Page 1 of 33

Latinski, sintaksa
Sintaksa Syntaxis [] je grka re i znai spajanje, slaganje rei.
Sintaksa se bavi konstrukcijom reenice: ona izuava kongruenciju, slaganje, subjekta i
predikata, kao i svih dodataka subjektu i predikatu; drugim reima, sintaksa nam omoguuje
da shvatimo kako se rei slau u razumljivu mislenu celinu.
Ako ne znamo na ta se neka re u reenici odnosi, treba najpre videti sa kojom rei u reenici
se ona slae u rodu broju ili padeu bez obzira na me!usobnu udaljenost u reenici.
"eava se, naime, neretko, da ne moemo da dei#rujemo znaenje reenice premda su nam
sve rei poznate. $vo je naroito est sluaj u poeziji gde zakoni metrike stope imaju premo
nad loginim redom rei.
%zmimo ovaj jednostavan primer: Formosum pastor Corydon ardebat !exim.
"astor Corydon je u nominativu, a !exim i #ormosum su u akuzativu. &udui da se pridev
slaesa imenicom u rodu, broju i padeu, #ormosum se oigledno odnosi na !exim.
"akle: 'astir (oridon je eznuo za lepom Aleksijom$
)oe da bude od pomoi i to da zanemarimo *spornu+ re, da pokuamo bez nje dei#rovati
znaenje reenice. %zmimo ovu reenicu:
%!!e& si #as est& ,'idetur iz prethodnog stiha- superare di'os& (ui ,ille- sedens ad'ersus
identidem te ,ille- spe)tat et audit ,te- du!)e ridentem$
.$n, ako nije greh, ,'idetur * ini se da- nadmauje bogove koji ,jer on- sedei nasuprot tebi
ponovo i opet gleda i slua kako se ,ti- slatko smeje./
+emo omnes neminem omnes #e#e!!erunt ,0iko nije sve, niti su svi prevarili jednoga- je
sloena reenica. % prvoj imamo samo subjekt ,nemo- i objekt,omnes-; druga ima sve
delove: subjekt ,omnes-, objekt ,neminem- i predikat ,#e#e!!erunt- koji je zajedniki za obe:
(ad imamo dva subjekta, glagol se slae sa onim koji mu je blii, a buudui da je zajedniki
glagol u obe reenice, on se u prvoj podrazumeva.
Sintaksa imenice
Casus
Casus Nominativus je pade subjekta,
1 ali moe da bude i imenski deo predikata : %s pater est $n je otac;
1 Ako je lina zamenica subjekt, ona se redovno izostavlja, sem kad je jako naglaena.
Page 2 of 33
Casus genitivus
2menica u genitivu esto ima znaenje prideva:
'itium )ordis srana mana; 'ires )orporis telesna snaga;
semen sinapis seme goruice; 'is morbi snaga bolesti
Genitivus possessivus
a) naznauje vlasnika, ili onoga kome neto pripada i prevodi se na srpski posesivnim
genitivom ili prisvojnom zamneicom:
domus patris oeva kua;
oratio Ci)eronis 3iceronov govor;
)oniuratio Cati!inae zavera (atiline;
,ibri Ci)eronis 3iceronove knjige ,koje je pisao, ili koje je imao u biblioteci-;
Sexti "roperti -!e.iarum ,iber "rimus 'rva knjiga elegija Seksta 'ropercija;
amor dei ljubav prema bogu i boija ljubav;
tot annorum #e!i)itas radost mnogih godina;
ma.na )um )ontume!ia 'erborum krajnje uvredljivim reima;
mi!ites !abore 'iae #essi erant vojnici su bili umorni od napornog puta;
b) kao adverbijalna oznaka
!iber sum et !iberae )i'itatis slobodan sam i iz slobodne zemlje;
/0ebae popu!i 1omani #a)te sunt 4eba je pretvorena u ,vlasnitvo- 5imljana;
#a)ere a!i(uid di)ionis suae staviti neto pod svoju vlast;
0umanitatis est irae temperare vladati gnevom je znak obrazovanosti;
)uius'is 0ominis est errare svaki ovek moe da pogrei;
meum est imperare& 'estrum est obedire moje je da zapovedam a vae da sluate.
Genitivus explicatorius odgovara na pitanje kakav, koje vreste:
poena mortis smrtna kazna,
si.num proe!ii )ommittendi znak za poetak bitke.
Gentitivus obiectivus oznauje objekt glavne rei;
prevodi se na srpski
a/ genitivom: a.ri )u!tura obrada zemlje ,)o!ere a.rum obra!ivati zemlju-;
studium !itterarum izavanje knjievnosti;
)ura )orporis nega tela; )aedes Caesaris pogibija 3ezara;
b/ prisvojnim pridevom: )aedes Caesaris 2 3ezarova pogibija;
c/ i na druge naine: spes 'i)toriae nada u pobedu;
)upiditas .!oriae slavoljubivost;
#a)u!tas itineris #a)iendi prilika da se preduzme putovanje;
iniuria 'estri nepravda prema vama;
iniuria 'estra vaa nepravda ,koju vi inite-.
Page 3 of 33
Genitivus qualitatis oznauje osobinu, svojstvo
opera i!!ius .eneris delo te vrste;
puer de)em annorum desetogodinji deak;
)!assis )entum na'ium #lota od sto brodova;
anu!us ma.ni pretii prsten velike vrednosti;
eius modi 0omines ljudi te vrste;
ma.ni ponderis saxa in muro )o!!o)abant ugra!ivali su kamene gromade u zid.
Genitivus partitivus , kao i u srpskom navodi deo:
p!urimum 'iae meae vei deo mog ivota;
satis e!o(uentiae dovoljno reitosti;
tum temporis 6 toga vremena ,u to vreme-;
ma.nus numerus domorum in)endio de!etus est veliki broj kua je uniten poarom; maior
#ratrum stariji od brae;
duo nostrum 0i) manebant dvojica naih e ostati ovde;
(uis #ratrum3 koji od brae7;
a!ter ami)orum jedan od dvojice prijatelja.
Genitiv sa pridevom:
0o) proprium iu'entatis est to je svojstveno mladosti;
ami)orum sunt )ommunia omnia kod prijatelja je sve zajednoko;
)upidus4a'idus4studiosus !audis pohlepan8 lakom na pohvale;
peritus re.ionis vian predelu;
parti)eps )oniurationis saesnik u zaveri;
potens sui vlastan sobom ,obuzdan-;
impotens irae nesposoban da vlada gnevom;
amans patriae rodoljubiv;
p!enus stu!titiae sasvim glup;
inops )onsi!ii neodluan;
#urti iu'enis reus #a)tus est mladi je optuen za kra!u;
in)ertus sa!utis nesiguran u svoj spas.
Genitivus qualitatis
ma.ister .eneris 5rae)i est uitelj je grkog porekla;
'ir est ma.ni in.enii on je darovit ovek;
omnes 5a!!i eiusdem !in.ae erant 6 svi 9ali su govorili istim jezikom
Genitivus pretii
a) sa glagolima esse ,biti-& #a)ere ,initi-& aestimare ,ceniti-;
sa nekim reima kao ma.ni ,mnogo-, p!uris ,vie-, p!urimi4maximi ,najvie-,
par'i ,jedva-, minoris ,manje, nie-,
tanti& (uanti ,tako visoko8mnogo kao-,
ni0i!i ,nizato-:
6a.ni mi0i erunt tuae !itterae mnogo e mi znaiti tvoja pisma;
!exander eum antea p!urimi #e)erat ranije ga je Aleksandar mnogo cenio;
Page 4 of 33
b) sa glagolima emere ,kupiti-, 'endere ,prodati-, )onstare ,kotati-:
7endo meum #rumentum non p!uris (uam )eteri& #ortasse etima minoris
'rodajem ito ne skuplje od drugih, moda i jevtinije;
-mit 'i!!am tanti& (uanti "ub!ius 'o!uit$
(upio je vilu po ceni koju je 'ublije traio;
8uanti )onstat3 koliko staje8kota7
Genitivus causae [uzroka]
a/ sa glagolima a))usare ,optuiti-, damnare ,osuditi-, abso!'ere ,osloboditi optube-:
#urti damnatus est osu!en je zbog kra!e;
me ipse inertiae )ondmno osu!ujem sam sebe zbog inercije;
b/ sa bezlinim glagolima:
miseret me eius ao mi ga je;
pi.et me eius rei ljut sam zbog toga;
pudet me eius rei stid me zbog toga;
me )apti'orum miseret 6 ao mi je zarobljenika;
pudet me tui stid me zbog tebe;
taedet me eius rei muka me hvata zbog toga.
Genitiv zaborava/pamenja sa memini ,seam se- i ob!i'is)or ,zaboravljam-
ob!i'is)ere )aedis at(ue in)endium zaboraviti rtve i poar
Genitiv sa bezlinim glagolima interest4re#ert ,to je vano-:
)i'ium 0o) interesse 'idetur to je izgleda vano za gra!ane;
mi!ites in tempore adesse )onsu!is intererat za konzula je bilo vano da vojska bude
na licu mesta na vreme;
0o) a.ri)o!arum ma.ni interest to ima veliki znaaj za seljake.
Umesto lini zamenica !"og i #"og lica imamo me$% tu$% nostr$% vestr$% su$ [refleksivno]
6 to je vano za mene8tebe8nas8vas: et nostra et ipsorum interest eos 0o) s)ire
6 to je vano kako za nas tako i za njih lino;
7estra ma.ni interest& ne )i'es imperatorem )ontemnant$
.% vaem je interesu da gra!ani ne omalovaavaju cara./
+$9$ osnovno znaenje glagola interesse * praviti razliku, biti razliit, menjati na stvari.
Casus dattivus
&ativ kao indirektni objekt:
ser'us dat 6ar)o auxi!ium rob daje )arku pomo;
6ar)us Cami!ae episto!am s)ripsit )arko je (amili napisao pismo;
"ater imperat #i!io ut in tempore 'eniat otac nalae sinu da na vreme do!e;
!o)um !i.ere )astris odabrati mesto za logor;
0ae) res eisa!uti #uit ta stvar mu je bila spas;
est mi0i iu)unda 'estra 'o!untas 6 meni je draga vaa naklonost;
somnus est morti simi!is san je slian smrti;
Page 5 of 33
C!odius erat inimi)issimus Ci)eronis (lodije je bio ogoreni neprijatelj 3iceronu;
6u!ti sunt simi!es :omero& nemo :omeri 1 mnogi lie na :omera; nijedan mu nije ravan;
dare a!i)ui auxi!ium 6 dati nekome pomo;
debere4)redere4imperare4 eripere ai!)ui a!i(uid dugovati8verovati8zapovediti8 oduzeti
nekome neto;
pasivna reenica trai objekt u dativu
auxi!ium iis datum est data im je pomo;
Summa .!oria u.usto debitur najvia slava duguje se .pripada/ Avgustu;
!e.ibus parendum est zakoni se moraju potovati;
dativ sa nekim bezlinim glagolima
!ibet mi0i svi!a mi se;
!i)et pristaje mi, dozvoljeno mi je;
a))idit desilo mi se;
p!a)et mi0i godi mi;
ativ ide sa glagolima koji u sebi sadre predlog
ad"% ante"% con"% in"% inter"% ob"% post"% prae"% sub"% super"'
a##are a!i)ui do!orem $ zadati nekome bol;
anteponere sa!utem 'o!uptati pretpostaviti zdravlje uivanju;
ini)ere a!i)ui timorem uterati nekome strah;
praeesse e)er)itui zapovedati vojsci;
o))urere a!i(ui susresti nekoga;
ativ kao adverbijal
,u)io erant duae sorores ;. je imao dve sestre;
:omini )um deo simi!itudo est ovek ima slinosti s bogom;
Sese omnes Caesari ad pedes proie)erunt svi se bacaju pred noge 3ezaru;
!tiki dativ
(uid sibi 'u!t 0ae) oratio32 ta je znaenje tome govoru ,ta taj govor treba da znai-7;
(uid mi0i a.is3 ta mi radi7 ,kako si7-;
non s)0o!ae sed 'itae dis)imus ne uimo koli ,za kolu- nego za ivot;
ativ odnosa"gledita
sita urbs est !ae'a parte sinum intrantibus grad je levo onima ,za one- to ulaze u zaliv;
ativ uzvika ;
'e 'i)tis teko poraenima;
ei mi0i jao meni;
ativ vrioca sa gerundivom
episto!a mi0i s)ribenda est meni je .moram/ napisati pismo;
Caesari omnia uno tempore erant a.enda 3ezaru je sve odjednom bilo na dnevnom redu;
a!ia !e.e mi0i 'i'endum est meni je .moram/ drugaije iveti;
ativ namere, cilja
esse a!)ui auxi!io biti nekome od pomoi;
Page 6 of 33
mi0i )urae est ja brinem za;
)ui bono emu .za iju duu8ljubav/7;
'a!etudo tua mi0i )ordi est meni je stalo do tvog zdravlja;
ostalo:
#ru)tui est )o!or rubrum plodu je crvena boja;
#ru)tibus sunt )o!ori 'arii voe je raznobojno;
diei se(uenti )uras trado brige predajem sutranjem danu;
diebus se(uentibus spem trado buduim danima predajem nadu.
Casus vocativus ima isti oblik kao nominativ izuzev u drugoj deklinaciji:
dominus domine;<
ser'us ser'e;<
puer puere;
<okativ se upotrebljava u titulama
Casus ablativus .instrumental, sociativ = lokativ/
#) sa glagolima liberare% expellere% cedere=
!iberare a!i(uem metu 1 osloboditi nekoga straha;
expe!!ere a!i(uem urbe 6 proterati nekoga iz grada;
)edere a!i(ua re 6 odustati od neke stvari;
)edere !o)o 6 napustiti mesto;
:aniba! patria pu!sus est 6 :anibal je proteran iz otadbine;
+o!anos 6ar)e!!us pu.na abstinere iussit 6 )arcelus je molio 0olance da se uzdre od
borbe;
>) sa glagolima koji znae li(iti i nedostajati i sa pridevima liber i vacuus'
pri'are4nudare4spo!iare a!i(uem a!i(ua re 6 liiti nekoga neega;
)arere4e.ere a!i(ua re 6 nemati neto; !iber )uris 6 bez tuge8kubure;
$) sa pore%enjima:
:i) mons i!!o a!tior est 6 ovo brdo je vie od onoga;
-xistimo 0un) montem i!!o a!tiorem 6 mislim da je ovo brdo vie od onoga tamo;
-xe.i monumentum aere perennius 1 stvorio sam spomenik trajniji od bronze;
!u)e sunt )!ariora nobis tua )onsi!ia omnia 6 jasniji od dana su nam svi tvoji saveti;
prae'enerat #ama (ua ni0i! est )e!erius 6 stigoe glasine od kojih nita nije bre;
p!us du)enti 0omines )apti sunt 6 vie od dvesta ljudi je zarobljeno;
exspe)tatione omnium ma>or 6 vie od svih oekivanja;
Caesar opinione )e!erus 'enturus esse di)itur 6 3ezar bi, kau, mogao da stigne bre
nego se misli;
Subiit ar.entea pro!es& auro deterior& #u!'o pretiosior aere 6 0astupi srebrno doba,
gore od zlartnog ali bolje od bronzanog;
&) lokativni ablativ
0o) !o)o 6 na ovom mestu;
0a) parte 1 s ove strane;
tota urbe 6 u celom gradu;
Page 7 of 33
totis )astris 6 u celom logoru;
dextra !e'a(ue 6 nadesno i nalevo;
terra mari(ue 1 na kopnu i na moru;
7ia pia pro#i)is)i 6 otii <ija Apijom;
') vremenski ablativ:
no)te ?*no)tu@ 6 nou;
die4!u)e 6 danju; 0ieme 6 zimi;
'ere 6 u prolee; aestate 6 leti;
autumno 6 u jesen;
be!!o 6 u toku rata;
prima !u)e 6 ranom zorom;
superiore anno 6 prethodne godine;
primo (uo(ue tempore 6 prvom povoljnom prilikom;
ad'entu :anniba!is 6 u vreme :anibalova pohoda;
tribus ante ?post@ annis 6 pre .posle/ tri godine;
1 :anniba! anno tertio post& (uam domo re#u.erat, #ri)am a))essit .
.:anibal je stigao u A#riku dve godine nakon to je napustio otadbinu./
sub no)tem dixere 'a!e 6 pozdravili su se pod no .pred vee/;
tempore 'enio 1 doi u na vreme;
6aior in dies #it )ontemptio !aboris 6 prezir prema radu bio je svakim danom sve vei;
() instrumentalni ablativ
)um ma.na )ura ?ma.na )ura@ 6 sa mnogo obzira .truda/;
iure 6 s pravom; 'i 6 silom .na silu/;
e(uo4)urru4na'i 'e)tus 6 prenet na konju8kolima8brodu .konjem8koima8brodom/;
pedibus ire 6 ii peke;
'in)ere a!i(uem proe!io 6 pobediti nekoga borbom;
moenibus se de#endere 1 braniti se zidovima,
)astris se tenere 1 tvr!avom se drati .braniti/;
per ser'um a re.e o))isus est 6 pogubio ga je rob po kraljevom nare!enju;
)) nainski ablativ
0o) modo 6 na ovaj nain .ovim nainom/;
(uo modo3 6 kako, na koji nain7;
more maiorum 6 po drevnom obiaju;
'ir sin.u!ari 'irtute 6 ovek izuzetne hrabrosti .sa izuzetnom hrabrou/;
bono animo sitis; 6 budite hrabri?;
*) sa pridevima: plenus .pun/, praeditus .snabdeven/, dignus .dostojan, zasluan/;
indignus .nedostojan/: onustus praeda 6 natovaren plenom;
di.nus supp!i)io est 6 zasluuje da se kazni;
indi.na 0omine 0ae) oratio 6 te su rei nedostojne oveka;
+) sa nekim deponentnim glagolima
ut armis 6 sluiti se orujem;
#un.i ma.istratu 6 obavljati dunost;
#rui otio 6 uivati u tiini;
niti ba)u!o 6 podupirati se tapom;
potiri oppido 6 ovladati gradom;
Page 8 of 33
abuti patientia 6 zloupotrebiti strpljenje;
per#un.i munere 6 ispuniti obavezu;
6 7in)ere s)is, :anniba!& 'i)toria uti nes)is .
."a pobedi, :anibale, zna, ali ne zna da se slui pobedom./;
du)ibus usi )enturionibus 6 njima su kao vo!e sluili centurioni;
#,) sa opus est : mi0i auxi!io 1 meni je potrebna pomo;
mu!ta opus sunt 6 mnogo ,ta- je potrebno;
##) sa contentus i )retus sorte contentus 6 zadovoljan sudbinom;
#retus numero )opiarum suarum 6 pouzdao se u brojnu nadmo svojih trupa;
#-) sa glagolima procene
#rumenti modius tum erat binis sestertiis 6 dvadeset oka ita kotalo je dva sestertija;
'i)toria mu!to san.uine stetit 6 pobeda je plaena golemom krvlju;
#$) uzroni ablativ
par'a metu primo 1 u poetku mala od stida;
0o) bene'o!entia #it& non odio 6 to se ini s dobrom namerom, a ne iz mrnje;
#ame mori 1 umreti od gladi;
'i)toria !aetus 6 zadovoljan pobedom;
miseri)ordia )ommotus 6 dirnut saueem;
ira in)ensus 6 zapaljen gnevom;
#&) limitativni ablativ
maior natu 6 stariji po ro!enju;
'ir nomine 6i!o 6 ovek imenom )ilo;
mea sentetia 6 po mom sudu8miljenju;
nemo tibi par est e!o(uentia 6 niko to nije ravan u elokventnosti;
#') ablativ mere
6 8uo ?(uanto@ propius 0ostis a))edebat& eo ?tanto@ maior )aeses #iebat #u.ientium$
.@to je neprijatelj bio blii, tim je krvoprolie me!u izbeglicama bilo vee./;
pau)us post diebus 6 nekoliko dana kasnije;
#() ablativ pore%enja o !u)e ma.is di!e)ta sorori 6 o, od svetlosti ,ivota- draa sestro;
#)) ablativ mesta .ako je pl. tantum, na pitanje kuda i odakle, te sa glagolima kretanja/
t0enas 6 u Atinu;
t0enis4Corint0o4Cart0a.ine 6 iz Atine8(orinta8(1e
#*) apsolutni ablativ
.articipska fraza, /imenica 0 particip) je nezavisna od strukture ostatka reenice1
2eenica se zapravo skra3uje na ablativ i particip prezenta aktiva za istovremenu
radnju ili particip perfekta pasiva za radnju koja je pret4odila.
Caesar& 0is di)tis& mi!ites dimisit 6 5ekav to, 3ezar dade voljno
,3ezar, poto je to reeno, dade voljno-;
)oena parata& )o(uus (uies)ebat 6 spremiv veeru ,veera budui spremljena-, kuvar poinu;
Page 9 of 33
Ci)erone !o)uto&/iro .audebat 6 (ad je 3icero zavrio govor, 4iro se oduevio
,3icero zavriv govor, 4iro likovae-;
:oratio in )ademia studente& 9rutus t0emas ad'enit 6 du)e ?eo@ ex)epto nu!!i )e)iderunt
6 niko nije poginuo izuzev vo!u .njega/;
u temporalnoj reenici
"yt0a.oras /ar(uinio Superbo re.nante 'enit$
6 'itagora je doao za vreme vladavine 4arkvinija Superba;
5a!!i 1omanis proe!io 'i)tis ad utbem )ontenderunt .
6 'obediv 5imljane, 9ali su pohitali prema gradu;
u dopusnoj reenici
1omanis proe!io 'i)tis tamen non mu!ti so)iorum de#e)erunt$
6 2ako su 5imljani pobe!eni, ipak nije otpalo mnogo pristalica;
u pogodbenoj reenici
1omanis proe!io 'i)tis so)ii de#i)ient$
6 Ako 5imljani budu pobe!eni, otpae mnogo pristalica;
predlog sa infinitivom
te adiu'ente id #a)iam 6 s tvojom pomou ja u to uiniti;
itinere non intermisso ad mare per'enit 6 ne prekidajui putovanje stigao je na more;
#+) umesto participa : i predikativni deo moe da se svede na imenicu ili pridev
:aniba!e du)e 6 pod :anibalovim vodstvom;
Fabio au)tore 6 na predlog Aabija;
nobis pueris 6 u naem detinjstvu;
patre 'i'o 6 za oeva ivota;
me ins)io& me in'ito 0o) #a)tum est 6 to se dogodilo bez mog znanja i protiv moje volje;
-,) sa predlozima=
ab ?a ispred konsonanta/: ab ore 6 iz usta;
a re.e !audatur 6 od kralja pohvaljen;
!ibera nos a ma!o 6 izbavi nas od zla;
ab o'o 6 od jajeta .poetka/;
ab ori.ine 6 od poetka;
ab uno dis)e omnes 6 sudi svima po jednome .svi su isti/;
ab urbe )ondita 6 od osnutka grada ,5ima-;
a #ame mori umreti od gladi;
per ser'um a re.e o))isus est rob ga je pogubio po kraljevoj zapovesti;
de: p!enus de auro 6 ispunjen zlatom;
Ae rerum natura 6 $ prirodi stvari;
Ae be!!o .a!i)o 6 $ galskom ratu;
de mortibus ni0i! nisi bene o mrtvima samo najbolje;
sa!tem si (ua mi0i de te sus)epta #uisset 6 da sam bar s tobom zanela;
ex *e ispred konsonanta):
Page 10 of 33
p0aretra ex auro 1 navlaka u zlatu .od zlata/;
ex o)u!is 6 iz vidnog polja;
eum sui )i'es e )i'itate eie)erunt 6 njega su njegovi sugra!ani proterali iz grada;
ex tempore 6 u skladu s vremenom .bez pripreme/;
ex omnibus partibus urbis 6 iz svih delova grada;
e.redior e portu 6 izlazim kroz kapiju;
ei)ire a!i(uem e )i'itate 6 izbaciti nekoga iz drave;
ex animo 6 iskreno;
ex ante 6 unapred;
e )at0edra 6 zvanino;
ex iure 6 po zakonu;
e ni0i!o ni0i! #it 6 iz .od/ nita nema nita;
e post 6 naknadno<
e tempore 6 bez pripreme;
coram' )oram .enero meo 6 u prisustvu moga zeta;
cum: )um )atanis !i.are 6 vezati lancima;
)um si!entio 6 s tiinom;
i!!e "aris )um semi'iro )omitatu 6 taj 'aris sa pratnjom evnuha;
)um omnibus )opiis 6 sa svim svojim jedinicama;
in= in )orpore 6 u telu;
in ire 6 u gnevu;
tenere in manibus 6 drati u rukama;
prae: prae se armentum a.it 6 pred sobom je volove terao;
(uod #uit prae manu 6 ta je bilo pri ruci;
prae nos beatus 6 prema nama, ,on je- blaen;
unus prae omnibus 6 vie od svih;
pro: ora4sa!ta pro nobis 6 moli se8igraj za nas;
pro anno 1 za .na/ godinu, godinje;
pro arte 6 za umetnost;
pro bono pub!i)o 6 za javno dobro;
pro )ura 6 na nadlenost;
pro #orma 6 da se zadovolji samo #orma;
pro patria 6 za otadbinu;
pro persona 6 po osobi;
pro primo4se)ondo 6 prvo8drugo;
pro rata 6 proporcionalno;
pro re nata 6 zlu ne trebalo; za svaku eventunost;
pro tanto 6 toliko, u tolikoj meri;
pro tempore 6 za sad, privremeno<
sine: sine spe 6 bez nade;
sub: sub )ertis )onditionibus 6 pod izvesnim uslovima;
sub (uadam !e'itate 6 sa nekom vrstom lakovernosti;
Page 11 of 33
ablativ u deklinacijama, singular"plural: pue!!a4pue!!is< ser'o4ser'is< temp!o4temp!is<
re.e4re.ibus< tempore4temporibus< a.enti4a.entibus< die4diebus< #ru)tu4#ru)tibus<
manu4manibus< re4rebus< monte4montibus< )i'e4)i'ibus< mari4maribus< bono4bonis<
a)ri4a)ribus< 'o)anti4'o)antibus$
Casus locativus
;atinski je prvobitno imao i lokativ koji se zavravao na "i i odgovarao na pitanje gde+;
njega su gotovo sasvim potisnuli ablativ [ablativus loci] i genitiv [genitivus locativus], ali se
sauvao u nekim reima kao u domi , u ku3i [kod ku3e]
Casus accusativus 5 akuzativ, 67 pade:
#) sa tranzitivnim glagolima:
Cami!!a pue!!am4pue!!as 'idet 6 (amila vidi devojku8devojke.
/abe!!arium dabit puero episto!am 6 pismonoa e dati deaku pismo;
)a'e )anem 6 uvaj se psa; te 'ideo 6 vidim te;
eum4eam audio 6 ujem ga8je;
tempora ma!a tememus 6 plaimo se zlih vremena :
a))ipe anu!um4!auream 6 primi prsten8venac;
a!iena 'itia o)u!is 'idemus& nostra in ter.o 0abemus 6 tu!e mane oima vidimo, svoje
na vratu nosimo;
adire senatum 6 obratiti se senatu, ali: adire ad urbem 6 krenuti prema gradu;
inire proe!ium 6 zapoeti bitku; inire )onsi!um 6 stvoriti miljenje8plan; inire
ma.istratum 6 stupiti na dunost;
obire peri)u!a 6 zapasti u opasnosti;
obire mortem4diem 6 umreti;
me de)et4dede)et 6 meni to pristaje8ne pristaje;
me iu'et4de!e)tat raduje me;
me miseret 6 ao mi je;
id .audeo 6 to me raduje;
0o) tibi suadeo 1 ovo ti savetujem;
te pau)a admonere 'e!im 1 hteo bih da ti dam neka upozorenja;
'itam iu)undam 'i'emus 6 ivimo udobnim ivotom;
iter !on.um ibimus 6 idemo na dug put;
-) sa glagolima koji uzimaju dva objekta
pos)e deos 'eniam 6 moli bogove za naklonost;
ro.are a!i(uem de a!i(ua re 6 pitati nekoga za neto .neku stvar/;
pasiv: ex a!i(uo (uaeritur 6 neko je pitan<
petere auxi!ium ab a!i(uo 6 traiti pomo od nekoga;
"opu!us 1omanus +umam re.em )rea'it 6 5imski narod je izvikao 0umu za kralja;
Senatus ntonium 0ostem iudi)a'it 6 Senat je Antonija proglasio za neprijatelja;
$) akuzativ mere:
mi!!e passus ab 0oste )astra !o)at 6 postavio je logor na hiljadu koraka od neprijatelja;
annos no'em natus 6 ro!en pre devet godina;
diem no)tem(ue 6 i dan i no .i danju i nou, neprekidno/;
pu.natum est tres 0oras ?tribus 0oribus@ 6 borba je vo!ena tri sata;
&) predlozi koji uvek idu sa akuzativom:
Page 12 of 33
ad 6 do:
'ertit se ad )!eri)um peritum et eum ora'it ut 'eritatem sibi ostenderit 1 obratio se iskusnom
sveteniku i zamolio ga da sazna istinu;
e.o te )o!!o)abo ad uxorem meam in mensam 6 dau ti mesto do moje ene u trpezariji;
ad !ibitum 6 po volji;
ad extremum 6 do krajnosti;
ad in#initum 6 do u beskraj;
ad absurdum 6 do besmisla;
ad )a!endas .rae)as nikad;
ad mortem 6 do smrti;
ad notam 6 imati na umu;
ad rem 6 na stvar;
ad undas 6 u vetar;
ad usum proprium 6 za linu upotrebu;
iudi)o ad 'a!orem 6 sudim prema vrednosti;
ar.umentum ad 0ominem 6 argument prema linosti;
di##ii!is ad )redendum 6 teko je verovati;
advesrsus 6 prema: ni0i! a$ patrem 6 nita nije prema ocu;
#ides a$ a!i(uem 6 poverenje prema nekome;
contra 6 protiv )$ opinionem 6 suprotno miljenju .javnom mnenju/;
0o) est )$ me 6 ovo je protiv mene;
ante6 pred: a$ diem 6 u odre!enom roku;
in a$ diem 6 u roku;
ex a$ diem 6 od odre!enog dana;
a$ pedes 6 pred noge;
ante omnia 1 pre svih eventualnosti;
a$ a!ios 6 ispred drugih;
a$ !u)em 6 pre zore;
a$ So)ratem 6 pre Sokratovog vremena;
a$ tempus 6 dok jo ima vremena;
apud 6 kod: a$ me domi 6 kod mene .u mojoj/ kui;
esse a$ se 6 biti pri sebi .punoj svesti/;
sum a$ i.nem 1 uz vatru sam; a$ siam 6 uz obalu Azije;

circa 6 oko omnes )$ eam 6 svi oko nje;
)$ eandem 0oram 6 otprilike u isto vreme8

cis 6 s ovu stranu: )$ 10enum 6 s ovu stranu 5ajne;
pau)as )$ menses 6 kroz nekoliko meseci;
citra 6 s ovu stranu: (uae sun )$ 10enum 6 one su s ove strane 5.;
pe)a'i )$ s)e!us 6 greio sam u granicama dozvoljenog;
ne) )$, ne) u!tra 6 ni na jednu ni na drugu stranu;
)$ (uam 6 ne tako mnogo, manje od toga;
Page 13 of 33
erga 6 prema, preko puta benevolentiam
e$ a!i(uem 0abeo 6 imam dobru nameru prema nekome;
)rude!itas e$ nobi!es 6 grubost prema plemstvu;
extra 6 a) bez : e$ io)um 6 bez ale;
b) van, izvan: e$ modum 6 van;
e$ muros4portam4pro'in)iam 1 van zidina8kapije8provincije;
e$ peri)u!um sum 6 nalazim se van opasnosti;
e$ (uam si 6 sem ako .u sluaju/;
in .sa glagolima kretanja/ 6 u
in /ibrim deduxerunt per )!oa)am 6 vodili su u 4ibar pomou kloake;
in)ra 6 a/ ispod: ad mare i$ oppidum 6 na more ispod grada;
b/ pod i$ )oe!um 6 pod nebom;
c/ manji: ursi sunt ma.nitudine i$ e!ep0antos
.medvedi su ispod .manji od/ slonova/
inter 6 me!u : i$ pedes4montem 6 me!u nogama8brdima;
0o) maxime interest i$ 0ominem et be!uam 6 ovo predstavlja najveu
slinost izme!u oveka i zveri;
i$ se 6 me!u sobom;
i$ nos4'os 6 me!u nama8vama;
i$ mu!titudinem )i'es 6 me!u mnotvom gra!ana;
intra 6 a) ispred, pred: i$ moenia 6 ispred zidina;
i$ #amam sum 6 izvrgnut sam glasinama;
b) kroz i$ de)em annos 6 kroz deset godina;
ob6 a/ sa glagolima kretanja: ka, prema:
ob 1omam !e.iones du)o 6 vodim legije prema 5imu;
b/ sa glagolima mirovanja: pred, ispred
meoniam 0abeo ob o)u!os 6 imam zidine pred oima;
c/ zbog, radi ob eas )ausas 6 zbog njih8ovih stvari;
ob ea 6 zbog nje;
ob id 6 zbog toga;
ob metum 6 zbog8iz straha;
per6 a/ prostor: kroz:
san.uis p$ 'enas di##unditur 6 krv kroz vene8ile tee;
p$ os na usta;
b/ vreme: u, u toku, kroz
p$ idem tempus 6 u isto vreme;
p$ somnum 6 u snu;
p$ meridiem 1 u podne;
in)endium p$ duas no)tes tenuit 6 poar je trajao dve noi;
c/ nain: u p$ io)um 6 u ali;
Page 14 of 33
p$ iram 0o) #e)i 6 uinio sam to u gnevu;
p$ !itteras4episto!am 6 u pisanom obliku;
p$ insidias 6 namerno; p$ 'im 6 nasilno;
p$ o))asionem 6 prema prilici;
d/ sredstvo: p$ mi!ites o))upat 6 osvaja pomou vojske;
e/ uzrok: p$ metum 6 iz straha;
p$ o##i)ium 6 iz pristojnosti;
#/ dopusno: p$ !e.e !i)et 6 dozvoljeno po zakonu;
stat p$ me 6 to stoji do mene;
non stat p$ me 6 nije do mene .ne zavisi od mene/;
g/ zakletva8molba: iuro p$ Bo'em 6 kunem se &ogom;
p$ deos immorta!es 6 besmrtnih mi bogova;
post' a/ prostor 6 iza, pozadi, otraga
ante aut p$ pu.nant 6 biju i spreda i otraga;
b/ vreme: posle, zatim, kasnije
pau!o p$ ?p$ pau!o@ 1 malo kasnije;
ne(ue ita mu!to p$ 6 nedugo zatim;
p$ mu!tis annis 6 posle mnogo godina;
p$ 9rutum )onsu!em 6 poto je &rut postao konzul;
p$ 0ominum memoriam 6 od vajkada;
p$ annos (uatuor 6 posle etiri godine;
p$ id4i!!a 6 posle toga;
p$ 0ae) 6 od sad;
c/ stepen:
p$ pub!i)am )ausam pri'ato do!ore 0abito 6 privatni bol dolazi posle javnih obaveza;
praeter: a/ mimo p$ )astra 6 mimo8pored logora;
b/ protiv, suprotno
p$ )onsuetudinem4naturam 6 suprotno obiaju8prirodi;
p$ exspe)tationem 6 suprotno oekivanju;
c/ iznad, nad, preko
ut p$ )eteros 6 iznad svih ostalih;
p$ modum >ustus erat 6 bee preko mere pravedan;
d/ sem, sa izuzetkom
nemini p$ me 0o) 'idetur 6 niko to nije video sem8izuzev mene;
prope *proxime- 6
a/ prostor: blizu, uz, do
p$ me 0abitas 6 stanuje blizu mene;
b/ vreme: oko, pred
p$ !u)em 6 zorom;
iam #i!ii p$ puberem aetatem erant 6 sad su sinovi bili pred zrelou;
secundum
Page 15 of 33
a/ prostor: uz, blizu iza, za petama
'u!nus in )apite a))ipit s$ aurem 1 zadobio je ranu na glavi blizu uva;
!o)o s$ #!umen 6 mesto uz reku;
b/ vreme: im ubrzo8neposredno posle
s$ (uietem 6 im .odmah poto/ je zaspao;
s$ )omitia 6 odmah posle sednice;
s$ ea 1 zatim;
c/ u skladu sa, po, prema: s$ naturam 'i'o 1 ivim u skladu sa prirodom;
s$ !e.em 6 po8prema zkonu;
d/ u korist
de absente s$ praesentem >udi)at 6 o odsutnom se sudi u korist prisutnog;
supra 6
a/ prostor: nad, iznad s$ se 6 iznad sebe; s druge strane; po, na
s$ terram 6 na .po/ zemlji;
0ostes s$ )aput sunt 6 neprijatelji su nam na glavi;
b/ vreme: pre, ranije pau!o s$ 0an) memoriam 6 malo pre naeg vremena;
c/ u ostalim kontekstima: preko, vie od:
s$ mi!!ium 6 preko hiljadu; iznad:
dominatio (uae s$ !e.es se esse 'e!it 6 dominacija koja bi da se stavi iznad zakona;
trans 6 preko t$ !pes trans#erunt 6B/ preko Alpa prenose;
t$ mare )urrunt 6 preko mora .po moru/ tre;
t$ )aput ia)io 6 bacam preko glave;
t$ montem 6 preko .s druge strane/ brda;
t$ 10enum 6 preko .s druge strane/ 5ajne;
5a!!ia transa!pina;
ultra 6 a/ na onoj .drugoj/ strani
)is "adum u!tra(ue 6 i sa ove i sa one strane reke 'oa;
u$ So)ratem dura'it 6 nadiveo je Sokrata .Sokratovo vreme/;
u$ modum 6 preko mere;
b/ nad u$ 'ires 6 nadljudi;
oblici akuzativa, sing1"pl.: puellam8puellas; puerum8pueros;
laborem8labores; montem8montes;
civem8cives; mare8maria;
#ructum8#ructus; diem8dies;
manum8manus; rem8res;
bonum8bonos; bonam8bonas; bonum8bona;
acrem8acres; acre8acria

Page 16 of 33
9intaksa glagola
.reme u zavisnoj reenici sa indikativom
#) Ako je glavna reenica u )uturu& glagol uzavisnoj reenici je
Ba/ u #uturum simp!ex ako se odnosi na istovremenu radnju.
Fa)iam ut potero %iniu sve to budem mogao. ,u srpskom imamo #utur egzaktni-
Ca razliku od srpskog, u latinskom, ovo vai i za pogodbenu reenicu:
Si tibi p!a)ebit& te )un)ta do)ebo$ Ako ti je po volji, poduavau te. ,u srpskom imamo
prezent-
Bb/ u #uturum exa)tum ako prethodi radnji glavne reenice:
6a.num praemium tiibi donabimus& si tuo auxi!io Capito!ium o))upa'erimus$
&ogato emo te nagraditi, ako uz tvoju pomo zauzmemo (apitol ,u srpskom: prezent-
Cum )ena'arimus& ambu!abimus$ Dim veeramo, ii emo u etnju ,u srpskom: prezent-
>/ sa iterativnim radnjama [koje se ponavljaju], u latinskom jeziku je:
>a/ ako je u glavnoj reenici prezent , u zavisnoj je reenici per#e)tum:
Cum )e)idit& sur.it$ 6 Dim veera, ustaje. ,u srpskom prezent u trajnom obliku-
Cum rus 'eni, 0o) ipsum ni0i! a.ere me de!e)tat$ 6 Dim do!em na selo nita mi se ne radi.
>b/ ako je u glavnoj reenici imper#ekt, u zavisnoj e biti p!usk'amper#ekt=
Cbi domo exieram& ami)us mi0i o))urrerat. 6 (ad izlaah, svaki put sretoh nekog prijatelja.
>c/ 0ekad u iterativnim reenicama imamo konjunktiv:
Consu! prin)ipes& ut (uis(ue 'eneret& ex)epit. 6 (onzul je primao prvake poto bi stigli.
Consecutio temporum 5 Slaganje vremena
<reme u zavisnim reenicama sa konjunktivom zavisi:
1 delom od vremena glagola u glavnoj reenici, a
1 delom od vremenskog odnosa radnji u glavnoj i zavisnoj reenici.
#) Ako je u glavnoj reenici glagol u prezentu
1 za istovremenu radnju u zavisnoj reenici imamo kon>unkti' preDenta,
1 za prethosnu radnju imamo kon>unkti' per#ekta< 1urus sim
1 za buduu radnju:
Fa) nos )ertiores& (uid a.as& (uid a.eris& (uid #a)turus sis$
$bavesti nas ta radi, ta si radio, ta e raditi.
1o.abo& (uid a.at$ 'itau ta on radi.
6emini& (uid a.erit$ Seam se ta je ,u-radio.
-) Ako je glagol glavne reenice u istorijskom vremenu .to jest u vremenu koje se
odnosi na prolost/ imamo istorijsko slaganje vremena. 4ada u konjunktivu zavisne
reenice:
a@ imper#e)tum izraava istovremenu radnju
b@ p!us(uamper#e)tum prethodnu radnju
Page 17 of 33
)@ 2urus essem radnju koja se odvijala posle radnje u glavnoj reenici:
a/ 1o.a'it& (uid a.eretur$ 6 'itao je ta se deava.
1o.abam& (uid e.issent$ 'itao sam ta se desilo.
mi)i (uaesi'erunt& (uando te 'isuri essent$ 'rijatelji su pitali kad e te videti.
b/ Epto ut etiam ,u)ius nobis)um sit$ Eelim da i ;. bude s nama.
Ct odoratum bene sit 'inum& si) #e)ere opertet$
$vako treba uraditi da vino dobije lepu aromu.
,e.ati missi sunt& (ui pa)em peterent$ 6 'oslati su izaslanici da trae mir.
+es)it (uid a.at 0e zna ta da radi.
+es)iebam& (uo me 'erterem$ 0isam znao na koju u ,bih- stranu. ,#utur ili kondicional-
$) : reenicama u kojima glagol ne moe da stoji u participut futura [;urus essem]
zbog toga to su u pasivu ili glagol nema particip futura:
+on dubio& (uin 0ae) res per#i)iatur$ 0e sumnjam da e to biti ura!eno.
&) .osle per)ectum logicum u glavnoj reenici obino sledi istorijsko slaganje vremena:
sse)utus sum& ut 'os omnes 'ideretis #a)tam esse )oniurationem
Shvatio sam da svi vidite da je sklopljena zavera
') posle infinitiva perfekta obino sledi istorijsko slaganje vremena
Satis mi0i mu!ta 'erba #e)isse 'ideor& (uare esset 0o) be!!um ne)essarium
6 Dini mi se da sam dovoljno govorio o tome zato je taj rat potreban.
+es)io& (uae )ausa #uerit& )ur nu!!as ad me !itteras dedisses
0e znam ta je razlog da mi nisi pisao.
/onjunktiv za )utur
B/ <onjunktiv prezenta i imperfekta kojima upravlja glagol u buduem vremenu
odgovara indikativu #utura; konjunktiv je upotrebljen da pokae da je rije o iskazu, miljenju,
shvatanju.
?Fa)iam ut potero@ ##irmo me #a)turum esse& ut possim
4vrdim da u uiniti sve to mogu.
>/ <onjunktiv perfekta i pluskvamperfekta kojima upravlja glagol u buduem vremenu
su konjunktiv za #utur egzaktni:
?6i0i .ratias a.es& si te adiu'ero@ ##irmas te mi0i a)turum esse& si te adiu'erim $
4vrdi da e mi biti zahvalan, ako ti pomognem.
?%ta!ia tutior erit& si #ines pro!ati erunt@
7idbat %ta!iam tutiorum #uturam esse& si #ines pro!ati essent
$n je video da bi 2talija bila bezbednija, ako bi se granice proirile.
F/ =avisne reenice sa konjunktivom ponekad ne potuju slaganje vremena.
$vo se odnosi naroito na konsekutivne reenice .
% primeru koji sledi posle posle in#initiva per#ekta pasiva ,restitui- imamo prezent
konjunktiv ,possit-:
Page 18 of 33
Si)i!iam 7eres ita perdidit& ut ea restitui in anti(uum statum nu!!o modo possit
<eres je Siciliju tako temeljito unitio da se nikako ne moe vratiti u prvobitno stanje.
G/ : indirektnom govoru, kojim upravlja neki govorni glagol u istorijskom vremu [ree]
po pravilu ima istorijsko vreme u zavisnoj reenici1
0o ponekad, radi ivljeg pripovedanja, imamo vreme koje odgovara direktnom
govoru:
,o)utus est Ai'i)ia)us= Cnum se esse& (ui addu)i non potuerit& ut iuraret$
,per#ekt konj. - ,imper#. konj.-
"ivicijakus uze re: Hedini on nije mogao da se ubedi da se zakune.
/ondicionalne reenice
(ondicionalne reenice se uvode veznikom si ,ako-, nisi ,ako ne, sem ako-, quod si ,ali ako-,
sive *seu- ,ili ako-, sive , sive ,ili 6 ili-
0ealne' u zavisnoj reenici #utur egzaktni ili prezent indikativ, u glavnoj prezent konjunktiv:
Si )on'a!uero& )ras pro#i)is)ar 6 Ako ozdravim, sutra ,u da- putujem.
Si s)iens #a!!o& tum me %upeter perdat. 6 Ako namerno prevarim ,neka- da me &og ubije.
1realne' u zavisnoj reenici imper#ekt konjunktiv za sadanjost, odnosno pluskavamper#ekt
konjunktiv za proslost:
Si me monuisses& )un)ta pro'idissem "a si me ,bio- opomenuo, ja bih se pobrinuo.
,ali nisi?-
"!uribus 'erbis ad te s)riberem& si res desiraret$
$pirnije bih ti pisao da je to sama stvar iziskivala. ,ali nije?-
+on est dubium& (uin 'enturus #uerim& si me 'o)a'isses$
1 0ema sumnje ja bih bio doao da si me pozvao.
potencijalne: prezent konjunktiv ili per#ekt konjunktiv:
Si .!adium suum reperat insaniens& reddere pe))atum sit$
Ako ludak trai svoj ma, bio bi greh dati mu ga.
Aies de#i)iat& si 'e!im pauperitatis )ausam de#endere$
6 "an ne bi bio dovoljan, ako bih branio sirotinjsku stvar.
+on est dubium& (uin 'enirem& si me 'o)ares$ 0ema sumnje, ja bih doao da me pozove.
0elativne reenice
5elativne reenice se uvode relativnim zamenicama .(ui& (uae& (uos< (uF& (uae& (uae@ i
relativnim prilozima.
'rilog ut komparativno znai kao&
a temporalno tada& onda.
0a slian nain,
prilog ubi prostorno znai .de& s'uda&
a vremenski tada& onda$
2elativna zamenica se slae u rodu i broju sa korelatom na koji se odnosi, ali ne i u padeu,
jer pade zavisi od #unkcije koji re ima u reenici.
Ako je itava reenica korelat, relativna zamenica ima srednji rod:
Page 19 of 33
-tiam #rater tuus me deseruit& (uod mi0i maximo do!ore est$
2 tvoj brat me napustio, to mi zadaje veliki bol.
Ako je relativna zamenica subjekt, predikat je u istom licu kao i korelat:
/ibi .ratu!or& (ui pater 'i)toris es 4ebi estitam koji si pobednikov otac.
+ostra& (ui remanissemus& )aede te )ontantum esse dixisti$
5ekao si da si zadovoljan da semi koji smo ostali ivi pogubimo.
0elativna veza
2elativne zamenice mogu da se upotrebe u svim vrstama reenica umesto pokazni4
zamenica1
% tom sluaju relativna zamenica mora da stoji na poetku reenice .samo jedan predlog
moe da stoji ispred nje/.
(orelat relativne zamenice obino stoji u prethodnoj reenici, ili cela prethodna reenica
sainjava korelat.
5elativna veza je veoma esta, susreemo je u brojnim ustaljenim izrazima:
(uam ob rem ?(ua re@ zbog toga, zbog te stvari
(uo #a)to kad8poto se to desilo, zatim, potom
(uo ma.is tim vie
%nteriora %ta!iae mu!tae .enetes tenebant quas omnes enumerare di##i)i!!imum est$
)nogi narodi su iveli u unutranjosti 2talije koje je teko nabrojiti.
8uod erat demonstrandum$ @to je trebalo dokazati.
1em pub!i)am in senatus popu!i(ue 1omani arbitrium transu!i& quo pro merito meo
u.ustus appe!atus sum$
'redao sam dravu u nadlenost senata i rimskog naroda. Ca to sam dobio ime Avgust.
0elativni veznik se stavlja ispred uvodne rei zavisne reenice:
2uod ubi animad'ertit& ex e(uo desi!uit$ ,bukvalno: @to kad- (ad to primeti, skoi s konja.
Ubi )um esset Caesar& nuntius 'enit$ ,ubi je relativni prilog- 6 9lasnik od dok je 3ezar bio tu.
2uod (ui non 'idet& stu!tus est$ ,bukvalno: to ko- (o to ne vidi, glup je.
2uae )um ita sint& !e.em suadeo$ 'oto je to tako, predlaem zakon.
0elativna zamenica moe da u!e u zavisnu reenicu
a/ koja ima neku drugu uvodnu re, koja stoji iza relativne zamenice .u ovom sluaju
upitna (uantum ames posredstvom (uem postaje relativna reenica/:
"!atoni assentior& quem (uantum ames& s)io$
Slaem se sa 'latonom, koga mnogo voli, znam.
Consi!ia dedi "ompeio& (uibus i!!e si paruisset& nun) prin)eps )i'itatis esset$
"ao sam 'ompeju takve savete, da ih je prihvatio, bio bi prvak drave.
:ostis est& (uem (ui armis impu.nant )onser'atores patriae iudi)antur$
0eprijatelj je neko, ako se smatra da su oni koji su ga napali orujem spasioci otadbine.
b/ i particip moe da upravlja relativnom zamenicom.
-))e .!adius& (uo armatus pater ar)em 0ostium iniit$
Ivo maa kojim je otac bio naoruan kad je provalio u neprijateljsku tvr!avu.
c/ Ako korelatom i njegovom relativnom zamenicom upravlja isti predlog, taj se
predlog izostavlja ispred relativne zamenice:
%n eandem in'idiam in)idit (uam ,Jin Kuam- pater suus$
'ao je u istu nemilost kao ,u koju- i njegov otac.
Page 20 of 33
Upitne zamenice
(ao i u srpskom, mogu se dve upitne reenice saeti u jednu sa dve upitne rei:
Considera& (uis (uem #raude'arit$ 6 5azmisli ko je koga prevario.

%pitnom zamenicom moe upravljati particip ili in)initiv:
8ua permotus iniuria be!!um nobis intu!isti3
(ojom si nepravdom pokrenut da povede rat protiv nas7
%pita zamenica, kao i u srpskom% u uzvicima:
8uod !eones; 8uanti e!ep0anti; (akvi lavovi? (oliko slonova?
Ct me!ius& (uid(uid erit& pati; (oliko je bolje trpeti ma ta bilo.
Neodre3ene zamenice
4liquis% quis% quisquam% ullus
4liquis u potvrdnim reenicama znai neko& bi!o ko& ko .od<
quis je nenaglaeno posle si& nisi& ne& num& odnosnih zamenica i )um<
quisquam ,samostalno, jako naglaeno- J ko god
ullus ,vezano, jako naglaeno- J iko

8uo (uis sapientior est& eo so!et esse modestior$
@to je neko mudriji obino je tim skromniji.
+um (uis 'is3 Eeli li ,ne-to7
Si )ui (uid promiseret& erat #ixum$ Ako je nekom neto obeao, bilo je sigurno.
Ae #ide eius dubitare (uis(uam potest3 )oe li neko da sumnja u njegovu vernost7
Sine u!!a spe 'i)toriae proe!ium )ommiserunt$ 6 Capoeli su bitku bez ikakve nade u pobedu.
2uidam ,jedan, neko, neki, neto- oznauje neto ili nekoga nedovoljno preciziranog:
8uidam mi!es 0eki vojnik
t0enienses (uidam +eki tin>ani
))urrit (uidam& notus mi0i nomine tantum$
.'ojavi se jedan koga sam samo po imenu znao/
>1?1 8uidam ,jedan, neki- ne treba brkati sa veznikom (uidem ,izvesno, bar, donekle-.
2uisque ,svaki, svi, svaki pojedini- stoji posle superlativa, rednih brojeva, relativnih
zamenica i veznika.
8uis(ue ne mora da se odnosi na prethodnu re.
Faber est suae (uis(ue #ortunae Svako je kova svoje sudbine.
,8uis(ue est #aber suae #ortunae-
Ct (uis(ue est sapientissimus& ita so!et esse modestissimus$
.0ajpametniji je obino i najskromniji./
Ae#endat& (uod (uis(ue sentit$2 Svako treba da brani to misli ,svoje miljenje-.
>1?. (uis(ue ,svaki- ne treba brkati sa (uis(uis ,ma ko, bilo ko-
>1?1 Ako je subjekt nepoznat, ili ne elimo da ga saoptimo, koristi se bezlino tree lice
jednine pasiva prezenta.
Ai)itur (ae se; koristi se i Ai)unt kau
7i'itur par'o bene$ ,S malo- % oskudici se dobro ivi.
Si) itur ad astra$ 4ako se stie do zvezda ,venosti-
Page 21 of 33
@esto korelata i relativne zamenice
Aemus imperium Caesari& sine (uo be!!um .eri non potest$
"ajmo 3ezaru komandu, bez ega rat ne moe da se vodi.
(orelat moe da se izostavi ako je pokazna zamenica:
udite& pueri& (uae di)o$ Dujte, deaci ta vam kaem ,ta u vam rei-
'onekad relativna zamenica nema korelat:
8uid(uid id est& timeo Aanaos et dona #erentes$
@ta god je to, bojim se "anajaca i kad poklone nose.
Desto relativna reenica stoji ispred glavne reenice:
8ui pa!am est ad'ersarius& eum #a)i!e 'itamus
(o nam je otvoreni protivnik, lako emo ga izbei.
(orelat je esto u relativnoj reenici i tada on upravlja relativnom zamenicom:
8uamdiu #eretis (uas)um(ue 1omani 'obis iniuratis intu!erint3
"okle ete da trpite sve nepravde koje vam 5imljani ine7
8uem )eperant montem 5a!!i& si!'estris erat$
&rdo koje su 9ali zauzeli obraslo je umom.
% glavnoj reenici obino imamo determinativnu zamenicu:
8ua no)te!exander natus est& eadem Aianae -p0esiae temp!um de#!a.ra'it $
2ste one noi kad se Aleksandar rodio izgoreo je hram e#eske "ijane.
/0emisto)!es ser'um& (uem 0abuit #ide!issimum ad re.em misit$
4emistokle posla kralju svog najvernijeg roba
.reme u relativnim zavisnim reenicama
#) 6ndikativ u zavisnim relativnim reenicama
Ako je glavna reenica u #uturu,
1 u zavisnoj reenici je tako!e #uturum simp!ex .ako je radnja istovremena sa
radnjom glavne reenice,
1 odnosno #uturum exa)tum .ako radnja zavisne reenice prethodi/, o emu je ve
bilo govora.
%ndikati' imamo u optim relativnim reenicama .svako ko, svi koji, bilo koji, ma koji/:
8uo)um(ue aspi)is& o))urunt tibi iniuriae tuae$
)a gde da baci pogled vidi svoje nepravde.
8uod inter nos sit= e.o 0o) #e)i$
,@to- me!u nama reeno: ja sam to uinio.
"ompeio !itterae tuae& (uod #a)i!e inte!!exerim& periu)undae #uerunt$
'ompeju je tvoje pismo, to je meni sasvim razumljivo, bilo posebno dobrodolo.
-) <onjunktiv u relativnim reenicama
(onjunktiv imamo u reenicama koje saoptavaju nameru, sastav, tok, uzrok, doputanje i
ograniavanje1
Page 22 of 33
-1#1 >amera:
Centuriones intromissi sunt& (ui arma )on(uirerent$
3enturioni su poslati ,u grad- da pokupe oruje.
Senex mortem in'o)a'it& (uae se omnibus ma!is !iberaret$
Starac je prizivao smrt da ga oslobodi patnji.
-1-1 Ara%a i tok
+on is sum (ui mortis peri)u!o terrear$
6 0isam od onih koji se mogu zaplaiti strahom od smrti.
Cnum erat iter& (ua sin.u!i )arri du)erentur$
&io je samo jedan put na kome se dvoja kola nisu mogla mimoi
,on.ius aberant& (uam (uo te!um adi.i posset$
&ili su dalje nego to koplje moe dobaciti ,van dometa-.
-1$1 % posledinim reenicama koje odre!uju di.nus ,dostojan-, indi.nus ,sramotan-, aptus
,podesan-, idoneus ,podoban, sposoban-
Ai.ni sunt& (ui ta!es dominos 0abeant$ 6 "ostojni su oni koji imaju takve gospodare.
Ai.nus est& (ui ametur$ "ostojan je onaj koji se voli.
%ndi.ni estis& (uibus #idem 0abeamus$
0edostojni ste naeg poverenja ,ne zasluujete nae poverenje-.
Caesar 1u#um idoneum iudu)abat& (uem )um mandatis ad "ompeium mitteret$
3ezar je smatrao da je 5u#us podoban da ga sa zadatkom uputi 'ompeju.
-1&1 % reenicama kojima upravljaju glagoli koji znae Lima, nalazi seL:
8uis est& (ui i.noret 1omam ad /iberim sitam esse3
(o ,ima li iko ko- ne zna da je 5im na 4ibru7
Sunt& (ui putent 0o) #a!sum esse$ 2ma ih koji misle da nije tako.
+i0i! 0abeo& (uod s)ribam$ 6 0emam nita da piem ,to bi vredelo da se zapie-.
-1'1 % skladu sa pridevom:
%nter)essit res par'a& sed (uae in manum )ertamen ex)ederet.
6 "esi se mala stvar iz koje se ,ali se iz nje- izrodi veliki spor.
-1(1 <onjuktiv imamo i u relativnim reenicama koje izraavaju uzrok:
%nsipiens sum& (ui (uidem )ontra eos tam diu disputem$
&udala sam koji tako dugo s njima raspravljam.
6u!ta de mea sententia (uestus est Caesar& (uippe (ui a Crasso in me esset in)ensus$
6 3ezar, koga je (rasus raspalio protiv mene, mnogo se alio ma moje miljenje.
[questus5 queror ,aliti se].
-1)1 (onjunktiv imamo u relativnim reenicama koje izraavaju doputanje ili protivljenje:
%s& (ui num(uam a!ias .ra'ius )ommo'eretur& tum ira in)ensus est .
6 $n, koji se inae nikad mnogo ne uzbu!uje, zapade u gnev.
-1*1 (onjunktiv imamo u relativnim reenicama koje izraavaju ograniavanje:
-.o te& (uod s)iam& num(uam ante 0un) diem 'idi$
6 Ha te, koliko znam, nikad do danas nisam video.
Fuit omnium oratorum& (uos (uidem e.o )o.no'irem& a)utissimus$
6 $d svih govornika, bar koje ja znam, on je bio najotriji.
Page 23 of 33
Upitne reenice
#1 : direktnim upitnim reenicama glagol je u indikativu sem u nekim specijalnim
sluajevima% kad je glagol u konjunkrivu.
-1 : indirektnim pitanjima glagol je u konjunktivu; ona se uvek uvode nekom upitnom
reju.
" Upitna re moe da bude: 1 zamenica ,(uis& (ui& (uae& (uid& (uod-,
1 pridev ,uter& utra& utrum-,
1 prilog ,ubi& (uo& (ua- ili
1 upitna estica , 2ne& num& nonne& an-.
1 :pitne zamenice i prilozi imaju isti oblik kao i relativne, uz napomenu da
quis i quid ne mogu ne mogu biti relativne1
1 2ndirektna pitanja i relativne reenice u latinskom su ponekad i u znaenju bliski, naime
relativne reenice su esto indirektna pitanja:
8uae a)ta essent& exposuit$ izvestio je ta se dogodilo.
+on 0abeo& (uid di)am$ 0e znam ta bih rekao ,ta da kaem-.
+on 0abeo& (uod di)am$ 0emam ,ta- nita rei.
1 :pitni4 priloga ima mnogo.
Hedan od najeih je quid [zato7-;
ut [kakoB] obino uvodi indirektna pitanja, re!e direktna;
quam [kako] odnosi se na jednu re, a ne na celu reenicu.:
1ex iratus (uaesi'it& (uid 'enisent$ $goreni kralj ih je pitao to su doli.
7ides& ut a!ta stet ni'e )andidum Sora)te3 <idi kako Sorakte stoji u dubokom snegu7
8uam diu nos e!udes3 (ako dugo ,dokle- e nas obmanjivati7
1 :pitne estice ne% num% nonne% an u jednostavnim pitanjima.
"ne se dodaje na najnaglaeniju re u reenici, ili na glagol;
;ne se upotrebljava kako u direktnim tako 2 u indirektnim pitanjima.:
So!usne 'enisti3 +on so!us$ Hesi li sam doao7 0isam ,sam-.
-stisne 'os !e.ati& missi a popu!o Sabino3 Sumus$ Heste li vi izaslanici Sabinjana7 Hesmo.
6ater (uaesi'it& sa!'usne esset #i!ius$ )ajka je pitala da li je njen sin spasen.
>1?1 : latinskom ne postoji CdaC i CneC:
Sum$ da, jesam;
+on sum$ ne, nisam, itd.
" Num obino pretpostavlja negativan odgovor1:
Num ne.are audes %su!uje li se negirati7
Num !e.es nostras no'it3 6 'oznaje li nae zakone7
#ratre (uaesi'i& num ibi #uiset$ 'itao sam brata da li je bio tamo.
" Nonne oekuje potvrdan odgovor.:
8uid3 Canis nonne simi!is est !upo3 @ta7 Car pas nije slian vuku7
Page 24 of 33
" 4n koje se uglavnom koristi u rastavnim pitanjima, moe da uvede i prosta
pitanja, naroito u periodu 6mperije1
8uid ad nos 'enistis3 n spe)u!andi )ausa3 6 @to si doao kod nas7 )oda da pijunira7
%nterro.a'i ipsos& an essent C0ristiani3 'itao sam ih lino da moda nisu hriani.
+es)io& an 0o) 'erum sit$ 0e znam da li je to istina. ,)oda je to istina.-
+es)io (uis me appe!a'it$ 0eko me oslovio. ,0e znam ko me oslovio-
Casu nes)io (uo tum domi eram$ 0ekim sluajem bio sam tada kod kue.
$1 :slovna reenica moe da pre%e u upitnu1
/entata res est& primo impetu )api urbs posset$ 'okualo se zauzeti grad u prvom naletu.
&1 .onekad se podrazumeva re koja izraava oekivanje:
So!'i #as)i)u!um& si (uid ad me esset !itterarum$
$tvorio sam #asciklu da vidim ima li neko pismo za mene.

>1?1 .onekad se uzvik uvodi upitnom reju1:
Ut me!ius& (uid(uid erit& pati$ (oliko je bolje trpeti ma ta bude.
2uam mu!ti sunt; 2uot !eones; (ako ih je mnogo? (oliko slonova?
&isjunktivne/rastavne reenice
isjunktivna pitanja imaju najmanje dva lana, a mogu da budu direktna i indirektna.
$va se razlikuju od obinih pitanja samo po upitnoj rei.
'rvi lan se uvodi sa utrum ili ;ne& ili bez upitne rei,
sledei lan ,lanovi- uvodi se sa an [ili]:
Utrum 0o) nes)is& an pro ni0i!o putas3 He li ti to nepoznato, ili smatra da je besmisleno7
Utrum !o(uor an si!eam3 "a li da govorim, ili da utim7
,o(uor an si!eam3 "a govorim, ili da utim7
,o(uorne an si!eam3 "a li da govorim ili da utim7
+es)io& loquor si!eamne$ 0e zanm da li da govorim ili da utim.
8uaeritur& be!!um indi)amus an non$ 6 'itanje je da li objaviti rat ili ne.
8uorum unus (uesi'it a #ratre (ui )e)iderat& 6 $d kojih jedan upita #ratra koji je pao
utrum p!us 'e!!et 0abere sub se$ da li bi voleo neto poda se.

<onjunktivne reenice
Ut% uti [da] imamo sa bezlinim glagolima
1 #it4a))idit4e'enit ut slui se8desi se8dogodi se da
1 restat4superest4re!in(uitur est ostaje da;
1 mos est4)onsuetudo est& ut obiaj je da
% konjunktivnim reenicama imamo modus coniunctivum ,
veznik ut 6uti7 i
slaganje vremena.
Page 25 of 33
8ui tespamentum #a)it& )onstituit& Curius 0eres ut esset8
(o je sainio testament odluio je da 3. bude naslednik.
"otest #ieri& ut )allar$ )oe biti da se varam.
Fieri non potest& erraverim$ 0e moe biti da sam se ja prevario.
/empus est& ut eamus ad #orum$ <reme je da idemo na trg.
-adem no)te a))idit& ut esset !una p!ena$ 6 "esilo se da je te noi bio pun mesec.
+umerus 0ominum tantus erat& ut paene pertubatur$
&ilo je toliko ljudi da mi se gotovo zavrtelo u glavi.
%ta 'ixi& ut non #rustra me natum esse existimem$
6 4ako sam iveo da smatram da se nisam uzalud rodio.
Fieri non potest& ut non scribam$ 0e moe se desiti da ne piem.
,Sigurno u ti pisati-
%am in eo erat& ut oppido potiretur !exander$
<e tada Aleksandar je bio spreman da zauzme grad.
/antum abest& ut te laudem& ut etiam te repreendam$
2 "aleko od toga da te hvalim, naprotiv, zameram ti.
Crbs erat munitior ut )apit posset$
9rad je bio ,tvr!i- tako utvr!en da se nije mogao zauzeti.
9inalne reenice
Ainalne reenice uvode se sa ut [da] ili sa ne [da ne], re!e sa ut ne [da ne].
Ainalnom reenicom upravlja voljni glagol:
Ero te& ut me)um re)rees$ )olim te da se kod mene osvei.
6oneo 'os& ne rixam mo'eatis$ $pominjem vas da ne zapodirete sva!u.
"eti'i& ut ne (uid no'i de)erneretur$ )olio sam da se ne donosi nova odluka.
Caesar mi!ites )o0ortatus est& ut suae pristinae 'irtutis memoriam retinerent neu
perturbarentur 0ostium(ue impetum sustenerent$
3. je upozorio vojsku da se seti svoje prvobitne hrabrosti i da se ne da zastraiti nego da
izdri napad neprijatelja.
Curemus& ut #erie nobis iu)undae sint$ 'otrudimo se da nam praznik bude prijatan.
%d i.itur& ut pons disso!'atur$ ,5e je- dakle ,o tome- da se most srui
Fa) ne (uid omittas$ %ini ,pobrini se- da neto ne promakne.
Sa timeo/vereor/metuo [bojim se], periculum est[postoji opasnost] ut , da
/imeo= ne 'eniat$ Strah me: nee doi.
6etuendum erat& ne 0ostis extemp!o )astra ne a..rederetur.
6 4rebalo se bojati da neprijatelj odmah napadne logor.
Caesar 'erebatur& ut :aedui #rumentum )onderrent.
6 3ezar se bojao da :edui nee sakupiti ito.
Ainalnom reenicom upravlja verbum impedendi [glagol smetnje-: impedio ,spreiti-,
deterreo ,zaplaiti-, intercedo/interdico ,zabraniti-, recuso ,odbiti-, caveo ,bojati se-.
Ainalna reenica se uvodi veznicima ne% quominus% quin koji se prevode
%mpedi )anes& ne ad'enientes terreant$ 6 Sprei pse da ne plae one koji dolaze.
Ca'e [ne] 0ieme na'i.es.
6 Duvaj se plovidbe zimi ,da ,ne- plovi zimi-. /ne se esto izostavlja)
Page 26 of 33
%!!ud obstabat& (uominus Caesar Aumnori.em .ra'iore poena a##i)eret
6 4o je ono to je spreilo 3ezara da stroije ne kazni "ominiksa.
5ermani retineri non poterant& (uin te!a in nostros )oni)erent$
9ermani se nisu mogli spreiti da ,ne- bacaju koplja protiv naih ,boraca-.
1atus non u!tra sibi di##erendum esse& (uin #ortunam temptaret& exer)itum instruxit 6arius$

%videv da vie ne treba odga!ati da oproba sreu, )arijus postroji vojsku.
Ainalna reenica moe da bude adverbijalna oznaka i drugi4 glagola.
2 quo se smatra finalnim veznikom.
%ntremus& ut ardorem so!is 'itemus$ %!imo da izbegnemo egu ,sunca-.
"ax ita )on'enerat& ut /iberis #inis esset$ )ir je sklopljen tako da 4ibar ini granicu.
6ar)us mi0i #uit& ut ita di)am& a!ter pater$ )arkus mi je bio, da tako kaem, drugi otac.
Cati!ina 5abinium ad'o)a'it& (uo [*ut eo] maior au)toritas sermoni esset$
(atilina prizva 9abinija e da bi ,kako bi- razgovor imao vei znaaj.
"iso senator& ne a ser'is interpe!!aretur& iis prae)eperat& ut tantum ad interro.ata
responderet$
Senator 'izo je, da ga njegovi robovi ne bi ometali, rekao da mogu samo odgovarati na
pitanja.
Dkuzativ 0 infinitiv i finalna reenica1
'ravilo je da voljni izraz stoji u konjunktivu, s tim da izraz u zavisnoj reenici bude u
konstrukciji akuzativ= in#initiv.
$vo pravilo vai i za neke iskazne glagole: Ai)o& ut; nun)io& ut; S)ribo ei& ut=
6ar)us mi0i s)ribit& ut ad se 'enturum esse$ )arkus mi je pisao da do!em kod njega.
Ci)ero monet naturam par'o )ontentem esse$ 6 3. podsea da je priroda i s malozadovoljna.
Con)edo te re)te #e)isse$ 'riznajem da si pravilno postupio

=avisne reenice uvedene pomo3u quin
2uin je zapravo prilog i znai :za(to ne;.
(ao veznik quin se upotrebljava samo posle negativne reenice uvodei posledinu ili
#inalnu reenicu.
8uin se prevodi sa Mda biL, Mda ne biL, Mkako ne biLitd.
Sa (uin ide konjunktiv, a vreme u skladu sa pravilom o slaganju vremena.
+um(uam tam ma!e est Si)u!is& quin a!i(uid #a)ete di)ant$
0ikad se Sikuli ne oseaju tako loe da ne bi mogli rei neto duhovito.
+emo erat& quin 0o) 'idisset$ 0ema niko ko ,da- to nije video.
8uis est& quin 'ideat3 [Euis est F nemo est] 6 2ma li neko ,iko- ko to ne vidi7
+on potest #ieri% quin maneas$ 6 0e moe biti da ne moe ostati.
,)ora ostati, nuno je-
+um(uam eum mater aspexit& (uin iras)eretur$
)ati ga nikad nije mogla pogledati a da se ne rasrdi.
+on dubitamus& (uin #uerint ante :omerum poetae$
0e sumnamo da je bilo pesnika i pre :omera.

Page 27 of 33
2eenice koje su uvode sa quod
2uod je okamenjeni akuzativ relativne zamenice srednjeg roda.
$vaj veznik uvodi zavisne reenice koje
1 pojanjavaju sadraj glavne reenice .quod explicativum),
1 ili navode uzrok ili posledicu.
Sa (uod ide modus indicativum.
))idit (uod "esi se da;
dde (uod "odaj ,i to- da;
6itto (uod 'relazim preko toga da
))idit& (uod mi0i )ontro'ersia est )um eo$ Stvar je u tome da ja imam spor s njim.
Fe)isti mi0i per.ratum& (uod !ibrum misisti$
%inio si mi veliku uslugu to si mi poslao knjigu.
"er)omode a))idit& (uod non a##uit ntonius$
&ila je velika srea da8to Antonije nije doao.
+on ea res me deterruit& (uominus ad te s)riberem& (uod tu nu!!as !itteras ad me
miseras$
4o to mi nisi pisao nije me zastrailo da ti ne piem.
8uod me ro.as& ut apud te in 5rae)iam sim& 'o!untas tua mi0i 'a!de .rata est$
@to me pita da kod tebe budem dok sam u 9rkoj, ta mi je tvoja elja veoma dobro
dola.
/omparativne kondicionalne reenice
%vode se sa: quasi [kao]%
tamquam si / velud si / perinde ac si [kao da];
modus= konjunktiv;
tempus= prezent ili imper#ekt:
"uer )!amat& quasi sit demens$ "eak vriti kao da je lud.
"uer )!amabat& quasi esset demens$ "eak je vritao kao da je ,bio- lud.
(omparativne reenice uvode se sa talis ,takav-, tantus ,toliki-, tot ,tako mnogo-, totiens
,tako esto-, tam ,toliko mnogo-, tamdiu ,tako dugo-, ita% sic ,tako-, idem ,isto-, similis
,slino-, perinde ,na isti nain-:
8ua!em in'eni& talem re!i(ui$ (akvog sam ga naao takvog sam ga ostavio.
8uot 0omines& tot sententiae$ (oliko ljudi toliko udi ,miljenja-.
/oncesivne reenice se uvode sa etsi% tametsi% etiamsi ,premda, mada, iako-
Caesar etsi 0o) inte!!i.ebat& tamen 5a!!um ad se 'enire iussit$
6 'remda je 3. to shvatio, ipak je 9alu naredio da mu pri!e.
/auzalne reenice se uvode veznicima quod, quia, cum, quoniam8
% poznom latinskom, veznik (uia je dobio isto znaenje kao i (uod ,Jda-.
8uod i (uia su saeti u (ue.
Sa )um ide konjunktiv, sa ostalim kauzalnim veznicima ide indikativ, premda je konjunktiv
est i sa (uod$
Page 28 of 33
Sapiens !e.ibus paret& quia id sa!utare iudi)at$
)udar potuje zakone, jer smatra da je to korisno.
+o)tu ambu!abat /0emisto)!es& quod somnum )apere non posset$
6 4emistokle je etao nou, jer nije mogao da spava.
:aedui& cum se sua(ue de#endere non possent& !e.atos ad Caesarem miserunt .
6 :edi, poto nisu mogli da brane svoju imovinu, poslali su izaslanike 3ezaru.
5audeo& quod 'a!es$ "rago mi je da8to si dobro
Cato mirari se aiebat& quod non rideret 0aruspex& 0aruspi)em )um 'idisset$
(ato je imao obiaj da kae da se udi to vra ne pukne u smeh kad ugleda nekog
drugog vraa.
Gemporalne /vremenske) reenice
Cum ,kad, im, tada-, okamenjeni akuzativ od relativne zamenice (ui i ima, pored kauzalnog
i temporalno znaenje.
1 Sa temporalnim )um ,kad, im- ide indikativ i konjunktiv;
1 sa kauzalnim )um ,jer, budui da- konjunktiv;
1 sa koncesivnim )um ,iako, premda- ide konjunktiv
Fa)i!e omnes& )um 'a!emus& )onsi!ia ae.ris damus$
(ad smo zdravi, rado dajemo savete bolesnima
:asdruba! tum #orte& )um 0ae) .erebantur& apud :anniba!em erat $
(ad se to desilo, :azdrubal se nalazio kod :anibala.
6u!ti anni sunt& )um 6ar)us in mea domo est$
6 'rolo je mnogo godina otkad je ). u mojoj kui.
+ondum de)em menses sunt& )um S)ipio mortuus est$
Ho nije prolo BN meseci otkad je S. umro.
Cum istoricum
(ad temporalnim )um upravlja reenica u istorijskom vremenu, posle )um dolazi imper#ekt ili
pluskvamper#ekt konjunktiv.
Cum dominus a.ros spe)ta'isset& 'i!i)um !auda'it$
(ad je vlasnik pregledao njive, pohvalio je upravnika.
Cum !e.ati ad Caesarem 'enissent& (ui 'eniam peterent& obsides dari iussit$
6 (ad su izaslanici stigli do 31a da mole za milost, naredio je da se taoci puste.
Cum inversum
9lavna radnja je sadrana u zavisnoj reenici, dok glavna reenica izraava okolnosti pod
kojima se radnja vri;
modus: indikati'us;
tempus= u glavnoj reenici: imper#e)tum 4p!us(uamper#e)tum ;
u zavisnoj reenici: per#e)tum 4praesens 0istori)um$
%am urnam a(ua )omp!e'erat pue!!a& )um Sabini in#ert$
6 "evojka bee nalila urnu vodom kad S. izbie.
Page 29 of 33
7ix 0ostes porta e.ressi erant& )um )onsu! si.na in#ert$
Hedva da je neprijatelj napustio portu pre nego konzul razvi zastavu ,zapoe bitku.-
Cum explicativum
% zavisnoj reenici indikativ i uglavnom isto vreme kao u glavnoj reenici
:o) )um )om#iteris& s)e!us te )ommisisse )on)edis
4ime to to priznaje, ti priznaje i da si poinio prestup.
Cum iterativum
/empus= prema pravilima za iterativne radnje ,radnje koje se ponavljaju-.
Ako je zavisna reenica u indikativu, imamo per#ekt8pluskvamper#ekt:
Cum )e)idit& sur.it$ Dim bi pao, digao bi se. ,Svaki put kad bi pao, digao bi se.-
Cum in ius du)i debitorem 'idissent p!ebei& )on'o!abant$
Dim bi plebejci videli da se neki dunik izvodi na sud, trali su tamo.
Cum"tum 6<kako = tako i> i = i> ne samo = nego i7
)oe bez temporalnog znaenja da povee dve reenice; ako se dva dela reenice poveu,
oba imaju isti predikat:
Cum a!ia tum 0ae) dixit$ ,5ekao je i to i jo tota.- O 2zme!u ostalog rekao je i to.
Consi!ium tuum )um semper proba'erim& tum mu!to ma.is probo !e)tis tuis proximis !itteris$
4voj mi se stav naravno uvek svi!ao, ali poto sam proitao tvoje poslednje pismo, jo vie
mi se svi!a.
?ostaquam *posteaquam- [onda, potom, zatim, poto, nakon to] uzima
modus= indikativ,
'reme= obino per#ekt, re!e istorijski prezent i pluskvamper#ekt:
"ost(uam 'ir.ines )ustodes #e#e!!erunt& /iberim trana#erunt$
'revarivi uvare, devojke su preplivale 4ibar.
?riusquam *prius quam% antequam *ante quam- [pre toga, pre nego, ranije]
6 modus= indikativ,
6 'reme= prezent, #utur egzaktni:
+on prius #u.ere destiterunt (uam ad #!umen pre'enerunt$
0isu prestali da bee pre nego su stigli na reku.
nte(uam !o)o a!i(uo )onsedero& !iteras a me non 0abebis$
0eu ti pisati pre nego se negde skrasim.
"rius(uam se 0ostes ex terrore re)iperent& Caesar exer)itum in #ines eorum duxit.
6 're nego je neprijatelj doao sebi od straha, 3. je s vojskom preao njihovu granicu.
Page 30 of 33
Ubi% ubi primum> ut% ut primum> cum primum> simulatque% simulac% simul
Ubi i ut [im, odma4 kad] su vremenski prilozi
Ubi primum% ut primum% cum primum , tek tada"onda
Simulatque% simulac% simul , istovremeno, u istom trenu
Ut ne tum (iudem 0ostem prodire inte!!exit& exer)itum in )astra reduxit$
(ad je video da neprijatelj ne nadire, vratio je vojsku u logor.
Ubi primum ami)us tabernam intra'it% 6ete!!us eum )onspexit8
Dim je prijatelj uao u krmu, )etelus ga je primetio.
:ostes simulatque se ex #u.a re)eperunt ,e.atos ad Caesarum miserunt
Dim su doli sebi posle beanja, neprijatelji su poslali izaslanike 3ezaru.
&um [dok] /modus: indikativ8 tempus: istorijski prezent)
&um 0ae) .eruntur& (ui erant in a.ris dis)esserunt$
"ok se to deavalo, oni su se razili po njivama.
&um% donec% quoad% qumdiu [sve dok, dok god]
modus= indikativ; tempus= imper#ekt, per#ekt
Fuit Sparta #irma& dum ,y)ur.i !e.es 'i.ebant$
Sparta bejae jaka dok su ;ikurgovi zakoni vaili.
Ae )omitiis& donec rediit 6ar)e!!us& si!entium #uit$
6 $ glasanju se utalo sve dok se ). nije vratio.
+on #a)iam #inem ro.andi& quoad nuntiatum erit te id #e)isse$
6 0eu prestati da molim sve dok ne dobijem glas da si to uradio.
1ndirektni govor
% indirektnom govoru menja se modus& tempus i Dameni)a=
,o)utius est Ai'i)ia)us= 5a!!iae totius #a)tiones esse duas$ !terius prin)ipatum tenere
:a)duos& a!terius r'ernos
". ree: % celoj 9aliji su dve stranke. Hednu predvode :edui, a drugu Arverni.
5audeamus i.itur& iu'enes dum sumus; <eselimo se, dakle, dok smo jo mladi
"ost iu)undam iu'entutem& 'osle zgodne mladosti,
"ost mo!estam sene)tutem i naporne starosti
nos 0abebit 0umus; crna zemlja e na kriti.
7ita nostra bre'is est& bre'i #inietur= 0a je ivot kratak, brzo pro!e
'enit mors 'e!o)iter& smrt brzo do!e,
raptat nos atro)iter ugrabi nas svirepo
nemini par)etur$ nikoga ne potedi.
7i'at a)ademia& 'i'at pro#essores& 0eka ivi kola, neka ive pro#esori,
P
7i'at omnes 'ir.ines #a)i!es& #ormosae 0eka ive devojke, lake, ubave
7i'at et mu!ieres tenerae& amabi!es& 0eka ive i ene, meke i privlane,
bonae& !aboriosae$ [$$$] dobre i valjane.
Page 31 of 33
"onosimo pregrt svakodnevnih nasumice uzetih rei koje svedoe o visokom stepenu
leksike srodnosti ne samo italijanskog, #rancuskog, panskog ve i srpskog jezika sa
latinskim. 2stini za volju treba rei da veina ovih rei ima koren u indoevropskom prajeziku,
no kad se i to uzme u obzir, stepen srodnosti je visok. 'reko QNR rei u romanskim jezicima
ima zajedniki koren; zanimljivo je da u preko FNR sluajeva i srpske rei imaju zajedniki
koren sa latinskim; ako se uzmu u obzir i rei sa grkim i latinskim korenom koje su dospele
u srpski posredstvom savremenih jezika ,rei u uglastoj zagradi-, procenat ide i preko SNR .
;atinski italijanski #rancuski panski srpski
)oe!um )ie!o )ie! )ie!o 2
so! so!e so!ei! so! sun)e [so!arna
.odina]
dies .iorno >our dia dan
!ux !u)e !umier !uD !uG [!uksus]
nox notte nuit no)0e noH [nokturrno]
!una !una !une !una 2 [!unarni]
ste!!a ste!!a etoi!e estre!!a 2 [stre!a]
terra terra terre tierra 2 [teren& teritori>a]
#!amma #iamma #!amber !!ama 2 p!amen
a(ua a)(ua eau a.ua 2 [ak'ari>um]
mare mare mer mar more
!a)us !a.o !a) !a.o !ok'a
'ia 'ia 'oie 2 ['ia IaGak]
pons ponte pont puente 2
arbor arbos)e!!o arbre arbo! [>arbo!]
aratrum aratro aratre arado ra!o
arma arma arme arma [armi>a]
'estis 'este 'este 'estido ['esta]
0erba erba 0erbe 0ierba [0erbari>um]
#rumentum #rumento #roment 2 2
panis pane pain pan [pan>a]
o!eum o!io 0ui!e o!eo [u!>e]
anima! anima!e anima! naima! 2 [anima!an]
o'es o'ini mouton o'e>a o')a
!ana !ana !aine !ana 'una
!a) tatte !ait !e)0e m!eko
)aro )arne )0air )arne [karne'a!]
apis ape abei!!e abe>a pGe!a
me! mie!e mie! mie! med
bos bo'e boeu# buey 'o
e(uus )a'a!!o )0e'a! )aba! kobi!a
)anis )ane )0ien )an 2
!upus !upo !oup !obo 'uk
a'is u)e!!o oiseau a'e [a'ion]
an.uis an.ui!!a an.ui!!e 2 .u>a& >e.u!>a
serpens serpente serpsnt serpente 2 [srp]
0omo uomo 0omme 0ombre [0uman& 0umaniDam]
o)u!us o))0io oei! o>o oko
auris ore))0ia orie!!e ore>a u'o
nasus naso neD nariD nos
Page 32 of 33
os [ora!e] 2 [ora!] [ora!] usta [ora!no]
)o!!um )o!!o )ou )ue!!o [ko!o]
)orpus )orpo )orps )uerpo [korpu!entan]
)or )uore )oeur )oraDon sr)e [kardio!o.]
!ibido [!ibido] [!ibido] [!ibido] [!ibido]
satietas satietJ satiKtK satis#a))ion sitost [satis#ak)i>a]
#ames #ame #amLne 0ambre
sitis sete soi# sed MeN
#ama #ama #ameux #ama [#ama]
!ibertas !ibertJ !ibertK !ibertad [!ibera!&2an&2a!iDam]
pax pa)e paix paD ["a)i#ik& pa)i#ika)i>a]
be!!um be!!i)oso be!!i(uese be!i.erante 2
'ita 'ita 'ie 'ida Mi'ot
mors morte mort muerto smrt
tempus tempo temps tiempo [tempo& tempora!an]
annus anno annKe aOo [anua!an]
iu'entus .io'entP >eunesse >u'entad [>une& >unoQa]
'is 'i.ore 'i.eur 'i.or 2
morbus morbo [morbide] 2 morbido [morbidan]
'u!nus 2 ['u!nerabi!e] ['ou!nerab!e] 'u!nerab!e 2
posterius posteriore postKrieur posterior pos!e
)e!eriter )e!ere [)K!KritK] 2
!ente !ento !ente !ento [!ento]
bonus buono bon bueno [bonitet]
ma!us ma!e ma! ma!o [ma!eroDan]
)!arus )0iaro )!air )!aro
#ortis #orte #ort #uerte 2 [#or)a]
debi!is debo!e debi!e dKbi! 2 [debi!]
)utis )ute )uir )utis
manus mano main mano ,manua!an& manua!-
bra)0ium bra))io 2 braDo [bra0i>a!an]
pes piede pied pie 2 [p>edesta!]
di.itus dito doit dedo 2 [di.it42a!an]
un.uis un.0ia on.!e uOa nokat
amo4amare amare aimer amar 2
ar4o&2are aro 2 arar orati
odi4isse odiare 0aRr odiar 2 [odi>um& odioDan]
0abe4o&2ere 0o a'oir 0aber 2
#a)4io&2Sre #a)ere #aire #abri)ar 2 [#abrika& #aktor& #akat]
do& dare dare donner dar 2 dati& dar
dorm4io&2ire dormire dormir dormir
ia)e4o&2Tre .ia)ere >a)0Ure 2 2
ed4o&2ere man.iare man.er )omer >esti
eo& ire andare a!!er andar 2
!abor4o&2are !a'orare K!aber e!aborer [e!aborat& e!aborirati]
)an4o&2Sre )antare )0anter )antar [kan)ona& kan)oni>er]
rid4eo&2Tre riddere rire reir
!o(u4or&2i [ !o(ua)e] [!o(ua)e] 2 [!o)uaD]
perd4o&2Sre perdere perdre perder 2
time4o&2Tre [timore] [timide] temer 2
Page 33 of 33
s)i4o&2Fre 2 [)ienDa] [s)ien)e] 2 [)ientia] Dnati
senti4o&2Fre sentire sentir sentir [senDiti'an& senDa)i>a]
nun) 2 2 2 2
prius prima [prime] primero pre
potens potente puissant potente [poten)i>a!&
potentan]
impotens impotente impotente impotente [impotentan]
!enis !ene 2 2 2
durus duro dur duro 2 [durati]
a)er a)uto a)KrK a.udo oQtar
obtusus ottuso obtus obtuso tup
)a!idus )a!do )0aud )a!iente [ka!ori>a& ka!oriGan]
#ri.us #reddo #roid #rio [#riMider]
.ra'is .ra'e .ra'e .ra'e [.ra'e& .ra'iditet]
#a)i!is #a)i!e #a)i!e #V)i! 2
))a WXY