Ono Što Misliš, To I Postaješ: 365 Budističkih Inspiracija

ONO TO MISLI
TO I POSTAJE

365 budistikih inspiracija
ONO TO MISLI
TO I POSTAJE

365 budistikih inspiracija
Priredio
Branislav Kovaevi

Layout / Svetlana Kovaevi
5
SADRAJ
Predgovor / 7
Januar / 9
Februar / 29
Mart / 47
April / 67
Maj / 85
Juni / 103
Juli / 121
Avgust / 139
Septembar / 157
Oktobar / 175
Novembar / 195
Decembar / 213
7
POVEZANOST SA SADANJOU
esto se dogaa da ta god da radimo, bilo da sedimo, hodamo, stojimo ili leimo,
na um uglavnom nije u vezi sa neposrednom stvarnou, ve je po navici zaokupljen
prolou ili budunou. Dok hodamo, mislimo o trenutku kad emo stii, a kad
stignemo razmiljamo o odlasku. Dok jedemo, razmiljamo o pranju sudova, a kad
krenemo da peremo sudove, razmiljamo o gledanju televizora.
To je zaista aav nain korienja uma. Nismo u vezi sa sadanjim trenutkom, ve uvek
razmiljamo o neem drugom. Previe esto smo obuzeti strepnjom i udnjama, alou
zbog prolosti i iekivanjem zbog budunosti, i tako potpuno propustamo kristalno
jasnu jednostavnost ovog trenutka.
B. Alan Wallce, Tibetan Buddhism from the Ground Up
9

J
A
N
U
A
R
10
11
1. januar
Budizam je u istoriji ovekove misli jedinstven po tome to porie postojanje due,
sopstva ili atmana. Prema Budinom uenju, ideja o sopstvu jeste jedan privid, pogreno
uverenje koje nema uporite u stvarnosti, a za posledicu ima tetne misli o ja i moje,
sebinost, elju, vezivanje, mrnju, zlovolju, obmanutost, gordost, egoizam i druge
mentalne neistoe i probleme. Ona je izvor svih nevolja u ovom svetu, od linih sukoba
do ratova meu narodima. Ukratko, ovo pogreno gledite moe se smatrati krajnjim
uzrokom svakog zla na ovom svetu.
Walpola Rahula, What the Buddha Taught
12
2. januar
Meditacija je u sutini pojednostavljivanje. Na svakodnevni ivot je neprekidno
kretanje: mnogo se stvari dogaa, mnogo ljudi pria, mnogo stvari nam pada
na um. U sred svega toga teko je imati oseaj da ivimo sopstveni ivot. Kada
pojednostavimo situaciju, kada se odvojimo od spoljanjih uticaja i udaljimo se od
telefona koji zvoni, televizije, ljudi koji nam dolaze u posetu, psa kojeg treba izvesti u
etnju, tada dobijamo ansu to je zapravo najbolje to nam se moe dogoditi da
se susretnemo sa samim sobom. Kod meditacije nije poenta u bilo kakvom stanju koje
treba da postignemo, ve u meditantu. Ne radi se o nekoj posebnoj vrsti aktivnosti ili
o tome da treba neto da popravimo. Re je o nama samima. Ako ne pojednostavimo
okolnosti u kojima smo, ansa da se dobro zagledamo u sebe je vrlo mala jer ono u ta
inae najradije gledamo nismo mi sami, ve sve drugo. Ako neto krene kako ne treba, u
ta gledamo? Gledamo u to to je krenulo ravo. Gledamo u to sve vreme, ni ne osvrnuvi
se na sebe.
Charlotte Joko Beck, Everyday Zen
3. januar
Bia su vlasnici svojih postupaka, naslednici svojih postupaka; ona nastaju iz svojih
postupaka, predodreena su svojim postupcima, njihovi postupci su im utoite. Postupci
su ti koji bia dele na niska i uzviena.
ula-kammavibhanga sutta, Mahima nikaya
13
4. januar
Jednoga dana Buda je sedei ispred grupe od 1250 monaha i monahinja podigao cvet.
Nije nita govorio, vrlo dugo. Svi oko njega bili su savreno tihi. inilo se kao da duboko
razmiljaju i pokuavaju da otkriju dublje znaenje jednog ovakvog gesta. Onda, iznenada,
Buda se osmehnu. Osmehnuo se zato to se neko od onih koji su ga okruivali osmehnuo
njemu i cvetu... Po meni je znaenje ovoga vrlo jednostavno. Kada neko uzme cvet i
pokae vam ga, on eli da ga vidite. Ako ponete da razmiljate, ne primeujete cvet. Onaj
koji nije razmiljao, onaj koji je jednostavno bio ono to jeste, bio je u stanju i da do kraja
doivi taj cvet. I osmehnuo se. To je problem ivota. Ako nismo do kraja ono to jesmo,
do kraja u sadanjem trenutku, promaujemo sve.
Tich Nhat Hanh, Peace Is Every Step
5. januar
U prostranom umu ima mesta za sve. On je slian prostoru u ovoj sobi, kojeg ne
povreuje ta god da u nju ue ili iz nje izae. Mi obino kaemo prostor u ovoj sobi,
ali u stvari ova soba jeste u prostoru. itava zgrada je u prostoru. I kada ova zgrada
nestane, prostor e jo uvek biti tu. Prostor okruuje zgradu i u ovom trenutku mi
zauzimamo prostor u ovoj sobi. Kada ovako posmatramo, moemo razviti sasvim nov
pogled na stvari. Vidimo da postoje zidovi, koji daju oblik ovoj sobi, i da postoji prostor.
S jedne strane, zidovi ograniavaju prostor. Ali ako pogledamo sa druge strane, prostor
je neogranien, toliko neogranien da sadri i celu sobu.
Aan Sumedho
14
6. januar
Svaka stvar se ogleda, proima i zapravo sadri sve druge. To je organska priroda
ovoga sveta i ona se u klasinom budizmu naziva uzajamna meuzavisnost. Srodnost i
podudarnost su joj spoljanje manifestacije... drugi nije drugi ve ja sam. To je temelj na
kojem odreujemo pravila ponaanja i to je nadahnue za istinsku ljudskost. Prepoznati
sopstvenu tamnu stranu sa smekom i prepoznati tuu blistavu stranu sa smekom tako
vebamo. Neprekidno isticati sopstvenu blistavu stranu i neprekidno kritikovati tuu
tamnu stranu to nije vebanje.
Robert Aitken, Encouraging Words
7. januar
Mudrost zamenjuje neznanje u naim umovima onda kada shvatimo da srea ne
lei u nagomilavanju sve prijatnijih oseanja, da zadovoljavanje elje ne donosi oseaj
celovitosti i ispunjenosti. Ono vodi samo do jo vie elja i sve vie odbojnosti. Kada na
osnovu sopstvenog iskustva shvatimo da srea ne dolazi od posezanja za neim, ve od
njegovog naputanja, ne od traganja za ugodnim iskustvom, ve od otvaranja u ovom
trenutku za ono to jeste istinito, ta transformacija razumevanja onda u nama oslobaa
energiju saoseanja. Nai umovi vie ne odguruju automatski ono to je neprijatno, niti
se grevito dre prijatnog. Za nas saoseanje postaje prirodnom reakcijom jednog do
kraja otvorenog srca.
Joseph Goldstein, Seeking the Heart of Wisdom
15
8. januar
U svom istom stanju, um je miran, bez sree i patnje zaista, ne doivljava bilo
kakvu vedanu (oseaj). To je pravo stanje uma. Otuda, cilj prakse je traganje ka unutra,
istraivanje i analiziranje sve dok ne dostignete prvobitni um. Prvobitni um se takoe
naziva isti um. isti um jeste um bez vezanosti. Na njega ne utiu objekti uma. Drugim
reima, on ne juri za razliitim vrstama prijatnih i neprijatnih objekata uma. Umesto
toga, takav um je u stanju kontinuiranog znanja i budnosti potpuno svestan svih svojih
iskustava.
Kada je um takav, ni prijatni ni neprijatni objekti uma koje doivljava ne mogu ga
uznemiriti. Um ne postaje bilo ta. Odnosno, nita ga ne moe poremetiti. Um sam sebe
zna kao istog. Osvojio je sopstvenu, istinsku slobodu, dostigao je svoje prvobitno stanje.
Kako je mogue ponovo stvoriti to prvobitno stanje? Zahvaljujui sposobnosti da se
mudro posmatra i uvidi da su sve stvari tek okolnosti koje nastaju pod uticajem razliitih
elemenata i da ih ne kontrolie bilo ko. Tako je sa sreom i patnjom koje doivljavamo.
Kada nastanu takva mentalna stanja, ona su tek srea i patnja. Ne postoji vlasnik te
sree. Um nije vlasnik te patnje mentalna stanja ne pripadaju umu.
Aan a
16
9. januar
Moda najdublji razlog zato se plaimo smrti jeste to to ne znamo ko smo. Verujemo
u samo svoj, jedinstven i od svega drugog odvojen identitet ali ako se odvaimo da
ga malo bolje ispitamo, otkrivamo da taj identitet potpuno zavisi od jednog beskrajnog
niza stvari koje ga odravaju: naeg imena, nae biografje, naeg ivotnog saputnika,
porodice, doma, posla, prijatelja, kreditnih kartica... Na tu se krhku i prolaznu podrku
oslanjamo gradei svoju sigurnost. I kada sve te stvari uklonimo, tek tada emo dobiti
ideju ko smo mi u stvari. Bez tih dobro poznatih pomagala, suoavamo se sa samim
sobom, osobom koju ne poznajemo, strancem koji nam ide na ivce, ali sa kojim smo
sve ovo vreme iveli, a da nikad nismo hteli da ga sretnemo. Nije li to pravi razlog zato
pokuavamo da svaki trenutak ispunimo bukom i poslovima, makoliko dosadni i trivijalni
bili, kako bismo bili sigurni da nikada neemo ostati u tiini oi u oi sa tim strancem?
Sogyal Rinpoche, Te Tibetan Book of Living and Dying
10. januar
Kakva korist od meditacije o strpljenju ako nee tolerisati uvredu?
Kakva korist od prinoenja rtvi ako ne savlada vezanost i gnuanje?
Kakva korist od davanja milostinje ako ne iskoreni sebinost?
Kakva korist od upravljanja velikim manastirom ako sva bia ne smatra svojim dragim
roditeljima?
Te Life of Milarepa
17
11. januar
Kada sam imao etiri godine, majka mi je vraajui se sa pijace obino donosila po
jedan kola. Seo bih pred kuu i lagano ga jeo, ponekad pola sata, ponekad 45 minuta,
za jedan jedini kola. Gricnuo bih i pogledao gore u nebo. Onda bih nogom dodirnuo
psa kraj sebe i jo malo gricnuo. Jednostavno sam uivao da tu sedim, zajedno sa nebom,
zemljom, bambusima, makom, psom, cveem. Mogao sam tu da sedim jer nisam imao
mnogo briga. Nisam razmisljao o budunosti, nisam se sekirao zbog prolosti. Bio sam
potpuno u sadanjem trenutku, sa mojim kolaem, psom, bambusima, makom i svim
ostalim. Mogue je da i danas jedemo svoj obrok tako lagano i sa toliko radosti kao to
sam ja jeo moj kola kad sam bio mali. Moda imate utisak da ste negde izgubili taj svoj
kolai detinjstva, ali siguran sam da je on jo uvek tu negde, negde u vaem srcu. Sve
je jo uvek tu i ukoliko to zaista elite, moete ga pronai. Jesti sa panjom jedna je od
najvanijih vebi meditacije.
Tich Nhat Hanh, Peace Is Every Step
12. januar
ak i ako ti je kua poplavljena ili spaljena do temelja, ako joj preti bilo kakva druga
nesrea, neka se to odnosi samo na kuu. Ako je poplava, neka ne poplavi i tvoj um. Ako
je vatra, neka ne sagori i tvoj um. Neka samo tvoja kua, dakle neto to je izvan tebe,
bude poplavljeno i spaljeno. Uvek pokuavaj da svoj um oslobodi vezivanja.
Sada je pravi trenutak za to.
Aan a, u knjizi Samuel Bercholza Entering the Stream
18
13. januar
Svako moe da sagradi kuu od drveta i opeke, ali Buda je poduavao da takva vrsta
doma nije na pravi dom, on je samo privremeno na. To je dom u ovome svetu i on sledi
puteve ovoga sveta. Na pravi dom jeste na unutranji mir. Onaj spoljanji dom moe
biti vrlo lep, ali nije spokojan. Javljaju se brige, sad ova sad ona, sad jedna strepnja, sad
druga. Zato i kaemo da to nije na pravi dom, on je izvan nas, i pre ili kasnije moraemo
da ga napustimo. To nije mesto na kojem moemo da ivimo veito. Jer ono ne pripada
istinski nama, ono je deo ovoga sveta. Isto je i sa naim telom, smatramo da je ono ja i
moje, ali to uopte nije tako, ve je samo jo jedan dom od ovoga sveta.
Aan a
14. januar
Mi ljudi postojimo u sadanjem obliku oko sto hiljada godina. Uveren sam, da su
tokom tog vremena ljudskim umom vladali bes i mrnja, tada bi se ukupan broj ljudi
do sada smanjivao. Ali danas, uprkos svim naim ratovima, vidimo da je oveanstvo
brojnije nego ikad. Ovo mi jasno pokazuje da ljubav i saoseanje preovlauju u svetu. I
zbog toga su neprijatne stvari vest; a dela milosra su postala deo svakodnevnog ivota,
tako da ih uzimamo kao neto to se podrazumeva i, uglavnom, ni ne primeujemo.
Dalaj Lama, Compassion and the Individual
19
15.januar
Ispravno ivljenje [kao deo plemenitog osmostrukog puta] nije samo flozofski ideal.
Ono je praktina, dostina realnost. Pronai i odrati ispravan nain ivota istina zahteva
redovno, konzistentno delovanje, ali koraci su jasni i rezultati odmah dolaze. To kako
ete pronai taj nain ivota za sebe u veliko meri je povezano sa dolaenjem u kontakt
sa svojim poetnikim umom. Sabranost panje navodi nas da ostenemo sa stvarima
kakve one jesu i svoje ivote menjamo kroz postupke koji ne povreuju druge. Radei
zajedno, sa panjom i saoseanjem, u stanju smo da stvorimo zajednicu u kojoj je svaki
nain ivota ispravan.
Claude Whitmyer, Mindfulness and Meaningful Work
16. januar
Tanzan i Ekido su jednom ili zajedno niz neki blatnjavi put. Kia je jo uvek padala.
Kad zaose iza krivine naioe na lepu devojku u svilenom kimonu kako pokuava da
pree put na drugu stranu. Hodi, devojko, smesta ree Tanzan. Podie je u naruje i
prenese preko bare. Ekido nije progovorio ni re sve dok uvee nisu stigli do manastira.
A onda vie nije mogao da se suzdrava. Mi monasi se ne pribliavamo devojkama, ree
on Tanzanu, naroito ne tako mladim i lepim. To je opasno. Zato si to uradio? Ja sam
tu devojku ostavio jo na onom mestu, ree Tanzan. Ti je izgleda jo uvek nosi?
Paul Reps, Zen Flesh, Zen Bones
20
17. januar
Ako stalno zapoinjemo malo od jedne prakse, pa onda malo od druge, ono to smo
uradili u jednoj esto je izgubljeno kad preemo na drugu. To je kao da kopamo mnogo
plitkih bunara umesto jednog dubokog. Neprekidno se kreui od jednog pristupa
do drugog nikad ne dolazimo u situaciju da se suoimo sa dosadom, nestrpljivou i
strahom. Nikada se ne suoavamo sa samim sobom. Zato bi trebalo da odaberemo jednu
vrstu prakse dovoljno produbljene i stare, povezane istovremeno sa naim srcem, i onda
je uporno sledimo sve dok nas ne transformie.
Jack Kornfeld, A Path with Heart
18. januar
Predanost, nauka i meditacija mogu sve biti prazni rituali i da li je neki in predanosti
ili bilo kakva druga praksa jeste zaista Dharma ili ne zavisi iskljuivo od nae motivacije...
Prvi koraci duhovne prakse obino su nam vrlo samosvesni. elimo da prevaziemo
mane svoga uma i negujemo takve blagotvorne osobine kao to su saoseanje, uvid,
svesnost i sabranost panje. Kad krenemo da ih razvijamo, u poetku nam se to ini kao
puka mentalna veba. Dharma nam izgleda kao neto odvojeno od nas, neto to smo
preuzeli spolja. No, kako ulazimo sve dublje u praksu, ovaj oseaj razdvojenosti poinje
da bledi; nai umovi postaju upravo ta Dharma koju nastojimo da negujemo.
B. Alan Wallace, Tibetan Buddhism from the Ground Up
21
19. januar
Neki ljudi ne uviaju razliku izmeu paljivosti i koncentracije. Koncentriu se na
ono to rade, mislei da su tako paljivi... Moemo da se skoncentriemo na to to radimo,
ali ako nismo u isto vreme paljivi, sposobni da sagledamo trenutak u kojem se nalazimo,
a neko nam poremeti koncentraciju, obino se iznerviramo, ljutnja nas gurne na sasvim
drugu stranu. No ako smo paljivi, svesni smo prvo namere da se skoncentriemo, a
onda i ljutnje kada je ta koncentracije osujeena. Ukoliko smo paljivi, u stanju smo da
se skoncentriemo kada je to potrebno, ali isto tako i da se ne skoncentriemo kada to
nije.
Aan Sumedho, Teachings of a Buddhist Monk
20. januar
Svesnost se ne moe vebati. Postoji mala zbrka u vezi sa svesnou i paljivou. One su
u vezi, ali se razlikuju. Sati, ili paljivost, podrazumeva da postoji akcija uma. Namerno
usmeravamo svoju panju ka onome to se dogaa u umu. Ulaemo napor. Svesnost je
drugaija. Svesnost ne podrazumeva bilo kakvu akciju. Um je jednostavno svestan. Tu
nema nikakve namere, ve jedino sabrana i spontana svesnost koja jednostavno vidi.
Dakle, paljivost jeste uzrok, a svesnost jeste posledica. Ne moete vebati ili praktikovati
posledicu. Moete vebati samo ono to e je izazvati. Treba da poemo od paljivosti,
kako bi se svesnost osnaila u nama.
Tynn Tynn, Living Meditation, Living Insight
22
21. januar
Buda je uvek savetovao svojim uenicima da ne gube vreme i energiju oko metafzikih
spekulacija. Kad god bi mu postavili nekakvo pitanje povezano sa metafzikom, on je
odgovarao utanjem. Umesto toga, usmeravao je uenike ka praktinom naporu. Kada ga
je neko jednoga dana zapitao o granicama sveta, Buda je ipak rekao: Bilo da je ovaj svet
konaan ili beskonaan, vremenski ogranien ili neogranien, problem tvog osobaanja
ostaje isti. Drugi put je upotrebio poreenje: Pretpostavite da oveka pogodi strela i
lekar eli da mu je odmah izvadi. Pretpostavite takoe da ovek ne eli da mu uklone
strelu sve dok ne sazna ko ga je pogodio, koliko je taj ovek star, ko su mu roditelji i
zato ga je pogodio. ta bi bilo sa njim? Pre bi umro nego to bi dobio odgovore na sva ta
pitanja. ivot je kratak. Ne smemo ga provesti u beskrajnim metafzikim spekulacijama
koje nas nimalo ne pribliavaju istini.
Tich Nhat Hanh, Zen Keys
23
22. januar
Prvi korak... jeste da prekine lanac asocijacija i rei koje preplavljuju tvoj um, tako to
e se zaustaviti na sadanjosti, na onome to jeste. Tako je u uvenom stihu Buda rekao:
Ne jurcaj za prolou, ne iekuj budunost; prolost je otila, budunost tek treba da
stigne. Ali dobro uoi tu taku, to sada, pronaavi i ivei u mirnom, stianom stanju
uma.
Bhikkhu Mangalo, Te Practice of Recollection
23. januar
Moe ti se dogoditi da u snu izgubi put i ne zna kako da se vrati kui. Pita nekoga da
ti pokae put ili se moli Bogu ili Budama da ti pomognu, ali ipak nikako da stigne kui.
Meutim, kad se jednom probudi iz sna, otkrije da si u sopstvenom krevetu i da je jedini
nain da pronae svoj dom bio da se probudi. Ovakva [vrsta duhovnog probuenja]
naziva se povratak izvoru ili preporaanje u raju. To je ona vrsta unutranjeg uvida
koji je mogue postii uz neto vebanja... Ali bi nainio ozbiljnu greku ako bi pomislio
da je to pravo prosvetljenje u kojem vie nema sumnji o pravoj prirodi stvarnosti. Bio bi
tada kao onaj ko pronaavi bakar odustaje od daljeg traganja za zlatom.
Bassui Tokusho Zeni,
Dharma Talk on One Mind, u Daily Sutras
24
24. januar
Jednoga dana Mara, budistiki plod neznanja i zla, putovao je kroz neko indijsko selo
praen itavom svitom. Onda ugleda oveka kako veba meditaciju u hodu, lica ozarenog
ushienjem. Upravo je bio neto otkrio na tlu ispred sebe. Pratioci upitae Maru ta je to
pronaao, a Mara im odgovori: Deli istine. Pa zar vas to ne plai kad neko otkrije deli
istine, o Zli? upitae pratioci. Ne ba, odgovori Mara. Istog trenutka oni to pretvore
u slepu veru.
Christina Feldman Jack Kornfeld,
Stories of the Spirit, Stories of the Heart
25. januar
ubre moe uasno da smrdi, naroito organske materija koje trule. Ali one isto
tako mogu da postanu odlian kompost za ubrenje vrta. Mirisna rua i smrdljivo
ubre su dve strane istog ivota. Bez jednoga, ne moe biti ni drugog. Sve je u procesu
transformisanja. Rua koja uvene posle est dana postae deo onog ubreta. Posle est
meseci ubre e se transformisati u ruu. Kada govorimo o prolaznosti, mi razumemo
da se sve transformie. Ovo postaje ono, a ono postaje ovo. Posmatrajui podrobnije,
moemo da kontempliramo neku stvar i u njoj vidimo sve druge. Sva ta promena nas ne
uznemirava kada jednom uvidimo meusobnu povezanost i kontinuitet u svim stvarima.
Tu se ne radi o tome da je ivot bilo koje jedinke vean, ve da se sam ivot nastavlja.
Tich Nhat Hanh, Present Moment, Wonderful Moment
25
26. januar
Nan-in, zen uitelj tokom Meii ere (1868-1912), primio je jednom univerzitetskog
profesora koji se interesovao za zen. Nan-in poslui aj. Sipao mu je aj u olju sve dok
nije bila do vrha napunjena, a onda i dalje nastavio da sipa. Profesor je sve to posmatrao
i kad vie nije mogao da izdri, uzviknu: Prepunili ste je. Ne moe vie da stane! Vi ste
poput ove olje, ree Nan-in, prepuni ste stavova i spekulacija. Kako vam mogu pokazati
zen pre nego to ispraznite svoju olju?
27. januar
Postoji jedna uvena izreka: Ako um nije aktivan, on spontano postaje spokojan. Kao
to voda, kada je ne talasamo, po svojoj prirodi postaje prozirna i ista. esto um u
meditaciji uporeujem sa posudom punom mutne vode: to je due ostavimo na miru,
to vie estica prljavtine pada na dno, omoguujui da prirodna bistrina vode ponovo
zablista. Um je upravo takav ako ga ostavimo u njegovom neizmenjenom i prirodnom
stanju, pronai e svoju pravu prirodu, a to su spokojstvo i jasnoa. Zato probajte da nita
ne nameete umu, niti da od njega traite. Kad meditirate probajte da izbegnete napor
kontrole, ne trudite se da postanete mirni, niti previe kruti. Ne smatrajte da uestvujete
u nekom posebnom ritualu; oslobodite se ak i ideje da meditirate. Neka vae telo ostane
to to jeste, neka dah ostane kao i do tada. Mislite o sebi kao o nebu, koje obuhvata itav
univerzum.
26
28. januar
Ako treba da izaberemo izmeu zadovoljstva i udobnosti u spoljanjem svetu, sa jedne
strane, i smirenosti, unutranje slobode i krajnje sree, sa druge, treba da se odluimo
za ovo drugo. Jer ako smo u stanju da ih u sebi pronaemo, tada e se i spoljanji svet
postarati sam za sebe. ak i kada imamo udoban i prijatan spoljanji ivot, ako je na
unutranji mir poremeen, nismo u stanju da uivamo u svemu tome to imamo oko
sebe. Da bismo napravili tu transformaciju uviamo kada razmiljamo samo o sebi i
vezujemo se za stvari, kada sebe i svoju sreu smatramo najvanijom stvari da je upravo
ego i njegovo vezivanje ono to remeti i spoljanju i unutranju sreu. ak i ako vodimo
dobro organizovan spoljanji ivot, moe nam biti vrlo teko da pronaemo unutranju
sreu, jer nikada ne moemo biti potpuno zadovoljni dok ne preseemo veze koje stvaraju
ego. Jer stvaranju tih veza nema kraja ego eli sve vie i vie i nema granica. Ego se
ne moe zasititi.
Dilgo Khyentse Rinpoche, Tricycle: Te Buddhist Review, Spring 1993
29. januar
Trenutak kad si se rodio bio je ti. Trenutak kad bude umirao bie ti. Upravo ovaj
trenutak jeste ti. Nema razlike izmeu ovog trenutka i tebe. ivi kroz milione tih
trenutaka svake sekunde. Bie i vreme nisu dve odvojene stvari.
Brad Warner, Hardcore Zen
27
30. januar
to manje znamo o Dhammi, tim vie um juri za raznim mentalnim sadrajima kao to
su opaaji ili oseanja. Kad se osea srenim, um se potpuno izgubi u toj srei. Kad osea
patnju, um se potpuno izgubi u toj patnji. Neprekidna zbrka!
Aan a, Food For the Heart
31. januar
Kao deo treninga, korisno je ako naui da vrednuje i razvija svoju sposobnost pro-
mene, da razmislja o tome kako si se vremenom promenio. Nisi isti onaj koji si bio pre
deset godina. U emu se razlikuje? Kakav si bio ranije? Da li bi se tvoje sadanje ja i
tvoje nekadanje ja sprijateljili kad bi se sreli? ta bi im se dopalo, a ta ne kod onog
drugog. Kako si postao ta osoba koja si danas? Tvoji ideali, misli i stavovi su se promenili;
ta je dolo namesto onih starih i zato? Razmatrajui promene koje su se dogodile, u
prilici si da oseti napredak koji si napravio, kao i da postane svestan dobrobiti koje je ta
promena unela u tvoj ivot. Kada shvati koliko si se promenio i razvio a da ak svesno
nisi ni pokuavao, bie ti jasno koliko bi se tek mogao promeniti ako bi u to jo uloio
svestan napor.
Tarthang Tulku, Skillful Means
Razmiljanje:
Ruke su na prsima, desna ispred leve.
Stojei ispod banjan drveta, Buda se pita kako da drugima objasni uzrok patnji.
29
F
E
B
R
U
A
R
31
1. februar
Govor je mona sila. Ali koliko panje poklanjamo onome to govorimo?... Unosimo
li imalo mudrosti i osaeajnosti u svoje rei? ta je iza naeg govora, ta ga motivie? Da
li je zaista bilo neophodno da kaemo to to smo upravo rekli. Kada sam poinjao da
razmiljam i uim o govoru, napravio sam jedan eksperiment. Odluio sam da tokom
nekoliko meseci nikada ne govorim o nekoj treoj osobi; tako nikome u razgovoru ne
bih pominjao nekog drugog. Nema ogovaranja. I 90% mog govora bilo je eliminisano.
Pre toga nije mi ni padalo na pamet da troim toliko mnogo vremena i energija na
takvu vrstu govora. Moj govor nije bio neto posebno zlonameran, ve je pre dobrim
delom bio beskoristan. Bilo mi je neverovatno zanimljivo da posmatram uticaj koji je
taj eksperiment imao na moj um. Prestavi da tako govorim shvatio sam da su, na ovaj
ili onaj nain, velik deo onoga to sam do tada govorio bili komentari o nekom drugom.
Prestavi tako da govorim, i moj um je postao manje sklon da kritikuje, ne samo druge,
ve i mene samog. I bilo je to veliko olakanje.
Joseph Goldstein, Transforming the Mind, Healing the World
32
2. februar
Pre nego to i ponemo da meditiramo, prosvetljenje je tu. Ali mi obino razumemo
zazen meditaciju i prosvetljenje kao dve razliite stvari: na jednoj strani je vebanje, poput
nekakvih naoara, i kada vebamo, odnosno stavimo naoare, mi vidimo prosvetljenje.
No, to je pogreno razumevanje. Same te naoare su prosvetljenje i staviti ih je isto tako
prosvetljenje. Dakle, ta god da radimo ili ak i ako nita ne radimo, prosvetljenje je tu,
uvek. Ovo je Bodidarmino razumevanje prosvetljenja.
Shunryu Suzuki, Zen Mind, Beginners Mind
3. februar
Veliku prepreku nam ponekad predstavlja ono to nazivamo deurnim komentatorom,
dakle misli kao to su: Sad ne razmiljam ni o emu, Stvari se ba dobro odvijaju,
Ovo je grozno, nikako ne mogu da se skoncentriem i slino... Svaku od ovih misli bi
jednostavno samo trebalo registrovati kao razmiljanje i, kako to kae Huang Po, odloiti
kao komad trulog drveta. Obratite panju da je upotrebljena re odloiti, a ne baciti.
Komad trulog drveta ne ini nita da bi vas iznervirao, ve je jednostavno neupotrebljiv,
pa nema razloga da ga dalje zadrite... Nema potrebe ni da sledite tok misli kada se on
pokrene, niti da razbijate glavu oko toga ta je bila prva stvar koja ga je pokrenula. Svaki
impuls da tako neto uinite jednostavno registrujte kao razmiljanje i onda um svoj
fokus treba da vrati na dah. Koliko god problema imali oko ovoga, neumorno se vraamo
na jedino mesto koje nam je na raspolaganju ono gde se tog trenutka nalazimo i odatle
nastavljamo dalje.
33
4. februar
Tek zareeni monah upitao je Aan aa ta savetuje onima koji su tek poeli da
meditiraju.
Isto to i onima koji su sa time ve mnogo godina, odgovori on.
A ta je to?
Jednostavno, ne odustaj.
Aan a
5. februar
Ali, prijatelju, Ananda, kakvu opasnost vidi u elji kad zagovara naputanje elje?
ovek obuzet eljom, uma sputanog, savladan eljom, sebi stvara muku, drugome stvara
muku, oboma stvara muku. On takoe doivljava nespokojstvo i tugu. Ali, napustivi
elju, on time ne stvara sebi muku, ne stvara drugome muku, ne stvara oboma muku. On
takoe ne dozivljava nespokojstvo i tugu.
ovek obuzet eljom, uma sputanog, savladan eljom, postupa kako ne treba, telom, reju
i mentalno. Ali, napustivi elju, on ne postupa kako ne treba, telom, reju i mentalno.
ovek obuzet eljom, uma sputanog, savladan eljom, ne uvia zapravo ta je za njega
korisno, ta je za drugoga korisno, ta je za oboje korisno. Ali, napustivi elju, on uvia
zapravo ta je za njega korisno, ta je za drugoga korisno, ta je za oboje korisno.
elja te, prijatelju, ini slepim, kao da nema oi, ini te neznalicom. Ona donosi prestanak
uvida, donosi nevolje, ne vodi ka oslobaanju.
hanna sutta, AN III.72
34
6. februar
Kada zapostavite praksu, nije samo entuzijazam taj koji se izgubi. I vae telo i um su
takoe van forme. Vie niste ona posuda puna uvida. Slavuj moda peva, vetar lagano
njie grane breza, dete postavlja otroumno pitanje a gde je vae sredite? Kako vi
na sve to odgovarate? Vreme je da sebe ponovo vratite na stari put, da budete spremni
za ona iskustva koja ine punou ivota. Zato posluajte savet za poetnike. Postavite
svoje jastue na kojem sedite dok meditirate negde izmeu kupatila i kuhinje. Sedite na
njega ujutro poto ste obavili kupatilo, ali pre nego to spremite sebi doruak. I tu sedite
zajedno sa svakom osobom na ovom svetu. Sedei makar i kratko, ako nita drugo, barem
ete na pravi nain poeti novi dan.
Robert Aitken, Encouraging Words
7. februar
Buda je u jednoj sutri ispriao sledeu priicu: Neki ovek putovao je planinskim putem
i ugledao tigra. Okrenuo se i poeo da bei, ali tigar krenu za njim. Kad je stigao do jedne
litice, ovek se uhvati za izdanak divlje loze i spusti niz okomitu stenu. Gore, na putu,
tigar je nervozno etkao tamo-amo, motrei na njega. U panici, ovek pogleda nadole, ali
pri dnu litice ugleda jo jednog tigra koji ga je takoe ekao da ga pojede. A on je visio
samo na toj lozi. Onda dva mia, jedan beli i jedan crni, poee malo-pomalo da grickaju
tu lozu. U tom trenutku ovek ugleda u blizini prekrasnu jagodu. Drei se jednom
rukom, drugom uzbra tu jagodu. Kako je imala boanstven ukus!
35
8. februar
Veliki deo patnje u ovom svetu iji je uzrok ovek ne dolazi toliko od svesne poronosti,
koliko od neznanja, nemarnosti, nepromiljenosti, od prenagljenosti i pomanjkanja
samokontrole. Veoma esto jedan trenutak sabranosti ili mudrog promiljanja spreie
dalekosene posledice u vidu patnje ili oseanja krivice. Pauzom pre akcije, na nain gole
panje koji je ve postao navika, biemo u stanju da uhvatimo onaj presudan, ali kratak
momenat u kojem um jo uvek nije odluio o konanom smeru akcije ili defnitivnom
stavu, ve je jo uvek otvoren da primi pravi smer. Ve sledei trenutak moe izmeniti
situaciju, dajui konanu prevlast negativnim impulsima i pogrenim procenama koje
izviru iz nas ili povreujuim uticajima spolja. Gola panja usporava ili ak zaustavlja
prelaz od misli do akcije, ostavljajui vie vremena za zrelu odluku.

Takvo usporavanje ima vitalnu vanost, dok nekorisne, uvredljive i loe rei i dela
poseduju prejaku spontanost dogaanja, tj. pojavljuju se kao neposredna reakcija na
dogaaje i misli, ni ne pruivi ansu unutranjim konicama mudrosti, samokontrole i
zdravog razuma da dejstvuju. Ustaljivanje navike usporavanja pokazae se kao efkasno
oruje protiv prenagljenosti u reima i delima. Kad smo jednom uz pomo gole panje
nauili da usporimo i da se zaustavimo, elastinost i prijemivost naeg uma znatno
e porasti, jer se reakcije nepoeljnog karaktera vie nee javljati automatski, sa istom
uestalou kao ranije. Poto nadmo ovakvih naviknutih reakcija, kojima se tako esto
uopte ne suprotstavljamo i ne dovodimo ih u pitanje, bude jednom prevladana, one e
vremenom gubiti svoju mo.
Njanaponika Tera, Budistika meditacija
36
9. februar
Ako tragam za vezom koja e me uiniti srenim, koja e mi dati ono to sam sebi ne
dajem, gotovo je izvesno da idem pravo ka razoarenju. Zato?
Ako nisam u stanju da te stvari sam za sebe uradim, nijedna druga osoba nikada nee biti
u stanju da mi obezbedi dovoljno toga i prui mi trajan oseaj dobrobiti. To jednostavno
ne dolazi spolja. Jedino ja to mogu istinski uiniti za sebe.
Cheri Huber, Be the Person You Want to Find:
Relationship and Self-Discovery
10. februar
Stanovite o meusobnoj zavisnosti doprinosi velikoj otvorenosti uma. U sutini,
umesto da uvidimo kako ono to dozivljavamo nastaje na osnovu komplikovane mree
uzroka, skloni smo da sreu ili tugu pripisujemo jednom, pojedinanom izvoru. Ali ako
bi to bilo tano, tada bi im doemo u kontakt sa onim to smatramo dobrim automat-
ski postajali sreni. I obrnuto, u sluaju loih stvari, neizbeno bi bivali tuni. Uzrok
radosti i tuge tada bi bilo lako defnisati i odabrati. Sve bi bilo vrlo jednostavno i bilo bi
sasvim jakih razloga za nau ljutnju ili vezanost. Kada, sa druge strane, shvatimo da sve
to doivljavamo dolazi od sloene meuigre uzroka i stanja, postaje nam jasno i da ne
postoji samo jedna jedina stvar koju bismo eleli ili odbacivali, te je mnogo tee i da se
u nama jave vezivanje za jedno ili odbojnost prema drugome. Na taj nain stanovite o
meusobnoj zavisnosti ini na um oputenijim i otvorenijim.
Dalai Lama, A Flash of Lightening in the Dark of Night
37
11. februar
Ono to nam remeti panju stie do nas u najrazliitijim veliinama, oblicima i
ukusima.
Cilj meditacije nije da se skoncentriemo na dah i tako ostanemo zauvek. To bi samo
po sebi bio jedan beskoristan cilj. Cilj meditacije nije da stvorimo jedan savreno
miran i uzvien um. Iako je takvo stanje izuzetno prijatno, ono samo po sebi ne vodi ka
oslobaanju. Cilj meditacije je da odravamo svoju svesnost, bez prekida. Svesnost i samo
svesnost, jedna neprekinuta panja, donosi prosvetljenje. Ono to nam remeti tu panju
stie do nas u najrazliitijim veliinama, oblicima i ukusima.
Budistika flozofja je sva ta ometanja sistematizovala u posebne kategorije. Jedna
od kategorija su i prepreke. Zovu se prepreke zato to blokiraju nae razvijanje obe
komponente meditacije: svesnost i koncentraciju. Ovde dajem jedno upozorenje: re
prepreke nosi u sebi negativnu konotaciju i mi zaista elimo da iskorenimo takva stanja
uma... To, meutim, ne znai da ih treba potiskivati, izbegavati i kritikovati. Uzmimo
pohlepu kao primer. elimo da izbegnemo produavanje bilo kakvog stanja pohlepe
koje se u nama javi, zato to odravanje takvog stanja vodi ka vezivanju i patnji. No to ne
znai da emo zato odmah okrenuti lea takvoj misli kad se pojavi, da emo je ignorisati.
Svesni smo je, ali jednostavno odbijamo da je ohrabrujemo da u umu ostane. Doputamo
joj da se javi, ali i da proe.
Henepola Gunaratana, Mindfulness in Plain English
38
12. februar
Karakteristino je... da pria o Budinom duhovnom putu svoj vrhunac ima u njegovom
prosvetljenju, ali se tu i ne zavrava. Jo dok je bio u stanju blaenstva koje je usledilo
posle probuenja, pred njim se pojavila (prema tradicionalnom opisu) grupa boanstava
koja ga je zamolila da izae iz zadubljenja i svoje znanje podeli sa onima koji pate. Ovaj
susret i njegov ishod, makoliko bio legendaran, ukazuje da duhovna zrelost ukljuuje u
sebe i sposobnost da se transcendentni uvid aktuelizuje u svakodnevnom ivotu.
Za Budu se kae da je tokom etrdeset godina lutao severnom Indijom i neumorno
poduavao darmu. Njegova odluka da ustane sa svog mesta pod bodi drvetom i krene u
svet moe se smatrati prvim korakom drutveno angaovanog budizma. Budini govori,
koji su u drutvu njegovog vremena predstavljali revolucionarnu silu, sadre nebrojene
odlomke u kojima se raspravlja o ovozemaljskim temama kao to su politika, dobra
vladavina, siromatvo, kriminal, rat, mir i ekologija.
Kenneth Kraf, Inner Peace, World Peace
13. februar
Pokuavati da pronaemo Budu ili prosvetljenje slino je kao da pokuavamo da
uhvatimo prazan prostor. Praznina ima ime, ali nema oblik. Ona nije neto to moete
da podignete ili da spustitte. I svakako ne moete da je uhvatite. Izvan svoga uma nikada
neete ugledati Budu. Buda je proizvod vaeg uma. Zato biste ga onda traili negde
drugde?
Te Zen teachings of Bodhidharma
39
14. februar
Nikada ne moemo postii mir u svetu ukoliko zanemarujemo mir u nama i ne
izmirimo se sa samima sobom. Svetski mir se mora razviti iz unutranjeg mira. Bez tog
unutranjeg mira nema mira u svetu oko nas. Oruje ne puca samo od sebe. Ono nije
sluajno nastalo. ovek ga je napravio. ak ni najstranije oruje ne dejstvuje samo od
sebe. Sve dok je u skladitu, ono ne moe da povreuje. Zato, ljudska bia moraju da ga
upotrebe. Neko mora da pritisne dugme. Satana, zle sile, ne mogu da pritisnu dugme.
Ljudska bia moraju to da uine.
Dalai Lama, Te Dalai Lama: A Policy of Kindness
15. februar
Ako prestane da se vezuje za malo stvari u ivotu, dobies malo mira. Ako prestane
da se vezuje za mnogo stvari, dobie mnogo mira. Ako potpuno prestane da se vezuje,
dobie potpuni mir. Tada je tvoja borba sa ovim svetom okonana.
Aan a
16. februar
Ono to mislimo ili itamo uvek je oznaeno tim izrazom o neemu i ne dovodi nas u
vezu sa samom stvari. Ne pria o vodi, ne pogled na izvor, ve jedino pravi gutljaj vode
moe ednome doneti olakanje.
D.T. Suzuki, Essays in Zen Buddhism
40
17. februar
Glavna utoita u budizmu su Buda, Dharma ili duhovni put koji je on pokazivao i
Sangha ili duhovna zajednica... Uzimanje ta Tri dragulja za utoite znai da im
poklanjamo svoje poverenje, sigurni da nas oni nee zavesti na pogrean put. Takav korak
ne sadri u sebi slepu veru, niti zahteva potpuno razumevanje kvaliteta ta Tri dragulja.
Uopteno govorei, postoje dva puta da razvijamo poverenje prema Tri dragulja. Jedan je
kroz uenje o kvalitetima Budinim i ivota koji je on vodio, a drugi je da Budino uenje
to ee proveravamo kroz lino iskustvo i razumevanje.
18. februar
Buda je dao pet razloga zato moralna osoba treba da nastoji da uvea svoj imetak.
Prvo, svojim radom, marljivou i trezvenou ona moe da usrei sebe, svoje roditelje,
suprugu i decu, svoje sluge i nadniare. Drugo, moe da usrei svoje prijatelje i poznanike.
Tree, bie u stanju da svoje imanje zatiti od opasnosti vatre, vode, vladara, lopova i
neprijatelja. etvrto, bie u stanju da prinese prikladne ponude svojim roacima, gostima,
pokojnicima, kraljevima i boanstvima. Peto, bie u stanju da, barem neko vreme, daruje
pustinjake i druge koji se uzdravaju od gordosti i nepromiljenosit, koji su uvreni u
strpljenju i blagosti, koji na svaki nain nastoje da sami sebe usavre. U isto vreme, bilo
da mu se imetak uveava ili smanjuje, um takvog domaina nee biti uznemiren ako zna
da su razlozi zbog kojih pokuava da ga povea dobri.
Hammalawa Saddhatissa, Buddhist Ethics
41
19. februar
...Udiemo, ispunjava nas energija; izdiemo, elimo dobro svim biima.
Aan Anando, Blagonaklonost i uvid
20. februar
Ako smo uporni u tome da posmatramo svoj um dok razmiljamo, samo razmiljanje e
lagano utihnuti i najzad sasvim prestati. Um je tako zautao. Ako smo uporni, videemo
pred sobom prazninu i nista vie. I tako, najzad emo upoznati mir.
Aan Sanong
21. februar
Onog trenutka kad poelimo da smo sreni, poinjemo da se vezujemo za to. Pre svega,
vezujemo se za svoju ideju o srei. A prema spoljanjem svetu odnosimo se kao prema
izvoru zadovoljstva i tragamo za onim stvarima koje obino povezujemo sa sreom
bogatstvo, uspeh, slava ili mo. im postanemo vezani za neku ideju sreu, uspeh ili
bilo ta drugo odmah se javlja i napetost. Vezivanje je samo po sebi muno stanje i sve
to iz njega proizlazi je takoe muka. Na primer, skupite aku u pesnicu. im ponete da
steete aku morate da upotrebite energiju kako biste prste drali stegnute. Kada stisak
popustite, vai prsti su ponovo slobodni. Tako je i sa umom. Kada je on stegnut, nikada
nije slobodan. U takvom stanju neete doiveti mir i sreu, ak i ako imate sve bogatstvo,
slavu i mo ovoga sveta.
42
22. februar
Jedna od najeih analogija koje se koriste da se opie Buda priroda jeste sam prostor.
Ta analogija ima tri vida. Prvi, kao to je prostor sveprisutan, a ostaje neuprljan svime
to proima, slino tome i Budina priroda proima svako svesno bie a da ne postane
uprljana ni na koji nain. Drugo, kao to galaksije i svetovi nastaju i nestaju u svemiru,
tako i karakteristike nae linosti nastaju i nestaju unutar Buda prirode. Nai opaaji
nastaju i nestaju; Buda priroda traje. Tree, ba kao to prostor nikada ne biva zahvaen
vatrom, tako i Budina priroda nikada nije zahvaena vatrom starenja, bolesti ili smrti.
23. februar
Postajanje, koje je rezultat vezivanja za neto, ukljuuje u sebi ideju da imamo ili
budemo neto bolje nego to je to ovog trenutka. elimo da postanemo dobar meditant,
da smo duhovniji ili da posedujemo vie znanja. Imamo u sebi gomilu ovakvih ideja, a
one su sve u vezi sa eljom da neto postanemo, jer nismo zadovoljni onim kakvi smo
sada. esto ni ne obraamo dovoljno panje kakvi smo zapravo, ve unapred znamo da
neto nedostaje. Umesto da pokuamo da razumemo ko smo i istraujemo gde je pravi
problem, preputamo se sanjarenju o tome da postanemo neko drugi. A onda, kada se to
i dogodi, mogue je da emo biti isto tako nezadovoljni kao i do tada.
Ayya Khema, When the Iron Eagle Flies
43
24. februar
ta to znai biti sabran? To znai biti potpuno svesta upravo ovde, koncentriui se na ono
to se odigrava u nama samima... Sabranost nije nuno koncentrisanje na neki predmet.
Biti svestan konfuzije u sebi je isto tako sabranost. Ako do naih ula dopiru razne stvar
zvukovi, glasovi ljudi koji traze ovo ili ono ne moemo da se koncentriemo ni na
jednu od njih suvie dugo. Ali moemo biti svesni komeanja, ili uzbuenja; moemo biti
svesni reakcija naeg uma na sve to. E to znai biti sabran.
25. februar
Najvaniji korak u stvaranju temelja za ispravno ivljenje jeste da dajete vie nego to
dobijate. Tu se naravno ne radi o tome da vodite preciznu evidenciju. Vie je re o stavu
kojeg se pridravate bavei se sobom i ljudima oko sebe. Ljudi su skloni da se ponaaju
potpuno isto onako kako se drugi ponaaju prema njima. Ali ako pokaete interesovanje
za to da pomaete ili delite neto sa drugima, ljudi oko vas e poeti da jo vie pomau i
dele sa vama. Ako saoseate sa nevoljama drugih, i oni e biti skloni da saoseaju sa vama.
Kljuna stvar je biti aktivan u svemu tome. Tragajte za prilikama za saradnju. Ukoliko
imate aktivan stav u pomaganju drugima, retko e se desiti da i vama nedostaje pomo
drugih kada vam je potrebna.
Claude Whitmyer, Mindfulness and Meaningful Work
44
26. februar
Najvee umee u duhovnom ivotu jeste pronai ravnoteu. itavo Budino uenje saeto
je u njegovom ohrabrivanju da pronaemo i putujemo srednjim putem. Da ne odlutamo
u krajnost samoumrtvljavanja i odbojnosti prema ivotu, kao ni u krajnost preterane
popustljivasti prema sebi, izgubivi se u jurnjavi za zadovoljstvima ula. Razvnotea
izmeu to dvoje jeste deo probuenja i slobode. Put ravnotee jeste biti sa onim to je
istinito u ivotu i voleti to, biti posveen istini na svakom nivou naeg bia.
27. februar
U svakom trenutku ti stoji na raskru izmeu puta svakodnevice i Dhamma puta.
Koji e odabrati? Ako elis slobodu, ka njoj se kree upravo sa te take.
Aan a, Food for the Heart
45
28. februar
I opet monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma
vezanim za sedam faktora prosvetljenja. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata
uma u objektima uma vezanim za sedam faktora prosvetljenja?

Tako to, monasi, kada je sabranost panje kao faktor prosvetljenja prisutna u njemu,
monah zna: U meni je sabranost panje kao faktor prosvetljenja; ili kada sabranosti
panje kao faktora prosvetljenja u njemu nema, on zna : U meni nema sabranosti panje
kao faktora prosvetljenja. I on zna kako se jo nepostojea sabranost panje kao faktor
prosvetljenja pojavljuje; i kako se ve nastala sabranost panje kao faktor prosvetljenja
dalje do savrenstva razvija. Kada je istraivanje stvarnosti kao faktor prosvetljenja
energija ushienje smirenost koncentracija ravnodunost u njemu, monah zna:
U meni je ravnodunost kao faktor prosvetljenja; ili kada ravnodunosti kao faktora
prosvetljenja u njemu nema, on zna: U meni nema ravnodunosti kao faktora prosvetlje-
nja. I on zna kako se jo nepostojea ravnodunost kao faktor prosvetljenja pojavljuje; i
kako se ve nastala ravnodunost kao faktor prosvetljenja dalje do savrenstva razvija...

I opet, monasi, boravi monah praktikujui kontemplaciju objekata uma u objektima uma
vezanim za etiri plemenite istine. A kako on praktikuje kontemplaciju objekata uma u
objektima uma vezanim za etiri plemenite istine? Tako to, monasi, monah zna u skladu
sa stvarnou: Ovo je patnja; zna u skladu sa stvarnou: Ovo je uzrok patnje; zna u
skladu sa stvarnou: Ovo je prestanak patnje; zna u skladu sa stvarnou: Ovo je put
koji vodi ka prestanku patnje.
Maha-satipatthana sutta
(Veliki govor o temeljima sabranosti)
Abhaya nudra:
gest sa otvorenim dlanom desne ruke u nivou srca.
Abhaya u prevodu sa sanskrita znai neustraivost, gest zatite, gest koji daje
utoite, odraava duboku unutranju sigurnost.
47

M
A
R
T
49
1. mart
Pomanjaknje razumevanja prave prirode sree, ini mi se, osnovni je razlog zato
ljudi povreuju jedni druge. Misle ili da tua patnja moe nekako biti uzrok njihove
sree ili da je njihova srea vanija, bez obzira kakav bol mogu naneti drugim biima.
Ali ovo je vrlo kratkovido gledanje: niko istinski nema koristi od povreivanja drugog
bia. Kakvu god korist da steknemo na raun nekog drugog, to je jako kratkotrajno. Na
duge staze, unesreivanje drugih i uskraivanje njihovog prava na mir i sreu ima za
posledicu nespokojstvo, strah i sumnju u nama samima. Ovakva oseanja potkopavaju
spokojstvo uma i njegov oseaj zadovoljstva, to su sve znaci sree. Istinska srea ne
dolazi od ograniene brige za dobrobit svoju ili onih koji su nam bliski, ve od razvijanja
ljubavi i saoseanja za sva bia. Ovde ljubav znai eleti da sva bia pronau svoju sreu,
a saoseanje znai eleti da se sva ona oslobode patnje. Razvoj ovakvog stava raa u nama
oseaj otvorenosti i poverenja, koji onda predstavlja temelj za na unutranji mir.
Dalai Lama, A Policy of Kindness
50
2. mart
Cilj vipassane jeste da u nama razvija sposobnost paljivog, naim reakcijama
neporemeenog posmatranja telesnih i mentalnih procesa, kako bismo doli do to vee
svesnosti svesnosti nezamuene naim uobiajenim eljama, strahovima i stavovima o
pravoj prirodi tih procesa. A njihova prava priroda jeste to da su oni prolazni, da u njima
nema nikakve trajne sutine, te da u nama ne mogu izazvati bilo kakvu patnju ukoliko
nauimo da se za njih ne vezujemo.

Kroz takvo paljivo posmatranje onoga to se zaista dogaa lagano uklanjamo onu
iluziju usled koje sve to je prolazno i nepostojano vidimo kao trajno i nepromenljivo.
Oslobaanje dolazi sa potpunim i jasnim doivljajem i razumevanjem da sve jeste
prolazno i da bukvalno nema nijednog jedinog razloga zbog kojeg bi to trebalo da nas
brine.
Amadeus Sole-Leris, Tranquility & Insight
3. mart
Suf imaju izreku: Alahu se moli, a kamilu vei za stub. Ovde su povezane obe strane
prakse: molitva, da, ali potrudi se i da uradi ono to je neophodno u ovome svetu. Vodi
ivot ispunjen meditacijom i istinskim duhovnim iskustvom, ali u isto vreme pronai
nain kako da sve to ispolji ovde i sada.
Jack Kornfeld, Seeking the Heart of Wisdom
2. mart
Cilj vipassane jeste da u nama razvija sposobnost paljivog, naim reakcijama
neporemeenog posmatranja telesnih i mentalnih procesa, kako bismo doli do to vee
svesnosti svesnosti nezamuene naim uobiajenim eljama, strahovima i stavovima o
pravoj prirodi tih procesa. A njihova prava priroda jeste to da su oni prolazni, da u njima
nema nikakve trajne sutine, te da u nama ne mogu izazvati bilo kakvu patnju ukoliko
nauimo da se za njih ne vezujemo.

Kroz takvo paljivo posmatranje onoga to se zaista dogaa lagano uklanjamo onu
iluziju usled koje sve to je prolazno i nepostojano vidimo kao trajno i nepromenljivo.
Oslobaanje dolazi sa potpunim i jasnim doivljajem i razumevanjem da sve jeste
prolazno i da bukvalno nema nijednog jedinog razloga zbog kojeg bi to trebalo da nas
brine.
3. mart
Suf imaju izreku: Alahu se moli, a kamilu vei za stub. Ovde su povezane obe strane
prakse: molitva, da, ali potrudi se i da uradi ono to je neophodno u ovome svetu. Vodi
ivot ispunjen meditacijom i istinskim duhovnim iskustvom, ali u isto vreme pronai
nain kako da sve to ispolji ovde i sada.
51
4. mart
Sabranost je ono stanje uma u kojem on motri na samog sebe kako ne bi uleteo u zamku
pohlepe, mrnje i neznanja, koji onda donose patnju i nama i drugima.
Henepola Gunaratana
5. mart
Vojnik po imenu Nobushige doe jednom kod uitelja Hakuina i zapita ga: Postoje li
zaista raj i pakao?
Ko si ti, upita Hakuin.
Ja sam samuraj, odgovori ratnik.
Ti vojnik!, uzviknu Hakuin. Koji bi vladar tebe hteo za uvara? Lice ti je kao u
prosjaka.
Nobushigea ovo toliko razbesne da poe da vadi svoj ma, ali Hakuin nastavi: Pa ti ima
i ma! Oruje ti je sigurno previe tupo da bi mi odsekao glavu.
Kada Nobushige sasvim izvue ma, Hakuin primeti: Ovde se otvaraju vrata pakla!
Na ove rei samuraj, shvativi uiteljevu pouku, vrati svoj ma u korice i pokloni se.
Ovde se otvaraju vrata raja, ree Hakuin.
Zen pria
52
6. mart
Ako si sam sebi privren
tad ne okivaj sebe zlom,
sreu ne zadobija lako onaj
ko poini delo pogreno.
Kad na kraju svega
napusti ovo ljudsko oblije,
ta je zaista tvoje?
ta moe poneti kad na put poe?
ta te u stopu prati
poput senke
to te ne naputa nikad?

I dobro i zlo
to kao smrtnik
poinio si ovde:
to je zaista tvoje,
to jedino poneti moe kad na put poe;
to te u stopu prati
poput senke
to te ne naputa nikad.

Zato, ini ono to valja,
sakupljajui dobrobiti
za ivot budui.
Dobra dela potpora su biima
kada nastaju
u drugome svetu.
Piya sutta, SN III.4
53
7. mart
U Budino vreme iveo je monah koji je bio toliko opinjen Budom da ga je svuda pratio
u stopu. Gde god bi Buda krenuo i taj monah bi poao za njim. Jednog dana monah je
bio veoma bolestan i nije mogao da ide sa Budom, ve je ostao da lei. Dok je tako leao
poe da plae. Kada drugi monasi dooe da ga posete, on im ree da plae zato to
nee moi da vidi Budu. Kad je Buda uo za ovo, odmah ode do bolesnog monaha, koji
se ozari kad ga ugleda i ponovo je izgledao srean. Onda mu Buda ovako ree: Ko god
vidi mene vidi i dhammu (istinu); ko god vidi dhammu vidi i mene. Ko god vidi Budu
vidi samo prosvetljenje, koje jeste sutina dhamme. Ko god moe da vidi dhammu u
sebi, vidi i Budu, odnosno prosvetljenje. Najvee dobro jeste prepoznati dhammu u sebi
i ostati nevezan za bilo koju osobu, ak ni za Budu, koji jedino eli da bude onaj koji
pokazuje put. Kad se javi istinsko poverenje u dhammu, to nam daje veliki podstrek za
nau praksu.
8. mart
U svakodnevnom ivotu pokuaj da: (1) odri svest o dragocenosti ljudskog ivota, (2)
bude svestan injenice da se ivot zavrava; smrt dolazi po svakoga, (3) ima na umu da
ta god da uradi, bilo da je dobro ili loe, sve to ima svoj rezultat; sve ono to ode, pre ili
kasnije nam se vrati, (4) uvidi da sve dok si zaokupljen sopstvenim znaajem ili mislima
o tome kako si dobar ili lo, sve dotle es patiti. Opsednutost time da dobijemo ono to
elimo i izbegnemo ono to ne elimo nikad ne donosi sreu kao svoj plod.
Pema Chodron, Te Compassion Box
54
9. mart
Ego je kao tvoja soba, sa dobro poznatim pogledom, temperaturom, mirisima i muzikom
koju voli. eli da ona ba takva bude. Hteo bi da ima samo malo mira, hteo bi da ima
samo malo sree, zna ve ono, da se iskljui.
Ali to vie razmilja na taj nain, to se vie upinje da ivot bude taav da ti uvek
odgovara, to se vie pribojava drugih ljudi i onoga to se dogaa izvan te sobe. Umesto
da postaje sve oputeniji, poinje da sputa roletne i da zakljuava vrata. Kad ipak
izae napolje, vidi da te taj izlazak sve vie uznemirava, da ti se ono to vidi ne dopada.
Postaje osetljiviji, plaljiviji, skloniji nervozi nego ranije. to se vie trudi da sve bude
kako bi eleo, sve se manje osea kao kod svoje kue.
Pema Chodron, Start Where You Are
10. mart
Osnovna zamerka alkoholu i drogama lei u injenici da menjaju, da iskrivljavaju svest,
makar i privremeno: ako ih uzimamo, nismo u stanju da ouvamo onu budnost i paljivost
sa kojom bi budisti trebalo neprekidno da vebaju. Moda najbolju ilustraciju opasnosti
takvog iskrivljavanja svesti imamo kod vozaa, kojima zbog toga uopte nije doputeno
da konzumiraju alkohol. Imajui u vidu razna pogrena tumaenja, treba posebno
istai da korienje droga i drugih halucinogenih supstanci za navodno postizanje viih
meditativnih stanja jeste krajnje opasno i potpuno je u suprotnosti sa petim pravilom
moralnog ponaanja o kojem je govorio Buda.
Hammalawa Saddhatissa, Buddhist Ethics
55
11. mart
Najvea vetina u duhovnom ivotu jeste pronalaenje ravnotee. itavo Budino uenje
saeto je u njegovom ohrabrivanju da pronaemo i idemo srednjim putem. Da se ne
priklonimo ekstremu askeze i averzije prema ivotu, niti ekstremu tranja za ulnim
zadovoljstvima. Ravnotea izmeu ovo dvoje jste put probuenja i slobode. Put ravnotee
jeste biti sa onim to je istinito u ivotu i voleti to, biti posveen istini na svakom nivou
naeg bia.
Christina Feldman Jack Kornfeld, Stories of the Spirit, Stories of the Heart
12. mart
Dukkha je na najuporniji uitelj. Nikakve molbe nee nam pomoi da nas patnja ostavi
na miru. Ako kaete svome uitelju u koli da se ne oseate dobro..., on e vam verovatno
odgovoriti: Ba te alim, pa ako se ne osea dobro, najbolje da ode kui. Ako kaete
dukkhi: Zna, nije mi dobro... hou da idem kui, dukkha e vam odgovoriti: Naravno,
idem i ja sa tobom. Nema naina da se oprostite od nje, sve dok ne prevaziete svoje
reakcije. To znai da dukkhi moramo da pogledamo pravo u oi i vidimo je kakva jeste:
karakteristika svega postojeeg i nita vie. A razlog to toliko esto bivamo zavedeni
je u tome to ivot sadri obilje prijatnih trenutaka i ulnih kontakata i onda obino
pomislimo kad bismo mogli da te trenutke produimo dukkha nam se nikada ne bi
vratila. I zato se upinjemo da tako i bude, sve dok na kraju ne uvidimo da taj uitak ne
moe veno trajati, jer se u sve uplie zakon o prolaznosti... Onda nastavimo da tragamo
za nekim novim uivanjem, jer to rade i svi oko nas.
56
13. mart
Seam se jednom dok sam boravio u Tajlandu, neki studenti dooe da posete manastir.
Aan a ih je jednostavno posavetovao: Ostavite svoje knjige po strani i itajte svoj um.
To zvui jednostavno, ali kako to uraditi? Svi smo mi nauili da itamo knjige jo kao
mali, ali tek neki od nas poueni su kako da itaju svoj um. Koji um, ko ita iji um? Da
li moda moj um ita mene? Ali to je sutina meditacije. Biti u stanju da itamo sopstveni
um.
Godinama sam nastojao da izmirim ili izbalansiram mnotvo svojih ideja o tome ta je to
meditacija. A to je znailo stavljati te ideje na probu. Naravno, staviti neto na probu znai
da nekada ne uspemo. To je prirodno kod testiranja bilo ega. Nekada uspete, nekada ne.
I moram priznati da za trideset godina nadam se da ovo moe posluiti nekome kao
inspiracija za ovih trideset godina sam shvatio da sam neke od svojih najvanijih lekcija
nauio na osnovu neuspeha, a ne uspeha. Uspesi su sekundarni; daju vam malo energije
za budunost, ali ono to nauite iz pogreaka ili neuspeha... to su zaista, zaista vrlo vane
lekcije. Naravno, ko eli da se ui na neuspesima? Ko eli uopte da prizna neuspeh, koji
toliko ugroava nae ja, na ponos i nae iluzije. Ipak, za mene, neuspesi pokazuju nau
tamnu stranu. Ono mesto u koje ne gledamo, koje ne vidimo.
Za mene, prosvetljenje nije prosvetljavanje svestlosti. Svetlost je ve prosvetljena.
Prosvetljenje znai zapravo prosvetljavanje tame, onog mesta koje ne gledamo, koje
jo nismo videli, upravo toga to ignoriemo. Ono, dakle, znai prosvetljavanje naeg
neznanja.
Aan Sumedho
57
14. mart
Praktikujui istrajnu sabranost panje, moemo dopustiti strahovima u nama da se
ispolje, ali i da ne verujemo nuno u njih. To to se bojimo da e se neto dogoditi ne
znai da e se to zaista i dogoditi. To to se oseate krivim zbog neega ne znai nuno
da ste i uradili neto pogreno; to to neto elite ne znai da e vas to i usreiti kada ga
dobijete. Svi smo ve toliko puta videli kako nas privid stvarnosti moe zavesti.
Aan Munindo, Prayer and Devotion
15. mart
Sr budistike meditacije jeste postepeno napredovanje, korak po korak, da bismo
na kraju imali rezultat. Neki ljudi vam govore da ne bi trebalo da meditirate zbog
rezultata. To je kojeta! Meditirajte da biste imali rezultat. Meditirajte da biste bili sreni.
Meditirajte da biste se probudili, malo pomalo. Ali ako se fokusirate na rezultate, morate
biti strpljivi. Jedan od problema sa Zapadnjacima je da kada postave svoje ciljeve, nisu
dovoljno strpljivi. Zato postanu razoarani, deprimirani i uznemireni. Ne daju svojoj
praksi dovoljno vremena da na prirodan nain sazri i pretvori se u prosvetljenje. Za to
je potrebno vreme, moda ak nekoliko ivota, zato nemojte da urite. Kako se kreete
korak po korak, uvek poneto dobijete od svakog tog koraka. Prekinite svoju vezanost
za bilo koju stvar i eto vam malo slobode i mira. Prekinite svoju vezanost za neto veliko
i eto vam blaenstva. Tako ja poduavam meditaciju u svom manastiru. Ohrabrujem
meditante da tee takvim stupnjevima odvezanosti, takvim stanjima blaenstva nazvanim
jhana.
Aan Brahmavamso, Meditation: Te Heart of Buddhism
58
16. mart
Postoji patnja, ali ne onaj ko pati.
Postoje dela, ali ne onaj ko radi.
Postoji osloboenje, ali ne onaj ko osloboen biva.
Postoji put, ali na njemu putnika nema.
Visuddhi-magga, XVI, 90
17. mart
Vei deo dana provodimo u svojim poslovima, odnosima sa drugim ljudima, u
razgovorima i vrlo retko se prizemljimo u svesnosti sopstvenog tela. Izgubljeni smo
u svojim mislima, svojim oseajima, emocijama, svojim priama i planovima. Vrlo
jednostavan pokazatelj ili provera da li smo na taj nain izgubljeni jeste da obratimo
panju na one trenutku kad osetimo da smo u urbi. urba nije povezana samo sa
brzinom kretanja. Moete imati oseaj urbe i kad se kreete polako, a isto tako i kad
se kreete brzo. Jer nai umovi jure ispred nas samih: oni su ve tamo gde elimo da
budemo, umesto da su tu u naem telu. Oseaj urbe je i dobra prilika za vebu. Kad god
smo na taj nain odsutni, upravo tada, u toj situaciji, treba da se zaustavimo i duboko
udahnemo nekoliko puta. Ponovo ste sabrani na sopstveno telo. Osetite poloaj tela
dok sedite. Osetite svoje korake dok hodate. Budite u svom telu. Buda je rekao neto
vrlo znaajno o ovome: Sabranost panje na telo vodi do nirvane. Takva svesnost nije
nekakava povrna veba. Sabranost panje na telo odrava nau prisebnost.
Joseph Goldstein, Transforming the Mind, Healing the World
59
18. mart
Bliski neprijatelji su one osobine koje se javljaju u umu i lie na istinsko duhovno
postignue, dok su zapravo samo njihova imitacija i slue da nas odvoje od pravog
oseanja, a ne da nas sa njim poveu.

Bliski neprijatelj ljubavi za sebe i druga bia jeste vezanost. Na prvi pogled, ta vezanost
moe izgledati kao ljubav, ali kako raste postaje sve jasnije upravo suprotno, istiui u
prvi plan elju za posedovanjem, za kontrolom, kao i strah.

Bliski neprijatelj saoseanja sa nesrenima jeste saaljevanje, koje nas takoe razdvaja.
Saaljevanje znai da nam je ao tog jadnog oveka tamo negde, kao da smo mi neto
drugo nego on, kao da smo razliiti.

Bliski neprijatelj saradosti sa srenima jeste uporeivanje, koje meri imamo li vie,
jednako ili manje od drugih.

Bliski neprijatelj spokojstva jeste ravnodunost. Pravo spokojstvo jeste odravanje balansa
u sred iskustva, dok ravnodunost znai povlaenje, neobraanje panje, usled straha.

Ako ne prepoznamo i razumemo bliske neprijatelje, oni e umrtviti nau duhovnu praksu.
Izolovanost koju stvaraju ne moe nas zadugo tititi od bola i nepredvidljivosti ivota, ali
e zasigurno uguiti radost i otvorenost istinskih odnosa.
60
19. mart
U svakom trenutku nalazi se na rasku izmeu puta svakodnevice i puta Dhamme.
Koji e odabrati? Ako eli da postane osloboen, onda je to mogue jedino na ovom
mestu.
Aan a, Food for the Heart
20. mart
Kad smo podizali na manastir u Australiji nismo imali para da unajmimo zidara, pa
sam morao da nauim da zidam. Tako, kad sam zavrio svoj prvi zid, paljivo reajui
cigle jednu na drugu, odjednom ugledah o ne! da sam zabrljao kod dve. Sve cigle
stajale su u savrenoj liniji, ali dve sam iskrivio. Izgledale su grozno. itav su zid kvarile.
Katastrofa! Jako sam se zbog toga nervirao i mrzeo svakoga ko bi prokomentarisao taj zid.
Onda sam jednoga dana prolazio sa posetiocem i on zastade i pogleda onaj zid.
Ba je lep ovaj zid, ree nehajno.
Gospodine, odvratih mu iznenaen. Jeste li moda zaboravili naoare u kolima?
Ono to je on odgovorio potpuno je promenilo moje gledanje na taj zid, na mene samoga
i na mnoge druge delove mog ivota.
Rekao je: Da, ja vidim te dve krive cigle. Ali isto tako vidim i onih 998 ravnih.
Koliko mnogo ljudi okona vezu ili se razvedu zato to su u svojim partnerima u stanju
da vide samo one dve loe cigle? Koliko nas postane depresivno ili moda i pomisli
na samoubistvo zato to u sebi mogu da vide jedino te dve loe cigle? Vidimo samo
greke, mislimo da samo one postoje i hoemo da ih uklonimo. I tako ponekad, naalost,
unitimo i ba lep zid. Svi mi imamo dve loe cigle, ali je savrenih cigala u nama
mnogo, mnogo vie, neuporedivo vie nego greaka.
Aan Brahm, Door of Your Heart and Other Buddhist Tales of Happiness
61
21. mart
Blagonaklonost (metta) je prava zatita za na um. Kada je postojana, ona um titi da ga
ne preplave pohlepa, mrnja i obmanutost. Ba kao i sa umom, ako je u njoj mnogo vlage
i poar joj se priblii, nee je zahvatiti. Isto tako, ako je blagonaklonost vrsto ukorenjena
u naem umu, tada je manje anse da e se u njemu razbuktati poar pohlepe, mrnje i
obmanutosti. ak i ako doemo u kontakt sa takvim stvarima, one nas ne osvajaju i ne
zagospodare nama.
Aan Karuniko, Living in Harmony
22. mart
Probudi se! Ustani! Kakvog dobra ima u spavanju? Za one pogoene boleu (patnje),
probodene strelom (elje), kako moe biti sna?
Probudi se! Ustani! Uporno sebe vebaj da dostigne smirenje. Ne dopusti da te kralj
smrti, opazivi da si nesmotren, skrene sa puta i uini svojim robom.
Utthana sutta, SN. II.10
62
23. mart
Postoje dve vrste patnje: patnja koja vodi do jo vie patnje i patnja koja vodi do
iskorenjivanja patnje. Ako ne eli da se suoi sa ovom drugom, sasvim je sigurno da
e nastaviti da doivljava onu prvu.
Aan a, Still Forest Pool
24. mart
Ako zaista elite da razumete svoj um, morate ga posmatrati dok je ljut, dok neto eli,
dok je u konfiktu. Morate na um obratiti panju dok u njemu nastaje i nestaje hiljadu i
jedna misao ili emocija. Kad panju usmerite na tu emociju, ustanoviete da ona istog
trenutka poinje da gubi svoju snagu, da bi na kraju sasvim nestala. Meutim, ukoliko ste
nepaljivi, na kraju ustanovite da se iste emocije vrte u krug bez kraja. A kada bes malo
popusti, tek onda postanete svesni da ste bili ljuti. Ali do tada ste moda ve uradili neto
zbog ega se kajete ili ste jednostavno ostali emocionalno potpuno ispranjeni.
25. mart
Pokuaji da pobedimo druge ljude mogu nam doneti samo neprijateljstvo i lou karmu.
Mnogo je bolje pokuavati da pobedimo sami sebe.
Aan Fuang
63
26. mart
Sa budistike take gledita, oseaj posedovanja jeste jedna pogrena pretpostavka koja
proizvodi beskrajnu patnju. Smatramo da sigurnost moemo pronai u tome to emo
posedovati ili se identifkovati sa neim, pa ipak, ega god da se dohvatimo nekako nam
se uvek izmigolji kroz prste. Ukoliko ne shvatimo promenljivu prirodu svih stvari, uvek
iznova bivamo razoarani. Na uitelj imao je obiaj da kae kako je naa patnja poput
osobe koja je nezadovoljna kokokom i zahteva da ona bude patka. Verujui slepo u
svoje ocene, oekivanja i zahteve da stvari oko nas budu ovakve ili onakve, spreavamo
sebe da dopremo do svetosti i blagoslovenosti onoga to nam se zapravo nudi u svakom
datom trenutku.
Kittisaro Bhikkhu, A Sacred Mountain
27. mart
Imaj poverenje u svoj duhovni potencijal, svoju sposobnost da pronaes jedinstveni
put za sebe. Svakako, treba da ui od drugih i iskoristi ono to ti se ini korisnim, ali
isto tako naui da veruje u svoju unutranju mudrost. Imaj hrabrosti. Odravaj svoju
budnost i svesnost. Zapamti takoe da se u budizmu ne radi o tome da bude budista,
dakle o sticanju nove etikete za sebe. Ne radi se ni o sticanju intelektualnog znanja, praksi
i tehnika. Sutina je u naputanju vezanosti za bilo koji oblik i ideju, re je o tome da
budemo slobodni.
John Snelling, Elements of Buddhism
64
28. mart
Ako odlui da pone da meditira, nema potrebe da drugim ljudima obavezno o
tome pria ili da im kae zato to radi ili ta sve to tebi znai. Zapravo, takva pria je
najbolji naina da rasipa svoju dragocenu energiju i entuzijazam za praksu, odnosno da
sputava svoje napore do take kada oni izgube poetni zamah. Najbolje je meditirati ne
pravei veliku priu oko toga. Svaki put kad oseti snaan impuls da pria o meditaciji,
o tome kako je ona divna ili kako je teka ili ta ti se u vezi sa njom dogaalo ovih dana
ili ta se nije dogaalo ili elis nekoga da ubedi koliko je korisna za njega, jednostavno
na taj impul pogledaj kao na novo razmiljanje i sedi da jo malo meditiras. Impuls e
onda proi i svakome e biti bolje naroito tebi.
Jon Kabat-Zinn, Wherever You Go, Tere You Are
29. mart
Dok god sebe smatramo nadmonijima od drugih ili gledamo na sve sa visine, ne
moemo uiniti nikakav stvarni napredak. Meutim, im spoznamo da ivimo u tano
onakvom svetu kakav zasluujemo, prepoznaemo mane drugih kao sopstvene mada
se moda pojavljuju u nekom drugom obliku. Naa je sopstvena karma da ivimo u ovom
nesavrenom svetu, koji je u krajnjem smislu naa sopstvena tvorevina. Samo ovakav stav
moe nam pomoi da prevaziemo svoje tekoe, jer on zamenjuje besplodno negiranje
pozitivnim impulsom ka samousavravanju, koji nas onda ne samo ini dostojnim nekog
boljeg sveta, ve i saradnicima i uesnicima u njegovom stvaranju.
Lama Anagarika Govinda, Put belih oblaka
65
30. mart
Kada sednemo da meditiramo, postajemo sopstveni manastir. Stvaramo jedan prostor
blagonaklonosti, koji svakoj stvari omoguuje da se pojavi: alost, usamljenost, stid, elja,
nespokojstvo, gnev, srea.

Duhovna transformacija jeste dubok proces koji se ne dogaa sluajno. Potrebno nam je
ponavljanje, stvarno vebanje, kako bismo napustili svoje stare navike i otkrili i odrali
novi nain gledanja. A da bismo sazrevali na tom duhovnom putu neophodno je da mu
se posvetimo na sistematian nain. Moj uitelj Aan a opisivao je to posveivanje
sintagmom: sesti na svoje mesto. Govorio je: Jednostavno ui u tu prostoriju i stavi
stolicu na sredinu. Poto si irom otvorio vrata i prozore, sedi na svoje mesto i vidi ko e
doi da te poseti. Bie svedok razliitih prizora i uesnika, najraznovrsnijih iskuenja i
pria, svega to moe da zamisli. Sve es to videti kako dolazi i prolazi, dolazi i prolazi,
a iza svega toga u tebi e ostati mudrost i razumevanje.
31. mart
Treba da sebe poboljavamo u emu god da smo slabi. Malo vebanja svaki dan je sve
to nam je za to neophodno. Moramo imati na umu da to ee neto radimo, lake nam
je da ga ponovimo u budunosti i jaa postaje naa sklonost da to sve ee radimo, dotle
dok nam ne postane navika, sastavni deo naeg karaktera.
Robert Bogoda, A Simple Guide to Life
Buda propoveda svom ocu
67

A
P
R
I
L
69
1. april
Pre svega, budizam nije ni pesimistian ni optimistian. Ako je uopte neto, on je
realistian, jer na realan nain gleda na ivot i svet. Stvari posmatra objektivno. On vas ne
uljuljkuje budalastim rajem, niti plai i mui raznim izmiljenim strahotama i grehovima.
On vam precizno i objektivno govori ta ste i ta je svet oko vas, ukazuje vam na nain
kako da usavrite slobodu, mir, uravnoteenost i sreu.
Jedan lekar moe preceniti bolest i napustiti svaku nadu u izleenje. Drugi moe neuko
objaviti da nikakve bolesti nema i da ni leenje nije potrebno, obmanjujui tako pacijenta
lanom utehom. Prvog moete nazvati pesimistom, a drugog optimistom. Obojica su
podjednako opasni. No, trei lekar tumai ispravno simptome, razume uzrok i prirodu
bolesti; jasno uvia da se ona moe leiti i hrabro propisuje terapiju, spasavi tako
pacijentu ivot. Buda je poput ovoga poslednjeg lekara. On je mudri i veti iscelitelj za
bolesti ovoga sveta.
70
2. april
Postoje tri osnovna dela budistike meditacije moral, koncentracija i mudrost. Ova se
tri faktora razvijaju kako se i vaa praksa produbljuje. Svaki utie na ona druga dva, tako
da ih razvijate zajedno, a ne jedan po jedan.
Kada posedujete mudrost da zaista razumete situaciju, automatski se javlja i razumevanje
za sve strane u nju ukljuene, a razumevanje znai da se automatski uzdravate od bilo
kakve misli, rei ili dela koje bi nakodilo drugome. Tako i nae ponaanje samo po sebi
postaje moralno. Samo kad ne razumete stvari dublje, stvarate probleme. Ako ne vidite
posledice sopstvenih dela, spotaknuete se. Onaj ko eka da postane apsolutno moralan
pre nego to pone da meditira, eka trenutak koji nikada nee doi. Drevni mudraci
kau da on lii na oveka koji eka da se okean potpuno umiri pre nego to zaplovi.
3. april
Panja je put bez pogibelji,
a nepanja je put u smrt.
Gde paljivi ne umiru,
nepaljivi su ve; mrtvi.
Dhammapada, strofa 21
71
4. april
A ta je, monasi, ispravan govor? Uzdravati se od laganja, od ogovaranja, od pogrda,
od naklapanja. To se naziva ispravnim govorom.
Mahasatipatthana sutta
5. april
Pomanjkanje razumevanja prave prirode sree, ini mi se, osnovni je razlog zato
ljudi povreuju jedni druge. Misle ili da tua patnja moe nekako biti uzrok njihove
sree ili da je njihova srea vanija, bez obzira kakav bol mogu naneti drugim biima.
Ali ovo je vrlo kratkovido gledanje: niko istinski nema koristi od povreivanja drugog
bia. Kakvu god korist da steknemo na raun nekog drugog, to je jako kratkotrajno. Na
duge staze, unesreivanje drugih i uskraivanje njihovog prava na mir i sreu ima za
posledicu nespokojstvo, strah i sumnju u nama samima. Ovakva oseanja potkopavaju
spokojstvo uma i njegov oseaj zadovoljstva, to su sve znaci sree. Istinska srea ne
dolazi od ograniene brige za dobrobit svoju ili onih koji su nam bliski, ve od razvijanja
ljubavi i saoseanja za sva bia. Ovde ljubav znai eleti da sva bia pronau svoju sreu,
a saoseanje znai eleti da se sva ona oslobode patnje. Razvoj ovakvog stava raa u nama
oseaj otvorenosti i poverenja, koji onda predstavlja temelj za na unutranji mir.
Dalai Lama, A Policy of Kindness
72
6. april
Iako se u nekom trenutku moete usredsrediti na jedan poseban aspekt puta, vano je
da ipak zadrite optu ravnoteu izmeu njegovih razliitih vidova. Meditacija bi trebalo
da napreduje ruku pod ruku sa prouavanjem tekstova, ne zanemarujui nijedno od to
dvoje. Poto smo sumnje raistili intelektualno, treba to razumevanje da integriemo sa
iskustvom meditacije. Na taj nain naa praksa e biti uravnoteena i potpuna.
Dalai Lama, A Flash of Lightning in the Dark of Night
7. april
Nije krivica do onoga to vidimo. Jer to nam ne donosi ni dobrobit ni tetu. Zvuci,
mirisi, ukusi i oseaj dodira nam ne donose ni dobrobit ni tetu, jer oni sami po sebi
nisu ni dobrobit ni teta. Jedino je um taj koji ih zaodeva, oblikuje kao takve i sam sebe
obmanjuje dotle da biva obradovan ili rastuen, zadovoljen ili razoaran i to zahvaljujui
sili obmane to izvire jedino iz uma. Sabranost panje i uvid, korak po korak, sve jasnije
uoavaju ovu igru i onda shvataju da je sva krivica do uma. Ne okrivljuju niti hvale bilo
ta drugo, kao to su do tada inili. Kad su se jednom fokusirali iskljuivo na um, koji je
sada jedini krivac, nee proi mnogo vremena dok ne uhvate tog krivca na delu i time
smo sve svoje brige zauvek reili.
Maha Boowa anasampanno, Straight from the Heart
73
8. april
Na jednom kazinu u Las Vegasu stoji tabla na kojoj pie: Morate biti prisutni da biste
pobedili. Isto vai i za meditaciju. Ako elimo da vidimo pravu prirodu svoga ivota,
moramo zapravo biti prisutni, svesni, budni. Razvijanje samadhija (koncentracije) vrlo je
slino poliranju soiva. Ako nameravamo da posmatramo elije i funkcionisanje tela kroz
soiva koja nisu dobro izbruena, neemo jasno videti. Da bismo prodrli u prirodu uma
i tela, moramo sabrati i skoncentrisati svoje resurse i posmatrati postojanog, utihnulog
uma. Upravo je to Buda uradio: seo je, skoncentrisao svoj um i pogledao unutra. Da bismo
postali jogi, istraiva sopstvenog srca i uma, moramo razviti upravo ovu sposobnost.
9. april
Poput oveka koji pluta u vodi, a umire od ei, plaei se da e se udaviti: takvi su oni
koji znaju, ali ne primenjuju uenje. Poput oveka vetog u medicini, koji ne moe da izlei
sopstvenu bolest: takvi su oni koji znaju, ali ne primenjuju uenje. Poput gluvog muziara
koji oduevljava druge, ali sam sebe ne uje: takvi su oni koji znaju, ali ne primenjuju
uenje. Poput oveka kraj puta koji prolaznicima govori razne ljubazne i utive rei, ali u
sebi prave vrline nema: takvi su oni koji znaju, ali ne primenjuju uenje.
Avatamsaka sutra
74
10. april
To kako svoj ivot uiniti otelovljenjem mudrosti i saoseanja najvei je izazov sa
kojim se duhovni tragaci suoavaju. Istina do ijeg smo razumevanja doli mora svoj
vidljivi izraz nai u naem ivotu. Svaka naa misao, re ili delo sadre mogunost da
postanu ivi izraz jasnoe i ljubavi. Nije dovoljno samo posedovati mudrost. Verovati
da smo vlasnici istine znai postati upravo suprotno, to je direktan put do toga da se
pretvorimo u ukoene, gnevne pravednike. Same ideje i seanja nemaju oslobaajuu
ili isceliteljsku mo. Penzionisanje u prosvetljenosti, u kojem moemo iveti na starim
lovorikama, ne postoji. Mudrost je iva jedino dotle dok je ivimo, pri emu razumemo
da ona ima mo oslobaanja jedino dotle dok je primenjujemo. Na podebeli album
duhovnih iskustava malo znai ako nema snagu da nas odri kroz neizbene trenutke
alosti, gubitka i promene. Znanje i dostignua malo znae ukoliko jo uvek ne znamo
kako da uspostavimo kontakt sa tuim srcem ili pak sa svojim sopstvenim.
11. april
Jedan uenik jednom ree: Dok sam bio budista, to je moje roditelje i prijatelje dovodilo
do ludila, ali sad kada sam Buda niko se vie uopte ne uzbuuje.
75
12. april
Nekima dok meditiraju moe izgledati dosadno da po hiljaditi ili destehiljaditi put
vraaju um na poetni objekat. Ili im se sve to uini besmislenim. Ali koliko puta ste do
sada u ivotu odlutali od stvarnosti? Moda milion ili deset miliona puta! Ako elimo
da sebe probudimo, moramo pronai svoj put natrag do punine svog bia, do svoje pune
panje. Na taj nain meditacija je veoma slina treniranju kueta. Postavite kue u sedei
poloaj i kaete mu: Sedi. Da li vas poslua? Ne, ono ustane i trka okolo. Ponovo ga
namestite. Sedi! I kue opet i opet trka tamo-amo. Ponekad skoi, namesti se u uglu i
piki ili napravi neku drugu brljotinu. Nai umovi su kao i to kue, samo to prave vee
brljotine. Kad treniramo um, ili kue, moramo biti spremni da kreemo uvek i uvek
iznova.
13. april
Paunovi,
s krestom, plavi, gordo izvijenih vratova,
kriali su u zoru u Karamvi
uznemireni hladnim povetarcem.
Tako probudie spavae
za meditaciju.
Teragatha, I.22
76
14. april
Prema Uenju, na najvei neprijatelj jeste obmana. Ona podrazumeva bilo koji mentalni
faktor koji remeti i teti spokojstvu naeg uma. Ako elimo da se potpuno oslobodimo
patnje, neophodno je da identifkujemo razliite obmane u sebi i razumemo na koji nain
nam one kode. Obino nastojimo da budemo svesni naih spoljanjih neprijatelja, ali
skoro i da ne obraamo panju na unutranje neprijatelje koji truju na um. Ako ne
prepoznamo obmane i naine na koje nas one ugroavaju, kako uopte moemo da
stignemo do mira? Buda je identifkovao est izvora obmana u naem umu: (1) vezivanje,
(2) bes, (3) sujeta, (4) neznanje, (5) opsesivna sumnja, (6) pogrena ubeenja.
Geshe Kelsang Gyatso, Meaningful to Behold
15. april
Buda svoje uenje uporeuje sa kiom koja bez ikakve razlike pada po svakom tlu. To
to posle takve kie neke semenke izrastu u cvetove, a neke u drvee ne zavisi od kvaliteta
kie, ve pre od svojstava semenki koje ona hrani. Tako, uenje Budino ima samo jedan
kvalitet, ali bia od njega imaju razliite koristi, u zavisnosti od njihovih svojstava.
Donald S. Lopez, Jr., Buddhism in Practice
77
16. april
Ubijajui, sopstvenog ubicu
stvara.
Pobeujui, onog ko e te pobediti
stvara;
posle vreanja, uvreda stie;
posle napada, napad.
I tako, u zaaranom krugu,
i sm pljaka na kraju
opljakan biva.
Sangama sutta, SN III.15
17. april
Veina ljudi zamilja prosvetljenje kao neku vrstu magijskog dostignua, kao stanje
blisko savrenstvu. Na tom stupnju moemo da radimo neverovatne stvari, vidimo
prole i budue ivote drugih ljudi i proniknemo u unutranji rad univerzuma. To je
moda mogue za odreeni broj izuzetnih bia, ali za veinu nas prosvetljenje je blie
onom to opisuje Suzuki Roshi. Ono znai da posedujemo svojstvo poetnitva, da na
sve, jednostavan i neiskrivljen nain posmatramo stvari. Klju je dakle da posedujemo
poetniki um u svom odnosu prema stvarima. Na mnoge naine proces prosvetljivanja
znai zapravo naputanje misli, verovanja i ideja koje zamagljuju nau sposobnost da
vidimo stvari kakve one zaista jesu, u njihovom iskonskom obliku.
David A. Cooper, Silence, Simplicity and Solitude
78
18. april
Svaki govor koji ignorie injenicu prolaznosti nije govor mudraca.
Aan a
19. april
Doi e vreme, monasi, kada e svi moni okeani ispariti, isuiti se, nestati i vie ih biti
nee... Ali nema kraja patnji za bia koja, zaslepljena neznanjem i gonjena eljom, jure
i ure kroz ovaj beskrajni krug preporaanja... Tako vam kaem, doi e vreme kada e
ova velika planeta Zemlja eksplodirati u gigantskoj eksploziji, biti potpuno unitena i vie
je biti nee... Ali nema kraja patnji biima koja, zaslepljena neznanjem i gonjena eljom,
jure i ure kroz ovaj beskrajni krug preporaanja...
Samyutta nikaya, SN 22:99
20. april
Neki ljudi misle da e praktikovati uenje tek kada pozavravaju svoje mnogobrojne
poslove. Ovo je pogrean stav, jer nai poslovi u ovom svetu nikada se ne zavravaju. Oni
su poput talasa to neprekidno klize povrinom okeana. Vrlo je teko osloboditi se svojih
preokupacija kako bismo praktikovali uenje. Ta prezaposlenost kojom ispunjavamo svoj
ivot zavrava se jedino u trenutku nae smrti.
79
21. april
Na glavni cilj jeste da steknemo znanje na osnovu sopstvenog uvida, a koji je mogu
jedino kroz empirijski pristup. Zahvaljujui svom iskustvu, meditant posmatra razliku
izmeu uma i materije i razume da su sve stvari prolazne. Posle ovakvog iskustva moe
doi i uiteljevo objanjenje, ali ovaj redosled nikako ne bi trebalo da bude obrnut. Jer
pravo znanje nema nikakve veze sa unapred formiranim stavovima, ve je zasnovano
na linom iskustvu. Empirijsko znanje koje stie meditant jeste upeatljivo i jasno. I
tako, posle izvesnog vremena provedenog vebajui, on nigde ne nalazi nita drugo osim
nestalnosti svega. Ovo se naziva bhanga-ana ili znanje o rastvaranju, koje je on razumeo
ne zahvaljujui tekstovima, ni uitelju, ve iskustvu. Nastavljajui dalje da meditira,
postaje sve vie i vie sabran, sve dok na poslednjem stupnju plemenite osmostruke staze
njegova sabranost ne bude savrena.
Mahasi Sayadaw, iz govora o Ariyavasa sutti
22. april
Um bez svoje kue um bez Uenja kao svoje kue osuen je na ivot sa iluzijama.
Jedna obmana iskrsne i um smesta pone da juri za njom. Onda ona nestane i pojavi se
neka nova, a um onda krene da juri za njom. Zato to um nema sopstveni dom, on bez
prestanka juri unaokolo, sad ovamo, sad onamo.
Upasika Kee Nanayon, Pure & Simple
80
23. april
Budu moemo posmatrati kao temeljni arhetip oveanstva; to jest kao potpunu
manifestaciju probuenosti, uma u kojem vie nema zamuenja i iskrivljavanja, a
njegovu ivotnu priu kao veliko putovanje koje predstavlja neke arhetipske vidove
ljudske egzistencije. Ako posmatramo ivot Bude... kao istorijske linosti i kao arhetipa,
postaje mogue da uoimo delovanje univerzalnih principa unutar konkretnih dogaaja
njegovog ivotnog iskustva. Otuda na Budin ivot moemo gledati ne kao na apstraktnu,
daleku priu o nekom ko je iveo pre dve i po hiljade godina, ve kao na neto to otkriva
prirodu univerzalnog u svakom od nas. To je nain da razumemo sopstveno iskustvo u
jednom irem i produbljenijem kontekstu, koji Budino putovanje povezuje sa naim.
Krenuli smo na isti put, motivisani istim pitanjima: ta je prava priroda naih ivota? ta
je glavni uzrok naih nevolja?
24. april
Budala odbacuje ono to vidi,
a ne ono to zamilja.
Mudrac odbacuje ono to zamilja,
a ne ono to vidi.
Huang Po
81
25. april
Ima jedna stara zen pria. Uenik je rekao uitelju Ichuu: Molim vas da mi ispiete
neku veliku mudrost. Uitelj Ichu uze etkicu i napisa samo jednu re: Panja. Uenik
zaueno upita: Je li to sve? Uitelj napisa: Panja, panja...
Umesto panje moemo staviti i re svesnost. Panja ili svesnost jeste tajna ivota
i sutina prakse... Svaki trenutak u ivotu je jedinstven sam po sebi. On je jedino to
postoji. Nema nieg drugog do sadanjeg trenutka; nema prolosti, nema budunosti;
nieg takvog nema. Zato, kada ne obraamo panju na svaki od tih delia, propustamo
i celinu. A njihov sadraj moe biti bilo ta. Moe biti nametanje prostirke na kojoj
sedimo dok meditiramo, seckanje luka, poseta nekome koga nerado poseujemo. Nije
uopte vano ta je sadraj tih trenutaka; svaki od njih je sam po sebi jedinstven. Oni su
sve to jeste i to e ikada biti. Ako smo u stanju da svu svoju panju tome posvetimo,
nikada neemo biti uznemireni. Ukoliko jesmo uznemireni, onda je to siguran znak da
ne posveujemo panju. A ako propustamo ne jedan trenutak, ve trenutak za trenutkom,
onda smo u problemu.
Charlotte Joko Beck, Nothing Special: Living Zen
26. april
Ako samo bei od svoje patnje, ona e te ipak sustii.
Aan a
82
27. april
Ispred svakog bia ukloni svoj tap
da ne povrijedi nijedno od njih.
Ne poeli sina ni saputnika.
Osamljen se krei kao nosorog.
...
Umaknuvi borbi gledita, kada
stigne na istinu, uzmi ravan smjer;
vlastitim znanjem, a ne voen drugim,
osamljen se krei kao nosorog.
...
Suut, ravnodunost, samilost, slobodu,
nekad i saradost ispoljujui,
bez mrnje prema ikom na svijetu

Napusti strast i zlobu, zaslijepljenost.
Kada okovi budu raskinuti,
neustraen i na kraju ivota

Drutvo i uslunost za svoju korist
prijatelji trae, danas je rijetko
nekoristoljublje. ovek je prljav.
Osamljen se krei kao nosorog.
Khaggavisana sutta, SN I.3
83
28. april
Ako divljeg slona pustimo da luta naseljenim krajem, on e nainiti mnogo tete,
ali neukroeni ovekov um moe izazvati mnogo vee tete nego ova divlja ivotinja.
Ako zaslepljeni, divlji slon naeg uma nije obuzdan, on e nam doneti mnogo patnje
u ovom ivotu i bie razlog da iskusimo strane patnje i u buduim ivotima. Zapravo,
ako istraimo celu stvar moemo uvideti da je tvorac itave nae patnje i u sadanjem
i u buduim ivotima iskljuivo neukroen um. Ukrotiti jadno takvo divlje stvorenje
mnogo je vanije nego ukrotiti divljeg slona. Mnogo je koristi od kroenja uma. Ukoliko
uzmemo konopac sabranosti panje i veemo slona za stub vrline, svi nai strahovi brzo
e se okonati...
Ako ne razvijamo sabranost panje, nae meditacije bie jalove i prazne. Nee biti niega
da naeg divljeg slona sprei da ne tumara tamo-amo na svoj uobiajen, nekontrolisan
nain i to od jednog do drugog objekta vezanosti, ljutnje, ljubomore i tako dalje.
29. april
Sadanji trenutak se menja toliko brzo da ni ne primeujemo da on postoji. Svaki trenutak
uma je nalik seriji slika koje prolaze kroz kinoprojektor. Neke od njih dolaze od ulnih
utisaka. Neke od seanja na prole dogaaje ili od matanja o budunosti. Svesnost nam
pomae da zaustavimo svaku od njih i postanemo svesni svojih senzacija i iskustava dok se
dogaaju, neizmenjenih bojama koje im dodaju drutveno uslovljene reakcije ili navike.
Bhante Gunaratana, Eight Mindful Steps to Happiness
84
30. april
Postoje dva oblika meditacije: Meditacija za razvijanje smirenosti (samatha) i meditacija
za razvijanje uvida ili mudrosti (vipassana). Meditacije koje se koriste za sticanje
smirenosti koriste tehnike fksiranja na jedan objekt, iskljuujui sve ostale objekte, da
bi se stekla smirenost i usredotoenost na jednu taku. Primeri su tehnike vizualizacije,
praenja disanja, mantre i kontemplacije. Drugi oblik meditacije je sainjen od vebi za
razvijanje svesnosti. To je posveivanje potpune panje na najdominantniji objekat u
vaem fzikom ili mentalnom iskustvu, sa odravanjem svesnosti iz trenutka-u-trenutak
. Ova meditativna tehnika vodi ka sticanju uvida.

Sposobnost da sobom uspeno vladate u meditaciji zavisi od toga da li ste u stanju da se pri-
lagodite ili fno podesite tokom vebanja. Ova posobnost je zasnovana na razumevanju
ova dva oblika meditacije: npr. koliko postanete napeti ili napregnuti tokom meditacije
uvida, promena na meditaciju smirenosti umirie i opustie um; ili ukoliko ostanete
umrtvljeni u smirenom stanju svesti tokom meditacije smirenosti, moete oiveti va um
uz pomo vebanja paljivosti.
Aan Pannyavaro, Umetnost panje

Buda u hodajuoj meditaciji
85

M
A
J
87
1. maj
itavo Budino uenje tie se razumevanja patnje njezinog nastanka, njezinog prestanka
i puta koji do toga vodi. Kada razmiljamo o patnji, otkrivamo da razmisljamo o elji,
jer elja i patnja su jedna ista stvar. elja se moe uporediti sa vatrom. Ako uhvatimo
plamen, ta se deava? Da li to vodi ka srei? Ako kaemo: Ah, pogledaj ovu divnu vatru!
Pogledaj te prekrasne boje! Oboavam crvenu i narandastu; to su moje omiljene boje, i
kada krenemo da je uhvatimo, suoiemo se sa izvesnom koliinom patnje koja obuzima
nae telo. Ako potom razmislimo o uzroku te patnje, otkriemo da je ona posledica toga
to smo hteli da uhvatimo vatru. Posle takvog otkria emo, nadajmo se, pustiti tu vatru.
Kada je jednom pustimo, znaemo da je vatra neto za ta ne treba da se vezujemo. To
ne znai da treba da je mrzimo ili ugasimo. Moemo da uivamo u vatri, zar ne? Lepo je
sedeti pored vatre, ona nas greje, ali to ne znai da njome treba sebe da spalimo.
88
2. maj
Jedna do najlepih Budinih pouka jeste da nas neprijatan doivljaj moe povesti u dva
pravca. Jedan je da samo gomilamo svoju nesreu i zbunjenost. Drugi je, pak, da ponemo
da tragamo. Kada sve krene naopako, mi ipak imamo izbor. Da li emo samo nastaviti
da kukamo? Ili emo se zapitati: Zato se ovo dogaa? Kako sam ja to od toga napravio
problem? I traganje poinje. Traganje da otkrijemo za ta smo se to toliko vezali i zato
traimo sreu na mestu na kojem ona ne moe biti naena.
Aan Amaro, Small Boat, Great Mountain
3. maj
Oigledno je da se u osnovi svih pet pravila morala (uzdravanje od ubijanja, krae,
laganja, preljube i, na kraju, alkohola i droga) nalazi drevni indijski princip ahimse,
nenasilja prema sebi i prema drugom. Sasvim slobodno moemo taj princip proiriti i
na svoju prirodnu okolinu, svet kao celinu i ak na itav kosmos. Zapravo nita nije izvan
sfere nae moralne odgovornosti. Na primer, prema Huayen koli budistike flozofje,
koja se razvila u srednjovekovnoj Kini, svaki na postupak ima svoj odjek u univerzumu.
Strani ekoloki problemi sa kojima se na Zemlji danas suoavamo izviru iz zanemarivanja
te osnovne injenice. tavie, ak i kada ponemo da uviamo ta radimo i kakve e
probleme to doneti nama i naim potomcima, veoma nam je teko da promenimo svoje
ponaanje. Svako od nas svestan je da bi bilo odlino da ima manje kola, ali niko nee
da se odrekne svojih!
89
4. maj
Svaki trenutak sabranosti znai lagano unitavanje potencijalnih ili stvarnih prepreka i
neistoa u umu. Ponekad to lii na tesanje komada rveta malom sekirom. Svaki udarac
pomae nam da uklonimo neeljeni deo tog drveta.
5. maj
Ako ste velikoduni i pridravate se pravila morala, ali ne vebate koncentraciju, liite
na oveka koji sprema hranu za put, koji je snaan i izdrljiv ali slep: on naalost nee
biti u stanju da pree itav put, sve do prosvetljenja (nibbana).
Aan Khamdee Pabhaso, Making the Dhamma Your Own
6. maj
Probaj da uoi vrline ljudi oko sebe.
Nemoj biti opsednut njihovim nedostacima.
Dogen
90
7. maj
Seam se kratkog razgovora izmeu Bude i jednog askete, njegovog savremenika, koji je
pitao: uo sam da je budizam uenje o prosvetljenju. Koji je va metod? ta to vebate
svaki dan?
Mi hodamo, jedemo, peremo se, sedimo.
I ta je u tome toliko posebno? Svako hoda, jede, pere se i sedi...
Gospodine, kada mi hodamo, mi smo svesni toga da hodamo; kad jedemo, mi smo
svesni toga da jedemo... Kada drugi hodaju, jedu, peru se i sede, oni najee nisu svesni
toga to rade.
Tich Nhat Hanh, Zen Keys
8. maj
Zlovolja (vyapada) jedna je od pet prepreka na svetom putu. Ona je nalik bolesti koja
nam oduzima elju za jelom i bolesnika cini tromim i bezvoljnim. zlovolja nas cini lako
razdrazljivima, agresivnima i sumnjicavima. Ne verujemo cak ni prijatelju ako je on u
dobrim odnosima sa onim ko nam se ne dopada. Covek koji je zlovoljan treba na sebe
da gleda kao da je bolestan. I ukoliko se ta bolest odmah ne leci, moe uhvatiti korena i
postati fatalna. Slicno tome, posledice neogranicene zlovolje mogu biti katastrofalne, kao
to tako cesto vidimo po novinskim izvestajima o razlicitim zlocinima.
91
9. maj
Cvet uvene, iako smo njime oarani;
korov izraste, iako ga preziremo.
Dogen
10. maj
Tada se Blaeni obrati monasima ovim reima: Treba da ivite sabrane panje, monasi,
jasno razumevajui, tako vam savetujem.
A kako to, monasi, ivi monah sabrane panje? Kada boravi kontemplirajui telo u telu,
marljivo, jasno razumevajui i sabrane panje, poto je prevladao elju i tugu u odnosu
na ovaj svet; i kada boravi kontemplirajui oseaje u oseajima, um u umu, objekte uma
u objektima uma, marljivo, jasno razumevajui i sabrane panje, poto je prevladao elju
i tugu u odnosu na ovaj svet, tada se za njega kae da ivi sabrane panje.
A kako to, monasi, ivi monah jasno razmevajui? Kada je neprekidno potpuno svestan
toga kad dolazi i odlazi, kad gleda napred i gleda na stranu, kad se saginje i uspravlja,
kad nosi ogrta i nosi svoju prosjaku zdelu, kad jede i pije, vae i guta, kad prazni creva
i mokri, hoda, stoji, sedi, lei, tone u san ili se budi, kad govori ili uti, tada se za njega
kae da ivi jasno razumevajui.
Treba da ivite sabrane panje, monasi, jasno razumevajui, tako vam savetujem.
Mahaparinibbana sutta, DN.16
92
11. maj
Navika da ignoriemo sadanji trenutak radi onih koji e tek doi direktno nas dovodi
do toga da smo potpuno nesvesni one fne mree ivota iji smo deo. Ovo podrazumeva
i odsustvo svesnosti i razumevanja naina na koji funkcionie na um i kako on utie na
nae opaanje i delovanje. Ovim se u velikoj meri ograniava nae vienje toga ta znai
biti ovek i na koji nain su ljudi povezani meusobno i sa svetom oko sebe. Religija je
tradicionalno bila podruje ovakvih temeljnih traganja na duhovnom putu, ali sabranost
panje nema mnogo veze sa religijom, izuzev u najfundamentalnijem znaenju te rei,
kao pokuaj da proniknemo u veliku tajnu ta znai to biti iv i da razumemo kako smo
vitalno povezani sa svime to postoji.
12. maj
Kada se vosak otopi oko upaljenog ftilja i pone da gori, on zrai svetlost na vrhu
svee. Plamen koji emituje svetlost uglavnom nam se ini kao da je uvek jedan te isti; taj
naizgled nepromenljivi oblik mi nazivamo plamenom. I ono to nazivamo ja slino je
tom plamenu. Iako su i telo i um jedan neprekidni tok, zato to odravaju neto to nam
se ini stalnim oblikom, mi ih oznaavamo kao ja. A u stvari, ne postoji bilo kakva trajna
stvar, samo neprekidni tok...
Kosho Uchiyama, Opening the Hand of Tought
93
13. maj
Ako smo iskreni u koracima koji inimo, itavo nae putovanje dobija smisao, a put
pred nama se lagano ukazuje kao onaj pravi.
Lin Jensen, Bad Dog
14. maj
Leenje uma od neistoa veoma lii na leenje od jako zarazne bolesti. Postoji nekoliko
faza: prvo dolazi prevencija, zatim redukcija ili neutralisanje i na kraju iskorenjivanje i
izleenje. Sila (vrlina) nepovreivanje sebe ili drugih telom ili govorom jeste najvanija
kao prevencija. Kod neistoa koje se ve nalaze u umu, sa druge strane, nije dovoljno
samo spreiti ih da se ispolje, ve ih leiti ako i kada se ispolje. Neistoe pohlepe,
mrnje i obmanutosti dogaaju se zato to latentna sklonost ka njima jo uvek postoji
u nama, ak i kada one ne ispoljavaju svoje simptome. Zato treba neutralisati i onda
iskoreniti tu latentnu sklonost. Kada se javi znanje uvida, neistoe bivaju neutralisane;
a kada se plemeniti osmostruki put i svest koja je njegov plod dogode, oni latentne
sklonosti iskorenjuju jednom zauvek.
Kao to postoje tri vrste mentalnih neistoa, isto tako postoje i tri metoda kojima ih
leimo: akutne neistoe leimo moralnim obuzdavanjem (sila), opsesivne neistoe
smirujemo koncentracijom (samadhi), a latentne neistoe leimo mudrou (paa).
Sayadaw U Pandita, Becoming More Clearly Human
94
15. maj
Kako je mogue jednostavnim reima opisati karmu? Ona znai da e sve to radimo, telom,
govorom i milju, imati odgovarajui rezultat. Svaki postupak, ak i najmanji, nosi ve u sebi
svoj plod. Uitelji su govorili da i najmanja koliina otrova moe doneti smrt, da i najmanje
zrno moe izrasti u ogromno drvo. I kao to je Buda savetovao: Ne potcenjuj negativne
postupke samo zato to su sitni; koliko god da je varnica mala, ona moe da spali stog
sena visok poput planine.
Slino je reeno: Ne potcenjuj ni male pozitivne postupke, mislei da od njih nikakve
koristi nema; ak i siune kapljice napune na kraju ogromnu posudu. Karma ne trune
kao spoljanje stvari, niti prestaje da deluje. Nju vatra ne unitava, a ni voda. Njezina
snaga nikada ne nestaje, sve dok na kraju ne donese svoj plod.
16. maj
Ko se kree u drutvu budala, taj se kaje dugo vremena.
Drugarstvo s budalama uvek je patnja, kao i s neprijateljem,
a druenje s razboritim je sretno kao susret sa srodnicima.
95
17. maj
Iz uverenja napustih dom i postadoh beskunica,
pa ipak mi misao prijanja uz blagodet gostoljublja.
Zanemarujui krajnju svrhu, sklona sam niskoj nameri
i pod uticajem elja zanemarujem cilj isposnitva.
Zbog tog me spopade oaj; klonula sam u eliji.

Na lo sam put zabludela, gonjena ivotnom ei.
Kratkotrajan mi je ivot, starost e ga i bolest skriti,
ne smem se kolebati dok mi se telo ne raspadne.

Prozrela sam kako se sastojci bia slau i razlau.
Digoh se slobodna duha. Izvrena je poruka Budnoga.
Terigata, V.6
18. maj
Sabranost panje je poput padobrana omoguuje nam da
usporimo stvari, da ih bolje osmotrimo, otvarajui time sebi
mogunost izbora, umesto da gonjeni navikama na njih odmah
reagujemo na svoj uobiajen nain.
Tara Benet-Goleman, Emotional Alchemy
96
19. maj
Svaki rezultat dolazi od uzroka koji su sposobni da ga stvore. Ako posadimo seme jabuke,
izrae drvo jabuke, ne nara. Ako je posejano seme nara, nar e izrasti, ne jabuka. Na
isti nain, ako delujemo konstruktivno, iz toga sledi srea; ako delujemo destruktivno,
nastaju problemi. Kakvu god sreu ili dobrobit da doivimo u ivotu, to dolazi iz naih
pozitivnih postupaka, dok su problemi posledica naih destruktivnih postupaka. Prema
budizmu, ne postoji niko ko upravlja univezumom i udeljuje nagrade i kazne. Mi svojim
delima stvaramo i uzroke i njihove posledice, na isti nain kao to Njutn nije izmislio
gravitaciju. On je jednostavno opisao ono to postoji. Slino tome, Buda je opisao ono to
je svojim, iluzije osloboenim umom video kao jedan prirodni proces uzroka i posledice,
a dogaa se usred uma svakog bia. Time nam je pokazao kako da se najbolje uklopimo
u to funkcionisanje uzroka i posledice, kako bismo doiveli sreu, a izbegli bol.
Tubten Chodron: Tricycle, Te Buddhist Review, Vol. VI, #3
20. maj
Umesto da misli dele na dobre i loe, budisti ih radije smatraju korisnim i
nekorisnim. Nekorisna misao je ona povezana sa pohlepom, mrnjom i zabludom. To su
misli od kojih um najlake pravi opsesiju. One su nekorisne u tom smislu da nas skreu sa
puta ka osloboenju. Korisne misli, sa druge strane, jesu one povezane sa velikodunou,
saoseanjem i mudrou. One su korisne zato to ih moemo koristiti kao poseban lek
protiv nekorisnih misli i time sebi pomoi da stignemo do osloboenja.
97
21. maj
Nemogue je posmatrati svoj um sve vreme. Nastojei da to uradite, sigurno ete naii
na probleme i odustati obeshrabreni. Umesto da idete u krajnost, ponite koncentrisui
se na jednu emociju u sebi. Odaberite emociju koja vas najvie mui ili vam se najee
javlja... Za mnoge ljude bes je dobra polazna taka, jer se lako uoava i rastvara bre od
veine drugih emocija. Kada jednom ponete da posmatrate svoj bes im se javi, doi cete
do jednog zanimljivog otkria. Ustanoviete da im postanete svesni toga da ste ljuti, va
bes poee da se topi sam od sebe. Vrlo je vano da ga posmatrate bez uivanja u njemu ili
potiskivanja. to vam je lake da sopstveni bes posmatrate bez presuivanja da je ovakav
ili onakav, bez kritikovanja, lake e bes nestajati.
22. maj
Prema budizmu, da bi ovek bio savren postoje dva kvaliteta koja podjednako treba da
razvija: saoseanje (karuna) na jednoj strani i mudrost (paa) na drugoj. Ovde saoseanje
predstavlja ljubav, milosre, ljubaznost, toleranciju i sline plemenite kvalitete na strani
emocija, odnosno kvalitete srca, dok bi mudrost predstavljala intelektualnu stranu ili
kvalitete uma. Ako se neko razvija samo emocionalno, zanemarujui intelektualno, tada
on moe postati dobroduna budala. Razvijanje jedino intelektualne strane, zanemarujui
emocionalnu, moe nas pretvoriti u hladni intelekt bez oseanja za druge. Zato, da bi
neko bio savren mora razvijati obe strane podjednako. To je cilj budistikog naina
ivota: u njemu su mudrost i saoseanje meusobno neraskidivo povezani.
98
23. maj
Bol istine, koji vodi do iskorenjivanja svakog bola, uvek je bolji od bola samoobmane,
koji vodi samo do jo vie bola.
Tara Benet-Goleman, Emotional Alchemy
24. maj
Prva plemenita istina kae nepokolebljivo, direktno, da je bol neodvojiv od samog ivota,
zato to se sve menja. Druga plemenita istina objanjava da je patnja ono to se dogaa
kada se borimo sa bilo im to je nae iskustvo, umesto da ga prihvatimo i otvorimo se
za to iskustvo koristei mudrost i strpljivost. Ako ovako gledamo na stvari, postoji velika
razlika izmeu bola i patnje. Bol je neizbean; ivot nam stie u paketu sa bolom. Patnja
nije neizbena. Ako je patnja ono to se dogaa kad se borimo sa svojim iskustvom,
usled svoje nesposobnosti da ga prihvatimo, onda je patnja samo jedan suvian dodatak.
Nisam ovo razumevala kad sam poinjala da vebam i verovala sam da u se, ukoliko
dovoljno uporno meditiram, osloboditi svakog bola. To se ispostavilo kao velika greka.
Bila sam razoarana kad sam otkrila tu greka i zapanjila se kako sam mogla biti tako
naivna. Oigledno je da u ovom ivotu neemo raskrstiti sa bolom. Buda je rekao: Sve
za ta smo vezani izvor je bola. Oni od nas koji su odabrali ivot u zajednici odluili su
da se taj bol isplati.
Sylvia Boorstein, Its Easier Tan You Tink
99
25. maj
Na paliju, srce i um se oznaavaju istom reju (citta), ali u prevodu moramo da pravimo
razliku izmeu ovo dvoje kako bi znaenje bilo jasno. Kada se bavimo umom, zaokupljeni
smo procesom miljenja, intelektualnim razumevanjem koje nastaje na osnovu znanja,
kao i svojom sposobnou da zadrimo to znanje kako bismo ga i kasnije iskoristili. Kada
govorimo o srcu, tada mislimo na oseaje i emocije, nau sposobnost da reagujemo iz
temelja svoga bia. Iako moda verujemo da ivimo u skladu sa onim kako razmiljamo,
to ipak nije sasvim tano. Ako celu stvar malo pomnije osmotrimo, ustanoviemo da
ivot upravljamo prema svojim oseanjima, kao i da nae razmisljanje zavisi od oseanja.
Ta emocionalna strana nae linosti toliko je vana da je i njezino proienje osnova za
harmonino i mirno ivljenje, a isto tako i za dobru meditaciju.
26. maj
Vebanje je poput kuvanja pirina. Ako je plamen blag, pirina e biti savreno kuvan
i lak za varenje. Ako je, pak, plamen suvie jak, pirina e izgoreti i pre nego to bude
kuvan. Treba vebati na oputen nain. Ako sebe ne mui dualnostima, ako nema ni
premalo ni premnogo samopouzdanja, ta bi onda trebalo da radi? Nisi ovde doao da
postane prosvetljen, ve da veba. Nije vano da li si sve do kraja shvatio i moe li u
praksu da ue duboko ili ne. Okreni lea svakoj sumnji o metodu i tome jesi li naao
pravu stvar da veba. Ne podcenjuj sam sebe. Ako drugi mogu da vebaju, onda i ti
moe barem da pokua.
Master Sheng-yen, Faith in Mind
100
27. maj
Zamislite da idete prometnom ulicom sa rukama punim kesa iz oblinje piljarnice
i neko odjednom naleti na vas, tako jako da vas obori na zemlju i vi se pruite preko
onoga to ste malopre drali u rukama. Dok se pridiete iz te gomile zelenia, zgnjeenog
paradajza i razbijenih jaja ve se spremate da vrisnete: Idiote! ta ti fali? Jesi li slep? Ali
trenutak pre nego to udahnete vazduh da biste sve to izgovorili, vidite da je ovek koji
je naleteo na vas slep. I on je pao na trotoar, ispustio svoj tap, i vaa ljutnja u trenutku
ustupa mesto saoseanju i brizi: Jeste li se povredili? Mogu li da vam pomognem? Na
ivot je upravo takav. Kada jasno shvatimo da pravi izvor konfikta i patnje u ovom svetu
jeste neznanje, tada smo u stanju da otvorimo vrata mudrosti i saoseanja. Tek tada smo
u situaciji da leimo i sebe i druge.
28. maj
Zbog dve stvari nas pee savest. Koje
dve? Kad ovek uini neto nemoralno
telom, govorom i milju ili propusti da
uini moralno delo telom, govorom i
milju. I kada kasnije o tome razmilja,
osea kajanje.
Buda, AN II.3-4
101
29. maj
Um je najbolja i najdelikatnija alatka koja postoji u ovom univerzumu. Svako od nas
je ima, ali malobrojni se o njoj staraju na pravi nain. Praktino, svi se brinemo samo o
svom telu. Jedemo, spavamo, peremo se, vebamo, idemo kod lekara kada je telo bolesno,
iamo se, seckamo nokte, plombiramo zube, radimo sve ono to je neophodno da bi
telo dobro funkcionisalo. A zapravo, telo je sluga a um gospodar. Dakle, brinemo se o
slugi i zaboravljamo na gospodara. Ako bismo to radili u svojoj kui, nastao bi haos. To
je jedan od razloga zato svet izgleda tako haotino. Ljudi ubijaju jedni druge, kradu
jedni od drugih, varaju, lau, ogovaraju. I veina pri tome ni ne pomilja da je um ono
najvrednije to imamo. On nam obezbeuje najvee bogatstvo, ali mi o njemu uopte ne
vodimo rauna.
A sa umom bi trebalo da radimo isto ono to radimo sa telom. Recimo, da mu obezbedimo
odmor. Zamislite da ne spavamo tri-etiri dana, kako bismo se oseali? Potpuno iscrpljeni,
zaista uasno. Telu je potreban odmor, ali i umu. Tokom dana on razmilja, nou on sanja.
Uvek je neim zauzet. Jedini pravi odmor koji moe da ima, odmor koji mu vraa energiju
neophodnu da postane bistar i lucidan, jeste da ostane vezan za objekat meditacije.
Umu je potrebno i spremanje, to znai proiavanje. To se dogaa kada se svako
razmiljanje zaustavi na izvesno vreme, zato to je um skoncentrisan na samo jednu
taku. Jedan trenutak koncentracije je jedan trenutak proiavanja. U njemu um ne
moe da zadri zlovolju ili ulnu elju, niti neku drugu negativnost. Kada koncentracija
prestane, um se vraa svom uobiajenom ponaanju. U meditaciji moemo osetiti da
nas proien um ini srenim i spokojnim. Sasvim prirodno pokuaemo da taj proces
proiavanja proirimo i na svoj svakodnevni ivot.
Ayya Khema, Here and Now
102
30. maj
Ako sluate Dhamma uenje, ali ne vebate, onda ste nalik kutlai u loncu punom supe.
Kutlaa je u supi svaki dan, ali uopte ne zna kakav joj je ukus.
Maya Angelou
31. maj
Zaista, vrlo je malo vremena za vebanje sopstvenog uma. Ukoliko unapred ne
odvojimo vreme, dnevni poslovi kao to su obaveze prema porodici ili imanju
e ga celog potroiti. A onda e biti nemogue postii mir i spokojstvo. Delimo
svoje vreme sa razliitim ljudima, priamo sa njima i, u isto vreme, vezujemo se
za razne stvari. I kad na kraju hoemo da se okrenemo sebi, vreme je ve isteklo.
Veina ljudi je ista po tome da nemaju dovoljno energije da meditiraju, ve samo da
mataju o najrazliitijim stvarima i askaju. Da je drugaije, koncentraciju bi postizali
vrlo brzo. Tek malobrojni imaju dovoljno energije da vebaju meditaciju ak i pet minuta:
krenu i odustanu (iscrpljeni), ali kada naklapaju, zaborave na svaki bol i neudobnost (dok
ne zatvore usta).

Matanje i razgovaranje su sline aktivnosti. Ako matamo, bujica misli tee misli o
porodici, kui, poslu i tome slino. Poto nismo dovoljno sabrani, taj tok e se nastaviti
unedogled, pre nego to se sam od sebe zaustavi. Ako posedujemo sabranost, prestaemo
da koristimo svoj um na tako neproduktivan nain.
Aan Sanong, A Taste of Dhamma
103

J
U
N
105
1. jun
Neizbeni elemenat naeg praktikovanja meditacije jeste i to da sledimo odreene
moralne principe. Na taj nain odravamo temeljnu istou tela, govora i uma. Pet
pravila kojih bi se trebalo pridravati: ne-ubijanje, to znai da se uzdravamo od toga da
svesno bilo emu oduzimamo ivot, ak da ni ne spljeskamo komarca koji nam dosauje;
zatim ne-kraa, to znai neuzimanje bilo ega to nam neko nije dao; uzdravanje od
nedozvoljenih seksualnih odnosa, kao to je preljuba; ne-izgovaranje lai ili uvreda; i na
kraju ne-uzimanje alkohola i svega drugog to iskrivljuje nau percepciju... . Pridravanje
ovih pravila e stvoriti pouzdanu osnovu za jaanje moi koncentracije, a time i uvid
uiniti moguim.
Joseph Goldstein, Te Experience of Insight
106
2. jun
Drevni pali tekstovi uporeivali su meditaciju sa kroenjem slona. U to vreme radilo
se tako da se zarobljeni slon vee za stup jakim konopcem. Kada to uradite, slon nije
ba srean. Poinje da trubi i udara nogama po tlu, danima trza onaj konopac ne bi li se
otrgao. I onda mu konano sine da ne moe da se oslobodi, pa se smiri. U tom trenutku
moete poeti da ga hranite i prilazite mu oseajui se malo bezbednije. Malo pomalo
doe trenutak kad moete da ga odveete od onog stuba i obuavate svog slona da obavlja
razliite korisne poslove. U ovoj analogiji neukroeni slon je va neukroeni um, konopac
je sabrana panja, a stub je objekat na koji se koncentriete, va dah. Ukroeni slon koji
se nalazi na kraju ovog procesa jeste dobro uveban, skoncentrisan um, koji je mogue
upotrebiti za izuzetno teak posao prodiranja kroz slojeve iluzije koji skrivaju stvarnost.
Meditacija kroti um.
3. jun
Hiljade i hiljade uenika praktikovali su
meditaciju i doli do njenih plodova. Ne sumnjaj u
njezine mogunosti zbog jednostavnosti metoda.
Ako ne moe da pronae istinu upravo ovde i
sada, gde drugde oekuje da je pronae?
Dogen
107
4. jun
Monasi, ne znam ni za jednu drugu stvar koja, kada je neukroena, toliko teti kao to
je to um. Um, kada je neukroen, jako mnogo teti.

Monasi, ne znam ni za jednu drugu stvar koja, kada je ukroena, toliko koristi kao to je
to um. Um, kada je ukroen, jako mnogo koristi.
Ekadhamma sutta, AN 1.37-38
5. jun
Pravila moralnog ponaanja su izuzetno mona. Na primer, izbegavanje da u bilo
kojim okolnostima kaemo ono to nije istina, samo to ve moe predstavljati itavu i
zaokruenu praksu. U pogledu drugih bia, to znai da ne predstavljamo lano bilo ta,
da smo potpuno sabrani i svesni onoga to govorimo i da to predstavlja direktan i jasan
odraz istine kako je mi vidimo... Ako ovo pravilo jo vie produbimo, ako pravilo istinitosti
praktikujemo i u odnosu na sebe same, tada ne zavaravamo sebe, ne pokuavamo da na
stvari gledamo drugaije nego kakve one zaista jesu, posveujemo im svoju punu panju i
sabranost. Ve samo to jedno pravilo postaje itavo i zaokrueno praktikovanje budizma.
I ne samo budizma, ve zapravo svih religija. Onog trenutka kad postanemo potpuno
iskreni, austomatski se raa mudrost nesebinosti. Volimo na prirodan nain, jer ne
pokuavamo vie da dobijemo ili budemo neto drugo od onoga to je ve istina.
Jack Kornfeld, Living Dharma
108
6. jun
Um koji sebe odrava u stanju ravnotee slian je belom platnu ili belom listu papira.
Morate ostati fokusirani na njega da biste videli kako, kada neto to nam doe kroz ula
i narui tu belinu, um pone da se pokree, kako stvarima poinje da lepi etikete dobro,
loe ili ja. To je neto to treba da nauimo kako da posmatramo i na najsuptilnijem
nivou.
Upasika Kee Nanayon, Pure and Simple
7. jun
uveni duhovni uitelj pojavi se na kapiji careve palate. Nijedan od uvara nije ni
pokuao da ga zaustavi, te on ue i pronae put do sale u kojoj je car lino sedeo na
tronu.
ta hoe?, upita car, smesta prepoznavi posetioca.
Traim mesto u ovom svratitu da prespavam, odgovori uitelj.
Ali ovo nije svratite, ree kralj, ovo je moja palata.
Mogu li te upitati kome je pripadala ta palata pre tebe?
Mom ocu. Ali on je umro.
A kome je pripdala pre njega?
Mom dedi. I on je umro.
Dakle ovo mesto u kojem ljudi proive nakratko i potom krenu dalje da li dobro
ujem da ga ti NE naziva svratitem?
Zen pria
109
8. jun
Poto je govor toliko vaan u naem ivotu i poto nae rei imaju toliki uticaj,
neophodno je da uenje vetine prave komunikacije bude vaan deo naeg vebanja
u Dhammi ili istini. Buda je na ovu vanost ukazao kada je ispravan govor ukljuio u
svoj plemeniti osmostruki put ka probuenju. Iako se u kanonskim tekstovima ispravan
govor nairoko analizira, on se ipak svodi na dva glavna principa: Je li govor istinit? Je
li koristan? Pridravanje ovih principa u naem vebanju poveava nau senzitivnost.
Postajemo osetljivi na suptilnosti istine i lai. Ima li situacija kada zamagljujemo istinu
ili je preuveliavamo na neki nain? I imali situacija u kojima su nae rei moda istinite,
ali nije pravi trenutak, mesto ili okolnosti da one budu i od koristi?
Joseph Goldstein, Insight Meditation
9. jun
Budina Dhamma se ne nalazi u knjigama. Ako zaista elite da sami za sebe vidite o
emu je to Buda govorio, ne morate da gledate u knjige. Gledajte u sopstveni um. Uoite
kako oseanja dolaze i prolaze, kako misli dolaze i prolaze. To je put do Budine istine.
Biti prirodan. Sve to radite u ivotu je ansa za vebanje. Ako praznite kantu za ubre
ili perete WC, nemojte se oseati kao da time inite uslugu nekom drugom. Dhamma
postoji i u pranjenju kante za ubre. Nemojte misliti da vebate samo kad sedite mirno,
prekrtenih nogu. Neki od vas se ale da nemaju vremena da meditiraju. A imate li
dovoljno vremena da diete? To je vaa meditacija: sabranost, prirodnost u svemu to
radite.
Aan a u knjizi Jack Kornfeld, Living Dharma
110
10. jun
Znanje nam dolazi od vebanja od paljivog sluanja, promiljanja o onome to smo
uli i potom ulaganja napora da napustimo svoje tetne postupke i inimo samo ono to
je ispravno i korisno. Te stvari se nazivaju izvorima uvida. Ukoliko ne pronaemo u sebi
te izvore uvida, osueni smo da zauvek ostanemo budalasti.
11. jun
Kao meditantu, vaa strategija bi trebalo da bude neprekidno oslukivanje dhamme, ak
i onda kada nemate uitelja pored sebe da vam o njoj govori. Drugim reima, oslukujte
dhammu dan i no. Oko, uho, nos, jezik i telo su fziki fenomeni (rupa-dhamma) koji
su uvek sa vama. Slike, zvukovi, mirisi, ukusi, dodir takoe. A um? I on je tu. Vae misli
i oseanja o razliitim stvarima dobrim i loim isto su sa vama. Rast i propadanje,
kako u vama tako i oko vas, uvek postoje. Te stvari koje se prirodno odvijaju pokazuju
nam istinu nepostojanost, nespokojstvo i odsustvu trajne sutine i to vidite sve vreme.
Kada, na primer, list pouti i otpadne sa grane, on vam pokazuje istinu nepostojanosti.

Dakle, ako neprekidno imate ovakav stav dok posmatrate stvari uz pomo sabranosti i
uvida, za vas se kae da oslukujete dhammu sve vreme, i danju i nou.
Aan Mun Bhuridatta, Listening to the Dhamma at all times
111
12. jun
Ako razume, stvari su upravo takve kakve jesu...
Ako ne razume, stvari su upravo takve kakve jesu...
Zen izreka
13. jun
Pojavi se oseaj, zatim poinje svianje ili nesvianje. Taj trenutak, ako ga nismo
svesni, ponavlja se i pojaava u udnju ili odbojnost, postaje snana emocija koja na
kraju obuzima nau svest. Postajemo zarobljeni tom emocijom i sposobnost zdravog
rasuivanja nestaje. Posledica je da govorimo i inimo loe stvari, povreujemo i sebe
i druge. Stvaramo patnju sami sebi, patimo i sada i u budunosti, a sve to samo zbog
jednog jedinog trenutka slepog reagovanja.
Ali ako smo svesni na taki kada taj proces reagovanja zapoinje to znai ako smo
svesni onog prvog oseaja moemo odluiti da ne dozvolimo bilo kakvoj reakciji da se
dogodi ili da krene da jaa... u tom trenutku um je slobodan.
Moda se u poetku radi samo o nekoliko trenutaka tokom meditacije, a ostatak vremena
um ostaje uronjen u staru naviku reagovanja na oseaje, u obrazac udnje, averzije i
patnje. No, kroz malo vie vebanja, tih nekoliko trenutaka e postati sekunde, postae
minuti, sve dok na kraju stara navika reagovanja nije uklonjena i um neprekidno ostaje
u stanju mira. To je nain kako je patnju mogue zaustaviti.
S. N. Goenka, Te Art of Living
112
14. jun
Ako se ne zagledamo duboko u sebe, na um ostaje mraan i zamagljen. A kada putem
ula do njega stigne neki stimulans, um se vrlo lako sav uskomea. Zato vam savetujem
da uloite napor i paljivo pogledate unutra, kako biste videli ta se nalazi u tom vaem
umu, da vidite kako se u njemu stvari pojavljuju, da vidite kako ih on kategorizuje, stavlja
im etikete i na osnovu toga pone dalje da mata. Na taj nain ete biti u stanju da sve to
ostavite po strani, napustite, unitite, ostavljajui samo um ist i jednostavan, bez ikakvih
etiketa i vezivanja. Um je tada oien od svega suvinog. Moete to stanje nazvati svojom
unutranjom lepotom, Mis Prazninom, koja ne mora da stari, ne mora da se razboli,
ne mora da umre prvobitnom prirodom koja se ne menja. To je neto to moete da
dodirnete jedino u svom umu. To nije sam um, ali je um upravo ono to nam omoguuje
taj kontakt.
15. jun
Ako svaki as skree sa puta da bi pomirisao rue, moe se
dogoditi da padne mrak pre nego to stigne domu svome.
Aan a
113
16. jun
Sredovena ena dola je jednoga dana da iskae potovanje Aan Dunu. Opisala mu
je svoju ivotnu situaciju, rekavi da je njezin drutveni poloaj dobar i da nikada nije
oskudevala u bilo emu. Bila je, meutim, uznemirena zbog svoga sina, koji je iveo
raspusnim ivotom i nije uopte sluao bilo kakve savete. Troio je porodini imetak, ali
i srca svojih roditelja, i ta ena to vie nije mogla da izdri. Upitala je Aan Duna da joj
da neki savet kako da umanji svoju patnju, ali i kako da sina izvede na pravi put. Aan
joj zaista dade savet, pouivi je takoe kako da smiri svoj um i kako da smanji svoju
vezanost. Poto je otila, prokomentarisao je: Ljudi danas pate zbog svojih misli.
Phra Bodhinandamuni, Gifs He Lef Behind
17. jun
Buda je vebanje uma uporeivao sa dranjem ptice u ruci. Um je slian toj maloj ptici i
pitanje je kako je zadrati u aci a da ne odleti. Ako suvie vrsto stisnete aku, uguiete
pticu. Ako je suvie opustite, ptiica e se izmigoljiti i pobei. Dakle kako ete je drati,
a da ne umre, odnosno ne pobegne? Isto to vai i za nae vebanje uma, koje ne sme biti
ni suvie kruto, ni suvie leerno, ve uvek s pravilno odmerenim naporom.
114
18. jun
Ba kao to svaka kap vode u ogromnom okeanu ima samo jedan jedini ukus ukus
soli na isti nain ovo Uenje i njegova praksa imaju samo jedan jedini ukus ukus
slobode.
Buda, Uposatha sutta, Udana 5.5
19. jun
Kod sedee meditacije ne dozvoli da te obmane misao-demon (sankhara mara). Oni
koji sede tek kratko ili uopte ne sede su zapravo ljudi koji veruju u misao-demona.

Na primer, odluimo da sedimo u zoru i misao-demon nam odmah kae da je suvie rano,
zato ne bismo sedeli kasnije. Ako u to poverujemo, tada nema nita od nae jutarnje
meditacije; ne sedimo. Kasnije tog jutra moda smo potpuno zaboravili na meditaciju,
ali ako je se ipak setimo, ba onog trenutka kad hoemo da ustanemo i odemo na mesto
gde meditiramo misao-demon nam opet apne na uvo: Nee jo da sedi. Samo to
si dorukovao. Stomak ti je pun. Prvo se odmori malo. Ima vremena da meditira
popodne. Ako u to poverujemo, to je obmana. U zoru ti je rekao da meditira kasnije
toga jutra. Kasnije toga jutra kae da meditira popodne. Kad svari prvo hranu, bie
ti mnogo ugodnije. Ako u to poverujemo, tada ne sedimo. Popodne ista pria ponovo
poinje. I mi zapravo verujemo tom misao-demonu po itav dan i no, tako da nema
nita od nae meditacije.
Looang Boo Sim, Te Urgent Task
115
20. jun
Pitanje: Kad sam poeo da se zanimam za budizam, prijatelji su poeli da me ismevaju.
Kau da sam nekada bio sasvim druga osoba, vrlo veseo i drueljubiv, a sada sam potpuno
suprotno. Izgubio sam dosta prijatelja i ak me ni moja ena ne razume i kritikuje. Kako
da reim taj problem?
Odgovor: To to ste budista ne znai da morate da budete utljivi, zamiljeni i izgledate
usiljeno. Ali ako prijatelji pokuavaju da vas povedu putem koji je tetan, a vi se
pridraavate pet pravila morala (sila), ne treba da ih sledite. Moda ete zbog toga izgubiti
prijatelje, ali neete izgubiti sebe... Treba shvatiti da nas nai prijatelji jo ne razumeju i
zato se udaljavaju i ne drue vie sa nama. Ali naa praksa i dalje ostaje, kao i mnotvo
dobrih ljudi na ovom svetu! Ti dobri ljudi e se pre ili kasnije sresti i sprijateljiti, postati
i nai prijatelji. Ako ih za sada nema, ako niko nije zainteresovan da se sa nama drui,
onda bi trebalo da se druimo sa tri utoita sa Budom, dhammom i sanghom u svome
srcu, to je bolje od prijatelja koje uopte ne zanima ono to je dobro. Zaista treba da
budete uvereni u to da, ako je vae srce zadovoljno time to idete u smeru koji vam donosi
dobrobit, onda je to dovoljno. Ne treba da se zanimate ili brinete za druge vie nego za
sebe same. Treba da ste odgovorni za sebe sada i ubudue, jer nema nikoga sem vas koji
vas moe oplemeniti.
Aan Maha Boowa, Questions & Answers
21. jun
Problemi sadre u sebi i klju za reenje ukoliko ka njima okrenemo i svoju svesnost.
Tulku Tundup
116
22. jun
Sabranost panje, jasno vienje, znai da smo se probudili za sreu istog trenutka. Mi
inae stalno komplikujemo trenutke svog ivljenja. Teko da nam se dogodi bilo ta a da
um ne pone oko toga da plete svoju priu. I to uplitanje ini ivot teim nego to bi on
inae trebalo da bude.
Svoju naviku pretvaranja neutralnih injenica u bolne stavove uoila sam pre mnogo
godina kada sam telefonirala u jedan manastir kako bih ugovorila individualni period
meditacijskog povlaenja. Osoba sa kojom sam razgovarala rekla mi je: Treba o tome
da razgovarate sa Robertom, on je zaduen za pravljenje rasporeda. I tako sam ostavila
poruku za Roberta, sigurna da e me nazvati. Sledeeg dana na telefonskoj sekretarici
bila je zaista kratka poruka od Roberta da odgovara na moj poziv. Tako sam jo jednom
nazvala, da bi mi jo jednom rekli da Robert nije tu. Objasnila sam da sam ve zvala, da
je Robert zvao mene i da eto ja opet zovem njega. A onda sam jo malo zakomplikovala
rekavi: Moda je sve ovo samo znak da i ne treba da doem u va centar. Na to sam
dobila odgovor; Mislim da je ovo znak da Robert nije ovde.
Sylvia Boorstein, Dont Just Do Something, Sit Tere
23. jun
U umu poetnika mnogo je mogunosti, a u umu eksperta svega nekoliko.
117
24. jun
Kada neko pone da meditira, najee pitanje je: Kako da se priviknem da sedim?
Kako da izbegnem bol koji se javlja? To je mogue jedino kroz neprekidno vebanje,
uvek iznova. U poetku telo jednostavno ne voli da sedi na podu ukrtenih nogu.
Ali tu situaciju moemo iskoristiti kao dobrodolu pomo. Kada se neugodnost javi u
telu, uimo se da obratimo panju na reakcije uma na nju i ne pomeramo se odmah,
automatski. Svako na ovom svetu pokuava da se iskobelja iz neugodne situacije i to
jednom instinktivnom, momentalnom reakcijom. Ne radi se o tome da mi ne elimo isto
tako da se oslobodimo neugodnosti, ali da bismo imali koristi od meditacije, moramo
nauiti da se odviknemo od tih instinktivnih, momentalnih reakcija. Jer upravo su one
te koje nas gurnu u patnju uvek iznova.
Ayya Khema, Her and Now
25. jun
Kad praktikujemo istrajnu sabranost panje, moemo dopustiti strahovima da se ispolje,
ali i da ne verujemo nuno u njih. To to se bojite da e se neto dogoditi, ne znai da e se
to zaista i dogoditi. To to se oseate krivim zbog neega, ne znai nuno da ste i uradili
neto pogreno; to to neto elite, ne znai da e vas to i usreiti kada ga dobijete. Svi
smo ve toliko puta videli kako nas privid stvarnosti moe zavesti.
Aan Munindo, Unexpected Freedom
118
26. jun
Karma se esto pogreno tumai kao unapred fksirana sudbina. Re je pre o akumulaciji
sklonosti koje nas mogu prikovati uz odreen obrazac ponaanja, a takvo ponaanje opet
rezultira daljim gomilanjem istih takvih sklonosti... Ali nije nuno da budemo zarobljenici
stare karme... Evo kako sabranost nae panje moe da promeni karmu.
Kada sedite, ne dopustate svojim impulsima da se pretvore u postupke. Za sada, barem,
samo ih posmatrate. Posmatrajui ih, ubrzo uviate da svi impulsi u umu nastaju i prestaju.
Da imaju sopstveni ivot, da nisu vi, ve samo proces miljenja, tako da ne morate njima
biti kontrolisani. Ne podstiui ih, niti potiskujui, poinjete da direktno razumevate
kako su to samo misli. Ovaj proces lagano, vremenom sve destruktivne impulse spaljuje
vatrom koncentracije, uravnoteenosti i ne-delovanja. U isto vreme, kreativni uvidi i
kreativni impulsi vie nisu toliko potisnuti onim mnogo burnijima, destruktivnijima.
im se pojave, bivaju negovani, posveujete im panju.
27. jun
Ukoliko nastojite da doete do dubljeg razumevanja Dhamme, do take kada uvidite
apsolutnu istinu, otkriete da ne postoji stvar koja se zove religija da ne postoje ni
budizam, ni hrianstvo, ni islam.
Buddhadasa Bhikkhu
119
28. jun
Mnogi ljudi optuuju Budu da je pesimistian: svoje uenje on zapoinje sa bolom.
Meutim, kada prvi put sednete i meditirate, na ta naiete posle pet-deset minuta? Na
bol. Ne moete da ga izbegnete. Ili kada ljudi jednostavno ne mogu ceo dan da provedu
sami sa sobom, a da sebe ne zabave ovim ili onim. U emu je problem? U mentalnom bolu,
mentalnoj nelagodnosti. To su stvari sa kojima ivimo sve vreme. I kada neko na njih ukae,
smatramo da je pesimistian. Naravno, Budin cilj u ukazivanju na bol i patnju nije bio da
se tu i zaustavi, da na njih skrene panju i kae: Uh, nije li to sve grozno. On zapravo kae;
Pogledaj. Postoji reenje. U stvari, njegov pristup bolu je krajnje optimistian. Ljudska
bia mogu da prekinu tu patnju, u ovom ivotu, sopstvenim naporom.
Tanissaro Bhikkhu, An Introduction to Pain
29. jun
Bilo bi divno kada bi svako od nas mogao da napusti taj unutranji monolog i boravi
u tihoj svesnosti sadanjeg trenutka, dovoljno dugo da bi shvatio koliko je divan. Tiina
je toliko plodonosnija u pogledu mudrosti i jasnoe od miljenja. Kada uvidite koliki
je uitak i vrednost tiine u nama samima, tada vam tiina postaje privlanija i vanija.
Unutranja tiina postaje ono emu um tei. On neprestano trai tu tiinu, do take da
razmilja jedino kada zaista mora, jedino kada to ima svrhe. Poto ste, na tom stupnju,
shvatili da je vei deo onoga o emu razmiljate svakako nepotrebno, da vas ono nikuda
ne vodi, stvarajui vam samo glavobolju, tada rado i lako vei deo vremena provodite u
tiini unutranjeg mira.
Aan Brahmavamso, Te Basic Method of Meditation
120
30. jun
Buda je ukazao da postoje etiri naina na koja ljudi skrenu sa puta. Dva od njih su
da sledimo ono to nam se svia i beimo od onoga to nam se ne svia. Druga dva su
da smo savladani iluzijom i strahom. Te stvari navode ljude da skrenu sa puta. I tako se
zaputimo kroz ikaru i onda ko zna kuda, jednostavno zato to nam prija da sledimo ono
to nam se dopada i izbegavamo ono to nam se ne dopada iako bi te stvari koje nam se
ne sviaju esto trebalo malo paljivije da zagledamo. Zato nam se one ne dopadaju? I to
to nam se dopada, zato nam se u stvari dopada? Kakvo tano dobro nam ono donosi?
Tanissaro Bhikkhu, Beyond Likes & Dislikes
Primanje vode:
Buda je bio na putu prema Kapilavatthu kada se razboleo. Ananda je zahvatio vodu iz
oblinje reke, koja je bila blatnjava, jer je neposredno pre toga tuda proao karavan kola.
Kad je Buda uzeo zdelu sa vodom, ona je odjednom postala bistra.
121

J
U
L
123
1. jul
Duhovno vebanje je teko u poetku. Pita se kako bi uopte mogao da istraje u svemu
tome. Ali kako se na njega navikava, vebanje vremenom postaje sve lake. Ne budi
tvrdoglav i ne forsiraj sebe previe. Ako veba u skladu sa svojim mogunostima, malo
pomalo pronalazie sve vie zadovoljstva i radosti. Kako bude razvijao unutranju
snagu, tvoji pozitivni postupci e sve vie dobijati na dubini i irini.
Dalai Lama, A Flash of Lightning in the Dark of Nigh
124
2. jul
Jedno od najvanijih uenja koje mi je Aan a ikada dao bilo je kada sam kod njega
jednom doao potpuno ophrvan sumnjama i brigama. Poto smo malo popriali, pogledao
me je i rekao; Ako je neto nesigurno i hoe da ga uini sigurnim, patie. Hm, to
je zaista oigledno. Meutim, on je znao o emu govori, zaista je znao. Ako je neto
nesigurno, morate ga videti kao nesigurno zato odmah pokuavate da ga pretvorite u
sigurno? Samo zbog svoje vezanosti za izvesnost nismo u stanju da uimo od neizvesnosti.
Pa ipak, samo kada smo nesigurni uimo. Kada smo nesigurni, moemo da se trgnemo,
pogledamo oko sebe i kaemo; ta se to dogaa; u emu je stvar? Kada smo nesigurni,
imamo priliku da budemo budni i paljivi. Kada smo sigurni, jednostavno se zavalimo,
debljamo i postajemo lenji. Ljudi koji su zaista sigurni nemaju onaj oseaj otvorenosti i
vitalnosti, nemaju nagon za istraivanjem ivota. Za njih je sve vrlo zatvoreno i izvesno.
Aan Munindo, In Doubt We Trust
3. jul
elja nije deo nas, ve tek nain na koji obino reagujemo voeni neznanjem... No,
mi nismo njene bespomone rtve. Moemo jo dopustiti da bude ono to jeste i tako
poeti da je naputamo. elja ima mo nad nama i zavodi nas samo dotle dok se sa njom
poistoveujemo, dok verujemo u nju i reagujemo na nju.
Aan Sumedho, Four Noble Truths
125
4. jul
ivot vam donosi mnotvo prlika za uenje, samo su te prilike esto preruene u
neprijatnosti. ...Ako ste sa nekim ko vam se ne dopada, iskoristite tu priliku da razvijate
dobrodunost, ime pravite korak ka smirenosti. A ako ste u tekoj situaciji, ak bolnoj,
i odluni ste da od nje nauite sve emu vas moe poduiti, tada ste otkrili tajnu velikog
postignua. A ta tajna je da volite i ono to ste do tada mrzeli. Poenta je u tome da volite
sve ono to vam se dogaa, bilo da vam se dopada ili ne.
Leonard A. Bullen, A Technique of Living
5. jul
Tri stvari nikada ne zaboravljamo u vezi sa svojim telom:
da ga oistimo,
da ga nahranimo,
da ga leimo.
Ove tri stvari obino zaboravljamo u vezi sa svojim umom:
da ga oistimo (mirom meditacije),
da ga nahranimo (dobrom Dhammom),
da ga leimo (oslobaajui se bolesti pohlepe, mrnje i neznanja).
Um se prlja i treba ga proistiti; postaje gladan i treba mu hrana; i uglavnom je sve vreme
u groznici i treba mu lek. Zato tako lako zaboravljamo na sopstvenu dobrobit?
Bhikkhu Khantipalo, Bag of Bones
126
6. jul
U zazenu (meditaciji) ne oekujemo bilo ta. Zazen nije tehnika da se postigne bilo
ta. On je mnogo prirodniji. Pa ipak, nekako, najprirodniju stvar je teko uraditi. Zasto?
Zato to toliko mnogo razmiljamo. Nema nieg loeg u razmiljanju. Razmiljanje je
vrlo prirodan proces, ali nas nae misli tako lako povuku za sobom i mi im pridajemo
toliko mnogo vanosti.
Maezumi Roshi, Zen Meditation in Plain English
7. jul
Kada vozimo, obino najvie razmiljamo o tome kako emo da stignemo i time
rtvujemo samo putovanje za raun cilja. Ali ivot se nalazi u sadanjem trenutku, ne
u budunosti. Zapravo, moda e nam kada stignemo na taj cilj biti samo gore. Ako
moramo da govorimo o cilju, ta rei o konanom cilju, o groblju? Ne elimo da idemo
u pravcu smrti; elimo da idemo u pravcu ivota. Ali gde je ivot? ivot je mogue
pronai samo u sadanjem trenutku. Zato, svaki kilometar koji preemo, svaki korak
koji napravimo, treba da nas donese do sadanjeg trenutka. To je vebanje sabranosti.
Kada vidimo crveno svetlo na semaforu i znak Stop, moemo na to da se osmehnemo
i zahvalimo mu, zato to nam to Bodisatva pomae da se vratimo u sadanji trenutak.
Crveno svetlo je alarm za sabranost. Moda smo na njega gledali kao na neprijatelja, koji
nas spreava da dostignemo svoj cilj. Ali sada znamo da je to crveno svetlo na prijatelj,
da nam pomae da se odupremo nagonu za urbom i poziva da se vratimo u sadanjost,
gde moemo da se sretnemo sa ivotom, radou i mirom.
Tich Nhat Hanh, Present Moment, Wonderful Moment
127
8. jul
Dobar duhovni prijatelj koji e nam pomoci da ostanemo na putu, onaj sa kojim iskreno
moemo da razgovaramo o meusobnim razlikama, sigurni da e reakcija biti voena
saoseanjem, predstavlja veoma vaan oslonac, ali koji naalost esto nedostaje. Iako
ljudi ive i vebaju zajedno, esto se meu njih isprei elja za nadmetanjem.Zaista dobar
prijatelj je nalik vodiu u planini. Duhovni put je slian penjanju na planinu, za koju
zaista ne znamo ta emo nai na njezinom vrhu. Samo smo uli da je tamo lepo, da su
svi sreni kad se na njega popnu, da je pogled velianstven i vazduh ist. Ako imamo
vodia koji se ve penjao na tu planinu, moe nam pomoi da ne padnemo u ambis, da
ne stanemo na stenu koja e se odroniti ili da ne zalutamo. Univerzalan lek za sve nae
boljke jesu plemeniti prijatelj i plemeniti razgovor, kao nasuna potreba naeg uma.
9. jul
Kada sreem ljude u razliitim krajevima sveta uvek se podsetim da smo svi mi u sutini
isti: svi smo ljudska bia. Moda nosimo razliita odela, naa koa je razliiite boje i
govorimo razliitim jezicima. To je ono to je na povrini. Ali u sutini, mi smo svi ista
ljudska bia. To je ono to nas povezuje. To nam omoguuje da razumemo jedni druge,
da razvijamo meusobno prijateljstvo i bliskost... Zato to svi delimo ovu malu planetu
Zemlju, moramo nauiti da ivimo u harmoniji i miru jedni sa drugima i sa prirodom.
To nije samo san, ve i nunost.
Dalai Lama, iz govora prilikom dodeljivanja
Nobelove nagrade za mir
128
10. jul
Svoja srca titimo oklopom iskovanim upravo od svojih starih navika da odgurujemo od
sebe bol i grabimo zadovoljstva. Kada uspemo da doemo do daha u sred bola, umesto
da ga neprekidno guramo od sebe, tada poinjemo i da otvaramo svoje srce i onome to
je neeljeno. Kada se na ovako direktan nain odnosimo prema onim delovima svoga
ivota od kojih bismo najradije okrenuli glavu, zaguljiva soba naeg ega poinje lagano
da se provetrava.
Pema Chdrn, Start Where You Are
11. jul
Kad god je u nama prevelika ljubav ili mrnja prema bilo kome ili bilo emu, kad god
smo naroito uzbueni, to e nas odvesti u veliku patnju. Ovo je vrlo vano, zato dobro to
razmotrite. Istraujte ta oseanja snane ljubavi ili mrnje i zatim uzmaknite jedan korak.
Ako im priete suvie blizu, ona e vas ugristi. ujete li to? Ako ih zgrabite i ponesete sa
sobom, ona grizu i udaraju. Kao kad hranite neku ivotinju, morate da pazite da vas ne
ritne. Vaa je obaveza da je hranite i brinete o njoj, ali morate biti dovoljno veti da sve
to uradite a da vas ne ugrize. Ljubav prema deci, roacima, novcu i imetku e vas ujesti.
Da li razumete to? Kada je hranite, ne prilazite suvie blizu. Kada je pojite, ne prilazite
suvie blizu. Zategnite malo ue kad je neophodno. To je put Dhamme, prepoznavanja
prolaznosti, izvora patnje i nepostojanja trajne sutine, to je prepoznavanje opasnosti i
praktikovanje opreznosti i obuzdanosti srednjeg puta.
Aan a, Everything is Teaching Us
129
12. jul
Svrha meditacije jeste da vas priblii vaem pravom domu, onom mestu mira koje je
u vama. Shvatate da svoj pravi dom zapravo uvek nosimo sa sobom. Ali kako do njega
dolazimo? Vrata vaeg srca su otvorena, bilo ta da radite. Sloboda, ljubav, saoseanje,
mirnoa, odustajanje od kontrolisanja svega i svaega, naputanje, to su vrata doma koji
je u vama. Do njega ne stiete odmeravanjem i kritikovanjem. Put do njega vodi kroz
smirenje, ne razmiljanje. Tako prolazite kroz vrata svog unutranjeg doma, u kojem
moete da boravite koliko elite, bilo kada.
Aan Brahmavamso, Practising in the World
13. jul
Santideva... pominje posebne sluajeve kada je preporuljivo da budemo poput
cepanice. Kada nam je um vrlo uznemiren ili kada ponu da nam naviru misli da nekoga
omalovaimo, ogovaramo ili zlostavljamo. Ako se gordost, samoljublje ili namera da
traimo tue greke jave, takoe moemo ostati inertni sve dok naa neznanjem voena
namera ne oslabi. Kada se oseamo nadmoni, planiramo da obmanemo druge ili elimo
da hvalimo sopstvene kvalitete, sve su to sluajevi kada je mudro pretvarati se da smo
nainjeni od drveta. Kad god poelimo da optuujemo druge, da nekog vreamo ili na
drugi nain uznemirimo, treba da vebamo tehniku ne-reagovanja.
130
14. jul
Sumnje se ne smiruju zato to ti bilo ko neto kae da je ovako ili onako. One se smiruju
samo tvojim vebanjem.
Aan a
15. jul
Kineski car upitao je poznatog budistikog uitelja da li moe da pokae prirodu sopstva
na neki lako vidljiv nain. Kao odgovor na to, uitelj je esnaestougaonu vladarevu
dvoranu od poda do plafona obloio ogledalima. U sredini dvorane obesio je upaljenu
sveu. Kada je car uao, mogao je da vidi na hiljade upaljenih svea u bezbroj ogledala
koja su odraavala jedno drugo.
Onda je uitelj sveu zamenio malim bruenim kristalom. Car je sada mogao da vidi taj
kristal kako se ogleda u svim moguim pravcima. Zatim mu je uitelj pokazao na jednu
od stranica tog kristala, i kad se car u nju zagledao, mogao je da vidi itavu dvoranu sa
hiljadama kristala koji su se odraavali u svakoj od stranica tog kristala u sredini.
Uitelj mu je zapravo pokazivao kako i najmanji deo sadri u sebi itav univerzum. Istinska
praznina nije prazna, ve sadri sve stvari. Tajanstvena i bremenita, praznina stvara i
odraava sve mogunosti. Iz nje izranja naa individualnost, koja moe biti otkrivena i
razvijana, ali nikada posedovana ili fksirana. Sopstvo je sadrano u ne-sopstvu, kao to
je plamen svee sadran u velikoj praznini.
131
16. jul
Ja ne elim da preobraam ljude iz jedne organizovane religije u drugu; ne zanima me
nijedna organizovana religija. Predmet mog interesovanja jeste Dhamma istina, uenje
svih Prosvetljenih. Ako uopte treba da bude nekog preobraanja, onda je ono iz patnje
u sreu, iz prljanja u istotu, iz ropstva u slobodu, iz neznanja u probuenje.
S. N. Goenka
17. jul
Budala koji sebe smatra budalom ve je zbog toga pametan, ali budala koji sebe smatra
pametnim, za toga se s pravom kae da je budala.
18. jul
Sabranost je svesnost sadanjeg trenutka. Ona se odigrava ovde i sada. Ona je posmatranje
onoga to se dogaa u sadanjem trenutku. Stalno ostaje u sadanjosti, uvek na vrhu onog
talasa koji predstavlja protok vremena.
Ako se setite uiteljice iz drugog razreda osnovne, to je seanje. Kada odmah zatim
postanete svesni da se seate svoje uiteljice, to je sabranost. Ako potom taj proces
konceptualizujete i sami sebi kaete: Ah, ja se seam, to je razmiljanje.
132
19. jul
Sumnjati je prirodno. Svako polazi od sumnji. Od njih moe da nui mnogo. Ali ono
to je vano jeste da ne poistoveuje sebe sa svojim sumnjama; dakle, ne dopusti da te
one zarobe. Jer e poeti beskonano da ti okreu um u krug. Umesto toga, posmatraj
itav taj proces sumnjanja, postavljanja pitanja. Vidi ko je to ko sumnja. Vidi kako sumnje
dolaze i prolaze. Tada vie nee biti bespomona rtva svojih sumnji. Iskoraie izvan
njih i tvoj um e se lagano smiriti. Tada si u stanju da vidi kako sve stvari dolaze i prolaze.
Jednostavno ostavi ono za ta si vezan. Ostavi svoje sumnje i samo posmatraj. Tako se
okonava sumnja.
Aan a
20. jul
Uzeti Budu kao svoje utoite znai prepoznati ono seme prosvetljenja koje je u nama
samima, tu mogunost slobode. To takoe znai pronai utoite u onim osobinama koje
sam Buda otelovljuje; osobinama kao to su neustraivost, mudrost, ljubav i saoseanje.
Uzeti Dharmu kao utoite znai uzimati kao utoite prirodni zakon, stvari kakve jesu;
to znai potvrivanje svoje privrenosti istini, doputajui Dharmi da se odvija pred
naim oima. Uzeti utoite u Sanghi znai crpeti podrku od zajednice, u svima nama
koji pomaemo jedni drugima na putu ka probuenju i slobodi.
Joseph Goldstein, Te Experience of Insight
133
21. jul
Tokom studentskih nemira u Burmi, kada su vojnici ulazili u hram da odatle izbace
pobunjenike, oni bi izuli svoje izme, ali iz ruku nisu isputali puke. Iskazivali su
potovanje prema Budi, ali su zanemarivali Dhammu. Kljuno je da budemo odgovorni
prema svojim postupcima i ne zaboravimo na Dhammu u kakvoj god da se situaciji
naemo.
Sharon Salzberg
22. jul
Nijedna druga stvar
ne navodi ljude
da tumaraju bez prekida, danju i nou,
kao kada su zavedeni
obmanom.
Ali oni koji, napustivi obmanu,
probiju gusti mrak
ne tumaraju vie.
Klica patnje u njima iupana je.
Buda, Ittivutaka, I.14
134
23. jul
Koliko su drugi ljudi dobri ili loi, to je njihov problem. Usredsredi se umesto toga na
svoj problem.
Aan Fuang Jotiko
24. jul
Zaista esto zaboravimo da napraviti greku i nije tako strano. U budizmu se smatra
normalnim da pravimo greke. U redu je biti nesavren. Zar nije to divno? To znai da
smo slobodni da budemo ljudsko bie, umesto da o sebi mislimo kao o nekom ko je
izvanredan, savren, neko ko nikada ne grei. Strano je, zar ne, ako mislimo da nam
nije doputeno da pravimo greke, jer mi obino inimo greke i onda moramo da ih
prikrivamo. I tada na dom nije mesto mira, tiine i udobnosti.
Naravno, mnogi koji su skeptini e rei: Ako dopusti ljudima da gree, kako e oni
ikada neto nauiti? Jednostavno e nastaviti da prave jo vie greaka.
Ali stvari zapravo ne funkcioniu na taj nain. Da bih ovo ilustrovao, priseam se kako mi
je otac jo kao tinejderu rekao kako me nikada ne bi izbacio iz kue ma ta da uradim;
za mene e u njoj uvek biti mesta makar nainio i najgore greke. Kada sam ga uo,
razumeo sam to kao izraz ljubavi, potpunog prihvatanja. I to me je nadahnulo; toliko
sam ga potovao da nisam eleo da ga povredim, nisam eleo da mu nanesem bol i tako
sam se jo vie trudio da budem vredan njegovog poverenja.
Aan Brahmavamso, On Making a Mistake
135
25. jul
Uenje kae, neugodnost (dukkha) poinje i zavrava se ona nije trajna. Pretpostavimo
da sedim i osetim da mi je neudobno. Okrenem se dukkhi i zapitam se: ta je uzrok ove
neugodnosti? To to je telu neudobno, stie mi odgovor. I ja odluim da promenim
poloaj. Ali posle pet minuta ponovo osetim da mi je neudobno. Zato ovaj put taj oseaj
pogledam malo paljivije. I uoavam jo neto: Ja NE ELIM tu neudobnost, ja ELIM
prijatno oseanje. Ah! Dakle nije u bolu problem ve u NEELJENJU neprijatnog
oseaja. Hm, ovo je vrlo koristan uvid, zar ne? To je malo dublje gledanje. Otkrivam da
mogu biti spokojan to se tie neprijatnih oseaja i da NE MORAM da se pomerim. Oni
me kao takvi ne uznemiravaju i tako um postaje sasvim smiren.
Aan Viradhammo, So What
26. jul
Svaki put kada postoji prijatan prizor, zvuk, miris, ukus ili dodir, verovatno je da e se
pojaviti i pohlepa. I sve dok je u sebi imamo a da to nismo ni primetili, ona e od nas
zahtevati da joj ispunjavamo elje, da tragamo, ona e nas usmeravati ka predmetima za
kojima emo da udimo. Dakle, ako ne vidimo da to to nastaje jeste pohlepa, da nam
ona komanduje i usmerava nas, sve dok ne znamo opasnosti koje dolaze sa pohlepom,
nikada neemo ak ni pokuati da savladamo ovog najveeg od svih neprijatelja.
Sayadaw U Tittila, Cause & Efect
136
27. jul
Ba kao to nepregledni okean ima samo jedan ukus ukus soli tako i ovo uenje i
praksa (Dhamma-Vinaya) imaju samo jedan ukus ukus slobode.
Buda
28. jul
Seate li se kako ste se dok ste bili dete zabavljali zamiljajui razne elje. Mi smo to
radili obino u grupi i onda bi neko upitao ostale: Kad bi mogla da vam se ispuni svaka
elja, ta biste poeleli? etvorogodinjak bi rekao neto ovako: Punu kutiju sladoleda!
Godinu dana stariji od njega je vetiji i kae: Ja elim da imam poslastiarnicu, tako da
mogu da jedem sladoled kad god poelim! Onaj etvorogodinjak pomisli: Uf, kako se
ja nisam toga setio! Ali onda estogodinjak kaze: Ja bih voleo da imam milion dolara
i kupim sebi sve to mi padne na pamet! Dvojica mlaih krgucu zubima: Jao, to je jo
bolje! Sedmogodinjak je jo lukaviji i, naravno, poto ima vie iskustva u ovakvoj igri,
eka da bude poslednji koji e se izjasniti: Ja bih zeleo da mi se ispuni milion elja!
Oni mlai od njega shvataju da su svoje elje protraili na sitne stvari: Ah, trebalo je da
i mi poelimo milion elja! Ovo je igra koju i veina ljudi igra u svom ivotu. Buda je,
meutim, poput onog najmudrijeg u toj grupi dece. On kae: Ja bih eleo da nemam
vie elja! I to je zaista genijalno. Jer, eleti neto znai da nam neto nedostaje. Ako
nita ne nedostaje, nema ni elja i, ako to razumete, ukoliko nema elja, nita nam ni
ne nedostaje. Razmislite o tome.
Bhikkhu Sona, Te Wishing Game
137
29. jul
Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Kosambija, u umi palisandara.
Tada, uzevi u ruku nekoliko palisandrovih listova, upita monahe: ta mislite, monasi,
ega ima vie, listova u mojoj ruci ili listova u ovoj umi?
Listova u ruci Blaenog je manje, gospodine. Vie je listova u ovoj umi.
Isto tako, monasi, onih stvari koje saznah neposrednim znanjem, ali ih nisam poduavao,
daleko je vie [od onih kojima sam poduavao]. A zato ih nisam poduavao? Zato to
nisu povezane sa ciljem, ne odnose se na temelje svetakog ivota i ne vode ka otrenjenju,
stiavanju strasti, prestanku, smirenju, direktnom znanju, samoprobuenju, utrnuu.
Zato ih nisam poduavao.
A emu sam poduavao? Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak
patnje... Ovo je put koji vodi do prestanka patnje. Tome sam poduavao.
A zato sam poduavao tim stvarima? Zato to su povezane sa ciljem, odnose se na
temelje svetakog ivota i vode ka otrenjenju, stiavanju strasti, prestanku, smirenju,
direktnom znanju, samoprobuenju, utrnuu. Zato sam ih poduavao.
Otuda je vaa dunost kontemplacija: Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo
je prestanak patnje. Vaa je dunost kontemplacija: Ovo je put koji vodi do prestanka
patnje.
Simsapa sutta, SN LVI.31
138
30. jul
Bilo da su ljudi lepi i prijateljski raspoloeni ili runi i odbojni, oni su svi ipak ljudska
bia, ba kao i mi. Poput nas, i oni ele sreu i ne ele da pate. Sem toga, njihovo pravo da
prevladaju patnju i budu sreni jednako je naem... Kada shvatite da su sva bia jednaka
i u svojoj elji za sreom i u svom pravu da do nje dou, vi automatski osetite empatiju
i bliskost sa njima.
Privikavajui svoj um na to oseanje univerzalnog altruizma, vi u sebi razvijate oseaj
odgovornosti za druge: elju da im pomognete da prevladaju sopstvene probleme. Ta
elja nije selektivna; ona se odnosi na svakoga.
Dalai Lama, Compassion for the Individual
31. jul
Ko je pre bio nemaran,
a kasnije to vie nije,
taj obasjava ovaj svet
kao Mesec nezasenjen oblakom.
139
A
V
G
U
S
T
141
1. avgust
SA MOJE VERANDE
Sa svoje verande mogu da pogledam
deo doline to se uspinje nagore
ili dolinu to se sputa nanie
ali ne u oba smera odjednom.
Kada kontempliram svoju prolost
moga da odaberem hou li je videti
s besom ili zadovoljstvom,
ali ne na oba naina odjednom.
Mogu odluiti da se setim neuspeha
ili dostignua
ali ne obe stvari odjednom.
Nije vano da li dolinu gledam
nagore ili nadole,
ali jeste vano znati da
na koju god stranu da okrenem pogled
uinio sam to po sopstvenom izboru
i da vidim samo jednu polovinu.
Tenzin Chonyi
142
2. avgust
Svaki na gest rukom jeste jedna mudra povezana sa suptilnim i onim ne tako suptilnim
energijama. Uzmimo energiju pesnice, na primer. Kada smo ljuti, obino se nae ake
zgre u pesnicu. Neki ljudi i ne znajui vrlo esto praktikuju tu mudru u svom ivotu. Ona
pothranjuje klice ljutnje i nasilja u vama svaki put kad je napravite i te klice tada bujaju
i bivaju sve jae. Sledei put kada sebe uhvatite da ste stisnuli pesnice u ljutnji, pokuajte
da unesete svesnost u taj unutranji stav olien u pesnicama. Osetite tu tenziju, tu mrnju,
taj bes, agresiju i strah koji je u njoj sadran. Tada, u sred te ljutnje, eksperimenta radi,
ukoliko je osoba na koju ste ljuti pored vas, pokuajte da otvorite dlanove i da ih sklopite
u visini grudi kao kada se molite. (Naravno ta osoba nee imati pojma ta vi to radite.)
Posmatrajte ta se dogaa sa besom i povreenou ako zadrite taj poloaj makar
nekoliko sekundi.
Jon Kabat-Zinn, Whereever you go, there you are
3. avgust
Prepreke u nama su poput ubriva za nau praksu. To je isto kao kad recimo uzmete
kokoiji ili kravlji izmet i naubrite voke, kako bi njihovi plodovi bili to vei i soniji.
U sred patnje, tu je i srea; u sred konfuzije, tu je i mir.
Aan a
143
4. avgust
Monasi, dve vrste ljudi je teko nai u ovom svetu. Koje dve? One koji e prvi da
nekome poklone dobrotu i one koji se, zahvalni za tu dobrotu, oseaju obaveznim da je
uzvrate. Te dve vrste ljudi je teko nai u ovom svetu.
Buda
5. avgust
Sve prepreke udnja, bes, lenjost i tupost, uznemirenost, sumnja jesu mentalne
karakteristike. One nisu deo nas, ve bezlini faktori koji funkcioniu sami od sebe.
Postoji jedno poreenje kao ilustracija posledica koje svi ti ometajui faktori imaju na um.
Zamislite bazen sa istom vodom. ulna zelja slina je kao kada u tu vodu sipamo neku
lepu boju. Nae oko zavodi njezina lepota, razne nijanse, ali ne moemo da pogledom
prodremo u dubinu. Bes, zlovolja, odbojnost su nalik vodi koja kljua. Voda koja kljua
se sva uskomea i opet ne moete da vidite dno. Takva vrsta uskomeanosti uma, nasilne
reakcije izazvane mrnjom i neprijateljstvom, velika je prepreka razumevanju. Lenjost
i tupost su nalik bazenu u kojem je voda prekrivena podebljim slojem zabokreine.
Zbog njega nemogue je pogledu da prodre dublje od povrine. To je vrlo trom um.
Uznemirenost i briga su poput vode u bazenu kada duva vetar. Povrina se talasa usled
snanih vetrova. Kada smo pod uticajem uznemirenosti i brige, uvid postaje nemogu,
poto um nije usredsreen i miran. Sumnja je slina blatnjavoj vodi; mudrost je zamuena
i time osujeena.
Joseph Goldstein
144
6. avgust
Da se postigne sloboda, potrebne su samo dve stvari: smiren um i otvoreno srce.
Tynn Tynn, Living meditation, living insight
7. avgust
Moj prvi uitelj meditacije rekao mi je neto to mi je u to vreme izgledalo vrlo
udno: ne postoji loa meditacija. I bio je u pravu. Sve te meditacije koje nazivate loim
ili frustrirajuim su zapravo teak rad koji ulaete da biste na kraju dobili platu. To je
kao da neko radi ceo ponedeljak, ali ne dobije ni dinara na kraju dana. Zato ja ovo
radim? pomisli. Onda radi ceo utorak i opet ne dobije nita. Jo jedan lo dan. Radi u
sredu i etvrtak, opet nita. etiri loa dana zaredom. Onda doe petak. Radi isto to
je radio i do tada i na kraju dana ef mu da platu. Juuupiii! Zato svaki dan nije ovakav?
Zato svaka meditacija ne moe da bude dan za isplatu? Da li razumete poreenje?
Tokom tekih meditacija akumulirate svoj kredit, razloge za svoj uspeh. Tokom tekih
meditacija akumulirate snagu koje e stvoriti prostor za mirnou. I onda, kada imate
dovoljno kredita, um ulazi u dobru meditaciju, to je dan za isplatu. Ali morate zapamtiti
da je zapravo tokom onih loih dana najvei deo posla bio obavljen.
Aan Brahm, Mindfulness, Bliss, and Beyond:
A Meditators Handbook
145
8. avgust
Kad god sednete i malo se smirite, krene dobro poznata pria vaeg previe kritikog
uma. Uh, ba me boli koleno... Ovo je dosadno... Volim ovaj oseaj mirnoe... Jue sam
odlino meditirao, ali danas je uasno... Meni ovo nita ne pomae. Nije to za mene. Nije
za mene i
taka...
Ovakva vrsta razmiljanja zaokuplja na um i pretvara se u njegov balast. Kao da idemo
i na glavi nosimo pun kofer kamenja. Prijalo bi ako bismo ga odloili. Zamislite kako bi
bilo kad biste zaustavili sva ta zanovetanja i umesto toga dopustili svakom trenutku da
bude ono to jeste, ne pokuavajui da ga ocenimo kao dobar ili lo. To bi bio istinski
mir, istinska sloboda. Meditacija znai negovanje takvog stava neklasifkovanja onoga to
se javi u umu, ta god da je to.
9. avgust
Iako u kanonu postoje mnoga objanjenja o tome ta je to ispravan govor kao
deo plemenitog osmostrukog puta, sva se ona svode na dva kriterijuma po kojima
procenjujemo da li to to nameravamo da kaemo i treba da kaemo: Je li istinito? Je li
korisno?
146
10. avgust
Prolee ima svojih hiljadu cvetova,
jesen svoje Meseeve mene,
leto ima svoje blage vetrove,
zima svoj sneg.
Ako ti beskorisna misao
ne pomuti um,
svaki dan je najbolji u tvome ivotu.
Zen uitelj Wu Men Hui Kai (1183-1260)
11. avgust
Postoji samo jedan uitelj. Ko je to? Sam ivot. I naravno svako od nas je njegova
manifestacija; ne moemo biti bilo ta drugo. ivot je u isto vreme i strog i beskrajno
blag uitelj. On je jedini autoritet u koji treba da verujete. A taj uitelj, taj autoritete je
svuda. Ne morate da idete na neko specijalno mesto kako biste pronali tog nenadmanog
uitelja, ne morate da se nalazite u nekoj posebno mirnoj ili idealnoj situaciji. Zapravo,
to je zbrka vea, to je bolje. Obina kancelarija je izvanredno mesto. Prosean dom je
savren. Na takvim mestima obino ima sasvim dovoljno komeanja svi to znamo iz
direktnog iskustva! To su mesta na kojima nalazimo svoj autoritet, svog uitelja.
Charlotte Joko Beck
147
12. avgust
Dhamma je u tvom umu, ne u umi. Ne veruj drugima. Samo oslukuj sopstveni um.
Ne mora da ide i gleda bilo gde drugde. Mudrost je u tebi, kao to je slatki, zreli mango
ve u onom zelenom... Upoznaj i posmatraj svoje srce. Ono je isto, ali emocije naiu i
oboje ga. Zato neka tvoj um bude poput gusto ispletene mree, koja e uhvatiti emocije
i oseaje kada se jave i istraiti ih pre nego to na njih reagujemo...
Aan a
13. avgust
Velika prepreka u meditaciji nekada su takozvani tekui komentari, misli kao to
su: U ovom trenutku ne razmiljam ni o emu, Stvari se vrlo dobro odvijaju, Ovo
je uasno, moj um jednostavno nee da se smiri i slino... Svaku takvu misao treba
jednostavno registrovati: Razmiljanje i kao to Huang Po kae, odloiti je kao komad
crvljivog drveta. Obratite panju, odloiti, ne zavitlati to dalje. Komad crvljivog drveta
ne ini nita da bi vas nervirao, ve je samo neupotrebljiv, i otuda nema nikakve svrhe
mnogo se njime baviti... Niti ima potrebe mozgati o prethodnim mislima koje su dovele
do ove poslednje, niti ta je bilo na poetku itavog tog lanca. Svaki takav impuls bi
samo trebalo registrovati kao razmiljanje i onda se um vraa na praenje daha. Koliko
god loe da stvari idu, treba da se uvek prvo vratimo na to jedino mesto koje nam je na
raspolaganju tu gde smo sada i zatim krenemo dalje.
148
14. avgust
Imaj poverenja u duhovni potencijal u sebi, sopstvenu sposobnost da pronae svoj
jedinstveni put. Naravno, treba da ui od drugih i iskoristi ono to vidi da ti pomae,
ali isto tako naui da veruje svojoj unutranjoj mudrosti. Budi hrabar. Budi budan i
svestan. Zapamti isto tako da budizam ne znai tek biti budista; dakle, ne radi se o tome
da na svoj identitet stavimo jo jednu etiketu. Nije re ni o sakupljanju informacija, praksi
i tehnika. Budizam se na kraju svodi na naputanje svih formi i pojmova ne bismo li
postali slobodni.
15. avgust
Pet duhovnih kvaliteta poverenje, energinost, svesnost, koncentracija i mudrost jesu
najvei prijatelji i saveznici na ovom putovanju ka razumevanju. Ti kvaliteti su najmoniji
kada su u ravnotei. Poverenje treba uravnoteiti sa mudrou, tako da poverenje nije
slepo, a mudrost nije plitka i nije samo poza. Kada mudrost nadmai poverenje, moe se
dogoditi da neto znamo, ak da ga jako dobro znamo iz sopstvenog iskustva, ali da to i ne
ivimo. Poverenje nam donosi kvalitet posveenosti onome to razumemo. Energinost
treba uravnoteiti sa koncentracijom; napor e nam doneti uvid, jasnou i energiju umu,
emu kao balans slui koncentracija svojom smirenou i dubinom. Neizbalansiran napor
nas ini uznemirenim i rastresenim, a suvie koncentracije kojoj nedostaje energija ide u
pravcu tuposti i pospanosti. Svesnost jeste kvalitet koji balansira sve druge i otuda nam
ona uvek donosi dobrobit.
Joseph Goldstein
149
16. avgust
Jednom sam uo priu o poseti raju i paklu. Na oba mesta posetioci su videli ljude kako
sede za stolom sa mnogo ukusne hrane. Za desnu ruku su im bili privezani tapii za jelo,
ali dugi itav metar, dok im je leva ruka bila privezana za stolicu. Oni u paklu, makoliko
se trudili da saviju ruku, nikako nisu mogli da hranu stave sebi u usta, jer su stapii bili
suvie dugaki. Onda bi se razbesneli i besno udarali po tanjirima i tuim tapiima, tako
da su na kraju poslatice bile razbacane svuda unaokolo.
U raju su, meutim, ljudi s radou koristili iste te duge stapie kako bi osobi sa druge
strane stola zahvatili omiljenu hranu i nahranili je. Za uzvrat, drugi su hranili njih. Tako
su svi uivali u ukusnim jelima.
Shundo Aoyama, Zen Seeds
17. avgust
Uvidi su take transformacije kada srce zna, zaista zna, smo za sebe mimo uenja,
mimo uitelja, mimo bilo koga. Kada, zahvaljujui mudrosti, imate istinski uvid, tada
ne morate da se oslanjate na bilo kakav spoljanji autoritet. Kada Buda kae da moramo
razumeti dukkhu (patnju), on tada misli da kada je zaista razumemo, ona vie nikada
nee biti u stanju da nas prevari. Tek kada je Buda zaista razumeo dukkhu, njezine uzroke,
njezino iskorenjivanje i put koji vodi do tog osloboenja, tek tada je bio u stanju da objavi
kako se i oslobodio dukkhe.
Aan Sundara, Le Grande Illusion
150
18. avgust
Teoriju karme ne bi trebalo brkati sa pojmovima pravde ili nagrade i kazne. Te
ideje nastaju na osnovu pojma vrhovnog bia, boga, koji donosi presude, koji propisuje
zakone i odluuje ta je ispravno a ta pogreno. Termin pravda je dvosmislen i opasan,
a u njegovo ime uinjeno je oveanstvu vie tete nego dobroga. Sa druge strane, teorija
karme jeste teorija uzroka i posledice, akcije i reakcije; to je prirodni zakon, koji nema
nikakve veze sa idejama pravde i nagrade i kazne. Svaki na voljno uinjen postupak
ima svoje efekte ili rezultate. Ako dobar postupak donosi dobre rezultate, a lo postupak
loe, to nije pravda ili nagrada i kazna koju je dosudila bilo kakva vrhovna sila, ve se to
dogaa samo od sebe, kao zakonitost. Ovo nije teko razumeti. Ali ono to jeste teko
razumeti je da se, prema teoriji karme, rezultati voljnih postupaka ne manifestuju nuno
u ovom, ve je mogue da se to dogodi i u narednim ivotima.
Walpola Rahula
19. avgust
Praksa se moe defnisati vrlo jednostavno. Ona jeste prelazak sa ivota u kojem
povreuemo sebe i druge na ivot nepovreivanja sebe i drugih. To izgleda tako
jednostavno izuzev kad pravu praksu pobrkamo sa nekakvom idejom da bi trebalo da
budemo drugaiji ili bolji nego to jesmo ili da nai ivoti treba da budu drugaiji nego
to jesu. Kada svojim idejama o tome kako bi trebalo da bude (kao na primer Ne bih
smela da budem besna, zbunjena ili bezvoljna) zamenimo sam ivot kakav zaista jeste,
tada smo zalutali i naa praksa je jalova.
Charlotte Joko Beck
151
20. avgust
Mrnja se ne iskorenjuje mrnjom, mrnja se iskorenjuje odsustvom mrnje.
To je veni zakon.
Buda
21. avgust
Blizak neprijatelj ljubavi jeste vezanost. Vezanost se samo pretvara da je ljubav. Ona kae:
Voleu te, ako i ti mene voli. To je neka vrsta trgovine ljubavlju. I onda rezonujemo;
Voleu ovu osobu sve dok se ona ne promeni. Voleu ovu stvar ako je onakva kakva ja
elim da bude. Ali to uopte nije ljubav to je vezivanje. Postoji velika razlika izmeu
ljubavi, koja doputa, podstie i ceni, i vezanosti, koja grabi, zahteva i nastoji da poseduje.
Kada vezanost ponemo da brkamo sa ljubavlju, ona nas zapravo udaljava od te osobe.
Oseamo da nam je ta osoba potrebna da bismo bili sreni. Ovakva vezanost nas takoe
navodi da svoju ljubav nudimo samo odreenoj vrsti ljudi, iskljuujui sve druge.
Joseph Goldstein
22. avgust
Bia su vlasnici svojih dela... naslednici svojih dela; ona nastaju u skladu sa svojim
delima, ograniena su svojim delima, sopstvena dela su im utiite. Samo nas naa dela
razdvajaju na nie i vie.
ulakammavibhanga sutta
152
23. avgust
Bez Mare [personifkacije zla u budizmu] zapravo nema probuenja. Ukoliko ne
prihvatimo patnju, ne postanemo svesni patnje, gde emo drugde pronai energiju da
je razumemo i prevaziemo? Zato Maru moemo posmatrati kao silu koja nas gura ka
probuenju. Drugim reima, sa im god da treba da se suoimo, to je materijal za nae
probuenje samo ako prema tome uspemo da zauzmemo pravi odnos.
Aan itindriya, Te Stuf of Awakening
24. avgust
Kralj upita: Potovani Nagaseno, gde boravi mudrost?
Nigde, o kralju.
Tada, gospodine, znai da ne postoji takva stvar kao to je mudrost.
A gde boravi vetar, o kralju?
Nigde, gospodine.
Dakle ne postoji takva stvar kao to je vetar.
Dobar odgovor, Nagaseno!
Milindapanha 77
25. avgust
Ako ne pokuamo, neemo ni znati.
Ayya Khema, Be An Island
153
26. avgust
Va um ne poludi zbog meditacije. Kada ponete da meditirate, vi samo postanete
svesni ludosti u svom umu, moda po prvi put. Neki ljudi se toliko iznenade onim to
otkriju kad prvi put meditiraju. Videvi sav taj unutranji haos, zapitaju se: Jesam li to
ja? Je li to moj um? Upravo ova svesnost uma koji bez prestanka negde luta jeste zapravo
prvi stepenik u napredovanju meditativnim putem.
Wimala Bhante, Lessons Of Te Lotus
27. avgust
Tragati za sopstvom, za tim ja, meu procesima u umu i telu slino je traenju neega
to nazivamo muzika meu ili unutar muziara ili instrumenata u jednom orkestru.
Kad prestanu da sviraju, moete ustati i zahtevati da vidite taj izvor ili skriveno mesto
simfonije koju ste upravo odsluali. Doiveli smo muziku i moda smatramo da ona
postoji samostalno, kao posebna stvar. Pa ipak, kada priemo da pogledamo, sve to
vidimo je grupa ljudi, stolice, instrumenti i listovi papira. Ne nalazimo ni mrvicu ili trag
simfonije uurene unutar horne ili violine, spremljene u muziarev dep ili stenjene
meu tim notnim listovima. Oigledno, taj muziki komad nema sopstvo; on nastaje u
zavisnosti od mnotva uslova rada kompozitora, nota, maina za proizvodnju zvuka,
truda muziara itd. i prestaje kada ti uslovi prestanu. Na isti nain, sopstvo ili ego, za
koje mislimo da postoje, postoje samo u govoru, samo u konvencionalnom smislu, kao
privid. Na apsolutnom planu nikakvo ja nismo u stanju da pronaemo ve samo sklop
elemenata koji funkcioniu zajedno, privremeno.
Nyanasobhano Bhikkhu, Landscapes Of Wonder
154
28. avgust
Kada bacimo u ubre koru od banane, ako smo svesni, znamo da e ta kora postati
kompost i ponovo se roditi kao paradajz ili salata za samo nekoliko meseci. Ali kada
bacimo plastinu bocu u ubre, zahvaljujui svojoj svesnosti, znamo da ta plastina boca
nee postati paradajz ili salata tako brzo. Nekim vrstama otpada potrebno je etiristo ili
petsto godina da se raspadnu. Nuklearnom otpadu treba etvrt miliona godina pre nego
to prestane da bude kodljiv i vrati se tlu. ivei u sadanjem trenutku i to na probuen
nain, starajui se o sadanjem trenutku svim svojim srcem, neemo initi stvari koje
unitavaju budunost. To je najkonkretniji nain da inimo ono to tu budunost
podrava.
Tich Nhat Hanh
29. avgust
Kada snimate foto-aparatom, neposredno pre nego to pritisnete okida, va um je
prazan i otvoren, vi ste samo pogled bez rei. Kada stojite pred praznim listom papira,
spremni da zaponete crte ili kaligrafju, uopte ne znate ta e od toga ispasti. Moda
ste napravili nekakav plan kako bi crte trebalo da izgleda ili koji ete simbol ispisati, ali
zapravo ne znate ta e se dogoditi kada etkicu spustite na papir.
Ono to uradimo s poverenjem u otvoreni um bie inovativno i spontano. Otvorenost
za prvu misao koja naie jeste nain da na pravi nain postanemo jedno sa bilo ime to
radimo.
Jeremy Hayward
155
30. avgust
Vrata pakla ne postoje; sami ih sebi pravite.
Master Hsuan Hua
31. avgust
Aan a je imao obiaj da kae, najvanija pitanja koja svaki dan sebi treba da postavimo
su: Zato sam se ja rodio? i Zato sam ja ovde? Pa zato smo mi ovde? ta je cilj, ta
je svrha ovakvog vebanja? Da li treba da napravimo listu onoga kakvi ne elimo da
budemo (ljubomorna, ljuta, sebina, zbunjena) i listu onoga kakvi elimo da budemo
(dobra, strpljiva, ljubazna, smirena, mudra)? Kuda nas to vodi? Kolike su tada anse da
zaista napustimo stvari? Uz pomo sabranosti, umesto da zauzimamo stav protiv ili za
neko stanje uma, posmatramo njihovo dolaenje i odlaenje. I dok ih tako vidimo kako
nastaju i nestaju, sva ona poinju da gube svoj intenzitet, svoju uverljivost i vidimo ih kao
energiju kao prazne. Da li me razumete?
Ako koristimo ovakav pristup svemu na ta naiemo u svom vebanju, tada nita nije
problem. Radi se o tome da budemo strpljivi i dopustimo simptomima i uzroku nae
patnje da budu prepoznati kao prolazni. Nita se u srcu ne javlja bez uzroka. Ako strpljivo
ostanemo sa simptomima, mogue je da emo doi u kontakt i sa uzrocima na dubljem
nivou. Ponekad, na primer, ako dovoljno dugo ostanemo sa svojim besom, uvideemo
da se iza njega nalazi strah. Ali ako smo opsednuti time da se oslobodimo tog besa to je
mogue bre, tada neemo uoiti da ga je podstakao i da ga odrava neka vrsta straha.
Aan Sundara, La Grande Illusion
Oprotaj:
Buda daje oprotaj jednom od svojih posetilaca, prepoznajui njegova nedela.
Postoje razliite varijante ove mudre, u sedeem i stojeem poloaju,
sa jednom ili obe ruke ispruene.
157
S
E
P
T
E
M
B
A
R
159
1. septembar
Pet duhovnih kvaliteta poverenje, energinost, svesnost, koncentracija i mudrost jesu
najvei prijatelji i saveznici na ovom putovanju ka razumevanju. Ti kvaliteti su najmoniji
kada su u ravnotei. Poverenje treba uravnoteiti sa mudrou, tako da poverenje nije
slepo, a mudrost nije plitka i nije samo poza. Kada mudrost nadmai poverenje, moe se
dogoditi da neto znamo, ak da ga jako dobro znamo iz sopstvenog iskustva, ali da to i ne
ivimo. Poverenje nam donosi kvalitet posveenosti onome to razumemo. Energinost
treba uravnoteiti sa koncentracijom; napor e nam doneti uvid, jasnou i energiju umu,
emu kao balans slui koncentracija svojom smirenou i dubinom. Neizbalansiran napor
nas ini uznemirenim i rastresenim, a suvie koncentracije kojoj nedostaje energija ide u
pravcu tuposti i pospanosti. Svesnost jeste kvalitet koji balansira sve druge i otuda nam
ona uvek donosi dobrobit.
Joseph Goldstein
160
2. septembar
Kamma ne zna nita o nama. Da li nas vatra zna kad se opeemo? Ne, u prirodi je vatre
da pee, da stvara toplotu; a na je posao da je
koristimo na pravi nain. Glupi smo ako se naljutimo i krivimo je kad nas opee, jer smo
mi ti koji smo napravili greku.
U Tittila Sayadaw, A Buddhists Companion
3. septembar
Mir je prirodno stanje uma u svakom od nas. Mir je u njemu bio od kad smo se rodili
i ostae tu sve dok ne umremo. On je na najvei dar; pa zato onda mislimo da ne
posedujem mir uma?
Osetiti mir je kao gledati u svoje ake. Kad ih pogledamo, obino vidimo jedino prste
ali ne i prostor izmeu njih. Na slian nain, kada pogledamo svoj um, svesni smo
samo aktivnih stanja, kao to su misli koje nam jure kroz glavu, hiljadu i jednog oseanja
sa njima povezanih, ali obino previamo intervale mira izmeu njih. Ako bismo bili
nesreni ili tuni svakog minuta tokom 24 asa, ta bi bilo od nas? Pretpostavljam da
bismo svi ve bili u ludnici!
Tynn Tynn
161
4. septembar
Ne bih da zvuim cinino, ali primetio sam da kada ljudi kau kako je njihov svakodnevni
ivot njihova duhovna praksa, to znai da nemaju duhovnu praksu.
Tano je da pranje sudova, pripremanje aja i sve te stvari mogu biti prilika za uvid i
paljivost. Ali je isto tako istina da one u najveem broju sluajeva to nisu. Ovde govorim
o samome sebi: ne izuzimam sebe iz ovakve procene. Uoio sam da je neophodna neka
specifna duhovna praksa kako bismo svoju svest pripremili za to da se pranje sudova,
pripremanje aja, etnja mogu otvoriti i otkriti jedan takav potencijal.
Jim Wilson
5. septembar
Mudrost zamenjuje neznanje u naim umovima onda kada shvatimo da srea ne lei
u akumuliranju sve vie prijatnih doivljaja, da nam udovoljavanje ei ula ne donosi
oseaj celovitosti ili potpunosti. Ono nas samo vodi ka jo vie elja i ka jo vie odbojnosti.
Kada na osnovu sopstvenog iskustva razumemo da srea ne dolazi od posezanja za neim,
ve od njegovog naputanja, ne od jurnjave za prijatnim iskustvima, ve od otvaranja
u sadanjem trenutku za ono to je istinito, ta transformacija razumevanja oslobaa
energiju saoseanja u nama. Nai umovi nisu vie zaokupljeni jedino odgurivanjem
bola ili prijanjanjem za zadovoljstvo. Saoseanje tada postaje prirodnija reakcija jednog
potpuno otvorenog srca.
Joseph Goldstein
162
6. septembar
Ne postoji u ovom kosmosu
nijedno skrovito mesto
za onoga ko je poinio
neko loe delo.
Tvoje sopstvo zna, dobri moj ovee,
jesi li iskren ili lae.
Ti potcenjuje paljivog svedoka
a taj je tvoje sopstvo.
Pa gde e ti
sa tim zlom u sebi
moi da se skrije.
Buda
7. septembar
Gledati je jedna stvar.
Videti to to gledamo je sasvim druga.
Razumeti to to vidimo je trea.
Uiti na osnovu toga to razumemo je opet nesto etvrto.
Ali raditi u skladu sa onim to smo nauili, to je jedino vano.
Aan ayanto
163
8. septembar
Seam se kako je, kada sam saoptila da nameravam da postanem monahinja, prva
reakcija bila: Ah, pa to je sebino! To znai biti okrenut samo sebi! Moj odgovor bio
je: Da, to jeste POTPUNA okrenutost samom sebi... ali sve dok ne budem razumela
sopstvenu patnju, svoje probleme, neu biti u stanju bilo kome drugom da pomognem.
Iako sam elela da pomaem, videla sam da je moja mogunost da sluim drugima veoma
ograniena i da, zaista, moram da ponem upravo odavde.
Lako nam je da priamo o miru u svetu i brizi za druge, ali stvarno negovanje ljubavi
zahteva mnogo toga. Ono zahteva irenje naeg srca i pogleda na svet. Na primer,
uoila sam da mogu da budem vrlo sitniava. Ima stvari prema kojima mogu da osetim
beskrajnu naklonost i ljubav ali sve dotle dok su one onakve kakve ja elim da budu.
ak i sa ljudima koje zaista volim, ako kau neto to me uznemiri, malo bocnu, taj tok
bezgranine, nemerljive ljubavi moe odmah da se zaustavi a da ne govorim kako je sa
ljudima koji mi se ne sviaju ili koji moda imaju drugaije stavove od mojih. I zato je
potrebno samo malo samoposmatranja da bismo poeli da proirujemo to svoje podruje
mette, prijateljske ljubavi.
Aan andasiri, To All as to Myself
9. septembar
Ljubav je ono to na ivot izdie iznad pukog postojanja.
164
10. septembar
Ne elim da preobraam ljude iz jedne religije u drugu. Ne zanima me nijedna religija.
Moj je interes Dhamma istina, uenje svih Probuenih. Ukoliko uopte treba da
bude nekog preobraanja, onda neka to bude iz patnje u sreu, iz neistoa u istotu, iz
vezanosti u slobodu, iz neznanja u prosvetljenost.
S. N. Goenka
11. septembar
Ljudi esto pitaju: Kad meditiram, kako da znam da li napredujem? I jedan od odgovora
je: Kada um odluta od svog objekta, sve bre i bre ga vraate natrag. Obratite panju,
odgovor nije: Um nikada ne odluta. Ve: Oekuje se da ete odlutati; to je normalan deo
vebe, normalan deo treninga. Stvar je u tome da ste sve budniji za ono to se dogaa i
sve bri u menjanju situacije kada vas misli povuku sa sobom.
Dakle, vaan deo uenja kako da meditirate, jeste da nauite kako da padate... kako da
vratite um uz minimum grie savesti, minimum samooptuivanja, sa jednostavnom
konstatacijom: Nisam ovde seo da bih razmiljao o obavezama sledee nedelje, o
neuspehu od sino ili o bilo emu drugom. Ovde sam da se fokusiram na dah. Samo
odloite sve te druge stvari i vratite se objektu meditacije. Nauite kako da to uradite a
da ne vezujete vorove u umu.
Tanissaro Bhikkhu, How to Fall
165
12. septembar
Bez naoara koncentracije, svet izgleda zamagljen, mutan i nejasan. Ali kada ih stavimo,
sve nam izgleda sjajno i jasno. Pri tome se nisu objekti promenili; promenilo se nae
gledanje. Kada golim okom posmatrate kap vode, ne vidite mnogo. Ukoliko je stavite pod
mikroskop, meutim, poinjete u njoj da vidite mnoge stvari koje se mrdaju i pokreu,
to je fascinantno. Ukoliko meditirajui stavite naoare koncentracije, biete iznenaeni
raznolikou promena koje se odigravaju.
Sayadaw U Pandita
13. septembar

Postoje ova etiri naina da se skrene s puta. Koja etiri? Neko skree s puta zbog elje.
Drugi skree s puta zbog odbojnosti. Trei skree s puta zbog neznanja. etvrti skree s
puta zbog straha. To su etiri naina da se skrene s puta.
Ako zbog
elje,
odbojnosti,
neznanja,
straha
prekri Dhammu,
tvoja se estitost smanjuje,
ko Mesec kad proe utap.
Buda
166
14. septembar

Istini ne treba bilo kakvo objanjenje. Njoj treba samo da bude viena.
Steve Hagen, Buddhism Plain And Simple
15. septembar
Monasi, na ovome svetu postoje etiri vrste ljudi. Koje etiri? Oni koji ne vebaju za
svoju dobrobit, a ni za tuu. Oni koji vebaju za dobrobit drugih, ali ne i za svoju. Oni
koji vebaju za svoju dobrobit, ali ne i za dobrobit drugih. Oni koji vebaju i za svoju i
za tuu dobrobit.
Ba kao to se ugarak sa pogrebne lomae to gori na oba kraja, a pokriven je balegom
u sredini ne koristi kao ogrev ni u selu, a ni van njega. Kaem vam da je to slino
oveku koji ne veba za svoju dobrobit, a ni za tuu. Onaj ovek koji veba za dobrobit
drugih, ali ne i za svoju dobrobit iznad je i plemenitiji od onog prvoga. Onaj koji veba
za svoju dobrobit, ali ne i za dobrobit drugih najvii je od ove trojice. A ovek koji veba
za dobrobit svoju i drugih jeste, od sve etvorice, najuzvieniji, kralj, najizvrniji, vrhovni.
Ba kao to od krave dolazi mleko, od mleka buter, od butera ghi, od ghija poslastica, a od
sve etvoro tu poslasticu ljudi najvie cene na isti nain, od one etiri vrste ljudi, upravo
onaj ko veba za dobro svoje i drugih smatra se najuzvienijim, kraljem, najizvrnijim,
vrhovnikom.
Buda, havalata sutta, AN IV.95
167
16. septembar
Pitanje: Ponekad tokom meditacije javi mi se slika bele svetlosti; nekad je ona zelena ili
uta, dou mi razne slike zgrada, ljudi, religijskih predmeta ili monaha. Ponekad neko
vidi kosture, rune i zastraujue slike. Kako da se prema tome odnosimo?
Odgovor: Ti objekti koji se jave u umu proizvod su koncentracije. Nastaju onda kada je
um veoma smiren. To su umom stvorene slike, matanja. Nekada su ti objekti vrlo jasni,
drugi put su mutni; sve to zavisi od samadhija (koncentracije) . Ako je samadhi snaan,
videemo ih vrlo jasno. Kada se javi takva slika ili nimitta registruj u sebi slika, slika sve
dok ta boja ili slika ne nestane. Onda se vrati natrag na dah. Ako ih registruje, a oni ne
nestaju, to je zbog upadna (vezivanja), koje razvija svianje ili nesvianje u odnosu na
te objekte. Tada se nimitta, boje, svetlost ili razne slike javljaju uvek iznova. Potrebno je
pojaati sati (panju) pri registrovanju i naputanju tih stvari. Ako ne nestaju, ne osvri
se na to, ve se vrati na praenje daha, abdomena ili ve one take koju si odabrao. One
e slike tada lagano nestati same od sebe.
Aan Tawee Baladhammo, Practicing Insight on your own
17. septembar
Uvek sebi kaem da elim da moje postupke odreuju vrednosti do kojih mi je stalo, a
ne reakcije drugih ljudi.
168
18. septembar
Vezivanje za bes je kao da zgrabimo uareni komad uglja i hoemo da ga bacimo na
nekog. Na kraju mi ostanemo opeeni.
Buda
19. septembar
Srean ovek nije ovek u odreenom sklopu okolnosti, ve pre ovek sa odreenim
sklopom stavova.
Hugh Downs
20. septembar
Jedna od najeih analogija koje se koriste da bi se opisala Buda-priroda, kvalitet
probuenosti, jeste sam prostor. Ova analogija ima tri vida. Prvi, onako kao to je prostor
sveprisutan, pa ipak ne zadobija obeleja bilo ega to proima, slino tome i Buda-
priroda proima sva svesna bia, a da sama niim od toga ne biva obeleena. Drugo, ba
kao to galaksije i univerzumi nastaju i nestaju unutar prostora, tako i karakteristike nae
linosti nastaju i nestaju unutar Buda-prirode. Nai oseti dolaze i prolaze; Buda-priroda
ostaje. Tree, ba kao to prostor nikada ne biva uniten vatrom, isto tako i Buda-prirodu
ne unitava vatra starenja, bolesti ili smrti.
169
21. septembar
Onaj ko istinski voli sebe, nikada nee povrediti drugoga.
Buda, Mallika sutta (SN III.8)
22. septembar
Znanje nam dolazi na osnovu prakse kad paljivo sluamo, razmiljamo o onome
to smo uli, a potom ulaemo napor da se okrenemo od svojih loih postupaka i inimo
jedino ono to je ispravno i dobro. Te stvari se nazivaju izvorima uvida. Ukoliko te izvore
uvida ne stvorima u sebi samima, ostajemo budalasti do kraja ivota.
23. septembar
Mi ne tragamo za ivotom punom uitaka, ve za tim da pronaemo mir. Taj mir je
u nama, njega emo nai na istom onom mestu na kojem su i uznemirenost i patnju.
Ne moemo ga pronai ni u umi, ni u planini, niti nam ga daje neki uitelj. Upravo
tu gde doivimo patnju, tu moemo da pronaemo i slobodu od patnje. Pokuavati da
pobegnemo od patnje znai zapravo trati joj u susret. Istraujte patnju, vidite koji su joj
uzroci i uklonite ih upravo sada, umesto da se uvek rvete sa njihovim posledicama.
Aan a
170
24. septembar
Ponekad ljudi ideju o naputanju neke misli ili oseanja njihovog opaanja kako
nastaju u svesti, ali bez sleenja njihovog toka brkaju sa odbacivanjem bolnog oseanja
kroz pokuaj da ga potisnemo. Ali potiskivanje nije isto to i sabranost. Sabranost se ne
sakriva od bilo ega. Ona nam doputa da se probijemo kroz slepilo poricanja i budemo
sa samim sobom. Sabrana panja doputa nam da vidimo gole injenice i da ne budemo
zavedeni svojim obmanama.
Tara Bennett-Goleman, Emotional Alchemy
25. septembar
Znak napredovanja ka prosvetljenju jeste da smo ovde, a ne tamo. Zaista, kljuna
taka napretka je da budemo ovde sve vreme. uvena poruka Ram Dasa: Budi ovde
sada jeste ono to rezultira kada smo istrajni u ovakvom vebanju. To nije lako i zahteva
odlunost suprotstavljamo se direktno navici koju smo razvijali itav ivot ali je to
ujedno i osnovna veba ka prosvetljenju, jer slama nae osnovno uslovljavanje. Tajna
uspeha u ovom vebanju jeste da iz sebe eliminiemo svaki oseaj neuspenosti. Od
trenutka kad ponemo, ve smo uspeni. Jer jedina mera uspeha jeste ovaj trenutak,
ovo sada. Ako smo ovde, nae vebanje je savreno. injenica da smo se upravo vratili
sa naeg lutanja ili da emo moda opet negde odlutati za nekoliko sekundi nije uopte
bitna. Bez ovakvog vebanja, uvek bismo ostali izmeteni. Retko bismo iskuili da smo
ovde. I tako, svakog onog trenutka kada smo u stanju da ne postupamo u skladu sa
navikom, mi smo uspeli.
David A. Cooper, Silence, Simplicity and Solitude
171
26. septembar
Onaj ko se preporodi, Nagaseno, je li to ista osoba ili nije?
Ni jedno ni drugo.
Daj mi neki primer.
Ako imamo up sveeg mleka, koje se prvo zgrua, pa se od njega onda napravi buter,
a na kraju i gi (kuvanjem rafnirani buter), ne bi bilo ispravno rei da su taj gi, buter i
zgruano mleko isto to i svee mleko, iako su oni iz njega dobijeni, ali isto tako ne bi bilo
ispravno rei ni da su neto sasvim drugo.
Pitanja kralja Milinde, pogl. 2
27. septembar
Iako smo roeni u okolnostima koje smo sami stvorili, uvek postoji mogunost da svojim
naporom stvorimo novo, povoljnije okruenje i to ovde i sada. Ne samo individualno,
ve i kolektivno. Imamo slobodu da stvaramo sveu karmu koja vodi ili ka napretku ili
ka nazadovanju upravo u ovom ivotu.
Mahasi Sayadaw, Teory of Karma in Buddhism
28. septembar
Jo jedan problem sa eljama je to nas one vode do toliko toga to ne elimo.
Lama Zopa Rinpoche, Te Door to Satisfaction
172
29. septembar
Patnja je vana re u budistikom uenju. Ona je kljuni termin i zato bi je trebalo zaista
dobro razumeti. Pali re za patnju jeste dukkha i ona ne znai samo telesni bol. Ona
znai i onaj duboki, tanani oseaj nezadovoljenosti koji je deo svesti u svakom trenutku,
a direktna je posledica mentalne koloteine u kojoj se obino kreemo.

Sutina ivota jeste patnja, rekao je Buda. Na prvi pogled ovo zvui krajnje morbidno i
pesimistiki. ak izgleda netano. Na kraju krajeva, mnogo je prilika kada jesmo apsolutno
sreni. Nije li tako? Nije. Jer nama se to tako samo ini. Uzmite bilo koji trenutak u
kojem se oseate zaista ispunjenim i paljivo ga analizirajte. Negde dole, ispod te radosti,
pronai ete jedva primetni, sveproimajui tok napetosti izazvane saznanjem da bez
obzira koliko velianstven taj trenutak jeste, on e se pre ili kasnije zavriti. Bez obzira
koliko ste stekli, vi ete ili izgubiti neto od toga ili provesti ostatak ivota straarei nad
tim i planirajui kako da steknete jo vie. A na kraju, ipak ete umreti. Na kraju, gubite
sve. Jer sve to jeste prolazno.
Zvui prilino deprimirajue, zar ne? Sreom nije samo to. Zvui deprimirajue samo
kada stvari gledate sa nivoa uobiajene perspektive, upravo iz perspektive one koloteine
koju sam ve pomenuo. Ispod toga nivoa nalazi se jedna druga perspektiva, potpuno
drugaiji nain gledanja na ovaj svet. To je nivo funkcionisanja na kojem um ne pokuava
da zamrzne vreme, gde se ne hvatamo za svoja iskustva dok idu svojim prirodnim tokom,
gde ne pokuavamo da blokiramo stvari ili da ih ignoriemo. To jeste nivo iskustva izvan
dobrog i loeg, izvan zadovoljstva i bola. Divan je to nain gledanja na ovaj svet i to jeste
vetina koja se moe nauiti. Nije laka, ali se moe nauiti.
Henepola Gunaratana
173
30. septembar
Mettu (prijateljsku ljubav) treba proiriti na sva bia i sve situacije, ali najvee probleme
u tome imamo sa ljudima. Mnogo je lake voleti ptice, pse, make i drvee nego voleti
ljude. Drvee i ivotinje nam ne vraaju istom merom, ali ljudi to ine, i upravo tu
poinje nae vebanje... Ponekad ljudi ustanove da ne oseaju nita dok praktikuju metta
meditaciju. Ne treba se zbog toga uzbuivati; misli dovoljno dugo usmerene u jednom
pravcu na kraju izazovu i oseanja. Sva naa ula kad dou u kontakt sa neim na kraju
stvore oseanja. Um je nae esto ulo i ak i ako samo mislimo o metti, na kraju e se
oseanje javiti. To je jedan od naina da steknemo taj kvalitet srca, ali svakako ne i jedini.
U svakodnevnom ivotu svi se sreemo sa ljudima, esto i sa onima koje bismo radije
da izbegnemo. To su nai izazovi, lekcije i testovi. Ako ih tako shvatimo, ta iskustva nas
nee toliko iritirati... Kada shvatimo da je takvo suoavanje upravo ono to nam treba u
tom trenutku kako bismo prevazili otpor i negativnost, kako bismo te emocije zamenili
mettom, tada emo zapravo biti zahvalni to nam se ukazuju takve prilike.
175
O
K
T
O
B
A
R
177
1. oktobar
Osnovna pravila morala nisu pasivna. Ona u naem ivotu mogu aktivno da izraze
saoseajno srce. Neubijanje moe da izraste u potovanje za ivot, zatitniku brigu za
sva svesna bia koja sa nama dele ivot. Uzdravanje od krae moe postati osnovom za
mudru ekologiju, koja potuje ograniene resurse Zemlje i traga za nainima ivota i rada
koji ravnomerno rasporeuju blagoslove sredine u kojoj ivimo. Iz ovakvog duha moe
nastati prirodna, isceljujua jednostavnost. Iz uzdravanja od laganja moemo razviti svoj
glas saoseanja, razumevanja i pravde. Zahvaljujui uzdravanju od povreivanja putem
seksa, nai najintimniji odnosi mogu takoe postati izrazi ljubavi, radosti i nenosti. Na
osnovu uzdravanja od konzumiranja bilo ega to pomuuje nau jasnu svest moemo
razviti duh koji nastoji da ivi na najbudniji i najsvesniji nain, bez obzira na okolnosti.
Kao prvo, pravila su nain vebanja. Onda ona postanu nunost, da bi na kraju postala
radost. Kada nam je srce probueno, ona spontano osvetljavaju put kojim idemo kroz
ovaj svet.
178
2. oktobar
Da bismo razumeli elju na nain koji e olabaviti njezin stisak, neophodno je da je
vidimo kao neizbeno povezanu sa dukkhom. itav fenomen elje, koja je krug traenja i
zadovoljavanja, ometa nae vienje stvari. Ostajemo prikovani za elju zato to je vidimo
kao nain da stignemo do sree. Ako bismo mogli da je sagledamo iz drugog ugla, njezina
sila bi oslabila, a to bi nas usmerilo ka obuzdavanju. Za promenu ove percepcije potrebno
je ono to se naziva mudro promiljanje (yoniso manasikara). Kao to percepcija utie
na miljenje, tako i miljenje utie na percepciju. Ono to obino vidimo je zamueno
loim promiljanjem (ayoniso manasikara). esto posmatramo samo povrinu stvari,
gledamo ih kroz prizmu naih neposrednih interesa i elja; samo retko ulazimo dublje
meu korene svojih postupaka ili istraujemo njihove dalekosene posledice. Da bismo
ovo ispravili neophodno je mudro promiljanje: uoavanje skrivenog podteksta u
onome to radimo, istraivanje posledica toga, preispitivanje vrednosti naih ciljeva. U
tom istraivanju osnovna briga mora biti ne ono to je prijatno, ve ono to je istinito.
Moramo biti spremni i voljni da otkrijemo ono to je istinito ak i po cenu sopstvene
udobnosti. Jer prava sigurnost lei na strani istine, ne udodnosti.
Bhikkhu Bodhi, Te Noble Eightfolt Path
3. oktobar
Ko ne pokazuje ljutnju prema srditima, ko je miran prema nasilnima, ko se ne vezuje
meu onima ve vezanima, toga ja nazivam bramanom.
179
4. oktobar
Neki ljudi ne uviaju razliku izmeu svesnosti i koncentracije. Oni se koncentriu
na ono to rade, mislei da su time svesni... Mogue je da se koncentriemo na ono to
radimo, ali ako nismo u isto vreme svesni, sposobni da posmatramo taj trenutak, onda se
moe dogoditi da nam neko poremeti koncentraciju i odmah planemo, ponesu nas bes i
frustriranost. Ako smo svesni, svesni smo i svoje namere da se skoncentriemo, a onda i
oseanja besa kada neto poremeti tu koncentraciju. Uz pomo svesnosti, u stanju smo da
se skoncentiemo kada je vreme za to i da se ne skoncentriemo kada nije vreme za to.
5. oktobar
Buda svoje uenje poredi sa kiom koja pada na zemlju bez ikakve razlike. To to posle
takve kie neko semenje izraste u cvetove, a drugo u visoko drvee nema mnogo veze sa
samom kiom, ve sa vrstom onih semenki koje je natopila. Tako i Budino uenje ima uvek
isti ukus, ali bia od njega imaju ili nemaju koristi u skladu sa svojim mogunostima.
Donald S. Lopez, Buddhism in Practice
6. oktobar
Ako osnova hrianstva jeste Bog, onda osnova budizma jeste um.
Douglas M. Burns, Buddhist Meditation and Depth Psychology
180
7. oktobar
Um je jedna nesigurna stvar. Telo je nesigurno. I jedno i drugo su prolazni. I jedno i
drugo su izvor patnje. I jedno i drugo nemaju nieg trajnog, sutinu u sebi. Oni nisu,
ukazivao je Buda, ni bie, ni linost, ni sopstvo, ni dua, ni mi, ni oni. Oni su samo
elementi: zemlja, voda, vatra i vazduh. Samo elementi!
Kada um ovo uvidi, oslobodie se vezivanja koja kau: ja sam lep, ja sam dobar, ja
sam rav, ja patim, ja imam, ja ovo ili ja ono. Doiveete stanje jedinstva, jer ete
videti da su svi ljudi u sutini isti. Ne postoji ja. Postoje samo elementi.
Aan a, Bodhinyana
8. oktobar
Je li planina teka?
Ona moe biti teka sama po sebi, ali sve dok ne pokuamo da je podignemo, ona nee
biti teka i za nas.
Ovo je metafora koju je moj uitelj Aan Suvat esto koristio kada je objanjavao kako
da prestanemo da patimo zbog ivotnih problema. Ne poriete da oni postoje planine
jesu teke i ne beite od njih. Kako je on to dalje objanjavao, nosite se sa problemima
tamo gde morate i reavate tamo gde moete. Jednostavno nauite kako da ih ne nosite
svuda za sobom. U tome lei tajna vebanja: u ivljenju sa stvarnim problemima, a da
njihovo postojanje ne predstavlja teret za nae srce.
Tanissaro Bhikkhu, Te Karma of Questions
181
9. oktobar
Paunovi,
s krestom, plavi, gordo izvijenih vratova,
kriali su u zoru u Karamvi
uznemireni hladnim povetarcem.
Tako probudie spavae
za meditaciju.
Terigatha, I.22
10. oktobar
U najirem shvatanju puta, u najirem kontekstu duhovne prakse, mi negujemo
i razvijamo odreene kvalitete koji potpomau i ubrzavaju nae napredovanje ka
oslobaanju. Oni se na pali jeziku nazivaju parami i oznaavaju deset kvaliteta uma i
nagomilanu silu koju nam ti kvaliteti donose: velikodunost, moral, uzdranost, mudrost,
energinost, strpljenje, istinoljubivost, odlunost, prijateljska ljubav i spokojstvo. Parami
ne dolaze od nekog bia koje je izvan nas; umesto toga, oni dolaze od naeg postepenog
proiavanja. Budistiko razumevanje pouzdavanja u neku viu silu ne ukljuuje nuno
i pouzdavanje u neko natprirodno bie. Re je pre o poverenju u one sile istote u nama
koje su izvan naeg malog, strogo omeenog oseaja ja i koje ine izvor blagoslovenosti
u naem ivotu.
182
11. oktobar
Monasi, napustite ono to je tetno. Mogue je, monasi, napustiti tetno. Kada ne bi
bilo mogue napustiti tetno, ne bih govorio ovako: Monasi, napustite ono to je tetno.
Upravo zato to je mogue napustiti tetno, zbog toga vam kaem: Monasi, napustite ono
to je tetno. Ako bi naputanje onoga to je tetno vodilo ka gubitku i patnji, tada ne bih
govorio: Monasi, napustite ono to je tetno. Ali zato to naputanje onoga to je tetno
vodi ka dobitku i srei, zbog toga vam kaem: Monasi, napustite ono to je tetno.
Monasi, razvijajte ono to je korisno. Mogue je, monasi, razvijati ono to je korisno.
Kada ne bi bilo mogue razvijati ono to je korisno, ne bih govorio ovako: Monasi,
razvijajte ono to je korisno. Upravo zato to je mogue razvijati ono to je korisno, zbog
toga vam kaem: Monasi, razvijajte ono to je korisno. Ako bi razvijanje onoga to je
korisno vodilo ka gubitku i patnji, tada ne bih govorio: Monasi, razvijajte ono to je
korisno. Ali zato to razvijanje onoga to je tetno vodi ka dobitku i srei, zbog toga vam
kaem: Monasi, razvijajte ono to je korisno.
Adhikarana vaggo, AN II.19
12. oktobar
Zatrovan strau, um se ne oslobaa. Zatrovan neznanjem, uvid se ne razvija. Zato,
prestankom strasti oslobaanje svesnou nastaje. Prestankom neznanja oslobaanje
uvidom nastaje.
Anguttara nikaya, II.32
183
13. oktobar
Jedna od rei koje vrlo esto pogreno razumemo jeste i re religija (ssan). U
budizmu, kao i u svakoj drugoj religiji, stariji ljudi uvek imaju na umu njenu fziku
stranu. Identifkuju religiju sa hramovima i ritualima. Ali to su samo spoljanje forme,
samo fragmenti njezine opipljive, materijalne strane. One nisu stvarna religija, ne ono
to je Buda podrazumevao pod religijom. Re religija, kako ju je Buda upotrebljavao,
odnosi se na tri stvari: (1) znanje, (2) vebanje u skladu sa tim znanjem i (3) istotu,
jasnou i mir koji dolaze kao plod takvog vebanja. To troje ini religiju. Na paliju, one
se nazivaju pariyati-dhamma, patipatti-dhamma i pativedha-dhamma (teorija, praksa i
iskustvo); te tri komponente su religija. U tu religiju moramo uroniti i razumeti je; bilo
da je re o znanju, praksi ili utoitu, morate razumeti tu religiju. I ovo to sam upravo
rekao, na irem planu vai za bilo koju drugu religiju.
Buddhadasa Bhikkhu, Two Kinds of Language
14. oktobar
Kada monah ima ljude dostojne divljenja za prijatelje i saputnike, treba oekivati da
e se i on lako i bez dvoumljenja uputati u razgovor koji je zaista trezven i podstie
svesnost, tj. razgovoru o skromnosti u eljama, o zadovoljenosti malim, o osamljenosti,
o nevezivanju, o negovanju istrajnosti, o vrlini, o koncentraciji, o oslobaanju, o znanju
i viziji oslobaanja.
Sambodhi sutta,AN IX.1
184
15. oktobar
Jedna od divnih stvari u vezi sa budizmom koja me je u mladim danima ohrabrila da
postanem budista i koja me dri da budem budista i danas jeste da se postavljanje pitanja
uvek ohrabruje. Ne oekuje se da verujete. U jednom od govora iz kanona Buda poduava
svog glavnog uenika, potovanog Sariputu. Poto mu je rekao ta je imao, Buda ga pita:
Sariputa, da li veruje u ovo to sam upravo rekao? Sariputa bez oklevanja odgovara:
Ne, ne verujem, zato to to jo nisam lino iskusio. A Buda odvraa: To je dobro! To
je dobro! To je stav koji treba ohrabrivati u svakome, bilo da je re o religiji ili nauci.
Ne verovati, ve odravati otvoren um sve dok ne steknemo istinsko iskustvo. Takav stav
ide protiv dogmatizma, ide protiv fundamentalizma, koji ne viamo samo u religiji, ve
esto i u nauci.
Veliina nekog naunika, kae stara izreka, meri se i duinom vremena tokom kojeg
on spreava napredak u svojoj naunoj oblasti.
to je naunik poznatiji, to je vie uvaavan, to se vie njegovi stavovi uzimaju kao
apsolutna istina. Njegova slava spreava druge ljude da te stavove dovode u pitanje; ona
odlae dolazak bolje istine. U budizmu, kada pronaete bolju istinu, odmah ponite
da je koristite.
Aan Brahmavamso, Buddhism and Science
16. oktobar
Kada uspe da razume um, razumeo si sve.
Nagaruna
185
17. oktobar
BUDIN SAVET KRALJU PASENADIJU
Poput ogromnih stena,
planina to paraju nebo,
i primiu se sa svih strana,
lomei sve pred sobom,
tako i starost i smrt
stiu slamajui iva bia:
plemenite ratnike, svetenike, trgovce,
radnike, parije i smetlare.
Nikoga ne tede.
I svakoga gaze.
Ovde ne pomau ete na slonovima,
ni vozari ni konjici,
ne pomae ni bitka nadmudrivanja
niti bogatstvo spasava.
Zato mudrac,
videvi ta je za njega dobro,
nepokolebljiv, stie poverenje
u Budu, Dhammu i Sanghu.
Onaj ko praktikuje Dhammu
milju, reju i delom,
dobija pohvale ovde na zemlji
a posle smrti raduje se na nebu.
Pabbatopama sutta, SN 3.5
186
18. oktobar
Disciplina je teka re za veinu nas. Ona priziva sliku nekoga sa tapom koji nam
stoji iznad glave i govori da neto ne radimo dobro. Ali samodisciplina je drugaija. Ona
je vetina da prozremo uplje pretnje sopstvenih impulsa i otkrijemo njihove tajne. Oni
nemaju mo nad nama. Sve to rade je samo predstava, obmana. Vai nagoni vrite i
besne na vas, ulaguju se, obmanjuju, prete, ali zapravo nemaju nikakav tap. Poputate im
iz navike. Poputate im jer se zapravo nikada niste potrudili da pogledate iza tih njihovih
pretnji. Tamo je sve prazno. Meutim, samo je jedan nain da nauite tu lekciju. Rei na
ovoj stranici vas same od sebe nee tome poduiti. Ali pogledajte u sebe i posmatrajte
sve to to izranja uznemirenost, napetost, nestrpljivost, bol samo ga posmatrajte i ne
upliite se u njegovu priu. I na vae veliko iznenaenje, sve e jednostavno proi. Doe
i proe. Tako jednostavno. Postoji jedna druga re za samodisciplinu. To je strpljenje.
19. oktobar
etiri monaha meditirala su jedno jutro u sali za meditaciju. Iznenada, na prozoru sale
zau se lupanje. Mladi monah se trgnu iz meditacije i ree ostalima: Kapak se otkaio i
pravi buku. Iskusniji monah na to odgovori: Tu buku pravi vetar. Trei monah, koji je
u manastiru proveo ve dvadeset godina, doda na to: To samo um pravi buku.
Vidljivo ozlojeen svim ovim, etvrti monah zakljui: To usta prave buku.
Zen pria
187
20. oktobar
Ono to vebamo jeste udaljavanje od navike da presuujemo, da budemo za ili protiv
staha koji oseamo ili bilo ega drugog to doivljavamo. Vebamo da zauzmemo stav
nekoga ko u svest prima ono to jeste, ko oslukuje u tiini i osea slobodno. Strah je
samo to to jeste nita vie. Strah u poetku znai: Ja se bojim. Ali ako nastavimo
da ga oslukujemo i oseamo, to ja nestaje i ostaje samo oseaj straha. Strah. I postoji
svesnost, prisutnost u sred naeg iskustva, koja niti privlai niti odguruje, niti prihvata,
niti odbacuje, nije ni za ni protiv. Ali to ne znai da sam u toj svesnosti pronaao neki
svoj novi identitet, jer ja ne mogu posedovati tu prisutnost. Svako oseanje elje da je
posedujemo i osetimo se sigurnim moemo isto tako samo prihvatiti.
Aan Munindo, Who says its Wrong to Feel Afraid
21. oktobar
Smatram da se mi kao kultura plaimo rtvovanja. Smatramo da moramo da posedujemo
i akumuliramo stvari kako bismo bili kompletni i to ne samo materijalne predmete, ve
i ljude i veze sa njima. Teko je za nas razumeti da naputanje neega ne predstavlja
gubitak, liavanje. Naravno, kada izgubimo neto to je lepo ili nam je drago, na nae
srce se spusti senka. No tu senku ipak moemo osvetliti svojim razumevanjem da je taj
oseaj ljubavi samo karmiki rezultat nae ranije pretpostavke da je uopte mogue da
neto posedujemo.
Aan Amaro, Happy Monk Living Buddhism in the West
188
22. oktobar
Nai umovi su navikli da razmiljaju, ali kada elimo da se smirimo i opustimo, to je
upravo ono sto bi trebalo da prestanu da rade. Naravno, ovo je lako rei, ali teko uraditi,
jer e um nastaviti da radi ono to i inae sve vreme radi. Postoji jo jedan razlog zato
mu je teko da se uzdri od navike: razmiljanje je jedina podrka egu u vreme dok
meditiramo, a naroito kada se pridravamo zaveta plemenitog utanja (izbegavamo da
govorimo sa drugima). Mislim dakle jesam. Zapadna flozofja prihvata ovo kao jedan
apsolut. A zapravo radi se o relativnoj istini, koju svi mi doivljavamo. Kada mislimo,
znamo da smo tu; a kad nema naklapanja uma, verujemo da gubimo kontrolu... Naa
prva potekoa jeste da iako elimo da budemo mirni i oputeni, da nemamo nikakvih
misli, na um tome nee da se povinuje... Zato, umesto da pokuavamo i pokuavamo da
takvi postanemo, moemo iskoristiti sve to se javi kako bismo stekli uvid. I onda malo
uvida donosi malo smirenja, a jo malo smirenja donosi jo malo uvida.
23. oktobar
ta god da radimo, moramo pri tome imati sabranost, jasno razumevanje i spokojstvo.
Ako istimo pod, sam taj in ienja poda jeste najvanija stvar na svetu; sve ostalo u
tom trenutku nema nikakav znaaj. Kada istimo pod mi ZNAMO da istimo pod naa
panja je sva na tom ienju poda. I mi to inimo sa potpunim spokojstvom.
Venerable Gavesako, Talking about sufering
189
24. oktobar
Nije najgore to sve prolazi, nego to mi ne moemo da se pomirimo sa tom prostom i
neizbjenom injenicom.
Ivo Andri
25. oktobar
Kisagotami je bila siromana udovica koju su pogodile mnoge nesree u ivotu. I onda,
kao poslednji udes, njeno najmlae i poslednje ivo dete umre iznenada. A ono je bilo sve
to joj je ostalo na svetu. Skoro luda od bola, nije dala da kremiraju njegovo telo, ve ga
je svuda nosila sa sobom, nadajui se udu. Onda joj neki ljudi rekoe da ode do Bude,
velikog uitelja, koji e joj pomoi. U njoj se pojavi traak nade i ona tako uradi. Stigla je
pred Budu nosei mrtvo dete u naruju: Daj mi neki lek da izleim svoje dete, molila je.
Buda je odmah shvatio da ova ene moe podneti surovu istinu, te je razmislivi rekao:
Da, ja mogu da ti pomognem. Idi i donesi mi tri zrna goruice. Ali da bi lek bio delotvoran,
ona moraju poticati iz porodice u kojoj do sada jo niko nije umro.
Kisagotami krete noena nadom u srcu. Ali kako je ila od kue do kue, sluala bi
prie o gubitku najdraih, sve tunije jedna od druge. To vee, kada se vratila do Bude,
nauila je da njen gubitak nije neto to je samo nju pogodilo, ve karakteristika ljudskog
ivota i prihvatila je tu injenicu.
I dalje ispunjena tugom, odloila je telo svog detata i poklonila se Budi.
190
26. oktobar
Na svom putu neophodno je da kao svoje vodie i saputnike odaberemo one koji, makar
i delimino, otelovljuju sve one plemenite kvalitete koje i sami pokuavamo da razvijamo
praktikujui Dhammu. Ovo je naroito vano u poetnoj fazi duhovnog razvoja, kada
su nae tenje ka vrlini jo uvek nove i krhke, vrlo ranjive na unutranju neodlunost
ili obeshrabrivanje onih u okruenju koji ne dele nae ideale. U ovoj ranoj fazi na um
veoma lii na kameleona, koji boju menja u skladu sa okolinom. Ba kao to taj neobini
gmizavac pozeleni kad se nae u travi ili dobije braon boju kad je na zemlji, tako i mi
postajemo budale kad se druimo sa budalama i postajemo mudriji kad smo sa mudrima.
Unutranje promene se obino ne dogaaju iznenada. Polako, u skokovima tako malim
da ih moda ni sami nismo svesni, na karakter doivljava metamorfozu ija se vanost,
tek mnogo kasnije, moe pokazati u svoj svojoj dramatinosti.
Bhikkhu Bodhi, Association with the Wise
27. oktobar
Plemeniti osmostruki put se naziva srednjim putem, to znai da na napor mora biti
jako dobro odmeren. Ako nai postupci i govor nisu u harmoniji sa Putem, ako stalno
bivamo ulovljeni u zamku jurnjave za ulnim zadovoljstvima i zaista se uivljavamo u
stanja besa i uznemirenosti, tada je apsolutno nemogue da vidimo stvari kakve one
zaista jesu.
Aan Pasanno, What Is Important
191
28. oktobar
Ponekad smatramo da je onaj monolog koji se neprekidno odvija u naoj glavi nain
da bolje saznamo ovaj svet. U stvari, taj unutranji govor uopte ne poznaje svet u kojem
ivimo. Upravo on je taj koji raa sve one iluzije koje su uzrok patnje. Unutranji govor nas
navodi da budemo besni na nae neprijatelje i da stvaramo opasnu vezanost za voljene.
Unutranji govor uzrok je svih problema u ivotu. On konstruie strah i oseaj krivice,
strepnje i depresije. On te privide stvara tako veto kao to talentovani glumac manipulie
publikom i natera je da se plai ili da plae. Zato, ako tragate za istinom, trebalo bi da
cenite utihnulu svesnost i, kad meditirate, smatrate je vrednijom od bilo kakve misli.
Prevelika vanost koju pridajemo svakoj svojoj misli glavna je prepreka utihnuloj
svesnosti. Mudro uklanjanje te vanosti pripisane mislima i uvianje vee preciznosti
koju ima utihnula svesnost otvara nam vrata ka smirenju.
Aan Brahm, Mindfulness, Bliss and Beyond
29. oktobar
iji ivot ne bjee uzoran,
tko u mladosti ne stee blago,
taj kao odbaene strijele
ali promaene ciljeve.
192
30. oktobar
Ako kupimo kola, sasvim smo sigurni ta posedujemo... sve dok ne ponemo da ih
rasklapamo. No, kad jednom iz njih izvadimo recimo menja, skinemo tokove i tako
dalje ta nam ostane? Vie nemamo kola, ve gomilu rezervnih delova. Isto je i sa
ovekom. I njega je mogue svesti na sastavne delove... takozvane skandhe ili grupe.
Tako imamo 1. fziki deo, koji ukljuuje telo i njegovih pet ula; 2. oseaj; 3. opaanje;
4. mentalne formacije (nagone i emocije) i 5. svest ili um. Kada se te grupe ili sastavni
delovi poveu, u sistem koji funkcionie, tada se stvaraju i povoljni uslovi za nastanak
iluzije sopstva, ja, i za nastanak osobe. Isto tako, kada se one razdvoje i krenu svaka na
svoju stranu kao to je to u trenutku smrti, na primer tada vie nigde ne moemo da
naemo to sopstvo, ni tu osobu.
31. oktobar
Legenda o Budinom traganju za prosvetljenjem kae kako je u mladosti princ Sidhata
iveo u potpunom neznanju o osnovnim injenicama ivota. Njegov otac, u elji da sina
zatiti od patnje, drao ga je unutar palate okruenog ulnim zadovoljstvima i veselim
prijateljima, tako da mladi princ nije ni pomiljao da je ivot bilo ta drugo do neprekidan
niz zabava i uitaka. Tek onog sudbonosnog dana u svojoj dvadeset devetoj godini, kada
ga je znatielja odvela izvan zidina dvorca, sreo je boanske glasnike koji su mu izmenili
tok ivota. Prva tri pouili su ga okantnim injenicama starosti, bolesti i smrti; etvrti
je bio lutajui asketa, koji mu je ukazao na postojanje puta kojim sva ta patnja moe biti
prevaziena.
193
Ova ljupka pria, koja je vekovima ulivala veru budistima, u sebi sadri jednu duboku
psiholoku istinu. Jezikom mita ona nam govori ne samo o dogaajima koji su se mogli
dogoditi pre mnogo vekova, ve i o procesu buenja kroz koji svako od nas mora proi
ukoliko elimo da Dhamma oivi u nama. Tako moemo uoiti da se u sutini mladalaki
dani princa Sidhate ne razlikuju mnogo od naina na koji veina nas i danas provodi
svoj ivot esto, naalost, sve dok nije suvie kasno da krenemo drugim pravcem.
Nai domovi moda nisu kraljevske palate, a imetak ni priblian onom severnoindijskih
raa, ali sa princom Sidhatom delimo onaj blaeni (i esto voljni) zaborav u odnosu na
upadljive injenice koje se neprekidno nameu naoj panji. Ako Dhamma treba da bude
neto vie od ljupke dekoracije ivotu udobnosti, ako treba da postane nadahnjujui,
ponekad opor glas koji nas usmerava ka velikom putu osloboenja, i mi sami moramo
liiti na Bodhisatvu u ovom procesu sazrevanja. Moramo mu se pridruiti na putovanju
izvan zidova palate zidova sopstvenih pretpostavki i predubeenja i sresti boanske
glasnike koje tako esto previamo zato to nam je pogled prikovan na mnogo vanije
stvari, tj. na nae svakdnevne preokupacije i ciljeve.
Bhikkhu Bodhi, Meeting the Divine Messengers
Prva propoved:
Buda je u Parku jelena u Isipatani, blizini Benaresu, odrao svoju prvu propoved
petorici asketa, svojih nekadanjih pratilaca
195
N
O
V
E
M
B
A
R
197
1. novembar
Jedna od najteih stvari koje treba nauiti jeste da svesnost ne zavisi od bilo kakvog
mentalnog ili emocionalnog stanja. Svi imamo neku sliku o meditaciji. Meditacija je
neto to u tiini, na kursu rade neki smireni ljudi, koji se lagano kreu. No to su samo
uslovi za trening. Oni su stvoreni kako bi pomogli koncentraciju, a mi nauili vetinu
svesnosti. Meutim, kada smo jednom nauili tu vetinu, moemo i treba da izaemo
iz tih ogranienja treninga. Ne moramo vie da se kreemo puevim korakom da bismo
bili svesni. Ne moramo ak ni da budemo smireni. Moemo biti svesni dok reavamo
matematiki problem. Moemo biti svesni u sred guve na fudbalskoj utakmici. Moemo
biti svesni u sred izliva besa. Mentalne i fzike aktivnosti nisu prepreka za svesnost. Ako
vam je um izuzetno aktivan, i tada samo posmatrajte prirodu i stepen te aktivnosti. I ona
je samo deo te predstave bez kraja koja se odvija u nama.
198
2. novembar
PREDZORJE
U predzorje sluam
kako vjetar prolazi
kroz dolinu.
Ptice se raspjevaju.
Onda opet uute.
Tiha no je pri kraju.
ekam kada e se
oglasiti zvono
pa da ustanem.
edomil Veljai, Od Nepala do Cejlona
3. novembar
Ako elimo da razumemo samoobuzdavanje, onda treba da ga isprobamo na sebi.
Makoliko o njemu priali, to nam nee mnogo pomoi. Njegove prave efekte vidimo
jedino kada uloimo napor i posmatramo ta se dogaa. Ponekad se iznenadimo kako je
dobar oseaj biti u stanju rei sebi ne. Moe ak biti vrlo zarazno.
Aan Munindo, What is Renunciation?
199
4. novembar
Kako to da loi ishodi slede iz naih loih dela? Zahvaljujui sili naboja koji takvo delo
stvara u naem umu. Na primer, ovek koji nekoga ubije ostavlja vrlo snaan negativan
naboj u svom umu i on, poput semena, nosi u sebi potencijal da taj isti um dovede u
stanje krajnjeg oaja. Sve dok se naboj tog nemoralnog postupka ne isprazni, to seme e
ostati pohranjeno u umu, njegova sila uspavana, ali sauvana. Kada se steknu povoljne
okolnosti, potencijal se aktivira i seme e izniknuti u vidu doivljaja intenzivne patnje...
Situacija je analogna sa suvom zemljom na koju je seme baeno pre mnogo vremena.
Ukoliko to seme nije na bilo koji nain uniteno, ono e zadrati svoj potencijal rasta.
Onog trenutka kad padne kia, te davno zaboravljene semenke e iznenada proklijati. Na
slian nain nai voljni postupci bacaju seme na njivu nae svesti i kada se javi prilika,
to seme e proklijati i doneti svoj karmiki plod.
5. novembar
Meditacija je pripremanje. Kada meditiramo sedei ili u hodu, mi vebamo svoje
duhovne kvalitete. Izotravamo alat poverenja, energije, svesnosti, koncentracije i uvida,
tako da budemo sabrani kada pravo uenje stigne do nas. I naravno, to pravo uenje
dolazi sa razbuktavanjem naih najsnanijih emocija. Tokom formalne meditacije sebe
pripremamo za sopstveni ivot. To je kao to jedemo da bismo mogli da ivimo ne
ivimo da bismo mogli da jedemo. Slino tome, meditiramo da bismo mogli da ivimo;
ne ivimo da bismo mogli da meditiramo.
Aan Munindo, A Question of Identity
200
6. novembar
Kakva korist od meditacije o strpljenju
Ako nee tolerisati uvredu?
Kakva korist od prinoenja rtava
Ako ne prevlada vezanost i odbojnost?
Kakva korist od poklanjanja
Ako sebinost iskorenio nisi?
Kakva korist od upravljanja velikim manastirom
Ako sva bia ne smatra svojim voljenim roditeljima?
Te Life of Milarepa
7. novembar
Ako saberete svoju panju na samo pet minuta, upoznaete temelje dharme: stvari se
menjaju, nita ne ostaje zauvek ugodno, oseaji dolaze i prolaze sami od sebe, u skladu
sa okolnostima, a ne zbog bilo ega to radite ili mislite da radite. Promene se dogaaju
same od sebe. U prvih pet minuta sabranosti panje nauite da prijatne senzacije vode
do elje da potraju to due, a da one neprijatne vode do nade da e proi to pre. I
privlanost i odbojnost stvaraju napetost u umu. Obe su u krajnjem ishodu neprijatne.
Dakle, u prvim minutima dobijate veliku lekciju o patnji: o elji da stvari budu drugaije
nego to jesu. Zaista velika lekcija o istini, koja se moe nauiti tako to emo samo
zatvoriti oi i obratiti panju na oseaje u telu.
Sylvia Boorstein
201
8. novembar
Ukoliko srce ili um citta zamislimo kao okean, onda su aktivnosti srca ili uma nalik
talasima na tom okeanu. Nae vebanje bi trebalo da se sastoji u tome da na te talase
gledamo kao na talase koji promiu povrinom okeana.
Veinu nas povue takva aktivnost. Ja jo uvek bivam ponesen talasima, kretanjem
uma, i zaboravim se, izgubim pravac. Vebanje znai ne zaboraviti na pravac i negovati
svesnost koja pravi razliku izmeu samog znanja i onoga to se saznaje. Mi moemo znati
neki oseaj na telu; moemo znati oseaj, kretanje energije, sadraj uma, ideje, utiske,
pojmove, seanja i matanja. Sve to treba videti kao aktivnost. Ako ih ne vidimo kao
aktivnost, ta se dogaa? Postajemo ta aktivnost i bivamo upleteni u nju. Postoji jedna
otroumna izreka u japanskom budizmu: Smej se, ali se ne izgubi u smehu; plai, ali se
ne izgubi u plakanju. Isto tako moemo rei: Misli, ali se ne izgubi u miljenju; uivaj,
ali se ne izgubi u uivanju.
Aan Munindo, Profoundly Simple
9. novembar
Istina je da se roenje i dukkha (patnja) ne mogu razdvojiti. ak i u onim sluajevima
kada je minimalna, dukkha je ipak uvek tu. Otuda se najmudriji mnogo vie plae roenja
nego smrti. Nasuprot tome, veina nas se vie plai smrti nego roenja. A smrt je samo
posledica svog osnovnog uzroka, a to je roenje.
Aan Maha Boowa Nanasampano
202
10. novembar
Buda je savetovao da svako od nas svakoga dana sebe podseti da nismo ovde zauvek.
Mi smo na gostovanju, koje moe da se zavri u svakom trenutku. Ne znamo kada, ne
moemo ni da naslutimo. Uvek mislimo da emo doiveti sedamdeset pet ili osamdeset
godina, ali ko zna? Ako se podsetimo svoje ranjivosti ba svakoga dana, nai ivoti bie
proeti razumevanjem da je svaki trenutak vaan i neemo se toliko brinuti o budunosti.
Sada je vreme da idemo duhovnim putem. Ako to zapamtimo, uvek emo imati drugaiji
odnos prema ljudima koji nas okruuju. I oni mogu umreti svakog asa i sigurno je da ne
bismo eleli da se to dogodi u trenutku kada ne iskazujemo dovoljno ljubavi prema njima.
Kada to imamo na umu, naa praksa se povezuje sa sadanjim trenutkom, a meditacija
poboljava, jer joj je sada u osnovi jedan oseaj neodlonosti. Moramo da delujemo sada.
I u stanju smo da posmatramo samo ovaj jedan dah, ne i sledei.
Ayya Khema
11. novembar
Ne potcenjuj efekte ispravnog postupka
govorei: Od toga nita nee biti.
Ba kao to se kap po kap
i velika posuda napuni
tako se vremenom i mudrac
dobrotom ispuni.
203
12. novembar
U Indiji sam iveo u kolibi, veliine tri metra sa dva. Umesto vrata, visila je prostirka.
Sedeo sam na krevetu i meditirao, kad je jedna maka uetala i skoila mi u krilo. Zgrabio
sam je i izbacio napolje. Deset sekundi kasnije vratila mi se u krilo. Tako je krenula neka
vrsta plesa izmeu make i mene. Izbacio bih je i ona bi se vratila. Terao sam je napolje
zato to sam pokuavao da meditiram, da se prosvetlim. Ali maka se stalno vraala.
Nervoza u meni je rasla, jer me je upornost te make sve vie nervirala. Na kraju, posle
nekih pola sata ulaenja i izbacivanja, morao sam da se predam. Nisam znao ta vie da
radim. Nisam mogao da zatvorim vrata. I tako sam seo, maka se opet vratila i udobno mi
se smestila u krilu. Ovoga puta nisam nita uradio. Pustio sam je. Trideset sekundi kasnije
maka se digla i izala napolje. Eto, vidite, nai uitelji nam se pojavljuju u najrazliitijim
oblijima.
Joseph Goldstein
13. novembar
Buda je veru uporedio sa slepim dinom koji susree otrookog grbavca zvanog mudrost.
Slepi din, zvani vera, kae otrookom grbavcu: Ja sam vrlo jak, ali nita ne vidim; ti si
slab, ali ima dobar vid. Doi, popni mi se na ramena. Zajedno emo daleko stii. Buda
nikada nije podravao slepu veru, ve ravnoteu izmeu srca i uma, izmeu mudrosti i
vere. To dvoje e zajedno daleko stii. Izreka da slepa vera moe da pomera brda isputa
iz vida injenicu da, poto je slepa, vera ne zna koje brdo treba pomeriti. Tu je kljuna
uloga mudrosti, to znai da duboko razumevanje uenja ima presudnu vanost.
Ayya Khema
204
14. novembar
Uiniti svoj ivot otelovljenjem mudrosti i saoseanja predstavlja najvei izazov pred
kojim se duhovni tragalac moe nai. Potrebno je da istine koje smo razumeli pronau
svoj vidljivi izraz i u naem ivotu. Svaka naa misao, re ili postupak sadre mogunost
da postanu ivi izraz jasnoe i ljubavi. Nije dovoljno samo posedovati mudrost. Verovati
da smo mi uvari istine znai da se pretvaramo upravo u njezinu suprotnost, to je direktni
put da postanemo okotali, zadrti i kruti. Ideje i seanja nemaju mo oslobaanja i
isceljivanja. Ne postoji penzionisanje u prosvetljenosti, u kojem moemo iveti na
lovorikama. Mudrost je iva sve dotle dok je ivimo, razumevanje oslobaa sve dotle
dok ga primenjujemo. Podeblji dosije naih duhovnih iskustava nije suvie bitan ako
nema mo da nas odri kroz neizbene trenutke alosti, gubitka i promene. Znanje i
dostignua su nevani ako jo uvek ne znamo kako da dopremo do srca drugih i kako
da svoje otvorimo za njih.
15. novembar
Ni u velikom bogatstvu zadovoljenja nema,
ni u ulnom uitku,
velikom i malom.
Tek u iskorenjivanju elje
radost svoju nalazi Budnoga sledbenik.
Dhammapada, strofa 186-7
205
16. novembar
Cilj vipassane je da neguje sabrano i bez reakcija posmatranje telesnih i mentalnih
procesa, kako bismo razvili to veu svesnost svesnost neiskrivljenu naim uobiajenim
eljama, strahovima i pogledima na pravu prirodu tih procesa. A njihova priroda jeste da
su prolazni, da u njima nema nieg trajnog, te da ako nauimo da se za njih ne vezujemo,
nee nam ni donositi patnju. Upravo kroz to sabrano posmatranje toga to nam je pred
oima lagano uklanjamo onu iluziju koja nas inae navodi da nestalno vidimo kao trajno i
stabilno. Oslobaanje se u stvari sastoji od doivljavanja i potpunog i jasnog razumevanja
da sve jeste prolazno, od uvianja da bukvalno nema nieg u tome zbog ega bi trebalo
da se brinemo.
17. novembar
Uvidevi lano u lanom, dostiemo ono to je stvarno; zamenivi stvarno lanim,
ostajemo zarobljeni lanim.
Buda
18. novembar
Poto ne moe da kroti umove drugih sve dok ne ukrotis svoj, onda poni da kroti
svoj um.
Atia
206
19. novembar
U jednom govoru Aan Sumedo je odluno rekao; Sve vae misli su ubre. Moda
mislite da su neke od njih dobre, ali bi trebalo da razmotrite mogunost i da su sve ubre.
Neki koji su to sluali moda su oseali da je to to govori uvredljivo, ali meni je to donelo
veliki oseaj olakanja. Jedan od najveih problema sa mislima jeste da smo skloni da
poverujemo u sve to nam kau: Ako ja to mislim, mora biti da je tano. A zapravo one
su samo zbirka naviknutih procena, zapaanja, seanja, ideja koje hrane nau svest. One
mogu biti u odreenoj vezi sa istinom, ali ne obavezno! Ako poemo od toga da je najvei
deo naih misli poput nasuminog pseeg lavea, onda neemo od svake od njih praviti
veliku stvar. U tome lei veliko olakanje. Otkrivamo da se prema misli moemo odnositi
na mnogo otvoreniji nain. Uopte je vie ne posmatramo kao da je smislena, istinita ili
realistina; i ne dajemo joj vrednost veu nego to je zaista ima.
Aan Amaro, Tinking
20. novembar
ak i pre nego to ponemo da vebamo, prosvetljenje je tu. No, mi obino razumemo
praksu meditacije i prosvetljenje kao da su to dve razliite stvari: ovo je praksa, nalik
naoarima, i kada je koristimo, odnosno kada stavimo naoare, tada vidimo i prosvetljenje.
Ovo je pogreno razumevanje. Same te naoare su prosvetljenje, staviti ih jeste isto
prosvetljenje. Tako, ta god da radite, ak i ako nita ne radite, prosvetljenje je uvek tu.
To je Bodidarmino razumevanje prosvetljenja.
207
21. novembar
Prva plemenita istina jednostavno kae da je deo ljudskog stanja oseati neugodnost.
Ne moramo to ak ni da nazivamo patnjom; ne moramo zvati ni neugodnou. To je
jednostavno saznavanje vatrenosti vatre, olujnosti oluje, uskomeanost vode, podrhtavanja
zemlje, ba kao i topline vatre, sveine i glatkoe vode, blagosti povetarca i sigurnosti,
vrstine i pouzdanosti zemlje. Nita po svojoj sutini nije ni ovakvo ni onakvo. Samo etiri
elementa zadobijaju razliite kvalitete; oni su poput maioniara. Nekad se ispoljavaju
u jednoj formi, nekad u drugoj... Prva plemenita istina konstatuje da se i mi menjamo
poput vremena, uzdiemo se i sputamo poput plime i oseke, rastemo i smanjujemo
poput Meseevih mena.
Pema Chodron, Awakening Loving-Kindness
22. novembar
Buda je sebe esto poredio sa lekarem koji lei bolesti srca i uma svojih slualaca. Mi,
obino, o bolesti srca razmiljamo kao o zaepljenju sranih krvnih sudova, a o bolesti
uma kao o neuraunljivosti. No on je govorio da pravih bolesti srca i uma ima tri: pouda,
mrnja i obmanutost. One nas tresu kao to groznica trese telo. A razlog zato je Buda
poduavao o tim bolestima jeste to to POSTOJI nain da se od njih izleimo. Kad bi one
bile neizleive, on se ne bi gnjavio time da govori o njima. Dakle, pre svega je potrebno da
njegovo uenje razumemo kao terapiju leenja sopstvenog srca, sopstvenog uma. Samo
tada to uenje koristimo na valjan nain.
Tanissaro Bhikkhu, A Good Dose of Medicine
208
23. novembar
Najvee dostignue jeste nesebinost.
Najvea vrednost jeste ovladati samim sobom.
Najvei kvalitet je nastojati da sluimo drugima.
Najvee pravilo jeste neprekidna svesnost.
Najvei lek jeste praznina svih stvari.
Najvee delo je ne suprotstavljati se toku ovoga sveta.
Najvei podvig jeste preobraziti strasti.
Najvei dar jeste neprijanjanje.
Najvee dobro jeste smiren um.
Najvee strpljenje jeste poniznost.
Najvei napor je ne brinuti se za rezultat.
Najvea meditacija jeste um koji sve napusti.
Najvea mudrost je prozreti privid.
Atia
24. novembar
Sluao sam jednog uglednog monaha kako govori o razlikama izmeu stanja
probuenosti i neprobuenosti kao o razlici izmeu tekue i zamrznute vode. Um koji se
identifkuje sa egom lii na kocku leda koja se uklapa jedino u oblik kakav je i ona sama.
Kako tokom vebanja na rigidni, zamrznuti ego biva izloen vatri predanosti, na kraju
sledi otopljavanje i, slino vodi, u stanju smo da se slobodnije kreemo u okolnostima
sopstvenog ivota.
Aan Munindo, Unexpected Freedom
209
25. novembar
Vrlo je vano da svoje razumevanje pretoimo u praksu, ne kroz nekakvu idealistiku
viziju da emo iznenada postati potpuno ispunjeni ljubavlju i saoseanjem, ve kroz
spremnost da budemo upravo ono to jesmo i da odatle krenemo. Tada je naa praksa
utemeljena u stvarnosti naeg iskustva, umesto da se zasniva na oekivanjima kako bi
trebalo da bude. Ali da bismo to uinili, moramo poeti. Radimo sa pravilima morala
kao smernicama kako da svoje postupke uskladimo sa svetom oko sebe; ivimo ivotom
zadovoljenosti i jednostavnosti, u kojem ne eksploatiemo druge ljude ili planetu na kojoj
smo; ivimo obuzdanog uma, uviajui da jeste mogue rei ne odreenim uslovljenim
impulsima ili proiriti granice onda kada se osetimo sputani unutranjim preprekama
i strahovima; promiljamo zakon karme i smer kojim ide na ivot, kuda nas vodi i ta
se njime razvija; negujemo velikodunost i ljubav, saoseanje i predusretljivost. I sve to
zajedno postaje na put prakse.
26. novembar
Klju napredovanja budistikim putem jeste, sa jedne strane, repetitivna rutina voena
nadahnjujuom vizijom, sa druge. Uvidom u krajnju slobodu mir i istou osloboenog
uma koji nas inspirie i nagoni da prekoraujemo sopstvene granice. No, jedino
ponavljanjem metodinim negovanjem povoljnih praksi lagano smanjujemo rastojanje
koje nas deli od eljenog cilja, sve vie pribliava oslobaanju.
Bhikkhu Bodhi, Vision and Routine
210
27. novembar
ivot sam proveo od mladosti do starosti lutajui kao asketa, penjui se na planine
i brda, probijajui se kroz dunglu i ume, a ipak nikada nisam video da je tigar pojeo
bilo koga. uo sam prie, ali nisam to video svojim oima. Nisam video ni da je zmija
nekoga ubila ili da je zli demon nekoga zaposeo i da je taj ovek od toga umro. Ali ono
to jesam video je da ljudi u ovom svetu pate, ne zato to ih razdire tigar, niti zato to ih
je ujela zmija ili napao slon, ve zbog sopstvenog besa, mrnje i obmanutosti. Zbog ega
god patili, mrnja, pohlepa i obmanutost su stvari koje ih zapravo unitavaju.
Zato je Buda govorio da budale unitavaju sebe, kao to e unititi i druge. One unitavaju
sebe tako to se ponaaju loe i podlo, to esto i vidimo oko sebe. One se raaju kao ljud-
ska bia, slina svakom drugom, ali njihovo ponaanje nije kao kod drugih ljudskih bia.
28. novembar
Buda je ono to mi nazivamo ja opisao kao zbirku elemenata podeljenih na telo i um,
koji funkcioniu u meusobnoj zavisnosti i stvaraju privid ene ili mukarca. Mi se tada
identifkujemo sa tom slikom ili prividom, smatramo da je ona ja i moje, zamiljamo
da ona ima neku svoju specifnu osnovu. Na primer, ustanemo ujutro, pogledamo u
ogledalo, prepoznamo odraz u njemu i pomislimo: Da, to sam ja. Na taj oseaj sopstva
onda dodamo razne vrste pojmova: Ja sam ena ili mukarac, ja sam odreene dobi, ja
sam srena ili nesrena osoba i ta se lista nastavlja u nedogled.
211
Kada istraimo svoje iskustvo, meutim, moemo videti da ne postoji neko sredinje
bie na koje se sva ta iskustva odnose; pre e biti da to samo promiu prazne pojave.
One su prazne u smislu da iza njihovog nastanka i nestanka ne postoji niko kome se one
dogaaju. Duga je dobar primer za to. Izaemo napolje posle kie i zastanemo zadivljeni
ako se duga pojavi na nebu. Uglavnom se prepustimo tom zadovoljstvu i ne istraujemo
pravu prirodu toga to se dogaa. Ali ako pogledamo malo dublje, postaje jasno da izvan
specifnih stanja vazduha, vlage i svetlosti ne postoji takva stvar kao to je duga.
Svako od nas je pojava slina toj dugi, jedna magina slika to se raa iz kombinacije
razliitih elemenata uma i tela.
Joseph Goldstein
29. novembar
Sledei ivot je onoliko dobar koliko ga takvim nainimo u ovom.
Aan Paavaddho
30. novembar
Razumevanje sr je dobro izgovorenih rei;
koncentracija sr je uenja i razumevanja.
Buda
Mahaparinibbana: u osamdesetoj godini je okonao
svoj ivot propovednika i duhovnog uitelja.
213
D
E
C
E
M
B
A
R
215
1. decembar
Moemo videti da je u svih pet pravila morala sadran drevni indijski princip ahimse,
nenasilja ni prema drugima, ni prema sebi. Bez problema moemo taj princip proiriti
na itavo okruenje, svet kao celinu i ak svemir. Zapravo, nita nije izvan sfere nae
moralne odgovornosti. Na primer, prema huajen koli budistike flozofje, koja se razvila
u srednjovekovnoj Kini, svaki na postupak refektuje se na itav univerzum.
Teki problemi sa prirodnim okruenjem sa kojima se suoavamo na ovoj planeti direktno
izviru iz ove injenice. Pa ipak, to jeste zbunjujue, ak i kada ponemo da uviamo ta
radimo i kakve e to patnje doneti kako nama, tako i naim potomcima, vrlo nam je teko
da promenimo svoj smer. Svesni smo da bi bilo mnogo bolje kad bi bilo manje kola, ali
niko nee da se odrekne sopstvenih!
216
2. decembar
Uspeh se na hrid leinara da otpoinem
i vidjeh u podnoju slona kako okupan
izlazi na obalu.
Krotitelj dohvati podbada i zapovedi mu: Klekni!
Slon klekne, a ovjek mu se uspne na plea.
Vidjeh kako je ljudska mo ukrotila neobuzdanost.
Tad i ja pribrah svoju ud i bodra odoh u umu.
Dantika, Terigatha, III.3
3. decembar
Kaem ti, prijatelju, da putujui nije mogue upoznati, videti ili dostii drugi kraj sveta,
gde nema roenja, starosti, umiranja, nestajanja i ponovnog roenja. Ali u isto vreme, ne
tvrdim da je mogue dokrajiti patnju a da se ne dosegne kraj sveta, nego ukazujem na to
da je upravo u ovom telu, iji je uzrast ogranien, sa njegovom moi opaanja i razuma,
sadran svet, nastanak sveta, okonanje sveta i put koji vodi do okonanju sveta.
Buda, AN 4.45
217
4. decembar
Vrlo je lako zakljuiti da je meditacija moda dobra za nekoga, ali krajnje pogrena
za vas. U mom sluaju, meditacija je poela sa neopisivim bolovima i dosadom. Krajnje
uverljivi argumenti da odustanete ak i pre nego to ste uopte poeli pojavie se pred
vama, to je sasvim sigurno ali ne sluajte ih.
Tom Chetwynd, Zen and the Kingdom of Heaven
5. decembar
Predlaem da uporedite onu bebu koja ste bili u prvoj godini ivota sa osobom koja ste
sada: Je li to ista osoba ili nije? Svakako da nije, rei ete. Odlino. Sad uporedite sebe
kad ste imali pet godina i sada. Sa pet ste mogli da govorite, ali ta devojica ili deak je
ipak neko sasvim drugi, zar ne? Kako stoji stvar sa deset godina. U to vreme su moda ve
neke od vaih karakternih osobina bile vidljive, ali interesovanja i sposobnosti su ipak jo
uvek detinjasti. Onda, uporedite sebe sa dvadeset godina i sada: je li to ista osoba ili ne?
Sve je tee rei. Ali ete verovatno pomisliti da to dvoje ipak nisu sasvim isti. Uporedite
proli mesec i sada. A jue? Pre jednog sata? Zapravo, kad ste poeli da itate ovo niste
bili potpuno isto ja koje ste sada. Iz jednog trenutka u drugi mi nismo isti, pa ipak ni
ne sasvim razliiti. Upravo je to ono to se podrazumeva i kod ideje o preporaanju: bie
u prethodnom ivotu, bie u ovom ivotu i ono koje e nastati u budunosti ta nisu
potpuno ista, ali ni potpuno razliita.
Ashin Ottama, Te Message in the Teaching of Kamma, Rebirth, Samsara
218
6. decembar
Danas ljudi ne tragaju za Istinom. Uglavnom ue samo zato da bi stekli znanje od kojeg
e posle moi da zarade za ivot, ishrane porodicu i kupe sebi ono to im treba; to je sve.
Za njih je biti uen mnogo vanije nego biti mudar!
Aan a
7. decembar
Kao meditantu, tvoja strategija bi trebalo da se sastoji u oslukivanju Dhamme sve
vreme, ak i kada si sam samcit. Drugim reima, posmatraj Dhammu i danju i nou.
Oko, uvo, nos, jezik i telo su fzike pojave (rupa-dhamma) koje su uvek sa nama. Prizori,
zvukovi, mirisi, ukusi i taktilne senzacije su takoe tu da bi ih video, uo, omirisao,
okusio, dodirnuo. A um? I on je tu. Tvoje misli i oseanja o razliitim stvarima dobrim
i loim takoe su stalno sa tobom. I sve te stvari koje se dogaaju, na prirodan nain
pokazuju istinu prolaznost, bol i sopstvo kao privid tako da uvek ima priliku da je
vidi. Kad list pouti i otpadne sa drveta, on ti pokazuje istinu o prolaznosti.
Dakle, ako neprekidno koristi ovakav pristup da posmatra stvari sa sabranou i
uvidom, za tebe se kae da oslukuje Dhammu sve vreme, i danju i nou.
Aan Mun Bhuridatta Tera, Te Ever-Present Truth
219
8. decembar
itaj sebe, ne knjige. Istina nije negde izvan. To je samo seanje, ne i mudrost. Seanje
bez mudrosti je nalik praznoj termos boci ako je ne napuni, beskorisna je.
Aan a
9. decembar
Da li je neko katolik, protestant, musliman, Jevrejin ili Indus nema nikakve vanosti
za mene. Ne delim ljude u takve kategorije, koje ih meusobno udaljuju i vie nego
to su ve udaljeni. Sve dok razmiljamo: Ja sam jedno, a ti si drugo, nismo zajedno.
Ali to je pogrean put. U stvarnosti smo svi mi deo jedne velike porodice koja se zove
oveanstvo.
Budu je zanimala samo jedna stvar: da pokae svakom ljudskom biu kako da postane
apsolutno sreno. On nikada nije tragao za uenicima i sledbenicima. To je i moj pristup.
Da li posetioci koji dolaze ovamo sebe opisuju kao katolika ili ateiste nije uopte vano.
Ukoliko tragaju za unutranjim putem, ja elim da im pomognem da pronau ono to
ivi u svakom od nas isti mir, istu sreu.
Religija nije ograniena na bilo koji tradicionalni skup kulturnih ili socijalnih pravila.
Takva pravila su ponekad od pomoi ljudima, ali ona nisu sutina religije. Religija je
jedno unutranje otkrovenje, odgovor na potrebu za zatitom koju svi u sebi nosimo.
Ayya Khema, I Give You My Life
220
10. decembar
esto volimo da mislimo da e ve samim dodavanjem meditacije svome ivotu, njeni
efekti proeti itav taj ivot i da ne treba bilo ta drugo da uradimo. Jednostavno u
meavinu ivota ubacimo meditaciju i ona menja sve druge sastojke: tako volimo da
zamiljamo, ali to ne ide ba tako lako. Neophodno je i da preuredite svoj ivot kako biste
ga nainili pogodnim da u sebe upije meditaciju, jer ima postupaka, ima stanja uma koji
se zapravo opiru bilo kakvom uticaju koji dolazi od meditacije.
Ba zato, kad meditirate, treba da osmotrite i nain na koji ivite svoj ivot, svoje
svakodnevne aktivnosti. Vidite da li stvarate pogodno okruenje za meditaciju, kako bi
ona mogla da se razvija i iri. Inae, meditacija ostaje tek izolovana, prikljetena poput
travke izmeu dva velika kamena i nikada ne uspe da se proiri na bilo ta.
Tanissaro Bhikkhu, Five Tings to Keep In Mind
11. decembar
Buda je jednom rekao: turittunitam singhasingham brzo, pouri, hitno je! Meditiraj
pri svakom udahu i izdahu. vrsto odlui da veba ve u ovom trenutku. Ako to ne
uinimo, demoni misli i neistoa u umu e nas odvesti na stranputicu, pravo u starost i
smrt. Na tom putu, ak i na dan smrti, nee imati vremena da veba!
Luang Por Sim Bhikkhu, Rush, Hurry, Its Urgent!
221
12. decembar
Mogue je da na svoj ivot gledamo kao na sveto mesto, gledamo kao na otvoren
prostor, a ne kao na klaustrofobinu, mranu rupu. Mogue je prijateljske odnose uzeti
kao osnovu svoje ego prirode, mogue je uivati u estetskoj igri oblika unutar praznine,
i postojati na takvom jednom mestu poput velianstvenog kralja sopstvene svesti. Ali da
bismo to uradili, moramo da odustanemo od namere da sve ispadne onako kako u svojim
sanjarenjima mislimo da bi trebalo. Zaista, patnju stvara neznanje ili patnju silno uveava
neznanje ili vezivanje iz neznanja i istrajavanje na svojoj predstavi kako bi neto trebalo
da bude stvara patnju patnje. Sama patnja nije toliko strana; ogorenje prema patnji koje
nas ispuni jeste ono to zapravo boli.
Allen Ginsberg
13. decembar
Osoba uronjena u neznanje postaje lak plen udnje, slepo hrli ka to veem imetku,
moi i statusu, nanosei pri tome patnju i sebi i drugima. ovek voen Dhammom,
meutim, razume istinsko dobro, najvii cilj ivota. I ovo razumevanje podstie elju, ali
onu vrstu elje koja je upravo suprotna udnji. udnja jeste slepa elja, ka sebi usmeren
poriv ka ulnom zadovoljstvu, moi i poloaju. Nasuprot tome, elja probuena istinskim
znanjem jeste blagotvorna elja, u kanonu nazvana elja za dobrim (atthakaama) ili
elja za istinom (dhamma-chanda). Motivisan ovakvom pozitivnom eljom, ovek
postupa voen vrlinom, ini dobro, i ti postupci e unapreivati dobrobit kako te
individue, tako i itave zajednice.
Bhikkhu Bodhi, A Buddhist Social Ethic for the New Century
222
14. decembar
Zaista je izvanredna stvar imati takvu duhovnu praksu koja se fokusira i naglaava
da se nae vebanje sastoji u tome da budemo sa TIME. Da TO jeste nae vebanje....
Treniramo svoj um i srce da budemo sa TIME, ta god da TO jeste, ovde, u ovom trenutku
i na ovom mestu.
Aan Munindo, Selling Samsara
15. decembar
Ako svoj um razvije na pravi nain, u skladu sa istinom, tako da je i nae razumevanje
ispravno, tada e se nemir i rastresenost u nama sve vie stiavati. Videemo da pohlepa
koju smo do tada oseali nije imala bilo kakvu pravu svrhu. Kada se javi bes prema drugim
ljudima, videemo da on nema bilo kakvu svrhu, da je samo muka i patnja. Uvideemo da
je jedini izlaz iz toga da svoj um umirimo: to je put do istinske sree. Tada emo doiveti
otrenjenje, uvid u pravu prirodu stvari, u to da smo do tada samo sebe zabavljali neim
to nema bilo kakavu svrhu. Da nas je sve to nepotrebno istroilo, bespotrebno stvorilo
probleme i na kraju smo ostali bez bilo ega to bismo mogli istinski nazvati svojim.
Pomislite samo na sve one stvari za kojima ste eznuli i koje su vas zaokupljale od dana
kad ste se rodili pa do danas. Ima li u njima bilo ega na ta bismo se zaista mogli osloniti?
Bilo ega to bismo mogli nazvati zaista svojim. Nijedna. Nijedna od tih stvari vam ne
moe stvarno pomoi. Moda vam pomognu na trenutak, ali ne dovoljno da vam prue
istinsku sreu.
Aan Suwat Suvao, A Fistful of Sand
223
16. decembar
Ponekad se kae: Budizam je sa nama hiljadama godina, pa ipak jo uvek vidimo ljude
kako se bore meusobno, vidimo sukobe. Jako je mnogo loih stvari. ini se da budizam
nije u stanju da se sa tim nosi, beskoristan je. Moda bismo mogli i bez njega. Neki ljudi
tako vide stvari.
Mislite li da je to tano? Oni kau da i pored toga to imamo budistiku religiju tolike
godine, ljudi su jos uvek iskvareni, jo uvek ive u konfiktu. Religija se ini nemonom
da zaustavi takve stvari. Ne vidimo od nje nikakav konkretan rezultat. Bolje da je
odbacimo.
Takvim ja kaem: I medicina je sa nama hiljadama godina. Mnogo je i lekara koji su leili
bolesti kroz vekove. A ipak i dalje vidimo da postoji bolest oko nas. Ako je ono to kaete
tano, tada isto tako moemo rei da je i medicina nepotrebna, i nju moemo odbaciti.
Ovo nas navodi na zakljucak da je ovo nase telo po svojoj prirodi pogodno tlo za bolesti,
da je podlozno bolu i starenju. Moramo sebi obezbediti lek i vezbati telo kako bismo
odrzali njegovu snagu i ziveli bez bez bolesti, bez bola.
Slino telu, i um moe oslabiti i razboleti se. Problemi se u njemu jave i izazovu
nezadovoljstvo. To to uznemiri um jeste ono to u budizmu nazivamo dukkha (patnja).
Sve dok u ovom svetu bude ljudi, bie i patnje, te otuda moramo imati i lek za nju.
Prayudh Payutto, A medicine for treating the ills of life
224
17. decembar
Monasi, ba kao sto je zora nagovetaj i prvi znak izlaska sunca, isto tako je ispravno
razumevanje nagovetaj i prvi znak povoljnih mentalnih stanja.
U onome sa ispravnim razumevanjem, monasi, ispravna namera izvire. U onome sa
ispravnom namerom, ispravan govor izvire. U onome sa ispravnim govorom, ispravni
postupci izviru. U onome sa ispravnim postupcima, ispravno ivljenje izvire. U onome
sa ispravnim ivljenjem, ispravna svesnost izvire. U onome sa ispravnom svesnou,
ispravna koncentracija izvire. U onome sa ispravnom koncentracijom, ispravno znanje
izvire. U onome sa ispravnim znanjem, ispravno oslobaanje izvire.
Buda, AN 10:121
18. decembar
Budino prosvetljenje primarno nije bilo religijsko otkrie. Nije bilo ni nekakav mistiki
susret sa Bogom ili bogom. Nije bilo ni primanje boanske misije irenja Istine Boije po
svetu. Budino prosvetljenje je pre bilo direktno, tano i sveobuhvatno iskustvo jednog
ljudskog bia o krajnjoj prirodi i potpunoj strukturi stvarnosti. Bilo je ono kulminacija
tenji svih tradicija flozofskog istraivanja ili naunog ispitivanja. Buda nije lino ime; to
je titula koja oznaava probueno, prosvetljeno i evoluirano bie. Budina prosvetljenost
jeste savreno znanje. Budin um je ono kako su teisti zamiljali da bi Boiji um trebalo
da izgleda, poznavajui svaki detalj u beskrajnom univerzumu, potpuna svesnost svega
otuda je po defniciji nezamisliv, nesaznatljiv za ogranienu, zatamnjenu, egocentrinu
svest.
Robert A.F. Turman, Essential Tibetan Buddhism
225
19. decembar
Prvi korak u traganju za sreom jeste uenje. Moramo prvo nauiti da su negativne
emocije i postupci tetni za nas, a da nam pozitivne emocije pomau. Isto tako, moramo
razumeti da te negativne emocije nisu jako loe i tetne samo za nas lino, ve ugroavaju
drutvo i budunost ovog sveta u celini. Ta vrsta razumevanja poveava nau odlunost
da se sa njima suoimo i prevaziemo ih. Tu je, zatim, razumevanje blagotvornih uticaja
pozitivnih emocija i ponaanja. Kada jednom sve to shvatimo, vrsto odluujemo da
cenimo, razvijamo i umnoavamo te pozitivne emocije, bez obzira koliko to bilo teko.
U nama se javlja jedna vrsta spontane spremnosti. Dakle, kroz jedan takav proces uenja,
analiziranja koje misli i emocije jesu korisni, a koji tete, postupno razvijamo u sebi
odluku da promenimo te emocije. I sada je tajna moje sree, itavog moga ivota, u
mojim rukama. Ne smem ni na koji nain propustiti tu priliku.
Dalai Lama, Te Art of Happiness: A Handbook for Living
20. decembar
Pali kanon ne koristimo kao osnovu za
ortodoksiju, ve ga koristimo da bismo
istraivali sopstveno iskustvo.
Aan Sumedho
226
21. decembar
Nekada, bolne situacije koje ne moemo da reimo moramo da proivimo, i to sa
strpljenjem. One e biti beskorisna patnja JEDINO ako pri tome nita ne nauimo od
njih.
Frances Story, Random Toughts on Sila
22. decembar
Svesnost znai da su nam um i telo na istom mestu. Dok peremo sudove, samo peremo
sudove je uveno geslo Tik Nat Hana, vjetnamskog uitelja meditacije. Ne razmiljamo
pri tome: O, voleo bih ovo to pre da zavrim ili Zato koriste toliko mnogo tanjira? ili
Ba dobro da i sutra nije red na mene ili Zato ba ja uvek moram da perem sudove?
nita slino ovome. Samo peremo sudove, to je sve. Isto je i sa jedenjem. Ovo geslo moe
da se primeni na svaku fziku aktivnost. Budine rei u vezi sa svesnou bile su: Jedini
put ka proienju bia, ka iskorenjivanju bola, ka stupanju na plemenitu osmostruku
stazu, ka dostizanju nibbane, jeste svesnost. I ta nam vie treba? Svako od nas poseduje
izvestan stepen svesnosti. Potrebno je samo da je razvijamo.
I upravo meditacija jeste sredstvo uz pomo kojeg vebamo tu svesnost do take kada uvid
postaje toliko snaan da smo u stanju da, iza relativne, ugledamo apsolutnu stvarnost.
227
23. decembar
Za one koji nisu navikli da obraaju pomnu panju na svoj um, meditacija moe biti
uznemirujue iskustvo. Uznemirie vas kad ujete buku u svom umu, za koju do tada
nikada niste otvorili svoje ui. A zapravo, meditacija ne donosi bilo kakvu uznemirenost;
ona samo ini uoljivim ono to je ve bilo tu.
24. decembar
Monasi, budala se poznaje po svojim delima. Mudrac se poznaje po svojim delima.
U naim postupcima ogleda se i nae razumevanje.
ovek sa tri obeleja prepoznaje se kao budala. Koja tri? Loe postupanje telom, loe
postupanje reju, loe postupanje milju. oveka sa ova tri obeleja treba prepoznati kao
budalu.
ovek sa tri obeleja prepoznaje se kao mudrac. Koja tri? Dobro postupanje telom, dobro
postupanje reju, dobro postupanje milju. oveka sa ova tri obeleja treba prepoznati
kao mudraca.
Tako, monasi, treba sebe da vebate. Izbegavaemo tri stvari po kojima se ovek, ako je
njima obeleen, prepoznaje kao budala. Prihvatiemo i razvijati tri stvari po kojima se
ovek, ako je njima obeleen, prepoznaje kao mudrac. Tako treba sebe da vebate.
Lakkhana sutta, AN III.2
228
25. decembar
Nemojte praviti greku i misliti da ste bespomona jedinka u ovom nepreglednom
svetu. Znajte da ste opremljeni sa tri velike moi. Posedujete mo tela (kao izvora akcije),
mo govora (kao izvora izraavanja) i mo uma (kao izvora misli). Koristite te moi
mudro i s velikim milosrem.
Tai Situpa, A Call for Peace in Action
26. decembar
Ima jedna pria o monahu iz Budinog vremena, koja doarava sutinu vebanja ula.
Posle duge i otre svae, ena odlui da napusti mua. Stavila je na sebe nekoliko svojih
najboljih sarija, jedan preko drugog, okiti se svim zlatom koje je imala i otide iz kue. Posle
izvesnog vremena muu bi ao zbog svae i krete za njom da je potrai. Iao je tamo-amo
po gradu, ali nikako nije mogao da je nae. Onda naie na monaha koji je stajao kraj puta,
pa ga upita je li video neku enu da tuda prolazi, lepo obuenu i okienu zlatom oko vrata
i na rukama. Monah mu odgovori: Video sam dva reda zuba kako prolaze.
Monah nije obraao paznju na pojmove kao to su ena sa dugom crnom kosom, crveni
sari i gomila nakita, ve samo na injenicu da je to bilo ljudsko bie sa dva reda zuba. On
je smirio svoja ula do take na kojoj ga prizor nije vie podsticao na reakciju. Obina
osoba bi, videvi divnu enu crne kose, u crvenom sariju i svu okienu nakitom, kako uri
ulicom, moda bila u iskuenju da krene za njom. No, dva reda zuba koja prolaze pored
nas najverovatnije nee stvoriti takvu elju. To je smirivanje ula.
Ayya Khema, Te Meditative Mind
229
27. decembar
Tada kralj ree: Potovani Nagaseno, gde se nalazi mudrost?
Nigde, o kralju.
To, gospodine, znai da ne postoji takva stvar kao to je mudrost. A gde se nalazi vetar,
o kralju?
Nigde, gospodine.
Znai li to da ne postoji ni takva stvar kao to je vetar?
Dobro odgovoreno, Nagaseno.
Milindapanha (Pitanja kralja Milinde)
28. decembar
Vrlina donosi ne-kajanje kao svoju korist i nagradu.
Ne-kajanje donosi radost kao svoju korist i nagradu.
Radost donosi ushienje kao svoju korist i nagradu.
Ushienje donosi spokojstvo kao svoju korist i nagradu.
Spokojstvo donosi sreu kao svoju korist i nagradu.
Srea donosi koncentraciju kao svoju korist i nagradu.
Koncentraciju donosi razumevanje kao svoju korist i nagradu.
Razumevanje donosi nevezivanje kao svoju korist i nagradu.
Nevezivanje donosi osloboenje kao svoju korist i nagradu.
Na taj nain, vrlina, korak po korak, vodi do najvieg cilja.
Kimatthiya sutta, AN 10.1
230
29. decembar
Bol je neizbean, patnja nije.
Zen izreka
30. decembar
Vano je iskusiti, a ne verovati. A da bi nam se to dogodilo, moramo biti sa svojom
panjom... i to je prvi korak kojim stupamo na Plemeniti osmostruki put... Svesnost je
klju razumevanja, jer bez nje nismo u stanju da vidimo sutinu bilo koje stvari.
Ayya Khema, Awake and Aware
31. decembar
1. Oni koji ele da motre na svoju praksu trebalo bi pomno da motre na svoj um, jer oni
koji ne paze na sopstveni um nisu u stanju ni da da motre na ono to rade.
2. U ovom svetu ni neukroeni i pomahnitali slonovi ne mogu da naine toliku tetu
ravnu patnjama najdubljeg pakla koje je izazvao nezauzadani slon moga uma.
3. Ali ako je taj slon mog uma vrsto vezan sa svih strana konopcem sabranosti, svi e
strahovi lagano uminuti i sve vrline su mi nadohvat ruke.
Shantideva, A Guide to the Bodhisattvas Way of Life
231
Ne pokuavaj da ono to si nauio od budizma iskoristi da bi
bio budista. Iskoristi to da bi bio bolji onaj koji god da si ve.
Dalai Lama

Ono Što Misliš, To I Postaješ: 365 Budističkih Inspiracija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ono Što Misliš, To I Postaješ: 365 Budističkih Inspiracija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ONO TO MISLI

You might also like