Bookvar 002

arls Bukovski (16. avgust 1920 9.
mart 1994) proiveo je jedan izuzetno

buran i teak ivot, esto na samom dnu ali je umetnik u njemu uvek pobe-
dio. Pisao je iz egistencijalne nunost, da bi preiveo svetlost svakog novog
dana.Neiscrpan tematski izvor za mnogobrojne prie, pesme i romane pro-
naao je u vlasttom ivotnom iskustvu, u proivljenim dramama iz detnjstva,
mladost i vremena kad je lutao Amerikom, kloario, opijao se, radio besmio-
slene poslove da bi preiveo, u galeriji ena koje je upoznao na svom putu.
Iako je sebe doivljavao kao stdljivog i povuenog oveka, kome je alkohol
neophodan da bi iveo s ljudima i da bi stvarao, on je gotovo do hipertroje
otkrio i najsitnije detalje svoje intme, i tako stekao epitet jednog od najbe-
stdnijih umetnika u istoriji knjievnost. Ma koliko njegov svet bio zaudan,
potresan, okantan, ostao bi na nivou obine ispovest da nije Bukovskog op-
senara, obdarenog da u svemu vidi ono komino, da u svakodnevnom otkrije
lemente fantastke i da najjednostavnijim jezikom ispria ponekad banalne,
a ponekad neverovatne i dramatne dogaaje, ali uvek duhovito. Sve to je
napisao (preko pedeset knjiga) proeto je humorom, koji je esto distanca
od uasa.
U zagrljaju suludog ivota je iscrpna biograja i kontroverzan portret danas
najutcajnijeg amerikog pisca. Zasniva se na pre svega na zaostavtni Bu-
kovskog, u kojoj je novinar Hauard Sauns pronaao mnotvo neobjavljenih
radova, privatnih pisama, dokumentarnih lmova i audio zapisa, sa izuzetno
zanimljivim komentarima ljudi koji su upoznali Bukovskog (Rejmond Karver,
on Pen, Robert Kramb, Norman Majler, Alen Ginzberg itd.). Tu su i nikad
objavljena pisma ena s kojima je Bukovski bio u vezi (videt, npr. pismo Linde
King Lidija u romanu ene upueno Bukovskom na str.117). Posebna
vrednost ove knjige su originalni crtei arlsa Bukovskog i preko 60 fotogra-
ja, od kojih veina nikada ranije nije objavljena.
Hauard Sauns (1965) jedan je od najznaajnijih engleskih novinara, napisao
je i poznatu biograju Boba Dilena Down the Highway (2001).
Web: www.redbox.rs
Facebook: www.f.me/redboxknjige
Email: redboxknjige@gmail.com
Telefon: 063 364885
8
18
24
32
40
58
64
84
104
116
I stgli smo do jubilarnog drugog
broja. Broj dva je u amazonskom ple-
menu Amarantnaca smatran za ma-
gian broj sa mistnim svojstvima. A
svako ko je iao u kolu zna udesna
lekovita dejstva dvojke koja mogu da
spree strane posledice. A veliki mi-
slilac Fridrih Nie je takoe veliao
dva puta.
U skladu s tm pred vama je izdanje
sa dve teme broja. Prva je Ana Kare-
njina, a druga tema je brazilska knji-
evnost.
Ana Karenjina, ena bez koje kolska
lektra ne bi mogla da opstane u
svom udovinom sastavu i bez koje
bi i najsurovije muiteljice knjievno-
st delovale mnogo manje strano.
Sreom moderne tehnologije idu na
ruku obrazovnom sistemu mladih.
Seate se podlih pokuaja ekraniza-
cija ovog Tolstojevog romana, posle
ijeg gledanja bi uenik doao na as
sa velikim rupama u obrazovanju?
Sreom tu su sada produene i redi-
teljske verzije na DVD-u, takozvane
kolska izdanja, koja popunjavaju
svaku rupu u znanju mladih genija-
laca.
Brazil je, barem to se te knjievno-
st i kulture generalno, ostrvo u
okeanu. Osueni na portugalski
jezik, omeeni panskim govornim
podrujem, ini brazilsku kulturu pri-
lino izolovanom od ostatka ove-
anstva.
Ali, kada Brazil bude posekao svoje
ume da bi tampao knjige, svet e
se uguit. U to moemo da budemo
sigurni.
Jo jednom pozivamo sve ljude
dobre ili loe volje koji ele da sara-
uju sa nama, da nam se jave na na
email: bookvarmagazin@gmail.com
Ako volite da itate, imate ta da ka-
ete o tome, a znate i kako, javite se
sa predlozima.
Re urednika
Mi vas ekamo!
Milan Araelovi
Bookvar -Magazin za promociju itanja
Izdava: Regionalni info centar
Web: www.bookvar.rs
E-mail: bookvarmagazin@gmail.com
Facebook: www.f.mr/bookvar.rs
Magazin izlazi svakog drugog meseca
Ideju da pie o eni brakolomnici
imao je Tolstoj mnogo godina
pre nego to je zapoeo svoj
knjievni rad. eleo je da stvori
priu o nesrenoj eni, ne i o kri-
voj, ali je denitvni i konani
podstrek za svoj rad dobio
nakon traginog samoubistva
kerke jednog pukovnika, koja se
zbog ljubomore bacila pod voz.
Dakle, ovaj istnit dogaaj i du-
gogodinje graenje prie i osta-
lih likova, koji su brzo nali
mesto u Tolstojevoj prii o Ani,
kao rezultat dali su roman koji je
svedoio ne samo o neverstvima
ve i o porodicama, o istoriji jed-
nog vremena u Rusiji i istoriji
8
Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rs
Ana i stare ipke
Pie: Vanja uri
drutvenih kretanja u istom tom vre-
menu.
Dnevniki zapisi Tolstojeve supruge,
Soje Andrejevne, kao i pisma koje je
Tolstoj upuivao prijateljima radei
na romanu, svedoili su koliko je
dugo Tolstoj stvarao Anin lik i s koliko
je panje prilazio osnovnom pro-
blemu prie. Ipak, ne bez razloga,
Ana zauzima posebno mesto u Tol-
stojevoj prii i bez obzira na to to se
u romanu govori o tri porodice, o i-
tavom ruskom drutvu druge polo-
vine 19. veka (aristokratja, kriza
plemstva, propadanje sela, birokra-
tja), srenim i nesrenim ljubavima,
u svaku od ovih podtema ukljuena
je, direktno ili indirektno glavna ju-
nakinja.
Kroz est redakcija Tolstoj nadgra-
uje svoju junakinju menjajui joj ka-
raktere, od vrlo vulgarne, neprijatne
i nesimpatne ene, do vrlo privla-
ne junakinje ija pojava svima odu-
zima dah. Kako Tolstoj gradi Anin lik
svedoi i to s koliko panje on opisuje
svoju junakinju, elei tme da
istakne ne samo njenu pojavu, koja
je neosporno bajkovita, ve i da bi
istakao stl i kulturu ruskog drutva
tog doba, a to je svakako interesan-
tno pogotovo ako uzmemo u obzir
pojam stla koji se danas gotovo izgu-
bio i pojam enske lepote koji gotovo
da nema nikakve vrednost.
Nije sluajno Tolstoj posveto toliko
prostora opisujui Aninu balsku ha-
ljinu, crnu od somota, sa venecijan-
skim svilenim ipkama kao ukrasima,
koja je sva odisala jednostavnou, a
opet toliko na njoj delovala lepo da
je privukla svaiju panju. Ovde do-
lazimo do paradoksa i poremeenih
vrednost dananjice, gde ene i dalje
provode mnogo vremena vodei ra-
una o svom izgledu, ali, na alost,
sve je daleko od jednostavnost, stla
i dobrog ukusa, a o balovima, bal-
skim haljinama i dobrim mukim ma-
nirima moe samo da se ita. Ipak,
9
Rubrika Pria sa naslovne strane:Ana Karenjina
nakon est redakcija, Tolstoj oblikuje
svoju junakinju i ideju o njenoj sud-
bini o kojoj se do dana dananjeg
mnogo polemie, a koja Anu i njene
postupke osuuje ili opravdava.
Opravdavaju je oni koji je vide kao
rtvu lanog morala sredine u kojoj
je ivela, kao rtvu nesrene ljubavi i
neispunjenog braka, a osuuju oni
koji u njoj pre svega vide osobu koja
bei od svojih porodinih i materin-
skih obaveza, zarad sopstvene sree.
Kako bilo, Ana je nestalna linost od
samog poetka romana. Ona, koja ne
podnosi la, koja svima predstavlja
ideal, oboava bratovljevu decu,
tuna zbog rastanka sa svojim sinom
Serjoom, idol mladoj i zaljubljenoj
Kit, ve e sa prvim taktovima na
balu postat potpuno druga linost.
Ona sve zavodi svojim arobnim iz-
gledom, deluje s jedne strane bajko-
vito, a opet Kit u njoj vidi neto
demonsko, zavodi Vronskog, ubija u
Kit sve ono lepo i poletno, pa se ak
i bratovljevoj deci sutradan ini kao
potpuno drugaija osoba. Ista ta li-
nost e se udit koliko su ui njenog
supruga velike, nakon ponovnog su-
sreta s njim, nee moi da podnese
ak ni njegov glas i poee indirektno
da ga krivi za svoj unesreeni ivot,
prosto ga nazivajui bezdunom ma-
inom. Ana e promenit i svoj odnos
sa sinom, a na kraju e se i sama
upustt u ono to je osuivala kod
svoga brata na poetku romana- u la
i prevare. Neverovatna je Tolstojeva
10
mo da prikae svoju junakinju i kao
rtvu socijalnih uslova u kojima je
prinuena da ivi, ali i da prikae
kako se u njenoj tragediji jasno vidi
ogroman udeo samo njene, svesne
krivice. Sluajno na stanici sree mla-
dog pukovnika koji je osvaja na balu,
a zatm poinje da joj se uplie u
ivot i korak po korak postaje njegov
deo. Ana se tome vrlo malo opire, a
onda i preputa, ivei neko vreme
dve prie- jednu porodinu, sa su-
prugom, koga sve manje podnosi, i
sinom, i drugu sa ljubavnikom koji joj
prividno prua sve to joj treba. U
jednom trenutku ove dve prie se
razdvajaju, pa Ana odlazi sa Vron-
skim, ostavljajui sina i mua. Tu sada
dolazimo do momenta ocenjivanja
vrednost i moralnih i religioznih na
koje se junakinja gotovo kroz itavu
priu osvre- teei boljem i onome
to nikada nije imala, Ana u Vron-
skom nalazi ideal. Ipak, ba u njenom
odnosu s Vronskim se i krije njen ne-
izbeni tragini kraj. Vronski nije
mogao da prui Ani bezuslovnu
sreu, jer ga je Tolstoj takvim obliko-
vao- on je nestalan u svemu i bez ob-
zira na to to on Anu bezuslovno voli,
on sem ljubavi nema nita drugo da
joj prui. Anina kob lei u njenom
poimanju ljubavi koju ona izjedna-
ava sa ivotom. Bez prave i bezuslo-
vne ljubavi za nju nema ni ivota.
Krivei supruga za svoju nesreu na-
mee nam kao itaocima negatvan
stav prema ovom junaku koji nimalo
11
Pria sa naslovne strane:Ana Karenjina
nije zao ovek iako je olienje oka-
menjenog ivota. To je ovek kojim
rukovodi sila koja je iznad njega i
izvan svega ljudskog, a to je dravni
sistem koji je i sastavni deo Karenji-
nove linost. Jedino tragino to on
u itavoj svojoj situaciji nasamarenog
i prevarenog mua vidi, jeste izlaz iz
onoga to u takvim situacijama obi-
no biva- to manja sramota i ljaga za
njegovo cenjeno ime. Ipak, on se po-
naa i kao pravi hrianin, Ani prua
ruku i sve joj oprata, ali joj i ne daje
razvod da bi prikrio i svoju i njenu
sramotu, a na kraju prihvata da se
stara o maloj Ani, kerki koju je do-
bila s Vronskim.
Kroz itavu priu Ana ispituje sebe da
li grei, oseajui std i krivicu za ono
to radi, a Tolstoj to neverovatno
projektuje kroz Anine snove, kao i
preko ostalih junaka koji Anu veoma
grubo osuuju za izvrene postupke.
Na samom kraju Anine poslednje
misli usmerene su na Boga i oprost
koji od njega trai za sve postupke,
priznajui tako i sama da je kriva. ak
je i nama kao itaocima ostavio da
Anu osuujemo i krivimo ili opravda-
vamo stavljajui na sam poetak
knjige njen moto, koji moemo slo-
bodno tumait. Moto je preuzet iz
Biblije (Poslanica Rimljanima Apo-
stola Pavla: Moja je osveta, ja u je
vratt) i nije ga bez razloga Tolstoj
iskoristo ba za ovo delo, jer ako ga
tumaimo iz ugla glavne junakinje
moe se odnosit na kanjavanje svih
onih koji nisu uspeli da upotpune
njen ivot- Vronskog kanjava svojom
12
smru da bi pato, Karenjina za ne-
srean brak i godine provedene uz
njega, sve ostale likove jer su joj su-
dili. Moe se tumait iz potpuno dru-
gih uglova, npr. da ivot kanjava Anu
koja je teila onome to je u drutvu
u kojem je ivela bilo nemogue, a to
je ljubav. Ovakvo tumaenje se done-
kle moe poklopit sa idejom samog
preuzetog dela Poslanice. Zapravo,
apostol Pavle ovim reima osuuje
Rimljane koji su uzeli hrianstvo, a
ostali ono to su bili- odani telesnom
i uivanjima, amoralni, greni. On ih
ovim reima opominje i osuuje, a
isto to ini Tolstoj sa svojom junaki-
njom koja je zanemarila svog zakoni-
tog mua i sina i pola za svojim
strastma. Udovoljavajui sebi ona
povreuje i druge, a svesna svoje po-
zicije, oseajui ogromnu sramotu i
krivicu pribegava samokanjavanju.
Ovakve postupke mogli bismo vrlo
grubo da osuujemo, jer teei tome
da stvori nesrenu junakinju, u emu
je svakako uspeo, Tolstoj je stvorio i
vrlo slabu junakinju i vrlo je grubo i
sam kaznio za sve postupke. Ono o
emu je Tolstoj pisao, a to je osno-
vna ideja ove knjige je neto to se
svakodnevno deava oko nas, a ljudi
kao to je Ana, unesreenih i nezado-
voljnih, takoe je na pregrt. Da li
emo takve ljude i postupke odobra-
vat ili osuivat zavisi iskljuivo od
naih ubeenja, kako religioznih tako
i moralnih, ali ono to sledi kao za-
kljuak iz itave prie je da bi Ana bila
dovoljno nesrena sve i da nije digla
ruku na sebe.
13
14
15
Ko je najbolja filmska Ana Karenjina?
A - Greta Garbo je glumila u lmskoj adaptaciji ovog romana iz 1935.
B - Vivien Leigh je glumila Anu Karenjinu u istoimenom lmu iz 1948.
C - Sophie Marceau je bila Ana Karenjina u verziji iz 1997.
D - Keira Knightley je najnovija Ana Karenjina. Film e bit premijerno
prikazan 23. januara u Sava Centru.
Odgovor postavite na naoj Facebook stranici.
Nesvakidanja vizija Tolstojevog literarnog klasika "Ana Karenjina" koju
potpisuje reditelj Do Rajt, a glavnu ulogu tumau Kira Najtli, u domae
bioskope ste 23. januara 2013. U susret premijeri lma, izdavaka kua
Alnari objavljuje specijalno izdanje knjige Ana Karenjina, u tvrdom, kolek-
cionarskom povezu. Svaki kupac ove knjige, koja e u prodaji bit od 21.
decembra, dobija na poklon Oriame Magic Christmas kupku. Knjige Ana
Karenjina sa poklonom prodavae se u svim knjiarama Vulkan, na sajtu
Alnarija, a od januara, na novoj stranici Vulkan izdavatva. Akcija traje od
21.12. 2012. do 31.1.2013. godine.
Facebook page:
www.f.me/bookvar.rs
Ocial Web page:
www.bookvar.rs
an ene je bio istaknuti i kontrover-
zni francuski pisac, esejista, dramati-
ar, pesnik i politiki aktivista.
Njegov ivot moe da se podeli na tri
dela. U prvom je bio skitnica i lopov,
u drugom se bavio pisanjem, a u tre-
em borbom za prava ugroenih ljudi
irom sveta.
ene je i sam, svojom pojavom i sti-
lom ivota, bio inspiracija drugim
umetnicima, tako da mu filozofi Sartr
i Derida posveuju itave studije,
Dejvid Bouvi pesmu The Jean Genie
as Aladdin Sane, prema njegovim ro-
manima Fasbender i Tom Hajnes sni-
maju filmove Querelle i Poison,
psihoanalitiar an Lakan pie studiju
u kojoj daje tumaenje drame Bal-
kon.
an ene je roen 1910. godine.
Majka mu je bila prostitutka i spre-
maica i posle nekoliko meseci ga je
dala na usvajanje jer, budui da je sa-
mohrana majka, nije sama mogla da
izdrava svoju malu dvolanu poro-
dicu. To njeno odbacivanje ostavie
jak, bolan i trajan utisak na enea,
koji e da provejava kroz sva njegova
dela.
Starateljska porodica u kojoj je bio
smeten ga je lepo i sa ljubavlju prih-
vatila, ali ipak, mali an nekoliko puta
bei od kue i bavi se sitnim kra-
ama. I pored toga u koli je imao
odline ocene i u njoj se prvi put su-
sree sa delima Dostojevskog i poe-
zijom Pola Verlena.
Posle smrti pomajke, prihvata ga sta-
riji brani par, a u to vreme poinje
da uvee izlazi naminkan. U ovoj po-
rodici je proveo svega dve godine, a
u petnaestoj zavrava u popravnom
domu gde ostaje tri godine.
Posle izlaska iz doma odlazi u Legiju
stranaca. Iz Legije je neasno otpu-
ten jer je uhvaen na (ne)delu pede-
risanja. Postoji i druga verzija, u kojoj
je samo dezertirao tako to se jed-
nog jutra jednostavno nije pojavio na
prozivci. Nakon toga, bei iz Francu-
ske, i putuje Evropom kao skitnica,
lopov i prostitutka.
Tom prilikom je obiao i nae kra-
jeve.
Iz Francuske odlazi prvo u Italiju,
zatim Albaniju, a poto ga u Grku
nisu pustili dolazi u Jugoslaviju.
Avanture u Jugoslaviji ene opisuje u
svom Dnevniku lopova. Nakon jedne
pucnjave u Beogradu andarmi ga
hapse i prijavljuju francuskoj amba-
sadi ije vojne vlasti trae njegovo
momentalno izruenje. Zbog pravila
meunarodnog prava, koje je bilo na
strani eneove slobode, jugosloven-
ske vlasti odbijaju da ga predaju
18
an ene - manje dentlmen, vie lopov
19
Knjievne legende
Pie: Milan Aranelovi
Francuzima i nalaze kompromisno
reenje enea e deportovati u
neku drugu zemlju koja je najblia
Francuskoj, konkretno Italija. I tako je
an ene Jugoslaviju obiao idui od
zatvora u zatvor jer je zatvorski
vagon u kojem se vozio do granice
stajao u svakom mestu u kome po-
stoji buvara u kojima je an provodio
dan-dva.
O ovome ene pie Po zatvorima
sam sretao nasilne i mrane krimina-
lce koji su psovali na jednom divljem
jeziku. Njihove psovke su najlepe na
svetu. Jebem ti majku boju u dupe
Jebem ti zid!
an ene pominje da je u jugosloven-
skim tamnicama video javne scene
grupnog seksa u kom je jedan od gla-
vnih aktera bio neko koga su zvali
kurva. Otprilike u isto vreme, sta-
rom Jugoslavijom vodaju englesku
knjievnicu Rebeku Vest, koja e sa
svog puta po Ruritaniji doneti u do-
movinu vanu etno-seksualno-antro-
poloku istinu - plemeniti divljak, za
razliku od dekadentnih Engleza, ne
poznaje homoseksualnost (pa vi sad
vidite dokle nas je dovela industrija-
lizacija, modernizacija...).
Tu su i njegovi utisci o kraljevskoj po-
rodici, odnosno odnosu kraljevih po-
danika u zatvorima prema svom
suverenu Jugoslovenski kralj Petar
II bio je tada daai izmeu dva-
naest i petnaest godina, ljubak, kosu
je delio na stranu, a slika mu je, osim
to je ukraavala marke, visila u svim
zatvorskim i policijskim kancelari-
jama. Skitnice, lopovi besneli su na to
dete. Napadali su ga, psovali. Pro-
mukle psovke zlih ljudi nalikovale su
na javne ljubavne prizore okrutnog
ljubavnika. Ponaali su se prema
njemu kao prema kurvi.
Na poslednjoj stanici-zatvoru u sua-
kom zatvoru ene upoznaje smeeg
i stasitog Hrvata, Radeta Petria u
koga se, posle samo dve noi prove-
20
dene sa njim, zaljubljuje. Ta ljubav je
bila tolika da an u Trstu od para koje
je zaradio preprodajom ukradenog
mantila, kupuje testeru i deset me-
tara konopca, i prebacuje se ilegalno
ponovo u Jugoslaviju i pod zatvor-
skim prozorom moli Radeta da pobe-
gne zajedno sa njim negde daleko.
Rade to odbija i eneu ne preostaje
nita drugo nego da ode sam.
U svojoj knjizi Zatoenik ljubavi ene
se, pedeset godina kasnije, sea svog
boravka u Uikoj Poegi u kojoj je
proveo mesec dana kunog prit-
vora dok je ekao na konano ree-
nje o ekstradiciji.
Tu je video romsko naselje na koje ga
je, decenijama kasnije, podsetio pa-
lestinski izbegliki kamp koji je pose-
tio.
eneova prijateljica, Crnogorka Olga
Barbezat (postoji i objavljena zbirka
21
Knjievne legende
an ene i Alen Ginzberg
pisama koje je pisac slao njoj i nje-
nom muu) potvrdila je pievim bio-
grafima da joj je on pevao pesmu na
srpskom koju je nauio u Uikoj Po-
egi.
Urbana legenda da su ga srpski an-
dari uhapsili u jednom javnom klo-
zetu u Beogradu ostaje samo to
urbana legenda, nigde potvrena.
To nisu jedine veze koje ene ima sa
naim krajevima.
U knjizi Dnevnik lopova, njegova naj-
vea ljubav je probisvet, skitnica,
lopov, makro, dezerter iz Legije stra-
naca, diler bez desne ruke, Stilitano,
Srbin po nacionalnosti.
Posle povratka u Pariz ene se bavi
etanjem kroz zatvorsku kapiju. Vie
od deset puta je bio hapen zbog
kraa, skitnje, falsifikovanja, nepri-
stojnih radnji i niza drugih krivinih
dela. U zatvoru pie svoju prvu
pesmu koju objavljuje o svom troku,
kao i knjigu Gospa od cvea. an
Kokto je oduevljen eneovim pisa-
njem, i preko svojih veza omoguava
da mu roman bude objavljen.
U tom trenutku anu preti doivotna
robija zbog preko deset presuda. an
Kokto kao i drugi ugledni umetnici
meu kojima su Pablo Pikaso i an-
Pol Sartr, potpisuju inicijativu da
francuski predsednik rehabilituje
ana enea.
Posle izlaska iz zatvora ene se ni-
kada vie nije vratio u njega.
Do 1949. godine ene je napisao pet
romana, tri drame i brojne pesme.
Zbog toga to u njima eksplicitno i
namerno provokativno prikazuje na-
silje i homoseksualnost njegova dela
su zabranjena u Sjedinjenim Dra-
vama.
Sartr je napisao analizu o razvojnom
putu ana enea (od skitnice do
pisca) i objavljuje je anonimno. ana
je ono to je proitao u ovom eseju
jako potreslo tako da narednih pet
godina nije nita napisao.
Posle samoubistva Abdulaha, etaa
na ici, za kojeg je bio emocionalno
vezan, ene i sam u depresiji poku-
ava da izvri samoubistvo.
Varljivog leta 68. godine ene se po-
litiki aktivira. Uestvuje u demon-
stracijama, skreui panju na ivot
imigranata u Francuskoj. Sedamde-
setih godina, na poziv Crnih Pantera,
tri meseca provodi u Americi. Tamo
22
dri predavanja, prati suenje lideru
Crnih Pantera i pie lanke za njihove
novine.
Posle toga odlazi u Palestinu gde, u
palestinskom izbeglikom kampu u
kome je bio est meseci, upoznaje i
Jasera Arafata.
Zajedno sa Fukoom i Sartrom prote-
stuje protiv policijske brutalnosti nad
Alircima u Parizu, problema koji je
trajao jo od alirskog rata za neza-
visnost. Izraava solidarnost za Frak-
cijom Crvene armije, zloglasnom
grupom Bader- Majnhof, kao i sa r-
tvama libansko-izraelskog masakra
nad Palestincima i muslimanskim ci-
vilima 1982. godine, takozvanog Ma-
sakrom u Sabri i atili.
Umro je od raka grla u jednoj hotel-
skoj sobi u Parizu 1986. godine. Sa-
hranjen je u Maroku.
23
an ene - BOGORODICA OD CVEA
Preveo Jovica Ain, prvo izdanje,
2012, irilica
Knjiga Bogorodica od Cvea objav-
ljena je u Glasnikovoj kolekciji Gla-
sovi sveta.
Re je o prvom i, nesumnjivo, najve-
em eneovom romanu, napisanom
tokom boravka u zatvoru. U Bogoro-
dici od Cvea moralne konvencije
okrenute su naglavce. Dobijamo ne-
oekivano: lirske portrete transve-
stta, lopova i ubica.
U pitanju je beskompromisno maj-
storsko delo u koje su se zaklinjali
an-Pol Sartr i an Kokto, i zbog
kojeg je pisac naposletku bio pomi-
lovan. Ovo je roman koji nikad ne-
ete zaboravit.
Knjievne legende
arls Bukovski (engl. Charles Bukow-
ski; 16. avgust 1920 9. mart 1994)
je bio ameriki pesnik, pripoveda i
romanopisac. Danas se smatra jed-
nim od najutcajnijih pisaca bitnike
generacije (engl. beat generaton).
Ostae upamen po svom eksplicit-
nom, sirovom, ponekad ak vulgar-
nom knjievnom izrazu i svojim
priama o simpatnim gubitnicima
sa margina amerikog drutva.
arls Bukovski je slavu stekao svojim
romanima, priama i pesmama u ko-
jima je sebe ovekoveio kao najpoz-
natjeg bludnog sina. Svoje itaoce
je okirao kako svojim stlom, tako i
injenicom da, po sopstvenim re-
ima, u pisanju korist 93 odsto istne
i sedam procenata mate.
Meutm, neki njegovi biogra su
doveli u sumnju taj odnos istne i k-
cije u njegovim delima.
Roen sam kao kopile dakle, van
braka, esto je za sebe govorio. to
nije bila istna.
Njegovi roditelji upoznali su se i ven-
ali u nemakom gradiu Andernah,
gde se arls rodio 1920. godine, a tri
godine kasnije preselili su se u Ame-
riku, u Los Aneles.
Kada su se preselili, njegovi roditelji
su imali obiaj da svake nedelje orga-
nizuju veliko spremanje kue. arlsov
zadatak je bio da pokosi travnjak.
Travnjak nije bio veliki i to je bio za-
datak koji je veina njegovih vrnjaka
takoe obavljala. Ali arlsov otac je
zahtevao da on to uradi tako da ne
tri ni jedna vlat trave. to je bilo
nemogue. A ako ne ispuni oekiva-
nja svog oca on ga je, za kaznu, tukao
i zatvarao u kupatlo sa bodljikavom
24
arls Bukovski
Seks, lai i video-trake!
25
Knjievne legende
26
icom. Zato je kasnije u ivotu arls
priao sporije, jer mu je ostala navika
da prvo dobro razmislio o onome to
e da kae, da ne bi uznemirio svog
oca.
Ovo deluje kao nepodnoljivo detnj-
stvo i oekivalo bi se da mladi Bukov-
ski to pre pobegne iz tog pakla. Ali
on sa tm nije urio. Zavrio je sre-
dnju kolu, a zatm je upisao i prvu
godinu na koledu gde je pohaao
predavanja iz novinarstva i knjie-
vnost. Topli porodini dom je napu-
sto tek uz pomo svog oca kada mu
je ovaj po dvoritu pobacao sve nje-
gove stvari jer se razbesne nekim
arlsovim priama koje je naao na-
pisane u njegovoj sobi.
arls Bukovski kae da je i odleao
neko vreme u zatvoru jer nije hteo da
se odazove pozivu na regrutaciju u
Drugom svetskom ratu. Ni to nije
istna. On se uredno prijavio na re-
grutaciju, a o tome pie i svom ocu
kako je spreman da slui domovini.
Na regrutaciji je oekivano proao -
27
Knjievne legende
zike testove, ali je pao na rutnskom
psihikom pregledu gde je dobio di-
jagnozu F-4, to je on prevodio kao
psiho.
Meutm, istna je da je njegova di-
jagnoza bila ekstremno osetljiv i
oseajan, to je divna osobina za
pisca, ali ne za onakvog kakvim se
Bukovski predstavljao.
Iako je izgledao kao skitnica i gajio
velike anitete prema njima, on nije
bio jedan od njih. Nikada nije stopi-
rao ili putovao u teretnim vagonima
poput njih.
Bio je veliki enskaro. Ili je barem
sebe tako predstavljao. Blie je istni
da su mu ene u kilo dole zajedno
sa njegovom slavom. Nikako pre nje.
Pio je. To je, barem, istna koja je do-
kumentovana lmovima i izjavama
svedoka. ak je i njegovoj erki Ma-
rini prva re bila pricer.
Istna je, takoe, da je arls Bukovski
jedan od najboljih amerikih pisaca i
pesnika. Sviao se on nekome ili ne.
28
U odsustvu junaka
arls Bukovski
Broj strana: 279
Izdava:Algoritam
Za Dejn
arls Bukovski
Broj strana: 164
Izdava:L.O.M.
14 intervjua
arls Bukovski
Broj strana: 165
Izdava:L.O.M.
Palp
arls Bukovski
Broj strana: 170
Izdava:L.O.M.
Bludni sin
arls Bukovski
Broj strana: 262
Izdava:L.O.M.
Prie o obinom ludilu
arls Bukovski
Broj strana: 304
Izdava:Algoritam
29
arls Bukovski na srpskom jeziku
Faktotum
arls Bukovski
Broj strana: 173
Izdava:L.O.M.
Holivud
arls Bukovski
Broj strana: 215
Izdava:L.O.M.
ene
arls Bukovski
Broj strana: 321
Izdava:L.O.M.
ekspir nikada ovo
nije radio
arls Bukovski
Broj strana: 112
Izdava:L.O.M.
Beleke matorog pok-
varenjaka
arls Bukovski
Broj strana: 211
Izdava:Algoritam
Poslednji dani arlsa
Bukovskog
arls Bukovski
Broj strana: 131
Izdava:L.O.M.
Dosta smo se ve zanosili, treba se
ve jednom i u pamet uzet. I sve ovo,
celo to vae inostranstvo i cela ta
vaa Evropa, sve je to samo jedna
fantazija, pa i svi mi, u inostranstvu, i
mi smo jedna prazna fantazija... Se-
tete se vi nekad mojih rei, vide-
ete!
Ovim reima Lizaveta Prokofevna
istovremeno i zatvara i otvara ve-
liki roman Idiot, Fjodora Mihailo-
via Dostojevskog. Ne elim da se
bavim znaenjem ove izjave u svetlu
sadanjeg politkog trenutka, ta jef-
tna rabota mi nije ni na kraj pamet.
Zanima me neto drugo. Dobro je
poznat fenomen da nae drutvo go-
tovo sa nestrpljenjem prihvata sva-
kakve izvitoperenost koje dolaze iz
razvijenog sveta, a pri tom, veoma
je sumnjiavo, neretko ak i paranoi-
no, po pitanju prihvatanja mnogih
dokazanih vrednost istog tog sveta,
koje se, uz minimum dobre volje,
mogu primenit na opte dobro. Dru-
tvo koje je navijeno na taj nain
stvara itav dijapazon iaenih od-
nosa i merila. Budui da sam siguran
da e svaki italac bez po muke nave-
st barem deset manifestacija ovog
oboljenja, pokuau da dodam samo
jednu skromnu ilustraciju. Naime, ni-
malo nije neuobiajeno da mlade
ljude smara da itaju knjige, a da ih
veoma zabavlja da kupuju besmi-
sleno skupe elektronske ureaje ije
napredne funkcije (divnog li izraza)
bagateliu na svedenu lol-komunika-
ciju za koju bi im bilo dovoljno pare
krede i peinski zid. Nisam spreman
da podrim ustaljenu tezu nisu deca
kriva. Ako su sposobni za provaljiva-
nje ifara na Internetu, ako napamet
znaju hronoloki redosled pojavljiva-
nja lmova Rona Deremija, ako su
istraivanjem doli do zakljuka da
nae zakonodavstvo ne postavlja oz-
biljne prepreke i konsekvence za ko-
rienje kompromitujueg video-
materijala, ako su do tanina upoz-
nat sa zakonskim odredbama o za-
tt maloletnika, ako su svesni toga
da je u ovoj dravi vano poznavat
jakog oveka, ako razaznaju jedva
primetne nijanse u tome kako koja
droga radi, onda je sasvim ra-
zumno oekivat da imaju dovoljnog
kapaciteta da u svakodnevnoj komu-
30
Od lolovanja se ne ivi
Pie: Vladimir Bara
nikaciji koriste vie od dvanaest rei.
Pre neki dan, u banci, sledea situa-
cija:
Deko od svojih sedamnaest-osam-
naest godina se obraa bankarskoj
slubenici: On mi reko da mu alj-
nem kintu, a njemu kao na mob ste
poruka. De mogu?
Slubenica se ubija od objanjavanja.
On klima glavom i isputa muklo a.
Tako deset minuta. E, sad, molim
lepo, ko je kriv? Drava, profesor, ro-
ditelji, okruenje, svetska nansijska
kriza, Hobsov-bozon, ko?
Neosporan je udeo odgovornost
svih navedenih, izuzimajui poto-
njeg. Meutm, najvei deo odgovor-
nost snosi pomenut korisnik
bankarskih usluga zato to nije dove-
den iz ume kao jadna Nel, ve ga
mrzelo. Kad ga mrzelo neka lepo
kupi autobusku kartu, pa nek lino
isporui novac. Ako je uopte sposo-
ban da kupi odgovarajuu autobusku
kartu.
Dakle, hou da kaem da je povlai-
vanje mrzovolji pogrean postupak.
Mrzovoljnog bi trebalo dovest u si-
tuaciju da ne moe da funkcionie u
drutvu, a to e ga vremenom, nate-
rat da vodi smislenu komunikaciju.
Naalost, lake je osudit sve osim
razmaenog deteta, tako se ste ut-
sak da smo evropskije drutvo.
emu pravopis na prijemnom ispitu?
Dobro, i to se mora razumet, i mini-
stri su nekad bili deca. Oigledno,
takva deca.
Potovani itaoe, januar je poznat
kao dug mesec. Pedlaem toplo
ebe, kafu, iskljuen televizor i
roman Idiot. Uivaj u praznicima.
31
Zapisi iz Srbije
Paulo Koeljo pisac koji je vodio izuze-
tno zanimljiv ivot. Svi znaju da je
roen u Riu de aneiru (Brazil), 1947.
godine. Jo kao tnejder eleo je da
postane pisac i ponosno je to saopto
svojoj majci. Ona se kategoriki uspro-
tvila tome pitajui ga da li on uopte
zna ta znai bit pisac. Koeljo je odlu-
io da istrai ovo zvanje i zakljuio da
je pisac onaj ko uvek nosi naoare i
nikada ne elja svoju kosu, a isto
tako neko ko ima dunost i obaveze
da nikada ne bude shvaen od svoje
generacije. U esnaestoj godini sme-
ten je u ustanovu za mentalno obo-
lele od strane svojih roditelja. Odatle
je beao tri puta dok nije puten u svo-
joj dvadesetoj godini. Koeljo je kasnije
rekao da roditelji to nisu uinili kako bi
ga povredili ve da bi ga spasili. Upi-
sao je pravo po njihovoj elji i napusto
svoj san da postane pisac. Meutm,
godinu dana posle napusto je sve i
postao hipik putujui po Junoj Ame-
rici, Severnoj Africi, Meksiku i Evropi.
Kada se vrato u Brazil pisao je tek-
stove za pesme i to nekolicini pozna-
th brazilskih pop zvezda, ukljuujui
Elisa Reginu i Raula Seiasa. Poto je
peice preao put hodoasnika dug
830 km do Santjaga de Kompostele u
paniji, doiveo je duhovno buenje
koje je opisao u svojoj knjizi Dnevnik
jednog arobnjaka. Nakon toga na-
staje Alhemiar.
Prvi put se ja kao italac suoih sa
ovom knjigom i Paulom Koeljom pre
nekih deset godina kao srednjokolka.
Seam se zavladalo je ludilo za ovom
knjigom i svi su samo o tome priali. U
gradskoj biblioteci ekao se red za ovu
knjigu, ali konano dopade Alhemi-
ar i do mojih ruku. Oekivanja su mi
bila velika, a nakon proitane knjige
moje razoarenje bilo je ogromno.
Knjiga mi se nije dopala, moj utsak je
bio taj da je roman povran, nema ra-
dnju, sutna ne postoji, sve u njoj
lebdi i vodi ka kiu. Molim lepo, Paulo
Koeljo za mene NE, nikad vie.
Hvala!
Nikad ne reci nikad Za roendan
jedne godine dobih na poklon Koe-
ljovu knjigu Na obali reke Pjedre se-
dela sam i plakala. Poela sam da je
itam sa dozom rezerve i verovali ili ne
ODUEVIH SE! Alhemiar je po-
novo vraen u moje ruke, poput zablu-
delog eda. Drugo itanje je prolo
mnogo bolje i tada sam Koelja poela
32
Koeljo - ne, Koeljo - da, Koeljo - moda
Pie: Milena Markovi
33
Brazilsko, a nae
34
da posmatram drugim oima. Njegove
knjige su se nizale, drale mi panju i
pomogle da neke stvari sagledam
drugaije. Ono to me je i dalje nervi-
ralo bila je povrnost njihove radnje i
likova i ta neverovatna opsednutost
Bogom, a sa druge strane oduevlje-
nost magijom i okultzmom. Pomislih
u sebi tada: Ma daj, kakvo preteriva-
nje! Da je kojim sluajem Paulo Koe-
ljo pisao u doba inkvizicije njegove
knjige bi bile spaljene na lomai zaje-
dno sa njim. Za moj ukus bilo je u
njima isuvie verovanja u vie sile, u
izjednaavanje ljudi sa bogovima i ne-
verovatnim obrtma. Nakon nekog
vremena ponovo dobih na poklon jo
jednu Koeljovu knjigu Jedanaest mi-
nuta i pomislih na onu nau staru
POKLONU SE U ZUBE NE GLEDA. Ovu
knjigu sam progutala i nakon toga
bila jo prijatnije iznenaena. Kona-
no neto realno, bez preterivanja, ko-
liko je to za Koelja mogue. I tada sam
ja doivela duhovno buenje vezano
za Koeljove knjige. Iza povrnost bilo
je tu neto mnogo dublje i ozbiljnije.
Moda je tako trebalo da bude, moda
su knjige namerno napisane na takav
nain kako bi bile pristupane irokim
narodnim masama. Iza te njihove jed-
nostavnost i povrnost iskusan italac
mogao je da otkrije neto mnogo
bolje, kvalitetnije i znaajnije. Molim
lepo, Paulo Koeljo za mene DA, uvek.
Hvala!
Nekim udom, kao i u Koeljovim ro-
manima, vrath se sada ja Alhemi-
aru poput zabludelog edo. Ovog
puta ovoj knjizi prila sam sa druge
strane. Pokuala sam da zanemarim
povrnost prie, nedostatak injenica,
detaljnije upoznavanje likova. Zapravo
Alhemiara sam ovaj put itala ne
kao naivni italac koji prilazi romanu
da se zabavi i skrat svoje vreme, ve
kao uenik spreman da neto naui
putem ovih knjiga. Shvatla sam tada
da je Paulo Koeljo lozof koji tumai
kako ovek, kao individua i deo kolek-
tva, moe da postane zadovoljan svo-
jim ivotom. Upusth se ponovo u
avanturu o mladom pastru koji je
krenuo na duhovni put ka egipatskim
piramidama. U potrazi za blagom on
je na kraju shvato da je njegovo blago
tamo odakle je on potekao. Santjago,
momak iz Andaluzije, krenuo je na pu-
tovanje u elji da ispuni linu misiju.
Na poetku svog putovanja upoznaje
Melkisedeka, starog salemskog kralja,
koji mu daje savet da proda svoje ovce
i da otputuje u Egipat u potrazi za svo-
jim blagom. Stari kralj govori Santjagu
da on ima svoju Linu Legendu, kao i
svaki ovek na svetu, koje smo svesni
kao mladi da bi je kasnije zaboravili.
Melkisedek dodaje: Kada eli neto,
itava Vaseljena se zaveri da ostvari
tu svoju elju. Ova reenica je
poenta, glavna ideja knjige Alhemi-
ar. Santjago odlui da poslua starog
kralja i kree na put na kome pronalazi
ljubav, opasnost, ansu , katastrofu i
ui mnogo o sebi i spoznaji sveta oko
sebe. Tokom svog puta on pronalazi
enu svoga ivota, Fatmu, koja mu ob-
janjava da ako prat svoje srce , moe
35
Brazilsko, a nae
da pronae ono za im traga. On zatm
pronalazi alhemiara koji ga poduava
kako da spozna svoju Linu Legendu.
Alhemiar mu govori da ljudi tragaju
za koristma koje dobijaju iz Line Le-
gende, a ne samu Linu Legendu koja
je blago. Santjago je nesiguran u po-
stojanje svoje Line Legende, ali ui sa
velikom eljom od alhemiara. On
kae: Oni koji ne razumeju svoje Line
Legende nee uspet da shvate svoje
uenje. Isto tako iste da je blago
vrednije od zlata i da ne mora da bude
materija, ve neto neunitvo. San-
tjago e na sreu na kraju knjige to
uspet da pronae. Shvate tada da je
svoje blago nosio u sebi.
Inae, inspiracija za ovo delo Koelju je
bila kratka pria Horhea Luisa Bor-
hesa, panskog pisca, Pria o dva sa-
njara. Paulo Koeljo je ovaj roman
napisao za dve nedelje objanjavajui
da je to bilo mogue ovim tempom jer
je pria ve postojala u njegovom srcu,
kako sam tvrdi. Pri ponovnom itanju
u nekim delovima knjiga me je podse-
tla na Egziperijev roman Mali Princ.
Ideje obe knjige se podudaraju i sadr-
ane su u sledeoj reenici iz Malog
Princa: ovek vidi samo srcem,
istna se oima ne da sagledat. Dobre
strane i lepote ove knjige poele su da
za mene izbijaju na povrinu. Shvatla
sam da ova roman moe za svakog i-
taoca da bude njegova lina pria,
Lina Legenda, kako to kae Koeljo.
Alhemiar je roman samopomoi,
vie neka vrsta prirunika kako da ne
klonete, ne izgubite veru u sebe i le-
potu svog sopstvenog ivota, nego
knjievnost. Roman obiluje lozo-
jom zasnovanom na Bibliji. Ovaj put
dopalo mi se to to Paulo Koeljo korist
Bibliju kao osnovu lozoje ljudskog
ivota, a ne kao instrument manipuli-
sanja ljudima. Mnoge biblijske prie
koje Koeljo korist obogatle su ovaj
roman i ne samo ovaj ve svaku nje-
govu knjigu. On ih iroko upotrebljava
da bi objasnio svakom oveku da bez-
grenost ne postoji i da svaki ovek
treba prvo da naui da zavoli sebe.
Ukoliko se osposobi za to, ukoliko za-
voli sebe, bie sreniji bolji ovek koji
voli ceo svet, sve i svakog na tom
svetu, pa i Boga. Smatram da je to fan-
tastna poruka za ljude dananjice
koji su gladni ljubavi, pre svega prema
sebi, a onda i prema drugima. Ovim
saznanjem Paulo Koeljo je kod mene
izazvao simpatje kao pisac i ja mogu
slobodno da se uraunam u njegove
itaoce, moda ne najvernije, ali po-
prilino redovne i uporne.
Ukoliko bi me neko pitao da li je Koeljo
meu mojim omiljenim piscima dobio
bi sledei odgovor: Paulo Koeljo,
molim lepo, za mene MODA, po-
vremeno. Hvala!
U svakom sluaju, bio za mene Koeljo
DA ili NE, svakom bih preporuila da
proita poneki njegov roman,
jedan,dva ili vie. Moda se vaa sa-
mospoznaja i Lina Legenda nalaze
ba u njegovim romanima. Ukoliko to
do sada niste uinili probajte, uko-
liko jeste probajte jo jednom.
36
37
Brazilsko, a nae
38
Alef
Paulo Koeljo
Broj strana: 202
Izdava:PAIDEIA
Aneo uvar
Paulo Koeljo
Broj strana: 154
IIzdava:PAIDEIA
Zahir
Paulo Koeljo
Broj strana: 265
Izdava:PAIDEIA
Pobednik je sam
Paulo Koeljo
Broj strana: 319
Izdava:PAIDEIA
Brida
Paulo Koeljo
Broj strana: 205
Izdava:PAIDEIA
avo i gospoica Prim
Paulo Koeljo
Broj strana: 153
Izdava:PAIDEIA
39
Paulo Koeljo na srpskom jeziku
Alhemiar
Paulo Koeljo
Broj strana: 156
Izdava:PAIDEIA
Jedanaest minuta
Paulo Koeljo
Broj strana: 200
Izdava:PAIDEIA
Na obali reke Pedre
sedela sam i plakala
Paulo Koeljo
Broj strana: 158
Izdava:PAIDEIA
Peta gora
Paulo Koeljo
Broj strana: 153
Izdava:PAIDEIA
Veronika je odluila da
umre
Paulo Koeljo
Broj strana: 160
Izdava:PAIDEIA
Vetca iz Portobela
Paulo Koeljo
Broj strana: 238
Izdava:PAIDEIA
Brazilski zatvorenici u nekim od naj-
ozloglaenijim zatvorima imaju pri-
liku da itajui knjige iz oblast
klasine knjievnost, lozoje i
nauke skrate svoju kaznu.
Ova prakse je, na osnovu zakona, do
sada uvedena u etri brazilska zat-
vora.
Zatvorenici imaju etri nedelje da
proitaju knjigu, a zatm moraju da
napiu esej o tome to su proitali,
pri tom pazei na stl i pravopis.
Za svaku proitanu knjigu mogu da
dobiju smanjenje kazne od etri
dana. A maksimalno, u toku jedne
godine, mogu sebi da skinu ukupno
etrdeset i osam dana izdravanja
kazne.
Paolo Cezar, samoproklamovani
kralj droge, koji je osuen na devet-
naest godina robije, postao je stra-
stan italac. Naroito voli
40
Zato robijai u Brazilu vole d
Dostojevskog i njegovu knjigu Zloin
i kazna.
Paolo kae da je ranije jako malo
itao, ali da sada, dok je u zatvoru,
nita ne radi, tako da ima dovoljno
vremena da se posvet knjievnost.
Korisno je, jer mogu uit. Ne radi
se samo o smanjenju kazne, to mi
donosi znanje., kae, izmeu osta-
log, Paolo.
U zatvorskoj upravi, koji ocenjuju
eseje, kau da imaju veoma reite
zatvorenike koji itaju Dostojevskog,
Niea i druge klasike za koje je po-
trebno visoko poznavanje i razume-
vanje svetske literature.
Brazilske vlast se nadaju da e na
ovaj nain zatvorenicima pomoi ne
samo da ostvare svoj cilj i to pre
izau iz zatvora, ve da e oni zah-
valjujui itanju postat bolji ljudi.
Pie:M.A.
41
Tema broja:Brazil
da itaju klasinu knjievnost?
42
43
Tema broja:Brazil
or Amado (1912-2001) je bio
jedan od najpoznatijih braziliskih pi-
saca kole modernizma. Njegove
knjige su prevedene na vie od 49 je-
zika, a 1978. godine je knjiga Dona
Flor and her Two Husbands bila ekra-
nizovana.
Amado je roen u Itabuni, Baija, i
prvu knjigu je objavio sa samo 18.
godina. Njegovo prvo delo O Pas do
Carvaval, objavljeno 1931. godine i
drugo Cacau doneli su mu oekivanu
popularnost.
Njegovo levo usmerenje otealo mu
je ivot pod diktaturom Vargasa, te je
1935. bio uhapen, a dve godine ka-
snije njegove knjige javno spaljene.
Dok u domovini nije bio prihvaen
ostatak Evrope je bio oduevljen, po-
sebno njegovom knjigom Jubiab,
koja je objavljena u Francuskoj.
Posle Drugog svetskog rata i ivota u
izbeglitvu po raznim delovima sveta,
1951. godine se vraa u Brazil. Napu-
ta politiki ivot i njegova druga
kreativna faza poinje 1958. objavlji-
vanjem knjige Gabriela, Cravo e Ca-
nela, koju je najbolje opisao an Pol
Sarte, reima najbolji primer za na-
rodni roman Amado delimino napu-
ta realizam i socijalne teme, i okree
se enskim likovima i tradiciji i lepoti
Baije.
Aprila 1961. godine je izabran u bra-
zilsku akademiju za knjievnost.
Godine 1987. otvorena je njegova
fondacija, koja nosi ime House of
Jorge Amado Foundation.
atra udesa
U sreditu zbivanja je Pedro Arkano,
etnolog i angaovani borac za ravno-
pravnost afrobrazilskih stanovnika i
njihove kulture u drutvu koje je
sklono da tu etniku posebnost obla-
sti Baija, nekadanjeg stecita trgo-
vine crnim robljem, zanemaruje.
italac paralelno prati dva toka -
jedan savremeni, gde zaplet poinje
Arkanovom smru i dolaskom slav-
nog profesora Kolumbija univerzi-
teta, nobelovca Dejmsa Levensona,
koji zadivljen Arkanovim dostignu-
ima u etnologiji i izuavanju folklora
istrauje njegov ivot i rad, i drugi tok
- flebek u vreme Arkanove mlado-
sti i aktivizma s poetka 20. veka. Le-
venson postepeno spoznaje svu
dramatiku Arkanove borbe da u zat-
vorenoj kulturi belaca objavi svoje ra-
dove i skrene panju na prisutnost
afrobrazilske kulture, kao i njegov
privatni ivot. Godinjica Arkanove
smrti prilika je da Baija uari na svom
mrtvom velikanu. Sudbinu ovog
naunika i filozofa Amado je uobliio
oslanjajui se na biografije nekoliko
stvarnih filozofa i etnologa koji su i-
veli i stvarali poetkom prolog veka,i
bili u situaciji da brane Afrobrazilce
od teorija o rasnoj inferiornosti crnih
naroda. Prema ovom delu, slavni
brazilski reditelj Nelson Pereira dos
Santos snimio je pre tri decenije
istoimeni film u ijoj je ii izazov
upuen brazilskom mitu o sopstvenoj
rasnoj demokratinosti i toleranciji.
44
45
Tema broja:Brazil
or Amado
Milton Hatum, poreklom Libanac,
roen u Manausu, 19. avgusta 1952.
godine, brazilski je pisac, prevodilac
i profesor. Hatum se smatra jednim
od najveih ivih pisaca Brazila.
Nakon zavrene srednje kole u glav-
nom gradu Brazila, Hatum se seli u
Sao Paulo gde se upisuje na Fakultet
za arhitekturu i urbanizam. Godine
1980, putuje u paniju kao stipen-
dista Instituta za iberoameriku sa-
radnju. U toj dekadi, iveo na relaciji
Madrid-Barselona. Odmah potom,
seli se u Francusku gde pohaa post-
diplomske studije na Univerzitet
Pariz III u Parizu.
Predavao je knjievnost na Federal-
nom univerzitetu Amazonas (UFAM)
i na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji.
Napisao je etiri romana: Relato de
um Certo Oriente (Portret pravog
orijenta), Dois Irmos (Dva brata),
Cinzas do Norte (Pepeo sa severa),
(prva tri su dobitnici nagrade abuti
46
Milton Hatum
za najbolji roman) i rfos do Eldo-
rado (Siroad Eldorada). Njegove
knjige prodate su u vie od 200 hi-
ljada primeraka u Brazilu, a preve-
dene su u osam zemalja, kao to su
Italija, Sjedinjene Amerike Drave,
Francuska i panija, a sada i u Srbiji.
Hatum je poznat po tome to mea
vlastita iskustva i seanja sa socio-kul-
turnim kontekstom Amazonije i Ori-
jenta. Za svoju prvu knjigu
objanjava: U knjizi Portret pravog
Orijenta postoji jedan ispovedniki
ton, to je tekst o seanjima, mada
nije memoarskog karaktera i nije au-
tobiografski; u njemu postoje, nara-
vno, elemenati iz mog ivota i iz
ivota moje porodice. Moja namera,
sa stanovita pisca, jeste da poveem
linu i porodinu istoriju: to je moj
projekat. U odreenom trenutku
naih ivota, naa istorija je takoe i
istorija nae porodice i nae zemlje
(uz sva ogranienja i razgranienja
koja ta istorija podrazumeva).
Dva brata
Smetena u vanu brazilsku luku Ma-
naus koja jo pamti zlatno doba
groznice kauuka s kraja devetnae-
stog i poetka dvadesetog veka, ovo
je pria o nepomirljivo razliitoj brai
blizancima koji se bore za majinu lju-
bav. Takoe, ovo je izrazito iv i izne-
naujui portret grada nastalog na
uu dveju velikih reka, isto tako raz-
liitih, usred amazonske praume.
Siroad Eldorada
U proteklih stotinak godina u brazil-
skoj knjievnosti nastao je niz dela
razliitih anrova koja ine zaseban
tematski korpus posveen Amazoniji.
Za jedne zeleni pakao, za druge ze-
maljski raj ili poslednja stranica Po-
stanja, koju tek treba napisati, ova
ogromna oblast ne prestaje da priv-
lai panju istraivaa i umetnika,
zahvaljujui pre svega svojim geograf-
skim osobenostima, zadivljujuoj i za-
straujuoj bujnosti prirode i
bogatom folklornom nasledju.
Jedini nain ljudskog opstanka u
okruenju koje ga ugroava svojim
preobiljem, jeste da ga podraava ili
odraava, stvarajui jedan pararelni,
imaginarni i hiperboliki svet. I kao
to se u amazonskom moru meaju
slatke i slane vode, tako je i u kolek-
tivnom pamenju naroda Amazonije,
nemogue razluiti istoriju i legendu,
stvarno od irealnog, doivljeno od
snevanog. Isto vai i za roman Siroad
Eldorada, u kome se meaju mit i
realnost, prolost i sadanjost, ivot i
pria.
Poto individualno seanje nikad ne
tee hronoloki i pravolinijski, vreme
u romanu Miltona Hatuma organizuje
se prvenstveno oko asocijacija pripo-
vedaevog pamenja. Osobeno kre-
tanje pamenja pak uslovilo je i
osoben narativni postupak koji broj-
nim digresijama lomi i prekida line-
arni tok naracije. Tako se ivotna
ispovest Miltonovog glavnog junaka
razliva u bezbroj rukavaca, kanala i
mrtvaja, kao da svojim tokom opo-
naa krivudavi i razueni tok Ama-
zona.
47
Tema broja:Brazil
Ana Paula Maja
Ana Paula Maja (1977, Rio de ane-
iro), brazilska spisateljica. Prvi roman,
Stanovnik podzemnih pukotina, obja-
vila 2003. Za njim su usledili Rat kopi-
ladi (2007), Izmeu borbi pasa i
zaklanih svinja (2009) i ivotinjski ugalj
(2011). Pripovetke su joj objavljene u
nekoliko antologija savremene brazil-
ske proze. Prva je na brazilskom inter-
netu objavila pulp roman u nastavcima
(2006). Prva brazilska autorka koja je
snimila trailer za svoje romane.
Rat kopiladi
Rat kopiladi je surova pria o ljudima
sa dna brazilskog drutva, bespote-
dna koliko i sami njihovi ivoti. Pria o
ratu u kojem nema pobednika i pobe-
enih, jer svi gube. A poinje tako to
Amadeu, porno glumac i klasini gu-
bitnik, sticajem okolnosti pronae
torbu punu droge koja pripada lokal-
nom mafijau. Odluuje da drogu
proda kako bi spasao svoju kou i kou
svoje devojke, bokserke koja se bori i
protiv mukaraca kada joj zatreba
novac. Ali nita se ne odvija onako
kako je Amadeu zamislio, i u tom tre-
nutku poinje rat, prolivaju se potoci
krvi i stradaju i krivi i neduni.
Mlada brazilska autorka Ana Paula
Maja napisala je pravi mao roman,
protkan ironijom i crnim humorom, u
kojem se osea snaan uticaj pulp lite-
rature. A ovo je prvi prevod tog ro-
mana, njegova svetska premijera.
48
Adriana Lizboa je roena u Riju de
aneiru 1970, studirala je muziku i
knjievnost i radila kao flautistiknja,
pevaica i nastavnica muzike. Danas
je potpuno posveena pisanju i pre-
voenju. Za svoj roman Simfonija u
belom (2003.) dobila je Nagradu
oze Saramago koja se dodeljuje
mladim autorima. Na meunarod-
nom Haj festivalu za knjievnost i
umetnost, 2007. ukljuena je u izbor
39 najistaknutijih pisaca Latinske
Amerike.
Kao gavran crno
U svom novom romanu Adriana Liz-
boa pie neobinu autobiografsku
priu o odrastanju i potrazi za kore-
nima istovremeno dajui intrigantan
pogled na ivot brazilske gerile. Kao
gavran crno je roman o pripadanju
i u tom smislu Lizboa nam nudi priu
iru od postojeih trendova. Sve li-
nosti su u tranziciji (re je o istinskoj
dijaspori pojedinaca), a mesta u ko-
jima ive su privremena, nesigurna i
promenljiva. Vanja se u jednom tre-
nutku pita Da li prostor koji osoba
zauzima u svetu preivi samu
osobu?. Ona pripoveda svoja sea-
nja ugraena u iskrena, puna tuge
prijateljstva, a knjiga se zavrava
kada njen ivot stvarno poinje, od-
nosno kada Vanja konano nae
svoje mesto u svetu.
49
Tema broja:Brazil
Adriana Lizboa
Romanopisac, hroniar, pesnik i teatrolog oakim
Marija Maado de Asis roen je u Rio de aneiru 21.
juna 1839. godine. U nedostatku sredstava, zavrava
samo osnovnu kolu u Sao Kristovalu. Sa 16 godina za-
poinje knjievnu karijeru, objavljivanjem pesme Ela
(Ona) u asopisu Marmota Fluminense, u kojem po-
staje redovni saradnik. Od tada poinje da pie i za li-
stove Diario do Rio de Janeiro, Semana Ilustrada,
kao i za mnoge druge.
Knjievna karijera Maada de Asisa utemeljila se zah-
valjujui njegovim priama i romanima koji se odlikuju
otrom ironijom i pesimistikim vienjem postojanja.
Njegova dela Helena (Elena), A Mao e a Luva (Ruka i
rukavica), Esa e Jac (Isaija i Jakov), Dom Casmurro
(Don Kasmuro) i Memrias Pstumas de Brs
Cubas (Posthumna seanja Brasa Kubasa),
postala su najznaajnija dela brazil-
ske knjievnosti.
50
oakim Marija
Maado de Asis
Uporedo sa tim, Maado de Asis
obavljao je i javne funkcije i dospeo
do mesta generalnog direktora Mini-
starstva za puteve, izmeu ostalog.
Bio je i osniva i prvi predsednik Bra-
zilske Akademije za knjievnost 1896.
Maado de Asis je umro 29. septem-
bra 1908. godine u Rio de aneiru,
gotovo slep i veoma bolestan, ophr-
van bolom zbog gubitka supruge,
koja je preminula 1904.
Posthumni memoari Brasa Kubasa
Roman jednog od najveih brazilskih
pisaca oakina Marije Maada de
Asisa koji mu je doneo internaciona-
lnu slavu i obezbedio mu je mesto u
istoriji svetske literature. Neobine
linosti, vene ljubavne prie i situa-
cije, za koje bi se pre reklo da su
preuzete iz kakvog Kafkinog dela,
predstavljaju strukturu romana koji
pleni lakoom s kojom se ita. Pored
sistematinog pesimizma, ovaj
roman sadri i sve elemente Maa-
dove filozofije, koja e svoj vrhunac
dostii u sledea dva velika romana
Quincas Borba i Dom Casmurro, a
ije jezgro predstavlja naglaeno ose-
anje relativnosti: nita nije apsolu-
tno, nita nije vredno potpunog
zalaganja, nita nije dostojno nae
mrnje, niti nae ljubavi...
51
Tema broja:Brazil
52
Brazil film
Zamislite da ste vitez u sjajnom oklopu, kako sa aneoskim krilima letite pa-
storalnim predelima, dok vam duga, plava kosa lepra po vetru, a onda u da-
ljini ugledate najlepu devojku na svetu koja doziva ba vas Sada se naglo
trgnete iz te matarije i zatiete sebe u Srbiji. Neto slino se desilo i glavnom
junaku filma Brazil, Semu Lovriju. On je sposoban, ali neambiciozni inovnik
koji ivi u diktaturi totalitarno birokratizovanog sistema. Turobna atmosfera,
buave kancelarije, pune praine i crvljive administracije, bezoseajni ljudi
nesposobni za empatiju ine okruenje u kome Sem ivi. Ali sve se menja
kada jednom vidi devojku iz svojih snova.
Film je reirao genijalni Teri Gilijam, bivi Montipajtonovac, koji je poznat i
po filmovima Paranoja u Las Vegasu i Dvanaest majmuna.
Radni naslov filma je bio 1984 kao referenca na roman Dorda Orvela
1984, ali iste godine je ila ekranizacija istoimenog romana, a bilo je pro-
blema sa autorskim pravima, te je film nazvan Brazil po Aquarela do Brasil
popularnoj brazilskoj patriotskoj pesmi iz 1939. godine, koja je i centralna
pesma filma.
Gilijam negira Orvelov uticaj u ovom, ak kae da, zbog toga, nije ni proitao
knjigu, ali postoje mnoge reference koje upuuju na Orvela. Kao i na Kafku,
mada Gilijam priznaje samo uticaj Frederika Felinija.
53
Oni nisu Brazilci
54
Brasyl je jedna od najboljih knjiga koje
su se pojavile pod nekoliko kvantnih
neba. Radnja romana predstavljena je
kroz tri toka, u sadanjosti, budunosti i
prolosti, da bi se do kraja knjige oni
spojili u jedinstveno konano razreenje
misterije o univerzumu, ivotu i svemu
ostalom. Vreme sadanjice daje se iz
ugla Marseline Hofman, ambiciozne
zverke u rijaliti ou zverinjaku. Marse-
lina je producent masovnih zabava u ko-
jima danas svi tako uivaju, zabava tipa
Deri Springer, Veliki Brat ili policijskih
potera i to odvedenih u manijakalnu
krajnost emitovanja javnih pogubljenja.
Vreme prolosti nudi se preko misio-
narske aktivnosti u robovlasnikom dru-
tvu portugalske kolonizacije; irski jezuit
Kvin i francuski prirodnjak Falkon, upa-
reni u misiji koja ih vodi u samo srce
amazonske divljine, meu domoroce ko-
jima su Evropljani doneli patnje i unite-
nja takvih razmera, da im je upravo smrt
postala ideal izbavljenja. Ovaj deo aso-
cira na roman Srce Tame (ili za one sa
bioskopskim apetitima na Apokalipsa,
sada!).
Vreme budunosti je kiberpankovski
vizija sa futuristiki prepoznatljivim okvi-
rom trgovine informacijom, elektron-
skim nadziranjem i ulinom,
crnoberzijanskom primenom sofisticira-
nih tehnolokih dostignua, ovde kon-
kretno onih iz domena kvantne
tehnologije.
Ovo je jedna od najboljih knjiga Ijana
Mekdonalda, a sve su mu odline.
Roman ostavlja bez daha svakog prose-
nog zaljubljenika u SF. Tokom itanja
ovek se osea kao na ringipilu, sve pro-
laze brzo oko njega, stvarajui mu oseaj
vrtoglavice i opijenosti radnjom.
Ijan Mekdonald je britanski pisac, roen
je u Manesteru, ali od pete godine ivi
u Belfastu. U njemu je preiveo sve ta
se preiveti u Belfastu moe (osim da ga
napusti u eksploziji). Naunu fantastiku
je zavoleo kao klinac, gledajui TV,
poeo je da pie sa devet godina,a prvu
priu prodao lokalnom asopisu kada
mu je bilo dvadeset dve. Radio je i kao
TV konsultant i kao pisac scenarija.
Najee se bavi temom nanotehnolo-
gije u kiberpank okruenju.
55
Oni nisu Brazilci
Brasyl knjiga
Momci iz Brazila je knjiga koju je 1976. godine napisao Ira Levin (autor takoe fil-
movanih romana Rozmarina beba i Supruge iz Stepforda).
Film traje 123 minuta, knjiga zavisi od vae brzine itanja, prati ostarelog lovca a
naciste Ezru Liebrmana koji prati trag zloglasnog nacistikog zloinca doktora Men-
gelea.
A zli ika Mengele je od DNK-a Adolfa Hitlera lino, uspeo da klonira 94 deaka, sa
kojima eli da obnovi, posle rata pomalo poljuljani, nacistiki poredak.
Deaci su udomljeni u hraniteljskim porodicama irom sveta, a svi imaju arijevske
fizike osobine koje su naglaavane u politici Adolfa Hitlera.
Interesantno je da Homer Simpson svoje znanje o Hitleru vue i bazira na gledanju
ovog filma, kako je sam u jednoj epizodi i priznao.
56
Momci iz Brazila
knjiga i film
57
Oni nisu Brazilci
58
Bez sumnje najznaajnija gura mo-
derne portugalske knjievnost i kul-
ture uopte. Roen je u Lisabonu. Za
ivota bio je poznat uskom krugu pe-
snika i ljubitelja poezije. Tek posle
smrt, njegov opus postaje blii iroj
italakoj publici zahvaljujui najvie
Luisu de Montalviru, koji je sakupio i
objavio kritki izbor iz njegovih dela.
Pesoa je imao vie pseudonima, ili
kako se u njegovom sluaju kae: he-
teronima. To su Alvaro de Kampos,
Rikardo Reis i Alberto Kaeiro. Pesoa
je pod razliitm imenima, kao niko
pre njega, ostvario etri izuzetne i
razliite pesnike linost, od kojih
svaka za sebe ima prepoznatljiv pe-
sniki jezik i razvoj. Ne ulazei u psi-
holoku analizu Pesoine linost,
moemo sa sigurniu tvrdit da je on
najcelovitje i najadekvatnije izrazio
posebnu sloenost portugalskog
duha, dostui raniranost njegovog
velikog prethodnika Kamoena.
Osnovao je portugalski modernizam
i duboko utcao na jezik zbog njega
ak ni lisabonske sobarice vie ne
govore isto kao njihove dede i babe.
Roen je u porodici koja je pripadala
lisabonskoj srednjoj klasi, jevrejskog
i azorskog porekla. Otac mu je premi-
nuo kada je imao samo pet godina.
Majka se dve godine kasnije preu-
daje za portugalskog konzula u Dur-
banu, u Junoj Africi, gde Pessoa
provodi svoju najraniju mladost.
Obrazovao se u lokalnoj srednjoj
koli i na univerzitetu u Cape Townu,
i odlino je govorio engleski jezik.
Kada je imao samo petnaest godina,
napisao je niz virtuoznih soneta na
engleskom, po ugledu na Shakespea-
rea. Vrato se u Portugal 1905. go-
dine i vie ga nije naputao. Napusto
je studije i od tada se izdravao od
prevoenja poslovnih prepiski na en-
gleski, to mu je omoguilo skroman,
ali siguran ivot. Drutveni ivot bio
mu je sasvim nezanimljiv i umro je
(relatvno) nepoznat. Svoju kreatvnu
59
Poezija
Fernando Pessoa
Priredio:Duan Maljkovi
energiju usmerio je ka poetskom
stvaralatvu i bio je umean u kljune
knjievne kontroverze svog vremena.
Pri kraju ivota, sledea generacija
pesnika poela je da mu odaje priz-
nanje i od tada njegova slava narasta
koliko u Portugalu, toliko i u svetu.
Danas je priznat kao jedan od najve-
ih evropskih pesnika Moderne. U
svojoj zemlji zauzeo je status najve-
eg pesnika XX veka i nacionalnog
heroja. Pessoa je objavio relatvno
malo za ivota. Vei deo njegove
poezije pojavio se u knjievnim aso-
pisima, i bio je prikupljen tek nakon
njegove smrt. Ostavio je uveni kov-
eg pun spisa, koji su posthumno po-
stepeno objavljivani. Mnogi od
njegovih ranih radova napisani su na
engleskom, pa izgleda kao da se u
poetku nadao knjievnoj karijeri u
Britaniji. Kasnije, pisao je na portu-
galskom, ali su kritari uoili utcaj
engleskog na sintaksu i ritam u nje-
govim delima, to je delimino proiz-
velo posebnu lepotu njegovih
sthova. Pessoa je danas najpoznatji
po svojim avangardnim i modernist-
kim radovima, napisanim deseth i
dvadeseth godina prolog veka, a
posebno po stvaranju tri heteronima
(na portugalskom Pessoa znai li-
nost) Alberto Caeiro (Alberto
Kaejro), Ricardo Reis (Rikardo Rei) i
Alvaro de Campos (Alvaro de Kam-
pu). Oni su bili vie od pukih pseu-
donima, jer je izumeo posebne iden-
ttete za svakog od njih i odravao je
dobro potkrepljenu iluziju da oni
piu potpuno nezavisno od svog
tvorca. Svaki od heteronima pisao je
sthove razliith stlova, kao i sam
Pessoa. Godine 1934, objavio je
zbirku mitskih nacionalnih pesama
Mensagem (Poruka), zloupotreb-
ljenu nakon njegove smrt od strane
konzervatvnog Salazarovog reima.
Ne postoji vrst dokaz da je Pessoa
bio gej, ali je injenica da se nikad
nije oenio (uprkos mnogobrojnim
udvaranjima u njegovim tridesetm).
Njegova prijateljstva sa nekolicinom
otvorenih gej pisaca (jedan od njih
bio je i mag Aleister Crowley) kao i
njegov pesniki rad, ukazuju na mo-
gunost netpine sekusalne orijen-
tacije (queer). Godine 1918, Pessoa
objavljuje dugaku poemu na engle-
skom jeziku, Antnoj pod pravim ime-
nom. Ona opisuje oplakivanje cara
Hadrijana nad mrtvim telom svog
mladog grkog ljubavnika, Antnoja,
koji obeava da e sazdat mermernu
skulpturu kao spomen na njihovu lju-
bav, inspiraciju za njihovu brau koja
tek treba da budu roena. Iako je
jezik uglavnom pompezan, dat su
veoma eksplicitni opisi njihovog vo-
enja ljubavi kroz Hadrijanova sea-
nja, rasinjujui tako istrajna
uverenja da je Pessoa isto intelek-
tualni pesnik.
60
61
Poezija
Fernando Pessoa
(heteronim Alberto Caeiro)
uvar stada
V
Ima dosta metafzike u razmiljanju ni o
emu.
ta ja mislim o svetu?
Otkuda znam ta mislim o svetu!
Da se razbolim mislio bih o tome.
ta mislim o stvarima?
Koje je moje miljenje o uzrocima i po-
sledicama?
ta sam meditrao o Bogu i o dui
I o postanju sveta?
Ne znam. Za mene je mislit o tome
zatvorit oi
I ne mislit. Navui zavese
Na svom prozoru (ali na njemu
nema zavesa).
Misterija stvari? ta ja znam ta je miste-
rija!
Jedina misterija je to to neko i razmilja
o misteriji.
Ko stane na sunce i zatvori oi,
Pone da ne zna ta je Sunce
I da misli o mnogim vrelim stvarima.
Ali otvori li oi i ugleda li Sunce,
Taj vie ne moe da misli ni o emu,
Jer sunevo svetlo je vredi vie nego
misli
Svih lozofa i svih pesnika.
Sunevo svetlo ne zna ta radi
I zato ne grei i svaije je i dobro.
62
Metazika? Kakve veze metafzika ima
sa drveem?
To to je zeleno i kronjasto, i to ima
granje
I daje plod kad mu je vreme, to nas tera
na razmiljanje,
Nas, koji ne znamo da ga primeujemo.
Ali koja je metazika bolja od njihove,
Drvea koja ne znaju zbog ega ive
Nit znaju da ne znaju?
Intmno ustrojstvo stvari
Intmni smisao Vasione
Sve to je la, sve to zajedno ne znai
nita.
Neverovatno je da je mogue mislit na
te stvari.
To je kao razmiljat o razlozima i svr-
hama dok puca zora,
a oko drvea nejasni sjaj zlata gubi tamu.
Mislit na intmni smisao stvari
Je obina stvar, kao mislit o zdravlju
Ili zahvatt au vode sa izvora.
Jedini intmni smisao stvari
Jeste da one nemaju nikakvog smisla.
Ne verujem u Boga jer ga nikada nisam
video.
Kada bi on hteo da ja verujem u njega,
Sigurno bi mi se obrato i uao mi na
vrata,
Govorei mi: Evo me!
(To moda glupo zvui onome koji,
ne znajui ta znai posmatrat stvari,
ne razume onoga koji govori o njima
Tako to nas ui da primeujemo.)
Ali ako je Bog cvee i drvee
I brda i sunce i meseina,
Onda verujem u njega,
Onda verujem u njega u svakom trenu-
tku,
I moj je itav ivot molitva i misa,
I priee oima i uima.
Ali ako je Bog cvee i drvee
I brda i meseina i sunce,
Zato ga zovem Bog?
Zovem ga cvee i drvee i brda i sunce i
meseina;
Zato to, ako se on, da bih ga ja video,
Napravio u sunce u meseinu u cvee u
drvee i brda,
Ako mi se prikazuje kao drvee i brda
I meseina i sunce i cvee,
To je zato to eli da ga upoznam
Kao drvee i brda i cvee i meseinu i
sunce.
I ja ga zato sluam,
(ta ja vie znam o o Bogu nego Bog sam
o sebi?),
Sluam ga ivei, spontano,
Kao neko ko otvori oi i gleda.
I zovem ga meseina i sunce i cvee i dr-
vee i brda,
I volim ga ne mislei na njega,
I mislim ga gledajui i sluajii,
I hodam s njime u svakome asu.
(Objavljeno u asopisu Athena, br. 4, Ja-
nuar 1925.)
Prevod:Dejan Tiago Stankovi
63
Poezija
64
Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rs Magazin za promociju itanja - www.bookvar.rs
65
Una, junakinja tvog novog romana
Telo, Tama, Tabu osim ljubavi prema
Tomasu Manu, Svetslavu Basari i
Srbiji, naravno, nema nita zajedni-
ko sa tobom?
I Una i ja naroito oboavamo 'ljubav
prema Srbiji'. Junakinja i ja imamo
slinost, delimo neke stavove i raz-
miljanja. Ali mnogi njeni doivljaji su
samo njeni. A o mojima i da ne govo-
rim . Stvarnost nikad ne prenosim
bukvalno u knjievno delo, to bi mi
bilo u umetnikom smislu vulgarno.
Uvek dolazi do dodavanja, stlizova-
nja, modikacije... U knjievnost se
prenese ono najinteresantnije. ivot
treba da bude zanimljiv na jedan
nain, a knjievno delo na drugi. Una
i ja se slaemo da je Tomas Man naj-
bolji frajer. U zbirci kratkih pria 'Ka-
leidoskop' koju sam objavila 2000, u
prii Svesnost javlja se takoe juna-
kinja Una. Ta Una boluje od pretera-
nog oseaja za svet i ljude oko sebe.
Osea sve to se deava i sve odjed-
nom. Una u TTT je hipersenzibilna,
ali nema vie bola u tome, ostalo je
samo dosta ulnost.
U romanu vetrenjae dobijaju oblik
i Novaka okovia. Da li je on opa-
sniji od zlih divova?
U ovoj zemlji ima mnogo opasnih za-
stranjivanja mozga, a jedno od njih je
i odnos prema tom momku iji je
posao da trkara i skakue, ali se po
celoj fami ste utsak da je on izuze-
tno bie koje se bavi neim vrlo va-
nim za sve nas. Mislim, smeno.
Junakinja romana se protv vetre-
njaa bori tako to im se smeje iz da-
ljine i ne pridaje im vanost. A
vanim smatra samo unutranji in-
tmni sadraj svog bia i trenutke
kada se njeno intmno susree sa in-
tmnim u drugom.
Intervju
Lidija Lagrini: Telo, tama, tabu
Nedavno je izaao drugi roman spisateljice i knjievne kritarke Lidije Lagrini.
U pitanju je roman Telo, tama, tabu u kome se autorka na provokatvan
nain obraunava sa naom svakodnevicom. Glavna junakinja Una ima go-
tovo nemogu zadatak, ona naime, mora da ivi u Srbiji da pri tom bude iva
dok izvrava taj zadatak.
Tu je i uvek prisutna depresija.
A ta autorka kae o svojoj knjizi?
66
Depresija je jo jedna okosnica
tvog romana. Da li je u Srbiji jo
uvek vei tabu priat o depresiji
ili o evaziji Novaka okovia?
Ja ustvari ne znam mnogo o Srbiji,
jer malo uestvujem u tom kolek-
tvnom ivotu. Drim se svoje li-
nije. Ali sam primetla da je mnogo
toga tabu. Kad si siromaan, kad si
depresivan, kad si gej, kad si sam...
Sve je to tabu, i kad pria o tome
stavlja prst u oko. Ali, t i dalje pri-
a o tome, jer si to t, i to je tvoja
stvarnost, i tvoj govor je jedini tvoj
nain da negde prodre, da zau-
zme neiju panju.
Od likova kao to je junakinja tvog
romana oekivalo bi se da je u
konstantnoj defanzivi, ali, dok
sam itao knjigu, stekao sam jak
utsak da ona, u stvari sve vreme
napada, i to ne u samoodbrani.
Da li je to samo utsak?
Napadat je zabavno. Ona je ak-
tvna, ivi tako to deluje. Deluje na
svim poljima u potrazi za jakim
emotvnim iskustvima, u osvajanju
sveta i ljudi oko sebe, u bavljenju
raznim poslovima... Ide napred, za-
staje samo ponekad da iskontem-
plira, da joj se telo vrat u balans.
Stalno kretanje moe se smatrat
napadom, osvajanjem. Telo jede
svet, odnosi pobedu nad njim. Ona
osea da neto nije u redu i stalno
to govori, buni se.
67
Intervju
ini mi se da se erotkom u ro-
manu suprotstavlja pornograji
van njega? Jo jedan pogrean ut-
sak?
Svaki umetniki napor je suprot-
stavljanje spoljanjoj pornograji,
odnosno neskladu, disbalansu,
onome to nije u redu. Ljudsko telo
je lepo i ono prenosi neku poruku,
o otvorenost, kontaktu, bliskost,
estetci. Aktove u svom romanu
doivljavam slino kao erotku u
Makavejevljevim lmovima. Golo
telo je tu da istakne misao, da
isprovocira, da pozove na delova-
nje. I da ponekad okira, zato da
ne.
Izmeu redova i izmeu redova
tvog romana nalaze se fotograje.
Da li je i, ako da, ovakvom pri-
stupu doprinela tvoja ljubav
prema stripovima?
Fotograje u romanu su integralni
deo fabule. One treba da izazovu
asocijacije i razmiljanja u itaocu.
Neke od njih su pokupljene iz
stvarnog ivota, a neke su raene
sa modelima.
Strip je jedna od mojih ljubavi i iz
biblioteke uzimam dosta stripova.
Uvek sam volela Stripoteke, Man-
draka, Modest Blejz, kasnije Mar-
tja Misteriju, Alana Forda, a
najvie melanholinog Dilana
Doga. U poslednje vreme itam
stripove Enki Bilala i serijal Gea.
Stripovi dosta utu na mene, tako
da je veoma mogue da su izazvali
u meni ideju romana u slikama.
68
Da li moe da nam kae neto o
tvom drugom, da izvine na izrazu,
projektu, multromanu Tragom 41?
U pitanju je saradnja sa petoro la-
nova Mense, od kojih su neki pisci, a
neki nisu. Svaki autor vodio je u
prvom licu svog lika, likovi se susreu
i dolazi do interakcija. Moj lik je tu
nosilac fantastke obina urbana
devojka, koja se ulaskom u umu
(htonski prostor u kom je sve mo-
gue) preobraava u manga junaki-
nju. Nokt joj narastaju, odea
postaje malena, tkla izama postaje
ubilako oruje. Ona je razdraljiva i
odjednom ima elju da u neto toplo
zarije svoje nokte...
Taj roman je zanimljiv eksperiment.
U poetku mi je veoma prijalo da
uestvujem. Inspirisalo me je da se
nadoveem kad neko napie svoj
deo. Kasnije se to sve malo raspli-
nulo.
Volela bih da jednom ponovim takvo
iskustvo, sa nekim drugim akterima.
Moda da sa nekim posebnim napi-
em duoroman. Videemo.
Gde se moe nabavit 'Telo, Tama,
Tabu'?
Za sad u knjiari Beopolis u Beogradu
i knjiari Bulevar Books u Novom
Sadu, a uskoro distribucija poinje i
po drugim veim knjiarama u Beo-
gradu i unutranjost. Moe se naru-
it i preko interneta. A prva knjiga
'Kaleidoskop' u pdf obliku je do-
stupna za besplatan download. Po-
ruka za itaoce: itajte stripove.
69
Intervju
70
71
U septembru je bila promocija knjige
U redosledu pojavljivanja , Vladi-
mira Baraa u izdanju Knjievne om-
ladine Srbije. Ova knjiga je dobila
knjievnu nagradu Pegaz", kao naj-
bolja zbirka kratkih pria u 2012. go-
dini u konkurenciji oko 750 zbirki
koje su pristgle na konkurs.
Vi imate specian stl pisanja, ali i
ivite u specinoj dravi. Kojoj pu-
blici se obraate u Vaoj knjizi? Ko-
liko je ljudima blizak nain kojim im
se Vi obraate?
Samo ustrojstvo sveta u kojem i-
vimo ini da se svako ko se bavi pisa-
njem koje prevazilazi priseanje na
plitka ulna iskustva, propagiranje
impotentnih politkih stavova, pro-
rokovanje i besomuno tampanje
od tri do deset naina da postanete
lepi, mudriji, privlaniji i bogatji,
moe sasvim opravdano nazvat, naj-
blae reeno, specinim. Ukoliko
pie u naem drutvu i drutvima
slinim njemu, dakle, u ispostavama
velikog meunarodnog cirkusa na-
menjenim gledaocima sa jefinijom
ulaznicom, pa stoga i sa primereno
prilagoenim programom, onda se
otvara prostor za otriju karakteriza-
ciju, za izraze od neprilagoen,
iracionalan, udan, pa nadalje, ka
surovijim kvalikacijama.
itav ovaj uvod sam napravio da bih
ukazao na to koliko je znaajna i za-
divljujua injenica da u ovakvoj tra-
gikomediji naopakog trita i
sveprisutnog loeg ukusa, naa sa-
vremena knjievnost u najboljem
smislu te rei, zaista postoji. Ona je
skrajnuta, esto nepriznata, ee
platonski voljena mada se auto-
rima priznaje kvalitet, njihove knjige
se ne kupuju, iako su u najveem
broju sluajeva jefinije od jedne ture
pia u centru Beograda ali ima go-
tovo natprirodnu ilavost i elju za i-
votom. Na jednoj strani, kako ja to
volim da kaem, palanaka svest
ispraznih, bolesno egocentrinih
kvazi-druida na LSD-u izbija iz svih
slojeva naeg drutva, na drugoj,
trud, elja i estoka borba obinih, a
posebnih ljudi, koji nisu pristali na za-
dato stanje, isijava iz obeshrabrujue
svakodnevice. Verujem da se ukla-
pam u drugu grupu.
Dakle, nisam razmiljao o tome ko-
Intervju
Vladimir Bara:
U redosledu pojavljivanja
liko je naa specina drava utcala
na moj stl pisanja, ali ni malo me ne
bi zaudilo da neko sociolingvistko
istraivanje pokae da je izvrila zna-
ajan utcaj. Biu poastvovan uko-
liko se neki strunjak zainteresuje za
ovo pitanje. Bez sve ale, stl shvatam
kao otsak sveukupnog duhovnog i
duevnog iskustva, on je proizvod
napora ispisivanja, ali i dara da se su-
vino odbaci. Zadovoljan sam onim
to sam na tom planu postgao u
mojoj knjizi i, to je jo vanije, mi-
slim da znam u kom pravcu bi nada-
lje trebalo da se kreem. No, ivi bili,
pa videli.
Knjigu nisam namenio nekoj poseb-
noj publici, iako je logino pretposta-
vit da je najbolje mogu razumet
ljudi koji su odrastali devedeseth go-
dina, budui da i sam pripadam toj
generaciji. Meutm, primeto sam
da su moje prie zainteresovale raz-
liite grupe ljudi, od srednjokolaca
do gospode u mudrim godinama.
Pretpostavljam da su tome doprinele
opte teme koje su zastupljene u pri-
ama.
Kao to sebe, u ovakvim okolno-
stma, smatram autorom drugog,
boljeg reda, tako bih voleo da moju
knjigu primete itaoci druge, po
meni, zdravije svest. To bih, mirne
due, nazvao uspehom.
Va junak eta, dok ljudi danas
uglavnom tre. Da li oni zbog toga
uopte i mogu da ga uju? Da bi
danas neko nekoga uo on mora da
vie, a Va junak govori tho.
Stng ree, Gentleman will walk, but
never run. Iz mog ugla, moderno
doba je zainteresovano iskljuivo za
ekstremna oseanja i kaubojsko re-
avanje problema po kratkom po-
stupku. Gubi se potreba za
razumevanjem nijansi ljudske psihe,
duha, situacija u kojima se ovek
moe nai, meuljudskih odnosa, pa
i postojanja uopte. Svi napori su
usmereni na to da se ovek dovede
u stanje u kojem postoje samo snani
doivljaji. Pogledajte samo rei koje
se danas esto koriste i stvar e vam
postat jasnija. Okrenite se oko sebe
i primetete da je sve ekstra, mega,
giga, hiper, ultra, neponovljivo, fasci-
nantno... Divlji ivot ili beznaajna
smrt. Kakva bljutava paralela hamle-
tovskom to be or not to be! Ne elim
da uestvujem u svemu tome. Sre-
om, barem moje pisanje ne mora
da trpi tu torturu.
Danas je hrabrost govorit tho, po-
sumnjat u sebe bez stda, kolebat
se, uoavat nepraktne stvari;
danas je daleko vie dogovora i pre-
govora nego razgovora. Tako je lako
rei sve pesme su odavno ispevane
i prepustt se niskim strastma. Ta re-
enica pote sa drevnog egipatskog
epitafa. Koliko je pesama od tada
ispevano? To to ne zna da svira, ili,
jo gore, to to te mrzi da naui, ne
daje t za pravo da polomi gitaru. Ne
72
73
Intervju
govorim ovde samo o knjievnost,
govorim o lenjost modernog oveka
da osmisli svoj ukupan ivot. Bilo je i
teih vremena, ali i daleko smislenijih
ivotnih modela od dananjih. Ve je
legendarna pria o Skandinavcima
koji naporno rade pet dana u nedelji,
a est dan se obeznane od alkohola
i ko zna ega sve ne. Uopte me ne
raduje to to sve vie i vie nae ka-
fenisanje i merak dugog ispijanja ra-
kije uz orasnice i zanimljive
razgovore zamenjujemo ovom matri-
com. Pitam se, zato umesto toga,
nismo pokuali da razvijemo njihovu
vetnu odravanja dobrosusedskih
odnosa? Kad kaem mi, mislim na
balkanske zemlje. Termin region
namerno neu upotrebit gadi mi
se ta poniavajua, kolonizatorska
odrednica.
No, da se vratm na temu. Jedan stari
beogradski mangup mi je jednom
rekao da je hvatanje na buku
odlika slabia. ekspira nita nije
moglo da naljut kao muzika pijanog
doboara. Zato moje prie ne viu.
Ne znam pred kim od navedene dvo-
jice bih tee opravdao tako neto.
Junak Vae zbirke pria esto go-
stuje u restoranima, bircuzima, ka-
fanama, splavovima. Zato?
Duhovna zionomija jedne zajednice
se najbolje moe odredit posmatra-
njem onoga to se deava na me-
stma na kojima se njeni lanovi
okupljaju. Kafane, trgovi, pijace, par-
kovi, pa i groblja, na jedan poseban
nain, jesu vorita na kojima se su-
sreu ljudi razliitog ivotnog doba,
obrazovanja, vaspitanja, stalea, itd.
Svako od navedenih mesta prua o-
veku priliku da bude slobodniji nego
inae, ali istovremeno, zahteva od
njega da zadovolji odreene norme
ponaanja. Meni je veoma interesan-
tan nain na koji se ostvaruje to
pravo na slobodu i obaveza potova-
nja nepisanih pravila u kafani. Uzgred
budi reeno, devedesete godine su
znaajno poljuljale i taj koncept, pa
tako imamo situaciju da se vrhun-
cem kafanskog provoda, izmeu
74
ostalih nedotupavnih stvari, smatra
udaranje basiste kundakom pitolja,
jahanje konobara, samopovreiva-
nje, kao i da se bezobrazno visoke
cene pia doivljavaju kao ast, ume-
sto kao uvreda. Na izvikanim splavo-
vima su cene ugostteljskih usluga
opasno blizu ceni pogrebnih usluga.
Svodi se na to da je jefinije umret,
nego se napit na ovakvim mestma.
Mada, ruku na srce, verovatno je i
bolje tako postupit. Ali, to bi rekli
najmudriji meu nama, to je posao
za insttucije. elim da priam o
neem drugom. Duh pravih kafana
nudi bogatstvo jedinstvenog doiv-
ljaja jednog istovremeno bezgrani-
no poetnog i surovo praktnog
iskustva. Tu se vodi snana borba u
kojoj se ovek naizmenino odreuje
prema pitanjima poteklim iz itavog
niza opth i linih mesta njegovog i-
vota, o kojima u drugim okolnostma
ne bi govorio tako srano i posve-
eno. Jednostavno, nigde drugde se
ne osea toliko i tako bitan i slobo-
dan kao za kafanskim stolom. Sve to,
naravno, prat alkohol. Telo ima svoja
ogranienja, kafana ima radno
vreme. Neumitno dolazi trenutak
kada e morat da izae iz ubrzanog
pregleda i da se vrat u dugometrani
lm u kojem provodi najvei deo
svog ivota. Cela ta procedura, sa
svim prateim fenomenima, bezgra-
nino mi je zanimljiva. Ne verujem
da e moji junaci ikada rei zbogom
kafani. Bila bi velika teta da im to
priredim.
Gde se moe nabavit U redosledu
pojavljivanja?
Knjiga se moe nabavit u knjiarama
Plato Books, Beopolis, Srpska knjie-
vna zadruga, Akademski plato, Plavi
krug, Aleksandar Beli, u drugim knji-
arama u Beogradu, kao i u knjia-
rama irom Srbije. Takoe, i u online
knjiarama Dobra knjiga i Najbolja
knjiga. Kompletan spisak prodajnih
mesta se nalazi na internet sajtu mog
izdavaa, Knjievne omladine Srbije.
75
Intervju
76
Izdavaka kua Knji-
evna omladina Sr-
bije iz Beograda,
objavljuje pet kon-
kurs za knjievnu
nagradu Pegaz za
2013 godinu.
Na konkurs slat ne-
objavljene rukopise
(neobjavljena knjiga
u rukopisu; ne
jedna pria ili par
pesama), u jednom
primerku, u katego-
riji sledeih an-
rova:
1.roman
2.poezija
3.zbirka kratkih pria
4.drama
5.esej
6.memoari
7.monograja
Pravo uea imaju nearmisani au-
tori koji:
- nisu do sada objavljivali svoja dela,
- piu na srpskom jeziku
- ive u Srbiji ili van nje i
- bez obzira na starosnu dob.
Rok za slanje radova je 1. avgust
2013 godine.
Propozicije:
1. Rukopisi koji su
pristgli na osnovu
konkursa budu ob-
javljeni u toku traja-
nja samog
konkursa, ui e u
izbor za dodelu na-
grada koje se sa-
stoje od:
- Plakete Pegaz
- Povelje i
- Novane nagrade
2. Ne postoji ograni-
enje u pogledu
broja poslath rukopisa, to znai da
ist autor moe da konkurise sa vie
nego jednim rukopisom.
3. Nee se uzimat u obzir rukopisi
koji nisu potpuni i oni koji nemaju sr-
pske karaktere: ,,,,.
Sve radove slat iskljuivo u elektron-
skoj formi na na mail:
world.media.team@gmail.com
Uz poslat rukopis, priloit i osnovne
podatke o autoru kao i broj ksnog ili
mobilnog telefona.
Sve dodatne informacije moete do-
bit na gore navedeni e-mail .
Pridruite nam se i budite deo Knji-
evne omladine Srbije!
Objavljen knjievni konkurs ,,PEGAZ
78
79
Diznijev veliki hit arobno drvo-cr-
vena stolica nastao je upravo na
osnovu ove arobne knjige poljskog
reisera Andeja Maleke.
ta se deava kada dva brata i sestra
iz vode izvade arobnu crvenu sto-
licu? Za razliku od zlatne ribice, ona
ispunjava svaku elju... Samo to
svaku elju shvata bukvalno, pa stvari
ne ispadnu ba onako kako su hteli.
A osim toga, ima i drugih koji bi da se
doepaju arobne stolice. A Filipu,
Kukiju i Tai je neophodna da bi od-
brljali jednu zabrljanu elju, i vratli
mamu i tatu...
Kroz kalambure i avanture, strane,
pa umanjene tetke i opasne zlikovce,
pokretne trake za prtljag na aero-
dromu, vozove pune tenaca, zaba-
vne parkove i klizave mostove od
duge... provee vas troje drugara, a
knjiga se do samog kraja nikako ne
isputa iz ruku.
Za itanje i uivanje, preko dana,
ispod klupe, i uvee, u vreme spava-
nja, pod ebetom i sa lampicom u
ruci.
I pazite kako formuliete svoje elje,
za sluaj da vas uje neka arobna
stolica...
Andej Maleka je napravio lm i se-
riju po motvima iz knjige.
Kada su autoru postavili pitanje:
Gde poinje vaa stvarnost, a gde se
zavrava mata?, on je odgovorio:
Ako elite da kreirate izmiljeni lm
za decu, morate da kombinujete
stvarnost i magiju... Deca ive u dva
sveta, u realnom svetu i veoma po-
sebnom maginom svetu. Magino
drvo je smeteno u stvarnom svetu,
kombinujui magiju sa svakodne-
vnom ivotom deteta. Najfascina-
ntnije pitanje za decu je: ta bi se
desilo ako ...?.
Koristei magiju u svojim lmovima
hteo sam pokazat mnogo moguih
odgovora na to pitanje. Gledanje l-
mova, poput Maginog drveta bi tre-
balo da d deci hrabrost da veruju u
sopstvene snage. Magine moi u
mojim lmovima su unutranje moi
deteta.
Anej Maleka, dobitnik je nagrade
Emi i vie desetna prestnih na-
grada na festvalima u ikagu, Nju-
jorku, Minhenu, Kairu i drugde.
Njegovi lmovi prikazani su u celom
svetu.
Knjige Andeja Maleke bogate su di-
naminim zapletma i fascinantnim
vizuelnim prizorima u kojima auten-
tno deiji svet nikada ne prestaje
da bude prisutan.
Umetnik, poznat po svojoj neobinoj
mat, kombinuje realne i fantastne
elemente na nain koji je veoma bli-
zak mladim itaocima i gledaocima.
Propolis Books
Deji kutak
Magino drvo - Crvena stolica
80
ta moe da oekuje, ako t je jedina
elja da voli, bude voljen i da crta
stripove? Stanite za trenutak sa
vaim mentalnim odgovorima o lept-
riima u stomaku, prvim poljupcima,
stripovskim priznanjima i nagradama,
dok ne napiem ta je glavna oteava-
jua okolnost. Ili makar da dovrim pi-
tanje. Dakle ta moe da oekuje od
ivota ako t je jedina elja ljubav i cr-
tanje stripova, ali u Jugoslaviji, i to ba
u osvit buenja nacionalnih svest u toj
tamnici naroda? A onda jo nacrta
strip u kome njegov glavni junak izri-
ito kae da nee da ide u rat?
Idemo dalje. ta moe da oekuje od
ivota ako eli da crta stripove u Ju-
goslaviji u kojoj su naredbe o regruta-
ciji ve napisane, a t u oblaiu stripa
napie da ne eli rat?
A da si pri tom ena. Prelepa, mlada
ena. Prelepa mlada, talentovana i sre-
no zaljubljena ena? Poznato je da na-
cionalist hrianski prataju gotovo
sve, ak i komunistku prolost, jer ko
nije bez nekog greha iz mladost, ali ne
mogu da oproste mir.
Taj najvei horor od svih upravo se
desio glavnoj junakinji romana Nesrea
i druge potrebe.
Autorka romana, Ivanica eri, na
majstorski nain pripoveda vieslojnu
priu, o zemlji koja vie nema, o budu-
nost koja postoji, ali u Kanadi, o emi-
grantma, o izdajama, o promenama
vrednosnog sistema, na jedan veoma
pitak i zanimljiv nain. Ova knjiga, iako
muna po svojoj tematci, veoma se
lako i brzo ita uprkos gorkom ukusu
koji ostavlja.
Autorka nas polako uvodi u priu, re-
konstruie traginu prolost polako, ali
uvek uspeva da odri nau panju, do
samog kraja gde konano saznajemo
pravu istnu o onom dogaaju.
Ova knjiga e da se dopadne svima
onima koji su voleli Jugoslaviju, ili im je
barem u njoj bilo sasvim lepo, onima
koji vole stripove i kojima je najvei
problem bio kada e da izae sledei
Alan Ford ili zato je epizoda Martja
Misterije prekinuta ba kada e kona-
no da se otkrije tajna Agartja.
Svaki stripol e da uiva pogaajui i
seajui se citata iz stripova kojim se ju-
naci koriste, a ostalima koji nemaju to
zadovoljstvo i naviku da uivaju u stri-
povima, ostaje da samo uivaju u ovoj
knjizi, onako na poverenje, da su to
svojevremeno priali pravi, mada nacr-
tani, rodoljubi i borci protv pravih,
mada opet nacrtanih, crvenih mundira.
Ova odlina knjiga na alost nije za sva-
koga. Mnogo je zvanih, a malo odabra-
nih! A samo nebo zna zato!
O autorki: Ivanica Ivana eri roena
je 1969. u Sisku. Odrasla je u Prijedoru.
ivela je u Otavi, Vankuveru i Torontu.
Objavila je dve zbirke pesama i etri
romana. Objavila je zbirku pesama
"Otvorenost" (1991, Matca srpska), te
roman "Zemlja u zrnu kafe" (2003, Zo-
graf). Za Rende objavila zbirku pesama
"Sa moga prozora odlian je moj ivot"
(2009), te romane "Bosanci tre poa-
sni krug" (2006), "Prirunik za zloin"
(2008), i "Nesrea i stvarne potrebe"
(2012). Bosanci su nominovani za Ni-
novu nagradu 2007. godine.
81
Prikazi i kritke
82
Kim Njumen, poznat engleski pisac nau-
ne fantastke, roen je 1959. godine u
Londonu. Poeo je da pie ve sa jeda-
naest godina, tako to je za potrebe a-
sova drame, adaptrao, za izvoenje na
sceni, neke tada popularne horor l-
move. Interesantno je da je i Stven King
zapoeo tako to je svoje prve radove
delio svojim drugarima po kolskom dvo-
ritu.
Posle adaptacije Drakule Brema Stokera,
mali Njumen se osmelio da napie svoje-
vrstan nastavak ovog romana Povratak
Drakule. Pria je prilino neoriginalna i
pratla je mladi brani par koji je na me-
denom mesecu u Transilvaniji i koje mal-
tretra antalkoholiarski nastrojen grof
otrih zuba. Ova pria je od znaaja samo
zato to je u njoj roen Riard Deper-
son, sveznajui okultsta, i njegova su-
pruga prelepa Vanesa.
Tokom narednih godina Njuman je napi-
sao veliku zbirku pria u kojima se Riard
Deperson mota oko mumija, vampira,
zombija u bikiniju, golema, izgubljenih ci-
vilizacija, tajnih drutava i slino. A onda
je, sa petanest godina, objavio svoju prvu
knjigu, a Riard i Vanesa su ostali da ame
u njegovim fasciklama. Tako je bilo sve do
devedeseth godina, kada je Stven Dons
uredio antologiju pria u kojima bi detek-
tvi u tradiciji erloka Holmsa i Filipa Mar-
loua prihvataju sluajeva sa elementma
natprirodnog ili udnog.
Dons je zamolio Njumena da i on da svoj
doprinos antologiji i tada je agent Riard
Deperson ponovo vraen u aktvnu
slubu Njenog Velianstva. Riard Deper-
son je postao angent koji radi za Dioge-
nov klub, odeljak tajne slube, koji se bavi
udinim sluajevima. Inae, Diogenov
klub je izmislio Artur Konan Dojl, kao klub
onih koji nisu lanovi drugih klubova i iji
je lan Majkrof Holms, stariji i pronicljiviji
brat, daleko poznatjeg erloka Holmsa.
Diogenov klub, kao takav, se pojavljivao i
u ranijim Njumenovim delima, a odluio
je i da zadri neke likove koji su se pojav-
ljivali u tnejderskim avanturama Riarda
Depersona. Najvanija izmena je, vero-
vatno pod utcajem serija poput Osvetnici
i Dosije X, u tome to Riard i Vanesa vie
nisu bili brani par, ve partneri u reava-
nju sluajeva.
I jo jednu stvar je Njumen ostavio nepro-
menjenu. Riardov stajling. Kada ga je
kreirao, poetkom sedamdeseth, on o Ri-
ardu nije razmiljao kao o tpinom liku
iz sedamdeseth ve kao o tpinom liku
iz tog perioda. Ali, sada, sa distance od
dvadeset godina, Riard je bio ba to- t-
pino dete glam-roka, stenjen u dekadu
izmeu ludih ezdeseth i zlokobnih ta-
erskih, i to je bila eskcentnost koju je
Njumen negovao u ovim svojim priama.
Svaka poinje opisom onoga ta je ovaj
put Riard areno i ljatee obukao i
obuo. I jo jednu stvar je Njumen sau-
vao. A to je duh pria, atmosfera iz th go-
dina, utcaj Doktora Hua, Dejmsa Bonda,
Osvetnika, pa ak i Skubi Dua se osea u
ovim priama.
U knjizi ovek iz Diogenovog kluba nalaze
se prie objavljene za potrebe antologije,
ali i one koje su objavljene u drugim a-
sopisima ili internet sajtovima. Ne sve.
Knjiga ovek iz Diogenovog kluba je inte-
ligentno napisana, zanimljiva i nikako nije
dosadna. A, opet, nije ni previe kompli-
kovana, teka ili nerazumljiva prosenom
itaocu. Ovakvi bi trebalo da izgledaju Su-
mraci, Sneane i Lovci, Bartonova Alisa da
nisu namenjeni lobotominiziranim nepre-
glednim poljima bioskopskih sala.
83
Prikazi i kritke
84
Dobitnik, ili preciznije, dobitnica Kaf-
kine nagrade za knjievnost 2012.
godine je Daniela Hodrova.
Daniela Hodrova je eka knjievnica
roena u Pragu 1946. godine. Studi-
rala je francuski, ruski i eki jezik i
uporednu knjievnost. Posle diplomi-
ranja radila je kao urednik u jednoj
izdavakoj kui, a zatm, od sredine
veselih sedamdeseth, u lokalnoj va-
rijant SANU-a, Insttute of Czech
and World Literature of the Czecho-
slovak Academy of Sciences. Autorka
je mnogobrojnih monograja, eseja
i studija. Njeni eseji i romani prevo-
eni su na nemaki, francuski i polj-
ski jezik,a 2011. godine dobila je
dravnu nagradu za literaturu koje
dodeljuje ministarstvo kulture. To je
neto to je u Srbiji, pod parolom
kakva drava takav i odnos prema
kulturi, zamenjeno Ninovom i Vitalo-
vom nagradom.
U njenim studijama glavna preoku-
pacija su joj teorija romana i feno-
men grada. Ove teme se javljaju u
njenoj prozi, koja je tesno povezana
sa njenim teorijskim radovima.
U svom govoru povodom dodele na-
Kafkina nagrada
85
Nagrade
grade Hodrova se zahvalila, ne samo
ljudima, ve i samom gradu Pragu u
kome je ivela ceo ivot i koji je po-
stao svojevrsni junak njenih romana.
Prag je, po njenim reima, grad kome
misterije tako dobro pau u roma-
nima Gustava Meyrinka i Franza
Kafe.
ta je Kafina nagrada?
Kafina nagrada je internacionalna
nagrada iz knjievnost koja se dode-
ljuje od 2001. godine za radove koje
krasi izuzetan umetniki kvalitet, i
koji se obraa publici bez obzira na
njihovo etniko, versko, nacionalno
ili kulturno porekla, ba kao i dela iz-
vesnog Franca Kafe.
Kriterijum za dodelu nagrade je da
delo ima humanistki karakter, da
doprinosi kulturnoj, verskoj, naciona-
lnoj i jezikoj toleranciji, da ima van-
vremenski karakter i da pokazuje
sposobnost da preivi sud vremena.
Pobednika bira internacionalni iri, a
dodeljuje je Drutvo Franca Kafe, uz
saradnju sa Gradom Pragom i e-
kom Republikom.
Ova nagrada moe da se posmatra
kao izvesni preludijum za Nobela
jer su ve dva njena dobitnika, El-
friede Jelinek i Harold Pinter, predho-
dno dobili Kafu.
88
89
Michael Logan:
Apocalypse Cow
Prvi roman novinara Michaela
Logana je satrina, mrana ko-
medija, koja e da prija svakom
pravom ljubitelju zombi lmova.
Iz vladine tajne laboratorije st-
cajem okolnost procuri bioloko
oruje. U pitanju je virus koji se
brzo prenosi sa ivotnje na ivo-
tnju inei ih ludim i ubilaki na-
strojenim.
Zamislite horor kada ukupno 135
miliona ivotnja, koliko ih ivi u
Britaniji, gde se i deava radnja
romana, krene da napada ljude.
A njima samo preostaje da poku-
aju da se odbrane od, na pri-
mer, zombi veverice ili da
lozofski razmiljaju o ironinoj
situaciji da ih upravo jede zombi
biljojed.
Inae, postoji i jedna epizoda
animirane serije The Simpsons
sa istm naslovom.
Predlozi za prevoenje na srpski jezik
90
91
Paul Tremblay
Swallowing a Donkey's Eye
Farma te treba! Pridrui se Farmi!
To je samo est godina tvog ivota!
Ovu distopijsku politku satru,
Paul je napisao jer smatra da se u
ivotu svakog pisca javi period kada
on naprosto mora da napie makar
jednu distopijsku politku satru.
Farma je megakonglomerat koji
proizvodi hranu za Grad. Farmu na-
seljavaju arogantne birokrate, uvek
sukobljeni i seksualno devijantni
turistki vodii obueni u kostme
pilia i pataka, kao i same ivotnje
koje su ilegalnim genetskim ininje-
ringom osuene na utanje. Grad
je odvratna tehnokratja, koja stoji
na nekoliko stotna visokom drve-
nom konstrukcijom.
Kada izgubi kontakt sa svojom sa-
mohranom majkom, glavni junak,
kree u potragu za njom. Na tom
putu on se maskiran u ivotnju in-
ltrira na Farmu, upada u sred kri-
minalne izborne kampanje za
gradonaelnika, upoznaje svete-
nika navuenog na krek i seks, koji
je, po svemu sudei njegov zablu-
deli otac.
Glavni junak ne trai samo svoju
majku, ve, onako aav, neurot-
an i besan, kree u donkihotovsku
potragu za svojim dostojanstvom i
smislom oveanstva.
92
93
Cris Freddi
Pork
Ako jedne zimske noi nekije,
koji se zove Prasac, iskobelja iz
svoje tople kuice, on pokree
lavinu pria o ivotnjama. Ali za
odrasle.
Tu, u mranoj umi, su i misterija
i nasilje i teror, ali i ljubav. To je
svet u kojem vladaju strah i smrt,
kao i opstanak najsposobnijih.
Ovo su osnovne teme na kojima
poiva ova zbirka, labavo pove-
zanih pria koje mogu da se i-
taju i svaka za sebe. Ovo je neka
vrsta modernih basni u kojima u
ivotnjama moemo da prepoz-
namo ljude i njihove osobine.
94
95
David Logan
Half sick of shadows
Edvard i Soja su blizanci koji
ive u sumornoj kui negde na
ivici movare. Na sahrani njihove
bake, na groblju koje se nalazi u
zadnjem dvoritu kue, Soja je
primorana da obea svom ocu
da nikada nee da napust kuu i
porodicu.
Godine su prole, Edvard je ot-
ao u kolu i upoznao deaka po
imenu Alf, koji pria uglavnom
besmislice, ali koji je klju za So-
jino izbavljenje iz kue u kojoj
je zarobljena.
Ovo je tragikomedija, koja govori
o uasima detnjstva, o disfunk-
cionalnoj porodici, o poeziji,
mat, ali i teoretskoj zici kao i
jo o neemu. Neto kao kada su
Orkanski visovi sreli Velika oeki-
vanja.
96
Najitanije knjige (Vulkan):
1. SEDAM GODINA KASNIJE
Autor: Gijom Muso
Izdava: ALNARI
2. NEUKROTIVO SRCE
Autor: Suzana Mani
Izdava: ALNARI
3. KALUER KOJI JE PRODAO
SVOJ FERARI
Autor: Robin S. arma
Izdava: MONO I MANJANA
POPULARNA PSIHOLOGIJA
4. BLISTAVO I STRANO II
Autor: Bekim Fehmiu
Izdava: SAMIZDAT B92
5. IVETI SLOBODNO
Autor: Nik Vujii
Izdava: MONO I MANJANA
6. ANASTAZIJA
Autor: Kolin Falkoner
Izdava: ALNARI
7. HIPNOTIZER
Autor: La Kepler
Izdava: ALNARI
8. VIA ROMANA
Autor: Vuk Drakovi
Izdava: NOVOSTI
9. KANDE II DILER I SMRT
Autor: Marko Vidojkovi
Izdava: RENDE
10. PEDESET NIJANSI SIVA
Autor: E. L. Dejms
Izdava: LAGUNA
97
Rubrika
Najitanije knjige (EvroGiunt):
1. UPRANJENO MESTO
Autor: Joana Rouling
Izdava: EVRO GIUNTI
2. JERUSALIM
Autor: Sajmon Sibag Montefore
Izdava: EVRO GIUNTI
3. KALIGRAFOVA KI
Autor: Judinija Kim
Izdava: EVRO-GIUNTI
4. U NAJGOREM SLUAJU
Autor: Dejms Paterson
Izdava: EVRO GIUNTI
5. ETNJA PO SUNCU
Autor: Korban Adison
Izdava: EVRO GIUNTI
6. O LJUBAVI I SENCI
Autor: Isabel Aljende
Izdava: EVRO GIUNTI
7. PONIZNO ODUSTAJANJE
Autor: Sandra Petrui
Izdava: EVRO GIUNTI
8. SJAJ U OKU ZVEZDE
Autor: Ljiljana Habjanovi urovi
Izdava: GLOBOSINO
9. PEDESET NIJANSI MRANIJE
Autor: E L Dejms
Izdava: LAGUNA
10. ZOV ANELA
Autor: Gijom Muso
Izdava: ALNARI
Top liste
98
U svojim ranim danima Miki Maus
nije bio dobar uzor za mlae genera-
cije. U jednoj epizodi Miki nekoliko
puta pokuava da se ubije, a u drugoj
velia vetne igola.
Moda ovo zvui kao dobar naslov za
utu tampu, sa ciljem privlaenja
publike, makar i neistnama, ali bi-
zarno je da je ovo tano i da je ova
ideja potekla od Volta Diznija lino.
Kako je to moglo da se dogodi?
Nije tajna da je Volt Dizni kao klinac,
a i kasnije, voleo da gleda neme ko-
medije koje su tada bile aktuelne.
Naroito je voleo arlija aplina. ak
je i, na jednom takmienju za apli-
novog dvojnika osvojio prvu nagradu
(sam aplin je na slinom takmienju
osvojio tek tree mesto, ali to je
druga pria). Dizni se toliko divio a-
plinu da, kada su se konano upoz-
nali, Volt nije mogao da doe do rei.
Kad je Miki Maus bi
99
Zanemeo je. I arli aplin je cenio
rad Volta Diznija.
Ipak, Mali Skitnica, koga je predstav-
ljao u svojim lmovima arli aplin,
obino je bio siromani doseljenik iz
Evrope koji pokuava da se uklopi u
ameriko drutvo, nekada radei i
stvari koje su smanjivale njegov inte-
gritet i dostojanstvo.
Miki Maus nikada nije bio taj tp. U
ranim stripovima oigledno je da je
Miki mlado seljae sa srednjeg za-
pada koji plee na ivici prihvatljivost.
Ne, Miki nije bio Mali Skitnica iz a-
plinovih lmova.
Mikijev uzor je vie mogao da bude,
takoe komiar iz nemih lmova, Ha-
rold Lojd. Publici danas poznat po
sceni kada visi na ogromnoj kazaljki
sata na tornju.
On je u svoje vreme bio jedna od naj-
poznatjih komiara i njegovi likovi su
Stripovi
io mlad i suicidalan
100
101
uvek predstavljali mladog momka iz nekog
malog mesta u Americi, koji upada u najneza-
mislivije situacije, i iz kojih se izbavlja veoma
esto koristei svoje atletske sposobnost, a sve
sa curicom u svom naruju. Ba kao i Miki.
Dvadeseth godina, Volt Dizni je pogledao lm
Haunted Spooks u kome lik koga tumai Harold
Lojd nekoliko puta pokuava da se ubije zbog
nesree u ljubavi. I to stvara niz smenih ge-
gova.
To je bila era pre televizora i video rekordera
tako da je Diznu smatrao da publika nee da se
sea skea iz nekog lma starog deset godina,
pa je svom, moda najpoznatjem crtau i sce-
narist, Flojdu Gotertsonu predloio da Miki
ponovi sve ovo u stripu. Na Flojdovo zgraava-
nje i pitanje ta e da kau urednici, strip sindi-
kat i publika, Dizni je lakonski odgovorio da
smatra da e to da bude smeno. Volt Dizni je i
ovaj put bio u pravu. Niko se nije alio. Vidi?
Rekao sam t da e da bude zabavno!. Rekao
je Dizni, na kraju, Gotedsonu .Trinaest godina
kasnije neto slino je pokuala da uradi i Pata
Patak u jednom Diznijevom crtau.
Elem, Miki Maus je preiveo i ve 1934. godine
ga nalazimo u epizodi gde ga Hromi Daba koji
krijumari opijum zarobljava u potpalublju svog
broda. Iz paketa ispada jedna konzerva opi-
juma, ba naem Mikiju pred noge, i u nared-
nim tablama stripa Miki se ponaa i pria kao
Ivica Dai na Kale, to znai brdom, megdanu.
Miki ste da, u jednom kaju stripa, malu de-
icu naui i ta je to igolo i ime se bavi, a na
kraju pokazuje kako se lei transvettzam.
Izgleda da su danas zaljubljeni vampiri i vuko-
dlaci, kao i vetce tnejderke, mnogo benignije
pojave od Mikija Mausa. U svakom sluaju ne
teraju na razmiljanje.
Stripovi
102
Upozorenje: Fotograje koje slede mogu da deluju uznemirujue na decu mlau
ali i na Romerovim horor lmovima.
Na prvoj fotograji, slikanoj u predratnoj Srbiji, vidimo neto mlae Diznijeve obo
neko stvorenje dostojno najstranijih horor lmova ikada. Od veeras spavam sa u
i do sada.
Na drugoj fotograji, takoe slikanoj u predratnoj Srbiji, vide se odrasli Diznijevi fan
da bude kostm Paje Patka. U pozadini vidimo i Franca Kafu kako trai inspiraciju
Miki Maus i Paja Pata
103
Stripovi
od 118 godina, kao i na one koji su odrastali na Diznijevim stripovima i crtaima,
oavaoce koji odaju poast svom omiljenom Mikiju Mausu. Meu njih se uetalo
upaljenim svetlima. A Diznijeve stripove vie nikada neu da itam istm oima kao
novi sredinom trideseth godina prolog veka koji su obueni u neto to bi trebalo
za svoja, oigledno, najmunija dela.
ak u predratnoj Srbiji
104
105
Green Arrow je junak istoimenog
stripa iz 1941. godine. On je bo-
gati plejboj Oliver Queen koji
oblai svoju verziju kostima Ro-
bina Hooda i pljaka bogate da bi
dao siromanima. Njegovo oruje
je luk i razne vrste strela, eksplo-
zivne, one koje isputaju dim, le-
pljivu tenost, suzavac, vodu, ak
i strela sa kriptonitom.
Green Arrow je zamiljen kao
pandan tada popularnom Bat-
manu, ali su autori veoma rano
odustali od toga i preusmerili ga
ka leviarenju i progresivno kriti-
kom stavu prema postojeem
drutvenom ureenju, za razliku
od Batmana koji je oduvek titio
postojei sistem.
Prvih dvadeset i pet godina
Green Arrow nije bio mnogo po-
pularan lik. ezdesetih godina
gubi svoje bogatstvo i postaje jo
vei zagovornik i borac za prava
potlaenih. Sedamdesetih godina
postaje vie-manje zatitnik vla-
dajueg reda i poretka. Tada i po-
staje popularniji nego ikada. Na
poetku devedesetih umire i na-
sleuje ga njegov sin Connor
Hawke. Desetak godina je drugi
Green Arrow titio potene gra-
ane izmatanog Star Cityja, sve
dok se njegov otac nije vratio iz
mrtvih.
Green Arrow nije mnogo poznat
van stripovskih krugova, i, do
2012. godine kada je dobio sop-
Stripovi
Krade od bogatih
da bi uzeo siromanima!
106
stveni ou, pojavljivao se samo
kao sporedni lik u animiranim ili
igranim serijama DC univer-
zuma.
Od oktobra 2012. godine krenula
je da se prikazuje prva sezona
serije Arrow raena po ovom ju-
naku. U njoj je Oliver Queen raz-
maeni bogata, koji posle
brodoloma provodi pet godina na
tajanstvenom ostrvu, gde doiv-
ljava stvari koje gotovo iz osnova
menjaju njegov pogled na svet.
Kada se vratio sa ostrva, on
oblai svoj zeleni kostim, i po-
mou luka i strela, poinje da se
bori protiv zlikovaca koji su izne-
verili njegov(i njihov) Star City.
Zlikovci su sve redom bogatai i
prijatelji i ortaci u pljaki njego-
vog pokojnog oca.
I tako Oliver Queen od razmae-
nog bogataa kome ispunjavaju
sve hirove i elje, postaje isto
tako razmaeni bogata koji
ispunjava sve svoje hirove i
elje.
Nekada su to bili skupa vina i
107
kvalitetne manekenke (ili, parnim
danima, kvalitetna vina i skupe
manekenke), a sada je to borba
protiv onoga to on percipira kao
zlo i loe.
Pria o Robinu Hoodu, koja
moe da se preslika na Olivera
Queena. mene uvek asocira na
secnu iz stripa Alan Ford, kada
razmaeni desetogodinji sin bo-
gatuna, sa sve plavom kosicom
koje mu u loknama padaju preko
ela, prvo od svog oca trai da
mu kupi sve kolekcije svih olo-
vnih vojnika na svetu, a kada mu
ovaj ispuni taj hir ovaj trai da
mu kupi i prave vojnike, kasnije i
kostim nesrenog Boba Rocka.
Ono to njegov tatica ne moe
sa novcem, to Superhik (svojevr-
sni anti Robin Hood, koji krade
siromanima da bi dao boga-
tima) ukrade za ovog zlatnog
djearca.
Dakle ko su neprijatelji Arrowa?
Bogatai, koji imaju uspene, le-
galne firme, sa svojim legalnim
biznisima, i koji legalno plaaju
Stripovi
108
porez. Problem sa njima je to
povremeno neto uknjie dva
puta, neto zaborave da provuku
kroz legalne tokove, ali, ipak, ve-
ina njihovih poslova je legalna.
Oni plaaju porez kojim se fina-
nsiraju sve javne kuhinje i soci-
jalni programi za siromane
kojima je, navodno, Oliveru
Queenu, mnogo stalo i za koje se
bori. Oni, ti zlikovci kako ih Oliver
svojim oima razmaenog de-
aka vidi, takoe zapoljavaju ve-
inu potenih i siromanih
graana Star Cityja.
E, na junak, je odluio da svemu
tome stane na put.
Ne moe to kako oni hoe. Mora
da bude kako on hoe.
On mora da ispuni legat svog
oca, makar desetine hiljada ljudi
ostalo bez posla, makar hiljade
ljudi ostalo bez jednog obroka.
On ima svoju elju i ta je prema
njoj potreba da neko drugi spava
u suvom krevetu, a ne u kanaliza-
ciji ili pod mostom?
Nita!
Oliver je junak koji se bori za
pravdu. tavie, on se bori za so-
cijalnu pravdu. Ironija u ovom slu-
aju dostie maksimalne razine i
postaje sarkazam.
Arrow se sasvim iste savesti ve
109
rujui da radi neto ispravno bori
protiv visokih plata i javnom sek-
toru, protiv okreeni javnih kola,
protiv dravnih stipendija za
mlade talente, protiv zdravstve-
nog fonda za najsiromanije. A
istovremeno pria i veruje u tu ilu-
zija da se bori za njih i za te stvari.
Gotovo da pomislim da je ovo sa-
tirian prikaz srpskog drutva.
Svi junaci u seriji su bogati ili,
makar, imuni ljudi. U svetu Olive-
rove borbe za siromane nema
mesta za odrpance koji su prljavi,
runi i smrde. Ne oblae se fensi
i kul, nemaju skupe kostime, i ve-
like problema kao to imaju pravi
junaci ove serije.
Pored ove licemerne anomalije,
serija je, makar do kraja prve po-
lusezone, pokazala da je dobra.
Sve je uraeno perfektno. Polako
se otvaraju mogunosti da pria
krene u raznim pravcima, dinami-
na je, nije ablonska i dosadna.
Scenaristi, poput iskusnih ko-
ckara, selektivno pokazuju svoje
karte i namere, sa zadravanjem
prava da povuku neki drugi potez,
ve kako bude zahtevala situa-
cija. Dakle najvea smetnja seriji
Arrow je Arrow. Da nije njega, ona
bi bila bez mane.
Stripovi
110
Od kada je izdavaka kua DC sep-
tembra 2011. godine poela da iz-
daje svoje stripove od nule, sa
junacima smetenim u novi-slian-
stari univerzum, nije bilo ni glasa od
Betmenovog najveeg neprijatelja,
princa zloina, Dokera.
Jedino to smo od Dokera videli
jeste koa sa njegovog lica koju je
ogulio i ostavio za sobom pre nego
to je pobegao iz Arkama.
I sada se konano vrato u drugom
Betmenovom krosoveru Death of a
Family.
Promenio se. On vie nije samo
Doker, on je zlo sa Dokerovim
licem.
I kako e Bet-porodica da se snae
sa njim? Betgirl se susree sa svojim
najveim strahom, Red Hood sa
svojim ubicom. Kako e uvek nervo-
zni novi Robin Demijen Vejn da rea-
guje na Dokerov povratak?
A Doker jo i kae da zna ko se krije
iza Betmenove maske.
Doker se vratio
111
Supermen se nedavno smuvao sa udesnom
enom. Jednostavno se desilo. Posle sukoba
Justce League iji su oboje lanovi i u kojem
su morali da se suoe sa svojim najveim
strahovima, Supermen i udesna ena su se-
deli na krovu zgrade i u askanju shvatli ko-
liko toga imaju zajednikog.
Ovo im inae nije prvi put sa se njih dvoje
valave, a jednom prilikom, u jednom snu, su
se i venali. Vreme e pokazat koliko je ovo
ozbiljna veza, a koliko samo laki ert.
Supermen ima novu curu
112
Posle pedeset godina, a i povodom toga, Spajdermenove predane borbe
protv kriminala dolo je do velikog preokreta. I sve se desilo u jubilarnom
sedamstotom broju Amazing Spider-Man. Naime, um Pitera Parkera je za-
robljen u tronom telu njegovog neprijatelja Doktora Oktopusa. A um Dok-
tora Oktopusa je zauzvrat zavrio u telu Pitera Parkera.
I tu, zajedno sa seanjima Pitera Parkera, on pokuava da bude mnogo
bolji Spajdermen nego to je pomalo detnjast Piter ikada uspeo da bude.
Spajdermen postao zlikovac
113
Drugi deo lmske adaptacije popularnog stripa u bioskopima bi
trebalo da se pojavi 2015. godine. Tek to je poelo prikazivanje
prvog dela trilogije "Hobit", reditelj Piter Dekson potvrdio je
ve naredne godine poinje sa snimanjem nastavka lma o
avanturana Tintna.
Reditelj Stven Silberg, koji je reirao prvi lm "Avanture Tintna:
Tajna jednoroga" kae da e drugi deo bit vezan za Erov strip
"Zatvorenik sunca".
Drugi deo filmske adaptacije Tintina
114
Iako se Kristofer Tolkin protvi ekranizaciji preostalih dela iz zaostavtne
svoga oca, pa se ak i sa svojim sinom posvaao oko toga, nemilosrdno
pohlepni Piter Dekson ve razrauje ideje oko realizacije lmske adapta-
cije Silmarilliona. U intevjuu koji je dao on izraava nadu da e autorska
prava u doglednoj budunost prei u ruke nekih razumnijih ljudi, ako nita
dugo, pohlepnijih.
Sprema se ekranizacija Silmarilliona?
115
Strip pod nazivom "Pretvoreni u
ene! Biograje svetskih diktatora",
objavila je izdavaka kua "Ikaros
Publicatons" i donosi crtee 70 dik-
tatora. Meu njima su Kim Dong-
Il, Benito Musolini, Adolf Hitler,
Sadam Husein, Fidel Kastro, Omar
al-Baar i mnogi drugi. Nama su na-
ravno najzanimljiviji Josip Broz Tito
i Slobodan Miloevi. Tito je pred-
stavljen kao dadilja ili kao majka
koja brine o deci. Svako dete koje je
nacrtano predstavlja jednu od repu-
blika bive Jugoslavije, odnosno sa-
danje drave. Tako svako od njih na
sebi ima maramu, al, manu ili
traku oko glave s motvima zastava
sadanjih drava. Slobodan Miloe-
vi je prikazan kako bei od otpo-
raa i Velje Ilia na buldoeru.
Tito i Sloba kao manga diktatorke
116
Razbarueni narator maltene nagla-
vake upada u Veliku dvoranu Centra
za kulturu i moli prisutne u publici da
mu objasne u koju je to bajku upao.
Iz razgovora sa najodvanijim gledao-
cima razliitog uzrasta, ak i da je bilo
onih koji nisu znali zato su tu, saz-
najemo da smo veeras svi tu zbog
Donija, odnosno Kapetana Dona
Piplfoksa zvanog Zvono. I dok se na
narator penje na Veliku scenu Centra
za kulturu, iza zavese koja se polako
die, veselo se oglaava hor: Le-
pojke iz Havane, sve stoje sa strane,
sa strane i pitaju kapetane: Kako se
zove va brod?. Zavesa se polako
die i otkriva nam prelepo dizajniran
i oslikan gusarski brod sa petnaest
neustraivih gusara, a koji ba i ne iz-
gledaju tako strano, vie su nekako
smotani, ali beskrajno simpatni na
elu sa njihovim Kapetanom Donom
Piplfoksom. I na narator im se pri-
druuje na brodu kao vaan lan po-
sade kuvar i udovina gusarska
avantura poinje.
Kapetan Don Piplfoks, pre
117
Piplfoks je moja druga naslovna
uloga koju sam odigrao. I Nikola je
igrao u toj predstavi. Verovatno da
nas je kod odabira teksta vodila i no-
stalgija. Ali, to nije bilo presudno.
Ono to je jako vano jeste ovogodi-
nji jubilej, 90 godina od roenja
Duka Radovia, ali i veita tema su-
koba dobra i zla kae Miljan Gube-
rini, jedan od dva reditelja ove
predstave, i polako nam otkriva raz-
loge zato ba Kapetan Don Pi-
plfoks, kao prva samostalna
PATOS-ova produkcija.
Mladi se sve vie desocijalizuju. Sve
vie su individualci. Zaboravljaju na
grupu, drutvo, zajednitvo, slogu i
jo mnoge sinonime koji opisuju je-
dini put do bilo koje pobede. Redi-
teljskim intervencijama, eleli smo
da ukaemo na taj problem i kaemo
mladima da je za uspeh, pored indi-
vidualnih osobina, preko potrebna i
podrka okoline. Moda bi na redi-
teljski koncept najbolje opisali sthovi
deije pesmice: Svi treba da znaju
Pozorite
edstava za decu svih uzrasta
118
ta drugarstvo znai, zajedno smo
lepi, zajedno smo jai dodaje
Miljan Guberini.
Nikola Jovanovi, drugi reditelj ove
predstave naglaava da osim to ih
Piplfoks asocira na lepe trenutke
iz detnjstva, na druenje, ali i na
prve ozbiljnije odgovornost, da im
je cilj bio da radio dramu adaptraju
tako da bude originalna, zanimljiva
i duhovita svim generacijama. Sam
tekst je ostavljao dosta mesta za
razvijanje mate i to je ono to delo
Duka Radovia ini genijalnim, a
glumcima daje dosta prostora za ra-
zigravanje i igru dodaje Nikola Jo-
vanovi.
E, ba to poslednje, razigravanje i
igra, glavna je karakteristka svih
PATOS-ovih predstava. Svaki od pet-
naest glumaca je svakog trenutka
znao zato je na sceni, svaki pokret
je bio dobro promiljen, kako je to
primeto jedan od starijih PATOS-
ovih lanova, koji je i sam uestvo-
vao u PATOS-ovoj prvoj postavci
Piplfoksa, pre 13 godina. Miljan,
Nikola i Anelka Vuli, iskusni
PATOS-ov trojac, veoma portvo-
vano je radio skoro jedanaest me-
seci sa ekipom smederevskih
osnovnokolaca i srednjokolaca.
119
Najpre na radionicima svakog vi-
kenda od februara meseca, a posle-
dnja dva meseca intenzivno na
samoj predstavi. I onim dobrim poz-
navaocima smederevskih pozori-
nih prilika bilo je sasvim jasno da
se kroz ovu predstavu i dalje neguje
PATOS-ova kola i ubizam, ali i da
postoje utcaji i svih kasnijih vrhun-
skih reditelja i profesionalaca koji su
radili sa PATOS-om. Ba to naglaava
i Anelka Vuli, koja je stcajem po-
malo nesrenih okolnost, pored po-
monika reditelja i rada na
scenskom pokretu, dva dana pred
premijeru dobila i ulogu naratora u
predstavi, umesto Nevene Gai,
koja se povredila neposredno pred
premijeru i koja e se, verujemo,
uspeno vratt u ekipu ve na prvoj
reprizi predstave koja ja planirana
za 27. decembar. O svemu tome An-
elka kae:
- Prvi put sam se nala u ulozi ne-
koga ko treba da prenese do sada
steeno znanje i to je predstavljalo
veliki izazov za mene. Znanje ste-
eno od velikih reditelja kao to je
bio Branislav ubrilovi ubi, Gojko
Milievi, Sunica Milosavljevi i na-
ravno Salvatore Tramaere, trebalo
je prenet na narednu generaciju
Pozorite
120
PATOS-a. Ovaj izazov smo oberuke
prihvatli i Miljan i Nikola i ja u nadi
da emo taj zadatak uspeno izvrit.
Nakon odigrane premijere, uvidela
sam da se iza ovih mladih ljudi krije
neverovatna energija koja je povra-
tla duh PATOS-a u Smederevu. Ova
premijera je bila dokaz naeg uspeha
u datom izazovu. Igrat sa, sada
mogu rei sa dosta ponosa, novim
patosovcima bilo je neprocenjivo
iskustvo.
Novi patosovci, kako ih sada ve svi
zovu, mahom osnovnokolci ili sre-
dnjokolci, mnogi bez ikakvih pozori-
nih iskustava pre ovog. Ne i Milo
Stankovi. Kao ve proverenom lanu
PATOS-a koji se oprobao u predsta-
vama koje je PATOS radio prethodnih
godina za Smederevsku jesen u
Malom gradu Smederevske tvrave i
u drugim projektma, posebno onim
meunarodnim, pripala je naslovna
uloga, o kojoj kae:
Don Piplfoks je prelepo iskustvo.
Sam rad na predstavi bio je uivanje.
Mislim da niko do nas na poetku
nije bio svestan koliki je ovo projekat,
ali nadam se da smo uspeli publici da
prenesemo deli iskustva koje smo
mi doiveli tokom realizacije ovog
dela. A to se te linih oseanja,
divno je delit scenu sa takvim druga-
rima. Don Piplfoks od nas je napra-
vio jaku i stabilnu grupu koja e i
ubudue kroz igru i druenje stvarat
121
Pozorite
nove predstave.
I potpuno bi nepravedno bilo ne spo-
menut posadu Piplfoksovog broda,
nove patosovce, Miloeve drugare.
To su: Anja Todorovi, Dragan Dele-
tovi, Nevena Masla, Milan orgi,
Marina Mii, Katarina Pendi, Dunja
Petkovi, Ada Vera Petkovi, Vida An-
tonijevi, Milica Savi, Ivona Mit,
Kaa Zdravkovi i stari-novi patosa-
vac ivorad orevi (ika ika). Ne-
venu Gai, nadamo se videemo
ve na sledeoj predstavi,
a ne samo na poklonu. U
ulozi Sirene, koja se pojav-
ljuje iz plavog mora i pot-
puno opinjava i gusare i
decu u publici, gledali smo
Mirjanu orevi, balerinu
iz Studija baleta Centra za
kulturu.
Na ai predstave posebna
zahvalnost upravo Centru
za kulturu Smederevo, ba
kao i Duanu Tomiu, koji je prvi po-
stavio na scenu ovu predstavu u kojoj
je Miljan Guberini bio Kapetan Don
Piplfoks, a Nikola Jovanovi, tek
jedan od gusara sa jednom jedinom
replikom u predstavi: Imamo kape-
tane. A vano je imat i snage i volje,
ali i znanja da se postave ovako
dobre predstave i prikazuju na radost
svih onih koji znaju da uivaju ili
treba da naue da uivaju u pozori-
noj umetnost.
A bilo je tu i utcaja i meksikanca Ora-
sija Salinasa i mnogih drugih PATOS-
ovih saradnika koji su svojim duhom
bojili ovu prvu samostalnu PATOS-
ovu produkciju. I kad smo kod boja,
prosto ne bi bilo u redu ne pohvalit
izuzetno matovito osmiljen dizajn
svetala Nenada orevia. Prelepo
oslikan brod svojim umetnikim ra-
spoloenjem potpisuje Valentna Jev-
t. I ovoga puta melodiozno
komponovanu muziku radio je Dra-
goljub Braca Mart. I scenograja i
kostm kolektvno je delo
samih patosovaca. I tako i
muzika i svetlo i kostm i
scena, a posebno scenski
efekt, potcrtavaju priu o
ovoj gusarskoj avanturi na-
sred mora, koja se i bu-
kvalno zavrava pobedom
kolektvnog duha, a ispred
naih oiju brod polako
isplovljava i nestaje sa
scene, dok se zavesa la-
gano sputa, a tek sa krme ita na-
tpis: Kraj.
Meutm, ovo nije kraj, ovo je tek
poetak jo jedne PATOS-ove avan-
ture u maginom pozorinom svetu.
Prva repriza je ve u etvrtak 27. de-
cembra u okviru Novogodinjeg pro-
grama Centra za kulturu. A bie malo
drugaija nego premijera. Treba u
tom morskom prostranstvu da se do-
eka i Deda Mraz. A kako e se gusari
snai sa njim nasred mora
122
Predstava Otelo Vilijama ekspira u
reiji Miloa Lolia premijerno je iz-
vedena u nedelju 23. decembra u 20
asova na Sceni Ljuba Tadi.
Otelo je jedna od etri velike ekspi-
rove tragedije, besmrtna pria o lju-
bomori, strast, zavist i mrnji s
Vojinom etkoviem u ulozi Otela i
Nikolom urikom u ulozi Jaga
obojicom na vrhuncu i u punom sjaju
svog glumakog umea i u reiji Mi-
loa Lolia, jednog od najuspenijih i
najuzbudljivijih reditelja mlae sre-
dnje generacije.
Svoju prvu predstavu u Jugosloven-
skom dramskom pozoritu, Drugu
stranu Dejana Dukovskog, Loli je po-
stavio 2006. godine, na sceni Teatra
Bojan Stupica. Dve godine kasnije,
na istoj pozornici reirao je Sanjare
Roberta Muzila, pobedniku pred-
stavu 43. Bitefa. Posle tri sezone koje
je proveo reirajui u Austriji, Slove-
niji i Nemakoj, velikih uspeha i na-
grada na festvalima kao to su
Bortnikovo sreanje 2011, Bayeri-
sche Theatertage 2012. i 46. Bitef,
kao i glavne austrijske pozorine na-
grade Nestroy za najboljeg mladog
reditelja u 2012, Loliev povratak
sceni Jugoslovenskog dramskog po-
zorita istovremeno je i njegov prvi
susret s najveim dramskom piscem
svih vremena.
Otelo u JDP
123
Omladinsko pozorite Dadov obe-
leilo je 27. decembra svoj 54. roen-
dan premijerom predstave Poziv,
po tekstu Darka Marjanovia u reiji
Isidore Gonci.
Predstava je inspirisana svakodne-
vnim problemima i nedoumicama u
komunikaciji izmeu devojaka i mla-
dia u modernom drutvu.
Na dan 27. decembra 1958. godine u
Dramskom ateljeu doma omladine
Vraar izvedena je prva predstava -
Gradinar Rabindranata Tagore u
reiji Miloa uta i Milana Bu-
njevca.
Sadanji "dadovci" istu da sa istm
entuzijazmom i smelou, kao na po-
ecima te kue, istrajno deluju na
kulturnoj mapi grada Beograda kao
specina teatarska insttucija.
Pozorite
Dadov proslavio 54. roendan
124
Prva pozorina premijera u ovoj go-
dini bie izvedena 18. januara u Ate-
ljeu 212, drama "Pedeset udaraca"
mlade autorke Tamare Barakov u
reiji Ane Grigorovi. Uloge igraju
Marko Janket, Milan Mari, Tanja
Petrovi Dejan Dedi i Jakov Jevtovi.
Kako se navodi na sajtu Ateljea,
mladi autori kroz ovaj pozorini pro-
jekat trae odgovore i nadaju se da
e neka pravda, socijalna ili boija, u
jednom trenutku pobedit.
Predstava se bavi pitanjem da li je
uopte mogua insttucionalizovana
pravda u drutvu u kojem je odnos iz-
meu dravnog i verskog sistema ne-
odreen, u drutvu koje je prepuno
dvostrukih standarda, dogme i malo-
graantne.
Prema reima spisateljice, utcaj in-
sttucije crkve u naem drutvu retko
se danas otvoreno problematzuje,
ak i kada ona staje u zattu ljudi koji
u ime Boga ine najmonstruoznija
dela.
ini se da smo navikli da sasvim
mirno i bez reakcije, posmatramo ci-
klino ponavljanje isth zloina, slu-
ajeva nasilja i zlostavljanja, iji krivci
odlaze slobodni i mirne savest, dok
rtve ostaju unitene i osramoene,
iste ona.
"Pedeset udaraca" je pria o raspadu
porodice, iji je slom posledica ne-
spremnost da se suoi sa prolou
i bolnim seanjima od kojih je poku-
avala da pobegne, dodaje Tamara
Barakov.
Premijera drame 50 udaraca
125
Ansambl Drame Narodnog pozorita
izvelo je premijeru "Antgone", u re-
iji Jagoa Markovia, 30. decembra
na velikoj sceni "Ljuba Tadi" Jugo-
slovenskog dramskog pozorita. Ko-
lege iz JDP-a ustupile su za ovu priliku
svoju salu, dok u Narodnom pozori-
tu traje saniranje posledica poara
koji se dogodio poetkom decembra.
Naslovnu ulogu igra Vanja Ejdus, a
Kreont je Dragan Mianovi. U an-
samblu su Vjera Mujovi, urija
Cvet, Mihailo Janket, Bojan Krivo-
kapi, Aleksandar Srekovi, Sloboda
Mialovi etkovi i Momilo Otae-
vi.
Reditelj je kreirao scenograju, ko-
stme Bojana Nikitovi, zvuk Vladimir
Petrievi. Predstava se igra prema
prevodu Miloa uria.
Pozorite
Antigona Narodnog pozorita premijerno
izvedena u JDP

Bookvar 002

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bookvar 002

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

arls Bukovski (16. avgust 1920 9.

mart 1994) proiveo je jedan izuzetno

You might also like