Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet "Mihajlo Pupin"

Zrenjanin
Naziv
Seminarski rad
Predmet: Elektronsko uenje
Profesor: prof. Dr Dragana Gluac
Studenti:
Komerdelj Neboja
Nikoli !udimir "P#
$%&'$
De(i Dijana "P# ')&$%
Zrenjanin 2012/2013.
'
Sadraj
Sadr*aj.................................................................................................................................... $
'."++D,E-"odular +bject-+riented D.namic ,earning En(ironment...................................%
$./nstalacija "oodle-a na P0-u i administratorski panel..........................................................1
%.E-learning i d-learning.......................................................................................................... 2
3.Kriterijumi k(aliteta elektronske lekcije 4$5............................................................................6
3.'."oti(acija ...................................................................................................................... 6
3.$.K(alitet proi7(oda ........................................................................................................ '8
3.$.'.Sadr*aj lekcije: ..................................................................................................... '8
3.$.$.9potreblji(ost ........................................................................................................ ''
3.$.%.Nasta(ni plan ........................................................................................................ '$
3.%.K(alitet ra7(ojnog procesa ..........................................................................................'%
1.:akljuak............................................................................................................................ '3
).,iteratura............................................................................................................................ '1
1. MOODLE-Modular Object-Oriented Dynamic Learning
Environment
"oodle je soft(er namenjen 7a upra(ljanje procesom uenja; i7radom i
odr*a(anjem on-line kurse(a. Predsta(lja slobodan i besplatan program ot(orenog
koda <open source= to 7nai da se mo*e slobodno preu7imati sa /nterneta; koristiti;
prilago>a(ati s(ojim potrebama; ak i distribuirati; pod odre>enim uslo(ima. 4$85
Kreator "oodla je "artin Gugijamas <"artin Dougiamas= i7 ?ustralije. @ei broj
prototipo(a je proi7(eden i odbaen pre nego to je $8. a(gusta $88$. godine
7(anino predsta(ljen "oodle '.8. (er7ija. Namenjen je manjim grupama
uni(er7itetskog ni(oa obra7o(anja.
"oodle soft(er mo*e da se instalira na sledee operati(ne sisteme:
AindoBs
,inuC
"ac
Dard(erski 7aEte(i 7a funkcionisanje "oodle-a:
P0 raunar
')8"! memorije minimalno
$1)"! F?" memorije; preporueno je 'G! F?" memorije
Soft(erski 7aEte(i
PDP
".SG,
H?"PP ili A?"P
Da bi "oodle funkcionisao <na personalnom raunaru= potrebno je instalirati i
Beb ser(er; 7bog toga to je 7a rad "oodle-a neopEodan PDP; ".SG, itd. :a
instalaciju na personalni raunar; potrebno je instalirati H?"PP koji u sebi sadr*i Beb
ser(er ?pacEe; ".SG, i PDP podrku.
Slika '-i7gled H?"PP-a
Slika $-model sistema 7a organi7aciju uenja
Na o(ak(om sistemu funcionie i "oodle. Korisnici putem /nterneta mogu
pristupiti Beb ser(eru na kojem se nala7i "oodle sajt. #amo se mogu registro(ati i
pregleda(ati sadr*aje; raditi testo(e; posta(ljati s(oje testo(e; lekcije; kurse(e itd. Pri
tom; s(e informacije o korisnicima i sadr*ajima se u(aju na Beb ser(eru i mogue
im je pono(o pristupiti bilo kada.
2. Instalacija Moodle-a na PC-u i administratorsi !anel
/nstalacija soft(era se mo*e besplatno preu7eti sa 7(aninog "oodle sajta
BBB.moodle.org. #ako>e je mogue i7abrati odre>enu (er7iju "oodle soft(era koja
je kompatibilna sa operati(nim sistemom na kom se instalira. Pre instaliranja
"oodle- a; pr(o je potrebno instalirati H?"PP; 7bog Beb ser(era; ".SG, i PDP
podrke. Nakon instalacije H?"PP-a; potrebno je pobrinuti se da port 28 ne 7au7ima
neki drugi soft(er; jer je taj port potreban 7a ?pacEe Beb ser(er.
Poto je preu7eta instalacija; potrebno ju je otpako(ati na lokaciju
0:ICamppIEtdocs nakon ega se mo*e pokrenuti instalacija i7 broBser-a sa
localEosta. #ada je potrebno napra(iti i ba7u podataka koja e sadr*ati (a*ne
podatke "oodle soft(eru koji instaliramo. "ogue je da instalacija ne bude pokrenuta
7bog greke sa pEp curl.dll bibliotekom. +(a greka se otklanja jednosta(no;
potrebno je ot(oriti pEp.ini fajl i pronai liniju koda JeCtensionKpEpLcurl.dll i i7brisati J koji
se nala7i na poetku. 9koliko je potrebno; restarto(ati ?pacEe ser(er i instalacija e
poeti.
/nstalacija je (eoma jednosta(na i nakon nekoliko koraka dobijate sopst(eni
"oodle.

Slika %-i7gled stranice tek instaliranog "oodle-a
+(ako i7gleda ekran kada se "oodle pr(i put pokrene; nakon to je napra(ljen
administratorski nalog.
Kada se "oodle instalira; mogue je pristupiti administratorskom panelu i
regulisati administraciju "oodle sajta. #ako>e je mogue doda(ati korisnike;
definisati role na koje se korisnici dodaju; podea(ati korisniki nalo7i; menjati temu
sajta; podea(ati ser(erska i sigurnosna reenja sajta.
Slika 3-i7gled administrati(nog panela
Slika 1-doda(anje no(og korisnika
/7 Accounts menija (eoma jednosta(no dodajemo no(og korisnika klikom na Add a
new user. Potrebno je samo uneti podatke. Podaci koji su oba(e7ni 7a unos o7naeni
su cr(enim tekstom i pored teksta se nala7i cr(ena 7(e7dica <M=. Sa slike (idimo da
su Username; New Password; First name, Surname, Email Address,City/town i
Select Country polja u koje je neopEodno uneti podatke. !e7 tiE podataka nije
mogue kreirati nalog.
Slika )-strtanica podea(anje sigurnosti sajta i naloga
9 Premissions odeljku se mogu podea(ati administracija sajta; role; (riti
odre>ena sistemska podea(anja koja se odnose na "oodle; doda(ati jo rola 7a
korisnike; a tako>e je mogue dodati i jo administratora <ukoliko je to potrebno=. 9
o(om delu se mo*e odlui(ati o tome; koji e korisnici <sa koje role= moi da pristupe
kojem delu sajta i samim tim; koje e sadr*aje moi da (ide i da li e moi da iE
menjaju ili samo koriste.

Slike N i 2 spisak podea(anja
". E-learning i d-learning
"oodle je namenjen manjim grupama ljudi uni(er7itetskog ni(oa. Di7ajn i
ra7(oj "oodle-a (o>en je filo7ofijom uenja i nainom ra7miljanja koji se u teoriji
skraeno na7i(a #social constructionist !edagogy#.
#eorija se mo*e opisati ra7janjenjem etiri gla(na koncepta koji stoje i7a nje:4$5
Konstrukti(i7am O o(a filo7ofija smatra da ljudi akti(no konstruiu no(o 7nanje
kro7 interakciju sa okru*enjem.
Konstrukcioni7am O o(a teorija smatra da je uenje posebno efikasno kada
konstruiete neto 7a druge da iskuse.
Drut(eni konstrukti(i7am O o(aj deo filo7ofije proiruje pomenute ideje na
grupu ljudi koji konsturiu jedni 7a druge; st(arajui sopst(enu 7ajedniku
kulturu sa delji(im 7naenjima.
Po(e7ano i pojedinano O o(a ideja pokua(a dublje da proui moti(e
pojedinaca koji uest(uju u diskusiji.
Dananji sistem obra7o(anja se pr(enst(eno od(ija u uionici; gde profesor
pre7entuje materijal na 7adatu temu; dok sluaoci prate preda(anje i E(ataju beleke.
+(aka( nain rada 7aEte(a njiEo(o isto(remeno fi7iko prisust(o. /ako je direktan
kontakt u naj(eem broju sluaje(a najbolji nain prenoenja 7nanja; raspolo*i(i
koncept ima i brojne nedostatke. Pedan od njiE je i proputanje preda(anja; a samim
tim i gubitak dragocenog materijala. 4$5
No(e teEnologije donele su i no(a reenja u oblasti edukacije. Pre oko $8
godina je poelo akti(no korienje raunara u no(im formama uenja kod kojiE je
osno(na karakteristika prostorna i (remenska ra7d(ojenost preda(aa i sluaoca. #u
su se pr(enst(eno ra7(ile d(e no(e (rste uenja; d-learning <distance learning= i e-
learning.
?merika asocijacija 7a uenje na daljinu <#Ee 9nited States Distance ,earning
?ssociation; BBB.usdla.org= pojam d-learning odnosno uenje na daljinu definie kao
Qdosti7anje 7nanja i (etina kro7 dosta(ljene informacije i uputst(a; primenom
ra7liitiE teEnologija i ostalniE formi uenja na daljinuR. 9enje na daljinu se u osno(i
7asni(a na materijalima i knjigama koje se alju putem e-mail-a i polaganju ispita. 4%5
E-learning predsta(lja i7(o>enje treninga; uenja ili edukati(og programa
elektronskim putem; a najee putem /nterneta. :asni(a se na korienju
sa(remeniE raunarskiE i komunikacioniE teEnologija.4%5
"o*e se definisati i kao instrukcioni sadr*aj ili nain uenja primenom elektronske
teEnologije. Komunikacija i7me>u korisnika <uenika; studenta= se oba(lja
elektronski; a u nekim sluaje(ima mogua je komunikacija i u realnom (remenu.
Komunikacija je interakti(na i mo*e biti trenutna i odlo*ena.
$. %riterijumi valiteta eletronse lecije &2'
Da bi elektronski kurs bio k(alitetan i dobro napisan neopEodno je pridr*a(ati
se osno(niE kriterijuma k(aliteta. Kriterijumi k(aliteta elektronske nasta(e; prema
priruniku 7a preda(ae RKako kreirati lekcije u soft(erskom oru>u "oodleS; dele se u
tri kategorije:
moti(acija;
k(alitet proi7(oda i
k(alitet ra7(ojnog procesa.
$.1. Motivacija
S(aka procena k(aliteta je najee neformalna i subjekti(na. #rebalo bi da
ukljui tanost na(edeniE injenica; uspenost sa(lada(anja gradi(a; stepen
7ado(oljst(a studenata; itd. Na(edene su neke od mogiiE objekti(niE kriterijuma na
osno(u kojiE se mo*e meriti moti(isanost korisnika 7a uenje:
broj QposeeniE stranicaS po osobi i po pristupu lekciji;
trajanje pojedinog pristupa;
stranice kojima je najee pristupano
broj QupisaniES i broj RuspeniES studenata
procenat uspenosti i 7adr*a(anja na lekcijama
re7ultati uenja
pore>enje re7ultata testo(a pre i posle obuke
pore>enje re7ultata Qredo(niES i QelektronskiES studenata
7ado(oljst(o korisnika <naknadni upitnici=
da li su 7ado(oljeni planirani cilje(i kursaT
$.2. %valitet !roi(voda
Pedan od kriterijuma k(aliteta elektronske lekcije meri se k(alitetom samog
proi7(oda. #ri naj(a*nije oblasti posmatranja i procene k(aliteta lekcije su:
sam sadr*aj lekcije;
upotreblji(ost lekcije i
prilago>enost konkretne lekcije nasta(nom planu.
$.2.1.)adr*aj lecije+
K(alitet sadr*aja lekcije se ba7ira na nekoliko podkriterijuma: ta,nosti-
om!letnosti- !reci(nosti- !riladnosti i organi(ovanosti.
- NeopEodno je da kurs pru*a ta,ne in.ormacije- (nanja i ve/tine. Sam
sadr*aj kursa i pojediniE lekcija mora biti (erodostojan. Pored toga
neopEodno je na(esti i7(or informacija i ukljuiti kratak sadr*aj lekcije.
- %om!letnost je bitan podkriterijum pri oceni k(aliteta. Sadr*aj po dubini i
po irini treba biti do(oljan da bi studenti mogli postii nasta(ne cilje(e; u7
podrku on-line nasta(nika; a u pojedinim sluaje(ima i off-line nasta(niE
akti(nosti.
- Sadr*aj lekcije treba da bude jasan; a tekst itko i preci7no napisan.
- Sadr*aj treba da bude uskla>en sa ni(oom 7nanja; (etina i iskust(om
studenata. Korieni je7ik kao i stil kojim je napisana lekcija treba da bude
odgo(arajui. ,ekcija treba da ukljui studijske primere; simulacije i
objanjenja. Preporulji(o je da primeri i problemi budu (e7ani 7a realne
probleme koji su po7nati studentima. Domai 7adaci i njiEo(o ocenji(anje
treba da imaju odgo(arajui ni(o slo*enosti. #reba i7bega(ati negati(ne
stereotipe i pojednosta(lji(anje. #ako>e treba i7bega(ati nepotrebna
produblji(anja; a sasta( lekcije sa(remen i aktuelan.
- +rgani7acija je jedna od bitniE delo(a kreiranja elektronskog kursa. Sadr*aj
je neopEodno organi7o(ati u smislene celine pri emu treba (oditi rauna o
redosledu sadr*aja.
$.2.2. 0!otrebljivost
Kod inerfejsa je neopEodno odr*ati kon7istentan i7gled. Slo(a <font= teksta;
raspored elemenata na stranicama&slajdo(ima; stil pre7entacije trebaju da prate
pr(obitnu posta(ku i odr*e uniforman i7gled. +ko teksta i slika treba da ima do(oljno
pra7nog prostora. Potreban je dobar kontrast teksta i po7adinskog prostora. Po
pitanju (eliine teksta neopEodno je pridr*a(ati se standarda. Po standardu (eliina
slo(a 7a Beb je minimum '8pt; dok se 7a slajdo(e koristi ')pt. Nakon posei(anja
linka; link treba da promeni boju. Korisno je koristiti i 7(une efekte. Kod du*eg
ekanja treba posta(iti indikator dea(anja; npr. da korisnik ne bi pomislio da se
raunar 7agla(io i restarto(ao ga.
Na(igacija kro7 sistem se lako ost(aruje upotrebom naslo(a koji treba da budu
smisleni i u mogunosti da lako definiu lokaciju unutar kursa ili lekcije. Kad god je to
primenlji(o; po*eljno je postojanje indikacije dokle je student stigao i koliko jo ima do
kraja modula; npr. Qstranica % od $$S. Gla(ni meni kursa <lekcije= treba uiniti lako
dostupnim. +n treba da do7(oli prela7ak na proi7(oljni deo kursa ili lekcije.
Na(igacija treba da sadr*i i mogunost kretanja unapred i una7ad; mogunost skoka
na Qgla(ni meniS kao i mogunost naputanja kursa&lekcije.
Sadr*aj lekcije mora da bude uskla>en sa teEnolokim standardima. Kurs
treba da (odi rauna o ogranienjima propusne moi opreme kojom se studenti
koriste. #reba ga kreirati na nain koji je jednosta(no osa(remeniti i a*urirati. Pri
kreiranju treba (oditi rauna o grekama koje mogu nastati usled korienja E.per-
linko(a; upotrebljeniE programa koji mo*da nisu adek(atni; neprikladniE slika;
multimedijalniE elemenata koji ne prate sadr*aj; pou7danosti ser(era na kome se
nala7i kurs. #reba (oditi rauna o slo*enosti instalacije i pokretanja sistema.
Pedna od (a*nijiE st(ari na koju treba obrediti pa*nju je obe7be>i(anje podrke
studentu. Pa*nju treba obratiti na uskla>i(anje kursa sa br7inom interneta kao i na
uskla>i(anje sa audio i (ideo mogunostima koje studenti mogu da ost(are sa s(ojiE
raunara. Soft(erski 7aEte(i se s(ode na minimalne 7aEte(e pretra*i(aa kao i
7aEte(nosti operati(nog sistema. +sim toga treba (oditi rauna o dosta(ljanju
dokumenata; literature ili e(entualno mesta 7a informisanje pri naba(ci i korienju
potrebnog Eard(era i&ili plug-in soft(era; kao i pru*iti pomo i informacije o rea(anju
uobiajeniE teEnikiE problema; a naroito kada je u pitanju neki (ei teEniki
problem. Pod podrkom studentu se podra7umje(aju i dosta(ljanje informacija o
nainu pristupa on-line uputst(ima 7a upotrebu i Eelp sistemima tj. naini kontakta sa
drugim studentima u cilju P$P komunikacije i podrke. Naini upotrebe funkcija
foruma; diskusija i QcEatS-re*ima; su nesumnji(o neopEodni 7a komunikaciju me>u
studentima i diskusiju na temu lekcija date u kursu. Postojanje renika korieniE
pojmo(a i U?G; mogunost tampanja kljuniE informacija; informacije o dodatnim
resursima; mogunost pretra*i(anja AAA; kao i mogunost bele*enja napomena;
pomo pri rea(anju domaiE 7adataka olakati e studentu poEa>anje kursa.
$.2.". 1astavni !lan
Kurs treba da prenosi 7nanja i (etine korienjem efektniE i efikasniE
pre7entacija. 97 kurs treba da postoje prigodni domai 7adaci i (e*be; koji ut(r>uju
dostignuto 7nanje i (etine. :a pregled 7adataka treba obe7bediti i odgo(arajue
pou7dane naine ocenji(anja. Korienjem teEnika 7a pri(laenje pa*nje i
7adr*a(anja interesa; treba da obe7bedi moti(aciju 7a dalji rad. Korienjem
prikladne metode; alata i principe saradnje me>u studentima mogue je unaprediti
kurs. Pored na(edenog; kurs treba prilagoditi nasta(nim akti(nostima i nasta(nom
planu i programu.
Studenti treba da budu upo7nati sa nasta(nim cilje(ima s(akog nasta(nog
modula. #ako>e treba obe7bediti odgo(arajuu po(ratnu spregu o dostignuima
studenta.
:a posti7anje konkretniE nasta(niE cilje(a; i7abrane su odgo(arajue nasta(ne
metode. Preporulji(o je koristiti ra7liite metode pre7entacije 7nanja i (etina;
ukljuujui npr. objanjenja; primere; demonstracije itd. Kurs; tako>e; stimulie
studenta da koristi ranije steeno 7nanje i iskust(o. Kurs na odgo(arajui nain
objanja(a i tumai 7naajne i slo*ene nasta(ne delo(e.
Kurs treba da nudi odgo(arajue domae 7adatke i (e*be; koji ut(r>uju
dostignuto 7nanje i (etine. @e*be treba da budu uskla>ene sa preda(anjima i
adek(atne pre>enom gradi(u. Da primenjuju no(ous(ojeno 7nanje i (etine; i pru*aju
mogunost os(rta i&ili diskusije no(ous(ojeniE 7nanja i (etina.
Pored (e na(edenog kurs sadr*i odgo(arajue i pou7dane naine
ocenji(anja. Pitanja i 7adaci su ra7liitiE oblika; ukljuujui i; najee koriena;
pitanja sa (iestrukim i7borom odgo(ora; pitanja sa odgo(orom #F9E&U?,SE;
ot(orena pitanja sa unosom odgo(ora <tekstualnog; numerikog; sliko(nog; programa
...=; pitanja sa upari(anjem itd. :adaci i ocenji(anje preci7no pokri(aju nasta(ne
cilje(e kursa; a pri rea(anju testo(a; studentima je do7(oljeno da promene miljenje.
Sistem 7a kreiranje kurse(a (odi rauna i u(a podatke o re7ultatima rada studenata.
Kurs treba da sadr*i i uputst(a o nainu i7rade testo(a.
Studenti treba da dobijaju odgo(arajuu po(ratnu spregu o s(ojim
dostignuima. Po(ratna sprega se daje na (reme; rele(antna je 7a studenta i
po7iti(na je. Na primer O po(ratna sprega pri pogreno datom odgo(oru sadr*i
objanjenje; sa(et; nago(etaj i; nara(no; mogunost da student pono(o pokua da
odgo(ori na pitanje.
Kurs treba da koristi odgo(arajue teEnike pri(laenja pa*nje; 7adr*a(anja
interesa i obe7be>i(anja moti(acije. Primeri tak(iE teEnika su: prie; igre; simulacije;
grafiku i animaciju; probleme sa podelom uloga; itd.
+sim toga kurs treba da koristi Qodgo(arajue medijeS na efikasan nain; kako bi
po7iti(no uticao na sa(lada(anje gradi(a. +dgo(arajui mediji ukljuuju i7me>u
ostaliE:
grafike elemente O u cilju usmera(anja pa*nje studenata;
(ideo snimke O u cilju demonstracije i ra7janjenja slo*eniE koncepata;
animacije O u cilju odr*a(anja pa*nje;
audio pre7entacije O u cilju poboljanog ra7ume(anja.
+pisi u kursu treba da budu detaljni i jasni i da ukljuuju kratak pregled
celokupnog kursa; potrebno pred7nanje; procenjeno trajanje kao i nasta(ne cilje(e
koji su: jasno definisani; uolji(i; merlji(i i dosti*ni.
Kada god je to mogue; studenti treba da budu upo7nati sa nasta(nim
cilje(ima i s(akog pojedinanog modula; nasta(ne jedinice; koji ini deo kursa kao i
da koristi pogodne naine i metode saradnje i7me>u studenata; ili i7me>u studenata i
preda(aa.
Naini i metode saradnje ukljuuju i7me>u ostalog i: diskusione grupe; oglasne
table; cEat re*im rada; audio konferencije i (ideo konferencije. 9(ek kad je to
mogue; kurs treba da prilagodi nasta(ne akti(nosti potrebama i mogunostima
indi(idua; pojedinaniE studenata.
$.". %valitet ra(vojnog !rocesa
Prika7 akti(nosti kojima je gla(ni cilj podi7anje k(aliteta tokom: planiranja
programa elektronskog uenja; di7ajna i ra7(oja o(ak(iE programa. Planiranje e-
learning programa podra7ume(a st(aranje tima koji e omoguiti jednosta(nije
upra(ljanje projektom i laku implementaciju nasta(nog sadr*aja.
Strategijsko planiranje treba da sadr*i misiju; (i7iju i cilj koji podra7ume(a
prela7ak puta i7 trenutnog u *eljeno stanje. Planiranje se s(odi na planiranje na
strategijskom ni(ou O jake i slabe strane; mogunosti i opasnosti.
Pod pra(ljenjem scenarija podra7ume(a se definisanje obra7o(niE iskusta(a
kao i planiranje gde; kad i pod kojim uslo(ima e se ra7(ijati projekat. NeopEodna
sta(ka je i anali7a 7aEte(a. NeopEodno je anali7irati potrebe; i7bor teEnologije kao i
faktore u procesu donoenja odluka. Procena se (ri uporednom anali7om i to na
osno(u:
Vta je uinjeno O uspesi i neuspesi
Ne poinjati od nule; prouiti najbolje od postojeeg; ustano(iti ta su drugi
dobro uradili
+drediti ta je moglo biti bolje ura>eno
9t(rditi karakteristike neuspeEa; kako bi se i7begle skupe greke
+drediti ta je standard; ta se oekuje
2. 3alju,a
Kljuna prednost elektronskog uenja le*i u sposobnosti upra(ljanja u realnom
(remenu ukupnim procesom obua(anja. Na taj nain; preda(ai mogu da prate
napredo(anje studenta tokom kursa; jer se s(e nala7i u ba7i podataka.
Primena informacioniE teEnologija u nasta(i nije i ne treba da bude sama sebi
cilj; (e se nala7i u slu*bi kreati(nijeg i uspenijeg ost(arenja (aspitniE i obra7o(niE
7adataka.435
4. Literatura
'. Ettp:&&tempus.elfak.ni.ac.rs&PEPL/!L#%&e(ents&0ourses&E,&#eEnickeLosno(e.
ppt.
$. :. !udimac; ,. Pakeli; W. Komleno(; :. Putnik <$88N=J RKako kreirati lekcije u
soft(erskom oru>u "oodle O prirunik 7a preda(aeS; No(i Sad
%. Ettp:&&docs.moodle.org&$%&en&AindoBsLinstallationLusingLH?"PP
3. ". !lagoje(i; W. "ici; N. Stanko(i <$8'$=J R?nali7a korienja sistema
"oodle 7a upra(ljanje uenjemS; 3. /nternacionalna Konferencija; #eEniki
fakultet Xaak