Svet zavarivanja

CO2 zavarivanje - MIG/MAG zavarivanje

UVOD
MIG/MAG zavarivanje je proces zavarivanja koji danas u vodeim industrijskim zemljama ima
najveu zastupljenost.
Evo objanjenja skraenica MIG/MAG.
MIG = Metal inert gas (zavarivanje metala u inertnom gasu, npr u istom argonu),
MAG = Metal active gas (zavarivanje metala u aktivnom gasu, na primer u istom CO2 gasu ili u
meavini argona i CO2 ili meavini argona i O2...).
S obzirom da je kod nas u Srbiji, a takoe u jo nekim zemljama, donedavno bilo zastupljeno
najee zavarivanje u CO2 gasu ovo zavarivanje se jo uvek esto argonski zove CO2
zavarivanje, pa ak i u situacijama kada se uopte ne koristi CO2 npr pri zavarivanju aluminijuma
kada se koristi ist argon (upueni stvarno kau ...CO2 zavarivanje aluminijuma...).
Oprema i za MIG i za MAG je ista, jedino se menja gas koji se prikljuuje na aparat.
Specifinost procesa je da je poluautomatski (bolje reeno delom manuelni a delom automatski), tj
ica se dodaje automatski, jo su neki parametri automatski kontrolisani, a zavariva kontrolie
drugi deo parametara pre svega voenje pitolja.

ema procesa MIG/MAG zavarivanja




Izgled robusnog MIG/MAG aparata HELVI Silvermig 519W (230 kg), sa odvojenim dodavaem za icu i integrisanim vodenim hlaenjem pitolja. Helvi je jedan od
najpriznatijih proizvoaa MIG/MAG aparata na svetu. Izvoze se u 100 zemalja sveta, pre svega u obliku OEM biznisa (proizvodi za druge brendove).


Izgled modernog pulsnog invertora za MIG/MAG zavarivanje HELVI TP 220 (16.2 kg), vazduno hlaen, tzv kompakt ureaj (dodava integrisan u kuite aparata). Na
ovakav aparat se dugo ekalo.

ISTORIJA PROCESA
Smatra se da je MIG/MAG razvijen u USA od Battelle Memorial Institute i postao komercijalan u 1948 godini iako se smatra da je sam koncept smiljen 1926 god od
Hobarta i Deversa...
Na samom poetku komercijalne primene, korien je za zavarivanje aluminijuma i drugih obojenih metala u zatiti inertnih gasova (argona i helijuma) i odatle mu ime
MIG (metal inert gas). Bilo je u to doba veliko postignue jer se izbegavalo korienje topitelja za zavarivanje aluminijuma koji su bili korozivni i koji su se morali
odstranjivati, a sve uz poveanu produktivnost. Nije mogue zavarivati uspeno elik u zatiti istog argona.
A 1953 godine, Lyubavski i Novoshilov iz SSSR-a su razvili zavarivanje elika istom ovom opremom ali u zatitnoj atmosferi CO2 gasa (aktivnog gasa tj gasa koji ima
reakciju sa metalnim kupatilom). Sama ideja je doivela trenutno prihvatanje irom sveta za ekonomino i produktivno zavarivanje elika.
Zanimljivost: Na jednom seminaru smo mogli uti da su inenjeri u bivoj Jugoslaviji odmah prihvatili ovaj koncept zavarivanja u CO2 i jako dobro njime ovladali, pa
kau da je npr Fabrika Vagona u Kraljevu koristila CO2 zavarivanje kada slavni TUV (uvena kontrolna organizacija iz Nemake, verovatno najvei autoritet u svom
poslu) nije ni znao da ono postoji. (Naalost kau i da su Nemci 2011 godine toj istoj Fabrici iz Kraljeva obeleili 400 greaka zavarivanja na samo jednom
vagonu... http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/301295/Nemci-vratili-vagone).
Vojna industrija bive Jugoslavije je takoe prihvatila zavarivanje u CO2 gasu...
1959. godine je otkriven reim zavarivanja u kratkom spoju i sam proces su preko noi masovno prihvatili i male radionice i neuki ili bolje reeno samouki bravari i
limari (koji su se nauili oas posla, jer je toliko lako). Sa ovim transferom metala, i poetnici mogu perfektno da vare, mogu se variti i tanki limovi, moe se zavarivati u
vertikali... i ovaj reim zavarivanja je postao najpopularniji deo MIG/MAG zavarivanja.
Ovo zavarivanje u CO2 gasu i kasnije uvedenim meavinama gasova Ar+CO2 i Ar+O2 se nazvalo MAG (metal active gas).
Smatra se da je 1954 godine razvijena punjena ica, samozatitna punjena ica 1959 godine a metalom punjena ica 1975 god.
Kau da je pulsno zavarivanje razvio TWI iz Velike Britanije 1965 godine a u komercijalnu masovnu upotrebnu je uvedeno oko 1990 godine. Sinergetska kontrola
puslnih parametara je razvijena oko 1977 god. Tiristorski i invertorski izvori struje dozvoljavaju vrlo brze reakcije sa malim odstupanjima i uopte bolju kontrolu
elektrinog luka podeavanjem aparata. Danas ve mnogi aparati za zavarivanje imaju u sebi kompjutere tj procesore, memorije, softver... sa nekada nezamislivim
karakteristikama i stabilnou elektrinog luka.
A inae u Srbiji, grubo ocenjeno, oko 45% posto pretraivanja o zavarivanju na google-u otpada na CO2 zavarivanje. U razvijenim zemljama sveta MIG/MAG
zavarivanje ini oko 70-75% ukupnog zavarivanja.

Opti koncept MIG/MAG zavarivanja

Komplet za MIG/MAG zavarivanje se sastoji od:
- aparata tj izvora struje (i to takozvane CV struje),
- dodava koji gura icu (dodava moe biti odvojen od izvora a moe sa njim biti u jednom kuitu),
- boca sa gasom i reducir ventilom i crevom od reducir ventila do aparata,
- pitolj za zavarivanje sa polikablom (u polikablu se nalazi buir kroz koji ide ice, provodnik za struju i crevo za dovod gasa). Pritiskom na okida na pitolju, deava
se da izlazi ica pod naponom i istovremeno gas,
- Kljeta za masu sa kablom za masu,
- Kabl za struju sa utikaem
Najbolje je na samom poetku objasniti elektrini koncept aparata za MIG/MAG zavarivanje, jer iz nepoznavanja ovog koncepta i proizilaze svi problemi sa ovim tipom
zavarivanja. U Srbiji su gotovo svi MIG/MAG zavarivai samouki ili obueni od samoukih.

Sledi slika statikih karakteristika REL/TIG i MIG/MAG aparata.
Ko ne razume ovu sliku i oblik statikih karakteristika nikada nie shvatiti REL/TIG ili MIG/MAG zavarivanje (a potpuno je lako razumeti, proitajte
objanjenje).

Vidi se sa slike da je karakteristika REL/TIG aparata tzv vertikalna/padajua tj sa konstatnom amperaom (tj REL/TIG aparati se i zovu CC aparati ili CC izvori struje
(CC = constant current)).
Konkretno to znai da kada REL/TIG zavariva radi i odrava neki nazovi pravilan luk (na slici oznaen sa takom (1) tj luk sa pravilnom duinom a onda mahinalno
malo skrati luk recimo nenamerno jaim guranjem elektrode tokom voenja ili zbog drhtanja ruke (taka 3) vidi se da je amperaa ostala maltene ista (tj kod nekih
aparata kojima je statika karakteristika bukvalno vertikalna, amperaa ostaje ba ista, a kod ove krive sa slike koja je strma, amperaa je blago poveana za prilino
veliko skraenje luka. Takoe za mahinalno poveenje luka, desie se da amperaa ostane praktino ista kao ona podeena potenciometrom na aparatu (tj neznatno
e se smanjiti).
Zbog toga to amperaa ostaje ista (konstantna) ili se praktino neznatno menja pri produenju ili skraenju luka, ovaj tip aparata se zove CC izvor struje.
Pomenuti samouki MIG/MAG zavarivai su navikli na koncept REL/TIG aparata gde se na aparatu teluje amperaa potenciometrom a onda ta amperaa ostaje
praktino ista tokom zavarivanja, a oni svojom vetinom odravaju luk...
E sva sutina MIG/MAG zavarivanja se svodi na injenicu da se ovde, zbog same elektrine konstrukcije, ne moe telovati amperaa, i ta vie na komandnoj tabli
ovih aparata ni ne postoji potenciometar za podeavanje amperae.
Jo jednom, ne postoji potenciometar za amperau niti se ona moe telovati na aparatu!!!
to pre zaboravite pogrenu zabludu da postoji telovanje amperae na MIG/MAG aparatima, to ete pre ovladati perfektnim MIG/MAG zavarivanjem!
Pri MIG/MAG zavarivanju postoje 2 potenciometra za podeavanje i to za brzinu ice i za voltau. Koncept elektrine statike karakteristike MIG/MAG
zavarivanja je sledei (gledati onu sliku gore).
Podeavanjem voltae se praktino podeava duina luka!!! Ovo se mora razumeti i shvatiti!
Zamislimo da smo podesili neku voltau, npr 20 V, i da krenemo da varimo. Stvara se luk odreene duine i sva sutina je da je ta duina luka konstantna i da je
zavariva ne moe menjati namernim ili nenamernim primicanjem ili odmicanjem pitolja ka ili od radnog predmeta. Duina luka ovde svo vreme odstaje ista, tj
konstantna i zato se ovi aparati zovu CV izvori struje (CV = constant voltage) tj aparati sa konstantnim naponom. Evo ta se deava kada zavariva mahinalno zbog
drhtanja ruke ili ak namerno pokua da primakne pitolj ka radnom predmetu. Sa slike se vidi da zavariva radi sa nekom duinom luka (taka 1). Kada pokua da
skrati luk, amperaa estoko poraste (taka 2) i u mili/mikro-sekundi rastopi onaj viak ice sve dok rastojanje od ice do predmeta ne bude ono prvobitno. Kada
zavariva pokua da malo odmakne pitolj tj da povea duinu luka vidi se da e za malo odmicanje, amperaa mnogo da padne tj ica e se sagorevati sporije dok se
duina luka ne vrati na originalnu duinu zadatu preko potenciometra za voltau.
Ako ne verujete, probajte da naete aparat sa displejima za amperau i voltau i probajte da odmiete i primiite pitolj i gledajte displeje. Uoiete ogromne fluktuacije
amperae i minimalne voltae tokom tih odmicanja i primicanja a duina luka e svo vreme biti ista.
Kae se da su MIG/MAG aparati CV izvori struje ije je svojstvo tzv samo-regulacija duine elektrinog luka. Jo jednom, zavariva ne moe kontrolisati duinu luka
primicanjem ili odmicanjem pitolja, duinu luka automatski kontrolie aparat.
A gde je tu amperaa?
A amperaa? Svako ko je upuen u REL i TIG zavarivanje zna da se na tim aparatima podeava amperaa, pa bi morala i ovde.
Ali ne, ona se ovde ne podeava na kontrolnom panelu aparata, bez obzira na svu tvrdoglavost upuenih u REL i TIG zavarivanje da se ipak podeava. Ona je rezultat
podeene brzine ice, prenika ice i prepusta ice (slobodnog kraja ice, to je onaj deo ice koji viri iz dizne tokom zavarivanja) kao i samog materijala ice.
MIG/MAG zavarivanje spada u tzv polu-automatske postupke, tj manualno-automatske postupke.
Manualno se kontrolie slobodan kraj ice tokom zavarivanja, nain voenja pitolja (guranje od sebe ili ka sebi), njihanje...
Automatski (podeavanjem na komandnoj tabli apartata) se kontrolie brzina dovoenja ice (potenciometrom za brzinu ice) i duina luka (potenciometrom za napon).
Jo jednom, nigde tu nema podeavanja amperae, ali naravno ona postoji a kolika e biti zavisi od onog gore pobrojanog.
U struci se, kada nekoliko faktora (a ovde su to: brzina ice, prenik ice, vrsta metala ice i prepust ice) utie na jedan rezultat (ovde amperaa), koristi metod
generalizacije da bi se objasnio svaki pojedinani uticaj. Konkretno, razmatra se samo jedan uticajni faktor a ostali se zanemaruju i tako dok se svi ne izreaju.
Generalizujmo brzinu ice (koja se podeava na komandnoj tabli) a zanemarimo sve ostalo. Brzina ice se u Evropi izraava u m/min (metara u minuti m/min) a u
USA u inima u minuti (ipm). Kada podesite neku brzinu ice imate jednu amperau. Kada smanjite brzinu ice smanjuje se amperaa. Kada poveate brzinu ice
poveava se amperaa. Zavisnost amperae od brzine ice zavisi od konstrukcije aparata ali je uglavnom u jednom delu linearna.
(A u opsegu praktine primene u MIG/MAG zavarivanju, amperaa je potpuno nezavisna od napona. Poveanje ili smanjenje napona niti poveava niti smanjuje
amperau).
Razlog za ovaj fenomen (vea brzina ice = vea amperaa i obrnuto) je ve opisana. Zamislite da, umesto da zavariva mahinalno gurne pitolj ka predmetu i smanji
luk, da zavariva odrava isti luk ali mu neko poveava brzinu na aparatu. Poto je MIG/MAG aparat tvrdoglava CV maina, tj sam u deliima sekunde samo-regulie
duinu luka i to ne dozvoljava nikome drugome, on sam povea struju da bi sagoreo onaj viak ice i vratio duinu luka na originalnu podeenu na aparatu. To isto, ako
zavariva odrava istu duinu luka a neko mu smanji brzinu ice, desie se da aparat sam smanji amperau da bi se ica sporije topila i da se luk vrati na podeenu
duinu.
Generalizujmo prepust ice. Ovo se moe objasniti i zakonom fizike koji se ui u 7 ili 8 razredu osnovne kole. A to je Omov zakon:
U=R x I (napon je jednako otpornost puta amperaa).
tj poto je U = const (jer je podeeno na aparatu)
amperaa = const / R
Otpornost je iz fizike : R = r x (L/S)
r = specifina omska otpornost konkretnog metala ice,
L = duina prepusta ice,
S = popreni presek ice = (d2 x )/4, (d = prenik ice).
Na kraju je amperaa = (const x S) / (r x L)
Iz ove formule sledi da je amperaa manja kada je L (prepust ice) vei i da je amperaa vea kada je prepust krai.
Imajui u vidu do sada generalizovane uticajne parametre, moemo rei da poveanjem brzine ice a istovremenim poveanjem prepusta u jednom momentu moemo
postii fenomen da ne postiemo nita, tj amperaa ostaje ista, jer jesmo je poveali amperau veom brzinom ice ali smo je smanjili veim prepustom.
Ako ne verujete, naite aparat sa displejima i tokom zavarianja neka zavariva radi sa malim, srednjim i velikim prepustom ice a onda neka brzo menja od malog ka
velikom prepustu. Videete na displeju velike fluktuacije amperae.
Generalizujmo prenik ice. Iz formule: R = r x (L/S) = r x (4 x L) / (d2 x ) sledi da je otpornost ice vea kada je prenik manji i obrnuto.
Prema I = const / R, i amperaa e biti manja kada je prenik manji tj amperaa e biti vea kada je prenik ice vei pri istom izabaranom podeoku brzine ice.
Ili bolje pojanjeno, kod REL aparata kada podesite npr 100A, tih 100 A e biti isto bez obzira da li u kljeta stavite 2.5 mm, 3.2 mm ili neki drugi prenik elektrode.
Znai bez obzira koji prenik elektrode stavite, kroz nju e proticati ista amperaa koju ste podesili na aparatu.
A ovde, kod MIG/MAG-a, ako npr podesite brzinu ice na 5 m/min, za crni elik, amperaa e (grubo procenjeno) za icu 0.8 biti 70A, za 1.0 mm e biti 110A, za 1.2
mm e biti 200A, a za 1.6 mm e biti 320 A...
Moe se o ovome jo priati, npr uzeti u obzir i vrstu materijala i njegovu provodljivost pri nekoj temperaturi pa tako pri istoj brzini ice npr 5 m/min, kroz icu prenika
1.2 mm od crnog elika grubo procenjeno protie 200A, a kroz icu od nerajueg elika 170A a kroz icu od AlSi 5 legure 140A...
A kada u kljeta REL aparata stavite elektrodu 3.2 mm na 120 A, tu e 120A biti isto bez obzira da li je elektroda od aluminijuma, ili od elika ili od inoxa ili od bakra...
Rekapitulacija o amperai. Samouk majstor, a pre svega ako ima iskustva sa REL/TIG zavarivanjem gde se sve svodi na podeavanje amperae, realno ne moe da
se snae u MIG/MAG zavarivanju jer se tu amperaa ne podeava, ve se podeavaju brzina ice i napon da bi se se dobilo prihvatljivo zavarivanje tj aparat sam
dodaje ili smanjuje potrebnu amperaa za topljenje a da bi svo vreme luk bio iste duine.

Reimi / transferi kod MIG/MAG zavarivanja
Osim poznavanja kako podeavati brzinu ice i napon (i jo po neto) od SUTINSKE vanosti je poznavati i reime tj transfere kod MIG/MAG zavarivanja.

Jedna od najee skidanih slika sa interneta koja ilustruje zavarivanje



Zavarivanje automobilskih asija u USA, MAG postupkom

Moda e neupueni pomisliti: ... ala se ovde pri..., vari! To je to! Tako se to tamo radi, nema tamo zezanja!...
Ali ovo uopte nije pravilno zavarivanje. Ovo je blie novogodinjem vatrometu nego zavarivanju. Ovde zavarivanje nije pod kontrolom. Ovde sve prti, rastopljene
kapljice lete na sve strane, najverovatnije se deava nalepljivanje umesto uvarivanja/penetracije ...

Ovo nije prihvatljivo zavarivanje. Ovo je zavarivanje van kontrole.

A pogledajte ove slike:

ICI d.o.o. sanacija prsline na nemakom brodu, radovi u Kini. Zavarivanje punjenom icom Stein Megafil 713


ICI d.o.o. automatsko navarivanje punom icom pri reparaturi razlokanih otvora mobilnim borverkom. Perfektno podeeni parametri pri automatskom zavarivanju
punom icom 1.0 mm.

Ovde nema vatrometa, luk lepo bljeti, varnice su minimalne, a rastopljenih kapljica (pucni) nema. Nema, zahvaljui dobro pripremljenom materijalu kao
iperfektno podeenim parametrima zavarivanja.
Da bi neko perfektno podesio parametre zavarivanja mora da dobro poznaje reime / transfere MIG/MAG zavarivanja koje u sada nadugako opisati. Dakle nije
dovoljno rei MIG/MAG zavarivanje. To ne opisuje dovoljno kako radite. Potrebno je jo jasno naglasiti:
- Zavarivanje u stabilnom reimu kratkog spoja,
- Zavarivanje u stabilnom reimu sprej transfera,
- Zavarivanje u stabilnom reimu pulsa (ovo je jedan vid spreja ali poto je specifian, zato je izdvojen kao poseban),
- Zavarivanje u stabilnom reimu rotacionog luka (sa ovim se neete sresti u Srbiji),
- Zavarivanje u nestabilnom krupnokapljiastom reimu (naalost mnogi rade ba u ovom transferu, a uglavnom je nepoeljan).
Da opiemo ove reime tj transfere jedan po jedan. Transfer ili reim, znai kako se rastopljene kapljice sa ice ulivaju u metalno kupatilo na osnovnom materijalu (ili se
malo ulivaju gde treba a malo ili mnogo prte okolo to nije dobro).
Standardi zavarivanja poznaju ove transfere i nije dozvoljeno menjati reim/transfer ako je kvalifikacija tehnologije uraena u nekom konkretnom reimu. Ako se menja
transfer potrebna je nova kvalifikacija zavarivanja.
Znai, ako je kvalifikacija odraena jednim transferom, ne moe da doe zavariva i da smanji brzinu ice i napon sa izgovorom brzo mi, zrai mi, toplo mi... ili
obrnuto da povea parametre sa izgovorom mlad sam, ou da nalivam kao iz flae, da zaradim vie...

Zavarivanje u kratkom spoju
Ovo je najzastupljeniji reim MIG/MAG zavarivanja. Sva hobi zavarivanja i laka bravarija se rade ovim transferom. ak i samouki ga lako savladaju, tj lako nau
parametre za njega. Problem nastaje to pokuavaju da rade ovim reimom i kada je besmislen ili nepodoban.
Evo ematski prikaz zavarivanja u kratkom spoju:

- Trenutak 1: luk postoji, topi materijal i topi icu. Na materijalu postoji barica, a na vrhu ice rastopljena kapljica, luk je dug.
- Trenutak 2: Na vrhu ice rastopljena kapljica postaje sve vea, luk se skrauje, a kapljica se pribliava barici na materijalu.
- Trenutak 3: Kapljica se spaja sa baricom, luk se gasi, ovo je trenutak kratkog spoja (u Srbiji kau kurclus), napon je nula.
- Trenutak 4: Amperaa naravno naglo raste, povrinski napon velike barice na materijalu privlai i upija malu kapljicu sa ice a odvajanju kapljice sa ice unekoliko
pomae jo i elektrodinamika sila koja se javlja zbog velike amperae. Luka nema, ne gori.
- Trenutak 1: sve se vraa na poetak, kapljica se odvojila, luk se pojavljuje a opet se formira kapljica na vrhu ice...
Ovde treba uoiti sledee: Da bi ovaj transfer bio stabilan potrebno je da se sve izvrava glatko i ponovljivo... Praktino gledano, da bi ovaj transfer bio stabilan,
potrebno je da ovh kratkih spojeva bude od 80-150 u sekundi (oni to teraju mak na konac kau u zavisnosti od konkretnog sluaja 50-250 Hz). Zato je ovaj reim i
praen onim konstantnim zujanjem (u USA kau: kao kada se pee dobra slanina nedeljom pre podne), jer se luk non stop pali i gasi u pravilnim intervalima...
Zbog toga je i unos toplote mali (jer se luk stalno pali i gasi), pa je mogue zavarivati i tanke materijale, kao i raditi u vertikali i nadglavno, prelaziti preko velikih
zazora...
Pomenuto je 80-150 kratkih spojeva (neki kau 50-250), ali u stvari za svaku icu, za svaki prenik, za svaki materijal je potrebno nai takozvanu slatku taku tj onu
frekvenciju tj broj kratkih spojeva gde je prtanje ili minimalno ili ga nema, a razlivanje najbolje a plazma luka najjaa. Slatka taka se postie odreenom
kombinacijom brzine ice i voltae (npr pri naponima 14-21 V), prepusta ice za svaku konkretnu icu... Jasno je da i aparat mora biti dovoljno dobar da ovo omogui.
Za zavarivanje kratkim spojem su naroito pogodne tanje ice recimo 0.8 mm i 1.0 mm, dok recimo ica 1.2 mm i nema neki iroki opseg za dobar rad u kratkom spoju.
Mogue je postii zavarivanje kratkim spojem na malim aparatima, sa malom potronjom struje, male su deformacije zbog malih unosa toplote tj malih napona i
amperae a plus se luk gasi i pali... Ali problem sa ovim reimom nastaje kada su debljine vee od 3-4 mm. Tada umesto fuzije u materijal uglavnom nastaje
nalepljivanje tj vrstoa spoja je jako mala.
(Kada zavariva prepozna slabu penetraciju pri zavarivanju debelih limova, kratkim spojem, icom 0.8 mm, moe doi u iskuenje da uspori malo da bi poveao
penetraciju. Ali desie se suprotno. Tada e se desiti nagolmilavanje tenog metala, tj prelivanje rastopljenog metala sa ice u ljeb, koji nee prodreti u dubinu ve e
preplaviti ljeb, i brzo e ovrsnuti i kasnije pri prolasku luka delovae kao prepreka za penetraciju pa e postojati dva nalepljena sloja).
Dalje ne mogu se svi materijali zavarivati kratkim spojem. Npr aluminijum ili bakar, jer su veliki provodnici toplote, ovaj se reim ne moe uspeno koristiti ili se uopte
ne moe koristiti. Brzina odvoenja toplote kod aluminijuma je 5-6 puta vea od one kod elika. Zato se pri zavarivanju aluminijuma ovim reimom najee deava
nalepljivanje i veliko prtanje a i ono to se uvari esto je porozno zbog brzog hlaenja. A kod legura bakra se deava da se kapljica ice najee pretvori u kuglicu i
skotrlja sa materijala jer je luk koji se pali i gasi za bakar koji se topi na 1080C prosto hladan i ne uspeva ni da rastopi osnovni materijal.
Osim pravilnog podeavanja brzine ice i napona, potrebno je povesti rauna o preniku ice, vrsti gasa, prepustu ice, ali i izabrati dobar aparat tj aparat koji ima
dobru fixnu kontrolu indukcije ili se indukcija moe i podeavati kao i dobar nagib (o ovome kasnije)...
Ve reeno, transfer kratkim spojem se deava u jednom uskom opsegu na niim brzinama ice (2.5-9 m/min) i niim voltaama (15-22 V).
Za lepo zavarivanje kratkim spojem su najbolji gasovi ist CO2 i Ar+18%CO2 mada se za limove ispod 1.5 mm ponekad koriste meavine argona sa manjim
procentima reaktivnih gasova.
Za zavarivanje kratkim spojem su naroito pogodne tanje ice recimo 0.8 mm i 1.0 mm, dok recimo ica 1.2 mm i nema neki iroki opseg za dobar rad u kratkom spoju.
ice 0.8 mm i 1.0 mm dozvoljavaju da aparat brzo reaguje (samoregulacija luka) na pokuaj promene duine luka, dok je to tee kod debljih ica. Recimo da je za icu
0.8 mm opseg amperae od 100-200A pri promeni brzine ice ak 10 m/min, a za 1.2 mm samo 3.6 m/min.
Naplavljivost (stopa depozita kg/h) je mala kod kratkog spoja.
Prepust ice se dri malim (6-12 mm) a dizna je ili izbaena par milimitara iz obe do par milimitera uvuena u obu, zavisno od amperae i konstrukcije pitolja i
mogunosti nabavke dizni i oba razliitih duina i strpljenja zavarivaa da menja dizne i obe prema svakom konkretnom zavarivanju.
oba van dizne za zavarivanje kratkim spojem. Amperae su male, protok gasa je relativno mali, prepust ice je mali, nita se ne gubi,
tako da je ovo jedna od pametnijih stvari pri zavarivanju kratkim spojem. Vidljivost i kontrola prepusta ice tokom zavarivanja se poveavaju nekoliko puta.

Kontrolom indukcije (kod aparata koji je imaju) se smanjuje prtanje, i produava vreme aktivnog gorenja luka pa je vea indukcija povoljnija za deblje materijale i one
sa veim povrinskim naponom rastopljenog metala. (O indukciji malo kasnije).
Zbog injenice da je ovo najee korieni i samoukima jedini poznat reim MIG/MAG zavarivanja a ve je reeno da je unos toplote mali, esto se deava da ako
dozvolite takvom samoukom zavarivau da Vam odradi posao, da e pokuati ovim reimom da odradi bilo koju debljinu materijala (ve reeno, luk je hladan jer se radi
sa niskim parametrima 50-180 A i 15-22 V i plus se luk pali i gasi 100-tinak puta u sekundi). Zbog toga na debljim materijalima nema penetracije, uvarivanje je plitko i
vrstoa spoja je ispod dozvoljene. Zato je negde MIG/MAG zavarivanje izalo na lo glas kao slabo i nepouzdano i neke industrije ga ne prihvataju. Prosto deblji
materijali i obojeni metali se moraju raditi reimom u spreju ili pulsu.
U principu problemi sa reimom kratkog spoja se tiu loeg podeavanja parametara, loeg izbora prenika ice, progorevanja tankih materijala... Ipak poznavanjem
ta se dobija telovanjem svakog parametra posebno se moe na dobrom aparatu postii perfektan rezultat.
Klju za minimizaciju ili izbegavanja prtanja je podeavanje aparata tako da je napon minimalan (a dovoljan, da se ica ne nabija u materijal) a broj kratkih spojeva
najvei (tada su kapljice koje se odvaju sa ice najmanje), to se nae podeavanjem brzine ice u regionu oko slatke take. (Npr, za icu SG2 prenika 0.8 mm, broj
kratkih spojeva, tj slatka taka je oko 4.2-4.5 m/min).
Naroito treba napomenuti da je podeavanje voltae kritino jer se lako moe ispasti iz opsega stabilnog zavarivanja, nekad je u pitanju 1 V. Naroito ako se podesi
vea voltaa od optimalne, luk postaje dugaak, kapljice prekrupne, nekad ak explodiraju u vazduhu pre kratkog spoja ili tokom kratkog spoja, velika kapljica kada
bune u metalno kupatilo izazove veliko prtanje, broj kratkih spojeva je manji, a zvuk od lepog zujanja postaje fljafljav (kako je ovaj zvuk neko opisao).
Sam aparat moe biti problem jer esto, barem stariji jeftini aparati, imaju samo 4-5 podeoka za podesavanje brzine ice i voltae to je ipak nedovoljno za ceo spektar
debljina materijala 0.8-4 mm. Da ne priamo to ih samo marketinki prave jakim (npr reklamiraju ih kao 150-160-180A a stvarna intermitenca je 10% na tim
amperaama). S obzirom da se rade tanki limovi, da su zavari najee kratki, da se mora stajati zbog opasnosti od progorevanja zbog unete toplote, neki orijentir bi
bio kupiti aparat koji ima to vie podeoka za napon i brzinu ice (ili kontinualno podeavanje) sa intermitencama 20-30%-tak posto na 140-150-160-180A (u zavisnosti
od eljenih debljina materijala za zavarivanje)... U principu, najjeftiniji aparati nemaju podeene najbolje kombinacije brzina ice, voltae, indukcije i nagiba krive za
perfektno stabilno zavarivanje u kratkom spoju pa je pametno izdvojiti malo vie novca za perfektan aparat.



Zavarivanje u spreju
Originalno, MIG je i izmiljen za zavarivanje u spreju i to aluminijuma. Meutim, zavarivanje u spreju jo nije potpuno poznato iroj populaciji, prosto jer je veina
navikla na aparate nie klase tj niih performansi kao i na CO2 gas. Da bi se postigao sprej mora aparat biti sposoban da isporui min 25 V pri veim brzinama ice
(samim tim i veim amperaama), kao i mora da se koristi gas sa velikim sadrajem argona (sadraj argona u meavini za sprej mora biti min 80%, zato su npr za sprej
za crni elik najbolje meavine Ar+18%CO2, Ar+8%CO2 ..., barem u Evropi).
Govorei samo o MIG/MAG zavarivanju crnih elika (najpravilnije rei samo MAG zavarivanju elika), aparat mora biti preko 250A, a sam proces zavarivanja u spreju bi
trebao biti prvi izbor pri zavarivanju debljina preko 3-4 mm.
Mehanizam spreja je sledei:






Kada se kao zatitni gas koristi argon ili meavina sa vie od 80% argona, na viim strujnim parametrima zavarivanja se deava transfer u spreju (napon oko i preko
25V, amperae preko 200A u zavisnosti od tipa eline ice, prenika itd. Sprej se kod aluminijuma postie na niim amperaama).
Plazma koju stvara argon je iroka i obavija vrh ice, koji tada postaje iljat. Poznato je iz elektrotehnike da kada kroz neki provodnik protie struja, oko provodnika se
formira elektromagnetno polje, u obliku koncentricnih krugova oko provodnika. A u tom elektromagnetnom polju se stvaraju centralne sile, tzv Lorencove sile koje
deluju ka centru provodnika, u ovom sluaju ice. Poto je ica na vrhu rastopljena, njena vrstoa je mala, pa je Lorencove centralne sile seku kao makazama. Poto
je dovod ice automatski tj jednolian, u pravilnim razmacima e se desiti kidanje jedne kapljice, formiranje druge na vrhu ice i njeno slabljenje i kidanje, tako da niz
osu ice tee struja finih kapljica propelirana elektrodinamikim silama. Kapljice se ne sudaraju, ve u nizu putuju jedna iza druge, male su, ne explodiraju du luka...
Ono to je bitno napomenuti, ne moe se sprej transfer odigrati po elji. Za to su potrebni uslovi... A najkrae reeno praktinim jezikom, aparat mora biti potentan, jer
se recimo za crni elik sprej u najee korienom gasu Ar+18% CO2 za icu 1.0 mm deava na strujama preko 220A i naponu preko 25V. Za icu 1.2 mm to je jo i
vie, recimo preko 260A-280A... Ako uzmemo da aparat treba da radi a ne da prekida rad zbog pregrevanja, ispada da za komforno zavarivanje u spreju treba imati
300A ili jai aparat.
Dalje, gas u kome se sprej razvija mora imati vie od 80% argona, jer sprej nije mogu u istom CO2 gasu (bie objanjeno kasnije).
Zanimljivost: Sada Vam je jasno zato je najpopularniji gas u Evropi Ar+18%CO2. Zato to se u tom gasu moe raditi u stabilnom kratkom spoju a i stabilnom spreju. A
sprej se postie pri sadraju argona preko 80% tj min 80%Ar i max 20%CO2... A poto ne postoje nikada apsolutni brojevi, ve samo relativni u okviru nekih tolerancija,
zato je standardom propisano punionicama gasa da sadraj CO2 moe biti 18% +/-10% a to e rei najgora a dozvoljena ara isporuene meavine C18 (Ar +
18%CO2) e sadrati 80.2% Argona i 19.8% CO2 ime je zadovoljen uslov da e taj gas uvek moi razviti sprej.
Da bi se ostvario sprej, potrebno je osim gasa sa vie od 80% Argona, postii i parametre napona i amperae (koja se ostvaruje velikom brzinom ice). Parametri
zavarivanja u spreju su visoki, zato ih je nemogue ostvariti na slabim aparatima.

Ovde se vidi jo jedan problem. Kada neko neupuen u sprej a vian zavarivanju kratkim spojem, krene da podie parametre, deava se sve gora i gora situacija, tj
sve gore i gore prtanje, nalepljivanje, pa onda odustane od experimentisanja... Da bi se ulo u sprej potrebno je preskoiti ovo podruje, a da bi se preskoilo,
potrebno je za svaki gas (naravno sa vie od 80% Ar), za svaki prenik ice, za svaki materijal ice ZNATI gde su poeci tih prelaznih zona tj poeci spreja. (Ko se bavi
zadavanjem parametara zavarivanja robotu, ove parametre prelaska iz krupnokpljiastog u sprej zna napamet, pa taman da ga probudite u sred noi i da ga pitate).
Jo jednom, znaaj znanja kod MIG/MAG zavarivanja daleko prevazilazi vetinu. Toliko je znanje bitnije da je mogue od robota (neivog stvora) napraviti najboljeg
MIG/MAG zavarivaa.
Osim znanja gde je poetak spreja, potrebno je znati i gde su tolerancije napona i amperae (tj pravilnije rei brzine ice, prepusta ice...) za svaku icu i prenik ice.
Sprej se odlikuje potpunim odsustvom prtanja, uje se samo prijatno utanje, nema nikakvog praskavog zvuka.
Npr za obinu CO2 icu (tip SG2 tj ER 70S-6 tj G3Si1), prenika 1.2 mm, za rad u gasu 82%Ar +18%CO2 sprej se postie na preko 270A i 25V. Zbog ogromnog unosa
toplote, praktino se sa ovom 1.2 mm icom u spreju mogu raditi samo debljine preko 5 mm zbog opasnosti od progorevanja tanki h delova...
Praktina upotreba spreja je do nekih 350A pri manuelnom zavarivanju. Sve preko 350A bilo 1.2 mm icom bilo 1.6 mm dovodi do problema. Fluidnost kupatila je
velika, pa ga je teko kontrolisati pogotovo itavo radno vreme. Postoji i opasnost od zajeda. Unos toplote je toliki da dolazi do pogrubljenja zrna i pada mehanikih
svojstava. Ogromna rastopljena povrina i okolna usijana ne mogu uspeno biti tiena gasom tj ostaje van zatite gasa i reaguje sa atmosferom, stvara okside i
smanjuje mehanika svojstva, poveava se stepen poroznosti naroito u vieslojnom zavarivanju, pa eventualno i dolazi do prslina pri zavarivanju ukruenih delova ili
elika sa povienim vrstoama.

Zavar poloen sprejom je lep, gladak, penetracija tj uvarivanje je odlina time i vrstoa spoja.

Sprej je esto korien transfer za zavarivanje robotima.
Neka razumna granica za postizanje geometrije kod T spojeva (ili ugaonih) je a = 6-8mm.
Kada je zahtev za a=8mm, zavariva ima velike probleme nad kontrolom kupatila: mora da ostvari geometriju to visokim parametrima to sporijim voenjem, mora da
pazi da izegne zajed ali da ostvari penetraciju u zidove, mora da ostvari gasnu zatitu kupatila... i to sve tokom svih 8 sati radnog vremena (i tako iz dana u dan, iz
godine u godinu...). U jednom momentu ovo postaje jako teko za radnika ali zato jako lako za robota.
Sprej ima mana i ogranienja, evo nekih tipinih:
- Da bi sprej bio potpuno bez prtanja i ulo se samo lepo utanje, materijal mora biti ist, odmaen, obruen ako treba... Plazma seenje ostavlja okside koje treba
odstraniti.
- Potreban je dobar, jak i pouzdan aparat, sa vodenim hlaenjem, znai skuplje nego to jedan hobista moe sebi da priuti.
- Ako zavarivaa, koji se prvi put sree sa sprejom a ranije radio sa kratkim spojem, ostavite nasamo, velika je verovatnoa kada doete opet da ete ga nai da je
oborio parametre i da radi u kratkom spoju. Sprej mu je, kae, brz, nema smisla tako raditi.

- Ipak ima izuzetaka, naroito mlaih ljudi koji se odueve, kau naliva im ko iz flae. Jo ako su stimulisani tj plaeni po kilogramu depozita...
- Ogranien je samo na horizontalu, ak i u PB poloaju ima problema nekad. Razlog je izuzetno veliko fluidno kupatilo.
- Potrebno je uloiti u odsisavanje gasova i dimova, kao i obezbediti dobru i pouzdanu zatitu zavarivau od radijacije toplote i isparenja (maska sa preiavanjem
vazduha, pogodne rukavice, zavarivako a ne bilo koje radno odelo, kecelja, kona jakna...).

Jo par napomena o spreju:
* Za sprej se dizna nalazi duboko u obi (Prepust ice kod spreja je od 50% do 100% vei nego kod kratkog spoja.)

Dizna uvuena u obu, oko 5 mm.
* Aparat mora imati dobar (mali) nagib na velikim parametrima. Nekada npr mnogi invertorski MIG/MAG aparati nisu mogli da izvuku sprej na amperazama preko 300A.
Ni danas to ne mogu loi aparati. (O nagibu kasnije...).
* Paziti na sleganje vara pri zavarivanju u PB poloaju, naroito pri zavarivanju sa 1.2 mm icom (velika toplota, velika fluidnost kupatila, gravitacija vue nadole...).

Sleganje, paziti da se ne izae iz tolerancija koje standard propisuje.
* Poto su brzine ice velike, kao i amperaa i toplota, pametno je kupovati kvalitetne dizne i menjati ih posle svakog kotura ice.
* Kod zavarivanja u spreju, pitolj se gura, uglavnom nema njihanja.
* Za manuelno zavarivanje najbolja je 1.0 mm ica. Kupatilo je malo, lako se kontrolie, sleganje kod ugaonih avova je minimalno. Sprej se za icu 1.0 mm u gasu
Ar+18%CO2 postie na preko 220A a mogue je terati sprej do 280-300A. Korienjem gasa Ar+8%CO2 se ova zona poetka spreja sputa.
* jedna od najbitijih karakteristika MIG/MAG procesa koja se takoe mora dobro poznavati je naplavljivost tj prinos tj stopa depozita tj koliko se kilograma na sat
naliva. Recimo da je to npr za icu 1.2 mm na nekim prosenim parametrima od 300A/29V oko 5.5 kg/h. Ako zavariva aktivno radi nekih 35% radnog vremena tj u 8
sati, luk gori tj ica se naliva nekih 2.8 sati, ispada da je mogue da 1 zavariva potroi kotur od 15-16 kg za smenu i da to bude perfektno.
* oblik luka je zvonast, vidi se okom.

* protok gasa za sprej nije isti kao za kratak spoj, vei je. Grubo pravilo je da je za kratak spoj potrebno 10Xprenik ice, tj za 0.8 mm icu dovoljno je 8 l/min... ali za
sprej je potrebno to grubo pravilo podii za grubo 40-50%, pa je za icu 1.2 mm u spreju potrebno 16-18 l/min. Paziti na ovo, kada se npr heftanje vri kratkim spojem,
a popuna ljeba sprejom. Potrebno je podesiti razliit protok gasa za oba sluaja.
* Roboti mogu raditi u spreju i tanje preseke od 3 mm (tada najee sa gasom Ar+8%Co2), prosto jer mogu raditi brzinama voenja pitolja koje ovek ne moe da
postigne i time se kompenzuju visoki strujni parametri, tj ukupan unos toplote zbog velikih brzina je dovoljno mali da se izbegne progorevanje.
* Na niskim parametrima spreja kapljice su krupnije skoro jednake preniku ice ali na veim parametrima postaju ba vrlo male.
* ice punog poprenog preseka prenika 1.0 mm, 1.2 mm i 1.6 mm su najbolje za sprej. ice 0.6 mm i 0.8 mm i 1.0 mm su najbolje za kratak spoj. Vidi se
univerzalnost ice 1.0 mm!
* Sprejom se unosi mnogo toplote, paziti na deformacije.

Zavarivanje krupnokapljiastim / globularnim transferom
Mnogi zavarivai i inenjeri nisu upoznati na kojim se strujnim parametrima odvija sprej, pa esto zavravaju u reimu krupnokapljiastog prenosa, koji je nestabilan i
osim prtanja dovodi i do niza drugih greaka.
Ako izuzmemo samozatitne ice za zavarivanje i navarivanje koje nemaju drugi nain rada osim u ovom reimu, pri zavarivanju icama punog poprenog preseka,
potrebno je izbei ovaj reim. Znai, treba pravilno izabrati gas (jo jednom, u CO2 gasu nema spreja, na veim strujnim parametrima naroito sa icom 1.2 u istom
CO2 gasu zavarivanje postaje nekontrolisano). Ako se izae iz tolerancija za sprej pri podeavanju strujnih parametara, takoe je lako ui u nestabilni reim.
Mehanizam je sledei: Delom kapljice lete na sve strane, razbacuju se, delom dolazi do kratkog spoja, pa zatim zbog nekontrolisanog porasta struja do eksplozije
rastopljenog metala koji je napravio kratak spoj, delom odvajaju se velike kapljice pa bunu u metalno kupatilo pa isprskaju sve okolo.



Sekvenca krupnokapljiastog prenosa, luk gori, stvara se kapllica na vrhu ice, kapljica gore na vrhu ice plee, kada se odvoji obino ode negde na stranu ili explodira
ili napravi kratak spoj, ili bune u kupatilo...

Pri zavarivanju, deava se da brzo ove kapljice nanesu preko obe i dizne, blokiraju delimino protok gasa, usmeravaju ga od kupatila.


Zbog toga to kapljice padaju ispred kupatila, kada kupatilo naie na pucnu, ono je preliva i umesto da doe do fuzije kupatila u materijal dolazi do nalepljivanja...

Mnogi investitori ne dozvoljavaju ove pucne, pa onda se esto deava, umesto da se lepo podese parametri i dobije stabilno zavarivanje u spreju ili kratkom spoju ili
pulsu, da se pristupa bruenju. Bruenje je uglavnom isto nepotrebno gubljenje vremena i novca... Koliko se samo para i vremena moe utedeti znanjem pravilnog
podeavanja parametara.
Mala zanimljivost oko borbe sa prtanjem. Znai, umesto da se kupi dobar aparat, da se kupi dobar/pravi gas, da se pree na korektan prenik ice, umesto da se
obue zavarivai kako da podese aparat i druge parametre (prepust ice, nain voenja pitolja, protok gasa itd)... ponekad se prihvati savet trgovakih putnika i kupi
se anti spatter sprej, tenost ili gel... Njime se poprska okolina mesta zavarivanja, i onda kada pucna padne na to mesto, umesto da se zavari, ona se samo nalepi i
lepo se onda odstrani nekom pahlom...
Oni koji razumeju podeavanje aparata i parametara se udom ude da neko ovo radi, ali se postavlja i pitanje bezbednosti, mora da je to neka teka hemija.
Evo svedoenje jednog zavarivaa iz Engleske i slobodan prevod (http://www.ukwelder.com/forum/index.php?showtopic=6644&st=0&p=60936&#entry60936):
I used this awful stuff when i was mig welding a few years back and I ended up with a trip to the doctors as I was getting funny looking sperm when ejaculating. I
stopped using it and I returned to normal, well that part did and had more children. Mind you they are still a bit strange!!
Who knows what the long term damage will be to me.
To say this is a dangerous product is an understatement. My advice is don't bother.
...Koristio sam tu uasnu stvar pre nekog vremena dok sam zavarivao MAG postupkom. Zavrio sam odlaskom doktoru jer mi je sperma izgledala zastraujue.
Prestao sam da koristim to sredstvo, i sve se vratilo u normalu. Sva srea pa sam posle dobio jo dece. Ne znam da li u imati neke posledice na dui rok...

Zavarivanje pulsnim reimom
Pulsni transfer je pre svega vrsta spreja. Luk je otvoren, ali umesto da se deava aksijalna struja sitnih kapljica, deava se da elektronika aparata kontrolie aksijalno
ispaljivanje svake kapljice pojedinano. Pri tome se kontrolie i njena veliina i njena brzina i posle kog vremena se odvaja naredna kapljica sa ice poto je prehodna
otila. Neki izvori kau da elektroniari moraju da podese kontrolu neka 64 parametra, pa se zato ovaj reim ve decenijama ne primenjuje manuelno u smislu da se
svaki parametar posebno podeava. Stvorene su takozvane sinergijske pulsne linije, pri emu korisnik kae aparatu koji je gas namestio, koji materijal ice, koji
prenik i bira koju e debljinu materijala raditi. Onda kompjuter u aparatu prorauna sve parametre (pomenutih 64 ili 104 koliko li ih ve ima) i daje rezultat. Treba rei
da su neki proizvoai upravo zbog superiornog pulsnog zavarivanja izali na glas i stekli reputaciju, dok su se neki drugi mnogo muili.

Elektronika kontrolie svaku pojedinanu kapljicu.

Amperaa pulsira, as je jako velika i kao takva odvaja jednu kapljicu sa ice, a onda pada na malu vrednost tek da se luk ne ugasi i tako recimo 20-500 puta u
sekundi.

U jednom intervalu, amperaa je jako velika npr 300 A a u drugom je recimo 50A. Ono to se vidi na displeju je srednja amperaa, recimo 120A. Naravno proizvoai
elektronski moduliraju ovu optu krivu, pa je ukoavaju, zavru, zaobljuju a sve u cilju postizanja to je mogue boljeg zavara.

Puls je izvanredan reim zavarivanja obojenih metala i nerajueg elika. Kada je zavarivanje crnog elika, i dan danas traju rasprave ima li to ekonomskog smisla.
Reimom kratkog spoja se moe dobiti perfektno zavarivanje do debljina 4 mm a sprejom preko 4 mm. Ipak, neki materijali zahtevaju mali unos toplote, odnosno moe
biti da kratak spoj daje nedovoljnu penetraciju a sprej preveliki unos toplote koji negativno utie na mehanika svojstva a moda i preveliku deformaciju, pa onda puls
doe kao spasonosno reenje. Odmah da bude jasno, kod zavarivanja crnog elika se sprejom i kratkim spojem moe dobiti zavarivanje bez prtanja, pa samo zbog
toga kupovati jako skup pulsni aparat moda nema opravdanja. Ipak ako e se aparat korisiti i za zavarivanje drugih metala, ako se eli i manji unos toplote, kupiti
pulsni aparat je ok.
Zavarivanje pulsnim reimima je procvat doivelo pre 10-15 godina pre svega u auto industriji.
U USA se desila ova situacija. Tamo su vladala 3 amerika proizvoaa automobila a u zavarivanju par amerikih brendova. Gasovi koji su korieni su uglavnom bile
meavine na bazi argona i helijuma. A onda su Japanci poeli da otvaraju fabrike automobila i graevinskih maina u USA i naravno doneli svoju opremu pa i aparate
za zavarivanje.

Japan je zemlja siromana sa gasovima, pa uglavnom tamo zavaruju sa CO2 gasom. Ali poto imaju strahovito jaku i razvijenu elektronsku industriju, odavno su se
igrali poboljanjima performansi elektronskog luka u CO2 tj smanjenju prtanja i poboljanju penetracije. Kada su doneli u USA svoje aparate shvatili su da imaju
prostor za dalje poboljanje tih performansi jer su im sada stajali na raspolaganju gasovi na bazi argona tj sprejozni gasovi. Odmah su prilagodili dinamiku luka tim
gasovima i odmah primenili. Od svojih dobavljaa su traili da postiu zavarene spojeve do tada nevienog kvaliteta i oni su poeli da nabavljaju japansku opremu.
Kada su se ameriki proizvoai probudili, shvatili su da je dolo vreme invertora, da elektronika upravlja u hiljaditim delovima sekunde a oni su se jo diili 300 kg
aparatima sa 150 kg tekim trafoima, sa 3-4 premaza laka na namotajima... Zato su neki i propali a oni drugi poeli da ugrauju module koje nisu sami razvili. Dok su
se snali, svetskim tritem su ovladali mnogi brendovi, pre svega iz Evrope. Poteno je rei da su aparati iz USA u svoje vreme bili najkvalitetniji na svetu, ali to su
danas evropski.

U Evropi se desila ovakva situacija u auto industriji. Auto industrija je shvatila da je korozija limarije neprijatelj njihovih renomea pa su masovno poeli da koriste
pocinkovane limove. Ali zavarivanjem pocinkovanih limova klasinim nainom (elinom icom tipa SG2) dolazi do unitavanja zatitnog sloja cinka. Metoda
zavarivanja pocinkovanih limova crnim icama i unitavanjem sloja cinka u okolini zavara a kasnije premazivanje farbama koje sadre cink nije dala rezultate. Zato je
kao spas razvijeno zavarivanje pocinkovanih limova pulsnim zavarivanjem bronzanim icama (najee tipa CuSi3 i za neke primene CuAl8).
Poto su isparenja cinka otrovna za oveka, zavarivanje je pre svega namenjeno robotima. To samo pojaava potrebu za ostvarivanjem perfektinih parametara
zavarivanja.

Malo kasnije su auto industriju uvedeni elici zvani borosteel tj boro-elici. Radi se o nastojanju autoindustrije da uvede jae materijale za limove i profile i na taj nain
dobije i veu vrstou ali da budu tanjih preseka i time smanjenu masu. Pomenuti elici su legirani borom. Bor tj jedinjenja koja stvara bor karbide, bor nitride tj boride i
diboride koji se izluuju u matrici i poto su veoma sitni ine je tvrom i jaom. Treba li rei da se radi o elicima osetljivim na unos toplote, tj nekontrolisani unos toplote
ini da se gube sva svojstva vrstoe. Zato je preporuka zavarivanje ovih elika pulsnim postupkom bilo elinom bilo bronzanom icom...

Iz ovih industrija pulsno zavarivanje se proirilo i na zavarivanje bronzi, aluminijuma, nerajueg elika, elika poviene vrstoe...

Poto je cena pulsnih aparata pala, postalo je dostupno i iroj populaciji pa su danas pulsni aparati prilino popularni i zastupljeni i recimo prilino dobra investicija.

Debljina sloja cinka je oko 20 mikrometara. Ipak i tako tanak ima jako katodno privlaenje kiseonika i tako brani da kiseonik doe do elika i korodira ga. ak i ako je
elik ogoljen recimo na 2 mm od sloja cinka cink e braniti elik.


Pocinkovani delovi automobila.



Zavarivanje pocinkovanih karoserija se vri icama tipa CuSi3. Taka topljenja te ice je oko 1000C. A taka topljenja cinka je 498,4C. Dok rastopljena kapljica sa ice
doe do lima, ve se malo i ohladila. Kapljica ne topi elik, gotovo da ne izaziva unitavanje prevlake cinka a veina cinka se stapa sa bakrom i pravi neku vrstu
mesinga (mesing je legura Cu-Zn). Ovo se u stvari zove lemljenje tj MIG lemljenje ili na engleskom MIG-brazing. Zazor mora da postoji, rastopljena kap bronze ima
neku kapilarnost i prodire u zazor poveavajui silu vezivanja veom nalegajuom povrinom.


MIG brazing pocinkovanog lima, zavarivanje robotom.


Runo zavarivanje tj MIG brazing popravka pocinkovane auto limarije bronzanom icom, pulsnim zavarivanjem.

Malo pulsnog zavarivanja iz svakodnevne prakse.


ICI d.o.o. Zavarivanje bronzane klizne staze za poboljan elik pulsnim MIG postupkom.



ICI d.o.o. Reparatura velike bronzane aure, pune prslina. Izgled posle navarivanja i predobrade. Navarivanje pulsnim postupkom.


ICI d.o.o. Francuski turista je nasukao jahtu u beogradskoj marini. Iskrivio i polomio malo propeler. Sanacija pulsnim zavarivanjem. Materijal mangansko-aluminijumska
bronza.


Pulsni aparati su bili pre svega skupi. A najea primena pulsnog zavarivanja je kod tankih delova, znai manjim strujama. Debeli profili se lako zavaruju sprejom,
aparatima starim i 40 godina.

Na ovakav aparat se dugo ekalo!!! Jer, do sada su pulsni programi bili ugraeni u aparate od 300A i vie, to ih je po definiciji inilo veoma skupim, a pulsni programi
su se koristili za zavarivanje tankih limova, malim amperaama. Bilo je krajnje vreme da neko napravi taman pulsni aparat. Helvi TP 220 je 200A pulsni aparat sa
pulsnim programima: 7 programa zavarivanja aluminijuma, 4 programa za crni elik, 2 programa za nerajui elik i jedan program za CuSi3 icu. A nije skup,
pogledajte:

Imamo demo aparat, pozvani ste na probu!
Za pulsno zavarivanje se koriste gasovi (Ar+18%CO2, Ar+8%CO2, Ar+2.5%CO2, Ar+O2, ist argon...) koji razvijaju sprej transfer. Jo jednom sprej i puls nije mogu
kod istog CO2 gasa. I puls nije mogu kod samozatitnih punjenih ica, kako neki vole da reklamiraju samozatitne punjene ice za navarivanje.

Zavarivanje rotirajuim lukom
Pri veem poveanju strujnih parametara, amperae (tj brzine ice) i napona (preko 35V i preko 450A), deava se fenomen da luk poinje da rotira. Jo uvek se radi o
jednoj vrsti stabilnog sprej transfera.

Izgled rotirajueg luka. Vide se sitne kapljice koje se ravnomerno razbacuju niz luk.
Ako se stvore uslovi, pogodnom kombinacijom gasova (npr Ar +5%O2 ili slino), velikih brzina ica (preko 15 m/mm) to bi odgovaralo amperaama preko 450A i
velikim voltaama (preko 40V) i velikim prepustima ica (preko 20 mm) deava se sledee.
Veliki prepust ice je izloen velikoj amperai, pa se usled velike omske otpornosti stvara velika toplota koja rastapa dobar deo slobodnog kraja ice. Usled jake
amperae se javljaju jake elektrodinamike sile koje deluju na rastopljeni kraj ice ija je sada vrstoa mala i uzrokuju da pone da rotira po helikoidnoj putanji...
Radi se o specifinom stabilnom sprej transferu kod koga je mogue naneti 4.5-13 kg/h depozita. ice na koje se moe delovati su 1.0 mm, 1.2 mm, 1.6 mm. Prepusti
su 22-38 mm.

Podruja raznih vrsta lukova u MIG/MAG zavarivanju u zavisnosti od strujnih parametara. Uoiti visoke parametre na kojima se deava rotirajui luk.

S obzirom da je za rotirajui luk potrebna velika brzina ice, konvencinalni dodavai, iako nominalno deklarisani na maximalno dodavanje od 25 m/min u stvari ne mogu
da izdre dug rad na tim brzinama. Otprilike kao automobil deklarisan na maksimalnu brzinu od 200 km/h. Moe se sa njim prei velika kilometraa vozei ga na 120
km/h, ali ako bi se non-stop vozio 200 km/h veoma brzo bi se motor raspao. Zato se za rotirajui luk ponekad, kada se trai izdrljivost dodavaa, koriste pljosnate ice
jer je dodavau lake da gura pljosnatu icu nego okruglu.


Transferi na izuzetno visokim parametrima, rotirajui i nerotirajui luk
Predstavnik ovog transfera moe biti T.I.M.E. transfer (Transferred Ionised Molten Energy). Radi se takoe o zavarivanju sa dugakim prepustima, na visokim
amperaama i voltaama, ali luk ne rotira a stope depozita su jako visoke. Deava se u specifinoj meavini gasa (na primer 26%helijum + 65% argon + 8%CO2
+0.5% kiseonik). Recimo da se nerotirajui luk deava na brzinama ice oko 25 m/min i naponima 30-45V sa stopama depozita 10-15 kg/h, a rotirajui luk na brzinama
ice 30-40 m/min i naponima 48-55 V i stopama depozita 25-27 kg/h...
Sve je mogue unaprediti uvoenjem jo jedne ice u luk, takozvano TANDEM zavarivanje...



Napredne modifikacije tj elektronsko upravljanje elektrinim lukom
Pojavom invertora i napredne elektronike, danas proizvoai aparata za zavarivanje mogu da igraju kontrolom elektrinog luka, pa se one nekada ustaljene granice
briu. U svim reimima je mogu stabilan transfer, prosto jer su aparati za zavarivanje polako postali kompjuteri. Evo nekoliko dosadanjih elektronskih postignua
ugraenih u MIG/MAG aparate:
- Sinergetske krive: Proizvoa je ubacio najbolje parametre zavarivanje za razne debljine raznih materijala, konkretnim icama i gasovima. Vae je samo da aparatu
saoptite koji ste gas izabrali, koji materijal ice, koji prenik i koju ete debljinu raditi. I aparat Vam sam prorauna parametre zavarivanja. Kod nekih aparata to radi
savreno, kod nekih onako, negde radi negde ne radi, a kod nekih i ne radi ba dobro. Jer radi se o ugradnji znanja tj programiranju na osnovu runog zavarivanja.
Sinergetske krive postoje i za klasina zavarivanja kratkim spojem i sprejom i za pulsno zavarivanje. Umesto da kupite na slepo aparat sa sinergetskim krivama prvo
ga probajte. Jer moe lako da se desi da je sinergetska kriva loa ba za ono to Vi elite da radite. Npr uzmite punjene ice. Postoje one sa debelim zidom cevi, sa
srednjim i sa tankim. Npr na radioniki pulsni/sinergetski aparat jako lepo radi sa punjenim icama srednjih debljina cevi ali za perfektna zavarivanja punjenim icama
debljih zidova (a mi koristimo samo te debelozidne beavne punjene ice) su potrebna dodatna podeavanja i korekcije.

Sinergetska kontrola parametara ugraena u MIG/MAG aparat za laku bravariju: HELVI FOX 180. Dinamika luka je odlino proraunata za CO2 gas, vari se maltene
kao da se crta, tako je lako. Nema vie prkanja sa dugmiima tj potenciometrima (a ak ih ima dva,da, ovek se lako zbuni). I plus ima mogunost zavarivanja REL
rutilnim elektrodama. Vredi probati, pozvani ste, imamo demo aparat!
- Modifikovani kratak spoj za zavarivanje korenog prolaza kod cevi: Koren kod cevi je rizino zavarivati tradicionalnim kratkim spojem jer se u pozicijama oko 12:00
i 06:00 deava sleganje ava. Takoe je est sluaj cvikanja ice koja posle kao patrljak viri ka unutranjosti cevi. Meutim modifikacijom kratkog spoja mogue je
potpuno uspeno zavarivati koren u svakoj poziciji, i to ne samo kod crnih cevi ve i kod cevi od nerajueg elika, sa zazorima i do 8 mm. Treba pomenuti
proizvoae i nazive ovih modifikacija: Lincoln STT, Milller RMD i Kemppi WiseRoot. Imaju i danas i drugi proizvoai ove procese ali ovi pomenuti se istiu jer imaju
tradiciju od 10 godina uspenog postojanja. Ako zavarujete cevi i korene prolaze, probajte ove aparate. Verovatno ete se odueviti!
- Dupli puls: U eri masovne prodaje pulsnih aparata neko se dosetio da izvri pulsiranje pulsne struje, pa su ga mnogi proizvoai ugradili u svoje aparate. Praksa nije
videla velike koristi od ovoga. Nikada korisnicima nije objanjena neka sutinska prednost, osim eventualno estetske (naroito se isticala parola: ...da imate izgled lica
ava sa ripnama kao TIG-om da je raen...), kao ni data uputstva za manipulaciju duplim pulsom (kolika frekvencija za svaki konkretan sluaj, kolika gornja struja
kolika donja, koliko vreme gornje struje itd...). Ipak, moda posle proba, ispadne da je ba ovo pravi transfer za Vas.
- Brzi sprej luk: udno ime, a svaki proizvoa ima neki rogobatni naziv za ovu oblast. Ideja je za uvoenje ove oblasti je nastala zbog toga to je pulsni reim pre
svega namenjen zavarivanju tankih delova, a u svojoj gornjoj oblasti postaje nestabilan, a ak i kada je stabilan stopa depozita je mala. Sa druge strane, klasian sprej
transfer je odlian to se tie depozita, ali je unos toplote veliki, pre svega zbog napona, preko 25V, otprilike 25-30 V... Pa se stvar reila kombinacijom pulsa i sprej, tj
u jednom momentu luk je u pulsu a u drugom je u spreju. Stopa depozita je na kraju skoro kao u spreju, vei od pulsa, a unos toplote je nii od onog u spreju.
- Brzi kratak spoj: Kombinacijom pulsa i kratkog spoja se dobija mogunost zavarivanja obojenih metala, npr aluminijuma jo tanjih debljina nego to moe puls.
- Brzi puls: ve je reeno da kod klasinog pulsa, elektronika kontrolie odvajanje jedne kapljice u jedinici vremena. Kod ovog reima elektronika kontrolie nekoliko
kapljica (npr 3) u jedinici vremena. Efekat je slian onome kod brzog sprej luka. Vei je depozit nego kod klasinog pulsa, a unos toplote je nii nego kod klasinog
spreja.
- Uvoenje CC-a u CV: CC je konstantna struja i ve je objanjeno, odnosi se na zavarivanje kod REL i TIG-a, i karakteristika je da je struja nezavisna od duine luka.
Amperaa je praktino ista bez obzira na duinu luka. Kod CV zavarivanja napon je konstantan a amperaa je sredstvo za odravanje konstantnog napona tj
konstantne duine luke. Pri tome amperaa zavisi zbog Omovog zakona od prepusta ice. Vei prepust znai niu amperau a time i manju penetraciju u materijal. Kod
ovog reima, deava se da aparat dodaje amperau kada se recimo povea prepust ice i to za onoliko koliko se zbog Omovog zakona smanji amperaa pa onda
amperaa ostaje svo vreme ista a time i penetracija, bez obzira koliko zavariva poveavao ili smanjivao prepust ice.
Smeno je sluati jedan karikirani nain objanjavanja prednosti ovog reima: Znai..., ima zavarivaa pijanduru, koji ne uspeva da svo vreme dri isti prepust ice a
samim tim i da odrava relativno konstantnu amperau i time penetraciju u materijal, ve mu ruka drhti i prepust mu as mali as ogroman, pa se deava da umesto
penetracije ima greke nalepljivanja i nedovoljne penetracije i nedovoljne vrstoe spoja... Kupovinom ovog aparata, i aktiviranjem ovog reima, moe pijandura kako
hoe da drhti, aparat obezbeuje svo vreme konstantnu penetraciju.... Moda Vam je smeno ali ponekad vredi platiti za sigurnost tj za obezbeenje sigurnog
kvaliteta zavarenog spoja zbog moguih poremeajnih faktora u sistemu.
- AC MIG zavarivanje: Par japanskih proizvoaa su uveli AC MIG zavarivanje aluminijuma, a ima ga i jedan nemaki proizvoa. Doiveo je veliki uspeh kod
zavarivanja tanke aluminijumske limarije u auto industriji i to preko veih zazora (to je fantastino! Ko zavaruje aluminijum TIG AC reimom verovatno zna da je gotovo
nemogue zavariti lim 1 mm sa zazorom 2 mm). Verovatno e vreme zatite patenta istei uskoro, pa se moe oekivati da e ubrzo imati ovaj reim i svi ostali veliki
igrai.
- Ima verovatno jo ovih elektronskih novotarija u kontroli luka ali ko moe da ih se svih seti, naroito kada proizvoai aparata objave recimo Fuzy Logic (Logika
bogtepitaega), Artificial Inteligence (vetaka inteligencija koznaega)... i nee da objasne ta se krije iza toga, ve inisistiraju da to mora da se kupi jer ako se ne
kupi bie smaka sveta...
Ve rekoh, moe se oekivati da e jednog dana klasini MIG/MAG aparati nestati, kao to su recimo nestali oni rotacioni aparati. Uskoro e svi MIG/MAG aparati biti
isporuivani sa elektronskom kontrolom luka i stabilnim radom, prosto nee biti mogue izabrati nestabilan reim (na radost svih nas...).

Funkcije (mogue kontrole) na MIG/MAG aparatima
Na nekim aparatima postoji mogunost podeavanja ili izbora pojedinih funkcija, koje su kod jeftinijih aparata fixirane. Neke od njih su:
Indukcija (impedansa). Ova funkcija (nekad se zove priguenje ili ok) je aktivna tj ima svoj smisao kod zavarivanja kratkim spojem. Kod kratkog spoja se deava da
rastopljena kap sa ice dodirne metalno kupatilo na materijalu i napravi kratak spoj. Napon pada na nulu i ako bi CV maina trenutno odgovorila amperaa bi krenula
da raste izuzetno velikom brzinom i najverovatnije bi tokom kratkog spoja rastopljena kapljica explodirala. Kontrolom indukcije (impedanse) se postie da pomenuti rast
bude bri ili sporiji (tj pre svega sporiji), a fiziki se ostvaruje uvoenjem dodatnog kalema (induktivne otpornosti) u strujno kolo (obino i jo jedan otpornik) . U sluaju
debljih ica (pre svega prenika 1.2 mm) je posebno bitno da taj rast amperae bude sporiji jer inae moe da se desi da porast struje bude tako brz i silovit da velika
rastopljena kapljica, umesto da se glatko odvoji sa vrha ice i slije u kupatilo, u stvari explodira i napravi veliko i neprihvatljivo prtanje. (Ovo i jeste sluaj sa loim
aparatima ili u sluaju loe podeenosti aparata u nekom konkretnom sluaju).
Najlake je indukciju opisati kao kontrolu brzine porasta amperae tokom kratkog spoja. Dodavanjem indukcije, brzina porasta struje je (mnogo) dua.


Nagli porast struje u kolu bez indukcije i spor porast amperae u strujnom kolu priguenom indukcijom.

U elektrotehnici se ukupna otpornost, omska i indukciona zovu impedansom strujnog kola. U ovom sluaju za kontrolu porasta amperae, tj za sporiji rast amperae
uvodi se indukcioni kalem sa otpornikom u strujno kolu. U njemu se stvara elektromagnetno polje koje stvara dodatnu otpornost tj struju suprotnu samoj struji
zavarivanja. Zato e porast struje biti sporiji. Ovim dodavanje indukcije se postie sporiji rast struje kratkog spoja, smanjenje broja kratkih spojeva i poveanje vremena
gorenja luka (u reimu zavarivanja kratkim spojem luk se pali i gasi, ve reeno 50-250 puta u sekundi). Tako moemo sabrati sva vremena dok je luk ugaen tj postoji
kratak spoj i sva vremena dok je luk upaljen. Poveanjem indukcije strujnog kola, vreme postojanja luka je vee, samim tim je vea i toplota koju luk stvara a za isto
podeene parametre brzine ice i voltae. Pri tome je rastopljeni metal fluidniji, bolje se razliva a uvarivanje je dublje. Drugim reima razlivanje se poveava/smanjuje
indukcijom a ne amperaom. Poveanje indukcije je vrlo korisno kod ica prenika 1.0 mm i 1.2 mm kao i kod materijala koji imaju vei povrinski napon u rastopljenom
stanju, pa im treba vie toplote za razlivanje (a to se postie duim gorenjem luka, radi vee toplote na rastopljeni metal).
icama prenika 0.6 mm i 0.8 mm koje imaju tj daju vei broj kratkih spojeva u sekundi od ica 1.0 mm i 1.2 mm, i omoguavaju izuzetno brzu reakciju CV maine, nije
potrebna velika indukcija, jer je sama omska otpornost ica 0.6 mm i 0.8 mm dovoljno velika da vri priguenje porasta struje. Zato se deava da aparati iz
samogradnje budu OK pri zavarivanju ovim icama. Prosto velika omska otpornost ica 0.6 mm i 0.8 mm pobeuje nesavrenost uradi-sam aparata.
Za svaki materijal ice, za svaki prenik ice, za svaku brzinu ice postoji neki optimalni broj kratkih spojeva (nazvano podrujem slatke take) ali takoe za sve njih
postoji i neka optimalna vrednost impedanse (indukcije) koja i ini ono podruje slatke take slatkim.

Ako je za neku icu, nekog prenika, pri nekoj brzini ice indukcija premala desie se veliko i nekontrolisano prtanje. A ako je indukcija prevelika, desie se da
amperaa nee rasti dovoljno brzo da bi izmeu kratkih spojeva topila tj sagorevala icu pa e se ica nabijati u materijal.

Savremeni elektronski aparati dobrih proizvoaa imaju perfektno podeene indukcije za svaki materijal, prenik brzinu ice i omoguavaju gladak luk tj odvajanje
kapljice glatko, bez prtanja.

Indukcija nema ulogu u zavarivanju sprejom, jer ve reeno ona kontrolie brzinu porasta struje kod kratkog spoja, a kod spreja nema kratkog spoja. Izuzetak je samo
paljenje luka, jer kod spreja se samo tada deava kratak spoj, pa je za bolje paljenje luka kod spreja poeljno podesiti to manju indukciju osim kod aluminijuma gde je
ipak bolje dodati malo indukcije za bolji i meki start.
Evo i karikirani primer ta se postie perfektnom indukcijom:
1) Zamislite neku veliku kuglu obeenu sajlom i gde je jedan kraj kugle malo umoen u mirnu vodu. Zamislite da naglo preseete tu sajlu. Kugla e velikom brzinom
upasti u vodu, ima da bune i da isprska sve okolo. Zamislite to isto ali umesto da neko see sajlu, da pone ovu sajlu da polako otputa i da kugla vrlo polako klizi u
vodu. Gotovo bez prtanja. E ovo je otprilike karikiran opis funkcije impedanse/indukcije.
Nagib (slope na engleskom). Ova funkcija je bitna i kod spreja i kod kratkog spoja.

Nagib (slope u engleskoj strunoj literaturi).
Od toga kako je kod konkretnog MIG/MAG aparata podeen nagib U-I (strujno naponske statike CV krive) zavisi koliku e vrednost kod zavarivanja kratkim spojem
dostii amperaa. Jo jednom, pri kratkom spoju, rastopljena kapljica sa ice dodirne metalno kupatilo i napravi kratak spoj. Napon padne na nulu a amperaa krene da
raste izuzetno brzo. Koliko brzo (bre ili sporije) e rasti zavisi od pomenute prigunice tj indukcionog kalema ugraenog u aparat. Ali se postavlja pitanje do koje e
vrednosti amperaa rasti. Da li e rasti do 150A u nekom konkretnom sluaju ili do 200A ili do 300A ili 400A, e to zavisi od karakteristike aparata zvanog nagib CV krive
(tj slope na engleskom).

Ono to je potrebno jeste da i brzina porasta amperae bude takva da se na nekoj krajnjoj dostignutoj amperai desi glatko odvajanje kapljice bez prtanja, sa dovoljno
velikim brojem kratkih spojeva u sekundi i sa dovoljnim vremenom gorenja luka da bi se obezbedilo lepo razlivanje kapljice u materijal. Ova krajnja amperaa krakog
spoja pri kojoj se kapljica odvaja jeste odreena nagibom CV krive za svaki konkretan materijal ice, prenik ice, brzinu ice u konkretnom gasu, a pre svega u CO2
gasu gde su potrebne ba odlino proraunate krive indukcije i nagiba za dobijanje stabilnog zavarivanja bez prtanja... Sada je malo jasnije zato su neki aparati dobri
a neki loi. Zato se sa nekim postie perfektno zavarivanje a sa nekim se ne moe izbei prtanje. Zato se kod nekih moe nai lako podruje slatke take tj
zavarivanje sa glatkim odvajanjem kapljice bez prtanja a kod nekih se nikada ne moe nai.

Sam nagib MIG/MAG aparata je veoma vaan i za ostvarivanje spreja. Nagib treba da je maltene ravan, sa malim padom, da bi aparat mogao da izvue tj ostvari
korektan sprej sa sitnim kapljicama koje se stabilno i jednoliko odvajaju sa vrha ice

Jo malo o indukciji i nagibu.
Pri konstrukciji aparata za MIG/MAG zavarivanje se mora jako voditi rauna o ove dve funkcije / karakteristike i njihovoj kontroli. Tanje ice (npr 0.8 mm) pri zavarivanju
kratkim spojem postiu vei broj kratkih spojeva u sekundi od ica 1.0 mm i 1.2 mm. Ako impedansu opiemo kao vektorski zbir omske otpornosti (same ice i
prigunice) i indukcione otpornosti (ugrenog indukcionog kalema u aparatu), sama omska otpornost ice 0.8 mm je toliko velika da maltene nije potreban pomenuti
indukcioni kalem i posebno proraunat nagib da bi se ostvarilo stabilno zavarivanje u kratkom spoju sa prihvatljivo malim prtanjem. Pomenuta omska otpornost je
toliko velika da sama praktino zaustavlja explozivno odvajanje kapljice sa vrha ice. Broj kratkih spojeva je veliki, vreme gorenja luka je malo, pa je i uneta toplota u
materijal mala, pa su ove ice 0.6 mm i 0.8 mm jako zgodne za zavarivanje tankih limova. Ali kada se pokua ovim icama zavarivati deblji preseci dolazi do problema
sa penetracijom i nalepljivanja. Zavariva ponekad pomisli da je potrebno da sporije vodi pitolj ali u stvari umesto da se desi vea penetracija, hladan rastopljeni metal
se naliva u slojevima jedan preko drugog. Iz tog razloga treba razumeti da ice 0.6 mm i 0.8 mm imaju svoje praktino ogranienje kada je u pitanju debljina materijala.
Prosto, luk se pali i gasi mnogo puta, luk je hladan i odlian za tanke limove i spreavanje progorevanja, ali ve preko debljina 3 mm nisu dobar izbor. Primena
takozvanog pravila 40A za 1 mm je ovde potpuno besmislena, jer amperaa nije konstantna, luk se pali i gasi, a plus CV maina brzo sputa i podie amperau da bi
se zadrala podeena duina luka.

ice debljih prenika (1.0 mm i 1.2 mm) imaju manju omsku otpornost i pri kratkom spoju amperaa veoma brzo raste, zato taj porast treba priguiti pomenutom
indukcijom. Vea indukcija poveava i vreme aktivnog gorenja luka tj njegovog dejstva na iroku zonu rastopljenog metala pa e metalno kupatilo biti teljivije i zato
profil gusenice biti ravniji. U principu, koja je vrednost indukcije dobra, kada su u pitanju deblje ice, merilo je upravo geometrija tj ravan i gladak profil lica ava.

Uoiti da je srednja amperaa vea kada je indukcija vea i da je broj kratkih spojeva manji kada je indukcija vea. Zato su tada profili nadvienja gusenice ravniji i
pogodniji za zavarivanje debljih profila. I obrnuto zavarivanje tanjim icama ili sa manjom indukcijom je pogodno za zavarivanje tankih limova.

Igranje sa indukcijom radi dobijanja to stabilnijeg transfera je takoe potrebnije u istom CO2 gasu nego recimo u meavini Ar+CO2.

Zbog toga to vea indukcija smanjuje broj kratkih spojeva, zvuk je meki, pa se i opisuje sa meki luk i kada je broj kratkih spojeva vei (manja indukcija) onda se
kae da je luk otar. Da ne bude zabune, luk mora biti stabilan, bio meki ili otriji.

Na novim aparatima, proizvoai koji vladaju svojim zanatom, imaju ugraene kontrole pomenutih indukcija i nagiba. ak, poto recimo vea indukcija dovodi do loijeg
paljenja luka zbog sporog porasta ameprae posle kratkog spoja, recimo paljenje je odvojeno, tj luk se uvek pali otrim kratkim spojem a onda indukcija omekava luk.
Naravno ovo ima za posledicu da neki proizvoai aparata insistiraju da paljenje luka (koje je uvek kratkim spojem) optimiziju za svaki materijal posebno, pa moete
sresti da se kod nekih aparata luk lepo pali na svaki materijal (crni elik, nerajui, aluminijum...) na svakom preniku ice, a kod nekih se moe osetiti da negde luk
tuca, negde dolazi do eksplozije kapljice koja prsne i po par metara.

Neki noviji, elektronski aparati imaju mogunost kontinualnog podeavanja indukcije a prostiji nemaju pdeavanje ili imaju u ve programiranim postojeim sinergetskim
krivama.

Stariji aparati su podeavanje indukcije imali preko nekoliko izvoda sa prigunice tj indukcionog kalema na masu, kao recimo ovaj sa slike:


Postoji i snai se nain za podeavanje indukcije. Poto indukciju ini kalem, radi dobijanja indukcione otpornosti, nekad, neki omotaju kabl mase u kalem recimo oko
drke za metlu i na taj nain kod loijih aparata dobiju stabilnije zavarivanje u CO2 gasu icama 1.0 mm i 1.2 mm.

Burnback kontrola ili sagorevanje vrha ice posle gaenja luka. Kada se otpusti okida na pitolju, luk se naglo gasi i deava se da se na vrhu ice stvori kuglica.

Razlog je jasan, vrh ice je rastopljen dok je luk goreo, kada se luk ugasio, rastopljena kapljica se zbog fenomena povrinskog napona pretvorila u kuglicu na vrhu ice.
Pojedini aparati imaju kontrolu zvanu burnback koja funkcionie tako da kada se otpusti prekida na pitolju, umesto da se luk trenutno ugasi, on gori jo par delia
sekunde i tokom tih par delia sekunde postepeno gasi tj amperaa se postepeno smanjuje. Time se postie da se vei deo rastopljenje kapi prenese sa ice u kupatilo
i ova kuglica na vrhu smanji ili ak eliminie.

Ako ostane velika kuglica na vrhu ice posle gaenja luka, potrebno je kljetima seicama odsei, poeljno ukoso, da bi se ostvarilo lepe naredno paljenje luka.

Sporiji dovod ice pre paljenja luka (run-in creep-start slope-up). Da bi se obezbedilo lepe startovanje luka, umesto da ica svom snagom (tj podeenom
brzinom ice) udari u materijal, mogue je podesiti da ica prvih par delia sekunde po pritisku na prekida pitolja krene da izlazi polako, polako dodirne materijal,
napravi kratak spok, luk se upali i tek onda ica krene da izlazi onom brzinom kojom je podeena na kontrolnom panelu.

Ostale komande funkcije koje mogu postojati na MIG/MAG aparatu:
- Hot start podeava se vreme i % za koliko je poetna amperaa vea od one koja je odreena brzinom ice i prepustom. Npr moe se podesiti da je prvih 1 sekund
amperaa vea 40% od one koja je rezultat podeene brzine ice i prepusta ice. Razlog je taj to se naroito kod MIG/MAG zavarivanja na poetku umesto
penetracije ostvaruje nalepljivanje tj na tim poecima je ponekad teko ostvariti nepropusan var. Zato se, radi uvarivanja, u prvih 1-2 sekunda radi sa veom strujom od
podeene, a onda se posle tog vremena, amperaa vraa tamo gde je podeena.
- Popunjavanje kratera Osim poetka, i zavreci su ozloglaeni zbog pojave prslina u njima posle gaenja luka. Nije vezano za MIG/MAG ve je zajedniko i za TIG
i REL zavarivanje. Ovom funkcijom se podeava da se tokom nekog vremena luk postepeno gasi tj da se amperaa smanjuje postepeno i na taj nain se omogui
popunjavanje kratera koji se pojavljuje na kraju vara.
- 4T pogodna funkcija pri zavarivanju dugakih varova koja u sebi ukljuuje pomenuti hot-start i popunjavanje kratera. Pritiskom na prekida aparat radi u reimu hot
starta, sa poveanom strujom. Otputanjem prekidaa luk se ne gasi, ve nastavlja da gori u reimu kako je podeena brzina ica i napon. Ponovnim pritiskom na
prekida i otputanjem, luk se gasi postepeno tj amperaa poinje da pada onoliko sekundi kako je podeeno u funkciji popunjavanja kratera.
- ... ima jo ovih funkcija ali ko e ih sve pobrojati i potanko objasniti. Kada kupujete MIG/MAG aparat, nita se ne podrazumeva, Vi niste obavezni da poznajete ta je
ugraeno u aparat, pa naterajte prodavca da Vam to objasni i demonstrira. Ako Vam nije jasno, nemojte da se uplaite prodaveve arogancije pa onda da kupite aparat
a nije Vam jasno emu neto slui pa onda traite objanjenje preko internet zavarivakih foruma. Budite i Vi arogantni i neka Vam za Va novac prodavac i objasni i
demonstrira svako dugme na aparatu. Ovo vai za sve tipove aparata, a poseban su problem kada neki proizvoa nazove nekim udnim imenom neku uobiajenu
funkciju a onda nee da objasni o emu se radi.


ZATITNI GASOVI U MIG/MAG ZAVARIVANJU
Opte napomene
Ova oblast MIG/MAG zavarivanja je iz nekog razloga gotovo potpuno nepoznata, iako su zatitni gasovi i njihov izbor izuzetno vani za samo zavarivanje. Evo jednog
opirnog pregleda primene zatitnih gasova, ne samo po principu uzmi taj i taj gas ve i zato i ta se tu u stvari deava. Ovakva tematika gotovo da nikada nije
javno bila razmatrana kod nas.

Smisao zatitnih gasova je:
- da tite od negativnog uticaja atmosfere (kiseonika i azota),
- da pravi plazmu (u smislu: gas postaje provodnik elektrine struje, zagreva se i odaje toplotu ici i materijalu koji se vari, topi ih i omoguava zavarivanje, a
zavarivanje jeste proces spajanja metala topljenjem),
- omoguava dobijanje potrebne / eljene geometrije profila vara.
- kontrolie vrstu transfera metala sa ice u materijal,
- ...

Poenta je da vazduh izmeu ice i materijala nije provodnik struje. Zato mora da se odstrani, da bi ga u tom prostoru zamenio elektroprovodni gas. Taj isti gas mora
posluiti i kao zatita rastopljenog i usijanog ovrsnutog metala pre svega od oxidacije i poroznosti. U samom gasu, se deava proces jonizacije, i tako je nameteno
da je ica vezana za + pol tako da elektroni putuju ka ici jer je lake topiti malu icu nego veliku zapreminu materijala.

Sam gas moe biti inertan (Argon, helijum), ali i reaktivan, tj postoji neka vrsta reakcije gasa i rastopljenog metala, bilo tokom putovanja kapljica sa ice do kupatila, bilo
sa kupatilom bilo sa ovrslim a usijanim metalom. Npr najlake je uoiti produkt oksidacije u obliku staklastog oksida na povrini metala ava kao i grubo sivom bojom
vara.
Treba dodati da je za odlino zavarivanje i ponaanje tokom zavarivanja i stabilnost luka bitna istoa gasa, pa je i preporuka koristiti gasove ba namenjene za
zavarivanje. Takoe, jako je bitna homogenost same smee kod meavina gasa.

Gasovi koji se najee kod nas koriste u zavarivanju mogu biti ist Argon, ist CO2, Ar+18%CO2, Ar+8%CO2, Ar+2.5%CO2, Ar+2%O2...

Kod gasova treba uoiti i neka njihova specifina svojstva tj termine:
- disocijacija gasa (cepanje molekula gasa na toploti na sastavne atome ili molekule),
- rekombinacija (ponovno spajanje gasa koji je prethodno bio razloen),
- jonizacija (pozitivno naelektrisavanje atoma ili molekula gasa tako to im se skida elektron sa orbite najdalje od jezgra),
- oksidacija (vezivanje kiseonika iz gasa sa metalima),
- karburizacija (vezivanje ugljenika sa metalima),
- termika provodljivost (jedna od sutinskih odlika gasa... koliko i kako se elektrina energija pretvara u toplotu i kako luk odaje toplote metalu i okolini, ime je
odreena penetracija i oblik profila gusenice).

Da bude jasno, ni dan danas se 100% ne zna ta se sve deava u plazmi luka. Postoje neka ispitivanja, neki matematiki modeli, iskustvo... ali ta se deava u nekom
gasu na temperaturama oko 7000C, u kojoj zoni luka.. tek treba da bude otkriveno. I treba rei da ljudsko oko vidi samo deo optikog spektra, pa ono to mi vidimo kao
luk, u stvari nije realno, priroda luka u celom optikom spektru je veoma sloena.

CO2 gas
CO2 gas je doprineo masovnoj primeni MIG/MAG zavarivanja elika, toliko da je postao i sinonim za MIG/MAG zavarivanje. Drugim reima, neki sve nazivaju CO2
zavarivanjem, pa ak se uje i CO2 zavarivanje aluminijuma iako se za zavarivanje aluminijuma koristi ist argon i nikada CO2 gas. CO2 gas i meavine sa njim se
masovno koriste za zavarivanje obinih elika icama punog poprenog preseka i u industriji i hobi zavarivanjima, kao i za zavarivanje punjenim icama raznih
kvaliteta.

CO2 gas je relativno jeftin. Gas je bez boje i mirisa, tei je od vazduha oko 1.5 puta, ima blago kiseli ukus. Dobija se preradom CO2 gasa iz buotina, sa nekih izduvnih
kolektora u hemijskim industrijama kao i iz procesa vrenja (fermentacije). Ovaj CO2 gas iz procesa fermentacije je bio velike istoe i bio je omiljen u bivoj vojnoj
industriji Jugoslavije zbog odline disocijacije.

ini ga oko 72%O2 i 28%CO. Ve reeno, jeftin je i esto daje prihvatljiv var (u smislu izgleda i mehanikih svojstava). U njemu se ne moe ostvariti sprej ve se
zavarivanje izvodi u stabilnom reimu kratkog spoja (iako su i tada kapljice krupne i sklone prihvatljivom prtanju) ili u koliko-toliko kontrolisanom krupnokapljiastom
reimu, a u poslednje vreme ist CO2 gas je veoma popularan za zavarivanje rutilnim punjenim icama (transfer je kvazi sprej, tj jeste sprej ali nije aksijalan, fine
kapljice se slivaju du cele zapremine luka).

Daje najmanje iskorienje ice, zbog prtanja se smatra da je iskorienje svega oko 90% ice, izgled ava je grub i siv, tj prilino oksidiran. Ovo prtanje se donekle
moe ublaiti aparatima novije generacije gde elektronika modulira luk za najbolji rezultat. Zbog pomenutog prtanja, nagomilavanje pucni na dizni i u obi je veliko, pa
se esto mora istiti oba i prskati zatitnim sprejom. Ovo obara produktivnost ali ponekad i kvalitet zavarenog spoja jer blokira protok gasa, pa onda metal biva
kontaminiran atmosferom. Na samom predmetu su takoe izraene pucne kao rezultat prtanja, i esto je veoma skupo brusiti ih.

Fizika luka u MIG/MAG zavarivanju, sa naglaskom na CO2 (bilo da je ist, bilo da je deo meavine) je sledea:
Gasovi za MIG/MAG zavarivanje mogu biti monoatomni (argon, helijum...) i vieatomni (CO2, O2...) i ovi drugi reaguju sa metalom tokom zavarivanja.
Prolaskom struje kroz gas, kao kroz bilo koji provodnik, stvara se otpornost i rezultat je zagrevanje. Na povienim temperaturama, deava se pojava da se atomi i
molekuli bre kreu tj osciluju i u jednom momentu se odvajaju jedni od drugih. Ova pojava odvajanja, razlaganja, se zove u struci disocijacija. Disocijacija CO2 gasa
se odvija po formuli CO2=2CO+O2. Energija potrebna za disocijaciju CO2 gasa je 4.3 eV, a poetak disocijacije CO2 gasa je ve na oko 600C.

(1 eV = 1.6E-19 J, tj ovo je toplota koju treba dovesti jednom molekulu CO2 gasa da bi se pocepao na CO gas i O2 gas)

Dobijeni CO molekuli imaju tzv redukujuci karakter a dobijeni O2 ima oksidiui karakter. To znai da se O2 vezuje sa metalima stvarajui okside, a CO se reaguje sa
metalnim oksidima i oduzima im kiseonik i ostavlja ist metal. Dalje, proizvoai ica u ice ubacuju povean sadraj silicijuma i mangana, pa onda silicijum se brzom
brzinom vezuje sa kiseonikom tokom transfera kapljice sa ice u kupatilo i tako titi da se kiseonik ne vee u veoj meri sa drugim elementima. Proizvod je staklasti
braon oksid na licu ava, koji se esto mora skidati naroito ako sledi farbanje. Da ne bude zabune, silicijum ne uspeva da vee sav kiseonik ve se kiseonik vezuje u
maloj meri sa drugim elementima pa se zato u ice stavljaju povieni sadraji Mn i Cr unapred raunajui da e deo biti izgubljen tokom zavarivanja.
Sam O2 (bio iz CO2, bio samostalno dodat u meavinu) i sam disocira na 2 atoma kiseonika. Potencijal disocijacije kiseonika je 5.1 eV.
Sa druge strane CO molekul uglavnom ne disocira (na C + O) u velikoj meri jer mu je za disocijaciju potrebno preko nekih 6000C (temperatura luka je do oko 7000C),
pa je i to jedan od razloga zato se ne deava veliki unos ugljenika u metal ava. Pre se deava da ovaj CO pokupi neto kiseonika i smanji stopu oksidacije kao i da
taj CO pravi problem kao gasni ukljuak, ako ostane zarobljen u metalu ava.
Sve ovo je razlog zato je nivo poroznosti i oksidacije manji kod meavina Ar/CO2 od onih sa Ar/O2.

Posle disocijacije, sledi drugi korak a to je jonizacija tj naelektrisavanje dobijenih molekula. Sa spoljnih orbita se skida elektron koji dalje struji i pravi elektrinu struju u
gasu. Potencijal jonizacije (energija potrebna za skidanje elektrona) za CO2 gas je 13.77 eV a za kiseonik je 13.62 eV.

Temperatura luka nije ista u svim regionima, ve reeno da CO teko disocira a CO2 lako, pa onda imamo u raznim zonama luka razliite koncentracije i CO2 i CO i
O2 (i plus argon ako je meavina Argon/CO2). to je vea temperatura luka, sledi da je stepen disocijacije vei, time i stepen jonizacije a time i toplota.



Zato je re disocijacija (razlaganje) CO2 na molekule CO + O2 gasa toliko puta pomenuta? Zbog fenomena rekombinacije tj ponovnog spajanja CO i O2 u CO2 gas.
E u tome je kvaka, tj velianstvenost CO2 gasa. Temperatura luka u gornjim slojevima (kod vrha ice) je velika i tu se deava pomenuto cepanje molekula gasa. Kako
molekuli idu ka materijalu, u zonama blizu materijala, recimo na nekih 1600C deava se fenomen ponovnog vezivanja CO sa O2 u CO2 (rekombinacija). Vezivanje je
egzotermno tj deava se uz oslobaanje toplote, a ta dodatna toplota se i predaje materijalu i time se omoguava (bolje) topljenje materijala. Sam CO2 gas ima visoku
termoprovodnost, tj odaje toplotu celim lukom, tako da je gde god dodiruje metal, tu je hladno, pa se rekombinije i tu mu on mu predaje toplotu, a to je najbitnije kao
rezultat, ostvaruje iroku i duboku penetraciju tj i u okovima tj ivicama gusenice.

(To je poenta zato je CO2 gas doveo do zavarivanja elika ovim procesom. ist argon ovo ne moe, ne moe da preda toplotu eliku tako da se ostvari prihvatljivo
uvarivanje i profil gusenice).

Profil luka, u dodiru sa materijalom je najee eliptian, i uvarivanje u ivice je zbog ovog svojstva odlino. Ovaj fenomen je doprineo masovnoj primeni CO2 gasa u
zavarivanju elika, kako istog CO2 tako i kao deo meavine sa Argonom. Do otkria osobina CO2 gasa za zavarivanje elika, ovaj postupak (danas poznat kao
MIG/MAG) je bio samo MIG i koristio se za zavarivanje pre svega aluminijuma.

Treba i dodati da velika toplota koju odaje CO2 gas, i efekat redukcije CO gasa ini da je ponekad mogue prihvatljivo zavarivati donekle rave delove kao i toplo
valjanje delove a bez temeljnog prethodnog ienja.

Mane primene istog CO2 gasa su: velika stopa prtanja, ponekad neprihvatljiva oksidacija i time gubitak legirajuih elemenata i pad ilavosti i vrstoe, preveliki unos
toplote, kod zavarivanja pojedinih elika neprihvatljiv unos C u metal ava... Sve se ovo reava meavinom sa argonom gde se maksimalno iskoriavaju prednosti
CO2 gasa tj njegove disocijacije i velike energije tj toplote.

Fenomen koji izaziva nezgodno prtanje kada se radi sa istim CO2 gasom je sledei:


Plazma CO2 gasa ispod kapljice je u obliku polulopte. Pomenute reakcije disocijacije i rekombinacije proizvode takve sile da su usmerene vertikalno uvis ka kapljici.
Sile su neravnomerne, as vee, as manje... U svakom sluaju vrh ice se topi, te sile ne dozvoljavaju da se ta kapljica sa vrha ice slije u materijal ve kapljica
postaje sve vea. Dolazi do borbe. Plazma luka je gura gore a teina tj gravitacija i elektromagnetne sile je guraju dole. U jednom momentu kada kapljica postane
dovoljno velika ove druge sile pobeuju i kapljica, velika pada u kupatilo.

Kapljica na vrhu ice u CO2 luku.

Sama kapljica bukvalno plee jedno vreme na plazmi koja je gura nadole. Tokom tog plesa centar luka se i pomera iz ose ice, pratei kapljicu. Sa druge strane kada
ica krene ka kupatilu deava se da se luk skrauje. Sve se to manifestuje kao nestabilnost luka, luk drhti, eta (levo - desno), die (skrauje se i poveava se).

A sama kapljica, kada postane dovoljno velika, moe da napravi kratak spoj, da bune u kupatilo izazivajui prtanje, moe da struja kratkog spoja bude velika da
dovede do njene eksplozije i time naravno prtanja u iroj okolini, moe da eksplodira u vazduhu to opet dovodi do prtanja... Kako bilo, istoa gasa, dobro
napravljen aparat, ili dobro programiran elektronski aparat u sinergijskom programu, dobro istovremeno telovanje (dodue vrlo su uske tolerancije) svih parametara
zavarivanja (brzina ice, voltaa, prepust ice, indukcija, nagib...) mogu dovesti do vrlo prihvatljivog zavarivanja u CO2 gasu, pre svega u stabilnom reimu kratkog
spoja.

Pri zavarivanju sa CO2 gasom, ne treba preterivati sa protokom. To je gas visoke energije, a sa druge strane ogranien je na stabilan reim kratkog spoja (sa icama
punog poprenog preseka) a to znai za nie amperae i tanje debljine pa je preporuka raspon od 6 do 12 l/min. Za manje amperae, tanje ice, nie vrednosti i vee
za deblje ice i vee amperae.

Grubo pravilo koje se lako pamti je protok oko 10 x prenik ice (oko 6 l/min za 0.6 mm icu, oko 8 l/min za 0.8 mm icu, oko 10 l/min za 1.0 mm icu, oko 12 l/min za
1.2 mm icu).

Zanimljivost: Pojava na koju treba obratiti panju jeste smrzavanje reducir ventila i blokada protoka gasa tokom zavarivanja. U boci je CO2 pod pritiskom i to u tenom
stanju. CO2 gas ima tri agregatna stanja, gasno, teno i vrsto. Ovo vrsto se naziva suvi led.

Znai, pri prolasku CO2 iz boce do pitolja a kroz reducir ventil, CO2 mora da se prevede iz tenog u gasno stanje. Ovo isparavanje je praeno oduzimanjem toplote iz
okoline tj snienjem temperature okoline. Poto stanje svakog fluida zavisi od pritiska, temperature i zapremine, deava se da u jednom momentu negde u reducir
ventilu nastane takvo stanje da je pritisak oko ili ispod 4.15 bara i tu se onda stvara suvi led, tj vrsti kristali CO2 leda i inja. Oni smanjuju ili blokiraju prolaz gasne i
tene faze. Pojava smrzavanja i blokade se uoava naroito pri veim protocima gasa. Da se ovo izbegne potrebno je postaviti grejae na reducir ventil. Neki grejai
rade na 220V a neki na struju koju daje aparat, npr 42 V. Neki aparati su imali fabriki izvedene prikljuke za ove grejae, a ponekad treba majstor elektriar da izvede
ovaj prikljuak. Ako nema grejaa, majstorska fora je staviti upaljenu sijalicu neposredno iznad reducir ventila i njena toplota e ga grejati. Na niim protocima, u
principu nema blokade protoka.
Pojava se moe uoiti vizuelno, na reducir ventili se pojavljuje kapljice vode jer poto se reducir ventil smrzava, on kondenzuje vlagu iz vazduha na sebi. Pri velikim
protocima gasa, ova pojava kondenzacije se moe uoiti i pri radu sa Ar+18%CO2 meavinom.

Zanimljivost: U Srbiji postoji specifian nain zavarivanja u zatiti CO2 gasa koji je na prvi pogled suprotan sa svim napisanim ovde o stabilnim transferima i slinom.
U Srbiji se desilo da jeste propala teka industrija ili ako nije propala u tekom je stanju, ali jedan privatni biznis, u kome je zavarivanje bitan deo procesa je procvetao.
To je proizvodnja kotlova na vrsta goriva (kao i proizvodnja bojlera, to od pocinkovanog lima to prohromskih). U tom svetu se pominju par ljudi koji su u svojim
upama, lino napravili prvi kotao za sebe, onda desetak za komije i rodbinu, a onda su zaposlili par ljudi kupili par aparata i poeli primitivnu proizvodnju. Neto su
smislili u konstrukciji, neto poboljali... Posao je tako krenuo da su danas su postali idoli i legende sa ogromnim halama, laserima za seenje od milion evra, sa
desetinama zavarivaa, sa masovnom proizvodnjom, viemilionskim obrtima i zaradama.... Kao takvi su postali idoli mnogima, pa je esta pojava da ovek kupi sam
lim, i kopirajui neki od ovih kotlova, pokua isto. Prvo ga napravi za sebe, a onda komijama a onda pokuava da ga proda na tritu, zapoljavajui par ljudi.
Da bi maksimalno smanjili trokove, koriste obine limove umesto kotlovskih, maksimalno pojednostavljuju konstrukciju, koriste minimalno tanak lim, seenje je prilino
neprecizno... A zavarivanje se vri tako da bude i najproduktivnije i najjeftinije. Znai, koristi se najjeftinija CO2 ica na tritu, ta je apsolutno najbolja za njih. Koristi se
ist CO2 gas. Tipino se radi na strujama 370-400 A sa icom 1.2 mm u istom CO2 gasu. Poto ve takvih firmi i firmica i pojedinaca danas ima mnogo, ova pria o
nauci i znanju o MIG/MAG zavarivanju, stabilnim transferima, kontrolisanom unosu toplote i garantovanoj ilavosti... izaziva ili saaljivo (ne)odobravanje ili
podsmeh. Podsmeh u smislu ...ti e mi pria o CO2 zavarivanju, mi radimo ono to niko ne radi, jer znamo i sposobni smo, a Vi ne znate i niste sposobni (da varite na
400 A sa icom 1.2 mm u istom CO2 gasu).... Saaljivo (ne)odobravanje izgleda ovako znam ja to sve drue, ali i onaj Legenda to pravi milione evra radi isto tako,
tako je napravio milione, par njegovih zavarivaa radi kod mene, sve smo iskopirali... Ne mogu ja da koristim meavinu Ar+CO2 gas jer mi to strano poskupljuje
cenu, znam ja da ima kvalitetnih ica, ali mene ova najjeftinija zadovoljava.... Kada radimo na 400A sa 1.2 icom, nema veze to je loe lim iseen, var je toliko irok
da topi sve u okolini od 10 mm. U jednom prolazu se topi ma koja debljina lima na tim strujama. Pucne? ta ima veze, ba nas briga, izolaciona vuna sve to pokrije,
to se ne vidi. Pad vrstoe i ilavosti zbog ogromnog unosa toplote? ta ti to znai? Ovo drue dri, ne raspada se, niko se ne ali...
Da ne bude zabune, bez obzira na ogromne struje ipak ima prilino curenja i reklamacija, to vlasnicima nije jasno (pa valjda 400A propaljuje sve oko sebe) pa
optuuju zavarivae da zabuavaju. Prosto, zavarivanje u CO2 gasu na tim ogromnim amperaama nije sigurno zbog sve svoje nestabilnosti. Dalje zavarivai osim to
rade u neuslovnim radionicama, obino dograenim garaama i slinim, bez dovoljno prostora i ventilacije izgledaju kao rudari ili odaari, lica su im gotovo crna.
Onolika amperaa bukvalno spaljuje elik, u dimovima ima ogromnih estica ai... Kada proe pria o ponosu to rade ono to niko ne radi, zavarivai se uglavnom
ale da nisu zatieni, pa ale na loe rukavice, nikako da nau dobre, kecelje, na udisanje metala, naroito su mlai zabrinuti za svoje zdravlje i potomstvo i zbog
struja i zbog zraenja i zbog dimova...
Da ne bude zabune, one Legende, moda jo uvek na ovaj nain rade kotlove za srpsko trite. Ali kada rade za izvoz, onda ve potuju reime zavarivanja i rade u
meavinama, vode rauna o estetici i mehanikim svojstvima. Poneki od njih su uveli i robote, za sada izgleda bezuspeno pa se prepucavaju sa robot-integratorima.
ale se, nisu zadovoljni sposobnou instaliranih robota, a opet ovi robotai se brane da kotlari nikako nee da seku lim u preciznim tolerancijama, a nee ni da plate
skupe sisteme za praenje ava, tj za uspeno robotsko zavarivanje preko velikih zazora...

Argon
Argon se ne proizvodi vetaki ve se dobija separacijom vazduha. U vazduhu ga ima oko 1%, pa se vri smrzavanje ogromnih koliina vazduha. Na odreenoj
temperaturi ispod nule, argon se kondenzuje i izdvaja kao tena faza i odvaja se i skladiti. Radi se o gasu bez mirisa, ukusa i boje, nije otrovan. Tei je od vazduha
oko 1.4 puta, (pa se deavaju nesreni sluajevi tokom zavarivakih radova, naroito u nekim skuenim prostorijama, da koncentracija kiseonika i vazduha padne
ispod nekog nivoa a da se u tom prostoru nae prevelika koncentracija argona i zavariva udahne. Poto je tei od vazduha, nagomila se u pluima i nee da izae
napolje. Onda ovek ne moe da udie vazduh jer su mu plua puna argona. Desi se da padne na pod, kolege se spuste ili uu u rupu ili komoru i doice istu sudbinu.
Zato biti apsolutno oprezan pri radovima u skuenom prostoru. Prva pomo se prua izvoenjem na sve vazduh, davanjem vetakog disanja i ako ovek ne moe da
die mora se staviti maska sa kiseonikom).
ist argon se koristi kao zatitni gas za zavarivanje obojenih metala koji imaju veliki afinitet ka kiseoniku, kao to su aluminijum, bakar, magnezijum, titanijum...
Luk je prilino stabilan, a potencijal jonizacije je 15.7 eV, to znai da se luk relativno lako pali.

Osnovno svojstvo elektrinog luka pri zavarivanju u argonu je stvaranje plazme koja obavija vrh ice. Za razliku od plazme kod CO2 koja se pozicionira ispod ice tj
ispod rastopljene velike kapljice, kod argona se deava da vrh postaje iljat, plazma obavija vrh ice i zbog jakih elektromagnetnih sila koje deluju ka centru ice, kao i
zbog toga to je ica slaba na mestu gde je rastopljena, deava se odvajanje sitnih kapljica, prethodno opisanih kao sprej. Uoava se i specifinost kod plazme u
argonu. A to je injenica da je toplotna provodljivost jako slaba u poreenju sa CO2 plazmom i uoavaju se dve zone. Jedna u obliku stuba direktno ispod ice u kojoj je
temperatura luka vrlo visoka, i iroka zona oko ovog stuba gde je temperatura znatno manja. Zato se deava da plazma vri topljenje materiala u dubinu, ali ne i u
irinu.

Uoiti veliku temperaturu uskog stuba u luku, ispod ose ice, i iroku okolnu dosta hladniju zonu. Kod zavarivanja elika istim argonom, profil uvarivanja je dubok
ispod ose ice ali vrlo lo u ivicama gusenice jer je visoka gustina struje tj toplote koja bije na malu povrinu i zato topi duboko u dubinu. Na engleskom se ovo zove
efekat prsta (finger effect) i kao takav je apsolutno nepoeljan. Zato se elik ne zavaruje istim argonom.

Ovo dovodi do velikog uvarivanja u dubinu, ali i loeg uvarivanja u irinu. Rezultat je veliko neprihvatljivo nadvienje gusenice, bez utapanja ivica u materijal. Sa druge
strane, u dubini, moe se desiti da iz metal ava ne mogu da izau gasovi, pa se u toj dubini moe oekivati poroznost. Zato, zbog loe toplotne provodljivosti, tj zbog
loeg prenosa toplote sa plazme argona na elik, ist argon se ne koristi za zavarivanje elika.
Disocijacija i rekombinacija nisu mogui kod argona jer nema molekula to je atomarni gas, pa nema ta da se razlae (nema molekula) tj da disocira i ponovo da se
spaja i da metalu osim toplote luka predaje jo toplote zbog rekombinacije.

Meavine Argona sa CO2 i O2
Ve je reeno da je zavarivanje elika doivelo procvat sa otkriem CO2 i fenomena disocijacije i rekombinacije koje stvaraju dovoljnu toplotu za topljenje elika ispod
cele zone luka. A zatim, meanjem ova dva gasa i iskoriavanje najboljih osobina jednog i drugog, je dovelo da je zavarivanje elika MIG postupkom (punim i
punjenim) je u razvijenim zemljama daleko najzastupljeniji proces zavarivanja.

Znai, CO2 daje toplotnu provodljivost potrebnu za uvarivanje ivica gusenice tj fluidnost rastopljenog metala, a argon daje stabilnost luka tj tzv pinch efekat, odvajanje
sitnih kapljica sa ice tj stabilno sprej zavarivanje odnosno odvajanje sitnijih kapljica u kratkom spoju.

Zbog smanjene reakcije gasa sa rastopljenim metalom, koliina dima je manja za nekih 20-25%. Rastopljeni metal ne oksidira mnogo (jer ima manje O2 u gasu), znai
dobijaju se zavareni spojevi sa viskoim mehanikim svojstvima.

U prii o CO2 gasu je spomenuto da se cepanjem CO2 gasa dobijaju molekuli CO + O2. Tako da u jednom momentu u plazmi luka u razliitim zonama u razliitim
procentima postoje i CO2 i CO i O2. ist O2 se ne koristi za zavarivanje ali je mogue argonu dodati neto O2. Deava se ista stvar tj dolazi do disocijacije O2 u plazmi
ali dolazi i do reakcije O2 sa rastopljenim metalom iz ice i rastopljenim metalom kupatila. Efekat je sledei, dejstvo O2 na metal ice je negativan jer vezivanje sa
elementima iz ice znai gubitak legirajuih elemenata i snienje mehanikih svojstava. Zato ice sadre povean sadraj Si kojem je zadatak da se vee sa to je vie
mogue kiseonika ali se zato takoe u icama poveava i sadraj svih legirajuih elemenata (Mn, Cr...) unapred predviajui da e mali % biti izgubljen tokom
zavarivanje usled oksidacije (kao i sagorevanjem...). Meutim, O2 ima i sledee efekte na zavarivanje. Prvo maksimalno stabilizuje elektrini luk, potencijal jonizacije je
13.6 eV, lake provodi struju. Sa druge strane, veoma zahvalan efekat je injenica da rastopljeni oksidi metala imaju daleko manji povrinski napon od rastopljenog
istog metala. Znai, bez kiseonika (bilo onog dobijenog disocijacijom iz CO2, bilo istog dodatog argonu) rastopljeni metal bi imao tendenciju da se pretvori u kuglicu ili
da ode u visinu pravei veliko nadvienje, to se i deava zavarivanjem elika istim argonom. Ali rastopljeni metalni oksidi imaju mali povrinski napon, to znai da
imaju tendenciju da se razlivaju po povrini, to je blagotvorno za razlivanje ivica gusenice tokom zavarivanja. Ako dodamo da je vezivanje O2 sa Si egzotermna
reakcija, koja dodatno unosi toplotu i dodatno razliva rastopljeni metalni oksid koji ve ima manji povrinski napon tj ve po prirodi tei da se razliva... Dakle
dodavanjem CO2 gasa (ili O2) gasa argonu deava se da se negativna svojstva oboje potiru a da ostaju samo pozitivna svojstva svakog od njih.
Treba samo dodati da je potencijal oksidacije kiseonika u nekom procentu (recimo 2 %O2) 2-3 puta vei nego potencijal jonizacije istog procenta CO2 gasa (znai 2%
CO2). A reeno je da preterana oksidacija sniava mehanika svojstva, naroito ilavost na temperaturama ispod 0. Iz tog razloga se ponekad uvek daje prednost
meavinama sa CO2 u odnosu na one sa O2.
Ar+18%CO2 (tzv C18 gas; C=skraenica za CO2, 18=18%CO2 u Argonu)
Ovo je najuniverzalniji gas za zavarivanje crnih obinih elika tj elika koji nisu skloni zakaljivanju.
Ovim gasom se moe zavarivati u svim stabilnim reimima, znai i u kratkom spoju, i u pulsu i u spreju.
U zavisnosti od parametara zavarivanja dobija se velika produktivnost (u spreju), zavarivanje je bez prtanja. U jaem pulsu se zavaruju delovi gde postoji opasnost od
deformacija zbog unete toplote, u slabom pulsu se zavaruju tanji delovi, a u kratkom spoju tanki delovi...

Neke preporuke, gledano sa strane produktivnosti su da se u ovom gasu, sprej koristi za zavarivanje debljina preko 5 mm, puls za debljine 2.5-5 mm, a kratak spoj za
debljine 1.3 do 4.0 mm.

U zatiti ove meavine se moe raditi sa svim tipovima punjenih ica, ukljuujui one za nerajue elike...

U odnosu na ist CO2 gas, verovao neko ili ne zavarivanje je jeftinije u ovoj meavini nego u CO2 gasu. CO2 gas je samo jeftiniji u nabavci, ali zato ogranien na
zavarivanje u kratkom spoju, sa velikom verovatnoom pojave prtanja koje posle treba istiti i brusiti. Zavarivanje u kratkom spoju je niskoproduktivno, npr
zavarivanjem u kratkom spoju u istom CO2 na nekih 175 A dovodi do depozita od 2.4 kg/h a zavarivanjem u spreju se moe naneti oko 5 kg/h (za teorijsko 100%
vreme gorenja luka). Znai, zavarivanjem u ovoj meavini, produktivnost je 2 puta vea, tj 1 zavariva postie ono to bi u istom CO2 gasu postigla 2 zavarivaa, sa
dva aparata (ili jednim aparatom u dve smene), troi se manje gasa... Jeste da je CO2 gas jeftiniji u nabavci, ali u ukupnom zbiru, zavarivanje u ovoj univerzalnoj
meavini je jeftinije jer zbog produktivnosti manji su trokovi radne snage, manji trokovi naknadnog bruenja i ienja, manji trokovi gasa i aparata... kada se
matematika svede na 1 kg depozita.
Sprejom se mogu raditi deblji materijali, bez opasnosti od nedovoljne penetracije.
Koliina dima je manja pri radu u ovoj meavini.
Mehanika svojstva metala zavara su bolja nego u istom CO2 gasu.
Sprej se u ovom gasu postie na nekih 220-230A sa icom 1.0 mm i oko 270 A sa icom 1.2 mm (u zavisnosti od aparata i drugih faktora).
Preporuka za protok gasa je 12-15 x preik ice, to e rei npr icom 1.0 mm pri zavarivanju kratkim spojem 12 l/min na niim amperaama i recimo 15 l/min za
zavarivanje u spreju...
Ako niste preli na ovu meavinu preite. Vei je kvalitet zavarivanja i jeftinije je. CO2 ostavite za hobi zavarivanja, tj laku bravariju i tanke profile, i naravno za
zavarivanje punjenim icama koje odlino rade u istom CO2 gasu.
Zanimljivost: Argon i CO2 se ne vezuju jedan sa drugim, pa je potrebno izvriti homogenizaciju smee, valjanjem na mainama okretaljkama. Poznati su sluajevi da
proizvoa ne odradi homogenizaciju kako treba (a usput mu moda i gas argon i gas CO2 ima neistoa a boca neoprana), pa onda korisnik ima problema sa
zavarivanjem. Neki se alili, pa je poznat sluaj iz jedne firme iz Nikia gde je doao profesor u halu, u ime isporuioca gasa, i ljakerima/zavarivaima (neki sa
osnovnom kolom od obrazovanja) odrao autoritativno predavanje o mehanici fluida, Bernulijevoj jednaini i laminarnom i turbulentnom strujanju, i objasnio im da
treba da uzmu boce za koje misle da nisu u redu, obore ih na pod i da ih kotrljaju po podu. Moete zamisliti taj prizor, 12 ljudi jedan iza drugog, guraju, valjaju boce niz
halu, ..stvarno dobra fora...
Slino sam uo jo par puta, samozvani eksperti objasnili da treba kotrljati boce sa meavinom po podu hale...
Ako imate problem sa gasom vratite ga, ako Vam kau da valjate boce po podu, promenite dobavljaa gasa.
Ar+8%CO2 (C8 gas)
Ovo je gas koji je malo zanemaren, ali je u stvari prvi izbor za zavarivanje u spreju i pulsu. Energija plazme, zbog manje koliine CO2 gasa i manjeg intenziteta
disocijacije i rekombinacije i stvorene toplote je manja, tj gas je malo hladniji. Ali zbog manjeg udela nestabilnog CO2 gasa sprej se postie na niim strujnim
parametrima, pa se u materijal unosi manje toplote to je dobro za smanjenje deformacija i mehanika svojstva. Dalje, kapljice su sitnije, pa je zavarivanje u pulsu
stabilnije. Puls mu znai da se u jedinici vremena odvaja jedna kapljica. Kada je je ta kapljica vea deava se da luk die tj postaje krai kako kapljica raste i dui
kada se kapljica odvoji. to je kapljica sitnija to je disanje pulsnog luka manje tj luk je stabilniji a to je ovde sluaj. Takoe kod zavarivanja srednje legiranih elika gde
postoji opasnosto od neeljenog zakaljivanja usled i maleckog obogaivanja ugljenikom iz CO2 gasa ovaj gas je izbor. Ako puno radite u pulsu i spreju razmislite o
ovom gasu.
Ar+2.5%CO2 (C2.5)
Ovo je gas za zavarivanje nerajuih elika. Nerajui elici spadaju u grupi elika osetljivih na bilo kakav (pa i mali) unos ugljenika u metal ava. Dolazi do moguih
problema sa tzv interkristalnom korozijom.
U ovom gasu je mogu i kratak spoj i puls i sprej. Naroito je popularan u Evropi. U USA iz nekog razloga insistiraju na gasu sa helijumom (koji je moda 15 puta
skuplji od argona, plus je laki od vazduha pa je potreban vei protok i troenje), pa ne treba koristiti preporuke za zavarivanje iz USA za zavarivanje nerajuih elika
datih za meavinu He + Ar + CO2.
Ar + 2%O2 (O2 gas)
Meavine kiseonika sa argonom su najee sa 1-5 % O2 u argonu. Od njih nekako se najvie koristi ovaj sa 2%O2. Oksidacini potencijal ovog sa 5% je esto
neprihvatljiv, a ovaj sa 1% i nije efikasan, pa se naao neki optimum na 2%O2.
Radi se pre svega o sprej gasu, gasu koji sniava potrebne strujne parametre za sprej a kapljice u spreju su vrlo sitne. Naroito je i predvien za zavarivanje nerajuih
elika tankih debljina u spreju i pulsu brzim voenjem pitolja.
Treba skrenuti panju da postoji velika mogunost pojave gasnih faza pa i poroznosti. Naroito je to izraeno kod zavarivanja debljih profila. Gas ima malu energiju tj
toplotu (nema one nae disocijacije i rekombinacije i dodatne toplote CO2 gasa), nema velike toplote u ivicama gusenice, ve se uvarivanje pre svega svodi na
smanjenje povrinskog napona u tim ivicama, pa kao kod istog argona, postoji veliko prodiranje u dubinu i gasne faze ponekad ne stignu da izau iz kupatila i ostaju
kao poroznost. Zato se ovaj gas preporuuje za tanke profile. Daje ravnije lice ava u odnosu na meavinu sa CO2 (zbog metalnih oksida koji se zbog manjeg
povrinskog napona razlivaju umesto da se skupljaju u nadvienje).
Kau da daje 15% manje dima nego gas sa istim %CO2.
Ima i zanimljiva primena a to je pulsno navarivanje. Kod navarivanja je esto potrebno malo meanje sa osnovnim metalom, pa se ovim gasom postie dobar rezultat.

Neka poreenja raznih gasova
Profili gusenica u raznim gasovima:

Moda nije najbolje predstavljeno. Profil kod argona je u stvari sa velikim nadvienjem i loim uvarivanjem u ivice gusenice. Sa druge strane uvarivanje u ivice je
odlino kod Ar+18%CO2 i istog CO2. Nadvienje kod Ar+18%CO2 i istog CO2 je ispupeno, ali prihvatljivo.

Koliko se metala gubi usled prtanja, raeno najboljim strujnim parametrima na elinoj ploi debljine 8 mm:

Rasprskavanje kod istog CO2 je veliko. Prti i po metalu i po pitolju tj obi i dizni. Vreme za ienja je veliko u odnosu na ove druge. Inae u USA je gas Ar+25%
CO2 veoma popularan zato je ovde prikazan. To je gas za kratak spoj, nije za sprej ali je stopa prtanja manja od one kod istog CO2.

Izgled lica ava u zavisnosti od sadraja CO2 u gasu.

Produkti oksidacije su silicijumski staklasti oksidi na licu zavara. to je vei procenat CO2 (tj O2) to je vea oksidacija kako na licu ava tako i samog metala ava.
Oksidacija metala ava dovodi do snienih mehanikih svojstava. A na licu ava, skidanje ovih oksida je troak, ali se moraju skidati u vieprolaznom zavarivanju da ne
bi doveli do poveanog sadraja ukljuaka. Takoe, ako se radi farbanje posle zavarivanja treba ih skinuti. Posle zavarivanja oni su kao zalepljeni za metal, pa se farba
(ne sve) hvata na njih. Meutim vremenom ta veza popusti i otpadne ovaj oksid ali i komad farbe preko njega to dovodi do korozije na tom mestu.


Kod nerajueg elika postoji opasnost ugroavanja korozione otpornosti ako se zavaruje sa gasom sa velikim procentom ugljenika. Zato je preporuka zavarivati sa
max 2.5%CO2 u argonu.

Emisija dima je naroito izraena kod gasova sa veim %CO2. U odnosu na ist CO2 utede se prave prelaskom na meavinu argona i CO2 u smislu manjih trokova
za filtere, provetravanje itd.

MIG/MAG zavarivanje je pre svega proizvodno zavarivanje visokim strujama i temperaturama. Zavariva doe na posao i najee ceo dan radi samo to, zavaruje
MIG/MAG-om. Tako svaki dan. Godinama.
Razmislite o noenju maski sa opremom za preiavanjem vazduha.
Ljudi, zdravlje je u pitanju a ne novac!

Air Liquide je najvea svetska firma u oblasti zavarivanja kao i tehnikih gasova. Gore navedeni slajdovi o efektima raznih gasova su njihovi.
A Zefir maska sa opremom za preiavanje vazduha je njihov proizvod i jedan je od nakvalitetnijih na svetu kako to se tie optike same maske tako i dela za
preiavanja vazduha (postoje 3 filtera, predfilter za krupne estice, filter finih estica i filter za miris tj smrad). Nije reklama nego potreba!

ice za MIG/MAG zavarivanje (najoptiji pojmovi)
Danas je zastupljenost MIG/MAG zavarivanja (to punim a to punjenim icama) u razvijenim zemljama tolika da je dostigla 75-80% u svim razvijenim zemljama sveta.
Evo grube procene zastupljenosti pojednih procesa zavarivanja iz 2006 godine (u procentima):

Osnovne prednosti MIG/MAG zavarivanja su produktivnost, realtivno niska cena,zavarivanja, nii nivo obuenosti zavarivaa (jeftinija radna snaga i kratko vreme
obuke), relativno visok nivo kvaliteta zavarivanja.

Zato ne treba da udi da danas maltene za svaku familiju metala (elik, aluminijum, bakar, nikl...) postoji ogroman broj to ica punog poprenog preseka a to
punjenih ica (koje rade u zatiti gasa kao i samozatitnih).

Neke karakteristike samih ica, pre svega punog poprenog preseka sa naglaskom na osobine najjeftinije su:
Materijal ice, njen hemijski sastav: Normalno bi bilo da prema zahtevima struke, tehnolozi, metalurzi, hemiari naprave najbolju moguu icu za zavarivanje
odreenog materijala i da je korisnici kao takvu prihvate. Tako se i radi u zemljama sa visokom tehnikom kulturom. Meutim, mogue je napraviti i jeftiniju prihvatljivu
icu. A mogue i icu ispod nekog normalnog nivoa kvaliteta i prodavati je u zemljama gde tehniko znanje i kultura nisu na zavidnom nivou pa korisnici i ne umeju da
prepoznaju dobru icu. Time naroito profitiraju poznati brendovi iz razvijenih zemalja koji jednu (dobru icu) prodaju tamo a ovamo lou icu, ali korisnici smatraju da
im je nalepnica tu, mora da je i ica dobra iako nije.

Npr, u razvijenim zemljama proizvodnja elika visoke istoe i kvaliteta u elektrinim peima je dostigla takav nivo da je sadraj neistoa (sumpora, fosfora...)
zanemarljiv, da su pune raznih dezoksidanata, elemenata koji usitnjavaju kristalna zrna itd itd U razvijenim zemljama se koriste takve ice. Ako neko trai jeftiniju icu,
nee dobiti gore navedenu. Dalje, ica se moe proizvesti od rude preciznom kontrolom procesa... A moe i od recikliranog elika sa manjom ili gotovo nikakvom
kontrolom. Ako elite jeftiniju icu, jasno je kojim procesom e biti napravljena i kakav e joj biti sastav. Prosto neko ciljano pravi dobru ili visokokvalitetnu icu i neko
je kupuje. A neko ciljano pravi jeftinu icu, jer naravno i te ice i te kako imaju svoje kupce, a pogotovu jer ica je ica, pie na papiru da zadovoljava standard itd...
Ista pria vai i za ice od aluminijuma i sve ostale ice.

Prevlake: Veina elinih ica na sebi ima bakarnu prevlaku. Prosto, ta prevlaka slui za dobar elektrini kontakt izmeu dizne (koja se na engleskom zove contact
tip tj kontaktni vrh pitolja) koja prenosi struju na icu, za zatitu od korozije eline ice (sloj bakra je inae mikronski), i za to je mogue manje trenje tj zatitu dizne
(dizne su od bakra ili legure bakra) od habanja tokom prolaska tvrde eline ice. E sad, bakarna prevlaka se nanosi procesom galvanizacije. eline ice mogu biti
manje ili vie legirane, pa im nije svima isti stepen adhezije bakra za njih niti galvanski potencijal. Pa se moe napraviti neka optimizacija, tj jedni parametri nanoenja
na sve vrste ica, a moe se i za svaku icu odrediti najbolji parametri galvanizacije pa tako i raditi. Na ovaj drugi nain se dobijaju bolje prevlake ali je nain skuplji.
Dalje koliki sloj bakra se nanosi, jeste on par mikrometara debeo ali kod namerno jeftinih ica, taj sloj je ba ispod nekog prihvatljivog nivoa. Povrina bakarne
prevlake je negde glatkija, a kod jeftinih je grublja... injenica je da bakarna prevlaka ne titi veno od korozije, ali neke ice korodiraju preko noi ili preko vikenda
ako ih ostavite u dodavau, a neke ne... Kod nekih ica, bakar se ljuti, zaepljuje buir, i diznu... Jasno je da su ovi problemi izraeni kod jeftinih ica. Treba li rei da
je mogue u bakarnu prevlaku dodati i elemente za stabilizaciju luka tj lako jonizujua jedinjenja (neki proizvoai to rade, dodaju fina zrnca jedinjenja na bazi kalijuma,
za superiornu stabilnost luka).

U jednom momentu su se na tritu pojavile eline ice tzv bele, sa sjajnom srebrnom prevlakom. U Srbiji je neko objasnio da je to grafitna prevlaka (?).
U sutini, svaka bakarna prevlaka se manje ili vie ljuti. Postoje razne proizvodnje gde je produktivnost imperativ, zavarivanje je robotima, brzine ice su velike, ice
se dodaju iz bavi 200-300 kg, i stvarno postoje problemi sa zaepljavanjem dizni i zastojem robotskih elija, pa je ovaj tip ica u tim specifinim sluajevima bio
koristan. Na kraju smo saznali da je prevlaka na bazi fosfora koji je jak dezoksidator.
Marketing ini uda, pa su neki prihvatili ove ice kao bolje, iako ne umeju da objasne u emu su bolje. Pa su proizvoai objanjavali da ima manje bakra u dimu a
prodavci odmah napumpali da ima manje bakra u metalu ava. Inae poto su bakarne prevlake mikronskih dimenzija njihov uticaj na sadraj bakra u metalu ava je
skoro nebitan. Poto marketing pravi prodaju, a neuki kupci ove bele prihvatili kao bolje, desio se pravi haos. Kada je veliki broj proizvoaa ovladao belom
prevlakom desilo se da su njome prevlaili ice nultog kvaliteta elika, a prodavali ih kao premijum ice. Sadraj bakra u tim icama je bio prilino vei nego ukupni
sadraj bakra (i sa prevlake i iz ice) kod ica dobrog kvaliteta prevuenih bakrom... Tako je dolo do podrugljivih naziva super satenski fini ice, extra klizava
ica... a u Srbiji i dan danas par putujuih trgovaca ubeuje kupce da njihova super/extra/mega... ica trai manje zatitnog gasa i... (bolje da ne priam dalje)...
Zanimljivost: Na jednom sajmu tehnike, jedan ia (demo zavariva) je ovako demonstrirao superiornost belih ica u odnosu na klasine pobakarene. Obe ice su bile
1.0 mm. Ova pobakarena je bila stavljena u super moderni aparat sa lampicama to bljeckaju i displejima to titraju. A ova bela je bila stavljena u aparat recimo 5
godina star, prljav, ulubljen. Na mestu potenciometra za brzinu ice nije bilo onog plastinog kruga za podeavanje, ve samo metalni patrljak, pa nije moglo da se
rukom da se obre nego cvikcanglama. I onda ia kao podeava onaj moderni aparat objanjava displej i pusti pobakrenu icu. Rezultat, onako, prihvatljiv, saliveno
osrednje sa dosta pucni okolo. ia odmahuje glavom, prti mnogo, kae. Onda kao cvikcanglama malo zavrne levo desno onaj patrljak na starom aparatu i pusti belu
icu, rezultat savren, perfektno saliveno, nigde pucne...
Da, neki ljudi znaju da Eskimima prodaju led.
Ona pobakarena ica (inae savrena) je raena u CO2 gasu, u gornjem opsegu kratkog spoja gde se podrazumeva da e biti prtanja. Ova bela je raena u
perfektnom spreju sa C8 gasom.
(Kada sam traio da i jednu i drugu icu puste u istom gasu sa istim parametrima, ia zovne svog efa Radeta a on me ljutito otera sa tanda :)

Kalibracija: Ovo je jedan od sutinski bitnih karakteristika proizvodnje ice. Recimo da imamo ice 0.8 mm, 1.0 mm, 1.2 mm. Kolike tolerancije ice treba da budu uske
da bi ica bila odlina? Ako je ica debelo u minusu imamo situaciju da proklizava u tokiima za dodavanje. Ovo izaziva problem i zastoje tokom zavarivanja. Ako ica
i izlazi, otpornost tog dela ice je vea, struja je manja, ovo je naroito izraen problem kod aluminijumskih ica... Kada je ica deblja od neke propisane tolerancije,
onda tuca tokom dodavanja a sve se to odraava na luk, a ponekad se zaglavi u dizni... Kalibracija u serijskoj proizvodnji je skupa, alati su skupi, prekidanje
proizvodnje radi dotezanja alata je skupo... Jasno je da e jeftina ica potencijalno imati ove probleme.

Dimenzije slobodnog namotaja (na engleskom cast i helix): Tokom motanja ice na kotur, nekom silom se ica natee oko kotura i time se ona deformie. Kada
izlazi kroz pitolj, ona se odmotava, ali poto je deformisana ona ne izlazi pravo kao strela ve izlazi zakrivljena. Ako se iz pitolja na patos izbaci jedan slobodan krug
ice, mogu se uoiti prenik tog slobodnog kruga i njegovo bacanje tj uvijanje:

Prenik slobodnog namotaja (cast) i korak navoja slobodnog namotaja (helix).

Ukratko, pomenuti parametri ice moraju biti u okviru nekih tolerancija (inae i jesu odreeni standardom, pa ko eli neka nae tolerancije). Ako je prenik slobodnog
navoja preveliki, nee doi do dobrog kontakta sa diznom i prenosa elektriciteta. Ako je ispod neke granice, deava se preveliki pritisak tj trenje izmeu ice i dizne i
brzo habanje dizne, stvaranje mikro luka u dizni izmeu nje i ice, nestabilnost luka...
Ista stvar je i sa korakom, plus ako je preveliki, nikada neete moi da bijete icom u spoj, ve e vrh ice da eta, da se uvre tokom zavarivanja. Ovo je apsolutno
neprihvatljivo kod automatskih i robotskih zavarivanja, pa zato postoji dodatni ureaj za ispravljanje ice. Ako neko pravi icu da bude dobra, o ovome vodi rauna.
Onaj ko pravi icu da bude jeftinija, zadnja stvar o kojoj misli su ovi parametri (inae jako bitni za perfektnu kontrolu zavarivanja).
Motanje: naroito ranije, bilo je problema sa mrenjem ice, i naroito je jedan proizvoa bio na zlu glasu. Izgleda da sada svi prodaju fino motane (navoj do navoja)
ice, pa se neu zadravati na ovome. Samo u rei da ice malih prenika, 0.6 mm i 0.8 mm moraju proi proces odarivanja posle izvlaenja na ove prenike, jer
postaju vrlo tvrde. Poto su odarene i tanke, prilino su slabe, pa ih je teko nai paralelno motane, meutim i tako slobodno motane se ne mrse od dobrih
proizvoaa.

Tipovi kotura: Za najeu upotrebu, eline ice se isporuuju na koturima prenika 100 mm (1 kg), 200 mm (5 kg) 300 mm (12,5-18 kg).
Sam kotur moe biti razliite izvedbe uz jedan komentar. U Srbiji se esto naroito zahteva da ica bude na plastinom koturu. E sad, najbolje ice dolaze iz Evrope, a
tamo postoji visoka svest o zatiti ivotne okoline. Plastika se teko tj skupo reciklira a elik lako. Zato zapadni proizvoai esto isporuuju ice na elinim koturima.
Da bi se one namontirale na aparat, potrebni su adapteri. I onda nastaje problem, mnogi nisu uli da postoje adapteri a kamoli da ih imaju. Svako ko ima aparat za
zavarivanje bi morao da ima pomenute adaptere. Kotaju recimo 5 EUR i traju veno tj dok ih neko namerno ne polomi...


Ovi adapteri kotaju neto sitno, moda 5-6 EUR, i morao bi da ih ima svako ko ima aparat za zavarivanje u koga idu veliki koturi. Prosto velika je verovatnoa da ete
imati potrebu da zavarujete icom na koturu B300.
Konstantnost u proizvodnji: Iskusni potroai ica znaju za mogue sluajeve, da u jednom periodu isti tip ice bude dobar a u jednom lo dobre i loe are. Ima tu
igranja (ja bih rekao kockanja) od strane proizvoaa i trgovaca. Dobri proizvoai se ne igraju sa ugledom i uvek isporuuju ice u okviru propisanih tolerancija. Ako
ica ispadne iz stroge tolerancije (bilo hemijskog sastava, bilo dimenzija...) jedni takvu icu ne prodaje a opet drugi smatraju da kupci nee primetiti pa prodaju...

Punjene ice za zavarivanje i navarivanje
Kod punjenih ica, jezgro je od praha i smeteno u cevicu.

Kada su u pitanju punjene ice, razlikuju se:
- punjene ice koje rade u zatitnim gasovima (najee CO2, C18),
- punjene samozatitne ice za zavarivanje,
- punjene samozatitne ice za navarivanje.

A zato su punjene ice, koje rade u zatiti gasa tako superiorne. Za poetak zbog efekta gustine struje (anegdota: ima jedan inenjer zavarivanja u Srbiji, koji sve u
zavarivanju objanjava gustinom struje, ma koja tema je u pitanju). Popreni presek punjene ice je prsten, a popreni presek recimo elektrode ili pune ice je pun
krug.

Pa recimo pri 200A, gustina struje (amperaa/popreni presek) kod elektrode fi 4 mm je 16 A/mm2, kod pune ice 1.2 mm je 177 A /mm2 a kod punjene ice je oko
260 A/mm2 (ova vrednost nije ista za sve ice, prosto razni proizvoai prave ice sa razliitim debljinama zida cevice). Vidi se da je zbog gustine struje potencijal
penetracije daleko najvei kod punjene ice. Ako tome dodamo oblik transfera kroz luk (kvazi sprej, irok sprej sitnih kapljica du celog luka), jasno da je osim veeg
potencijala penetracije osigurana odlina bona penetracija tj penetracija u zidove ak i uskih ljebova, znaajno bolja nego kod obine pune ice.

Zbog vee gustine struje (na kvadrat zbog I2xR, po Dulovom zakonu) i predgrevanje ice je vee, pa se za istu amperau topi vie punjene ice tj produktivnost tj
depozit u kg/h je vei kod punjene ice. Npr depozit kod obine ice 1.2 mm pri 300A je 5 kg/h, punjene rutilne ice oko 6 kg/h a metalom punjene ice oko 8 kg/h.
Produktivnost je novac, tj profit! Ovo je razlog zato su gotovo sva brodogradilita prela na zavarivanje punjenom icom (rade u jeftinom CO2 gasu, naplavljivost kg/h
velika, penetracija u debele limove bolja nego kod obine ice, penetracija u spreju sa rutilnom punjenom icom je osigurana u vertikali, nema meu transporta i
prepozicioniranja i okretanja delova)... Jednom reju najbolji proizvod u svetu zavarivanja.

Punjene ice koje rade u zatitnim gasovima (najee CO2, C18), mogu biti razliite konstrukcije.
- beavne (farmaceutski kvalitet), pobakarene, obino za debljim zidom cevi, punjenje prahom se vri vibracijama,
- beavne, zatvorene laserom, punjenje prahom je nalivanjem praha u U savijenu traku (kao kada se mota cigareta runo), pa se onda U traka sa prahom u njoj zatvara
u O oblik i onda se mesto spoja zavari laserom, mogu se pobakarisati.
- avne ice sa razliitim nainima spajanja (priljubljene, preklopljene, pertlovane).

Izgled poprenog preseka punjenih ica.

Po vrsti punjenja, ice mogu biti rutilne, metalne i bazine. Najee su u upotrebi rutilne punjene ice, prosto jer kod njih ljaka ovrava pre rastopljenog metala. To
znai da ta ljaka podupire i zadrava rastopljeni metal, bez obzira kojom strujom se radi i u vertikalnom pa i nadglavnom poloaju. Prosto, problem sa obinim icama
koje su pri sprej transferu ograniene na horizontalni poloaj, ovde ne postoji. U spreju, sa velikim depozitima, se moe raditi u svim poloajima. Kompletne industrije,
kao brodogradnja, masivne konstrukcije... su procvetale pojavom ovih ica.
S obzirom da se deo ice gubi kao ljaka, orijentaciona iskorienja avnih rutilnih punjenih ica su 80-83%, a beavnih 90-92%.

Kada su u pitanju beavne (farmaceutske) ice, radi se o apsolutno najviem moguem kvalitetu.
- ice imaju debeo zid, pa su dovoljna dva tokia kao kod obinih ica i ne moraju biti nazubljeni,
- poto imaju debeo zid mogu raditi perfektno na niim strujama (to je bitno jer, dovoljno je koren odraditi jednim slojem, a popuna drugog i ostalih slojeva sa ovom
icom. Poto je debeo zid cevice, moe se raditi na niskim amperaama koje nee probiti tanak koren. Dalje niske struje su dobre za tanje debljine u nadglavnom
poloaju. Ponekad treba zavariti deo sa koga nije skinuta zatitna farba (prajmer) pa pri radu sa obinim punjenim avnim icama dolazi do velikog toksinog
ispravanja jer one rade samo na velikim amperaama)...
- Pobakarene su, pa manje habaju diznu, a bolje prenose struju,
- Pobakarene su, pa su zatiene od korozije. Ako obinu avnu icu ostavite u dodavau, preko noi ili preko vikenda e zarati po povrini, ova nee.
- Poto su beavne, potpuno su sigurne od vlage, tj vodonika. Daju oko 2.7 ml/100g difundovanog vodonika. avne, zbog opasnosti od vlage, u principu kada se otvore
treba odmah potroiti ceo kotur. Ili treba imati pe za suenje koturova koji su ovlaili. U Srbiji mnoge firme nemaju ni pei za suenje elektroda a kamoli da kupuju pe
za koturove...

Ne moete a da ne budete oduevljeni, punjene beavne ice su najsavreniji proizvod u svetu zavarivanja:
- Perfektno zavarivanje i na malim i na velikim strujama,
- Dovoljan je aparat koji imate, ne morate kupovati novi sa 4 tokia i nazubljenim ljebovima,
- nema opasnosti od vodonika i pada ilavosti,
- nema opasnosti od poroznosti,
- postoji i prenik 1.0 mm, a postoje i koturovi od 5 kg (za manje aparate),
- pobakarene su, pa kotur dugo traje pre nego povrina ice korodira,
- Gotovo je nemogue ispasti iz stabilnog reima, nema prtanja,
- Rade u svim prostornim poloajima i vertikalno uvis i nadglavno (uvek u spreju).
- Produktivnost je velika.
- Superiorna penetracija u zidove ljeba, odlina mehanika svojstva.
- Perfektan koreni zavar preko keramike podloke...
- Bez prtanja u CO2 gasu ili Ar+18%CO2 gasu

Stein Megafil 713R Made in Germany 100% - apsolutna preporuka!
Jedna od najboljih punjenih ica na svetu za zavarivanje elika. Beavna cev, farmaceutski kvalitet. Trebali bi da probate, imamo i prenik 1.0 mm na koturima od 5 kg.
Ali kupite adaptere ako uzimate prenik 1.2 mm, tip kotura je B300, napravljen tako zbog svesti o zatiti okoline.

Ako su punjene ice (rutilne) koje rade u zatiti gasa najbolji proizvod u zavarivanju, onda su verovatno samozatitne punjene ice najgori. Ne bih im posveivao
previe panje. Njima ne treba gas, a zatita se vri raspadanjem organskih materija i stvaranjem CO2 i CO gasa ali i specifino za ove ice aluminijumom koji se
vezuje za azot iz vazduha, ali i taloi u metalu ava. Ukljuci aluminijuma u eliku? istunci to ne mogu da prihvate. Sve oko proizvodnje ovih ica je tajna, pa su tajna i
gasovi i dimovi koje razvijaju. Neki kau da su puni barijuma i sl. Poto rade u krupnokapljistom prenosu, prtanje je veliko. Proverite dobro sve, pre prelaska na ove
ice.

Zanimljivo je agresivna ponuda ovih ica za hobi zavarivanje. Kako to lepo zvui, kupi aparat i icu, nema muke oko nabavke gasa. Ali rezultat zavarivanja sa ovim
icama se ne moe meriti sa zavarivanjem u kratkom spoju sa recimo icom 0.8 mm u gasu C18 ili CO2. Sa ovom drugom se radi bez prtanja, mogu se raditi tanji
materijali, iskorienje je manje, nema bruenja pucni...

Samozatitne punjene ice za navarivanje su u principu na isti kalup kao one gore ali su svoju korist ipak dokazale. Sa njima se uglavnom radi napolju, tako da se
dimovi ne zadravaju u prostoriji. Poto nema gasa relativno su jeftine. Tranfer je krupnokapljiasti, i time poeljan, jer daje vee uvarivanje od hladnog kratkog spoja
ali manje od spreja (a time i meanje sa osnovnim materijalom). Prtanja ima, ali to prtanje ne utie na funkcionalnost navara. U svakom sluaju su poeljne za
navarivanje.

PRISTUP MIG/MAG ZAVARIVANJU
Na samom poetku je konstantovano da je MIG/MAG poluautomatski proces. Deo je automatski (dovod ice konstantnom brzinom i odravanje duine luka) a
zavariva runo odrava konstantan prepust ice, vosi pitolj itd. Ovo drugo, to zavariva treba da radi je toliko lako da se lako i brzo ui pa se ak i neivi stvor, npr
robot, moe lako obuiti za perfektno MIG/MAG zavarivanje.
Ali treba jasno rei, i ono automatsko propisuje ovek, ne mora da bude, ali moe da bude i sam zavariva. Da bi se ono automatsko zadalo aparatu za zavarivanje,
mora postojati znanje o funkcijama i njihovoj kontroli.
Kontrola funkcija tj zadavanje parametara se vri prema vrsti materijala (elik, aluminijum...), debljini materijala, tipu spoja (ugaoni, sueoni...), poloaju zavarivanja,
specifinosti posla (koren, ivica, ljeb...), nivou zahtevanog kvaliteta itd...

Evo parametara zavarivanja na koje treba obratiti panju:

Materijal ice: Materijal ice se bira prema zadatoj tehnologiji zavarivanja ili prema prostoj logici. O ovome u posebnim oblastima o zavarivanju pojedinih metala i
legura.

Izbor delova aparata za konkretnu icu: Ako je u pitanju aluminijumska ica, najbolje je izabrati aparat sa 4 tokia za guranje, i namestiti u njega tokie sa U
ljebovima. Buir da bude teflonski a dizna namenski za aluminijum. Na slian nain, ako se koristi punjena ica tankog poprenog preseka, najbolje je postaviti 4
toia koji su nazubljeni.
Inae za tvrdu icu, recimo elinu, dovoljno je da jedan toki ima ljeb (obino trapezni) a drugi je ravan. Pravilnim stezanjem se izbegava deformacija, ali trenje je
sasvim dovoljno za guranje.





Mogui naini izvedbe ljebova za tokie za aluminijum. Dodirna povrina vea pa je dovoljan manji pritisak za guranje.

Postoji i poseban nain izvedbe tokia za aluminijum. Radi se o plastino/najlonskim tokiima. Oni ne sabijaju icu, naprotiv ica njih sabija, a lepljivi su pa trenjem
guraju icu.

Pogon za dodavanje ice sa 2 tokia

Pogon za dodavanje ice sa 4 tokia. U svakom sluaju bolji od onog sa 2. Pritisak na icu je duplo manji i time manja opasnost od gnjeenja tj deformisanja ice.

Pritisak tokia: Pritisak tokia na icu mora biti minimalan, tj tek toliko da ica ne proklizava. Pogreno je stezati to jae, pogotovo kod mekih tipova ice
(aluminijum, punjena ica).
Jedan od naina pravilnog stezanja je zatvoriti pogon i toki za pritezanje staviti na sam minimum. Pitolj pod 45 stepeni uperiti prema podu, poeljno nekoj drvenoj
podlozi. Pritisnuti okida na pitolj i ica udara u dasku. Ako ica stane, a tokii proklizavaju, dotegnuti pola kruga. Tako sve do momenta gde ica ne pone da prolazi
preko daske a tokii ne proklizavaju.
Odabrati transfer: naravno izabrati stabilan transfer (kratak spoj, puls, sprej). Za pomenuti transfer odabrati najbolji gas. Nekad je ovaj izbor suen, prosto neko ima
samo jedan gas. Npr hobisti i oni to se bave auto limarijom i lakom bravarijom koriste samo ist CO2 gas. Neke radionice imaju samo C18 gas...
Biti svestan ogranienja rada u odreenom transferu sa odreenim gasom tj ulaska u nestabilno podruje. Npr u jednom momentu debljina materijala je nepogodna za
sprej, jer moe doi do progorevanja ako je tanak ili do loe penetracije ako se kratak spoj ili puls koristi na debelom materijalu.
Za obian elik neka gruba preporuka je birati kratak spoj za debljine 1.5-4 mm, puls za 2-4 mm (ko ima aparat sa pulsom), a sprej preko 4 mm.
Podrazumeva se da majstor i/ili inenjer ukljuen u MIG/MAG zavarivanje mora znati tzv granice tj gde je prelaz izmeu krupnokapljiastog i sprej transfera i odmah iz
prve nabosti dobre parametre a onda samo fino tjunirati da bi se dobilo perfektno zavarivanje.
Takoe se moraju znati i granice kratkog spoja za svaki prenik ice i tip ice. Zato se i kae da je za perfektno MIG/MAG zavarivanje bitno znanje a ne vetina.
Ako se neki majstor, a bez znanja ponosi svojim zavarenim spojem, koliko li tek treba da se ponosi onaj tehniar ili inenjer koji podeava i uitava parametre
zavarivanja robotu? A roboti su najbolji MIG/MAG zavarivai!

Donja granica spreja za icu SG2 1.0 mm, u gasu C18 je 220-230A pri 25-26 V. Ovih 220-230A odgovaraju nekih 11 m/min pri prepustu 15 mm. Od konstrukcije
aparata se ove vrednosti razlikuju.
Donja granica spreja za icu SG2, 1.2 mm, u gasu C18 je 270-280A pri 26-27V. Ovih 270-280 a odgovaraju brzini ice 7.5 m/min. Svako moe na svom aparatu da
nae prelaz iz nestabilnog krupnokapljiastog reima u stabilni sprej.
Treba dodati da je oveku teko da prati brzine preko 13-14 m/min, pa kada postane nezgodno raditi icom 1.0 mm pri veim brzinama ice, preporuka je prei na
punu icu 1.2 mm ili jo bolje na punjenu rutilnu ili metalnu.

Jo neke granice spreja za razne gasove:
Sprej za 0.8 mm icu u O2 gasu je oko 150A.
Sprej za 1.0 mm icu u O2 gasu je oko 165A.
Jasno je da ovo O2 kodna oznaka, da se ne vari u istom O2 ve u meavini Ar+2%O2. Da je meavina Ar+5%O2, kodna oznaka bi bila O5.

Sprej za C8 gas za icu 1.0 mm je na oko 185 A.
Sprej za C8 gas za icu 1.2 mm je na oko 230 A.
Tip ice (puna ica, punjena ica...): Pomenuti koji se bave lakom bravarijom nemaju mnogo izbora, ogranieni su na icu 0.8 mm. Oni koji mogu da biraju, zbog
preklapanja opsega primene pojedinih ica imaju veliki izbor. Jedan izbor od mnotva moguih je koristiti punjenu icu za debljine preko 5 mm, a do 5 mm obine ice.
Punjenu icu rutilnog tipa koristiti u vertikali na debljim presecima, jer se njome postie superiorna penetracija na visokim strujnim parametrima. Ako se koristi obina
ica za zavarivanje u vertikali ogranienje je max amperaa od 150 A, pa moe doi do nedovoljnog uvarivanja. Ako se eli to vea produktivnost na debelim
komadima, izbor je metalom punjena ica...
U svakom sluaju, moe se doi do optimalnog izbora u smislu, kvalitet, cena, brzina....

Prenik ice: Jasno je da se u nekim sluajevima moe posao uraditi sa nekoliko prenika. Recimo debljina 3 mm se moe zavariti i punom icom 0.8 mm i 1.0 mm i
1.2 mm i 1.0 mm punjenom icom... Svako prema iskustvu moe nai optimalno reenje. Jedno od mnogo korektnih moguih izbora, za zavarivanje obinog elika, je:
* 0.6 mm ica - za auto limariju i slino (debljine 0.7-1.0 mm),
* 0.8 mm ica za debljine 1.0 2.5 mm (tj 1.0 mm do 4.0 mm ko ima aparat koji moe raditi samo sa 0.8 mm icom),
* 1.0 mm ica ovo je u stvari prvi izbor. Njome se mogu zavarivati debljine 1.5-4 mm u kratkom spoju, 4-6 mm u spreju, 2-5 mm u pulsu (ko ima). U sluaju
preklapanja sa icama 0.8 mm i 1.2 mm, ovom preniku treba dati prednost jer je kontrola rastopljenog metala najlaka.
* 1.2 mm punjena rutilna ica za debljine preko 5 mm, naroito u vertikali,
* 1.2 mm metalna ica za debljine preko 5 mm u horizontali kada se trai velika produktivnost.

(* 1.2 mm ica punog poprenog preseka prvi izbor u Srbiji za svaku namenu, ali eto neki je izbegavaju i koriste samo kada moraju. Ova ica daje stabilan kratak spoj
u uskom opsegu 140-175 A, a sprej tek preko 260-280A u C18 gasu... 1.0 mm puna ica i 1.2 mm punjene rutilna i metalna rade bolje u svakom smislu, svaka u svojoj
oblasti, od ove 1.2 mm.).
Brzina ice (i amperaa): Amperaa, ve reeno, zavisi direktno od brzine ice. Da bi luk uvek bio iste duine (to je osnov konstrukcije MIG/MAG aparata), to se
vie ice dovede to je potrebna vea toplota tj amperaa da bi je rastopila, i obrnuto.
to je vea brzina ice i amperaa, postoji opasnost od progorevanja tankog materijala, i to je brzina ica manja, manja je amperaa i postoji opasnost od loe
penetracije na debelim zidovima.

Znai, to je vea brzina ice, vea je penetracija, vea je stopa depozita (kg/h), vea je zapremina kupatila, ali je vee i nadvienje gusenice.

Npr pitanje:
Ako podesim 5.5 m/min brzinu ice prenika 1.0 mm, tip ice SG2-obina CO2 ica, drim prepust 8 mm, kolika je amperaa?
Naravno, lako se ovo proveri DC amper kljetima, ali valjalo bi poznavati ureaj koji se poseduje ili kupuje. To isto vai za one aparate kojima brzina ice nije navedena
na kontrolnom panelu, ve su date neke kodne oznake tipa 1-2-3... ili A-B...

Kolika je brzina na podeoku 1? A na 6? Na B?... Naravno lako se i ovo proveri topericom. Podesite brzinu ice na prvi podeok. Pritisnite istovremeno i topericu i
okida na pitolju i posle 10 sekundi pustite okida (icu upucavajte u vazduh, nikako da varite). Uzmite metar i izmerite koliko je ice izalo i to u metrima. Neka je
izalo 0.5 m. Pomnoite to sa 6 i znai brzina ice na tom podeoku je 3 m/min. Ako je izalo 1.853 m, znai brzina ice je 11.118 m/min na tom podeoku... Ako neko
eli da zna MIG/MIG zavarivanje svojim aparatom, a aparat mu nema displej niti oznaenu brzinu, onda je mora ovako izmeriti. (Znate li da je u metrologiji potrebno
izmeriti jednu veliinu bar 3 puta pa onda nai aritmetiku sredinu kao najbolje procenjenu vrednost. Ne zezam Vas, stvarno je tako, a Vi kako hoete).
Zatim uzmite DC amper kljeta ili pozovite elektriara na pie u radionicu ali neka ponese DC amper kljeta. Poto popijete pivo, namaknite amper kljeta na kabl mase
ili polikabl pitolja, podesite ih da mere DC amperau. Pa recimo da je unutra ica 0.8 mm, krenite da varite na prvom podeoku, tako da odravate prepust ice 7 mm,
ali ba svo vreme varenja, recimo 50 mm. A ovaj neka gleda koliku amperau pokazuje displej, neka se ona u prvih 5 sekundi zanemari pa onda neka kae onu koja se
kasnije najee prikazivala. I tako za svaki podeok. I tako za svaki prenik ice. I tako za alu ice, i za nerajui elik (i 3 puta uvek, pa nai aritmetiku sredinu...)...
Ima tu posla, ali tada ete znati svoj aparat, i znaete gde da ga podesite za svaki konkretan sluaj. (Na kraju popijte jo jedno pivo sa elektriarom).
Napon (voltaa): Ovo je nezavisna komanda na aparatima za MIG/MAG zavarivanje. U prihvatljivim opsezima zavarivanja, ne utie na amperau. Voltaom se pre
svega odreuje duina luka. Ve je reeno, kod MIG/MAG aparata zavariva ne moe smanjiti niti poveati luk u odnosu na podeen. A potrebno je podesiti takvu
duinu luka, da plazma luka ima najveu efikasnost a da prtanje ima najmanju vrednost. Kada je u pitanju zavarivanje kratkim spojem potrebno je krenuti od toga da
predug luk dovod do prtanja i slatku taku traiti u kraem luku. Kod spreja, prtanje nastaje zbog kratkih spojeva, koje treba izbei, pa luk treba produavati, sve dok
se ne dobije zavarivanje bez kratkih spojeva i prtanja. Kod pulsa se deava tzv disanje luka, jer se u pulsu jedna vea kapljica odvaja, i kako se kapljica poveava,
tako se luk smanjuje a kada se odvoji luk poraste. Zato je efekat disanja luka manji kada je luk manji. Naravno i ovde mora biti dovoljno dugaak da se izbegne pojava
kratkih spojeva i prtanje.
Neke opte preporuke za zavarivanje crnih elika u kratkom spoju u CO2 gasu su napon od 17-20V (u zavisnosti od aparata moe blago da se razlikuje), a za sprej u
C18 gasu recimo 25-30V u zavisnosti od brzine ice. Pulsni aparati imaju ugrene sinergijske krive tj aparat sam prorauna najbolji napon ali i oni imaju potenciometre
za dodatno trimovanje duine luka i praksa pokazuje da je gotovo uvek potrebno dodatno korigovati duinu luka.
Ako je napon vei, irina gusenice je vea, ako je mali, irina je manja a nadvienje vee. Ako je prevelik, dolazi do zajeda pored ivica gusenice.

Prepust ice (duina ice koja viri iz dizne): Ovo je sutinski bitna veliina, a koja je najee nepoznata samoukim MIG/MAG zavarivaima. Od duine prepusta
zavisi amperaa. O ovome je ve pisano, pa sada samo da ponovim, zavariva bi morao da odrava ovaj prepust konstantnim tokom voenja pitolja, jer ako to ne
radi, aparat e smanjivati ili dodavati amperau, pa recimo ako prepust bude premali postoji opasnost da luk dohvati diznu i zavari icu za nju ili da amperaa progori
tanak lim. A ako je predug, postoji opasnost od premale amperae i nalepljivanja umesto penetracije... Treba li rei da najbolji MIG/MAG zavarivai roboti, nemaju
nikakav problem da odravaju konstantan prepust ice, njima ne drhte ruke.
Dalje, moda nije javno objavljeno, ali proizvoai aparata za zavarivanje optimizuju slatke take zavarivanja prema nekom prepustu ice. Recimo da je danas
poznato gde su ti optimizovani prepusti, pa je preporuka pridravati ih se tokom zavarivanja.
Za kratak spoj je preporuka da prepust bude 7-10 mm (manji za manji prenik ice i manje brzine ice i vei za vee brzine ice i vei prenik ice. Npr 7 mm za icu
0.8 mm pri brzini ice 4 m/min i 10 mm za icu 1.0 mm pri 7 m/min)...
Za sprej je preporuka da bude oko 15 mm, i za punu i za punjenu icu.
Za puls oko 12-16 mm, uz napomenu da luk die kod pulsa, pa ako die mnogo, raditi sa veim prepustom i obrnuto a i koristiti potenciometar za trimovanje luka.
Indukcija: Ve je puno reeno o njoj. Jo jednom, vea indukcija poveava vreme trajanja luka, smanjuje broj kratkih spojeva, metalno kupatilo je vee i teljivije, bolje
se razliva, na veim parametrima u CO2 gasu kod ica 1.0 mm i 1.2 smanjuje prtanje... Ukratko, ako su u pitanju tanki limovi, podesiti je na najmanje jer nije potrebno
teljivo kupatilo, naprotiv potreban je hladan luk i to bre ovravanje. Podesiti veu indukciju, ako se radi sa icama 1.0 mm i 1.2 mm u CO2 gasu. Podesiti veu
indukciju kada se zavaruju metali sa veim povrinskim naponom.
Neki aparati, oni iz jeftinije klase, nemaju mogunost podeavanja indukcije, ali oni ionako rade sa icama 0.6 mm i 0.8 mm a same ice imaju imaju dovoljno veliki
omski otpor da prue zavarivanje bez prtanja.
Ako aparat ima sinergijsku krivu, onda je indukcija proraunata softverski za svaki konkretan sluaj.

Brzina voenja pitolja: Ovo je jedan od parametara koji sam zavariva sam lako oseti koliki treba da bude prema izgledu lica gusenice. Robotima se ova brzina
voenja zadaje, to e rei jako je dobro znati koje su optimalne vrednosti voenja pitolja tokom zavarivanja.
U principu se sve radi probama, sporijim pa brim voenjem, ali recimo da je za zavarivanje kratkim spojem, punom SG2 icom 1.0 mm, neka dobra brzina voenja 6-
10 mm/s, za zavarivanje debljina oko 3 mm... a recimo za icu 0.8 mm 4-8 mm/s... Ovu temu nema smisla iriti, jer e oni koji rade sa robotima sami probama nai
najbolju brzinu voenja a samouki zavarivai sami je lako procene.
Unos toplote: Sva ozbiljna zavarivanja se danas rade prema kvalifikovanim tehnologijama zavarivanja. A sve tehnologije zavarivanja zahtevaju iskazivanje unete
koliine toplote. Od unete toplote zavise mehanika svojstva i to najvie ilavost. Ako je unos toplote preveliki najee dolazi do degradacije materijala tj pada i
vrstoe i ilavosti. Formula za unos toplote je:

Q = 0.8 x (U x I x t) / p (izraava se u kJ/mm ili kJ/cm)

Pri emu je U napon, I amperaa, p = duina koju je pitolj preao za vreme t), a 0.8 je koeficijent za MIG/MAG zavarivanje (i za 131 i 135 i 136 postupak tj i za pune
ice i za punjenje ice i za aluminijumske ice) (pogledati standard SRPS EN 1011-1: 2007).

Recimo da je brzina voenja 8 mm/s, da se radi punom elinom icom SG2 prenika 1.0 mm, u gasu C18, da je brzina ice 5 m/min (to odgovara amperai oko 100
A), a da je napon 18 V...
Unos toplote je 1.8 kJ/cm (ovo je vrlo mali unos toplote).
Ova formula ne uzima u obzir indukciju kod kratkog spoja, tj unos toplote e biti vei ako je indukcija vea za istu amperau. Meutim unos toplote kod zavarivanja u
kratkom spoju je gotovo uvek ispod granica pada mehanikih svojstava pa se indukcija zanemaruje. Isto tako nije ba najpreciznija za pulsno zavarivanje, ali je jo
uvek prihvatljiva.

Problem je izraen naroito kod zavarivanja u spreju punim i punjenim icama. Problem postoji i kod obinih elika a ne samo kod onih osetljivih na unos toplote.
Panju treba obratiti na zavarivanje rutilnim punjenim icama. Zavarivai se odueve lakoom upotrebe na visokim strujama i velikim nalivanjem pa instiktivno gotovo
svi poinju da je vode tj da je njiu iroko levo desno, kao da mlate barjakom. Iz formule se vidi da je unos toplote povezan sa duinom i samo sa duinom vara u
jedninici vremena. To jasno ukazuje da je unos toplote manji ako je duina vara dua a njihanje ue i da je unos toplote vei ako je duina kraa a var irok zbog
irokog njihanja.

Da pojasnim problem kod obinih elika. elina ploa koja se vari je u vrstom stanju. Ali u stvari se sastoji od kuglica/atoma. Atomi su rasporeeni u grupe/reetke
koje su nazvane kristalne reetke (grupa ravnomerno rasporeenih atoma i molekula u prostoru se naziva kristalna reetka ili zrno). Na povienim temperaturama se
deava fenomen da se vie kristalnih reetki spaja u jednu tj od dve sitne ili tri se stvara jedna. Ovaj fenomen se naziva pogrubljenjem/rastom kristalnih zrna. E sad
zamislite jednu drvenu ipku, prut dugaku a tanku. Stavite je u ruke i prelomite je na dva dela. Lako je. Sada jednu polovinu prelomite. Opet je lako. I tako sve dok ne
dovedete duinu lomljenog dela recimo na 10 mm. Njega ete teko polomiti, prosto jer ruke ne mogu da stvore dovoljnu silu tj moment savijanja, jer je prepust grede
mali. Sad zamislite kako da polomite rukama pare duine 1 mm ili 0.5 mm. Nikako. A svo vreme je u pitanju jedan isti materijal, samo su duine koje se lome krae i
krae. E isto tako i kod obinog elika, to je zrno sitnije tee ga je slomiti, a to je due i vee, lake je. Unosom toplote u ZUT-u (zoni uticaja toplote, pojas od nekih 2-
3 mm pored ivica gusenice) zrna rastu i tako deo gubi svoju vrstou i ilavost. Ovaj fenomen je jo izraeniji kod metala koji su osetljivi na unos toplote tj osim
pogrubljenja zrna toplote pravi neeljenu distribuciju legirajuih elemenata i sam materijal gubi gotovo sva svojstva za koji je namenjen.
Zato oprez, pri zavarivanju, a naroito sa punjenim icama ograniiti etanje tj njihanje u irinu.

Naravno, osim potovanja parametera zavarivanja, irine njihanja, za kontrolu unosa toplote je bitno potovati meuprolaznu temperaturu, tj tokom zavarivanja ne
prelaziti neku propisanu temperaturu (meriti laserskim termometrom, termokredama ili sondom recimo sa jeftinog volt/ampermetra).

Odnos obe i dizne: Ve je priano, kada se radi u kratkom spoju, poeljno je da dizna bude izbaena napolje iz obe (2-3 mm), zbog bolje vidljivosti bolje kontrole
duine prepusta ice. Kada se radi u pulsu ili spreju preporuka je da oba bude uvuena obu oko 3-6 mm (to jaa struja, bolje da je dizna dublje u obi).

Dizna izvan obe, za kratak spoj.


Dizna uvuena u obu, za sprej i puls.

Naprskavanje obe: Ovo je naroito bitno kod zavarivanja robotom ali i kod runih zavarivanja kada nije dozvoljeno da u metalno kupatilo padnu kuglice i praina
nastale prtanjem.
obe su pravljene od bakra a zatim hromirane. Postoje razni sprejovi za prskanje obe. Ovi sprejovi prave premaz na obi i ne dozvoljavaju da se vrela pucna zavari
za obu, ve samo nalepi i posle je lako skinuti. Najbolje je posle svakog zavretka zavarivanja, pogledati obu i po potrebi, nekim mekim predmetom, recimo drvenim
tapiem skinuti pucne sa obe i dizne pre poetka novog vara.


Nain voenja (guranje i/ili vuenje): Zanimljivo je koliko rasprava ima na ovu prostu temu.

- Pri zavarivanju kratkim spojem i guranje (ka napred) i vuenje (ka nazad) je savim korektno i prihvatljivo. Jedino treba napomenuti:
Kada se gura napred: prtanje je vee jer kapljice se odbijaju od vrstog i hladnog metala. Lice gusenice je ravnije i ire zbog dejstva arc-force-a luka (zbog ovoga neki
ovom nainu voenja daju prednost). Penetracije je neto manja nego kod vuenja nazad. Preglednost linije varenja je vea, ali je preglednost rastopljenog metala i
ve poloenog zavara loija Sve u svemu, ovaj nain ima prednost kada se zavaruju tanki limovi.

Kada se vue nazad, gusenica je ua, nadvienje je vee ali je penetracija vea. Samim tim ovaj nain ima prednost kod debljih limova. A problem sa veim
nadvienjem se reava blagim cik cak etanjem i tako se poboljava razlivanje u stranu. Prtanje je manje jer kuglice padaju i utapaju se u rastopljeni metal, ne odbijaju
se. Luk je stabilniji kada se vue nazad. Opasnost od poroznosti je manja u ovom sluaju jer je kupatilo due rastopljeno pa gasovi imaju vie vremena da izau a
takoe je due pod gasnom zatitom iz obe.
Stvar je linog izbora, da li gurati ili vui. Preporueni ugao je oko 15 stepeni od vertikale u oba sluaja. Ipak uoava se da vei broj zavarivaa vie voli da radi
tehnikom unazad u kratkom spoju.

- Pri zavarivanju sprejom i pulsom punim icama i metalnom punjenom icom, preporuka je uvek voditi pitolj tehnikom unapred. To isto vai za zavarivanje rutilnom
punjenom icom vertikalno uvis, osim kod korenog prolaza preko keramike.
Kada se radi rutilnom i bazinom punjenom icom koristi se tehnika vuenja, tj voenje unazad. Ista tehnika se koristi za koreni prolaz rutilnom punjenom icom preko
keramike podloke.

Kada se radi istim argonom na aluminijumu ili bakru, uvek se gura unapred da bi gas izvrio ienje oksidne prevlake.

Ugao pitolja u odnosu na verikalu je do nekih 15. Igrati se malo sa ovim uglovima i smerom voenja. Lina impresija je najbitnija. Svako prema sebi neka nae
najzgodniji nain voenja.

etanje tj njihanje je prema potrebi. Obino se njie u kratkom spoju, slabom pulsu, i sa rutilnim punjenim icama u malom opsegu. Kod jakog spreja i pulsa se vodi
pravolinijski, jednolikom brzinom svo vreme, bez pauza. Naravno roboti njiu tj pendlaju i u spreju i u pulsu jer su u stanju da isprate zahtevane parametre i pri vrlo
jakim strujama. ovek to ne moe. (kako dobro ime pendlovanje za njihanje pri voenju pitolja. Ako elite da se pravite vani u drutvu, objasnite kako pendlujete
dok varite. Verovatno e onaj varioc koji radi sa elektrodama odgovoriti da to nije nita u poreenju ta on izvue kada zakovre elektrodom...)
Protok gasa: Protok gasa zavisi od mnogo faktora.
- Kojim gasom se radi (CO2 ili meavina ili argon). Potreban protok gasa CO2 je manji nego Ar+CO2.
- Kojom se brzinom vodi (vea brzina voenja, vei protok gasa je potreban),
- Kakav je spoj (manje gasa za ugaoni unutranji spoj a najvie za spoljni ugaoni spoj),
- Kojim amperaama se radi. (vea amperaa, vei protok).
- irina obe (za iru obu vei protok)...
- Materijal koji se vari (recimo za aluminijum ne treba tedeti).

Nemogue je bez dugotrajnog i skupog eksperimenta rei u decimalu koliko treba za svaki sluaj, pa se ili orijentisati prema dijagramu prihvaenim u struci (nije ovde
prikazan) ili prema pomenutim preporukama:

Preporuka za kratak spoj u CO2 gasu je raspon od 6 do 12 l/min. Za manje amperae, tanje ice, nie vrednosti i vee za deblje ice i vee amperae. Grubo pravilo
koje se lako pamti je protok oko 10 x prenik ice (oko 6 l/min za 0.6 mm icu, oko 8 l/min za 0.8 mm icu, oko 10 l/min za 1.0 mm icu, oko 12 l/min za 1.2 mm icu).

Preporuka za protok gasa Ar+CO2 je 12-15 x prenik ice, to e rei npr icom 1.0 mm pri zavarivanju kratkim spojem 12 l/min na niim amperaama i recimo 15
l/min za zavarivanje u spreju... Punjene ice ve imaju neku jau zatitnu fazu u svom punjenju pa im treba malo manji protok nego punim icama.

Za aluminijum, pri zavarivanju u spreju i pulsu, ii na gornje granice pa ak i preko toga.

Pogledajte i preporuke proizvoaa ica. Najverovatnije su oni ve pravili ove eksperimente i znaju gde su optimalne vrednosti za svaki konkretan sluaj.
Tehnoekonomska analiza: Odnosi se na poznavanje:
- depozita (kg/h),
- vremena potrebnog za nabacivanje 1 kg u zavisnosti od mogunosti rada zavarivaa/robota,
- cena ulaznih komponenti (rad, ica, gas, potronja struje i angaovana snaga, amortizacija aparata, potroni delovi, cena prostora...) da bi se onda to pretvorilo u
cenu po 1 kg depozita (to je najpoteniji nain procene trokova) ili u cenu po 1 sat rada.

Depozit direktno zavisi od brzine ice, pa poto su obino hobisti i samouki loiji sa matematikom evo im tabela nalivanja u kg po jednom satu, SG2 icom 0.8 mm, sa
prepustom 7 mm, u istom CO2 gasu. (ostali lako mogu da izraunaju ili moda nau dijagrame na netu za druge prenike, za aluminjumske ice, za punjene ice itd.
Nivo matematike je recimo 7 ili 8 razred osnovne kole).

Napomena: Zavariva ne moe raditi 100% vremena, to ne moe ni robot. Gledano za ceo dan, robot radi 50-60% vremena ili bi barem trebao da bi se brzo otplatio.
ovek na dan moe raditi recimo 30-40%, ako samo zavaruje (ostalo su pauze, odmor, prepozicioniranje...). Ako se bavi i bravarijom recimo da teko pree 25%
radnog vremena samo za zavarivanje.
U struci se grubo normira da robot radi 50-60%, profi MIG/MAG zavariva oko 30-35% a bravar/hobista manje od 25%.
U nekom periodu, kada napadne, i ovek jedan period recimo moe raditi 60% ako mu je sve spremno, poheftano a on samo da vari ali to ne moe da radi celu smenu.

PAR NAPOMENA
Loe paljenje luka
esto se deava da je paljenje luka oteano. ica kao da tuca, udara o predmet, nekoliko puta pa se tek onda pali luk. Ili se deava da da ica precvika.

Za to bolje startovanje luka, najbolje je drati to krai prepust (jer je tada otpornost najmanja prema Omovom zakonu, pa e amperaa biti jaa na startu) a po potrebi
odsei icu seicama ukoso recimo pod 45 stepeni. Ali ne premali da ne bi luk dohvatio diznu.

Jedan od razloga loeg starta je predugaak prepust. Struja/toplota se troe na zagrevanje preduge ice umesto na zagrevanje i jonizaciju gasa. Kada se ica zagreje
ona omeka, poto nova ica iz pitolja gura ovu omekanu ona se lomi blizu dizne (precvika se) i ostane onako runo zalepljena za materijal. Tek kada se precvika
(ili ak par puta), toplota pali luk.

Drugi razlog loeg starta moe biti prevelika podeena indukcija. Umesto da porast struje bude velik i nagao, on je tada spor, pa umesto da pali luk on sporo zagreva
icu. Za elik, za dobro paljenje luka, najbolje je kada je indukcija mala, ali za aluminijum je bolje kada ima neto indukcije, jer nagli porast struje pri kratkom spoju
moe lako da dobaci luk do dizne i zalepi icu za nju.

Cvikanje ice

Takoe, ponekad je masa kriva za loe paljenje luka. Kada je bakarni deo kljeta za masu nov, on provodi struju odlino, kada ostari on oksidira, pa je provodnost
znatno smanjena. Treba ili promeniti masu, ili ostrugati oksid sa bakarnog kontaktnog dela.

Za lo start krivac moe biti i prevelika brzina ice. Prosto luk se moda i stvori ali brzina ica je toliko velika, da ga ica pregazi, jer toliko brzo izlazi. Pa se luk pali tek
iz drugog, treeg puta kada se stvori dovoljno toplote.

Ako aparat ima funkciju, laganog ulaska ice, ne bi bilo loe razumeti ovu funkciju u smislu boljeg paljenja luka, naroito pri velikim brzinama ice. Prosto, ovom
funkcijom se namestiti da na startu neko vreme izlazi ica polako, luk se formira i postane stabilan a onda ica krene da izlazi brzo kako je podeena na kontrolnom
panelu.

Zavarivanje ice za diznu pri startovanju luka
Ako se luk ne uspostavi pri udaru ice u materijal, moe se desiti (pogotovo ako je otvor dizne razlokan) da se stvori mikro luk izmeu dizne i ice na samom otvoru
dizne. Taj luk topi icu na otvoru i zavaruje icu za diznu. Nekad se mora obrusiti elo dizne da se oslobodi ica ali najee treba tu diznu baciti. Poto se ica zavari
za diznu, a motor pogoni icu, dok se ne otpusti prekida na pitolju, ona se nagomila i zgnjei to u buiru, to iza tokia, pa se mora ponekad otvoriti dodava i
izbaciti zamrena i presavijena ica. Zato je uvek savet koristiti dizne koje nisu razlokane, npr posle svakih 15 kg ice (a nekad i pre) staviti novu diznu, a takoe i
pravilno startovati luk.

Nalepljivanje na startu (problem sa nepropusnou)
Tipino za MIG/MAG zavarivanje je nalepljivanje na poetku tj odmah po paljenju luka, nekih moda 5-10 mm. Nema penetracije, i ovaj deo vara je podloan
proputanju fluida iako je zahtev da bude nepropusan.
Pri startovanju luka, ica koja je mala poinje da se topi i kaplje na materijal. Ali masa materijala je ogromna (u odnosu na vrh ice) i njemu treba vremena da se ugreje
i pone on da se topi i u jednom momentu da postoji i rastopljeni vrh ice i rastopljeni metal na materijalu. Na tom delu vara, gde ica jeste rastopljena a materijal jo
nije, javlja se nalepljivanje, veliko nadvienje (esto van propisanje geometrije i dimenzije) i proputanje fluida. Ovo se zove hladan start i esto je neprihvatljiv.

Da bi se ovo izbeglo, ponekad treba postupiti kao pri paljenju bazine elektrode. Upaliti luk na 20-25 mm od poetka vara, brzo vratiti luk na poetak, a onda krenuti
napred i prevariti preko mesta startovanja luka.

Ako aparat ima mogunost podeavanja hot-starta, bilo bi poeljno koristiti ovu funkciju. Obavezno startovati kraim prepustom.

Problem je naroito izraen kod zavarivanja aluminijuma. Za razliku od TIG zavarivanja, gde se prvo na materijalu napravi barica, pa se onda utapa ica unutra i dobija
garantovano nepropusan spoj, to je jako teko postii MIG-om, zbog velikog odvoenja toplote od strane aluminijuma.

MIG/MAG zavarivanje raznih metala
MIG/MAG zavarivanje elika. Ve je mnogo toga reeno. A u posebnoj temi e biti pisano o zavarivanju punjenim icama i moda jo neemu.
MIG/MAG zavarivanje aluminijuma. Bie kao posebna tema. Dovoljno je za uvid rei da se aluminijum teko uspeno zavaruje kratkim spojem, prosto uglavnom se
radi o maloj penetraciji a sve je praeno velikim prtanjem.
Za aluminujum su potrebni dodaci za aparat namenjeni zavarivanju aluminijuma (dodava sa 4 tokia, tokii za aluminijum, teflonski buir, dizne za aluminijum.
Aluminijum se zavaruje sprejom i pulsom. Ako se neko bavi zavarivanjem aluminijuma, najbolje je da uloi u pulsni MIG/MAG aparat.
Pulsnim zavarivanjem se postie potpuno razlivanje i utapanje metala, a sa druge strane unos toplote je mali, tako da se moe oekivati vea vrstoa ZUT-a nego kod
spreja.

Opasnost od proputanja fluida kroz zavareni spoj ostaje boljka MIG/MAG zavarivanja aluminijuma.

Pulsnim MIG/MAG aparatom se mogu uspeno zavarivati tako male debljine, naprimer i 1.0 mm.

ICI d.o.o. Zavareno pulsnim aparatom Helvi TP 220. Debljina aluminijumskog lima 1.0 mm, ica AlMg5, 1.0 mm.

MIG/MAG zavarivanje nerajuih elika. Radi se o elicima osetljivih na unos toplote, zato je takoe pametno uloiti u pulsni aparat. Puls je oblik spreja, sa niim
unosom toplote, tako da se tanji limovi mogu uspeno zavarivati. Bie posebna tema.
MIG/MAG zavarivanje bakra i legura. Bakar je materijal koji u rastopljenom stanju ima veliki povrinski napon, a sa druge strane odvoenje toplote je ogromno. Ne
moe se zavarivati u kratkom spoju, ali moe u spreju i naroito dobro u pulsu. Velika pomo je predgrevanje samog bakra. Vie o zavarivanju bakra i legura na
drugom mestu.

Bezbednost na radu
Sve to vai za zatitu pri zavarivanju vai i ovde, uz napomenu da zbog zavarivanja jako velikim strujama u pulsu i spreju treba naroito obratiti panju na odeu
(kone kecelje, jakne, odela, rukavice...), zatitinu masku sa dovodom preienog vazduha, ventilaciju ...

ZA KRAJ
Ova pisanija je uvod u MIG/MAG zavarivanje (isto kao kada kupite neku super-usko-strunu knjigu od 1200 stranica sa naslovom Uvod u ... :)

Ako imate MIG/MAG aparat, pokuajte da sledite pomenute parametre a onda ih fino prilagodite svom aparatu i razradite temu u praktinom smislu.

Ako nemate aparat moete kupiti odline MIG/MAG aparate kod nas. Ako Vam treba dobra ica po korektnoj ceni, moete je takoe kupiti kod nas. Podrazumeva se
da ako Vam trebaju ice najvieg kvaliteta da ih moete kupiti kod nas. Zatitnu opremu, rukavice, odela, maske takoe.

Jasno je da ete kupovinom aparata kod nas dobiti obuku i uputstvo za zavarivanje u slatkim takama, sprejovima, pulsovima...

MIG/MAG zavarivanje je najlepi proces zavarivanja po mom miljenju (jer trai znanje a ne samo vetinu). Nauite principe, praktino ih primenite, jer zavarivanje nije
knjika stvar, pazite na bezbednost, i uivajte!

Home
Znanje o zavarivanju
CO2 zavarivanje - MIG/MAG zavarivanje

Adresa: Aleksandra Dubeka 5-9, Beograd
telefon: +381 11 2611 258
mobilni: +381 64 8617 803
elektronska pota: info@ici.co.rs; info@svetzavarivanja.rs
Povratak na vrh
Svet zavarivanja 2013