронта бојног поретка војске, квизидионе зоне одређује се збиром два полу-интервала"
која секреће, и - ; •__ ' ... с обе, стране пута, којим се крфу колрне.
2,, Према размери реквизиционе зоне зарад издр- Из овога излази, да дотични ттаб мора тачно да
жавања те исте Јвојске средствима меета, кроз која определи границе >реквизиционих просторија било при-
војска цролази. \- родним каквим границама или означењем лојединих
348
349
насељених места, у којима ће који део војске вршити
фуражовање или прикупљање хране. Ca усавршавањем културе у опште у данашње
Ђенерал Левал вели, да je у пређашња времена су време далеко повољније околности у погледу ис-
вршена реквизиција без икаквог реда, да војсковође хране војске средствима места. Ако су n{Kf рачунали,
онда нису умели процењивати величину фронта рекви- да се 3.500—5.000 војника могу да исхране с просто-
зиционе зоне са средствима, која се налазе на њој, да рије од 1 километра фронта реквизиционе зоне, при
су узимали мнбго, а мало.се користили. средњој родности данас можемо горњу норму слободно
да удвојимо. Рачунајући 70 становника на 1 квадрат-
• »У 'тој епоси опредељивали су у покрајинама обично
ном километру и зону од 1 километра по фронту а
врло мала средства; нису рачунали на позаднину; сма-
20 у дубину, на њој може да се издржава 1.50.0 ста-
трали су за веома потребно, да се заузимају велике
новника. Даље рачунајући, да се од сваке душе или
просторије, те да би осигурали издржавање; трудили
становника на тој просторији може без претеривања
су се, да имају што ширу реквизициону зону."
да узме на дан по 7—8 порција хране, онда излази,
Тим поводом ђенерал Левал наводи следеће примере: да на просторији од 1 км. фронта реквизиционе зоне
можемо да издржимо 10.500 војника.
Фронт Број вој-
Дакле, ако одредимо реквизициону зону једнога
B Р Е М Е Г Д Е • ,
Број марша у ника на корпуса на маршу од 7 километара по фронту, то на
војске киломе- 1 км.- њој у јевропским пределима средњв културе можемо
трима фронта
да нађемо хране за два дана.
7. Октобра 1805. год. На Дунаву 200.000 52 3850 Према овоме, кад војска маршује, и кад се хоће
да распорвди по становима ради преноћишта, она може
31. Октобра 1805. год. Покрет ка Вечу 164.000 51 3200 да се исхрани средствима места на даљини од пута
којим маршује не већој од 7 километара, а да се не
12. Октобра 1806. год. Покрет ка Јени 160.000 32, 5200
мора прикупљати ради преноћишта ка челу својих
предњих делова.
1812. год. Покрет ка К»е- 350.000 190 1850 Нема сумње, да je бољи и сигурнији мешовити
мену
еистем снабдевања војске, т. ј. кад се војска издржава
1813. год.
Покрет ка Дре- 140.000 39 3600 и средством реквизиције и средством хране у својим
зди, (Наполеон)
возовима. Возови треба да буду извором хране за вој-
24. Фебруара 1814. год.
Покрет ка Тро-
јасу
60.000 17 3500 рку при додиру с непријатељем или и иначе у не-
годним другим приликама. Железнички путови (2—3
15. Јуна 1815. год. Упад у Белгију 121.000 19 6400 ојничка воза дневно довољно je за једну војску од
00.000), а тако исто и водени путови, могу да се
Три пруске арми-
1. Јула 1866. год. је у Ческој 247:000 44-5 3500 рло корисно употребе за снабдевање војске храном
III. и маска арми- другим потребама.
25. Августа 1870. год. ја у кретањима 240.000 79 • 3490 На осцови свега напред реченог излази ово: При
ка* Седану
аршовању војске преко просторије, на којој 10.000
4. Јануара 1871. год.
Покрет Немаца 90.000 48- 1873 ојника долази на 1 километар стратегијског фронта,
ка Ле-Ману.
отпуно могу да се осигурају за ту војску како бојни'
ако и административни услови. Ово с друге етране
начи, да и даљина између путова, по кејима ее крећу
ЗбО 351

поједини корпуси приликом марш-маневара,; не треба у своје време упутити корпусе конвергентним правцем
да' буде већа од 7 километара. - у току даљег маршовања;
У оеталом, ropi^e норме имај-у свог значаја само 2., Кретање армије у обпику звезде (en astre) или
ако се ратна дејства изводе у прсделима, који су по у облику велике армијске каре. — Овај вид кретања упо-
култури и. насељености приближни ЈевроПи, а погла- . требљава се, кад смо близу непријатеља, и кад наме-
вито приближни култури и насељености зацадне Је- равамо да извршимо напад.на центар (стратегијоки
вропе. Но горња норма имаће слабу примену ,на азиј- пролом) ;нецријатељевог распореда, тукући затим.де-
оким и војиШтима Балканоког Полуоотрва, у чијим je лимично раздвојене делове непријатељеве војске;
дределима и слаба култураи сдаба насељацост. , 3., Кретање армије у виду правог угпа или у облику
савијеног лакша, (en equerre). — Овај вид кретања упо-
требљава се онда, кад намеравамо да извршимо čmpa-
2., Врста (облик) марш-маневара
тегијски крилни 'напад или сШраШегијско обухватање;
(Облици стратегијских офанзивних дејстава)
4., Ексцентрично кретање.једновремено противу не-
Врста или облик марш-маневара, т. ј. распоред •коликих предмета дејства.
корпуса једне армије у времену • кретања завиеи_ пот- Применуове четири врсте кретања налазимо у
пуно од прилика и околности на дотичном војишту, Наполеона, а примењивали су све те врете кретања
под којима ее врши кретање, као год што та врста и Немци у рату 1870.—71. године, Који еу до сада
кретања зависи и од најближег циља,"који има да се најбоље разумели Наполеона. .
постигне. Сем тога, аблик марш-маневара зависи још и Да размотримо детаљније ова четири ова виДа
од положаја и облика олерацијске основице," од избора кретања!
операцијских праваца за наступање или ,одетуд%н>е, 1., Кретање армије у одепитим корпусима по пара-
од избора опште-заједничке тачке за уједињавање своје лепним путовима парапепно кретање,— Кретање
снаге за напад свих колона једновремено, и т. д. t армије у оделитим корпусима по упоредним — па-.
Немогуће je изређати све облике кретања (марш- ралелним путовима доста ]џ угодно с многих гле-'
маневара), јер их има многа и веома различитих, али дишта. Прикупљање снаге (корпуса) ка- једној од
шучавајући чувене ратове Наполеонове и Молткеове тачака испред стратегијскбг фронта најлакше je из-
дошло се у том погледу до ове четири типичне врсте вршити у току кретања према средњем корпуеу, (при-
—-- облика кретања на војиштима. :купљ"ање ка средини). Овај вид кретања употребљава.
1., Кретање армије у засебним корпусима на упо- _се, кад смо још далеко од непријатеља, и кад наме-
редним путовима са извесним интервалима — паралелцо равамо да извршимо сшрашегијски фронтални наџад.
кретање — стим, да чела свих корпуса једновремено Овај je вид удобан и за кретање а k- за издржавање
избијају на исти фронт. — Овакав вид кретан>а (маршу трупа, нарочито ако у позаднини војске има довољно
раздвојенЈш корпуеима) не одсовара принципу једно- железничких пруга, или иначе угодних комуникација.
временбг развоја своје снаге за обухватање неприја- При употреби авог вида'марш-маневара врло je
теља на бојишту. Овај вид кретања употребљава се онда, тец1ко извршити промену" фронта, јер за ту промену
кад смо уверени, да ћемо победити. Маршујући под •треба дцста времена а и-угодних комунтсација, које
- повољнијим условима зџ кретање, а уверена у своју би пресецале "дотадатњи правац кретања, услед чега
надмоћност, дотична армија иДе право напред, те на- се овај вид марш-маневара и употребљује на војиштима
пада, непријатеља, где га нађе. У колико ее извиђањем самолгад, смо још далеко од непријатеља, или кад je
добије вишеподатака о непријатељу, у толико je лакше непријатељ у опште тако олаб, да he брзб напустити
352
353
своје положаје. Код оваког стратегијског облика кре- 25. Септембра па до 2; Децембра ова je војска пре-
тања морамо се одрећи свих оних вештачких сред- I јурила 1.000 километара, натерала je аустријску војску
става, која препоручује вештина ратовања, дабисеса под Маком да капитулира код. Улма, а руску војску
надмоћном снагом постигао што већи успех. Ако бисмо
потукла код Аустерлица. Наполеонова војска састрјала
хтели, да се користимо надмоћношћу своје снаге у циљу
се из гарде, шест корпуса и коњичке резерве Мира-
повећавања резултата, онда морамо радити енергично, а
нарочито онда, кад послб првих победа гонимо непри- тове. За овом војском кретао се резервни корпус Оже-
јатеља. Бокови и у опште позаднина непријатељеве ров, а уз то су ову војску увећали још и савезници:
војске не могу бити угрожени овим обликом кретања Ваварци, ВирШембаржани и Баденци = 219.000 људи.
и нацадања. Исто тако исћључено je и изненађење, јер Од 250.000 војника, с којима je располагао Напо-
се маршује оним правцем, на којем се непријатељ нада, а леон, он je избацио на главно дунавско војиште 200.000,.
у осталомнепријатеља можемо изненадити само брзином а на друго-степено италијанско војиште само 50.000,
рада. Не сматрајући овај облик кретања као прост и ; не гледајући на то, што еу Ауотријанци тамо истурили
невешт маневар, најбоље ћемо учинити, ако у томе 'своју најбољу војску од 150.000 под командом ерц-
фронтални напад не комбинујемо ни с каквим спо- ; херцога Карла једног од најдаровитијих аустријских
редним предузећима, већ ако уједињени извршимо брз ;". крманданата у то доба.
фронтални напад. Прости облици дејства олакшавају Наполеон je био наумио, да развије војску на
командовање и умањују опасност од забуна, неспора- • средњој Рајни и Мајни, на фронту Страсбург—Мајнц
зума и погрешака. —Вирцбург, па да се отуда крене у долину Дунава
Оваква кретања примењивана су у почетку рата ' противу деоног бока аустријске војске, у намери, да
1805. године: Улмски марш-маневар, као год и у рату je одсече од њених комуникација с Вечом. Правац
1870.—71. године, кретање немачких армија од Се- удара означен je распоредом корпуса Бернадотовог и
дана ка Паризу и кретање армије принца Фридриха ^\4армоновог, који су избили у долину Мајне са ое-
Карла од Меца ка Орлеану. ^ верне стране.
1

Ево тих примера! Пред почетак марш-маневара *били су изаслати


1., Улмски марш-маневар" 1805. године. ~ По •ради извиђања месних елемената (путова, река, газова,
својим резултатима ово je један од врло чувених ра- шума, положаја и т. д.) Мират, Бертран и Савари, који
дова Наполеонових на дунавском војишту. | с у имали у задатку, да проуче поглавито путове, који
Војска je Наполеонова била одличног састава у fccy водили с фронта стратегијског развоја у долину
овом рату, извежбана, опијена елавом ранијих уепеха Дунава.
и готова, да се надражи и одушеви на сваки јуначки
позив својих одличних ђенерала. На челу војске дакле 'l Наполеонова војска била je овако формирана: Гарда (Бесијер) =
стојали су млади и способни ђенерали,1 а целу војску — 6.000; I. корпус (Вернадот) = 18.000 (пешадијске дивизије Друе и Риво
I и коњичка дивизија Келерман); II. корпус (Мармон) = 21.000 (пешадијске
оредводио je женијални и већ прослављени тридесето- I дивизије Буде, Грушн, Димансо и коњичка- дивизија Лакоста); III. корпуо
годишњи војсковођа Наполеон. Овде су дакле били f (Даву) = 27.000 људи (пешадијске дивизије Бисон, Фријан и Гиден и ко-
еви уелови најповољнији, да војска може крунисати гњичка дивизија Вијалан); IV. корпус (Султ) = 41.000 (пешадијске дивизије
•успешно целокупни рад свој. И -доиста, у времену од 'C. Илер, Вандам, Легран, Сише и кон^ичка дивизија Маргарон); V. корпус
1 (Лан) = 18.000 људи (пешадијске дивизије Удино, Казан и коњичка диви-
1 зија Трајлхар); VI. корпус (Неј) = 24.000 (пешадијске дивизије Дипон,
Између 7 корпусних команданата оамо су двојица били старији
од 40 година, а то еу били ' Ошсеро и БернадоШ, а Uej, Султ и Лан Ј.Луазон, Малер и коњичка дивизија Тили); резервна коњица Миратова ==
били су вршњаци Напрлеонови са по 36 година живота. Даву je имао .= 22.000 (кнрасирске дивизије Нансути, Опуљ; драгуноке дивизије Клајн,
35, а Мармон 31 годину. Већина дивизијских команданата били су у гвојих Валтер, Бомон и Вурсе и пешачки драгуни Бараг д' Иље); VII. корпус (Ожеро)
30—40 година, асамо je Опуљ био у 50. години. = 14.000 (пешадијске дивизије Дежарден . и М. Мате); баварски корпус
\_ (Деруе) = 20.000; Виртембержани (Зегер) = 5.000; Вадеици-{Харо)23
СТРАТЕГИЈА = 3.000,
B r свега * = 219.000 бораца.
354 355

Крајем Августа отпочео je покрет из Булоња у примљен je извештај Миратов од 15. Септембра, да
долину Рајне и Мајне и то у иајвећој тајности. Но- се непријатељ приближује ка Улму. Тада Наполеон у не-
винарима je било забрањено, да ма што пишу о кре- колико измени покрет корпуеа, упутивши их више у
тању војске. Наполеон je демонстративно остао у Бу- лево, скраћујући им тиме међусобне путне интервале.
лоњу све до 5. Септембра, а за то време команду над Тек овим јасно je испољена намера Наполеонова, да
војеком предао je Мирату, а међу тим он je з'а све обиђе бок Аустријанаца, а пошто je непријатељ већ
време пажљиво пратио прикупљање и кретање аустриј- близу, предузете су све могуће мере ради обезбеђења
ске војске. . брзог прикупљања целе војске ка бојишту.
Септембра 10. добио je од Мирата из Страсбурга Ево једне белешке, коју je Наполеон у времену
извештај о аустријској војсци, Да еу 60.000 у Велсу, од 22.^24. Сеитембра припремио сам за се, а у којој
10—12.000 у Браунау-у, око 15.000 на обали. Конетан- се огледа јасно план Наполеонов!
ског (Боденског) Језера, да Аустријанци у Браунау-у
спремају логор с великим магацинима за 30.000 људи,
и најзад да je 80.000 руеких војника прикупљено на 28. Септем-
КОРПУСИ 6. Октобра '9. Октобра
граници Галиције. бра 16. Октобра
Септембра 13. Наполеон je писао свом брату Јев-
ђенију: „Говори се, да je 10.000 Аустријанаца прешло .Бернадот Вирцбург Ашбах Ниренберг . Регенсбург
преко Ина/ а већ 17. Септембра он je довршио ко- Мармон п »
начни распоред војске за прелазак преко Рајне и за кре- Даву Манхајм Мергенхајм Ансбах Дитфурт
тање у долину Дунава.
G погледом на те распореде рајнска група (III. Неј Зелц (Seltz) Крајлсхајм Вајсенбург Инголштат
IV. V. и VI. корпус) требала je 26. Септембра да пређе Лан Страсбург Гминд
Нордлинген Најбург
(Gmünd)
Рајну између Манхајма и Кела на фронту од 110 ки- Султ Ландау Ален Донауверт ' Најбург
лометара. У томе правцу упућена je и резервна ко-
њица још 25: Септембра. Она će требала да крене у Из овога се види, да je Наполеон намеравао, да
дефиле Шварцвалда, не толико ради обезбеђивања учини велико заобилажење до Регенсбурга, е том прет-
преласка војске преко Рајне, колико ради тога, да збуни поставком, да ако Аустријанци увиде свој опасни по-
непријатеља односно оиштег правца кретања францу- ложај, па почну да одступају, да буДе могуће поду-
ске војске, која je требала да обиђе Шварцвалд са хватити их с бока, па их одвојити од одступнице.
северне стране, и да 9. Октобра буде на линији Вај- Иетина у том очекивању Наполеон није ни слао ту за-
сенбург—Нордлинген—Ален—Улм с резервом (гарда, повест, али кад се већ уверио посигурно о мировању
резервна коњица и већи део артилеријског парка) у непријатеља, онда je поручио Бертију 28. Септембра,
Гминду, (сл. 49.). да нареди корпусним командантима, да 8. Октобра буду:
Ово још не беше коначна заповест обилазног кре-
тања ради нападања на комуникације Макове; то беше Даву у Најбургу; Султ у Донауверту; Лан у Не-
више заповест унапред зарад прикупљања армије. На- ресхајму; Неј (7. Октобра) у Хајденхајму; резервна
коњица у Донауверту; Бернадот у Ајхштету, (одатле
полеон још не знађаше, зашто се Аустријанци тако Да дејствује у правцу на Инголштат); Мармон десно
смело експонирају у покретима, не сачекавши руску од њега у правцу на Насенфелс.
војску.
Септембра 18. добијено je извешће телеграфским Видевши велику распарчаност Аустријанаца, о
путем, да су Аустријанци прешли Лех; 20. Септембра којој je Наполеон имао потпуног извештаја, он убрзакре-
23*
356 357

тање своје војске, и у томе му се скраћивао страте- бургу, а Даву прешавши у Најбург креташе се
гијски фронт, у колико се више приближивао непри- на Ајхах.
јатељу, темујевеличина.његовог стратегијског фронта . Мак je мислио, да прикупи војску у Гинцбургу
бивала следећа: 8. Октобра, па ту и да пређе на леву обалу Дунава,
Септембра 25. и 26. на линији Страсбург—Дур- али Неј беше већ овладао гинцбуршким мостом; те Мак
лах—Шпајер—Манхајм—Вирцбург = 231 км.; џО. Октобра изјутра одступи ка Улму. —
Октобра 3. на линији Штутгарт—Хал—Ингедфин- Наполеон je 10. Октобра претпостављао могућност
ген—Анпшах—Ниренберг = 144 км.; кретања руске војеке у помоћ Маку, али je уз то на-
Октобра 6. на линији Нересхајм—НордлиНген— "меравао, да сам оде у Минхен, и да подели евоју снагу,
Етинген—Вајсенбург = 48 км.; назначивши Давуа, Бернадота и Мармона за дејство
Октобра 7. на Дунаву Минстер—Донауверт—Нај- противу Руса, а Неја, Лана и коњичку резерву под
бург—Инголштат = 5*2 км. , командом Миратовом противу Макове војске, а Султ да
Октобра 6. Аустријанци су имали у околини Улма остане у Аугсбургу као резерва. Дошавши у Аугсбург
на фронту од Гинцбурга до Илерајхена корпусе Ришов у 9 сахати увече, Наполеон сазнаде из извештаја, да
и Шварценбергов ==== 31.500 људи; Кинмајеров у Нај- Аустријанци не намеравају одлазити из Улма, а Руси
бургу са 6.000,, Јелачићев у Форалбергу, који с© кретао не намеравају да наступају, те Наполеон услед тога
у Биберах, са' 14.000 људи, а из Тирола и позаднине предузе коначно решење у ©воме, да Бернадот и
придолазила су појачања око. 18.000 људи. Даву мотре на Русе, а све остало да се крене ка Улму,
Октобра 6. увече беху стигли: старајући се при томе, да се препречи Маку одступање
у Тирол. То je било у дужности Султа упућеног већ ка
Бернадот и Баварци у Вајсенбург; Ландсбергу, а Мармон се беше већ примакао Аугсбургу.
Мармон у Васертрудинген; Октобра 11. догоди се изненадни бој код Албек —
Даву у Етинген; Хаслаха, у коме дивизија Дипонова, која беше једина
Султ у Нордлинген. на левој обали Дунава, одважно нападе војску Макову,
Преходница Султова-под комацдом Вандамовом која беше изишла из Улма, те je тиме доведе у за-
6eniQ овладаЛа минстерским мосшом. За овима нала- буну односно могућности пробијања у Ческу.
жаху се: Октобра 12. у 10 x h сахати увече Наполеон оде
Лан у Нересхајму; Бесијер у Алену; Неј у Хај- из Аугсбурга, пошто je ту примио извешће од Мирата,
денхајму, прикривајући операцијски правац од стране да су Аустријанци још у Улму, и наредио и.Султу, да
Улма; Мират с дивизијама Валтера, Клајна и Бомона се и он крене с војском ка Улму.
кретао се Дунаву; Бараг д' Иље и Бурсије чували оу Октобра 13. Мак се кренуо левом обалом Дунава
- десни бок у Хајолингену; Опуљ за Бесијером и Нан- на Хајденхајм, овладао елхинаенским мостом, а поло-
сути за Султом образовали су заштитницу. вину своје енаге задржао je у Улму. Мак je бие начуо,
У очекивању судара извршено je још јаче при- да се Наполеон тобож жури, да француска војска ско-
купљање како по фронту тако и по дубини. Наполеон рим одступи.
je одјахао у центар у Нордлинген. Октобра 14. Неј je заузео еслингенски мост, а На-
Октобра 7. Мират je прешао Дунав код-варо- полеон je отипзао у Елхинген и наредио Лану, Беси-
шице Рајна, и овладао прелазима преко Леха. јеру и већем делу резервне коњице, да се до зоре тога
Октобра 8. потукоше Мират и Лан аустријску дана примакну Елхингену ближе. Претпостављало се,
преходницу код Вертингена, а Бернадот отпоче пре- да fee главни напад на Улм бити 15. Октобра с леве
лазак код Инголштата; Султ се приближаваше Аугс- обале Дунава. Мармон с двема коњичким дивизијама
358 359

требао je да задржава непријатеља на десној обали Друга половина овог похода изведена je још брже:
Дунава. Растојање Улм — Минхен — Беч = 500 км. пређено
Октобра 15. Неј заузе михелсбергске висове, али je за 27 дана о просечном брзином од 18 x h км. на
не могаде насилно да уђе у Улм, пошто се ту нала- дан, а из Беча преко Знајма у Брин = 150 км. дошло
жаше још 27.000 људи. се за 6 дана, што одговара средњој брзини од 25
км. на дан.
Октобра 16. би предузето бомбардовање Улма за
време од једног часа, и одмах после тога отпочеше Извидничка служба била je у дужности резервне
преговори о предаји Макове војске. коњице Миратове, који беше подчињен непосредно На-
полеону. Корпусна коњица извиђала je испред фронта
Октобра 20. у 3 часа по подне аустријска војска својих корпуса. У ттабу Миратовом налазио се по
постаје ратним заробљеником Француза, и т. д. — један официр еа ордонансима од сваког корпуса, који
Овај рат, који je поражавајући по последицама, су својим командантима односили све важније вести
врло je поучан с многих гледишта: Ш непријатељу.
Војска Наполеонова у овоме рату била je y по- У погледу безбедносШи марш-маневара Наполеон
четку развијена на средњој Рајни и на Мајни на фронту je изашиљао читав ред бочних закриља. Бочно закриље
од преко 200 кидометара у виду великог полу-круга; у почетку je вршио Неј са својим корпусом и дивизијом
она je наступала концентрички ка Дунаву, и то у по- Бурсе, а по прелазу преко Дунава, који остаде у по-
четку са 7 а по том са 5 колона, чија су чела увек заднини француске војске, те јој прееецао комуника-
била на истој висини. Идеја тог марш-маневра беше, цијску линију, изаслата су два бочна закриља, и то
да се већ развијена војска крене унапред са задатком, једно на леву обалу Дунава, (корпус Нејов, две дра-
.да обиђе десни бок Аустријанаца. Кријући до после- гунске дивизије и пешадијска дивизија Газанова), а
дњег тренутка прави смисао, ова врста кретања као друго пак — на десну обалу, (Миратова коњица и
припремни радови у вези са вешто изведеним демон- Ланов корпуе).
страцијама помогла je Наполеону, да изненадно на-
Снабдевање војске потребама било je организовано
падне комуникације Аустријанаца, и да овлада њима.
на овај начин: Војници су имали у ранцу хлеба за
Постепегош скраћивањем стратегијског фронта марш-
4 дана; резервну храну. носила je дивизијска комора,
маневра обезбеђивало се прикупљање снаге за одлучни
која се кретала на један дан марша иза војске, а уз
тренутак. Кретањем сваког корпуса по засебнсм путу
то постојао je још и армијски профијантсгм шран-
на иначе широком фронту ишло се у прилог удобног
спорт. Резервна храна из возова смела се трошити
размештаја војске на преноћиштима, као год и у при-
само у крајњој потреби, као н. iip. при опсади Улма.
лог могЈгћности, да се употребе средства из места за
Реквизиција je вршећа на тачно одређеним простори-
издржавање војске.
јама._ За све време марш-маневара војска je морала
Овај марш-маневар значајан je исто тако и по бр- биваковати.
зини кретања,
Рајнска група корова у маеи од 140.000 војника Пример 3., — Наступање немачких армија од Се-
пребачена je са обала Нормандије (Булоњ, Амблетез, дана ка Паризу у СеиШембру 1870. године. — Карактер
Монтрајљ) на Рајну, у даљину од б—600 километара, овог кретања обележен je y следећим наводима зва-
за 28 дана са средњом брзином од 18 xh км. на дан; ничног описатога рата:
рабтојање Страсбург — Донауверт — Улм = 350 км. „У интересу победиоца било je потребно, да се
пређено je за 10 дана са оредњом брзином од 18 поеле Седана предузме што скорије нападно кретање
км. на дан. ка Паризу.
360 361

„He без основе немачки ђенерал-штаб могао je да Од линије Лаон, Фим, Дорманс и Сезан обе армије тре-
рачуна, да у току извесног времена неће имати знат- бале су да се крећу на једној виеини.
нијег отпора на отвореном пољу. Јавила се могућ- Септембра 8. III. армија, у чијем je саставу било
ност, да се поделе велике маое, ко-је су биле тесно 3V2 корпуса и једна коњичка дивизија, заузимала je
скучене око Седана, у намери, да их треба управити ка фронт од Дорманса до Шалона на Марни = 56 км.;
Паризу. У том циљу III. армија требала je да буде упу- коњичка je дивизија ишла je напред, али није вршила
ћена у југо-западном правцу, а маска армија да обра- нзвиђање. Дубина армије износила je 38 км.
зује десно крило." Кад je десно крило стигло до Ножан л' Арто 12.
Два дана после битке код Седана 3. Септембра Септембра, три марша до Париза, карактер кретања
те су масе биле распоређене тако, да су на левој изменио се. Tpeha армија требала je већ да ступи у
обали Маса кантоновале у великом полу-кругу од То- сферу непријатељских дејстава, na je тим поводом
њикура (виртембершка дивизија) преко Пуа (2. коњичка требало скратити колоне и јаче прикупити трупе, али
дивизија), Маљми-а (II. бавар&си корпус), Рокура (IV. још не у тој мери, као кад се то чини, кад су у из-
- корпус) до Карињана, а на десној обали — гарда. гледу скори сударИ;
. Први баварски и XI. корпус и 4. коњичка диви- (Примедба. — Маска армија кретала се на фронту
зија остављени еу за евакујисање заробљене фран- од 40 км.; III. армија кретала се брзином од 20—25
цуске војске. км. на дан са преданком четвртог дана. Маска армија
. Овај распоред немачке војске био je закриљен од прелазила je дневно 18—20 км., и од 3. до 16. Сеп-
стране Париза VI. корпусом, који je имао 11. дивизију тембра имала je само 1 преданак. Њен фронт и десни
у Жоанвиљу за 38 км. испред кантонманског реона, бок закриљавале су 5. и 6. коњичка дивизија). —
од које je за 8 км. у правцу Ремса у Осонсу била Септембра 16. чела колона немачких армија била
истурена преходница; 12. дивизија била je y Ретељу су на дан марша- дО Париза, и Немци су знали, да
са задатком, да гони 13. француоки Kqpnyc (Виноа), им се ваља већ мало прибојавати француских војсака,
који je одступао из Мезијера. Шеста коњичка диви- које су изнова формирате. Облик марш-маневра пот-
зија, која беше у Атињи, елужила je за везу 12. ди- пуно je одговарао такој ситуацији, јер je војска била
визије с осталом војском. у оваквом положају:
Септембра 3. Краљ je издао наређење, да се очи- Корпуе VI. већ три дана како je у Мо-у са пре-
сти околина Седана, и да се уреди стратегијски фронт ходницом у Лањи за 10 км. унапред;
војске за покрет iča Паризу; за тим, да се организује Корпус V. у Турнану и Фонтену са преходницом
етапна служба, и да се саотави ordre de bataille вој- код Озуе Ла Ферер и Шеври;
ске. У наређењу je изражена жеља, да покрет треба Други баварски корпус у Муаси Крамајљ са пре-
извршити широким фронтом, оздачавајући правац де- ходницом у правцу Лезена;
сном крилу III. армије на Дорманс, а десном крилу Друга коњичка дивизија заузела je била Бри:—
маске армије на Лаон.' Услед овога изазвато je разме Конт—Робер недалеко испред фронта армије; њене
штање армија у кругуоко Седана, пошто се III. армија извиднице долазиле су скоро до париских предграђа.
налазила на десном крилу, а маека на левом, а међу Армија je заузимала. фронт од 42 км. ау дубину 48
тим то je сад требало да буде обратно. / км. Али већ 17. Септембра ситуација се са свим изме-
Оептембра 5. Ш. армија требала je да етигне на нила; армија je пристуцила опсади Париза^ те се кре-
линијуРетељ-Атињи, а маска на ли:нију Поа-Ле-Шен, ^ање продужавало даље е највећом опрезношћу.
т. ј. III. армија да се истакне унапред,. а IV. - да се задр- Овај пример доказује, да je y немачкој војоци
жава.у месту, како би je упутили у Другом правцу. нашао јаке примене принцип: „ Подељено^маршовати,
362 363

а борити се укупно". Последњих дана операција пре се армија надала непријатељу са стране Орлеана, до
боја код Седана армије су заузимале фронт од 8—10 кога je имало још 3—4 дана марша, фронт армије
км. а у дубину 15 км., али чим су се измениле при- скраћенје упола, (Фонтенбло—Немур—Санс == 44 км.).
лике у њихову корист, те je било мало вероватности, Према овоме, кад су циљ операције и правац кре-
да ће нецријатељ да напада, Немци.се нису уздржа- тања јасни, и кад се не предвиђа какво развијање
вали, да свакој од својих армија одреде фронта гаи- бочно, онда, подилазећи бојишту, најбоље je кретати
рине од два дана марша а толико иото и у дубину. — армију у корпусима по упоредним путовима са- изве-
Пример 3., -— ЕреМање армије принца Фридриха сним мањим иитервалом између корпуса, т. ј. у том елу-
Еарла од Меца ка Орлеану. — Још je рељефније извела чају треба кретати армију више-мање прикупљено.
принцип поделе снаге II. армија на маршу од Меца 2., Кретање армије у обпику звезде (en astre) ипи
ка Тројес— Шомону. у обпику вепике арМијске каре. '-— Кад год cfr н^ели, да
После пада Меца и капитулације Базенове II. не- се изврши стратегијски пролом —• стратегијски напад
мачкој армији пао je у део нарочити задатак, да ра- на центар, онда се употребљава овај облик кретања,
стура ново-формирате делове француске војске, а у том којим се најлакше даде проломити непријатељска ли-
циљу требало je заузети са по једним корпусом Ша- нија, тукући наизменично раздвојене делове, који су
лонсир—Саон, Невер и Ђурж. већизраније изгубили били потребну везу и отпорност.
Ова je армија била смањена на три корпуса (Ш., Кад год су у маршу били изгледи за скори сукоб
IX. и X:) и једну коњичку дивизију. Октобра 29. ова с непријатељем, а није још имао сигурности о правцу
се армија кренула од Меца у три колоне: Коњичка самог развијања за борбу, Наполеон je кретао своју
дивизија и IX. корпуе као десна колона, III. корпус војску у облику звезде или у облику велике армијске
као центар, а X. корлус као лева колона, (сл. 50.). каре, у којој je маса војске „била у рукама царевим,
Новембра 10. ова je армија била на фронту Тројес- готова на cee', подобно батаљону у рукама ваљанога
Шомон = 80 км.; армијски штаб имао je преноћишта мајора", (Moniteur, 21. Avril, 1806. године). —
у Понт-а-Мусону, Комерси, Лињи, Мултје сир—Солу,
Жуанвиљу, Дулевану, Бријену и Тројео-у. На маршу Кад год je употребљаван овај облик маршовања,
je војска дељена на извесАе одреде и ешелоне ради Наполеонова војска се кретала у три колоне, од којих
угоднијег кретања. Било je и неколиких сукоба е неким je ередња колона била најјача. Ca озом срсдњом ко-
добровољачким стрелцима; 6. и 7. Новембра било je лоном ишла je и гарда царева као резерва. Испред ове
ј"ачих сукоба с посадом у Шомону, Болони и Бретену, најјаче колоне обично je ишла преходница. Бочне пак
и услед тих сукоба образоване су нарочите заштит- колоне обично су се састојале из по два корџуса, који
1
нице, (Крацова бригада из X. корпуса). ^у маршовали једним путем, . као што je то било у
По доласку у Тројес 10. Новембра принц Фридрих јенском марш-маневру 1806. године, када je облик
Карло морао je одустати од кретања ка Шалону еир— марша личио на велику армијску кару, звезду или крст.
Саон и Буржу, јер после недаће Немаца код Кулма Употребљујући овај вид кретања и вршећи по
9. Новембра морао се с армијом кренути на запад том уопешно стратегијски пролом, добијају се велики
ка Фонтенблу. Он. je извршио енергично овај покрет и резултати, јер се раздвојени Делови неприја;тељских
16. Новембра избио je на линију Фонтецбло—Немур трупа петискују у страну од својих веза у позаднини.
—Санс на фронту од 44 километра. . 1
Кретање два корпуса једним путем било je лакше у времену Напо-
Дакле .10. Новембра, кад се није предвиђала опа- леоновом него сада, јер je у оно' време Љ л о , скоро трипут мање арти-
сност од непријатеља, три корпуса крећу се на фронту лерије и коморе, него што тога има у данашњих јевропских корцуса. На
(Тројес—Шомон) од 80 километара; 16. Новембра кад -Пример, IV. корпус јачине од 25.700 пушака — скоро као и данашњи кор-
пуси — имао je 1806. године свега 529 кола са 48 топОва.
364 365

Ако се не успе у овоме, онда може да наступи ка- б., Корпуси Ланов и Ожеров од 40.000 људи да
тастрофа, јер he нападач имати непријатеља пред со0ом демонстрирају у правцу на Кенигсхофен — Хилде-
и на оба бока; онда je нападач више-мање опкољен. хаузен; и
У рату 1870. године Немци су примењивали слични '$,, Да се ојачају утврђења Вирцбурга, и да се
облик креташа у једнаким условима. подигну нова утврђења на операцијском правцу Ханау
Сад je на реду, да упознамо у главноме и неко- — Ајзенах.
лико примера таквих кретања војске!
-
Француска војска кренула ое у Саксонију у три
Пример 1., —• Јенски марш-маневар 1806. године. —- колоне: .
•У виду преходнице нове коалиције противу Наполеона а., Десну колону чинили су корпуси Султов и
пруска војска од 132.000 људи прешла je Лабу на Нејов и 10.000 Бавараца = 50.000 у правцу на Хоф
крају Септембра 1806. године, и развила се у близини и Плауен;
тирингијских шума на левој обали реке Сале са скоро б., Леву колону - чинили су корпуси Ланов и Оже-
необезбеђеним комуникацћјама' на Лаби (Епби). ров == 40.000 у правцу на Кобург и Салфелд;
Сазнавши о кретању Пруса, Наполеон прикупи сво- в., Средњу колону састављали су корпуси Берна-
јих 198.000 војске на десној обали Мајне, и разви je дотов и Давуов, гарда и дер резервне коњице у правцу
иза франконијских планина на-фронтуод 100 км., па- на Кронах и Шлајц. Мират са лаком коњицом и дра-
ралелно пруској војсци. Десно крило ?лШподеонове гунском дивизијом Бомоновом кретао се испред средње -
војске беше у Бајрајту, а лево у Кенигохофоту, маски- колоне, која |е билајачине од 70.000 војника, (сл. 51.). •
рајући на, тај начин правац намишљеног удара. .Стратегијски фронт марша био je од 60 киломе-
Основна идеја операција Наполеонових сводила тара, а дубина колона износкла je толико исто. Кор-
се на обилазак левог бока пруске војске, падајући на пуси су се кретали на растојању од х1г—1 дана марша.
њен операцијски правац. У том циљу било je решено, Тада су се једним путем кретала 3 корпуса, и то за
да се учини покрет мало источније од реке Сале, како првим корпусом ишао je други корпус. на одстојању
би ее предухитрио непријатељ на Лаби, и он био од- \h дана марша, а за овим маршовао je трећи корпус
сечен од његове основице. Јраквим покретом Наполеон на одстојању целог дана марша. Овакав поредак На-
je могао да осујети уједињење Пруса са Русима. Из- полеон je назвао „башаљоном каром од. 200.000 вој-
вршење овог плана захтевало je: ника". Овакав поредак давао je Наполеону могућдости^
1., Да се снага прикупи на десном крилу, и с тога да може за.48 сахати да прикупи сву своју снагу на
je 4. Октобра стратегијски фронт био скраћен на 40 ма којој тачци, а то je било ба свим важно, пошто На-
км./ те се протезар од Кобурга до Бајрајта; полеон још није знао, да ли Пруси очекују бој на месту
2., Да се промени комуникацијски правац,"пбшто или одступају Лаби. Очекивао се долазак Руса. Ау-
je правац долином Мајне могао да буде изложен удар- лтрија je могла узети учешћа у коалицији, и за све
цима непријатељевим,: и услед тога Наполеон je узео то требао je такав поредак марша, који би обеабеђи-'
нови правацБамберг -^- Форшхајм -—- Ниренберг — Улм. ваомогућностпротив-дејствовања свима случајностима,
Као и 1805. године Наполеон je на тај пачин распо- да би се за сваку случајност могао постројити фронт
лагао двојном основицом. на ма коју страну. ,
Да би обмануо неџријатеља> наредио je, да ее учине Војска Наполеонова наступи у Саксонију 8.-Ок-
следеће демонстрације: .тобра. После пролаза кроз тирингијске шуме коњица
а., Корпуси Лудвиков и Мортијев од 50.000 људи Наполеонова развила се на фронту у десно до Лих-
да демонстрирају у источном правцу, и да. објаве, да шенберга и Хофа а у лево до Салфелда, те нашла
80.00.0 Француза наступају ка доњој Лаби; знатну снагу Пруса у Салфелду.и Шлајцу. Tora дана

' • . • " - -• . . - , ' " '


366 367

остала je војска стиглана линију Кобург — Ебенсдорф а мања — Најштат — Вејда 20 км. У центру беше III.
— Минхберг.— корпус Давуов са две драгунске дивизије, а у угло-
Октобра 9. Мират потуче одред ђенерала Тауен- вима ромба беху корпуси Бернадотов, Султов, Нејов
цина (преходница корпуса Хохенлое) код Шлајца, и и Ланов.
Пруси одступише ка Ауми. Услед добивених вести, да Октобра 11. Наполеонје био убеђен о прикупљању
je непријатељ заузео линију Пенек — Најштат, Напо- Пруса на левој обали Сала, али му не беше јаено, да
леон je наумио, да се 10. и 11. Октобар употреби на ли непријатељ заузима бочне положаје или одотупа
прикупљање војеке у околини Шлајца, али већ 10. Лајпцигу или Магдебургу. Тим поводом он продужи
Октобра издао je друго наређење о кретању, које се даље кретање ка северу у три колоне:
састојало у овоме: а., Лан и Ожеро маршовали су долином реке Сале
Да се гарда, резервна коњица и Даву крећу ка на Кал — Винцерл;
Шлајцу; б.) Путем Пелниц — Наумбург маршовали су Даву
Да Бернадот и Мират марширају ка Ауму; и Неј, и то Даву на Наумбург, а Неј на. Браунсдорф
Да Неј иде ка Тану, а —Пелниц;
Султ да се примиче ка Плауену. ' в., Долином реке Елстера ишли су Бернадот и
Тада Лан на левом крилу потуче одред принца Султ, и то Бернадот ка Цајцу, а Султ и гарда на
Лудвика од 8.000, који je био избачен као заштита Геру. — Миратова коњица кретала-се северу ради из-
принца Хохенлоа при прелазу на десну обалу. Читав виђања земљишта до Лајпцига. Продужујући кретање
дан марша позади Лана Ожеро тек стиже до Гре- ка северу, таквим груписањем своје силе Наполеон je
фентала. могао да заузме Наумбург и одступницу непријате-
На основи добивених извештаја Наполеон остаде љеву, и за битку на левој обали требаше му само
у уверењу, да je главнина пруске војске прикупљена један заобилазак у лево.
на левој обали Сала. Али како су Пруси задржали у Немајући тачних података, Наполеон не хте про-
власти линију Пенек — Најштат, било je могуће прет- дужити 13. Октобра даље кретање ка северу целом сво-
поставити, да he Пруси прећи на деену обалу, како јом снагом, него се реши, да овде.изигра Прусе, да би
би заузели простор између Сала и Елстера ради за- их навео, да отворе своју одступницу, те у том
штите Берлина и Дрезде, циљу нареди:
Тада се Наполеон реши, да ее крене ка Гери, како
Да Неј иде на Роду, Лан ка Јени, Бернадот Наум-
би Прусе ударио у бок, ако би они извршили овај по-
крет од запада на исток, да би их тиме престигао на бургу, а остале корпусе задржа на преданку, што им
тачци прикупљања. Сви корови беху управљени на je и иначе било врло потребно.
Геру. Али пошто су Пруси могли да прикупе знатну На тај начин образовата je на северној страни
снагу- на десној обали, дебушујући у то време са за- наумбуршка група од 50.000 људи (корпуси Давуов,
пада од стране Сала, то je француска војска требала Бернадотов и 3 коњичке дивизије) и јенска група од
опет да сачува своју спрему и приправност, да би 60.000 војника за 28 км. јужније од прве групе. (Кор-
могла да окрене фронт било к северу у правцу Гере пуси Ланов, Ожеров и Нејов еа три коњичке диви-
било западу ка реци Сали. зије). У центру на подједнаком растојању од обе групе
Распоред Француза одговараше тим погодбама. били су гарда и Султ у Гери, (ел. 52.).
Стратегијски фронт изношаше 28 км. Распоред војске Октобра 13. Даву и Ожеро јавипте, да су Пруси
личаше на слику ромба (без Ожеровог корпуса), у коме још у Вајмару. Tora дана у 9 сахати изјутра Напо-
већа дијагонала-дела Шлајц— Гера изношаше 40 км., леон нареди корпусима да промене фронт^у лево, и то:
368 369

Мират и Бернадот да иду ка Д орнбургу, Султ—Ррди ном од 24 километра на дан; за тим марш Давуов, који je
ц. Кетрицуг а сам Наполеон с гардом и резервном коњицом |он вешто организовао 7. Октобра 1806. године. Његов
упути се ка Јени, и успе да изврши пола дана марша у je корпус био ешелонират од Бамберга до Ебенсфелда,
том правцу. На путу за Јену Наполеондобивест о сукобу
Лановом с војском Тауенцина код Јене, па услед тога ичело тог његовог корпуса прелази 7, Октобра 20 кило-,
одмах нареди Неју, Султу и гарди, да се крену ка метара, а зачеље етоји још у месту; 8. ОкШобра чело iipe-
Јени, а тамо се приближаваше и Ожеро с војском. Још лази 44 километра, а зачеље52км.; 9. ОкЏобра чело
даље Наполеон на|>еди, да се Даву и Бернадот крену . прелази 34 км., а зачеље 38; 10. Октобра чело прелази
Аполду, ако чују канонаду код Јене, а ако не буде 120, а зачеље 28 километара; 11. Октобра чело прелази
пуцњаве око Јене, онда да очекују даље наређење. r
20, а толико исто и -зачеље; 12. ОкШобра чело прелази 52,
На тај начин скоро цела француока војска била а зачеље 40 километара. Овде je корпус Давуов прешао
je у покрету за Јену. Октобра 13. пред вече обе групе \ свега 190 километара за 6 дана по средњој брзини од 31 '6
и наумбуршка и јенска на 28 километара једна од
|£м. на дан. Таква брзина кретања објашњава се еше-
друге биле су довољно јаке, да би се одупрле Пру-
сима с довољном снагом, док не би стигао и Султ \i лонирањем корпуса по дубини без збијања и привла-
гарда у јачини од 52.000 људи. чења свих делова ка једној тачци ради цреноћишта.
Октобра 14. изјутра 150.000 војника беху при- Исто тако уочљиве су и демонетрације Наполео-
;
купљени на бојиштима Јене и Ауерштата. Пруои беху нове у овим операцијама, које еу у вишем степеиу
потучеви. Да je Бернадот био активнији и енергичнији, •-.омогућиле тајну марша, јер je Херцог брауншвајг-
била би заробљена или целокупна пруска вГ)јска или ски до 8. Октобра очекивао неирестано удар са
бар њен већи део. стране Кенигохофена и Ајзенаха. —Брзмнаитајнаујем-
Из овог примера види се, да je Наполеон само у чавали су безбедност и изненађење марша. Сем тога,
почетку марша иодржавао облик армијске каре, обез-
беђујући потпуно прикупљање војске на ма коју страну безбедност марша постизавана je и постепеним скра-
било ка фронту или боку. Јаква прибраноот за време ћивањем фронта, одржавањем везе између колона двој-
марша морала je бити за то, што ситуација не' беше ним базирањем, а поглавито одличном организацијом
још јасна,! и могаше се очекивати појава непријатеља елужбе извиђања. Миратова лака коњица извиђала je
с фронта или с бока. Октобра 12. Наполеон одважно по- •земљиште испред стратегијског фронта војске на да-
тиште напред ка Наумбургу Давуа а за тим и Бер- ЈБИНИ од 2—3 дана марша, и увек je била подчињена
надота ради угрожавања одстуПнице Пруса, а по |непосредно самоме цару. —
извршеномзаобилажењу војске у лево наумђуршку групу
Војска je снабдевана потребама на следећи начин:
исШури унапред у виду правог угла, па са главнином
он сам спреми удар с фронта од Јене. Војска од три Корпуси првих линија снабдевани су сред-
^ствима у месту; кррпуси друге линије снабдевани су
колоне са по 2—3 корпуса дубине, лодилазећи бојишту,
Шд коморе у крајњој потреби и у недостатку средстава
образова неколико колона у свакој по један корпуе. у месту. Храна из ранаца и реЗервна храиа из во-
У дејствима Наполеоновим опажа се предострожност зова могли су бити трошеви само у крајњој нужди и
првих дана маршовања, а за тим, кад су се предви- ротреби.
ђали догађаји, онда се испољава решеност и стра- Возови су се кретали за колонама на, 2—3 дана
ховита енергија. "марша.
И брзина марша уочљива je. Од 8.—12. Октобра Фелдмаршал Молтке подражавао je Наполеона
за 5 дана пређено je 120 километара са средњом брзи- 3"ако рећи дословно у извршивању марш-маневара,
те се с тога и каЖе, да су Наполеонове идеје у пот-
оуној целини џровејавале кроз целокупну немачку вој-
ску, СТРАТЕГИЈА
пошто je цео млади ђенерал-штаб
. био прошао
- 24 кроз
370 371

Молткеов кабинет, и потпуно се сродио с назорима Из овога се цртежа види, да облик наступања
и дубоким погледима овога великог зналца и вештака ; ка реци Мозелу* који предлаже Молтке, савршено личи
у техниди вођења војсака. | н а кретања у виду звезде или на кретања у облику
Погледи Молткеови јасно су изражени у мемоару велике армијске каре. што je употребљавао само На-
његовом, који ie састављен у пролеће 1870. године, ^полеон.
и крјим je предвиђен рат Немачке са Француском, те Ова шема кретања, разрађена још израније до нај-
он излаже чак и пројекте наступања ka линији реке мањих ситница у оперативном одељењу главног ђе-
Мозела. Још одмах у почетку третирања овога! питања 1 нерал-штаба, била je извршена тек у Августу месецу
Молтке вели: „Операција против Француске треба да 1870. године с малом изменом у томе, што су кор-
•се оастоји у што збијенијем наступању у неколиким пуси подишли Мозелу 29. дана по објави мобилиза-
маршевима на француску територију до сусрета с не- ције, а не 23. дана, како je предвиђено. То je било
пријатељском снагом, а тек« после тога треба Фран- услед задржавања II. армије за 6 маршева уназад. —
;
цузима понудити битку," и т. д. Пример 2., — PacUoped I. и II. немачке армије
Уз ове назоре приложена je и таблица маршрута за 12. Августа 1870. године. — Распоред I. и II. немачке
кретање свих четирију армија сем контингената јужно- армије 12. Августа био je овакав:
германских државица 20. или 27. дана по објави мо- У џрвој линији, на фронту од 28 километара, од
билизације. Сагласно с тим маршрутама целокупна вој- ,, Буле до Моранжа били су I. VII. III. X. и гардијеки
v
ска требала je 27. дана мобилизације да приђе реци корпус.
Мозелу на један дан марша. У другој линији били су VIII. IX. XII. и IV, кор-
Е1во у каквом се облику представљао положај свих шус између Вушпорна и Минстера. Одстојање ових
двеју линија корпуса износило je читав дан марша.
четирију армија 23. дана мобилизације: На десном крилу очекивали су се најважнији догађаји,
VIII. корпус услед чега je тамо и било јаче прикупљање. Стојећи
I ШИШЛ на левом крилу и више уназад, IV. корпус био je y
-Сарбург I. армија
вези са III. армијом. Преходнице десно-крилних кор-
VII. корпус пуса прве линије биле су у Вушпорну, а оне друге
шшт i линије у Танкену, (сл. 53.),
Мерциг Коњица je образовала пред целимовим фронтом
гардијски корпус IX. корпус читаву завесу: 1. и 3. коњичка дивизија биле су у
se 1

2s • Бетанжу и Равиљи са својим преходницама у Гон-
1 С. Ингберт Хомбург
древиљу и Понт-а-Шаси-у; 6. коњичка дивизија била
Ш. корпус IV. корпус II. армија IV. армнја т на реци Француски Нид, и вршила извиђање преко
• ШШШ ШШШ Панжа ка Мецу; у лево од ње биле су бригаде Барби
'f 1 С. Аболд Форбг Саргемин
и Редерн у Ремиљи-у и у Рокуру; гардијска драгун-
s 1 XII. корнус ека бригада била je у Орону; на поелетку Бредовљева
•^
Џ X. корпус
1
ф"

кР 11 коњичка бригада, ебразујући лево крило, које je било


Цвајбрикен
1

а Ј Рорбах
повијено уназад, била je оеверо-иеточно од Дијеза.
V. кориус До тога времена први степен коморе свих кор-
пуса обе армије био je код својих јединица; други
Ингбајлер
степен коморе требао je пристићи тек поеле неколико
XI. корпус III. армија
дана, Превлачеше ооталог дела коморе железничким
Буксбајлер 24*
372 378

путовима могло je бтпочети тек кад се доврши пре- Нарочитом вештином у извршењу марш-маневара
вожење војске. - • у рату 1870.—71. године одликовала се III. арЈмија
Етапне инспекције ишле оу за корпуеима на да- пруске војске.
љини од једног дана марша, и обично су се заустав- 3., Кретање армије у облику правог угпа ипи у об-
љале на претходним преноћиштима армијских штабова.
пику савијеног лакта, (en equerre). — Кретање војске у
Команде пољских телеграфа устројавале су свако-
дневно везу између штабова випгах команада а по- "облику правог угла одводи .стратегијском обухватању
главито између штаба Врховне Команде и штабрва , или стратегијском крилном нападу, угрожавајући не-
армијских команада. пријатељске комуникације.
При кретању унапред војска се могла врло мало Овим и оваким обликом марш-маневара иде се на
користити властитим средствима за исхрану; морало то, да се једновремено продире против фронта и једног
ее прибећи примени реквизиције, којом су руководиле или оба бока непријатељевог, који je посео и брани
војне команде. Невешти у реквирирању Немци су у извесну просторију.. У савременом кретању војеке ује-
почетку имали врло мало користи од реквизиције, јер дињеном масом на војишту угрожавање непријатељевим
и за ову службу треба извесне умепшости, која се комуникацијама једино je и могуће применоџ овог
постиже само дужом практиком. облика кретања. Употреба оваког облика кретања доста
jeиопасна,нарочитоонда,ако сепредузетокретање врши
,,У колико су веће масе војске, у толико je тешњи раздвојецим операцијским правцима. Буде ли у овој
простор за кретање; у колико je ограниченији број лрилици бранилац концентриоан, он се може користити
добрих путова, у толико еу веће тегобе у иехрани својим централним положајем, и дејствовати против
' војске. .,• раздвојених група непријатељевих.
„Чим je наступила потреба, да се морао проме-
иити правац кретања корпусима, у намери, да се из- Претпостављајући јачу бројну надмоћност, поде-
врши јаче прикупљање ка тачци, којој прети опасност, тавајући да свака од засебних колона буде довољно
одмах се морао мењати и реон реквизиције, који je јака, те да издржи удар за извесно време, употребом
одређен израније појединим корпусима. овог облвка марш-маневара нападач ће изненадЕшм и.је-
; дновременим нападом за обухватање са разних етрана
»Искварени путови, често биваковање трупа из
збунити и нагнати браниоца, да мења своје распореде,
нужде и недое^татак у храни нису остали без злих по- да цепа и растура своју снагу, обезбеђујући на taj
следица по здравље војника; у једној дивизији, на начин успех нападачев.
пример, која још није била у борби, било je 582 бо-
лееника.1- Употреба овог облика кретања (марш-маневара)
„Да бн ее у опште избегли нереди, предузете су састоји ;се у томе, што се у случају успеха једним
биле еве могуће мере. Наређено je, да комора маршује ударом поетиже највећи резултат. Стратегијски облик
за корпуеима на одстојању пола дана маргпа, оетавл>а- рада за обухватање био je примењен од стране Пруеа
јући чисту једну половину пута за пролазак; комора у највећем стилу у битци код Кенигреца 1866. године,
није смела да се зауставља на путу. Сем тога наре- ^е су Аустријанци изгубили битку. После добијеног
ђивано je, да се на комори не сме носити ништа, што успеха Пруси нису одмах предузели гоњење побеђеног
није прописано, као год и да се побаца с колаодмах непријатеља, које се објашњава тиме, што су њихове
све оно^ штб би се нашло као непрописано. Све je колоне за ту битку маршовале концентричким правцем,
ово вршено са највећом предострожношћу". шко, да су се трупе њихове потпуно измешале, те их
je y оној општој забуни требало претходш уредити,
1
Немачки званични опис рата 1870.—71. године. *ia тек онда предузети гоњење.
374 375

Употреба маневара за обухватање раздвојеним ко- 'фонских линија, и на послетку услед многобројних ја-
лонама не сме се изводити на сувише стешњеној про- вних гласила (новина), тешко je стварати изненађења,
сторији, јер ако зона маневра за обухватање не буде кријући велике обилазне маневре, у толико мање, у
довољно велика, непријатељ мрже лако да избегне колико je стратегијски развој снаге .везан за извесне
ударац у последњем тренутку, повлачећи се уназад, граничне зоне, које се могу лако унапред да уоче.
доводећи нападача у незгодни положај, и принуђава- У осталом стратегијски обилазак извршиваће се
јућиг га на поновно урегулисавање даљег кретања. у највише прилика читавим низом уводних и дели- ,
Ca свега овога јасноје, да се сваки маневар за мичних бораба, принуђавајући непријатеља на одсгу-
обухватање мора изводити дрско и с рескирањем.. пање и губитак властитих веза у позаднини, којима
Стратегијски маневар за обухватање ако се издаље he на послетку овладати нападач. Овакав начин изво-
почне на већем маневарском простору, и ако се буде ђења стратегијских обилазака џесумњиво he се поно-
енергично изводио, јест најбоље средство, да непри- вити и у будућности, и то не у почетку рата, кад je
јатеља натерамо да прими битку, ндрочито ако он у немогуће вршити овако тешке и ризичне покрете, већ
ошвте избегава одсудно решење ма из каквих вла- у току одсудних операција, кад се већ дотле имало
ститих .обзира. неких успеха, кад je створена надмоћност и оцењена
Предузимајући овакав облик кретања, вешто fру- ;вредност и употребљивост непријатељске војске.
пирајући своју снагу, и обухватајући непријатеља, ми Ако се ови обилазни мацеври не изведу енергично,
самим тим угрожавамо везе непријатељеве, и у слу- онда he онај кога обилазимо (само ако имадне вре-
чају успеха доводимо га у положај, да изгуби везе с по- мена и ако буде довољно присебан) предузети контра-
заднином. Ширећи зону маневра за обухватање пре- напад, и одбациће трупе, које заобилазе, од њихових
лази се на тај начин у сшратегијски обилатк. веза у позаднини. Тако je Наполеон у рату 1805. го-
Маневар за стратегијски обилазак мора се при- дипе чувеном аустерличком операцијом поразио са-
премити издаље тако, да се властита снага још од везничку војску, која je била у покрету, да изврши
почетка упути на бок и позаднину непријатељеве војске. стратегијски обилазак десног бока Наполеонове војске.
Такр ј& радио Наполеон у својим најзначајнијим стра- И најбол>и комбиновани стратегијски обилазак пе
тегијским обиласцима. вреди ништа, ако се на самоме бојишту не дође до
Хитајући највећом брзином са севера Француске успешног тактичног решења^, о чему су се уверили
и из Хановера, да би прикупио своју војску између савезници 1805. године у битци код Аустерлица. -—.
Лотербурга, Манхајма на Рајни и Вирцбурга, и отуда Да се изведе стратегијски напад на позаднину
журећи Дунаву преко Лудвиксбурга, Хама, Ингелфин- 'Џ бок непријатеља, потребна je тачна ћ јасна идеја
гена и Анспаха, Наполеон се у рату 1805. године по- ове операције, за тим јака енергија у раду без задржа-
јављује између, Донауверта и Инголштата иж десног вањај велика надмоћност и подобНоет властите војске
крила аусшријске војске. за тако ризична предузећа. У извршивању ове опера-
Данас има много околноети, које he утицати. да ције главни командант мора претпоставити. да и не-
извођење стратегијских обилазака по Наполеоновој пријатељ неће остати неактиван.
методи буде врло ретко. Таке на пример неспретност Располажући великом материјалном и моралном
и величина данашњих армија за операције неминовно надмоћношћу, иобмањујућинепријатељаодноено тачке,
изиекује што већу простоту како с погледом на облик где се мисли извршити одсудни напад, може се лако
извођења операција тако и с погледом на начин кре- комбиновати и извести напад на бок распореда непри-
тања. Услед данашње организације коњичких извиђања, јатељеве војске, па макар се она налазила и на јагаш
услед разгранатих железничких, телеграфских и теле- положајима. Треба само вештим маневроваљем навести
376 377

непријатеља, да уједини своју снагу на даљним тач- одбране на ма. којој позицији, и да епречава одсту-
кама слабије важности, па онда изненадним налетом пање Француза на југ.
овладати тачкама на положају, који je утврђен.* Даљим У времену марш-маневра код-Седана Ш. армија
кретањем унапред, треба ударати на бок непријатеља. je била понова иотурена унапред испред левог бока
Све je OBQ могуће, ако непријатељ ма из којих узрока маске армије у истој намери и са иетим задатком. —
не yciie, да нам спречи ову намеру и предузеће. 4., Ексцентрично кретање војске. — Ако се после
j Кретање армије на војишту у бблику правог угла, неуспешне битке непријатељ подели, и почне да од-
из ког облика проистичу разне комбинације] предузећа ступа у разним правцима, онда je са свим природно,
за напад, врло су често употребљавали и Наполеон и да треба да се креће ексцентрично и онај, који на-
Молтке у својим ратним операцијама са одличним ре- ступа. и гони.
зултатима. ; Ово je тешка идоста опасна операција, која за-
хтева велику вештину и способност команданата, који
Пример. — Године 1815, Наполеон подилази са
командују оделитим самосталњим јединицама у ратно
120.000 бораца ка реци Самбри у три колоне на фронту
време. Наполеонове ђенерале Магдоналда, Удина, Неја
од 8—10 км. Пошто je црешао реку, Наполеон уиућује
и Вандама тукли су савезници свакога понаособ у
унапред леву колону НеЈову од 47.000 на Катрбра
јесењем периоду рата 1813. године, а међу тим На-
у двојакој намери, и то да задржи Велингтона, и да
подеон je био свуда победилац, само што његове по-
нападне Прусе у њихов десни бок. С главном масом
беде нису могле да надокнаде губитке код Кацбаха,
своје војске Наполеон се креће противу Блихера. Раз-
Грос — Берена, Деневица и ^ л м а . РатЈе окончан ка-
бивши Блихера код Лињи-а, и. кренувшц če на Ве-
тастрофом Наполеоновом код Липиске, (Лајпцига).
лингтона, Наполеон изасла Грушија противу Пруса, и
нареди му, даг се креће ка С. Ламберу ради дејства После преласка преко Дунава Наполеон ее морао
противу левога бока- Енглеза, пазећи. при том и на поделити 1805. .године, пошто се у лево од њега на
ћемце, ако би се они зауставили на положајима' код реци Ину прикупљала армија Кутузовљева, а десно.
Вавра. У оба случаја Наполеон управља главни напад ;.од њега код Улма била je ауетријска војска Макова.
на фронт непријатељев, а бочне колоне Нејову и Гру- Сам Наполеон отишао je ка Аугсбургу противу Куту-
шијеву иставља унапред под правим углом, ,како би зова, задржавши Баварце и корпусе Бернадотов, Мар-
они проетим фронталним' наступањем могли да напа- монови Давуов зарад дејства противу Руса. Тада je
дну на позаднину иједног и другог крила. — Наполеон упутио ка Улму Мирата са резервном ко-
;НЈИЦОМ и корпусе Нејов и Ланов, а као резерву код
Та иста форма кретања употребљена je 180G."ro- Аугсбурга задржа корпус Султов. Уекоро се дознаде,
дине после захођења армије у лево, кадје она поди- да Руси још не могаху напред, те с тога Наџолеон .
лаз^ила бојишту код Јене. Наумбуршка група и то тада према н>има осгави Бернадота и Давуа^ а са свом
Вернадот, Даву и три коњичке дивизије били су исту- осталом војском крете се к» Улму, те принуди Мака,
рениунапред радидејствовања против левог бока Пруса, да положи оружје. -
еа задатком, да овладају комуникацијама пруеким. Не знајући, да ли he се Пруси држати на реци
' У 1870. години -Молтке се често; служио овом Сали, илиће одступати Лајпцигу и Лаби, Наполеон
врстом кретања ради угрожавања непријатељских ко 12. Октобра 1806. године упути Давуа, Бернадо^а и
-муникација. три коњичке дивизије у јачини од 50.000 бораца ка
Избијајући унапред у времену марша од реке Сале Наумбургу на одступницу Пруса; Октобра .13. Напо-
ка Мозелу, IJI. армија je требала да угрожава десни леон задржа Лана, Ожера, Неја и три коњичке диви-
бок француске војске, ако би' се она задржала ради зије у "јачини- од 60.000 људи зарад. осмаурања поло-
378
Л79
жаја према Вајмару, а у центру у Гери остави гарду овом захтеву. Уместо да отпочнемо операције уједи-
и ђенерала Султа као резерву на подједнаком расто- н>еном снагом, ми предузимамо операције ексцентричном
јању од обојих група. офапзивом у близини непријатеља, дајући првенство
Ga таквим распоредом био je спреман да дејствује у овако судбоносним приликама политичким Шежњама,
било у.северном правцу на Лајпциг било узападном о којима се само говорило а адало или нипттарадило?! —
правцу. Према првим обавештењима, да je непријатељ
$ Вајмару, Наполеоц 13. Октобра изврши промену
фронта на запад, и ту промену изврши истог дана по Подилажење војске на бојиште.
подне, а тога дана увече путује целе ноћи, те 14.
Октобра изводи целокупну своју снагу од 150.000 на Кад се у маршу' стекне довољно уверења, да he
плато између Јене и Ауерштета. ускоро наступити судар с непријатељем, треба одмах
У времену регенсбуршке операције 1809. године зауставити чело главне колоне, и по томе предузети
Наполеон je морао да дејствује 21., 22. ч 23. Априла потребне мере, да 'се дуге колоне из марша прикупе
у разлазним правцима. У резерви био* му je тада ђе- -на фронту. Тада треба да дођу ту и оне колоне, које
нерал Удино са својим корпусом и један део Масе- маршују упоредним путовима. Кад ће отпочети ово
ниног корпуса. развијање и прикушвање колона при подилажењу војске
После боја код Вајсенбурга III. немачка армија на бојиште, зависи од ширине стратегијског фронта
није била довољно оријентована 1870. године. Бидо кретања и дубине појединих колона на маршу. Ако
je извешћа, као да се Французи прикуп*љају у два предстоје велики пресудни судари с непријатељевом
правца, и то у-јужном правцу на Страсбург и у запа- главном снагом, онда се ово прикупљање снаге врши
дном. иравцу ка вогеским прелазима. Услед тих из- постепено на неколико дана раније. Сем тога, у ре-
вештаја решено je: тпавању питања, кад у опште треба да се отпочне
1., Да се предузму извиђања помоћу коњице у прикупљање војске зарад подиласка њеног на бојиште,
оба таправца; и треба водити рачуна и о свима другим приликама у
2., Да се армија крене у неколико у оба та правца, опште код војске, т. ј. треба водити рачуна о томег
и т
° У јужЕ!ом правцу на Страсбург да се крену XI. да ли су влаотите колоне у кретању и на коликом
и умањени Вердеров корпус, а на запад ка Лембаху стратегијском фронту, колика je дубина колона, колико
г
и Верту да се крену II. баварски и \ . корпуо. Први дивизија или корпуса маршују једним путем, да ли да
баварски корпуе чиниће резерву, и ићи he за средином се отпочне прикупљање, кад су трупе у биваку иа за-
ради ојачавањаједног или другог правца. У самој ствари станцима, у кантонманима, и т. д. Све ове прилике
овако ексцентрично кретање није ништа друго него код војске утичу на решавање питања, кад треба да
примена дејства по унутрашњим операцијским прав- отпочне прикупљање. Наравно, на решење овог питања
цима, прл чему je потребна велика опрезност, негу- има утицаја^ и даљипа, на којој ее налази непријатељ,
бећи из вида ни за тренутак јачину непријатељевих његова активност, предузимљивост и енергијај као год
делова — група и њихово међусобно раотојање. У и даљина своје, властите коњргце, која je избачена
осталом, овај вид кретања употребљава се још и онда, испред етратегијског фронта кретања своје војске.—
кад се властите трупе, после успеШне битке, упуте да Да се један корпус из марша развије.за борбу,
поседну извесне важне тачке или чак извесну заузету потребно му je време од 6 часова, не рачунајући овде
територију. Овакво кретање не сме се предузимати, ако возове; ако се ту урачунају и возови, онда му треба
je у изгледу скоро сукоб с надмоћнијим непријатељем. скоро двапут толико времена. У овоме случају треба
У рату 1876^ године у нае се мало водило рачуна о да стане чело корпуеа. Ако ли се чело ^сорпуса мо-
380 381

радне ипак да креће унапред, онда трупе у позаднини тог јутра. Да би пак било остварљиво и то, потребно
морају да издржавају страховита нанрезања, која могу je имати за тај циљ довољан број путова за угодније
да пређу границу могућеиздржљивости. Ова незгода одступање. Ако џт корпус има да одступи једним
може да снађе трупе корпуса у позаднини онда, кад путем, ипак му треба 6 часова времена, те да се ра-
два корпуса маршују једним путем, и кад чело пре- звије у колоне~ за марш, дакле треба му исто онолико
дњег корпуса изненадно наиђе на непријатеља спре- времена, колико му je требало и за развијање за напад.
мноћ за борбу. Ако je непријатељ био удал.ен од нае за један дан
Ако' се деси, да једна колона наиђе на неприја- марша, и ако се кренуо напред онда, кад смо и ми
теља/ те се морадне развијати за борбу,. пошто je већ отпочели одступање с корпусом, онда he непријатељ
прешла. известан простор, рецимо 14—15 километара, челом својих колона стићи позаднину нашег корпуса
онда he батаљони из позаднине корпуса морати да још у месту становања, и онда у том случају не може
пређу 30—32 километра, док.стигну на бојиште. Ово бити без боја. Ако се и корпусни воз морао да крене
опет доводи до закључка, да се истог дана не може истим путем, онда стање постаје још горе, јер корпу-
извршити одсудни напад на недријатеља, који je из- сни воз по дубини износи читав дан марша, што значи,
јутра био рецимо на даљини преко 22 километра, а да бу^ нападач затекао корпус непријатељев тог дана
ггаје се кретао унапред. У том спучају.морале би ее још на месту пребивања.
трупе да уводе у борбу једна по једна, а то je врло Из свега овог излази, да се корпуси не моГу тако
рђаво и опасно. У овом олучају боље je, да^се чело лако премештати, и да се приликом њиховог кретања
војске задржи ублизини непријатељског поло*Жаја, па мора имати у виду и време и проетор, који су по-
да се трупе прикуп.е ту, и тек еутра-дан отпочети требни, да ее пређе е места на место.-Сем тога треба
развијање и напад укупном снагом. имати у виду и време, које je потребно дотичној је-
Оваквим размишљањем долази се до закључка, да диници, да би се развила или за борбу или у колоне
се судар с нецријатељем може да избегне, ако нас за марш с места, где je дотле била прикупљена. Према
раздваја од нецријатеља даљина већа од 22 км. свему овоме јаено je, да се велике војне масе не могу
Ако je преко ноћ чело непријатељевих колана било да одвоје лако једна од друге без -боја, ако нису до-
далеко 15 километара, онда je нужно одетупити уна- вољно удаљене једна од друге.
зад за 15 километара, како бисмо избегли озбиљни Два корпуса, који маршују једним путем једак за
судар. У овоме случају трупе на челу корпуса имале другим због ве'лике дубине, не могу да се концен-
би да пређу - 28, а оне у позаднини око 50 киломе- тришу истог дана на челу предњег корпуса, јер. ако
тара, па да стигну до положаја, на коме смо се зау- ее развије борба на челу, онда трупе у позаднини
ставили у одступању. У осталом, војека кђја маршира стражњег корпуса морају да проведу читава два дана
45—48 километара, већ се телико замори, да не треба у марту, док стигну на бојиште. Ca свим je друга
много рачунати на шену нападну снагу тога дана, па ствар, кад корпуси маршују упоредно по два пута,
баш и да стигие joni за видела до нашег положаја. који нису удаљени више од 20—22 километра. Тада
Наравно, она може ово и да постигне, ако се jopi пре се корцуеи могу да прикупе за много краће време на
зоре буде.кренула на пут, али ће je т,о без еумње још једно или на друго чело за борбу, Ако су пак три
више заморити, У зимње пак доба ова удаљеност може корпуса на маршу по три упоредна пута, а опет на
да буде у општв знатно мања, -па ипак да се не етигне растојању од 20—22 километра, они ее ипак могу
и не дође ,до судара.' лако да прикупе за општу борбу.
. С друге стране при овоме претпоставља.се и мо- Нема оумње, да je најлакши долазак на бојиште,
ryhHOGT лаког кретања војске са места, на ком je била ако се корпуси крећу по засебним путовима, који се
3'82 383

сви стичу у једну тачку. Прикупљање трупа на је- изглед (форму), са којим he ce само ишчекивати не-
дној ^ачци у циљу заједничког напада најлакше je пријатељили се кренути њему на сусрет.
онда, кад се све дивизије или корпуси једне армије Уједињавање сувише растурених — развучених
налазе у полу-кругу око тачке општег прикупљања, или иначе раздвојених делова своје снаге у близини
као што то беше случај с корпусима пру-ске војске у циља захтева известан већи простор за извршење. Па
години1866. према Гичину и Кенигрецу. Оваква врста ако je још и непријатељ у близини нашег граничног
кретања одводи операцијама за обухватање, што пре- фронта, снда уједињење властитих деловавојске моћи he
дузима она страна, која je надмоћнија, о чему ће бити се извршити зараније тек на самој основици. Покрети
товора доцније. развијених делова на самом граничном фронту изази-
При привођењу војске на бојиште, са чисто тео- вају обично бочне маршеве, који и ако не морају увек
ријског гледишта, треба изабрати најкраћи правац или да буду опасни, они врло често могу да створе забуну
пут, који води главном циљу без многих маневровања, и пометњу у властитој војсци, а ту je тек згода за
али вазда с рачуном, да се појавимо у одлучном тре- изненађења с непријатељске стране.
ну.тку са надмоћнијом снагом на најважнијој тачци Као што напоменуемо, Наполеон je уједињавао
непријатељевог распореда, — концентрисао своју снагу испред бојишта^ па
Обезбеђујући бројну надмоћност над непријате- онда с тако уједињеном снагом грувао на неприја-
љевом војском, прикривајући тачку прикупљања ко- теља. Међу тим фелдмаршал Молтке у рату 1866. го-
лона које марширају каквом природном препреком дине раздвојене* колоне армија уједињује на самом
(планински гребен, велика река, велика шума) или бојишту. И један и други од ова два великана радили
извесним делом евојих трупа, и најзад групишући су коректно, јер су своје покрете и у општерадње подеша-
испред бојишта целокупну властиту снагу у масеним вали и прилагођавали према приликама и околностима
формацијама, Наполеон je најкраћим правцем уједиње- на војишту, предвиђајући у исто време развиће дога-
ном снагом нападао непријатеља. Он je дакле проди- ђаја. Овде не може ни бити говора о. томе, који je бољи
рао увек у маси. '-> од ова два принципа (уједињавање снаге испред бо-
Оно истина у. данашње време нико и не помишља јишта,или на самом бојишту) већ о том, да лијеглавни
на каква нарочита маневровања-одмах у почетку рата, командант у стању, да у дотичном времену схвати си-
јер he први судари са непријатељевом војском насту- туацију онако како треба, и д а л и у опште има подо-
пити-тек на 15—20 дана после наређене мобилизације, бноети за велика дела ратног доба. По овом питању
према чему треба бити што скорије спреман за изла- главна je етвар, да се влаетита уједињена снага до
зак на сусрет догађајима. Ако се претпостави, да he веде у заједнички рад на бојишту.
ее у данашње време вршити концентрација. на самој Тек после првих озбиљнијих судара са масама
граници државној, онда она мора да се изврши тако војске настаје доба маневровања, пошто he и побеђени
рећи на последњим станицама железиичких пруга, по и победилац вероватно морати да деле своју снагу
којима се превози војска. А кад je то тако-, онда са зарад кретања напред или одступања назад. Дакле
познатих разлога приликом упућивања и превожења •разна узајамна доскакања и лукавства са разним ком-
војске на концентрацијску просторију треба водити бинацијама у покретимавојске настају тек после ирвог
рачуна и о погодбама отратегијеког фронта војеке. јачег судара непријатељских, војсака.
У развоју војске у непосредној близини границе Према овоме она страна, која намерава да деј-
не може се имати времена за какво маневровање у циљу ству}е одлучно евојом целокупном уједињеном снагом,
прикупљања и премештања. појединих делова властите мора подесити превожење властите војске тако/да се
војске, већ првобитни развој војеке мора да има такав фронт иекрцавања војске са железничких путова, у ко-
384 385
лико je год' више могуће, подудари кат«г с дужином мена- Године 1815. Јула 18. Наполео.н je код Ватерлоа
фронта предстојећег стратегијског развоја тако исто разредио своју војску у 11 колона, па ју je услед тога
и са предстојећим бојним фронтом војске. I могао да развије у бојни поредак за један и до
С обзиром на предњи услов долази се до закључка, тсахат времена. , -'
да he се данашње војске од милијуна и више војника, После битке код Смолено^а месеца Авгуета 1812.
које би биле свијене у 20—25 корпуса, морати да године Наполеон je целокупну своју војску прикупљену
развијају на фронту од 100—150 километара уз про- кренуо у два правца на сваком по три корпуса, с тим,
сечно кретање од 15—18 километара на дан. да су се корпуси морали да распореде на преноћишту
Године 1870. Немци су били пришли близу овој раздалеко један од другог на 4—8 км.
норми, кретајући око 600.000 војника у 16 корпуса на - Слично кретање у масама, као н. пр. дивизије у
фронту од 60—70 километара. резервним поретцима а између ЊАХ артилерија, при-
У културнијим пределшна западне Јевропе, где мењивали су и Немци у битци'код Гравелота 18. Ав-
има доста добрих путова,- моруће je Кретати корпусе гуета 1870. године, кад je покрет био извршен задр-
по засебним путовима са извесним користима и у ад- жавањем левог крила услед неизвеснооти, у коју се
министративном погледу. страну требало развити.
Примераради да наведемо, како ее замишља марш
једне војске од милијуна војника и више, која je сви- ; Према истакнутој шеми кретања великих војсака
јена у 5 армија свака од по 5 корпуса, (сл. 54.). mg милијуна војника и више напред треба да će креће
Ca извесним ризиковањем; да се војска мало и коњица својом масом ради извиђања непријатеља,
- помучи са редовном исхраном, било би.могуће кретати а за коњицом на 2—3 дана марша треба да иде кор-
једним путем два корпуса бар за краће време, али ако нусна коњица, и у црикупљеном ifpeTaEby војске по-
нема у месту у потребној мери средстава за исхрану ловина те коњице може тако исто да се избаци даље
челног корпуса, онда би било скоро 1герешено питање унапред. На дан марша позади корпусне коњице треба
о довлачењу хране из позаднине. да иду корпусне преходнице с артилеријом> јачине једне
бригаде на корпус/ана 8 км. даљине позади преходница
Ми смо видели, да je Наполеон кретао два па и Угреба да иду маршеве колоне корпуса; за колонама
три корпуса једним путем, али само за краће време, |а 2 км. даљине треба да иду трупне коморе, ä по-
но да су му у тим приликама досађивали његеви мар- зади њих на 10 км. одстојања остали дивизијски во-
шали жалбама о тешкоћи рко исхране војника. „Но зови. Целокупна колона једног корпуса без коњице и
говорите мргвише о издржавању" узвикивао je срдито ;без отезања заузима дубину око 60 км. Интервали
Наполеон, истичући на прво место принцип уједиња- јвзмеђу колона по фронту треба да износе 7 км.,' и
вања снаге при подиладсењу на бојиште, поред тога, што апрема томе опште протезање фронта Треба да износи
никада није пренебрегавао ira питање о небпходном
|)КО 1 0 0 КМ. '.';".-• •/-, '
чувању живе снаге/ ;
.Корпуеи Наполеонови били су мањи од данашњих, Врло je тешка цромена фронта овакве масе у ма
имали су мање артилерије и возова, h то je знатно агоју страну, а да. би се и то олакшало крлико-толико,
утицало на простоту маршева. 1
Многи мисле,.да,једоста опасно, да се одређују велике преходнице,
Кад се Наполеон приблшкивао непријатељу, упу- »Ваводећи као разлог. за то, да he се ткме корпуои ангажовати у бој и без
ћивао je комору и залишне возове у позаднину, и на- 4>оље. Али у колико je самосталнија преходница, у толико je лакше вршити
јазвиђање, а тиме се у неколико олакшава и. кретање. Да би се пак избегло
ређивао je „кретати се и подилазити бојишту у бојним јангажовање корпуоа у борбу без његаве воље, командант корпуса треба
масама". При таквим уоловима Даву je и могао 1806. Да се налази у близини преходнице, и онда je отклоњена та опаеност.
KfOCTajioM преходница и треба да je мала с обзиром на нааред изаслагу
године да приђе својој преходници за три сахата вре- ^сољицу, која има задатак да иавиђа.
СТРАТЕГИЈА . . 25
386
1 387

бочне се армије задржавају у неколико уназад. Тако 1812. године. Кретајући се ка Вјазми Наполеон je
се исто поступа и са кршшим корпусима једне само- писаоДаву-у: „НеШребасекретаШиудугачкимдневним
сталне армије. маршевима, али за Шо ипак треба бити у потпуном
цорешку", и т. д. — .
Тако прикупљена војска не може да врши сложено
маневровање, али кретање војске у виду правог угла Ca свим друкчији пример налазимо у кретању Ба-
зарад угрожавања непријатељских комуникација по- зеновом у Мексици, где он одр^ђује за две своје ди-
тпуно je могуће, као год што je могуће и кретање виздје први марш дугачакод 41 км. по; највећој вру-
војске у виду велике армијске каре. ћини. Тада се његова челна дивизија веома изнурила,
Ради обезбеђења шдржавања војске многи војни али je тек извршила тај марш, дивизија у позаднини
писци препоручују, да би било неопходно, да свака поднела je нечувене муке, и заштитница je стигла на
засебна армија у овом општем покрету треба да има преноћиште тек у 10 часова ноћу. Тада je требало
з.а ое и по једну желез-ничку пругу, која са три воза упућивати велики број коња, да се прикупе они вој-
ници, који су били попадали по путу изнурени, Сле-
може Да. повуче хране за 250.000 војника и фуражи
дећег дана био je преданак, а трећег дана дивизије
за 60.000 коња.
оу прешле само 16 километара. На тај начин дивизије
Џрорачун и наређење за марш. — У рату се чеето су прешле 57 километара за три дана, а да се није
догађа много што-шта изненадно и неочекивано, што првог дана онако форсирало, дивизије бк за та три дана
може са свим да измени дотадашњу ситуацију, па С тога могле да пређу комотно и 75 километара, прелазећи
би било потиуно неумесно и неправилно, да се војска дневно по 25 километара.
унапред не припреми иза дејетвовање ма укомправцу и
ма у ком случају. У,циљу нужног прорачуна и припреме Време за иошиљање наређења. —- Најбоље je и
често пута и сам рад главног команданта према карти на најпрактичније, да се наређења војсци шшву рано из-
извесном војишту доноси извесну корист, а чешћо јутра на 2—3 сахата пре потребног извршења, само
ако je војска научена и навикнута на брза извршења.
пута такав рад може баш да буде и потпуно примен- Hoh треба да се проведе у миру и одмору, а погла-
љив у току операција. — Године 1805. Наполеон je вито још и за то, што се ноћу могу да добију још
трипут мењао маршруту евоје војске, и то није ни свежији и какви поузданији извештаји' о нецријатељу
најмање худило поретку кретања у онако одлично ш о општим приликама, те he на тај надин и наре-
извршеној улмској операцији. — У времену седанског ђења бити целисходнија и промишљенија, и боље he
марш-маневра Молтке je према првим знацима о мо- одговарати приликама. Тако je редовно и радио На-
гућности кретања армије Мак-Махонове у помоћ Ба- полеон.1
зену саставио за се про|екат, да прикупи 28. Августа
у Дамвиљу 7 корпуса, како би армији Мак-Махоновој Садржина наређења. — Фридрих Велики редовно
je тајио своје намере, јер je командовао и војску пред-
препречио пут ка Мецу. "
.водио сам лично; његово особље само je прикупљало
У овим претходним прорачунима треба се држати
извешћа и разносило наређења. —
минималних норми, нарочито кад се има посла с ве-
ликим савременим масама. У оваким приликама важно Имајући посла са јачом војскрм, и дејствујући на
je, да се по могућству удесиравномерно кретање војске ^већим даљипама —растојанЈима, Наполеон пак морао
за време марша, јер пренагљен марш једнога или. за je редовно оријентисати евоје подчињене о свему, сти-
више дана може да има неповољних пооледица. При- жући често пута, да им издаје чак и категоричка на-
ближујући се непријатељу, Наполеон није правио ве- 1
Наполеон je на војиштима легао скоро редовно у 8 часова увече,
ликих маршева у циљу сачекивања заосталих колона. а устајао je у 12 часова у поноћи, па је'тек онда на осаови, дотле при-
купљевих података приступао изради наређења за сутрашњи покрет и рад.
То се опажало код Наполеона како 1805. и 1806., тако
25*
388
Ш
ређења за извршивање. Општу намеру своју .често je
и он тајио од извесних лица, или их je обавепггавао Ш „Наређење за марги.
шифрама или преко нарочитих поверљивих лица, али „Сутра, 21. у 4 сахата изјутра кренуће се корпус
се у сваком случају и он бојао разглашавања њего- Мосбургу следећим поретком:
вих намера, како му се не би компромитовала намера „Дивизија лаке коњице ђенерала Марила да ра-
ма каквим узроком. ";светљава кретање;
„Гренадирска дивизија ђенерала Клапареда са
- У данашње je време у опште далеко сложенијс лаком батеријом у преходници; по доласку у^ Мос-
командовање војском. Уелови простора и времена су бург да одмах предузме оправку моста;
данас шири, али je то паралисано донекле јачом при- „Коњички пукови: Баденски и хесен-дармштатски;
меном електрицитета, (телеграфи, телефони). Тлавна
„Дивизија Легранова;
je ствар у данашње време, да се о намери главног
команданта што подробније и што брже обавесте CBPI „Дивизија Кара Сен-Сирова;
подчињени ради што потпунијег и тачнијег извршења „Дивизија Молиторова;
њихових задатака. Уместо категоричкдх наређен^а на- „Кирасирска дивизија ђенерала Вспања;
ступила je неминовна потреба, да главни комаидант „Резервни; парк с батаљоном заштите и комора
издаје дпрективе, инструкције, упуте. |iio реду нумера дивизија.
„Даља наређења за кретање у току дана ствар
Садржина наређења и њено излагање имају ве- =је гоеподина маршала.—
ликог значаја за рад на војишту, и то захтева наро-
читу способност дотичног лица. Жомини je казао: Начелник штаба, Бертије."
„Ништа тако јако не доказује духовитост главног Иницијатива команданта корпуса оетала je дакле
команданта као разумљив и одређен смисао оних на- неприкоеновена, као што се то види из овог примера.
Кад je дакле јасан циљ, краткоћа je наређења нео-
ређења, која он издаје својим помоћницима. Јасноћа
ценима. — . ..
ii Шачпост у наређењу јест најбоЉа фотографија ума Ево* каква je била садржина једне директиве, коју
командантовог." •-^- je Врховна Команда немачке војске упутила армијским
'Фелдмаршал Молтке одликовао се у овом погледу комаидантима у рату 1870. године:
у рату 1870. године, за шта има веома много иримера „Сарбрикен, 9. Августа 1870. године увече.
у Историји тога рата. — „Према добивеним извешћима треба сматрати, да
Дакле, главно јеуиздавању наређења бвди кра- je непријатељ отишао иза реке Мозела или Сајла. Све
Шак и јасан, а садржину наређења излагати просто. три армије поћи he за њим. Армији III. остављају ;ее
Наређења за почетак ма каквих операција увек су путови: Саринијон — Дијез и јуишије; армији II. пу-
сложенија, а често je потребно додати им и какву тови: С. Аволд-г- Номени и јужније; армији I. путови:
инструкцију, упут,. и т. д. Доцнија и свакодневна пак Сарлуји — Буле — Лез — Етан и јужније.
наређења могу- и треба да буду што простија, краћа „Ради обезбеђења марша коњицу избацитИунапред,
и јаснија. Ш подупрети je далеко истуреним преходницама, да
би армије у случају потребе имале времена, да се при-
Наређења у Наполеоновој војсци одликоЈзала -су купе — уједиае. Удаљавање од горе показатих праваца
се необичном простотом. Ево једног примера за то у биће наређено од стране Његовог Величанства, ако
наредби за IV. корпус Масенин: , • то буде захтевао положај или наступање непријател,а.
„Штаб Фрајсинг,: 20. Дприла 1809. године, 10 са- „Армије I. иП. могу се користити сутрашњим (10.)
хати увече. "
:
: даиом, те или дати трупама одмор или их^лзвестн на
означене нутове.
391
390
„Штаб уСарбрикену, 10. Августа 1870. године.
„За то, што he лево крило стићи на реку Сару
„Корпус кренуће се сутра путем за Париз.
тек 12. Августа, то ће корпуси десног крила бити при-
: „Дивизија 18. одмаршираће до Мерленбаха и Бе-
нуђени, да извршују односно кратке дневне маршеве. нинг-ле-С. Аволда. Она he заузети ова села: . . . . . . . .
Штаб дивизиј-е у Мерленбаху,
Као што се види, у овој директиви je изнесено:
„Артилерија корпусна зауставиће се к о д . . . .
1., Стање, које се претпоставља у непријатеља;
2., Општи правац марша групе армија; „Дивизија 25. заузеће села:. . . . .".. Она семоже
3., Путови посебице за сваку од армија; користити мостом код С. Арнуала, па за тим да га уни-
4., Општа наређења о извиђању испред фронта шти. Пионери да буду у њеној близини.
и о подржавању коњичких дивизија; и „Комора има стићи до Штиринг-Вендела. Штаб
5., Посебна наређења. корпуса у Форбаху.
Дакле цеда je директива оеобично кратка ијасна. „Да се не би десило неразумевање, напомиње се,
да се корпус може ширити у десно од париског пута
Добивши ову директиву са своје стране коман- само v/i миље, а у лево до l/i миље. Tora се простора
дант II. армије издао je за своје подчињене овако строго придржавати при извршивању реквизиције. Ре-
наређење: лвизицију увек треба да врше официри, а ако je мо-
„Корпус III. Августа 11. да ее крене ка Фолке- гућно, онда чиновник интендантуре. На све што се..
мону; кретање његове преходнице подесити с крета- узме, издавати признанице."
њем коњице, којој ће служитикао наслон.
У наређењу ее даље говори о исхрани.
„Корпус IX. челима колона да допро до Бенинг „Командант корпуса ђенерал,
— С. Аволда и. Мерленбаха, лево крило у Сарбрикену. Манштајн."
„Корпус IV. да заузме Харскирхен челом колоне, Из предње ее заповести види, да командацт кор-
главнином пак Сар-Инијон, преходницом линију Алт- пуса не одређује одстојања,,чак не показује ни путове
вајлер, Минстер, Маримон ла Хат; коњица да врши ни маршеве поретке, него само : 1., Општи правац кре-
извиђања к југу од Сар-Инијона у правцу на Фене- тања; 2.5 Кантонманске реоне великих јединица, и 3., ,
странж. • Оеобена наређења.
„Корпус X. да истури преходницу до Грос-Тен-^ На послетку, командант 25. пешадијбке дивизије,
кена и Ландрофа; чело главнине код Хелимера, а лево развијајући добијено наређење, издао je са"своје стране
крило — Пителанж. овакву диспозицију:
„Гарда да истури чело главнине дс^Инеминга, „Штаб дивизије С. Јован, 10. Август 1870. године.
лево крило — Саралб.
„Сутра he дивизија прећи реку Сару на два моста.
„Корпус XII. да пређе реку Сару и Блис, и да Бригада 49. са челом колоне у 7 чаеова да буде на
оотане на левој обали Gape, истуривши чела колрна на пијаци С. Јована испред Вје-Пон-а спремна за по-
до Метцинга, Диблинга, а у случају потребе и до Ву- лазак.' Коњичка 25. бригада, а за тим и дивизијска ар-
ствајлера." тилерија, наступаће за 49. бригадом.
Ова наређења показују. меета преноћишта глав- „Пешадијска 50. бригада да се крене у 7 часова из-
нине корпуса, како би се постигло јединствоу раду, јутра, и да пређе преко моста с. арнуалског. По прелазу
и отклодиле мо^уће несугласице при деоби станова пионерска чета да уништи мост, и да остане на пре-
на преноћишту, (сл. 55.). ноћишту у фабрици стакла — „Софија". Уз трупе могу
На основи горње диспозиције командант IX. кор- ићи само кола муницијска и санитетека, комора ц
пуса издао je овакво наређење:
392 393

коњи. Остала кола да се крећу у степенима, који од- Тимока, на подножју. виса а поред пута, који води
говарају реду јединица у колони. лево на Чуку. и биће под командом потпуковника Сто-
„Свака бригада за надзор над; комором да пошаље јадина Катића.
сутра по 1 официра на коњу. Комора ће се прикупити „Преко моста, који he се саградити више Грљана
x
у 7 часова иреко Сарбрикена на одређеним прено- на h часа, браничевска бригадаД. класе, београдска
ћиштима. • бригада II. класе, београдска бригадна батерија, I.
Командант иринц Лудвик Хесенски." пољска батерија тимолкога пука и браничевска пио-
нерска чета.
И овде се виде нужне подрабности за марш и то „Ове he трупе биваковати ноћас такеђе на десној
за веће јединице. Иницијатива подчињених оетала je обалн Тимока на подножју висова а поред пута, који
недирнута. * " десно води на Чуку, и биће под командом пешачког
Ево да изложимо сад садрждну једне наше диспози- калетана А. Протића.
ције за јаче груписање делова тимочке војске у очи „Коњица he прећи у Грљану преко Тимока, и би-
битке на Велипом Извору у рату с Турцима 1876. го- ваковаће, на меету, које he јој се назначити доцније.
диџе, која je гласида: „Ради тачнијег означења места, где ће ове трупе
„Диспозиција за све делове тимочке војеке код биваковати, командант црноречке бригаде I. клаее и
Зајечара. браничевске I. класе послаће своје ађутанте у Грљан
вечерас у 7 часова, где he добити потребна објашњења
„5. Јула 1876. године у Зајечару.1 од начелника ђенерал-штаба.
„Ниже означене трупе имају се кренути вечерае „Трупе he оставити пртљаг у логору са потребном
из својих положаја у правцу ка Грљану, и то: стражом, а од коморе повешће само штабовску.
„Браничевска бригада са својом нионерском четом „Још данас треба примити за сутра храну и ра-
у 8 lh • часова; кију, и за коње понети зоб. У колико je могуће, нека
„Црноречка бригада I. класе у 9 часова; војници понесу са собом што више и од муниције,
„Београдска бригада II. класе у 83/4 часа; коју има штабовска комора.
„Два батаљона црноречке бригаде I. клаее с."јбд- „За муницију треба се обратити начелнику ар-
ним официром*у 8V2 часова за Грљан. Црноречка ii тилерије. , -
београдска лака батерија џоћи he кад и њихове бри- „Оетале трупе пешачке остаће на својим положа-
гаде полазе; јима, где се и сада налазе^ с том изменом, што he
.„Пољска I, батерија тимочког корпуса са београд- браничевска бригада II. класе еа једним батаљоном
ском бригадом и полу-батерија I. тешке батерије ду- посести и стрел>ачке ровове на Краљевици.
навоког пука у 8 Чг часова; „Црноречка пионерска чета чуваће мостове,
„Два дунавска и један црноречки ескадрон у „Артидерија he овако бити распоређена на поло-
ä'%; часова. а«ају: Ш вису над алапинским потоком (где je сад
„Ове he трупе још вечерас прећи Тимок, и т о : батерија ћапетана Угричића) два дунавека тешка топа
од Угричића батерије и два лака топа браничевске
„У Грљану црноречке бригаде I. и II. класе, цр-
батерије (Жарићеве), код Костоца такође два тешка
норечка бригадна батерија и полу-батерија дунавскога топа и 2 лака топа истих батерија, иа Краљевици 4
пука; ове he трупе биваковати ноћас на десној обали лака топа резервна.
1
Ђенерал Сава Грујнћ, Сриско-турски рат 1876.—77. године^ Опера- „Командант над свима трупама, које остају у по-
ције тимочко-моравске војске, кЉига II. стр. 27. , ложају, биће мајор Вранко Васиљевић. Ф
394
395

„Начелник санитета одредиће што више болни- предела, или преко предела, који су у току рата ра-
чара, који he још вечерас до ,9г/г часова доћи у Грљан није опустошени и оиљачкани. У свима овим случа-
с неколико лекара, који he сутра следовати трупама, јима војска силом околности мора да прибегне издржа-
које данас прелазе Тимок. Осем тога, треба одредити вању из магацина, па макар то било и за извесно кратко
извесно санитетско .особље за Вражогрнац, алапински време, док се не би прешло у богатије крајеве, и ако
поток и на излазу из града, идући гвозденом мосту и издржавање војске из магацина утиче на оцерације
Вишњару, где je пионерски мост. веома неповољно.
„Како неће битидовољан број оних кола, soja су Да би се пак одржало потребно непрекидне маршо-
намењена за рањенике, то нека начелник санитета вање најбоља еу средства: Железнице и пловне реке, које
одмах јави, колико he их још потребно бити, те да се врше улогу попретних магацина. Употребом железница
известан број коморџија од магацинске коморе упо- и пловних река могуће je, да се врши редовно попуња-
треби за to. вање нужним потребама свих врста коморе, а ово опет
„Даља подробнија упугства добиће команданти иде у прилог трајног и непрекидног маршовања.
доцније усмено. 1., Пловне реке. — Непрекидном трајању опера-
Главни командант тимочке војске, ција служе пловне реке само онда, ако се војска креће
пуковник, Милојко Лешјанцн." бар приближно паралелно с током реке, ако су у нашој
Од Зајечара па до средокраће између утока Аврамо- власти обе речне обале, или се војска бар једним боком
вог и Баловог потока у Тњмок има највише 10 километара, наслања на реку, и на послетку у опште онда, кад je
а то je и била највећа даљина, коју су имали да за једну страну безопасна пловидба дотичном реком.
пређу тог вечера поједини делови тимочке војске у 2., Железнице. — Што се тиче услуга, које же-
очи битке на Великом Извору. Кад се узме на ум ова лезнице указују трајном маршовању, најбоље je, кад
веома мала даљина, коју су имали да пређу извесни железнички вут пролази средином маршевог реона на
делови ове војске, за тим, кад се узме на ум сама са : одстојању 10—15 километара од крајних бочних ко-
држина и гломазност оволике диспозиције, па кад се лона. Ако се у овом случају може још и комора да
све то упореди са напред изложеним неколиким диспо- ојача до потребне мере народном вучом из околине,
зицијама, које су издавате немачкој војсци у рату, који онда маршеви реон може још више да се прошири
језачитавихскоробгодинапретходио овом нашем рату, џаспрам правца железничког пута.
онда je лако уочити, колико се ми у опште умемо да
користимо туђим искуством по питањима појединих, Ако je правац железничког пута са извесним дуЖим
ма и оваквих, поелова ратног доба. — преломима, онда се и поједине колоне у свом кретању
од времена на време приближују железничкој прузи,
те, се на тај начин користе њеном великом снагом за
Средства, да би операције непрекидно трајале на зе-
превлачење. Таква je аустријска железница на западу
мљишту сиромашном и слабо насељеном. — Желе- дуж десне обале Дунава полазећи од Беча. —
знице и пловне реке. -- С обзиром на велику брзину и' велику моћ за
У стратегијским операцијама треба употребити у превлачење железнице се и сматрају као најбољи ио-
опгате све силе и сва средства, да се маршеви не преки- кретни магацини.
дају, јер баш у томе се и огледа карактерна црта савре- Огромни значај железница за ратове у данашњем
мених стратегијеких радњи. времену може да се појми најлакше, ако се бар у
• Али и при свему настојавању и свој жел>и ре- главним потезима изложе колосалне административне
довно се не може да одржава овај услов, а поглавито и друге мере, које je био предузео Наполеон зарад
у маршовању преко слабо насељених и сиромашних похода свог на Русију 1812. године. Ћ поред свих
396 397

тих огромних мера овај je рат био ипак под утицајем |више и више задржавала и застајкивала, тако, да се.
административних услова. — Inajnpe морао да задржи код Витепска1 ради прику- ;
Као што je познато, Наполеон je рачунао, да сву ^.пљања хране, па тек после да продужи марш на Двину
просторију од Њемена до ДвЏне и Дњесшра ј дузкини ша Дњестар:
око 600 километара пређе са 400.000 бораца што ско- Претпоставимо ради јаснијег објашњења великог
рИје, или бар за 20 дана. Кроз просторију сиромашну | значаја железница као џокретних магацина, дајеНа-
а. елабо наеељену то je било могуће извршити само полеон•• у походу на Русију 1812. године имао'само
Jsko, ако би се кретао одмах за војском и њен* по- .једну железничкупругу, колика би била добит за њега?! .
-s кретни магацин, и то je Наполеон и учинио. Он je за Рецимо, да je требало да се превуче хране за
војеком кренуо 17 возовских батаљона од 5—6.000 месец дана за 400.000 војника на даљину од 500 ки-
кола, која су вукла 18—20.000 коња и волова, а целом лометара, и узмимо, да та храна за један месец (бра-
том орромном поворком управљали су 8—10.000 возара. Гшно, двопек, вариво) тежи 17,690.000 килограма, па
Ова комора вукла je само брашно и вариво, а не и се запитајмо, колико би требало кола и колико коња
фураж, јер je Наполеон рачунао, да he фуражи наћи и волбва, па да се та количина хране превуче на меото,
на лицу места уз пут у освојеним пределима, а ти где треба?!
разлози и беху узрок, што je рат противу Руеије и Величина данашњих железничких возова за војску
отпочео месеца Јуна. ;. рачуна се на 60 вагона. Да ее истовари оволики воз,
Изгледа на први поглед, да Наподеон није ништа I треба од прилике 10 часова. Ако je уређено на крај-
пропустио у погледу обезбеђења марша са храном и њој етаници џросто истоваривање, онда одстојање
фуражи кроз ону пусту просторију између Њемена, ?,између возова мора да буде најмање 10 часова; ако
Двине ж Дњестра, али je ипак учинио једну крупну je пак на крајњој станици истоваривање двојно, онда
погрешку, што je целу масу коњице од 40.000 коња I ово одстојање треба да износи 5 часова. Ако се зау-
кретао у једној гомили, уместо да je сву коњицу исту- I ставимо на овом последњем случају, значи, да бисмо
рио унапред у велики и широки фронт, као што je рмогли да изашиљемо дневно 4 воза. Ако узмемо, Да
чинио увек дотле. Ова огромна маса коњице иотро- ее у један вагон може да смести 10.000 килограма
гаила je и уништила испред фронта војске сву зелену •• тежине, онда излази, да један воз од 60 вагона може
храну у пољима, тако, да просто ничега није остало. да крене 600.000 килограма разноврбног товарења.
за корпуес и силну комору, који су се кретали за ко Према овоме требало би 30 возова, да би се превукло
њицрм. Целокупна ова маса војске у позаднини мо*-
r 17,690.000 килограма терета за 6—7 дана.
рала се заустављати овда-онда, да би ее нахранила
Из бвога се види јасно", како и колико железнице
стока, па једно услед тога, а друго .услед наглог па-
проширују реон магацинског снабдевања на неопре-
дања и цркавања коња и остале стоке за вучу, мо-
t дељено велику даљину, тако, да су у данашње време
рала се на послетку због тога да заустави са свим
I могуће и такве операције, о којима се није-МОГЛОЈНИ
и цела војска! - •
I мислити пре. (Четворо-мееечно бављење III. и; IV. ие-
Овако раетројство административних делова ове I мачке армије 1870.-—71. г;одине под Паризом, у коме
велике војеке морало je неминовно да поколеба и дис- није било потреба за војску.).
циплину у војсци, те je најзад ц то био једац од гла-
Оваке користи могу да чине железнице војсци^
вних узрока Наполеонове недаће у овом рату. Сва
његова велика усиљавања у кретању, и журба да I само онда, кад су у потпуној власти нашој, кад čy
стигне руску војску до . Двине и Дњестра, да би je ту 1
Овде je Наполеон. скупио хране једва за 10, а.Даву за своју ко-•
потукао, остала еу безуспешца; његова се војска све лону за 7 дана. . . •. .

' - • ' . . • ' . ' . . • ' . . , - . . • • . "


398 399
дакле потпуно обезбеђене и ван опаоностњ од непри- Ова спорост у кретању двапут je већа, него што
јатељских узнемиравања. Ако су железкице угрожене je била за време ратова у XVII. и XVIII. веку, када
ма с које стране, онда настаје оно исто, шгоје било се у средњу руку прелазило дневно не више од
и са ранијим војскама, које су оперисале и без услуга 1. миље. (Ауотријска поштанока миља има 7.58672
железничких, и које су се снабдевале искљутао из метра).
магацина, зашта намдаје најбољи пример рат у Гв- Па у чему je узрок овој страшној појави? — Овој
:
оргији, у југо источном делу Америке, а нарочито поход шорости није био један узрок, већ их je било више:
. ђенерала Шермана 1864. годинс у покрету противу Борбе е непријатељем, и ако je Џонетон већи део јаких
Џонстона, команданта јужних државица, од Шатаноге положаја просто напуштао уелед Шермановог обила
ка АтланШи. — - . ека, заобилазна кретања, која су односила много вре-
Због олабе насељености и због непроходности дре- мена, великекише, које су прекидале операције, и т. д.
дела Шерлшн, као један од ^лавнијих команданата IIo најглавнији узрок овом задоцњавању био je тај,
северне војске, ослањао je свој офанзивни покрет на што je Шерман евоје операције ослањао на желе-
железницу Naschville—'• Chattanoga, од којих прва je зницу, коју je непријатељ непрестано кварио и узне-
варош играла улогу главне а друга улогу ломоћне миравао.
оеновице. .0н je располагао са 100.000 војника, 254 Други. период овог истог рата по заузећу Ат-
топа и 5.000 ^коњаника. Ова je војска била подељена на ланте такође je врло поучан у том смислу, али само
три групе: 15.000, 60.000 и 25.000 са коњичким кор- у обратном правцу, т. ј. како се много добија у бр-
пусом под командом Стонемана. Његов непријатељ зини марша и слободи операција, кад ее војска сна-
ЏонсШон, тлавни командант Јужњака, располагао јо бдева и реквизицијом у вези са сталним и покретним
са 70.000 војника, 100 топова и 12.000 коњаника, а i i
1I магацинима. Новембра 15. исте године Шерман ее кре-
сва та војска била je свијена у три корпуса, na je збОг нуо из Атланте, а 11. Децембра беше доспео до Са-
велике надмоћности у коњици овај и био у стању, да ванах-а, те je на тај начин за 26 дана ripemao про-
узнемирава железничку комуникацију Нашвиљ ~— Ша- стор од 450 километара, што износи просечно 17 ки-
Шанога. лометара на дан. —
Припремајући се за марш ка океану у правцу У ред доказа крајњег ограничења слободе опери-
вароши Саванаха (Savaniiah), да одсече варош Ричмовд сања једне војске, која ослања своје операције на же-,
(Richmond) од западне половине јужних држава, а узи- лезничку пругу, могу се убројати и операције ђенерала
мајући у обзир опасност, која му грози комуникаци- Вурбакија у тродневној битци код Монбелијера 16.
јама, Шерман je y име потпунијег обезбеђења желе- 17. и 18. Јануара 1871. године, у којој Ђурбаки не
знице-најпре скратио линију, преневши главну основицу беше управио главни напад на најосетљИвију тачку
т Нашвиља у Шатаногу, (сл. 56.). Вердеровог раепореда војске (десни бок), већ га беше
Maja 6, 1864. године Шерман отпоче да настуиа. управио противу левог бока. Ово je Вурбаки учинио
Ред јаких положаја, које je био заузео Џонстон, (Дал- за то, што се за време боја није смео да удали од
тон, Резака и т. д.), обишао je Шерман благодарећи своје, тако рећи, артерије за храњење, дакле" од Јке-
својој великој бројној надмоћности, и тек je 9. Јула лезиичке пруге: Безансдн—Белфор, за коју je био
могао да допре до Ашланте, прешавши на тај начин прикован ропски, пошто није имао довољно средотава
,. око 225 километара за 65 дана, што износи око 3 за превлачење потреба војсци.
1
километра на дан. Ето, како су променљиве улоге железница, које су
1
Детаљније о овоме види La guerre Moderne од, пуковника Дере- едређене да играју улогу комуникацијеких линија при
каге-а I." део, стр. 301—308. операцијама војске. Оне су веома кориене за редован

:.
400

ток операција онда, кад им -je гарантована потпуна


безбедност, а веома неповољно утичу на ток опера-
ција онда, кад су изложене честим кварењима и узне-
миравањима од стране непријатеља, поглавито у орку-
дици других превозних средстава.
Из. предњих навода јасно се види, колики je Be­
llum значај аДминистративног елемента у опште при
операцијама., као и колики je утицај тог истог елемента
на тактичку страну операција. ~
„Ма каКав био начин снабдевања војске, мага- БИТКА
цински или реквизицијски, по том питању има таквих
• и толиких тешкоћа, да оне неминовно захтевају, да. Неколико речи унапред у опште о битци. — Витка
се том питању поклони првенствена пажња при про- je скуи многих посебних судара и бојева у тежњи,
учавању питања о операцијама. Нису ретки случаји, да се из простог оперисања пређе у тактичку битку
да овај елеменат ометаи спречава извршење најбољих на згодном месту, у згодном и повољном тренутку
комбинација, и натерује војску, да тражи средства за и у згодном облику, тако, да се тактичком победом
своје издржавање баш онда, кад би јој требало тра- лостигне и стратегијска победа, но под условом, да
жити тренутке за судар и победу. Управо питање о се у случајном тактичком поразу избегне и стратегијски
исхрани војске и питање о поџуни хране и проузро- пораз, или бар да стратегијски пораз буде што мањи.
кује тешкоће у операцијама и тромост у кретању војеке, Према овоме мудро je избегавати битку у свима при-
te јој не да, да се вине на'висину идеје и велике зами- ликама, где нема изгледа на успех, старајући се
сли. Благодарећи томе и таквоме питању о исхрани, свагда, да се повољнији услови за битку створе и
војска никад није Шако брза као идеја." 'припреме на другом меоту. '
Све напред: наведено треба увек имати на уму
како прИ комбиновању стратегијских операција и марш- „Витка je средство Стратегије, да би се постигао
маневара, тако исто и при проучавању и процени исти ратни циљ; она je најглавније ратно дело. У рату се
ништа не предузима;, што не иде у корист битке; све
мора њој да греди, за њу се мора све да примењује,
и све да садејствује уз њу.
„Витка je била, јест и остаје најважније дело у
ратовању; она представља кризу, из које непосредно
лроизлази решење свих нерешених питања у извесном -
времену."
Употреба војске у боју најбитнији je део Тактике;
Страшегија пак треба Да одреди време и циљ боја —
битке, па према томе Стратегија треба да одреди и
снагу,. која je потребна у битци, извлачећи на по-
слетку што више кориоти од успеха тактички добијенрг.
»Познато je, да никаква ратна вештина није више
стању да доведе до победе без одлучне битке. Ни
ајслабији непријатељ неће ее сагласит^ да положи
СТРАТЕГИЈА .. 26
402 403

оружгје само пред стратегијским комбинацијама. И ако ходи стратегијско обухватање, с тим, да се оно посте-
у овим комбинацијама и види надмоћнијег ђенија, ипак пено претвори у тактичко стезање, које треба да се
ће покушати, Да грубом силом процепи његову мрежу, сврши поразом непријатељске војске.
те да понова успостави поремећену равнотежу. Средством угрожавања или средством демонстра-
„Велике битке не могу да се одмах развију у по- ција може да се реши судбина извесне операције само
четку рата. Пошто he концентрисане војске етојати на у врло изузетним приликама, и то, кад смо у великом
дугачком фронту веома близу једна до друге, то у материјалном и моралном надмоћћју над непријатељем,
почетку неће бити ни проетора, да би се војске могле као што се то показало у. почетку операција у војсци
кретати у исто време ка- једном и истом циљу, те да шведског краља Карла XIL, те je услед тога тај пе-
би се ујединиле наједном изабратом месту. На утвр- риод и завршен брза травендалским миром. —
ђеној граници, где he непријатељске војске на свима Исход неке операције може да се постигне и мане-
тачкама једновремено доћи у еудар, појавиће се услед вровањем, и то пре него средством демонстрација, нара-
овог читав низ претходних бојева појединих армија, вно уз читав низ почесних бојева, као што се завршила
па ако се у овоме отегне крајње решење, ако се не без одлучне битке и улмска операција 1805. године.
могадне одмах да изврши пролом, рнда he бојеви Рекли смо, да се непријатељ може потпуно побе-
ускоро бивати све већих и већих размера, пошто he дити само одлучном битком. Али за одлучну битку
тежити обе стране, да ослободе масе дотадашњих за- постоје ова два оеновна услова:
плета, и да се концентришу на најважнијем месту. а., Одлучна. битка мора да буде у потпунојса-
Тада he се десити одлучна битка још у овој уводној гласноети с главним циљем,- т. ј. руковођење одлу-
периоди, поглавито ако бранилац буде имао времена, чном битком, које одговара главном циљу, треба да
да изврши општи контра-напад. Не буде ли je у уводној се у ието време подешава и према приликама и окол-
периодц, она ће се десити после нападачевог пролома. ностима на војишту; или друкчије речено, решење за
Док нападач врши пролом, бранилац ће без сумње одлучну битку и за њено извођење треба да буде ре-
добити времена, да привуче сва појачања, а у том зултат правилног и што потпунијег познавања свих
he времену и нападачеве резерве исто тако јурити ка прилика на војишту како своје тако и неиријатељске
месту' проломаи.1 војске. Само на таквим основама руковођена одлучна
Стратегијска страна битке. — Пошто се битком битка кадра je, да нам својим последицама створи
завршује еудбинацелокупне операције, то се и поједини угодан положај на војишту, и да нам донесе одлучан
посебни цил>еви операција могу да постигну овим и повољан обрт у нашу корист. Ако одлучна битка не
трима средствима: а., Угрожавањем или демондШра- буде сагласна са општим циљем, и ако њено извођење
цијом; б., Маневровањем са делимичним бојевима, који не буде одговарало стању ствари на војишту и бо-
су неизбежни; жв., Самом битком или одлучним су- јишту, онда одлучна битка може да измени стање
даром маса. ствари, па да нам створи незгоде на војишту, и ако
би одлучна битка била чак и победоносна, а за то
Од евих трију ових средстава битка je најважније имамо доказ у битци код' Вилерсексела 9. Јануара
средетво зарад постигнућа крајњег циља операција, 1871. године измећу Бурбакија и ђенерала Вердера.
а остала су средства више помоћна. Битка ј« и нај- Као иначе врло велики поборник битака Фридрих
скупља, па се с Tota она и предузима тек онда, кад Велики говорио je о свакој битци, која није сагласна
се исцрпу свд остала средства мањег значаја, те се са циљем: „Да je свака таква битка дело- неспоеобних
покаже, да су она недовољна. Битци треба да прет- ђенерала". Питање о сагласности одлучне битке ć гла-
1
Das Volk in Waffen, стр. 304. вним циљем операција долази у облает Стратегије;
26*
405
404
потребно, или да се спречи непријатељ, да не би овла-
б., Одлучна битка треба да je сагласна и с планом дао неким положајем или неким местом, или да би се
ратовања, т. ј. она треба да буде руковођена у духу задржала непријатељска војска, ако би она хтела да од-
потребне унутрашње целине и јединства у операци- ступи, или да се разним мерама з^збуњује, или да се за-
јама. Овај услов спада.у област Тактике, те чини држава непријатељ, да би се добило у времену, или да
управ њен/врхунац — синтезие. би непријатељ изгубио у времену, или у рпште, да се
Гледајући на снагу оба противника као главне непријатељ баца у какву двоумицу о правом стању
факторе, на које се мора да ослања све у рату, одлучна ствари у нас како о броју тако и о распореду војске.
битка добија или одсудни нападни карактер према Између ове две врсте бојева или битака разлика
јачој страни, или добија мање одлучни и више од- ее одређује према њиховим крајњим циљевима а не
бранбери карактер према слабијој страни. по начину њиховог извођења. Понеки пут могу при-
Бранилац и нападач имају у рату један и исти лике да захтевају, да се и споредни бојеви воде упорно
циљ, да победе свога непријатеља, али су им средства као и одлучни. Али према своме циљу зарад уништа-
и начини" различни за извршење тога задатка. Напа- вања непријатељеве енаге одлучна битка у сваком
дач мора да наступа одважно, а бранилац тада оба- случају тражи веома јаких напрезања. Услови про-
зриво прати његове покрете, па своје радње подешава стора и времена за одлучне битке су само средства,
према тим покретима и према приликама, и онда бра- •. да би сеуништила или ослабила снага непријатељева.
нилац ојачава важније теренске делове, како би за се Напротив извођењем споредних бојева иде се на
створио могућности што дуже одбране, а да се у по- то, да непријатељ губи време и простор, и да се што
требном тренутку опет појави са што силнијим контра- више задржи на извесној тачци. Губитци, који се на-
ударом противу нападача. несу непријатељу овом приликом ма у ком виду, јесу
, Напоменуто je раније, да одбрана сама по себи само помоћ зарад лакшег постигнућа главног поме-
не води никаквом решењу, али ако она и има више нутог циља.
пасиван значај, ипак и она мора да буде завршена Разлика између ове две врсте бојева најбоље he
најзад активношћу. „ Одбрана je ишчекивање, да се от- се објаенити овим примером: Кад се н. пр. неприја-
почне против- дејсшвоваши." тељ налази на извесном положају, а ми га нападнемо
Гледајући на циљ, бојева може у опште да буде одважно и приморамо га, да напусти свој положај, и
од две категорије, те може да буде или одлучних бо- он то и учини, онда тиме ми нисмо постигли свој циљ.
јева, којима се што јаче и што потпуније ослабљава С тога je потребно, да га гонимо даље, да га напа-
или уништава непријатељска снага, или простих су- дамо поново, докле га или не уништимо или докле
дара, којима се подржава бој и тежи се томе, да се га јако не ослабимо. Када имамо намеру, да заузмемо
непријатељ омета, да ради оно, што би хтео, или се извесне дачке или извесне положаје, онда у споредним
у опште омета да ради оно, што би било за нас не- бојевима борба може да буде и врло упорна, али само
повољно. у толико и дотле, док се држи и непријатељ; но чим
Енергичним радом у рату судари великих маоа непријатељ одступи, онда даље одважно гоњење може
одводе одлучним биткама. „Ca сваком бишком отпо- да буде само уолед какв0г новог намишљеног циља.
чиње новаера ратовања. Нападач напада свога непријатеља онамо и онде,
„ Често je пута једна једина велика битка рас- где га нађе, али избор места за борбу браниочеву
плела у опште ратни заплет, као шШоје то учинила спада такође у облает Стратегије, која je дужна, да
биШка код Кенигреца 1866. године." ово питање свестрано реши, т. ј. да у томе има у
Задатак споредних бојева може да. буде, или да виду целокупно стање и све прилике ji околности,
се непријатељ протера са некога места, које je нама
406 *и<

које буду владале на војишту у потребном тренутку. сматрао у ужем смислу — у смислу броја војске,
Ca избором. места стоји у тесној вези и одређивање (квантитета). Ако ее тај принцип буде сматрао у ширем
времена, кад да ее бије битка, па и то такође соада смислу, и онако како треба, онда Фридрих Велики није
у област Стратегије. . • - грешио ни издалека, него je радио правилно и мудро.
У опште, рбласт делања Стратегије почиње ćпо- Битка с тактичке стране. — Стратегија сматра
;
кретима из места за мобилизацију трупа, па трајесве битку као једно од средстава, помоћу кога се постижу
до припремљеног судара, а само извршивање судара њени циљеви,. а Такшика сматра -битку као свој циљ.
одлази у област Тактике. Дакле битка'je последња реч ТакШике, а бити се јест
Осем израде идеје операције и њеног плана Стра- последњи циљ Тактике, не водећи рачуна о томе, шта
тегија има још и тај задатак, да припреми судар у je био узрок битци, нити пак о томе, какве he бити
што ширем 'смислу, а та се припрема оличава у гру- последице свршене битке, јер о томе мора да води
писању што веће снаге на бојишту, која треба да je бригу Стратегија. Победоносна битка, вешто изведена
већа од непријатељеве, и у постављању те снаге у у духу њене унутрашње целине и јединства у извр-
најподесније. стање. ђењу, као и то, да je изведена у сагласности е планом
; у овом погледу био je највећи вештак Наполеон под условом, да се изгуби што мањи број војника, идеал
L, који je' уз остало прикупио у битци код Асперна %е Тактике. .' :,
1809. године све, што je могао до посдедњег војника. У извођењу битке имају два основна начела:
„Да бих принудио непријатеља на битку, кога сам а., Начело груписања снаге на најважшфј тачци
пмао обичај да прбеђујем, ja нисам цикад казао, да и у најважнијем тренутку; и •
имам много војеке; ja сам привлачио к себи св$ што б., Начело узајамног потпомагања на време у при-
год сам имао.и премној периоди битке, и начело узајамног потпома-
У већини случајева а поглавито код Розбаха, Лај- гања на простору у периоди решавања битке. Ови ее
гпена и Прага. Фридрих Велики je излазио пред не- принципи испољавају у читавом низу спремљених
пријатеља са слабијом енагом; њему то није ништа напада^ који треба да теку једни за другим и у једно-
сметало, да ступи у бој, и да нападне непријатеља не временом сложном нападу у периоду решавања битке.
само одважно но чак и дрско. Под Прагом н. пр. он Пршремљени џапади треба да теку један за другим,
je са својих: 60.000 напао на армију од 66.000, која а једновремени сложни напади треба да иду један
je била на ванредно јаким положајима, а оставио je уз други, испољавајући на тај начин у извођењу битке
32.000 на леврј обали Молдаве зарад безбедности ра- и јединство и саглаоност G планом.
нијег операцијског правца, који je ишао на Дрезду. Принцип груписања снаге еам je по ееби сталан,
Фридрих je ту прикупио своју снагу тако рећи под али je његова дримена бесконачно разноетрука, јер
носом непријатеља, који се ту уједињавао са арми- су бесконаЧно променљиви и .стање и.прилике' на во-
јом Швериновом. Ово je било одважно па чак и јишту и бојишту. " , '
дрско с гледишта материјалних уолова, али je то било Примери.—- Вештим избором бојишта—места Мил-
потпуно оправдано с гледишта моралних услова. Он тијад je ца МараШоцу 480. године пре Христа пара-
je добро познавао и правилно денио свога тромог не- лизовао десет пута јачег непријатеља, као год што je
пријатеља, а у томе се по речима Наполеоновим"и са- то учћнио и Бонапарта, у битци код Арколе 1796.
држи врхунац ратне вештине. Дрскост Фридрихова године. .: ;
под Прагом била je потпуно оправдана. Он je само у . У бихци код Лицена 1813. године Наполеон je y
том случају погрешио противу принципа прикупл>ања почетку имао само 40.000 војника противу 70.000 не-
надмоћне снаге на бојишту, ако се тај принцип буде пријатељевих. При крају битке око 6 часова по подне
4U« i 409

Наполеон je прикупио на најважнијој тачци 100.000 Из ових примера види се, да je главни циљ битке
својих бораца противу оних истих 70.000 војника са- ^био и остао један и исти, али су само начини при-
везничких. Ту дакле савезници нису ценили време, 'мене појединих принципа у битци веома различни,
којим се Наполеон умео да користи ванредно добро. као што су вешто искоришМвање особина земљишта/
Ево, какав je био бројни однос снаге у обе про- вешто искоришћавање времена, вешта употреба демон-
тивничке "стране у важнијим трентцима битке: страција, обилазних маневара, вешта употреба резерве,
а., У тренутку првог напада у 12 часова у подне бојног поретка, и t. д. —
у Наполеона беху 3 дивизије, а у савезника једна, и Сва ова средства у битци често су материјалног
то скоро само једна пруска бригада;- карактера, na je за широко појимање свих принципа
б., У другом нападу у 2 часа по подне у Напо- за борбу потребно још и моралних средстава, кар што
леона беше 5 дивизија,. а у савезника две бригаде; fcj дух војнички, духовишост и карактер војсковође,.
• в., У трећем наћаду у 3 часа по подне у Напо- иницијатива, изненађење, дрскосШ, постојанство и
леона 7 дивизија, а у савезника 5 бригада; ш. д., какви су били Цезар код Алезије и Амијена^
ђенерал Дипон код Албека и т. д.
г., У последњем тренутку у 6 часова по подне у Принцип узајамног потпомагања огледа се у пра-
Наполеона беше 100.000 а у савезника 70.000. — Ето, вилној организацији и спреми војске, у правилном
како je Наполеон умео вешто да искористи време у распореду за судар, у утврђивању положаја, у уређењу
битци кад Лицена! маршева, у уређењу и руковођењу битке и т. д.; управо
У битци код Ђауцена 1813. године Наполеон je у принципу узајамног помагања огледа ее ооновни
постигао циљ битке вештом демонстрацијом, управо принцип целокупне ратне вештине.
сва главна припрема одсудног. дела битке извршена Пошто се овај принцип, проучава и претреса у
je демонстрацијом и нападом на предње положаје на разним курсевима и одсецима за изучавање ратне ве-
реци Спреви у очи дана одлучне битке, кад je -учи- штине, то je овде потребно, да се размотри само при-
њен заобилазни маневар десног бока савезника. Тај мена принципа узајамног помагања у смислу што
маневар омогућио Џ Наполеона, те je он извео опште савршенијег развића битке као веома сложене радње.
груписање своје снаге у нћјважнијем тренутку и на Поједини судари, из којих се састоји свака битка,
најважнијој тачци бојишта, где je он етавио 50—60.000 једни долазе у припремни а други у одлучни период.
својих бораца противу 15.000 бораца савезничких. Припремни напади треба да се врше поотупно
Битку код Лињи-а 1815. године Наполеон je от- један за другим. С тога демонстрације, обилазни мане-
почео са 65.000 противу 90.000 Пруса, а између 7 и ври, употреба ватре, посебни напади и т. д. треба
8 чаеова увече у најважнијем тренутку и на најваж- да долазе једно за другим, и да дретходе одлучнсм
нијој тачци уз вешту употребу резерве Наполеон je ^УДару.
располагао са још 12 свежих и одморних батаљона, Период решења битке или одлучни напад, који
а Блихер je у то исто време имао уза се само 3 ко- може да буде или фронтални или крилни, треба да
њичка пука. На тај начин Наполеон je y .битци код доведе све поједине радње у једну целину, све треба
Лињи-а постигао циљ по принципу прикупд>ања енаге ,да се врши заједничким дејотвом, како би се битка
вештом употребом резерве. развила једновремено. На тај начин у основу другог
Битку код Леукшре 371. године пре Христа Д96ИО периода оитке долази принцип једновременог рада свих
je Епаминонда помоћу вештог избора облика. посшро- -чинилаца битке;
јења војске за борбу, који се састојао у косом бојном Примена принципа узајамног потпомагања у изво-
поретку. -ђењу битке према основној идеји и примена, принципа
41U 411

сагласности појединих судара у разним фазама. битке мање јасну ситуацију, те према њој подешава и свој
чине идеално извођење битке у духу јединсШва у ра- Цшд, доносећи оваке или онаке одлуке, пошто je већ
дњама. и што боље поступности у извршењу. Ако се .имао времена, да се упозна са елементима од утицаја,
овоме дода још к што^боља, припрема з& битку у свима и да припреми све, што му je било потребно за.
облицима њеног завршног чина, онда heuo добити син- успешни рад. Друкчије стоји ствар с трупама напа-
Шезис ТакШике, : дачевим. Извршење њиховог задатка доста je отежано
Само на овај начин развијена и изведена битка због тога, што je и непријатељ спреман за борбу, па
одговара захтевима тактичке вештине, и она се тек тада Lce можда он и утврдио фортификацијеки на изабратом
може да назове дравом битком. Ако битка не буде згодном положају, ако се бранилац у опште решио на
припремљена како треба према напред изложеним на- одбрану. Савлађивати пак отпорност браниочеву на
челима, и ако у битци буде владала каква забуна или :утврђеном положају, који можда има и потребних по-
какав хаос, тако, да по£едини догађаји битке нису датака о стању и свима приликама нападачевим, није
међу собом у тесној унутрашњој. вези у погледу на баш тако лака ствар.
време и место, онда ту не може бити ни говора о битци Случајне су битке оне, које се заподену са свим
у смислу више тактичке вештине, него то пре може случајно у току кретања двеју непријатељских вој-
да буде несмишљено извођење војске на кланицу, да сака; кад дакле ни једна ни друга страна нису имале
би људи само гинули, а то свакојако заслужује само времена, да све извиде, и да толико упознаду прилике
најбтрожију осуду, па и ако ое војска буде борила храбро. и околности, да би могле благовремено да припреме
Храбросш ш вештина не искључују једна другу, програм за извршење контра-напада; у опште, кад се
него се оне шта више и допуњују и једна другу по- није могло унапред да предвиди време, кад he битка
мажу,' и с тога се храброст подчињава вештини. У бити заподенута.
6op6ii мало помажу одушевљени узвици „ура" и разуз- И ако се данас увелико примењују телеграфи и
дана и бесна храброст, ако та храбрсст не буде ру- телефони а и друга ередства за брза јављања; и ако
ковођеца тактичком вештином. — fee данас поклања велика пажња тачним и даљним
Храброст не треба да се креће ван граница строге извиђањима, ипак изгледа, да ће редовне — намерне
дужности и вештине, јер се противан рад не слаже битке бити прави изузетци, а напротив да he случајне
с крајњом тежњом Тактике. битке постати сталним правилом, гледајући на ка-
рактер данашњих покретних ратова, и гледајући на
Редовне и случајне битке. ;
осигурану самосталност појединих делова војске и ве-
лику журбу у развијању и неговању неоспорно по-
Пошто су две непријатељске војске отојале неко требне личне иницијативе у команданата.
време близу једна до друге; пошто су обе предузи- У опште у случајним биткама командовање je
мале потребна извиђања и сазнавања о приликама у теже. У том случају главни командант нема времена,
противне стране, и пошто су обе према тим и другим .да претходно припреми све, што му je нужно за овако
датима склопиле већ и формални програм за извршење или онако вршење, већ у оваким приликама он мора
напада или одбране, па су се онда и сукобиле иосле да импровизира готово све. У том случају потребно
дужих или краћих покрета, онда се^ овакав еуноб je, да командант остане што присебнији, да брзо из-
двеју непријатељских војсака назива редовпом или даје важнија наређења и у опште он треба да буде
намерном бтпколг. • . одлучан. ЗбуњеностЈ неумешност и неодлучноет гла-
Само командовање није тешзко у овакој битци. У вног команданта у овим приликама муњевитом брзи--
овоме случају главни командант има пред собом више- ном пројури кроз еве редове војске, а чим тр наступи.
412
413
пораз je више него сигуран. Ко je ма и једанпут био
у каквом ратном окршају, може већ себи да предст ави, правац, у ком he се кретати. Сагласност у њиховом
колико и с каквим самопоуздањем нападају трупе, раду решаваће ствар, ако не би било те еагласности
кад оне у општој' пуцњави и ломњави опазе у својих j непријатељских трупа, и ако се њихов главни ко-
команданата присебност, хладнокрвност, упорност, уме- мандант буде колебао између разноврсних предузећа.
шност if одлучноет! Овде he ee најбоље испољити велика надмоћност Богом
У случајним бојевима и биткама за трупе je y дароване војводске природе над ђенералом, који je само
опште лакше по самом току догађаја, јер оне у тим просто храбар и просто искусан. Духовити војсковођа
приликама немају пред собом непријатеља уређеног и
. можда he и да погреши у ситницама у овим прили-
одморног на спремљеним и утврђеним положајима.
Као помоћни елеменат земљиште тада стоји подједнако i:KaMa, те ће можда и да упути поједине трупе рђавим
на уелузи и једној и другој страни; и ко се тада умедне путем, али he се ипак брзо доћи до општег решења.
боље да поелужи њиме, тај he y том окршају извући Међу тим обични добри ђенерал (Bon general ordinaire,
за се и већу корист. Гкако га зову Французи) даће можда најбоља упутства
У случајној битци од двојице главних команда- ^сваком батаљону, свакој батерији, сваком коњичком
ната биће*у опште у надмоћности онај, који први уепе, [пуку, која одговарају њиховом нарочитом начину бо-
да" часом склопи ма какву одређену идеју за даље рења, али при свем том ови делови ипак неће имати
извођење боја. Ово није тако лака ствар, као што може
унутрашњег јединства. Ту ће све трупе дејствовати
да изгледа ономе, који не познаје рат. Главни коман-
дант мора тадауједном тренутку да донесе мноштво добро у своме делокругу, па ипак једна he ударати
решења, како треба поступати у појединим случајима. десно а друга — лево. Ако не буде изврсне дисци-
Комешање трупа настаје у највећој мери. —Овде на- плине у интелигенције војне, те да ее помоћу те ди-
ступа један део трупа без везе.са осталима, треба их ^ециплине произведе јединство у раду без мешавине
задржати; онамо пак неке трупе одступају са важног главног команданта, онда he неминовно да се појави
места, треба их потпомоћи; једни моле за појачање, а распарчаност снаге.
други јављају, да немају муниције или да су им бо- ш Кад'се у мислима пропрати вероватни ток једне
кови угрожени, и т. д. Уз све то командант коњице
н.'пр. пита, да ли да се и он умеша у пешадијски ^случајне битке еа свима епизодама у току РБеног ре-
бој, пошто сматра да je већ дошао за то згодан тре- јшења, онда се лако могу бар приближно да представе
нутак; командант артилерије хоће да промени своје тешкоће у савлађивању многих неизвесности и изне-
положаје, па хоће да зна, да ли то одговара намерама 1надних догађаја, који се ређају један за другим сваки
главног команданта, и т. д. — Многа таква па често |са посебним решењем, које му одговара. И једна и
и ништавна питања стижу главном команданту, те je :.друга страна налазе се у случајној битци у некој не-
с тога он у опасности, да услед забуне не изгуби из извесности, те с тога више и респектују једна-другу,
вида, какав у опште треба да да ток операцијаМа. Да и то тако траје дотле, док једна од њих не сломије
би сетлавни командант обезбедио од забуне, и да не
би запао у појединости иситнице, мораодмах да спреми foo мучно осећање, те она постане гооподарем ситуа-
једну так^ву одлуку, на коју се могу да ослањају све [ције. Ко дакле први у овом случају докопа иниција-
заповести и сви распореди, те да они имају међу собом тиву рада у своје руке, вероватно тај ће бити и по-
сродне циљеве. Овим начином Многобројне трупе, које бедилац, у толико пре и више, у колико и у овом као
су сконцентрисане на бојишту, добијају заједнички и у другим случајима главни командант у тим радњама
остане доследан главној идеји операције, која je иста-
i кнута још у почетку рата. 0 овоме даје врло поучан
^одине,
Дилац
примернадслучајна
у којој
надмоћнијом
jeбитка
принд
код
армијом
Фридрих
Вионвиља
маршала
Карло
16. Августа
оетао
Вазена.побе-
1870.
414 415
У редовној — аамерној битци ствар отоји мало гитата до НајштаШа; шта више, морало се обила-
друкчије у погледу командовања, као што смо то већ зити преко Салфелда, и тамо прећи преко моста на
напоменули. У овом случају непријатељске војске су Оали. Овде пак бејаху Французи већ врло близу. Ако
већ биле у додиру. Главној битци претходе тада чар- ;
Французи заузму мост, онда би принц био одвојен од
кања naafpoža и преходничких делова, вршена су све- кнеза. Према овоме je принц потпуно правилно по-
странија извиђања . трупа и положаја, извршена, су ступио, што je 10. Октобра наступао ка Салфелду.
обезбеђења, привлачење делова из позаднине и при- Исто je тако добро урадио, што се тамо задржао, јер
купљање главнине на важније тачке и т. д. Овде je y преходница главнине не беше још стигла, а он je тре-
опште скоро потпуно могуће, да се изврше сви припре- бао да je очекује. Одлични распоред на Салфелду,
мни послови за битку, те да се она изведе у некој логичкој који je оштро осуђиван као каква будалаштина, био
вези еаобразно главној идеји операција. Разумнауправа, je природан и потпуно оправдан.1 Али у погледу
целисходна припрема, добро израчуната снага и ваљана даљег рада принц се на лсалост толико удубиоу слику
војска јесу овде највећа гаранција за успех у редо- своје фантазије, да се и у одлучном тренутку није
вним — намерним биткама. могао да ослободи ње. Срце му je било испуњено
Ево, како ђенерал Голц1 резимира своје погледе жељом, да пред дефидеом сјајно одбије први напад
о редовној намерној битци: Француза, угледавши у ието време чело главнине своје
„Ни једна битка не тече онако, како je ћеплани- војске где пристиже, па тек онда да одмаршује ка
рана пре тога. Свака доноси собом изненађења и нешто својој армији код Мител-Пелница.
друкчији ток, него што се хтело. Већином тада нису „Да je тај догађај тако текао, онда би у суштини
целисходне првобитно намераване мере. Потребно je . то била једна сјајна операција. Али Французи су се
у овом случају, да главни командант погоди тренутак, добро чували, да несмотрено не испадну из планина
кад треба да напусти оно, што je раније смислио, па на Салфелд, те да тамо изврше напад. Они су озго
да се прихвати импровизираних мера; кад мора да осмотрили положај принчев, и уочили слабост његових
одбаци оно, што изгледа тачн^о с теоријског гледишта, трупа, па га обиђоше преко планина, да прво обухвате
и да радп оно, што се у тренутку покаже као кори- његово десно крило, и да му пресеку сваки излаз, iia
сно практички. То je пак тешко. Није лако ослободити тек онда да га са надмоћном снагом баце на Салу.
се слике, која je пре тога створена у фантазији о току Сад je за Луја Фердинанда наступио тренутак, кад je
битке. Бој код Салфелда 10. Октобра 1806. године требао да увиди^ да се не може да испуни оно, чему
служи за пример, како je опаено етварати прецизну се надао, те да садмора да напусти раније склопљени
слику онога, што he тек да наетупи. Принц Луј Фер- план, и да се преко Салфелда повуче на другу обалу
динанд био je 9. Октобра код РудолфшшаШа, и има- или да одступи Рудолфштату. Само би тако могао да
ђаше заповест, да сутра-дан, чим га смени преходница избегне опасност, али он не беше више слободан, јер
пруске главне армије, преко. НајштаШа отиде кнезу je био страшно обузбт првобитном идејом. Згодан тре-
Хохенлоју2, који je ххео да целокупну своју војску нутак ишчезе, његова трупа би разбијена, аи он сам
концентрише на положају код Мител-Пелница.3 У то погибе, поневши уза се у гроб само лепе наде своје
време не беше директног пута преко брда од Рудолф- отаџбине. Овај пример с ,њим опомена je, да се не
:
улази у редовну намерну битку са дубоко укорењеним
; \ Das Volk in Waffen, стр. 318. .
2
замислима о њеном току. _ '-' .'
Принц Луј био je командант преходнице = 9.000 војника. ;
3
| - „Два дана после Вионвиља ^ила je редовна-пра-
Ова je намера напуштена још 9. Октобра; заповест пак издата
принцу на жалоот није опозвата благовремено. 1
Изузевши нецелисходности тактичких појединости.
416 417

вилна битка 18. Августа 1870. године. И она се ра- едне и друге стране модификују у току боја и битке
звила друкчије, него што се хтело. Десно крило не- )аене и многоструке прилике и случајности, према
пријатељево не беше онде, где се замишљало. С тога којима морају да подешавају своје радње и једна и
што се IX. армијски корпус јако ангажовао у одсудни друга отрана, па или да нападају или да се цонекад
бој пре рремена, пропала je намера, да се на фронт l бране. Према овоме, напад и одбрана јесу две ратне
не напада дотле, док непријатељско десно крило не радње, које се врше наизменце и готово у исто време;
буде обухваћено. Овде je првобитни план згодно из- оне су израз отимања превласти између једне и Друге
мењен, благодарећи за то колико врховној управи војске стране, које с тога прибегавају оваким или онаким
толико и увиђавности подчињених команданата. Услед средствима, овакој или онакој врети борења, према ја-
тога, се на фронт напало у опште озбиљније, а и обу- чини'оних елемената, који су у борби од утицаја.
хватање непријатељске војеке извршено јејош север- Из свега овог јасно je, да не може ни бити го-
није. Тако се новим путем поетигао првобитни циљ. вора о одбрани као о некој нарочитој и самосталној
врсти борбе, пошто je одбрана само једна нарочита
„Важно je дакле, да главни командант у редовној врста борбе. Према овоме: „Напад и одбрана лочивају
битци припреми и брижљиво да састави идеју за извр- чисто на унутрашњим мотивима, а не на каквим спо-
шење операције, али услед тога да не изгуби објек- љашњим побудама и основама, које произлазе из тајне
тивност у поематрању истинског тока догађаја. И човечје природе."
поред свих разних препрека и неугодних случајности, Због тога и видимо, да у биткама при одважном
које могу да наступе, главни командант не сме да губи и енергичном нападу често и нападач прибегава од-
из вида прве идеје све дотле, док мирним и јасним брани, као год што у одлучном боју и бранилац ишче-
размишљањем не наиђе на боље, па тек онда нека кује само згодан тренутак, па да и он почне да
свом гипкошћу свога духа крене промењеним правцем, -напада.
не бунећи се даље раније створеним замислима." Проучавајући поједине ратне радње и ратне до-
На основи свега до оад реченог о редовним и гађаје великих и чувених војсковођа, тешко je y први
случајним биткама види се, да у самој суштини из- мах назвати одбранбеном битком битку ради одбране,
међу њих нема Вог зна какве разлике, а међу тим као што су* на пример биле битке код Риволи 1797.
обе се развијају по истим принципима и начелима, тодине и битка код Аусшерлица 1805. године, када су-
еамо наравно мало неподесније, у колико ое у оном напади угушили одбрану, и ако еу тада у -суштини
другом случају^ појављује јачи утицај елемента елу- обе те битке биле одбранбене, јер je тада Наполеон
чајнооти, јер данашње велике војске нису способне за само очекивао, да се приближи непријатељ, па чим je
брза и сложена маневровања. уловио згодан тренутак, он je одмах за тим прешао
у напад. .
На први поглед за неке битке не може се реУи,
Комбиновање н а п а д а и одбране у битци. да ли су нападне или одбранбене, као на пример што
je била битка на Тидони и Требији, јер су ту и Маг-
Крајњи циљ сваке битке je y томе, да се уништи доналдо и Суваров нападали сва три дана. —
непријатељева снага за борбу. Тај циљ може да се
Међу тим свакојако у највише случајева општи
постигне само одвшкним нападом, а никако иасивном
одбраном. За овим теже и морају да теже обе непри- карактер боја или битке мора да буде или нападан
јатељоке етране, припремајући за се еве угодне при- или одбранбен за једну непријатељску страну, а које
лике, а уз то користећи се и свима повољним случај- he од тога двога и кад 'да наступи, зависи од многих
ностима, да би рад био што успешнији. Те тежње и прилика и околности од утицаја како у времену iipe
СТРАТЕГИЈА . - 27
418
419
рата тако и у току самих догађаја ратних, те с тога Бво како херцог омалски каже за Хенриха IV.:
теорија ратовања и има задатак, да ироучи све наро- „Хенрих IV. умео je одлично да ратује с обзиром
чите захтеве обе ове врсте ратовања, не упуштајући да време, у коме je живео. Он je створио новине у
се у упоређивање чисто добрих и рђавих особина оба Тактици. У постројавању војске и у њеном прилаго-
начина ратовања. 0 овој теми говорићемо мало доц- ђавању земљишту није имао такмаца; исто тако код
није, имајухш при томе на уму оправдану изреку: „Во- аега се често огледао и дух једног • војсковође. Али
дити раШ значи нападати." Хенрих IV. није никад предузимао покрете уједињеном
снагом, а само такви покрети припремају, задржавају
Дужности командантове у битци. или оживљавају битку. Њему je била непозната Стра-
тегија. Другима je било суђено, да прозруи открију
Радљивост главног команданта у-битци на реша- тајну оне науке, која je кроз сва времена уздизала
вању отратегијских питања треба да се продужава за достојанство мањег броја великих умова, тајну, која
све време трајања битке од почетка до краја. Друк- je задахњивала Ханибала и Цезара, али која je мо-
чије то не може ни да буде, поглавито код данашњих рала да ишчезне заједно с римским легијоном. Како
великих војсака и на пространим бојиштима. Бојиште се вели, сви такви па и највећи таленти оне епохе
у времену битке представља читаво војиште за војску, пронашли су n'o неколико начелних истина ратне ве-
која je прикупљена на њему, јер he ce та снага ста- штине, па су за дуго време господарили тим истинама,
рати и овде, да оствари ону идеју, која je изражена као да су имали стратегијски монопол."
у основи целокупне стратегијске операције. Употреба А како je било с Блихером у 1815. години? —
снаге у битци, морални и материјални утицај на не- У битци код Лињи-а 16. Јуна те године он je требао
пријатеља у сваком па и у најширем погледу, мора да води пасивну одбрану, како би војсци привукао
увек да остане у рукама главног команданта. BV. корпус Биловљев, и добио обе1јану помоћ од Ве-
Пре свега главни командант треба да спреми и лингтона, који je прикупљао војску код Катрбра, али
да испољи на целом бојишту упоротво војске у битци, се стари фелдмаршал постарао, да утроши све своје
а то исто треба да се опази и на свима оделитим ме- резерве за време од три сахата жестоке борбе, па не-
стима. У кблико се борба развија, у толико главни могући да одбије последњи напад Наполеонов код
командант треба да подешава своје радње према рад- Лињи-а, морао je да одступи, те je битка изгубљена.
њама непријатељевим, као год што треба да подешава Да je Блихер код Лињи-а водио само пасивну борбу,
своје радње и према успесима властите војске, при- :Која би га еамо одржавала у дејству, могао je да про-
премајући полако одсудни удар, ако je тај одсудни дужи битку до мрака, те би, благодарећи ноћи, сутра-
удар у ллану битке. Демонстрације, заобилажења, обу- дан целокупна снага обе савезничке војске могла имати
хватања, комбинације тактичких средстава, као што учешћа на бојишту.
су усредсређивање ватре, коњички налети у масама, После два дана. погрешка je игправљена с доста
као год у опште и сва многобројна средства морална труда и муке, те je извршено уједињење обе војске
и материјална зарад постигнућа главнота циља, треба на бојишту код Ватерло-а 18. Јуна 1815. године.
да су у задатку стратегијског рада главнога ко- Понеки од војних писаца покушавају, да умање
манданта. утицај главног команданта на исход битке. „Данашње
Није било много војсковођа, који су били тако ду- битке нису битке војсковођа, но битке — бојеви под-
ховити и тако способни, да су могли све то да при- чињених команданата," кажу неки француски пиеци.
веду у дело у згодним приликама, онако и онолико, Ово није тачно. Далеко je згодније мишљење ђенерала
колико су и кад захтевале прилике. Левала по овом питању. Он вели: '>
27*
420 421
„Озбиљно исповедање потребе, да се\вдаст глав- астите трупе у руци за све време борбе, почињући
ног команданта у битци сведе на нулу, ве\ма je ка- ш од улажења у сверу непријатељских зрна. Тек ћа
рактеристично за епоху нашег опадања. Ми смо го- taj начин могуће je подесвди заједнички рад трупа,
ворили у више прилика, да се одговорност не може кшрављајући ватру на најглавнији циљ, и предузима-
делити с другим. Она je у потпуној сили увек и свагда, |ући у подесном тренутку одсудан маневар. Буде ли
а у толико je и већа, у колико je командант на вишем ирукчије, онда je врло тешко дал>ем току рада дати
положају." рравац, који ее жели. Ватра данатње пушке, која по-
Ако главни командант буде делио власт, и ако ражава, врло брзо раскида дотадашње тактичке везе,1тре- -
он уступи евојим подчињеним већи део своје влаети дајући стварно вођење битке у руке најнижих подчиње-
у појединостима, он тиме ипак неће избећи одговор- них старешина. Наполеонови удари масама данае еу не-
ноет. Његова радљивост командовања остаје потпуна 'могући. Од јединства у вођењу трупа остаје само то,
у свима тренутцима; он припрема кретања за одлучне да главну мисао војсковође, после првих догађаја, све
сударе, и за то даје потребне сигнале. Војсковођа, који оетале старешЛне правилно разумеју^ и да раде у духу
једостојан командовања, мора да има потпуну влаот le' мисли. Те прве мере од великог су значаја. Добро
над свима и над сваким. припремљени нападкако у смиелу стварног- уједињења
:
Главни командант истиче своју власт у Стратегији снаге тако и у смислу брзог развоја надмоћности у
битке, а поред тога QH даје побуде (импулс) и стални употреби ватре рлакшава успех.
правац борбе; он исправља погрешке и парализује Нема еумње? да he напад бити далеко лакши, кад
случајности; он означава главне правце, важније тачке. се још унапред намера означи, кад ое објекти одреде,
и најугодније положаје; он креће једне и поткрепљује ;кад се унапред у колико je могуће одреди и ток
друге; он ради као земљомер (геодета), а не као опи- !;еамог развоја, и на послетку, кад се правилним погле-
сивач места (топограф); он дела као стратег, а не дима и потребним наређењима припреми све, што
као тактичар; он командује, а не извршуЈ*е. Радљивост je потребно за извршење. Оваквим мерама могуће je
главног команданта не престаје ни у времену пре битке, •одредити и делове трупа, који he се ујединити на од-
ни у времену саме битке, ни после битке; љегов виши Гјдучном месту за одсудан удар. Како се ови догађаји
значај скопчан je с непрекидним радом с разним комби- развијају у борби у сусрету — у случајним биткама,
нацијама, у намери, или да нешто створи и произведе, ;Видели емо раније. Ту je главна ствар држати непри- •
или да нечему против-дејствује, те je с тога његов јатеља у шаху с оним трупама, које еу прве наишле
рад чисто стратегијски. Друкчије не може ни да буде, на непријатеља, а све трупе које придолазе, треба да
и ако би се прекратила његова радљивост, онда би задржи главни командант у својој руц-и, освежавајући
тако рећи све било остављено слепоме случају. и појачавајући предње делове, припремајући у исто
Не улазећи у појединости битке^ главни командант време најпогоднијим правцемманеваруједињеноммасом.
води бригу о целоме; он се стара о свему, њега мора Џек на овај начин могуће je задржати подчињене ко-
еве да интересује и да га занима, те по речима мар- манданте, да не предузимају рад на своју руку, ...
шала Мармона главни командант мора да остане као Наџадна битка je природни завршетак нападне
вечно живо провиђење војске. 'стратегијске операције. Пооледице битке у толико су
веће, у колико се боље^ изврши јаче прикупљање снаге
Нападна (офанзивна) битка- 'на бојишту, и у колико правац удара буде више угро-
жавао позаднини непријатеЈБевој.
Припрема и употреба снаге за напад. — Да бисмо по- Стратегија и има задатак, да у извршивању марш-
стигли успех у борби, врло je важна ствар, да задржимо -маневара једновремено изврши и оба ова захтева. Ово
422 423

питање Молтке je овако формулМсао: „бшратегија je ених, када се Наполеон по крајњој мери највише удалио
учинила све, што Шражи од ње Такшцга, ако je у завршном њеном делу од принципа ратне вештине.
довела војрку на бојиште по двама конвергентним „Наполеон се тада спустио у Италију са 57.000
правцима." војника, од којих 29.000 под командом Монсеја остави
Идеална тежња Стратегије стастоји се у томе, да да заузму Ломбардију, и да му обезбеде његов опера-
се доведе на бојиште или сва војска или бар што јача цијски правац. Тих 29.000 војршка Наполеон je упо-
снага за одсудни напад, имајући у томе на уму, да требио за споредне циљеве, јер испред тих 29.000
један батаљон понекад може да реши судбину до- војника није било никаквих аустријских маса наме-
тичног да^а. Не треба се никад одрицати са свим ве- њених за борбу у пољу. Наполеон пређе реку По са
лике снаге и противу слабијег непријатеља, те je e тога 28.000 бораца, пређе Скривију 13. Јуна, одвоји Дезеа
оправдана француска изрека: „Благи Вог je увек с ee- с дивизијом Вуде, те их упути ка Риволту зарад осма-
ликим ескадронима", (Le bon Dieu est toujours avec le трања пута за у Нови. Уз Наполеона остало je свега
gros escadrons). 22.000 људи, који су морали код Маренга да се боре
Да буде све ово овако, војсковођа треба да je противу 45.000 Аустријанаца под командом Меласовом.
велики зналац ратне вештине, јер безбедност опера- Ту би Наполеон био потучен, да сам Дезе није по-
ције и обезбеђивање позаднине војске траже велики јурио у помоћ и без наређења", — вели Мармон.
расход живе снаге. Наполеон je извршио најјаче ири- Ако буде растурена, онда и велика снага у већцни
купљање своје снаге у рату 1806. године на бојиштима случајева не може да постигне Бог зна каквих резул-
код Јене и Ауерштата, где му je била целокупна тата, према чему се и може маневровати у близини
војска, а после тога највише му je учествовало војске непријатеља и с мањом снагом, али кад се приближи
у битци код Ваграма 1809. године, где му je од 200.000 скори сукоб, онда треба снагу прикупити, како бисмо
војника учествовало у битци пуних 170.00fr бораца. je y одсудном тренутку и на одеудном месту могли
За битку код Гравелота и С. Прива 18. Августа 1870. да употребимо целокупну. У очи битке дакле не треба
године Молтке je прикупио око 190.000 бораца из I. одвајати других одреда сем оних, који су неопходно
и II. армије без два корпуса, а Ш. армија није ни потребни за обезбеђење позаднине и бокова, којима би
учествовала у боју. Септембра 1. године 1870. подСе- непријатељ могао да загрози.
даном биле су у боју III. и маска армија без једног кор- Суваров je препоручивао, да се на бојиште при-
пуеа и без једног дела коњице у јачини око 154.000 вуче и онај део војске, који je чувао комуникације.
бораца. Ево, шта je казао он: „Пошао си да тучеш неприја-
Највеће прикупљање војске било je y битци код теља, повећај војску, уклањај страже, на .страну с ко-
Кенигреца 3. Јула 1866. године, где од стране Пруса муникацијама. Победивши непријатеља, ти обнављај
беху три армије = 220.982 војника, а од стране Аустри- према приликама што ти треба, а непријатеља гони
јанаца беше војска Бенедекова у јачини од 215.134 до уништења". — Заиста Суваров je имао право, кад je
борца. рачунао, да he се победом у битци најбоље сачувати
Исто тако чувене војсковође нису постизали у комуникације. Но ваља знати, да je успешна битка у
другим прилиЕсама тако јака прикупљања војеке. Чу- великој зависности од надиоћности снаге над непри-
вена операција Наполеонова код Маренга 1800, године јатељем.
показује, да je ту и тај велики вештак у ратовању по- Постављање бојног поретка. — У постављању бојног
некад страховито много ризиковао. За ту операцију поретка треба у опште имати на уму, да снагу треба
Наполеонову казао je Жомини: „Операција код Ма- ујединити прзма улози и значају разних делова војске,
ренга с тако сјајним резултатима била je једна од који he да учествују у битци, и према значају нападног
424 . • 425

дела фронта. Равномерном > поделом сгојге по целом • унапред да образује тако звани иретходни или ре-
фронту Не могу се никад постићи великиу резултати, tßepenu бојни поредак, пре него што би се устројио
ггошто je неопходно потребно, иепољити надмоћност ^стални бојни поредак, који je зависан од ситуације.
бар над једним и то над најважнијим делом непри- К>вај претходни — резервни поредак потребан je на-
рочито онда, кад ситуација на бојишту није још са
Да би успех. био штр обезбеђенији, неопходно je
потребно испољити велику надмоћност на главнрј на- |овим јасна, и тај поредак може да се мења. Ако не
падној тачци, и онда нападом треба управљати тако, устројимо резервни бојни поредак, онда до раеветљења
како би иАг цела војека имала удела у нападу, или ситуације морамо да оетанемо у месту, губећи време,
како Ш з а то време неки делови војске на спореднијим jcoje je у сваком погледу драгои,ено _за битку — бој.
деловима фронта привезади уза се што већи део не- Овај претходни поредак као аснова будућег стад-
пријатељеве војске, не дајући јој, да појури у помоћ ног бојног поретка мора да има и свој фронт, који
угроженом дслу њеног фронта. За ову споредну радњу [одговара снази, а уз то мора да има и јаке резерве
другог степена није потребна бројна надмоћност, лошто -зарад што потпунијег коначног построја бојног поретка.
пешадија и артилериј,а са савременим усавршеним За поетројавање претходног — резервног бојног
оружјем а на положајима вешто изабратим могу да се поретка свуда су готово у данашње доба утврђени
дуго одупиру, и да противстају чак и бројно надмо- рови принципи:
ћнијем непријатељу. 1., За образовање резервцог бојног поретка не треба
Према овему овоме, командант пре свега мора да •да постоје нарочити — особени делови војске;
изради план напада, па за тим да групише своју снагу 2„ Кад je велика маса војске, онда се за резерву
на фронту свога бојног поретка. Sr колико се војока !узимљу:
све више и више приближава непријатељу* у толико а., Од сваког пука по.... 1 батаљон;
треба да буде све јаче и јаче уједињавање снаге, како б., Од сваке дивизије по — 1 пук.
бисмо што сигурнији изишли на сусрет свакојаким Од бригада се не узима резерва.
случајностима. У колико се при томе све више и више Дакле, при развоју једног корпуса од две диви-
расветљавају прилике и општа ситуација, у толико зије са 32 батаљона налазиће се натај начин у ономе
главни командант треба све боље и бол>е да допуњује делу за борење 5 пукова са по 3 = 15 батаљона, а
и да* поправља евој распоред, припремајући одсудни резерву чиниће по један батаљон од сваког пука
напад онда, кад буде начиото са избором згодне тачке р= 5 батаљона, а за тим4 батаљона дивизијске резерве
за напад, и. кад ка тај тачци или томе крилу прикупи и 8 батаљона корпусне резерве, свега — 17 батаљона.
што више своје снаге. Чим се дакле у току подила- У армији од 5 корпуса четири корпуса биће у
жења војске ка нападном фронту непријател>евом опазе делу за борбу, а један корпус чиниће армијоку ре-
извесне измене у погледу груписања непријатељоке зерву. Дакле од 4 корпуса биће:
војске, онда- саобразно ситуацији мора и главни ко- У делу за борбу....... 60 батаљона;
мандант одмах да мења и свој распоред тдко, да може
брзо постројити бојни поредак у близици непријате- У резерви корпусној...... 68 батаљона.
љевој у правцу оне стране, откуда му прети опаснрст, У армијској резерви биће пети корпус = 32 ба-
а то достројавање треба да се изведе простим развијањвм таљона. Према овоме у армији од 5 корпуса у делу
својих колона, предузимљући у исто време најенер- за борбу (борбени део) биће свега 60, а у општој ре-
гичнији налет. . зерви 100 батаљона. '•'-.—
Најлакше je постројити претходни резервни а после
Из свега довде реченог излази, да се мора прво
и стални борни поредак из линија бригадних колона.
Оне се развијају брзо, јер их има свега четири у kop-
426 427

пусу са две дивизије, а корпусни командант \ако сле- звршујући натај начин иролом или пробијање фронта
дује њиховом маневровању и лако их може лр вољи епријатељеве војске.
да комбинује. То управ и јест разлог, услед кога je У нападу на фронт успех се заснива на великој
признато, да су бригаде најзгодније јединице за ма- покретљивости и извеџбаности трупа, на јакој енергији,
невровање на бојиштима, кад маневрују велике масе вештини и војној интелигенцији, дакле на оним чи-
војске. — ниоцима — факторима^ који се okopo искључују у тео-
Избер правца за напад. — Избор правца за напад ријским проучавањима облика ратовања.
задатак je Стратегије. Али у том избору ваља. имати Има често случајева, кад се при свој тегоби ипак
на уму, да* ако изабрати правац за напад (који je мора нападати на фронт, и у том случају не преостаје
Стратегија одредила) не буде баш угодан и у такти- друго, него рачунати на морал и број властитих трупа,
чком смислу, онда у даљем развоју рада на бојишту 'na обоје искористити вешто за ее.
треба се ипак старати, да се испољи потребна превага Тактички пролом може да се деси и да се успешно из -
Стратегије над Тактиком. . врши и у борби у сусрету, кад војска уједињена наступа
Број могућих комбинација за рад у тактичкој блиским упоредним правцима, и онда груне на фронт.
много je већи него у стратегијској офанзиви. У опште развучених непријатељских делова. С обзиром на уса-
тактичка офанзива еводи се на ове главне облике, вршена средства за извиђање и сазнавање прилика
(правце напада): на војишту и бојишту оваква изненађења у данашњем
Напад на фронт; пролом. — Услед дејства ватре времеиу су немогућа. —
у савременог оружја, које поражава, напад на фронт не-
пријатељске војске врло je тежак и.скоро немогућ. До 1809. године Наполеон je скоро увек нападао
Овакав облик напада скопчан je c великим губитцима једновремено с фронта и с бокова, али од тога доба
у редовима трупа, које у масама наваљују на фронт у свима његовим^ биткама преовлађују напади с фронта
непријатељевог положаја. У тим критичним тренутцима са проломима. Нема сумње, да je тешко и помислити,
ако желимо да стигнемо пред непријатељски фронт са да je Наполеон баш хтео да побеђује своје неприја-
сразмерно јаким трупама, морају се одмах попуњавати теље само грубом еилом, а да се у томе намерно није
празнине, које еу наступиле услед смрти, обрањивања хтео да послужи својом дотадашњом ратном вештином
и изостајања војника. Фронтални развој снаге за напад у побеђивању. Његове битке код Аустерлица, Ваграма,
не даје нападачу никакве преваге у дејству противу Бородина, Риволи, Абенсберга, Липиеке (Лајпцига) —
браниоца. Сем моралног полета, који се развија покре- први дан — код Љињи-а и Ватерлоа јесу чисто
том трупа унапред, све остале незгоде на страни су обраеци фронталних напада. Код Ваграма je успео само
нападача. Чистим нападом на фронт не може се из- толико, да je аустријска војска одступила у потпуном
веети концентричан напад трупа као најзгоднији облик реду и у жељеном правцу; код Бородина изгубио je
дејства, који нападу даје снагу како у смислу брзог 40.000 војника, и није постигао скоро ништа важно, а
и надмоћнијег дејства ватре тако и у емислу карактера код Ватерлоа био je потучен. -
одеудног маневра. У нај више прилика нападом на фронт Према овоме, фронтални напад на непријатеља
непријатеља ми га потискујемо на његове комуника- врло je опасан, кад je непријатељ прикупљен и уједи-
ције, те е тога том облику напада треба прибегавати њен на положају, те таком нападу може да се при-
само у изузетним случајевима, кад се други облик на- бегне само онда, кад се у некој прилици не може ништа
пада не може предузети, или-онда, кад je непријате- друкчије да предузме. „Никад не треба нападати по-
љева војска јако развучена, кад су поједини њени де- ложај с фронта, који се може да заузме обилажењем",
лови у слабој вези како по фронту тако и по дубини, — казао je Наполеон.
428 429


'•- Обу?сватање ипи напад на оба бока. — ^Цневар за Напад на фррнт треба да покаже што осетније
обухватање непријатеља по самој суштини јео^ најко- ;своје дејство у тренутку, кад се извршује маневар за
риснији облик. У повољним околностима напад на оба обухватање. Дејство трупа, Koje'Bpme обухватање, мора
бока може да одведе тактичком обухватању неприја- брзо да стуии у одлучну фазу, спречавајући могуће
теља на бојишту. Већина јебитака у последњим ра- повлачење трупа, које надиру фролту непријатеља. Ко-
товима решена обухватањем (Седан 1870. године), али je ристећи се овом подвојеношћу нападачевих трупа, бра-
• такав'напад и крајње опасан, јер >изазивЉе поделу нилац може да нападне груиу, која надире ка фронту,
снагеуслед једновременог напада нафронтина оба бока, али брз и енергичан" рад трупа, које извршују мане-
те у незгодном случају нападачеве колоне могу да вар за обухватање, може неутралисати овај локушај
буду тучене оделито. Ако je непријатељ концентрисан браниоца.
и очекује напад, онда према њему треба предузети Трупе, које врше напад на фронт, изложене .су јакој
обухватни напад, кад год прилике допусте, пошто je ватрхг браниочевој скоро у непосредној близини поло-
напад на фронт везан за велике тешкоће. Напад са жаја-непријатељевог, ца се ипак te трупе морају др-
обухватањем чини могућном и велика даљина терања жати у борби што упорније ма и по цену највећпх
. савременог оружја, које може да влада просторијђм губитака, јер та група/која, напада на фронт, служи
од неколико хиљада ме^ћра, допуштајући, да се разво- као ослонац оним деловима, који извршују заобила-
јем снаге за обухватање створи-јака премоћ у ватри жења. Ако попусти група, која je на фронту, пораз
концентрисаној на најважније делове пепријатељ'еве. je сигуран.
У извођењу маневра за обухватање најтежа je Делови оних трупа, које врше обухватање, треба
ствар пронаћи најзгбднији начин приближивања и по- дарачунају на осетљивост евог спољашњег бока, против
десити правилно групирање властитих снага, како би .кога he бранилац управити свој маневар, а позади крај-
се подесним правцима могле да приближе непријатељу. њег спољашњег крила треба да иду јаке резерве.
Нема сумње, да je тешко задов"ољити оба горња услова.
Да би извршио обухватање нападач мора да 'ce подели. Двогубо обухватање оба крила олакшава напад.
Услед'велике даљине терања ватреног оружја ову деобу Опасност пролома од стране браниоца искључена je,
снага нападач мора предузети издаље, у ком "случају јер he бити тучен концентричном ватром оних трупа,
опет отпада изненађење. Деоба. пак онаге на узаној које врше обухватање. Двогубо обухватање, може се
просторији у непосредном тактичном домашају непри- извести само онда, кад смо у снази надмоћнији.
јатељевих трупа врло je ризична. Напад на фронт при- Ако не могу да се обухвате оба крила, онда треба
ликом маневра за обухватање мора се у исто доба јаче ударати на оно крило, које je осетљивије, а које
извеети, те да не оставимо браниоцу потпуну слободу, je то крило, показаће саме Ирилике на бојишту.
да-на угроженом крилу концентрише јаке трупе про- Пример. — У покушајима разбијања блокаде Ман-
дужујући или заламајући нападауто крило, или да ту-е читав низ недаћа у Аустријанаца 1796. године
енергичним маневром нападне и одбаци трупе, хоје био je последица несагласности њихових напада на
врше обухватање. Кад нема потребне сагласности у ком- оба крила француске војске, коју je предводио ђенерал
биновању напада на фронт са маневро.М; за ,обухватан?е, Бонапарта. , ..
па се или напад на фронт оувише рано отпочне, или Па и самом Наполеону нису баш редовно испа-
се задоцни у маневру, за обухватање, неуспех je из- дали за руком слични двојни напади. —
вестан. Према овоме, највећа je тешкоћа, да се доведе У битци код Јене 14. Октобра 1806. године цен-
у сагласноот рад трупа, које нападају нафронт, сарадом тар се држао екартсбергских висова, Султ напада леви
оних трупа, које извршују маневар за обухватање. бок армије Хохенлоа, а Ожеро je наступао у-*лозаднииу
430 431

десног крила Пруса, продирући вајмарскИж^.путем. S2.Ö00 положи оружје. У овој операцији Руси су из-
Напад je успео. ^ агубили 5.679 војника које погинулих које рањених.
После неколико месеци код Прајсиш-Ајлау-а 8. Фе- Обухватањем оба крила Мак-Махонове армијепод
бруара 1807. године Наполеон je ca 70.000 нападао Седаном 1. Септембра 1870. године помоћу Ш. и маске
65.000 Руса под Бенингсеном. Противу левог бока армије немачке војске свршило се капитулирањем целе
Руса наступао je из Вартенштајна Даву са трима ди- Мак-Махонове армије.
визијама. Прешавши 20 км. по врло рђавом путу, Даву Ма како да ее добијају велики резултати обухва-
je подишао бојишту око 10 часова пре подне, и от-
тањем непријатељске војске, ипак су такви маневри
почео je напад, да би подржао напад с фронта, који
je чинио Ожеров корпуе, резервна коњица и гарда. врло сложени и ризични су. И ако je говорио, „да
Маршал Неј требао je с двема дивизијама да изврши су сдожена кретања противна истинским принципима
напад на десно крило Руса, али je успео да подиђе " атне вештине," Наполеон je ипак вршио обухватања
бојишту тек око 4 часа по подне, кад су Руси већ ош у биткама код Фридланда, Лицена, Бауцена и
разбили центар и корпус Давуов. Наполеон je скоро 'резде, (други дан). Из Историје ратова види се, да je
био у кризи, али су га из ове неприлике извукли сами минулој епоои већи део војске нападао с фронта, а
Руси, одступивши ноћу и изгубивши у овој битци ањи — с крила. Тако код Бауцена нападали су 3
18.000 које мртвих које рањених војника. У тој битци
и Наполеон je изгубио око 15.000 бораца, а међу тим 'орпуса на крила, а5—6 корпуса са фронта; код Гра-
није постигнуо никакав успех. елота 1V2 корпус нападао je с бока, а 6 корпуса —
фронта. Данас je обратно: Већи део треба да на-
Операција ђенерала Радецкога на линији Шипка ада на бокове, а мањи — с фронта, према чему и
— Шајиново у Бугарској 1877. године, која се завршила
предајом армије Весели - паше, овако je извршена: делите резерве треба да се налазе позади крила
С фронта je нападао Турке-на њиховим утврђеним раниочевог распореда, како би могле да против-
планинским положајима ђенерал Радецки са 11.500 ејствују удару нападачевом за обухватање. —
војника; 35.000 војника требали су да изврше напад Напад на један бок; обилазни напад. — Ако напа-
на шајиновски логор, и да обухвате оба бока турске :дач изненадно крене своју војску противу бока свога
војске, и то десна колона да буде ђенерал Скобељев непријатеља, те бранилац не стигне да предузме нужне
са 16.000, и он.је требао да напада од етране Шипке, мере ради спречавања обухватања, онда he нападнути
а лева колона да буде кнеза Свјатополка Мирског са бок бити разбијен и бачен на центар или чак и на
19.000 бораца, и он je требао да изврши напад са руго крило. У овим приликама може да има успеха
источне стране од Грусова. Весели-паша имађаше бројно слабији нападач. Овакав облик напада je не-
24.000 војника, и од тога броја већи део налажаше се збежан имогућан само онда, кад je бранилац сувише
на утврђеним положајима. еобазрив или кад je распоређен на положају, и не
ели да мења тај раепоред ма из каквих обзира. Нај-
Нападје отпочела лева колона 24. Децембра 1877. д, оваквом облику напада мора да одговара и наро-
године изјутра, а десна пред вече. Децембра 26. пред ити ослонац, како би ее имао слободан правац за
вече лева колона беше избила преко брда, те. 27. Де- дступање у случају неуспеха. Планински f еснаци чеото
цембра нападе на логор на Шипци; ђенерал Скобељев се никако немогу друкчије узетидо само обиласком,
није подржавао тај напад. Борба се продужила и сле- као што то потврђују многи прдмери из Историје ра-
дећег дана 28. Децембра. Турци бејаху нападнути с обе това. (Борба код Блуменау-а пред Пожуном 1866. го-
стране, и готово су били са свим и опкољени, те њих дине и Гуркова наступања кроз Хајн — теснац у рату
1877.—78. године). Ц
432 433

Далеки обиласци изазиваЈу непријатеља на контра- Rieflajvhif-^ia^ такав начин дејствовања Наполеон
напад; потребно-je све употребити, да се о н у томе рекао:
спречи. За извршење контра —• напада неподобне су „РаШна вештина захтева, да се у нападању извр-
трупе, које су маневарски троме или ако топографски lyje обилажење или обухвашање крила неиријаШељске
односи ср:речавају офанзивни покрет. Ако у кретању уске, не удаљујући се од своје армије".
наиђемо^на велику реку, коју je непријатељ поеео, а :У том погледу одлично изведена битка код Бау^
ми намеравамо да обилазним маневром пређемо реку цена није имала оних и онаквих последица, колике
уз или низ воду, непријатељ ако жели да одбаци ра- je и какве je ишчекивао Наполеон, услед тога, што je
здвојене групе, и да им прекине потребне везе, мора било тешко учинити потпуну и сигурну везу у деј-
и сам zfa пређе реку. ствима са корпусом Нејовим, који je тек другог дана
У извесним околностима биће довољно, ако се са 60.000 напао на десни бок непријатељског поло-
изврши и прост обилазак, те да се непријатељ при- жаја. Неј се колебао, да ли да се енергично крене
нуди, да напусти своје планове, и да очисти своје у том правцу, који му je раније опредељен а можда и
положаје. Али само угрожавање ретко ће моћи да про- наређен. Да je Неј ударио и напао на одстугшицу
изведе, толики утисак, ако у исто времТГније у озбиљној Пруса на. Вуршен и Хохкирхен, било би ухваћено нај-
опасности и какав важни објекат. мање'25.000 Пруса са 200 топова, (сл. 57.).
Обилазак левог бока Аустријанаца код Лајтена Ђенерал Жомини, начелник штаба Нејовог кор-
1757. тодине није био опасан по Фридриха Великог, пуса, доказивао je убедљиво чувеноме маршалу, да je
јер je у елучају неуспеха Фридрих Велики могао да еад тренутак дејствовати у бок савезника, онако, како
одступи ка тврђавама Глацу и Најсу. je наређено, али je маршал ишчекивао, да му се при-
Обиласци су једино ередство за еавлађивање пре- ближи ратни окршај, те да чује јаснију и одређенију
поне, коју непријатељ брани. Према овоме, планински канонаду, коју je он слушао издалека као потмулу
рат je место примене и употребе овог облика дејства. грмљавину на своме десном крилу, и по којој je хтео
У" опште с погледом на спрему савремених вој- да цени напредовање главне војске Наполеонове, која
сака за брза маневровања и с погледом на велику je ударала на фронт савезника, па да се према томе
примену телеграфа^ телефона и других средстава за одлучи, да ли да напада у бок савезника у правцу,
брза јављања није лака ствар изводити овакав облик који му je опредељен раније, како би био што мање
дејстава. изолисан од остале војске на тако пространом бојишту,
Једновремени напад с фронта и с једног бока. — које он и не познаваше довољно. ,
Видели смо из свега до сада реченог, да je напад на „Да je маршал овог пута био толико дрзак, колико
један бок могућ само тако, ако непријатеља нападамо je био неуотрашим, у рукама Француза било би овога
с фронта и са другог бока помоћу нарочитих делова дана више трофеја, него што их je било код Аустер-
војске. Акобисмо радили друкчије, онда ее не можемо лица; Јене или Фридланда", — каже Тјер.
надахи Бог зна каквом успеху с таквим нападом. Тешке je тренутке преживљавао главни коман-
- Истовремени напад с фронта и с једног бока даје дант пруске војске у времену битке код Кенигреца
најсигурнији'успех. Наполеон je често употребљавао 3. Јула 1866. године. >
такав начин нападања, или се служио обилажењем, Целокупна војска Бенедекова = 215.000 војника
којом je приликом још поиздаље, још док je ван бо- беше прикупљена још у очи тога дана на десној обали
јишта, означивао тачку за напад, (Бауцен 1813. го- реке Лабе (Елбе) испред Кенигреца, протежући се по
дкне), или je чинио обухватање продужујући бојни фронту око 12 километара, а толико исто заузимала
поредак на дотичном крилу. je и у дубину. G фронта je била закриљ«на реком
СТРАТЕГША • 28
434 435
Биотрицом, лево крило ослањало се на висове Проблус |кратког времена Аустријанци протераше!Гњета, те je
и Прим, десно крило на Гореновес, а центар je био на Љстатке. своје дивизије прикупио тек код Бенатека.
платоу Хлум. Аустријанци беху утврдили своје>прло- Мало доцније у 3 часа цо подне Аустријанци
жаје, и бејаху спремни, да изиђу на СЈ^срет Прусима. иредузеше контра-напад на Хлум. С великим напре-_', ..
Све ЈЈО. 6 часова увече 2. Јула Пруси čy мислили, |зањем они заузеше један део утврђеног положаја, али
да се ауетријека војска налази с оне' стране Лабе из- |су ипак морали да одступе, чим су стигле пруске
међу Кенигреца и Јозефштата. Немачка пак војска у Јсвеже и одморне резерве. \
јачини од 220.000 бораца налажаше се: -Елпска и I. Касно пристизање II. армије на бојиште било je
армија беху ,на линији Смидар-Милетин 7 км. од Би- повод, те су I. армија-принца Фридриха Карла и с,ам
стрице, а П. армија беше на самој Лаби на линији |краљ Вилхелм као главни командант целе војске мо-
Кениоднхоф-Арнау 8 км. од Јозефштата. У току вечера рали да преживе неколико тешких и мучних часова •
ii ноћи I. армија била je дознала распоред аустријске ш иеравном боју са Аустријанцима, који се не уме-
војске, те je с тога и кренута, да нападне аустријске •доше .да користе својим, повољним стањем.
положаје, и то: I. армија да напада с фронта правцем Као веома поучан пример вештог двоетруког на-
на Caдову, елпска армија да напада на лево крило шада на непријатељска крила и на фронт и на један бок
правцем на Нехани11,, а II. армија од 97.000 војника даје биткакодАвлијараЗ. Октобра 1877. године, (сл. 59.).
да с надмоћном снагом напада на десно крило: ау- Армија Муктар.-пашина од 30.000 људи беше зау-
с
стријске војске, (сл. 58.). Прва армија имала je на ,зела јако утврђене положаје источно од Карса на ви-
тај начин задатак, да забавља непријатеља с фронта «овима Мала Јагна, Авлијар и Алаџи. Руска војска
у-центру, док би се вршио главни напад на оба ње- под командом великог кнеза Михаила Николајевића
гова крила. ЈОД 55.000 људи требала je да напада с фронта у исто
Аустријанци се не користише овом приликом, да ђреме, кад и колона ђенерала Лазарева од 10.000 бо-
разбију пруску I. армију, која до 9 часова пре подне раца на. прзаднину десног турског крила.
издржаваше само страховити ватрени бој артилерије, Септембра 27. отпочео je џокрет колоне ђенерала
после чега се до подне водила борба око предњих Лазарева ради обилажења. Њему je требало да пређе
положаја, и тек у то време појави се елпска армија т> мучном путу 80 км. ризичног марша на догледу
ђенерала Херварта, па за тим после два сахата појави непријатеља. Октобра 2. Лазарев je издржао бој код
ее иП. армија престолонаследника пруског противу де- Ш1атир-ЈЈгла; на Орловским Висовима у позаднини тур-
сног крила аустријског. |оког-положаја: Пошто je добијен извештај о успеху Лаза-
рева, са ким je за све време одржавана веза помоћу пољ-
До тог времена битка je већ била проиграна. Ау- ске џоште и телеграфа, Октобра 3. предузет je напад
стријанци се нису умели да користе повољним случа- с фронта помоћу главне снаге, а из позадоине колоном
јевима у току првих 6^-7 часова,- те да потуку I. Лазарева. Десно «р^ло турске војске на овај начин
армију пруску. ' ',' ' " "' било je одсечено од Карса, и у тој прилици Турци
У осталом, тада je покушавано и неколико по- ^су изгубили 15.000 које рањених а које погинулих и
себних конгра-напада. На левом крилу Саксонци пре- 8.000 заробљеника. Лево крило турске војске једва je
дузеше после подне -напад противу елпске војске,' али успело, да побегне у Карс, а 5 батаљона са 2 топа
бише одбијени на Нидер Прим> а за тим и на висрВе одступише ка Еагизмаму, где се предадоше ериванском
Ироблут. -: ; • одреду руске војске.
Пруски. ђенерал Франзески с тегпком се муко^ Овако одличан резултат Руси су длатили са 1327
одржао' на десном крилу у шуми Свицвалдун а после војника. -.
: N
-*
:
. - - '•'••' •••'. • ••' . 2 8 * .
436
437

Избор тачке за напад. — И избор тачке за напад ноодстојно с непријатељским положајем, који je
спада у област Стратегије поглавито у добу подизања развучен од С. Амана до Сомбрефа. Фронт пруског
и стављања у покрет великих маеа војске.
Тачка за напад треба да одговори овим условима: ожаја беше заштићен дубоком јаругом, а десни
1*., Треба да je важна, јер то захтевају стратегијски беше отворен, те с тога и у тактичком смислу
обзири, t" i, Треба да je приступачна, јер то захте- е лакши за напад с те стране, Ј е р je фронт оја-
вају тактички обзирт авао Прусе. Противу десног крила Блихеровог Напо-
Према овоме по самој суштини рада напад треба леон беше послао само дивизију Жерарову, а сву
, извеети у оном правцу, у ком се могу да постигну нај- сталу војску беше кренуо у лево ради напада на
повољоије последице, дакле у оном правцу, у ком се фронт Пруса. Истина Ваполеон беше послао наређење
највише грози непријатељским комуникацијама, У оета- |маршалу Неју, да 8.000 војника од Катрбра упути у
лом, правац напада опредељују услови места, (топограф- 110заднину Пруса, али корпус Друе-Ерлона, који беше
еки) тако, да ако јена пример један бок непријатељског |упућен у тој намери, не изврши тај задатак због не-
положаја наслоњен на какву јаку препону, коју je тешко шаквих недоумица, те битка крд Лињи-а би извршена
савладати, онда, ако се нападне на други бок непри- 1само нападом е фронта.
јатељеке војске, мргуће je натерати непријатеља на Тако исто у битци код Ватерлоа 18. Јула требало
ту препону, те га тако довести у безизлазно стање. ;је извршити напад на лево крило Велингтоново, и ако
У осталом иитање о избору тачке за напад може се очекиваше долазак Блихерове армије у помоћ томе
да се реши тек по свестраној оцени и процени ситуа- асрилу, али Наполеон ипакнападе с фронта, рачунајући,
ције,- те с тога треба испитати стратегијеке уолове, џа he се за напад на лево крило енглеско-пруске
прилике самог земљишта, распоред непријатељске вој- војске појавити на време ђенерал Груши од Вавра.
ске, и т. д. У овој прилици треба дати првенство стра- Али то не би, јер се Груши нешто услед своје недо-
тегијским обзирима, јер се помоћу таквих услова до- тупавности а нешто и уелед сукоба са јачом снагом
етижу велики успеси. fEIpyca никако и не појави на тој страни.
Пример. — Године 1807. Наполеон je код Фридланда Ако je тачка за напад згодна са стратегијских
управио напад на леви бок Руса, иза кога je водила обзира, и тако je јака, да нема изгледа, да се непри-
комуникација, не гледајући на то, што je тај правац јатељ може с ње лако да отера, онда je боље напа-
напада био далеко тежи од напада на десни бок. дати другу страну, на којој je лакше постићи успех,
У 1815. години Наполеон je управио свој напад јер je главно, да непријатеља треба победити, па ма
на просторију између армија Велингтонове и Блихе- с које стране то било. Даљим развојем догађаја у
рове, како би их раздвојио, па после потукао посебице, битци и експлоатацијом победе могуће je задовољити
(сл. 60.;. Сав рачун зависио je од успеха« тога плана, и стратегијске обзире и захтеве.
с тога, што je Наполеон био дваљут слабији од не- У осталом морамо овде да напоменемо, да се да-
пријатеља. У таквим приликама сви взегови покрети нашње" огромне масе војске једна другој приближују
и напади морали су да буду управљени једном једином у тако прикупљеном поретку, да су просто немогући
циљу, да се одржи подела тих двеју армија, па ако некакви нарочити маневри. Бочна кретања великих
je могуће, да се та раздвојеноот још и повећа. У битци маса веома су тешка. Узимајући рђав правац, може се
код Лињи-а он je према том и требао да управи главни и десити, да će нека од тих колона и сукоби с непри-
напад на десно крило пруске војске, у намери, да га јатељем, док друга нека колона, немајући пред собом
одбаци ка Рајни. Ово не беше тешко да ее изврши, непријатеља и просто лутајући, може и добити при-
пошто се Наполеон кретао флеријсхим пџтем скоро лику да удари у бок непријатеља, угрожавајући ње-
гову позаднину. Ca свих тих разлога у таквим слу-
438 • 439

чајевима потребна je јака иницијатива команданата гкомандант кшра да буде веома обазрив према подчи-
армија а и команданата корпуса, с тога, што и пра њенима, не преоптерећавајући;их У извршивању. њи-
свој одлично изведеној и утврђеној. вези између поје- хове дужности којекаквпм ситницама, како би он тиме
диних делова у рату врло чеето услед опште забуне ојачао у подчињених већу личну иницијативу, 'и у њих
прође Ћф џеколико часова, док стигне извешће до изазвао јаче интересовање и заузимљивост за пости-
главног "команданта. гнуће општег циља. >•/
Што год je већа војска, која се води у бој, у то- У оваквим приликама најважније je а и најтеже,
лико треба да je јача и веза између појединих делова, да ее у извођењу главног напада обезбеди и утврди
а у толико треба да je брижљивија и служба извиђања, јединство рада у одлучном тренутку битке. У овом тре-
јер се погрешке у тим приликама тешко исправљају. нутку од врло -велике je важности то, да удар с фронта
Командовање у битци, — У колико годрастувој- буде потпуно једновремен с нападом у бок илвг у поза-
ске, које имају да се сударе, у толико je командовање днину непријатељске војске, а тај задатак чеето није
у битци од све већег значаја. У широком смислу битка «спадао за руком ни самом Наполеону на самом делу.
je читав низ посебних бојева, чије тежње треба да су Пример. — Првог дана битке код Бауцена 20. Maja
управљене једној и иотој главној задаћи. Задатак 1813. године Наполеон je отпочео напад у 8 часова
вишег командовања у битци саотоји се у томе, да се по- изјутра. Предњи положаји савезника били су на реци ~
словима и током битке тако руководи и управља, како Шпреви. Наполеон je иослао маршалу Неју наређење,
he се што поузданије постићи главци задатак, а да се крене на Прајтиц, и да отуда удара на кому-
командовање треба тако јако да утиче на војску, да никацијенепријатеља. Тог дана пред вече Наполеон
се оно oceha, за све време борбе. je заузео Бауцен, утврдивши се на десној обали Шпреве,
; Први je задатак командантов у битци, да рсигура а Неј се не беше још јавио. •'
бројну надмоћност своје војске на важној тачци бо- Сутра-дан се борба продужила. Нагголеон беше
јишта, н. пр. на нападној тачци, ако се води нападни управио главии напад на фронт положаја савезника.
рат. Ако je нападна тачка изабрата на једном од крила Tora дана у 6 часова изјутра крете се и Неј на десни
непријатељског положаја, онда ie командант дужан, бок савезника, и у 11 часова он насилно заузе Прајтиц,
да своју војску вешто приведе ка тој нападној тачци, али још не знађаше, шта се ради: даље од његовог
како би она могла без штете на време да поетроји дееног крила. Наполеон се крете с.гардозу! и са кор-
" бојни поредак, и,.да приступи евом раду у тактичком пуеом Латур—Мобура левом крилу своје војске, • те
погледу. У колико се тада војска све .више и више протера делове непријатељске вбјске, који се нала-
приближава непријатељу, и, у колико се услед тога жаху пред њим, али у томе није развијао своју осве-
све више расветљава ситуација на војишту, у толико дочену енергију, јер не знађаше тачно положај маршала
постепено треба да се мења и допуњује и-сруписање Heia. Савезници успеше да одступе на Герлиц, ,не
CBoie снаге, тиме, што he се суседне колоне примицати оставивши Фрд,нцузима никаквих трофеја. Изгубивши
једна другој, што he ее увеличавати дубина колона 25.000 војника Наполеон није постигао у тој битци
услед придоласка нових трупа, и што he се из по- никакав значајни, успех, еамо с тога, што му није
заднине печети да. крећу и резерве у лравцу нападне испало за руком, да. доведе у еклад и сагласност два
"тачке, и т. д,. •' : .' ••' - удара, који су били управљени против десдог крила
Управљање покретом маса војске с обзиром на савезника. Осем ове незгоде по Наполеона, ту су.се
време и простор мора да буде у рукама командантовим, Пруси бранили још и енергично, а и Барклај де Толи код
јер ако то не буде било, онда може да наступи по- Вуршена радио je овде одлично, те je еве то умањило
метња, тумарање и узалудно губљење времена; Тада успех Наполеонов у овој битци. Главни командант не
440 441

треба да се меша у тактичко извршивање задатака својих буде тако оолабљена и тако морално Да клоне духом,
подчињених команданата у битци, али његово при- |да више никако и не помисли на неки даљи отпор,
:
суство на извесној тачци и у извесном тренутку, -као |него да се победиоцу преда и телом и душом потпуно
и његови саветц у руковођењуч послова у битци, мо- |на милоет и немилост. Тада je најзгодиији моменат,
рају да буду од значаја. Пред почетак одлучрог на- на се непријатељска војска уништи потпунце, и да се
пада резерава Наполеону су ебично доводили коња, ^потпуно подчини вољи победиочевој.
те je. по томе војска већ знала, да наступа одсудни Енергичним и беспрекидним гоњењем треба да се
тренутак.
протерају са свих положаја делови побеђеног непри-
Ради бољег управљања битком командант треба
да избере место на каквом брегу, с-кога ће моћи да јатеља, где би они хтели и могли да се задрже, не
има што већу прегдедност бојишта, а поглавито треба '.. допуштајући им ни тренутка. времена, да се приберу
.да су му у виду главне нападне тачке, на којима и да дођу к себи. Тако радећи једино je и могуће,
имају да се одиграју најважнији догађаји. Тој тачци |да се поотигне оно, што je казао Наполеон: „Између
упућује командант општу резерву. Ађутанте- своје Џдобијене и изгубљене битке леже империје"...'..
треба чешће да упућује ка армијским или корпусним Ако побеђени непријатељ не буде гоњен довољно,
командантима са захтевом, да му ови одмах саопшта- онда он нерад победиочев приписује или немоћи уелед
вају све важније догађаје у току битке. Таквим на-
• претрпљених губитака у битци или немоћи услед каквог
чином морају да одржавају везу сви главнији подчи-
њени команданти са главним командантом целе војске. растројства и клонулости војске. Обустава гоњења по-
У овим приликама великих услуга могу да учине беђеногнепријатеља може да сведе на нулу све до-
главном команданту у његовом управљању војском тадашње жртве и напоре војске, те победилац услед
пољски телеграфи, телефони, оптичне сигнализације, тога може да остане без икакве награде за сав свој
пољске поште, и т. д. труд и све жртве,: јер победилац у времену нападања
У случају неуспеха командант мора да предузме :
подноси више губитака и у највише случајева 2—2V2
потребне мере и за обезбеђење одступања своје војске, |пута више него бранилац. У времену гоњења пак бра-
о чему ће бити говора доцније. • нилац тек почиње да исплаћује своје дугове за огромне
:.жртве победиочеве. Све што заостане, као што су по-
Искоришћавање (експлоатација) победе ^сустали вејници, побацано оружје, муниција, храна
(Гоњење побеђеног непријатеља). возови и т. д.,-падау тој прилици у.руке гониочеве,
али уз ту штету и страховити утиеци још иудесетрстру-'
. Као што смо видели, утицај главног команданта чавају губитке. „У страха су велџке очи", каже наш
на иоход битке састоји се у главном у.благовременом народ, а то доиста може врло лепо и да се примени
и вештом увођењу опште резерве у бој. Дакле, чим на онога,. који бежи после изгубљене битке-
се опазе знаци сигурног успеха на најважнијој тачци, Услед слабе покретљивости војске у епоси'Фри-
онда с© значај вишег командовања појављује одмах у ;
дриха Великог гоњење побеђеног недријатеља врло се
свој сили својој, и сад je командант дужан, да из по-
ретко практиковало. -.
беде извуче еве кориети, које му она може да да.
Тек е почетком 1805. г*.оди-не у времену Наполе-~
¥ овој прилици прва и најпреча брига главнор онових ратова сусрећемо се с неколико случајева енер-
команданта je у томе, да растроји и сатре неприја- гичних гоњењау вишем степену, и та су гоњења имала
тељску војску, тако, да она после изгубљене битке великих резултата.
Код Наполеона гоњење je играло велику улогу,
1 што je са свим и оправдано. Он je говорио Г'„ У рату
442 '• ' ';•_.,. . 443

не Шреба рачунаШи, da je доста урађено, ако je остало преке ма које и. ма какве врсте, па или да нам по-
још ма ,што, дасе• уради"'.,. квари путове или да спали мостове, или да организује :

' .'•• . Ако се бцтка свршш до ноћи, онда гоњење треба заштиТничку борбу, и т. д. • - ч
продужити целокуоном коњицом и њеном артилеријом, Ако je гоњење паралелно с правцем одступања
а њих тре0а дотпомагати и прдупирати домрћу најбли- непријатељске војске.онда ми сваког тренутка грозимо
жих делава петадије, одржавајући у т.оме највећи ред побеђеном непријатељу обиласком и обухватањем, те
му не дамо никако ни да će освести ни дању ни Hohj ,
r
код својих колона. ^ .: , ,
Нема сумње, да ће плодови гоњења бити jom већи, да види.где je, и шта je с њим. Такво гоњење тек je
акб се оно предузме одмах, потискујући непријатеља право и истинско гоњење с џоследицама од највећег
с положаја што енергичније и са што уређенијим де- значаја.
довима својих .трупа, а то треба редовно и радити. Осем осталих таква су била чувена гоњења 1806.
Алж у томе не треба изгубити ш вида, да je тада и 1865. године, с којима ћемо се упознати овде укратко.
неопходно потребно, да се деловима војске, која гони, Пример 1., —Напопсон гони разбије.ну пруску-војЧку
' привуку час пре и потребни делови коморе с муни- 1806.. године. — Октобра 14. у години 1806. биле' су две
цијом и храном. Не учини ли се ово, онда само по себи битке: Код Јене и код Ауерштата. У битци код Јене
гоњење се неће моћи да продужи далеко. С тога, чим Наполеон je еа 54.000 потукао пруску армију.Хохен-
^омандант опази, да <?е исход битке. клони на. његову лоа од 53.000 људи, а убитци код Ауерштата Напо-
страну и у његову корист, одмах треба да нареди, да леонов маршал Даву са 27.000 потуче 50.000 људи
се возови примичу што ближе војсци, те да они буду херцога од Брауншвајга. .
прц, руци и готови, да се и они крону за војском, чим У тим биткама нису учествовали:
се предузме гоњење побеђеног непријатеља. а., Од Шране Француза: Бернадот са 30.000 вој-
Ако се битка сврши у ноћ, онда гоњење треба ника и 15.000 лаке коњице Миратове, који су били у
продужити помоћу коњичких одреда, а опште гоњење рекогносцирању у правцу Липиске, те су се одоцнили.
ваља продужити енергично и сутра — дан раио изјутра. како за битку тако и за непоередно гоњење тога дана;
У овеме je главно. никако не допустити, да се не буде б.., Од сшране Пруса: Херцог саксен — вајмарски
непрестано уз^непријатеља. Ако непријатељ успе, да c a l i : 0 0 0 бораца, који je био на путу враћајући се из
се у тону ноћи удали од победиоца, треба* одмах на рекогносцирања у Франконији, и 17.000 бораца принца
•све стране послати поуздане извиђаче, да се час пре Јевђенија од Виртемберга,_ који je из Магдебурга тек
пронађу непријатељ и правац његовог одступања. био стигао у Хаљ' . ' -
' Ово није тежак посао, јер војска која одступа, У тим биткама било je губитака-на обема странама,
FOToBo редовно оставља траг за собом, као н. пр.за и то: Франдуза je изгинуло око 12.000 војника, Пруса
њом QCTajy посустали и изнемогли всјници, поломљена je изгинуло '40.000 војника, а уз.то пало je y руке_
« кола, цодбијена стока, побацано оружје, и т. д.'" —-•'.. Французима још џ 315 топова, а то значи, да je y тим"
Гледајући на последице, у гоњењу имају значај, биткама, изгинуло скоро полрвина пруске војске, која
који решава: '- je учествовала у биткама;. * •
1.,:Правацгоњења;ш Пруси су брзо одступали преко Нордхаузена, Хал-
2.,.Енергија у извршењу гоњења. ,„ _ берштата и Брауншвајга ка Магдебургу, надајући се,
Ако je правац гоњења- такав, да će иде у стопу да he се позади Лабе (Елбе) склонити у заштиту,
за деловима непријатељеке војске која одступа, онда (сл. 61.). •>' ']' •-, ,
je taj правац скоро увек без значајних последица, пошто Али je ту Наполеон духовито ценио ситуацију.
непријатељ на сваком кораку може да нам створи пре- Силовито гонећи Прусе уназад, Наполеон идмах упути
444 445

Давуа, Лана и Ожера са 60.000 бораца са задатком, После овог дошао je читав низ предаја мањих одреда,
да они прво одвоје Прусе од Лабе, па после од Бер- тако, да у току једног месео,а дана у Ируса и не беше
лина и од руске војске, 'која се спремаше да дође Прт- •друге војске сем Лестоковог корпуоа од 25.000 људи,
сима у помоћ. . који се беху прикупили у иеточној Пруској.
Али ту Наполеон погреши услед смотре над војском Услед оваквог страх©витог поразл Пруса Фран-
и услед доласка Миратове лаке коњице, којаје доцније цузи суидаље енергично и беспрекидно гонили Прусе
стигла, па и услед тога, што je Наполеон рачунао, да je . од Хофа до Штетина и Либека на простору од 800
у битци код Јене потучена главна снага Пруса, а код километара,
Ауерштата да je потучен мањи део пруске војоке1, те он Пруое je била обузела ужасна паника., Хохенлое
због свега тога прекиде гоњење побеђеног непријатеља беше побегао од своје војеке само с једним ПЈКОМ КО-
15. Октобра 1806. тодине. Због свега овога било je мо- „њице, и 15. Октобра у 7 часова изјутра био je већ у
гуће одсећи Прусе од Верлина и бд руске помоћи. Но го- Сондерхаузену, прешавши за наћ 56 километара, а ш
ворећи о овом-прекиду гоњења од 15. Октобра, ваља у пука, који га je пратио, остало je уз њега свега 60
осталом разумети прекид у општем гоњењу, а дели- коњаника, а-све остало беше се разбегло. Сам краљ
мично гоњење вршио je и тога дана чак до тврђава i пруски бежао je ка Берлину и Еистрину, али не мо-
Ерфурта маршал Неј са својом армијом и е једним гаше ни да уђе у Берлин, јер. га Французи беху већ
делом Миратове коњице. заузели. Октобра 16. изјутра предаде се и Брфурт и
Октобра 20. избили су на Лабу једновремено и његова цитадела — тврђавица ПеШерсберг са 9.000
Пруси и Французи код Магдебурга и Витенберга. Али војника посаде и. са 150 топова без иједне опаљене
Пруси у том ипак нису успели, да пређу преко Лабе, пушке само коњици Миратовој.
те су били принуђени, да се незадржано повлаче на Октобра 29. предаде се и Штетин са 6.000 вој-
Ратенау, Нај - Рупик, Гранзе, Пренцлау и Штетин. ника једној Ласаловој коњичкој ДИВРГЗИЈИ. Кад јс Мират
Октобра 25. ДаВу je ca својим III. корпусом био и о овоме известио Баполеона, он му je одговорио:
већ у Берлину, а 28. Октобра Миратова коњица оа „Како Ваши хусари отимају тврђаве, мени не остаје
једним делом Лаеове пешадије стигли х;у до Пренцлау-а ништа друго после Шога, него да распусШим инжи-
у исто време, кад и Пруси, те су им Французи пре- њерски корпус, и да претопим опсадне топове."
секли даљи пут ка Одеру, и услед тога je каџитули- Бовембра 7. предаде се и град Кистрин са 6.000
рар Хохенлое са 10.000 бораца. Овог je дана и Hanb- војника само неколиким четама маршала Давуа.
леон- ушао у Берлин свечано. Новембра 8. предаде се маршалу Неју Магдебург
-Прикупивши тада око себе око 22.000 војника, а са 22.000 војника са 800 топова и огромном колн-
сазнавгпи о капитулацији Хохенлоа, Блихер од Бајцен- чином барута.
бурга окрете на северо-запад ка мору, како би морем У времену предаје Хохенлоа код Пренцлау-а пе-
прешао. у источну Пруеку, али га Мират, Султ и Бер- шадија Лановог корпуса с коњицом Миратовом и са
надот са својим кврпусима и у том правцу узастоцце неким малим делом коњаника у околини били' су за
гонише, и притешњаваше га са ових страна, да Блихер 10 километара далеко од Пренцлау-а, али ое начел-
најзад после упорне борбе код Либека мораде 7. Но- нику штаба Хохенлоа Масенбаху учинило, да у око-
вембра да капитулира у Раткау-у са 8.000 војника. лини види велике колонб непријатељске војске, а тога
није било,~ него je страх у глави Масенбаховој ства-
1
Кад je маршал Даву послао капетана Тробријана, да извести На- рао ту елику. Уверавајући Хохенлоа о прекој потреби
полеона о сво.јој победи код Ауерштата, и тада му .саопштио, да je, против
себе имао 70.000 Пруоа. Наполгеон му je уз осталу похвалу казао ii ово:
предаје, и показујући по пределу у околини, Мират je уг-
„Ваш маршаљ види шамо дупло", (Votre marechal у voit double). викивао: „Ено корпуса Лановог, ено корпуса Бернадошо-
446 447

вог,ено корпуса (Јултовог", (Voila le corps de Pannes, voila Блихера су гониди Мират, Султ и Бернадот с вој-
le- corps de Bernadotte, voila le corps de Soult), и баш ском од 60.000 бораца,. од којихјебило 43.600 коња-
y TO време чу се некаква пуцњава у позаднини Пруса, ника, а то значи, да je y овој војсци преовлађивала
те један француски официр узвикну на то: „То je сиг- коњица,
нал. маршада-'Султа," а међу ". тим капитулација Хо- У погледу гоњења ова je операпдја једна oh. шу
хенлоа беше тада већ решена. бољих, што их познаје Историја ратова. Молтке вели
Целокупно гоњење извршено je са огромном енер- о тој операцији с обзиром на тако ретке случајеве
гијом у току 24 дана на дужини од 7—800 киломе- безобзирног гоњења: „Да би се мрглојош и гонишц после
тара, и то „упорно гоњење било je израз моралне снаге крваве борбе, потребна je .веома јака и тмилосрдна
и јачице победиочеве. воља, као што ју je имао Наполеон."
Али, то je разумљиво само по себи. Пруска je
војска бежала. јер je у току једног истог дана шгу- Пример 2,, — Ђенерал Грант гони ђенерапа Роберта
била битке на два места, а Французи беху 'тада.п Ли-а у рату 1865. године у Америци. — Снага конфедера-
бројно надмоћнији за lVa—2V2 пута, и њихове трупе товаца (Јужњака) у Северној Америци беше скоро исцр-
беху несравњено боље- тактички спремне. пљена у почетку 1865. године. Њихове последв^е две ар-
То гоњење, које fe извршено 1806, године, дока- •мије дејствовале су на прибрежју Атлантског Океана.
зује, да побеђени непријатељ може умаћи у страну у Противу Шермана борио се Џонстон између Саванаха и
случају, кад га будемо гонили паралелно правцЈ^, којим Ричмонда; у престоници конфедератоваца Ричмонду
он одступа. Тако, кретање Блихерово на северо запад борила се главна армија ђенерала Роберта Ли-а од
остало je у тајности за два дана, а то опет значи, 40—50.000 људи већ скоро 9 месеци прртпву трипут
да у гоњењу не пуштај 'никад непријатеља из вида, јаче снаге Северњака.
и буди свагда у непосредној-близини до њега. .'•- Крајем Марта 1865.,године главни командант
Тако исто овде су доказате и све лоше последице', Северњака ђенерал Грант реши се, да армију ђенерала
ако се гоњење прекине. Прекид у гоњењу од 15..Ок- Роберта Лиа затвори у Ричмонд, или бар да.је лиши
тобра продужио je за читаве 4 недеље дана слом могућности, да се може ујединити са Џонстоном, који
пруске војске, а да тсга не беше, она би свршила за 'ce приближаваше престоници Ричмоцду под притиском ,
4—5 дана још на самој Лаби. армије Шерманове.
После Јене у гоњењу до Лабе учествовали су : . Армија Роберта Ли-а ослањала се на тврђаву
Мират, Султ и Неј саукупном снагом од 37.000 коња- Ричмонд, на линији Ричмонд—Петерсбург, која се про-
ника, т. ј. у том гоњењу- учествовало je скоро 2/з це- дужаваше још и даље до Фајф-Форкеа у дужину од
локуане коњице и Уг целокупне војске._ 60 километара. • -
. Од реке Лабе до Штетина за Хохенлојем јурио
je Бернадот са 20.000, у лево Султ са 32.000, главним Зарад дејствовања противу Роберта Ли-а, Грант
иравцем на Цеденик Мират са 28.000 -коњаника, које Це решио, даједну трећину своје снаге остави испред
јо подржавала Ланова пешадијаод 22.000 бораца. ^утврђења, са 2/з остаде војске и cai коњичким корпусом
Сем тога, на главном . операцијск'ом правцу били су Шеридановим да отпочне о јужне стране обилажење
Ожеро и г а р д а = 47.000 бораца у Берлину, а Даву ;:утврђења, подмиривши у томе своју колону :с храном
за 12. дана. .••
' •' - • •
je наступао даље ка Кистрину са 27.000 бораца.
Дакле, уз Наиолеона на главном операцијском Дознавши ö овој намери Северњака, ђенерал Ро-.
правцу беше 3/s војоке, скоро сва коњица, од које већп 'бергп Ли одмах пређе у наступање са својим десним
део беше у преходници. \ крилом, и то донесе бој 31. Марта на ггуту Вајт—Окск
448 449

код Динвиди—Корт—Хауза. У овом су боју 18.000 ко- чак до Данвиља. У тој намери ноћу између 5. и 6.
њаника Шериданових починилн чудеса од храбрости. Априла Роберт Ли продужи марш, али га у том маршу
Ојачан цетадијом Шеридан заузе 1. Априла 1865. донова спречи Шеридан, који уз оадејство 6. icopnyca
године утврђене положаје код Фајф-Форка, грозећи нападе и разби 6. Априла корпусе Лонгстрита и Јулија
позаднинц ђенерала Роберта Ли-а, који се решаваше, на реци Сајлори.
да баш" тбга дана напуети престоницу Ричмонд, али се Hohy 7. Априла одступи армија Роберта Ли-а ка
ипак предомисли, па остави нешто своје војске у утвр- Фармвиљу, тамо доби хране и пређе на леву обалу реке
ђењима до вечера 2. Априла, како би добио времена, Апоматокса, разрушивши за собом мостове. Војници ар-
да извуче из Ричмонда дипломатску архиву и др. мије Роберта Ли-а беху изнемогли од умора, јер су гла-
Априла.2. Грант јуриша на пешерсбургске поло- довали и 4 дана не беху спавали. У тој битци 6. Априла
жаје и заузе их, те од тада наста гоњење армије ђе- изгубљено je 8.000 војника, те тако у то време војска ђе-
нерала РоберШа Лиа, (сл. 62.). То гоњење предузето нерала Роберта Лм-а не изношаше више од 10.000 људи.
je скоро целом војском у две колоне. Једна колона, коју У току 7. Априла армија je Роберта Ли-а оетала
су чинили IL, V. и VI. корпуо пешадије и Шериданов у Фармвиљу, а за то време Шеридан се беше међу тим
коњички корпус, нападала je Јужњаке с фронта, не кренуо ка станици Апоматоксу с коњицом, па ту ста-
дајући им времена, да ее уреде и ојачају, а друга ко- ницу и заузе ноћу 8. Априла. Тог дана ноћу ђене-
лона, коју еу чинили IX., XXIV. и XXV. пешадијски рал Роберт Ли je ипак прикупио остатке своје војске
корпуси налазила се за све време на десном боку ар- код Апоматокса Корт—Хауза.
мије Роберта Ли-а, како би č једне стране спречила ује- Априла 9. изјутра Роберт Лмнападе коњицу Шери-
дињење Ли-ове војске са армијом Џонстоновом, а с данову на положају Апоматокса, да би се пробио ка Линч-
друге стране да би јој пресекла одступницу. бургу. Ту ђенерал Роберт Ли већ постиже неки успех,
Зарад безбедности ове операције од стране Џон- јер заплени два топа, али у том на једанпут поче да
стонове Грант je оставио XXV. корпус код станица се пред њим развија VI. и XXIV. корпус Северњака,
- Блека и Вајта, а IX. корпус оставио je на станици који су под командом ђенерала Opda претли 60 киломе-
Беркевилу. тара у току једне ноћи и једног дана. Јужњаци бише
опет одбијени. Тада се ђенерал Роберт Ли реши, да ее
ПредузимајуМи одступање, ђвперал РобертЛи јепре преда, и том приликом предало се Северњацима 2.862
свега тежио, да измакне што пре исцод удара непријате- -официра, 25.494 војника и подофицира Јужњака, а у
љевих, и збор тога секренуо са 5 колона ка Амели— тој војсци имали су оружја њих само 8.000 војника.
Корт—Хаузу, где je рачунао, да нађе хране, за што je
тамо био послао налог још израније, али хране није И из овог се примера види јасно, какво дејство
нашао тамо, те je услед тога пробавио тамо читав има узастопно гоњење побеђеног непријатеља. У овој
дан прикупљајући храну за војску из околине. То je прилици je најјачу улогу играла коњица Шериданова,
учинило, те га je непријатељ стигао и привукао на који je имао 18.000 коњаника, и та je коњица вазда
себе. Од овог места Роберт Лијв хтео дадође у везу са претицала армију ђенерала Роберта Ли-а, те јој пре-
Џонстоном, услед чега je и кренуо војску ка Четерс- пречавала пут^ и задржавала je до пристизања колона
вилу, али je тај иокушај одбила 5. Априла Шерида- Северњака, који су путовали за њом. У овоме се рату
нова коњица. огледају исто тако и јасне користи двоструког гоњења
непријашеља, и то из позаднине и паралелно правцу
Ипак je Роберт Ли рачунао, да he. се удалити од не- одступања његовог, а непријатељ се старао за све
пријатеља средством ноћног марша преко Детонсвила, време, да се дохвати пута на југ, како би ее ујединио
станица Рајва и Фармвиља до Линсбурга или још и даље с армијом Џонстоновом. —
СТРАТЕГИЈА 29
450
451
Одбранбена (дефанзивна) битка.
жењу доста временаг а и простора, јер се у току вре-
Општа разматрања. — Ако се етратегијски одбран- мена могу да појаве неке окђлности, које би могле да
бени облик операција буде, састојао у простом оче- користе одбрани више, него што се ла то могло ра-
кивању непријатеља на згодним и утврђеним поло- чунати још у почетку рата. Ослабљени услед невештог
жајима за одбрану, онда у томе случају не може ни и подвојеног развоја своје снаге на граничном фронту
бити говора о извођењу одбранбених операција у пред почетак рата 1812. године Руси су се морали
ширем смислу. Стратегијским одбранбеним операци- да повлаче испред надмоћне снаге Наполеонове, како
јама у највише прилика постиже се циљ, ако се за би на тај начин ујединили своју снагу дапеко у уну-
извесно време избегава решење, да бисмо га доцније трашњости своје земље.
извојевали под повољнијим условима за се. У овим Пошто je главнина браниочеве снаге главни објекат
приликама бранилац много рачуна на замореност и нападачевих операција, са свим je природно, што je
изцуреноот непријатељевих трупа, које би морале дуже браниочева војека привлачна снага за нападача. Ова
да маршују, разне препоне да савлађују (тврђаве и браниочева привлачна моћ у толико je већа, у колико
многа друга вештачка средства), а узгредно и да се je мања бројна иадмоћност нападачева, и у КОЛИКО
боре, док не стигну до браниочевог главног положаја. je бранилац вештији, да нападача све више и више
Исто тако бранилац много рачуна и на отпорност по- повлачи за еобом, увлачећи га у све теже и теже окол-
ложаја, који je раније утврдио и посео, као год што ности. У овим приликама врло je важна етвар по бра-
много полаже и на пристизање делова властите вој- ниоца, ако у том повлачењу умедне и могадне, да бар
ске, који му нису могли да стигну одмах у почетку привремено избегава јаче борбе, док му не етигну по-
рата. Бранилац дакле тежи у почетку, да добије до- јачања из позаднине, ц док у повлачењу не приђе ка
вољно времена, те да се прикупи и ојача, како би у главним положајима, јер би иначе неуспешан свршетак
згодном тренутку могао и сам да пређе у напад под једног јачег сукоба могао да ослаби ону привлачну
повољнијим приликама за се. моћ, а већ јачи неуспех у борби може je ca свим и
обеснажити. —
Да би паралисао материјалне и моралне губитке,
који су редовно у вези еа одступањем и повлачењем, У подобним приликама тешко је.одредити крајњу
бранилац у својим стратегијским одбранбеним опера- тачку повлачења у дубину земље. Нема сумњ.е, ово
цијама много ра.чуна на прираштај снаге властитих повлачење вршиће се све даље и даље у унутрашњост
делова из позаднине. Ако се бранилац превари у овом земље, у колико je нападач јачи, и у колико je своја
рачуну, и ако уз оно систематеко смањивање напада- земља пространија. На крају крајева границу одсту-
чеве снаге на крају извођења одбранбеиих комбина- пања одредиће губитци, које he претрпети нападачеве
ција не буде јачи од нападача, онда се не треба на- трупе у.току тако дугог и тешког маршовања скоп-
дати Бог зна каквом успеху. У томе ллучају je боље, чаног са^свако-дневним. чаркањима и сукобима са бра-
да се бранилац још у почетку реши ,на тактички ниочевим деловима, који обезбеђују одступање, као год
рад, како не би бескорисним одступањем изазвао у што he ту,крајњу границу моћи да одреди и*згода
влаотитих трупа неповерење и непоузданост. Немајући и припремљеност изабратог положаја у унутрашњости
дри одстунању одређен и јасанциљ, који и чини су- земље, каои пристизање делова,"који се очекују зарад
штину сваке операције, одступање и некакво вечито појачавања. Ова одступна дефанзива у апсолутном об-
оклевање само из бојазни од неповољног решења не лику може се извести само онда, кад je дотично војиште
може će ни назвати каквом операцијом. У осталом од- врло пространо, и ако таквом виду операција иду на
• етупање може бити икорисно, кад имамо на располр- руку и услови земљишта и подобност дотћчног вој-
сковође.
• ' • ' - , . 2 9 *
453
452
могао за дуже време да даје отпор, ломећи снагу на-
Опијен славом трајних победа над војскама је- падачеву. -
вропеког континента Наполеон je наумио, да једном Да не би нападач у овим ириликама у невреме
јачом експедицијом своје војске протера и са Пири- увукао браниоца у одлучну борбу, потребно je, да код
нејског Полуострва оних 30.000 Енглеза, који се 1810. браниоца у опште влада јака приребност, те да у вла-
године налажаху још у Шпанији као браниоци тог ститих трупа и у подчињених команданата не изазове
великог полуострва. У том циљу у пролеће 1810. неспоразум и пометњу, имајући на уму, да непрестано
године Наполеон упути у Шпанију 123.000 бораца одступање лако може да се у извесним тренутцима
под командом маршала Масене. Продирући дугим опе- претвори и у бегство. ,
рацијским правцима, а^з то имајући посла сваког дана
са усташким — добровољачким четама, Масена je y *
даљем продирању веома дангубио и растурао своју „Ради што потпунијег успеха у битци ради од-
снагу ради обезбеђења дугачког операцијског правца, бране неопходно je, да се избере добар положај' за
који je водио кроз непријатељски расположену земљу, одбрану с потпуно обезбеђеним боковима и са слободном
тако, да je дошавши до положаја Торес—Ведраса биото- и прикривеном позаднином. Сем тога, на изабратом по-
лико слаб, да није могао да извојује успех. Велингтон ложају треба да буде сваковрсних препона, које би
пак као главни командант заосталих 30.000 енглеских што више отежавале непријатељу његово приближивање
војника у Шпанији, избегавајући одлучне сукобе, од- у подилажењу фронту положаја. Најзад, ту je потребна
ступао je под борбом све даље и даље, док се на по- храбра и дисциплинована војска под командом енер-
слетку није нашао са својом војском на утврђеном гичног и паметног команданта".1
положају Торес—Ведраса. Ово je била крајња тачка Ако бранилац жели, да изведе активну одбрану на
његовога одступања, и како се тај положај налази изабратом положају, или ако би у опште желео, Да
испред Лисабона у крајњем куту Пиринејског Полу- прими битку на положају, који je израније изабрао,
острва ослоњен боковима на море, то даље није имао онда није добро, ако би се пред положајем налазила
куд ни да одступа, мањ да потовари војску на бро- каква велика препона, пошто би ово приморало напа-
дове^ и да се отисне на морску пучину. — Утврђени iio- дача, да предузме какав маневар, услед кога би веро-
ложај Чаталџа испред Цариграда ослоњен боковима ватно и сам положај изгубио важност. ОБО би уједно
на два* мора, по напуштању балканских кланаца од био повод, да и бранилац мора напустити положај, на
стране Турака у рату 1877.—78. године, могао je уз чију je важност много рачунао.
помоћ повољнијих политичких црилика за Турке, да У битци ради одбране служе као основа: цели-
доведе руеку војску у један\ тежак положај. еходна и повољна употреба ватре с положаја, који
Ако се у току одступања очекује пристизање поја- 'e раније изабрат и утврђен; за тим примена кратких
чања од савезничких војсака, које нису могле да ступе и простих удара средством хладног оружја у мане-
у акцију одмах у почетку рата, онда се бранилац ле- варском емиелу, т. ј. извршивање контра —- напада.
сумњиво налази у повољнијим приликама; Даљина и И ако се у битци за одбрану воља браниочева
време његовог повпачења зависе од даљине тих са- подчињава вољи нападачевој у мањем или већем сте-
везничких војсака и од могућности њиховог уредног пену, ипак се с обзиром на то, да ли се бранилац на-
и брзог маршовања. П а и у овим приликама je важно, лази на утврђеном положају или на отвореном зем-
да се бранилац без нужде не упушта у одлучне сукобе љишту, и с обзиром на земљиште као на једно од врло
с нападачем све дотле, док или не етигну uoja- важних фактора у битци, бранилаи, може далеко вите
чања која се очекују од савезника, или док не до- 1
Miarmont, Esprit des institutions militaires. ^
спе у повлачењу до таквих положаја, на којима би
40*
455
да се користи свима добрим особинама земљишта него ном не добија се ништа, али кад ее пасивна одбрана
нападач. Истина, у.ов.ој прилици иницијатива рада и споји с одважним нападом у згодном тренутку, онда
у питању правца напада и у питању времена сасвима бранилац има скоро више изгледа на успех него на-
добрим последицама отуда у руци je нападачевој. падач;" Према свему овоме, битку ради одбране ве-
Међу тим ц,елисходна и вешта употреба трупа од стране лике војске треба редовно да воде у активном смислу,
ОраниоцгИможе да све то паралише донекле, само.ако а пасивна je одбрана рад мањих одреда са цил>евима
томе буде цретходило свестрано и што потпуније изви- другог степена. v
ђање и рекогносцирање непријатељеве снаге и зе-
мљишта.
Историја ратова показује нам доста примера, Када Избор положаја за битку и његова спрема у форти-
су добивали битке и браниоци, као што je то било у бит- фикацијском смислу.
кама код Полтаве, Колина, Вергена, Кунерсдорфа, Ли- Из ранијих разматрања довољно je јасно питање
гница, Флериса, Риволи-а, Хохенлиндена, Аустерлица, о значају неког положаја у стратегијском смислу, као
Ватерлоа, Мишара, Монбељара, Шуматовца, и др. , год што je из тактичких разматрања довољшхјасно и
Понеки од војсковођа, који су чешће били битке питање о тактичким особинама, које треба да има по-
ради одбране; као што беше Велинггон, умели су вешто ложај за одбрану војске. С тога je потребно, да ее овде
да у исто време извлаче за себе и велике и повољне позабавимо с неколиким детаљима по питању избора
резултате у одбрани. , и припреме положаја у фортификацијском смислу.
Битке код Полтаве, Лигница, Риволи-а Аустер- Положаји • за велике војске, којима предетоје кре-
лица, Мишара и Ватерлоа дале су велике корисне ре- тања и борбе по извесним операцијским правцима, могу
зултате победиоцима, јер су они умели вешто да ис- а и морају да се изберу још израније нарочито на не-
користе победе; међу тим битке код Колина, Кунерс- сумњивим војиштима мањих размера.
дорфа, Флериса, Хохенлиндена и Шуматовца нису дале Тако je урадио Велингтон, који je израшуе уочио
победиоцима Бог зна каквих великих и повољнихре- згодан положај код Ватерлоа, о који серазби снагаНапо-
зултата, с тога, што. се победиоци у тим биткама не леонова 1815. године, кад он удари на тај положај.
не умедоше да користе својим победама.
Предвиђајући још израније важне сукобе, који.пред-
Пошто je у пређашња времена и одбрана у битци стојаху у 1864. години, ђенерал Рјоберт Ли, главни ко-
давала често пута повољне резултате за браниоца, то мандант војске из јужне Вирђиније у Америци, при-
са усавршавањем ватреног оружја могу се и данас премио je на годину дана раније читав низ положаја
одбраном добцти повољни резултати, а нарочито ако на путовима, који воде од Вашингтона ка Ричмонду:
je војска добрих особина, и ако се хоће и жели, да Код Ченслорсвиља, позади реке Северне Ане, код Спош-
се одбраиа изведе потпуно до краја, т. ј. да се од- еилваније, Волд Гарбора и др. У" Мају и Јуну 1864.
брана изведе с нападом на непријатеља са свом сна- године развили еу се на тим положајима такви и fö-
гом и тоупоследњем моменту битке, јер сетиметеки лики бојбви, да je ђенерал Грант изгубио из редова
истиче значај активне одбране, своје врјске толико војника, колико их je било свега
Паеивна паТг одбрана никад не Доводи битку до у армији ђенерала Роберта "Ли-а у почетку дејстава,
одсудне победе нападачеве, јер ма какве губитке да пре- дакле око 58.006 људи. '
трпи нападач, ако он не буде одважно нападнут од У очи иашег рата за ослобођење и ујеДињење
етране браниоца у згодном тренутку, и ако не буде 1876. године велика већина положајабила je утврђена
одважно гоњен на крају битке, онда нападач неће благовремено, тако, да су се у времену борбе и могла
никад изгубити моћ за даљу борбу. „Пасивном одбра- да употребе као • већ готова и спремна за бдбрану. Ту
456 457

су била делиградска утврђења, алексћначка утврђења, шити онда, кад наступи за то потреба у току развића
утврђени пшљеговачки положаји и др. догађаја.
СличнИ положаји, који су зараније припремљени У питању о утврђивању важних положаја врло
и проучени с разних гледишта, имају важан значај и je важна улога главног команданта, и тада његова
утицај ga ток ратних догађаја, а поглавито ако су при реч ваља да je пресудна и од јаког утицаја. Тада он
избору тих положаја узетиу обзир и неопходно по- мора да се изјасни категорички и одсечно:
требни стратегијски и тактичкА захтеви. а., -На којем крају којег положаја он- мисли, да
Због тога, што су напади на фронт положаја веома he се развити чиста пасивна одбрана;
мучни и тешки нарочито у данашњем времену код б., Који крајеви — етране појединих положаја
овако усавршеног ватреног оружја, бојеви у будућно- морају да се одреде унапред за активну одбрану; и
сти морају се више врзмати и развијати или на боко- в., У којим правцима мора војска да има своју
вима или око бокова утврђених положаја. 0 овоме потпуно обезбеђену одступницу? —•
морају да воде озбиљног рачуна браниоци, па да буду Одговорити тачно и прецизно на ова питања до-
увек готови, да испоље што јаче и што веће упорство вољно je за одређеног и"позватог инжињерског официра,
у одбрани утврђених положаја са свих страна. па да он подигне и спреми положај онакав, какав je
неопходно потребан за бој према замислима и плану
Положаји, који су уназад повијени и имају бо- главног команданта.
кове или крила ојачана у извесној дужини, примора-
вају нападача, да се реши или на мучни и одасни
фронтални напад, или хтео не хтео да мора прибећи Распоред војске на утврђеним и другим положајима
дељењу и распарчавању своје снаге, да би једновре- и извођење битке ради одбране.
мено могао да напада на утврђени положај н с фронта Изабравши и проучивши положај, где се намерава
и с бокова, предузимајући већа заобилажења. Ако на- бити битка; узевши у обзир и циљ боја — битке, а
падач учини то, онда он одлази у разређивање и сла- уз то, пошто je сазнао и намеру непријатељеву и правац
бљење своје снаге и свог бојног поретка са свима његовог удара, онда главни -командант приступа ра-
злим последицама. споређивању овоје војске према важности и особинама
Не треба никад изгубити из вида важност каквог изабратог положаја, одређује место за резерву, одре-
утврђеног положаја у позаднини на случај одступања ђује и упућује оне делове, који су назначени за од-
поводом недаће. Неколико утврђених тачака ради от- брану, за мотрење на бокове, и т. д.
пора на важнијим путовима, по којима би се одсту- Појимајући важност боја на боковима у бочним
пало у периоду кризе, могу да извуку и да спасу од нападима, Молтке je препоручивао, да се изван бочних
беде и растројства војску, која одступа. Ова околност положаја доседну извесна села у околини с појединим
није узимата у обзир лред наш рат с Вугарима 1885. четама, те да се на тај начин нападач принуди, да
године, кад je за ово имало и доста времена и доета предузима шира и удаљенија обилажењгц а то свако-
снаге на расположењу. јако може да д§ браниоцу времена, да предузме мере
Потпуно довршење и спрема бочних положаја и за контра-радове, који би били управљени противу
оних положаја у позаднини не мора зараније да буде намера нападачевих. Том приликом треба изашиљати
благовремено баш готова у свему, него je довољно, извиђачке одреде што даље у сусрет према неприја-
да се зараније уоче, те тачке, да се трасирају и по- тељу. У том погледу неки од француских војних пи-
дигну еамо главна утврђења, а оставити за доцније саца предлажу, да се тада изашиљу омањи здружени
све остале потребне додатке и средетва, па их довр- одреди на предње положаје, који су удаљени по 3—4
459

километра унапред, и те одреде, веле они, не треба масе војеке на пространим бојиштима од неколиких
помагати ни подржавати ни ватром нити другим оде- десетина километара.
љењима војске, а кад одступе, онда их примати к себи. Ако се уочи каква груба погрешка код нападача,
Они делови војске, који су одређени да поседну на пример, ако напада делимично, и ако подели своје
бојне дедове положаја, не изводе се баш одмах на сами
^колоне тако и толико, да се оне не могадну узајамно
положај,šeh се доводе у непосредну близину до тих
- потпомагати, или он развуче много свој нападни фронт,
положаја, гдеони треба да ишчекују време, кад треба
и т. д., онда je тада најбоља згода, да бранилац одмах
да заузму главне положаје, али при том треба
излети из утврђених положаја, па да сам предузме
имати на уму, да поједине важније тачке на поло-
напад, који у тим приликама готово увек даје несум-
жају треба посеети одмах с довољном снагом за сваки
њиви успех, као пгго je то радио Наполеон код Аустер-
случај. Потпуно пак развијање војеке на положају
треба чинити саобразно према кретању и појави не- ; лица и Риволи-а.
пријатељевих делова војске, и према ватри, која се Покаже ли се или се опази у нападача ма ка-
буде опазила и развила на цојединим деловима цоло- - ква изнемоглост или колебљивоет, и онда треба одмах
жаја. Све ово захтева и изазива велику пажњу и оба- предузети напад, јер je и то врло згодна прилика,
зривост свих војних старешина, који су најбдижи до , да се непријатељу нанесе снажан контра-удар с ве-
трупа, а у том тренутку главни командант треба да ликим успехом.
je осрбито црибран и пажљив, и он тада мора да буде Све то увидети и оценити како ваља, па Слаго-
нарочито заинтересован, да се правилно примене сви •времено предузети и мере према таквим приликама
захтеви једног успешног боја. Главни командант има на бојишту, значи имати правилне погледе на ратне
више начина и могућности а и више искуства, да може радње, што je продукат само талента и бодрог духа.
проценити Све прилике и околности за бој/ које вла- Није лака ствар, ни да се одреди место за опште
дају тада, а тај je посао скоро од пресудног значаја резерве а поглавито код данашњих великих маса војске.
у дејствима ради одбране. - >, ' • С обзиром на важност и неопходну потребу боја
Чуднаje ствар, да у тим приликама бранилац прави на боковима многи писци, као што су Голц, Тлих-*
врло често грдне погреџзке у томе, што се развија : Шинг и др., препоручују, да се општа резерва не по-
врло рано и пре времена. —• Услед раног развијања, 'ставља иза средине положаја него ближе до онога
у последњем трецутку, кад се буде већ начисто с на-, , бока, који, je угрожен и у опасности, јер резерва може
мером и правцем главног напада непријатељеве војеке, да задоцни, стићи у помоћ, кад затреба. И доиста то
бранилац обично онда мора да врши промену фронта, je тако, само je у питању то, којем од бокова грози
те на тај начин у одсудним тренутцима ремети и највећа опасност? —'
квари сав дотадашњи свој план борбе, а то je скоро Слунсба извиђања и служба одржавања трајне везе
увек скопчано е веома много незгода. V- између колона, која je правилно организована и трајно
Сва вештиаа дотичног команданта у извођењу се одржава, једно je средетво за команданта, да може
двјстава ради одбране своди се готово на ово: . оценити општу и посебну ситуацију у тешким прили-
а., Да се помоћу трајног извиђања оцени право кама савремених општих ратних радњи па и боја
стање и прилике на бојишту; и | i — битке. -• '-\ - . '•' V
б., Да се благовремено привуку резерве <ка нај- Савремени бојеви и битке развијају се полако,
важнијем делу бојишта. отпочињу свеликих даљина, теконандант имаприлично
[~. Истина, овај je задатак тежак у вишем степену, времена, да разради своје замисли и то више сада
а поглавито у садашњем добу, кад се сударају велике него пређашњих времена, али су за то данас фронтови
у опште већи, те их е тога није могућелрегледати
460
461
данас једним погледом, него се морају више мишљу
да обухватају, а то je с друге етране опет далеко јјрању, и у томе стекне уверење, да je немогуће држати се
теже него пређашњих времена, па се с тога данас тражи и даље продужавати борбу, ако се HQ жели/да наступи
од команданта и велики рад и јака интелигенција ње- катастрофа или опште растројство у редовима вла-
гове душе. ртите војске, онда он мора да извуче војску из борбе.
КомЈШдант мора вешто да изабере најпогодније ;Одступање пак у сваком случају мора се предузети
место, где he се бавити у времену битке на бојишту, пре тренутка кризе, јер није лака ствар извлачити
и тајно да уочи и правце, куда војска треба да од- трупе из оног страшног окршаја и општег узбуђења.
ступи у случају недаће. Ово je y толико теже, у колико и сам непријатељ цени
Пратећи ток битке, он мора да у тренутку парира прилике и стање на бојишту, па he настати да брзом и
непредвиђене случајности боја на бојишту, па у недо- енергичном акцијом учини крај томе страшном заплету.
статку оделитих резерава да одашиље и делове опште Извлачење трупа из борбе у циљу одступања јест
резерве, и-ако и то није лака ствар с погледом на једна од најтежих радњи у рату, али се и то може
данашње велике просторије бојишта и с погледом на иџак извести, само ако je војска храбра и онака, каква
дубину положаја. треба да je. —
У одсудном тренутку битке командант мора с ре- Да би се олакшало повлачење предњих деловавој-
зервом да буде на најважнијој тачци бојишта, па да ске, који су јако уплетени у борбу, па да би се при том
одатле помоћу свога утицаја "одређује и главне фазе још сачувао у колико je могуће и бојни поредак, треба
тога важно1у догађаја. — Ако тада нападач претрпи одмах с трупама друге линије заузимати положаје у
недаћу или на предњим положајима или на главном позаднини, а коњица и артилерија морају у тој при-
положају, па се услед тога осети у њега и јаче ра- лици и то коњтца одважним налетима и испадима на
етројство, онда je то врло згодан тренутак, кад ваља крила и бокове, а артилерија опет евојом брзом и
грунути на непријатеља с целом својом снагом, оста- убијственом ватром да оспоравају сваки корак у по-
вљајући у том само потребни део војске на рлавним мицању и напредовању победиочевом. Војска која je
тачкама положаја за отпор, да би се помоћу тих трупа -потиснута с положаја, треба да одступа под заштитом
олакшало својој војсци, да поново заузме старе поло- нове линије за одбрану. Добивши наређење за одсту-:
жаје у случају неуспеха у контра-нападу. У то се пање, команданти појединих делова положаја треба
време општа резерва креће тако, како би могла да одмах да отпочну одетуг!ање у правцима, који су им
обухвати непријатеља са стране отворенога бока. одређени.
Ако се пак успе у контра-нападу, онда се гоњење На тај се начин поставља нова бојна линија, за-
непријатеља и даљи ток борбе изводе по начелима, узимљући поједине тачке ради наслона, па с тих нових
која су изложена у разлагањима о нападању. лоложаја треба просипати што јачу и убијетвенију
ватру на непријатеља, па га тиме задржавати у на-
Одступаље из битке. предовању, а при том дати времена појединим дело-
вима своје војске, да се извуку из кризе, па после те
Један од најмучнијих и најтежих момената за војско- делове ваља свијати-поетепено у колоне за пут. У
вођу у битцијест онај моменат, кад наступи тренутакра- решењу овог питања важна je ствар, да се не обра-
змишљања, да ли да се истраје у борби до краја, или би зују дубоке колоне на главним путовима за одступ^ње,
било пробитачније, да се благовремено одступи. Али при него треба колоне држати више прикупљено, па се
свем том кад главни командант,којиуправља битком, ие- тада треба користити и свима споредним путовима али
црпи сва средства, да би задржао непријатбља у нади- под погодбом, да те колоне на споредним путовима
не буду ни у ком случају мање од бригаде. Зашти-
463

, тнички делови морају се борити на заштитничким по- лова војске и нехотично губи вера у слогу и једно-
ложајима дотле, док оетали делови не измакну из душност целе војске,- па услед тога могу поједини
сфере боја. делови да буду лако и потучени оделито. Најбоље je
Вероватно je, да у тим приликама нападач неће одступати по паралелним путовима, осигуравајући на
бити у отању, да ИСПШБИ Бог зна колику енергију у тај начин што потпуније узајамно подржавање војске,
гоњењу, јер je и он морао да претрпи знатне губитке, а и могућност. да се брзо построји бојни поредак,
na je морало и код њега да наступи извесно растрој- ако захте потреба.
ство и међу његовим трупама. Обично je, да се борба Општи правац одступања треба да изводи на јаке
свршава или пред вече или у саму ноћ, те према томе положаје, који су изабрати израније и у предео, у
у већини случајева битке се и свршавају више или коме војска може да нађе потребних средстава за њено
мање са продуженом канонадом, а гоњење се у по- издржавање и за освеживање њене снаге, као и да
четку врши помоћу слабих "одељења, која ускоро по- том приликом попуни у. опште материјалне потребе
чињу и да малаксавају, јер се наилази на неочекивани своје. С властитог гледишта у принципу je, да војска
јачи отпор заштитничких одреда, и у томе и борба у овим случајевима треба да има бољу и јачу храну,
престаје. те да се боље окрепи, а ту треба да буду и свеже
Чим за 8—10 километара одмакну од непријатеља трупе, како би се попунили проређени редови поје-
они делови, који одступају, и кад већ буде јасно, да диних трупа, и тиме се обновила и морална и физичка
je гоњење ослабило, онда на извесним згодним та- снага своје војске.
чкама позади каквих јачих заклона треба дати својим
трупама одмора за 4—5 сахати времена, како би се
војска могла јаче да прикупи, да уреди и поткрепи хра- . Наређење за одступање.
ном, те да би се на тај начин освежила за нове напоре. —
Наређења за одступање шаљу се непосредно са
У том времену командант треба да ее користи, самог бојишта, и та наређења обично треба да су посве
те да обнови потребну јачу везу између колрна, спре- кратки налози, којима се само означују тачке за збор
мајући у исто време потребна наређења за даљи рад појединих делова у правцу одступања воске.
или у циљу продужев^а уредног бдступања, илџ у циљу
епреме и уређења нових положаја и својих трупа за АкО се у томе имадне времена на расположењу,.
нови отпор. као на пример при застоју војске ради одмора и уре-
Сама реч „одступање" узбуђује веома много трупе ђења појединих делова, онда je командант дужан
у борби, и то ее етање представља сваком појединцу с погледом на кретање и своје властите и непријате-
далеко црње и опасније, него што je оно у самој ствари. љеве војске, да изда потребна наређења ради благо-
Ово и овакво дејство ове страшне речи и овога не- временог заузимања оних тачака на правцу одступања,
згодног стањау борби мора командант да има на уму, |ta које je недријатељ бацио око, да би се тако пре-
па да употреби сву своју сиагу и вештину, да разбије кинуло даље одступаље и непријатељ задржао од
зле слутње у војске, да стање представи што бол>е, те даљег продирања.
да тако што јаче поДржи дух у своје војске. У тим Осем општих погледа и општих' наређења за од-
случајима све зависи од талента и духовитости до- ступање у савременим приликама ратовања "неопходно
тичног војсковође као и од онога степена поверења, je потребно још и ово:
који он ужива код војске. 1., Обезбедити железничке станице, док се не пре-
У одступању треба се старати, да се колоне не несе еве рно, што се може пренети, а важнр je по себи
удаљују једна од друге, јер се тада у појединих де- и за војску потребно;
464 465

2., Издати наређење, да се споје с главнином а., Напада на крила непријатељске војске, коју
они делови војске, који оу дејствовали оделито; треба пробити стратегијски, т. ј. напада се на крила,
3., Издати иадог, да je неопходна потреба кварити Џад треба извршити стратегијски пролом;
путове, мостове, телеграфске и телефонске линије, а на- б., Оставља се већи део своје снаге са задатком, да
рочито д а ј е потребно кварити железничке путове; активно дејствује на главном операцијском правцу
4., Ваља одмах известити команданте оближњих противу војске, коју желимо да обиђемо стратегијски,
тврђава, суседну војску и етапне команданте о одсту- те тако обмањујемо непријатеља приликом извршивања
пању, па уредити евакуацију свега онога, што се обиласка од своје стране.
може да пренесе помоћу железничких возова; и У овим приликама иницијатива рада припада у
опште нападачу, те с тога нападач и може Да изводи
5., Испразнити магацине резервне хране, одела, демонстрације е далеко већим изгледом на успех вего
оружја и т. д.
бранилац, који ће врло ретко кад смети, да се упушта
у какве пробе и експериментисања са својом иначе
слабијом енагом.
Заваравања (демонстрације) у рату. Демонстрације могу да се врше на извесној про-
сторији и без трупа, и то средством јачег рекогносци-
Да би се обезбедио што потпунији успех за своју рања у неком правцу, подизањем путова.и комуника-
властиту главну операцију, морају да се у току опе- ција, објавом неких набавака и лиферација, подизањем
рација предузимљу често и неке мере, да бисмо обма- неких магацина, болница, утврђења, скупљањем ма-
нули непријатеља. Према овоме, све оне радње или
мере, које се предузимљу на извесној просторији у на- теријала за подизање мостова, употребом двоструких
мери, да се обмане непријатељ и да се наведе на по- шпијуна, и т. д. Све ово треба извршивати иа оној
грешне радње, називају се заваравања или делшн- страни'и у оним правцима, на којима не намеравамо
страције. да учинимо главни удар. А сви ови радови могу управо
да се назову пре припреме за демонстрације, које
Гледајући на велику просторију, на којој се изводе ће се тек доцније стварно. и извести с потребном оде-
стратегијски покрети, и гледајући на данашње у опште љеном снагом, ако то буде захтевала потреба. Ове
велике маее војсака, које се морају да стављају упо- припреме зависе од намере, у којој се жели да изврши
крет у извееним правцима ради опредељеног циља, демонстрација, као што je демонстрирао Наполеон 1800.
теже се поправљају погрешке, које су учињене у стра- године зарад изненадног прелаза преко Алпа, или као
тегијским предузећима него у тактичким. С тога еу што су демонстрирали Руси 1877. године ради пре-
стратегијске демонстрације и од већег значаја и већег ласка преко Дунава.
утицања на општи ток догађаја, него тактичке де- Да би демонстрација и успела, мора се тако изво
монстрације. ' ; . дити, да се непријатељу сав наш рад представи као
Стратегијскедемонстрацијеизводе сесредством^рм- озбиљно какво предузеће, прикривајући на тат начин
видних борби на извесном удаљењу од места, где се' мисли • своју главну намеру,
да/учини главни напад. Оне имају циљ, да ее изве- Да бранилац не би био преварен демонстрацијом,
стан део непријатељске снаге задржи на некој мање он he се најбоље обезбедити „ тако, ако између свих
важној тачци, како бисмо.се ми могли да појавимо тобожњих предузећа непријатељевих добро уочи и
с надмоћном снагом на најважнијој тачци. оцени оно, што je за њега ^најепасније, па буде
Кад се жели да изврши демонстрација у близини у највећој приправности баш на TGM правцу. Уз
распореда непријатељске војске, онда се: и то бранилац треба да пази добро и Hajo, да ли не-
СТРАТЕГИЈА ," '30
466
467

пријатељ приликом дегионстрација не чини каквих но- Диверзије.


грешака, или доиста само демонстрира, ма да je то у
први мах у осталом тешко и оценити. Кад се оцени, Кад се под командом једног нарочитог команданта
да непријатељ греши у операцијама са целом својом одашље у страну један већи одред зарад дејствовања
снагом, онда се тиме треба одмах користити, па га на неком удаљенијем засебном правцу главног воји-
одлучно дапасти. Тако н. пр. ако се непријатељ. креће шта, ради тога, да непријатељ буде услед тога- при-
у развијеним колонама на дугачком фронту, онда ће нуђен, да подели своју енагу, онда се таква опера-
га принудити наше одлучно наступање на одлучну ција у рату називље диверзијом. И ако je уједињеност
битву, или ће га то опет као неспремног принудити снаге један од најважнијих принципа у Стратегији,
на безобзирно одступање. Ако непријатељ нападне на ипак у извесним приликама може понеки цут да буде
какву удаљену тачку, онда треба сачекати, да се и од користи, ако се своја властита снага подели, како
испољи и да се покаже његова права намера. Боље бисмо принудили непријатеља на још веће распарча-
je и изгубити нешто у времену, него напустити в.ажни вање и ослабљавање његове снаге, еда бисмо у изве-
положај, који смо уочили израније и поседи, но који сном времену и на швесној важној тачци могли да
би имао важног значаја и за непријатеља, грунемо на непријатеља са надмоћном снагом.
Кад je бранилац потпуно уверен, да непријатељ Пошто се приликом заилажења (диверзија) изашиљу
само демонстрира, онда треба бити само на опрези и јачи одреди војске на удаљеније просторе и правце под
спреман, па еачекати, да он отпочне извршивати његову. командом нарочитог команданта, то се због велике да-
главну операцију. У томе дакле ето још једног доказа, л>ине ти одреди не могу ни да узимају ни у какву ком-
да je од огромне важности потреба пажљивог испити- бинацију онда, кад се предузимљу потребне мере ради
вања, швиђања и сазнавања правог стања ствари и
извођења одсудне битке на главном правцу, т. ј. не
других прилика и околности на војишту и бојишту,
без чега се не може ни мислити на повољан исход може да се рачуна на непосредно суделовање у битци
ма каквог важнијег предузећа у рату. тих изаслатих одреда.
Руковођен директивама главног команданта ста-
Али гледајући на то,, што je y данашњем вемену решина изаслатог одреда остављен je потпуно самом
служба извиђања и сазнавања прилика на војишту и себи у својим операцијама. Да ли he се диверзијом .
бојишту јако; развијена, што je уз то сем осталог по- у опште усдети или не, зависи одјачине и храбрости
стигнута и доста велика покретљивост војске, и нај- дотичне трупе, од спреме, увиђавности и енергије ко-
зад, што je у данашње доба јако развијено уверење мандантове и од нарочитих политичких и других при-
о неопходној самосталности прјединих трупних коман-
лика онога места и предела, -где се изводи ова опе-
даната, чини се, као да je почео да опада значај
демонстрација л привидних напада у толико пре и рација. Тако на пример, ако би се диверзија имала
више, у келико, je спрема и обазривост војничка у да врши у једној од покрајина, у којој живе наши
старешина у данашњем времену на таквом ступњу, саплеменици, онда гледајући и на остале услове такве
да не могу да опстану никаква заваравања и обмане, би диверзије биле потпуно оправдане, јер би се про-
која су произведена тако слабим средствима". дирањем у ту покрајину код дотичног становништва
пробудио дух националитета и народног поноса, те би
Ко жели дакле, да непријатеља обмане и наведе се тим начиком могзо да дигне и народни устанак у
на погрешан распоред и рад, тај мора да да озби- тој покрајини. Кад пак ову одељену војску ојачају и
љан карактер демонстрацијама, јер се данас не сме
да очекује, да he једна половина браниочеве војске организовани устаници, онда je несумњиво, да би ова
мирно гледати, како друга пропада. војска евојим даљим операцијама могла да буде од
велике користи у питању задатака гладне војске на
• 30*
468
469

.главном операцијском правцу. И готово то би био и


г., Да руше магацине и остала резервна слага-
једини меродавни разлог за употребу диверзија.
лишта, као и да уништавају у опште све животне
Да би заилажења (диверзије) имала успеха у овом намирнице, којима би се непријатељ могао да користи;
елучају, није довољно само у очи рата мислити на своје д., Да руше и кваре у опште и сва друга не-
саплеменике под туђом влашћу, већ треба водити озбиљ- пријатељска средства за комуницирање и саобраћај,
"sor рачуна још у миру о расположењу тог нароДа, о као што су телеграфи, телефони, поштанске ста-
његовим тежњама и склоностима, као и о свима ње- нице, и т. д.;
говим приликама, тако, да се у даном случају може
са сигурношћу рачунати на његову помоћ и потнору. ђ., Да хватају ч да заробљавају разне спроводе
Ми Срби имали смо једно доста непријатно искуство хране, муниције, одела, и т. д.;
ло TOIVT питању из наших ратова за ослобођење .и не- е., Да организују устанке у позаднини неприја-
зависност, па не би било мудро, ако бисмо и будући " тељске војске, ит. д.; једном речју, одреди за крста-
рат повели под истим околностима. рење имају да дејствују енергично и смело поглавито
I у позаднини непријатељске војске.
Бајзад,. кад имамо на расположењу доста војске, Да би ее сви напред наведени задатци могли да извр-
да бисмо ицак имали јаку надмоћност на главномво-
јишту,. па и ако смо одвојили зарад диверзије Ј е Д а н I шујукаковаља, ови одредиза крстарење не смеју дабуду
јак адред војоке, диверзије уз оотале повољне услове гломазни и велики како због потребе што веће по-
могу да# буду корисне, ако и операције тог дела вој- I кретљивости, да би они могли изненадно и да се по-
• ске буду имале карактер одлучности, брзине и оми- r јављују и да ишчезавају у потребном тренутку, тако
шл.ености. Ако тога не буде, онда су диверзије бес- Ши због тога, да се одвајањем тих одреда не би су-
корасне.
I више ослабљавала главна војска. Али ти одреди за
крстарење не смеју да буду ни сувише слаби, да би
Одреди за крстарење или четничко ратовање. I се морали да склањају, чим би се појавило макар и
мање какво непријатељско одељење.
Одреди за крстарење имају ове задатке: Најзад ови одреди треба да буду снабдевени свим
v 'l.f Офанзивни значај, који се састоји у извођењу нужним потребама и целокупним материјалом за извр-
извесних задатака илж пред фронтом или на боковима шивање свих наџред споменутих задатака у времену
или у позаднини непријатељске војске; њиховог дејствовања.
2., Дефанзиено оиредељење, које се састоји у томе, КаД се воде веће операције а нарочито на отвореним
да ее непријатељ спречи у његовим офанзившш пре- I војиштима, онда су појача коњичка одељењ анајупотреб-
Дузећима. . ,- - . ' ; љивија као одреди за крстарење, уз која треба да иде
Офанзивна дејства одреда за крстарење јесу ова: увек и понека батерија коњичка. Но у планинским
а., .Да непрестано. узнемиравају • делове неприја- пределима за овај je посао згоднија и употребљивија
тељске војске;.
дешадија сапонеколико брдских топова.
б., Да чине препаде, узбуне и заседе, те да тако Од џешадије састављају се већином и она* оде-
сатиру непријатеља на сваком кораку; љења за крстарење, која се остављају у позаднини
в., Да кваре и руше железнице, тунеле, мостове, своје властите војске зарад обезбеђења њеног од стано-
и т. д., а то je у данашње време један; од најкорисни- вништва у месту, које je непријатељски расположено
јих радова у борби с непријатељем; I према војсци, јер je пешадија најпогоднија за дејетво-
вање противу насељених места, поглавито још и стота,
што се она може врло лако да^користи и железницом,
л
шшшшшшшшшшшшшшшш 471

jep ce може лако и да укрца а брзо и лако и да се Кад je немогуће кретати велике масе војске у
искрца у свакој евентуалности.
планинским пределима, онда je неминовно, да ce y
Душа свих предузећа одреда за кретарење јест овом рату употребе за дејство мањи одреди, с којима
еам командант; он треба да je енергичан, лукав, при- je у опште теже руковати и командовати у погледу
/^себазг^ извежбан ратник; треба да зна језик оног на- целине. Та околност опет захтева већу спрему и спо-
рода, кроз који крстари, треба да познаје земљу и собност већег броја подчињених команданата, разви-
народ, и ако je командант такав, онда je највероват- јенију иницијативу и јаку дисциплину у војсци.
није, да he он и умети и хтети, да своју- т-рупу по- И офанзивно и дефанзивно дејство у стратегиј-
веде управо на важна дела. Командант треба да се ском емислу много je теже у планинском пределу него
брзо и изненадно појави са својом трупом на месту
у рату на обичном војишту. У рату у планиноком крају
где треба, ту брзо да сврши смишљени посао, па да
посде е места брзо и ишчезне, као да je пропао с тру- бранилац мора да води рачуна ж о потребној својој
пом у земљу; он треба да je y стању, да непријатељу јакој превласти дејства по унутрашњим операцијским
улије страх, да у становништва изазове страхо-пошто- правцима, пошто je нападач приморан силом утицаја
вање а у своје трупе највеће поштовање. земљишта^ да дејствује по спољашњим операцијским
правцима, дакле подељеном снагом. Дејствујући ак-
Као што ее ш овога да разумети, природа ове тивно по унутрашњим операцијским правцима, и ако
службе тражи дисциплиноване спремне и смеле и вој- жели успеха, бранилац мора без сумње да изјављује
нике и команданте и командире. Добар командант што већу брзину и што већа изненађења у својим
ових одреда са ваљаном трупом може својој војсци радњама.
да учини неоценимих услуга, као што су то показали Нема сумвве, да су офанзивна дејства и у рату у
„франктирери" у рату 1870.—71. године.
планинским крајевима у несразмерно већој превази од
Издржавање одреда за крстарење бива реквизи- дефанзивних, ако наравно за таква дејства говоре и
цијом, која се остварује најбрже и најлакше купови- остали познати услови.
ном за готово. Ради тога треба дотичног команданта У колико су год обиласци у планинском рату од,
снабдети иотребном сумом новаца, која му je нужна
за издржавање одреда, пошто одреду комора не може важнијег и пресуднијег утицаја на дејетва у опште-
да следује ни у ком случају, јер ови одреди где омркну с тога, што се покрети могу да изврше тајније, у то е
ту не освањавају. лико je опет потребно, да бранилац развије што јач.
и што потпуније извиђање, те да благовремено са
знаје етање и намере нападачеве, како би благовре"
Један ошцти поглед на ратовање у планинским мено могао и сам да предуаима потребне против-мере.
пределима. Имајући уз то на уму, да се и у ово^,рату врло
тешко извршују промене фронта и п^Шсаја, то се
Врлетан и шумовит предео, слабе или никакве треба постарати још зараније, којим he ce правцем
комуникације, ненасел>еност. оскудица у потребама, благовремено одступити на погодније положаје у по-
и т. д. и чине извесну разлику у примени стратегиј- заднини, ако друкчије не може да буде, те тиме за-
ских принципа у планинском рату од примене истих штитити своје везе са главном војском.у позаднини.
принципа на обичним ратиштима, па с тога су опе-
рације у планинском рату далеко епорије него на „У планинама има веома много згодних положаја
обичним ратиштима, што свакојако иде у прилог онога, за одбрану, али на те положаје не треба нападати,
коме je у интересу, дд се дејства у опште оспоравају јер суштина планинскоц рата лежи у томе, дасепојавимо
и закашњавају. непријатељу у бок или у позаднину његовог положаја,
те да се принуди на, тај начин да остави- положај или
472
473

без судара, па да потражи други у позаднини, ил.и Оваква je подела најзгоднија за то, што еу за рат
да изиђе из положаја, па да шгаадне на нападача. у планинским пределима потребни такви делови врјске,
• „Онај, који тактички напада, у планинском je рату који се могу лако да крећу, јер се у-ратуна планин-
у далеко мучнијем положају од браниоца. И у пла- ском земљипзту из разумљивих разлога не меже ни да
^-Нгаиском рату ради офанзиве. вештина лежи у томе, тсреће ни да дејствујес успехо^великаи гломазна маса
да се бију дефанзивни тактички бојеви, а да се не- војске, већу таквим пределимашоже дејстврвати омања^
пријатељ ириморава, да наиада тактички", рекао je војска обичне јачине а највишр од 2—3 корпусал који
би били подељени у мање одреде;
'.j Наполеон. 0 томе je он казао још и ово:
„У рату у планинском пределу не треба никад 2., Потребно je удесити добру организацију службе
нападати непријатеља, кад се он налази на јаким по- извиђања и одржавања јаке везе међу суседним ко-
ложајима, већ га треба принудити, да одступи с тих лонама, као што то напоменусмо раније. Службом
положаја, подилазећи му с леђа и с бокова." извежтавања и службом одржавања везе између ко-
У рату у планинском пределу из -познатих ра- лона треба да рукују нарочито одабране старешине,
злога судбина операција не зависи толико од једне јер-ако не буде то, енда у давању знакова у планин-
одсудне битке, која би била вешто припремљена, већ еком рату могу чебто да се десе велике забуне и
судбина таквог рата зависи од више мањих судара. пометње;
Према овоме у овим приликама у опште добија онај 3., У планинском рату лакше се примењује упо-
од двојице непријатеља, који задобије више ових по- треба коморе с товарним коњима од коморе с колима,
бедоносних сукоба и судара. а ова се опет може корисно да употреби по долинама
И долине и планински гребени као и планински и иначе на угодним правцима;
ланци у рату у планинским пределима имају подје-
днаку важност~ јер долине служе за брже кретање и 4., Ако je игде потребна што већа самосталноет
прикупљање а и за чвршће одржавање потребне везе и одважност у раду појединих па чак и најнижих
између раздвојених делова војске, а планински ланци команданата и командира, то je она овде и најну-
и гребени служе као изврсни положаји за одбрану, и жнија и најпотребнија, јер се овде цео рад мора да
с тога сви ти елементи земл>ишта имају помоћни зна- оснива ида.се управља према директивама, којесу осно-
чај, а одсудни значај и у планинском рату као и свуда ване на главној идеји операција и рата;
припада боју и судару. Према томе, у данашње доба о., Кад се год појави потреба, да се више засеб-
отдада дакле она некадашња изрека: „Ко je господар них — подел>енихv колона крену ка једном објекту,
планине, тај je господар и долгше," и обратно. : коме би имале да стигну или пред којим би се имале
Пошто у рату у планинским пределима услед да појаве у извесном одређеном тренутку, онда треба
силе околности не може да буде јединства у раду и : бити веома пажљив и обазрив у прорачуњавању вре-
јаке везе стратегијског фронта војске, већ je ту неми- мена кретања. (Наполеон у прелазу преко Алпа 1800.
новна подела на поједине делове без јаке везе, тр je године);
за успепше операције нужно:
6., Пошто je снабдевање војске потребама веома
lv Удесити нарочиту формацију војске, и то нај- отежано у планинском рату, те.се и не може много
боље je поделитж војску на мање одреде — бригаде рачунати на место и околину, то je потребно још из-
од 4—6,000 бораца са по једном или две брдске ба-
терије, ескадроном коњице за брза јављања, четом пш раније постарати се, да се спреме и попуне потребни
јонера, телеграфско-сигналним одељењем и.с потребним магацини на највероватнијим правцимај и» којих je
бројем болничара, крморе^ и т. д. — готово у тим приликама једино и могуће снабдевање
војеке потребама.
475
У рату y планинсгош пределима комуникације
играју веома јаку и нарочиту улогу, na je за то по- сувишно уједињавање као и сувишна распарчаност
требно, да се још израније предузму на дотичном во- могу да буду подједнако шкодљива по главну ствар.
јишту нужне оправке комуникација које постоје, као Нападач са своје стране треба да се поетара, да
и да се просеку иотворе и нови путови, да се ојачају с вештим демонстрацијама на целој ширини фронта
поједине важније тачке, положаји, да се затворе изве- заварава непријатеља о свом главном правцу напада.
сни предази, и т. д., а све то извршивати уз претходно . Због врло тешког оперисања у оиште у планин-
рекогносцирање, (Алпи 1800. године). ским пределима треба у опште и избегавати .такве-
крајеве за борбу, ма да je често неминовно оперисање
Пошто се планине у опште гранају у виду великих и у таквим пределима, као на пример:
планинских ланаца, који дотичну земљу секу у разним
правцима, или се гранају у виду планинских ланаца а., Кад се планински предео налази на боку опе-
и долина,. који се простару по свој земљи, то излази, рацијског правца војске која наступа, као што су тако
да и борба у планинским предедима може да буде била неминовна дејства Наполеонова у ратовима 1805.
или око илп Uoped или ван планинских била или у опште и 1809. године у продирању његовом ка Бечу доли-
у планинском пределу. ном Дунава, na je уз пут морао да додирује планине
Швајцарске и Тирола;
У планиноком рату бранилац на планинским гре- б., Кад планине у опште деле земљу и војиште
бенима с мањим одељењима поседа поједине пролазе, на две половине, у ком случају онај, који има ове
а позади ланца обично иза средине фронта држи планине у својој -руци, цепа непријатељску снагу
прикупљену главнину војске, како би могао да до-
чекује поједине непријатељске колоне, које буду изби- и преноси операције час на једну час на другу поло-
јале у равницу с планина. вину војишта, и т. д.;
в., Кад планине секу операцијски правад непри-
При овом груписању снаге у позаднини треба во- јатељев, и онда у том случају планине имају веома
дити рачуна о највероватнијим и могућим пробија- јак значај, као што je имао значај Балкан у рату 1877.
њима (дебушејима) с планина, па распоредом војске и 1878. године;
обезбедити било укудном снагом на средини, ако ти г., Кад je цело војиште планинско.
дебушеји не буду удаљени сувише један од другога,
или сходном поделом своје главнине, али увек е ра- Планинска земљишта као војишта иду на руку
чуном, да je и овде као и свуда- потребна . над- народним војнама, народним устанцима, па ако се још
моћност. израније буде мало озбиљније и боље о томе разми-
шљало и о потребној организацији ратне енаге, и о
Главни упути дефанзивне борбе у планргаском уређењу војишта и с других гледишта (фортификације,
пределу своде се на ово: администрације и т. д.), а поглавито у погледу на-
а., Треба истурити напред поједине мање етраже ставе и вежбања војске, онда се могу од таквог рата
на главнијим правцима ради осматрања и извешта- да очекују веома повољни резултати чак и противу
вања о приликама код непријатеља; силнијег непријатеља. У оваквим су приликама с малим
б., Позади тих стража треба на^важнијим меетима изузетком готово све државе Балканског Полуострва.
поставити поједине мање одреде са јачом међусобном У колико планинско земљиште иде на руку оду-
везом ради првих отпора и ради изазивања непри- шевљеним народним устанцима, довољно je обазрети
јатеља, да он иепољи евоје намере; и се на ратове у Шпанији, на Кавказу, у Србији, Црној
е., Иза средине целог таквог фронта. треба да Гори ит. д.—ДаЏбосанско-хврг^еговачкиусШанак после
стоји главна реверва. И овде треба имати на уму, да Берлинског Еонгреса био бар у најнужнијем виду пре-
дмет раније припреме дотичног становнишхва наравно
477
мало потпомогнут и од какве јаче отране, то би бо-
санско-херцеговачке планине упознале већи број корова то догађало, Французима je било неопходно потребно,
окупационе војске. |да за то време пређу Дунав, и да овладају обема ње-
На завршетку може се рећи, да je сва вештина говим ебалама, јер je то имало свога великог ctpate-
раТовања у планинским пределима „сШратегијски на- гијског значаја.
У почетку je обухватање извршено у виду велике
периферије круга на даљини од преко 60 километара
од Улма; дакле концентричним дејством и заузећем
Јединство рада и унутрашња целина у операцијама. •обе обале Дунава пространо обухватање на крају кра-
Сгратегијска операција сама собом представл>а јева завршило се што-је могуће ужим опкољавањем.
веома сложен рад, који се у изврпгавању распада на У оваквим покретима'за француску војску Дунав je
читав низ посебних радњи, као што су маршеви и де- био једна преграда. Наравно услед тога произлазила
лимични бојеви, који се обично завршују главном бит- je потреба, да ее ослаби и уништи значај те прег^раде
ком, после које следује гоњење непријатеља, који од- тиме, што су заузети многи мостови на Ду-наву, и то
ступа. Дакле, све ове радње или појаве, као што смо код Инголштата и Најбурга без боја, а код Донау-
видеди, морају да стоје j извесној јакој унутрашњој верта и Минстера е бојем -од 6. Октобра, а уз то дошли
вези и целини. су даље и многи други бојеви, у колико су се фран-
Свака од ових радњи мора легично и поступно цуски корпуеи еве више примицали ка Улму.
да процзлази из радње, која je претходила, асве скула Сав овај низ бојева потпуно je одговарао главном
треба да представљају општу идеју у њеном логачном циљу, да се обухвате еве комуникације Макове армије.
развијању као основу и центар својих операција. Не гледајући на њихов са свиг^ случајни карактер
У овом погледу као најбољи примери могу да остали. бојеви код Вертингена и Албека произишли су
нам послуже Наполеонове операције под Регенсбургом из идеје и тежње за опкољавањем.
1809. године, каа год и улмска операција у 1805. Изгледа, да су дејства под Улмом, замршена, али
тодини. ако се она размотре пажљиво с гледишта опште идеје,
Улмска операција састојала се из читавог низа онда се у њима јасно испољава поступно развијање
маршева и делимичних бојева, као што су били 6. Ок- опште идеје, која je изражена у основи операција.
тобра бој код Минстбурга, 8. Октобра — код Вертин- . Од научних факата могу да нам корисно послуже
гена, 9. Октобра — код Гинцбурга, 11. Октобра код у одречном смислу ова:
Албека, 14. Октббра код Елхингена и на послетку 15. 1., Крвтање Наполеоново ка Бечу 1805, године,
Октобра извршен je напад на лшхелсбергске висове. које je довело до боја код Диренштајна, где je пре-
Сви ови делимични брјеви били су у врло тесној трпео пораз корпус Мортијев. У овом боју није било
унутрашњој вези, којом се логично и поступно испо- јединетва у раду услед тога, што je француску војску
љавало и развијање опште идеје операција. Ови еу делио Дунав, као и услед тога, што нису извршена
бојеви образовали једну правилну хармонијску целИну, наређења Наполеонова, да ее благовремено отклоне
а из те°основне идеје све je произлазило и у њу се те незгоде.
најзад све и сдивало. Француска војска са преходницом Миратовом кре-
Основна идеја уЛмске операције састојала ре у тала се у три колоне ка -положају код Сен-Пел-
обилажењу десног бока Макове армије, и та je идеја •тена, и TG:
продужавана све до краја, док се најзад није И" овла- а., У десној колони био je корпус Мармонов, кбји
дало свима комуникацијама Макове војске, и док се je' -требао да маршира преко планина ради обилаека
положаја код Сен-Пелтена;
478 479

б., Средња колона, укојој je био корпус Давуов, слоге и разликовања у операцијама. Уместо сложног
требала je да маршира на Сев-Хаминг и Лилијенфелд; општег наступања противу руске слабе и растурене
в., Лева колона, у којој су били корпуси Ланов, снаге Осман-паша се утврдио у Цлевни, и није ништа
Султов, Бернадотов и гарда, требала je да маршира дредузимао, а Сулејман-паша врши ипак некакве нечу-
дуж Дунава за коњицом Миратовом. 1 вене и крваве нападе на кланац Шипку, док Мехмед-
Због прикупљања аустријске војске у Ческој под ; паша пада у читав низ полу-мера, држећи се у томе
Фердинандом и због приближивања друге руске војске некакве блажене средиое између офанзиве и дефанзиве,
Наполеон je осем тога одаслао левом обалом Дунава која се тада није могла ничим оправдати. С тога je
још од Пасаве дивизију Дипонову из корпуса Нејовог, услед свега овога у општем резултату изишло потпуно
па дивизију Газанову из корпуса Лановог и холанд- размимоилажење у заједничком дејству баш у оним
ску дивизију Димонсову. Овај овако састављени кор- тренутцима, када су им прилике и околности на воји-
пус био je под командом ђенерала Мортија^ а зарад шту могле да даду сјајне резултате.
везе овог корпуса с десном страном Дунава служила Као поучна факта у одречном смислу с гледишта
je дунавска флотила, која се кретала равномерно ča неодржавања јединства у развијању операција могу
војском, и која je могла за један час да превезе на Ца нам поолуже још и ови примери:
противну обалу до 10.000 војника. 3., ДејсШва Влихерова у 1814. години у времену
Новембра 9. Кутузов je прешао на леву обалу Ду- првог покрета ради наступања ка Паризу, кад су се
нава код Кремса и за собом разрушио мост/ :та дејства завршила поразима код Шампобера, Мон-
Пламтећи жељом, да што пре заузме Беч, па хи- мирајља и т. д. — Главни узрок Блихеровој недаћи био
тајући Мират je 10. и 11. Новембра повукао за собом je тада у томе, што je хтео једновремено да извршује
и Султа и Лана, и услед ове журбе флотила je дакле два циља у различним правцима, (да наступа ка Па-
морала да заостане. Све се разишло, те се провалио ризу а и да јури и заробљава транеп-орт Магдоналдов),
и операцијеки фронт, и услед свега тога није било алрг се у том на једанпут и изненадно појавио Напо-
дакле јединства у операцијама. aieoH у бок Блихерове армије;
За усамљеног Мортија на левој обали Дунава била 4., Тако исто био je двоплатан Блихеров поступак
•je велика опасност у томе, што je он сам покварио у битци код Лињи а 1815. године, када je он хтео и
јединство својих операција великом дубином своје ко да води акгивну борбу са Наполеоном, и да ееуједињује
лоне на маргау, јер je од дивизије Газанове до дкви- с Велингтоном, na je услед тога водио војску поразу:
зије Дипонове било око 16 кипометара. 5., Тако су исто вођена у два различна правцаи деј-
На овај начин створило се такво стање, да je ди- ства савезника у биШци код Аустерлица 1805. еодине.
визија Газанова могла да буде потпуно уништена у Јединство у етратегијским као и у тактичким опе-
боју код Диренштајна, само да колона Доктурова за рацијама губи се:
заобилажење није задоцТнила за 10 часова, јер <зе она а., Ако нема главне опште идеје рата, као што
појавила тек у 5 часова по подне уместо да je сти- то бива у већини елучајева у оних команданата, који
гла на место опредељења у 7 часова изјутра. су склони, да бој поведу на своју руку а без једин-
У наведеном случају било je нарушено јединство тва у идеји,1 као што je то било у биткама код Ау-
у дејству • и због незгодног земљишта и за то, што терлида, Маренга и Јене;
нису ни предузимане никакве мере, да се. колико —
толико поправи нарушено јединство. 1
Наполеон je једном приликом казар у иронији: „У Јевропи има
оста добрих ђенерала, који ćy склони подједнако да уједан мах гледају
2., У месецу Августу 1877. године у руско-Шурском а много предмета и ствари", —• што значи: Не треба делихи своју снагу.
рагмг/.турски ђенерали показали су пример велике не- а бп ее у исти мах постигло више циљева..
480 481
1
б., Ако се једновремено хоће да извршују неко- дозиЂ у унутрашњости земље ми Срби у рату 1885.
ликн циљеви, дакле онда, кад се не умеју да разли- године кренусмо на војиште скоро тек -Vs стварнетнаге,
кују једно од другога главни циљ од споредних за- е којом располагасмо у ономе времену, те услед првих
датака, као што су "то учинили Аустријанци 1796. својих недаћа а при свршетку операција бесмо при-
године. AÄÖ су циљеви разнолики и развучени, онда нуђени, да позовемо на војиште мобилизоване пукове
то са свим природно изазива и разнолшсост у* мислима, II. позива, ади то беше доцкан, јер ускоро наступише
а услед тога дође и растурање зојске на великој про- н преговрри о миру. — Варљивим илузијама увек се
сторијиг а еве то опет. доноси делимичне поразе, и т. д. цостижу негативни резултати.
— У оваким приликама у војсковођа се обично испо- Према свему до сад реченрм могу да се поетаве
љавају њихове личне амбиције на штету општег циља ови савети: . /
и интерееа војске; У простим операцијама јединство у дејствима по-.
в., Ако се погрешно појимају принципи еконо- ; стиже се иа тај начин, ако се основној идеји подчине.
мије снаге, те се одмах у почетку не одреди довољан све делимичне епизоде и догађаји;
број војске зарад постигнућа главног циља, већ се У еложеним пак операцијама јединство се постиже,
врши делимично кретање снаге, распарчавајући војску ако се сви и,иљеви другог степена подчине главној
на делове, к излажући je на тај начин делимичним идеји, и ако се очувају и одрже блиске и јаке' везе
поразима, као што се то десило Прусима 1806. године између оојединих група;
и Русима у рату 1877.—78. године, који су у почетку Јединетво у радњама целокупне војеке, на више
имали на главном војишту на Валкану 4 корпуса од војишта постиже се тако, ако се операције на воји-
8 дивизија и два корпуса на споредном војишту ради штима другог степена подчине операцијама на глаа-
одбране и чувања северних обала Црнога Мора и ради ном војишту.
чувања Дунава. У времену кад je пала Плевна, Руси
су имали 31 дивизију, и сва та снага није од је- Командовање армијама и у опште великим тактичким
данпут кренута и доведена на војиште у једно
јединицама.
време, него je довођена на војиште у великим разма-
цима времена. Тако н, пр. у Бугарској било je руске Према својим вишимкомандантима војска у рату
војске: . може у опште да се налази у два:ОДНоеа:
8. Јула . . . . . 8 дивизија; 'a., Или војска стоји под непоередном личнем ко-
, 18. Јула . • • • -12 дивизија; мандом дотичног команданта;
30. Августа .. ••' .' . . 18 дивизија, б., Или се војска налази према команданту у по-
а на крају месеца Октсгбра било je y Бугарској 31 средном односу. Овај посредни однос чини то, кад
дивизија. , • '. неки део војеке не стоји под личном командом коман-
У напшм ратовима за ослобођење и уједињење дантевом, него дејствује више-мање самостално.
ми смо кретали у рат с малим изузетком сву енагу, € погледом на даљину, на којој ;се налази дотична
с којоџ смо раеполагали у оном времену. Али подце- трупа, осем ова два главна односа, трупа ипак.може
њујући у почетку спрему и споеобност свога непри- да се налази ван сфере непосредне личне управе глав-
јатеља за ратна предузећа, не кориетећи се довољно ног команданта, и ако није самостална у дејствима.
искуствима и поукама из Историје ратова у опште Према овима двама главним односима има и две
а још мање искуетвима и поукама из своје властите
\ Од II. позика мобилисано je за. овај рат.нетто јаче од,. 11.000 об-
Иоторије, пане изводећи потпуно формирање ни онда- везника, међу којима je еем бораца био велпки број људства из админи- -
шње своје активне војске, а остављајући скоро цео II. стративних устанева. .••... .• '•. '-f
СТРАТЕГИЈА 31
482 Ш
483
врсте командовања војском, и то: наређењем —^запо- Наполеон je управљао и читавим армијама сред-
вешћу '(диспозицпјом) и упутством или инсШрукцијол Ш
(директиво.ч). ством диспозиција, али то je могао Да чини оамо На-
Шолеон, коме су уз његову женијалност ишле на руку и
а., Наређење — заповест (диспозиција). — Диспо- r
тадашње опште прилике на војиштима. У то су време
зиција je изрична ir безуеловна заповест за извршење већином и сама бојишта и положаји били мали, јер
једног опредељеног циља, који треба да буде појмљен £ни војске нису биле велике, као што то беше наро-
и извршен више-мање у буквалном. смислу. Но ипак l чито у прво време Наполеонових похода из 1796,
ii диспозиција се не сме сматрати као какав законски : године. Такво je командовање већ теже у данашњем
параграф, пошто и она потиче услед извесног сазнанза ^добу, пошто су и данашње војске огромне масе.
о непријатељу, које може да буде и непотпуно а и Диспозицијом ее не захтева много од дотичних
нетачно. Диопозиција губи своју важност, чим се сазна, ™ i подчињених команданата, и доста je, ако су они добри
да не постоји она претноставка, на основи које je п тактичари и добри извршиоци заповести.
издата диепозиција.
Према свему напред изложеном суштина се дис-
Извршење онога, што je диспозицијом наређено, позиција своди на то, да се правилно регулише дата
^ежи на иницијативи подчињених команданата,'т. ј. слобода рада подчињеним командантима, т. ј. да под-
кад подчињени командацти добију наређење (диспо- чињени команданти своју слободу у раду примене
зицију) за извршење извесног задатка, онда су они правилно у извођењу рада зарад постигнућа циља, који
слободни у избору начина исредстава зарад пости- им je одређен, а у исто доба да им се определи и
гнућа оног циља, који je одређен диспозицијом.- рреме и место њиховог рада, како би се на тај начнн
Ако се у диспозицију унесу и неки нарочити на- ; постигла што већа сагласност у помагању свих и
чини ради извршења одређеног задатка, онда ое тим свакога за постигнуће општег-заједничкогглавног циља.
извршиоци. могу само да доведу у забуну и сухмњу, Према овоме диепозиција у опште може да будесамо
и то често баш онда, кад je њихово енергично и од- корисна за саму ствар, јер иначе, ако слобода у раду
лучно дејство од преке потребе. не буде ничим ограничена, онда та слббода може да
ее претвори у штетну распуштеност. И ако ее диепо-
Наређењем (диспозицијом) ее командује војоком. зиције издају у много сталнијем облику него дире-
Обим џасивне послушносШи ограничен je, јер наређење ктиве, ипак се ни за њих не меже да пропише рецепт,
(диспозицију) као изричну заповест треба само онда већ се .за њих могу да поставе неке норме, које никад
безусловно (пасивно) извршити, кад ову издаје прет- не смеју изостати из њихове садржине, па стога у ди-
постављени старешина, који се у том тренутку налази спозицију за битку треба да уђе:
ту на лицуместа. У овом случају дотичном старе- 1., Ратна ситуација, укојој се налазимо,^као и
' шини чгознате су све околности, које постоје, и он je све друго, што се зна о непријатељу. У овоме по^ебно
тада у етању. да саслуша одговоре подчињених, а и je, да се помену врела извештаја, ударајући гласом на
оно, што je иетинито (позитивно), а само напоменута
да да упута свакоме, који има да изврши дотичну за- оно, што се претпоставља;
повест, ако би било потребе, да се неко од извршилаца 2., Намера и циљ, који се имају да постигну. То
нарочито у чему упућује. излагање треба да буде кратко а ипак јасно;
На основи овога јасно je, да се обим диспозицијо 3., Распоред Шрупа Uo групама;
у погледу крмандовања не може да простире на већи 4., Место и величина резерве;
број војеке од једног корпуса или једне мање армије,
које у бојном поретку заузимају фронт од 4—5 кило- о., Место команданта;
метара дужине. 6., Мере обезбеђџвања;
31*
484 : , . 485
ч • • . . . . ' • •

7., Место за превијалшата; цима, већ ее износе само главне идеје за извесну
8., Напомена о комори у главном. операцију.-
У диспозицију за марш треба да уђе: Директива се мора добро да појми и да-схвати у
1., Спшуацијц, у којој се налазимо; свему пространству њеном, и с тога она и захтева
2^Циљмарша; јаку иницијативу у најширем смислу у команданата
В.у.Правац крешања; самосталних делова војске, и то не само у смислу сло-
4., Заповест за предње делове коњице; боде избора начина и средстава за постигнуће одре-
"'5., СасШављање и уређеш преходнице; ђеног циља; него и у смислу самоеталног одређивања
6.,Бочна закриља; и поеебних циљева, али под условом, да ти посебни -
7.. Главнџна војске, где треба да уђу маршеви циљеви одговарају главном циљу операција. Директиве
поредак, зборне тачке, на којима се улази у састав дакле траже способне команданте, који су већ нави-
маршевцх колона, као и време стизања појединих делова таути на самостално командовање војском.
на ту тачку под непосредном командом подчињених; Средством директива управља "се операцијама у
8., Време тласка преходнице и главнине; рату. Да je то тако, ево какво je наређење издао
9., Време поласка коморе појединих трупа и по- Молтке 22. Јула 1866. године I. и II. армији немачке
јединих колона;> војске, које су биле у Герлицу и Најсу, да би оне пре-
10.., МесШо, где he се находиШи командаиц. . шле у Ческу: „Његово Величанство запоееда, да обе
- У осталом оаветно je, да се у састављању диспо- армије уђу уЧеску, и да се уједине код Јичина", (Ги-
зиција треба брижљиво клонити каквог нарочитог ша- чина). Толико и ништа више.
блоиисања, које je залишно, а које врло често може Ако се у директиве унесу и по неколико верова-
да буде и штетно iio суштину онога, шта се хтело да тних претпоставака о предузећима непријатељевим, па
постигне диспбзицијом.. ако се у том циљу укаже још и на контра-радове, које
треба да одговарају тим предузећима непријатељевим,
Што се пак тиче еамог реда излагања у марше- онда то може да послужи само за што боље оријен-
вој диопозицији најбоље je почети с оним трупама, тисање подчињених команданата, којима су директиве
које се прво крећу, као што су кањица, преходница, и упућене. ',
главнина по реду, како he марширати јединице једна Обим и пространство директиве je веома велико,
за другом, бочна закриља и на послетку поједина оде- јер директива обухвата опште стање а и основну
л>ења, ако се она морају да одашиљу куда. Заповест
за одступање пак почиње прво са комором и осталим идеју операција на целокупном војишту.
возовима, а трупе долазе тек на последње место. У данашњем времену и највише команде елуже
се директивама не само ла војишЉма, него^чакина
Упутство (директива). — Уиушство или дирекШгш je бојиштизаа.
излагање, којим се командант неког самосталног дела Директиве захтевају, да војсковође буду не само
војеке (корпуеа, -армије или иначе каквог већег здру- добри тактичари у пољу, него да буду вешти и епо-
женог одреда за више-мање самостална дејотва) упо- собни и у идејама виших стратег^јских рачуна и ком-
знаје и упућује, да позна оппдте стање етвари на војишту, бинација. ;
и да буде обавештен о главној идеји операција. Ди- У свима приликама треба правити разлику између
ректива je мисао водиља у самоеталним дејствима до диспозиција и директива, јер не знати чинити разлику
тичног команданта; она je y опште такво саопштење и мешати та два појма један с другим, може дапро-
више инстанције нижрј, којој се не дају прецизиране узрркује велику неповољност. Незнање тих ствари до-
заповести, како треба поступатИ у извесним тренут- водило je већ много пута до најнеповољнијих .резул-
486 487

тата. Наполеонову директиву о покрету ка Вавру с дант неће умети да се користи слободом рада, која
18. Јуна 1815. године, коју je Груши примио у IOV2 од му je дата;
часова пре подне после битке код Лињи-а, он je pa- 2., Не треба из даљине наређивати за нешто, што
зумео као диспозицију. се може боље да види и да нареди из близине и с лица
• Тако дцто се десило и у битци код Бауцена 1813. места, јер се из близине могу лакше да виде,,да са-
године, кад je Наполеоновудирективу и навод . . . . . . у знаду и да уоче све прилике и околности од утицаја,
12 сахати заузети Прајтиц", Неј извршио потпуно бук- које се мењају сваког часа, а то je све немогуће за
вално, јер ју je сматрао као диспозицију, и ако je од онога^ који заповеда из даљине;
Наполеона био далеко скоро .16 километара. Ието je 3., Заповести треба издавати поступно, и у томе
та.ко учинио маршалНеј и пред Деневицом. не обилазити оне, који су подчињени непосредно. Оно
Пре него што бисмо изложили неколико примера о истина, могу понеки пут да наступе и такве околности,
диспозицијама и директивама, које *су издавате у ми- да се заповест директно пошаље баш ономе, који ће
нулим ратовима новијег доба, потребно je, да се сачи- je и извршити, али -у том елучају ваља одмах иззе-
стог теоријскоггледиштајош упознамо и са најглавнијим стити и непосредног претпостављенога о издавању за-
условима, које не треба губити из вида при издавању повести •;
заповести у ратно доба. 4. Р 0блик заповедања треба у неколико подеша-
Успови, КОЈИЈС се треба придржавати при издавању вати и према степену способности онога, коме се за-
заповести. — Правилно издавање заповеети je тешка повест упућује, али наредбе треба писати увек чието
вештина, јер извршење наређења много пута зависи српски ЋО само одабраним пуним и једрим изразима,
од веће или мање јасноће заповести. У главном,. свака који у слушалаца буде и одушевљење и уливају страх.
заповест треба да je јасна, те да онај, коме je упу- Не може се армијама управљати. средством -директива,
ћена, тачно зна, на шта се заповест односи. У запо- ако су дотични команданти недорасли за свој позив,
вест не треба стављати ништа, што je немогуће извр- (случај у 1813. и 1815. години код Наполеона, којије
шити, али у исто доба не треба ништа ни забрањи- тада имао недорасле више команданте), већ се тада
вати, кад се може унапред да претпостави с вероват- мора чешће да прибегава издавању диспозиција.
ношћу, да he нешто бити прекорачено услед силе И ако je потребно, да се дишозицијама самона-
околноствг. То je све, штоби се имало казати о томе, ређује, а не и да се уче и упућују команданти, ипак
али треба' признати у исто доба, да су ове напомене у младих или тек састављених војеака, у којих je
^истина просте, али примена њихова у тешким окол- кадар за командовање недовољно спреман, у диспо-
ностима рата ипак, није-лака ствар, пошто у рату све зиције треба стављати и диспозиције и директиве, као
заповести почивају на нееигурној OCHOBPI. Оне се издају што je радио ђенерал Шанси у рату 1870.—71. го-
на основи сазнавања о непријатељу, а то дознавање дине, чије су заповести биле у иото време и директиве
опет није никада са евим тачно ни потпуно. Сем на- и диспозиције. .
пред реченог могу да се наведу и још извесни услови, На послетку начин и облик заповести треба да
које треба имати у виду приликом израде заиове- одговарају и индивидуалним особинама. онога, коме
сти, и то: се упућује. Наклоноет неког команданта само јурити
1., Наређивати кратко, али само у границама крат- напред, треба уздржавати заповешћу, сувишну смотре-
ког и потпуног објашњења ситуације. Боље je наре- ност и пипавост треба заповешћу што више потиски-
дити и мање, него претеривати у томе. Претеривањем вати унапред. Али при свему трм заповест треба да
се окива епособност командантова,' ä ако се с друге носи на себи печат енергичности, имајући у ЋИЛЈ, да
стране нареди еувише мало, онда неспособан коман- he се енергична заповест и извршити -»енергично, а
488 489

свака сувишна обазривоот и спороет могу само да 1., „Ако непријатељ продужи пут к југу по путо-
проузрокују штету. вима изхмеђу Вилер-Фајлера и Понтарлије, то II. и VII.
Ето то je све, што би се са чисто теоријског где- кбрпус треба да буду џотпуно спремни, да са својом
дишга а на основи стеченог искуства могло да пре- -преходницом јурну на бок Француза, или да им црег
поручи при састављању и издавању заповести. прече даљи цут п.отребним покретима својих колона,
Да наведемо сад неколико примера из Исторрце 'ношто je већ заузет пут преко Вилер-Фајлера;
ратова о састављању директива и диспозиција за неко- 2., „Ако непријатељ покуша, да продре између
лико ратних предузећа! —-Тако je н.пр. директива Врхо- Кранже и Дампијера, онда у томе случају VII. корпус
вне Команде немачке војске за 18. Август 1870. године мора да буде потпуно спрвхман, да одбије први напад
у питању напада на положаје код Граведота гласила: француске војске, пошто има по једну дивизију на
„Црема добивеним гшешћима може се претпоста- обема обалама реке Дуба, јер у то време II. корпус,
виШџ, da je непријаШељ намеран, да се држи на пла- који се надази позади, може да према околностима
Шоу између Поан-ди-Жура и Монтињи-ла-Граижа. прими учешће у боју на обема обалама Дуба.
„Четпри непријатељска батаљона заузелисушуму „Наступајући са севера XIV. корпус у оба, случаја
Жениво. Његово Величанство рачуна, да би одшарало треба да напада енергично непријатељоке заштитнице;
циљу, да се упуте корпуси XII. и гардијски у правцу 3., ,Дко непријатељ покуша, да продире из Безан-
Батиљија, како би они пресрели непријатеља код -0. сона или изнад њега у намери, да се повуче преко
Мари-о-Шена, ако би он одступио на-Браје, uAilßa Пема и Греја (Pesmes et Gray) друмом на Оде, Пјан
га нападну од стране Аманвиља, ако остане на вџсу. и Етуз |>ади уједињења са Гарибалдијевим корпусом
„Напад би требало извести једновремено са I. у Дижону, онда ће у том случају непријатељ имати
армијом рд.шуме Де-Во и od Гравелота, деветџм nop- лротиву свога левог бока IV. дивизију и бригад}'' Кне-
пусом ударити на шуму Женшо и Верневиљ, а левим зепскову, а против свога десног бока имаће баденску
крилом II. apMtije ударити са ceeepa. ;дивизију. Те дивизије биће у стању, да његове колоне
Молтке" зауставе на маршу, док не стигну и удаљеније трупе
Ето то je све, што je речено о еитуацији и оенов- р деена и с лева ради напада на непријатеља^ или
ч
ној идеји напада на непријатељске положаје! ради обухватања с крила у цељи опкољавања;
Сад да изложимо директиву команданта јужне 4., „Ако се непријатељ поново оКрене противу XIV.
армије немачке војске ђенерала Мантајфла, коју je он корпуса, онда he га у том случају II. и VII. корпус
послао из свог штаба у Ла-Бару близу Дампијера 21. дапасти с југа; , . ,
Јануара 1871. године ђенералу Застрову, команданту o.f „Ако непријатељ одступи ка Швајцарској гра-
VII. корпуса, ђенералу Францеску, команданту II. кор- ЈНИЦИ, онда преходнице од сва три корпуса треба да
пуса и ђенералу Вердеру, команданту XIV. корпуса. одмах следују за тим кретањем, да би доцније заједвго
У цочетку директиве je изложена ситуација, у са осталим трупама могли свж да принуде неприја-
којој се излаже етање на бојишту, где се находе VII., теља или да с њима бије битку,: или да пређе гра-
II. и XIV. корпус немачке војске и француска армија ницу Швајцарске, ако то буде потребно;
Бурбакијева, па се онда излажу 6 претпоотавака ради (>., ^Ако се непријатељ' буде грулисао код Безаа-
бољег објашњења основне идеје операција. Ту се вели: сона, п ту буде очекИвао наш напад, онда je y том
„Како изгледа, сутра 25. Јануара, XIV. корпус елучају потребно, да се бар приближно сазна коли-
мораће да изврши кратак марш из Бом-ле-Дама ка чина хране, C'KOJ'OM располаже непријатељ, па онда
Безансону, и с тога je нужно, да ее оцене следеће да се јужна армија обезбеди потребама на што дуже
претпоставке: време, с тим, да она не може бииг при&орана, да
490
491

можда напада на јаке положаје, који су под заштитом 1 батаљон I. класе. из Крушевца;
тврђаве, већ да она очекује напад непријатељев.
! - / - * - . ' » - ^ * » •' » . ?

„Под оваким околностима, кад ее не може да rfo- 2 батаљонаШ. „ „ „ ; •


стигне узајамно потпомагање сва три корпуса, што 1 бригадна батерија;
можда не ,би бипо ни целисходно, ja нисам хтео да
1 вод коњаника. •—
пропустим прилику, а да Вашој Екселенцији не доста-
вим до знања, како ja схватам ситуацију, те да мо- „Наредба. — Да брани пролаз Јанкове Клисуре, и
жете у свако доба да подесите своје операције пре, да се појача по потреби батаљонима III. клаее; кордон
него што стигну моје заповести, ако околнооти буду на деоно до границе јошаничке, а на лево до округа
изискивале брзих решења и одлука." . .. . . алексиначког;
Као што се види из овога, и овде je ипак иока- „II., Центрум, (колона вукањска):
зано само оријентисање. . 3 батаљона I. класе крушевачке;
:
Као образац диспозиције за битку остала je до 2 „ II. „ јагодинске;
сада а £иће и у будуће Наполеонова диспозиција за 1 батерија 4 фунтовна из јужно-моравског пука;
битку код Фридланда 2. Јуна 1807. године, која je
гласила: 1 3 4 ескадрона коњице;
1 чета пионера. "
„Маршал Неј чини десно крило од Постена до „Наредба. — Концентрисаће се 19. Јуна увече у
Сортлака;
Вукањи; 20. Јуна у 4 часа изјутра колона he ce упу-
„Маршал Мортије чини лево. крило ослањајући се тити према Прокупљу, заузеће фортификације, које се
на Хајнрихсдорф ä cheval пута од Кенигсберга; находе пред тим градом, па и сам град. После тога
„Маршал Лан чини центар од Сортлака до Мортија; командант колоне пресећи he пут за Куршумлију, и
„Коњица Еспања и Грушија долази на лево крило; одбиће непријатеља правцем ка Нишу. Колона he остати
„Ђенерал Виктор чини делимичну резерву позади у сталној'вези помоћу коњичких патрола с оном ко-
маршала Неја; - - лоном, која се буде кретала од Суповца ка Мрамору.
„Царева гарда чини општу резерву иза Постена; Командант вукањске колоие добијаће наредбе од су-
„Цар je код резерве; повачке колоне.
„Иницијатива напада припада маршалу Неју." — „III., Резерва:
Хз све ово ево нека се види, како je гласила ди- 2 батаљонаЛ. класе јагодинске уКрушевцу;
спозиција и нашег главног команданта моравске војске 2 „ III. „ крушевачке „
у нашем рату е Турцима 1876. године у циљу церни- „Кад буду дошле ваљевске бригаде, биће употре-
рања Ниша помоћу онаге од 86 батаљона, 19 батерија и бљене према околностима. Две брдеке батерије дринске
17 ескадрона коњице с потребшш ситнијим деловима.1 дивизије доћи he у састав војеке, која he бити под
„Диспозиција главног команданта моравске војоке главним заповедником моравске војске.
зарад цернирања Ниша. „Б., Центрум: Командант пуковник Милутин Јо-
„ћ., Десно крипо: Командант потпуковник Коста вановић.
Бучевић; „L, Десно крило, (суповачка колона):
„I., Десни фронт, (колона на Јанковој Елисџри): 3 батаљона I. класе алексиназке бригаде;
4 „ I. класе ћупријске бригаде;
1
Ђенерал Сава Грујић, Српско-шурски рат 1876-^7. године. Опе- 4 „ II. класе „ „ •;
рације тимочко-чоравске војске, књига I. стр. 138.
•4 „ I. класе смедеревске бриггГде;
492 493

2 батерије 4 фунтовне јужно-моравског пука; 1 чета пионерска.


1 батерија 12 фунтовна дунавског „ .'• „Наредба: — Јунас 19. увече одељење ће бити кон-
3 бригадне батерије; • центровано у месту, које ће се доцније означити; ко-
3 ескадрона јужно-моравског пука (2 ћупријска и мандант he предузети све потребне мере за одбрану
1 алексивачки); границе од Турака са етране од округа црноречкогдо
4 ескадрона дунавеког пука, (2 смедеревска и 2 Пандирала.
пожаревачка); •• • „II., Главна сила, {грамадска колона):
1 комбиновани инжињереки батаљон, (2 чете јужно- 5 батаљона I. класе београдске бригаде;
моравске и 1 чета дунавске дивизије); 6 „ * » крагујевачк'е „ ;
Понтонска екипажа. 4' „ „ ,, јагодинсре „ ;
„Наредба..— Концентровати се 19. Јуна у Тешици, Л/ „ „ „ пожаревачке „ •;
20. Јуна у 4 чаоа изјутра колона ће прећи границу на , 1 батерија 12 фунтовна из шумадијског пука;
Суповцу, заузеће фортификације на Мрамору и мост. За 2 р 4 р
тим командант колоне оперираће ка Нишу према окол- 1 „ а 4 „ а из дунавеког пука;
ноетима, и тежиће да заузме Ниш, имајући у сваком 3 лаке батерије, (ваљда крагујевачке, јагодинске
случају на уму, да пресече пут, који води из Ниша и пожаревач^е!);
у Лесковац кроз моравску долину. .5 ескадрона шумадијског пука;
„Пуковник Милутин Јовановић комбиноваће своја 1 комбиновани батаљон пионера, (4 чете из
кретања с онима вукањске колоне, која he бити под . београдске, ј^,годинске, крагујевачке и пожаревачке
његовим заповедништвом. . . бригаде).
„IL, Положај код Алексинца: Командант пуковник „Наредба. — Ове he ce трупе концентровати 19.
Нићифор Јовановић. Ту he бити: Јуна увече на Грамади, и упуткће се ка Нишу путовима
5 батаљона II. класе крагујевачке бригаде; Pi3 Курилова и Грамаде. Главни заповедник моравске
4 „ II. „ смедеревске „ ; војске биће с том колоном. Две брдске батерије дринске
2 „ III. „ алексиначке „ ; војске ибеоградски ескадронујединиће се с том колоном
Цела позицијска артилерија под заповедништвом што je могуће пре.
мајораМ. Еренцера заузеће положај алексиначки; 18. Јуна 1876. године,
1 батаљон III. класе остаће у авангарди на гра- у Алексинцу. " ;
ници од Св. Стевана до Мораве. Батаљон, који се сада Главни командант моравске војске, -
находи у Св. Стевану, доћи he у положај код Алек- , ђенерал Черњајев с. р."
синца,
„III., Положај на Делжраду: 1 батаљон II. класе Ето, то je прва писмена диспозиција аа главну
крагујевачке бригаде вршиће стражарску службу по моравску војеку у рату нашем е Турцима 1876. го-
утврђењима и зградама Делиграда. дине! — Ни по суштини— садржини ни по облику
„В., Певр крипо: Командант пуковник. Љубомир она не бдговара захтевима диепозиција у опште; она
Узун-Мирковић. ништа, не говори о стању и приликама на војишту;
„L, Леви фронт: 4 батаљона I. класе књажевачке по њој се не зна, ни где je непријатељ, ни колики je;
бригаде; ;
" у ifcoj нема општег циља, а евака колона добија иеке
прсебне задатке; командант диспозицијом креће вој-
4 батаљона II, класе књажевачке бригаде; ску, и ако му еве трупе нису стигле, као што je био
1 бригадна батерија и III. батерија тимочког пука; случај са обема ваљевским бригадама; негде се спо-
1 ескадрон коњице;
494 495

миње потреба неке везе са извесном колоном (вукањска гри батаљона крушевачка1 II. класе; три батаљона ја-
са суповачком) помоћу коњичкКх патрола, а негде се ^годинске II, класе; .,
ништа о томе и не говори. У овој се диспозицији „IIL, Заштитница — 5—800 корака за колоном
не сцомиње ништа ни о раду тимочке војске тог (1. 2. и 3. вод I. чете IV. батаљона II. класе јагодин-
дана, и ако je она истина била под засебним ко- ске -бригаде): 5 коњаника II. еекадрона за јављање; че-
мандантом, али je ипак било потребно, да се "нагласи ђрврти вод I. чете IV. батаљона II. клаее јагодинске
главној војсци намера и те војске за тај дан, анајзад "бригаде за 150 корака позади; патроле на 150 корака
тешко je и погодити, да ли je ово диспозиција еамо одстојања;
за покрет или за напад. Овом су диепозицијом колоне „IV., Комора и њена заштита: Три чете IV. бата-
разбацане на грдно велики.фронт од 90 и неколико ђвона II. класе јагодинске бригаде; 5 коњаника П.
километара без икакве везе,. тако, да се ни за.два дана ескадрона за јављање.
не би могле прикупити за општи удар. У опште тешко „Наредба. — Полазак коњичких патрола предво-
je и замислити, како je главни командант моравске Јднице тачно у 3 часа ујутру.
војске замишљао, да изведе овај задатак еа овако ^Вукањска колона маршоваће путем од Вукање
удаљеним појединим колонама! — И остале диспо- Ш Прокупљу; ако наиђе на непријатеља, потиснуће
зиције у овом рату су скоро истоветне. ra ка Прокупљу, заузеће утвр*ђења око тога града а
Заснивајући дал>и свој рад на основи предње ди- II сам град,^и пресећи he непријатељу пут за у Кур-
спозиције главног команданта моравске војске, коман- шумље, и бациће га ка Мрамору на Морави. Колона
дант комбиноване дивизије на Вукањи од своје стране he се старати, чим добије прилику, да ступи у везу
je издао оваку диспозицију:х са суиовачком а по околностима и са колоном Јанкове
„Диспозиција за марш вукањске колоне 20. Јуна Жлисуре, које се у исто доба крећу у равно-рдстојним
1876. године. правцима. С тога he коњичка извидница, чим изиђе
„L, Предводница: Поручник Павле Најдановић. у отвореније и проходније земљиште, истурити што
а., Жоњичка извидница: јвећи број патрола у десно и у. лево. Ове патроле
имају остати у непрекидној свези међу еобом, и ја-
Коњичке патроле на челу: Позади 300 корака вод •вљаће одмах потпиоаном команданту о свему, што
кењице од првог ескадрона; позади њих 300 корака
опазе о кретању непријатеља.
остала три вода Г. ескадрона;
.Сви команданти слаће своје извештаје у при-
„б., Предње одељење — 500 корака за коњичком ;

извидницом: Чета добровољаца; половина тешке бате- хватницу предводнице, јер he се командант са ђене-
рије; крушевачки батаљон I. клаее; р'аЛ'Штабом-тамо налазити.
„в., ПрихваШница — 500 корака за предњим оде- „На коме he одстојању од колоне комора маршо-
љењем: Чета добровољаца; половина тешке батерије; вати, наредиће се на самом. маршу.
крзчпевачки батаљон I. класе; »Пионерским четама биће поглавити задатак, да
„II., Еолона под командом мајора Чолак-АнШића спреме цутове за прелаз артилррије.
— 500 корака за прихватницом предводнице: Поло- Командант комбиноване дивизије,
. потпуковнпк
вина другог ескадрона; расински батаљон I. класе;
половина тешке батерије; трстенички батаљон I. клаее; > К. Бучевић, с. р."

1
Као што ее види из ових излагања, наше су ди-
Ђенерал Сава Грујић, Српско-Шурскгс рат 1876.—77. године. — спозиције за ратње радње у опште гломаавге, дугачке
Операције тнмочко-моравске војске, књ. I. стр. 147.
496 497

и претрпане детаљима и залишностима, тако, да je тим св-их ратних радњц. Кад се овакав елеменат за коман-
спутана лична иницијатива у подчињенх команданата. довање усели .у једну војску, која ни сама нема до-
Лична иницијатива већ je спутана самим тим, што у вољно опште подобности за нападна ратна предузећа,
опште-наше заповести за ратна дејства никад не износе онда се већ може мислити* у какве се "ситнице и по-
опгите стање и прилике на војџшту, као год што се .јединости мора тада да спушта главни командант, кад
нигде не излаже одлучна намера и циљ, који имају да хоће да саставља бојне и друге заповести, и каквим се
се постигну. Где овога нема у диспозицијама, онда у опште успесима он може тада да нада. РаднЕ овога
je са свим природно, да у тим случајевима не може вредно je прочитати и проучити неколико заповести
бити ни говора о каквој личној иницијативи подчи- виших, команданата немачке војеке БЗ ратова.1866. И
њених команданата. 1870.— 71. тодине, па их упоредити са сличним запо-
Оцо истина има извесних обзира, према којима вестима наше војске у ратовима 1876.—77. и 1885.
ее мора подешавати већа или мања подробност у изда- године, па he се онда лако сваки уверити о њиховој
вању ратних заповести. У ред многих тих обзира до- ррдној разлици. Невештина и незнање у командовању
лази на прво место и општи састав војске и њен еле- ii издавању заповести повлаче за собом и назадак у
менат за командовање. Тако на пример, ако je кадар успесима. . .
за командовање извесном јачом ивећом јединицом са- Иутови и начини, да се што потпуније и тачније
стављен у очи рата од официра, којима je комацдо- сазна стање ствари на војишту и бојшцту у однасу
вање војском нова ствар, и којима се поверава команда према непријатељу ипрема земљишту; путови, начинип
'Не из уверења о њиховој спреми и способности, него средства, да се одржи поуздана и трајна веза између
пз буди каквих других разлога, еамо да би и они у штаба Врховне Команде и штабова осталих већих једи-
оној општој невољи припомогли ма у чему својој отаџ- ница, које су.подчињене непосредно под Врховну Ко-
бини, не говорећи и о многим другим побудама за манду, као и то, да се одрже сталне везе -између већих
истицање појединаца на угледније положаје одутц- хамосталних јединица и њима подчињених нижих кома-
цаја, онда у таквим приликама са свим природно нада; облик и редакција важнијих наређења за свера-
наетаје питање, да ли je тада могуће апеловати на зноврсне војничке радње у рату, као што су диспозиције
какву самосталност и иницијативу оних команданата, и директиве, као год и време, кад he се из виших штабова
којима се први пут појавила прилика, да извуку сабљу одашиљати наређења подчињеним командама, обезбе-
предтрупом?! -— Наравно, у тим се приликама не може . ђујући у исто време, да те наредбе буду свакад и на
рачунати ни на какву самосталност, брзину, одлучност време достављене тачно ономе, коме су упућене, јесу
и обазривост у раду таквих команданата. У таквим услови, који имају пресудни и одлучни утицај на овакав
случајевима главни командант не може само да наре- или онакав исход рада у рату. Није нова ствар, да се
ђује, он мора у исто време и да поучава, рбјашњава говори о значају ових послова у рату. У опште од
и да. сваком каже што je могуће тачније,' шта има и када се зна за ратове, од тада потиче и значај ових
Како ко има да ради.
v
послова у рату саобразно вештЈнни ратовања у доти-
Дакле, кад će у каквој војсци истичу на места чиом времену. У колико су год војоке веће, у колико
виших команданата личности не по њиховој духово-- су страшније последице рата, и у колико су год уса-
тости, не по спреми и способности и по нарочитим вршенија средства за брзо комуницирање на пространим
каквим карактерним одликама/ онда у»таквој војсци војиштима, у толико je већи значај напред поменутих
не могу да буду општа својина ни проста начела радњи и послова у рату.
командовања, и онда услед тога у таквој војсци И ако je значај свеколиких ових радњи у рату
не може се имати ни сигурности за тачна извршивања ii веЛики и несумњив, изгледа ипак, да^ се у нашој
СТРАТЕГИЈА 32
498
499
младој војсци не поклања довољно пажње уеавр-
шавању у овим пословима. Треба само детаљније про- •јаше битке он Шреба да се штеди", (Se prodiguer aux
учити наше последње ратове, за тим пажљиво и бес- Ш ireconnaissance et se menager au combat).
пристрасно ценити претходну спрему, извршење и Били ма какви разлози, да се главни командант
главније радое у маневрима и већим вежбањима мир- Џ& својим штабом налази на извесној даљини од бо-
ног доба у нас, па ће се лако сваки уверити, у колико се јишта, ипак ова даљина не сме да буде толика, да он
у нао у оцште поклања мало пажње оним пословима, прекине жив додир с BOICKOM. Главни командант мора
који имају јак и несумњив утицај на овакав или она- |да oceha тугу своје војске. Од унутрашњих узбуђења
кав исход рада у рату. војске до њега треба да допре толико, да он тиме не
буде сувише узбуђен пролазним утисцима, али у томе
Узроци овоме у главном су познати; њих треба ^реба да има поуздано осећање, шта може у извесном
само пажљиво потражити, и они he се наћи. Није . Ј гтренутку да захтева од своје војске. •
место, да их овде именујемо, јер je наша дужноет, да Корисно je без сумње, да и Врховна Команда по-
само укажемо и на ове важне послове у ратном вре- иеки пут осети мало од ратних тешкоћа у времену
мену, који ако се благовремено не проуче, не схвате -Ш маршева и збијеног становања, онако, како. то јако
и не усаврше, повући he за собом лоше последице у ©сећају и трупе. На тај се начин добија то, што се
операцијама и у будућносги, као што je то бивало н од трупа неће захтевати и оно, што се не може да
у прошлости. Ш испуни, а тиме се у исто време своди на праву меру
Место гпавног команданта у времену битке. — страх од препрека, које из веће даљине изгледају
„Врло je важна ствар, да се главни командант са gehe, него кад се посматрају ш близине.
својим штабом налази у времену битке на извесној | У колико се више тражи од главног команданта,
даљини у позаднини његових армија. Он треба да даје да има већу прегледност, и да јаче интелектуално
утиче на ток боја — битке, у толико он треба ,да je
импулс свима догађајима, он.треба да je увек готов, да даљи од зоне озбиљне опасности по живот. За њега
прими на се одговорност, ако се који од подчињених je најбоље такво место, одакле he моћи да види и
команданата колеба, и да са потпуном објективношћу кретање својих колона а уједно и непријатељеву бојну
цени важност целокупних операција једних према дру- линију. Било би потпуно погрешно частољубље, на-
гима. С тога главни командант треба да je изван вике, пустити овака места само с тога. што олово дотле не
немира и страха, што посведневно прати живот трупа достиже. Презирући смрт, главни командант тиме неће
на бојишту, које су у непосредној близини до непри- у опште допринети никаквиХ користи, док напротив
јасношћу и хладним размишљањем о својим решењима
јатеља. Хладна мирноћа треба да влада у атмосфери; и својим заповестима како he окончати рат с коршпћу,
која je око главног команданта. Само у врло ретким он постаје добротвор хиљадама и стотинама хи-
и одлучним тренутцима главни командант треба да љада душа.
ступи у бурни елеменат. рата, те да под овим непо- У времену битке главни командант не треба без
средним утисцима издаје своја наређења. Ако се аво нужде да мења место, јер мењање места у времену
дешава често, онда ће он изгубити преглед целине, а битке има озбиљних незгода: Извешћа залутају, под-
гледање патњи постепено he оштетити и полет у ње- чињени команданти, који траже главног команданта,
говим мислима икомбинације у његовимдлановима." — или га никако не нађу, или га иађу доцкан. Важно
je дакле, да главни командант у близини бојишта нађе
0 месту главног каманданта у времену битке
такву тачку, одакле може да има велике прегледно-
казао je ово Наполеон I.: „Главнп командант не Шреба сти о правцима кретања својих трупа и о оплптем раду
да се штеди и чува у рекоеносцирању непријатеља, 32*
а то je у почетку у уводу биШке. У времену пак
500 501

свих делова војске на бојишту. Ако се измени хок до- и неуспех у многоме завиее од преимућстава матери-
гађаја, ако наступи криза на другом месту, а не онде, уалних и других средстава над оним у непријатеља.
где .се очекивала, онда прво изабрато место губи своју Према овоме као и свуда тако и у рату главни
важност, те треба одмах променити место, па о томе значај у ратним радњама припада моралним или ду-
одмах известити и еве подчињене команде. Главно je, да ховним ередствима,•• т. ј. човеку_ — војнику. Ко. у рату.
војска у сваком тренутку осећа моћни утицај главног буде боље и свестраније спреман и васпитан за вр-
команданта, и с тога он мора еве да види и потпуно шење ратних задатака, тај ће имати и више изгледа
да осећа пулс своје војске. на успех. Дакле спреми и храбрости човечјој покорава
Није главно, да војска баш види свог главног ко- се скоро све у рату, као што ее то показало иу по-
манданта, и да баш зна место, где се находи, него je следњем рату Руса с Јапанцима. Човек цобеђује и у
главно, да она сваког тренутка осећа његову велику најтежим и у најопаснијим тренутцима. За ово имамо
морадну силу и важност. доказа у Историји минулих ратова, која je најмеро-
У мањих делова војске мењају се и гледишта за давнији судија за то. У овом погледу Историја до-
избор места. Командант корпуса поступаће као и главнрг некле поематра човека — војника као нешто засебно,'
командант само онда, кад врши сличну улогу, т. ј. а опет каа засебно човека — команданта. Човек —,
кад се са својим корпусом бори самостално. Но ако je војник више или мање свагда je био и јест једнак
његов корпусједан део бојне линије, онда je потребно, с погледом на војни дух, и ако донекле има неке ра-
да 'се брже и лично умеша у бој, ла с тога je потребно, злике у односу народног духа према војничком духу.
да. изближе и иосматра развој боја. Ове јевроиске војске бориле су се џодједнако добро;
Команданти дивизија, бригада и пукова према сво- свака од њих са једним и истим човеком — војником
јим положајима треба да су све ближе својих трупа, одржавала je и победе и трпела поразе, имала je и
да су ближе боју и опасности, јер у колико се од њих дана славе и дана невоља, према томе, како се коман-
мање тражи,- да имају велике прегледности трупа, у довало 'војском, и коју je водио, да ли ђеније и тален-
толико се од њих много више тражи, да брзо и од- товани војсковође или ђенерали обичне спреме. На при-
лучно прихватају потребне мере за успешно извођење мер: На реци Требији и под Аустерлицом руски вој-
ратних радњи, и да тренутно подстичу трупе у борби ници подједнако су се храбро борили, а каква je била
и напредовању. '. велика разлика у резултатима! Па услед чега je дакле
Командантима батаљона, командирима чета и во- долазила та разлика?
дним официрима судба je и одредила, да се тто више Особље за командовање je дакле главни ноеилац
жртвују, па за то они треба редовно да су на челу енергичности, тога духовног елемента, од кога у рату
_својих трупа, и Да им примером претходе у пожртво- зависи скоро 34 успеха. Од храбрости зависили су и
вању и храброети. зависиће увек и успеси и недаће у рату. Ето дакле,
на што поред осталог треба обраћати нарочиту пажњу
' • ' ' • ' " . : -•, • ' . ' • . " . - , ~ ' * - ' i • " . •
за све време мирног доба. Треба трајно радити на
спреми и образовању виших команданата за војску,
Ha закључку овог кратког излагања о командо- јер њихова спрема, као дело темељног васпитања, не
вању и управљању • армијама потребно je да, наведемо достиже се тако лако. За то треба не само доста труда,
још и ово: - >.> /: V него и доста времена и велике умешности. Крајње би
. Особље (елеменат) за командовање игра у рату време било, да се и у нашој младој војсци једанпут
готово прву и највећу улогу; оно je управо врело, из Овом питању поклони најозбиљнија пажња, јер не
кога потиче успех или неуспех у, рату, jsia да и успех треба заборавити, да he она војска имати -увек и све
502 503

шансе за успех у рату, која имадне у рату боље, спре- истинска врста ратовања, с којом би се могао да по-
мније, духовитије и родољубивије команданте од вој- стигне циљ рата, да се победи непријатељ. Приста-
ске.у прохивника. лице одбраобенихоперација ипак препоручују, да се
У nofврду свега напред реченога односно питања крај рдбране заврши увек с прелазом у напад на не-
о управљању и командовању армијама довољно je, пријатеља. Али и њихови погледи своде се на крају
да наведемо следеће речи Наполеона L, који je казао: крајева на тај закључак, да се тај начин дејстава мора
„Нису римски легијони овладали Галијом, већ Цезар; напустити, ако се жели, да се постигне што пози-
није картагенска војска задавала страх и трепет Риму, •тивно. На овај начин зараћене стране прибегавају
већ Ханибал; није македонска фаланга допрла до одбранбеним (дефанзивним) операци^ама тек само при-
Инда, већ Длександар; није француска војска дола- времено као узгредном дејству, а само у нарочитим
зила до Везера и Ина, већ Тирен; није пруска војска изузетним случајевима одбране се прихватају зараћене
7 година бранила Пруску противу три силне јевроп- стране баш од почетка до свршетка рата. На то по-
ске државе, већ Фридрих Велики." следње може да се реши само онај, који буде потпуно
убеђен у своју немоћ, и онај, коме би се за успех
ратни признало само то, ако успе, да у току целог
Главне врсте ратовања. рата избегне потпуни свој пораз.
Општа разматрања Из оваквог посматрања излази, да се у рату ни
• : ; ' • - • " - ' - '
један од противника неће никада решавати баш на то,
Главне врсте ратовања своде се у главном на да један од њих аамо напада, а други само да се
напад (офанзиву) и одбрану (дефанзиву). брани. У оним пак случајевима, кад су обе зараћене
Кад ратују две непријатељске војске, онда на- стране уверене, да су приближно подједнаких снага,
падно (офанзивно) дејствује она војска, која се oceha и да једна другој не уступа ни у осталим средствима
јачом како у материјалном тако и у моралном погледу, за војевање, онда ће без сумње оне обадве предузети
која je предухитрила свога противника у мобилиза- нападна дејства једна противу друге дотле, док једна
цији и у концентрацији трупа, и која се решила да од њих не осети на себи рђаве поеледице каквог првог
продире, те да тражи свога противника, да би га на- . озбиљнијег сукоба, те услед тога буде сама признала,
падала. Нападачева се војска зауставља само онда, да je морално побеђена, и да je слабија од свога про-
кад покори свога противника. -- Одбранбено (дефан- тивника,. па због тога буде принуђена, да се задовољи
зивно) пак дејствују она војека,,коју je y опште пре- само са одбраном од свога јачег противника.
л^као непријатељ у првим њеним дејствима, и квјасилом Дешава се, да једна од непријатељских страна
околности мора да води рачуна само о, својој одбрани буде принуђена, да се лати одбране онда, кад буде
и против-дејству оне војске, која напада. неочекивано изненађена с појавом далекб надмоћнијег
Ономе, који буде принуђен, да у рату услед. силе непријатеља, као што je то било с Французима 1870,
околноети води рачуна само о томе, како he и на који године. Без сумње такви ће се случајеви од сада по-
начин да се брани и да против-дејствује нападима јављивати у толико ређе, у колико свака држава и
свога противника, сва je добит у томе, да се само са- њена војна управа још у времену мира буду водиле
чува од пораза себе самог, и то му je све. Он не може озбиљног рачуна о напредовању снаге у њихових мо-
постићи каквих других резултата до.негативних, и-само гућих непријатеља, па према томе буду унапређивале и
he бити у стању, да осујети нападачеве планове за своју ратну снагу према захтевима модерног ратовања
извесно време. и према снази и моћи својих вероватних непријатеља.
На тај начин одбрана и није потпуна, права и Одбранбенилг (дефанзивним) дејствшт прибегаваће
504 505

се и онда само привремено, кад једна непријатељска и како ее и у теоријским погледима између Отраше-
страна буде изазвата и принуђена на борбу, док још гије и Тактике морају да повуку неке границе, то
нигје довршила концентрацију своје војске, да би.могла je без сумње овака подела и: корисна, нарочито
да" пређеу напад (офанзиву), или онда, кад се буде с тога, што смо у могућности, да целокупно теориј-
решида, дауоаЈоре прикупи- на једном месту што јачу око учење о ратовању обе науке појмимо лакше као у
снагу, да би тиме иопољила своју надмоћност над самој ствари једну целину.
противником, и тек кад успе у томе, да онда поново . Кад сеi дакле има на уму све, што je напредна-
- пређе у напад и наступање (офанзиву). \ '" ведеш, онда je могуће, да се понаособно говори и
На основи свега напред изложеног одбранбена 0 стратегијском и о тактичном наступању или напа-
(дефанзивна) дејства сматрају.се у опште kao неса- дању и о стратегијској и. о тактичној одбрани. Ове
мостални -и принудни облик ратовања, који у крајњем четири врсхе ратовања или борбе могу да ее разли-
случају може да ижа само значај другог степена, као чито комбинујл'' међу собом, па с тога неће бити за-
што je то већ једном напоменуто. лишно, да проговоримо неколико речи и о том међу-
Према свему овоме, у даљем, нашем излагању собном преплетању Стратегије и Тактике.
придржаваћемо се ових назива (номенклатуре), а на- Тако н. пр. спојено стратегијско и тактичко на-
пад и одбрану признаваћемо као равноправна ратна етупање или нападање поетиже се онда, кад севојска
дејстваикао најглавније врсте ратовања у садашњици ДЈЖ целог војишта1 крене на сусрет непријатељу у
и будућности. намерц, да свога противника заустави, и да га туче.
Још раније видели смо, да се целокупна вештина Спајање стратегијског наступања са.тактичком одбра-
у ратовању дели у две гране ради изучавања, и то ном бџваонда, кад предузмемо дејство зарад нападања
на СШраШегију и Такшику. Сшратегија се бави пи- само до сусрета с непријатељем, па у томе тренутку
. тањима око прикупљања и довођења — иодилажења улогу нападача уступимо непријатељу, а ми се онда
- војске на месШо, где се мисли да изврши одсудна биШка ставимо у одбранбени положај. У томе случају она
под најпогоднијум условима. Међу тим у ТакШици се врста дејства, коју тада предузме непријатељ, може да
ироучавају сва пигпања, како да се војска на самом : се назовб страшегијски одбраном, а тактички насту-
' бојишту најбоље распореди, и како да се управља и џањем или нападањем. У. овом случају * непри|ател>
руковбди самом битком, капо би се она окончала у није сметао нашем кретању, него je очекивао, да му
%muy корист. се приближимо, na je тек тада предузео напад са
\^>вим поводом многи називају Стратегију науком своје стране.
о ратовању, а Тактику — науком о.борби. Међу тим Стратегијска и тактичка одбрана представљају у
није баш ни лака ствар, да се обележи тачна граница свима приликама и односима само пасивну врсту деј-
између ова два' дела ратне вештине. ства. Заузимљући извесну позИцију, и ограничавајући
• <, Клаузевиц н. пр.вели, да je Тактика наука, која се само на одбрану бранилац у овом случају уступа
говори о употреби војске у битци, аСтратегија наука, ..непријатељу ираво нападања.
која говори о употреби битака за постигнуће- ратног 1
циља. Овакво одређивање значаја Стратегије и Так- Кад се армија покрене унапред за, неколнко маршева, онда то" join
1 не значи, да она већ предузимље дејства радп напада. Разлог и циљ њеног
тике доста je сагласно са оним, што вмо навели напред, • помицања унапред молсе да буде и одречан, кад се н. пр. бранилац налазп
и то нам даје могућности, да одредимо јаевдгје- круг на незгодној прооторији, .а желео би да прими битку на згоднијем. земљн-
шту и на згоднијем цоложају, и у опште да борбу дрвга онда, кад се буде
простирања и границе, до којих досежу и једна и друга налазио у повољнијим околностима. Разлог овом- помицању унапред може
наука о ратној вештини. Нс како' се оне у практици да буде још и тај, што .се бранилац може да крене унапред'е тога, да би .
својим новим положајем могао благовремено што боље даЈ^безбеди и стра-
врло често мешају. и тако рећи сливају једна у другу, тегијскии тактички неки свој правац или неку своју просторију.
507
506

Један од војних писаца1 покушао je, да у шема- пажљивијим претходним рачунима могу ипак да се
тичној таблици доле изложеној-изнесе, с.каквим се покажу они као погрешни, јер су основни елеменши ра-
резултатима у главном могу да примене напред поме- товања непоузданост и неизвесност.
нуте комбинације, било да исход одлучне битке буде Кад je Фридрих Велики ишао Еолину, да би за-
успешан или неуспешан. штитио Праг, он се у ствари бранио стратегијски, а под
Прагом на бојишту прешао je y тактичко, наступање.
По шеми Вилизеновој, коју наведосмо напред, Фри-
дрих би у случају изгубљеде битке морао да одступи и
Комбинације врсте дејстава тактички, да би за тим поново прешао у тактичко на-
ступање и нападање.
Међу тим, кад je на бојишту претрпео пораз, и
Спојена- уједно Стратегијска Стратегијско Спојено уједно кад je на бојишту, било великих губитака нарочито у
одбрана а так- наступање, а стратегијско
стратегнјска
и тактичко на- редовима пешадије, те je услед тога настало Шакти-
и так^ичка тичко напа- тактичка од-
одбрана. дање. брана. ступаае. ; чко растројсШео, онда je то све учинило, да je за
Фридриха Великог било немогуће и стратешјско одоту-
пање, те je услед изгубљене битке наступила потпуна
Последице промена целокупне ратне еитуације на целом војишту.
У изложеној шеми појављују ее тврђења као нео-
У опште по-
вољно стањеза Уништај не- спорно истинита, да се уништење непријатељеве снаге
У случа- Победа иа бб-
рад, али без"
ју доби- Никакви одлу- јишту без од- резултата, јер
пријатељеве и заузимање његових области као највећих резултата
чни резултати. енаге и заузи-
јене судног утицаја
није сломљена мање • његове победних могу да добију само спајањем стратегијског
битке. на ток рата.
снага неприја- земље. и тактичког наступања и нападања, док међу тим
тељева.
спајање стратегијске и тактичке одбране и у најпо-
Благодарећи
вољнијем исходу дејстаза не може да доведе ни до
Тактичко од- повол.ном стра-
У случа- Привремено
ступање, да би тегијском поло- одустајање од каквих важних резултата.
ју изгу- ^Цораз всуеке се поново мо- Расправљајући питања о добрим и рђавим особи-
бљене и губнтак- те- жају, после- дотадашњег
гло прећи у
битке. риторије. наступање. дице лораза ни- начина дејства нама офанзивних и дефанзивних дејстава, понеки војни
су опасне. писци врло, су често узрок распростирања погрешног
мишљења, као да предузимање једне или друге врсте
дејстава зависи од елободне воље дотичног војековође.
Оваква у неколико математичка претходна реша- У истини пак то не бива скоро никада, пошто
вања резултата ратних дејстава могу да буду врло врста дејстава у рату завцси од виших рачуна и ком-
опасна у практици, јер могу лако да натоциљају кога бинација, ко]и се у томе случају појављују готово као
на погрешна очекивања, и услед тога да буду и повод еила закона.-
великих заблуда. Пошто се у рату изобилује хиљадама При оваквом разматрању не треба заборавити,
којекаквих случајности и неочекиваних догађаја, који да рат стоји у вези с политиком, и да je рат само
имају одсудни утицај на резултате дејстава, било да продужење политичког рада/ па су према томе стра-
умањују било да им увеличавају значај, то и у нај- тегијско нападање (офанзива) и стратегијска одбрана
1
(дефанзива) зависни од сличних политичких дејстава,
Вилизен „Теорија рашовања".
а политика опет са своје стране зависи од узрока
историјских. У рату руско-турском 1877. годрш нико
508 509

није ни помишљао наофанзивна дејства Турака, јер je Ко жели ,да дејствује стратегијски офанзивно,
сваки сматрао, да Турска према стадијуму свог историј- тај мора да дејствује и тактич,ки офатито, јер je
CROF развоја друкчије не може ни да поступа у том рату, врло тешко претпоставити, да ће се- неко, који деј-
него да he воднти само дефанзивни рат. Тако исто ствује стратегијски, офанзивно,- зауставити у свом раду
само у обрнутом сми&гу било je мишљење и о Русији, при сусрету с непријатељем, јер би доцнији његов
која понесена идејом Панславизма мора да дејетвује офанзивни рад промашио свој-главни смисао.
само офанзивно. Дакле, обоје je сматрано као нешто Наравно, да има и изузетака у овом правцу. Тако
потпуно природно. Према овоме, ступањ историјског н. пр. војска, која стратегијски наступа и напада,
рабвића одређује још пре рата обема странама врсту, може лако да наиђе на некој просторији на какве
како he оне ратовати. Народ, који дође до кулминације важне тачке или положаје, с којих би у први мах јако
свог политичкогг развијања, а тако исто и народ, који угрожавала сва намишљена даља дејства непријате-
се налази у периоди опадања, у својој политици неће љева, ако би посела те положаје, па биодатле могла
се држати офанзивних тенденција, и с тога ће такви чак и да нанесе пораз непријатељеве војске, те he то
народи ући у рат само по сили околности и по нужди. без сумње и да принуди непријатеља, да од своје
Такви народи у времену рата само очекују напад свога стране пређе у наступање из дотадашње своје одбране.
непријатеља, т. ј. такви he се народи у почетку огра- У том би случају произишла дакле промена улбга
ничав.ати само на стратегијске одбране, а доцније са неко време, те би она страна, која je до сада стра-
свим природно прихватиће се тактичке одбранбене тегијски наступала, прешла у тактичку одбрану, и
(дефанзивне) врсте дејстава. обратно. Слични суслучајеви подједнако са свим ретки,
Напротив млади народи и државе, који еу још.у јер-онај, који стратегијски наступа, тај he и тактички
току развијања, као што смо ми Срби у Србији, ie- да напада и обратно, а стратегијској одбрани после-
жећи да гпостигну своје народне идеале и циљеве, дицаЈе увек тактичка одбрана. . ;
Möpajy да раде у политици офанзивно, било зарад за- Још je теже представити Стратегијску одбрану у
добијаша пограничних области, које су у спору са вези са тактичким наступањем, јер се нико неће ла-
освајачем, било за^ад^уједињења са својим јеДнопле- ћати стратегијских дефанзивних рацњи по доброти
меницима, који се. налазе!1одЈсуђинском управом, било своје душе, него he то чинити увек. и свагда услед
најзад и зарад отварања и прокрчивања трговинских уверења и осећања своје слабости, било због малог
џутова за се, ако се ти путови находе у влаоти еу- броја своје војске, било пак због њене слабе извеж-
седних држава, kao што смо © томе и напомињали баности, .
мало ратаје. , , Била ма која од горњих околности, ни у једном
Сви ови цшвеви могу да се постигну једино помоћу ни у другом случају није могуће изазвати дотичну
стратегијских офацзивних дејстава, пошШо пасивно страну на решење, да тактички напада. Тако што бар
држање јебне Шакве умртвљене државе неће никога je тешко и замислити! •
никад умилосШивитџ ни склониши, да своје отете Више или мање потпунија организација војске са
области добровољно уступи ономе, чије су биле, као свима претходним припремама играће.у даном случају
што нам о томе довољно јасно и убедљиво прича по- важну улогу. Онај, који пре изврши мобилизаци!у и
литичка Историја наше младе Краљевине Србије. —L јконцентрацију своје војске, користиће се извесно том
„СтратегиЈска je офанзива пробитачнпја врсШа срећном околношћу, те he брзо преНи у офанзиву. Ко
рашовања," вели Влуме.1 увиди, да се не може концентрисати пре свога не-
пријатеља, без сумње биће принуђен, да прибегнеод-
1
Blume, Strategie, стр. 201. брани (дефанзиви) у прво време, остављајући на &трану

511
сваку помисао на нападање (офанзиву). У данашње и спбсобнији и моћнији, да извршује смела предузећа,
>ба довољна je разлика само рд неколиких дана у него онај, који се буде ограничио само на неко ишче-
збилизацији и концентрацији војске, па да она страна, кивање. Нападач редовно je и свагда у свима прили-
>ја задоцни, буде одмах принуђена на одбрану кама активнији од онога, који се само брани.
ефанзиву). На тај начжн свака од двеју непријатељ- Према овоме, и у мирно доба потребно je редовно
;их страна по сили стања, прилика и околности и развијати и подржавати у опште офанзивни дух и у
)е и у очи caMOF рата биће принуђена, да се лаћа војске и у њених старешина при свима већим вежба-
ш једне или друге врсте дејствовања. њима и маневрима. У тим приликама није се тешко
* Из досадашњег разматрања ваљда je јасно, да ће уверити, како и у колико дејетвују на трупе офан-
! општег стања свих прилика потицати и одлуке о зивне радње, а та je околност врло важна, те о њој
1чинима дејстава, услед чега престаје и потреба пре- ваља водити рачуна у свима приликама војничког жи-
фања о томе, која je од ових двеју врста ратовања вота и рада.
1

1жнија. Овде je дакле главно пронаћи и испитати Тражити непријатеља, наћи га и потући, може
татину сваке од ових врста ратовања. да изврши само онај, који наступа. Ако се војсковођа
' одлучи на то, онда he му бити лако,-не само да пре-
Разне врсте дејстава ради нападања (офанзиве). дузима у извесним тренутцима све потребне мере про-
j, Стратегијско наступање — нападање (стратегијска офанзива). тиву изненадних догађаја и појава, него тиме може
• да умањи знатно и1 све могуће погрешке и лоше по-
Стратегијска офанзива произлази из политичке следице пропуштених згодних тренутака, јер ако je
жње, да се постигне ма какав био позитивни циљ, свима јасно представљен циљ дејства, онда погрешке
м тога она ироизлази из властитог уверења, да смо може да буде само у избору правца, кђјим се жели
сваком погледу \>д непријатеља надмоћнији, и у да постигне тај циљ.
[ште да смо у став^у да победимо непријатеља. Приступајући стратегијском нападу (офанзиви), .
Према овоме дотични војсковођа треба да се по- онда се тим самим олакшава прикупљање евоје снаге на
уди, да се убрзо користа свима повољним околно- извесно место, јер се сваким покретом унапред све
има, које му стоје на расћоложењу, како се не би те више и више приближују једна другој одељене колоне.
1вољне околности измениле4^ корист непријатељеву Све je то лакше извршити у толико, у колико je свима
току дужег или краћег времеоа. изран-ије познат општи — заједнички циљ. Међусобно
Брзина, лака покретљивост, ене^гија и изненађење потпомагање колона у овоме случају далеко je јаче
ву најглавнији елементи стратегијске офанзиве. У и сигурније, него код онога, који очекује, па се његов
[ште Стратегија и сматра офанзивне радње као при- циљ покаже тек онда, кад се појави непријател> испред
дни начин ратовања. поседнутих положаја.
Као што смо већ у више прилика напомињали,
пријатељска главна војска треба и мора да буде К Многи би хтели да докажу, да психолошким разматрањима нема
>ви и најважнији циљ тих дејстава. Из овог излази, места у научним војним делима, пошто, веле они, душевне силе и нагони
i у прво време најглавнија радња треба да буде брзи | не подлеже никаквој мери и предрачуну. То не стојкј но напротив, духо-
вна страна човечјег живота игра баш толику улогу у рату, да бн био
»крет и прелазак у непријатељску земљу, дродирање | неопростиви грех, ако се у рату не би водило рачуна о мислима п осе-
i непријатељској главној војсци, принуђавајући je на | ћањима, која пламте у души војниковој, кад je он у заноеу и вревп ратног
тку под условима најповољнијим за се. окршаја. Познаваље човечје природе врло je важна а и тешка задаћа вој-
Ко год у рату будејаче проникнут суштином и сковођина,који се у многоме мора да ослања в& људску природу, и његову
»еком потребом офанзивног рада, тај he свагда бити душу, ако жели да остане на висини свога позив.а и положаја. Наполеон
je поклањао велику и озбиљну пажњу изучавању.и упознаваљу човечје
природе и његове душе. *
512 > •. 513
Та олакшица узајамног потпомаБања у офанзивном корпуса за опсаду око Меца, који су после дуже бло-
раду ратнога доба у толико je важнија, у колико више каде и мирног седења једва дочекали да иду у бој,
одговара и истакнутомнринципу у Стратегији: При- одакле су ускоро и кренути ради учешћа у пољској војни.
купити и/шо више снаге на најважнијој шачци у од- На основи свих досадашњих излагања одлика стра-
лгЈЧНом Шренутку ', тегијске офанзиве могао би неко да рекне: Па добро, кад
У стратегијској офанзиви главна етвар иди дело je све то тако, онда значи, да само стратегијска офанзива
биће готово увек обезбеђено само онда, ако буде уепеха у опште и даје великих користи у ратндм операцијама!
на изабратој тачци војишта, пошто распореди браниоца Оно доиста тако му и изгледа донекле, али у томе
обично представљају једну органски утврђену целину, не треба заборавити, да овакав начин ратовања за-
која се распада и губи своју унутрашњу целину, чим хтева од војске много што-шта. Суштина офанзивних
се разруше Аени делови. Као веома важно преимућство дејстава тражи непрекидно кретање унапред, а то
на страни онога, који ради стратегијски офанзивно, јако изнурава војску уз редовне борбе с непријатељем.
јест та околност, што ее може да појави пред непри- Међу тим позната je истина, да су у маршу губитци
jäTöibeM неочекивано, јер je нападач свагда са свим увек већи, него они у борбама.
слободан у; избору тачке напада. Па и ако брижл>и-
Пошго je y офанзивним радњама врло често по-
вим извиђањем бранилац може понеки пут и да уочи
требно непрекидно кретање с места на место, еда би
нападачев маневар, т. ј. да погоди намишљену тачку
се што скорије постигао истакнути цил>, то много пута
за напад, ипак 'ће се.он обично преварити у оцени
и нема времена, да војска предани и да се одмори
појединости нападачевих намера. %'••:,
подуже, да се привуче тада још и'свежа снага ради
На тај начин онај који настуца има џрава,- кеје ојачавања, и да ое сачекају заостали војници. Не мо-
лежи у природи ствари, да се нада, да неће затећи \ трећи на евоју јаку дисциплину пруски гардијски кор-
браниоца потпуно спремна на тачци за одсудну битку. пус изгубио je у рату 1870. године од С. Прива до
Користећи се великим простирањем непријатељског Седана 5—6.000 војника.1
• развоја, бранилац je у могућности, даисправи учињене
своје"1ШБрешке, али се ипак девтва често, да у томе За онога који наступа, екоро je увек незгодна и
послу бранилвц-^ie може да успе потпуно, пошто и и тако рећи према њему je непријатељски расположена
њему тако ието треба^вре.мена, да би могао благовре- она просторија, по којој се он креће. С тога се у тим
мено да изврши премештај појединих јединица, које приликама мора редовно да прибегава строжијим мерама
се налазе на знатнијим растојањима. Сумњиво je, да безбедности." Због;тога војска која наступа, мора чеето
се може благовремено да поправи прикупљање снаге да одваја ионека јача одељења, те да их изапшље на
код стратегијски дефанзиврих радв>и, јер се велике веће даљине зарад осматрања, а тиме без сумње она
масе војеке не могу да премештају с таквом лакоћом све више и више ослабљава саму себе, у колико се
као фигуре у „шаху". ' војска даље креће унапред, јер ти делови не могу ни
У наступањима има. важни значај и брзо мењање да учествују у одлучним борбама.
места и предела, и врло често у критичној ситуацији Нарочито су потребни јаки одреди зарад обезбе-
та je промена од велике користи. ђивања комуникацијских линија, ло којима се довдаче
У'опште промена места врло добро дејетвује на потребе војсци. У колико се војска креће даље унапред,-
војску; она освежава вајску и морално vc физички, а У толико се она све вИше и више удаљује од свих врела
то служи уједно и као средство за освежавање и намирница у својој отаџбини. У културнијим земљама,
уздизање духа у изнурених вејника. Као добар пример које имају многобројних еаоб^аћајних средотава, а на-
ове иетине може да нам послужи и стање немачких 1
Hohenlohe Jngelimgen, Strategische Briefe I. стр. 55.
СТРАТЕГИЈА . 3 3
514 515
рочито, које су данас изукрттане агелезничким путок Ево, шта веле следећи примери:
вима, много je лакше дотурање потреба војсци, али Године 1812. Наполеон I. прешао je Њемен с вој-
ипак удаљавање војске од својих природних врела ском од 442-.000 бораца, и после непуна три меееца
намирница у отаџбини врло je важан чинилац у оцени ушао je у Москву са свега 95.00Q бораца, Кад je и
предузимања рфаАзивних дејстава, јер ово и чини нај- та петина његове снаге за борбу уништена у времену
слабију страну те врете ратовања. У непријатељекој одступања, онда je наступио губитак целог рата, а
пак земљи, у којој не можемо рачунати на тачно и по- то je донело и обрт у његовој политичкој каријери.
уздано дотурање потреба, потребно je јаче обезбеђи- Још страшнији пример ужасног пораза нуди нам рат
вање железничких путова, телеграфских и телефонских ' у Шпанији 1810. године. — У пролеће те године беше
линија, и т. д. Ова незгода у дотурању потреба војоци прешло Пиринеје 400.000 Француза, који су непре-
у толико je већа за војску која наступа, у колико .она кидно и победоносно наступали, али од тако огромне
не може да рачуна ни на помоћ оделитих делова мас« на крају крајева маршал Масена довео je на дан
ни на поуздано пристизање свежих трупа, као што одлучне битке на положају Торес-Ведраса код Лиса-
то може да очекује онај, који одступа. бона само 45.000 војника. Оволики број војске није
Расходи у војсци много су већи, кад се преду- био довољан за одлучни удар и за потпуно достигнуће
зимљу обухватања, опкољавања и блокаде тврђава или тако блиског циља ратног. Природна последица овога
иначе утврђених места, која се налазе са етране опе- било je постепено одступање, што je и проузроковало
рацијског правца, и која се не емеју у наступањуда крај успесима француског оружја на Пиринејском По-
оставе незаштићена. луострву.
На послетку има случајева, да злобна политика и У пролеће 1829. године кренуо се из Русије фелд-
оружано мешање туђих држава може и да паралише маршал Дибић са 160.000 војника у рат на Балканско
успетна и срећна офанзивна дејства, a j ( f може да .Полуострво, но кад је~: стигао под Једрене, имао je

' ;>
' буде еамоуслед гадне зависти ибдјабни!вуседних др- свега 20.000 бораца.
жава за њихове властите-шггер^сеГМЗнај који настуџа, Да je Дибић продужио рат, онда по Молткеову
често ризикује да изгуби савезнике, који су у почетку рачуну пред Цариградом не би имао више од 10.000
били вољни, да подржавају нападача до извесног сте- бораца.
пена, али који му ипак не допуштају, да се осили У рату 1877.—78. године Руеи су прешли Дунав
сувише на њихов рачун. са 460.000 војника, а појавили су се пред Царигра-
У стратегијским офанзивним дејетвима карактери- дохМ еамо са 100.000 људи, па и од тога броја била je
стична je и та околност, што главна армија, која врши половина болесних.
одсудне операције непосредно с непријатељем, чини у Немци, за које се може рећи, да еу били у са
највише случајева еамо 1/4'.или•."Vs' целокупне снаге, свим повољним околностима у рату од, 1870. године,
. а међу тим судбина целе в.ојске завиеи од успеха или кад су прешли границу Француске имали су у први
недаће баш тог дела војске. У опште може се казати мах скоро 400,000 бораца, а поеле шесто-недељних
за офанзивна дејства, да се војска у офанзнвним деј- дејотава довели еу под Париз само 171.000. —
етвима губи као снег у пролеће по мери њенога кре- . Сви ови примери казују јасно, како се снага силно
тања унапред. -" губи. и умањава при офанзивним стратегијским опе-
рацијама. То губљење снаге у толико je веће, у колико
1
Понашање Аустријв у кримском рату и држање Внглоско у по- je дужи операцијски правац. У осталом, то je једна
следњем руско-турском рату може да послужи као доказ, како штетно може иеизбежна појава, о којој се мора да води озбиљан
да утиче на иоход рата просто политичко уплетање и мешање неке треће
државе и без оружане силе. рачун. Та околн.оет захтева неминовно и нарочите"адми-
зз*
516 517
нистративне и стратегијске мере, да би се војска могла носи далеко лошијих последица, него што би ихимао
непрекидно да попуњава и ојачава новим одредима, пораз у дефанзивним дејствима.
који се, по речима Клаузевица, „морају непрекидно Да би офанзивне операције могле да имају успе-
да крећу унапред Uo свима путовима у иозаднини ош- шног свршетка, треба да се има не само довољна ко-
ратибне војске." d- личина, оружане снаге, него треба да има и могућности,
Срећан исход сваке офанзивне операције зависи да се та снага непрекидно и попуњава, а уз све то
у многоме од ваљане организације благовременог оја- треба и сама војска да има и нарочитих особина.
чавања војске. Па и само одважно и беспрекидно стра- Пошто je лака покретљивост војске у рату једна
тегијско наступање свршиће се најзад недаћом, ако се од врло.важних чињеница у офанзивним операцијама,
у важном тренутку не имадне довољно снаге, да би то je потребно, да и тругше масе буду што покретљи-
се постигао крајњи циљ. За доказ тога може да нам вије и што еластичније за маневровање. Ради тога
послужи судбина свих великих војсковођа, почињући потребно je још у миру вежбати војску у овоме при-
одХанибала па до Карла XII. и Наполеона I., који канда не ликом извођења наставе и маневарских вежбања, као
обраћаху довољно пажње на ову околност, услед чега год што je потребно још у миру водити озбиљног ра-
су на крају крајева и они морали да страдају. У тим чуна и о нарочитој спреми неколиких виших старе-
незгодним приликама они су често прибегавали веома шина за командовање оперативним јединицама. 0 по-
ђенијалним предузећима, али су се та средства пока- треби.добре организације војеке, добре формације и у
зивала ииак као недовољна за потпуни успех њихо- опште темељне наставе као и о потреби јаке дисци-
вих предузећа, те су се на тај начин све њихове сјајне плине у војсци није потребно ни да се напомиње овде,
комбинације на крају крајева претварале што има реч пошто je то неопходна потреба сваке војске.
у прах и пепео. Према овоме офанзивне стратегијске операције
Пропраћајући целокупни ток и развој стратегиј* с младом војском, која je слабо извежбана и научена,
ских операција за наступање, видеће се, да те опе- еамо су онда могуће са изгледом на уепех, ако не-
рације имају свагда свој моменат кулминације, после пријатељ има војску још лошијег квалитета. — Си-
чега настаје опадање и назадак. Војска која наступа, сгпем народие војске без довољног кадра стајаће војске
губи од своје јачине и надмоћности, 'те je често скоро (милицијски систем) потпуно je неподесан за офан-
у немогућности, да обезбеди своје дотадашње успехе, зивне стратегијске операције, јер ее таква војска пот-
а већ на какве даље повољне резултате скоро не може пуно раетроји само после неколиких дана непрекидног
ни дамисли. Дакле продужавање операција не може се кретања.
предузимати без свежих појачања. Та ствар стоји до С тога ее може рећи укратко, да Шреба имати доста
правилног погледа дотичног војековође, који треба да и добре еојске зарад етратегијских офанзивних операција.
осети, кад наступи тај кулминациони тренутак, па да
одмах благовремено приступи закључивању мира, као б., Тактичко нападање или наступање, (тактичка офанзива).
што je то урадио фелдмаршал Дибић под Једреном, У тактичком нападању (офанзиви) питање о броју
или да ее лати дефанзив.них предузећа, средством којих војске у упоређењу еа етратегијском офанзивом у не-
може да се обезбеде дотле стечени уопеси, ако непри- колико je друкчијег значаја. У тактичком нападању
јатељ не би хтео да пристане на закључење мира. се више рачуна на каквоћу (квалитет) војске у погледу
Ако у току дејстава тај треиутак наступи случајно на нарочиту карактеристику задатака, као што су на-
раније, т. ј. пре него што наступи могућност, да се силни напади на утврђења, насилна продирања кроз
може закључити повољан мир, онда врло лако може теснаце, насшгаи прелази преко мостова, и т. д. Ови
да произиђе читав назадак и реакција, која обично до- се задатци но могу извести с војском лошег к^алитета.
520 521

аv Шај заједнички покрет унапред олакшава до крој- шалу Вазену, да своје угрожено десно крило поткрепи
њих граница уједињавање и узајамно потпомагање, читавим гардијеким корпусом!
пошто нападач још у еамом почетку рада улази у Онај, који се креће непрестано, чешће и греши
посао свестан свога циља, који има да постигне. На- и нехотично, али имајући иницијативу рада у својим
падач у опште иџо, у себи вигпе моћи и начина, да рукама, он je ипак у бољој могућности, да се одмах
побуди у своје војске интелектуалну и моралну снагу с почетка кретања користи погрешним распоредом
него бранилац.
онога, који га ишчекује на положају.
Но тактичка офанзива има и својих лоших страна. Једна од најтежих задаћа војсковође састоји се
' Пре него што се и стигне до непријатељевог положаја, колико у личном познавању' погрешака непријатеље-
само непрекидно кретање веома много заморава трупе. вих, толико још и више у неопходној потреби, да се из
Тај умор војске може да има и опасних последица, на- тих непријатељевих погрешака извуку за се што веће
рочито, кад се после дугог марша ка бојишту имају "користи.
у нападу да еавлађују још и разне препреке и не- За тактичку офанзиву потребан je ието тако и
згоде на земљишту, као што се то догодило бригади велики број споеобних команданата, као год што je
Шварцкопеновој 16. Августа 1870. године, када су •потребно имати и добру извежбану војску, јер су офан-
многи војници у тој бригади падали од умора, и па- зивне радње с младом и невештом војском много теже
дали у руке непријатељеве без икаквог отпора. Још у тактичким него у стратегијским дејствима.
једна друга веома незгодна окшност јест та, што на-
падач мора да прелази велику просторију под силном Велики напори, које трупе подносе у офанзивним
ватром браниоца, а међу тим у кретању не може да покретима, нису доказ слабе стране тих покрета, већ
употреби ватру и од своје страие. они само указују на тешкоће извршења. Трупе морају
^да буду гипке у маневровању, и морају да имају по-
Та околност у вези с тим, да се у наступању не требне отпорности, те да лако не подлегну утисцима
могу још ни да.употребе никакви ни заклони, чине, тешког напрезања и великих губитака, а на челу тих
те су губитци нападачеви до удара прса у прса обично трупа треба да има доста способних и практичних
много већи него браниочеви. Но ако јуриш успе, онда команданата. Све ово изискује систематску јаку спрему
се нападач обично наплати за свој труд лошим ста- у мирном добу. Пре предузимања напада треба узети
њем онога, који je приморан да одступа у нереду, у разматрање све елементе од утицаја, како у морал-
ако се само то умедне да искористи како ваља. ном тако и у материјадном погледу. Ако све ово буде
Тактичка офанзива зависна je y неку руку и од боље и претежније у непријатељеве војске, онда je
времена, јер напад треба увек и отпочети и свршити тешко да се може и учинити ма што.
истог дана. Ворба с нерешеним иоходом лако се дру- Успешна дејства у нападању изискују од коман-
гог дана може да претвори у успех за браниоца, а даната већу енергију и чврстину у командовању, него
за нападача да то буде изгубљена битка. С тога се што je то случај у дејствима ради одбране. У офан
треба упети из петних жила, и заложити целокупну зивним радњама потребан je велики напор иморалне
. снагу, те до ноћи истог дана извојевати решење. Да и материјалне снаге, јер je јака воља основа успеху.
се неким случајем битка код Гравелота и Сен-Прива У дефанзивним дејствима нагон за самоодржањем до-
заметнула у зимско време, кад су краћи дани, врло вољан je повод, да буде упорности у борби. Уолед
je вероватно, да би Французи однели победу, јер би великих губитака одговорност команданата расте, те
брза зимска ноћ зауставила цападача одмах после зау- с тога се слабији карактери и плаше и презају, да
зећа „С. Марно-Шен а," а то би дало могућности мар- предузимљу офанзивне радње.
522 523
Разне врсте дејстава рада одбране (дефанзиве). рије. tloMoh ову ие треба разумети у виду чистог ору-
а., Стратегијска одбрана, (стратегијска дефанзива). жаног садејетва народа, већ у виду помоћи од стране
Под именом стратегијске одбране (дефанзиве) не становништва, које својима помаже и олакшава у раду
треба разумети^тфу да цела војска само стоји па- свима начинима и мерама услод побуда и осећања
сивно и непомично на изабраној позицији, и да тако патриотских, док напротив отежава свима начинима
очекује, да. се непријатељ приближи и да почне да и средствима покрете, настањивање и снабдевање не-
1
напада. ггријатељске војске. - .
Таква врета дејства. могућа je само у неким еа Осећање опасности за целину отаџбине као и осе-
свим ретким и изузетним случајевима, али таква врста ћање неприкосновености властитог огњишта нагоне
борбе не одводи никада постигнућу одређеног циља. браниоца и цео његов народ на усиљена дела и по-
У сваком случају стратегијска одбрана (дефанзива) двиге, а то у њима разгорева страсти, да што упорније
не еастоји се у апсолутном чекању и стајању на месту, и што чвршће бране своју отаџбину и евоје огњиште,
него напротив и ту су и могућна и потребна кретања, а то све доводи до невероватних размера, као што će
јер карактеристика начина рада није везана за појам Вр'показало у Шпанији у ратовима 1806. и 1812-. го-
неактивности. Покретљивост и активност главни су дине, у Пруској у рату 1813. године, у Француској
елементи снаге — моћи и овога начина дејства. 1870.—71. године после Седана и у рату Внглеза с Бу-
римаод 1898—1900. године.
Историја ратова казује, да се од двојице проти- Онај који наетупа, лишен je свих тих средстава
вника држао стратегијске одбране (дефанзиве) обично ради помоћи, пошто се његова војска све више и више
слабији. Ова врста дејства не може да рачуна на Бог удаљује од граница отаџбине. Сем тога, нападачу je y
зна какве резултате, већ једино може да полаже само опште теже, да у своји^трупа одржи првобитну вољу
на задоцњавање и одлагање тренутка за одлучни за рад. Па и самим трупама се често чини, да су
судар с непријатељем, који се на крају крајева не можо с првом одлучном победом већ постигли и крајњи цил>.
ни да избегне, стварајући тим поводом широко поље Кад се дакле овако чини трупама, ja како ли на све
голим надама на „срећне случајности", које би дале ро гледају они из даљине у позаднини, они из уну-
догаћајима повољнији ток. трашњости отаџбине, од којих се траже нове жртве,
У стратегијској одбрани (дефанзиви) све админи- нова средства и нова снага, да би се напредовало и
стративне и друге припреме остају и у току операција даље, или да би се сачувало и оно, што je дотле за-
онакве, какве су биле још пре опера,ција, јер нема
потребе, да сепремештају на туђу територију раније 1
У овим приликама претпоставља ое, да су у браниоца развијени
спремљене административне установе и магацини, којс № крајњих граница и љубав према својима и осећање патриотизма, и да
je народ већ навикао, да помаже своју војску. . Ако тога нема, онда je Ca
указују војсци веома важних услуга у погледу снаб- свим могуће, да he непријатељска војска живети далеко. лепше и лакше
девања војске храном и за смештај свкх потреба, спреме на туђем земљишту, него што ћо бранилац живети на свом властитчж зе-
•мљишту, и онда je то ретко и нечувено зло. —. Пруско-саксонска војска
у превозу разних војних потреба, и на послетку спреме у рату 1806. године умало није помрла од глади, и ако je била у богат им пре-,
за уредно попуњавање разних расхода у редовнма делима и у близини пуних магацина, јер „није смела да дира' туђу храну"
;ii3 неких необј,ашшених узрока, док су се напротив Французи том храном
бораца, и т. д. — користили без икаквог двоумљења. Године 1870.—71. догађало се зими, да
су поједини делови француске војске и по највећим и најјачим, цичама
Укратко, онај, који дејствује сШратегијски-дефањ биваковаМи по улицама појединих вароши и места, јер ое ематрало, 'да би
зивно, може да рачуна на помоћ целог свог народа,п било нечовечно размештати војску тш кућама богатих грађана. Такви чу-
дновати и неумесни обзири били.су>почелн да овлађују и у нас. у изве-
то je опет немогуће да чини у толикој мери онај, сним приликама, кад je у ратно доба требало размештати трупе по кућама.
који дејствује нападајући, јер се нападач свако-дневно — Кад су међу тим овладали Немци тим варошима, они су се комотно ра-
змештали- без икаквих обзира по свима домовима и најсиромашнијвх и
све више и више удаљава од граница евоје терито- најбогатишх грађана. —
524 525

добивено?! Њимаје веома тешко, да то.себи представе Одбранбена врота дејстава Фридриха Велитсог у
у јасној слици пред очима, јер не осећају ратне те- јвремену седмогодишњег рата била je заснована у
рете. Они се радије одушевљавају победоносним успе- главном на истим начинима оперисања по унутрашњим
сима своје војске, него патриотском жудњом, да се операцијским правцима.
дотле победоно^на војска ојача новим жртвама. Као год што магнет привлачн гвожђе, тако исто
Бранилац je y том погледу у са свим повољнијим и војска браниочева привлачи на се силу нападачеву.
приликама, као Ато смо то напоменули, јер све изван- Нападач мора да тражи браниочеву војеку, и да je
редне мере, које се предузимају у циљу јачања и по- потуче, да би се ослободио притиска, који браниочеве
пуњавања војске, у циљу припреме за што упорнију трупе чине на ева предузећа нападачева, те ,да тако
продужену борбу еа дрским непријатељем, правдају створи за се што шире поље за даље операције. На-
се. саме собом, те нико и не помишља у тим прили- падач дакле мора да нагиње онамо, где je бранилац
кама, да то може да буде и друкчије. изабрао за се згодан положај за одбрану. Користећи
Велика слобода дејстава, с којом располаже бра- се земљиштем и другим средствима, и ојачавајући на
нилац у свима тим приликама, допушта му, да може тај начин одбрану и отпорност, бранилац у својој од-
понекад припремити непријатељу разна изиенађења и брани простије ради и ствара могућности, да своју
неочекивана дејетва. Користећи се слободом кретања снагу концентрише. -
на дотичној проеторији војишта, браниоцу не смета б., Тактичка одбрана, (тактичка дефанзива).
ништа, да сваког тренутка одступи од првобитног свог Већина особина, окојимасмо говорили приликом
распореда, и да у згодној прилици предузме бочни разлагања о стратегијским дефанзивним радњама, иду
напад на непријатељев правац наступања. Но нема скоро и уз ШакШичка дефанзивна дејства с неким малим
сумње, да he услед тога бити принуђен и нападач,
изменама. Супротно операцијама за наетупање или
те да и он мења свој првобитни операцијски правац,
али нападач у том случају излаже опасноети поза- нападање ШакШичке операције за одбрану могу да
днину своје војске, а међу тим о безбедноети поза- имају двојаки задатак:
днине евоје војске треба водити веома озбиљног рачуна. а., Задатак одбране од непријатеља; и
б., Добијаље у времену.
Услед непрекидног кретања с места на место Кад год смо принуђени, да се бранимо, не треба
онај, који наступа, принуђен je, да води велику бригу се никад одлучивати на озбиљан отпор, јер je бра-
и о снабдевању своје војске потребама, а нападачева ниоцу време најбољи савезник. У колико год бранилац
брига о томе далеко je већа од браниочеве, na je услед више успе, да се брани за што дуже време, не изла-
тога нападач принуђен, да сокреће широким фронтом, агући се одлучним дејствима и властитом поразу, у
да би удобније исхрањивао војску. То je пак за браниоца толико je боље за њ. Дакле, бранилац може да рачуна
врло срећна околност, да се са уједињеном снагом као свој успех, ако не претрпи пораз у току извесног
окрене, ида изненада нападне на непријатеља, па да - дужег времена, јер у том времену он je принуђавао
потуче његове одељене колоне, пре него што би и при- нападача у више приЛика, да растура, заморава и
стигли у помоћ остали делови еа широког фронта. да ослабљава своју онагу.
•После таквог успеха ништа му не смета, да тако Ако бранилац силом околности буде принуђен, да
продужи и даље, и да тако 'дејетвује унутрашњим се уплете у одлучни бој —^ битку, па битку и изгуби,
операцијским правцима. Леп пример о томе видимо у Е^те нападач предузме гоњење одмах за тим, онда бра-
Наполеоновим операцијама противу Влихерове армије
у рату 1814. године од 10.—14. Фебруара. нилац благовремено треба да одреди . заштитницу са
задатком, да се бори дотле, док će главнина, KOJÄ од-
526 , 527

ступа, не удали довољно од гониоца, и док не добије буде још и на јаком положају, онда цападач пре свога
довољно времена, да заузме и поседне згодне поло- напада мора најпре да предузме извађање, да би про-
жаје, који he je прихватити. Ако заштитница успе у нашао најповољније правце, како би се приближио по-
евојим дејствима, те нападача заиста и задржи за не- ложају браниочевом, предузимајући при том и потребно
колико часова-ga згодном месту, онда je она потпуно груписавве своје снаге за напад. Све ово мора да се
извршила свој задатак, којим се може поносити. Ако извршује ван домашаја јаке артилеријске ватре на да-
су пак одступање и гоњење отпочели пред вече, и ако љини најмажој од 2.500 метара. Уз то линија за ра-
je заштитница успела, да нападача задржи до мрака звијање трупа ради напада мора да буде далеко шира
на згодном месту, онда je то још и боље и повољније од браниочевог положаја, па и кретање мора да се
за браниоца, пошто се он може да користи ноћју, те извршује преко отвореног поља, еавлађујући у томе и
да се прибере и ојача на згодном иоложају у пбзад- разне препоне. Све ово јако заморава трупе напада-
нини, како би одатле дао што снажнији отпор гониоцу. чеве, и троши снагу његових војника. Овај замор биће
Према овоме, за браниоца je добијање у времену у толико већи, у колико je већа војска нападачева,
потпуна замена ма каквих других добитака у борби, у колико je земљиште незгодније за кретање, па ако
• док за нападача у његовим нападним предузећима je уз то тада још и зима с великим снегом, или
мора да буде отварног успвха гшшто по то. je јесен с кишовитим временом, онда су тешкоће за
Ca свим je појмљиво, да се циљ, који одбрана има, нападача несразмерно велике и управ страховите. Може
не* сме да купи великим губитцима. •Бранилац мора да се олако замисли, какво растројство може тада да
напрегнути до крајњих граница еве своје моћи, и упо- 'наступи међу нападачевим трупама, кад у тим му-
требити сва средства, којима се у епште може да по- чним приликама нападачевог савлађивања тешкоћа на
служи, те да тако одржи потребну равнотежу у по самом земљишту и свакојаких других невоља брани-
гледу на иадмоћност снаге непријатељеве. Средства, лац успе, да свога гониоца обаспе са утврђеног по-
скојима сеу одбрани можемо да послужимо јесу: Тачна ложаја још и еа тачном страховитом и убијственом
употреба страховите и убијствене ватре иза • заклона, \ватром!
згоде и добре особине, које даје (земљиште, добра и Ако бранилац у том и успе још, да се после не-
јака фортификацијска спрема положаја, малаксалост и колико срећних*и тачних плотуна испаљених на на-
већи губитци у нападача, и т. д. падачеве трупе, постепено и полако извуче из борбе
Изнуреноет и јачу малаксалост у редовима напа- с подожаја, који je био заузео привремено, онда ее
дачеве вој^ске бранилац може да рачуна скоро као по- трупе нападачеве морају опет да свијају у разним
зитивну и велику своју добит, јер ниеу ретки случа- правцима у маршевске колоне, те да се понова излажу
јеви, да у извесним приликама на,падач отпочне тврдо- замору и трошењу снаге. Говорећи о маршевним ду-
главо јурИти неком мање важном циљу, не штедећи; у бинама појединих јединица, видели смо у тим разма-
томе своје трупе, и кад после свршене борбе еведе трањима, да се у току једног дана корпус може само
рачун, 'он се увери и сам, да задобијање онога олако једанпут потпуно да развије за борбу, а дивизија може
оцењеног циља не отоји ни укаквој сразмери с тру- за дан само с велчким напрезањем да се развијеза борбу,
дом и губитцима, које оу му^трупе претрпеле. Сем | п а да G,e за тим поново свије, и' онда јбш једном да
овога, тако исто,ако се бранилац у одступашу зау- iee развије за борбу. Наравно, ово последње развијање
стави на неком положају, онда нападач не може на- било би потпуно некорионо, пошто би ускоро иаступио
пасти на тај положај и на браниоца онако трком, јер већ и мрак, те се не би имало времена за борбу. Све
он мора постепено да развија своје трупе, које стижу ^ове околности иду у ирилог тактичке дефанзиве.
т дубоких маршевсћих кблона. Ако уз то бранилац Намамити нападача на развијање својих трупа за
-
528
у радовима нападачеве војске, као што су тако по-
напад преко незгодног земљишта, навући му трупе на грешили савезници приликом процене стања етвари у
јаку ватру с утврђеног положаја за неко време, па Наполеоновој војсци и у оцени њеног положаја у
после опет умаћи на други положај, и т. д., значи битци код Аустерлцца 1805. године.
добити много у времену, и изнурити и ослабити свога У извођењу дефанзивних бораба врло je важна
непријатеља, Дм,Ш се све ово могло да изведе, како етвар, како he бранилац распоредити своју снагу, па
ваља, потребно je имати окретног, умешног и спосо- да она чини једну органску целину. Бранилац ни у
бног војсковођу, спромне il дисциплиноване трупе. У ком случају не сме додустити, да му се нападач при-
тежњи за добитком у времену бранилац мора да има ближи, док он још чини припреме за едбрану, да не
довољно артилерије, која треба да дејствује с најве- би тако испустио из руку иницијативу у давању правца
ћих даљина^ У овим приликама je допуштено делити у току одбране, Важна je ствар, да бранилац у распо-
артилерију на батерије, како бисмо обманули непри- ређивању своје војске обрати велику пажњу на бекове;
јатеља у што јачој мери. У низу осталих лукавстава и јер данашње модерно уеавршено оружје својом ватром
заваравања нападача, која ое могу да употребе у овим просто чисти и брише нарочито отворену просторију
приликама, може тако исто да се употреби и.то, да испред фронта, и услед'тога и нападач ће гледати, .
бранилац у распореду својих трупа може да заузме да управи главни напад на оно крило, које je у опште
и велики френт с јаким бојницама а слабим делими- слабије. У осталом и сам топографски склоп земљишта
чним резервама, обмањујући на тај начин непријатеља показује начин, како бранилац треба.да распореди
и принуђавајући га, да и он развије своју снагу на
великом простору. евоју војску.
Као год што нарочите особине тактичке офанзиве
У осталом, у времену свога дејствовања бранилац не могу да побију иресудну снагу и моћ -данашњег
може да држи и прикривено своју снагу, а своје на- усавршеног ватреног оружја, тако исто ни добре етране
мере да чува у тајности до пооледњег тренутка, а на- тактичке дефанзиве не могу да j-мање морални утицај
падач je принуђен, да наступа отворено, и да поди- поносног одутевљења нападачевих трупа, које су се кре-
лази положајима браниочевим баш оним путовима и нуле ка одређеном циљу. Па башзбог тога и има разлога,
правцима, који се могу најбоље да бране.ватром са да се бранилац тада довољно користи ватром евога ору-
утврђених положаја. Најзад, у тим пЈиликама брани- жја, и да еепри том употребејошивешти маневарски по-
оцу не смета ништа, да у згодном тренутку изненадно крети. Ово je могуће учикити онда, кад наведемо напа-
пређе и у наступање, нарочито онда, кад он опази, дача, даналетинаприпремљениположај, пакадпретрпи
да су трупе нападачеве изнурене и ослабљене ватром велике губитке и почне да малаћсава, онда да бранилац
браниочевом. Оно истина, тешко je покренути војску испадне из утврђеног положаја, да груне на нападача и
унапред, пошто je она већ једном распоређена на по- одлучним ударом да реши борбу. Ако се жели, да се
ложаје, али je ово ипак могуће извршити и то с нај- ово и изведе, онда треба имати у близини распореда
већом жестином онда, кад и саме трупе браниочеве одморних трупа у што већем броју, а до тог тренутка
примеге извесну малаксалоет, изнуреност или ма и оне треба да буду иза једног крила браниочевог ра-
најмање растројство у трупа нападачевих. У осталом, епореда. Дакле, изненадни удар на нападача најлакше
то треба и да буде крајња мета свих одбранбених . je извршити правцем с крила, нарочито ако je резерва
операција. Свакојако одсудну борбу бранилац треба да , иза. крила била довољно сакривена од очију неприја-
прими тек онда, кад опази, да му je и физичка и мо- ' тељевих, и ако се у опште успело, да се нападач на-
рална снага већа од нападачеве. У овим приликама веде, да уцрави свој главни удариа фронт браниочевог
бранилац мора да буде веома обазрив, те да не падне распореда. Проводећи труде одређене за контра-удар
у заблуду и погрешку "у оце*њивању ситуације и стања СТРАТЕГИЈА. ; ^ 34-
530 Ш Ш& 531

кроз одбранбени фронт, може да се дееи лако, да се то, да бранилац одступа испред нападача све дубље и
оне саме изненадно и чисто по нагону зауставе на дубље у унутрашњост своје земље ради тога, да би
фронту, и ако то буде, онда je контра-удар пропао још пре одсудног судара могао што више да ослаби
потпуно. Па и с тог разлога контра-удар има највише непријател>а кретањем кроз туђу земљу, и то би била
изгледа на успех, ако се изведе у правцу с крила. тако звана дефанзива у одступању, изједначујући на
тај начин у неколико своју снагу с нападачевом снагом.
Могући случајеви кретања у одбранбеним опе- На тај начин онај који одступа, може врло лако
рацијама. да на извесном месту ојача своју снагу трупама,
с којима није могао да располаже одмах у почетку •"
Ако би нападач покушао, да мимоиђе какву важну рата у првој линији. Разуме се, да се таква'врета
тачку на ббјишту, коју je посео бранилац, и не обра- дејстава може да препоручи само онда, кад има до-
ћајући пажњу на њу, онда браниоцу не омеха ништа, вољно простора, накоме би се могло одетупањем да
да се са једним делом своје снаге крене унапред, те проузрокује жељено растројство и елабљење неприја-
да задржи нападача, докле се не прикупи главна -теља, који продире у туђу земљу.
снага ради сложног напада на .непријатеља. То би
била тако звана пасивна одбрана (дефанзива), а то би У тим приликама треба имати у виду, да у од-
уједно била и прва могућност кретања у дефанзивним ступању не треба непријатељу толико попупггати, да
оиерацијама. он заузме велике просторије, чије би напуштање могло
Снебивљиви покрети турске дунавске армије из . да има великог и одсудног утицаја на даљи ток опе-
четвороугла тврђава од Варне, Шумле, Рушчука и рација.
Силистрије противу левог крила руеке војске у рату Као трећа могућност кретања у стратегијским де-
1877. године, и унеколико одлучнији рад војске Осман- фанзивним операцијама маже да буде изненадни пре-
пашине од Плевне против десног крила руске војске, лазак браниочев у наступање после претходног мирног
беху чак и дрвољни, да за дуже време спрече Русе . очекивања, да непријатељ предузме своје припремне
у њиховом првобитном плану, да се крећу преко Бал- радње, и да се изјасни у својим нападним комбина- •
кана, који и није био довољно припремљен за одбрану. цијама. Користећи се тада погрешкама нападачевим у
У опште, ако нападач покуша, да прође поред ^ распореду снаге, бранилац у то време може да пре-
браниоца, да би обишао извесне утврђене тачке, он дузме са уједињеном евојом снагом напад противу
може да буде изложен опасном удару с бока, који по слабих тачака за одсудно решење, тежећи тако, да се
својој карактеристици може да има страховитих по- што пре кориети непријатељевим погрешкама, и то би
следица. Као пример за ово може да нам послужи онда била тако звана активна одбрана (активна де-
поступак ђенерала Вердера противу ђенерала Бурба- фанзива).
кија у битци код Вилереексела 9. Јануара 1871. године. Вели се обично, да je тек таква врста дејства ра-
Из напред изложеног можемо да изведемо као ционална, и управо да je то баш идеална стратегиј-
опште правило, да онај, који се брани у сшратегиј- ска одбрана. Али и ту не треба заборавити, да се у
ском смислу, може увек да се користи слободом кре- таквом елучају одбрана ипак не може подићи на ви-
тања без велике опасности, јер дејсшвује у својој вла- сину начела, јер ее тиме одриче појам о извођењу
ститој аемљи. одбранбених операција, те се онда прилази више врсти
Као друга могућност кретања у стратегијским • нападних дејстава. У овоме случају одбрана служи
одбранбеним (дефанзивним) операцијама може да буде ; само као помоћно и привремено средство ради напа-
0
БЗЗ
532
^много, а потпуни успех тешко се достиже.1 Бранилац
дања. Стављати такву врсту дејства у ред одбран- ^гежи да сачува оно што има, док међу тим нападач
бених операција, било би неупутно ако не и погрешно.
Према основној идеји сваке стратегијске одбране ^гели, да му то отме, те да се тако докопа туђе имо-
њоме се иде на^ то, да се изједначи величина снага ^вине. У рату je обично лакше оно прво, него ово
и једне и друге стране, jep je са свим природно, да |друго. — •
бранидац редовно има дрикупљенију војску, те за то Сем тога,. онај, који се стратегијски бр"ани, ради
има више и моћи за отдор, док je наладач принуђен »бично на познатом земљишту, које je изабрао сам,
еилом околности, да своју снагу дели, и да je више •шонекад баш нарочито и припремио, док je међу
троши. Кретање je узрок, који натерује нападача на рнм нападач принуђен, да ради на непознатој тери- -
дељење енаге и то много више у,дејствима ради на-
падања. ¥ одбранбеним дејетвдма тај je узрок доста ггорији и у народу, који му j'e непријатељски раслоложен.
слаб, и као да и не постоји. Отуда следује са свим На овај начин бранилац je y далеко бољим окол-
логички, да су лошије војске згодније за одбраду него ?ностима него нападач, који je изложен многим непо-
за нападање у стратегијским дејствима. 'вољним случајноотима и тешкоћама на самом зе-
Тежећи више негативдом циљу одбранбеда дејства мљишту.
осем тога лакше то и постижу, него што би се могао Тако исто бранилац се може много повољније да ко-
да постигне какав позитивни циљ. Ради лостигнућа • ристи и железничким путовимана војишту него нападач,
позитивних циљева потребан je енергичан и напорни ;-који се у већини случајева може да користи само оним
рад, јер у овом случају изненадни и незгодни догађаји } џругама, које je отео у операцијама, али су и те пруге
играју много већу улогу него у одбранбеним опера- већином иокварене^ и оне су без цотребног персонала,
цијама. ' всоји би управљао њима.
Ако наладач буде грешпо у својим комбиладр!- • На послетку, бранилац се може много повољније
ј а м а л радњама, онда бранилад може постдћп успех, :
, и лакше да користи свима природним и вештачким
и ако не залаже непосредно овоју снагу у решење.
Убрзавајући слабљење своје снаге неопходном деобом, средствима ради појачавања својих дејетава, као што
нападач својим ] властитим радом ствара баш оно, што ;
. су реке, планине, блатишта и велике мочари, пустаре;
хоће бранилац, услед чега Клаузевиц, оправдано и вели: i друге препреке, које еве мора да савлађује напа-
„Бранилац често жање тамо, где није сејао." •дач. Ако се на операцијском правцу буде налазила
Овако задржавање, нерад и узалудно губљење и каква тврђава или утврђени логор, онда je нападач
времена у операцијама ради нападања одлаже одлу- . принуђен још и на поделу своје властите снаге уз не-
чни судар, а то иде у корист браниоца, jep je њему :"Миновно дуже задржавање и трошење ради савлађи-
потребно време, и да се ојача и да еачека какве J вања тих препона. .-
утицаје са стране, који могу да му помогну, и да | Ми смо већ напоменули, да становници могу да буду
даду повољнији обрт операцијама. — ,највернији савезоици браниочеви, јер ее он најчешће и
Међу тим такви су обрти и могући, јер може да брани на своме земљишту, те му у тој прилици ста-
дође доцније н. пр: уплетање у рат јачих суседних новници и олакшавају исхрану војске и прибављају по-
држава, као што се то десило Турцима у кримском рату. датке о непријатељу.
Застајања у дејствима у опште je корисна етвар 1
Продужавање рата може да буде и од користи аа нападача, али
,за браниоца, јер се нападач и у успешном ратовању само у том случају, кад он располаже с многр више и с много бољим ма-
теријалним средствима него бранилац, као што je то било у' Јужњака у
често изнури веома јако, јер рат у опште стаје веома ВДследњој војни у Америци. МогућносШ, да се раШводишто^дуже,
един je od основних услова за срећан свртеШак сгпраШегијскџге' де-
4 •Фшзивних дејсШава. ,, "
• 535

Исто тако напоменули смо, да je једна од нај- све оно, што би реметило утврђене односе политичке
важнијих погодаба за стратегијску офанзиву извршење између јевропеких држава, и с тога и њихове симпа-
концентрације војске пре непријатеља. Да би се пак тије биће на страни онога, који je принуђен, да деј-
то и постигло, потребно je: ствује дефанзивно. Државе, које нису имале непосре-
1., Имати -довољно новчаних средстава; ; дног учешћа у рату 1866. године, интервенисале су
2., Извести рационалну организацију војске; у корист AycTpnie необично елабом дипломатском ак-
3., Имати свих потреба у изобиљу; цијом, kojy je покренуо Наполеон III. И ако се у рату
4., Поступно припремати мобилизацију и концен- 1870.—71. годиненије остварила здружена интервен-
трацију војске; ција јевропских држава, ипак je бар у неколико при-
5., Имати више железничких и других путова а ; нудила победиоца, да не тражи сувише великих ко-
и других средстава за преношење и превожење и вој-
ске и еваковрсних других потреба; риети за своје победе,
6., Изабрати за борбу згодан географеки положај Данашња прлитичка жеља јевропских држава да
и створ пограничне територије у својој земљи. се одржи стање, које постоји (status quo) y политичкој
Но ретки су елучајеви, да се у једној' држави заједници, а које je створено пре неколико. столећа,
може све ово наћи баш онако, како би се желело. У одговара на тај начин са свим природно стратегијски
овим стварима ута^мица са суседним јачим и већим i одбранбеној врстидејстава, а одбрани je башициљ, дасе
државама и суревњивост њихова могу једну државу, одржи стање, које постоји.
у којој управа (влада) није довољно обазрива, да до- Радити и дејствовати противу тога поетигнутог
веду још у мирно време у незгодне. финансијске при- и утврђеног споразума јевропских великих сила, било
лике и нагло опадање, као што je то донекле случај би опасно. То je искусила на себи и млада пруска
са Италијом у тројном савезу. краљевина у седмо-годишњем рату, која je тада спа-
Од свих напред побројаних хматеријалних тешкоћа . сена од потпуне пропасти једино ђенијалним духом
скоро je потпуно слободан онај, који се у опште изра-
није реши и ограничи на стратегијеку одбрану (де- ј свога. великога краља.
фанзиву). Бранилац без штете може да допусти на- Стратегијека одбрана (дефанзива) je резултат уве-
падачу, да операције отпочне раније, али je при томе рења о својој властитој немоћи, те из таквог уверења
само опасно, ако се нападач некажњено приближи потиче и одлука, да неко предузимље такву врсту
главним положајима, пре него што их поседну трупе вођења рата. '
браниочеве. Као што смо већ напоменули неколико пута, од-
Разматрајући офанзивне врсте дејстава, ми смо браном се немогу да постигну никакви позитивни.
;
напоменули такође, да бранилац може у опште iipe резултати. Стратегијским дефанзивним дејствима може
да рачуна на помоћ и на садејство других држава, да се мир постигне, на који he пристати и непријатељ
него онај, који офанзивно дејствује, јер суседи и све само у случају, ако се нападачева војска ратом замори
заинтерееоване државе не одобравају, да се неко пре- до крајњих граница, иначе никако на други начин.
комерно осили и ојача на штету осталих. Таквим начином извојевао je мир Фридрих Велики у
У Јевропи постоји извесна заведена врста поли- седмо-годишњем рату,. али уз то њему су тада много
тичке равнотеже, чије одржавање више или мање je помогле политичке -прилике и тадашњи начин во-
у интересу свих јевродских држава. Услед тога го- ђења. рата.
тово све јевропске државе настојавају свима' сред- Покушај Јужњака у рату у Северној Америци да .
ствима и свима начинима, да отклоне ако je могуће закључе мир, није испао за руком, и ако им je војска
I интелигентнији*
била боља, коју него
су предводили команданти
они у Северњака. Не и бољии
гледајући
'537

на неке успехе у првоме маху у руско-турском рату јатељ непрестано креће, па им може лако и изненадно
од 1877.—78. године, етратегијска одбрана турске вој- да загрози. Гледајући на потребу обезбеђивања кому-
ске на крају крајева свршила се ипак страшним по- никацијоких праваца, бранилад често мора да напу- ,
разом турске" војске. -- * шта иначе са свим згодне овоје положаје. Ово истиче
" Може се ре!и у опште, да онај, који у дефан- значај маневара у офанзивним комбинацијама.
зивним дејствима. не заврши најзад своју одбрану На послетку стратегијска дефанзива обично услов-
одважним прелазом у наступање, још унапред може љава дуже бављење војеке на једном истом месту, и
да сматра, да je потучен, јер његов коначни пораз та околност не еамо вдто на војску дејствује рђаво у
само je питање времена. морадном погледу, него то бављеше на једном месту
У етратегијској одбрани још одмах у први мах може да донесе и разне заразне (епидемичне) болести,
мора.се често уступити непријатељу Један.део своје које такође јако деморалишу војску уз иначе знатне
територије, јер и п р и свој жељи и труду није могуће и велике губитке. „-•.":.' •' '
извр.шити прикупЈБање и распоред своје војске баш Све ове основне и велике рђаве особине и рђаве
на еамој граници. Ако се у даљем току рата подрави стране стратегијске дефанзиве јасно говоре, да онај,
ситуација, онда ^Зранилац треба да преотме изгубљено који се у рату буде решио на искључиву дефанзиву,
. земљиште, ,те да на тај начин накнади штету, а то у тај неће никад одржати победу над непријатељем, и
оеталом налаже и општа задаћа рата. . • у најбољем случају,он се може само да спасе од пот-
Нападач никада не дејетвује искључно противу пуног свог властитог пораза.
једне. тачке, па ма која то била тачка, већ се он увек
Kpehe једновремена у неколико праваца. -У том случају Прелажење из нападања (офанзиве) у одбрану (де-
бранилац .ебично не може да оцени непријатељев ма- фанзиву) и из одбране у нападање.
невар, ,те сматра, да му еа свих страна грози опаеност:.
Клаузевиц. вели „да je бранилац ,на евима тачкама у Веома je тешко прописати ма каква правила, како
најужаснијој забуни." '•>• ' треба прелазити из нападања у одбрану и обратно.
Неизвесно и неодређено стање ствари у нелрија- Суштина посебице сваке од ове две основне врсте ра-
•-.;'•- теља изазивље често код браниоца неоснована узбу- товања мора се израније испитати, па онда у дотичном
њивања и залишне покрете, а то све утиче на војску случају изабрати ону врсту борбе, која најбоље одго-
деморадишући je. вара општем стању, приликама, епреми и подобно-
Али пажљивим лроматрањем и свестраном оценом А5ти своје властите војоке.
ситуације може се у осталом понекад и у дефанзив- Умети правилно одредити тренутак, кад ie могуће
нимдејствима прозрети унапред тачка највероватнијет и кад je потребно, да се у току операција прибегне .
удара непријатељевог. Користити се цогрешкама на- једној или другој врсти вођеша борбе, ствар je ггри-
падачевим могуће je само тако, ако се буде радило родног дара, духовитости и вештине главног коман-
са свим брзо и одлучно; а да би то могло и. да буде, данта. Упознавши тачно и потпуно способност своје
потребно je поред осталог имати далеко већу тактичку војске, војсковођаје дужан да зна, шта његова војека
надмоћност него непријатељ. Па ето и ту се кориети може да учини, а шта не може; па да се према томе
стратегијске дефанзиве показују као условне и зависне и одлучује у згодним тренутцима, да предузимље ова-
од многих случајности.' - кву или одакву врсту дејствовања.
Сем тога, у стратегијским дефанзивним дејствима Прелазак из офанзиве у дефанзиву мора ее.извр
', не.треба никад изгубити из вида; да je потребно обе- .Шити онда, кад будевеликих губитака, и.у опште, кад
збедити своје комуникацијске i правце, * јер се непри- војска буде јако изнурена и заморена, да je она не-
538 539
моћна наступати и даље, те би се услед тога даљим ницу, докле се могу водити офанзивна дејства, па да
наступањбм стављао на коцку сав дотадашњи успех. се после без штете пређе у одбрану освојеног зем-
• У таквим случајевима било би неупутно терати љишта.
и даље с наступањем, те да дотерамо чак и дотле, да Граница je та опредељена распоредом неприја-
се на једанпут не могаднемо ни бранити. „ тељске снаге, а често и разним предметима на самом
Такво присиљавање војске још je неумесније и земљишту, као што су путови, јаруге, потоци, висови
с тога, што насилну промену врсте дејстава прате увек и планине, шуме и т. д. Али ту не треба изгубити из
JL морални и материјални губитци, који су раније били вида ни то, да све дотле заузете важније предмете на
добивени силом. отетом земљишту треба што јаче и целисходније утвр-
Војсковођа je дужан, да у нарочитом случају иза- дити и ојачати, обезбеђујући их тако за се.
бере тренутак, кад ће прећи у дефанзиву; он управо . У опште како у области Стратегије тако и у
треба да има нотребне увиђавности и проницавости, области Тактике прелазак из наступања у одбрану
да опази благовремено, кад he прекинути офанзивне не треба вршити баш у тренутку највеће потребе, него
и прећи у дефанзивне операције, ако жели, да сачува благовремено и поступно према идеји и одлуци, која
све, што'je раније задобио великим трудом ц напором je смишљена израније.
своје војске. Ако се због велике удаљености трупа, које нису
У овоме треба бити врло обазрив, па не прете- епособне да издрже потребне напоре ради благовре-
ривати и нерасудно не јурити намишљеном циљу, јер мене концентрације, мора да се пређе из стратегијског
имајући у виду губитке и слабљење своје војске, треба дејства нападања у одбранбено дејство, онда je то већ
водити рачуна о тим истим незгодама и код непри- доказ, да се погрешило првобиШно у пројекту опера-
јатеља, па се решити на промену дејства тек по пот- ција. У осталом такве je случајеве врло тетко пред-
пуном ишто тачнијем познавању правог стања ствари. видети унапред, али кад се у самом почетку рада добро
Не буде ли ее о тој околности водило довољно ра- размисли о свему, шта се хоће, онда je могуће бар у
чуна, можемо бити принуђени, да се на једанпут одре- главном предвидети оно, што je неопходно потребно
кнемо нападних операција и пре употребе -целокупне зарад постигнућа одређеног циља. Пребацују Напо-
евоје снаге, која нам стоји на расположењу. леону L, што се у 1812. години није привремено зау-
То питање решава се на истој основи и у Так- ставио, пошто je заузео Смоленск, и што ее тада није
тици, о том разликом, што у Тактици елеменат времена латио дефанзиве за неко време, те да се на тај начин
има јачи значај. колико-толико ојача и спреми задаље операције, пошто
Пошто се у области Таптике догађаји свршавају му целокупна припрема за овако колосално предузеће
• у оиште брже него у области Стратегије, то се по није била баш потпунце изведена. — Када ее тако ђе-
Тактици катастрофа у случају недаће двапут теже и нијални војсковођа могао да превари у рачуну за своје
зауставља. С друге опет стране у области Тактике припреме, ja шта je онда остало за друге обичне смртне
je приметни1б постепено ослабљавање војске, na je људе и војсковође обичне памети и обичне спо-
с тога далеко лакше уочити и моменат, кад би било еобности?!
потребно, да се изврши промена дејства. Војоковођа Прелазак из офанзиве у дефанзиву једино у жељи,
дакле у тактичким дејствима треба да има у очима да бисмо се користили повољним тактичким и стра-
не. само сву своју војску, него он треба тако рећи тегијским условима самог земљишта у заузимању ма
једним погледом да прегледа целокупно бојиште, на колико јаког. положаја, врло he ретко одвести ка же-
коме се одиграва тако страшна драма. Изгледа, да je л,еним. резултатима, поглавито с тога, што оне при-
на тај начин у области ТакШике лакше одредити гра- лике, које су принудиле и једног и другог протовника
540
541
на нужну врсту операција, остају истоветне д даље. Ко умедне да сачува своју снагу уједињену, де-
те се оце неће променити једновремено са променом монстрирајући са извесним делом на мање важним та-
услова самог земљишта. Веома je тешко.претпоетавити, чкама бојишта, тај he бити у могућности, да дејствује
да ће ce бранилац, који јебио слабији за актпвну енергичнр и силно у важном тренутку на најважнијој
борбу за све време j&m- од почетка, ' сад на једанпут тачци с великом надмоћношћу своје снаге. У овоме
подврћи и прићи нашој жељи, па приступити офан- треба имати на уму, да у рату није главно само бити
зивној врсти дејства, а особито кад се увери, да му • уједињен и прикупљен, већ уједињено и прикупљено
се непријатељ зауставио на јаким положајима. дејствовати с највећом енергијом. —
На послетку, прелазак у дефашивна дејства може
да се покаже као неопходно потребан после крвавих
бојева у рремену. стратегијског нападања. У том слу- Прикупљање и оцена података о стању и приликама
чају добија се у времену, да би се привукла појачања у непријатеља пре почетка и у току операција.
нз позаднине, а непријатеља тиме натерујемо, да пре-
дузимље офанзивне покрете, да би се трошио. Брзо Општа разматрања
попуњавање губитака и пасиван начин рада, док не- Кад, je војсковођа довољно епремац, и кад уме,
пријатељ дејствујући активно мора да цодноси и веће хоће и може да се још и обавести што потпуније о
жртве и губитке, најзад изједначује, снагу обе проти- општем стању и приликама на војишту, онда му je
вничке стране, и браниочеву снагу доводи на прво- уз то потребна још само јача обазривоет ијакаенер-
битну јачину. гија, ца да он руководи операцијама како треба са
Да би се погодио згодни тренутак, кад треба прећи из1'ледом на повољан успех. Варавно још je вероват-
из наступања у одбрану, неопходно je потребно бити није, да he бити успеха у борби, ако je y дотичној
тачно обавештен о материјалном и моралном стању војсци и све остало на свом месту, ако je дакле ту и
непријатељевих трупа. Тачна оцена таквих поједино-' правилна организација и формација војске, добра
сти у рату je готово немогућа. Ретко he кад ситуа- обука с добром дисциплином, савремено наоружање и
ција бити тако јасна, да ми баш видимо, како у нае јак морал у војсци и у официрском кору, и т. д. Не-
расте прираштај физичке и моралне снаге, а у непри- сумњиво'je, да уз све то војсковођа треба да се одли-
јатеља да то опада. кује још и талентом, т. ј. природном духовитошћу
Суштина одбране састоји се у одржању онога, што ума свог.
се има, или што се добило. Суштина пак наступања Снага, месШо, време и намера непријатељева јесу
огледа се у задобијању и освајању онога; што није они елементи, који и чине стање и прилике на во-
било наше, а тај рад раоходује и* троши снагу. У . јишту и бојишту.
опште војсковођа не треба да растура и троши своју \ Ко у ратном времену буде обавештен у _еваком
снагу, ако нема изгледа на успех, али иото тако не часу што бол^е и што потпуније о свима овима чети-
еме ни да тврдичи, ако има изгледа на већи добитак. рима чиниоцима, тај he имати и бољег изгледа на успех,
Од' срећног избора, да се наизменце оперише кад ако су наравно остале околности једнаке.
обазриво а кад смело, зависи и успех. Тачно схватање, Ова четири најглавнија чиниоца стања и працика
идеје даје правилну миоао у смислу распореда трупа на, војишту могу се у неколико проучавати и у мирнрм
како пб.времену тако и по^ проотору. Ко год у рату времену помоћу разних начина и средстава, али то
буде желео, да буде свуда подједнако јак, и да свуда . упознавање и проучавање може да буде недовољно
дејетвује.са истим напрезање^, тај казује сам за себе у времену ратних радњи. Најтеже je сазнати намеру
да не.познаје суштину ратовања. непријатељеву, и с тога још од првог дана ^мобили-
542 543

зације треба употребити сва могућа ередства и на- кирану Манту-у. У то време Бонапарта се налазио у
чине, како бисмо допунили и проверили наше дрта- Болоњи, и ту je дознао, да се Алвипци кренуо с 50.000
дашње сазнање о свему томе. војника, да би ослободио Манту-у. Бонапарта није
Уз операције иду нераздвојно трајна извиђања и имао скоро никаквих подробних -извештаја о овом по-
познавање сташа ц:прилика на војишту; Наиолеонје крету Аустријанаца, јер му у то доба беше слаба
полагао велиЕу важност на, извиђање; он je остајао служба џзвиђања. Бонапарта имађаше тада само неко-
често један аи два дана на истом месту, само да би лико невештих ухода — шпијуна, који су му доста-
прикупио што више и што поузданијих извештаја о вљали обичне новости. Ти шпијуни известили су га
стању и приликама на војишту. У нас се пак покла- само о томе/да се Алвинције креће, али му не уме-
њало веома мало пажње и озбиљности извиђањима и доше рећи, где je и коме од француских ђенерала
сазнавањима у. времену наших ратова, и услед тога ј -прети од њега највећа опасност, и то се морало до-
падали смо у многе заблуде и погрешне радове. знати тек доцније.
Чеето пута имаћемо довољно података о непри- Серијер je блокирао Манту-у са својих 5.000 вој-
јатељу, које смо подобијали средством извиђања, али ника, а блокаду су прикривали Реј са 4.000, који ее
се ту може да деси понеки пут, да се тешко можемо налазио у Оалу, Жубер са 10.000 — у Корону, Ма-
да нађемо у гомили извештаја с разних страна и од сена са 9.000 -- у Верони, Ожеро са 9.000 — у Ле-
разних лица. У тој прилици тешко је.одвојити исти- њаго-у а Виктор- са резервом од 2.500 био je у Ва-
нито од лажнога, старије од новијега, вероватно од сШел-Новом, ГојШу и Вилафранки, (сл. 63.).
невероватнога, и t. д. Кад je Бонапарта 12. Јануара стигао у Проеербелу,
Дешава се често пута и то, да су вечерашњи по- где му je био и штаб, добио je извештај од Масене,
вољни извештаји сутра неповољни. Стање и прилике ; да су се Аустријанци појавили испред Вероне с јаком
на војишту и бојишту мењају се непрестано, те с тога снагом. Тада Бонапарта одмах одјури тамо, и затече
су управ и немогућа тачна лична сазнања, на оонови дивизију у борби код С. Михела, а доцније одступи
којих бисмо МОЕЛИ да идсмо право намишљеном циљу ка Верони.
без икаквих сметњи. Тог дана увече јави Жубер по ађутанту, да су се
У колико су год веће масе војсака, у толико je и у Риволи-у појавила нека непријатељска одељења.
и извиђање теже, јер велике војске делују на великим Напротив пак Ожеров ађутант увераваше, да je баш
просторијама, па с-тога ни сва извешћа не могу да према њима главна снага Аустријанаца, и да су они
стижу у један мах. Међу тим војсковођа не сме изда- морали т одступе испред преходнице од 12.000 вој-
вати наређења на основи претпоставака, већ само на ника, и да je с тога неопходно иогребно баш њима
основи поузданих података и на основи строгог притећи у помоћ.
рачуна. \ , ; Јануара 13. Бонапарта нареди Масени, да се крене
-У колико je год ситуација на војишту неја'снија, на непријатеља, како би се на тај начин дознало право
у ТОЛИКО се више губи време, а услед тога се замо- стање ствари, али баш у то време он доби извештај,
рава и троши снага и средства се. умањавају, а да je Жубер јако притешњен у Корони.
томе се дешавају чешће и неочекивани сукоби. У својим'мемоарима маршал Мармон вели: „Ни-
, Доказаћемо и примерима, да je веома нужно штс када Вонапарта није био у тако мучном положају;
потпуније извиђање и сазнавање стања и прилика НЕ у деоришту његовог штаба стајала су целог дана кола
бојишту. са запрегнутим коњима".
У почетку 1797. године Аустријанци су преду- Шта да се ради сад?! Да ли да остане код Ма-
зели четврти офанзивни покрет, "да би ослободили бло- еене у Верони, да ли да иде у Лењаго, откуда ja-
545
544
подне цСпрбд дивизије Деруе-oee. Дивизија je била при-
вљаше Ожеро, да je тамо цела аустријска војска, или
нуђена, da одступи из ЛансдхуШа. АусШријанци пре-
да похита ка Риволи-у, одакле je Жубер морао да лазе Изар." Чим Наполеон виде то, предузе одмах да
одступа?... издаје наре^ења, и то je после довело до пето-дневног
Најзад Наполеон се реши, да похита одмах Жуберу боја код Регенсбурга. —
у помоћ, и -с тд&а-"тареди, да се крену у том правцу :Шил>ући маршалима наређења, Наполеон им je
с војскама Реј, Масена и Виктор са резервом.
пребациваОј да до сад нису били довољно активни, а
Јануара 14. отпоче чувена битка код Риволи-а,
нарочито. их |е прекоревао, што нису слали чешћа
где се у истини налазио и сам Алвинци с главном
снагом ауетријске војске. — извешћа главном штабу о томе, штаради непријашељ,
На 12 година после горњег догађаја у Априлу худа се креће и т.. д., а то су били дужни дачине.
1809. године Наполеонје добио извештај, дасу Аустри- Чим je у главном упознао ситуацију, Наполеон
јанци упали у Бавареку, те он одмах 17. Априла рано je одмах послао велики број ордонанаса по свима пу-
изјутра уседе на поштанска кола, и појури из Париза товима у правцу . Пфафенхофена и Дахау-а, који су
ч
у Донауверт. ,
: морали лично и брзо да извиде све, ж да о свему шиљу
Априла 11. Бертије je дознао, да су аустријски ;извешћа што брже. 0 дал?ем раду Наполеоновом под
цар и ерц-херцог Карло; с главном " војском на реци Регенебургом говорили смо раније на другом месту. ----
Ину. Доцнија извешћа нису била ни довољна ни тачна, . У рату 1813. године већ се видело по свима зна-
јер 17. Априла изјутра Бертије није знао, да се главна цима, да je почела тамнити Наполенова звезда, и ако
снага Аустријанаца налази на десној обали Дунава. га у. то доба не беше још издала моћ и снага прони-
Кад je Наполеон ноћу стигао у Донауверт, тамсх није цавости. Порази код Еацбаха и Еулма били еу пред-
затекао Бертија, јер беше отпутовао у Аугсбург; одмах игра његових недаћа и његовог опадања.
избудише особље штаба, које се ту налажаше, да би И ако му јеувојсци била одлично организована
се израђивала наређења. Ту беше и ђенерал Вандам. служба извиђања, ипак Наполеон тако рећи ништане
Ни Вандам нити ико од официра не могаху обаве- знађаше, шта ее збива код његових непријатеља.
стити цара оправом стању етвари, аВандам рачунаше, Он Je еамо. знао, да су савезници прешли Лабу
да су Аустријанци већ и у Регенсбургу. (Блбу) с војском у д в а велика дела. Северна војска
Уместо да je затекао војску прикупљену и у опште беше под командом Влихеровом и Ђернадошовом, и она
раепоређену онако, како je био наредио, Наполеон ту се налажаше у околини Десау-а, а,јужна војска беше
затече војску подељену у две масе, које су биле да- ] под командом фелдмаршала кнеза Шварценберга, и бе-
леко једна од друге преко 100 км., а у средини између јаше повише Дрезде. Те две војске беху удаљене једна
тих подвојених маса налажаху се Виртембержани и од друге за 150 км., и свака je од њих бројала по
Баварци, који беху онда Наполеонови оавезници. Кад 150.000 војника. По свему je изгледало, да хоће да
Наполеон то виде, не хте више никога ни да запит- обухвате Наполеона, и да га што ја,че притесне.
Шварценберг je. изд-ао подчињеним командама ова-
кује, већ нареди, да му се одмах донесе сва преписка, кву директиву: „Због велике даљине између армијане
која je последњих дана вођена између маршала и могу управљати иокреШима. Напред! СасШанак у гла-
главног штаба. Све je то одмах проучио и сазнао, вном стану Наполерновом!"
шта се у опште одатле могло сазнати, али најпоузда- Наполеон ее беше решио, да удари на једну не-
није обавештење добио je из депеше, коју je маршал пријатељску армију, и да je разбије, а после да се
Леферр адресовао на Бертија под 16. Априлом, и која окрене на другу, коју he такође лако потући, јер he
СТРА.ТЕГИЈА " 3 5
случајно
аустријски паде у рукепојавио
корпус Наполеону. Лефевр
се данас у 11 јавља:
часова „Јак
Upe
546 * 547

она бити jom под утисцима страха услед Иедаће прве 20. Априла он погрешно срачуна, да je главна снага
армије, (сл. 64.). ерц-херцога Карла одступила ка Ландсхуту, па се
И доиста, први удар Наполеон управи противу о тој својој погрешци и сам .увери тек 21. Априла.
Блихера и Бернадота, да би их потукао, одвојио од Услед те преваре у рачуну после je требало читав
Елбе и одбацио -Џ, з&паду. Овде je Наполеон све добро дан рада и страшног напрезан>а војске,- да буде поту-
смислио и припремио, али je заборавио само једно, чена војска ерц-херцога под Екмилом 22. Априла, но
да ш се непријатељи боје, и да с тога они и неће који при свем том ипак мирно пређе на противну обалу
да приме његов удар. Дунава.
Ево, шта je тада Бернадот писао Блихеру: * У рату 1813. године Наполеон je имао тачних
извештаја о саставу -савезничких војсака до последњег
„Драги ђешралу, батаљона; знао je тачно и њихове распореде, na je ii
„Ако се и Вама представља покрет Наполеонов био еигуран за успех, али тада није могао да оцени само
онако, како мени јављају о томе, онда je несумњиво, једно, а то je, није могао да оцеаи морално стањеу војеке
да он намбрава, да нас нацадне и с фронта и с бока. његових непријатеља, који су се били решили, да се
У том случају неопходно je паралисати његову снагу, не упуштају у бој с Наполеоном, него да га завара-
како бисмо олакшали дебушовање ческе војеке. У та- вају и покрећу дотле, док му војска не малакше, па
квом случају ми морамо или понова прећи на десну онда да груну на његову уморену војску, и да je по-
обалу Лабе (Блбе) или на леву обалу Зале. Сад није туку, што су и учинили. Ето, то беше узрок недаћи
толико важан сам бој, колико je важно, да принудимо Наполеоновој у овом рату.
цара Нацолеона, да задоцни у времену, како бисмо Изгледа, да je понеки пут недовољно и најпотпу-
обезбедили уепех кнеза Шварценберга." није извиђање и ухођење непријателрвве Bojcije, јер
Овакви погледи савезника и омогућили су, да се има нечега, што се не да постићи ни извиђањем, а
уједини њихова снага, из чега се доцније изродила то je воља и намера непријатељева. За ово je потребан
тродневна битка код Липиске (Лајпцига), гдејеНапо- само- јак дух војсковође, који дубоко продире у Тајне
леон претрпео пораз. непријатељеве душе, али за тр проницавање не могу
Сва три ова примера казују, да Наполеон и при се прописати никакви упути. ни правила. Међу тим
свој одлично организованој служби извиђања ипак није баш у томе и лежи виши део ратне вештине. —
могао добијати потребних извештаја, који би што по- Да видимо сад у неколико примера, како су се ове
тпуније објашњавали стање и прилике код непријатеља, ствари развијале у радовима виших команада герман-
те je с тога морао сваки пут да издаје иова наређења, ских армија у рату 1870.—71. године!
која су сад потицала само из дубоког и непресушног Још 24. Јула 1870. године Немци су знали тачно,
врела његовог великога духа и његовог јаког прони- да су француске трупе распоређене кордонски на самој
цавања. граници. Ово ćy сазнали нешто из новина, а нешто и
Руковођен неким унутрашњш! осећањем тако он од тајних агената или средством телеграфа или помоћу
у Италији 1797. године не крете војску у помоћ Ожеру, писмених достава, које су упућиване преко терито-
који јављаше, да je противу њега целокупна снага рија неутралних држава. :
Аустријанаца, већ. се с војском крете у помоћ Жуберу, Требало je још дознати и намеру француске вој-
а тек доцније видело се, да je то урадио правилно. ске. Ово се не могаше тачно да сазна, и ако су не-
У рату-1809. године Наполеон je одлично ценио мачке пограничне власти слале врло често извештаје
прилике 18. и 19. Априла, алина данбоја код Абенсберга о стању код непријатеља, из којих ее могло закЈвучити,
35*
548
549
да Французи не мисле крпати своје мирно борављење
и ишчекивање. маса француске војске од 150.000 бораца, о чијим ма-
Немачка јекоњица доцкан стигла на границу,, да цеврима и намерама непријатељ није имао никаквих
врши извиђања, која су у почетку вршена деста оба- извештаја." , * '
зрџво, али се тај^пасао отпочео мало енергичније тек Дознало се само толико, да je отишла војска џз
Ш Шалена, а о овему осталом извешћа еу била недо-
5. Августа. — •
Команданти немачкох армија издавали су сами вољна и неопредељена, и ако су Немци имали за-из-
наређења за извиђање испред фронта својих армија, виђање око 86 ескадрона коњице на фронту, који није
па су извиђачка оДељења њима и слали своје изве- износио више од 60 километара, (сл. 65.).
тптаје. Овако није радио Наполеон; он je лично изда- • Велике услуге чинили су Немцима њихови шпи-
јуни и француске новине. У Берлин je стигао преко
• - :

, вао наређења за извиђање испред фронта целокупне


' војске; па суњему извиђачи и слали своје извештаје. Лондона телеграм из Париза, који je гласио: „Армија
BpxoBiia Команда немачке војске ставила je y дужност Мак-Махонова прикупља се у Ремсу; уз њу су цар и
командантима армија, да издају заповести за извиђања. наследник: Армија памерава, да се ује&ини с Базеном."
Ово je и био узрок, што су извешћа о непријатељу Услед тога у свима немачким новинама било je
стизала у штаб Врховне Команде честоч.врло доцкан, после штампано: „ Маршал Мак-Махон у Ремсу."
и то у малом броју, те се услед тога и није могло Немцима je дошло у ру«е и једно' нарочито писмо,.
руководити операцијама на основи извештаја, na je у коме je писало: „У Мецу текују' садејстео шалон-
услед тога и долазило, да нека наређења Молткеова ске војске, како би после понудили битку."
и нису одговарала стварним приликама на војишту. На „основи тих података штаб Врховне Команде
У времену операција код Меца све три битке од -ш издао je 25. Августа директиву за III. и маску армију,
14. 1&. и 18. Августа биле су са свим случајне за штаб да се крену Паризу, и у тој директиви стајало je:
Врховне Команде немалке војске, а то je услед погре- „Сва извешћа казују, да je Реме тачка, на коју
шне организације елужбе извиђања. Што су Немци у je управљена француска армија. Услед tora Његово
овим биткама изџшли као победиоци, има да се бла- Величанство наређује, да ее кренете j северо-западном
годари и уједињеном кретању њихових армија и њи- правцу (уместо на запад),;ХП. корпус на Вијен-ле-
ховој великој бројној надмоћности као и подчињеном П1ато, гарда на Сен-Менеј, IV. корпус на Вилје (на
положају маршала Вазена у тим данима. Аргону), преходница на Обри, Вјен-ла-Виљ, Вилје.
, У времену седанског марш-маневра, који су вршилб :i Коњица треба да извиђа испред фронта и десног крила, и
IIL и маска армија, не мотрећи на пасивно држање дадође до Вузје-Бизанеи-а; армија III. да. дође на ли-
француске коњице, шест немачких коњичких дивизија, нију Живри-ан-Аргон-Шанжи. Августа 27. преданак.
које су се кретале испред фронта армија, нису могле „Шта& Врховне Команде еутра у Сен-Мене-у."
за дуго време да сазнаду право стање војске Мак- Податци за ову промену фронта зарад кретања
Махонове код Шалона, те je с тога штаб Врховне Ко- ка северо-западу нису добијени извиђањем него еа
Манде за дуже време био у великој недоумици, шта свим другим путем. Да није било ових нарочитих изве-
да предузме. . 4 шћа, извесно je* да би Немци бар још два дана мар-
У званичном опису тог рата на једном месту пише: шовали право на запад, или би најзад морали да
чекају, да се потврде добивени извештаји, па би тек
. »Ако се баци поглед на положај обе непријатељ-
онда по извршеној промени фронта ударили на по-
ске стране у времену 25. Августа увече, види се на заднину а не на бок Мак-Махонове армије.
северној страни, једва за два дана марша далеко од Августа 26. не^ачка je коњица развила мало
десног крила немачких армија, да се креће на исток већу енергију у \служби извиђања, те се тако' мала
550 551

по мало дознавало тачније, шта je c армијом код 5., Непријатељеве су пешадија и коњица близу
Шалона. Бизанси-а, и маршују ка западу;
Да сад размотримо мало детаљније, како je текло 6,, Од Гран-Пре-а и Шевјер-а војска маршује ка
ово извиђање! северу;'
Августа 26.МеШчке су армије промениле правац 1., Непријатељ се креће ка исток у дубоким ко-
свога кретања, те су удариле к северу, и услед Tora лонама; -
Немци су начинили шеет ешелона, од којих онај нај- 8., У 11 часова ноћу сазнало се, да je Мак-Махон
ближи био je удаљен од коњице 15 км., један коњички у Вузје-у^ где се налази многа војска;
пук био je упућен-у Лоњон, али у том правцу није 9., У 12 часова ноћу сазнало се, да je Мак-Махон
ударио ни ца кога. у Атињи-у, а очекују га кроз два дана у Вузје-у;
Преходница уланског пука сукобила се у Флевиљу
с два одељења француске коњице, која je Немце до- 10., Реме заузела француска војска, која се тамо
чекала ватром из карабина. налази.
Прешавши 35 километара саксонска коњичка ди- Званични опис рата ништа не говори о мучном
визија из XII. корпуса стигла je на преноћиште у положају, у коме je био главни штаб у погледу ори-
Ђактевиљ-Анонвиљ. Одавде су изаслате три патроле јентисања, али се из наведених противуречности може
у правцу на Бомон, Ден и Бизанси. Прве две. нису да представи, да je главни штаб муку мучио у тој
иишта опазиле, а трећу умало нису ухватили фран- неизвесности.
цуски пешаци северно од шуме Ла-Фоли. Званични опис немачки по овом питању гласи:
• Ескадрон, који je маршовао испред гардијске ко- „Извешћа, која су добијена вечерас од V. и XII.
њичке дивизије, јавио je из Сен-Живјен-а, да je видео коњичке дивизије, не дају још могућности, да се дозна
непријатељске колоне, које се крећу к северу. стање код Вузје-а и Бизанси-а. Вести, које говоре,
Коњичка V. дивизија кретала! се за 28 км. на да се у Гран-Пре-у находе сви родови оружја непри-
Моншетен под закриљем патрола. Они еу видели у јатељске војске, утврђују вероватност претпоставке,
Моншетену африканске ' коњичке стрелце, а у око- да се Мак-Махон креће ка Мецу.
лини Вузје-а биваке многих трупа. Становници су „Сва извешћа јасно потврђују, да Французи још
причали, да je тамо био и штаб Мак-Махонов. Најзад нису стигли у Ден на реци Масу." —
једна ее патрола кренула и на Гран-Пре, и ту je Све добивене вести до 26. Августа_ увече потвр-
наишла на одред француске војске, која ју je уни- ђују само оно, што се знало и из новина.
штила, и т. д. — , Да су Немци знали, да се армија Мак-Махонова
Дакле, непријатељ je нађен, али из извештаја находи између Ле-Шен-а и Атињи-а са једним кор-
није се могло увидети и разабрати, шта непријатељ пусом у Вузје-у и са преходницом у Гран-Пре-у а
намерава, и који je правац његовог кретања. Визанси-у, било би безопасно њихово намеравано при-
Интересантно je, да овде изнесемо у целини до- купљање у Дамвиљу. И уместо, да се Немци одмах
бијене извештаје: крену на север у сусрет непријатељу, они услед не-
1., У Ремсу нема француске војске, јер je одмар- потпуних извештаја наредише застанак 27. Августа.
ширала северо-истоку; Овог je дана немачка коњица мало дејствовала, јер
2., У Шалону и логору нема војске; сва важнија извешћа о непријатељу доносили су пе-
3., У 11 часова увече око Вузје-а била je концен- шадиј,а и дивизијска коњица. Тако исто ни 28. ни 29.
трисана јака снага; Августа коњица није могла да прибави Бог зна, ка-
4., Непријатељ заузео Флевиљ,\ *ших извешћа о непријатељу. . -*•
552 553

Најзад ствар о шалонској армији расветлили су мерава непријатељ. Но у свакрм случају своја вла-
ови догађаји: Августа 29. саксонска коњичка диви- стита решења за ма какву' радњу не треба никад до-
зија ухватилаје једног интендантског чиновника фран- водити у завиеност од непријатељевих намера,, већ
цуске војске, у кога je нађена књижица с важним треба радити енергичнв и са еамопоуздањем на свом
забелешкама, а о£м тога ухватила je и ђенерал-штабног задатку, намећући нећријатељу своју намеру, и деј-
капетана Грушија, који je y пратњи неколиких коњи- ствујући противу онога, што je за непријатеља нај-
чких гренадира био понео ђенералу Фаљи-у диспози- осетљивије. Да би се пак могло дејствовати у најсла-
цију за покрет целе армије • Мак-Махонове.- бију страну непријатељеву, неопходно • je цотребно, да
Ова два документа објаснили су скоро, целокупну се бар у најглавнијем сазна његова намера. —
дотадашњу доста мутну ситуацију на војишту. Није лака ствар уредити како ваља служб.у изви-
Све показује јасно, како je тешко сазнавати стање ђања зарад ратних циљева. За тај посао треба доста
и прилике на војишту. труда и доста вештине с јаким познавањем човечје при-
Да би се на војишту и бојишту прикупљали што роде и с јаком подлогом војних знања у опште. Тешко je
успешније податци о стању иприликама у непријатеља, унапред погађати, шта je и како кад потребно за решење
потребно je: извесног задатка, али je могуће, да се прикупи у четири
1., Знати све разне начине извиђања и случајеве, категорије оно, што je најважније за ратке циљеве, и
кад се који од њих може да употреби; . за што су нам понајчешће потребни податци. Оно, р
2., Бити вештак у извиђању, а вештина се у томе чему су у времену рата податци најпотребнији, јесу:
добија на овај начин: Неиријатељ, земљиште, средетва за исхрану и издр-
а., Треба се зараније вежбати практички у овом жавање војске на дотичној просторији војишта или,
послу, и целе државе и становништво' дотичне државе. '
<?., Треба знати Историју ратова1, јер се том нау- . а., Непријатељ. — Још у времену мира треба проу-
ком може да попуни недостатак у искуству, поглавито у чавати целокупну војну организацију и формацију
данашње доба, кад су већи ратови све ређи и ређи.2 војске непријатељеве, а уз то ваља познати још и
елеменат за командовање, особине старешина -м вој-
Служба извиђања. ника, наоружање, војну литературу, прописе о оде-
вању, и т. д. Ово проучавање суседних држава долази
„Кад би се увек знале непријатељеве намере, онда у дужност ђенерал-штаба, који je за то најпозванији
бисмо могли да будемо свагда и на сваком месту чинилац, јер се може ући у рат само са потпуним по-
надмоћнији па и с мањом војском", — казао je Фри- знавањем целокупне ратне снаге непријатељеве државе.
дрих Велики. Пошто, се у рат*у уз остало несумњиво мора чеето
Пре почетка борбе неопходно je потребно> да се да мења и бојни састав појединих јединица неприја-
што потпуније сазна, какво je стање у непријатеља тељеве војске услед губитака и пристизања појачања,
на војишту, да се дакле сазна, колика му je снага, то je потребно, да се и по објави рата продужи при-
где се находи, како je распоређена и најзад шта на- купљање и сређиваЕве потребних података о свему,
мерава непријатељ. Знање о томе важно je, али га je што рекосмо, '
тешко ухватити. Од GBera најтеже je сазнати, шта на- У времену стратегијског развоја непријатељеве
1
„Искуство je иајбоља наука, али пошт» су лпчна пскуства ограни- војске потребно je, даЂе сазна груписање његове снаге,
чена, то се морамо обратити ИсШорији ратова. да Оисмо отуда сазнали распоред магацина, да се упознаду комуникацијски
искуства других." — Молтке. -
2 правци железничких, обичних и водених пухова, као и
„Од знања до нзвршења je еамо један; корак, ä од невепдине до
извршења много je даље". — Вилизен. сва важна и оеетљива меота на тим правцима.-^—
554 555

Потребно je свакодневно пратити кретања непри- до најмањих ситница, што све у опште може утицати
јатељеве војске, старајући се у томе, да се дознаду ;на ратна дејства.
и распореди и снага појединих одреда на појединим Чим буде објављен рат, одмах треба те спремљене
заузетим тачкама. Ваља се старати, да се добију што карте за дотична војишта раздати свима штабовима
поузданији подаЈЦа: о бројној снази непријатељеве и свима официримаг да би će они користили њима.
војске. о величини фронта и дубини бојног распореда, Но ни на овоме се не треба зауставити. Чим от-
или о дубини колона, које су на маршу. Ови се по- почне рат, треба одмах на дотичној просторији отпо-
датци непрестано мењају, na je баш за то и неопходно чети и поновна детаљнија проматрања земљжшта за
потребно, да се непрекидно и пррцсупљају све нови и потребне радње, како би се на тај начин олакшао
нови податцр о непријатељевој војсци. посао и у издавању наређења за извесне радње и у
У колико се год прикупи више података о не- њиховом извршен>у.
пријатељу, било да je он на маршу, у боју или на ста- в.) Средства за исЈсрану војске. — Све податке
новању, у толико je све боље, и оамо je џотребно, да о средствима за исхрану војске на дотичном војишту,
се ти податци достављају благовремено ономе, коме који су прикупљени израније, треба сад проверавати
треба. Поједини извиђачи или извиђачка одељења по средством нарочитих органа извиђањем у току onepa-
природи овог посла долазе врло често у прилику, да ција на лицу места. Овде се рачунају сва средства,
их непријатељ опколи и ухвати, na je с тога потребно, која се употребљавају за исхрану и војске и стоке,
да се у тих лица у опште не налазе никакви пиемени налазила се она ма у ком виду, јер велика количина
податци или наређења за властиту војску, којима би тих средстава, која се налази на дотичној прооторији,
ее могао да користи непријатељ. Како ее и на који помоћи he веома много у издржавањ> војске, а то je
начин могу у опште добијати потребни податци о не- један од најсложенијих и најмучнијих поелова ра-
пријатељу, изложићемо доцније. тног доба.
б., Земљиште. — После живе снаге и њених мо- г., Становништво. — У опште важно je познавати
ралних оеобина елеменат места игра врло важну улогу становништво онога предела, где се ратује, ако ни за
у ратџим радњама. С тога je потребно, да се још у шта друго, а оно бар ради тога, да се сазна, какво
мирно доба изради војногеографски и војно-стати- je устројство управних власти, и какво je y опште
сШички опис свих вероватних војишта, обраћајући у њихово уређење, како би се знало, коме се треба обра-
том велику пажњу на све врсте комуникација (на же- тити на дотичној просторији по извесним питањима.
лезничке, обичне и на водене путове), на тврђаве, утвр- Сем тога, потребно je сазнати и обичаје становништва,
ђене положаје на линији, за одбрану, на теснаце или како се без нужде не би још више раздраживало и
иначе на незгодна места Sa појединим путовима, на мо- иначе раздражено и незадовољно становништво. Ту je
стове и важније спрудове на рекама, и т. д. Уз ово потребио сазнати и све угледније и богатије људе као
треба додати још, и какав je општи карактер поје- и иначе друге личноети у томе крају, које су на гласу,
диних места, т. ј. дали je предеошумовит, каменит, и уживају опште поверење становништва. На послетку
кршевит, безводан, брдовит, планински, раван или ра*- добро je сазнати и све оно, <?а чим je то становништво
вничаст, и т. д. Ту треба именовати и све оне тачке, било незадовољно пре рата, које су то личности, на
с којих се може разгледати што већа просторија. које се може човек ослонити по извесним радњама,
У колико je више могуће, еве ове податке треба који би се људи могли да употребе за уходе (шпи-
обележити на карти дотичне просторије. јуне), које се угледније личности могу да придобију за
У мирно доба треба проучити у опште сва веро- своје намере и за колику суму новаца ради прокази-
ватна војишта уз припомоћ добрих карата и планова вања, где се налазе магацини оружја и оружне спреме,
556 557

где се надази сакривено оружје, храна-,- касе с нов- - а., У једну групу да иде прикупљање, чување и
цима, и т. д.. разашиљање већ сређених података вишим и НАЖИМ
штабовима и појединим одредима;
б., У Другу групу да иДе израда географског, то-
пографског и статистичког материјала;
Сад je на р&ру питање, ко треба да руководи по- в., У трећу групу да иде избор,упућивање и кон-
слом око прикупљања података, и где треба да je то тролисање лица, која су одређена за прибављање"по-
лице са својим особљем? —
датака, а не припадају саставу војске;
У Наподеоновој војсци овим послом руководило г., Четврту групу треба да лини одржавање везе
je нарочито одељеЗње главног штаба, које je разрађи- 'ca становништвом^ и кад затреба и са администрати-
вало и све планове за ратне радње, где су прцкупљани вном- управом заузете проеторије.'_:—
сви џодатци," који су били поТребни; и који су имали Горњи поедови могу да ее овако распореде према
утицаја на жшођење операција. њиховој важности и према практичком извођењу:
У пређашња времена служба извиђања саеређж- \.r Правац извиђања. — Кад виша команда нареди,
вана je у опште у армијским и корпусним пзтабовима. да јој се пошљу извеени.податци, онда штабови, који
У данашњем пак времену прилике су са свим друкчије. се баве службом извиђања, израђују план извиђања,
Војске су веће, а организација војсака и војна тех- и чине потребан распоред. Понеки пут штаб треба да
-ника развили оу ее јако у свима правцима. Да би одреди сваком извиђачком одељењу нарочите просто-
се о свему томе могло водити озбиљног рачуна, мора рије, а лонеки пут штаб одређује извиђачима само
да iit>GTOJH "вгаречита организација за вршење ових.по- нарочити неки циљ. Извиђачи треба да су у вези, како
слова е непрекидним радом, те je усдед тога и по- •би својом линијом као неким велом наткрилили чи-
требно, да ее уреди једно централно одељење за вршење таву војску непријатељеву.
те службе, и које треба да се зове весничко одељење. Извиђачка одељења не врше извиђање по нека-
квим тачним упутима дотичних команданата, већ они
Ово одељење у мирно доба треба'да je саставни треба да врше ову службу искључно у духу добијеног
део главног ђенерал-штаба. ПоДатци за ово одељење задатка.
добијају се од корпусаих, дивизијских и других шта- ч
„Успееи у извиђању веома су зависни од Врсте
бова, а поглавито од војних изасланикау поеланствима добијеног задатка. Често спомињана заповест, да ко-
код страних држава. њица треба да наступа напред, како би сазнала ја-
Сви органи, којима je у дужности, да прикупљају чину и положај непријатељев, овде je потпуно непотре-
податке, треба да одасвуда и са свих страна црику- бна, јер би се тиме само спомињала дужност овог
пљају све могуће податке, који би били од потребе рода оружја, која се разуме сама по себи. Ако јој се
у добу. рата, да их проверавају, еређују, комбинују и стави у дужност, да сазна намере непријатељеве, што
да их доведу у такав облик, како би се из њих олако бива врло често, ондакомандант тиме захтева, да она
моглр да извуче и да употреби оно, што je потребно реши управо оне задатке, које треба да реши он еам.
за дотични тренутак. Уа то ово одељење треба да У оба случаја излази то, да ни.сама дотична команда
установи везу између војске и заузете простерије, као коњице не зна шта да ради, а уелед тога долази као
и између савезничких трупа, ако их има, па чак у последица несигурност у извршењу. Најбоље je, ако
извесним случајима да установи везу и с непријатељем. се коњици поставе проста питања, на која треба да
Служба извиђања и проматрајва може да се дођу и прости одговори, али који у извесном тренутку
уреди овако: ' - главном команданту могу да буду од највеће важно-
558 i 559

сти, као напр. да коњица просто одговори, да ли се 3., Организација и одржавање везе са извесним пи-
овде или онде Налази нелријатељски логор, да ли су цима на непријатељском земљишту. — Ова се веза
ова или она места заузета, да ли су непријатељска одржава средством преписке или помоћу тајних аге-
чела или масе допрле до извесне линије, докле се ната. Ови агенти морају да организују испред изви-
протежу непријдјеЛска крила, да ли се на извесној ђача читаву линију. Неколико њих треба да буде при-
железничкој прузи или на извесном путу надазе тран- додато официрима извиђачима ради потребних уелуга;
спорти трупа или маршевне колоне непријатељеве, 4., Осматрање непријатеља. — Да би се могли
и т. д. На овака разумљива питања доћи ће и јасни у ратноме времену распознавати непријатељеви поје-
одговори, ä из ових може главни командант сам за се дини родови оружја и поједине јединице, као што су
да састави лредставу о јачини ~Ћ положају неџрија- корпуои, дивизије, пукови и батаљони по пуковима,
теља, као и.то, да назре намере непријатељеве."^ V треба још у мирно доба познавати прописе о оделу и
Наређења и упути, који се издају извиђачким оде- организацији дотичне војске непријатељеве. Ови по-
љењима, треба да им елуже само као план, по коме датци о оделу треба да буду познати свима офици-
рмају да врше извиђање у погледу извесног цшва, рима. Помоћу ових података и помоћу бегунаца и
одржавајући међу собом по.тпуно јединство у раду; заробљеника можемо редовно знати тачно, који je кор-
2, Прегпед и претЈсодна оцена добијениЈс изве- пус, дивизија или пук пред нама, а то je лако про-
штаја. — Избор и преглед добијених вести од изви- верити још и помоћу извиђача, те на тај начин доћп
ђача са једновременом оценом њиховом спадаудоста до закључка, како je извршено опште груписање не-
тешке послове. За овај посао треба доста марљивости. пријатељске војске. - х

У овом послу мора да се испита и поузданост изве- Поеле прикупљених извештаја с разних страна и
штаја, и да се свима извештајима одреди рно место, прмоћу разних начина штаб Врховне«Команде треба да
које им припада. одмах саопшти војсци општи распоред непријатељске
Кад су Немци 1870. године ухватили код Меца војске, па го треба и групама извиђача да елужи као
ваздушни балон с поштом, у њему су ћашпи хиљадама податак.
некаквих записака, које су исписиване на парчадима На основи тих података о општем распореду не-
свиленог папира, na je у први мах изгледало, као да пријатељевом извиђачки су органи дужни, да сазнају
се у тим запискама нема шта да нађе, ЈПТО би било и да саопштавају даље и свако-дневне променеуне-,
од вредности. Свакојако ове записке прегледала je цен- пријатељских трупа. Врло je важна ствар, да извиђачи
зура, пре него што су испраћене. Но. кад су ова до- непрекидно мотре на све делове непријатељске војске,
кумента биЛа тачно прегледана и сређена, када су jep je само тако могуће доћи до правог познавања
имена и адресе пошиљаоца упоређени, онда се тек свих прилика код депријатеља.
добила јасна слика о подоли непријатељског логора у Сем бојног распореда и кретања непријатељских
унутрашњости форова. Из тих записака извучени.су трупа потребно je,- да се сазна што вшце и што пот-
извеони закључци и о стању и расположешу оп- пуније и каква je материјална и морална снага ње-
сађених. •; гових трупа. За то je потребно, да се још у мирно
Све што се знало о непријатељу у мирном времену, доба проучавају и сазнају обичаји, морално и здрав-
то се у почетку рата допуњава за неко време изве- отвено стање у непријатељске војске, начин и средства
штајима из посланстава и агентура, а после се ово снабдевања, исхрана војске, особине виших команда-
прекине, Тада долазе на ред новине и разне белешке; вата, састав официрског кора и његове одлике, и т. д.
Кад су официри властите војске још у мирно доба
1
V. đ. Goltz, Das Volk in. Waffen, cip. 180. улознати са овим податцима у непријатељеке вејске,
: г>< > :
' 1НН^^И^НИ 561
онда je у овом погледу и у ратно доба веома одагапан
*а., Сваком делу војске одредити просторијуј ода-
поеао извиђачима; , , аше he се снабдевати цотребама;
5., Написмено (графичко) изпагање прикупљенигс б., Одредити проеторију, с које ће ее реквирирати.
података. — Сви податци, који се добију извиђањем, храна и фураж; \
треба да се преоесу на карту. Карта дотичног земљи-
в., Уредити магацине и ремонтоки депб;
шта треба репрестано и постепено да се исправља и
допуњава fia основи извршених рекогносцирања поје- г., Уредити новчани данак,, (контрибуцију) ;.-
диних тачака или положаја, а нацрте (крокије) поло- д., Одредити места, где се становници могу ску-
жаја треба испошиљати свима лицима иликомандама, пљати
којима устребају. ; ђ., Одредити меру новчаних казни за разне иступе
и кривице; - ^ •
Потребно je прикупљати све могуће картографске
податке, па их дотурати војсци или појединце или е., Уетројити станице, (етапе);
укупно. Исто тако потребно je прикупљати од местног ж„ Уредити управу у заузетим покрајинама.
становништва податке за састављање маршрута, по- Уређење управе у. заузетим покрајинама доета je
датке о насељеним пределима, о водама, о разним пр- тежак посао, na je потребно, да се за тај случај имају
требама, које се налазе на дотичној просторији и. т. д. при руци ранији податци о центриманасељења, о трго-
~ Сваког дана треба израђивати нарочите прегледе вачким, индустријским и другим важнијим местима,
раепореда и својих и непријатељеких трупа на основи до- о разним дроизводима, о духу становништва, а уз то
бијених података, да би начелник штаба могао сваког треба имати податке и о извесним: личноетима, icoje
тренутка да зна и да види из тих прегледа положај нам могу да користе. у решавању разних питања.
обојих страна. ; Како у својој тако и у непријатељској држаби
Нарочито je потребно, да се у току боја уносе на треба бити веома обазрив у односима с властима и са
карту распореди и својих и непријатељских трупа становништвом. Добри су односи кориони и за војску
: у појединим важнијим моментима, да би се сваког и за ратна дејства. Ту je потребна и вештина и на-
тренутка имао преглед распореда војсака зараћених рочити такт у опхођењу, а нарочито ту су потребни
страна. У овам погледу не треба радити ништа на и питомост и чврстина. Нарочито у непријатељевој
памет. Овај посао није тако тежак, кад се зна, да да- земљи ваља добро и темељно познавати оеобине
нашњи бојеви у опште дуже трају; . и дух становништва као и све друге његове прилике
6., Опис историјскиЈс догађаја, који су се дешавали и околносши. Потребно je за се оеигурати погсорност
раније на истом војишту. — Складни кратки описи дога- и послушност становништва, cTeiiH у њега уважење и
ђаја, који су се раније дешавали на истом војишту, поверење. Да би се становништво још више задобило,
ваља састављати и објављивати понеке вести и дога-
могу да буду веома важни податци за оцену дбложаја, ђаје, који се морају саопштавати етановништву, а које
препрека или ма каквих било других прилика Доти- he интересовати становништво и чувати га од изми-
чног места, а знање свега тога може да има великог шл>ања и распростирања узбунљивих гласова. Згодним
утицаја на рад војске. Такви податци могу често да и тихим начином ваља тада полако разоружавати
се корисно употребе и у савременим "приликама ра- становништво, па уређивати своју полицијску службу
товања; за одржавање реда. Тада ваља полако подчинити под
7., Статистички податци. -— Да би ее војска могла своју вл,ает радничке оиндикате, .као и сва друга, удру-
користити материјадним средствима, која се на- жења, паузто контролвсатииштампу, подвргавадући je
лазе на дотичној просторији, потребно je учинити ово: нарочитим прописима. Уз то, треба мотрити и на кре-
СТРАТЕГИЈА •
562. 563

тање становника/ и забрањивати одлазак из дотичног вал>а предавати дотичном команданту крајем дана или
места евима лицима, која су дорасла за ношење ору- рано изјутра пре почетка кретања. Податке, који еу
жја, и т. д.; веома важни, треба. одмах предавати.
8., МеђународЈИ) драво. — Овамо сцадају сва пи- У овоме послу треба бити веома тачан и обазрив.
^гања, која се тичу личних или међународних односа Кад год je могуће, оригинале треба задржавати за ар-
било оа савезницима било с непријатељем. Ту долази хиву, а податке саопштавати у копији. Предавајући
и ред приликом пошиљања и пријема преговарача ове податке вишим командантима, сваки подчињени
(пардаментара), писмени споразуми с једнима или с дру- дужан je, да каже и своје мишљење по питањима тих
гима, састављање услова у времену примирија, састав- података, јер je он ближи врелу тих веети и података,
љање услова ради предаје (капитулација), и т. д.; na je свакојако тачније и обавештен о евему.
9; Вођење канцепаријскиЈс књига и чување пода-
така. — Уређење и чување скупљених података има Лице или одељење, које се бави прикупљањем
свог значаја. У ратном времену не треба захтеваги података, дужно je, да те вести и податке саоптптава
Бог зна какву тачност у раду, коју je могуће чинити и вишим командантима и суоедним одредима. Ово
само у мирно доба, а у ратном добу доста je, да се треба вршити у облику кратких напомена о ономе, што
податци само класифицирају и сређују према њиховој ее дознало, не упуштајући се у дуга излагања. Уз ова
сродности и важности, како бисмо могли одмах да се излагања треба увек приложити и карту или нацрт
користимо њима. Треба водити протокол од свих до- (кроки) меета или предела, да би излагање било ја-
бивених података. сније, и да би ее појмило тачније.
Чим се има слободног времена, треба одмах ра-
споређивати добијене податке у ових 6 група на Средства и нач!нни за прибављање вести.
основи деловодног протокола, и то: .
а., На прво место треба да дођу податци о не- Има много путова и начина, како се могу добав-
пријатељу: Његова снага, полож:аји, кретање, прехо- љати. вести и прикупљати потребни податцк у ра.-
днице, одреди и т. д.; тном времену. Један ,део тих вести добија се непо-
б., На друго место треба да дођу податци о зем- средним путем, а већи део поередним путем преко •
љишту, где треба да дођу извешћа о положајима, повереника. Други део вести или података добија се
путовима, рекама, - насељеним местима, и т. д.; средством извиђача па или потпуно све што треба,
в., Трећу гомилу треба да заузму политичкиио- или у колико je могуће по личној оцени и виђењу.
датци: Важнија лица од утицаја у етановништву, у Посредни (индиректни) путови за прикупљање
друштву, као и опаона лица, званични односи, трго- веоти јесу:
винске прилике, интереси становништва,. управа њи- 1., Картографски, статистички и"историјски ма-
хова, финансијска моћ, и: т. д.; теријал; •
г., Четврту групу. треба да чини преписка с по- 2.,. Званична и обична преписка, (коресподенција);
вереницима, где долазе инструкције за извиђаче, шпи- 3., Искази отановника, заробљеника, бегунаца,
јуне и друга поверљива лица; ' ; Љарламентара, спроводника и др.;
д., Пету групу треба да чине рачуни Шајног фонда; 4., Ухођење, (шиијунажа).
ђ., У шесту групу треба да уђе Преписка са на- Непосредна су средства:
длештвима .и са званичним лицима; 1., Самостални извиђачи;
10., Прикупљање и предавање добијени^ ' вести и 2., Извиђачке патроле предстража;
података. Добијене веоти и прикупљене податке
3., Тајни извиђачи;
. " 36*
Ö6Ö

,564
и ђенералима Бершрану и Саварију, да упознаду и
4., Насилна коњичка извиђања или извиђачки промотре извесну просторију Германије. . -
одреди свих родова оружја. Пре рата од 1870. године. Немци су проучили и
упознали још 1869. године све вероватно војиште, а
у баварском Ифалцу били.су изабрали чак и подожаје
Посредни (индоректни) путови за прикуп- угодне за одбрану.
љање вести.
Сваки- део војске или сваки. штаб треба д а и м а .
Карте. — Нарте врло много помажу у изучавању најмање по две истоветне карте, па једна од тих ка-
и познавању земљишта. рата треба да je у начелника штаба а друга у лица,
/У Наполеоново доба карте у војсци биле су скоро које je одређено да одржава.везу са вишим или подчи- '
реткост, но без које овај велики војсковођа ипак није њеним командама. У ове карте треба уноеити у ко- 4
био;:шрад. Онако лутање појединих француских ко- лико je могуће свако-дневне распореде и непријате-
лона у времену-боја код Смоленска 1812. године може љеве и своје војске, а то треба чинити и у- времену
се правдати: једино оскудицом карата за дотичну тгро- •самог боја. Ако се ове карте попуњавају тако посте-
сторију. У Наполеоновом штабу имало je дужност наро- иено, онда могу згодно да послуже у сваком тренутку
чито лице, да носи карте уза се, na je на први позив као збирка добијених вести помоћу рекогносцирања. •
Наполеонов морало, да му преда карту дотичног Статистички и историјски податци, — Органи, који
земљишта. су наименовани у службу извиђања, и у ратно време
У рату 1806. године маршали Наполеонови нису продужавају посао око прикупљања статистичких по- :
имали никаквих карата земљишта. Октобра 7. маршал датака. Они добијају од дотичног министарства оне
-Лан пише цару: „Немам ни једне карте, а немогуће податке, који су прикупљени у времену мира. Чим ее
je набавити џх овде. Ако je Вашем Величанству пре- оглаеи рат, они одмах предузимљу специјално и цо-
Шекла која, ja молим да ми je иошљеше." —^ дробно извиђање земљишта, на војишту. Извиђачи треба
У осталом у рату није довољно само имати карту, да имају "на расположењу сва статистичка издања и
већ карта треба да je потпуна и тачна и у најмаврим дотумента административне, финансијске природе, и т. д.
ситницама, па и ту карту ваља непрекидно иоправљати Из свих тих дела они*ваде податке, и групишу
и допуњавати, јер наземљишту има много којечега, их по сродности.
што се често мења, као што су путови, шуме, токови Ови податци могу. се поделити у ових пет ка-
река, насеља и т. д.' . , тегорија:
да би се ове цромене могле и да уносе на карту, 1., Насељена месша. — За свако насељено место
треба се послуживати уелугама агената из места, ваља изложити број становника, број домова, коњу-
уелугама инжињера, надзорника и чувара железничких шница, полоЖај села, места извора и у опште воде,
линија, пољрких чувара, ловаца, I T , д,, • '- означити, je ли место шумовито или je без дрва, обе-
У непријатељској земљи теже je, да се можемо лежити мостове, најпрегледније тачке, описати зе-
користити услугама поменутих лица, те с тога се ова мљиште, и т. д.; . •
дата морају тамо да добављају рекогносцирањем 2., Лотребе за храну људи и сШоке. — Ту ваља
војске. • изложитипроизводњу зет^љишта, трговину, оредства за
Кад год je Наполеону изгледало, да ,he ратовати преношење, колико се чега производи у разно доба го- *
на цзвесном земљишту, он je израније упућивао своје дине, зрнасту храну, поврће, сено, сламу и у одште биље,
офвцире у рекогносцирање. Тако на пример, крајем које слуЖи за храну коња и остале отоке, и т. д.;
Августа 1805. године Он je наредио маршалу Мирату.
гЈ\Ј\Ј

3\, У опште корисна средства. — Ту ваљада уђу Исто тако важни су историјски податцр! и у пи-
корише животиње, кола, фабрике, производња сира, тањима друштвеног, привредног и политичког уређења.
гвожђа, сукна, прерада кожа и све осталб, чиме се Помоћу тих података" могу да се донекле објасне ра-
војска може да користи, а уз то и здања угодна за злике између појединих племена, разлике у језику,
болнице, зграде за болеснике, који се опорављају, ма- вери и у интересима становнипхгва, као год што ее
гацини, места згедШа за- етапне станице, добри поло- тим податцима могу да објаоне тежње и потребе стано-
жаји за одбрану и нападање, и т. д.; вништва, те на основи евега тога сазнања може се јаче и
4., Новчана средства. — Ту долазе разне врсте утицати на то становништво. Најзад важно je сазнати
порезе, државне благајнице, намети, и т. д.; основе> како оу груписана насеља, сазнати политичку
5., Податци полишичке природе. — Ту долази дух поделу земље, уређење управе и законе, умно развиће
и мисли станрвништва, његове наклоности, располо- и напредовање, развиће производвве, земљорадње и
жење становништва наспрам освајача, његове потребе, трговине, познати односе са суседима, увозну и извозну
одважност, наоружање и обичаји. Уз ово ваља водити трговину, као и то, које су најважније тачке за извоз
забелешке о сваком важнијем лицу, у којима ваља и увоз, и т. д.
описати свачију прошлост, занимав^е, имовно стање, Званична и обична преписка, (коре«;поденција)„ — У
карактерне црте, утицај његов на околину, подобност званичној и обичној преписци могу да ее нађу
1љегову за административну службу у заузетој покра врло корисни податци. У опште писма могу да по-
, јини, и т. д.
служе као врло корисни податци нарочито у данашње
Овакве податке треба сређивати оделито за сваки време, када рат својим последицама тако рећи из
центар насељења (за опшТине, срезове и т. д.), или
их треба уређивати по азбучном реду ради олакшице основе потреса целокупно народно биће, те о њему
при употреби. води рачуна и цео народ, а док међу тим свако-дневна
Најбоље je, ако се сабтави азбучни списак пода- штамца често пута не сме ни да говори о ратним
така о личностима, у коме. треба' означити за сваку догађајима.
лкчност место њеног становања, да би сеутом одељку У времену америчких ратова од 1861.—1865. го-
могли да потраже податци о свакој посебној личности. дине ђенерал Грант сазнавао je понеке врло важне
. "Греба извршити и груписање података по општи- вести из новина, и то вести, које се Нису тицале не-
нама, срезовима, окрузима или другим администра- посредно дејстава ратних, већ вести, које су објашња-
тивнжм областима, како би било лакше и прегледније вале положај Јужњака, о којима су понеки пут писале
изнаћи средства, с којима располажу дотичне области. новине.
Најзад, потребно je сазнати и црибележити, кад путују Ђенерал Фохтс-Рег^, начелник штаба у првој ар-
лађе по каналима и рекама, колико их има и колике мији пруској у рату од 1866. године, стајао je y вези
су, као год и кретање трговине обичним и железнич- средетвом телеграфа с једним агентом у Лондону, који
ким путовима. — • ј му je редовно саопштавао све, што се писало у једним
Историјски податци потребни су како за чисто већим енглеским новинама, а те je вести тим нови-
војне циљеве тако и за политичке и опште потребе. ; нама слао некакав агенат, који се налазио у аустриј-
Податци о историјским догађајима, који су се деша- ској војсци.
вали на дотичном месту или покрајини могу да по- За време битке код Кенигреца он je добио
служе у неку руку као олакшица за извршење мар- телеграм, којим се потврђују вести, које" су доби-
шева с обзиром на значај неких предмета тога места, вене помоћу реког-носцирања^ које je извршено у
као што су.реке, планине, блатишта, пустиње и т. д. очи битке.
568 569

. Скоро све важније ве.сти о прикупљању, распореду установама. У овом послу не треба се уотручавати ни
Ћ кретању француске војске у.рату од 1871. године к)Д хватања поштоносаца, курира, обичних путника и
Немци оу сазнавали преко новина, тедеграма, похва- у опште свих лица, на која се посумња, да уза се .
таних пиеама, и т. д. — могу имати каквих важних докумената.
. *" Још 'у самом^очетку рата треба предузети нај- лАрмија Еенингсенова сачувала je у рату од 1807.
енергичније мере^да се не обелодањују средством пи- тодине cBQJe комуникације једино тако, што je руска
сама тајне војних покрета и -радњи. Сва писма и у коњица ухватила једног ађутанта НапоЛеоновог, који
шште сву другу прегшску, која долази на војиште .Je носио својеручнр писмо Наполеоново, које je било
или одатле одлази у унутрашњост земље или на етрану, . аДресовано на Бернадота у Торн, а у томе je диему
ваља, строго прегледати. - r Наполеон изложио намишљена дејства француске вој-

Кад се Наполеон кретао са обала Нормандије ка ске, која се прикупљала у Мла&и.


средњој Рајни 1805. године, забранио je, да -новине КаД вођи извиђача падне у руке какво дисмо илн
не смеју ни једну једиту реч проговорити о том по- '• иначе какав важан писмени докуменат, он не треба
крету, те je уз остало и то био један од узрока, што l;многода разбира о садржини његовој, коју чебто неће
ее о томе није ништа знало све до извршеног покрета ^моћи ни да сазна услед неразумевања дотичног је-
и изненадног развоја -његове војске на линији Страс- : зика, већ тај докуменат треба одмах најкраћим путвм
бург—Мајнц—Бамберг. . '. да пошље ономе, који га je и послао у извиђање.
И из званичне преписке може се врло често до- У осталом треба бити обазрив у црпљењу пода-
знати донешт.о важно. Тако на пример, у општинским I така из новина или из каквих штампаних брошура,
судннцама могу да се нађу наређења за сазив резер- те да се недогоди оно, што се догодило савезницима,
• виота и других обвезника, у телеграфским станицама | кад су 1800, године • прочитали у листу „Монитеру"
пак извештаји о броју војника, о кретањима, распореду о прикупл>ан>у резервне војеке у Лијону, услед чега
војске, и т. д.; на железничким станицама могу да се су одм-ах појурили тамо њихови агенти, али уместо
- добију вести о преношању војске, о преношењу и ко-
личини потреба као и о многим другим стварима: ( какве војске они су тамо затекли само неке гомиле

• . . Па и у обичној — привашној .преписци често пута дроња, услед' чега су се доцније појавиле по нови-
може се ;Наћи лепих података, који и ако често нису нама многе накарадне слике о тобожњој рез-ервној
тачни, а они су бар искрени. У приватним се пиемима војсци, која се у самој ствари прикупљаше и форми-
обично излаже оно, вдто ее чуло или видело, те се раше на оа свим другом месту. Бонапарта je тада нео-
казује,;које су трупе за које време биле на извесном бично уживао, што je онаким гласам у ,, Моштеру*
месту, куд су отишле, које су трупе поред писаца пи- LMorao толико да обмане своје непријатеље, и да ш
сама прошле, и т. д. Сем тога, у приватним писмима скрене п^жњу на са свим другу страну.
излажу се властити погледи, мисли, тежње и елутње, да
У циљу обмањивања непријатеља често се пута
he ускоро одатлеодмарширати на ту и ту страну, и т. д. •
разашљу војсци извеена наређења, па се извршења тих
Из свих ових и сдичних података могу се често пута
наређења благовремено обуставе средством телеграма,
сазнати и такве ствари, које се иначе не би могле
телефона и т. д. У-тим пословима може се често пута
добити на други начин.
. и награјисати, јер су таква . средства оружје са два
Због свега овога врло je важна* ствар, хватати це- оштрица. Али у овом као и усвима другим случајома
локупну npennctey и званичну или приватну, како на ' ратног доба сва су средства добра у вец1тим> рукама
поштанским, телеграфским и железничким станицама,'
тако и по свима трговачким, агентурским "и другим |и уз добру војску.
Исто тако често ое пута објављују разне лицита-
ције или реквирирање џотреба у извесним местима,
5Y1

да би се одвукла пажња непријатељева на ту страну, био je преплављен немачким официрима, који су-се
а међу тим на другој се страни епрема нешто озбиљно. тамо представљали као обични путници, као обични
Дакле, у ратном времену постоје разни начини грађани скитачи. Понеки од њих издавали су се као
обмана, na je баш због тога и потребно, не примати за риболовци по Марни, други еу са свим слободно по-
готово све оно, лдто се прочита и што се дозна. Све моћу фотографских апарата снимали важније предмете
вести и све појЈбтке треба проверавати пажљиво. у околини Белфора и Лангра, а најзад један од угле-
дних немачких официра као пратилац тобож^е своје
Пгенти и њиЈсова саопштавања. — Саопштавања вести кћери, која ее занимала снимањем планинских пре-
могу се добијати или посредством дипломатских аге- дела, обишао je и прошао лично унакрст преко Вогеза,
ната код непријатељских или иначе неутралних др- проучавајући све важније прелазе.
жава, или посредством становника дотичних држава
или најзадГ' средством нарочитих лица, која се иза- Још бољи и сложенији пример ухођења у том по-
шиљу у том циљу. гледу дали еу сад баш њихови ученици Јапанци, који
• Дипломатски агенти или су посланици, или кон- су сад у руско-јапанском рату изненадили цео свет
зули, вице-конзули, војни изасланици или и поједини својом необичном марљивошћу, вештином и личним
званичћици у посланствкма и агентурама. Сва ова самопрегоревањем у прикупљању важних вести чак и
лћца могу.да сазнаду благовремено понешто о ору- у току операција. Бивало je више случајева, да еу
жашу и спреми дотичне државе за рат. ТРуси хватали по којег јапанског официра као изви-
ђача или шпијуна, те су га осуђивали на смрт и ве-
Кад рат буде објављен, и кад се услед тога зва- шали крај пута, да би на тај начин заплашивали
нична лица удале из дотичне непријатељске државе, друге јапанске официре, да не прођу и они тим путем.
онда агенти неутралних суседних држава продужавају Ова веома марљива и чврста раса људи није се устру-
и даље свој посао око извештавања, јер су они у мо- чавала, да у дугом низу година ynyhyje многе своје
гућности, да одатле сазнавају важније вести. С тога спремне официре, да служе у руским покрајинама као
у том случају при посланствима у оуседним неутралним келнери, бербери па чак веле и као обџчне слуге, само да
државама треба да има способних војних изасланика би у Русији упознали многе прилике по војним ди-
или иначе спремних личности, које би могле доћи у тањима!.;.... Ми Словени имали бисмо да се научимо
додир са угледнијим личностима дотичне државе, од много којечему по војним питањима од ових марљи-
којих би могли или сазнавати или проверавати поје- вих и вредних Азијата, који оу се сада показали као
Дине важније вести. Ову службу војних изасланика најбољи ученици Немаца
не треба потцењивати. У овим приликама поједини
одлични ђенерал-штабни официри као војни изасланици Ако не би било официра за прикупљање података,
могу често пута више да користе отаџбини својој, него онда се за тај посао могу употребити и лпца грађан-
да су на бојном пољу. ског реда, но само je y том случају незгода у томе,
Дипломатски агенти у оним државама, с .којима што су таква лица неспремна, да могу прибављати
се у ошпте може доћи до оружаног сукоба, често су извештаје по војним стручним питањима.
у немогућности, да ма што дознаду, што би нас инте- ПреобученИ официри могу се лако и распознати,.
ресовало у погледу спреме за рат, и с тога je потребно, а нарочито ако су невешти у опхођењу. Али и обична
имати у тим државама нарочите своје агенте, који лица грађанског реда падају у очи, ако се дуже време
тамо стално и живе. задрже у једном месту. И једни и други морају се
Ево, шта су^ радили Обазриви Немци пред рат одмах уклонити из дотичне државе, чим рат буде бгла-
1870. године! — Пред тај рат источни део Француске шен. С тога из свих ових обзира неопходно je по-
572
573
требно, имати агенте, кој-и стално живе; на територији
дотилне непријатељске државе. У тој сврси могу ко- кад постану већ уздржљивији у исказивању. Од за-
рисно да се употребе једноплеменици, који стално робљеника не треба изискивати податке о цлановима
живе у Дотичној држави,. само у томе треба имати на 'рада и о покретима већих делова војске, јер они олхше
уму, да ће се у. ШЕНОМ вредеау водити строги надзор не знају -ништа, мањ ако еу to људи већег положаја
над тим људиМаТћајвад мора се прибећи томе, Да се и јаке интелигендије, и онда се и од њих могу дознати
за агенте најме личности и из средине непријатељског и важнији податци.
народа, који би за, добру новчану награду били готови, Искази бегунаца далеко су поузданији од исказа
да послуже нашој идеји. Да би се пак имало кориети заробљеника, јер су бегунци побегли извесно услед
од ових агената, и да би њихов подожај *био у ошпте неког огорчења у својој држави, па су отворенији, и
обезбеђенији, ваља се с њима договорити о свему пре услед тога њихови су искази и истинитији. Према
објаве рата,'па их тако иото о свему благовремено и њиховој општој интелигенцији и према положају, који
поучити и упутити. Личности, -које буду изабрате за су заузимали у војсци, бегунци могу дати и важнијих
овај посао, треба да- владају потпуно са језиком оба података о покретима већих јединицау о важним по-
зараћена и непријатељска народа. Агенти су у опште ложајима, о устројству магацина и т. д. Ако има веви
поузданији од шпијуна, јер они живећи стално у до- број бегунаца, па су они још и из разних команада
тичној држави далеко боље познају све тамотње при- и са разних страна, у толико се од ших може још
лике, и не подлеже толикој сумњи, какву могу да на- више прикупити вероватнијих података. ••— :
вуку на се шпијуни. —
С мало више умешности могу се извесни податци
Прибављање података испитивањем становника, бе- добити о непријатељу и приликом разговора спарламен-
гунаца и заробљеника. —" Испитивааем становника, пут- тарима и њиховим спроводницима. Кондуктери поштан-
ника, заробљеника, бегунаца, парламентара, спрово- .' ски познајунајбоље путове, а често пута могу се до-
дника и др. може се често. добити важних вести. бити од њих и други важни податци.
Трговци и у опште богати људи, гостионичари, ко- Употреба уЈсода — шпијуна. ^— Има неких података,
чжјдши и т. д. имају у држави и у друштву додира који се не могу добити другим начином до једино
са разним и многим личностима. С тога се и од ових . помоћу шпијуна.
дичности често пута може прибавити добрих пода-
Наполеон je од шпијуна -добијао стално многе
така, но у овоме треба имати на уму, да ове лично-
податке, и на шпијуне трошио je велике суме новаца.
сти у већини случајева преувеличавају снагу непри-
""Чувени његов шпијун ШулмајсШер правио je читава
јатељеву.
чудеса. У рату 1813. године руски цар Александар I.
. Тако исто много што-шта знају и пољски чувари, организовао je слуЖбу .шпијунства у армији кнеза
носачи, извозници, и т. д., јер и они долазе у додир Шварценберга из својих властитих средстава.
с многим личноотима, те с тога и од њих се често У Немаца било je јако развијено шпијунотво у
пута може добити важних сазнања о непријатељу. рату 1870.—71. године. Хотећи да сазна етање здравља
• Искази заробљеника могу да буду тачни о оном > једног свор рањеног официра, кога су заробили Фран-
делу војске, у коме су служили, о распореду те војске; цузи, принд Фридрих Карло послб битке код Гравелота
они знају, одакле je дошла та војска, куд намерава не само да je дознао преко шпијуна, да се тај официр
да иде и т. д , — Заробљенике треба одмах испитати, • налази у Мецу,'него je Дознао чак и нумеру његовог
чим падну у руке, јер еу они у почетку у страху и кревета. •
узбуђењу,. па оу тада далеко отворенији него доцније, Говорило се, да су Немци имали у Мецу више
од двадееет шпијуна, помоћу којих оу знали св%, џа
574 575

страпшви у путовању, и најзад и људи, који познају


су свако-дневно добијали чак и вести о броју војске и
о стању у магацинима. — околину тако, да бж могли да путују и ноћу стран-
путицама и мимо путова. —
Исто тако говори се, да je један од француских
ђенерала био у адаијенцији код принца Фридриха Карла, Путничке шпијуне треба распоредити на извесне
еда би могао да издејствује што повољније услове ;лачке дуж путова, те да мотре на сва кретања непри-
о предаји, али му je прићц одговорно хладно: „Re- ;:јатељева у свима правцима, упућујући их и у страну
лшјте ме уверавати о Вашем положају, јер гаја знам. ради сазнавања веети о трупама, које се налазе у
Ја.знам исто тако, даје -синаћ био савеШ код Базена, околини.
Ш и cee што je Шу доконато." У ратном времену стални пгаијуни, који су
Гледајући на особине и на подобноот у раду шпи- |боље извежбани и боље награђени, могу да се
јуни се могу да поделе у ове гомиле: поставе за начелнике тајног извиђања над другим
а., Добровољни или принудни; шпијунима.
§:, Покретни и стални;4 Случајни или привремени шпијуни употребљују
" e., Путнички; ' •: се у изузетним случајима за нарочите случајеве, али
г., Стални и привремени; се на њих не може рачунати Бог зна колико, јер су
д., Прости и двојни (за обе стране), и за ту службу ћли неподобни илп не познају прилике
ђ., Преобучени шпијуни. једног места или околине.
da добровољне шпиЈуне обично , се твљаЈу она Прости шпијуни јесу они, који служе само једној
лица, која по природи свог службовања имају додира страни непријатељској, а они који служе обема не-
с многим лицима. или врше сличцу службу и у својој I пријатељским странама, зову се двојни или дупли
земљи, као што су тајни погранични стражари, и они '' шГшјуни. •'• s\: •
се често могу да употребе врло корисно. Разне при- Преобучени шпијуни јесу најчешће војна лица,
лике и околности могу понекад да натерају поједина »'која ее упућују и протурају чак и до самих неприја-
лица, да се и сама понуде за шпијуне или за добру Штељскпх трупа или у њихову непосредну близину под
новчану награду или за какав положај или из освете -..разним изговорима и пословима, те тамо прибирају по-
н мржње после бегства испод осуде, и т. д. •— Према ј требне податке.. Чувени руски извиђач и ухода Фиг-
овоме оваквих шпијуна може да буде из свихредова 1 нер у рату 1812. године често се пута облачио у ymi-
становништва, na je c тога потребно, бити веома оба- форму француског официра, па као француски официр
зрив у избору лица за пшијуне, а уз то треба у јачој I у више прилика улазио je и у биваке француеке вој-
мери -познавати и страсти и природу људи. l,. ске, јер je оДлично знао француски језик. Тако што
Покретни шапјуни могу често пута да сепривуку I могло се и чинити у оно доба, када војске у већини
чак и до самих трупа, па тамо лично да сазнаду по- јрслучајева нису имале изглед једне народноети, него
нешто о важнијим покретима трупа. - ј су се саетојале из разних и многих народности. Данас
Кје cicopo немогућа таква практћка.
Некретни или сталнишпијуни, који стално живе у до- Као год што je потребцо пратити ток догађаја на
тичној околини, могу да се корисно употребе, а.гхи с тога,
што се они не смеју да удаљавају из свог места, потребно |војшпту помоћу извиђања ма које. врсте, исто je тако
je одржавати везу с њима помоћу посредника, који и погребно уредити и тајну полицтају,. која he свуда мо-
не морају да будубаш вешти извиђачи, него je довољно, трити на рад и кретање непријатељских шпијуна, где
да су они само иначе поуздани људи, храбри и неу- рби се год они појавили.
• 577
576

Ако ce у опште жели имати користи од доста- Па и у времену мира добро je, да та елужба буде
вљачкеслулсбе дшџјуна и тајтах агената у времену у рукама главног ђенерал-штаба, јер ће се ту моћи
рата, онда je потребно, да се јотп у ,миру изведе и нај^оље оценити вредност главнијих агената^ пошто
уреди што потпуније та врста службовања. Као основа he у опште њихов број у мирном времену бити мањи
за ову организгсвду служи све, што je напред речено него у ратно доба.
о овој врсти извештавања. Колико ће се и какве ко- Сви органи или штабови, који he прикупљати по-
ристи имати у ратном времену од ове врете извешта- датке извиђача, пошто извиђачи најпре приме из тлав-
вања, може ее закључити по резултатима извештавања ног вдтаба све^дотадашње податке о непријатељу, треба
њиховог у MEtpHOM времену. одмах другог или трећег дана по мобилизацији војске
Како веле, у Немаца je у рату 1870.—71. године да отпутују на границу, а с њима треба да отпутују
била ррганизована ова служба од прилике овако: Најста- и главни агенти тајног извиђања, који he ce наме-
рији уходаиз извеене покрајине управљао je пословима те стити и настанити на угодним местима у близини
службе помоћу главних агената, који су били њему под- границе или и на непријатељском земљишту, па најзад
чињени на целој тој просторији, а овим агентима били су и на територији неутралне државе, и одмах he отпо-
опет непосредно подчињени под-агенти^ рд којих су чети свој посао извиђања.
једни били стални а други покретни. Ова мрежа аге- Чим ое војска у.својим операцијама помакне уна-
ната прокрстарила je пред почетак рата целу проото- пред, одмах се креће унапред и мрежа организованих
рију војишта, па су том приликом они упознали и Ове тајних агената, те да се помоћу њих одржава трајна
личности, с којима су требали да остану и даље у по- веза између непријатељскеи своје војске.
верљивим односима и у' времену рата. Ово je и учи- И ако се понеки војни писци труде, вероватно у
нило, те оу немачки. тајни агенти радили у времену некој нарочитој намери, да омаловаже службу и из-
рата више-мање независно од случаја, пошто су већ вештавања тајних агената у ратном добу, ипак je не-,
израније били утврдили потребне односе са иоверљи- еумњива корист од њих, те je с тога и врло важна
вим личностима на својој просторији. . правилно организована њихова употреба, јер се даје
Немачки тајни агенти ниеу имали на себи ни- закључити по свима и многим догађајима, да je упо-
каквих знакова, који би-; их могли издати. Они су но- треба тајних агената у Немаца 1870.-—71. године била
силиоко врата ма какву било медаљицу са.извесним јако разграната и добро организована. У осталом до-
тајним знаком за међусобно познавање, а тако исто вољно je утврђена важноот и корисна употреба орга-
имали су и некакав нарочити знак, који су давали, низације тајних агената у руско-јапанском рату. Пи-
кад je требало да дрођу кроз стражарски низ нема- тање може бити само у томе, како и на који начин
чких предстража. •< да се изврши што потпунија.и што сигурнија њихова
Почпитању преписке у приликама невоље и иужде организација, како би се могла добављати што бржа
имали су нарочиту своју веома сложену -тифру. Своје и што истинитија извешћа^ о чему je већ било говора
доставе адресовали су на лица, која најмање по- напред; •
длеже сумњи, а већ знало се, коме треба- предавати
те вести и податке. V Извиђања средством војске.
Руковођење «лужбом тајних агената треба да je
у времену р а т а у рукама главног команданта. Треба У ратно доба главна je отвар, да се на време
добро пазити, коме he се дицу у штабу главног ко- 1 добави и што више и што поузданијих извештаја о
манданта поверити ова службаг јер то лице треба- да , непријатељу, а каквим he ce средствима и којим на-
има •иарочитих сггособности за ту службу. I чинима ко послужити у том послу, споредна је^ствар.
СТРАТЕГИЈА „ 37
578 579

Несумњиво je, да je коњица једно од најбољих тегијске радње и директиве подешава према стању и
и најсигурнијих средстава за извиђање, јер сва остала приликама на војишту, стварајући повољне околности
средетва могу да буду непотпуна, често пута врло за дејства своје влаотите војске, и сводећи на* тај
ограничена, а често не могу ни да стигну увек на начин ризик у радњама властите војске на нај-
време. Својом Ој^зином цак коњица може и да пре- мању меру.
стиже догађаје, јављајући данас војсци оно, што јој Да би пак коњица могла да се распростре на
предстоји Да врши сутра или после неколико дана. широком фронту испред властите војске; да би могла
Коњица je у могућности, да одржава под еталном при- да наткрили непријатељска крила, те да тако и доста
смотром све покрете непријатељске војске, њене ло- види и много да сазна; да би била у стању, да укуп-
горе, предстраже и т. д. Коњичка су извешћа најбоља, ном масом на најважнијим правцима обезбеди танку
јер .их достављају људи стручни и извежбани. Ово je линију влаотитих предњих делова од непријатељског
и најважнија служба коњице у ратном добу, јер изви- пробијања, па најзад, да би била у стању, и да потуче
ђање непријатеља веома јако утиче на сва ратна непријатељску коњицу, властита коњица Шреба даје
цредузећа. Услед тога се и тражи, да су коњички надмоЋнија од непријаШељске коњице не само бројно
официри јаке интелигенције, и да владају широким него и у квалитету, јер ништа није горе, и ништа не
разумевањем свих ратних радњи у свему пространству може да произведе толику забуну и пометњу у нами-
њиховом. Због овога и оволиког значаја коњичких шљеном раду, него кад коњица буде потучена и ба-
извиђања у ратном добу у свима војскама стоје на чена. на колоне властите војске, које су на маршу.
челу коњице најенергичнији и најспремнији коман- Основни принцип у руковођењу службом извиђања
данти, који су посведочили своју јаку научну подлогу налаже, да главни командант војске и у ратно доба
у свестраном разумевању ратне вештине. задржи у својој руци више управљање том важном
Уређење коњице ради спужбе извиђања. — Исто- елужбом ратног доба. Судећи по многим догађајима
рија ратова казује, да оу велике војсковође масу своје •у ратним дејствима немачке војске у рату од 1870.-—71.
коњице држали у ратном времену под својим непо- године, долази се до закључка, да се у том рату огре-
средним заповедништвом, усредсређујући на Шај начин тио, о тај основни принцип баш фелдмаршал Молтке
у себи службу извиђања у ратном добу. (Димитрије као један од најбољих ученика Наполеона I. и највећи
Донски, Тамерлан, Петар Велики, Наполеон I.). практичар техничких разрада и целокупних припрема
• Велики број добро опремљене и добро извежбане за велике стратегијске радње. Он je пренео на армиј-
коњице јест најбоље и најпоузданије средство за изви- ске команданте руковођење службом извиђања, те етога
ђање. у ратном времену. Почињући од фронта страте- и видимо, да je врховни штаб краља Вилхелма у ваас-
гијског развоја војеке на граници, па све до подиласка ним тренутцима често пута био без поузданих изве-
бојишту све уједињене снаге, целокупна самостална штаја о приликама на војишту. С' тога се тиме и
коњица мора да се креће испред своје војскб с таквом објашњава онолики број случајних •— ненамерних бо-
брзином и у таквом удаљењу, како и колико то на- јева и битака, за чије успешне последице Немци имају
лажу прилике и околности на дотичном војишту. да благодаре колико личној иницијативи њихових
Крећући се брзо и енергично, прелазећи велике виших команданата, толико вите и крајњој неумеш-
просторије уз непрекидно извиђање на широком фронту Иости појединих виших команданата француске војске,
властите војске, откривајући и сазнавајући снагу^ гру- који се нису умели користити повољним приликама
писање и правце кретања непријатељоке војске, па и околностима, које се стицаху око њих, а које су
то брзо јављајући команди своје војске, коњица тако потицале услед невеште изјаве личне иницијативе од
даје могућности главном команданту, да све своје етра- стране појединих; подчињених команданата неЈЗачке
- 3 7 * .. . •'
580 581
војске, као што беху: Командант преходнице V, кор- 11 коњичких дивизија придодао je пешадијским кор-
пуса ђенерал Валтер пред битку код Верта 6. Августа, пусима и појединим одредима.
командант преходнице VII. корпуса 14. Августа код Овако велика маса коњице, којој су џредстојали
Ворни-а, и т. д. неминовни сукоби са непријатељском коњицом, гледа-
У овом рату немачка je коњица у прво време јући на њен задатак стратегијског извиђања, најбоље
била сувише привезана за пешадијске корпусе, и није je, да се свије — формира у корпусе од по 2—3 ди-
могла да предузима велика стратегијска извиђања, и визије, јер оваква формација унеколико олакшава и
та њена поцепаност учинила je, да се на челу немачке адмннистративне послове коњице.
иначе одличне коњице није могао ни да појави са Ево, каква je била формација „велике француске
уједињеном "снагом целокупне коњице командант с на- армије" при прелазу руске границе у рату од 1812.
. ртачитим способностима за тако специјална коњичка године!
предузећа ратног доба. ' -^ I., Северна армија под личним заповедништвом
У ратно доба најбоље je коњиду поделити у два цара Наполеона = 220.000 војника. У севернбј армији
дела: Већи.део коњице треба да задржи главни ко- били су мањи делови као засебне јединице:.
мандант под непосредним својим заповедништвом, а а., Самостална коњица под командом Миратовом,
остали мањи део треба да се распореди према потреби коју су чинили:
уз остале посебне делове војске, за армије, корпусе ТГрвмкоргг^с^бОескадрона^омандант—-Нансути;
иди дивизије.[' '••'-. Коњичке дивизије: .
На овај начин главни командант,-у чијем су штабу Лака коњица (Вријерова) = 28 еекадрона; , '
усредсређена сва средства ради извиђања/ управља Кирасирска дивизија (G. Жерменова) = 16 еска-
стратегијским радњама те самосталне коњице, која му дрона; ^ • •••.
je подчињена, одржавајући с њом директну везу, Осла- Кирасирска дивизија (Валансова) = 16 ескадрона.
њајући се на извешћа своје коњице, и на извешћа, Други корпус = 5 8 ескадрона, Командант —
која добија и другим путовима, главни командант Монбрен; . - -
одређује задатке појединим армијама, корпусима или
дивизијама у мањих војсака. У смислу добивених ди- Коњичке дивизије:
ректива од врховног штаба^ а с обзиром на услове Лака коњица (Себаетијанова) ==26 ескадрона;
прилика и околности на војишту под којима раде, ар- Кирасирека коњица (Ватеова) = 16 еекадрона;
мијски пак команцанти издају потребне упуте коњици, Кирасирска коњица (Дефрансова) == 16 ескадрона;
која им je подчињена. Гардијсш коњица —- . . . . 20 ескадрона.
У рату од 1812. године Наполеон je y Јуну ме- Свега je имало 138 ескаДрона. .
:
. сецу кренуо противу Русије 600.000 војника,- међу ко- -б., Џешадијски корпуси:
јима je било 100.000 коњаника. Од те коњице издво- Гарда . = 15 еекадрона, 54 батаљона;
јио je 224 ескадрона, који су образовали 4 резервна II. Корпус (Удинов) = 20: ,, 51 „ ;
корпуса самосталне коњице. Ако ое овом öpojy додаду III. корпус (Нејов) = 2 4 , „ 48, ;
још 20 ескадрона коњице, који су били у саставу гар-
дијскаг корпуса, онда je број ескадрона Наполеонове I. корпус (Давуов)= 20 „. 80 „ .-.,...
самооталне коњице у почетку рата 1812. године изно- . Свег.а je било 79 ескадрона, 233 батаљона.
еио 244 ескадрона/ који су формирани у 12 дивизија II., Средиштна армија: Командант вице-краљ Jee-
самосталне коњице = 45—50.000 коњаника. Осталих ђенџје '== 80.000 војника;
582 о83

IV. корпус (италијански) =. 34 ескадрона 57 батаљона; састављању инструкција могу да^ се сведу у ових не-
VI. корпус (баварски) = 16 , „ 28 колико тачака:
1., Оно, шта се већ сазнало о непријатељу. За оне
Свега je бцло 50ескадрона, 85 батаљона. податке о непријатељу, у чију се истиштост сумња,
III., Јужна армија: Командант Јероним, краљ Вест- ваља означити, за што се сумња, те да их треба про-
валије; верити и у колико;
V. корпус (Поњатовског) = 20 ескадрона 44 батаљ. 2., Место или цравци кретања главне снаге своје
VII. корпус (саксонски) =16 „ 18 „ властите војске упоредо с намером или циљем кре-
VIII. корпус (вествалски) = 1 2 „ 16 „ тања, ако не целокупне војске, а оно бар најближих
њених делова, (армије, корпуса, дивизије), у колико
Свега je било . 48 ескадрона, 78 батаљ. се тиме не би подрила потребна тајна плана рада,
IV., Ha засебним војиштима: који предстоји. Ако je пак самостална коњица под-
• * X. корпус (Магдоналдов) = № ескадрона 36 батаљ. чињена једној армији, онда команданту те коњице
XII. „ (Шварценбергов) = 24: „ . 27 „ треба саопштити-намеру или задатак појединих кор-
пуса односно дивизија, који улазе у састав т'е армије.
* *
Задатак коњице:
3., Просторије, најважнији правци или извесне
Еомандант самосталне %'оњице са задатком изви- важне тачке на тој просторији, које треба коњица да
ђања мора да добије од главног команданта или прође и да извиди;
од команданта засебне армије директиву — инструк-
цију. која he му служити као основа у извиђању не- 4., Даљина (именујући поједине вредмете), до
пријатеља. —• Тешка je то етвар определити, шта све које треба да се креће коњица. Ова би напомена могла
треба да уђе у садржину ових инструкција. Ако се и да отпадне, кад смо на даљини од 3—4 дана марша
унесе много што-шта у ову инструкцију, може да буде од непријатеља, и у томе случају коаица се истиче
исто толико догрешка, као и кад се мало унесе. Пре- до непријатељевих делова војске;
трпане заповести и у опште претрпана наређења до- 5., Означење свега онога, што би коњица требала
воде извршиоца у забуну. Но треба много полагати да извиди и да саопшти, а што би било важно за до-
на теоријске шематичке захтеве оваких или онаких тичну прилику, у којој се налази властита војска;
инструкција, које се издају команданту коњице у циљу 6., Уређење потребне везе између коњице и штаба
извиђања. Главна je ствар, да се у инструкцију унесе Врховне Команде (или штабова поједишх армија) ради
оно, шта се жели да дозна, излажући то кратко и јасно. бржег и безбеднијег саопштавања прибављених вести;
Избегавајући у бпште шематички облик излагања 7., Саошптење о месту илиправцу кретања коморе;
. еадржине упута^— инструкција, које се издају коман- 8., Напомена, шта да се чини с већим количи-
дантима самосталне коњице у циљу извиђања пред нама хране, , на коју наиђе коњица, како и на који
фронтом војеке, ипак je с теоријског гледипзта, по- начин да се обезбеди та храна ради потреба властите
требно, да се укаже на неке опште ствари у овом војске; и
послу, које треба да послуже више као нека врета 9., Остале напомене, које би се појавиле у дб-
напомена или подсетника, а не као правило, еда би тичном случају као неопходне, а које међу тим немају
се тако олакшало, да ее унесе у инетрукцију само сталног значаја.
оно, што изискује истинска потреба у дотичној при- У опгате у ове инструкције требаунети оно, што
лици. Те напомене, којима се можемо користити у je за дотичну прилику најпотребније, да се дозна о не-
Ш : 585

пријатељу, како би се тим податцима ојачала намера бургу, а остале _две — иепред те дивизије близу
и предузеће главног команданта. Еберсдорфа, а још даље,испред ових — налазиће се
У овојим инструкцијама, које су упућивали ко- дака коњица. Маршала Неја упутићу ка Тан у.
манданту самостадне коњице, и Наполеон и Молтке „Ваш главни задатак за данашњи дан у овоме je:
вазда су из^.гавали опширна и дуга излагања, већ а., Користећи се јучерашњим резултатима, треба да
су се у излагању редовно ограничавали само на оно; ухватите што већи број заробЈБеника, како бисте при-
што je y догачној прилици и у том времену било нај- бавили што више података; и б., Треба да извршите
потребније, и.што би могло најпотпуније да расветли рекогнооцирање у правцу на Ауму и Салфелд, како
епшту ситуацију на војишту. бисте дознали позитивно, какв.е покрете врши непри-
Ев@, какве је'инструкције издавао Наполеон Ми- јатељ. - Наполеон." —
рату у чувеној јенској операцији у рату 1806. године: Као што се види из ове ннструкције, која јепо-
слата Мирату, Наполеон не иеказује своју намеру у'
„10. Октобра 1806. године, целости, већ то питање развлачи више-мање. Тако у
Еберсдорф, (јутро). почетку инструкције он говори о потреби рекогносци-
I
„Ђенерал Рап донео ми je извештај о нашим ју- рања лево ка Пенеку и Салфелду, а за тим о рек©-
черашњим успесима. Чини ми се, да Ви немате до- гносцирању десно ка Пенеку it Ауми, а најзад истиче
вољно коњице у рукама." Ако Ви будете растурали потребу неоп-ходног рекогносцирања на боковима у
коњицу, онда код Вае неће остати ништа. Ви имате правцима Салфелда и Ауме: Треба само загледати^ у
шест пукова. Ja сам Вам наредио, да под руком имате карту, па he се ово наређење Наполеоново објаснити
увек не мање од четири пука; јуче сам видео код још боље.
Вас само два пука. После два дана Наполеон шаље овакву ин-.
„За данашњи дан неопходно je, да коњица врши струкцију:
рекогносцирање у правцу десног бока непријатељског. ' , „Октобра 12. 1806. године,
Како се маршал Султ налази у Плауену, потребно Аума:
je, да се предузму јача извиђања у правцу Пенека и
Салфелда, како би седознадо, како тамо стоје етвари. „Данас до подне ja hy бити у Гери. Имајући у
Маршал Лан стигао je еиноћ у Грефеншал, а данас у виду положај војске, Ви ћете се уверити, да ja на-
он напада Салфелд. Ви ћете разумети, колико je за меравам, да обухватим непријатеља. • Али су ми по-
мене важно, да у току данашњег дана сазнам, какви требни податци о томе, шта намерава непријатељ.
се покрети врше ка Салфелду, како бих имао могу- Надам се, да ћете Ви наћи i& податке на пошти у
ћности, да упутим поткрепљења ка Пенеку, те да уда Цајцу. Ви оте видели,: шта сам ja урадио у Гери1;
рим на позаднину непријатељеве војске, ако би он ко урадите и Ви сами то! Нападните одважно- војску, '
•Пенека ујединио више од 25.000 војника. која je у кретању. То су колоне, које се крећу ка тачци
„Наредио сам Дипону и Ђомопу, да се крену с уједињења, али брзина мојих покрета неће им допу-
овојим дивизијама ка Шлајцу. Потребно je за свак стити, да добију контра-наре^ва.
- елучај, да ее изрекогносцира и избсре јак положа1 .! Наполеон je писао маршалу Лану 12. Октобра 1806.. године f 4
испред Шлајца за армију јачу од 80.000 бораца. Али часа изјутра из Ауме овако саопштење: ,Јуче увече био сам у Гери. Ми
смо уништили заштитницу непријатељске коморе, и заробили емо пет сто-
ово не треба да Вас омете, да не пошаљете сутра у тина кола. Коњица je била натоварена 31атом., Начелник штаба послаће'
зору јаке одреде за рекогносцирања у правцу Аумеи Вам наређење за покрет. Сва похватана шсма'тврде, да je непријатељ из-
губио главу. Они се саветују дан и ноћ, i незнају, шта да предузму. Ви
Пенека, који би ее ослањали на дивизију Друеову, видите, да je мрја војска, уједињена. м д» им ja затварам. пут за Дрезду
Прва дивизија маршала Давуа налазиће се у Сал- и Берлин." — Čorresponđance milit. de Nipoleon Г.
586
Године пред битку код Прајсиш — Ајлау-а, као год и
„Два до три оваква успеха могу растројити пру- у времену и свих осталих ратова.
ску војску до тог степена, да можда неће ни бити Потпуна сагласноет између вештог командовања
потребе за општу битку. коњицом и нарочите подобности коњице за ратна пре-
„Сву своју #ор>ицу маршал Даву упућује ка Наум- дузећа најјасније се испољила у рату 1812. године,
бургу, а са СВОЈИМ корпусом води и Сагјук-ову ди- када су се у р.ату нарочито одликовали Козаци, о ко-
визију. Сву Вашу коњицу упутите ка лајпцишкој јима француски ђенерал Моран, као учесник у том
1
равници", (ел. 66.). рату, пише овако: •
Као што се види из овога, овом инетрукцијом „Стугом напомињем> да су руски Еозаци, Козацц,
управљен je главни правац извиђања ка лајпцишкој о којима ее дотле није водило рачуна,. упропастили
равници уз неке скоро непотребне напомене о начину нашу коњицу, и урадили за спас Русије више него
дејства коњице, као што je н. пр. она напомена, која остала војска те огромне царевине.
говори о хватању писама на пошти у Цајцу, или она на- „Свакодневно они се по)ављиваху на хоризонту у
помена о одважном нападу при сусрету с непријатељем. широкој линији. Ми се одмах постројавасмо, и пола-
Није тешко погодити, зашто су у овој инструкцији баш и зисмо им у сусрет. Но чим би они опазили, да ћемо
учињене ове напомене Мирату, само ако се размисли, се сударити, тако би брзо ишчезнули, као да еу про-
да Мират није показивао Бог зна каквих способчости пали у земљу, али тако, да се понова кроз један час
у оцени прилика на војишту, и најзад, да су се Наполе- опет појаве као нека густа црна линија. Тако се не-
онови ђенерали у опште устручавали и бојали, да на прекидпо понављао тај страховити призор, те je тиме
своју руку предузимљу ма какву самосталну радњу, на крају крајева упропашћена наша одлична коњица,
бојећи се критике Наполеонове, који се није уздржа- која je била и бројнсгјача од руске коњице." —
вао, да оштро критикује рад својих подчињених. У том Необична енергија и радљивост ове одличне руске-
нарочитом случају требало je радити нешто са свим коњице и била je главна сметња, те Наполеон не мо-
противно ономе, што би у многим другим приликама
гаше да изврши свој првобитни план операција: Да
било скоро као правило. У времену извиђања треба
растави руске армије, па да се с надмоћнијом снагом
скоро редовно да се избегава борба с непријатељем,
а међу тим овде je баш нарочито. требало изазивати крене на II. армију Баграцијонову, те да je потуче
непријатеља на бој. Мират, и ако се није бојао никада, усамљену.
да заметне бој, ида се јуначки бори, али у овој при- Cpeha je била и за Баграцијона и за Русију, што
лици тек из бојазни од Наполеона могао je случајно су се у то време уз армију Баграцијонову, ујединили
бити више обазривији, него што би то требало. Ето, сви делови козачких трупа, и то одред Платова за
зашто се Наполеон вероватно дотакао и горњих на- крстарење, који je ča свим случајно доспео од I. ар-
помена, које je унео у инотрукцију, коју je послао мије у II. армију, као и одред Иловајског за крстарење.
Мирату. • Ево, да разгледамо укратко, какву je услугу учи-
нила коњица Наполеону у рату 1812. године упоредо
У времену Наполеонових ратова руска коњица с главнијим његовим радњама до уједињења руских
чинила je својој војсци сјајних услуга. Благодарећи .армија! ,
одважном и вештом извиђању у то време руска je вој- Пошто je заузео Вилну 16. Јуна, Наполеону je
ска често срећно излазила на крај из тешких поло- било могуће, да дејствује на позаднину армије Багра-
жаја и тешког стања, као што то бешеу рату од 1807. цијонове, услед чега je Наполеон и упутио 17. Јуна
Давуа са три дивизије од 45.000 војника на Ошмјан
Pierron, Les methođes de guerre. и Минск. Тог истог дана вцце-краљ Јевђеније пређе
588 589
с војоком р.еку Њемен код Прен-а, а Јеронимова ко- Претпостављајући, да he га Даву предухитрити
њица поче да подилази ка Гродну..ЈЏ, би принудио у Минску, Баграцијон крете своју армију на Глуск и
Баграцијона, да одступи раније, Наполеон нарочито Бобрујиск у нади, да се уједини еа I. армијом, мар-
задржа десно крило своје армије. шујући преко. Могилева.
г
Према свег<ју, опште стање на војишту клонило се Јероним je застао; -он je ујединио своју војску
у кориет Наполеонову, јер Јуна 17, Баграцијан текштоје ' тек 2. Јула у Несвижу, а Даву прецењујући јачину
био изишао из Волковџска. У осталом Наполеон то није Баграцијонове армије, која се кретала у правцу Бобру-
нц знао, јер je замишљао, да je Баграцијон био ближе, јиска, не хте je узнемиравати. Само помоћу одлично
него што je то било у етвари, држећи, да je ДоШу- изведене извиђачке службе своје коњице Баграцијон
роељев корџус био преходница Ваграцијонова. Ова по- je успео, да избегне опасност, да не буде опкољен На-
метња објаснила ее тек_ 20. Јуна. У сваком случају за полеоновом војском. Залишан покрет у правцу на север
Баграцијона прицремана je потпуна клопка. Наполе- или само један изгубљени дан у одступању могао je
онова гарда била je у Вилни, вице-краљ Јевђеније био донети Баграцијону безизлазни положај, или у најбо-
je код Новог Трокиа, Даву je препречивао кретање љем случају само одступање ка Полесју.
Баграцијоново ка Минску, а Јероним je марвдовао за Наполеон се страшно љутио на ову узалудну ше-
Баграцијоном. Ма куда да би се кренуо Баграцијон, или снаесто-дневну ломњаву противу армије Баграцијо-
ка Сморгону или ка Минску или ка Несвижу, свуда би нове, а највише je кривио за то Јеронима због спорог
наишао на јачу снагу Француза, а могао je да буде кретања његове армије. Од Гродна до Несвижа има
и опкољен, (сл. 67.). око 200 километара,и да није Јероним остао у Гродну
Баграцијон je добио наређење, да се уједини са читава четири дана, и да се у маршовању мање од-
I. армијом преко Вовогрудока ж Вилејке, и ако- то не марао, он би оустигао Баграцијона 27. Јуна у Несвижу,
би могао да изврши, ондадасе крене у правцу Мин- одакле је.овај умакао 28. Јуна, јер у колико би Јеро-
ска и Борџсова, и с тога Ваграцијон 12. Јуна пређе ним био ближи Баграцијону, у толико би био одва-
Њемен код Нжолајева у намери, да се 23. Јуна крене жнији у кретању и Даву. Вероватно je, да у том слу-
ка Вишневу. ' чају ни Баграцијон не би остао три дана у Несвижу.
Коњица je извукла Баграцијона из беде; он je За ову спорост у кретању и недивољну обазри-
добио извешће, да се у Вишневу и Валожину на де- вост Јеронимову несумњиво je крива коњица Латур-
сном боку налази Даву са корпусом од 60^000- људи, Мобурова, која je била у преходници. У осталом, овде
испред фронта у Рудникову — коњица вице-краЈБа Је- има мало кривице и до самога Наполеона, који je
вђенија, с лева да су се појавили извиђачи коњице требао да се нађе ближе дееном крилу своје војске,
Јеронимове, а комуникацијама у позаднини да грози у коме би случају вествалски краљ несумњиво био
Рење са својим корпусом1, који се креће ка Слониму., енергичнији у својим радњама. Наполеон je познавао
„Пошто сам одасвуда опкољен и притешњен јаком Јеронимову општу лабавост, na je загонетно, зашто
снагохЧ'% јављао je Баграцијон цару, „решио сам се, да не га je и остављао самом себи тако дуго, те га личним
идем ка Вилејки, в е ћ д а маршујем ка Несвижу, као присуством није покретао на одлучнији рад.
јединим путем, на коме ^ ja могу избећи опаснбст, У Наполеоново доба јевропске војске и.мале су
да не будем опкољен.А Овде je Баграцијон ујединио са евимЈолдачки Шип, и биле су скоро у непрекидним
26. Јуна целокупну своју армију, и дао јој тродвевни ратовима, те се у то доба могло имати довољно иеку-
одмор после девето-дневног усиљеног маршовања по ства у ратним радњама, па ипак на крају крајева
веома лошим путовима, прешавши за то време око 225 шлази, да се и.у том времену мање употребљавала ко-
километара. њица за стварно извиђање на војиштима, -него што
590 591

се она у истини с коришћу могла да употреби у тој ствари није било. Поводом неактивности коњице I.
служби. • армије званични опис • рата вели за ову прилику:
Појава савремених огромних војсака, које се мо- „Јача рекогносцирања, за noia je главни штаб наре-
рају кретати на пдосхраним војиштима, изазива данас ђивао, да се врше на левој обали Мозела, требала су
и далеко већу пофебу потпунијег извиђања. Пре рата да буду одлучнија, за то, што их je üapupao непри-
од 1870.—71. године Немци су били усавршили јатељ одасвуда".
Наполеонову технику вођења трупа, али су грешили У овом погледу џомандант I. армије ђенерал
у питањима правилног извођења службе извиђања, у Штајнмец није захтевао од своје коњице енергично
томе, што су скоро сву своју коњицу придавали под дејство, а принц Фридрих Карло опет je одређивао
непосредну управу појединих команданата армија, а слабу снагу у извиђање.
ови су je опет тако рећи привегали уз предње своје Све би ово било друкчије, енергичније и потпу-
корпусе. У покретању од реке Cape ка Мозелу уви- није, да je главни штаб немачке војске задржао у
дела се погрешка такве употребе коњице. Подилазећи својим рукама масу коњице, која je y ратном добу
Мозелу, од 6 коњичких дивизија, које су биле у са- најподобнија за извиђање.
ставу I. и II. немачке армије, само je пета дивизрф Подлеже сумњи и правилна наређења команданта
ђенерала Рајнбабена пребачена на противну обал^ V. коњичке дивизије ђенерала Рајнбабена за 15. Ав-
Мозела у циљу извиђања, а осталих пет коњичких густ, дакле за други дан после боја код Ворни-а, о
дивизија прешле су Мозел поеле пешадије у даљем
коме je он знао можда само по грмљави топова.
кретању армија.
Било je неопходно потребно, да се сазнау тако ва-
Мало се што позитивно наређивало из главнш жпом тренутку после евршеног боја, да ли je y том боју
штаба немачке војске о потреби извиђања на против-
учествовала целокупна француска армија, или je y
. ној страни Мозела, па и оџо, што je наређивано, није
боју учествовала само заштитница, а главна онага да
било благовремено, већ се у томе задоцњавало. Тако
на пример у наређењу, које je добио командант I. ар- je одступала из Меца ка Вердену. Требало je дакле
мије, стојало je поред осталог: тачно сазнати, шта се збива на путу, који води из-
Меца ка Вердену.
„Еоњица да цзвиђа у правцу Меца, а Мозел да Ослањајући се на пешадију X. корпуса, која je
преброди ниже Шврђаве", а у наређењу, које je IICTOI
била заузела прелаз на Мозелу код Понш-а-Мусона,
дана добио командант II. армије, уз остало речено je
дивизија ђенерала Рајнбабена преноћила je на овим
и ово: „Еоњица извиђа с оне стране Мозела". У на-
ређењу од 14. Августа стоји: „Да би се омело веро- местима ноћу између 14. и 15. Августа:
ватно одстуиање непријатељево од- Меца на Верден, Хусарска бригада ђенерапа Редерна с коњичком
коњицу I. и II. армије истурити унапред, у колико батеријом — у Бепеју;
јегод еише могућв". Бригада ђенерала Барби-а — у Тијокур-у;
Пре него што je и добио извештај о боју ко; Бригада ђенерала Ђредов-а с једном коњичком ба-
Борни а, главни штаб je рекао ово односно. коњице _ теријом — у Понт-а Мусону; а
наређењима од 15. Августа, која су послата коман- Штаб II. армије био je такође у Понт-а-Мусону.
дантима I. и Д. армије: „Не ограничава се даљина на- Према овоме између команданта II. армије и ко-
ступан>а коњице, а нарочишо III. коњичке дивизије". манданта V. коњичке дивизије могле су се измењати
Нсмци су рачунади, да je III. коњичка дивизија мисли, како се желело. Али шта je произишло из
већ била на противној страни Мозела, али то у самој свега тога? ^
593
592
није се дознало, којим je путовима одступила ка Масу,
Ојачана у почетку с једним кирасирским пуком француска. армија; није се знало, Да ли je та војска
бригаде Барбијеве, бригада Редернова кренула се сутра-
дан изјутрау рекогносцирање пута, који води у Верден. прешла Маро-ла-Тур, или не; видело се у околини
; Изаславши неколико ескадрона у извиђање, ђене- Марр ла-Тура много коњице, али се није могло до-
рал Редерн QKO ^-часова пре подне са четири еска- знати, колика je снага непријатељева. Међу тим зна
дрона и једном батеријом с виеова ксолвиљских угледа се, да je под Марс-ла-Туром била дивизија Форто-
у Пиксје-у неколико француских ескадрона, на које je Hvea с двема батеријама, а још даље код Вионвиља да
отворио ватру из топова. Французи одступише, а Ре- je била дивизија Ваљабрегова из II. француског корпуса.
дерн се крете за њима, па опазивши масу француске Пошто je дивизија Рајнбабенова била јача, то
коа>ице јужн<? од Марсла-Тура, отвори поново; ватру
из топова. На-паљбу једне батерије Редернове одгова- само да je енергичније и радила, могла je да потисне
раху две батерије француске. После пуцњаве за време елабију дивизију Форгпонову, те je на тај начин могла
од једног часа, а негоњен од отране непријатеља, ђе- лако да угледа француеку армију, која се гомилала у
нерал Редерн одступи на даљину од једног километра, околини Меца. Сем тога, ђенерал Редерн требао je да
па прикупивши своју бригаду, даде јој краћи одмор. продужи извиђање до Кош-дс-Мез-а и до раскрснице
Кирасири, који су се тада налазили источно од ђене- свих путова, који воде из Меца у Верден, а не да се
рала Редерна, такође еу угледапи француску којћицу. ограничи на извиђање^ само на простору од 5 киломе-
Мало за тим ђенерал Редерн поново се крете на- тара, како je он то радио. Да.је тако урадио, Редерн
пред, и једна његова батерија отпоче паљбу на фран- би се уверио, да тим цутовима није прошла војека, и
цуску коњицу, која се налажаше јужно од Марс-ла-
Тура. Ока Pk часа по подне отиже и командант V. да се војска још налази код Меца.
коњичке дивизије ђенерал Рајнбабен, па кад ое увери, Претпостављајући, да je француска армија одсту-
да ђенерал Редерн раеполаже с мало снаге, нареди му. пила из Меца ка Вердену, а не добивши никаквих
да.се .не упушта у борбу, ако Французи случајно пре- позитивних података од команданта V. коњичке ди-
дузму напад. ШШ, визије,. командант II. немачке армије принц Фридрих
Око 2 часа по подне ђенерал Рајнбабен имао je Карло крете своју армију на прелазе на Mäcy, и 16.
уза ее 34 ескадрона и две батерије. Западно олМарс- Августа она je већ избијала на друм, који води из
ла-Тура беше бригада Редернова, у Пцксје-у беше Меца у Верден, и то, трећи je корпус подилазио
бригада Барбијева, а бригада Бредовљева беше у Кеон-
Марс-ла- Туру, а X. корпус —• ка Френ-у. У таквим при-
ваљу, те све три ове бригаде беху на проотору од 5
километара, (сл. 68.). ликама заметну се случајна битка код Марсла-Тура
Пошто je француска коњица бдмарширала ка Ви- са целом армијбм Базеновом, У овој битци само на
онвиљу, наређено je, да коњица за ову доћ бивакује бојишту остали су победиоци Немци једино е тога,
у Пиксје-у, Ксонвиљу и Сиземону. ¥ извиђање су по- што je маршал Базен у овој прилици био и сувише
елали један ескадрон у Жарни, одакле га отера ко- необазрив и неенергичан, те није ии знао у том тре-
њица ђенерала Баре.-а, други ескадрон упућен je, да нутку, колика je била енага непријател>ева. Да je
с југа обиђе Вионвиљ у правцу на Резонвиљ., и овај Базен био само мало обазривији и енергичнији у та-
je ескадрон угледао бивак од 20.000 Француза.
Целокупан резултат извиђања био je овакав за | чнијем распознавању етања ствари на бојишту, Немци
идући дан: Нису прибављени никакви податци ни о би овог дана претрпели страшан пораз само услед
непријатељској армији ни о положају њених корпуса; . недовољног извиђања своје властите коњице.
•Да je Врховна Команда пруског краља благовре-
1 мено
несумњиво
се налазила
пребацила
• уje,саставу
СТРАТЕГНЈА преко
даHби
B OI.
Мозела
уHитом
i II. случају
армије
већи део
уи 136
коњица
коњице,
ескадрона,
SSдело-
која
594 595

вала одважније, те би били и оа свим други резул- У рату од 1885. године ми смо имали једну са-
тати од, извиђања. мосталну коњичку бригаду са приличним кадром људ-
У рату-с Турцима 1876. године у нашој „морав- ства и коња,' сем коњичких ескадрона, који су били
ској војсци" било" je преко 20 ескадрона коњице, која у саставу дивизија. Услед оног дугог борављења и
je била распарчада, ti придодата чак и оним деловима потпуног биваковања коњице код Ниша по онако мо-
војске, који су могли потлуно бити и без коњице! И чарном и хладном времену и к о д Пирота пооле извр-
ако je ова • коњица била потпуно народна коњица шене концентрације трупа, и услед онако неупутне
(дакле без кадра), ипак се она могла формирати у две употребе те коњице на онако кршевитом и'испрела-
бригаде у свакој по два иука, = 16 еекадрона, а ту маном земљишту у циљу заклањања уже концентра-
масу коњице,, могао je главни командант моравске ције трупа у сливу Нишаве, наша je коњичка бригада
војске да уиотреби далеко корисније, него што je она била скоро упола еатрвена, пре него што je и прешла
стварно употребљавана са онако распарчаним еска- ; границу.
дррнима, који су били придодавати пешадијским диви- Уместо, да je коњица тада мало боље чувана у
зијама, бригадама, командантима позиција, „полицији" времену онако дугог мочарног времена ире почетка
и т. д. Ма како да je била слаба по квалитету он- операција, и уместо да je Врховна Команда употре-
дашња наша коњица, ипак je она могла уз службу била коњичку бригаду у првом реду за извиђање у
извиђања да у маси ускрати она дрска налетања чер- току операција, што je и најважнија улога самосталне
кеских и башибозучких дроњавих ескадрона, који у коњице у ратноме добу, ако само још том задатку
долини моравској починише онолика зла у нашој коњице одговара и услов земљишта и услови снаге
земљи, рушећи и палећи свуда, докле могаху "стићи. непријатељских трупа на граничној просторији, Вр-
ховна je Команда још у самом почетку операција упо-
Да je командант „моравске војске" у том рату требила еамосталну коњич.ку бригаду чисто као бо-
имао под својом командом масу наше коњице, нема јеву јединицу, изједначавајући je тако са пешадијским
сумње, он би je као стари ратник могао да употреби дивизијама, упућујући je уз све то још и веома непо-
корисно у више прилика, те би можда услед тога био вољним правцем за кретање!
и он активнији после одржате победе на Шуматовцу, Хајде да видимо сад, да ли се наша коњичка
и на тај начин не би остао некажњен ни онај дво- бригада могла и друкчије да употреби'у овоме рату!
дневни (17. и 18. Августа) прелазах Ејуб-пашине вој- У почетку операција наша коњичка бригада није
ске с десне на леву обалу Мораве тако рећи под могла бити употребљена за извиђање испред фронта
носом целе наше моравске војске. Да се изведе по- војске, јер je'земљиште вбома брдовито, испреламано
менута формација наше коњице ради укупног њеног и кршевито, и оно je тако од заједничког граничног
деловања у томе нашем рату, па и ако je она била фронта па еве до средачког (софијског) платоа, па на
чисто народна коњица, ишла je на руку уз остало и тој просторији немаше ни најнуЖнијег броја путова.
та срећна околност, што je у то доба наша млада Сем тога, она није могла бити употребљена за изви-
војска имала у својим редовима уз опште одушевљење ђање у почетку операција и с tora, што су у том
за свети рат још и приличан кадар врло добрих ко- брдовитом крају многе тачке, у непоередној близини
њичких официра. • граничног фронта била посела мања одељења бугарске
Ништа боље није учињено с нашом лсоњицом ни војске, те je било са свим немогуће, да се одмах у
у рату 1877.—78. године. У нас je била увек само почетку коњица истури испред стратегијског фронта
распарчаност, па распарчаност, а никада уједињеност наше војске. Но и ако je то било тако, ипак су поје-
и прибраност! дине официрске патроле могле наћи згодних^праваца
596
597
ради 'извиђања и даље испред и са страна фронта се само и једино у том случају, ако се концентрација
војске. , .-••'. "'
обе непријатељске војске изврши једновремено на за-
Кад дакле коњичка бригада није могла, бити упо--. једничком граничном фронту, што и бива понајчешће,
требљеназа извиђање испред фронта војске одмах у- тако> да непријатељске стране одмах ć уједишеним
почетку операциј^ ^нда je она требала да маршује својим снагама груну једна на другу. У овоме олу-
позади дивизија главним операцијским. правцем дотле, чају коњици je место на најважнијем крилу .страте-
док не буде згодних прилика, да се употреби'за гијеког фронта своје војске, те да одатле угрожава
л
извиђање'.-. * бокове и позаднину непријатељске војске. Ако непри-
- Овако неумесна употреба наше самосталне коњи- јатељ буде принуђен на одступање поеле првог судара,
чке брдгаде у рату од 1885. године није остала без. онда и целокупна самостална коњица издеће испред
•лрших последица. :У служби -обезоеђив.ања узке кор- фронта властите војоке, те својим брзим и е-нергичним
центрације трупа у сливу Ншдаве На онако незгодном деловањем у току операција помаже, да се што пот-
земљитвду, где je службу извиђања могда и требала да пуније изведе намера и тежња главног команданта,
врши пешадија, наша јекоњида и с моралног и с ма- Ако има могућности, да се самостална ' крњнца
теријалног гледишта веома много изгубила у подобно- избаци пре почетка операција на потребну даљину
сти својој за даља одважна коњичка предузећа. Такво испред фршта влаетите војске, онда настаје питање,
стаље наше коњице пре почетка операција погоршано крја је.прваи најпреча задаћа коњице у том случају:
je још у јачој мери тиме, што je коњица упућена Да ли само из"виђање или победа непријатељске ко-
рђавим правцем за кретање, те се на томе правцу јога њице, која he се тако исто налазити испред фронта
црвог дана сукобила с пешадијом бугарске војске,'ца своје војске?
се услед тога наша коњица морала да бори противу Несумњиво je, да je прва и најпреча задаћа са-
бугарскв пешадије, а она je и тај задатак јуначки мооталне коњице, која се налази испред фронта вла-
вршила на онако незгодним условима земљишта све .стите војске, да енергичним деловањем и извиђањем
дотле, док није, по онако мучном земљишту стигла прибави што више и што поузданијих података о
4. Новембра до Големог Малова. Због евих ових незгода снази, 'месту и распореду непријатељеке војске, као
у другом периоду операција (у долини Нишаве код ' год и о правцима кретања пој.единих непријатељевих>
Пирота) коњичка бригада није била у стању, да у маси. колона, јер се само помоћу ових и других података
изврши ма какво одважније предузеће, а уз то за све може у исто време да сазна донекле и сама намера
време операција нисмо имали ни тачних ни позити- непрујатељева, а тај je податак од највећег утицаја
вних извештаја о непријатељу. — Логичност мисли и за оваку или онаку одлуку•главног команданта у
Могичноот рада требало бж једанпут да нађу и у нас питању извесних предузећа са својом влаетитом
плоднијег земљишта у редовима меродавних чинилаца војском. : ~ '
у ратним . предузећима! .^ Самостална коњица и без претходне борбе с не-
пријатељском коњицом може извиђањем доћц до fop-
Најглавнији састојци извиђања помоћу војске. њих података само онда, ако ie непријатељска коњица
у опште много гора и слабиЈа, или ако je неприја-
1., Изви^ање помоћу коњице. — Као што je напо- тељска коњица према распореду осталих делова вла-
менуго раније, главни командант учиниће најбоље, стите војске употребљена тада негде на погрешном и
ако у циљу извиђања још пре почетка операција "из- удаљ.енијем правцу 01штег стратегијског покрета. -—
бади целокупну независну стратегијску коњицу испред ' У сваком друГом случају оамостална кон>ица мора
фронта евоје ,војске_ ^Од OBOF општег начела одступа најпре да подели мегдан с непријатељском ко-њицом,
599

да ако у боју успе, онда јој je отворено широко поље трола треба да буде и од два вода па до читавог
за енергичан рад у извиђању на војишту. Даклс, и једног ескадрона. Кад he и колика he бити јачина по-
овде je борба средство, да се дође до главног циља јединих патрола, зависи од напред поменутих прилика,
што пре. . „. које утичу на одређивање величине патрола. Ho y
МаневруЈући и вребајући згодан тренутак за изне- . сваком елучају у том послу ваља имати на уму ово:
надни нјапад на непријатељоку коњицу под околно- - Што су год патроле мање, и што су у патроли про-
отима зању неповољним, командант самосталне коњице бранији и бољи људи, у толико су оне покретљивије,
ни у ком случају не сме ни за један тренутак забо- те се лакше могу да прикуче непријатељској војсци
равити најпотребније и најцелисходније мере и средства ради извиђања, а уз то мање се патроле лакше и
за извиђ&ње и прибављање података о стању и при- снабдевају потребама, оа^о.што им je y исто доба'
ликама у непријател>а помоћу официрских патрола, тада и служба заморнија. Јаче пак патроле имају пре-
које би биле упућене на бокове непријатељске војске. окренуте одлике. — У опште, јачина самосталних офи-
У осталом правац извиђања одређује се страте- цирских патрола оснива се на услову брзе покретљи-
гијекцм положајем обојих непријатељских војсака. вости, тајности и на услову довољног броја војника,
Самостална коњица одређује и изашиље у разним да би се могли обезбедити од насртаја непријатеље-
правцима и потребни број самосшалних официрских вих, и да би патроле могле одржавати потребне везе
патрола ради извиђања. Јачина ових патрола иије са позаднином.
увек једнака, а то зависи од даљине, "на коју се иза- Ако се изашиље већи број самосталних официр-
шиље патрола, од раеположења становништва оне про- ских патрола, онда je потребно, да у позаднини мар-
сторије, кроз коју има да прође дотична патрола, од шује по један ескадрон на сваких 2-—3 патроле. Овај
вероватности, да he наше патроле узнемиривати или •ескадрон има да служи и као ослонац иатролама до-
непријатељске патроле или омања одељења његове тичне групе, и да у истовреме обезбеђује примање
војске, од доба годишњег, кад се води рат, т. ј. да и одношење прибављених података у позаднину.
ли се ратује у летње, јесење, зимске или пролећне Број самосталних официрских патрола зависи од
дане, и т. д. Тадо н. пр., ако се патрола изашиље на општих прилика на војшџту, а то je од броја важних
велику даљину, онда у њенрм саставу мора да буде путова и праваца, од броја важних положај.а, од ши-
већи број војника, како би се омогућило и уредно рине стратегијског фронта и своје и непријатељске
оаоиштавање прибављених података, поглавито у слу- војске, и т. д. —
чајевима, кад je дотична патрола у могућности, да С обзиром на даљину, на којој 'ce налази непри-
са згодног места може за дуже време да прати ток јатељ, извиђања може бити даљних, кад je непријатељ
догађаја у непријатеља, па да те податке доставља ;на већој даљини од 25—30 километара, и ближих
главном команданту у позаднини. Исто тако само- извиђања, кад се непријатељ налази на даљини иопод
сталне официрске патроле морају да буду јачег са- SO километара.
отаВа, ако морају путовати кроз просторију, чије je Даљна лшиђања имају циљ:
етановништво непријатељски расположено према нама, а., Да нађу непријатеља; .
или се на тој просторији буду налазила одељења не- б., Да извиде непријатеља;'
пријатељске војске за кретарење, као год и онда, ако в., Да извиде извесне путове и важније тачке
Ј
се ратује у зимско вр еме на војиштима, где je земљи- На војишту; и
ште брдовито и испреламано, и т. д. У главном, јачина г., Да о свему томе донесу извешћа благовремено.
самосталних официрских патрола треба да буде од 10 до Извршењв овог задатка олакшаће се официрским
25 коњаника, но у извесним приликама јачина тих па- патролама, ако им се одреди какав важан правац кре-
600 601
тања, акоимсе издакратакЈасаниодређен задатак, ако Слаба насељеност предела, слабо војничко обра-
се према општем етању на' војишту одреди и потре- зовање становништва и најзад и велике просторије
бна јачина, и на послетку, ако ое у одређивању обрати војишта у америчким сецесионим ратовима и дали су
пажња на подобност и: вође патроле и његових пра- прилику, да се употребОхМ коњичких одреда за кр-
• тилаца,. па иајза^ако се обезбеди и потребна веза офи- старење (реида) проелаве Морганх Сшуарт и Асибије.
;. цирских патрола са штабом врховне или армијеке У данашње доба зарад извиђања и прибављања
команде. - података о непријатељу и земљишту имају у опште
Онај, који извиђа, увек je официр, а остали ко- јачу примену мала коњичка одељеља и патроле, које
» њаници у тој патроли његови су пратиоци и чувари. би предводшм епособни и одважни коњичкн и ђене-
Према овоме и успех извиђања зависи од способности, рал-штабни официри, јер у овом послу играју највећу
улогу лукавство, вешШина, издржљизост и брзина.
умелшости ипредузимљивости дотичцог официра као
Кад je непријатељ у близини, онда су за изви-
вође патрола. . ђање употребљивије добровољачке коаданде него регу-
Ближа извиђања тешко je вршити помоћу коњвце, ларна коњица, али само под условом, да та одељења
поглавито ако je непријатељ сувише близу. Кад je не- ипак предводе најбољи и најодважнији коњички или
пријатељ у близини, несумњиво. je, да су у том слу- ђенерал-штабни официри. Добровољци, који су одевени
чају потребни подробнији иодатци, а да би се они ,и произвољно, не падају у очи, те услед тога они се
прибавили, потребно je дуже време а и могућност, да могу и дуже време задржавати у извиђању у близини
се дотично извиђачко одељење прикрије. од очију и непријатеља,, џа по- томе они могу доносити и подро-
метака иепријатељевих.' Коњичке патроле не могу се бнија извешћа. - > '
тако лако да прикрију у осматрању, ако je неприја- Према овоме, кад смо у близини непријатеља, и
тељ у близини. кад предстоји скори сукоб о непријатед.ем, онда треба
Но ако се и у овој прилици мора да употреби увек .одређивати у извиђање добровољачке команде и-
коњица за извиђање, онда она и у овој прилици врши њихове одреде. Регуларна коњица у том случају треба
•извиђање еа официрским и подофнцирским патролама, да извиђа на крилима и у позаднини, пошто je /она
као год и у приликама даљног извиђања, само je f подобнија за даљна кретања.
овом елучају потребно, да патрола буде повише. И у 3., Кад год изгледаг да треба нападати на непри-
рвом случају повољан ycüex зависи од умешности и јатеља, онда je у састављашу плана за напад потребно.
одважности вбђа-патрола. ; имати што потпунијих података о снази и о распо-
Коњичка одел>ења за крстарење могу у извесним реду непријатеља на положајима. Да би се прибавили
приликама да послуже и као средство за извиђање, Али ови податци, често се пута предузимље и насилно
коњичка одељења за крстарење тако звани реиди могу извиђање са одредима, који су формирани из сва три
ее употребити за извиђање само у том случају, ако рода оружја. •
je становништво дотичне прооторије добро располоишно Решен на одбрану извееног фронта или положаја
према нама и одано нама,. као год и онда, ако се опе- бранилац ни у ком слуЧају тада не развија своје трупе
рације изводе на војишту своје властите државе. Фран- раније на положајтша, већ их држи прикупљене позади
цуеки слободни стрелци (франктирери) грдне су па- и у непосредној близини до изабратих положаја, па
кости чинили немачкој ковкици у рату од 1870.-71. са предњих тачака помоћу мањих одељења војске и
године, поглавито у западним департманима Францу- помоћу својих патрола само осматра нападача, како
еке, где су нападали немачку коњицу, чим би опазили, би тако могао да подеси раопоред властитих трупа
да je усамљена.- " . на &не положаје, на које нападач уцравл^а -CBOje

s
602 603

покрете. Дакле, бранилац je тада прикривен иза својих велосипедиста, онда они могу да послуже врло кори-
положаја, те нападач не зна ни снагу ни распоред сно сем осталога и за одношење вести главном ко-
свог непријатеља, и по томе не зна, ни како да по- манданту. Пошто у ошпте мање падају у очи, бицикли-
деси распоред своје војске за напад. Стога, дакле, ете могу често да доспу и. врло близу до непријатеља,
потребне податке^за" правилан план напада нападач те да га осматрају с бокова и из позаднине. Бици-
често пута не може ни да добије другим путем сем клисте не треба никад везивати за трупу, већ они
борбом, а кад то'мора да буде, онда je најбоље, да се морају да буду незавжени у кретањима, вршећи изви-
насилно извиђање предузима са одредима/ који су са- ђања само по налозима главног команданта. Зарад
стављени од сва тррх рода оружја, те да бранилац користи, које се имају од употребе бициклиста у изви-
буде приморан борбом, да покаже своју снагу и ра- ђању као ~и у другим службама, данас се поклања
според своје в.ојеке на дотичном фронту. Том претход- доста велика пажња формирању читавих чета велоси-
ном борбом у циљу насилног извиђања треба при- педиста са нарочитом наставом и спремом за вршење
нудити браниоца, да у том раепореду и остане на службе у ратном добу. —
положајима под непрекидном ватром дуж целог фронта Много пута и ноеине (штампа) могу да послуже
или положаја. Под таквом копреном нападач преду- као средство у служби извештавања, и ако штампа у
зима напад, управљајући главни удар-на најважнију. ратном добу стоји под строгом војничком контролом.
тачку и најосетљивије место браниочевог распореда. —• Но и при свеколикој војничкој контроли новине ипак
И ваздушне лопте (балони) могу да се употребе често пута доносе извесне ситнице из рата, па у томе
врло корисно при разматрању и сазнавању кретања могу понеки пут и нехотично да протуре и оно, што
непријатељеве војске, кад je непријатељ још на вели- je важно да се зна, и што се другим путем не би
кој даљини. Тако исто ово "средство може да ее упо- могло да сазна о стању у редовима непријатељске
треби корисно и у посматрању битке на великом фронту, војске на војишту и на бојиштима.
•што je иначе често немогуће то чинити. Ваздушни У осталом многобројна су и неисцрпна средства,
балони употребљавају се најчешће у опсади тврђава. помоћу којих се у опште може да сазнаје и да се оба-
Али се они могу употребити корисно само онда, кад вештавамо о стању и приликама у непријатељеве
ie ваздух миран, кад je време иначе погодно за ра- војске.
зматрање, и кад je обезбеђена веза између штаба Вр-
ховне Команде и лица, које посматра из балона. Ова Сређивање и оцена прибављених извештаја.
веза може да буде или средством телеграфа, телефона,
или давањем каквих знакова (сигнала). Један од тежих послова у ратном добу јест пра-
И велосипедисШе могу се употребити као средство вилна оцена прибављених извештаја — података.
за извиђање. Добро извежбани бициклисте могу да Командовати војском у ратном добу за то je и
пређу на дан по добром путу даљину од 120 180 тешко, што се за све време ваља носити и са незна
километара. Својом брзином бициклисте истрче пред њем и са неизвесношћу о снази, о покретима и о ра-
масу властите коњице, те благовремено поседну изве- споредима непријатељеве војске.
сне важније пролазе, теснаце, моотове и т. д., док не „На послетку je завеса пала," узвикнуо je Напо-
стигне коњица, а они могу да послуже коњици при- -леонуписму, које je писао Мирату 13. Октобра 1806.
времено и као резерва (ако су бициклисте формирани године у 2 часа цо поноћи, наговешћујући му тим
у јачини чете) на извесној тачци у позаднини, па узвиком, с каквим je нестрпљењем очекивао тај тре-
за тим да опет притрче коњици или да je оптрче. нутак, и какве je тегобе дотле морао да подноси услед
Ако се самосталној коњици придода потребан број неизвесности и непознавања прилика у непријатеља.
604 605

Ова неизвесност о приликама у непријатеља iipo- . Маса, а да не' препречује пут од Меца ка Вердену,
дужава' ее чак и онда, кад се дође и близу до не- ако не ђроницавање и духов.итост!—.
пријатеља. BBQ, е каквом je моћи погађања Наполеон опре-
У рату од 1870. године Молтке je све до 13. Ав- делио положај и стање пруске војске у данима пре
густа веровао, 'ф&?је француска војска у одступању .битке код Јене и АуершшаШа, (14. Октобра 180.6. го-
већ-на левој обали реке Мозела, па кад je тог дана дине), пишући о томе маршалу Лану!
био извештен, да je францускач војска изненадно ви- „Главни стан у Ауми, 12. Октобра 1806. године,
ђена на десној обали Мозела испред форова тврђаве 4 чаеа изјутра.
Меца, узвикнуо je: „IIa чиме се у опште може.да „Ш свих похватаних писама могуће je извести
објаснџ Шо џудноваШо стање француске војске и њено закључак, да je непријатељ изгубио главу. Они држе
упорство, да~осгпане на гласији Шврђаве Меца?\" ратне савете и дан и ноћ, Ua ипак не могу да се реше
' Да би се могле да објасне сличне појаве у рату,. ни на гито. Пруеи еу упутили • колону ка Франкфурту,
а нарочито, да би се такве појаве могле чак и да али еу je ускоро за тим вратили натраг. До овог тре-
предвиде, потребан je војсковођи нарочити природни нуткаони показују само невештину у ратоводству.....
дар и велика духовитост. Ако се непријатбљ крене из Брфурта у Салфелд, што
Одпојединихизвжђачане требазахтевати закључке • би ^била крајња бесмиелица, али гледајући на оно,
о нарочитом или правом стању у непријатеља. Таква што се код њега догара, треба бити спреман за све
оценаможе се добити тек упоређењем свих добијених цо- могуће случајности, тада се Ви уједините са Ожером
датака, а за тај пооао изискује се неоумњиво нарочита и нападните Прусе у бок".;'
спрема и способност дотичног лица. Умети се наћи Тог истог дана пиеао je Таљејрану:
у маси противу-речних извештаја, те на основи истих
доцети истинске закључке о стању и приликама на „Аума, 12. Октобра 1806. године.
војишту, па најзад донети и закључак, шта свеможе „Цо свему што се дешава, мени изгледа, да Пруси
да наступи ичему воде догађаји ратни,. јест озбиљан немају никаквих услова за успех. Њихови су ђене-
итежакпосао, који тражи тлаву с дубоким мишљењем рали страшни глупаци (imbeciles), Непојамно je, како
и јаким умом. херцог брауншвајгски, кога сматрају као даровитог,
Правилно оценити све оно, што je виђено и шта тако чудновато управља дејотвима те војске".

«
се дознало, па према томе још и решити, шта треба И ако je Наполеон чеето пута изненађивао своју
;
још видети, и шта je још остало као неизвесно, јест околину великом проницавошћу ума свога и позна-
дужргост вишег командовања и моћи стратегијоког ства- вањем прилика у непријатеља његових, што je била
рања. За- ово пак потребни су с друге стране и дар несумњиво последица пажљивог изучавања свога не-
проницавања и темељно познавање непријатеља и ве- цријатеља израније, Наполеон ое и сам често пута
лико интелектуално развиће. Дакле^ треба „створити I није устезао, да се мало прохвалише својом проница-
јасни појам пооредетвом унутрашњих предетава и по- вошћу у извесним приликама.
моћу унутрашњег душевног расуђивања"-.
У писму, које je писао Тал>ејрану, стоји:
Овај унутрашњи душевни рад^ о коме говори
Клаузевиц, изискује потпуну слободу у ;раду. ума, „Ствари теку-са свим онако, како сам ја.рачунао
искључуј"ући сваке предумишљаје. још пре два месеца у Паризу; из дана у дан само
•Па како би се друкчије ü могло да назове наре- догађај за догађајем. Ja нисам погрешио ни у чему".
ђење принца Фридриха Карла од 16. Авгуета 1870. Да ли je баш могуће овако дабуде и у етвари?!
годинс, којим je упутио већи део армије лреко реке Да не буде ово самохвалисање Наполеоново?>
606 607

Ево, како Жомини одговара на то! „Ja не верујем, да може бити и какве друге мо-
„Вешт ђенерал може да допуни оскудицу пода- | гућности, осем да Пруси, не схватајући стање како
така о непријатељу правилно постављеним и зараније ваља, и без тога поделе своју слабу снагу у два
промишљеним претпоставкама, и ja могу казати с на- "правца од Везела и од Мајнца. Залишна погрешка, јер
рочитим заДовоз^бтвом, да ме то средетво није никад се на првом иравцу у времену седмо-годишњег рата
обмањивало, и придржавајући се тога, ja сам ретко не појави ни један француски војник.
грешио. Ja нисам никад имао ереће, Да у ратовима „ Определивши на тај начин три претпоставке, дошло
будем на челу какве армије, али сам за то бивао у рато- I би само по себи питање: Какво je решење требао да
вима начелником штаба у армијама јачим од 100.000 предузме Наполеон? Није тешко одговорити на ово пи-
људи. У тим положајима чеето сам пута присуствовао тање. — „ПошШо je главна маса француске војске
ратним саветима најчувенијих владалаца наших дана, била већ уједињена у Баварској, Шребало СР- кренути
накојима je требало решавати о управљањ^ масама целе протиеу левог бока Пруса прекд Гере и Хофа, јер
наоружане Језропе, и овега два или три пута погрешио усвојило cß ма какво решење, ипак je Шу био Горди-
саму својим претпоставкама, као год и у начину решења - jee чвор целог ратч."
оних питања, која су произлазила из њих. Ja сам убе- • гАко бисеПруси кренули на Ерфурт, онда, напа-
ђен, да свако правилно поставл>ено питаЈве може да се дајући их преко Гере, они бивају одвајани од своје
реши лако здравим расуђивањем. Полазећи с гледи- одступнице, и бивају одбацивани на доњу Епбу и Се-
шта, да војска у опште може дејотвовати или у цен- верно Море. Ако би се Пруси распоредили на реци
тру или на крилима свог.стратегијског фронта, долази Сали., онда, нападајући их у леви бок преко Хофа и
се до закључка, да може бити свега три или четири •^ Гере, могуће je тући их оделито, а сем тога, било би
претпоставке о могућности и вероватности њених деј- могуће, да ое дејством преко Липиске (Лајпцига) пре-
става. Ако се ово призна као истина, ii ако je човек духитре у правду за Берлин. Најзад, ако би се Пруси
васпитан на здравим принципима ратне вештине, лако зауставили позади Елбе, онда би их опет требало*на-,
he се зауставити на оној комбинацији, којаимау до- падати преко Гере и Хофа.
тичном случају највероватније и најбоље изгледе. „Шта ме се тицало, да знам детаљ њихових џо-
Нека ми je допуштено, да наведем неколико примера ' крета, кад беше интерес увек исти?! Убеђен у ове
из свог личногискуства. > истине, зар ja нисам тако исто имао право, кад сам
„У 1806. Јх>дини, кад још у Француској није било објавио на месец дана пре рата, да he баш тако по-
репзено питање4 о рату с Прусима, ja сам саставио ме- ступити Наполеон, и ако Пруси пређу Салу, да he ce
лшар о вероватности рата и о вероватности ратних
дејставај која би могла да наотупе у том случају. десити сукоб код Јене и HayMöypi'a?!
„Ja сам се зауставио на следећим трима прет- „А какве су претпоставке узимали херцог браун-
поотавкама:. . швајгски и његови саветници у оно време, кад je за
а., Пруси he очекивати Наполеона иза Лабе (Елбе), мене све то било јасно?
и водиће одбранбени рат до Одра, ишчекујући помоћ „Ja сам навео овај случај, о коме je много го-
од Русије и. Аустрије; ворено, с намером, да објасним, да -je y рату могуће
б, Ако не буде тако, онда he се Пруси кренути дејствовати на основи добро састављених претпоста-
на реку Салу, ослањајући леви бок на чешку границу, ;вака, не улазећи у детаљна објашњења могућих ,по-
и бранећи дебушеје из планина Франконије; крета непријатељевих. Да je ђенерал Клаузевиц тако
в., Очекујући Французе навеликом друму одМајнца, што радио често, као што ja обрађивах претпоставке
Пруеи he се нерасудно кренуги до Ерфурта. и доносих њихова ретења, он не би толико сумњао
У значај теорије рата, која je зћснована на истднитим
608

принцишша, jep се само теоријским путем може да дође


до сличних Јзешења. Његове три свеске, којеје напи-
сао ö рату, доказују очевидно, да, кад би он био у
положају херцога од Брауншвајга (Duo de Brunswick)
у 1806. ГОДИНИ, spt'oH не би знао исто тако, шта би
требао да предузме. Неоддучност je награда (l'apanage)
свих умова,' који сумњају у све."*'—. •'
Овакви погледи и назори ђенерала Жоминија могу
KAKO Џ CE УРЕДИ П03АДНИНА BOJCKE У РАТНО Д0БА?
несумњиво да послуже као оредство за објашње,ње
стања и придика на војишту, али и он сам вели, да
* . . ' ' . • . . " T .
je било случајева, да таквим размишљањима понекад
није могао постићи жељених резултата. У својим ре- Веза војске са позаднином.
(Комуникацијски правци или војни путови).
шењима војсковођа се мора руководити теоријом ве-
.роватности, претпостављајући у том, да и непријатељ Да би врјска могла енергично и беспрекидно де-
ради разумно. „Али сувишна вера у унутрашњу ве- ловати у ратно доба-, мора се обратити велика пажша
роватноћу и тврдоглаво одрицање онога противнога, • на то, да војска добија уредно издржавање и непре-
вр.ло лако може да одведе погрешним замислима и кидно попуњавање истрошене снаге и истрошених
заблудама, које могу да буду судбоносне. Како се у ередстава. Исто je тако потребно, да ее л од војске
рату често дешавају невероватности! С тога на њих уклони и однесе у позаднину све, што војсци не треба
не треба гледати као'на немогућности, и губити их више, и што би јој у опште сметало у операцијама.
из !вида, већ треба веровати, Да оне постоје, лим се Сва ова превлачења и дотурања потреба војсци као
у више махова појаве несумњиви знаци. Према томе, год и одвлачења и уклањања од војске врше се из-
потребни су и чврстина и еластичност убеђења и мисли, вееним комуникацијским правцима, који се називају
а о томе се не могу прописати правила, по којима војним путовима. ~.
би се могла да одреди граница између једног и
другог." Од правилног уређења целокупне службе око тран-
спортовања потреба: у разним правцима у позаднини
— „Као год што лекар не одређује дијагнозу по
војске зависи много и правилно и брзо извођење опе-
појединим знацима, већ према целокупном физичком
рација на дотичном војишту. Без овога не може ни
и психичком стању болесника, исто тако и војековођа
једна војска делати успешно и онако како треба, па
треба да створи мишљење о непријатељу, узимајући
без тога не вреди много ни доброта војске ни жени-
у обзир све поједине појаве.' Велики дар за ов.о уро-
јалност војсковође. Напротив Историја ратова даје
ђен je. Вежбањем ее може да изовзтри поглед, али не
читав низ примера, да *су многе војске. у рату етра-
и да се створи".2 ' . ;
ховито страдале услед неправилних, незгодних и до-
вољно неуређених комуникацијеких односа између вој-
ске и њене позаднине, т. ј. између војске, која врши
.операидје,ињене отаџбине, као што су: Неуспех принца
Јевђенија Саеојског код Денена 1712. године, капиту-
лација корпуса Дипоновог у Шпанији у рату од 1808.
1
године, катаетрофа „велике армије" Наполеонове у
Le baron de Jomini, Preois de Fart de la guerre, II. partie стр. 182. рату од 1812. године, мучан положај војске Наполео-
2
Das VolkЛп AVaffen, стр. 196.
СТРАТЕГИЈА 39
b i i
610

нове код Ханау а у рату 1813. године, неусцех ђе~ толико потребе, да одржавају везе с отаџбином, као
нерала Гранта у рату од 1862. године, катастрофе код што ту потребу имају данашње многобројне војске,
Меца и Седана урату 1870. године, предаја Бурбаки- које се регрутују из народа своје отаџбине. Много-
јеве војске на. граници Швајцарске 1871. године, и т. д. бројне војске теже ge издржавати средотвима из пре-
Џитање о умђењу позаднине војске додази у ред дела, кроз који војска пролази, него мање војске, које
тежих послова pllraor доба. потребују и мање средстава. Према овоме,- веће и мно-
гоЛројније војске више зависе од своје позаднине, него
По суштини својој ово целокупно питање може
мање војске. Beha усавршеност оружја, којом су на-
да се подели на два дела, и то на војно-админттра- оружане данашње војске, изазива и већу потрошњу
тивни део и на Шактички део. ..,'•"• муниције, која се мора да довлачи из отаџбине, па су
г. Војно-админџстративни део овог питања може с тога данашње велике војске више и везане за своју
се разделито у ове одељке; , '' ' ~' отаџбину. -•••"• /
• а., Уређење командовања позадашном војске;
' Ако се ратује у богатим пределима, где војска
- б.,Уређење снабцевања војске храном и свима
може да нађеи довољно оредстава за своје издржавање,
осталим потребама, снабдевање коњима и попуњавање
онда војска несумњиво мање зависи од позаднине,
људством; . .
него што je то у случају, кад војска дејствује у еи-
в., Испражњивање. (бвакуација) и уређење сани-
:.ромашним пределима. Ако се ратује бранећи се у сво-
тетске службе; -
; јој земљи, онда je за војску уређење позаднине много
г., Уређење средстава за превожење и уређец.е
простије, него што je то у оном случају, кад се ра-
коморе,: која иде уз војску- и иза војске; -
тује офанзивно на туђој просторији, iia je с тога уре-
д., Уређење војних путова, т. ј. образовање возова
ђење позаднине тада сложеније, у колико су у том
и уређење евакуације по свима путовима у позаднини
1 случају дужи. операцијски правци, иу колико ое опе-
војске, уређење поште и телеграфа, телефона и најзад
рације изводе енергичније. На по'слетку, најглавнији
административно уређење целокупне позаднине војске.
чинилац, од кога зависи сав значај и уређењо поза-
Тактички део овога питања своди се у тлавном
Днине у извесном времену ратовања, јест начин, како
.на ово:-' V ' •
се 'издржава војска. Од начина издржавања војске за-
а.;, Да се обезбеде сви комуникацијски правци у
виси формација коморе, већа или мања зависноот вој-
позаднини војске ОД непријатељеких насртаја и на
ске од основице, већа или мања осетљивоот позаднине
правцу, којим би војска морала да одступа, и на
од узнемиравања непријатељевих, а услед свега од
правцима комуницирања војних возова и коморе;
тога зависи и оам карактер Стратегије.
б., Да се обезбеде војском и елементом земљишта
привремени магацини и слагалишта потреба, који се Све чувеније војсковође старог доба, као mto
уређују - и подижу између почетне основице и оне про- беху Александар Македонеки, Ханибал, Јулије Цезар
оториј«, на којој ое налази во*јска. и др., поклањали су нарочиту пажњу уређењу поза-
Уређење позаднине војске и значај. тога уређења днине, да би војска имала свагда што потпуније и
зависе од ратне вештине, од начина издржавања војске
у извесном времену, од усавршености технике, од осо- _безбедније издржавање у свима разним приликама и
бина војишта, од врсте ратовања и. од многих других Ш околноетима, у којима су се.' могле да нађу њихбве
прилика и околности, које имају утицаја- на ратна војоке, али je у т,ом погледу за нас боље, да се оба-
дејства. зремо и видимо, како оу та питања решавали доцнији
Војоке, које су некада врбоване за ратна преду- " великани у ратовању, као што беху Наиолеон и
зећа, у опште нису биле велике, па нису кмале ии Молтке. • , ' / "•'".'•'••
612 613

Устројство позаднине војсКе у добу Наполеона I.; je Наполеон упутио Мирата на леву обалу Дунава
рат 1805. године. с наређењем, да отуда растера оне делове аустријске
а, Операције око Улма. — У овоме рату Наполеон војске, који су били раније потучени, па су се услед
je имао двојну одновицу за обухватање, и то главну тога раштркали. по околини. У исто време један део
основвцу, која је*била дуж Рајне од Базела до Мајнца, дивизије ђенерала Pueo-a премештен je из Инголштата
и помоћну, која je била дуж реке Мајне. На овој осно- у Донауверт. — .
вици биле су тврђаве: Страсбург, Мајнц, Ландау, У oeoj операцији општи je закључак oeaj: Напо-
Бризах, Касел, Шл, Гининген и С. Бризах. Главно леон има згодну основицу, кратку комуникацијску ли-
слагалиште потреба за-војску било je y тврђави Вирц- нију, надмоћноет и у броју и у квалитету војске, во-
бургу. При ћрелазу преко Рајне војници су носили јиште богато, реквизицијом учињена велика помоћ у
уза.се хлеба за 4 дана, а и дивизијска комора носила исхрани војске, позаднина обезбеђена до преласка
je пексимцта за 4 дана. За војску je припремљено на преко Дун-ава, а после тога -налазила се у опасности
основици ново одело и по 3 пара обуће, Муниције услед погрешке Миратове1 и услед креТања корпуса
било je слремљено, колико би требало за једну већу Вернеково? левом обалом Дунава.
битку. Артилеријски парк марширао je иза средње ко- За време бављења код Улма војска je гладовала.
лоне. Сваком корпусу одређена je просторија за ре У војсци Наполеоновој било je око 10.000 мародера.
квизицију. Наполеон je имао 200.000, а Мак ,80.000 Ради обезбеђивања операцијског правца употре-
војника. бљена je Vs—lh снаге Наполеонове.
Комуникацџјске линије: Шпајер — Хилсбах—• 6., Операција код Нустерлица. — Пошто je Мак
Хајделберг — Хајлброн — Бринген — Хал — Елванген капитулирао код Улма 19. Октобра, Наполеон се кре-
— Нордлинген — Донауверт биле су етапне станице. нуо ка Бечу десном обалом Дунава, и пошто je заузео
На главним етапним станицама били су уређени ма- Беч, он се кренуо ка Брину противу Кутузова. Како
гацини за обућу, одело, храну, и ту су подигнуте и je операцијски правац био дугачак око 700 киломе-
болнице. Управници магацина били, су интендантски тара, то су према кретању војске унапред подизата
чиновниди, а ту су се налазиле и команде жандар- и слагалишта на утврђеним тачкама, и то:
меријске. Транспорти из позаднине кретали еу се је- 1., На рбци Леху' подигнуШо je аугсбуршко губер-
дним путем до главног слаталишта, који ее премештао наторстео, и главно слагалиште било je y Аугсбургу.
у колико je војска одмицала. Из главног слагалишта Ту je остао Ожеро са својим корпусом од 14.000 људи,^
војсци je односила потребе комора, која je била у са- баварска дивизија Деруеова а и они војници, који су
ставу војске. ' , билд болесни, и који еу били лако рањени у првом
Операцијски правац обезбеђишле су у политичком добу рата. Од стране Тирола обезбеђење je вршио
погледу неутралне Прускаи Швајцарска, анепосредно Неј са својим корпусом;
обезбеђивање у времену маршовања вршило je 22.000 2., Нареци Ину основано je браунауско губерна-
коњаника под командом Миратовом. До 30. Септембра Шорсшво. Ту су оиле тврђаве и слагалишта у Паеави,
у бочном закриљу био je корпус Нејов и коњичка диви- ^раунау-у и Салцбургу. Ту je остао ђенерал ЛориШон
зија ђенерала Бурсје-а. Између ШтуШгарта и Лудвикс- (француска и баварска војска), на десном боку био je
бурга ујединили су се 1. Октобра Неј, Лан и гарда Вернадот, а доцније овога je еменио Неј;
— 48.000 војника. Кретање војске од Штутгарта до
Дунава обезбеђивао je Неј са 24.000 људи. Кад je 15. 1
Мират je превео Нејов корпус с леве на десну обалу- Дунава. На
Октобра била сва војска на десној обали Дунава, онда левој обали Дунава остала je само Дипонова дивизија. која je 11. Октобра
издржала необичан бој код'Албека. '-*
614 615

3., Ha реци Дунаву жзм^[_ЈС^§мсс1_1ј^еча. Ту je потребе донесу из Мајнца у Вирцбург, ä одавде да


остао МортиЈе са b.uuu војника, Гиден са 8.000 био се преносе у Форшхајм и Кронах. Пошто су Пруси
je у Пресбургу, Мармон са 20.000 у Леобену, две ди- били поражени код Јене и Ауерштата, дошла je и нова
визије Давуове од 12.000 људибиле су између Беча промена комуникацијског правца на! Ерфурт, где je
и Врина. ф •"--' уређено прво слагалиште. Друго je слагалиште било
С обзиррм на то, што се приближивала у помоћ на реци Лаби у Магдебургу и Витенбергу, треће — у
савезничкој војсци армија ерц-херцога Карла са ита- Шпапдти, четврто — на реци Одру' j ' ' Штетину и
лијанског војишта, Наполеон je пре битке код Аустер- Кистрину, пето — у Познању, шебто — на реци
лица зарад јачег обезбеђења операцијског правца Висли у Варшаеи и Торну. Магацини су били: У
обезбедио и промену правца за одступање преко Иглаве Вишгороду, Плоцком, Маријенбургу, Елбингу и Пул-
и Пасаве. Сва резервна храна и друге потребе прене- Шуску. Пруску je поделио на интендантства. Главни
сене cv из Беча v Пасаву Дунавом. У Иглаву je по- магацин био je у тврђави Шпандави. За сваки корпуе.
слат Бернадот са 19.000 војника ради уређења новог "KQMopa je носила по 7—8 дневннх оброка. Општа
правца одступања, оскудица и беда овог предела грдно je оспоравала
За ову операцију оишти je закључак: Велика ду- операције Француза противу руске војске. На дан битке
жина необезбеђене операцијеке линије са преломом у код Прајсиш-Ајлау-а било je око 40.000 мародера.
Бечу изазвала je промену. њеног правца на Џасаву. Обезбеђивање позаднине. — На реци Рајни био je
Зарад обезбеђења комуникацијског правца Наполеон остао Келерман,, на левом боку били су Моптије са
je одредио оне делаве војске, који су били растројени својим УШ. корпусом од 20.000 војника и Лефевр са
у бојевима, делове савезничке војске и оне делове вој- свошм X. корпусом ради опоаде Колберга и Данцига,
ника, који су били рањени, па су по оздрављењу а на дееном боку био je Јероним са својим IX. кор-
придолазили из позаднине. Дакле за ову службу он пусом ради заузимања шлеских тврђава, а ту je био
je одређивао рнетрупе, које су биле у опште слабије. још и Вандам с Баварцима и Виртембержанима. У пр-
На тај начин ради обезбеђивања свог дугачког опе- .заднини била je војска краља Лудвика,
рацијског дравца Наполеон je употребио 130.000 вој- За ову операцију опгиши je закључак (feaj: Haiio-
ника од 200.000 ^својих бораца, те му je тако прео- леон двапут мења операцијеки правац, да би себе обе-
стало за битку код Ауетерлица само 70.000 бораца, и збедио штобоље; он подиже и уређује неколико места
ако му je с југа претила победоносна армија ерц-хер- за слагалишта према кретању војске унапред, и обе-
цога Карла, за којом je истина узастопце марширао збеђује их првенствено активним трупама, (опсада
Масена са сврјом армијом. Еолберга и Данцига, заузимање шлеских тврђава);
његов операцијски правац није висио у ваздуху, него
je употребио скоро ^h своје снаге, да би га обезбедио,
Рат у 1806—1807. године.
како ваља. Од 300.000 бораца доспее je на Вислу са
У почетку рата противу Пруске и Русије Напо- 150.000, а у битци једва je могао имати око 80.000
леон je имао оеновицу за обухватање, која се проте- брраца, што чини тек xh целокупне његове снаге. —-;
зала дуж Рајне, Мајне и неким делом и дуж Дунава. ' ' - " • • ' . . . ' • ' . ' • ' •

"Пре обилажења левог крила пруске војске Наполеон Основна начела, по којима je била уређена е л у ж б а
jeизврширпромену оџерацијскогправца. Уместоправца у л о з а д н и н и н е м а ч к е војске у р а т у од 1870.—71. ".:•.
на Швајнфурт—Ханау—ФранкЏурт ол јеузео правац 1^одине.
на Бамберг —- Ниренберг—Аншбах—Елванген— Страс- У ратно доба железнички путови се сматрају као
бург. Претпоетављао je, да се храна и д-руге резервне нај,главнији' комуникацијски правци, а обичшмутови
617
616

служе им као комуникацијски правци за допуну; еком штабу ове две службе немају општег начелника,
Такав су поглед на комуникације имали Немци још већ оу они непосредно подчињени команданту армије.
пре почетка рата, па су зарад тога и употребљавали Железнитаа путна служба зарад преношења у по-
,у рату сва могућа средства, еда би што боље обезбе- јединих армија отпочиње још у унутрашњости отаџ-
дили правилно 1фетање и преношење тим динијама. бине тиме, што ее одређују зборне станице, на којима
У том циљу у штабу Врховне Команде формирана се из корпусних територија прикупља све, што има
Џ главна еШапна инспешџја, и на чело њено поста- да се упути или пренесе ка војсци. Одатле се сви ти
вљен je генерал-инспектор етапа и окелезничких Uy- терети упућују право станици, која се налази на међи
Шова, те je тако усредсређена у тој личности и једна војишта а иа операцијском правцу дотичне армије..
и друга служба и право целокупног уређења свих ко- Овде се распоређују предмети, људи, и стока на поје-
муникација и право 'уређења њихове безбедности у дине корпуее, и шиљу се вбјсци или железницом или
позадшши војске. Генерал-инепекШор био je подчињен по обичним путовима.
начелнику штаба Врховне Команде, а њему су били Инспектор станица — етапа командује војском",
подчињени начелник железничке путне службе, на- која je одређена да обезбеђује железничке и обичне
челник војних телеграфа и директор пољских пошта. путове и етапне тачке. Томе инспектору подчињени
Генерал-инспектор етапне и железничке путне службе су персонал за болнице, резервни парк за пециво
одређује етапне линије за поједине армије. Свака хлеба, комисија за евакуацију, ^која се бави распо-
таква линија имала je свог инспектора етапа. Овом /делом и испошиљан>ем болесника и рањеника, етапни
инспектору била je подчињена сва линија од меета, парк за преношење (транспортовање), којих има по
на коме се налази војска па уназад све до границе, један за сваки корпус, жандармеријска команда и најзад
ä од границе па даље у унутрашњост земЈве ствар je и људи одређени за формирањв' потребних штабова у '
територијалних уређења државних. меоту. Бтапна инспекција формира се у току моби-
Служба на станицама-етапама састојала се у овоме: лизације, и она одмах одлази у меето концентрације
1., Достављати армији све пошиљке из позаднине; армије зарад устројства магацина.
2., ОДводити уназад заробљенике, болесни^е, ра- Инспектор етапа непосредно je подчињен коман-
њенике и све оне људе, који добију какву нову слу- данту армије, који je дужан, да саопштава инспектору
жбу, * па се с бојишта и војишта морају да враћају редовно сва кретања, која предузима армија, као год
уназад, а најзад ггомоћу етапа одвлачити уназад и све и распоред поједииих делова армија закључно до
ратне трофеје, искварено оружје и у опште еве оно, пукова.
што војсци више не треба; У питању попуњавања и иревлачења муницџје
3., На етапама се настањују, хране и лече људи службом на етапи ради се овако:
и стока, који се налазе у реону етапном; • : Делови сваког корпуса обраћају ее требовањима
4., Оправљају се мостови, путови, телеграфске и начелнику артилерије у корпусу за попуну муниције,
телефонске" линије, саобраћајна оредства за пошту, а под његовом се командом вгалазе одељења з.а му-
уређује ее војно-полицијска служба и војнисуд, врти ницију. Ова ,одељења попуњавају ее муницијом из
се обезбеђивање територџје а нарочито железничких пољског (муницијског) артидеријског парка према ра-
линија; спореду начелника артилерије у штабу армије. Парк
5„ Организују се управе. на територији, која je ее попуњава из главних слагалишта, која издају му-
заузета од непријатеља. Начелник пољске и железни- ницију по наређењима генерал-инопектора етапне и
чке путне службе дужан je, да олакша задаћу етапне железничке путне службе у штабу армија. Ова пак
службе правилном организацијом транспората. У армиј- слагалипгга попуњавају су по наређењима војног ми-
6*19
618

* 3., Tpehe генерал-губернашорсшво чинили оу окрузи


нистра. Одељења, која образују пољски муницијски III. и IV. корпуса са главним штабом у Берлину;
парк, превозе се искључиво железницом, а кад се мо- 4., Окрузи V. и VI. корпуса са главним штабом
рају превозити и обичдим путов^има, онда се "коњи у Познању чинилису четврто генерал-губериаторство; а
добављају реквизицијом из најближе околине. Да би 5., Пето генерал-губернаторство чинио je округ
се попунпли и о&мундирбвни предмети а и друге по-
требе за иоход, пукови се обраћају непосредно својим XII. корпуса са штабом у Дрезди. Августа-13. уре-
деповима у отаџбини преко команданта керпусних те- ђено je генерал-губернаторство и у Виртембергџ'.'.•
риторија, који су остали у дотичним територијама Ови нови органи имали су да управљају и да
умеото команданта корпуса. надгледају нове привремене власти, да командују де-
Сви ти предмети, који се издају из дотичних депоа, ловкма војоке, који се формирају изнова, и да се брину
предају ее етапним властимај које их превозе даље о безбедности округа, који су им у власти.
до последњих станцца за истоваривање на војишту, У циљу овог последњег задатка генерал-губерна-
где их, прима оеобље дотичпог пука. торствима, у Хановеру и уКобленцу билаје подчињена
Попуњавање људсШвомвојске,која дејствује, врши се и сва војска, која се мобилизовала у тим окрузима,
из допунских команада, које обучавају регруте, па их џ сва. во]ска генерал-губернаторства из приморских
испраћају на бојиште и снабдевају свим потребним округа била je под командом херцога од Мекленбург-
стварима. , . '• Шверина.
Наредбе за прикупљање и уношење хране у ма- За сваку од трију немачких армија.формирата je
гацџне инбпектор етапа добија од генерал-интенданта приликом мобилизације и глаена ешапна инспекција.
армије, који наређује шта,. колико чега и куда да се Још у почетку офанзивних операција одређена je за-
испошље. Начин трансдортовања подешава начелник сваку армију нарочита гарнизонска војска зарад обе-
пољске и железничке путне службе. Ови начелници збеђења етапних линија. Ова војска превезена. je же-.
дужни су, да подешавају своје раопореде пошиљања лезницом из Германије.
према стварној потреби, да би се тако избегло пре-
До 5. Августа била je овако уређена комуника-
трпавање железничких пруга и неред у служби армије.
Изложивши на овај начин административни. део цијска линија тих трију немачких армија:
уређења позаднине немачке војске, да се сад упознамо, Ешапна линија I. армије била je железничка прура
како je била организована позадшша немачке војске Минстер—Келн—Еал, а отуда ајфелским путем у
у рату од 1870.—71'. године под утицајем разних при- Трир. Осем овога једна je линија ишла друмом (шо-
лика и околности, у.којима су се налазиле армије. •се-ом) из Кобленца преко Хундсрика у Гермерехајм.
Тлавна етапна инспекција ове армије налазила се у
Позаднина немачких армија у рату од 1870.—71. Вадерну, и на њеном расположењу стојало je 5 бата-
године, (сл. 69.). v л>она, 4 резервна ескадрона и 1 батерија, који су се
морали искупити у Витлиху 8. Августа;
Територија северно-немачког савеза .била je y вре- EmaUna линија II. армије биле су обе железничке ' t
мену рата подељена на 5 генерал-губернаторстава: пруге. које иду из Берлина преко Еелна и Бингебрика
1., Генерал-губернаторсШво примореких корпусних и преко Хале, Еасела.и Манхајма ка реци Сари. Уз
округа, у које су губернаторство улазили L, II., IX. то, овој оу линији били придодати још и железнкчки
и X, корпус. Главни штаб био je у Хановеру; ^
путови, који воде из Хамбурга на Ерајенцен у Мпсбах
• 2., Тенерал-губернашорспшо округа VII., VIII. и IX.
корпуса са главним штабом у Кобленцу; и од Лмписке (ЛајпцИга) преко Фулде и Еастела
у Мајнц.
ÖZ1
620
корпус елужио се пругом, која жде прекр Фулде ка
Посдедњу од горњих пруга употребљавала je II. Мајнцу. Јужни баварски путови, везујући се са лру-
армија заједно са III. армијом. Од 2. Августа главна гама, које пролазе кроз Улм и Бруксал, одређени су
етапна инопекција II. армије налазила се у Кајзер- билиза1. баварски корпус и за-виртембершку дивизију,
лаутерну, где je онако исто као и у Биркснфелду и а II. баварски корпуо. служио се пругом, која иде од
Најнкирхену гладаб интендантбтво уређивало велике. Регенсбурга преко Ниренберга ка: Манхајму. Манхајм
магацине. У почетку била je одређена III. ландверска je био и главна етапна тачка III. армије.
дивизија",. да обезбеђује етапне линије за II. армију,
Главна етапна инспекција III. армије 11. Августа
али je доцније замењена са 8 ландверских батаљона
и са једним пуком резервне коњице; прешла je у Буксвајлер, и отпочела je експлоатисати
Етапна, линија III. армије била je железничка железницу до Штајнбурга.
пруга, која иде из Познања преко Герлџца, Липиске, Налазећи се источно одрекеМерте, III. армија ко-
Вирцбурга и Мајнца ка Ландау-у, као год и три же- ристила се двама великим друмовима: Од Хагенау-а
лезничке линије јужне Германије, које избијају у Брук- преко Буксвајлера и Фецестранжа на Сарбург, и од
сал, Мекесхајм и Хајделберг. Главна етапна тачка Вајсенбурга преко Нидерброна и Пуберга на Марсал.
армије био je Манхајм. Зарад заузимања етапа одре- За баденску дивизију, која je остала кед Страс-
ђени су 8 батаљона и 4 ескадрона ландверске војске. бурга, и крја je доцније ојачана до једног читавог"
Ова je војска доцнаје појачана са још једним бата- корпуса, потребе су превлачене железницом преко
. љоном и једним ескадроном, који су допутовали из Вајсенбурга,аслужила се и обичним путовима, који пре-
јужне Германије. лажаху на леву обалу Рајне у Максау-у и Блитерс-
Оеем тога, свакој етапној инспекцији била je став- дорфу. Венденхајм je био главна етапна тачка за вој-
љена на расположење по једна инжињерска чета и ску, која je опсађивала Страсбург.
команде специјалних раденика за подизање и експдо- Зарад обезбеђења операцијских праваца III. армије*
атацију железничких путова у позаднини војске. употребљено je 15 батаљона пешадије, 4 ескадрона
У колико су немачке армије даље одмицале, иу ко- коњице и 1 чета сапера.
лико су Немци више заузимали француских железница, • Кад je HL армија стигла на линију Мерте и Мо-
у толико су поступно они стварализа се могућност, да ее зела, њена етапна војска налазила се између Рајне и
користе. довлачењем из своје позаднине сваковрсних северних Вргеза. Главна етапна инепекција 18. Авгу-
потреба а и ојачавања у људству. У недостатку желе- ста приспела je y, Нанси, где сад беше и главна етапна
зничких пруга Немци оу се користили обичним путо- тачка. Кад je III. армија отпочела промену фронта ка
вима. Услед оппзтег изгледа државне границе а према • северу, њен'операцијски правац, који je ишао од Boa
одређеном јој- правцу наступања операцијски правац "на,С. Михјел и од Бар-ле-Дика у Клермон, продужен
III. армије био je најдужи. Операцијском правцу lll. je по етапним линијама маске армије по обема стра-
армије грозиле еу тврђаве Бич, Ифалцбург и Тул, које нама реке Маса до тврђаве Седана. Главна етапна
оу се налазиле у близини тог правца. • инспекција била је'26. Августа у Бар-ле-Дику, где еу
Полазећи из отаџбине па све до државне границе, установљени велики магацини као и они у Нанси-у."
III. армија кориетила се првенетвено шлеским, еаксон- У обе ове вароши као и у Линевиљу устројене су
ским ијужно-германским железницама. Овр су путови болнице.
били распоређени за поједине корпусе овако: Пруска етапна војска III. армије остала je већим
Почињући од Колфурта V. и. VI. корпус служили делом код Пфалцбурга и Тула, а делови баденске војске
су ее пругом, која иде преко-Липиске, Хофа,'ВИрц- отишли су у еастав оневојске. која je опсађивала Страс-
бургл. и Мајнца на Ландау; почињући од БебраХ!.
бург, према чему je остало врло мало војеке за обезбеђење
622
за даље обични пут, којим се служила и II. армија
комуникацијске^линије, која je била дугачка око 280 — Преко Саргемина на Делм. ¥ Понт-а-Мусону уређен
км. Железнички путови и појединџ засебни одреди je главни етапни магацин за маску армију.
изложени еу били честим нападима уеташких чета, Кад се армија кренула ка реци Ен-у, етапни ма-
Позаднинацентра и десног криланемачкевојске.— гацини су били у прво време у правцу ка Вердену,
Позаднина II. apjgjije, која je била јака 7 корпуса и 2
а кад се не успе у предузећу противу те тврђаве,
дивизије коњице, комуницирала je по пространој мрежа
северно-германских железничких путова. Корпуси III. онда су магацини намештени на дуту из Тијокура
Ж и П. служили су се линијом, којаизводи у Најнкир- преко С. Михјел-а ЋО.-Вопскур.
хен; IV. и гардијски корпус служили су се линијом, За обезбеђење етапних линија маске армчје били
која изводи у Хомбург,а IX. и XII. корпус служили су су у почетку одређени 4 батаљона и 2 еекадрона И. .
се неколиким линијама, које су полазиле са терито- армије, а доцније су придодати још два батаљона из
рија тих корпуса, и које су избијале на средњу Рајну. саксонске ландверске бригаде. Августа 24. ова je вој;
У наступању ка Мозелу II. армија служила се ска кренута из Понт-а-Муеода на нову етапну линију
железничком пругом Сарбрикен—тРемиљи а и обичним у правцу ка Паризу. Кад je бва војска отпочела за-
путовима, који су ишли јужније преко Блискастела и хођење ради промене фронта на север, онда je једно-
Саргемина у Делм. Главна етапна тачка II. армије времено.с тим промењен и правац комуникацијеких
15. Августа био je Понт-а-Мусон, где je стигла 16. линија. Сад je овај правац комуникација ишао десном
Августа и главна етапна инспекција. обалом Маса од Тијокура преко ФренашЕтен, Дам- \
После бојева под Мецом и пошто je маска армија виљЋ Ден, а од 2. Септембра продужен je преко Стен-а
састављена од три корпуса и две кењичке дивизије, до Музон-а. Да би се убрзало одашиљање заробљеника
које дотле припадаху другој армији,- главна» етапна из Седана западно од: Mđca, уређена je била и друта
тачка за она четири корпуса, који остадоше код Меца, етапна линија ш Бомона у Варенг, азатим реком Ер-ом
пренесена je у Ремиљи, & 23. Августа тамо je стигла преко Елермон-а, Бозе-а, С. Михјел-а у ПонШ-а-Мусон.
и главна етапна џнспекција II. армије. Сем железничке Да би била рбезбеђена иохрана војних заробљеника,
пруге у Ремиљиу, по којој je вршено уеил>ено пре- којих je по оба цута испраћано свако-дневно по 4—6.000;
вожење, у сталној употреби био je и обичан пут, који људи, уређено je још и неколико магацина поред оних,
je водио из Саргемина у Делм. Августа 25.; прорадила који су постојали израније.
je и железничка пруга од Нанеи-а до Арс-а на Мозелу, Иут, који je водио десном обалом Мозела, чувала
која je намењена првенетвено маској армији, оу 2 батаљона, ir то један je батаљон био у Тијокуру "
Комуникацијске линије II. армије чували су на- и G, Михјелу,&други je батаљон упућенка Клермону.
рочити одреди војске, и то железничку пругу из Сар- * Пошто je ова линија била доста дугачка, то оне
гемина преко Сарбрикена до Ремиљи-а чувало je 4 • тачке, које су биле северније, чувала je активна вој-
батаљона пешадије и: 2 ескадрона коњице; почнњући ска, а у ПонШа-Мусону и Тијокуру. бида су даа ба-
са 20. Августом; етапну линију из Сареемиш у Делм таљона из састава саксонске ландверске бригаде.
— 4 батаљона сакеонске ландвереке бригаде. Еомуникације у иозаднини 1. армије. — Све по--
Еомуникације маске армије ишле су до Р.ајне по шиљке за I. корпус превожене су железничком пругом
комуникацијским линијама IV., XII. и гардијског кор- од Кенигсберга, на Верлин, Хановер, Велн и Еобленц; •
пуса; IV. корпус служио се железничком пругом Вен- а оне за VII. корпус превожене еу железницом из Мин-
денхајм—Нанси између Рајне и Мозела, а ту je пругу стера преко\ Еелна до Шмидхајма у Ајфел.
ек<5плоатисала и III. армија. За XII. и гардијски кор- Ван тих линија I. армија сдужила се искључно
џус остављена je пруга из МанхајмаЈ Цвајбрикен, а обћчним путовима. Корпуси I. и VII. сдужилд су' се
624
625
друмовима из Еобленца и Шмидхајма преко Ајфела у састав тог губернаторства ушле су све оне области,
на Трир; корпуе VIII. служио се путем» из Кобленца које су мирним споразумом пристале уз Германају.
преко Гунсдрика до Сц/рлуја. Главна етапна Шачка Оправка железничког пута од Сарбрикена до Еур-
и главна етапна инспекција били су у Сарлују, која сел-сир-Нида (код Меца) није задавала великог труда,
je 13. Августа пцрспела у Буле. Етапну линију I. ар- и она je прорадила пре опсаде Меца. Да би проду-
мије обезбеђивали су 4 батаљона, 4 ескадрона са 6 жили ту линију до Нанси-а, Немци су предузели гра-
топова од гарнизонске војске. ђење <}билазне железничке линије у дужини око 25
Ова војска била je 12. Августа у Буле-у и Бу- километара од Ремиљи-а до Понш-а-Мусона, и тај je
зонвиљу, а кад je 16'. Августа отпочело захођење ка посао довршен 23. Септембра.
Мозелу више.Меца, војска je премештена из Буле-aj Због тога, штбје тврђава Тул препречавала прави
Равиљ, из Бузонвиља у Волмеранж, а доцније у Панж. (директни) саобраћај с Паризом железницом, наре-
У даљем кретању етапна. линија продужена je на ђено je 1У. корпусу, да ту тврђаву заузме јуришом.
Курсел и Помер-де-Корни, где je стигла и главна ин- Али ово се није могло да изврши. Августа 17. Тул
спекција 18. Августа. je блокират јаким одредом II. баварског кбрпуса, који
Кад je I. армија ушла у састав оне војске, која je ојачан 22. Августа једним пешадијским пуком и
je остављена код Меца, онда je и главна етапна тачка целом артилеријом VI. корпуса пруског. Августа 23.
из Сарлуја премештена у Курсел-сир-Нид. отпочето je бомбардовање тврђаве пољском артиле-
„Дужности, које су етапне инспекције имале у ријом. И овај покушај није испао за руком. После
задатку, биле су првенотвено војничког карактера, и тога трећа je армијаупућена ка Седану, а блокада Тула
обављане оу у оном реону, који им je обележен ко- припала je у задатак етапној војсци, која je ускоро
муникацијским правцем. Али je било потребно, да се приступила и правилној опсади уз садејство отетих фран-
уреди управа над целокупнвм просторијом, која je цуских топова, који су превучени из Марсала и уз са-
заузета, а која je. остала сада у позаднини немачке дејство опсадног парка, који je добављен из Германије.
војске. У овом поолу ваљало je имати у виду двоје: Као год што се није успело, да се отвореним на-
Требало се, и користити што поШпуније свима epe- падом заузме тврђава Тул, тако исто није се могао
лима, из којих би се могла поцрпсти ма каква сред- заузети отвореним нападом ни Верден 24. Августа.
ства заратовање, и удесиШи Шаку правџлну управу Али су се Немци на крају крајева морали прихватити и
у заузешим покрајинама, да се сшановништву осигура озбиљнијих мера противу ове тврђаве, из које je беспре-
мир и безбедност". * кидно излетао гарнизон, и угрожавао комуникације III.
Да би била уређена и административна управа у и маске армије. Кад je овај гарнизон још и ојачан са
заузетим покрајинама, и да би се дотичној управи дала извесним деловима војске, која je побегла с бојишта
у руке потпуна грађанска и војна власт, устанрвљено код Меца и Седана, и Кад je тај гарнизон учестао са
je краљевим указом од 14. Августа генерално-губер- својим испадима и нападима на комуникације, онда
џаторство Елзаса и Лотаринђије.. Но међу тим ко- су Немци образовали један јачи одред, који je истииа
манданти армија и главне етапне инспекције имали су био доста слаб да изврши блокаду Вердена, али je
и даље дужност, да војском штите заузете покрајине. бар успео толико, да пресече даље испаде и налете
Краљевим указом од 21. Августа придодати су елза- верденског гарнизона.
ском генералном-губернаторству и окрузи: Сарбург, У позаднини немачке; војске, која се кретала ка
ШаШо-Сален, Саргемин, Мец и Тионвиљ. На тај начин Паризу, остале су још две омање тврђаве Пфалцбург
и Бич. Око тих тврђава остали су доста мали одреди
Званични опис рата 1870.—71. године. немачке војске, па се ипак Пфалцбург преда« тек 12.
СТРАТЕГИЈА. - - 40
627
626

Децембра, а Бич je остао у рукама Француза чак до Указом од 16. Септембра постављен je за губер-
краја рата, и Французи су га предали тек на оенови натора ремског херцог од Мекленбург-Шверина. Нови
услова утврђеног мира.' губернатор имао je y дужности, да штити просторију
У колико су год немачке армије даље одмицале западно од Мозела између белгијске границе и линије
ка Паризу, у тол]£$0''је бивало све теже питање о њи- Мезијер—Ретел—Ремс—Еперне—Витри, а поглавито да
ховим комуникацијама у позаднини. Како су немачким штити железнички пут из Нанси-а у Шалон на Марни.
армијама предстојали озбиљни задатци идаље, то армије Етапне инспекције Ш. и маске армије штитиле су ко-
и нису могле да остављају у позаднини Бог зна каквих муникације западно од горње линије.
и коликих одељења војске ради безбедности комуника- Правилном опсадом тврђава Тул била je прину-
ција и заузимања толиких просторија, а етапна војска ђена да капитулира 23. Септембра. Падом Тула отво-
била je опет ш сувише мала за тако дугачке и многе рена je дакле директна комуникација железничка из
линије. У колико су се више продужавале комуника- Германије близу до Париза.
цијске линије, у толико су етапне инопекције из наведе- Уредивши комуницирање на линији Нанси —
них обзира бивале све више у немогућности, да уреде и Шалон и Нантајљ на Марни, Немци су себи ставили
обезбеде те линије од непријатељбких узнемиравања. у задатак, да своје комуникације рашире и даље, у ко-
Због тога je принц Фридрих Карло добио наре- лико je год могуће више.
ђење 8. Септембра, да употреби XIII. корпус херцога Пре свега било je решено, да се овлада огран-
од Мекленбург-Шверина; те да заузме територију" између цима железница: Шалон—Ремс—Соасон—Париз (ста-
Меца и Париза. Једној од дивизија овог корпуса наре- ница Митри код Париза) и огранком железничким
ђено je, да заузме и овлада тврђавом Тулом, а дру- Шалон—Ремс—Лаон—Ла Фер—Париз (станица Гонес
гој je наређено, да се крене ка Шалону и Ремсу. код Париза). Овим се обезбедило превлачење потреба
Ботмеров одред, који je већином био код Вердена. до самих линија блокадних маске армије, којој су по-
стављен je такође на расположење херцогу. требе -раније довлачене у обичним колима с даљине
Једним наређењем од 4. Септембра етапни ба- од 80 и неколико километара.
таљони ојачани су са по 2 нове чете, тако, да су еада Једновремено са горњим пословима требало je
имали по 6 чета од по 200 Војника у чети. Свакој предузети потребне мере, да се овлада час пре и же-
етапној инспекцији придата су по 2 ескадрона коњице. лезничком пругом Ремс—Мезијер—Тионвиљ—Мец—
Сад je тек и било могуће, да се гарнизонска војска Сарбрикен, која јевредела као други непосредни ко-
стави на раеположење генерал-губернаторима, који су муникацијеки правац од Париза ка германској граници.
и могли на тај начин да обезбеде етапне линије, које Да би се васпоставиле обе железничке везе од
су пролазиле кроз њихову територију. Ово je несу- Ремса ка Паризу, као год да би се обезбедила и друга
мњиво олакшало и задаћу етапних инспекција.
непосредна веза Париза с Германијом осем Меца, тре-
Губернатор Лотаргтђије наређењем од 13. Сеп-
бало je заузети још и тврђаве Соасон, Ла—Фер, Ме-
тембра добио je 4 батаљона и 2 ескадрона од II. ар-
зијер, Монмеди, и Тионвиљ. '-•
мије, а губернатор Елзаса —- 9 батаљона и 4 еска-
Још je теже било да се обнови железничка веза ка
дрона такође од II. армцје. Изузимљући 3 батаљона
југу од линије Нанси—Париз. Да би се постигло и то,
и 1 ескадрон, етапна војска I. армије ушла je y са-
требало je заузети Сшрасбург, Шлештат, Белфор и
став БоШмеровог одреда, којр je сад имао 13 батаљона,
Лангр, али то се не могаде извршити ни до краја
7 ескадрона и 2 батерије. Етапне инспекције I. и II.
рата. Немци су се морали с тога да ограниче на обна-
армије обезбеђивале су комуникације, које су водиле
вљање крака ШаШиљон—сир^-Сен—Тројес—Монмеро
од Меца ка германсксј граници.
—Париз, с једним краком за допуну. те линије: Ша-
40*
628
нерал-губернаторста, а у иото време придодат му je
тиљон—сир—Сен—Равер—Жоањи—Монтеро. После и департман Сен и Оаз (Seine et Oise).
пада Меца овај je задатак пао у део II. армији, која После пада Меца I. и II. армија послате су, да
je упућена била да дејствује на реци Лоари. маршују широким фронтом зарад коначног разоружања
После заузећа.Т;$гда наређено je херцогу од Ме- етановништва.
кленбурга, да приступи опсади Соасома, и за тај циљ Првој армији пошло je за руком, да угуши на-
употребљена je војска од Тула. родни устанак у Ардену, Марни и Mäcy, a тај уста-
Мезијер je био благовремено блокират. Октобра нак грозио je комуникацијској - линији у Клермону,
15. предаде «е Соасон, и од тог времена маска војска Гран-Преу и Сен-Метгу? Овом успеху много je до-
добијала je потребе Ш Соасона,а,пе т-Шато—-Тјери-а. могло, што су Немци заузели и блокирали неколико
Та, су два одстојања једнака, само je разлика, што су мањих тврђавица на Мозелу и Mäcy, које су и слу-
до тог доба потребе преношене по обичном путу, а жиле као наслоне тачке партизанским одредима и
сада су ношене железницом. Део железничке пруге одредима франктирера.
Соасон—Митри обновљен- je 21. Новембра, и то тек s Ha јужној граници генерал-губернаторства Лота-
пошто je оцрављен тунел у Верзи-у. Скоро у ието ринђије и Ремса и на етапним линијама II, армије
време обновљена je вожња и на линији Нанси-^Париз дешавали.су се чести напади од етране Француза, а
све до ЛаЊи—сир—Марн-а, а та станица била je уда- нарочито je често нападао гарнизон из Лангра, док
љена од блокадне линије само за 30 километара. још не беше блокирана та тврђава^ а то исто бивало
je и од стране КоШ ö' Opa. Н. пр. 19. Новембра на-
После капитулације Меца било je наређено, да
пали су Гарибалдијевци на одред ч5д 6 чета и 2 еска-
ландверску војску замени војска за дејствовање на
дрона, који се налазио код Шатиљона на Сени. После
свима ^ тачкама, где се долазило у додир с непријате-
упорне борбе овај je одред морао да напусти то место,
љем, према чему ландверска je војска била сад упо-
пошто je изгинуло 198 војника. Новембра 23. извр-
требљена искључиво за заштиту етапних линија..
шили су напад француски добровољци на одред код
Октобра 31. одређен je за поједина. генерал-гу- Миси-а (Mussy) на реци Сени, а 25. Новембра напа-
бернаторства и главне етапне инспекције овакав састав: днут je одред .код Оксона. Ђенерали Вердер и Застров
. бата- еока- бате- ускоро су учинили крај тим нападима француских до-
љона дрона рије бровољаца, али су се напади ииак понављали у Ја-
1.. Генерал-губернаторство Елзаса • 23 9 2Ј/г нуару, кад je Вердер одступио на исток, а Застров на
2., „ „ Лотаринђије 2Ö-: 6 2 запад, оетавивши без икаквог надзиравања извбстан
3., „ „ Ремса 17 4 2 'део француске територије. Нападајући с малом снагом
и без икакве заједничке везе^ ови напади од стране
4., Главнаетапнаинспекција ј. армије 1 . 1 — Француза и нису могли да нанесу Бог зна какву
£>•> » п ; » 11- г? 4 2 —' — штету Цемцима. и да их омету у њиховим преду-
6 . , „ ; •„ - „ III. . -16 9 2 ; зећима.
7., „ „ „ маске „ 4 ; ' 2 — . Непрекидно ширење војишта изазвало je и поја:
Укупногарнизонскеиетапневојскебилоје 85 33 8V2 чавање војске у "пбзаднини армија,.т-е су услед ТОГЕ
Већи део батаљона био je састављен од по 6 чета Немци морали да доводе из Германије нове одред^
' са по 200 војника у чети. • гарнизонске Bojcße. .
Децембра 16. установљено je версаљско генерал- Ме.ђу тим Немци су баш и оскудевали у потребнш
губернаторство, у чију су територију улазили окрузи,
који су се' налазили северно и западно од ремског ге- деловима војске ради чувања. многобројних заробље
631
630

ника, услед чега су морали да прибегну формирању Пренегоштојеистигла I. армијаодМеца, био јепот-
гарнизонских батаљона и ескадрона, па чим je који пуно готов пут Компјењ—Елермон—Бове—Ереј (Creil)
део био готов с формирањем, одмах je и упућиван — Шантиљи и крак Крепи-^Гонес. Новембра 21. отво-
на војиште. рена je пруга Ремс—Соасон—Митри. Кад je довршена
Кад je 13. дивЈзија VII. корпуса крајем Новембра оправка моста код Шантиљи-а, већ се крајем Де-
била кренута од Меца на југ, онда су je ту заменили цембра потпуно могла да употребљава и пруга Ремс—
12 ландверских батаљона и 72. пешадијски пук. До- Лаон-ла-Фер—Ереј—Гонес. Прва армија за своју по-
цније, у другој пд>ловини Децембра, стигли су у Страс-
требу оправила je доцније и пругу Елермон—Терње
бург 10 допунских батаљона са 2 батерије, а у Мец
су • доШли 8 дрпунских батаљона са територије XII. у Амјен, а за тим и из Амјена у Руан. У то исто
саксонеког корпуса. Ово појачање и дало je могућности, време на источној страни оправљани су путови из
да се одред Депшица од Страсбурга лошље у циљу Ремса у Елермон (на Аргону) и из Ретела у Ђулзикур
опсаде Велфора. Осам ландверских батаљона, који су (испред Мезијера). .
стигли на војиште, узео je под своју команду пуко- , Целокупна северна железничка мрежа стављена
вник von Еренски ради опсађивања тврђаве Лонгви-а. je била на расположење маској и I. армији. Пругом
После бомбардовања, које je трајало шест дана, твр- пак из Нанси-а и Епернеј-а у Нантајљ на Марни ко-
ђава je капитулирала 25. Јануара. За време прими- ристила се Ш. армија, а мало доцније она je упо-
рија стигло je још 10 батаљона из Германије. Ових требљавала ту пругу и до Лањи-а и Шел-а. У кретању
10 батал>она заједно са одредом, кога je имао Кренски, ка Лоари II. армија комуницирала je железничком
Немди су мислили да употребе зарад опсаде тврђаве пругом Вајс&нбург—Нанси—Блем, а после и краком,
Лапгра, ако би се рат продужио. који се одваја к југу од Блема. Доцније II. армија
Чим се II. армија кренула од Меца на југ, пре- служила се и централном пругом Нанеи—Лањи.:
дузета je оправка железничке линије Ђлем—Шомон. Један важан недостатак у уређењу железничких
Немци су у другој половини Новембра решили, да се комуникација у позаднини немачких армија у рату
кориете краком железничким Шомон— Тројес—Моншро од 1870.—71. године показује се у овоме: Од цело-
само до Тројеса, а све раденике да употребе на оправку купне железничке мреже-све четири армије одржавале
пута, који пролази преко ових места: Шомон — Ша- су везу са отаџбином само једном пругом, и то ли-
ШиЉон на Сени—Лењ (Laignes) — Равијер—Жоањи— нијом Париз—Нанси, од којих су две армије опсађи-
Санс—Море (Moret) — Монтаржи—Живи-—Орлеан. Ова вале Париз, једна je ^ила на реци Соми.'и једиа на
je железничка лини]а била изложена нападима фран- Лоари. Дакле еве четири ове армије добијале су по-
цуских одреда више него икоја друга, али су опет требе, које су превлачене заједничком пругом између
оправке биле на њој најлакше, те je било лако, да се Фруара и Блема. Део пруге Блем—Шалон (на Марни)
и део Живизи-—Орлеан снабде средствима, која.би омо- био je опет заједнички за L III. и маску армију, а
гућила везу између теЧдве тачке. Армија Ш. била je привремено и за II. армију. Кад je било време најјачег
на јужној страни Париза, а II. армија налазила се напрезања и највећих потреба у енабдевању војске,
код Орлеана. И поред свих усиљавања у оправљању, ишло je дневно по 16 возова, и од тих возова три су
ипак се горња нруга није могла употребити еве до били за Iv четири за IL, ^еот за III., и три за мабку
половине Јануара. Део пруге Влем — Шомон — Ша- армију. Оволико возова није се могло редовно пуштати
тиљон (на Сени) био je готов 2. Децембра, а део Шо- у саобраћај, јер je често бивало и понеких сметњи,
мон—Тројес довршен je 7. Децбмбра, и.на послетку крак које се нису могле предвидети и поред све осведочене
од ШаШиљона до Paeujepa био je готов 25. Децембра. обазривости у Немаца. Имајући у виду свакодневне
огромне количине сваковрсних потреба, које оу биле
632
633

нужне затако велику војску, може се лако замислити, Најзад у половини Јануара доведена je до Влоа
каћав je био положај Немаца у оним приликама, када (Blois) и експлоатација линије Живизи—Орлеан.
би се десиле неправилности ма којим непредвиђеним Крајем Јануара 1871. годнне била je овако са-
случајем на главној артерији железничке пруге Нанси стављена немачка војска, која je имала у задатку, да
— Париз\ Па кад^су се оваке тегобе осећале и у обезбеђује комуникације:
овако богатим пределима Француске, која je изукр-
штана железницама, ja к^ко ли би све то морадо да

градских.
пољских
батерија
бата- еска- н 1 «s

чета
буде,. да je тај дредео, у опште био сиромашниј», и да љона дрона
није .било толиких железничких пруга!
' Ваш на трј железничкој прузи било je и опасних
места, Koia су .била изложена ударима појединих за- Втапна војска I. армије 5 1
еебних одреда француских, али Французи не имађаху '- „. . ' П. » 9 6 • 1
спремљених средстава за такве ударе, а за тај циљ » -;, ш.. , ; 11 9 2 • •4"
коњица je најупотребљивија. Гледајући на ојајну на- „ „ маске „ % 2
језду капетана Вернара са 300 вогеских стрелаца, и Генерал-тубернаторство Впзаса • 223/i 8 2 10 3
имајући на уму, да je за оправку моста на Мозелу код „ „ ' Лотаринђије 31 /t3
7 3 5
Фонтеноа Немцима требало пуних 17 дана, онда je ca „ v
• „ Меца 15 2 . 1 10 2
свим јасно, да би немачка војска под Паризом била ^ ' ' „" Ремса 20 5. з- 8 • 2'
у безизлазном стању, да баш тада није*отпочело пре- Одред пуковника Кренског 6 2- ' -.2 ' 6 3
влачење потреба по северној прузи Мец—Тионвиљ— Укупно 124!/2 42 13 39 15
Мезијер.
Војска, која je обезбеђивала комуникације нема-
Експлоатација северне пруге Мец, Тионвиљ, Ме- чких армија, била je у Марту месецу 1871. године јака:
зијер, Ремс и даље ка Паризу отпочела je тек 21.
Јануара 1871. године. Од тог дана ова je пруга ста- војника војника војника
пеша- ко- арти-
вљена на расположење I. и маској армији. дије, њице, лерије.
Железничка пруга Елзаса оправљана je постепено Етапна војска 1. армије 6.176 167 — -.,
према општем напредовању немачке војске у тим по- II 11.089 U015 —
крајинама. /) » Ч П 11.099 1.177 —
Дејствујући са .својим корпусом у пределима „ , маоке „ 4.912 335 —
горњег тока реке Саоне, ђенерал Вердер je успео" да Генерал-губернаторство Елзаса 33.156 1.508 387.
уполовини Децембра отпочне комуницирање на-же- Лотаринђије 24.560 1.011 465.
лезничкој прузи Вленвиљ—Шинал. Ремса 6.140 — 465.
Меца 13.508 676 —
Немајући средстава за подвоз западно од Париза, Укулно 122.920 5.8891.3171
подигнута je од Версаља до Шартра комуникација
помоћу коњског трамваја, пошто je најпре заузет У •1871. години било je немачке војске у Фран-
ITIapmp. Кад je. заузет Ле-Ман, и кад су Немци отели цуској: ; '
неколико локомотива и ведику количину осталих по- а., Војеке за операције било je 733.469 војника, и
треба за железницу, одмах.је отворен саобраћај на • б., Вој,ске за обезбеђивање комуникација и за
линији Версаљ, Шартр, Ле-Ман. У; то исто време отцо- службу на етапаада 130.126 војника. ; ,л ,
чело je комуницирање и по линији Версаљ-Дре. Сем овог броја'-било je још 18.392 војника градеЕе^артилерије.
634 ; . 635

Према овоме за обезбеђивање у опште позаднине војишту, које су Немци умели вешто да употребе.. Чим
немачке војске, која јевршила операције, и за одржа- би се изменила ма* која од напред поменутих околно-
вање у власти заузетих области морало се употребити сти,-одмах би се реметио и еав прорачун у броју вој-
читава Ve од целокупне војске. Ради дејствовања про- ника за обезбеђивање комуникација и за осигуравање
тиву изнова форшф^тих војсака француских Немци су просторија у позаднини војске, јер се уз сваку про-
морали да употребе делове од I. и II. армије. До за- мену околности појављују и нове опасности.
кључења мира под Паризом су остале III. и маска
армија.
Командантима етапа стављани су на расположење Комуникацијске линије јевропских војсака после рата
мањи одреди, коњице за ордонансе, а коњица je наро- од 1870.—71. године.
чито употребљавана код телеграфских, станица, које су После рата од 1870.—71. године дошло се до ових
биле на важним тачкама удаљеним од железничких закључака у. питању уређења позаднине оперативне
пруга. Тако исто коњица je употребљавана и у вре- војске:
мену реквизиције зарад попуњавања магацина. У рату 1., Под именом админисгпративне основице има
1870. године Баварци су одређивали по цео ескадрон се разумети целокупна просторија у позаднини војске;
на службу код етапних инспекција, али се на делу
показало, да je тај број коњице веома мали. У овом 2., Најважније комуникацијске линије јееу желе-
циљу једва да би био довољан и цео коњички пук. зничке пруге и водени путови, а у недостатку једних
и других — обични путови.
У рату 1870.—71 године коњица, која je била у
етапној војсци, претрпела je 3^-4 пута веће ryöiitKe, Али je доста ризично ослањати своје операције
него она коњица, која.је учествовала у операцијама, само на велики и сложени састав железничких пруга, које'
с тога, што се етапна коњица морала свако-дневно да су веома подложне кварењу и изложене узнемиравањима
бори са усташким четама француским. Пруси и Ба- са непријатељеве стране. Ако се продире у непријатељску
варци за тај циљ употребљавалису искључиво лан- државу, а нема се ни много ни довољно железничких
дверску коњицу, да не би ослабили самосталну ко- пруга, онда треба удесити комуницирање по обичним
њицу, и на самом делу показало се, да je та мера путовима у најближој околини у позаднини војске, као
оправдана. . год и кад се ратује у својој властитој земљи.
На оним местима војишта, где се стичу велика Осем железничких пруга треба и у већој даљини
одељења војоке и коморе, употребљавали су Немци у позаднини војске уредити комуницирање и по оби-
у овоме рату поглавито жандармерију. чним путовима, који he служити као допуна комуни-
Разматрајући рат од 1870.—71. године, немогуће цирања по железничким путовима.
je поставити какву норму, по којој би се тврдило, ко- Најзад у одступању војска се може кретати и по
лико je војске потребно за обезбеђивање комуникација обичним путовима.
и у опште за обезбеђивање позаднине војске приликом Војно - аднинистративно уређење војних путова
операција, јер je овај рат вођен у нарочитим околно- скоро je подједнако у свима државама.
стима, .као што су богатство војишта, односно кратка У Немачкој, Француској и Аустрији важи овакво
дужина операцијског правца, која je износила тек 300 уређење комуникацијских линија: Од почет«не етапне
километара, и што на тој просторији на месец дана тачке сваког корпуса путови воде ка -главној станици,
после почетка непријатељстава није остала у пољу која се налази на- основици (базису), а отуда се пу-
ниједна непријатељева армија за дејствовање. па нај- тови гранају по просторији у позаднини армија, сти-
зад и велико гранање железничких пруга по целом чући се у главне ешапе. Од главних етапа^потребе се
636 637

преносе војсци средством железничких и обичних пу- ћивање дужине операцијских праваца, као што еу твр-
това, о.чијој безбеднооти воде бригу команданти етапа. ђаве, тврђавски логори, утврђени положаји и т. д.
УРусији пак војни путови полазећи са отаница Најзгоднији и најобезбеђенији )е комуникацијски
на основици (са базисних станица) доводе до главних правац онда, кад пада управно на стратегијски фронт
ешаџа, које се Јрл&зе у позаднини на 25 километара војске, о чему je раније било речи, и у томе случају
од. штабова армија или од штабова појединих корпуса. тај je правац и најкраћи.
На раскрсницама путова или Настаницама, где ое пре-, У највећој je опасности позаднина војске онда,
лази са железџица на обичне путове, подижу се зборне кад се војска сна^дева искључиво храном из далеке
етапе. ' позаднине, а најсигурнија je онда, кад се војска сна-
На обичним путовима, а на међусобном одстојању бдева средствима оне просторије, на којој дејствује.
6д једног дана марша, подижу се помоћне еШапе> (ио- Пространа и богата позаднина војске даје мо-
моћне станице). . гућности, да се напусте оне комуникације, које су
Команданти етапа брину се о безбедности кому- незгодне, или које су изложене нападима делова не-
никација у извесном реону, који им je одређен, пријатељске војске, па да се употребе оне, које су у
Општу администрацију над етапама целокупне ду- опште згодније и сигурније.
жине војног пута или администрацају над етапама само Највећа и најбоља безбедност комуникација; по-
извесног реона врше начелници секција, који су под- стиже се одлучном победом непријатеља.
чињени начелнику етапа, који je y саставу' армиј- УнуШрашња (непосредна) одбрана комуникација
ског штаба. . *' састоји се у предузимању тактичких, административних
Обезбеђивање комуникацијскиЈс пинија. — На кому- и фортификацијеких мера.за обезбеду етапних тачака^
никације војеке може се нападати: важних објеката на војним путовима и за сигурно
1., Јаким здруженим одредима, а према приликама кретање по њима.
и потреби и целом армијом; и Сем одбране појединих утврђених положаја на
2., Мањим одредима у циљу нанадања, рушења и правцима, КОЈИ су изложени нападима непријатељских
кварења свих средстава, која служе за правилно ко- одреда, потребна су још и нарочита одељења војеке,
муницирање по војним друмовима. која се могу кретати и тамо и онамо, откудаможе да
Према овоме има и две врсте одбране комуни- загрози опасност.
кација: .'• Да би б»ли довољно обезбеђени ^и довољно бра-
' 1., Спољашња одбрана или обезбеђивање позаднине њени обични етапни путови, потребно je учинити
војске у стратегијском смиолу; и следеће:
2., Унушрашња одбрана или непосредна одбрана 1., Ваља одредити потребни број војске, у којој
војних путова. треба да буде пешадије за спровођење транспората, за
Сиољашњаодбрана комуникацијских линија зависи: састављање покретних колона (одреда) ради нападања
а., Од дужине комуникацијске линије; и одбране, коњице ради извиђања, патролирања и ре-
, б.,.Од правца комуникацијске линије; квизиције, инжињерије ради утврђивања положаја на
в., Од начина снабдевања војске; и. важним местима у позаднини војске, ради оправке
, г., Од цространства позаднине војске по ширини. прелаза, ради грађевинарских радова, а најзад у тој
У колако je год краћи олерацијски правац, у тот војсци треба да буде и жандармерије зарад поли-
ЛИКО je он беаопаснији, те уаиед тога у толико имају цијске службе на етапним тачкама и по путовима, као*
већи значај и сва рна средства, која служе за окра- ii ради угушивања шпијунаже, и т. д;
638 639

2:, Ваља уредити службу извиђања и службу обвезници Ilt. позива, добровољци и т. д., и у опште
стражарења; сви они,. који се могу употребити за тактичка одбран-
бена дејства. У састав ове армије треба да уђе макар
3., Ваља војску, која се налази на служби у по- и најмањи број војника из војске која дејствује, ради
заднини, сместитџ у она места, где се налази резервна вежбања и одржавања реда у деловима овако форми-
храна. Ако се Behti делови војске налазе у дотичном рате армије, а и ради формирања нарочитих одреда
гарнизону, онда je потребно, да поједини делови као за брза кретања у разним службама у позаднини војске.
страже заузму поједина јача здања угодна и за од-
брану. Исто тако потребно je, да ео војска дотичног
гарнизона чешће вежба за брза искупљања на опште Комуникацијје сјрдске војјске у ратовима 1^76.. 1877.—78.
зборно место ради излажења на сусрет разним евен- и „1885. године.
туалностима;-
4., Ваља предузимати разне административне мере а., Комуникације у рату од 1876. годиње. — За
ради спречавања непријатељских дејстава од стране везу војске са позаднином у овоме рату уређени ćy
становништва, принуђавајући га, да помаже нашим били обични војни путови ради довожења потреба ка
трупама у одбрани приликом нападања непријатељских војсци и ради одвлачења од војске у позаднину свега,
усташких чета. Уз то ваља предузети и разоружање што je постало непотребно војсци, или јој je сметало
становништва, пауништавати слагалишта експлозивних у операцијама.
средстава, забрањивати становништву, да се не удру- Административни центри за целокупно ратиште
жује, да се не окупља, да не прилази и да не по- били су Београд и Крагујевац. Из ових центара по-
маже усташима, јер he y противном бити изложено ра- лазили су главни^ војни друмови за сва војишта, од
зним контрибуцијама; треба узимати по потреби из ре- којих су били на|главнији:
дова дотичног становништва најугледније личности за Београд—Шабац—Ваљево и сувим и водом;
таоце, па уз то зал.а организовати олужбу извиђања и Веоград—: Чачак—Пожега—Jaeop;
извештавања о приближивању непријатеља, те о томе Бгоград—Јагодина—Алексинац;
одмах извештавати и суседне етапне станице; Веоград—Ћуприја—Зајечар;
5., Ваља предузетипотребне мерезаодржавањеуну- Београд;—Негошин — водом, и
трашњег реда у дотичном насељеном месту,требазабра- Београд—Крагујевац.
нити тумарање ноћу, скупљање људи, треба затворити На свима овим друмовима а на даљини дневног
јавна места и наредити становништву, да не излази из марша уређене су биле у насељеним местима друмске
својих домова приликом каквих узбуна, а уз то наре- станице с магацинима сваковрсних потреба, с болни-
дити, и да се ноћу осветле улице, и т. д. цама и разним "радионицама. Свака станица имала je
свог начелника сшаниие с извесним одељењима и по-
Продирући у непријатељску земљу, ваља форми- требним особљем. Ни једна од ондашњих станица.није
рати нарочиту једну армију ради обезбеђења позадниие била утврђена фортификацијски, нити je имала наро-
војске под командом нарочитог енергичног команданта.
читу посаду, па ипак ни једна од тих станица није
У састав ове армије треба да уђу они делови војоке,
који се не могу употребити за операције у саставу била угрожавана од стране непријатељских делова у
војоке, која дејствује,/као што су прекобројни обве- току' операција. ,
зници свих родова Оружја I. и II. позива, сви они Осем тога, свако војиште имало je засебне кому-
обвезници. оба позива, који ма из каквих узрока нису никације за везу еа позаднином, према чему било je
прошли кроз стални кадар, пробранији и отреситији војних путова, и то: У^
640 641

1., За мораеску и шимочку војску : 6., Комуникације у рату од 1877.—78. године. — ^ У


Београд—Јагодина—Алексинац; • овоме рату целокупна наша ратна предузећа вршена
Крагујевац—Брзан—Алексинац; су у заплави Јужне Мораве, према чему и у овом рату
Пожаревац—Алексинац; остало je у први мах опште уређење позаднине војске
Пожаревац^Штровац—Жагубица—Зајечар; скоро онако лсто, како је-оно било и у пређашњем
Параћин—Зајечар; рату. Разлика; je била само у томе, што je y овоме
Делиград—Зајечар, и рату наша војска после краћег времена пренела своје
Алексинац—Соко-Бања-— Књажевац; операције на непријатељску просторију, на којој се у
2., За дринску војску: операцијама наилазило на приличну количину потреба
Ваљево—Шабац—Бељина; за издржавање војске. Заузећем Ниша, Лесковца, Про-
Ваљево—Крупањ—Љубовија; купља, Беле Паланке, Пирота, Власотинаца а доцније
Шабац—-Бељина; још Ћ.Врања, Гњилана и Еуршумлије наша je војска
наилазила на чжоро пуне магацине сваковрсних по-
3., За ибарску војску: треба, које еу Турци били припремили за своју војску.
Чачак—Ивањица—Јавор; У колико }е ових средстава било више на туђој просто-
Ваљево—Пижега—Ивањица—Јавор; рији, у толико je y административном погледу био мањи
Крушевац—Краљево—Рашка. значај даље позаднине наше војске. Али и при свем
На сваком гасебном 'војишту био je одређен др- том, ми смо ипак у овом рату нарочито оскудевали у добро
жавни комесар као надзорник свих друмова и над- уређеним средствима за превлачење потреба на велике
зорник позаднине војске на дотичном војишту. Надзор даљине, тако, да наши ондашњи возови (комора) нису
над свима комуникацијама у позаДнини целокупне могли редовно пратити војску по онако иепреламаним
војске водио je главни интенданш, који je био у са- и беспутним правцима операција, већ се војска мо-
ставу штаба Врховне Команде. Он je вршио разрез рала да зауставља после сваког једнодневног марша,
потреба за целокупну војеку, а он je y исто доба и да би сачекала своју комору из позаднине. Ово je y
наређивао реквизицију потреба на свима војиштима. главном и био. узрок онаког спорог кретања наше вој-
Целокупно уређење позаднине у овоме рату им- ске у овоме рату. Ово би кретање несумњиво било
провизирано je на неколико недеља пред сами поче- још спорије, да нисмо наилазили на приличну коли-
так.рата, па за то ово уређење није ни могло одго- "чину сваковрсних потреба на просторијама, преко којих
ворити најбитнијим условима ни начелима за офанзивна су прелазиле наше трупе.
предузећа, што смо већ раније навели, те услед тога в., Комуникације у рату од 1885. године. — Уређење
ондашња наша чисто народна војска није ни имала позаднине војеке и у рату од 1885. године бидо je y
Бог зна какве офанзивне способности. Оскудица вели- главноме скоро истоветно са уређењима у прошлим ра-
ких уређених и попуњених магацина и слагалишта са товима, Јер по тим питањима није скоро ништа особито
нужним, потребама за војску у осталом и принудила ни предузимато ни рађено. Железничка пруга Београд—
je нас на-одбранбену врету ратовања. Ииш, која у главноме беше готова у то доба, учинила
Крагујевац се и у будућности мора сматрати као je тада нашој војсци веома много уелуга и у времену кон-
централни депб сваковрсних потреба за сва могућа центрације трупа и у преношењу потреба на основицу,
војишта, па би мудро било, да се ова околност од јаког као ЕОД што je учинила великих услуга и у питању
утицаја не заборави у прилици подизања железничких преношења свих потреба у току операција, Поштосу
пруга, везујући овај централни административни депб потребе за војску прикупљане са евих страна отаџбине,
железничким пругама са" свима вероватним војиштима. па су онда преношене по обичним нутовима и оби-
СТРАТЕГИЈА 41
642 . 643

чним средствима до првих железничких станица, то и живот војске." Он je био велики мајстор у организа-
у овом рату остао je скоро исти значај многих оби- цији својих комуникација у позаднини војске, где je
чних путова. — предузимао све могуће, само да би прибавио и војсци
Ниги je најважнија тачка и раскрсница многих донео што више животних намирница. Наполеон je
путова најужномћсрају Србије, ау исто доба Ниш служи пунио магацине куповином и реквизицијом, врло je
и као главна и полазна тачка и свих операција, које често наређивао и насилно, да имућни домаћини мо-
би се водиле у правцу на југ, исток или запад, а у рају издржавати војску. У опште, он je чинио све,
исто време служи и као централни депо свих војних само да оскудица у хлебу не буде сметња великим
потреба за јужно, западно и источно војиште. Пошто циљевима рата.
je несумњив огромни војни значај Ниша како у сми- Од када се зна за војску и ратове, одатле се и
слу оперативном тако и у административном смислу, зна, да свака војска диже све што јој треба за издр-
то би требало уз мало више патриотских обзира учи- жавање са просторије, преко које прелази. Тако je три-
нити све, што je потребно, те да Ниш буде доиста десето-годишњи рат .готово са свим опустео Немачку.
центар свих могућих војних предузећа било на југ, исток Оваки и слични поступци у погледу прибављања
или на запад Ко више предвиђа, тај мање греши. хране у разним временима били су и различити. Било
je времена, да су војске логоровале у најпогоднијим
II. пределима, па су ипак тако рећи скапавале од глади.
Исхрана, снабдевање потребама и попуњавање војске Како je било с храном, тако je било и с другим
у ратно доба. намирницама. У више прилика војска je логоровала
у близини великих шума и огромних дрвљаника, а
Једно од врло важних а и тешких питања јест војници су се при свем том ипак мрзли од зиме, јер се
исхрана војске у времену рата. У колико je год војска није смело узимати оно, што je туђе. С ока за вучу
већа, у толико je ово питање и важније и теже и липсавала je од глади, а у истом месту налазила су
обратно. Ако се жели, да ратне операције теку бес- се велика слагалишта и овса и сена! Многи такви слу-
прекидно све до достигнућа главног циља, војска се чајеви дешавали су се и у ратовима првих година
мора свакодневно снабдевати храном. У решавању овога XIX. века, и то у времену, када се Наполеон у нај-
питања не може бити говора о избору некаквог на- већој мери служио реквизицијом, као год што се то
рочитог и јединог средства илп цачина за иехрану, као дешавало и у добу Фридриха Великог а и пре њега. —
год што je неупутно прецењивати новчане издатке на Немајући до тада никаквих правила нити обзира
тај циљ. Новчани издаци, који će чине ради уредне приликом узимања потреба од становништва на рати-
исхране војске, очуваће живот и здравље неколиких штима и војмштима, после ужаса услед Шридесето-го-
хиљада војника, а добра и редовна исхрана поред дишњег рата од 1618.—1648. године поникла je тежња,
осталог уздиже и морал у трупа, ојачава' поверење да се једанпут регулише ово насилно узћмање хране
подчињених у претпостављене команданте, подржава од људи. Ho y разрађивању овог питања отишло се
енергију и храброст у трупа. Све ово поред осталог са свим противним правцем према оном, како je y
иде у прилог што скоријег свршетка рата, који у да- истини требало решити то питање; отишло се из једне
нашње доба сваког дана може да стаје по неколико у другу крајност, т. ј. од насилног скупљања потреба
милијуна динара. Наполеон je увек поклањао велику прешло се на круту тачност, да се војска храни искљу-
бригу свима мерама, које се односе на редовну исхрану чиво из магацина. С гледишта човечности пређашње
војске. Он je био готов. „da y нужди баци сву земљу насилно одузимање хране није било добро, али с гле-
под нож и у пламен, само да би .добио средстава за дишта чисто војничког то je било боље7 јер није вој-
41*
644 645

ску окивало у њеним покретима. У давнашње доба метара на дан. Овакву брзину кретања од 2 часа на
дивље хорде бесних Татара нису се храниле из мага- дан практиковали су све војсковође XVIII. века, који
цина, него су узгред пљачкале и отимале све, што су се слепо придржавали овог наопаког система. —
нађу, а у јурењу су могле прелазити грдне просторије, Само Фридрих; Велики' чинио je у оно доба у више
и чинити огромна^Јзла и пакости и појединцима и чи- прилика у овоме погледу изузетке, јер се зна, да je
тавим народима. Услед тога je и постала. позцата у времену свог брзог марша од Розбаха до Лајтена /
;
изрека: „ Тегико земљи' куда војска прође." за 16 дана прешао 41 миљу, што износи 20 киломе-
Магацински систем исхране војске основао je y тара дневног марша.
другој половини XVII. века прво француски војни ми- Услед магацинског начина исхране војске у оно
нистар Лувоа з& владе краља Лудвика XIV., те су га време морала се војска кретати са свим прикупљено
Французи с тога и прозвали „лиферантом", (Vivrier). у нарочитом маршевом поретку, и то по најбољим
Пооле тога се раширио по целој Јевропи овај нови џутовимау . , \
начин правилног прикупљања потреба у магацине са Последице оваког начина исхране војске биле су:
систематичним превлачењем војсци. Но баш овај нови а., СпоросШ у креШању, услед чега није ни могло
систем магацинског издржавања војске био je и узро- бити говора о гоњењу непријатеља и о примени уну-
ком онако скучених операција кроз цео XVII. век и трашњих операцијских праваца;
даље све до француске револуције. Овај je систем б., Велика безбедност мариш у тактичком емиолу,
стешњавао кретање војске, и војску je управ везивао јер.се војска кретала прикупљено;
. за магацине, пекарнице и тешке возове. Услед тог
новог начина исхрањивања војска се могла удалити в., Необично велика деликатносШ и осетљивост
од пекарнћца и магацина само за неколико дана комуникација од непријатељских узнемиравања,'
марша, na je онда морала застајати, јер су пекарнице Дакле, стратегијске радње сад су завиоиле од
подизате испред основице само на даљини од 3 марша, начина исхране војске, na je за то и СшраШегија XVIII.
а војска се могла удалити од џекарница само за века и прстала СшраШегајом Шромости са својим по-
два дана марша или за 5 дана марша од основице, а зицијским и .условно маневароким карактером, јер je
ту и толику даљицу диктовао je распоред возовеких главни командант према кретању војске био скоро
1
колона, које су вукле брашно и хлеб. Због тога je овај подчињен интендантури. —
систем исхрањивања војске у опште и прозват пеШо- Ову општу спорост и укоченост у кретањима вој-
маршевним системом. ске оног времена изазивали су још и други узроци.
За овакав пак сиотем кретања војске од 5 мар- Према ондашњим општим политичким приликама и
шева потребовало je око 12 дана, те je џ средња да- појмовима ратови су били искључиво ствар дотичне
љина кретања због-честих и дугих застајкивања била владе, као да je то њено какво приватно предузеће,
нешто већа од 2 часа на дан, и ако je и онда као и а не дело целог народа. Услед тога je и дошао и
данас дужина и даљина кретања била око 20 кило- онакав начин попуњавања војске врбовањем .и нај-
мљивањем за новац. Ондашња оваква појимања донела
1
Постојале су двојаке колоне возова,.и то/. колона, којаје носила су као последицу крајњу оскудицу у средствима како за
брашна за 9 дана, ињој je потребовало 1 дан за товарење, 1 — за истова-.
ривање, 1 — за одмор, 3 дана за марш од основиде до пекарница и 3 дана попуну војске тако и за њено опште издржавање.
за повратак = 9 дана или без одмора 8 дана; II. колона носила je пе- Према свему. овоме XVIII. век и носи на себи тип
чени хлеб за 6 дана, и њој je потребовало 1 дан за товарење, 1 — за истова- дугих кабинетских ратова са врло незнатним циље-
ривање, 2 дана-марша од пекарница до војске и 2 дана за повратак = 6
дана. Услед тога je и дошло оно, да су се пекарнице могле постављати на вима, јер у то време и^не беше националног осећања,
даљини од 3 марша испред основице, а војска се могла налазити на 2 које би служило као узајамна и општа кеза за опште
марша испред пекарница или на 5 маршева испред основице.
646 647

пожртвовање, већ уместо свега тога владаше више- хране у току операција, примењујући у том циљу
мање нарочита приврженост наследним господарима. првенствено железнице и пловне реке.
Све je ово изменила француска револуцџја крајем Не треба изгубити из вида, да Врховна Команда
ХУШ.века, јер се дотадашњи кабинетски ратови претво- а главни командант и лично треба у времену рата да
рише сад у народвд ратове, и место пређашње државне отоји у врло тесној вези с војном интендантуром, јер
оскудице и скучености у средствима појави се сад изо- питање уредног снабдевања војске јест питање жи-
биље средстава целе земље и целог народа; уместо врбо- вота и рада војске. Систем снабдевања • војске може
вања и најамничке војске појави се сад систем опште да буде веома различан у зависности од услова места,
обавезе служења у војсци, а по том систему сад су по- еремена и ерсте операција. Избор системе снабдевања
ницале велике војске врло доброг састава, а као ново војске није без утицаја на исход дејетва. Главни ко-
средство за ЈЈздржавање војске дошао je реквизицијски мандант* je најупознатији са свима условима прилика
систем, којим се добијало довољно потреба за војску, на војишту, па he он без сумње моћи најлакше и да
а услед свега тога дошла je и велика слобода у опе- изведе ону комбинацију, која одговара приликама и
рацијама, чиме се тако потпомагало развиће велике околностима ратним, како би се на тај начин што по-
предузимљивости и радљивости у ратовима. вољније решило питање о онабдевању војске.
Француска револуција избацила je на површину И у питању о снабдевању војске храном мора се
и младог ђенерала Наполеона Бонапарту, који са осо- признати за дотичне органе пространа примена прин-
битом ђенијалношћу прихвати и отпоче вештачки да ципа поделе послова, како се т:о и поступа у области
примењује правило, које црокламова револуција, „да Страшегије и Тактике. Централизација послова у пи-
се рат храни ратом, да грађанско ираво престаје, тању снабдевања трупа корисна je ради прибирања ста-
чим загрме топови, и да се војска издржава средствима тистичких података и контроле рада, али je центра-
оне земље, у којој се бори". Он je y својим походима лизација у пословима неостварљпва па чак и штетна
ратним примењивао све могуће начине прибављања у неким извесним радгвама приликом снабдевања трупа.
потреба, еамо да би његови војџици били сити. Гле- Приликом снабдевања војске многа питања морају
дајући на величину ондашњих војсака и.могло се у току често да се решавају брзо на лицу меета, јер наре-
рата рачунати на реквизицију и на куповину за готов ђења, која потичу из даљине, могу да одоцњавају и
новац на лицу места, али откада се почеше кретати у рат само да отежавају посао. Централна власт дужна je
велике војске, и откада се дневни трошкови око издр- да утврди један метод у снабдевању војске, али не
жавања војске почеше бројати на милијуне, од тога сме да прави сметње у посебним случајима. Сем оста-
доба и питање о издржавању војске доби друкчији лога, централна власт или управа мора тако исто да
значај. Само се за извесно време на некој просторији ограничи и појаву извесних фантастичких предузећа
и за извесни број војске може у опште да рачуна на приликом куповине и набавке потреба.
реквизицију, па за то војна интендантура у времену Питање о исхрани и снабдевању војске у ратном
рата мора да ради са необичном марљивошћу и нео- времену тако je сл-ожено, да није могуће прописати
бичном брзином и умешношћу у погледу прибављања за то нека стална правила за све случајеве, и услед
свих свакодневних потреба- за целу војску. Ове по- тога „карактеристика савременог начина исхрањи-
требе треба спремити зараније. Још пре почетка рата вања војске управојесш немање никакве системе". *
треба на дотичној просторији попунити сва слагалишта Бронсар фон Телендорф казао je по овом питању:
и магацине храном и фуражју, да свега тога буде у t,Kao год што за употребу војске у раШном времену
довољној мери и пре почетка операција. Тако исто не могу да посШоје неки рецептм, по којима би се
мора се на време израдити и план за превлачење могло радити у свима случајима, исШо тако и у пи-
648 649

Шању исхране војске у ратно доба не могу се пропи- колона и између трупа установе мали и покретљивији
сати правила, која би вреде,ла за све елучајеве. Све возови. Ово нарочито вреди за нас, гледајући на нашу
штобисе могло рећи по овом пишању, то je, da ee снагу за вучу и на покретљивост наших профијантских
истакну неки основни принципи за важније прилике возова, и гледајући на теренске и комуникацијске •
рата, које не би^гпребало губити из вида, за то, шгпо прилике вероватних војишта. У брзим покретимада-
су они производ искуства." нашњих војеака исто je тако незгодно рачунати, да
Из свега овог јасно je, колико je у наше доба, he месарске чете моћи да кољу стоку, и да редовно
као доба појаве великих војсака, важна добра органи- снабдевају трупе свежим месом, те да се саме трупе
зација админиетративне службе. Али je главно, да у не би морале и о томе да старају.
овоме треба бити начисто, да се савремено ратовање Да би се увек имало свежег меса за војску, мо-
са својим начином о безобзирној и непрекидној упо- рали би се свакодневно терати у позаднини војске чи-
треби овеколике разноврсне војне снаге не да-ни за- тави чопори стоке, али ови чопори стоке треба да
мислити без велике еуме новаца, јер „пуна каса Може имају трајну негу и храну, јер ако не буде тога, стока
да вреди колико и један армијски корпус". he брзо омршавити, па се лако може да појави и каква
Но с друге стране, ако. бисмо и имали ма колику зараза међу стоком, те če тако у оба случаја може
еуму новаца на расположењу, ипак je питање о исхрани имати само штете. Као што искуство доказује, у рат-
војске у ратном времену врло деликатџа и тешка ствар. ном добу у тим случајевима у војној интендантури
Клаузевиц je поводом.овог питања казао још и. ово: није недостајало у рату чиновника, већ je било недо-
„Исхрана трупа вршена ма у ком облику увек je то- вољно радне снаге, да би се војницима припремило
лика тешкоћа, да je то питање од јаког гласа, који оно, што се њима допада највише, а то je свеже го-
решава у избору мера^ које би требало предузети. Ова веђе или овнујско месо.
се тешкоћа често пута противи и најбољим комбина- Вештачки спремљена средства за храну војника
цијама, и принуђава нас, да се забављамо питањем веома су кориена помоћ, јер имају довољно хранљи-
о храни онда и онде, кад и где бисмо могли задо- вости, а међу тим не заузимају велики проетор, те их
бити победу и постићи сјајне успехе." — се-може понети доста, а да војник ипак не буде пре-
Ма' како био богаг предео или просторија, на оптерећен. Y колико je искуство доказало, наову врсту
којој се врши концентрација и стратегијски развој хране може да рачуна само она војска, која у својој
војске, и била ма каква енергија и вредноћа админи- земљи има довољно установа за припрему сваковрсних
стративних органа, ицак he све то бити недовољно, конзерава, које се морају припремити још у мирно
ako се израније није на. ту просторију превукло толико добаувеликим количинама, па.уз то теконзервеваљаре-
хране, колико he бити довољно за трупе, док се оне. довно и обнављати и замењивати свежијим. У Нема-
буду џалазиле на тој просторији, дакле, док не отпочну чкој данас посгоје читаве фабрике у неколиким ме
операције. Дакле, не може се остати дуже време на стима око Рајне, које искључиво спремају сваковрсне
тој просторији, очекујући прикупљање хране, већ храна конзерве за војску. Те конзерве Немци редовно обна-
треба да je ту, иначе могу да наетупе зле последице. вљају потрошњом у мирном времену. У Немаца разви-
: •" Гледајући на данашње неминовне брзе покрете у јена је.увелико и вештачка израда и сорема за пако-
почетку операција, треба имати на улГу, да je дока- вање и сточне хране, нарочито за коњицу, која he y
зано искуством и у џашим и у ратовима великих ратовима у будућности моћи да предузимље и смелија
:
војсака, да профијантске колоне не могу у евако даљна предузећа.
доба и редовно да дотурају трупама потребну храну/ Ма како била усавршена војно-административна и
na je, с тога потребно, да се између профијантских интендантска етрука једне војске, ипак интендантски
650 651

чиновници не могу у ратно доба остати без помоћи Говорећи напред о концентрацији војске, ми смо
приватних људи — трговаца, који су упознатијиса напоменули о потреби одашиљања потреба железни-
пијачним приликама сваковрсних. потреба, и који у цама у међувремену између мобилизације и концен-
трговању одржавају потребне везе у питањима на- трације на ону просторију, где he се -извршити кон-
бавке сваковрсних потреба за војску. центрација. Зна. c'e из искуства, да сваки војни
У овим пришкама силом или милом најбоље je воз уз војнике може у исто време повући и извесни
ипак посредништво за набавку понудити и предати део потреба, а да се ипак не преоитерети дотични воз.
највиђенијим трговцима у отаџбини, одређујући им При поласку на концентрацијону просторију треба дати
наравно и извесни џровизијон зарад добити. У том сваком војнику у руке више-дневну количину хране
случају трговци би били дакле државни агенти за по- у облику конзерава, да се не би одмах тражили ма-
вољнију и што бржу куповину хране. Да би се пак у гацини, чим се стигне на место концентрације, а до-
тим приликама избегла сумњичења у исправност рада вољно he бити, ако се војници снабду храном за време
у раду појединих агената, те да би се у опште посао од 5—6 дана. Чим трупе сиђу с воза, треба им
упутио што правилнијим и што бржим путем, војна ин- одмах одузети ту храну, na je потоварити на рекви-
тендантура може да састави од часних и угледних трго- , рирана нарочита подвознија кола, и онда je вући даље
ваца као неки синдикаш или контролно тело, па да за војском. Кад трупе стигну на концентрацијону зону,
они као технички саветници дејствују на правилнији треба им одмах допустити, да слободно купују храну,
рад око набављања потреба. Ca овим и оваким мерама где год нађу, па то према местним приликама ставити
ваља отпочети још одмах у почетку и благовремено, чак и у дужност командантима.
јер ако ее то отпочне тек по објави рата, онда je врло „Оно што преостане хране у овим приликама, одмах
тешко ухватити потребне везе са страним пијацама. — се употребљује за оснивање магацина. Док возови још
Ca овим je у тесној вези и потреба, да се још у мирно не стигну на место, или у колико нема довољно про-
време припреми и састави један велики пројекат пра- фијантских кола, треба употребити најмљена или ре-
вилника (закона) за набавку потреба, који би имао да квирирана кола, те да се одмах регулише саобраћај
обухвати како куповину тако и транспортовање тих између трупа и подигнутих магацина. Кад више не
великих количина потреба. — требају реквирирана кола, онда се она предају ета-
У свима нашим већим гарнизонима а поглавито у пним надлештвима у позаднини војске.
местима дивизијских штабова треба да има довољан „Заовимвојнеинтендантурешиљу своје чиновнике
број слагалишта и магацина, у којима треба да има с довољно новаца у пратњи вештих трговаца или аге-
редовно довољно спремљених средстава за мирнодоп- ната у пределе, који су у близини концентрацијоног
ски број трупа бар за 4—6 месеци. Ова Си количина реона, у колико то допуштају комуникације, да купују
потреба била довољна за мобилисане трупе за известан потребе за оснивање и подизање магацина. Ако у том
број дана, и то би учинило веома велику услугу ин- не буде на расположењу железничких возова, онда
тендантури. Ови мирнодопски велики магацини и ола- треба употребити лађе и др. превозна средства."
галишта служили би у ратном времену, као допунски Пољске војне пекарнице никад нису довољне за
магацини за непрекидно транспортовање животних на- џециво хлеба, за то треба употребљавати и приватне
мирница за' војску. пекарнице, какве се где нађу, издајући им брашно за
: Дакле, потребно je ма на какав сигуран начин пециво хлеба, или да пекари самостално пеку хлеб за
благовремено обезбедити где год на страни набавку рачун интендантуре.
потреба, и тек се онда у том погледу можемо упутити Кад год je могуће, треба куповати стоку за клање
специјалнона ратиште и војиште. — на лицу места, јер стока много пропада приликом
IHM
транспортовања, а стока ое може и разболевати због потребе односе војсци помоћу профијантских колона.
недовољне храие, недовољне неге и дугог.путовања. Овде je потребно подесити распоред кретања поједи-
Кад ое наиђе на веће чопоре стоке, треба je одмах поде- них делова профијантских колона по ешелонима, тако,
лити у групе, па те групе предати трупним јединицама. да сваког дана стигне војсци по један ешелон.
Пробитачно je, да се на извесним згодним тачкама устроје Пошто je у опште истоваривање возова и других
и марвени депоИи, одакле ће се одашиљати стока вој- транспортних средстава скопчано с врло вепиким те-
сци, као што je то и предвиђено формацијом наше војске. шкоћама, потребно je, дана свима железничким крајњим
Треба водити сталну бригу о одржавању и просецању станицама има довољно барака или других склоништа,
нових комуникација, јер треба имати на уму, да се где би се потребе могле благовремено да смешта)у у
упоредо са удаљавањем трупа морају и ови магацини сувоту, јер се из искуства зна, да je пропадало веома
да померају унапред, нарочито ако у том правцу кре- много потреба, ако нема склоништа на местима искр-
тања војске нема железничких комуникација. У циљу цавања. За тај циљ могу корисно да послуже и ве-
што лакшег и што бржег транспортовања цотреба ваља лики шатори.
се послужити свима могућим средствима, импровизира- Узевши у обзир Све, што je до сада речено, пот-
јући према приликама све што ко може и што уме да пуно се оправдава следећи поглед ђенерала Голца:
створи, као н. пр. подизати пољске железнице уског „Велика слобода карактеристична je црта целокупне
колосека, коњске трамваје на дрвеним шинама .на ра- манипулације око иехране војоке. Система je замењена
вном земљишту, употребљавати аутомобиле, локомо-" смишљеним и безобзирним коришћењем свих средстава,
биле за вучење великих кола, и т. д. — којих има на расположењу. Ова безобзирноот не треба
Укратко, у свима корпусним и дивизијским обла- да влада само у погледу новца, већ и у погледу упо-
стима а и иначе на згодним меотима треба подизати требе свих власти и приватних лица, која могу да
допуиске магацине, па у њих прикупљати храну, и буду од помоћи у решавању велике задаће ратне. И
онда најпогоднијим средствима све то превлачити у најбоља интендантура мора рамати, ако je упућена
зборне магацине, који се подижу на властитом збмљи- само на рад својих органа".1
шту на важним раскрсницама комуникација у поза- У рату од 1870. године француска je војска веома
днини војске, а у том послу треба пазити у колико много трпела у погледу исхране из простог разлога,
је.год могуће, да свака самостална јединица има за- што се зараније није озбиљно мислило о решењу овог
себне магацине у циљу лакшег утоваривања и поделе. врло важногмгатања. Французи су врло нерадо хтели
Од ових магацина потребе завојску преносе железнице да се користе- средствима места и околине; из необја-
даље ка војсци, све док се може, долазећи на тај шњивих разлога они оу избегавали кантоновање и
начин на прелазн^м станицама у везу са железничком употребу домаћинског издржавања по варошима и се-
мрежом војишта. На тачкама, где престаје безбедност лима, већ су већином биваковали и логоровали ван
даљег кретања транспората, подижу се олавна етапна насељених места. Исхрану своје војске ослањали су
места, која треба да су заклоњена добрим ојачаним на интендантуру, која не имађаше довољно ни мага-
положајима, или да су штићена каквом тврђавом. У цина ни превозних средетава, а како су уз то редовно
овим етапама мора да има. хране за све трупе нај- одступали, то су још више Искусили рђаве последице
мање за три дана, попуњавајући свакодневно ту ко- неправилне организације око исхране, а то беше скоро
личину, ако би се она потрошила. Од ових места и једини узрок онаког спорог кретања њихове војске,
испошиљу се војсци потребе на све могуће начине, а честим застанцима, и т. д. Кад би били принуђени,
ако je војока далеко, онда се унапред ближе до вој-
ске подижу међупросторни магацини, из, којих се 1
Das Volk in Waffen, стр. 418: /^
654 655

да промене правце кретања њихових појединих делова 5., Тежу резервну храну у ранцима замењивали
војске, онда je та промена изазивала врло често оску- су лакшом — конзервама меса и поврћа.
дицу хране, комора je губила своју трупу, те узалудно И при свем том Немци су ипак често трпели оску-
тумарала које-куда, и ако су je трупе ишчекивале дицу у исхрани својих трупа.
жељно. Тек у ч&оследње време поеле тешких прилика На концентрацијској просторији они су били по-
Французи су отпочели примењивати у јачој мери си- дигли велике магацине за сваковрсне потребе, па
стем реквизиције, тако, да су до краја рата употре- и ако су се били решили, да се користе у свему про-
били разноврсне реквизиције свега у суми од 15 ми- странству средствима из места и околине, ипак су
пијуна динара. за сваки случај уз профијантеке редовне колоне имали
Напротив Немци, као иетинити ученици Наполео- још и нарочите возове уз трупе. Сем тога, они су по-
нови и Фридриха Великог, користили су се у истом стројавали и велике магацине на заузетим простори-
рату свима могућим ередствима исхране својих трупа, јама, користећи се у томе железничким путовима или
те су на тај начин својој системи дали јаку еластич- привременим средствима за -транспортован?е. Од сва-
ност, прилагођавајући je различитим условима при- коврсних нађених средстава за исхрану они су на
лика ратних. лицу места узимали од становништва једну трећину
Још у рату од 1866. године опажена je код Пруса за војску, а друге две трећине потреба морале су се
методичка учотреба ередстава из места и околинеј доносити из резервних слагалишта, која су ое пунила
коју су у ширим размерама примењивали у Француској у Германији. ,
у времену рата од 1870. године. Благодарећи таквом „У рату од 1870. године немачка интецдантура
начину снабдевања војске потребама, они су у рату предузимала je огромна напрезања у погледу исхране
од 1866. тодине у 15 маршева без преданка прешли војске, нетдедајући на то, што се војска прве линије
просторију од Елбе до Дунава. у времену кретања користила и реквизицијом. Трећи
На такав исти начин они су из долине Рајне део потреба био je попуњават реквизицијом, а остале
две трећине набављала je интендантура".
прешли до Шалона и одатле до Седана, прибављајући
По свршетку рата Француска je исплатила своме
потребе сем осталог и реквизицијом. Сем тога они еу становништву око 248 милијуна франака за. потребе,
се у овоме рату помагали и оваквим средствима: које оу Немци поузимали од народа француског у току
1., У првом реду они су у Немачкој припремили рата. Нема сумње, да се за ту суму није могло издр-
огромне количине потреба, а сем тога,. они су заку- жавати 850.000 војника и 225.000 коња за време од
пили нарочито у Енглеској помоћу својих агената- тако 1. Августа 1870. па до 26. Фебруара 1871. године,
исто велике количине потреба са условом, да им се према чему излази, да су се Немци од Француске у
те потребе испоручују на граници ФранцусКе; погледу исхране војске наплатили тек за једну тре-
2., Још у самом почетку рата образовали су ве- ћину, рачунај^ћи,, да издржавање једног човека у
лике интендантске и помоћне транспорте, које су ре- ратном времену сгаје дневно 3, а једног коња 2 динара.
довно попуњавали реквирираним колима и стоком, или Био ма какав начин снабдевања војске храном,
су их узимали под закуп; ако се ми ослонимо само на тај један начин, можемо се
3., Примењивалису у најширим размерама експлоа- ипак наћи у тешком положају, у положају растројства
тацију железничких и других комуникација; војске, т. ј. ако се држимо начина издржавања војске
4., У току операција поједине армије позајмљи- само из магацина, онда то не ваља и'ето тако и то-
вале су другим армијама сувишак својих потреба, (I. лико, као и кад се у том ослонимо еамо на реквизи-
армија позајмљивала маској, a,II. трећој и т. д.); • цију. Скоро до 1807. године Наполеон je издржавао
656 657

своју војску на рачун становништва, куда je војска па ма му стојале на расположењу и најбоље железни-
пролазила, а није имао тако- уређене возове, који би чке комуникације и добро уређени возови, па ма иза
могли да прате војску. — Ево, каква je била оскудица себе имао богату земљу. Свега се морамо прихватити,
у средствима из места и околине у зиму 1806. го- да бисмо се помогли у невољи: И насилнога лиферо-
дине, како ое тоз^иди из писма, које je Ожеро из.Вам- вања у непријатељској земљи^ и слободне куповине по-
берга писао Мирату 7. Децембра 1806. године! Он вели: моћу чиновника, и тиме, ,да трупе саме купују храну у
„У овом пределу нема никаквих средстава; не- влаетитој земљи и на војишту, и реквизиције у земљи,
могуће je војску снабдевати средствима из места и и осигуравања набавке потреба помоћу агената за ку-
околине. Да биоте могли имати правог појма о овоме, повину, и великих трговаца, и коришћења железничким
неопходно JQ, да сами очима видите, како je овамо. пругама, воденим и сувим путовима, и етапним возо-
Положај je критичан, и крајња je потреба, да се про- вима, профијантскими возним колонама, и трупним про-
мене ртанови." фијантским коморама, и на брзу руку саграђеним малим
0 истој ствари ђенерал Бернадот пише цару На- железничким и т.рамвајским путовима, помажући се у
полеону 20. Децембра 1806. године: том и сталним и покретним пољским пекарским коло-
„Овде je војска без хлеба и ракије. Ja Вам не ја- нама, од којих се могу поједини делови придавати
вљам ово као жалбу, јер знам, да нам у овом тренутку трупама у циљу снабдевања војске хлебом, и већим и
не може нико џомоћи, али сам дужан, да Вам обја- убрзаним радом у печевзу хлеба мирнодопских пекар-
сним право стање етвари./' ница, и подизањем нових пољских пекарница, и упо-
Децембра 30.1806. године ђенерал Вељар, начел- требом приватних и акционареких пекарница, и т, д.
ник ттаба Миратовог, пише: и т. д.,— Све ово" треба да дејствује једновремено једно
„•Ми умиремо од глади. Руои су појели све. Људи уз друго, како би војска само имала довољно потреба.
и коњи нису ништа окусили већ 36 часова." „Ако ое има чврсте воље, да се сва ова средства
Та беда због глади продужила се и у идућој го- употребе у рату без икаквог- двоумљења;^ ако се уз,
дини. После битке код Ћрајсиш-Ајлаџ-а било je око то у времену мира с разумом и са обазривошћу пре-
40.000 мародера, који су се бавили само пљачком у дузму још и припремне мере, што je немогуће то извр-
позаднини војске.. Тек кад су Ф^анцузи одступили на шивати благовремено поеле свршене мобидизације,
доњу Вислу, и кад су подигли велике магацине у ло- ,тада и само. тада биће могуће одговорити задатку
гору код Финкенштајна, војска се опоравила како- како ваља, који се састоји у томе, да се еавремене
тако. Тек je тада Наполеон појмио, колико. je то важно војне маее исхране,ги ако Врховна Команда буде те-
^мати уза се доста транспората хране, што се види из жила непрекидним и брзим ратним операцијама." •—
писма, које je писао Таљејрану у Варшаву 6. Марта 1808. У другом свом делу, које се зове о „0 рату"
године. Ту Наполеон вели: „Стварајте чудеса, ако хо- (Vom Kriege) Клаузевиц вели на једном месту: „Снага
ћете, само пошаљите ми 50.000 порција хлеба! За то трпети оскудицу јест једнаод најлепших војничких
je потребно свега 80 кола. Вабавите их ценом злата!" врлина, и без те врлине ни једна војска не може бити
У питању о исхрањивању војске у времену рата прожета правим ратничким' духом. Но оскудица мора
као закључак биће довољно, ако наведемо следеће бити пролазна и привремена као израз силе околности,
речи ђенерала Голцаи. „Ко се ослони само на.рекви- и та оскудица не треба да буде последица лоше системе
зицију, тај je пропао и у најбогатијој земљи. Ко оснива или цицијашког апстрактног прорачуна потреба." —
снабдевање војоке само на довозу, имаће елаба успеха, Као што се види из свега досадашњег, једно од
најтежих, најважнијих и најзамршенијих питања у
. i Das Volk in Waffen, стр. 418. • • '• ратном времену јест питање о исхраничвојске. Наба-
СТРАТЕГИЈА H^H^I ^
659

вљање и транспортовање одела и мунишце много je свом положају и својој личнооти могли да прибаве
лакша ствар, јер су ове потребе и по тежини и по што већу важност. Таквих природа има, и њих je ла'ко
запремини далеко.незнатније од хране људске и сточне. познати/ па их треба и одбијати од јавне службе у
И одело и муницију могуће je много пре рата и на- војсци.
бавити и сместишИ у магацине на ' најугоднијим ме- Уз искуство, верност у елужби и карактерност за
стима у земљи, и за њих се не треба бојати, да ће ;
савлађивање целокупних ових послова изабрата лич-
се покварити у лежању, док то са храном стоји већ ност на челу интендантуре у војсци треба да има уз
друкчије, јер се-она квари у дугом стојању. У осталом природни дарјоши довољно Досетљивоети и окретности,
ова два истина врло важна средства и троше се у те да се уме брзо користити свима стварима и при-
мањој колич,ини, па ихје без сумње лакше и доту- ликама; како се где оне нађу и десе. Уз све ово до-
рати војсци, јер су позната њихова врела, а не задаје тична личност морада има и јаку отручну и у опште
великих брига ни њихов пренос' научну спрему, јер само на тај начин може се постићи
Дакле, довољно je имати тих потреба у изобиљу, потребна унутрашња сагласност између главног ко-
па их je лако-за времена однети на главна места манданта и представника административног елемента.
концецтрације војске, одакле се даље пооле испо- Дакле, у заједничком и сложном раду и ђенерал-штаба
шиљу лако.1 . и интендантуре лежи гаранција за смишљен и пра-
Гледајући дакле на истинску голему важност и вилан рад по овом деликатном питању.
тешкоћу око прикупљања и транспортовања сваковр- Износећи на овај начин само главна начела у
сних потреба за исхрану и војске и стоке у pafHOM снабдевању војске свима потребама за њен живот и
времену, јасно je т досадашњег реченог^ колику и за бој, напомињемо, да се детаљнија разрада ових
какву пажњу још у миру треба поклањати правилној питања излаже у нарочитим одељцима „Војне Адми-
организацији војно-админисШраШивне струке, каквим нистрације", на основи чега се после приступа изради
елементом треба попуњавати ту струку, и какву спрему потребних правила и законских прописа о снабдевању
треба да имају интендантски службеници. и исхрани војске у ратно доба.1
Као год и свуда иу свима приликама тако и на Попуњавање губитака, нега и транспортовање ра-
челу интендантуре и у целој стрЈгци не треба да имају њеника и бопесника. — „Добро уређење ове службе,
места сметени олужбеници, који у раду стварају ра- а нарочито уверење на брзу помоћ у невољи, појачава
зноврене тешкоће и хотимичне забуне, само да_ би храброст у војника и доноси му извесно спокојство у
1
часовима опасности." — С тога дакле и овој грани
Кад би се неко могао једног данада вине у облаке на довољну виоину,
па да за иеко извесно време отуда јасним погледом прегледа целокупно службе треба поклонити озбиљну пажњу у ратном вре-
бојиште, војиште и ратиште једног модерног и већег рата, тај би тек могао мену, у толико пре, што се зна, да се у рату јављају
да има истинску слику ужасног крвожедног насртања и узајамног убијања
два завађена народа. Гледалац из облика не, би тада знао, на чему би му огромни губитци људи, и да се дешавају непрекидна
се поглед дуже задржао: Или на журном јурењу трула у борбу и у борби
на бојишту, или на оној општој журби и узбуђењу људском и у ближој и
разноврсна разболевања и људи и етоке. У времену
у даљој позаднини војске на свима могуиим правцима са*товарима разно- седмо-месечне борбе у рату од 1870.—71. године немачка
вроних потреба! На једној страни гледалац би с. висине чуо у извесном
времену страховиту пуцњаву са бојним узвицима, а на,,другој страни у
je војска изгубила око 6.300 људи које официра и лекара
позаднини војске чуо би потмулу тутњаву многобројних желез.ничких во- а које опет чиновника разних струка, око 124'.000 по-
зова у свима правцима уз фијукање локомотива, тутњаву безбројних кола,. дофицира и војника и најзад око 15.000 коња. Колико
видео би једно опште јурење и беспрекидну. журбу свега и свачега по
свима правцима у позаднини војске.
1
Кад би гледалац сишаб с висине, он не би умео казати, где je стра- Какви су прописи о томе постојали у нас, и како je вршена ис-
шнији рат, да ли у предњим, да л н у задњим деловима војске и војишта. храна и у опште снабдевање потребама наше војске у рату од 1885.—6.
Тамо у предњој линији бојишта чак и може бити говора о. каквом одмору године, излодено je у делу „Српско-бугарска војна 1885.—6. године,"
бар за неко време,, али у позаднини војске тога одмора не може бити никако. које je напиеао Д. Ђурић, ђеиерал-штабни пуковник. --»
660 661

ди je пак оних, који се разболевају услед разних дајући на ужаее ратних догађаја и на велики број и
узрока, да се после извесног дужег или краћег вре- рањеникћ и болесника у времену рата, санитетски
мена опет врате и придруже својим трупним једини- официри имају тада довољно прилике, да неуморним и
цама?! — И ако су немачке трупеу рату од 1870. родине савееним радом, који треба да je резултат њихове ра-
биле поштеђене дц'заразних болести, ипак je y току звијене високе свести-о патриотизму и човекољубљу,
седмо-месечног рата ступидо у болницу око 400.000 у болницама учине великих услуга својој отаџбини, да •
Золесника, не рачунајући у тај број ионих 100.000 улију у дувду огромног броја паћеника велику наду и
рањеника, тако, да je еваки болесник био вантрупе уверење онако и у оноликој мери, колико и како то и до-
близу • 30 дана, према чему излази, да за три недеље ликује просвећеним еиновима једногплехгенитог народа.
дана није учествовало у ратним операцијама 12 кор- Велики број болесника или лакших рањеника то-
пуса пуног састава. лико се опораве после краћег или дужег бављења у
Кад се оволики број болесника појављује код једне болницама, да су после ипакспоеобни зл службу. Да
војске модерно и уређене и моДерно образоване и од- ови војници по излазу из болћице не би узалудно ту-
лично одевене, онда je јасно, колиКо и каквих сред- марали, тражећи своје команде, потребно je, да се
става и труда треба да употребе управе оних војсака, означе нарочита зборна места за ове војнике, одакле
које или не могу никад или могу тешко и рачунати би се директно упућивали у њихове команде. •
на евеколико оно изобиље потреба, с којима. могаше Најзад врло je важна ствар, дасе у времену рата
да располаже једна од првих јевропских војсака, да устроје на извесним важпијпш местима и простране
- би спречиле и умањиле губитке и. силна поболевања марвене болнице :за негу болесне стоке, јер се зна из
људи у ратно доба?! > искуства, да се после извесног неговања већи број
Врле je важна ствар, да се правилно организују оболеле стоке може опет употребити за службу. —
покретне под>еке болнице у блиокој позаднини војске,
које треба да приме привремено све болеснике и ра^
* .*
њенике, да би их после краћег времена послаледаље
у сталне болнице, да се оне саме крену даље за трупама, Нешто услед губитака у борби, а нешто и услед
те да прихватају нове рањенике и нове болеснике, разних ратних незгода, невероватно je велико опадање
који придолазе непреиидно. Да би се олакшао рад у бројне јачине трупа у рату, а у губитцима предњачи
овим нољским болницама, и да би се избегло наго- пешадија. Ово нагло опадање бројне јачине готово je
милавање на штету тешких рањеника, треба сваког редевни узрок, те, у војника опада и ратно одуше-
оног €олесника, који може иоле путовати, одмах слати вљење и самопрегоревање, те уелед тога у очима вој-
даље у позаднину.^ У Том циљу дуж евих главнијих ника и оам рат добија чак и друкчији карактер, ка-
комуникационих линија треба подизати етапне болнице рактер неке чудновате укочености и двоумљења. Ca'
за ripjiMaiE>e и неговање болесника'и рањеника, који ових" обзира мора се осигурати на ма који начин ре-
наилазе. Између пољских и е_тапних болница треба довно попуњавање трупа људством. Врело овом по-
организовати стална и непрекидна превозна средства, пуњавању je у тако званим „доцунским- јединццама."
као год што то треба уредити и између етапних и тла- За све време ратних операција треба попуњавати
вних болница у унутрашњости земље. Трупни коман- трупне јединице, одржавајући их тако на првобитној
данти поред осталог треба да. воде озбиљну бригу о бројној онази. -.
уредној служби трупних санитетских одељења на пре- Желећи, да непријатељу створе изненађења, по-
вијалиштима и завојиштима, стављајући им на распо- неки команданти у времену рата састављају нове_ је-
ложење по могућству што угоднија сместишта. Гле- динице од допунских- трупа, остављајући-тако непопу-
663
662-
метара. У Нанси-у, Епернеју и Лиљу биле су три војно-
њене старе јединице. У данашње доба такви су по-
телеграфске дирекције. Око Париза била je подигнута
кушаји већ ређи, јер je за сваког озбиљнијет. позна-
ваоца ратних радњи јасна ствар, да je увек и редовно двојна линија телеграфека. Веза са Германијом вршена
много већа вредност јединица с већим кадром од оних je по двема линијама. При свем том показало се у
са слабијим. У оеФалђм, није никше на одиет, ако неко практици, да je ипак била недовољно развијена теле-
поред редовног попуњавања старих јединица буде имао графска веза на војишту.
могућности/ да образује и нове трупне јединице, па
ма се оне употребиле и за споредније службе. Важно Пољска пошта.
je, да ово попуњавање треба вршитина време још од И ова je установа веома потребна у ратно доба.
првог дана рперација, старајући се, да ове трупе ди- Немци су у рату од 1870. године образовали били
ректно са потпуном ратном спремом маршују право у покретпа иошшанска одељења и етапне иоштанске
своје јединице без великог тумарања и без великог дирекције. Покретна доштанска одељења обављала су
задржавања на појединим станицама. службу код војске, а дирекције су одржавале везу по :
До почетка Марта 1871. године од својих допун- заднине војске са државним поштама. У штабу Бр-
ских јединица Немци су послали из унутрашњости ховне Команде била je главна поштанска канцеларија,
земље у своје трупе у Француској око 2.000 официра при армијским штабовима била су мала поштанска
и скрро 220.000 војника. Све je ово одлазило на бојно Надлештва, а при штабу сваког корпуса налазиле су
поље у потпуној ратној спреми., а кбњаници и арти- се по три поштанске експедиције.
леристе. одводили су уза се и ремонтне коње. Од почетка рата па до 31. Марта 1871. године од
војске je било послато у северну Германију, а отуд
Телеграфска слузкба на војишту. опет послато војсци 89,650.000 писама и поштанских
листа, 2,354.310 новина (журнала), 43,023.460 пруских
Познате су огромне користи од улотребе телеграфа талира у име плате, 16,842,000 талира приватног
у ратном времену. С тога још и-у мирно доба у свих новца, 125.916 службених пошиљака и 1,853.686 при-
савремених војсака постоје кадровске телеграфско-си- ватних пошил>ака. Од огромне ове количине поши-
гналне команде. У рату од 1870. године у немачкој љака пропало je пакета у вредности од свега 5.429
војсци телеграфске установе делиле су се у два дела, талира, које су упљачкали француеки франктирери.
и то у пољска и етапна Шелеграфска одељења. Пољ- — Ето, колика je била радљивост ових установа у нема-
ска телеграфска одељења су служила за везу корпуса чкој војсци у рату од 1870-године!
са армијама, а етапна телеграфска одељења — за везу
армијских штабова са државним телеграфима. И једна
и друга одељења била су у вези са штабом Врховне КАКО ДА СЕ СПРЕМИ РАТИШТЕ У ИНЖИЊЕРСКОМ СМИШ?
Команде.
На правилан и успешан рад у операцијама ратног
За, овај рат било je мобилизовано 5 пољеких и 3
доба уз остало имају врло јаког утицаја уређене ч
етапна телеграфска одељења пруска и неколико та-
добре комуникације и припремљено земљиште у сваком
квих одељења из јужно-германских држава, (у Сеп-
погледу па и у инжињеџском смислу. Кад се и то
тембру je мобилизовано још 4 одељеша).
изврпга како ваља, онда на тај начин стварамо за се
На крају рата линија пољских телеграфа износила
што повољније прилике на војишту и у времену кон-
je 10.830 километара дужине са 407 станица. У том центрације трупа и у периоди самог дејствовања у опе-
- времену државни телеграф имао je свега 118 теле- рацијама ратним. ,.;,
графских' станица са дужином линија од 12.500 кило-
664
665

Благовременом и вештом целокупном овом при- већа количина' њених потреба на гранични фронт,
премом може се потпуно ; изменити етање на војишту коме прети опасност, излази, да железнице имају и
тако, да и бранилац на оенови те припреме у згодном најјачу и најзнатнију улогу у времену мобилизације
тренутку може узети иницијативу рада у своје руке, и концентрације војске. •
•те да тиме све нвповољне случајности сведе на што
мању меру. . Услед појаве железница и њихове употребе за вој-
ничке циљеве потпуно je измењен и карактер мобили-
Од свих претходних припрема_ по овом питању зације и концентрације војске. Те операције данас се
најјачу улогу иррају железничш путови и Шврђаве. свршавају за ОДНОСНО врло кратко време, и у колико
L, Стратегијски значај железничких путова. се год више размножавају железнички путови, у толико
се ове вите екраћује и време трајања тих операција.
Гледајући на њихову велику снагу за вучење, и
гледајући на велику брзину, с којом прелазе велике про- Да би се могла извући што већа корист од желе-
сторије за кратко- време, железнице играју у наше зница с гледиШта војних потреба, неопходно je потребно:
дане најважнију улогу у спремању за ратна дејства а., Развити железничку мрежу у што више пра-
све до потпуног развоја војске за почетак операција, ваца у држави с обзиром на отратегијску важност по-
али оне имају толику исту важну улогу и у времену јединих граничних фронтова;
еамих операција, привлачећи војсци за најкраће време б., Извршити детаљну припрему за што потпуније
све потребе, и одвлачећи од војске у унутрашњост искоришћававЕ>е железница у ратно доба;
отаџбине све оно? што јој je непотребно. Уз припошћ г., Имати СПОСО6НЕ(Х људи, који he умети руко-
телеграфа и телефона железнице каосредство за пре- вати железницом, како бисмо се могли њоме што пот-
влачење имају с дана на дан све јачи значај. Сем пуније користити, јер je железница један сложен и
јаке снаге за вучење и сем велике брзине кретања доста тајанствен построј и прибор, којим могу руко-
железнице војсци чине услугу још и у томе, што се вати само сцоеобни људи.
вожњом војске на железницама штеди и чува снага Подизање железница у држави за ратне циљеве
и војника и стоке, као год што се тиме чува од ква- дели се у два дела, и то на припремање страшегиј^
рења и ломљења и целокупна војничка опрема. ско и на припремање техничко. Страшегијско при-
Највећа к скоро једина махна железница у томе премање састоји се у подизању железничких пруга у
je, што се оне могу лако порушити. и покварити. До- у оним прав-цима, куда треба превозити трупе и њи-
вољно je само порушити неколико тунела и мостова, хове потребе у случају рата. У ово стратегијско при-
па да железница лостане потпунце неупотребљивом премање иде и опредељивање размера или количине по-
за дуже време. У ратно доба можемо се потпуно ко- треба за превожење за сваку поједину пругу, а то би
ристити железницрм само онда, ако она буде потџуно елужило и као основа за техничко припремање. Тех-
обезбеђена у сваком погледу од могућег нападања и ничко пак припремање састоји се у изради и поде-
кварења од стране непријатељеве војске. Због тога и шавању сваке поједине железничке пруге, да одговори
видимо, да се на проотраним војиштима одређују ве- што потпуније намерама, које се на њих полажу у
лика одељења војске, да чувају железничке путове. У погледу стратегијских улота, т. ј. да свака пруга има
колжко еу год прилике на војишту несигурније, и у и толику и такву и снагу и брзину за превлачење, да
колико су дужи железнички путови, у толико je по- се по њој може превући одређени број људи и потреба
требан већи број војске за чувавве железница. за време, које je предвиђено планрм вожње.
Услед велике потребе,-да се што брже из уну- У опште, да железнице одговоре своме задатку,
трашњости земље превезе што већи број војоке и што треба: '
v
.
666 667

1., Да имају јаку снагу за вучење; дочвном марљивошћу извршили пренос онако велике
2., Да имају велику брзину; војске и осталих потреба на границу Француске пред
3., Да су управљене право на дотични гранични рат од 1870. године, можемо се уверити, кад размо-
фронт, и према томе да су железничке пруге што краће;- тримо у детаљу све њихове радове у тој прилици у
4., Да прол^е'кроз богате пределе; нарочитим одељцима појединих стручних војних дела. -—
5., Датај предео има довољно средстава потребних Јули 16. био je први дан њихове мобилизације
за издржавање војске; за рат од 1870.. године. Већ 23. Јула били су моби-
6., Да су железнице обезбеђене од изненадних лизовани извесни. делови њихове војске, а 24. Јула
нападања и од кварења од стране непријатељске вој почело je превожење трупа по раније уређеном плану
ске, како у почетку тако и у току операција. вожње. У то "доба шбијале су на границу Француске
При подизању железница а тако и у подизању шест железничких пруга из Немачке, и по овим пру-
обичних друмова за економске и трговинске циљеве гама у времену од 24. Јула до 9. Августа превезено
државне потребе захтевају, да се том приликом води је-на границу Француске 16.000 официра, 440.000 људи,
озбвдван рачун и о војничким циљевима и потребама. 135.000 коња и 14.000 топова и кола, а за све то
Државна управа дакле не сме решавати ова лгатања употребљено je 1.205 железничких возова са 115.000
једнострано, ако не мисли да повуче ову одговорност за осовина.
лоше пооледице критичних тренутака ратних догађаја У свима јевропским државама е дана на дан по-
и питања живота или смрти народне и државне. већава се рад око техничког припремања железничких
Како у кретању тако и у дужем задржавању на пруга у свима правцима ради што повољнијег примењи-
извесним станицама војска мора имати своје Издржа- вања и употребљавања железница и за ратне циљеве,
вање. Да би се омогућило и то, ваља приликом поди- и у том погледу у Јевропи су поетигнути ограмни
зања железница на главним и споредним станицама успеси. Кад се у том погледу обазремо и погледамо
подизати и потребне зграде за слагалишта, за рад116нице на нас саме, онда изгледа, да код нас join није дошло
и за болнице. На полазним станицама треба имати доба озбиљног и неодложног рада -на подизању и раз-
зградеза профијантско слагалиште с пекарницама за множавању железничких пруга и за војничке iio-
исхрану војске, која се у тој околини мобилише. Ту требе и циљеве! -^- Шта ли чекамо?!
треба подићи и зграде за слагалишта муниције и Немци су утврдили следећи преглед за оцену
оружја, за слагалишта одела, за смештај сталних бол- употребе железничких пруга за ратне циљеве:
ница, разноврсних радионица, и т. д. Број возова, који се за 24 часа упућују једним
То исто вреди и за станице на крају пруге, као правцем:
год што то у мањој мери вреди и за узгредне ста-
по*једном колосеку: по двојном колосеку:
нице према њиховој већој или мањој важности.
Правилна организација вожње, методичка експлоа- 1., Слаб посао 6 возова 18 возова;
тација и подела целокуцног рада са потребним једин- 2.,Осредњи„ 12 „ 24—30 „ ;
ством у руковању ујемчавају потпуну корист од же- 3., Просечни посао 18 „ 36 „ ;
лезница у ратно доба. 4., Добар „' 24 , „ 48 „ ;
Откада се железнице употребљавају за ратне војне 5., Ванредан , „ 30 „ 60—72 „ .
циљеве, Немци су се до сада показали као највећи У том погледу Французи су до сада постигли
мајстори у извлачењу свих могућих користи од овога овакав резултат: По једном колосеку они могу да
модерног и најважнијег средства за комуницирање. упуте у једном правцу за 24 часа 18—20 возова, а
С -коликом су вештином и с КОЛИКОМ су њиховом осве- по двојном колосеку 40—50 возова. -U
668 669

Приликом превожења трупа треба пазити на то, je таква збрка на тој железаичкој прузи, да су трупе
да се целејта ктичке јединице шиљу једним возом, (ба- трпеле велику глад и све друге неповољности.
таљон, батерија^ ескадрон), не цепајући их. Напоменули смо , напре^, да л^елезничка пруга
Приликом израђивања планазавожњу трупа треба мора тха буде и обезбеђена, ако се хоће да извуку од
имати на уму, 4ш* малу војску цревозе железнице ње све могуће користи.
много брже скоро на Све даљине. јер за малу војску У почетку .рата од 1870. године Французи нису
тек онда нема користи од железнице, кад je дужина били обезбедили део железничке пруге Фруар—Мец,
пута, која се мора прећи, тако мала, да ће се утро- и због тога je немачка коњица омела превоз Еанро-
шити више времена око укрцавања и искрцавања вој- беровог VI. корпуса из Шалона у Мец. Превожење.
ске, него штр би сепровело времена, кад би дотична тога корпуса отпочело je 9. Авгуота, na je прекинуто
трупа. отпутовала пешке до одређеног јој места. 12. Августа, и у Мец оу стигле само 3 дивизије и 6
Зббг дугог задржавања око укрцавања и искрца- батерија тог корпуса, а једна пешадијска дивизија,
вања железница може да убрза кретање велике војске једна коњичка дивизија и цео артилеријски парк оста-
4
само навеликим даљинама . У овом послу поред оота- доше у Шалону услед нападања Немаца. Растојање
лог треба дакле водити рачуна и о величини војске и од Шалона до Меца износи око 125'километара, и тај
о дужини пута, коју треба да пређе т'а војбка. простор војска je могла прећи са свим обичним пу-
За превоз једне дивизије данашњег њеног састава* товањем за 6 дана^ те би се на тај начин цео корпус
за рат потребно je 58—60 возова,- и то може да по- . могао у очи битке да уједини код Марс-ла-Тура са
служи као норма у прорачуњавању за превожење армијом.
војске. Корпус од две дивизије са свима његовим де- Немци су се редовно озбиљно бринули, да обе-
ловима потребује за превоз око 120 возова. Ако ово збеде своје железнице приликом превожења своје вој-
применимо на напред поменуту шему у Немаца, онда ске у зону концентрацијску од сваког могућег узне-
излази, да бисмо могли превести: миравања и нападања од стране непријатељевих трупа.
По прузи По прузи С тога je било решено, да етратегијски развој њихове
ј.едног колосекд: . двојног колосека: војске повуку уназад на деону обалу Рајне на линију
Корпус од две дивизије за 7 дана за 3V2 дана; , Гисен—Фулда, ако би Французи још одмах у почетку
„ три - „ „ 9Va ,; „ 42/з дана. раТа прешли у наступање.
;;
Према овоме^ корпус од две дивизије треба пре-
возити железницом с једним колосекбм на растојања II., Стратегијски значај тврђава.
већа од 100 километара, а корпус од 3 дивизије —
на растојања већа: од 150 киломехара, јер ако учи- „¥ прошлом столећу било je иетакнуто питање
нимо друкчије, онда ће дотичне јединице прећи брже о томе: Да ли тврђаве у ратно доба могу бити од
пешке дотично растојање. , користи? — Неке државе нашле су, да су тврђаве
Приликом превожења два корпуса и једне ре- некорисне, na cy Jix рушиле. Што се тиче мене, ja
зервне дивизије Бурбакијеве армије услед недовољне мењам основу тог питања, и постављам друго питање
припреме и недовсувног прорачуна у распореду Фран- у овом облику: Je ли могуће изводити ратне радње
цузи су у рату од 1871. године провели читаве две .без помоћи тврђава, па одговарам, да je то немогуће.
недеље, превозећи ту војску из долине реке Лоаре у Без гшмсЉи хврђава не може се саставити добар план.
долину реке Дуба, а тоби растојање та војска могла . рата, а без помоћи цољских утврђења не могу се изво-
да пређе и пешке за 10 дана. Ублед незгодног избора дити офанзивна, дејства. Многи ђенерали нису при-
мале станице Клервала за искрцавање трупа, потекла знавали важност тврђава, али су на крају крајева-
670 671

дошди до закључка, да дуги операцијски правци и времена ретко су бивале јаче од 50.000 људи; оне су
продирање у непријатељеву земљу немогуће је.изво- морале да воде рачуна о тврђавама, на које су наи-
дити без тврђава"! — Наполеон. лазиле, па ако су их понеки пут и мимоилазиле, (принц
Брзина у изврђењу ратних рперација у данашње Јевђеније Саеојски у Италији 1706. године), тојебило
доба зависи у многоме од количине и правца желе- увек са ризиком за позаднину своје војске.
звдчких путова. У колико je год више железничких Значај мањих тврђава почео je опадати, чим су
путова, и у колико су год железнички путови упра- се појавиле веће војске, које су почеле примењивати
вљени више управно на фронт главних операција, у реквизицијски систем издржавања, а нарочито им je
толико ће и војека на главном операцијском правцу опао значај од оног доба, кад je настало нагло уса-
бити незавиенија у погледу снабдевања потребама, па вршавање артилерије. Наполеон je редовно тежио у
дакле и слободнија и бржа у својим операцијама. Да ратовима, да што пре овлада већим и значајнијим
би железнички путови могли корионо да послуже тврђавама.-
војсци, они морају бити потпунце обезбеђени од не- Велике масе војсака не могу жргвети и деловати
пријатељских узнемиравања и кварења. Ова безбедност на војиштима без помоћџ железничких путова, па то je
железничких путова најпотпуније се постиже поред и узрок, што тврђаве у данашње доба служе првен-
осталог и вештим постројавањем потребног броја твр- ствено као средство за заклањање и обезбеђивање же-
ђава на најзгоднијим тачкама. Према овоме тврђаве у лезничких путова.
дана1пње доба сем остал.ог имају један од важнијих Ради одбране државе врло je корисно, да се на
задатака, да обезбеђују и железничке путове, а ђстале најважнијим тачкама граничнезоне и у унутрашњооти
улоге тврђава у данашње Доба изгледа да долазе у земље подигну јаке тврђаве, које могу да послуже
у други ред. Велике војоке не могу живети само на као наслон војсци, која дејствује у пољу, али je улога
рачун средстава места, већ се потребе војсци морају тврђава исто тако важна и у одбрани и обезбеђивању
преносити железницом из отаџбине. Ако су железнички и железничких путова, јер je снага железница у пре-
путови, који везују војску за отаџбину, обезбеђени влачењу толика, да се железницом може свако-дневно
тврђавама, онда he војска нападачева бити принуђена превлачити хране и фуражи скоро за један милијун
или на распарчавање своје снаге, или he бити при- војника и за 250.000 коња. Ако су дакле железнички
нуђена, да правилно опсађује тврђаве. Ака буде ово путови, који избијају на границу, заштићени јаким
последње, онда се губи у времену, које може изнети тврђавама, онда je непријатељска в<?јска принуђена,
6:—8 а и више недеља, а за то време бранилац може или да напада дотичне тврђаве, или да их обилази.
да привуче к себи и оне делове војске, који нису Међу тим обилажење тврђава и у опште бочна кретања
могли да стигну на бојно поље у прво време. С по- великих војсака врло ie тешка ствар, теуелед тогаи твр-
јавом железница појачат je и значај. тврђава. ђаве имају ова два значаја:
У осталом, питање о значају тврђава колебало 1., Тврђаве служе војсци као ослонац за маневро-
се стално. / вање у стратегијском емислу на извесној цросторији
Тако у ХУП: и XVIII. веку, кад се војска снабде- војишта;
вала. потребама искључно из магацина у позаднини, 2., Оне обезбеђују железничке путове, којима би
безбедност путова и магацина изазивала je и поди- се могао да користи непријатељ, а непријатељ мора
зање великог броја тврђава на државним границама. да прибегава дугој и мучној опсади тврђава, да би их
Тврђаве тог времена нису биле велике, јер није имало заузео, или мора с муком далеко да заобилази.
довољно ни средстава за јаче наоружавање тврђава, Ca теоријског гледишта стратегијски значај твр-
а недостајало je и људства за посаду. Војске тог ђава зависи:
672. 673

1., Од положаја тврђаве према операцијском правцу, зањем тврђава^ док Немци у том питању претпоста-
који води у непријатељску државу; вљају рушење железница у тренутку нужде и опасности.
2., Од јачине тврђаве, која опет зависи од величине, Нема сумње, да je најбоље примењивати и један и
врсте и парактет тврђаве, од тактичких осабина оног други начин, како кад буду налагале прилике, т. ј.
доложаја, на Kefee je тврђава, од величине и каквоће ако дотичВу железницу у току операција може да упо-
посаде, од. наоружања, и најзад Ш од талента коман- треби само непријатељ,. онда je боље, да се железница
данта тврђаве. — поруши, а ако je она потребна и браниоцу, онда. je
боље обезбедити je тврђавама. При овоме треба имати
Тврђаве, којима се обезбеђују офелезнице. — Теориј-
у виду и ту околност, да се подизањем тврђава војска
ски погледи о стратегијскоМ значају_;тврђава, које на- поштеди од многог распарчавања и оолабљавања за
ведоемо напред, нашли еу свог разлога у ратовима дејства у пољу.
последњег доба. Данас je утврђена иетина, да рушење
железница и појединих објеката на железничким пру- Овом питању Ауетријанци нису поклањали до-
гама, као што су мостови, тунели, пропусти, и т. д., вољно пажње пред рат од 1866. године, те су и допу-
много пута веома дуго не допуштају непријател>у, да етили Немцима, да се у том рату користе њиховим же-
се користи железницама, ометајући и оспоравајући на лезницама у правцу за Беч. Упадом у Ческу Немци
тај начин операције његове војске.. ' су наишли на две главне железничке пруге, и то
једну, која иде од Дрезде на Терезијенштат, Праг и
Пошто су железнице најмоћније артерије у савре- Пардубиц, и другу, којаиде од Цитау-а преко Faj-
меном ратовању, то je без сумње врло важно, имати хенберга, ЈозефшШата и Кенигреца опет у Пардубиц.
у својој власти што већу мрежу железничких путова, Обе те пруге ради одбране имале су тврђаве, и то на
који су довољно обезбеђени од непријатељских узне- оној првој била je тврђава ТерезијенштаШ, а на дру-
миравања, и који не допуштају непријатељу, да се ко- гој^— Јозефштат и Еенигрец. Али попречна пруга
ристћ тим железницама. Нема сумње, да з.а овим теже међу њима Турнау—Краљуп није била ничим зашти-
обе зараћене стране, т. ј. обе зараћене стране теже ћена, те су за то Пруси при упаду у Чееку и могли
подједнако, да железнице очувају еамо за своју потребу, да се користе железницом Рајхенберг—Турнау—Ера-
или ако je «не могу очувати за се, онда да учине бар љуп—Пардубиц и даље на Брин и Беч, и ако je она
то, да се и непријатељ не могне користити њима. мало заобилазила, (сл. 70.).
Ga чисто теоријског гледишта и један и други
начин може се применити корисно у даном случају. У рату од 1870. године још у самом почетку било
Ако je нека железничка пруга, гледајући на њен правац je јасно, у колико ће операције немачке војске зави-
сити од савлађивања тврђава, које су владале желе-
и на њену одшту моћ, таква, да се њоме м9жемо ко-
зничким пругама, (сл. 71.).
ристити у току операција, енда je боље, да се она
обезбеди подизањем твр^ава на. згодним положајима; Немци су прешли границу Француске код Фор-
а а к о je пак железничка пруга у опште од мањег баха и Вајсенбурга. Од Форбаха железница иде преко
G. Аволда ка Мецу, где je нресечена тврђавом. Од
значаја по наше интересе у току могућих операција,
Вајсенбурга железница je ишла преко Хагенау-а до
онда би било корисније, да се у даном случају поруше станице Венденхајма, одакле се*одваја крак за Страс-
главни построји железнички, те да се и на тај начин бург—Париз. Станица Венденхајм находила се за де-
не допуети непријатељу за дуже време, да се може сетак километара далеко од Страсбурга, што je без
користити железницом:за своју потребу._ сумње умањило савремени значај те тврђаве, .јер чим су •
У осталом, ово питање решава свака држава по Немци блокирали и Страсбург, они су се за све време
своме гледишту и нахођењу. Тако н. пр. Французи безбрижно корисхили пругом за Париз. Али како je ли-
заступају гледиште, да се железница обезбеди поди-
СТРАТЕГИЈА • 43
675
нија Вајсенбург—Хагенау-^ВенденхајМ:—Париз била
иједина на том правцу, коју су НемцИ:могли да упо- Немци су доцније приступили опсади Тионвџља,
требљавају, т.о их je и принудидо, те су одмах присту- Моимедиа и Мезијера, те су на тај начин отворили
пили опсади Страсбурга, која je отпочета 11. Августа линију од Форбаха преко Меца, Ардена ц Ремса ка
асвршена 28. Септ£мбра. Опсада Страсбурга! задржала Ларизу. Они су имали право, што су за се оеигурали
je око себе за (жб време читав један немачки корпус северну железничку пругу, не гледајући на велике
од .47.000 људи. , жртве, које су поднели у том осигуравању. Порушени
,'« C' падом Страсбурга Немци су могли да се Kopip мост код Фонтена на Мозелу прекратио je вожњу на^
сте даље железницом и до Тула. Оџсада Тула отпо. главној прузи за пуних 17 дана, али тај прекид није
чеда. je 14'. Августа, а свршена je 23. Септембра, те рсетила во^ска, која je опсађивала Париз.
од тада Немди су имали сдободну пругу од Вајсен-. ; Да би отворили линију Шалон—Ремс-^-Париз
бурга дсг НанШајља, а кад je био оправљен мост код Немци су заузели Лаон и тврђаву Ла-Фер.. Тврђаве,
Нантајља, онда су се Немци мо-гли да кориоте том које нису биде у близини железничких пруга, ниеу
пругрм чак и до"станице Лањш-а у непосредној бли- ни чиниле Немцнма значајних сметњи у њиховом npq-
зини Париза. дирању у Француску, те за то нису ни сматрали за
Нантајљ je далеко од Париза око 75 а Тул око потребно, да их заузимају. Да. би онемогућили. Фран-
230 километара. Јаснр je; дакле, какве су користи цузима могуће продирање у џределејужне Гсрманије,
имали Немци од заузи^ања Тула. Тунед код.Нантајља Немци су сматрали за по^ребно, да изврше опсаду
добио je значај због тврђаве Соасона, која још не беше ' Белфора.
заузета. Соасон се предао 16. Октобра, У опште мале тврђаве, као што беху оне на се-
И ако су сад Немци имали слободну железничку веру Француске, IIII из далека нису оправдаде труд
линију од Вајсенбурга до Париза, они су хтели да и жртве око њиховог издржавања и чувања, јер су;
обезбеде за себе и линију од Форбаха, како би на тај . их Немци после кратког бомбардовања заузимали, па
начин потпунце обезбедили за себе пут од Вајсенбурга. су за наоружање тих тврђавица употребл.авалич ону
За 36 дана Немци су подигли железничку линију иоту артилерију, • коју су отели из су^едних францу-
од Рамилш-а_ до ЈЈонШ-а-Мусона. Та je линија попу- ских тврђава. Међу тим те исте тврђаве послужиле
нила Немцима недостатак у цозаднини њиховој, атај су Немцима као солидни наслони у одбрани.
недостатак није било могуће поправити друкчије због Исто тако у овоме рату показало се јасно, да
удорног брањења тврђаве Бича, који ое одржао све рушење железница и појединих важнијих објеката на
до свршетка рата. •: ' , њима у погледу задржавања недријатеља чини далеко
• На тај начин самим током. операција Немци су већу услугу, но што су у т,ом погледу могде да учине
били принуђени, да одмах приступе опсадној војни, мање тврђаве. Тако на прикер, Тул je капитулирао
како би : обезбедили своје даље наотупање ä најзад 23. Септембра, а међу тим разрушени тунел у Нан-
и блокаду Париза. Шајлу и.моет на Марни до половине Децембра нису
, Пошто je дао Мец, армија Лринца Фридриха Карла допустили Немцима, да се користе желеаничком пру-
у покрету на југ морала je да уреди линију Ђжм— гом до блокадне линије. Соасон се предао 16. Октобра,
Шомон,- Шатиљон џа Cemt' до Монтеро-а. То je била а међу тим оправка порушеног тунела код Верзи-а
једина линија, која семогла употребити, пошто je ли- одложила je отварање пута до 18. Новембра; Лаонсе
нија од Милхаузена преко Лангра ка Паризу била јако " предао" 9. Септембра,. а међу тим оправка моста у
искварена, па сеније ии могло мислити/да се она Врвјљу довршена je тек 22. Децембра, и т. д. —
оправи ускоро. До краја рата Немци су имали у бвојим рукама
само две железничке пруге ради везе са својом отаџ-
677

ЈозефшшаШа тек само ради осматрања, и ако су Ау-


бином, а међу тим морали су у име тога Да насилним
стријанци у тој тврђави имали око 7.200 војника.
путем заузимљу 13 тврђава.
У рату од 1870. годхгае били су ови операцијски
ч
правци из Немачке ка Паризу:
Место (положај) тврђава на војишту. 1., Мазел—Белфор—Везул—Лангр—Шомон—Бар
У опште положај једне тврђаве на војишту тек — Тројес—Париз;
онда има правог значаја, ако што потпуније и што 2., Страсбург—Саверн—Пфалцбург—Линевиљ—•
боље штити главни операцијски правац војске, а у Нанси— Тул—Комерси—ВиШри—Мо—Париз;
исто време ако грози главном операцијском правцу 3., Сарбрикен—Мец—Верден—Шалон—Париз;
непријатељевом. Место je тврђавама у најважнијим 4., Луксенбург—Лонгви—Ремс—Париз;
центрима државног бића, на важним чворовима и 5., Монс—Лаон—Соасон—Париз.
укрштањима важнцх комуникарија и сувих и водених, Последњи два правца били су заштићени неу-
у близини великих и богатих и индустријских вароши, тралношћу Луксенбурга и Белгије, а остала три правца
на важним превојима и прелазима из једне у другу браниле су тврђаве Белфор, Страсбург и Мец. Немци
област, и т . д. су изабрали онај трећи правац као најкраћи и најбољи,
јер тај правац брањаше тврђава Мец.
Управо положај — место тврђаве на војишту одре- На том операцијском правцу находио се велики
ђује се према општем географском склопу дотичног утврђени логор Мец, а у страни од операцијског правца
предела у погледу на извођење операција и према III. и IV. немачке армије налажаше се велика тврђава
општим социјалним и политичким приликама и потре- Страсбург. У Мецу je заробљено 140.000 војника фран-
бама. Ова три главна услова одређују дакле месшо, цуске војске, иМец je падом обезбедио Немцима мирно
врсШу, величину и јачину тврђава. Извесни војни борављење под Паризом. Мец није пао с тога, што je
писци признају стратегијску потребу тврђава (Клау- то била несигурна тврђава, него je пао о тога, што
зевиц назива тврђаве „хотелима у пустињи") само je маршал Базен неправилно оценио његову важност и
онда, ако их je изазвала општа географска, социјална значај. По своме правом значају Мец je могао да за-
и политичка потреба. држи око себе најмање 200;000 Немаца, а у том би
У рату од 1866. године за Немце je био најкраћи случају био веома отежан положај оних двеју армија
операцијски правац од њихове границе у правцу Беча под Паризом, а то би у исто време обезбедило и оно
кроз Моравску, али се на том правцу налазила твр- силно прикупљање нове француске војске, које je до-
ђава Олмиц. Услед тога Немци не узеше тај правац, цније извршено у броју од 600.000 војника. Све би ово
већ онај најкраћи правац између Берлина и Беча испало друкчије, да je Базен оставио у Мецу један
кроз Ческу, те су на тај начин обишли Олмиц, па корпус, а са оетатком војске да се кренуо на југ, па
покоривши Саксонцепродрли су у Ческу, те су на тај тиме створио кадар оној новој прикупљеној оилној
начин извршили уједињење елпске војске са првом ар- војеци народне гарде, која je после капитулације Се-
мијом. Аустријанци еу се користили Олмицом, текпошто дана остала и без икаквог кадра и без великог значаја.
су претрпели пораз код Кенигреца. Међу тим тврђаве Само на 10—-11 километара далеко од операциј-
Терезијенштат, ЈозефшШаШ и Кенигрец нису имале ског правца III. и IV. немачке армије налагио се Страс-
скоро никаквог значаја заг Прусе услед тога, што су бург са посадом од 17.000 војника, na je и п а к з а
биле незнатне и мале тврђаве. Приликом подилажења извесно време везао уза се 50.000 Немаца, а да je око
бојишту код Еенигреца командант друге армије беше Страебурга било и истакнутих форова, он би везао
оставио само један батаљон и један ескадрон наспрам уза ее и читаву једну армију немачке војске.
678
679'

Као што je познато, у времену од, 19. па д.о 27. 2 дана марша од операцијског правда руске војске.
Септембра стојало je око -пола милијуна бораца нема- Пошто je руока војска прешла прбКо Дунава, Осман-
чке војске под зидинама трију тврђава, а кад паде Маша je похитао из Видина у Плевну, гдо je посте-
Мец, ипак je под зидинама тврђава остало око 450.000 пеио додизао утврђен'и логор, око i^ora- се доцније
људи. Из овога^се^види, кодику вредност имају твр- развила огорчена и страховита борба између Руоа и
ђаве, само ако 6е налазе на добром месту, и ако.од- Турака, где еу Руси претрпели еилне губитке у војсци,
говарају џ: осталим захтевима њиховог уређења и ко- али су ипак најзад смрвилд Турке, заузели Плевну и
мандовања. -У опште Немци нису имади BOF зна каквих заробили чувенога. Осман-пашу. Ca својих 40.00Q бо-
мука у освајању француских тврђава "за то, што њи- раца Осман-паша je приковао з"а Плевну пуних 120.000
хове тврђаве ниеу одговарале' савременим" захтевима Руоа, ii задржао Py.ee од даљег продирања око 4l/ž•-
уређења (СШрасбург je био без форова, а Паризбез
гарнизона) и управљан?а.< -
; месеи,а. , ^/
У^рату од 1877.—78. годцне- главни операцијски У истомрату у походу Руса на.Ерзерум опера-
правац руске војске водио je од Свиштова преко Га- цијски правац Руса иото тако ударао je на утврђени
брова—Шипке, -— Еазанлика Ћ.Једрена на Цариград. Карс, који језнатно ослабио руску војску, принудивши
Дужина тога правца износи близу 450 к.метара. На- je на деобу енаге. -
ступајући овим цравцем, Руои су обилазили четворо- Из свега до еада реченог види се, да су све твр-
угаоник уврђава Рушчук — Силисгприја — Шумла — ђаве, које су се налазиле или на самим операцијским
Варна. Овај правац руског наступања није давао пот- лравцима или близу операцијских праваца, задржавале
пуне безбедности за руску војску, јер je на тај правац и слабиле нападачеву војоку, а све оне тврђаве, које
с левог бока могао да удара МехмедАли-паша са су биле даље од операцијских праваца ниоу имале
100.000 Турака, који се био затворио у четвороугао- Бог зна каква утицаја на ток операција.1 У 1866, го-
ник ломенутцх тврђава, а с десног бока могао je да дини Аустријанци су добровољно иримили на себе
удара на тај правац Осмаи-паша од Видина с њего- улогу браниоца чак и на отвореном пољу, и онда шта
вих 35.000 бораца, којима се могаху придружити и оних су могли да очекују од тврђава?! У 1870. години
16.000 војника из Средца (Софије). Тако главни опе- многе француске тврђаве нису имале довољно поеаде,
рацијски правац Руса наилазио je само на ЈедреНе па и оно што je било посаде у њима, било je лоши-
као једну једину тврђаву на том правцу. Значај пак јег еастава.
Једрша као последњ.ег -ослонца турске војске (био je
незнатан и сумњив, јер се Једрене могло обићи. Та Величина тврђава.
тврђавн изгубила je много од свога значаја већ и
с тога, што öe зна, да, je руска војска iipe тога олако Све оне положаје илл тачке, које имају или могу
да имају јаког утицаја на стратегијскадејства у ратно
савладала далеко јаче-преноне на своме операцијском
доба, треба утврдити. фортифжкадијским објектима, који
правцу, као што беху Дунав и Балкан. Четвороугае- треба да буду већи, јачи и трајнији од обичних утвр-
никтврђава надазио се удаљен од операцијског правца ђења, чија je улога у ратно доба привремена или тре-
руске војске на 3—4 марша, na je ипак приковао уза нутна. Израде фортифи^ацијске,: које се подижу на
се читава два кориуса руске војске, и ако и толико в.ажним положајима или тачкама, и које могу да имају
руске војске беше много мање, него што беше турске • сталног стратегијског утицаја на ратна дејства, а које
војске под Мехмед-Али-пашом. če израђују још у мирно доба од најбољег материјала
Ca свим je други значај у овоме рату имао утвр- са задатком, да за дуже време могу одолевати дејству
ђени логор код Плевне, која je била удаљена само за _ п најјаче артилеријске ватре, називају се тврђавама.
680 681

Величина тврђава подешава се према улози, која и које немају унутрашњег ослонца за одбрану као за-
се намењује којој' од тврђава у ратно доба. 0 том штите противу насилног или изненадног продирања
предмету М. М. Магдаленић пише овако: нападачевог кроз међу-просторе између појединих утвр-
„Тврђаве се граде :
1 ђења, којима je опасана извесна просторија.
а., „За непо^едну одбрану извесне тачке или про- Према оваким назорима и погледима инжињер - пу-
сторије, односно за спречавање пролаза преко дотичне ковника г. Магдаленића ако се жели, да тврђава по-
тачке или Просторије, или за спречавање пролаза не- служи као ослонац за маневровање у стратегијском
посредно поред њих; смислу, онда таква тврђава савременог типа и облика
б., „Да послуже јачим снагама војске као мане- треба да има поред предње уТврђене линије још и
варски ослоцац у стратегијском смиелу а на простору централни фортификацијски ослонац, у коме би се
географеког реона дотичне тврђаве. — могле еместити еве оне потребе, које су војсци неоп-
ходно нужне за бој и живот, а тај .унутрашњи осло-
„За онај први циљ употребљавају се и граде мале нац сем тога требао би да буде и јака заштита про-
Шврђаве (Forts) а и велике тврђаве, или тако звани тиву наеилног или изненадног продирања нападачевог.
Шврђаве—логори, (Places а camps retranches); Мале тврђаве или форови подижу се на положа-
„За онај други циљ употребљују се и граде само јима или тачкама, које имају важни стратегијски или
велике тврђаве или гпврђаве — логори." тактички значај. Ови форови имају задатак, да штите
У своме реферату о „Одбрани држава и форти- железничке и обичне комуникације на ужој просто-
фикацији на крају XIX. века" инжињер - пуковник рији, да штите важне прелазе у планинским преде-
г. М. М. Магдаленић на стр. 53. вели између осталога: лима, да обезбеђују крила војске наважним пололсајима,
„Кад je какво место опасано угврђеном линијом који ее налазе на главном операцијском правцу не-
са свих страна, али без нарочитог фортификацијског пријатељевом, да обезбеђују важне прелазе на рекама,
ослонца у средини његовој, то je утврђени логор. Кад да затварају и бране излазе из теснаца, и т'. д. Ове
се пак позади утврђене линије, која опасује извесно мале тврђаве имају више или мање самосталну улогу
место са свих страна, налази други засебан фортифи- с посадом и наоружањем, који одговарају њиховој
кацијски ослонац ма каквог облика, који с једне стране задаћи и њиховој величини. Величина и целокупно
даје могућности безопасног смепггаја свих потреба по- унутрашње уређење форова подешава се у сваком
требних за бој и живот како непосредној посади до- посебном случају према посебним улогама, које се
тичнога утврђеног места тако и војрци, која се у сво- намењују сваком фору посебице.
јим операцијама ослања на њ, а с друге стране чини Ако се ови форови подижу на извесном удаљењу
немогућим продирање нападача кроз међу-просторе исдред или у страни од велике тврђаве са задатком,
између утврђења предње линије, било нд,силно или из- да туку нападача на великој даљини, да га растроја-
ненадно, ноћу или у магли, то je тврђава — логор." вају, и да га принуђавају на распарчавање његове
Овако поетављена разлика између утврђених ло- снаге,- онда се такви построји или израде називају
гора и тврђаве — логора и чини, те се утврђени ло- деташованим форовима.
гори и не могу употребити као Маневарски ослонци Велике тврђаве (утврђени логори или тврђаве —
војске у стратегијском смислу, -јер немају, како вели логори) подижу се у држави на тачкама, које могу
пуковник г. Магдаленић, обезбеђених склоништа за да имају несумњивог, јаког и одлучног утицаја на
све потребе, које су нужне војсци за бој и живот, стратегијске радње војске у ратном добу.
1
Место, на коме треба саградити тврђаву за непо-
„Одбрана држава и форШификација на крају XIX. века",
реферат од М. М. Магдаленића, инжињер-пуковник^, стр. 83. средну заштиту какве стратегијски важне тачке у
682 683

земљи, конструкција, величина. и целокугшо уређење родну препреку, онда je теже и блокирати" такву твр-
тврђава удешавају.се према општем географоком склопу ђаву,. јер јој je тешко једновремено прићи с _разних
земљишта, према социјалним приликама, према важ- страна и праваца, а у опште тешко ју je и нападати,
нрсги дотичне просторије у војничком погледу, према Шм положај, на коме се налази таква тврђава, пове-
1
иодожају дотиЈре- тачке у аемљи, према каквоћи и ћава отпорну моћ тврђаве, која je подигну.та на том
пробтранству изабрате тачке, према облику и. топо- положају, а положај у ието доба повећава и страте-
. графском склопу земљишта, ца коме треба подићи твр- гијоки значај тврђаве. ,, ч .-.'.;.,. »
ђаву, као год и према топографском еклопу земљишта У опште свака тврђава треба да одговори овим
у непосредној[ близини om тврђаве. . уоловима: j : •
Тврђав^е ее подижу ради обезбеђења неке просто- а., Да оклОпом и израдом може да послужи за
рије или неке тачке, где се укрштају многе и важне склониште и веће војеке за. дуже време, али тако, да
комуникације железничких и обичних нутова, науто- војска пе губи ништа од^слободеу своме дејствовању;
кама великих река са пространим долинама; оне се б., Да со тврђава може бранити и без учествовања
подижу и за обезбеђивање војних завода (етаблисмана), пољске војске.
у којима су смештене многе и сваковрсне пртребе за Једна центрадна тврђава оа детатованим форо-
ратно доба, за обезбеђивање престоница, а најзад вима може потпунце да задовољи горње захтеве.
и за обезбеђивање важЕгах и.индуотријеких центара, Неки писци мисле, да би требало имати испред
у којима je нагомилано велико богатство разноврсне линије форова на још већој даљини а на згодним
тековине. Ако се ма која од наџред поменутих fa- тачкама још понеки фор, како; би če на тај начин још
чака налази на таквом положају, који има трајни стра- вивде ојачала одбрана тврђаве од нападача, као што je
тегијски утицај на дејства у ратном добу, или ако се фор Палезо,-који. се налази на јужном фронту Париза
која од тих тачака налази у близини таквих ооложаја, на даљини од 20 километара.
онда сб" такве тачке ни у ком случају не смеју оста- Врло je незгодно подизати тврђаве у варошима
вити, а да се на њима не подигну тврђаве. или у непосредној близини вароши, у којима живи
Ооем тога, да би се веће неке географске препреке многобројно становништво, као што су то престбаице.
на извесном делу државне границе још већма ојачале, У ратно доба а у борби око тврђава, које cy y вароши
те учиниле још већом сметњом- у продирању напада- или у непосредној близини вароши, становништво се
чевом, или да би се те природне препреке иеутра- лако узбуђује страхом од опасности услед бомбардо-
лисале, те да не буду сметњом кретању своје властите вања, и то преплашено и узбуђено отановништво може
војске, и у опште, да би се затвориле комуникације чак и да принуди доманданта одбраре, да не упртреби
и пр.авци, ло којима се могу кретати војске, тврђаве и крајња средства у одбрани тврђаве; Дакле, да коман-
će подижу на.таквим тачкама, које су у непосредној дант тврђаве не би био под утицајем узбуђеног и пре-
вези са-географским природним препрекама. Ако се плашеног становништва, Бријалмон предлаже, да се
тврђава подиже са таквим гледиштима и разлозима,, за одбрану великих варовди, у којима je велики број
онда he се тврђаве налазити на положајима, помоћу становништва, не подижу дентралне тврђаве у самој
којих ћемо имати у руци све стратегијске диније — вароши или у непосреднрј њиховој близини, већ да се
географске природне лредреке и правце, по којима ое дотична варош брани поиоћу 3—4 тврђаве —- логора,
могу кретати војске, и тек у ^гоме случају такве твр- који би се еастојали из неколиких посебних форова,
ђаве и добијају извесни стратегијско значај. Сем тога, који треба да буду удаљени од вароши толико, да
ако се тврђаве подигну на тим тачкама, т. ј. ако се артилеријска ватра непријател>ева не би худила ва-
тврђаве оолонена каквугод важнију географску при- роши и становништву.
685

Такве тврђаве — логори сем посаде потребују одређеној системи, која би се могла примењивати подје-
још и ,врло велики број војске, те с тога их неки днако свудаи у свима случајевима, јер су и етратегијски
писци називају и армијским Шврђавским логорима. правци, које треба обезбеђивати тврђавама, различни
У ову вроту тврђава могли би се понаособ урачунати на сваком другом војишту, и то како по облику,
и наши утврђета ;-ЛГШ, Пирот и Зајечар. правцу и дужини, тако и по броју њиховом и по по-
Пошто савремене велике војске с погледом на ложају једног наспрам другог. Главно je овде, да ра-
укупну своју бројну јачину могу увек одвојити до- змештајем тврђава у држави треба остварити и омо-
вољно снаге, која je потребна за опсаду важнијих твр- гућити јединство идеје у одбрани земље, и да се између
ђава — логора у непријатељској земљи, па да тиме тврђава у опште oceha извесна унутрашња веза, т. ј.
себе ипак не ослабе за операције у пољу, то с погледом „Шврђаве Шреба да буду свака посебице и cee скупа
на потребуј да велики ослонци у земљи за маневро- поуздане котве безбедности земље а Uo потреби и Uoy-
вање у' стратегијском смислу буду обезбеђени од бло- здани ослонци за офанзиву."1
каде, Бријалмон предлаже, да се тврђаве- у будуће Значај великих тврђава посведочен je јасно у до-
подижу или у облику знатно пространих тврђава — гађајима, који су се одигравали код Меца, Париза,
логора или у облику неколиких тврђава, "које би се Белфора, Олмица, Карса и Порт-Артура.
разместиле на извесном простору већих размера, тако,
Све ове тврђаве — логори навлачили су на себе већу
да са тим простором чине утврђени простор већих
размера, (Regions fortifiees). Ђенералч Ђријалмон на- или мању снагу непријатељеву, па ако се у том кад
лази, да je активна моћ оваквих тврђава знатно ве!;а год и деоило, да су тврђаве мало што' у том погледу
од активне моћи свих других врста тврђава. Ова врста помогле, онда je узрок лежао у неправилној оцени
тврђава по Бријалмону треба првенствено да се по- значаја тих тврђава, у несавременок наоружању и у
стројава и поджже непосредно на зонама операцијским, осталој спреми, и најзад у слабом квалитету посаде и
јер je на тај начин нападач приморан, да се заустави неумешном командовању.
пред њима, и да их напада. Последњи већи ратови у неколико су објаснили и
друга питања, која стоје у вези са величином твр-
Ако на дотичној државној граници има две рпе- ђава, као што су безбедност од бомбардовања, ше-
рацијске зоне, онда те утврђене просторе треба градити
на простору између тих зона али под извесним по- шкоћу извршења блокаде и опсаде, безбедност тврђаве
годбама. — од јуриша и слободу деловања активне снаге једне
тврђаве у зависности од тога, у колико je око бедема
Ђенерал Лер налази, да ти утврђени простори тврђаве припремљено бојиште за јачу снагу па чак и
већих разме,ра могу да буду једна целина за дефан-
зиву у стратегијском смислу само онца, ако се у уну- за целу армију. '
трашњости те утврђене просторије буде налазила јака За прилике бомбардовања не треба нам бољи при-
резерва, која би одговарала размерама те просторије, мер, него што га можемо наћи у прилици бомбардовања
јер je само јака резерва у стању, да веже 3—4 за- Париза, где ее доказало, да форови деташовани на да-
себне тврђаве у једну целину. У ову вроту тврђава љину од 1—5 километара ни у .колико не. обезбеђују
могао би се уврстити и наш утврђени источни реон, тврђаву од бомбардовања, пошто пројектовање и по-
у чију групу долазе ПироШ, Виш и Зајечар. стављање форова мора да се удешава према усаврша-
вању артилерије и дејству артилеријске ватре.
Изгледа, да je ђенерал Бријалмон у овом питању
доста усамљен. Веровало се до 1870. године, да je за блокаду
Питање о међусобном размештају и величини тврђава тврђаве — логора потребна 3—4 пута јача снага,
1
„Одбрана дрокава и фортификација на крају Д2Х. века", ре-
у држави не може се решавати- ни по каквој унапред ферат од М. М. Магдаленића, инжињер-пуковника, стр. ^8.
687
686
отвореном пољу далеко више и боље. користио ,и војсци
него што je лосада тврђаве, док се ме.ђу тим зна, да и отаџбини својој, ослањајући се на Мец са тако
je Мец са својих 140.000 бораца блокирало 200.000 озбиљном посадом, него што je учинио, што се затво-
Немаца, а то je мање него дулли број олеађених. По- рио у тврђаву оа целом војском.
кушаји Базенови/ да се лробије из Меца, остали су Блокада тврђавских логора изазива много већих
безуспешни. С тоА 8е може рећи слободној да што je жртава код нападача, ако бранилац буде ća упорством •
већа војска у тврђавском логору, у толико je потребна бранио сваки педаљ земље испред и око тврђаве, Зау-
мања снага за блокаду тврђаве, јер:. зимајући згодне положаје ,на правцу непријатељоког
•%', У колико je већа слага у тврђави, у толико наступања, утврђујући поједине тачке и положаје
она^ може теже да при-крије своје припреме зд проби- испред форова, бранилац тако зауставља нападача у
jaite, јер та = спрема потребује извеоног времена,: ,а наступању и напредовању, а у исто време приморава
међу тим цео успех те тугаљиве операције зависи од нападача, да опсаду тврђаве предузимље из веће",
изненађења. Команданту блокаде дају могућности те- даљине. — .!> '• ;/ - ..' . . ', •• '; : •
леграфи и телефони, да.заодносно кратко време може Нема сумње, да се затварање у тврђаву треба да
да прикупи своју снагу, те да изиђе на судрот непри- чини тек у крајњој нужди, онда дакле, кад je потпуно
јатељу са потребном надмоћношћу. Сви покушаји изле- нелмогуће друкчије чинити. Заузимање положаја и борба
тања из тврђава новијег времена затецали су увек у на. положајима иепред форова доноси великих крристи,
потпуној готовости за борбу војску, која врти блокаду; јер одбија блокадну линију на велику даљину, и на-
2., Војска, која хоће да излети из тврђаве, нема терује нападача на читав низ отворених напада. Отво-
довољно простора за потпуно своје развијањв; Код рени пак. напади на утврђене положаје под ватром
Меца н. пр. растојање из*међу источних форова (Ееле-а са форова тешки су, и они нападачу задају озбиљних
и С. Жилјен-а) изноеило је> око 3 к.метра,. а-целокупна брига, и наносе му велике- губитке. Све то пакодлаже
унутрашња просторија тврђаве са севера на југ изно- даље и даље могућност и време нападачевог конач-
сила je око 6 к.метара, и са истока на запад око 9 ног приближивања ка трвђави и постављаша' батерија
км. Вазен je имао 5 корпуса, а то ни приближно није у могућност, да бомбардује варош.
било довољно за тако велику војску, која намерава Док се војска бори у пољу, треба дврђаву рачу-
да се пробије из тврђаве-; нати -као тачку за наслон, под чијом се непосредном
3., Бојска, која хоће да излети из тврђаве, огра- заштитом треба држати, што год je више могуће. Ако
ничена je исто тако и у избору правца; пробијања. тврђава буде једанпут блокирана, онда упорство њене
Mecto пак пробијања у већини случајева познато je одбране поред осталот зависи од колпчине потреба,
војсци, која блокира. Ако ее пробијање врши о мањом којима je досада снабдеведа, а од тога зависи и време.
снагом, онда je у том случају всћа слобода; за које he се *моћи• одупирати поеада у тврђави. Што
4., На послетку војска, која намерава да предузме je већа војска затворена у тврђаву, j толико je fope,
_ излет из тврђаве, излаже своје бокове нападу-за обу- jep joj je теже иробити ce, a и брже he joj нестати
хватање .оне војске, koja блокира. Јасно je дакле, ко- notpeö'a, a; кад то буде» онда престаје и њена даља .
лико je незгодно, налазити се у тврђави с целомједном снага и моћ'у погледу по^ребног отпора и одбране,
војском — армијом са прооторијом у унутрашшооти jep je скоро лотпуно. немогуђе, да ее потребе опсађеној
тврђаве, која не одговара броју војске, која je у посади. војсци могу додавати и кроз блокадну линију, као што
Да je Базен оставио у Мецу само један корпуо^ врло се to десило Русима у Порт-Артуру,' којВ. су били бло-
je вероватно, да би Мец везао уза се и на дуже време кирали Јапанци. Приближивање Бурбакијево ка Бел-
од 2 месеца свих 200.000 Немаца,те би на тај начин фору било je обзнањено потмулом пуцњавом из топова,
Базен са осталих својих 100.000 одличних војника на
689

688
вољним бројем прелаза између њих сачували би армију
и командант. Белфора пуковник Данфер имао je намеру, од неповољних посдедица. У кретању Ц. немачке ар-
да предузме одлучан излет, како би једновремено са Бур- мије 12. Августа• ка прелазима-преко Мозела Базен
бакијем нанео Немцима удар с двеју страна. Рекогносци- je могао ослања^ући се на Мец да нападне неприја-
рања, која je Данфџрпредузео 15. и 16. Јануара, показала тељацелом својом.војском на десној или на левој обали
су, даНемци држеГјош јако поседнуту контравалациону Мозела у времену, кад су.се Немци кретали јужно од
линију. Данфер je одмах закључио, да je Бурбаки још тврђаве. Августа 16. у времену битке код Марс—ла—
далеко, и да још није време за испадање из тврђаве. Тура Базен се врло вешто користио Мецом као отпор-
Рекогносцирањем од 17. Јануара увидело се, да Немци ном тачком свог левог бока, а 18. Августа при судару
не само да ниеу умањили војску на целој линији, него код Гравелота опет као прибежиштем у позаднини,
да их je још и више, него што их беше 16. Јануара, . али Базен провусти тренутак, да из Меца изађе онда,
а тог дана 40.000 Немаца потукло je армију Вурба- кад je требало. То исто десило се и Бурбакију после
кијеву од 140.000 бораца. изгубљене битке код Монбељара. Близина Безансона
У 1870. години 200.000 Немаца блокирало je и бМла je врло корисна за Бурбакијеву разбијену војску,
опсадило Париз, у коме беше око 400.000 импровизи- али он остаде под том тврђавом читава три дана не-
ране војске. Да су Французи којом срећом имали бар помичан, (од 22.—26. Јануара), те je на тај начин про-
половину од тог броја регуларне војске, опсада Па- пустио згодне тренутке за напад на непријатеља,
риза у том рату остала би за Немце скоро нерешена и то je на послетку довело до разоружања његове
задаћа! армије. —
Не гледајући на то, што у опсађеном Паризу не У рату од 1877.v године при заузимању положаја
беше регуларне војске, Париз еа 2 милијуна станов- на "висовима ,код Алаџина Мукшар-паша се користио
ника, који брањаше импровизована војска, држао се тврђавом Карса као основицом за своја дејства. У
ипак пуних 4 месеца, и само. глађу био je приморан на битци код Авлијара 20. Септембра посада Карса уче-
предају, и ако намештању немачких батерија није сме- етвовала je у боју, обилазећи руеко десно крило.
Историја последњих ратова објашњује и значај
т.ала посада Париза. Нема сумње, да би опсада Па- гомиле тврђава, које су удаљене једна од друге за
риза стала Немце огромних жртава, па би можда била 2—8 марша. Четвороугаоник тврђава Пешчијера, Ман-.
чак и немогућа, само да je y Паризу била регуларна туа, Верона шЛењаго у рату од 1866. године веома су
француска војска. много помогле слабијој аустријској војсци' од 70.000
Ако се тврђава буде сматрала као ослонац за бораца у одбрани противу 200.000 бораца италијанске
пољеку војску, онда и обилажење такве тврђаве ако није војске. Четвороугаоник тврђава Рушчук,. Шумла, Си
немогуће, а оно je врло сумњиво. Догађаји код Меца лиеШрија и Варна могао je бити врло опасан за руски.
свакојако показују, да тврђавски логор са својим уну- гдавни операцијски правац, да je само турска војска
трашњим пространством, које не одговара броју посаде, била подобнија за активна дејства.
не може да служи за дуже време као прибежиште Ови примери показују, да се сав значај гомиле
војске, јер ева снага и сав значај те тврђаве за ве- тврђава састоји у ослањању војске на" њих. У 1866.
лику војску своди се на улогу тачке за наслон за години много слабија аустријска војска код Кустоце
активну војску, која има да лови зтодан тренутак, да туче далеко јачу италијанску војску; у 1870. години
предузме одлучне радње .у нападању. У наступању онако јака турска војска у четвороуглу тврђава бе-
Немаца ка Мозелу, док још није био довршен стра-~
• / j

зуспешно напада слаби одред руске војске код Руги-


тегијски развој II. армије, Базен je могао да заузме чука, 7. Новембра код Пиргоса, 14. Новембра крд Мечке
положај иза peKe- Hud-a, na ртуда да грози позаднини СТРАТЕГИЈА 44;
непријатељеве војеке. Тврђаве.Мег^ и Тионвиљ с до-
691

690 поеле три неуспешна јуриша, да опседну (блокирају)


и Трсшеника, 22. Новембра код Јелене и 30. Новембра Плевну. '
Слично Плеени утврђени логори могу да послуже
поново код Мечке. за неко време и као наслон за војску, ако у унутра-
\ У рату од 187Ö. јсодине четвороугаоник тврђава шњости својој имају осигураних слагалишта за свако-
Лиљ, Дуе, Арас ппамбре дао je могућности младој врсне и неопходне потребе за живот и за рад војске.
војсци Федербовој, да предузимље са успехом опера- Ако тога нема, онда je капитулација неизбежна.
ци]е противу Мантајфла, чија je војска штитила бло- Примамљиви назив „утврђени логор" може да
каду Париза са северне стране. однесе војску у заблуду, те да потражи у њему при-
Групе тврђава, које су везане у једну целину по- бежишта у критичном тренутку. С тога ето Стратегија
кретном резервом, имају значај армијских_Шврђавских и даје већи значај утврђеним положајима, на којима
логора, који ојачавају снагу војеке, или јој служе као се војска може и да задржн неколико дана, не изла-
сигурно прибежиште на дуже време. 0 појавом даиа-- жући се катастрофи, што je опет неизбежно, кад
шњих огромних војсака спремање еличних прибежишта војска силом околности буде натерана, да се затвори
за иоле већу војску изгледа да je неопходно потребно. у утврђени логор.

Врсте и особине тврђава. Јачина посаде у тврђави.


Отпорна снага. тврђава далеко je јача у оних твр- ' Као и свуда тако и у питању снаге за одбрану
ђава, у којихфортификацијски састојци носе тип стал- једне тврђаве најважнији чинилац je човек или људска
них утврђења, него у оних тврђава, у којих ти са- посада тврђаве. У одређивању снаге за посаду једне
стојци носе тии привремених и пољских утврђења. У тврђаве треба водити рачуна о томе, да се као јачина
те снаге одреди према осталим приликама што je мо-
колико су тврђаве са привременим њиховим оеоби- гуће мањи број војске, јер тврђаве тек онда имају евога
нама незгодне, показује већ и та околност, што се у оправданог значаја, кад не потребују велику војску ради
последњим неколиким ратовима у Јевропи сусрећемо своје одбране. Значај истинске одбране тврђава тражи
само с два таква утврђена логора, и то један je био код • у првом реду, да у састав посаде у тврђави уђу онакви
Плевне а други код Шајинова, али оу се и ти утвр- делови војске по каквоћи, какви су делови и у пољ-
ђеии логори истакли по сили крајње нужде, када се ске војске.
није ни могло мислити, да им се да особина сталних Историја последњих ратова даје нам неколиких
утврђења због краткоће у времену. Да Осман-паша примера, како je слаба вајда од тврђава, ако je y
њима гарнизон лоше каквоће. (Ардагон у рату рд 1877.
није излазио из Вџдина, и да се није утврдио на по- године, Страсбург у рату од 1870. године).
жајима код Плевне, нема сумње, Руси би с мало трупа Да je био само бољи састав гарнизона у Белфору,
могли да форсирају Валкан као последњу одбранбену Данфер би привукао на себе не дуплу него и много
(
линију Турака. С тога je опет јасно, у колико je за већу снагу Немаца. — .
Турке било важно, да заузму и утврде положаје' око Брзина мобилизације немачке војске у ратовима
Плевне. Због оскудице у времену и пољска утврђења од 1866. и 1870. године и неспремност француских
одиграла су у о в о ј прилици своју улогу не може тврђава да у потребном часу испоље потребни отпор
и довољну снагу у одбрани, показали еу, да брзина у мо-
бити бол>е. билизациј» пољске војскр може да буде судбоносна по
Плевна kao утврђени логор е посадом од 40.000 44*
људи
време задржала
i-одбио
4V2je месеца.
узрок
je окоу себе
томе,
Овоме
снагу
што
задржавању
су
од Руси
120.000
решили
Руса
Русаоко
тек
за
692 693

тврђаве. У овом погледу Немци и Аустријанци нису да се ради и уради, да се на то мора да употреби
грешили у рату од 1866. године. Од своје странеАу- евеколика и разноврсна снага. Ни . најбоља тврђава
стријанци су благовремено издали потребна наређења," није потпуно спремна у времену мира за одбрану.
тако, да су концем Maja све њихове тврђаве северног, Околина око тврђаве пре свега мора да се рашчисти,
дела војишта биле потн^но попуњене с потребним гар- бедеми тврђаве морају да се удесе за топовске табле,
низонима, а као лрто je познато, ратна дејства су от- ровови морају да се. очиете, морају да се направе
почета тек у половини. Јуна. Пруси пак издали су препречна средства, да се осигурају капије и мостови,
-налог још 27. Марта, Да се спреме за одбрану тврђаве да- се подигну прелази, да се направе путови, да се
Нојсе, Глац, Торгау и ВиШембврг. : поставе железничке шине, да се утврде околна насе-
У рату од 18170. године Французи о свему томе љенаместа, да ее припреми муниција, да се спреми ма-
нису водили скоро • никаквог озбиљног рачуна, na je теријал и да се саграде отанови и остале просторије,
и то био један од узрока онаке брзе предаје појединих чија површина често пута износи по читаве хектаре.
тврђава. Па и у Мец као тврђаву прве класе дошао Свака тврђава имаће недостатака, који се нису могли
je гарнизон само на неколико дана пре објаве рата. да отклоне у времену мира, него се то остављало од
Страсбург још ни 6. Авгуета није био доведеи упот- данас до еутра све до објаве pafa. Увек има нечега
пуно стање за одбрану, а већ, 9. Августа била je под да се Доврши, и увек се жели и хоће понешто више,
Сшрасбургом баденска диеизија, а 14. Августа ту je него што постоји: Подизање привремених утврђења
био прикупљен и цео Х1У. корпус ђенерала Вердера. за извесни степен јачине у одбрани траје месецима.
Колико оу Французи били немарни у попуњавању твр- Французи су код Меца и Париза предали Немцима
ђава са неопходним бројем војске види се по томе, још несвршена утврђења, и ако су на •њи.ма радили
што je у Страсбургу било свега 4редова сапера, у Тулу за* све време опсаде."1
није било ни једног, а у Марсалу био je цигло један.
У почетку рата у. тврђави Лбигви бџо je само коман- Командант тврђаве.
дант, али ту не беше гарнизона, а било je још и дру-
гих тврђава без гарнизона, као што беше Хагенау, Један од врло кажних фактора у испољавању по-
који je због тога заузет изненадним* наџадом још 7. требне снаге и упорности у одбрани тврђаве јест енер-
Августа, и т. д. Сва ова факта говоре, да и у мирном гичан и вешт командант, HvOHJe управ душа одбране.
времену треба држати у тврђавама довољно јаку војску Колико се времена може да брани једна тврђава од
добре каквоће, како непријатељ не би могао отежавати непријатеља, и с коликим се упорством може да из-
ни узнемиривати довршивање мобилизације војске у твр- води та одбрана од насртања. непријатељевог да за-
ђавама, и како би дотична тврђава у часу потребе узме тврђаву, иоказала je одбрана Белфора, у коме
могла да испољи велики значај свој у одбрани од не- je био командант тврђаве инжињерски пуковник Дан-
пријател>а. фер—Рошро. Ca слабим гарнизоном од, 16.000 бораца,
међу којима je био одличан само један батаљон из
У опште узевши, одржавање тврђава у потпуно 84. пука, а један батаљон ронских обавезника био je
исправном стању и у потпуној спреми за одбрану стаје тек приближно добар, Данфер je читавим низом це-
веома скупо, и у толико још и скупље, у колико лисходних мера и енергичним излетима бранио своју
дуже траје време мира^ Ово и чини, те се скоро свуда тврђаву дотле, да je Немци ниеу могли никако осво-
у тврђавама и око тврђава обдржава само оно и у јити, и Данфер je своју тврђаву дредао Немцима тек
онолико војске и потреба, у колико je то неопходно на оенови услова закљученог примирија, и то по на-
потребно. Али у томе не треба заборавити, да i; y је-
дној великој тврђави по објави рата има тако много !V. d. Golz, Das Volk in Waffen, од 1890. године.&^ЗвО.
695

ређењу државне власти. Талијан, командант Пфалц- дигнута онде, где се налази најбољи полежај у по-
бурга, са олабим гарнизоном бранио je тврђаву до гледу на војно-географске, социјалне и политичке при-
крајњих граница, и предао ју je тек по утрошку ио- лике. Што се тиче услова места, на коме ваља по-
следњег оброка резервних потреба, и пошто се у твр- дизати тврђаве, положај мора да буде отворен, и да
ђави међу поеадом вдавила извесна епидемична болест. ојачава одбрану тврђаве. Положај за тврђаву не сме
Овај командант није био заборавио, да у последњем да стешњава и да ограничава посаду у њеним деј-
тренутку од војних потреба и оружја уништи еве, чиме' ствима за нападање у ширим размерама противу опе-
би се непријатељ у опште могао да користи, а није рацијског правца нападачевог, али у исто време по-
учинио као маршал Вазен, који je уз капитулацију ложај треба да отежава обухватање тврђаве од стране
Меца предао Немцима још и целокупну убојну спрему нападачеве. У исто време тврђава мора да служи и
у потпуној иеправности. као јака сметња нападачу у његовим дејствима, а и
За одбрану утврђених вароши неопходно je потре- као депо свих потреба, као год што она мора да
бан енергичан и непоколебљив командант, јер у овом служи и као тачка — ослонац за пољску војску. На
случају сем. осталог он има да савлађује и утицај основи свега тога за тврђаву je најбоље меото на са-
поплашеног и узбуђеног становништва. Само енер- отавцима или на чвору најважнијих комуникација
гија и тврда решеност Хусејин-паше, команданта твр- како сувоземних тако и водених.
ђаве Еарса, могла je 1877. године да задржи турску Део реке Лабе између тврђава ЈозефшШаШа и Re-
војску у тврђави, не обзирући се на узбуђено ста- нигреца био je за Аустријанце у 1866. години одличан
новништво, које захтеваше, да се војска уклони из стратегијски положај, који je имао значај бочног по-
тврђаве, да би блокада била отклоњена. Урих, коман- ложаја према операцијским правцима, који воде Бечу
дант Страсбурга, није бранио тврђаву до лотребних из графовства Глагса између Лабе и тврђаве Олмица
граница у 1.870. години, и предао je непријатељу ИФ из Лужице (Лизаса) преко Гичина. Тај положај у
Страсбург 27. Септембра по наваљива?ву градског и то време преграђивао je железничку пругу Лигниц—
војног савета, и . то баш у времену, кад су Немци Траутенау—Пардубиц. С тога положаја Аустријанци
хтели, да се још само епусте у градске ровове, па су могли да грозе Шлезији као врелу, одакле су Немци
отуда да изврше јуриш. Гук, командант тврђаве Тула, добављали потребе, а уз то користећи се особинама
предао се 23. Септембра услед наваљивања становни- унутрашњих операцијских праваца, Аустријанци су
штва, које je било јако преплашено бомбардовањем. могли као главно да укупном својом снагом туку
Из свега овог јасно.је, да je за одбрану једне тврђаве ту раздвојене делове пруеке војске у случају њи-
неопходно потребно имати енергичног, непоколебљивог ховог продирања из Шлезије и од Тлаца у Ческу. На
и спремног команданта, а уз то треба имати у твр- послетку,. у случају продирања. јаче снаге пруске вој-
ђави и потребну снагу гарнизона, чија способност не сме ске из Лужице Аустријанци су могли да je ту дочекају,
изостајати иза. способности пољских трупа, као год и да je туку на том положају, или су могли одатле
што тврђаву треба и добро наоружати и снабдети и да дејствују на комуникације пруске војске у покрету
свима другим потребама. њеном ка Бечу.
Мец са Тионвиљем на Мозелу чинили су у 1870.
Тактичне особине положаја, на. којима се подижу години за Базенову армију згодну линију за одбрану.
Базен je могао одатле да угрожава непријатељеве ко-
тврђаве. муникације, наместивши се иза реке Нида. У случају
Тврђава треба ,да je подигнута на најзгоднијем неуспеха Базеи je исто тако могао да пређе на другу
месту дотичног војишта, т. ј. тврђава треба да.је по- обалу Мозела, а најзад он je могао и да^нападне на-
696 697

Немце било на једној или на другој обали Мозела у вре- служе и као наслоне тачке у дејствима мањих
мену, ако се Немци буду кренули јужно од тврђаве војсака;
Меца. Значај Меца као тврђаве у. неколико се губио 5., Утврђења у ошдте треба да су сталног про-
тиме, што je могао да буде обиђен. Подизањем желе- фила, али ако je време кратко, онда за иоти циљ
зничке пруге Ремил»и~-Понт-а-Муоон Немци су обе- могу корисно да послуже и пољска утврђења, као што
•збедили за се непосредну железничку везу са својом je'TO било код Плевне у рату од 1877. године;
отаџбишм. ;: 6., Онај део посаде у дотичној тврђави, који je
Иото тако Рајна са тврђавама на њој чинила je одређен за активна дејства, не сме ни у чему да
за Немце одличну линију за'активну одбрану, ако.би уступа у каквоћи, него што je оетала пољска војска..
их Французи предухитрили у спреми за ранији отпо- Командант тврђаве мора бити врло енертичан и спре-
четак ратних' дејстава, те би им Рајна тако потпуно ман војник. У мирно доба морају се често вршити
обезбедила довршивање стратегијског развоја. Г тврђавски маневри. Опсадне паркове нападач треба
Имајући на уму све напред речено, долази се до да мобилизује у ието време, кад мобилише и осталу
ових закључака: војску за ратна дејствовања; " •-
Iv, Тврђаве су неопходно потребне, јер у рату 7., Да би тврђаве могле у опште да цокажу сав
имају свој веома велики значај. Други део рата од свој велики значај, а и да би се што више оправдало
1870.—71. године и није био готово ништа друго, подизање тврђава, њих треба подизати само у циљу
него у главном борба око тврђава у великим раз- обезбеђивања важних места и праваца, а поглавито
мерама; • оних, који бу важни за кретање пољске војске; ради
2., Тврђава. има најјачи значај онда, кад- се на- затварања саобраћајних линија и ради заштите угро-
лази на главном операцијском правцу или близу њега; жене престбнице. Сем тога тврђаве треба да се по-
3., За велике војске веће тврђаве и тврђавски дигну на местима, поред којих теку велике и важне
логори имајуу опште важан значај, јер чине одличне реке, да би се тиме обезбедио саобраћај на обема оба-
наелоне тачке за војску, али тврђаве не могу да служе лама дотичне реке у пространом кругу окр тврђава.
војсци .за прибежиште на дуже време, а за то служи Уз то тврђаве ваља подизати, да би се обезбедиле важне
као најбољи пример капитулација Базенова у Мецу. радионице и фабрике, у којима се израђују потребе за
За обухватање утврђеног логора, као што беше Париз војску или за флоту. Најзад велике тврђаве ваља по-
у 1870. години, чија блокадна линија изношаше око дизати и у удаљеним покрајинама државе, које су
70 километара, потребује велика маоа војске, Што су јако изложене нападима непријатељевим, а у те се
Немци у тој години у том послу прошли и са 200.000 провинције не може да пошље потребна јака војна
војника, има да се благодари тој рколности, што je снага због њиховог положаја, удаљености а изобзира,
тада у Паризу од 400.000 војника било евега 80.000 да се.не ослаби главна војска на х^лавном операциј-
војника активне војеке. Дакле. у опсађеном Паризу ском правцу.
није било довољно најглавнијег елемента, за одбрану,
који поред осталог баш и чини истинску снагу у од-
брани тврђава; - \ - Дејство војске у сфери тврђава.
, 4., Мале тврђаве нису ни до данас изгубиле пот-, И ако je питање о дејству војске у е|ери тврђава
чуно овој значај и примену у рату. Мале тврђаве могу важно у вишем степену, na je и од веома јаког ути-
да послуже као средство за затварање железничких цаја, ицак изгледа, да се није успело до сад, да се
путова, као наслоне и одбранбене тачке појединих оно реши повољно све до савремених примера и до-
одреда у усташким борбама, а најзад оне могу да по- гађаја око Меца и Париза у 1870. и око Плевне у 1877.
698 699

години, а ти су. догађаји пуни поуке за рад војске у Може се слободно узети, да просечни полупречник
домашају тврђава. Услед тога, што се ово питање савремених тврђавских логора износи 12 километара.
ниједтзнавало у суштини, и што се потпуно није. умео Градска (тврђавока) артилерија може са свим лако да
да процени однос и веза између живе снаге у пољу и обасипље својом ватром простор на 2Va—3 километра
између снаге твЈђаве, наступале су од вајкада многе око тврђаве. Према овоме, ако би се војска налазила
катастрофе појединих тврђава па све до Меца 1870. на даљини од 16—18 километара ван тврђаве, она би
године и Порт-Артура у последњем рату Руса са Ја- била обезбеђена од топовске ватре са тврђаве и од
панцима. нападања с фронта. Ако би «е пак војска налазила у
За неко извесно време разбијена војска може да страни од тврђаве, онда тврђава потпуно обезбеђује
нађе прибежшпта од непријатељског гоњења у заклону бок војске, и у овом случдју довољно je, ако се ме-
тврђаве. Ако војска успе, да у борби крајем_ дана ђу-простор између бока војске и између тврђаве може
стигне до тврђаве, онда она може ту спокојно да да туче артилеријском ватром, и тада нападач не сме
отпочине, да се прибере и уреди, да се користи ре- да ризикује обухватање тога бока.
зервама потреба, које су прикупљене у тврђави, да Својим распоредом испред тврђаве војска има
попуни недостатке у муницији и у другим потребама, потпуно обезбеђен правац за одступање, а на извесној
па тако ојачана и физич-ки и морално да идућег дана даљини има обезбеђену и позаднину своју.
продужи борбу и нападање или одступање. Ослањајући се на велику тврђаву, војска може
Ако je тврђава тако постављена, да je принуђен да заузме у борби и шири фронт на положају испред
и непријатељ, да предузимље већа заилажења, да би тврђаве, јер она може из тврђаве да добија храну,
обишао тврђаву, ондаје могуће, да се разбијеној војсци потребе за бој а и ојачање у људству, а тим се сред-
да и читав дан одмора под закриљем тврђаве, те онда ствима QHa може у тој прилици да послужи корисно.
и разбијена војска понова потпуно уређена и одморна Ослањајући се на велику тврђаву, војска може
може да да јачи отпор нападачу. Овакве погоднооти да се упусти у'бој и са јачим непријатељем, јер се
могу' дати војсци понајире тврђаве, кој'е су подигнуте може користити близином тврђаве и снажном ватром
на обалама река. ._ са њених бедема, па може обуставити борбу кад год
Ca свим пак затворити се у тврђаву оправдано хоће, за то, што се не мора бојати напада непријате-
је_ само онда, ако je војска већ тако обузета страхом, љевог, кога може сваког тренутка обаоути онажном
да се она не може да освести ни да дође ,к себи ван ватром из топова оа градских бедема; у исто време
бедема тврђаве. Не треба изгубити из вида, да' je y војска може безбрижно и да одступи под заштитом
таквом случају скоро потпуно немогуће хфобити се из јаке артилеријске ватре са бедема тврђаве, те на тај
тврђаве, и у највише случајева Јаква војска са цело- начин може да добије у времену за одступање или
купном својом спремом и осталим свима потребама за предузимање каквих других својих намера.
постаје плен непријатељев, те тако тврђава не само Целокупна ова војска и.значај тврђаве испоља-
што није ојачала војску, већ je војска својом предајом вају више маневарску важност тврђаве, а та важност
ускорила и предају саме тврђаве. У опште, кад се биће још већа, ако тврђава-постоји на обема обалама
војска затвори утврђаву или у тврђавски логор, онда какве реке, или je на састанку неколиких река, но само
je она мртва у стратегијском смислу, јер се лишава са условом, да у тврђави буде довољно мостова за
слободе рада. брзи'прелазак војске с једне на другу обалу. —
Да видимо сад, како војска може у опште да деј- Маневарске комбинације могу да буду и још мно-
ствује, оелањајући се на тврђаву? •* гостручније, ако се војска буде ослањала^на неколике
700 701

тврђаве, које су размештене на 1—3 маршаједна од те с тога не оме да пропусти онај тренутак, кад се укаже
друге, те на тај начин чине групу тврђава. прилика, да се може одвојити одтврђаве, јер акокоман-
У осталом, не треба никад заборављати основни дант то не учини, онда му тврђава постаје издајником,
принцип ратовања, да се снага. војске губи, ако се место да му служи као помагач и савезник у одбрани.
v
она сама одр©£не" кретања, јер у колико се војска Веома je тешко' рачунати на ослобођење војеке,
мање креће у борби, у трлико она мање и ради имисли, која je затворена у тврђаву, јер je врло тешко поде-
о чему je и Наполеон рекар ово: „Као и у Ме^аници шавати и доводити у сагласност дејство и оне војске,
Шако б& и снага војске мери масом помноженом са која је.утврђави, и дејство оне војске, којајој иде у
брзином". Све то #и налаже нам дужност, да се зау- помоћ, да би je ослободила опсаде, те и у најмањој не-,
ставимо на проучавању патања. о томе, коликим се и смотрености и неслагању може да буде посебице поту-
каквим се опасностима излаже војска, i кад се она у чена она војска, која покушава, да разбије опсаду, и
борби ослања на тврђаву ? да ослободи опсађену војску. Иницијатива ауследтога
Низ примера из Историје ратова казује о.томе, и првенство у раду припада ономе, који дејствује на
да je у тим случајевима врло тешка ствар одредити отвореном пољу.
тренутак, кад ее у опште војска може и треба да Ни једна се тврђава не може бранити вечно^ и пад
одвоји од тврђаве? (Улм 1805., Мец 1870., Плевна тврђаве долази у толико брже, у колико влада већа
1877. године). нес^азмера између војске, која je y тврђави, и потреба
Борављење иза тврђавоких постројења изгледа у којих има у тврђави, и које су нужне за живот и за
први мах као примкмљиво, јер се војска не боји удара рад војеке.
непријатељевих, а у магацинима и слагалиштима твр- .Пад тврђаве слаби снагу браниочеву, а ојачава
ђаве находи ^се евих потреба за војску, те се војска снагу нападачеву.
v
у заклону тврђаве oceha мало олободнијом, али над „Тврђаве су опасне са војску елабог духа и лошег
свима овим угодностима лебди једна велика опасност, морала. Уверите један народ словом и делом, да те-
која се састоји у могућности, да непријатељ једанпут жиштна тачка одбране отаџбине лежи иза тврђавских
склопи блокадну линију око тврђаве, и да je тако утврди бедема, па ћете видети, да he војска тог народа умаћи
и савије, да постане потпуно немо1уће ни ући у тврђаву. за бедеме и пре, него што сте то желели.
ни изићи из ње, и онда се целокупна: борба у нај- „И ако војска не буде нашла спаса иза зидина
више олучајева свршава предајом и војске и тврђаве. тврђаве, који je тражила, што je бивало често, благо-
Истина je/ да за блокаду тврђаве потребује знатнр дарећи усавршавањима у војној техници, непријатељ
већа војска, него што je она у тврђави, али сам тај he ипак наћи ередстава, да уништи често пута врло
факт, што je војска затворена у тврђаву, показује, да брзо и нерчекивано и оно, што je заклоњено иза бе-
je она под страшним и силним притиском нападачевим. дема и иза зидина, Те he тада судбина отаџбине бити
Онај, који врши блокадуг сваког дана бива све сил- решена врло брзо".1
нији и'силнији, јер ее умножавају утврђења његова,
а, може и да појачава своју војску, која опсађује, а_то Утврђивање граничних предела.
наравно све више и више слаби наду на успех у про- Карактер утврђивања извесног дела граничног
бијању и излажењу из тврђаве у онога, који јеопсе-
днут у тврђави. предела одређује се:
Командант, који ,.с.е у дејствовању своје војеке 1., Према етратегијском значају дотичног грани-
ослања на тврђаву, и који се решио,'.да се затвори у чног дела; и
тврђаву, мора да има у виду споменуте могућности, i Blume, Strategie, 262.
703

2., Према географском склопу земљишта на том тврђави као посада налазио и.известан број кадро-
граничном делу.. ваца. Наравно, све се ово односи на тврђаве друго-
Важни гранични делови са стратегијског гле- степеиог значаја. Што се пак тиче гарнизона у ве-
дишта морају се утврдити што јаче и што потпуније; ликим тврђавама и у тврђавским логорима, треба бити
сви железнички п^тбви, који воде ка важним местима веома обазрив у решавању тих питања. У тим тврђа-
и покрајинама, као што оу престонице, богате варопш, вама и сама je одбрана сложенија, јер се за одбрану
богати предбли, важне раскрснице, и т. д., треба да великих тврђава претпоставља темел>но познавање твр-
буду обезбеђени тврђавама. Нарочити значај добијају ђаве и са фортификацијаког гледишта, и све то за-
тврђаве у оним пог.раничним- крајевима, у којима je једно са раније изнесеним гледиштима захтева озбиљан
отановништво, сумњивог политичког држања. У гра- избор и команданта и добро спремне трупе.
ничним крајевима од мањег значаја, преко којих се не
може очекивати продирање јаче снаге непријатељеве, Само место или положај опредељује карактер твр-
утврђења могу да буду и слабија. У овим пределима ђаве. Ради затварања дефилеа биће довољан и омањи
. и обезбеђивање железничких пруга je од мањег зна- фор; у равничастим пределима неопходно су потребни
чаја. Служећи као основице а и као отпорне тачке за и јачи фортжфикацијски састојци' и постројења.
мање одреде, тврђаве могу у многоме да олакшају од- У опште при утврђивању пограничних предела не
брану дотичног граничног предела. Нема сумње, да треба се држати никакве системе. У том погледу нај-
тврђаве гутају велике суме новаца, и да везују уза се боље je решеље оно и онакво, какво одговара прили-
приличан број војске, али гледајући на ћудљиве при- кама, које опредељују стратегијски значај извесног
лике ратнихдогађаја при свем том опет je целисходно, дела пограничне просторије и карактер земљишта.
подизати их на згодним местима, држати их добро Ако бацимо поглед на начин утврђивања грани-
' уређене, добро наоружанеи уредно одржаване, n a h e чних предела јевропских дрисава после рата од 1870.
се оне у тешким тренутцима рата ипак исплатити и године, видећемо, да су Французи и Немци различно
саме себе одужити. решавали и решили то питање. Французи су до сад по-
У питању издвајања потребног броја војске ради дигли 147 тврђава са деташованим форовимаи434јачих
одбране тврђава треба се руководити целисходним по- утврђења и батерија, за чију ће одбрану потребоватп
гледима. Кад ее у данашњем времену, у времену опште много војске. Немци су радили са свим друкчије. Ради
војне обавезе у свима државама, формирају јединице, одбране .државе они су подигли неколико већих цен-
онда у многим крајевима државе или у окрузима и тралних тврђава, а поништили оу известан део мањих
срезовима остаје приличан број обавезника прекоброј- тврђава, које су израније постојале, и на послетку,
них, који не улазе у састав ни једне јединице војске онај део мањих тврђава, који je остао ради обезбеђења
за дејствовање. Ти прекобројни обавезници из дотичног од бомбардовања, они су заштитили деташираним фо--
предела могу да се формирају у нарочите јединице ровима, снабдели их казаматираним просторијама како
за посаду и за одбрану тврђава. Да би пак одбрана за војску тако и за остале потребе^ и наоружали их.
тврђава могла да буде што потпунија и што јача, Не мотрећи на ову разлику у решењу поменутог пи-
за команданте тврђава треба наименовати енергичве тања у ових двеју држава, мора се признати, да су и
и спремне официре, којима треба дати и спремну Французи и Немци решили питање о припреми војишта
послугу за градску артилерију, а обавезника за ту уинжињерском погледу са свим целисходно и саобразно
послугу има свуда и свагда у сувишку, као год што приликал!а, у којима се налазе и једни и други.
има у сувишку и обавезника инжињерских јединица. Да*видимо сад у главним потезима, како су ово
У осталом, то не би био никакав ризик, ако би се у . питање у детаљима решили Французи и Немци!
705

Северо-источна г р а н и ц а Ф р а н ц у с к е у с а д а ш њ е време. хен и Eeps, који су ограничени Изером и С. Омером.


Цео тај простор може да буде напуњен водом, и дакле
После неуопешног рата од 1870.—71. године а да буДе неприступачан; •
с обзиром на нову границу своје- државе Француска Други deo ude od реке Лис-а do реке Скарпе. —- Овај
у поновном сукобу. CĆJ, Немачком могла би се наћи у простор брани утврђени логор Лиљ и линија доњега
једном мучном поЛожају. Она би морала, да повуче Деља од Лиља до треке Лис-а, а за тим канали Басе
ближе Паризу. стратегијеки развој своје војске, јер се и горњег Деља;
Вогези и река Мо.зел као одбранбена линија могу да ТрећидеохватаодрекеСкарпедорекеСамбре.—На
обиђу од стране Донона и Меца. Међу тим одбран- овом делу je централна положај ради одбране северне
бена линија реке Mäca je дугачка око 170 километара, границе. Овај се део оелања десно на Мобежтреку Сам-
а сама je по себи слаба, и може да се обиђе са стране
бру, а лево на Еонде и на наводњавање Скарпе и Шелде.
Милхаузена, те ако би се Немци кренули на Дижон,
могли би да пресеку везу Париза са Лијоном, насту- Овај je део брањен и форовима Молд и Флен. Центар
пајући у долину Сене и Лоаре. Најзад, ова je линија овог дела подржавају фор Куржи, тврђава Кенуа и
далеко од Меца свега за три марша, ау горњем свом мормаљска шума;
делу далеко je од границе једва 6—7 маршева. Према ЧетврШи део хвата између река Самбре и Маса.
овоме. Немци би могли пре да стигну на ту линију, — На овој гфосторији додином Оазе иде и тако звани
ако би Французи иоле закаснили са концентрацијом шимејски пролаз (trouee de Chimay), којим води и нај-
своје војске. краћи пут ка Паризу. Западну страну тог дела бране јака
тврђава Мобеж и ток реке Великога Гелпа, а источну
• Увиђајући оваке неповољне услове за одбрану страну пак брани шума Тераш. Форови Хирсов и Ајвељ
своје државе, Французи оу на послетку створили војну штите важни железнички чвор;
границу, коју су утврдили тако, да су je начинили ПеШи део хвата између реке Маса и немачке гра-
спремном и довољно јаком, да задржи налетљивог на- нице, — Овај део са севера штите река Мас и јаке твр-
падача дотле, док се не изврши концентрација војске. ђаве Монмеди и Лонгви.
Дакле, ово je питање решено утврђивањем северне • б.; Утврђења на другој пинији. — Противу проди-
и источне границе Фраицуске. Утврђења су разређена рања са севера у другој линији епремл>ен je положај
у две линије са централним редуишом и са великим на реци Соми, а иротиву надирања са истока — iio-
тврђавским логором у Паризу. ложај Лаон-ла-Фер.
Одбранбена линија на реци Соми има само једну
I., Северна граница. наслону тачку, и то je тврђава Пјерон. Овојестога,
Северну границу Француске брани пре свега неу- што се претпоставља, да са.те стране не може ни
трална Белгија. > бити Бог зна каквих озбиљних удара..
a., Утврђења прве пиније. — Основна идеја за од- Положај Лаон-ла-фер врло je јак; бграничен je ca
брану северне границе Француске састојала би се у запада реком Оазом оаЛа—Фера до Шони-а, саистока
заузимању централног распореда измеђ^у река Скарпе линијом Ла—Фер—Лаон-—Ераон, с југа реком Ен до
и Самбре. С тога положаја могуће je грозити напада- Ооасона. Ла— Фер je окружен трима форовима Лије-
чевим покушајима, који би долазили источно или за : зом, Вандејилом и Мајом. У Лаону je очувана цитадела,
падно од поменутог централног положаја. и начињени су форови Љаникур, Монберо и Еон&е-
Граница je та подељена на пет делова, и i o : СирЕн. Унутрашњост овог положаја ојачанаje вели-
Први део иде од океани до реке Лис-а. На овој ком и тешко пролазном шумом на вису Ö. Гобен-у,
просторији je утврђени Рајон, Еаге, Гравелин, Донкир- и кроз ту шуму пролази железничка пруга.
СТРАТЕГИЈА 45
706 707

II., Источна граница. утврђен како ваља противу надирања Немаца у Фран-
а., Утврђења прве пинијс. — Источни одбранбени цуску.
фронт протеже се у правој линији од Мезијера на Испред те линије находи се фор Манонвилер око
Велфор преко Вердена, Тула и Епинала. Овај одбран- Линевиља, који je одређен, да штити железничку iipyry
бени фронт може <fe поделити на четири дела: источно од Нанси-а, и да служи као наслона тачка
1., Први део чини ошвор Мезијер-—Верден. — Се- за војску, која je одређена да брани међу-простор
верна половина овог дела названа je маским отво- између границе и Мозела. У позаднини ове одбран-
ром — пролазом (trouee de la Meuse). Ова одбранбена бене линије находи се фор Вурлемон близу Невшатоа,
линија заштићена je само реком Mäc-ом, те може без који брани важни железнички чвор;
велике муке да буде нападнута на простору од 35 4., Четврти део чини утврђена линија ођ Епи-
километара између Музона и Еонсевуа; нала до границе Швајцарске. — Епинал je пространи
2., Други deo чини утврђена линија Верден—Тул, утврђени логор са форовима на обема обалама Мозела,
— Ту одбранбену линију штити пространи тврђавски али без унутрашњег утврђеног центра, (noyau). Од
логор Верден са форовима, који се налазе на обема Епинала одбранбена линија иде преко висова на левој
обалама реке Маса а на путу из Меца у Париз. Од обали Мозела с форовима Арш, Ремиремон, Рјупт,
Вердена одбранбена се линија протеже преко висова Шато-Ламбер, БалондеСерванс, преграђујући путове,
на десној обали Mäca (cötes de la Meuse), на којима који воде из долине Мозела у долину Саоне. Ову ли-
су постројени форови: Годенвиљ, Женикур, Трујон,. нију брани и тврђавски логор Белфор, фор Мон-Водуа
Еан-де-Ромен, Лијувиљ, Гранвиљ, Љусеј. и Жуји-су- близу Герикура, фор Шо и двојни фор код Ломона.
ле-Eom. Налазећи се на западној страни прва четири Ови форови владају путовима, који воде у обилажење
, од ових форова служе каонаслоне тачке војсци, која Белфора са јужне стране.
je одређена за одбрану шума и источних падина- ви- б. Утврђења на другој пинији. — Источна граница
сова, а поеледња четири фора распоређени оу .на Француске има два отвора за продирањ« из Немачке, и
источним падинама висова, и владају равницом Веер, то један je отвор Мезијер—Верден а други Тул—Еџинал.
која допире до њиховог подножја. Позади Мезијера налази се у другој линији положај
Затварајући железничку пругу Страсбург—Париз код Ремса, а позади Вердена — тврђавски логор Лангр.
источно од тунела Фуг-а и Пањи-а, Тул je претворен Тврђавски Логор Лангр препречује излазак из до-,
у велики тврђавеки логор с форовима на обема оба- лине Рајне и Саоне у долину Шарне, и Сене. Важнији
Лама Мозела. Његова одбранбена линија протелсе се форови, који образују тврђаву, јесу Дампјер, Ле-Пле-
до шуме Ла-Ге, коja je припремљена за одбрану, осла- нуа, Мон-Ландон, Ле-Кањело и СенМанж.
њајући се у лево на фор Фруар и бранећи железнички На случај, да непријатељ наруши неутралитет Швај-
чворг а у десно ш фор Пон-Сем-Венсен, бранећи пре- царске-, па да обиђе Велфор с југа, он би наишао на
лаз преко Мозела на том месту. пространи тврђавски логор Безансон, који служи као
Два фора Блено и Ћањи-ла-Бланш-КоШ препре- редујит одбранбене линије планине Јуре.
чују заобилажење Тула с јужне стране. ' Дижон као пространи тврђавски логор штити бур-
На тај начин Тул везује одбранбену линију реке гундсшканал и железнички пут, којипролази кроз Кот-
Mäcck са линијом горњег Мозела и Мерте;, d'Op, и не да непријатељу, • да обиђе Лангр с јужне
3., Трећи део чини отврр Тул-Епинал, који се стране, те да се креће Паризу.долином Јоне. У вези
зове и мозелским пролазом (trouee de la Moselle). Овај оа Безансоном Дижон je наслона тачка за војску, која
одбранбени део заштићен je реком Мозелом, а није би препречавала непријатељу пут за у Лцјон.
'••"'" • 4 5 *
709
IIL, Централни редујит — Париз.
*
Као централни редујит ради одбране, окружен - * *
двојном линијом форова, Париз je највећи на свету Данашња утврђена граница Француске има врло
армијски утврђени логор, чија je одбранбена линија велики значај како у погледу одбране тако и у по-
дугачка Рко 130 1$злрметара, те обухвата: Енгјен, гледу напада. Затварајући извесне граничне делове,
АржанШејљ, с. жерменску шуму, Версаљ, Сцо, Вилнев- Француска je већ самим тим показала могуће правце на-
Сен-Жорж, Шампињи, Вилер, Шел и шуму Воџди. ступања непријатељевих, па рдбијајући их у страну/она
Утврђења Париза деле се у три групе, које чине тим самим подчињава себи вољу непријатељеву, и у
као каква три засебна утврђена логора. многоме олакшава, за се одбрану. У погледу напада
1., Тврђавс%илогорђен-ДениОб1разујуфо\)Овк:1Сор- спремљенр je израније и неколико ослоних тачака (ба-
мејл>, Димон Мбнтлињон, Монмиранси, Етен, Екуен зиса) за прелазак у наотупање читаве војске.
и Пенбан. Овај тврђавски логор брани изласке из до- Дакле, вештачким путем француска je војска до
лине Сене,' Оазе Ћ Соме. Ово je фронт за највероват- била могућност, да свој стратегијски развој изврши
није нападање са истока; на самој граници. —
2., Источни Шврђавски логор оелања се лево на Под оваким данашњим околностима брзо пребаци-
вжсовеВожура, адеснона Сену кодВилнев-Сен Жоржа. вање великих маса војске непријатељеке у Француску
Фронт овога логора штите форови Вожур, Шел, Ви- немогуће je. Ако би непријатељ и савладао прву од-
лер, Суси, Вилнев-Сен-Жорж. Он преграђује све пу- бранбену линију, после 3^-4 дана марша мора да се
тове, који воде Паризу са источне стране; зауставља на другој одбранбеној линији еа боковима
3., Југо-западни Шврђавски логор штите утврђења и с позаднином под ударцима француске војске. Ако
Палезо, Вилер, Го-Вук, Сен Cup ш Марли у првој ли- подлегне и друга одбранбена линија, а за то he тре-
нији, а Шатиљон и Верер у другој линији. Овај твр- бати мало више времена, тада се Париз појављује
ђавски логор штити и довоз потреба из Орлеана као некакав горостас ухврђеша, који несумњиво мора
и Bocu-n. ••-.,• уза се да прикује бар пола милијуна војника, олакшава-
За опсаду савременог Париза потребна je снага јући на тај начин даљу организацију одбране с бр-
од 400.000 војника." (У рату од 1870.^-71. године за оп- гатим средствима јужне Француске, а у тој области
саду Париза са дужином блокадне линије од 80—90 Лијон има. истоветан значај као и Париз на северу.
километара требало je читавих 8 корпуса, а данас пак Али ма какр Да je овај посао утврђивања рацио-
за дужину .блокадне линије од 1B0 километара биће нално изведен с обзиром на теоријске захтеве, ипак
неопходно потребно најмање 16 корпуса, а то чини у овоме не треба заборавити ни ону истину, која вели:
400^-500.000 војника). За одбрану оваког Париза ра- „Она војска, која гпражи себи спаса иза бедема и ро-
чуна се да би била довољна снага од. 150,000 војника. eoea, Ша војска нема осећања снаге", јер je ca евим
Да не би слабили пољску војску, а ипаК да би природно, да претерано подизање тврђава долази из
имали добар активни гарнизон у Паризу, Французи су уверења о властитој слабости. Према овоме, онај народ,
решили, да се четврти и пети батаљони најблгоких а према томе и она војска, у којој живи и у којој се
корпуса II. III. IV. и V. (Амјен, Руан, Ле-Ман, Орлеан)
прикупе у Паризу, а то даје снагу од 80.000 бораца, негује и гаји офанзивни дух, мора веома обазриво
па да се томе броју дода и 120.000 бораца територи- приступати решевБима о подизагБу тврђава, и мора бити-
јалне војске, те да. се на тај начин скупи снага 6д у опште у томе погледу умерена. •
*.
200.000 борацаза одбрану Париза, ;(сл. 72,). * *
На реду je да видимо, како je Немачка^ уредила
своју границу
1870.—71. у инжињерском погледу после рата öd
године]
711
710

дизањем сталних утврђења код Зајечара и Пирота, а


Као што je раније напоменуто, после рата од започето утврђивање Ниша остало je до сада не-
1870.—71. године Немци су одлучили:
1., Да ради одбране своје државе подигну неко- решецо.
лико већих централних Тврђава; Ниш има несумњиву сталну итрајну етратегијску
2., Да nopyjge 'неки део мањих тврђава, које су вредност као важна географско-стратегијска тачка, па
већ постојале дотле; „м<х где da je наша државна граница на југо-истоку
3., Да у циљу обезбеђења од бомбардовања оста- од Нашо".
так мањих тврђава заштите деташованим форовима, „С обзиром на данашњи положај државне гра-
и да у тим тврђавама подигну унутра казаматиране нице наше према југу и југо-истоку и са обзиром на
построје и ддељења за људство и за осталу убојну данашње националне задатке наше у тим правцима
спрему. стратегијоки je значај Ниша одлучан, значај кђји ре-
Распоред тврђава на иеточном и западном фронту шава, онакав исти, какав je значај и Београда у том
довели су у везу са речним одбранбеним линијама,
погледу у правцу према северу".1
оедањајући се у том пеелу-на повољан токрека, које
просецају Немачку. Па кад je y опште несумњив значај утврђивања
своје отаџбине с погледом на њену општу безбедност,
За одбрану државе Немци имају данас ове тврђаве:
онда je још уочљивија важност појединих тачака у
а., На источној граници: Еенигсберг на реци
земљи, које имају еталну и трајну етратегијску важност,
Прегелу (посада 27.400), Пилаву, која препречује излаз
из Фришхафа, Летцен, Торн, Грауденц, Данциг, а за као што су Ниш, Веоград и др.
тим још и утврђења у Диршау и Маријенбургу на Ca свих ових обзира уз мало јачу љубав наспрам
реци Висли, Познањ (посада 27.000) на реци Варти, своје отаџбине не само што би требало, да се доврше
Бреславу (посада 35.000), Глогау' и Кистрин, и од започети радови око утврђивања Ниша, већ би тре-
ових су као веће тврђаве према руској граници Дан- бало продужити и надаље студирање и поетепено
циг, Торн, Кенигсберг, Познањ и Бреслава; утврђивање и осталих важних тачака у земљи, како
б., На западној граници: Келн, Кобленц, Мајнц, нам се не би светили доциији догађаји све бурнијих
Раштат, Страсбург, Везел, Диселдорф, Гермерсхајм и дана политичко-националних питања и разноврснпх
Нај-Бризах на Рајни; Диденхофен и Мец на Мозелу; претензија наших суседа.
Сарлуј на реци Сари и Бич у Вогезима; Исцрпна студија о потреби и начину каКо да се
в., На јужној граници: Најсе, Глац, Кенигштајн, утврди Ниш као једна врло важна географско-етрате-
Торгау, Улм и Инголштат; гијска тачка, налази се у делу „Одбрана држава и
г., За одбрану обала Балтичког и Северног Мора: фортификација на крају XIX. века", реферат од М.
Вилхелмсхафен, Кил, па утврђења на утоку река Ве- М. Магдаленића, инжињер-пуковника, стр/ 446—490.
зела, Бмса и Лабе, Штралсунд, Колберг и др. —
Средиште државе и ближи приступ ка престб-
ници Берлину штите са истока тврђава Кистрин, а cä
запада тврђаве Магдебург и Шпандава.
* *

Питање о утврђивању земље у нас je покренуто 1


после наших ратова за ослобођење и независност. Један „Одбрана држава и форти^икација на крају XIX. века", реферат од
М. М. Магдаленића, инжињер-пуковника.
део овог важног питања решен je у своје време по-
713

Основне погодбе за добру организацију једне вој-


ске састоје се у овоме:
1., Војска треба да има једног главног команданта;
2., Организам војне управе треба да je потпуно
спреман и подееан за управу војеком;
3., Потребна je што већа самосталност у раду по-
јединих већих јединица војске;
4„ Треба да постоји јака органска веза између
0 УРЕђЕЊУ (ОРГАНИЗАЦШИ) ВОЈСКЕ појединих делова војске. •
Опште погодбе. Да размотримо детаљније ове погодбе доброг уре-
ђења војске!
Да једна војска буде ваљана и добра, треба да .'..!., Један главни команданШ. ••— Да би у рату,
je свагда спремна и моћна и за борбу и за маневровање, било јединства у раду целокупне војеке, неопходно je
т. ј. она треба да je y стању, да се лако и брзо креће потребно, да војском управља једна личност, чије за-
на војишту и бојишту уз потпуну безбедност за своју повести морају да слушају сви суделовачи у ратним
позаднину. радњама на војишту и бојишту. Та личност треба да
Да би војска могла, да задовољи оба ова захтева, je главни команданш. Али како један командант може
није довољно, да војека буде само добрих цриродних командовати непосредно само извесним делом војске,
особина, Hefo je поглавито потребно, да се те њене то излази, да je уз једног главног команданта потре-
природне одлике с великом умешношћу вежу за њено бан известан број и подчшвених команданата, не баш
опште образовање и спрему за велики и тешки задатак ради тога, да на евоје подчињене просто преноее за-
војнички. Услови подобноети за борбу и услови подобно- повести главног команданта, него још више да насто-
ети за маневровање нису нераздвојни у свима својим јавају, да се те заповести и извршују, имајући у виду^
појединостима. Правилно и целисходно уређење' (орга- и разне случајности ратне, које могу да наступе услед
низација) војске и правилно, темељно и подесно обра- велике даљине и просторије, коју заузимљу данашње
зовање — васпитање војске морају да потпомажу велике војске. Отуда потиче и неодложна иотреба, да
једно друго, и да се ослањају једно на друго. Ca ко- ое војека свије у B'ehe или мајње јединице, а уз то
лико се знања и вештине изводе у једној војсци ови јавља се одмах и потреба имати и добрих и епремних
врло деликатни и пресудни послови, и у колико се подчињених команданата.
тим важним и пресудним питањима поклања што већа У Историји ратова има доста примера, из којих
и дпто озбиљнија пажња у времену мира, у толико he се види, да je вешто управл?ање војском било један од
јаче одскочити значај војске у времеву рата. најважнијих чинилаца одржате победе.
Изгледа, да правилна организација војске у овом Ево, шта о томе вели маршал Мармон: „У дана-
питању има јачи значај од темељног васпитавања шње време теже je командовати војском, него што т.о
војске, с-тога, што се самим-уређењем војске откла- беше раније. У старо доба, кад су се борили хладним
њају могућа трвења и нееугласице како међу поједи- оружјем, војска се постројавала у смакнуте поретке;
ниМ деловима војске тако и међу појединим стареши- мали број војника заузимаа je и мали простор: фронт
нама војним. У колико се. правилном организацијом те мале војоке једва се равнао фронту данашње наше
по овим питањима постигне што боља'Сагласност, у то- бригаде. Делујући на тако уским прссторијама, главни
лико je дотична војска џодобнија за ева предузећа. командант je и могао да буде свуда, па да се нађе
чак и међу борцима, дајући им пример храбрости
714 715

с мачем у руци. У данашње пак време ђенерал се Одлучно пак изражена воља ретко кад да наилази на
бори чврстом вољом и великим умом, а вештина ње- отпор, и онаувек импонира маси, која баш то и хоће,
гова да рукује мачем нема никаквог значаја; својим па да следује заповестима, осећајући у томе неку си-
умом командант обухвата далеко веће просторије, него гурност. Кад се пак војска научи на послушност и
што их може очима^а* прегледа; укратко, ђенерал je преданост команданту, онда она може да почини чуда
данас мање војник него пређе, но ако би кад год и од храбрости и издржљивости. Ади ее с друге стране
било потребно, да се и он нађе у улози војника, онда одлучна воља без самопоуздања не да замислити. Са-
je дужан, да тада буде биће моралног значаја, које мопоуздање je поред осталог и израз неке једностра-
мора да управља догађајима, слично тајним силама ности код дотичног команданта, која je y осталом
природе,. утичући тиме на споеобности других." —- врло нужна. Одлучна воља са самопоуздањем јесу дакле
На сваки начин овим je јаоно исказат однос из- изврсне особине за једног команданта, које су че*сто
међу вишег и нижег командовања, јер више командо- пута некорисне лично за њега самог, јер с тим осо-
вање треба и мора да побуђује свакога на рад а на- бинама он товГари на себе терет велике одговорности.
рочито подчињене команданТе саобразно њиховој општој Ипримитина се одговорност, јест такође неопходно
подобности и спреми. потребна особина за једног команданта, али je y исто
. „Ни највећи ђеније не може да замени недоста- време to и врло ретка особина. Врло. многи људи ју-
так самисталне сарадње подчињених команданата ришају без икаквог размишљања и у највеће опасно-
у рату." сти, еамо кад ко други за то одговара, а међу тим су
Дакле, да би овај однос између вишег и нижег плашљиви, кад морају сами да одговарају за после-
командовања био што правилнији и штр кориснији по дице свога рада.
општу ствар, потребно je, да сваки командант влада
јаком научном спремом у војним знањима, јер се само " Командант треба да има и сшваралачког духа, јер
онај може надати успеху у ратним предузећима, који онај, који ствара, тај изненађује, а изненађење je опет
добро познаје узроке сваковрсних појава и њихово један од врло великих услова за повољан успех
дејство. Рад подчињених кохманданата тек -тонда може у борби.
да буде од користи, ако je у сагласности с радом це- Позната je ствар, да и на појединца па дакле и
лине, а то he бити онда, ако подчињени команданти на читаву војску утичу многе и многе психичке чи-
буду разумевали и потпуно схватили мисао и жељу њенице, које производе оваке или онаке резултате.
свога највишег команданта. Спољашњи утицаји, који се понеки пут осећају веома
Уз јаку научну спрему главни командант мора да . јако код војске, у другој се прилици просто и не
буде јодт и енергичан и одважан, јер je енергија воље примећују, те отуда често долази, да се исте трупе
основ командовању. Енергија и предузимљивост ко- често не могу ни да познаду у разним приликама,
мандантова iecy резултат осећања д>егове дужности, гледајући на њихову ратну ваљаност и одважност.
његове части и његове одговорности; то је.дакле ре- С тога дакле командант мора добро да иознаје своје
зултат доброг васпиташа командантовог. Добро васпи- људе, мора дубоко да прозре у њихову душу и ерце,
тање пак тешко je замислити без племениШости душе, те да упозна тајну њихове природе, јер he тек само
а племенитост изазива неустрашивост и храброет, која на тај начин моћи и умети да удешава и своје на-
одржава команданта као емишљеног, мирног и стрпљи- редбе у дотичном тренутку и за дотичну војску. Сваки
вог и у најтежим приликама. •' "• " се народ одликује евојим нарочитим особинама, и с тога
И у најтежим часовима опасности командант je je командант дужан, да позна те особине, како би их
дужан, да управља масама војске по својој вољи. иекориетио кад треба, а командант позндћ§ темељно
717
716
команданта војске: - „Јак карактер није онај, који je y
особине војске само и једино онда, ако je и он син стању, да се јако узбуди, већ онај, који je миран и
дотичног народа. у највећој узбуђености, те да и поред унутрашње
Многобројне су карактерне особине, које треба да узбуђености допушта, Да ради утицај увиђавности и
красе једног ваљаног команданта, али између тих уверења, као год што магнетна игла на лађи узбур
многих особина нешшовних команданту je потребна канег мора не губи своју осетљивост".
у извесном виду и суровост, без које данас у покре- Сваки команДант а у толико пре и више главни
тима великихмаса на великим просторијама, на -по- командант мора бити решљив,, јер ништа горе и не-
приштима сваке беде и несреће, дотични командант Абрисније није по уепех ратних радњи а и по саму
не може ни да остане на висини свога положаја, дотичну личност, него кад je командант нерешљив и
који je пун одговорности. С тога дакле командант у колебљив, „јер су оклевала (кунктатори) и данас каб
извесним случајима мора да испољи и извесну суро- и увек били и најлошије војсковође", — вели ђене-
вост у погледу упућивања свих и свакога на одређену рал Л€р. ;
дужност, да би се постигао главни ратни циљ. У оста- Многи рачунају, да би било најзгодније, кад би
лом ретко кад може бити оне потребне чврсте воље сам владалац био и главни командант војске у рату.
без суровости; суровост je дакле врло бЛиска осећању Изгледа са чисто војничког гледишта, да би то доиота
величине, коју мора да има сваки војсковођа. Сем тага, и било најбоље, и ако ђенерал Жомини на једном месту
командант мора да буде и човек од идеја и виших вели, да je тек шг£ање, да ли се један народ у опште .
осећања, као год што мора да буде у неку руку и себи- оеећа срећнијим, ако му je владалац човек еа особи-
чан, јер без себичноети није ништа велико етворено, нама истакнутог и вештог ратника, или je то човек
само та еебичност не сме да прелази у лични мате- више мирољубив.
ријализам, већ се себичношћу мора увек да тежи ка Нема сумње да je најбоље, ако у таквој једној
елави и величини овоје војске и свога народа. личности буду у исто време усредсређени и дар вештог
Командант мора да буде и частољубив, јер ако војсковође и мудрост великог државника.
тога нема, онда он нема оног унутрашњег покретача У Историји ратова довољно je уздигнут појам о
за велика дела, те he на послетку и његова одлучна важности главног команданта, поглавито онда, кад je
воља подлећи многоструким приликама и догађајима, на челу војеке у судбоноеним догађајима етојао вла-
који се око њега збивају у времену рата, и ако он далац дотичне државе. Македонци старог века својим
може и Да има дара, да мирно снбси велика разоча- победоносним предузећима покорише толике народе,
рања исваковрсне ударе еудбине. и подчинише многе државе, док их предвођаше Але-
У ред осталих особина једног команданта долази ксандар Велики, као год што и малена каршагенска
и јака моћ уображтања, јер он сваког тренутка у војска, Koiy предвођаше Ханибал, победоносно закуца
току жепреплетаних маршева и операција мора јасно на врата гордог и непобедног Рима. Цезар, Џингисхан,
да предетавља себи, у каквој се сИтуацији и прили- Фридрих Велики, Наполеонш др. својом ђенијалношћу
кама налазе његове а у каквој вероватно непријатељ- и смелим предузећима пронеше широм света сдаву 'ir
ске трупе, као год и да унапред створи слику ситу- величину своје војске и свога имена. Њима je било дато
ације, каква he она бити после два, три и.више дана. од Бога и од природе, да господаре над другима, па су се
По речима ђенерала Жоминија наглавније оеобине е тога они природно и истакли као чувене војскђвође.
за једног војсковођу треба да су јак карактер или • Ђенијалност у једног војсковође и данас je један
морална одважност, која изводи и велика решења, од најважнијих уелова за победу у рату, само ако још
хладнокрвност или телесна храброст, која се не плаши тај војековођа има оних особина, ломоћу којих може
опаснооти. — Клаузевиц пак вели о карактеру главног
719

да избије на ону висину војничке хијерархије, с које Непосредни преносач воље главног команданта
се може да опази његов дар, и да буде од користи на подчињене команданте у времену рата јест на-
по општу ствар. У данашње доба ове особине могу челник штаба Врховне Команде, од чијег срећног
лакше да избију на потребну висину у оних војсака, избрра зависи правилно и брзо функционисање тако.
у којима владајуриешм и здрави односи, док напротив важних и судбоносних послова у главном штабу и у
тим .особинама поједшшх старепшна војске, по речима војсци.
ђенерала Голца, врата су затворена у оним војскама, Главни командант решава и наређује, а та наре-
у којима провејава дух фаворитизма, лицемеретва и ђења разрађује и даље разашиље начелник штаба по-
партизанства, где се улагивање више цени него отво- моћу подчињених органа у главном штабу. Добар избор
реност и чврстина убеђења. У речима овог чувеног лица за начелника штаба и вешт распоред послова у
војног аутора има много истине и корисне поуке. штабу уздићи he и ауторитет главног команданта, олак-
Гледајући на потребан велики ауторитет, и гле- шаће иницијативу у његовом раду и у многоме чему
дајући на неутољиве људске страоти и вечиту завист, олакшаће му тешки посао. —
која се појављује нарочито у младим војскама, неоп- У своме делу „Das Volk in Waffen", н-а- стр. 76.
, ходно je потребно, да се у ратно доба на чело војске ђенерал Голц цитира из описа рата у Италија од 1859.
истакне личност, која je по своме положају у друштву године извесне мисли о саставу главног штаба, које
и у држави ггзнад сићушних погледа и интереса по- ћемо због њихове интересантности и објективностп
јединаца, само ако та личност има још и оних особина, овде изложити. Оне гласе: 1 •••
које у опште треба да има један војсковођа. „Врло je важна ствар састав главног штаба једне
У осталом са свим je право а и природно, да тешку армије, али се састављању главног штаба није увек
одговорност, коју уза се носи чин војсковође, приме придавала .пажња у довољној мери. Има војсковођа,
на себе или владаоци илиг који од истакнутих прин- Којима није потребан пикакав савет, већ еами о евему
чева, а нарочито у садашњем времену, када je и народ размишљају и све ретавају, а њихова околина само
и војска једно и исто. Најбоље je дакле, кад су мирно- извршује заповести. .Такве су војсковође звезде прве
Допски господари уједно и команданти војске у ратно величине, којима једва да се може да похвали бар
доба, поглавито ако су још и такве срећне прилике, да сваки век. .
узвишена владалачка породица поред осталих држав- „У највише случајева главни командант неће се
ничких и ратничкихособинаумеднеихтедне, дазадобије одрећи савета. Савет може да буде врло добар резултат
и сачува наклоност и љубав-евога народа и своје војске заједничког размишљања мањег или већег броја људи,
и за тешке и тако судбоносне прилике ратних догађаја. чије образовање и искуство дају довољно гаранције
за правилно решење истакнутих питања. Али у овом
У р е ђ е њ е ( о р г а н и з а ц и ј а ) ш т а б а Врховне К о м а н д е . броју већ мора да влада само јеано мишљење. Гле-
дајући на војно-хијерархијску поделу личности» мора
Гледајући .на савремено кретање огромних маса и у мислима да вреди начело подчињености, На овај
војске на прОстраним војиштима, уређење штаба Вр-" начин утврђено. једно мишљење треба да се достави
ховне Команде од врло великог je значаја за ратне главном команданту преко нарочитог лица, које je одре-
операције, па било Да Врховна Команда над војском ђено за то, да га" он сам проучи. Ово лице бира сам
у ратно доба буде под непосредном улравом самог главни командант по свом потпуном личном поверењу.
владаоца као главног команданта, или да војском не- Ма да оно, што ее реши у савету, -не мора да буде
посредно управља и командује нарочито изабрани и
1
Ово одлично дело превео je на српскијезик пешадијскн поручник
наименовани спреман ђенерал. г. Љубомир Балтић.
720
721
увек и безусловно најбоље, ипак се тим путем свака
које су исказане у овим цитатима, доказују, да je
ствар може да доведе до успешног развића, ако се
аутор истих дубоко посвећен у суштину ствари, о
доследно и непрестано дејствује у једном и истом
којој говори. Ко je год ма и за најкраће време био
правцу. У том случају главном команданту припада
каква чињеница у ма ком већем штабу или у времену
далеко већа за^уга него саветодавцима, пошто <ж
рата или чак и у мирнодопским већим маневрима,
прима на се одговорност за извршење.
могао се потпуно уверити о истинитости на^едених
„Ако fe главни командант окружен извесним бро-
мисли. Овако што бивало je, бива и биваће увек у
јем људи, којису независни једни од других, (и што
образовању већих штабова> дотсле год у избору лица за,
год их je више, што су већег положаја и што cyiia-
главни штаб буде водила прву реч протекција и дру-
метнији, то je еве горе), онда он олуша савете час
гарски обзири а не епрема, способност и духовитост.
једног а час другог, те сад предузима једне мере,
крје су саме по себи целисходне, и дошавши до изве- Добар састав главног штаба а поглавито нужна
сног стања у примењивању, напушта их, па налази хармонија између главног команданта и начелника ње-
још целисходније мере само у другом правцу, и за говог штаба може да надокнади недостатак ђенијал-
тим признаје умесност примедаба неког трећег, као и ности у команданта. Њихов заједнички рад у штабу
сигурност помоћи, коју му предлаже четврти, те на оснива се на личној симпатији, и где нема те симпа-
крају крајева може се сматрати више него сигурно, тије, ту не помажу никакве теорије. Да би пак било
да je рат изгубљен, и ако су му мере заиста можда ге личне симпатије, иотребно je поред осталога, да
добро мотивисане. духовна снага у те две личности почива на иетоветној
„У сваком већем штабу има известан број људи, основи, која треба да се састоји у доброј научној спреми
који су у стању, да оштрим погледом својим истакну са јаком карактерношћу.
све могуће тешкоће у сваком предузећу, које се пре- Ако не жели мешање са стране и забуну у раду
длажу. Кад наступи први заплет, онда. они с највећом- свога штаба, главни командант ни у ком случају не
убедљивошћу. тврде, како су онц то све унапред пре- сме да потцењује начелника свог штаба, јер рђав однос
двиђали. Међу тим они оу увек у,праву, јер не пре- између ове две личности може да има и врло рђавог
длажу тако лако ништа позитивно, а јошмање да што утицаја на ток целог рата. Као год што главни ко-
и извршују, те због тога био ма какав успех, њима не мандант има право, да сам бира начелника штаба, исто
може он да иде насупрот. Оваки људи, који се увек тако треба допустити и начелнику штаба, да он еам бира
држе негативнооти, најштетнији су по војсковођу. оне личности за рад у штабу, које ćy по његовој оцени
..Најнесрећнији je пак онај војсковођа, који има најпогодније за његове циљеве, па на послетку и такве
још и коЕ1тролу над собом, којој мора сваког дана и личности, према којима у исто време он еимпатише.
сваког часа да даје рачуна о својим пројектима, о
Р^ав однос између главног команданта и начел-
евојим плановима и намерама, или кад у штабу iio-
ника његовог штаба ретко кад избија и у ширу јавност,
стоји какав делегат од стране највеће инстанције, или
и ако се види, да послови не теку онако, како би ва-
je пак веза« са позаднином војске телеграфеком зкицом
љало, али та неслога почиње да избија на јавност тек
ради добијања упутстава из далеке позаднине,' те у
после већих катастрофа и у току судских ратних
томе случају престаје свака самосталност командан-
извиђаја.
това, свако брзо његово одлучивање и свако смело
предузеће, без чега ;се рат не може ни водити." Најмања дакле поцепаност између ове две личности
И ако се предње цитирање односи, како каже Голц, може врло лако да произведе у штабу читаву забуну,
на аустријски главни штаб из 1859. године, ипак мисли која се са свима злим пооледицама одмах почне да
свети у цометеном раду подчињених команада.
СТРАТЕГИЈА 46
722 7"23

Колику je веру имао главни командант немачке вој- неслогу испаштати у доцнијим операцијама рајнска
ске у рату од 1870—7 \. године у своме начелнику штаба војска!....
ђенералу Молткеу, и колика je слога владала у мислима Да je маршалу Базену остављено право, да сам
и у погледима у штабу, довољно je да укажемо на бира начелника за свој штаб, доцније би без сумње било
многобројне елуча]*еве, какоje ђенерал Молтке у име залишно питање, ко je крив за ово или за оно, а врло
краљево под својим потписом издавао наређења ар- je вероватно, да тога питања не би ни било. —
мијским командантима, па су та наређења швршивана
са онаком истом збиљом, као да их je потписивао лично Ако дакле нема потребне хармоније између онога,
сам краљ. Краљ je дакле овластио Молткеа, да само- који наређује, и онога, који та наређења израђује и
стално издајенаређења армијским командантима, пошто приводи их у дело, онда je ycnex y рату врло сумњив,
за то, што и најбоље комбинације могу да остану са
се Молтке претходно усмено епоразумевао сакраљем о
свим неизвршене уолед погрешака, услед неразумевања
извршењима издатих наређења. па и услед нехата оних, који треба да извршују до-
Међу тим, до какве се у опште. пометње може да бивене наредбе. Отуда и за то влада' мишљење, да je
дође у једном штабу, који je рђаво склопљен, и од добар штаб претежнији и од ђенијалности главног
каквих рђавих последица то све може да буде по команданта.
судбину рата у опште, може да нам послужи за при-
мер однос француског маршала Базена према начелнику Дакле, и самом ђенију потребне су спремне, пот-
његовог штаба ђенералу Жарасу у рату од 1870. пуно одане и самосталне радне снаге. У данашње доба
године. постала je скоро немогућност, да једно лице командује
Пре свога доласка у подручје Базена ђбнерал целом војском, јер један човек, па био он ма како уман
Жарас je био помоћник начелника штаба (Лебефова) у војсковођа, не може да има у себи самоме све што
Врховној Команди француске војске. И непитан Базен треба. У овом погледу донекле чине изузетак ђени-
доби једног дана за шефа свог штаба ђенерала Жараса, јалне војсковође, као што беху Фридрих Велики и
кога он познаваше израније, али га у овој прилици Напожон, који у самој ствари беху сами и начелници
сматраше више као неког контролора у свом штабу, овојих штабова, али и један и други од ових ратни-
па му за то и не повераваше никакав важнији посао. чких великана ипак су веома много осећали, кад уз
Неповерљив дакле до скрупула наопрам начелника свог Фридриха не беше више Винтерфелда, а уз Наполеона
штаба, а овамо невешт у чисто техничким пословима не беше Бертија. И кад су један Фридрих Велики и
у кретању већих маса, Базен и при свој иначе врло један Наполеон осећали штету и губитак, кад уз њих
доброј идеји, да не буде опкољен у Мецу, и могао je не беху начелници њихових штабова, ja шта je онда
да својим незгодним наређењима створи ону збрку остало за команданте обичне главе и обичне памети?!
и забуну на путу од Меца за у Верден преко Марс- Између главног команданта и начелника његовог
ла-Тура и Ешена са масом од 150.000 војника по штаба морају да постоје интимни одноеи и са чисто пси-
једном путу, ма да je у близини било неколиких до- хичких побуда. Осећање одговорноети у тако судбоно-
брих путова. Дакле, мибао о овом покрету . била je сним часовима ратних догађаја не може да се одстрани
изврсна, али je извршење испало да не може бити горе. ни'од тако великих лжчности, и то осећање одговорности
У одговорима својим пред ратним судом коман- често и уздржава главног команданта, да се он потпуно
дант и начелник штаба доцније су се узајамно оптужи- слободно креће у својим радњама, у својим расу-
вали. Тешко je било погодити, ко je крив од њих двојице, ђивањима и у својим наређењима. Главном кбман-
али није било тешко погодити још у првом почетку данту треба дакле дати једно лице, које.'-неће стојати
њихових међусобних односа у штабу, да he ту њихову под утицајем овог душевног притиска, и које he c тога
46*
724 725
Комапдовање војском у р а т н о доба.
и лагапе одржавати потпуну. објективност и слободу у
погледима на^ све догађаје. На тај ћачин између ове • Нема сумње, да je најбоље, ако и у мирно доба
две личности појавиће се равнотежа у осећањима и буде било и свих штабова и свих других органа, који
у мислима, те he при одлучивању нестати свега онога, су потребни за ратно доба, тако, да у часу мобилиза-
што je било продука#иичног осећања. А да би то било ције сви органи буду на својим местима, готови, да
тако, односи између ових двеју личности дакле морају одмах предузму потребна извршења у погледу епреме
да буду потпуно интимни. труда за ратне радње. Тако би и само командовање
Довољноје, да главни командант самоизразиначел- и целокупан рад у рату текли много правилније и много
нику штаба своју вољу и намеру, да се после тога са њиме боље, јер би се на тај начин на челу команада и свих
еложи у главним цртама у начину извршења, па да других установа налазили штабови и они исти органи,
га онда остави, да он сам даље разрађује ту вољу и којима je и у мирном времену била поверена спрема
намеру свог команданта. — и обучавање трупа.
Ђенерал Голц врло оправдано вели, да и самначел- Али у практици ни једна од савремених војсака
ник штаба треба да се чува, да не троши сувише своју није могла да изведе до краја овај принцип из про-
енергију на пиемене послове, него треба да буде увек стог разлога, што се томе противе буџетске немогућ-
на расположењу свога команданта, кад год je главном ности. Ово и јест разлог, услед кога видимо, да се у
команданту потребан његов савет. Према овоме, свако- организовању већих трупних јединица и штабова у
дневне и обичне заповести и преписку у главном штабу мирно доба ни у једној војсци не идедаље од кор-
треба да врше друга лица, а само диспозиције за од- пуса, а сви виши органи за управу и за командовање
лучне покрете или за бојеве мора да ради лично начел- већим телима или групама од неколиких корпуса по-
никштаба, као год што он треба даводи и осталу важну стављају се и формирају тек у времену мобилизације
тајну преписку. Из овог излази, да начелник штаба Вр- нарочитим прописима и наређењима, па се тада озна-
ховне Команде, треба да има и свога-помоћника/ чије чује, где и кад треба да се формирају те нове команде,
дужности у појединостима као год и дужности оеталог као и то, које личности имају да заузму поједине по-
осрбља у штабовима треба да регулисавају нарочите ложаје у тим новим командама и новим штабовима. —
уредбе и прописи. У неким државама држи се и у мирно доба на лицу
Начелник штабаВрховне Команде целокупним сво- места извеетан већи кадар људства^ како се топракти-
јимпонашањемирадомтребада дајеу главном тонцелом кује у Русији, али у мнотим државама нема тог кадра,
штабу, па с тога на то место треба да дође личност и чу- осем што у Француској постоје чланови вишег војног
вена по својој етручној спреми и симпатична личност, еавета, а у немачкој, аустро-угарској и бугарској вој-
таква, која je самом природом обдарена, да утиче сци ђедерал-инепектори,
на друге.
Организација штабова оделитих и засебних — У образовању нових.виших команада и штабова
одвојених армија као и осталих нижих штабова мора при мобилизацији војске мора се водити рачуна о томе,
да постоји на истим основама, на којима постоји и да се новом организацијом.у што мањој мери ремети
распоред команданата из мирног доба, који већ постоји,
оргацизација штабаВрховнеКоманде. Семтога, онамора
а о томе ваља водити нарочиту бригу при распоређивању
да постоји и на принципу целисходне поделе поелова и истакнутијих личности, које у ратно доба морају да про-
напринципу потпуне подчињености начелнику штаба мене своје положаје. Ć тога то распоређивање избе-
целокупног особља, јер јеонједини одговорни помо- • сних личности на поједине дужности треба удешавати
ћник главног' команданта. Ако то буде друкчије, онда тако, како би се приликом мобилизације што мање
није добро. — '.;.••.
726 727

реметило утврђено стање важнијег особља за командо- већим старешинским кадром, те е тога активна војска
вање у појединим командама. и стаје државу најскупље;
У главноме овде су у питању штаб Врховне Ro- б.; Резервна војска (armee territoriale, Peld-Reserwe-
манде (Grand quartier general, Armee — Obercommando, truppen, Landwehr) или у нас IL и III. позив народне вој-
Grosses Hauptquartier) 4t армијски штабови, (Armee co- ске. — Резервна војска употребљава се за службу у
mmando, Quartier general d' armee), o чијем саставу позаднини активне војске, која изводи операције, а упо-
говори ce y нарочитим одсецима „ Војне администра- требљава се и за ојачавање активне војске. Отуда и ви-
ције" и „Ђенералштабне службе", у чије ее детаље не- димо, да извесни делови резервне војске имају и евоје
ћемо упуштати овде. — . кадрове, а неки немају. У опште у неким државама
кадар добијају они делови или родови оружја, који he
ce употребити за ојачавање активне војске, а остали не
II., Олакшавање управе и олакшавање командовања добијају. У. нас други и трећи позив немају свога кадра.
подесном формацијом војске. Према овоме, пошто ова војска може да има скоро
исти задатак у ратном добу као и активна војска, то
Узроци савремених сукоба између народа и са-
• се она подједнако и наоружава и спрема. Резервна
временог ратовања значајнији су данас, него што беху
војска стаје државу јевтиније, јер се преко године
у пређашња времена, те су услед тога и последице
вежба за краће време, има мање кадра, или га чак
данашњег ратовања несумњиво значајније и огромније.
нема никаквог;
Ово je узрок, услед кога се на данашњим војиштима
в., Војска народног опопчења, (пандштурм) или
и појављују огромне масе војсака, да бране своје вла-
последња државна одбрана. У ову врсту војске улази
стите државне интересе.
све људство у држави, које je још способно, да носи
Ове огромне наоружане масе војсака у појединим оружје и да њиме рукује, а није увршћено ни у један
данашњим државама не могу све да постоје и у мирно други позив војске. Велики део обвезника ове војске
доба под истим условима као и у ратно доба, јер би може да се употреби и за ојачавање активне војске,
живот, спрема, потребна обука и наоружајње таквих ако се благовремено спреми и обучи најнужнијем вој-
маса причињавало страховите издатке из државних ничком знању и вештини. Војска народног ополчења
финансија. Па и еамо остаревање обвезника војних не наоружава се и употребљује као и резервна војска;
да, -да сви обвезници и у мирном добу буду под истим г., Допунска војска (troupe de depot, Ersatztruppen)
околностима. : употребљава ce за попуњавање губитака у редовима акти-
Ca ових гледишта у свима државама постоје не- вне и резервне војске, а понекад се узима и за форми-
коЛики позиви (категорије) војске, и сваки je позив под рање нових борачких јединица. Допунска се војска сма-
другим околностима у мирном времену а под другим тра као део активне војске, па се тако и спрема и
околностима и са нарочитим задатцима у ратно доба. наоружава.
а., ћктивна војска. — Први цозив или активна Овим су изређане само главне врсте вој сака. У неким
војска (armee active, Peldtruppen) употребљава ce y државама постоји још и тврђавска еојска, која служи за
ратно доба поглавито у циљу постизавања главног опсаду и за заузимање тврђајва, и она улази у састав
етратегијског задатка, и с тога ее активној еојсци у активне војске. Најзад, у нарочиту категорију војске
мирно добаи поклања највећа пажња како у смислу убројавају се и помоћне струке или нарочити родови
вежбања тако и у погледу наоружања и опште спреме војске, и у ту врсту долази комора свих врста, арти-
за што потпунију и што бољу приправност за ратна леријски паркови, нарочита одељења пешадије и коњице,
дејства. Ова je врста војске и најмногобројнија и с нај- која служе за безбедност.виших штабова, за тим и пољ-
728 729

ека жандармерија, која сесастоји из пешадијских и на јаче фортификацијске објекте уз садејство трупа
коњичких делова. Детаљније одредбе о формацији вој- последње одбране има и ту дужност, да задаје доста
' ске находе се у „Војној администрацији". муке и доста посла победоносном непријатељу у слу- *
- У опште војска Jipfie категорије најбољег je ква- чају недаће код активне војске. —
литета, и тој војсци^-Аамењени еу у рату и најзначај- Да je француска активна војска у рату од 1870.—71»
нији задатци. Међу тим потребно je, да и остале ка- године изгубила битку на отвореном пољу, цела војска
тегорије војске буду потпуно готове у очи објаве ипак не би била уништена и у најгорим околностима,
рата. Чим пак отпочну ратне радње са наступањем, већ би остао велики део те снаге, да поелужи бар као
одмах се осети потреба јачег рада у позаднини војеке добар кадар за огромне масе националне гарде, која
а и потреба за ојачаван>е активне војске. Ово поја- се формирала изнова, те би тако даље напредовање
чавање треба да стиже благовремено, како се не би Немаца ка југу Француске као извесно узело мало
дошло у искушење, у које je пала француека активна друкчији вид, па најзад ко зна, какав би и био баш
војска у рату од 1870. године, кад je подлегла на- и крајњи резултат онако брзих успеха Немаца у Фран-
* вали германске војске пре, него што je и могла да цуској!
буде појачана војском друге категорије, тако званом- У времену од шест недеља Гамбеша je извео на
покретном националном гардом, У ову исту грешку војиште 600.000 војника ново-формираних, и у тој ве-
пали смо и ми у рату од 1885. године, изводећи на ликој војсци без икаквег кадра батаљонима су коман-
војиште непотпуну само активну војску, а оставља- довали адвокати, корпусима ~ адмирали, а начелник
јући у отаџбини скоро целокупну снагу ондашњег II. главног штаба беше цивилни инжињер Фрајсине.
позива, који je био добро наоружан за ондашње прилике, Та тако састављена и тако управљана војска ипак je
а био je прилично и одевен. У овоме баш и Лежи давала.доста посла победоносиим Немцима за више
разлика у организацији војске данашњег доба' и На- од 3 месеца, а у извесним приликама та je војска
полеоновог доба, јер je Наполеон ради обезбеђења своје односила илобеде, Уедед онако ерамне капитулације
позаднине морао да употребљава јаке одреде активне активне војске под Седаном и Мецом по неерећи Фран-
војске, као што je то чинио н. пр. у 1805. и 1809. цуза та огромна војска Гамбетина остаде без икаквог
тодини, када je пред АусШерлицом и Ваграмом за кадра, те с тога остаде и без великог значаја.
одсудне ударе имао je само 3/Б целокупне евоје војске Како су Немци у томе рату бацили на француску
из тих година7 а све остало беше употребљено за чу- територију око 935.000 људи са 232>398 коња, а у
вање операцијских праваца, Још je уочљивији пример Немачкој je још оетало 413.872 војника са 31.337 коња,
тако огромног расхода у деловима његове војске онај и како еу им Французи изишли на сусрет са 272:073
из рата од 1812. године, кад je од својих кренутих војника и 63.435 коња^ а после Седана имали око
600.000 војникамогло даучествује у битци код Бородина 600.000 војника ново-образованих •трупа, то излази,
свега 130.000r а то je тек Vs целокупне његове cirare, а да су Немци у томе рату у свој потпуности одгово-
читавих 4/s снаге чувале су позаднину Војске, коју ипак рили познатом стратегијском принципу, да треба осџ-
не могоше очувати. Оно истина, није лако било ни обе- гурати апеолутну надмоШоет над неиријатељем, јер
збедити позаднину — операцијски правац, који je y том су дигли на оружје душш већу снагу. Ово je пало у
случају износио у дужину од преко 1.200 километара! очи тако рећи целом војничком свету, те од тога доба
Ова je незгода отклоњена данашњом организаци- и видимо страшну журбу свих држава у организовању
јом војске. Beh као друга линија резервна војска прима великих војсака, и у томе се тера дотле, да су се „на-
данас на себе поред осталога и дужност, да чува по- родна леђа" почела већ да угибају под теретом сил-
заднину војске, а ослањајући се на тврђаве или иначе них издатака на војску. То je узрок, услед кога и
730 7S1

видимо у најновије време, да су дошли до уверења Прве оделите армије находимо код Наполеона у
и они баш најсилнији, да će више овако не- може и 1805. години (рајнока и мајнска армија), а^ то je он
даље терати са издатцима на војне буџете, те поку- развио још у већој мери у години 1813. То исто ви-
шавају да умање војску у својим државама, еда би димо и код Вемаца у ратовима од 1866. и 1870.
се колико-толико мог4о ^да олакша претешко буџет- године.
ско стање. Питање je само, ко he први да почне у Година 1870. дала je доста примера, да се орга-
-том послу?! низују оделите армије како пред сами рат тако иу добу
Правилна војна територијална подела земље од самих операција, и из рада тих армија у рату могло се
врло велике je важности, а најбоље je, ако се она стећи сазнање и о јачини појединих оделитих армија.
подудара с политичком поделом земље, јер у том слу- Да би се.то питање о образовању засебних ар-
чају територијалии дедови војске добијају извесну еа- мија решило правилно са чистог теоријског гледи-
мосталност у погледу; издржавања, снабдевања и ре- шта, потребпо je, да се одговори на ова питања:
грутовања. У свакој територији находе се магацини 1., Колико војске може у опште да буде под ко-
и сваковрсна слагалишта за потребе и оружје за дотичне мандом једног лица;
делове војске; ту je за територијалну војску и њена 2., Из коликих јединица војске најбоље je саста-
највиша административна власт, која je донекле са- вљати армију; и
мостална у погледу решавања и снабдевања војске, 3., Колико помоћних родова војске треба да уђе
и т. д. Ова самосхалност појединих делова војске у састав армије?
олакшава и убрзава цео ток послова у погледу спреме Бројна јачина једне армије, која je састављена од
за рат, навикавајући више старешине на иницијативу неколиких корпуса, одређује се поред осталога и према
у раду, као год што навикава старешине и на извесне способности одређеног лица, које he да командује том
радње у погледу личне одговорности. армијом. Као што се зна из искуства, командант оере-
Ова територијална подела земље у вези са пра- дњих способности може да командује армијом јаком од
вилном поделом војеке у самосталне јединице, у кор- 120 — 150.000 војника. Армија такве јачине лакша je
пусе или дивизије, даје врло великих користи у војним у извођењу свих својих комбинација, лако јој je запове-
питањима, јер овај целокупни војни апарат добија у дати, заповести се брзо извршују, иармија се лакокреће,
сваком погледу јачу покретљивост и простоту са евима а уз то, толика војска има доста и услова за борбу, те
добрим последицама, ослањајући се на своја стална јој и успеси могу да буду осигурани готово увек,
врела сваковрсних потреба. Наравно, овде није говор о епособностима ђенијалних
Подела пак војске иа категорије олакшава у мно- војсковођа, јер они својим великим умом већ праве
гоме експлоатацију сила у ратно доба. Под командом изузетак од осталих обичних људи.
војсковођа у будућности находиће се вероватно ми- Положај за бој једне армије треба да je толики,
лијун и више војника (велипе силе првог реда), и онда, да из средине тога положаја командант помоћу доброг
да.би се та огромна сила могла и експлоатиеати за дурбина може да види, шта ее ради на крилима ње-
ратне циљеве, потребна je извесна подела на такве гове армије. Гледајући на савршенство данашњих до-
и толике јединице, којима се може лако командовати и гледа, ток борбе може са успехем Да се прати на
управљати нарочито у борби* даљини од 7—8 километара, те према томе излази, да
Будуће војске од милијуна и више војника делиће и бојни положај једне армије не треба да пређе ши-
се вероватно на неколико. засебних армија, а још и рину од 14—^15 километара.
у даљем развијању оружаних сила веће војеке великих Фронт кретања једне армије одређује се према том
сила састојаће се опет из удруживања посебних армија. рачуну, да се армија на маршу може истогидана да
732
733
прикупи ка ма којем њеном угроженом делу. Према заповести, а међу тим догађаји се развијаху много
овоме а и према већ стеченом искуству фронт једне брже, него што стизаху цареве заповести." Услед тих
армије на маршу не треба. да изнесе већу ширину од а и многих других незгода већ 5. Августа поеле боја
50—55 километара. На тој истој оонови одређује се код Вајсенбурга рајнска армија би подељена у три
и дубина колбна, к!је маршују по једном путу. — самосталне групе (Мак Махон, Базен и Еанробер), и
У средњој. Јевропи ретко можемо да нађемо више тада цар задржа за себе гарду и управу над целином.
од три паралелна пута у једном правцу, те гледајући Штабови ових нових армија морали су се тек сада на
на то, може да се рачуна као , могућност, да се по. брзу руку образовати. С тога дакле у одређивању
трима путовима може да креће армија од 6 корпуса, јачине армија треба водити рачуна и о могућности
но под условом, да корпусна комора маршује у зачељу командовања и о могућности издржавања, али уз то
последњих корпуса. — , биће често пута jom потребно, да се у састављању армије
У културнијим пределима не може бити лоше ни поведе брига и о личности, којој треба поверити до-
издржавање једне армије од 150—180.000 војника, тичну армију. —
пошто у кретању на сваки километар стратегијског
У натем рату од 1876. године наша војска била je
фронта долази 3.000—3.500 војника, рачунајући армију јака око 150.000 војника, Та војска била je у почетку по-
•од величине, коју истакосмо горе. дељена у четири екоро пртцуно независне заеебне ар-
У почетку рата од 1866. године пруека војска од мије (?'.), и то: Моравску, дрииску, тимочку и ибарску,
326.600 војника <5ила je подељена у три армије и 4 и од тих армија моравска je бројала око 65.000 вој-
засебна корпуса. Доцније Пруси су. изменили ту фор- ника, а остатак војске подељен je на остале три армије,
мацију, па су од 3 армије створили свега две, које су према чему ie у том рату Врховна Команда имала под
управили противу Аустрије, и то I. je армија имала собом 4 засебна самостална дела војске.
139.300 војника, а I I . — 115.000. У рату о'д 1877. године имали смо на ркупу близу
У рату од 1870. године на крају Јула велика se- 100.000 војника, који су били подељени у корпусе, од
мачка војска била je подељена у три армије, и то: којих je у почетку већи број био концентрисан у за-
I. армија (Штајнмец) од 2 корпуоа и 1 коњичке плави Јужне Мораве, а доцније тамо су упућени и
дивизије, II. армија (принц Фридрих Карло) од 4 кор- они делови војске са Јавора. Таква подела војске била
пуса и 2 коњичке дивизије и III. армија (наеледника je већ паметнија. ,
престола) од 5 корпуса и 1 коњичке дивизије, и т. д. —
У нормални састав једне армије ђенерал Голц У рату од 1885. године целокупна покренута наша
рачуна 3—6 корпуса, рачутајући 3 корпуса као ми- снага износила je 46—50.000 војника, који су такође
нимум • за састав армије. били подељени у две самосталне армије.: Нишавску
Развојем рајнске француске војске на граници у од 35-—36.000 и Шимочку од 11—12.000 бораца.
рату од 1870. године утврђено je, даима веомавеликих Тако састављање и уједињавање у групе од
незгада и у командовању и у издржавању једне ве- 1—1,500.000 војника у намери, да се тако подведу на
лике армије, као што je у то доба била рајнска ар- бојиште, чиниће, сумње нема, великих тешкоћа, а на-
Јџија француске војске, коју су чинили седам корпуса рочито у техници кретања" и у развијању толике масе.
и гарда, теједакле била састављена из осам једнаких Што се тиче самог командовања и управљања толи-
делова. „Целокупна та маса,.која je била раетурена комвојском, то ћебитивећунеколиколакшастварЈерће
на лростору . од Тионвиља до Белфора, утврдила je у том случају главни командант имати восла само
истину, да je немогуће толиком војеком управљати с командантима посебних армија, с којима може увек да
како ваља, Команданти корпуса чекали су, тада на буде у вези помоћу телеграфа, телефона, - и т. д. —
734 735

III., Самосталност појединих делова војске. Корпус je састављен из сва три рода оружја у
извесном и потребном бројном одноеу једног наспрам
. За онај део војске, који се може да бори више или другог рода оружја; он je већ једна довољна снага за
мање самостално, и који се може и да издржава на изве- бој, и снабдевен je са свима потребама за независан
сном војишту без вдмоћи каквих других делова вој- рад на војишту. У самој ствари састављен корпус чини
ске и без нарочитих установа, каже се, да je тај део један организам, у коме сваки део или орган има и
војске самосталан на војишту. Према томе, самостал- свој опредељени значај према општем циљу, а сви
ност извесног --дела војног организма чини његова саставни делови сложно се покоравају једној општој
тактичка и административна независност. вољи, вољикоманданта корпуса. Ca овихразлога корпус
Као што је= познато, тактичку еамосталност из- се сматра данас као стратегијска јединица савремених
весног одреда чини: већих војсака. У нае и у опште у мањих војсака етра-
1., Број или јачина одреда; тегијска je јединица дивизија.
2., СасШав одреда из разних родова оружја и од Постоји знатна разлика у погледу командовања
службеника разних струка. корпусом и армијом. Корпус je део засебне армије, и
АдминисШративна пак самосталност одреда са- он није никад на великој даљини од армијског коман-
стоји ое у томе, да се одреду придаду извесне помоћне данта, него je увек на таквој даљини, да командант
установе, као што су артилеријске муниционе колоне, apsinje може Да командује њиме свако-дневним диспо-
болнице, магацини,- и т. д., те да се само тај одред зицијама или више-мање позитивним наређењима, а у
њима служи. Ако се и.м-ањи одреди војске чине само- озбиљним тренутцима корпус може да буде потпомог-
сталним, онда то значи парчати административне уста- нут и резервом и личним присуетвом самог армијског
нове, и повећавати у војсци у опште административно команданта.
особље. Велике пак самосталне јединице изазивају Заеебне армије налазе се већ у друкчијим при-
прекомерну централизацију у снабдевању војске. Као ликама. Врховни Командант не може да командује це-
•што се види из овога, и једно и друго има својих локупном војском диспозицијама или позитивниМ на-
незгода, јер велике самосталне јединице с обзиром на ређењима, већ он командује војском помоћу дирекШива,
тактичке и стратегијске уславе морају да се крећу на упознавајући на тај начин армијске команданте са оп-
мањој прооторији, а то опет причињава спорост у штим стањем на војишту, и саопштавајући имтако своју
кретању војске са свима незгодним њеним последи- главну намеру, коју жели да постигне. У већини случа-
цама, па наравно и без гаранције, да he војска на тој јева сами армијски команданти издају својима подчиње-
просторији наћи у изве.сном времену све оно, што ним свако-дневне задатке и наређења. Отуда потиче и по-
јој треба. треба, да армијски команданти узјакунаучну спрему мо-
Све ово наводи на мисао и потребу, да се само је- рају да имају и несумњивих способностиивештинезаса-
диницама од неке извесне бројне јачине могу придавати мосталне операције. У армијских команданата дакле мора
помоћне установе, и у колико искуство то потврђује, да буде што оно реч на дугачко и на широко разви-
те јединице могу да буду само данашње дивизије и кор- јена лична иницџјатива за самооталне радње са ши-
цуси, и то дивизије за мање, а корпуси за веће војске. роким стратегијским погледима, а уз све то они морају
Наравно, да се овим не искључује могућност, да да имају и способности за лично оријентовање о стању
се састављају и веће самосталне јединице, гледајући и догађајима на целом војишту.
поглавито на велику моћ железница у превлачењу Армијски командант мора тако рећи једншм по-
терета, а имајући у виду и то, да тим самим дотична гледом да схвати стратегијску операцију у потпуној
јединица не изгуби потребну моћ за маневровање. целини на целом војишту,- одвајајући у томе важно
736
једну коњичку дивизију. Међу тим ни у једном другом
од важнијега, обраћајући своју највећу пажњу на оно, рату није бивала толика јачина корпуса.
што je најважније на војишту, како би томе најва- Дакле Наполеон je у оиште имао корпуса од разних
жнијем подчинио све оотало од мање важности. јачина и од разног састава, ито корпуса од 2—5 диви-
Формација корпуса. —Питање о формацији кор- зија или ОД' 20.—70.000 војника, поверавајући јаче
пуса доста je сложено. У рату корпус обично делује корпусе хпособнијим ђенералима. Питање je дакле, да
на већем или на мањем растојању од других корпуса, а ли je боље имати корпусе јбднаких јачина, или je
уједињава се са осталима само на бојишту, док у боље, имати их од разних јачина, као што je то бивало
свима другим придикама je више-мање засебан и са- у Наполеона? — По овом питању постоје разна ми-
мосталан. Дакле, корпуе če подчињава вољи једног
шљења. Има много разлога, да je бољи састав кор-
вишег команданта само у сдучајима неопходног за-
једничког рада и делања у борби са осталим деловима пуса с једнаким јачинама, јер се тим начином упро-
армије, а у свима осталим прилиКама он je више са- шћавају многи рачуни како п"о питањима попуњавања
мосталан. Према томе, формацијом корпуса треба му (комплектирања), мобилизације, превоза војске же-
осигурати потпуну самосталност, т. ј. корпус мора да лезницом у времену рата и т. д., тако и по питањима
буде састављен из евих родова оружја и особља свих самог командовања и управљања војском. Треба бити
струка у довољном броју. Но при томе ваља водити ра- духа Наполеоновога, па да ое оцени више или мање
чуна и о задатцима корпуса за борбу, а и о обзирима"лаког правилно, ко je одђенерала способнији, да комакдује
управљања њиме. Исто тако корпус мора да буде снабде-
вен и осигуран и са свима осталим ситнијим техничким јачим а ко слабијим корпусом. Наполебн •јеТмогао, да
и административним деловима, који су потребни за ради овако с тога, што je био и ђенијалнога духа, и
подмиривање корпуса cä свако-дневним потребама. што je имао доета прилика, да у многим ратовима
Дакле, поред пешадије, коњице и артилерије корпусу позна способност и личну вредност својих ђенерала.
треба придодати и трупе за техничке, послове, пон- У данашње доба то je већ тежа ствар, ]ер су ратови
тонски воз, све административне устаневе ради сна- ређи, na je с тога теже и оценити способности поје-
бдевања корпуса муницијом и храном, болнице, коњ- диних војних отарешина оамо на основи њихове службе
ски депо, и др. Исто тако армијски корпус треба да
у^мирном времену. —
располаже у ратно доба и са свбјим допунским једи-
. Али најгад формација војске не може да се не-
ницама, које треба да буду спремне у његовојтери-
црекидно измењује према овакој или онакој спосо-
торијадној облаети ради попуњавања губитака у људ-
бности појединих команданата, те према свему овоме
ству приликом бораба. .
излази, даје најбоље имати корпусе једнаких јачина,
У. разна времена била je различна и јачина кор- ц то таквих јачина, које би одговарале ооредњој спо--
пуса. У Наполеоново доба јачина корпуса удешавана собности команданата. —
je према општој способности онога ђенерала, коме се Познат je факт, да су у данашње доба у свима
хтела поверити команда над дотичним корпусом. Тако • војскама корпуси једнаких јачина^ а ако се где год и
н. пр. у рату од 1812. године корпус маршала Даву-а нађе и јачих корпуса no своме бројном саставу, онда
бројао je 115.000 војника, а корпус ђенерала СенСира су то свакојако еамо изузетци, који не чине правило,
имао je само 25.000 војника; у саставу Давуовог кор- и који су дошли као поеледица неких искључивих при-
пуса било je 7 пешачких и једна коњичка дивизија, лика и услова за неко извесно место и у неко изве-
а био му je придодат и један читав корпус коњички, "ftHO време.
док je корпус С. Сиров имао свега две пешачке и С теоријског гледишта најбоље je имати корпусе,
који
можесу јаки да
увек
СТРАТЕГИЈА
око прикупи
35—40.000истог
војника,
данајерна
се чело
такав колоне,
корпус
il*
?39
ако се он креће једним путем, и у случају сукоба Формација самостапни* КОЊИЧКИЈС дивизија. — Ради
с непријатељем цео корпус може да учествује у боју осматрања непријатеља у даљини и ради поставл>ања
истог дана. Ово суделовање у боју у толико je лакше читавог застора испред своје војске потребне су јаке
извршити, ако корпус маршује по двама путовима, јер коњичке масе жшкоњичке дивизијешш. корпуси, који
he борбу отпочети рна. дивизија, која прва наиђе на би се кретали пред војском у великој даљини. И ради
непријатеља, а дру#а ће јој пристићи у помоћ после непосредне службе код већих делова војске потребно
неколиких часова. У осталом, од једне добро спрем- je такође имати коњице. Да би се могла да одреди
љене дивизије може се ишчекивати с правом, да се јачина и формација коњице и за једну и за другу
она сама без ичије помоћи бар пола дана снажно оду- врсту службе, треба да видимо најцре, у чему ее састоји
пире и јачој снази непријатељевој. Тај исти циљ могли служба и једног и другог дела коњице.
би да постижу и корпуси далеко јачег састава, ако *
би сваки од њих имао на раеположењу више путова, Коњица, која je изаслата унапред, мора да при-
али се на то не може да рачуна при покретима да- бавља извешћа о непријатељу. У том циљу коњица
нашњих великих маса, које треба приводити бојишту. мора да пробије мреЖу коњичких одреда непријатеље-
Јачина корпусаод 35—40.000 војника одговара при- вих, који еу иепред ње. С тога у ратно доба у највигае
ближно саставу двеју пешачких дивизија с потребним прилика бој мора да отпочне борбом коњичких одреда,
деловима осталих родова оружја. Но и ако je овакав и она војска, чија коњица у овом првом сукобу однесе
саетав корпуса признат свуда скоро као нормалан, победу, добија великих преимућстава у рату, који се
ипак скоро сви писци препоручују састав корпуса од тиме отпочиње, јер док победна коњица добија еве више
три дивизије из чисто бојевих разлога. и више поузданијих извешћа о непријатељу, дотле по-
беђена коњица ради то тако рећи завезаних очију, а уз
И ако je корпус од три дивизије доста тежак у то поббдна коњица отпочиње тиме, да непрекидно узне-
погледу руковања њиме, ипак се најзад морамо изми- мирава непријатеља у свима његовим пословима и
рити и с том незгодом, јер би се иначе отишло далеко предузећима, те му никако не да мира, лишава га
са састављањем многобројних мањих корпуса, што би сваке слободе, опкољава га и подвлашћује пода се.
отежавало командовање армијама. G тога дакле из У том циљу треба имати колико je год могуће што јачу
чистих разлога за лакше дејствовање у борби ваља коњицу и по броју и по каквоћи. По своме саставу
еастављати корпусе од три дивизије, јер корпусни ко.- таква коњица мора да буде способна за самостални
мандант у том случају може увек да располаже са рад на свакојаком земљишту и противу коњице не-
читавом једном -дивизијом у резерви, не распарчава- пријатељеве и противу одреда пешадије, који би јој
јући тако ни једну од сдојих дивизија. се истављали на пут. С тога таква коњица мора или
Бво какав je састав корпуса у већих јевропских у целини или бар већим делом да буде састављена
војсака: из таквих делова, који су способни да се боре и на
пешадијских еска- топова -инж. свега коњу а и-пешице. Уз такву коњицу наравно треба да
батаљона дрона - бат. војника.
Немачка у једном корпусу има: 25—37, 5—13,, 144—180, 1, 36—48.000;
иде и коњичка артилерија. — Кад отпочну да при-
Русија ,.-,••• „ ,- 32 24 124 1 4;4.000; стижу оетали делови војске у близину до непријатеља,
Француска у, „ „ 32 8-12 120 1 42.000; онда се коњица повлачи на крила или на бокове своје
Ai-Угарска „ „ „ „ 42 9 128 1 46.000; војске, или се повлачи ка општој резерви, учествујући
Италија „ „ „ 39 8 120 1 45.000. и даље у згодним тренутцима у борби и у гоњењу
Наравно у овај број не улазе остали ситнији де- непријатеља. Гледајући на*тешкоћу, коју мора да по-
лови оних установа у позаднини војске, као што je дноси коњвца у борби противу пешадије, крјајенао-
дивизијска и корпусна комора, и др. — ружана савременим усавршеним оружјем, излази, да
47*
740 741

he рад коњице у таквој борби бити од мањег значаја, Наполеоновој. Пре Наполеона војске су биле мале, и
јер he се такви сукоби дешавати иређе пли и са свим састав им je био познат израније; војске су биле ве-
изузетно у понеким случајевима и приликама, те о томе зане за магацине, а распореди тих магацина били су
не треба ни водити. озбиљног рачуна, кад qe има да познати већ израније. Пре Наполеона све су ратне
извршује формацијаесамосталне коњице. радње вршене лагано, за сударе бирате су отворене
Коњица са улогама, које су епоменуте напред, и чисте просторије, а није се осећала потреба, да се
морада буде подчињена под непосредну власт гла- израније извиди и сазна стање ствари на воЈИштима,
внога команданта, али она мора да буде и независна од као год што се није водило рачуна ни о заклањању
армијских икорпусних команданата, какоби имала пот- и прикривању приликом кретања војске. Приређујући
пуну слободу, да се.и удаљује од своје војеке, тежећи брзе, изненадне и одлучне ударе тек je Наполеон иста-
општем циљу, аслобођавајући се на , тај начин од као потребу независних коњичких маса. Познато je,
посебних днтереса појединих армија и корпуса. Службу каквих je огромних користи имао Наполеон од ових
пак код корпуса треба да врши онај други део ко- маса и на бојиштима и после боја у гоњењу разбије-
њице, и то корпусна или дивизијска коњица. ног непријатеља. '
Дивизије и корпуси као саставни деловн армија У састав дивизија или у састав корпуса Наполеон
потребују такође известан део коњице зарад непосре- je увлачио cai\jp неки мањи део коњице, а сва остала
дног обезбеђивања на одмориштима и на маршу, зарад коњица налазила му ее у општој резерви. Резервна
одржавања везе са предњом еамосталном коњицом и са коњица под Миратом састојала се у рату од 1800.
суседним колонама, зарад извођења реквизиције, а та године из 4 бригаде од по 2—5 пукова; 1805. године
je ствар од врло .велике важности с погледом на те- опет под командом Миратовом састојала ее из 7 ди-
шкоћу снабдевања данашњих великих маса војоке визија од 38 пукова == 22.000 сабаља; 1806. године
с потребама. Уз то ова коњица може у извесним слу- Миратова коњица имађаше 6 дивизија и две бригаде
чајима у времену борбе да има и улогу чисто бојну, = 37 пукова = 17.000 сабаља; 1809. године резервна
кад се н. пр. хоће да нападне на какву непријате- коњица под командом Бесијеровом б$ла je јака 6 ко-
љеву батерију, која немаза се јаке одбране. Сем тога, њичких дивизија=:25 пукова = 21.000 еабаља. Из
ова коњица има у задатку, и да узнемирава неприја- овога ее види, да je дивизија била највећа коњичка
тељску пешадију при њеном развијању за борбу, како јединица, а тек у рату од 1812. године појављују се
би она на тај начин остала у маси што дуже под убиј- у Наполеона и коњички корпуси од разних јачина од
ственом ватром властите артилерије и пешадије, а уз 6.500, 7.500, од 10.000 и од 12.000 сабаља, у укупној
то ова коњица предузимљв и брзо гоњење непријатеља сћази од 36.000 коњаника. Противници Наполеонови
приликом делимичних и појединих успеха пешадије у тек су доцније покушавали и сами' с неким опитима,
борби. Због свега овога корпуснаили дивизијска коњица да и сами свијају коњицу у дивизије и корпусе. —
не треба да буде многобројна, него треба да буде знатно Ga многих узрока и дан-дањи иде тешко с питањем
мања од самосталне коњице, која имаса свим други о формирању коњичких корпуса, јер поред осталих
значај и друкчије задатке у рату. Ова коњица дакле мора незгода, као што су разне сметње у појединим местима
да буде у лрганској вези скорнусом или са дивизијом, а нарочито у кЈ^хтурним пределима Јевропе, једна je од
којима je придодата, како би на тај начин својом скоро најглавнијих и та, што управа и командова1ђе
службом одговарала искључиво интересима оних ко- тако великом масом коњице на војишту тражи велику
манада, којима je придодзТа, не улазећи у решавања смотреност, брзину решавања и изврсно око командан-
и каквих других заеебних задатака. тово, дакле тражи велику и нарочиту способност у
Оваква подела коњице прво je уведена у војсци коњичких вођа, каква се слабо познаје у даоашње доба.
742 743

Дакле, што год je већа коњичка маса, у толико придодаје само самосталним јединицама. У већим
све више и јаче расту горње незгоде. Ако пак буду војскама корпуси су самосталне јединице а у мањим
повољне околности и у једном и у другом погледу, дивизије, па се тако ова стројева коњица и додаје.
онда се у извесном периоду рата могу да образују и Приликом кретања корпуса по два или по више путова
корпуси, као на гфшер, кад je испред обеју зараће- свакој колони додаје се од те коњице понеки део.
них војсака истурен известан број коњичких дивизија, Овој се коњици никада не придаје и артилерија, јер
те се налази коњица према ЈСОЊИЦИ у великој маси, би јој се тим начином признала извесна самосталност,
па би јачи и предузимљивији недријатељ хтео, да сна- а она за то нема потребе.
жним ударом потисне свога противника, како битако по- Ова стројна врста коњице у немачкој и аустро-
стигао евој цил>, да обелодани распоред свога непри- угарској војсци придаје се пешадијским дивизијама,
јател>а. Чим ствари почну да теку нормалним током, .и то у Немачкој по 2—4 еекадрона, а у Аустро-
треба коњицу одмах разделити поново на дивизије. Угарској по 3 ескадрона на дивизију. У француској и
Самостална коњица може успешно да ради само и италијанској војсци та се коњица придаје корпусима.
онда, ако je y истини способна за самосталци рад. У Самостална коњица формирана je у дивизћје, и сва je
том погледу поучан je рат од 1870.—-71. године. У наоружана и ватреним оружјем, а сем тога у Аустро-
своме саставу пруске коњичке дивизијефИмале су мали Угарској и стрељачки батаљони улазе у састав ко-
број драгунеких пукова, а остали пукови скоро су били њичких дивизија, док у Француској и Немачкој стре-
неепособни за борбу пешице, гледајући на њихово на- љачки батаљони могу се придавати коњичким дивизи-
оружање и на спрему у војничком знању и вештиџи. јама само по указатој потреби. У Русији постоје два
С тога и видимо, да у другом периоду тога рата по- коњичка корпуса, а има и извеотан број коњичких
једини одреди француских франктирера заустављају дивизија, које не улазе у горњи састав, већ ее оне
немачку коњицу, те Немци мораху противу њих да употребљавају према потреби или као самосталне ди-
одашиљу нарочите одреде пешадије. Тада су Немци визије за извиђање, или се придају корпусима или ди-
морали да придодају коњичким дивизијама по 1—3 визијама као највећим бојним јединицама.
батаљона пешадије, да би их тако ојачали за борбу, Скоро у свима јевропским коњичким дивизијама
али та пешадија сада опет ометаше коњицу у покре- има по 24 ескадрона са по 12 топова. Број коњичких
тима. У првој.коњичкој дивизији не беше ни једног дивизија у ратно доба износи у Немачкој 11, у Аустро-
пука, који би био наоружан карабинима, те je принц Фри- Угарској 8 са јовд три бригадо у Француекој 8 и у
дрих Карло при покрету од Меца ка Орлеану, имајући Италији 3 дивизије.
уза се само ту једну дивизију, био принуђен, да je Јачина коњичке артилерије различна je y разним
употреби на десном боку своје армије а не на левом, војскама. Тако на 1.000 коњаника долази топова:
где јој je и било место, гледајући на ондашњу ситу- У Француској . . . . . . . . 3'4;
ацију левог бока његове армије. Према томе у војсци, „ Немачкој . . . . . . . . . 2*9;
у којој je коњица неједнако наоружана, у саетав само- • „ Русији . . . . . . . . . 2-0;
сталне коњице треба одређивати само оне делове ко- „ Италији . . . . . . . . 1-5;
њице, који су способни и за борбу пешице. „ Аустро-Угарској.' . . . . . 1"4; .
Што се тиче корпусне и дивизијске коњице, она , Србији . . . . . . . . . 2-4.
треба да се придодаје само корпуеима или дивизијама, Сем овог процентуалног броја топова коњичке
а којој he од тих јединица бити баш и придодата, артилерије, колико га имају Русија, АустрсиУгарска и
завиеи од тога, да ли еу корпуси или дивизије. са- Италија, Немачка и француска имају још и известан
мостални у својим радњама, и главно je, да се она број коњичких батерија, које су придате по*љској арти-
744 745

лерији. Наравно Французи и Немци рачунају на већу тилерија била олучена. У истом рату ГГруси су упо-
покретљивост ових батерија, па гледајући на услуге и требиии 96 топова као артилеријску розерву, а у њих
користи од ове врсте артилерије, које су нарочито je била олучена половина целокупне артилерије, То^
Немци имали у рату од 1870. године, они их и држе лику артилеријску резерву употребили су Пруси само
у већем броју. jjg
f уз прву армију, а у осталим пруским армијама сваки
Hehe бити на одмет, да овом приликом кажемо je корпус имао своју артилеријску резерву. Артиле-
неколико речи и о дивизијској ü корпусној артилерији, ријска резерва од 96 топова употребљена je последњи пут
кад се већ говорило о формацији пешадијеких и лсо- у Француској урату од1870. године. Образовање армиј-
њичких јединица! ске резерве у рату се показало као непрактично, јер због
У Русији и у Немачкој целокупна артилерија иде велике дубине колона у маршу резерва се није могла
уз дивизије, у Француској, Аустро-Угарској и у Ита- на време увести у бој. (Принд Хохенлое мисли, да
лији артилерија у ратно доба дели се на дивизијску Аустријанци у ^итци код Кенигреца не би претрпели
и корпусну, па се и придаје тим јединицама. онако страшни пораз, да су у згодно време извели у
борбу батерије армијске артилеријске резерве). Ре-
Да бисмо сазнали, зашто се чини ова подела у
зервна артилерија пруских корпуса у рату од 1866.
поменутим државама, и да ли je та подела у опште
године изостајала je од. борбе у многим приликама,
и пртребна, нужно je, да разлога за то потражимо у
јер je и остављана у зачељу као резерва. Услед сте-
Историји ратова. — Наполеон je први почео, да упо-
ченог ис!суства Пруси су доцније променили своје
требљава артилерију у маси. Ради припремања по-
назоре о тој артилерији, па називајући je корпусном
следњег — одсудног удара он je скупљао у гомилу
они су je уводили у борбу одмах у почетку битке
у боју велики број батерија, но како су ондашњи
заједно са дивизијском артилеријом. На тај су начин
глатки топови могли да дејетвују само на блиским
ошчезли и првобитни узроци, услед којих je издвајан
даљинама, то je ту артилеријску масу било могуће
нарочити део артилерије као корпусна резерва. По
увести у борбу тек онда,, кад се коначно избере главна
теорији корпусна je артилерија требала да послужи
тачка за напад, а то je могло да буде еамо непосредно
као средство, да се усредсреди јака ватра на одлучну
пред удар војске с бајонетом. До тог пак тренутка
тачку, али ако je на окупу цео корпус, онда то исто
артилерија je морала да буде код резерве. Угледавши
може да ее лостигне и са распоредом артилерије по
се на Наполеона, почели су и други доцније да из-
дивизцјама. Ако je пак корпус подељен, онда се може
двајају понеки део батерија ради образовања резервне
ДесИти врло лако, да се корпусна артилерија придода
артилерцје. Ca појавом олучених топова стање се
баш оној дивизији, којој би она можда била најмање
изменило, јер сад артилерија није морала више да
потребна, док би нека друга дивизија баш осећала
прилази пешадији на даљину дејства картеча, пошто
јаку потребу за што више артилерије. У рату од 1870.
се са новим топовима тачно погађало и на већим
тодине код Вионвиља артилерија III. корпуса била je
даљинама. Да.би се пак у том погледу добили и што
уз VI. дивизију, а међу тим V. дивизија ступила je
значајнији резултати, нужно je бџло и односно дуже
у неравни бој, и њу je потпомагала у први мах само
време, и с тога се артилерија није могла више ни
коњичка батерија VI. коњичке дивизије, а доцније и
остављати у армијској резерви, јер не би могла ни да
артилерија X. корпуса. Артилерија пак III. корпуса
узме учешће у борби у најпотребнијем тренутку. Но
\. приспела je y бој тек дрцније.
и без обзира на ово, армијска je артилеријска резерва
примењивана и после појаве олучених топова. Тако у . Једини разлог, који би говорио у корист образо-
рату од 1866. године код Аустријанаца број резервних вања корпусне артилерије, ако се она не би сматрала
топова износио je 128, и ако je y њих целокупна ар- као артилеријска резерва, био би овај: Ако корпус
746 747"

буде састављен само из две дивизије, и &ко би: цеда целокупне јединице, у којима се тако рећи све "бажи-
артилерија била подељена по дивизијама, које се боре вело једно с другим, у којима се познају међусобно
као потпуно еамосталне јединице, онда бц комаддант другови, те и дотични команданти могу лакше да
корпуса остао без икаквих трупа у својој руци, те би одређују улоге појединим лицима или појединим је-
онда и командовање роЈшуеом у борби губило с&ој диницама према њихрвој способности и вештини, да
прави значај и ништа* "више. би они изаршили одређене им задатке.
До данас корпусну артилерију имају сам;о Аустро- Истина, тешко je у ратно доба избећи дељење
Угарска, где она износи Vi, Француска и Итадија, такт^ичких јединица, јер се то и мора да чини у при-
где она износи до 2h целокупне артилерије, и где се ликама изашиљања преходница, бочних одељења, оДре-
она придаје корпусима. У: раније доба кордусна арти- ђивања запгтитница, Ef т. д., али кад je то неопходно
лбрија била je join јача, и н. пр. у piafy од 187Q, го- дотребно, ;онда у том послу треба пазити, да се то
дШе она je чинила скоро половину целокудне арти- парчање врши у што мањој мбри, па чим престане.
лерије и у Немаца и у Француза, У Аустро-Угарокој цотреба, услед које ie чињена; деоба, ваља одмах до-
све до 1894. гоДине ова je артилерија износил# 2/V тичне делове вратити у њихове јединице.
од целокупне артилерије; у немачкој војсцц она je
укинута још 1899.. године; ' . ;

IV. Јака органска веза иамеђу појединих делоча цоЈске.


Јака међусобна органска веза између поједи-
них делова војске, који чине једнб војничко тело, даје
тврдо и поуздано јемстве за; сталност у дисципдини,
за узајамно поверење и за чврсту и нераздвојну везу поје-
динаца за дотичну једицицу. На тај ее начин ствара она
важна веза Између појединих: делова војске, која je y
критичним тренутцима један од, најважнијих услова
за успех у борбии ; А :.,:
, , . :Ове узајаЈАџе везе или недоетаје у довоздој мери^ '•/'•••. -V' ' . * , . ; ~ . d ' " i ! . . š - ' -/ . , • •

или je никако и нема у милицијске — народце војске


из познатих разлога, и с- тога су оне поред оеталог
и неподобне за трајније наступање у операцијама.
Услед тога и постоји разлика у системима оастављања
врјсака, гледајући на њихову општу моћ како у до-
гледу Страшегије тако исто и .у погледу Такшипе.
У "ратно пак Доба треба обратилд нарочиту пажњу
на одржавање" органбке везе у војсци. Војску не треба
дакле без велике нужде распарчавати, нити поједине
јединице делити на разне мање команде, јер ти отко-
мандовани делови не. могу никад да покажу у борби
ону жилавост и дурашност, како то могу да учине

You might also like