1 | s t r a n a

Razliitost i socijalna inkluzija:

istraivanje kompetencija
potrebnih za profesionalnu
praksu u oblasti vaspitanja i
obrazovanja u ranom
detinjstvu





Sva deca i odrasli imaju pravo da se razvijaju i
napreduju u kontekstu koji karakterie
pravinost i uvaavanje razliitosti



























Razliitost u oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstu i obuavanje


2 | s t r a n a


Istraivanje i razvijanje publikacije realizovala je DECET/ISSA zajednika radna grupa za
profesionalizam

DECET (Diversity in Early Childhood Education and Training), je evropska mrea koja predstavlja organizacije koje rade u
oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu u Belgiji, Francuskoj, Grkoj, Irskoj, Holandiji, Engleskoj, kotskoj i paniji.
lanovi DECET-a imaju zajednike ciljeve koji se odnose na uvaavanje razliitosti u okviru prakse i treninga u oblasti
vaspitanja i obrazovanja. DECET tei da promovie i istrauje naela demokratskog vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu
(ECEC), uvaavajui razliite (kulturne i druge) identitete dece i porodica. DECET mrea vaspitanje i obrazovanje u ranom
detinjstvu vidi kao bezbedno okruenje, u kome ljudi mogu da ue jedni od drugih uprkos kulturniim i drugim granica i u kome se
efikasno moe reagovati na pojavu predrasuda i diskriminacije.

DECET radi na ostvarenju svojih ciljeva kroz:
1. Umreavanje trenera, praktiara, istraivaa, kreatora i donosioca politika u Evropi
2. Aktivno i kritiko preispitivanje i promovisanje kvaliteta usluga vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu, to ukljuuje
pravinost, dostupnost i uvaavanje razliitosti
3. Razvijanje novih znanja, uvida i resursa u ovoj oblasti
4. Saradnju sa drugim mreama unutar i izvan Evrope.
Za vie informacija: www.decet.org

lanovi zajednike DECET/ISSA radne grupe za profesionalizam:
- Pavee Point Travellers Centre, Irska: Colette Murray
- Mutant, Holandija: Ana del Barrio Saiz
- Associaci de Mestres Rosa Sensat, panija: Irene Balaguer
- ESSSE, Ecole Sant Social Sud Est, Francuska: Myriam Mony & Dominique Malleval
- VBJK, Resource and Research Centre on Early Childhood Education and Care, Belgija:Jan Peeters & Katrien Van Laere

Pridrueni lanovi DECET-a:
- Men In Childcare: Kenny Spence
- University of East London, Engleska: Mathias Urban

Prijatelji DECET a:
- Atfale, Maroko: Khaled El Andaloussi & Laila Benjelloun
- Grupo de Trabajo de Infancia Indgena y Educacin, Meksiko: Fernando Viveros

ISSA (International Step by Step Association Meunaradna Korak po Korak organizacija) povezuje strunjake i organizacije
koje rade u oblasti vaspitanja, obrazovanja i razvoja u ranom detinjstvu. ISSA mreu ine 31 nevladina organizacija sa
seditima u Centralnoj i Istonoj Evropi, Centralnoj Aziji i Karibima. Sveobuhvatni cilj ISSA-e je promovisanje kvalitetnih
inkluzivnih, iskustava u okviru vaspitanja i obrazovanja, usmerenih na kreiranje uslova da sva deca postanu aktivni lanovii
demokratskog drutva znanja. ISSA to ini kroz: podizanje svesti o vanosti kvalitetnog vaspitanja i obrazovanja; razvijanjem
resursa; diseminacijom informacija; zagovaranjem; jaanjem saveznitva i graenjem kapaciteta za stvaranje uslova u kojima
sva deca napreduju. Za vie informacija: www.issa.nl

lanovi ISSA-e u radnoj grupi za profesionalizam:
- Zorica Trikic, CIP- Centar za interaktivnu pedagogiju, Srbija
- Dawn Tankersley, programski konsultant, ISSA

Finansirano od strane:
The Bernard van Leer Foundation, Hag, Holandija
www.bernardvanleer.org

Koordinacija DECET/ISSA radne grupe za profesionalnost:
Myriam Mony, Jan Peeters

Koordinacija broure
Katrien Van Laere

Autori:
Ana del Bario Saiz, Dominique Malleval, Zorica Trikic, Katrien Van Laere, Colette Murray, Kenny Spence , Myriam Mony,
Dawn Tankersley, Mathias Urban

Urednici:
Colette Murray, Siobhan Dignan

Dizajn i korice
www.la-voila.be

Ovaj materijal moe biti umnoavan bez posebne dozvole, za edukacije i treninge, pod uslovom da su kao izdavai
imenovani/naznaeni DECET i ISSA.
Materijal je preveden sa engleskog u okviru projekta IMPRES i uz podrku CIP-Centra za interaktivnu pedagogiju.
www.impres.rs www.cipcentar.org

3 | s t r a n a













Re zahvalnosti

Publikacija Razliitost i socijalna inkluzija nastala je uz finansijsku podrku Fondacije Bernard van Leer.
Rezultat je zajednikog rada vie institucija i pojedinaca, te na poetku elimo da se svima zahvalimo na
nesebinoj saradnji i spremnosti da nam svoje line i strune uvide stave na raspolaganje. Bez njih ovo izdanje
ne bi bilo mogue.

Belgija (Flamanska zajednica): De Palmbum, Gent/Elief, Antverp/Elmer, Brisel/Okido Mobel Stekelbes,
Antverp/t Sloeberken, Gent/CVO VSPW School opleiding Begeleider Kinderopvang, Gent

Francuska: Centre Communal Action Sociale, Grenobl/Koordinator grada Grenobla / Creche timovi iz grada
Liona: Crche Ranvier, Crche Saint-Lazare, Multi accueil Perrache/Crche associative parentale Kindertreff,
Lion/ Koordinator deije nege u gradu Lionu

Irska: Valaru, Kork/Little Acorns Childrens Centre, Mejo/Dublin Institute of Technology, Dablin/Inchicore
Service, Providers, Dablin

Srbija: Predkolska ustanova Rakovica, Beograd/Predkolska ustanova Zvezdara, Beograd,/Predkolska
ustanova Olga Jovii Rita Kraljevo/Predkolska ustanova ulii, Zajear

Meksiko: Melel Xojobal, San Cristobal De Las Casas, Meksiko; melel@prodigy.net.mx/UCIEP, Mexico; FONI,
Centro de apoyo para la educacion y creatividad Calpulli, Oaxaca, Mexico

Maroko: iskreno hvala edukatorima koji su uestvovali na projektu u Maroku

Holandija: Korein Kinderplein, Ajndhoven /Stichting de Meeuw, R oterdam/Kindercentrum Wereldkids,
Dordreht/ Peuter Plaza, Ajndhoven/Stichting Charlois Welzijn, Roterdam /Stichting Humanitas Kinderopvang,
Herlen

kotska: Gilmer ton Child and Family Centre, Edinburg/Graduates of Men in Childcare

panija: iskreno hvala edukatorima koji su uestvovali na projektu u paniji

Engleska: Hillfield Childrens Centre, Konventri

Puno hvala na doprinosima u vidu fotografija:
Caroline Boudry, Kenny Spence, Anna van Kooij, Derek Speirs/Report i ISSA-i

Najvie se zahvaljujemo deci, roditeljima i strunjacima koji su dali dozvolu da se koriste njihove fotografije.


4 | s t r a n a


Predgovor


Razvoj profesije u oblasti ranog vaspitanja i obrazovanja je trajni proces koji je od skoro poeo da dobija
na znaaju. U nekim evropskim zemljama razvijaju se profesionalne asocijacije i mree. Druge zemlje
pak,imaju priliku da ue na osnovu njihovih iskustva. Jedan od prvih zadataka u definisanju profesije je
uspostavljanje zajednikih vrednosti. ta znai biti profesionalac
1
u oblasti ranog vaspitanja i
obrazovanja? Koje su kompetencije potrebne za mnoge uloge koje preuzimaju oni koji rade sa decom?
Razgovori na ove teme moraju doi u fokus kako bi se unapreivala praksa i status svih koji se bave
ranim vaspitanjem i obrazovanjem.

Kvalitet kadrova u oblasti ranog vaspitanja i obrazovanja, kao i kvalitet vaspitno-obrazovne prakse
odreuje mnogo faktora, ukljuujui i kompetencije svih koji se ovom oblau bave.. Jedna od kljunih
kompetencija potrebnih za vaspitno-obrazovni rad u ranom detinjstvu povezana je sa postizanjem
drutvene pravde kroz aktivno bavljenje pitanjima razliitosti, jednakosti i socijalne inkluzije. Meutim, u
nekim zemljama veliki je izazov traiti od zaposlenih u ranom vaspitanju i obrazovanju da se bave
pitanjima drutvene pravde kada je sama njihova profesija izloena nejednakom tretmanu. Kontinuirani
razvoj profesije mora da ide uporedo sa radom na postizanju drutvene pravde za svu decu, porodice i
zajednice.

Ova publikacija je vaan korak u radu na definisanju kompetencija potrebnih za uvaavanje razliitosti i
socijalne inkluzije, kao i za unapreivanje prakse u oblasti ranog vaspitanja i obrazovanja. Primeri iz
prakse, korieni u ovoj brouri, izuzetno su pouni. Oni koji rade u oblasti vaspitanja i obrazovanja u
ranom detinjstvu moraju biti otvoreni da se razvijaju i ue zajedno sa decom i porodicama sa kojima
rade. Te kompetencije postavljaju izazove pred profesiju: da istrauje line i kolektivne vrednosti i
holistiki prihvati razliitost i socijalnu inkluziju.

Mreama DECET i ISSA treba estitati na vostvu u zapoinjanju ovog dijaloga, to su uradile kroz
objavljivanje i oznaivanje kompetencija u ovoj publikaciji.

Najtoplij pozdrav svima koji e koristiti ovaj dokument na naem zajednikom profesionalnom putu.

Kathryn ORiordan,
Association of Childcare Professionals (Irska)


1
Zbog jasnoe teksta koristiemo muki rod svih relevantnih imenica koje se odnose na odrasle koji rade u oblasti ranog vaspitanja i obrazovanja. Kada
se koristi muki rod odnosi se na oba roda.

5 | s t r a n a


Uvod

Jednakost i uvaavanje razliitosti iz profesionalne perspektive

Sva deca i odrasli imaju pravo da se razvijaju i napreduju u kontekstu koji karakteriu pravinost
i uvaavanje razliitosti. Deca, roditelji i profesionalci, bez obzira na rasu, boju koe, pol, jezik,
veroispovest, politiko ili drugo uverenje, nacionalno, etniko ili socijalno poreklo, imovinsko
stanje, onesposobljenost, roenje ili drugi status, imaju pravo na kvalitetne vaspitno-obrazovne
programe osloboene od diskriminacije (skrivene ili otvorene, individualne ili institucionalne)
(lan 2. UN-Konvencija o pravima deteta, 1989. god.)

Rad DECET-a i ISSA-e zasniva se na Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Obe mree
zastupaju visokokvalitetni vaspitno-obrazovni rad koji uvaava i potuje razliitosti i promovie jednakost
za svako dete. Ova broura je sainjena kako bi se naglasila potreba da profesionalne vaspitno-
obrazovne zajednice prepoznaju, potuju i prihvate razliitost i jednakost kao deo njihovog
profesionalnog angaovanja u oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu. DECET i ISSA
prepoznaju kompleksnost ovog procesa u okviru koga se aktivno promovie uvaavanje razliitosti i
jednakost kao najvii standard.

Imajui u vidu da se praktiari u oblasti ranog vaspitanja i obrazovanja nalaze u razliitim fazama ovog
procesa, DECET i ISSA su pozvali neke od njih da, popunjavajui upitnik i uestvujui u intervjuu,
podele svoje iskustvo i praksu sa drugima. Pitali smo ih ta misle da je vano da bi se potrebe razliitih
zajednica zadovoljile sa potovanjem i uvaavanjem, ljubavlju, panjom i solidarnou, uz aktivno
preispitivanje diskriminacije i nejednakosti. Istraili smo, dalje, i ta profesionalci misle da je vano za
praksu. Na cilj je bio da na osnovu meunarodnih iskustava i zajednike strune perspektive
naglasimo, ne samo kompleksnost, ve i mogunosti za reavanje pitanja razliitosti i jednakosti u okviru
prakse ranog vaspitanja i obrazovanja. Zanemarujui granice drava i kontinenata u procesu uenja
jednih od drugih, praktiarima iz oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu, u Evropi i ire,
prua se mogunost da unaprede vaspitno-obrazovni rad..

Na ta mislimo kada pominjemo kompetencije?

Rei imaju razliita znaenja ili definicije u razliitim jezicima i kontekstima. Koncepti kao to su na
primer razliitost, jednakost, kritika refleksija (razmatranje) su veoma kompleksni. U ovoj brouri
definiemo ove pojmove i posebno obraamo panju na re kompetentnost. Ovde, kompetentnost znai
posedovati sposobnost pokazivanja profesionalnih kvaliteta. (videti Radne definicije, strana 33. )

Kvalitet vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu zavisi od kompetentnih praktiara kao to su oni koji
su doprineli ovoj brouri. Veoma esto, povezujemo pojam kompetentnost sa kvalitetima pojedinanog
praktiara, neim to moe da se stekne kroz obuavanje i strunu pripremu. Tekoa sa ovim pojmom
je to to je on dosta uzak. Posebno u kontekstu engleskog jezika gde je biti kompetentan (potpuno
ljudski atribut) esto svedeno na kompetencije serije izolovanih vetina i delova znanja koje se
oekuje da pojedinci poseduju kako bi izvrili odreeni zadatak. U ovoj brouri upotrebljavamo pojam
kompetentnost u mnogo irem, sistemskom znaenju. On obuhvata pojedince i timove, ustanove u
kojima rade i pedagoke i politike sisteme podrke oko njih. Na nivou pojedinanog praktiara, biti
i ostati kompetentan je kontinuirani proces koji obuhvata sposobnost da se doprinosi i gradi na
korpusu strunog znanja; steknu praktine i refleksivne vetine i razvije profesionalan stav.

Od poetka naih diskusija u ovoj radnoj grupi, posmatrali smo kompetentnost ne samo iz perspektive
pojedinanih praktiara, ve i kroz iru, sistemsku perspektivu. Nau perspektivu podrava skoranja
CoRE studija (CoRE - Kompetencije potrebne za rad u oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom
detinjstvu) koja je pokazala da kvalitet zaposlenih i kvalitet vaspitno-obrazovnih praksi odreuju mnogi
faktori, ukljuujui kompetentnost pojedinaca na svim nivoima vaspitno-obrazovnog sistema (praktiari,
menaderi, treneri, kreatori i donosioci politike...) i ceo spektar sistematskih kriterijuma. To ukljuuje, na
primer, dobre radne uslove koji smanjuju fluktuaciju zaposlenih, kontinuiranu pedagoku podrku za
dokumentovanje i kritiko razmatranje sopstvene prakse, kao i zajedniko konstruisanje pedagogije u
procesu kombinovanja teorije i prakse. Iako je vano posedovati korpus znanja i praktine vetine,
praktiarima i timovima su potrebne i refleksivne kompetencije, jer rade u veoma kompleksnim,
nepredvidljivim i raznolikim kontekstima.

6 | s t r a n a


Kljuni nalaz CoRE studije je da kompetentnost u kontekstu vaspitanja i obrazovanja u ranom
detinjstvu mora da se shvati kao karakteristika celokupnog vaspitno-obrazovnog sistema. Kompetentni
sistem se razvija kroz uzajamne odnose izmeu pojedinaca, timova, ustanova i ireg drutveno-
politikog konteksta. Kompetentni sistem zahteva mogunosti da se svi zaposleni angauju u
zajednikom uenju i kritikoj refleksiji, ukljuujui i dovoljno vremena za ove aktivnosti.

U ovoj brouri, opisujemo sutinske kompetencije potrebne za profesionalnu praksu u vaspitno-
obrazovnom radu po pitanjima razliitosti i jednakosti, sugeriemo detaljnije kriterijume za njihovu
realizaciju u praksi i ilustrujemo nae sugestije citatima koje su pruili praktiari.

Da li nam je potrebno specifino znanje i kompetencije za rad na pitanjima
razliitosti i jednakosti?

Praktiari ponekad smatraju da su pitanja razliitosti i jednakosti relevantna samo kada se govori o radu
sa novim zajednicama i kulturama. U ovoj brouri razliitost i jednakost posmatramo kao relevantne za
razliitost u drutvu, njegov veinski i manjinski deo i kao direktno povezane sa individualnim i grupnim
identitetima.

Kada praktiari ponu da rade sa decom i roditeljima iz razliitih kultura, razliitog porekla i sposobnosti,
mogu osetiti nesigurnost, kulturni ok, strah i neugodnost. Oni mogu da pomisle da nisu adekvatno
pripremljeni, da im nedostaje odreeno znanje, vetine i kompetencije kako bi na adekvatan nain
reagovali u takvim situacijama. Ili moda misle da im uopte nisu potrebne nove vetine ili kompetencije.
Oni tretiraju sve ljude na isti nain i sa tim samo treba izai na kraj. Obe situacije se deavaju u
svakodnevnoj praksi. ak i praktiari koji zajedno rade mogu da imaju promenljiva gledita o tome na
koji nain se treba baviti pitanjima raliitosti i jednakosti.

Primeri:

Kada vrti primi dete sa smetnjama i razvoju i njegovu porodicu, praktiari esto misle da im je
potrebno vrlo specifino medicinsko znanje i vetine kako bi se na adekvatan nain bavili
potrebama tog deteta i obezbedili mu dodatnu obrazovnu podrku.

Ako predkolska ustanova eli da organizuje trening o interkulturalnim temama, zaposleni mogu
da misle da je od sutinske vanosti da ue o novim kulturama i onome to se smatra
problematinim pitanjima odreene kulture ili veroispovesti. Ili moda misle da interkulturalni
trening treba da bude fokusiran na to kako zajednice, kao to su romska ili nomadska zajednica
Irske, treba da se prilagode i uklope u drutvo. Oni mogu da smatraju da je za te zajednice to
najbolja opcija na duge staze.

Ukoliko se pojave sporna pitanja u vezi sa rodnom igrom, neki praktiari misle da je bavljenje
pitanjem roda vei drutveni problem. Oni mogu da misle da u vrtiu ne moe nita da se uradi
povodom toga, jer roditelji imaju sopstvene stavove o takvim stvarima (u nekim porodicama se, na
primer, ne odobrava da se deaci oblae u haljine kada se igraju).

Ovi primeri navode na pitanje da li je potrebno da praktiari steknu posebna znanja, vetine i
kompetencije u vezi sa pitanjima razliitosti i jednakosti, kao deo njihovog profesionalnog razvoja. Ono
to znamo je da se informacije o razliitosti i jednakosti esto posmatraju kao struno ili
specijalizovano znanje o datoj temi. Praktiari u vaspitno-obrazovnoj sredini esto mogu da se osete
kao da su nedovoljno spremni ili da im neto nedostaje i zbog toga im je potrebna podrka specijaliste
za odreenu oblast. U stvarnosti, prilikom pruanju vaspitno-obrazovnih usluga, praktiari se bave
raznolikim pitanjima, porodicama i zajednicama svaki dan; zbog toga je nae miljenje da izmeu
prebacivanja odgovornosti spoljanjim strunjacima ili jednostavnog ignorisanja pitanja, moemo da
naemo prostor za razvijanje kompetencija..

Prepoznajui da praktiari mogu da budu zbunjeni ili da se oseaju nesigurno kada se bave pitanjima
razliitosti i jednakosti na njihovom novom putovanju u oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom
detinjstvu, eleli smo da saznamo ta o tome misle iskusni praktiari. Da li veruju da postoji potreba za
posebnim znanjem i kompetencijama kako bi se radilo u kontekstu razliitosti i inkluzije? Njihova
miljenja su data ovde.

7 | s t r a n a

ta praktiari misle?

Kroz upitnike i intervjue, sprovedene sa iskusnim praktiarima, prikupili smo njihova razmatranja i
miljenja o radu po pitanju razliitosti i jednakosti. Saznali smo da praktiari prepoznaju potrebu za
kompetencijama koje generalno iskazuju uvaavanje prema svoj deci i porodicima i dobroj praksi.
Meutim, priali su, takoe, i o potrebi za posebnim znanjem koje je relevantno za njihov kontekst i ne
obavezno dato od strane strunjaka.

Praktiari sa kojima smo priali rade u razliitim zemljama, drugaijim politikim, drutvenim,
ekonomskim i kulturnim kontekstima i raznolikim radnim uslovima. Bez obzira na ove okolnosti i njihove
razliite kvalifikacije, porekla i identitete, oni su naznaili sledee fundamentalne i sutinske
kompetencije koje su potrebne praktiarima koji se bave vaspitno-obrazovnim radom u kontekstu
razliitosti i jednakosti:

volja da se prihvati razliitost u drutvu i uvaavanje drugih naina postojanja
ne osuivati
posedovati otvorena shvatanja
gajiti empatiju i razumevanje
pokazivati fleksibilnost i prilagodljivost
biti senzitivan (svestan potreba deteta i roditelja) i responsivan (preduzimati akciju u skladu
sa tim)
podravati razvijanje oseaja pripadanja
biti entuzijastian: biti angaovan i motivisan
biti kreativan radi pronalaenja alternativnih reenja i pristupa
pokazivati toplinu i ljubav.

Ove kompetencije predstavljaju osnovu i preduslove za visokokvalitetnu praksu i profesionalno
angaovanje. Podrazumeva se da je za rad u raznovrsnom kontekstu od vitalne vanosti postojanje
toplog i empatinog profesionalnog stava. Meutim, pitanje je: da li moemo rei da je empatian stav
vaniji od savladavanja posebnih znanja ili vetina? Praktiari sa kojima smo razgovarali su se, izgleda,
vie fokusirali na kvalitet definisan kroz vrednosti i stavove, nego na praktine vetine. Ovo je neto na
ta treba obratiti posebnu panju i to ne treba uzimati zdravo za gotovo. Sa druge strane, moda tu
postoji jo neka poruka: injenica da praktiari stalno govore o ovim kvalitetima moe da znai da oni
predstavljaju konstantan izazov, ak i za iskusne profesionalce.

Izazov je predstavljao i proces sainjavanja ove broure, proces koji je i sam jedna zajednika
konstrukcija. Prikupili smo gledita praktiara, diskutovali smo o nalazima u okviru radne grupe, koristili
istraivanje o profesionalizmu u oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstu, kao i DECET i ISSA
okvire rada. esto smo raspravljali o slinoj
2
dilemi na koju nailaze praktiari: da li su kompetencije koje
su potrebne za rad na pitanjima razliitosti i jednakosti u ranom detinjstvu generike ili
specijalizovane? Da li je empatian, zainteresovan, uvaavajui i uopteno profesionalan stav vaniji od
specijalizovanog znanja? Praktiari u naoj studiji snano sugeriu da je kombinacija oba od sutinske
vanosti. Mi se sa njima slaemo.


















2
Moss, P. (2008). The democratic and reflective professional: rethinking and reforming the early years workforce/Demokratski i refleksivni
profesionalac: ponovno razmatranje i reformisanje radnika/ca iz oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu . In L. Miller & C. Cable
(Eds.), Professionalism in the Early Years/Profesionalizam u vaspitno-obrazovnoj oblasti (pp./strane 121-130). Hodder: Arnold.
Urban, M. (2008). Dealing with uncertainty: challenges and possibilities for the early childhood profession./Kako se nositi sa neizvesnou: izazovi i
mogunosti za vaspitno-obrazovnu profesiju European Early Childhood
Education Research Journal, 16(2), 135-152.
Peeters, J. & Vandenbroeck, M. (2011). Child care practitioners and the Process of professionalization./Praktiari/ke u vaspitanju i obrazovanju i
proces profesionalizacije In L. Miller & C. Cable (Eds.),
Professionalization and Management in the Early Years/Profesionalizacija i upravljanje u oblasti vaspitanja i obrazovanja (pp./strane62-74). London.


8 | s t r a n a




emu tee DECET i ISSA?

DECET mrea se zalae za vaspitanje i obrazovanje u ranom detinjstvu i vaspitno-obrazovne programe
i zajednice gde svi:
poseduju oseaj pripadanja
bivaju osnaeni da razviju razliite aspekte svog identiteta
mogu da ue jedni od drugih uprkos kulturnim i drugim granicama
mogu da uestvuju kao aktivni graanini
aktivno reaguju na predrasude koristei otvorenu komunikaciju i volju za razvojem
rade zajedno na preispitivanju instutucionalizovanih formi predrasuda i diskriminacije.

ISSA mrea prua podrku profesionalnim zajednicama radi razvijanja snanog civilnog drutva koje
utie i pomae donosiocima odluka da:

prue visokokvalitetne vaspitno-obrazovne programe za svu decu od roenja do osnovne
kole (od roenja do 10. godine starosti), sa fokusom na najsiromanije i one koji su u
najnepovoljnijem poloaju
obezbede vee uee porodice i zajednice u deijem razvoju i uenju
osiguraju socijalnu inkluziju i uvaavanje razliitosti.

Kompetencije koje su predstavljene u ovom dokumentu, iako su izvedene iz radnih okvira DECET i
ISSA, su takoe sainjene i na osnovu toga ta praktiari misle da je vano kada se u praksi bave
pitanjima razliitosti i jednakosti.

Na koji nain moete da koristite ovaj dokument?

Ova broura ne nudi standardnu listu kompetencija koje praktiari treba da steknu kako bi radili u
kontekstu koji odlikuje razliitost i inkluzija. Umesto toga elimo da predstavimo ovu brouru kao
dinamian dokument koji je otvoren za diskusiju i kritiko preispitivanje. Pozivamo vas da ga koristite
kao sredstvo za podsticanje pitanja koja su od znaaja za preispitivanje i istraivanje ideja,
kompetencija, linih iskustava i primera dobre prakse u vaem okruenju.

Ova broura se moe koristiti:
- za angaovanje u timskim diskusijama u predkolskim ustanovama (jasle, vrti), privatnim vrtiima
i drugim mestima gde se organizovano radi sa decom ranog uzrasta,
- kao podrka strunom usavravanju, bazinom obrazovanju, kao instrument za razvijanje kritike
refleksije na temu njihove profesionalne uloge u vezi sa pitanjima razliitosti i jednakosti. S druge
strane, ova broura moe da bude od pomoi ustanovama za razvijanje plana profesionalnog
usavravanja,
- za informisanje zainteresovanih kreatora politika i donosioca odluka, akademskih aktera,
praktiara i roditelja o tome na koji nain se moe baviti profesionalnou u vaspitno-obrazovnom
sektoru, sa fokusom na pitanjima razliitosti i jednakosti. Ova broura je takoe relevantna za
situacije koje su u vezi sa socijalnom negom/brigom i edukacijom,
- da inspirie praktiare, edukatore, pedagoge, nastavnike i vaspitae u praksi.

Ova broura je sainjena u skladu sa naelima DECET-a i misijom ISSA-e. Za referencu, molimo vas da
vidite brouru DECET-a Making Sense of Good Practice/Osmiljavanje dobre prakse
(www.decet.org/makingsenseofgoodpractice ) i ISSA-in dokument Competent Educators of the 21st
Century: ISSA Principles of Quality Pedagogy./Kompetentni Vaspitai/uitelji 21. veka: ISSA principi
kvalitetne pedagogije (www.issa.nl/resources )


9 | s t r a n a


Rad na stvaranju
drutvene
promene




Praktiari:

su svesni da su predkolske ustanove (jaslice, vrtii) autentino
povezane sa irim drutvenim kontekstom. Interakcije i odnosi koji
postoje u ustanovi odraz su zbivnja u iroj zajednici.
shvataju da se drutvo stalno razvija i menja. Deca, roditelji i
zaposleni u predkolskoj ustanovi, kao i same predkolske ustanove
su proizvod drutva i lokalnih sredina iz kojih potiu/ u kojima su
smeteni. Dakle, praktiari ne mogu da budu statini ili nepromenjivi.
Oni treba da budu svesni i odgovorni tj. da kontinuirano prilagoavaju
svoju praksu uoenim promenama u porodici i drutvu. Ovo je trajan
proces koji se zapravo nikada ne zavrava.
prepoznaju injenicu da neka deca, roditelji i kolege nemaju ista prava
kao drugi, da drutvo nema sluha za njihove probleme i da se
suoavaju sa diskriminacijom. Profesionalci koji rade u vaspitno-
obrazovnom sektoru svesno rade na tome da kreiraju uslove u kojima
svako ima pravo da bude sasluan i bude tretiran sa uvaavanjem,
priznavanjem, solidarnou, brigom i da zna da pripada.
oseaju se sigurno kad uvode i isprobavaju novu praksu i ideje.

K
o
m
p
e
t
e
n
c
i
j
a


10 | s t r a n a


Sutina naeg posla je da budemo neumorni, odvani, preduzimljivi, dinamini i
radoznali u realizaciji svakodnevne prakse. ak i vie od toga, mi cenimo i ukljuujemo
nove naine rada. (panija)

Edukatori su otvoreni za promene u smislu prilagoavanja i uenja, dok se populacija
obuhvaena predkolskom ustanovom/vrtiem kontunuirano menja. (Meksiko)

Za mene, kao edukatorku, je vano senzibilisati iru zajednicu u smislu prava i potreba
porodica koje ive u zajednicama koje su u nepovoljnom poloaju.Nephodno je aktivirati
se i baviti se ljudskim pravima radi reavanja problema. U isto vreme to treba da uradimo
uz potovanje privatnosti svake porodice i samo u sluaju ako porodica da svoj
pristanak. (Srbija)

Mi treba da budemo dovoljno hrabri da preispitujemo sopstvena gledita i praksu. Dok to
radimo treba da razmatramo ulogu koju vrti ima u drutvu. Takoe treba da budemo
svesni vanosti jednakih ansi za svako dete i porodicu i na koji nain mi to shvatamo i
realizujemo u naoj praksi. (Francuska)

Profesionalci koji rade na pitanjima razliitosti treba da poseduju svest o moi i
privilegijama koje ima dominantna grupa i tekoama na koje nailaze neke manjiske
grupe u drutvu. Treba da razumemo kakve to posledice ima po mogunosti koje imaju
odreene grupe, kao i na njihovo iskustvo. (Irska)





Neophodno je da praktiari budu u stalnoj potrazi za inovacijama, kao i njihovi stvaraoci
u predkolskoj ustanovi i lokalnom drutvu. (Maroko)

Ukoliko radimo sa decom iz nomadskih
3
zajednica, ja se trudim da nauim ono to
njihova porodica odabere da ponudi iz njihove kulture. Od vitalne je vanosti da
posedujete sposobnost da promenite miljenje i prihvatite nova gledita. (Irska)

U nekim sluajevima (na primer, ako roditelj govori drugi jezik, a ne dominantan jezik
sredine), mi kao profesionalci treba da se zalaemo za to da roditelji dobiju pomo kako
bi imali pristup odgovarajuim uslugama na koje imaju pravo. (kotska)

Mislim da je vano razmatrati kako drutvo utie na ivotne okolnosti roditelja; to znai
da treba prepoznati da situacija u kojoj se neki roditelji nalaze nije uvek povezana sa
njihovom odgovornou. Drutvena angaovanost u smislu volje za prevazilaenjem
postojeih drutvenih pojava (na primer diskriminacije) je neophodan pristup u oblasti
vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu. (Belgija)

Misija vrtia i tima zaposlenih treba da uzima u obzir drutvena kretanja i promene koje
utiu na porodice u kojima deca rastu. (Francuska)


3
Travellers

11 | s t r a n a


Otvorena
komunikacija
i dijalog



Praktiari:

razvijaju i unapreuju svoju praksu koristei otvorenu
komunikaciju i dijalog. Prepoznajui izazove, praktiari uestvuju
u dvosmernom procesu u okviru kojeg svi (deca, roditelji,
zaposleni) imaju pravo da iskazuju svoje ideje i oseanja.
Praktiari, svojim gleditima ili ekspertizom, ne dominiraju
dijalogom, ve ga neguju, pokreu ga i sluaju ta drugi imaju da
kau.
pomau dijalog koristei aktivno sluanje, bez predrasuda.
Praktiari se trude da postavljaju prikladna i relevantna pitanja i
ne plae se izazovnih odgovora.
stvaraju bezbedno okruenje u kome se svako osea slobodno
da podeli svoje gledita i miljenja i da doprinese razvoju
vaspitno obrazovne prakse. Praktiari prepoznaju potrebu za
poverenjem i umeju da izgrade to poverenje stvaranjem oseaja
sigurnosti u interakcijama.
su svesni da neka deca i roditelji nemaju priliku da se njihov
glas uje u drutvu i da zbog toga retko uestvuju u
ravnopravnom dijalogu, koji odlikuje uvaavanje. Praktiari
svesno preuzimaju inicijativu kako bi se omoguila trajna
razmena. Neka deca i roditelji nee prirodno teiti da iskau ta
ele, zbog njihovog kulturnog konteksta/okolnosti ili zbog
njihovog prethodnog iskustva u drutvu.
uzimaju u obzir da u dijalogu nisu bitne samo rei i
prilagoavaju se kako bi mogli da komuniciraju i na neverbalani
nain.

K
o
m
p
e
t
e
n
c
i
j
a


12 | s t r a n a


Trudim se da sasluam i da odvojim dovoljno vremena da razumem ljude. Dakle, elim
da nauim alternativne naine komuniciranja i zato pitam viejezine kolege, koleginice i
roditelje da mi pomognu u mojoj komunikaciji sa decom i roditeljima. (Francuska)

Radoznalost moe da bude pozitivna, ali ona ima svoje granice. Kada upoznam
izbeglice, u poetku biram ekajui pristup. Ukoliko ljudi ele da ispriaju svoju priu,
ispriae je. Ovo vai za sve situacije. Osim toga, moete neto da uradite samo onda
kada su roditelji sa tim saglasni. (Belgija)

Praktiari koji rade sa decom kojoj je potrebna dodatna podrka treba da se angauju u
stvaranju dijaloga sa roditeljima i drugim praktiarima kako bi uvideli najbolje naine da
pomognu razvoj svakog pojedinanog deteta. Vrlo je vano misliti na deija prava
nasuprot potreba i oseati se sigurno da bi doveli u pitanje model deficita . Praktiar
mora da se osea dovoljno samopouzdano da bi preuzeo ulogu zatitnika prava deteta.
(Engleska)

Otvorenost prema deci, roditeljima, kolegama i koleginicama razliitog porekla (npr.
kulturnog, drutveno-ekonomskog) je izuzetno vana ; ne treba da se plaimo onoga to
ne razumemo. (Srbija)




Ukoliko radimo sa porodicama u kojima su roditelji razvedeni, neophodno je raditi i
razgovarati sa oba roditelja kako bi se na adekvatan nain zadovoljavale potrebe deteta.
Ja odravam odreenu ravnoteu izmeu linog angaovanja i odravanja line distance
i izbegavam ogovaranje ili davanje negativnih komentara o drugom roditelju ili bilo kom
roditelju. (Francuska)

Mi u naem timu diskutujemo o mnogim situacijama vezanim za decu i porodicu.
Razmatramo zajednike karakteristike i razlike izmeu svakog deteta i porodice. Na
primer, na Dan majki, predloili smo Robertu, koji ima dve majke, da napravi dva
poklona, po jedan za svaku mamu. (Holandija)

Preuzimam inicijativu i uvek se trudim da komuniciram sa roditeljima na razumljiv nain.
U poetku, traim najbolji nain da ostvarim kontakt sa roditeljima. Ovo moe da zahteva
dosta kreativnosti u komunikaciji. To nije neto to se moe pronai u knjigama; ti to
jednostavno mora da uradi. Nema veze ako jezik koji koristi nije perfektan.
(Belgija)

Ponekad, na primer, porodice iz nomadske zajednice ne ele da se identitet njihove
dece otkriva u okruenju. Odvajanje vremena kako bi se istrailo i podralo njihovo
shvatanje u vezi sa tim zato i na koji nain pruati podrku identitetu deteta, viestruko
je korisno. Ponekad to oduzima dosta vremena i uveravanja zato to se njihovi roditelji
plae da e im dete biti izdvojeno i diskriminisano u vrtiu. (Irska)

Moje miljenje je da je vano stvarati prostore gde se roditelji oseaju dobrodolo i
bezbedno. Pozivanjem roditelja da uestvuju u vrtiu i zajednikim deljenjem stvari, vi
stvarate mogunost za pravi dijalog sa roditeljima. (Belgija)

Uvek treba da budete otvoreni i da pokuate da otkrijete zato roditelji ne sarauju sa
vrtiem, ne postavljaju pitanja ili ne razgovaraju o problemima. Ukoliko ste bili
ugnjetavani i diskriminisani u drutvu teko je verovati dominantnoj grupi. Stvaranje
poverenja je sutina svega; pomae vam kao praktiaru da osigurate da se glas dece iz
marginalizovanih grupa uje i da budu prihvaena u vaem vrtiu. (Irska)


13 | s t r a n a


Kritika
refleksija:
istraivanje
kompleksnih pitanja
iz razliitih perspektiva


Praktiari:

shvataju da svako dete, roditelj i kolega imaju svoju prolost i
iskustva, norme i vrednosti. Oni su svesni da i porodice, isto
tako, imaju razliita uverenja, ideje i pristupe situacijama i to
potuju.
su svesni kako njihova sopstvena iskustva, norme i stavovi
utiu na to kako pruaju vaspitno-obrazovne usluge. Zato su
praktiari u mogunosti da kritiki razmatraju (pogledati Radne
definicije) kako njihovo poreklo i perspektive utiu na nain na
koji posmatraju, prihvataju i rade sa ljudima iz raznolikih
kulturnih okruenja i razliitog porekla.
znaju kako da izgrade empatine odnose sa decom, roditeljima
i kolegama. Kroz lino preispitivanje oni ue da razumeju i
uvaavaju oseanja, potrebe i miljenja drugih, ak i ako su u
konfliktu sa njihovim vrednostima i ne slau sa iskazanim
gleditima.
pokazuju iskreno interesovanje za perspektive drugih,
potujui istovremeno njihovu privatnost. Oni aktivno trae tue
miljenje i istrauju razliita gledita kako bi unapredili svoju
praksu.


K
o
m
p
e
t
e
n
c
i
j
a


14 | s t r a n a

Kao profesionalac morate da se zapitate o dubljim znaenjima u ivotu i istraujete ta
to govori o vama kao osobi, a zatim i o drugima. (Holandija)

Za praktiare je korisno da budu upoznati sa statusom azilanata ili izbeglica u Irskoj: da
poseduju empatiju i svest o stresu i tekoama na koje nailaze porodice u novoj kulturi,
suoene sa novim jezikom. Takoe je vano posedovati osetljivost, zbog injenice da su
udaljeni od svoje proirene porodice, kako bi se radilo u atmosferi potovanja,
uvaavanja i solidarnosti sa ljudima. (Irska)

Kada radite sa meovitim porodicama, korisno je da posedujete znanje iz oblasti
zakonskih regulativa, roditeljskih prava, prava zakonskog starateljstva i posebno da
budete informisani o porodinoj situaciji. (Francuska)

Poznata mi je injenica da su drutvene mree za samohrane majke esto ograniene.
Kao praktiaka, pokuavam da utvrdim da li je neka majka u takvoj situaciji i zatim nudim
informacije i podrku. (Belgija)




Od vitalne je vanosti da znamo zato radimo odreene stvari i jo vie, da stavljamo
dobrobit svakog deteta u fokus naeg razmiljanja. Na taj nain produbljujemo sopstvene
vetine i znanje, na profesionalizam i kontinuirano prilagoavamo nae metode rada.
(Francuska)

Mislim da je u procesu obuavanja buduih profesionalaca potrebno obratiti panju na
sledee uputstvo: vie ne zna nego to zna. U naoj profesiji nita nije crno ili belo, to
naglaava potrebu za radoznalou. Bez brzog ocenjivanja! Namera i efekat svake akcije
su vani. (Holandija)

Mislim da su ove oblasti, seksualne orijentacije i roda. jo izazovnije zato to nije
posveivano dovoljno panje istraivanju naih stavova i neizgovorenih vrednosti; imam
utisak da ove oblasti stvarno stavljaju zaposlene na probu kada je u pitanju diskusija o
njima. ini se da te teme izazivaju oseaje neprijatnosti, teko je biti otvoren u grupi, jer
mogu delovati prilino lino. (Irska)

U cilju stvaranja otvorene i temeljne komunikacije i sa roditeljima i sa timom, nauila sam
kako da kaem ono to zapravo mislim sa uvaavanjem. To vai za sve, i pozitivne
situacije i kompleksnije stvari. (Belgija)

OK, prihvatila bih istopolne roditelje, ali se plaim da bi moja tradicija i nain vaspitanja
uticali na moje ponaanje. Morali bismo da priamo puno kao tim kako bismo podelili
oseanja i predrasude i istraili kako se svi oseamo u vezi sa pitanjem istopolnih
roditelja. (Srbija)

Ja dolazim iz porodice koja je bila u nepovoljnom poloaju. Na timskim sastancima
koristim svoje iskustvo da zaponem diskusiju sa kolegama i koleginicama o tome kako
je nositi se sa situacijama koje ukljuuju porodice koje su u nepovoljnom poloaju. Na
primer, kada roditelji zaborave da donesu pelene, razmotrim dublje njihovu situaciju i
pozovem lanove i lanice tima da gledaju dalje od pelena. (Belgija)


15 | s t r a n a

Uenje kroz
proces
sukobljavanja
miljenja





Praktiari:

su svesni da neslaganja predstavljaju prirodan deo ivota i da
mogu lako da se dogode kada se sretnu ljudi razliitog porekla.
se ne plae neslaganja, mogu da upravljaju tom situacijom na
konstruktivan nain, mogu da ne primaju na lian nain gledite
sa kojim se ne slau. Kada se praktiari suoavaju sa
situacijama, normama i vrednostima koje su im nove i
nepoznate, oni prepoznaju izazov, ali mogu da se uzdre od
neprijateljske reakcije ili od rekacije koja dolazi iz frustracije
zbog susreta sa nepoznatim Kao profesionalci, oni se na
konstruktivan nain suoavaju sa nejasnoama i
nepoznanicama.
shvataju da se, kada je u pitanju konfrotacija, ne radi o tome ko
je u pravu a ko nije, ve trae zajedniko razumevanje kako bi
mogli da postignu kompromise i zajedniki dogovore reenja.
kada su suoeni sa sopstvenim snanim emocijama, mogu da
podele svoja oseanja i razmotre svoje reakcije sa kolegama,
koleginicama i timom, bez straha od posledica.
poznaju svoja ogranienja i snage. Humor i samosvest su
vani kvaliteti u svakoj radnoj situaciji. Praktiari znaju da ne
treba da shvataju sebe suvie ozbiljno.
znaju da nemaju sve odgovore.
vrednuju neslaganja/proces sukobljavanja miljenja kao prilike
za uenje radi unapreenja prakse.

K
o
m
p
e
t
e
n
c
i
j
a


16 | s t r a n a


Dobra komunikacija sa decom, roditeljima i kolegama znai biti u stanju da sluate i
govorite; da se lako snalazite sa reima i posedujete kapacitet za pregovaranje.
( Meksiko)

Ja poinjem od iskazivanja potovanja prema tome ta svaka osoba moe da ponudi i
obezbeujem da svaija uloga bude vrednovana. Volja da se saslua i otvorenost za
diskusiju o pitanjima koja iskrsnu, su od krucijalne vanosti. (Irska)

Radi promovisanja uea oeva i vaspitaa u vaspitno-obrazovnoj sredini u kojoj
dominira enski pol, potrebni su nam praktiari koji su voljni da sauvaju svoj smisao za
humor. Potrebni su nam praktiari debelokoci koji mogu da prihvate da njihov trud
nekada ne rezultira uspehom ili onim to su oekivali. (kotska)







Ponekad porodice misle da se nad njima vri diskriminacija zbog njihovog porekla ili
kulture ak i kada to zapravo nije sluaj. Ovo moe da izazove konflikt. Poveati svest o
razliitosti i ukljuiti ih u izradu i razvoj misije i strategije vae ustanove od sutinske je
vanosti. Proveravanjem u kojoj meri su vae procedure za upis usklaene sa pravom
na jednaku dostupnost programa/servisai osiguraete se da sluajno ne doe do
diskriminisanja porodice koja pokuava da upie dete u va vrti. (Irska)

U radu sa porodicama-razliitog porekla i/ili iz razliitih kultura moram da stavim stvari
u perspektivu. To zahteva istrajnost. (Belgija)

Ponekad zaposleni ne ele da diskutuju o pitanju razliitosti zbog straha da ne pokau
neke line predrasude. Oni smatraju da takva diskusija moe da ugrozi njihovu poslovnu
poziciju ili izazove da drugi zaposleni budu prema njima kritiki nastrojeni. (Irska)

Neophodno je razmiljati i doi do jasne percepcije o tome ta moe sutinski da se
menja, a ta ne. Zdrava ravnotea izmeu linog angamana i profesionalne distance je
moj profesionalni stav; na taj nain uvek mogu da ostanem mirna i da analiziram rizike
pre nego to neto preduzmem. (panija)


17 | s t r a n a


Zajedniko
konstruisanje nove
prakse i znanja sa
decom, roditeljima
i kolegama/
koleginicama


Praktiari:

mogu da budu istraivai. Traei zajedniko razumevanje i
kompromise kroz dijalog sa decom, roditeljima i drugim
kolegama, praktiari stalno razvijaju svoju praksu. Povrh toga,
tako su vie i u mogunosti da razmenjuju steeno znanje.
su svesni da znanje ne dolazi samo iz knjiga. Praktiari su
sposobni da konstruiu nove naine rada kombinovanjem
znanja nastalog u radu sa decom, roditeljima, kolegama, sa
socio-pedagokim, psiholokim, antropolokim, ekonomskim,
politikim i znanjem o zatiti sredine, steenim kroz literaturu ili
strune obuke.
su voljni da daju roditeljima, deci, i ostalim zaposlenima ansu
da javno iskau svoje ideje
znaju da nain na koji zapadne zemlje sagledavaju rano
detinjstvo nije jedino vienje detinjstva u svetu rastue
globalizacije.
su voljni da ue od dece, roditelja, kolega i ire zajednice.
se oslanjaju na ukljuenost drugih u razvijanju nove prakse, u
kojoj se svako osea uvaenim i potovanim uesnikom
procesa. Zajedniko konstruisanje (co-constructing) novog
znanja i unapreenje prakse nije samostalna aktivnost.
mogu da se nose sa neizvesnou. Oni se oseaju ugodno i
sigurno, istraujui nepoznate puteve i znaju da proces moe da
dovede do neeg vrednog.

K
o
m
p
e
t
e
n
c
i
j
a


18 | s t r a n a


Pitamo roditelje koje nadimke ili nazive iz milote koriste za dete. Trudimo se najbolje
to moemo da kaemo te rei na maternjem jeziku deteta kako bi ulo poznate zvuke
kada je sa nama. Takoe traimo sadraje koji su poznati detetu, kao to je muzika iz
njihove zemlje. Veoma je vano, da se dete podri u prilagoavanju i da oseti da
pripada. (Belgija)
Pre svega, svesna sam da u svom radu sa roditeljima i decom nemam sve odgovore.
Znam da u saradnji sa roditeljima i decom treba da izgradim najprikladniju praksu tako da
postoji uvaavanje za razliite perspektive. (Engleska)








Radi promovisanja uea oeva i vaspitaa mukog pola u vaspitno-obrazovnoj sredini
u kojoj dominira enski pol, od sutinske je vanosti da budete fleksibilni i voljni da
isprobate alternativne metode. (kotska)

Kada radim sa decom koja imaju posebne zahteve, ja preko roditelja upoznajem identitet
deteta kako bih to bolje i to adekvatnije podrala njegove potrebe, (Irska)


Ja mislim da su praktiari kreativni i imaju energiju za iznalaenje kompromisa. Na
primer, jedno dete je zahtevalo da ga dre sve vreme u rukama. To nije uvek praktino
u vrtiu. Posle nekoliko razgovora sa roditeljima, doli smo do ideje da namestimo viseu
kolevku tako da je detetu bilo udobno i bezbedno. (Belgija)

Promenila sam praksu zahvaljujui tome to sam radila zajedno sa pedagokim
asistentom (asistent za rad sa romskom decom). Najvea promena je da sam poela da
sluam i ujem pre nego to donesem odluku ili brzopleto donesem sud. Sada vidim da
ne elimo uvek da vidimo vane stvari oko nas. (Srbija)

Shvatila sam da nisam prepoznavala kvalitete i znanje deteta iz nomadske zajednice.
Njegovo iskustvo nije bilo predstavljeno u vrtiu. Onda smo napravili Porodini zid pa su
druga deca videla njegove konje, on je poeo da imenuje razliite vrste konja i da deli
svoje znanje sa vrnjacima. Promenila sam okruenje kako bi osigurala da su njegova
interesovanja vidna i kako bi mogao da se iskae. (Irska)

Intezivna saradnja sa roditeljima poinje sa ulaznom procedurom kada nam roditelji
pokazuju kako se nose sa vanim pitanjima za njihovo dete. Ranije smo samo
objanjavali roditeljima kako mi radimo u vrtiu, danas pitamo roditelje: kako vi elite da
se brinemo o vaem detetu? (Belgija)


19 | s t r a n a


ta kau praktiari

Baviti se vaspitanjem i obrazovanjem dece ranog uzrasta je profesija puna izazova i priznanja u isto
vreme. Praktiari koji su doprineli ovoj brouri su izdvojili dileme, izazove, priznanja i radosti koje
doivljavaju u radu sa decom i roditeljima dok podravaju razliitost i kompleksnost porodica iz kojih
deca dolaze. Takoe, kroz intervjue koji su sa njima voeni, praktiari su iskazali svoje snove i vizije o
svom poslu.




Nae nade i snovi

Dete uvek treba da bude u fokusu.
Oseati ljubav prema radu sa decom i roditeljima.
Izuzetna posveenost/strast prema poslu.
Radoznalost i glad za znanjem.
Vizija budueg drutva.
Praktiar treba da bude ponosan na ovaj vaan posao.
Empatija je od vitalne vanosti.
Drutveni angaman je vaan da bi se preispitala pitanja moi
Biti aktivista: spreman za pokretanje akcije
Razvijanje demokratske svesti
Uiniti da se svaiji glas uje
Biti entuzijasta: idealista
Kada se profesionalci tretiraju sa uvaavanjem oni ponu da veruju da mogu da
pokrenu promenu




20 | s t r a n a


Kao profesionalka vidim sebe kao deijeg izaslanika i nadam se da svi
profesionalci i profesionalke vide sebe u toj ulozi. (Holandija)

Morate da volite posao, rad sa decom, roditeljima i lokalnom zajednicom. esto
razmiljam o znaajnoj ulozi koju imamo u ivotu deteta i pitam se kako da
uradimo jo vie, da damo vei doprinos. (Belgija)

Kao praktiar moete da steknete puno znanja i vetina u koli. Ali i dalje treba
da ih integriete u sebe i stvarno verujete u njih kako biste bili profesionalac.
(Belgija)

elim da vidim promene u naoj profesiji. elim da vidim razliitost i jednakost
kao integralne delove edukacije i pre i tokom rada. Mnogi praktiari i dalje ne
razumeju da mo i diskriminacija negativno utiu na ivote dece i da je njihova
ulogu da vaspitanjem i obrazovanjem dece u ranom detinjstvu prue podrku
razvoju drutva u celini. (Irska)

Mislim da je vano za praktiare da nikada ne prestanu da ele da ue.
(Maroko)

Nadam se da e drugi profesionalci otkriti i prepoznati bogatstvo razliitosti i to
videti kao priliku za razvijanje demokratskih naela u iroj populaciji. (panija)

U mom iskustvu, poto radim u razliitim okruenjima, otvorena sam za
razliitost i vrata su se otvarala i za mene. Ako niste otvoreni za razliitu decu i
porodice, ne moete zaista da napredujete u svom radu. (Belgija)

Neophodno je radu sa decom ranog uzrasta obezbediti dostojanstvo koje
zasluuje, prepoznati ga kao profesiju. (panija)

Za profesionalca je vano da bude entuzijastian kada radi sa porodicama i
zajednicama iz defavorizovanih sredina; da bude idealista. (Holandija)

Kao profesionalka elim da se osetim kao deo zajednice i okruenja u kojem
radim. elim da budem angaovana i da teim ka jasnom cilju: podrka i
unaprenje pozitivnog razvoja dece kao doprinos razvoju celokupne zajednice.
(panija)








21 | s t r a n a

Izazovi

Ne plate se da pravite greke
Budite hrabri da zatraite linu pomo, a ne samo pomo vezanu za posao
Nauite kako da dovedete u pitanje mo snanih tradicionalnih-dominantnih vrednosti
Usvojite pravu profesionalnu ravnoteu izmeu line angaovanosti i odravanja
profesionalne distance sa roditeljima
Nauite kako da ouvate va profesionalni identitet, dok u isto vreme odajete priznanje
doprinosima roditelja
Ugradite samopouzdanje u svoj kapacitet i mo da utiete na stvari
Shvatite kada treba da interveniete, a ne da se upliete/meate
Nosite se sa oseanjima bespomonosti, straha, usamljenosti, besa
Nauite kako da definiete ta je ispravno a ta pogreno i ta treba razviti kod dece i
roditelja. Konfuzija je prisutna: poremeen sistem vrednosti
Ispunite visoka oekivanja koje pred vas postavljaju struka, zakon i obrazovne politike
Otkrijte kako da se oseate dovoljno sigurno da bi smeli da budete nesigurni
Pokaite empatiju umesto saaljenja
Otkrijte kako da konstruktivno dovodite u pitanje diskriminaciju i predrasude
Prevaziite strah od postavljanja pogrenog pitanja; vano je da postavljate pitanja
Osigurajte da da svako dete dobije podrku za svoj identitet
Preispitajte svoje pretpostavke o odreenoj zajednici






22 | s t r a n a





Ustanove su delile zadatke sa roditeljima, ne dovodei u pitanje vaspitno-obrazovnu
ulogu roditelja. (panija)

Za mene je od vitalne vanosti da se ne oseam sama, u smislu da mogu da delim
svoja razmatranja sa drugim profesionalcima, radei u timovima i u okviru mree.
(panija)

Profesionalni razvoj edukatora zavisi mnogo od podrke organizacije. Vano je da
ustanova ostane uz nas, tako da moemo da unapreujemo razvoj naih
kompetencija kroz neposrednu praksu. (Meksiko)

Odrati profesionalnu distancu sa porodicama iz defavorizovanih sredina moe biti
teko; ali to je opasno jer vas spreava da radite svoj posao dobro. uvajte svoje
granice. Ne elite da budete humanitarni radnik. Odreena vrstina je neophodna.
(Holandija)

Uviam da se praktiari nekada plae roditelja. (Irska)

Moda e vam biti teko da se rastanete od deteta zbog vae ukljuenosti i
angamana.(Holandija)

Pomagati roditelju materijalnim stvarima (npr. nuditi igrake ili garderobu) i u isto
vreme ne povrediti njihovo samopouzdanje moe da predstavlja izazov. (Holandija)

Prvi put kada sam otila da radim sa nomadskom zajednicom bila sam vrlo
nervozna. Seam se da sam imala bol u stomaku. Zapravo nisam znala ta da
oekujem. Toliko toga sam nauila od ove zajednice to je promenilo moja
predubeenja. To je bio uzajamni proces i oni su se oslobodili. (Irska)


23 | s t r a n a





Biti deo profesionalnog sistema

Jedno od naela koje je proisteklo iz upitnika i intervjua je bilo skoncentrisano na rad u timu.
Profesionalnost ne moe biti ograniena samo na odgovornost pojedinca ve je treba posmatrati kao
deo ireg drutvenog konteksta. Profesionalci i profesionalni tim koji se bavi vaspitanjem i obrazovanjem
dece ranog uzrasta treba da rade i ue u stimulativnom i pozitivnom radnom okruenju, Na taj nain bi
se podralo njihovo osnaivanje i motivacija za razvoj u okviru svojih raznolikih uloga. Kompetencije
naznaene u ovoj brouri treba da budu negovane na svim nivoima vaspitno-obrazovnog sistema,
ukljuujui:

Pojedinanog profesionalca profesionalni tim
Organizaciju centra i lokalnu zajednicu
Sadraj obuke pre zaposlenja i tokom rada
Politika i istraivanje.

Stavljanje u fokus deijeg znanja o drutvenoj razliitosti moe da nas navede na dublje
promiljanje o tome na koji nain ona stiu znanja o drutvenoj i kulturnoj razliitosti i o
povezanosti ovog znanja sa predrasudama i radom na jednakosti u vaspitanju i obrazovanju
Glenda Mac Naughton


24 | s t r a n a


Primeri dobre prakse u Evropi

U delu broure koji sledi nai ete kolekciju primera vaih kolega iz razliitih zemalja. To je kolekcija
uspenih pristupa koji podravaju 5 kompetencija proisteklih iz ovog projekta. Primeri obuhvataju
individualne i timske sugestije, kao i ideje za praksu, ukljuenost lokalne zajednice, obuavanje pre
zaposlenja i tokom rada , istraivanje i politiku.
Iako svaki primer dolazi iz odreenog kulturnog, drutvenog, politikog i ekonomskog konteksta, on ipak
prua ideje za razmatranje i prilagoavanje, to moe unaprediti pojedinane kontekste.

Struno usavravanje

Holandija MUTANT
Projekat - obuka za akciono istraivanje - unapreenje profesionalnih kvaliteta
organizacija za rad sa decom ranog uzrasta, kroz kritiku refleksiju.

Model Odrivog uenja u profesionalnoj zajednici koja ui je praktian pristup skorijeg datuma.Njegov
je cilj da vaspitno-obrazovni strunjaci i njihovi treneri razviju kritiki refleksivan stav prema svom
znanju i praksi. Model je razvijen u okviru dvogodinjeg akcionog istraivanja od strane Bureau
MUTANT (2007.-2008.). MUTANT je mala holandska nezavisna agencija koja prua podrku
profesionalcima u ustanovama iz oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu, socijalnog rada i
zdravstva primenom inovativnih metoda, kroz obuke i konsultacije.

Ovaj projekat se bavi procesom kritike refleksije edukatora, pomerajui fokus sa individualnog na
grupno uenje i potrebu ukljuivanja svih zaposlenih u okviru svake vaspitno-obrazovne ustanove,
ukljuujui menadment i zaposlene na centralnom nivou (misli se na strune slube).

Zajedniki je sainjeno i razvijeno osam naina uenja:

1. Imenovanje kvaliteta: vrednovanje, razmatranje i imenovanje glavnih kvaliteta profesionalaca i
roditelja.
2. Postavljanje kritikih pitanja: vrednovanje kritike refleksije i postavljanje kritikih pitanja.
3. uvanje dnevnika o procesu uenja: dokumentovanje linog i timskog profesionalnog procesa
uenja.
4. Refleksija na promiljanja, oseanja i motivaciju: tri izvora znanja.
5. Mapiranje konteksta predkolske ustanove/vrtia: podsticanje i podravanje kontekstualnog
razmiljanja /refleksije/znanja o kontekstu njihove ustanove i kontekstu porodica.
6. Formulisanje linog izazova: fino usklaivanje linih i profesionalnih ciljeva sa ciljevima
vaspitno-obrazovne ustanove.
7. Saradnja sa kolegom: sprovoenje zadataka i saradnja sa kolegom u ulozi kritikog
profesionalnog partnerstva.
8. Dogovor i postavljanje pravila za zajednicu koja ui: razvijanje konkretnih definiuih naela
koja opisuju kako lanovi tima ele da komuniciraju meu sobom.

Kljuni elementi ovih naina uenja:

1. Unapreeno uenje kao unutranji proces: vrednovanje kvaliteta, lina motivacija, iskustva i
oseanja profesionalaca.
2. Razvijanje kolaborativnog stava gde se svaiji glas vrednuje i uje.
3. Negovanje etosa koji je orijentisan ka ispitivanju: postavljanje kritikih pitanja i diskutovanje o
iskustvima i gleditima.
4. Primena konflikta kao izvora saznavanja.


25 | s t r a n a


Iskustva i rezultati
Ko-konstrukcija kao pristup i metod uenju na treninzima i u praksi doprinosi jaanju procesa uenja u
timovima i poveava zadovoljstvo i entuzijazam, kao i posveenost praktiara. Kapacitet za kritiku
refleksiju je unapreen na razliitim nivoima vaspitno-obrazovnih organizacija.

Za dalje informacije: mail@anadelbarrio.nl
www.mutant.nl

Centralna i Istona Evropa / Centralna Azija - International Step by Step
Association ISSA (Meunarodna organizacija Korak po Korak)

Uiti zajedno, graditi zajedniko razumevanje i uvaavanje vaspitai i nastavnici i
pedagoki asistenti primer iz Srbije

Mali broj romske dece u centralnom i jugoistonom delu Evrope e imati u svom vrtiu vaspitae ili
nastavnike - pripadnike njihove kulturno-etnike ili jezike grupe. lanovi romske zajednice retko imaju
priliku da se upiu u kole vieg obrazovanja, jo manje da postanu nastavnici.

Nevladine organizacije koje su lanice ISSA-e rade na ovom pitanju kroz stvaranje pozicije pedagokog
asistenta za romsku decu u obrazovnom i vaspitnom okruenju. To se smatra prvim, ali privremenim
korakom za romsku decu i porodice u premoavanju kulturnog i lingvistikog jaza izmeu kulture
vaspitno-obrazovne ustanove i njihove zajednice. Kako bi se izbeglo preslikavanje postojeih odnosa
moi u drutvu i stvarnih ivotnih iskustva Roma, pozicija pedagokog asistenta za romsku decu od
poetka je posmatrana kroz partnerski odnos sa vaspitaima i nastavnicima u obrazovnom kontekstu.

U Srbiji CIP Centar za interaktivnu pedagogiju je razvio i sproveo trening model u okviru koga su
asitenti, vaspitai i nastavnici zajedno pohaali obuku iz oblasti drutvene pravde i mentorske sastanke.
Ovakav pristup je omoguio da obe strane imaju iskrenu razmenu miljenja i (s)rue barijere. Uesnici
su mogli da imenuju probleme, iskau svoje perspektive i kau ta njih brine kada su u pitanju romska
deca, majke i porodice. To je takoe omoguilo da Romi budu vidljiviji u ustanovi. Rezultat je bio da su
asistenti poeli da formiraju jaka saveznitva sa vaspitaima i nastavnicima, to je zauzvrat bilo od
koristi za decu i porodice.

U okviru treninga, vaspitai/nastavnici i asistenti su poeli kritiki da razmatraju svoje sisteme vrednosti,
predrasude koje su imali jedni o drugima i unutranje i spoljanje prepreke na koje su nailazili u
zajednikom radu. Razmenili su i svoja lina iskustva o diskriminaciji i nepravdi i poeli da kritiki
preispituju institucionalno ponaanje koje odrava diskriminaciju unutar sistema.

Zajednikim ueem, obe zajednice su mogle da se otvoreno angaaju i da na taj nain:
unaprede kros-kulturnu komunikaciju izmeu razliitih grupa
konstruiu novo znanje o tome kako da stvaraju saveznitva izmeu grupa da bi zajedno radili
protiv nepravde i opresije
unaprede svoj kapacitet za empatiju; nauili su kako da ue jedni od drugih samo sluanjem i
razumevanjem
umanjili stereotipe i predrasude koje su imali jedni prema drugima i grupama kojima pripadaju.

Kroz ovaj projekat je uesnicima postalo jasno da veoma odvojene grupe mogu da rade zajedno kada
se zajedno okupe oko zajednikih pitanja kao to je kako moemo zajedno da osiguramo u naim
programima i servisima dobrobiti za decu?

Za vie informacija: Zorica Triki: cip-zorica@sbb.rs
www.cipcentar.org i www.issa.nl


26 | s t r a n a

Francuska ESSSE Lyon

Trening modul: razni naini da se uje glas odraslih i dece.
Raznolike discipline, zajednike kompetencije

Stvaranje ovog filma pokreno je ESSE-ov sektor za obuavanje EJE (Early childhood education), film je
produciran u saradnji sa Eric Ferrier (Arfrips Lyon) trenerima i praktiarima iz razliitih disciplina.
Projekat je finansiran od strane Bernard van Leer Fondacije. Cilj nije bio samo da se prikau razliite
tehnike koje vaspitai koriste u radu, ve da se osvetle razliiti rezultati koji nastaju u tom dinaminom
procesu , kao i da se demonstriraju njihove pojedinane komptencije kroz razliite situacije, kao to su:
dnevni rituali dobrodolice i pozdravljanja sa decom
vaspitno-obrazovne rutine kao to su: jelo, spavanje i vreme za igru
sastanci i interakcije sa roditeljima, formalno i neformalno, pojedinano i u grupama.

Ove situacije nude gledaocima priliku za refleksiju i postavljanje pitanja u okviru njihove profesionalne
prakse. Gledaoci, u isto vreme, dobijaju radni okvir za refleksiju neke svoje profesionalne situacije. Ovaj
film predstavlja razliite scenarije koji ukljuuju roditelje, decu i profesionalce iz pet razliitih okruenja:
jasle, dnevni centri, pedijatrijske bolnice, predkolske ustanove, usluge za decu sa smetnjama u razvoju.

Film prati i radna knjiga koja se koristi u obuavanju. Tei da pokae mnoge kompetencije potrebne za
rad sa roditeljima, decom i kolegama/inacama u razliitim okruenjima i kontekstima.

Za vie informacija: Mony Myriam: Mony@essse.fr

kotska: mukarci u vaspitanju i obrazovanju dece ranog uzrasta
Projekat Sami oevi

U kotskoj ima veoma malo slubi/usluga/vrtia koje vrlo paljivo razmatraju potrebe oeva koji su
odvojeni od svoje dece. Jedan takav primer je Projekat Sami oevi ili Klub tata.

Klub tata je grupa bazirana na aktivnostima za samohrane oeve i kontakt oeve (to jest, oeve koji
sa svojom decom kontaktiraju uz odreena ogranienja) u Edinburgu. Grupa je nastala partnerstvom
izmeu centra Gilmerton Child & Family, lokalnog tela za decu ispod pet godina starosti iz porodica koje
prolaze kroz odreene tekoe, i volonterske organizacije One Parent Families Scotland. Grupa je
aktivna deset godina, poznata je u Edinburgu i advokati, policajci, socijalni radnici i zdravstveni posetioci
upuuju oeve na njen rad, pored toga to se oevi sami prijavljuju u nju.
Specijalizovani radnik u Klubu tata je kvalifikovani strunjak u oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom
detinjstvu to mu omoguava da prua podrku i tatama i deci. Centar upravlja projektom, a on radi u
okruenju/vrtiu tri dana nedeljno i moe da koristi njihov kombi i vozaa za izlete. Veliki broj oeva koji
koriste usluge centar dobijaju podrku kroz ovaj projekat, kao i drugi oevi u zajednici.

Fokus organizacije The Child & Family Centre su poredice iz osetljivih druvenih grupa. Klub tata im
omoguava da u okviru redovnog programa u vrtiu sagledaju potrebe oeva. Centar takoe podrava
itav dijapazon usluga, ukljuujui zajedniku brigu za porodice koje prolaze razliite tekoe, pruanje
podrke za roditeljske grupe u zajednici, ukljuujui i grupu za mlade majke. Osnovni cilj projekta Sami
oevi je pruanje podrke mukarcima i enama kojima je ta podrka potrebna. The Child & Family
Centre takoe ima veliki broj mukih vaspitaa koji podravaju oeve.
Oevi nam govore da im grupa daje priliku da provedu zaista kvalitetno vreme sa svojom decom, to oni
izuzetno cene. Grupa im daje i ansu da imaju interakcije sa drugim mukarcima u slinoj situaciji i da
priaju o stvarima sa profesionalcem. To je veoma vano jer im pomae da razree tekoe na koje
nailaze bez ukljuivanja suda i zakonskih procedura.

Za vie informacija: Kenny@meninchildcare.co
www.dadclub.org.uk


27 | s t r a n a

Projekti u okviru bazinog obrazovanja

Francuska - ESSSE Lyon
Refleksivna metodologija analyse de pratiques, (analiza prakse)

Sektor EJE (Early Childhood Education) organizacije ESSSE, Health and Social School of the South-
east koled u Lionu, koristi analizu prakse kao refleksivnu metodologiju u radu sa studentima. kola je
primenila ovu praktinu analizu u okviru modula Culture et Education/Kultura i obrazovanje za rad na
pitanjima razliitosti u okviru slubi za decu ranog uzrasta.

Tutori u ESSSE-u koriste pojedinane i grupne diskusije za analiziranje praktinih iskustava studenata iz
razliitih perspektiva. Analiziranjem i razmatranjem svoje prakse u okviru grupe, studenti stvaraju nove
kompetencije kako bi osveeno razvijali svoj profesionalni identitet. Ova metodologija pred studente
stavlja izazov da kreativnije razmiljaju, kao i da pronalaze jedinstvenost u svakoj situaciji. To zahteva
osveeno angaovanje studenata u svakoj situaciji. Ovaj metod prua podrku studentima da stalno
ponovo promiljaju ili kritiki razmatraju svoje delanje i da, dok to rade, preispituju svoje vrednosti.
Svi studenti tokom svog staa imaju zadatak koji ukljuuje realizaciju pedagokog ili socijalnog projekta
koji je baziran na praktinoj situaciji/praktinom zadatku. Ovaj pristup pomae studentima da naprave
veze izmeu njihove line posveenosti i njihovih profesionalnih zahteva.

Za vie informacija: Mony Myriam: Mony@essse.fr

Belgija VSPW Adult Educational Institute, Gent

Traganje za kritikom samorefleksijom u okviru bazinog obrazovanja profesionalaca za
rad u oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu

Pre est godina, VSPW, jedna obrazovna ustanova u Gentu u Belgiji, uvela je program bazinog
obrazovanja vaspitaa u svoj sektor (od roenja do 3 godine starosti i vankolska nega/vaspitanje i
obrazovanje). VSPW ima dugu pedagoku tradiciju. Pitanje kao to je Ko sam ja kao edukator se u
ovom Institutu smatra najvanijim za one koji rade u oblasti pedagogije ili socijalnog rada. Dakle,
kritika samorefleksija je od krucijalne vanosti za razvoj vaspitaa.

Fokus programa se u skorije vreme pomerio od samorefleksije kao linog kvaliteta do samorefleksije
kao sposobnosti. Ranije se samorefleksija posmatrala kao profesionalni kvalitet koji student prirodno
poseduje ili postepeno razvije. Do danas, bazina istraivanja sa studentima VSPW su pokazala da
kritika samorefleksija treba da bude promovisana kao neophodna kompetencija tokom inicijalnog
obrazovanja profesionalaca koji rade u oblasti vaspitanja i obrazovanja dece ranog uzrasta.

Studenti i nastavnici zajedno istrauju korienje kreativnih metoda kao jednog od moguih naina za
unapreivanje procesa u kome student ue o samorefleksiji. Izbor kreativnih metoda polazi od ideje da
samorefleksija nije samo verbalna vetina ve da moe biti stimulisana i kroz neverbalne aktivnosti.
Podsticanjem studenata kroz razliite izazovne situacije koji se pred njih stavljaju kao pojedince I kao
timove, korienjem razliitih metoda kao to su ples, vizualno konstruisanje, crtanje, drama, studenti
poinju da preispituju sopstveno razmiljanje i ponaanje. Prva istraivanja sa kreativnim metodama su
bila intezivna, ali su se pokazala veoma korisnim. Studenti su sa entuzijazmom reagovali na ovaj novi
nain refleksije; kako je njihovo samopouzdanje raslo primenom kreativnih metoda, poeli su da se
oseaju sposobnije i da verbalizuju svoje refleksije.

Institut je razvio i profil kompetencija (BinK) koji se fokusira na decu, roditelje, tim, ustanovu, lokalnu
zajednicu i svet. Povezivanjem svih ovih dimenzija i naglaavanjem rada na pitanjima razliitosti kao
kljune vetine, kritika samorefleksija postaje deo kolektivne aktivnosti, a ne samo pojedinana
aktivnost. BinK profil je realizovan u svim kursevima osnovnih studija, a rezultat toga je da treneri
stvaraju prostore za kritiku refleksiju u njihovim programima.

Za vie informacija: www.vspw.be en www.vbjk.be


28 | s t r a n a

Istraivanje i politika

Belgija flamanska zajednica: VBJK
Socijalna funkcija vrtia/programa i servisa za decu ranog uzrasta

Iako su Flamanci mnogo godina dostizali ciljeve uspostavljene samitom u Barseloni, razliite studije su
pokazale da ne samo da ima malo mesta za decu (od roenja do 3 godine starosti) u vaspitno-
obrazovnom sistemu, ve i da je dostupnost nejednaka. Zahvaljujui ovim studijama, zapoet je dijalog
izmeu kreatora i donosioca politike i strunjaka koji se bavevaspitanjem i obrazovanjem dece ranog
uzrasta. Pored toga, rasla je svest o tome da flamanske organizacije koje se bave vaspitanjem i
obrazovanjem mogu da doprinesu postojeim drutvenim nejednakostima i da je to jedan od puteva ka
ponovnom stvaranju siromatva.

Kao prvi pokuaj da se prevazie ovaj rani obrazovni jaz, flamanska vlada se saglasila da e finansirati,
od 2004. godine pa na dalje, male i fleksibilne vaspitno-obrazovne centre pri zajednicama koje u
defavorizovanim sredinama i nalaze se u nepovoljnom drutvenom poloaju. Do 2006. godine,
osnovano je 18 ovakvih centara, koji su uspeli da poveaju obuhvat dece i razviju partnerstva sa
roditeljima. Meutim, nisu uspeli da utiu na politike pristupa/upisa koje sprovodi sistem ranog vaspitanja
i obrazovanja, kao to su se kreatori politika nadali.

Na osnovu zapaanja da pitanje dostupnosti ne moe samo da se reava na nivou pojedinanog centra,
zapoeto je istraivanje u 16 pilot oblasti u 2007. godini. U svakoj oblasti praktiari iz razliitih centara su
radili zajedno na konstruisanju novog znanja o zajednikoj socijalnoj politici i zajednikoj politici o
kompetencijama u kontekstu pitanja razliitosti i inkluzije. Oni su takoe istraivali i razliite naine za
poveanje transparentnosti politika dostupnosti/upisa dece, koje uzimaju u obzir potrebe razliitih
populacija. Posle dve godine, strukturni efekti vezani za dostupnost usluga za porodice iz
marginalizovanih grupa i defavorizovanih sredina su i dalje vrlo ogranieni.

U 2009. godini flamanska vlada je preuzela dalje korake radi unapreenja socijalne inkluzije. Nova
direktiva je zahtevala da svi finansirani vaspitno-obrazovni centri i neki privatni centri rezerviu 20%
njihovih kapaciteta za porodice sa jednim roditeljem i porodice koje ive u siromatvu i kriznim
situacijama. Usled toga, dravna agencija odgovorna za vaspitanje i obrazovanje, Child & Family, je
formirala sistem za profesionalni razvoj u kontekstu razliitosti i socijalne inkluzije. Agencija je kreirala
zajednice za kritiko uenje (pod nadzorom VBJK-a: The resource and research centre for early
childhood education and care/Resursni i istraivaki cenatar u oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom
detinjstvu) za pedagoke koordinatore iz razliitih organizacija. Angaovani su koordinatori koji u
procesu uenja osnauju profesionalce zaposlene u dnevnim vaspitno-obrazovnim centrima da izgrade
svoje vetine i kompetencije u kontekstu koji neguje razliitost i socijalnu inkluziju.

Za vie informacija: katrien.van.laere@vbjk.be
www.vbjk.be

Engleska: University of East London
Dokazi zanovani na praksi

Posmatranje kompetentnosti iz sistemske perspektive ima posledice ne samo po profesionalnu praksu,
ve preispituje dominantne naine sticanja znanja i hijerarhijski odnos izmeu teorije i prakse. Vie nisu
samo istaivai i nauni radnici na fakultetima oni koji, kroz svoja istraivanja, pruaju dokaze za ono
to funkcionie; ve se razvija i koncept prakse zasnovane na dokazima. Svi akteri u profesionalnom
sistemu doprinose stvaranju strunog znanja.

Istraivanjima sa, nasuprot istraivanju na, praksa moe da premosti jaz izmeu funkcionosanja u
sistemu i poznavanja tog sistema I da prihvati razliku, razliitost i neureenost ljudskog ivota umesto
to pokuava, u prvom primeru, da ih rei. (Schwandt 2004.god.).

Koje su implikacije takvog obostranog razumevanja istraivanja i prakse? Prvo i najvanije je da je
neophodno prepoznati da se dokazi, to jest struno znanje, stalno stvaraju od strane svih aktera u
profesionalnom sistemu to u novi fokus stavlja svakodnevna iskustva praktiara u radu sa decom i
njihovim porodicama. Politika moe da prui drugi i siguran radni okvir (u smislu finansiranja, resursa,
priznanja) da prikupi, sprovede diseminaciju i izvede teoriju iz prakse koncept koji se naziva dokazi

29 | s t r a n a

zasnovani na praksi (Urban, 2010.god.). Uspeni primeri se razlikuju u svojim kontekstima, ciljevima i
pristupima (npr. the Centres of Innovation na Novom Zelandu, ist projekat u Irskoj, the
Bildung:elementar project u Nemakoj).

Meutim, iz svih njih mogu da budu izvedene tri kljune poruke:
1. Oni nisu ogranieni na pojedinanog praktiara, ve obraaju panju na odnos izmeu pojedinaca
i timova, praktiara i porodica, vaspitno-obrazovnog okruenja i ireg drutvenog konteksta.
Profesionalnost se razvija kao atribut celokupnog vaspitno-obrazovnog sistema.
2. Oni podstiu postavljanje kritikih pitanja, i za to sistematski stvaraju prostore/uslove, i vrednuju
razliitost i raznolikost moguih odgovora na ova pitanja. Nova shvatanja se razvijaju iz razliitih
gledita. Vaspitno-obrazovna praksa je utisnuta u politiki i kulturni kontekst drutva, i
oblikovana je njegovom ekonomijom i istorijom. Postati kritiki osveen (svestan, kao to je to
rekao Paolo Freire) u smislu ovakvih uticaja je kljuna odlika okruenja za profesionalno uenje;
istraivanje i praksa idu ruku pod ruku u stvaranju etosa ispitivanja (Urban, 2007.).
3. Oni se grade na ideji nade. Paolo Freire (2004.god.) nas podsea da je vaspitno-obrazovna
praksa tu sa razlogom i da implicira promenu. Ali ono emu se mi nadamo mora da bude
diskutovano. Istraivanje i teorija imaju udeo u ovoj diskusiji. Oni nisu vie ogranieni na
pruanje dokaza za ono to funkcionie, ve se angauju u dijalogu o znaenjima, vrednostima
i svrsi vaspitno-obrazovnih praksi. Za ta treba da funkcionie, za koga i ko u tome
(ne)uestvuje, odreujui kakvi bi trebalo da budu ishodi?

Za vie informacija: Dr Mathias Urban, University of East London: m.urban@uel.ac.uk

Irska: Pavee Point, EDENN - Equality and Diversity Early Childhood
National Network
Obuavanje u oblasti razliitosti i jednakosti u irskom sektoru

Jedinica za vaspitno-obrazovnu politiku (The Early Years Education Policy Unit) u Kancelariji ministra za
decu i pitanja mladih (Office of the Minister for Children and Youth Affairs) finansira Nacionalnu inicijativu
za pitanja razliitosti i jednakosti (Diversity and Equality Initiative) (2011.god.). Ovaj projekat vodi Clare
County Childcare komitet i realizuje se kroz vaspitno-obrazovne okrune i gradske komitetske strukture.
Ovo je obimna inicijativa u okviru koje e 160 vrtia (5 u svakoj od 32 okruga) dobiti akreditovanu obuku
iz oblasti pitanja razliitosti i jednakosti, mentorsku podrku kako bi sproveli implementaciju i
odgovarajue resurse radi zadovoljenja potreba u svom vrtiu. Inicijativa e biti vrednovana/evaluirana.
Zasnovana je na radu ist projekta i EDENN Network-a.

Pre vie od deset godina, Pavee Point, prepoznajui potrebu za fokusom na pitanjima razliitosti i
jednakosti u oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu, razvio je program za obuavanje u
oblasti promovisanja razliitosti i jednakosti za irsko okruenje/kontekst - ist projekat. Ovaj projekat se
sastojao od pilotiranja i vrednovanja/evaluacije. Proces je otkrio znaajne nedostatke u znanju,
naglaavajui stvarnu potrebu za angaovanjem na polju line refleksije, rad na stavovima, i
antidiskriminaciji, ukljuujui vrlo praktian angaman dece i roditelja u vezi sa pitanjima razliitosti i
jednakosti. Uesnici su pokazali volju da razmotre i vrednuju svoju praksu, i tokom trajanja kursa su
identifikovali njihove pojedinane potrebe za uenjem i prihvatali promene.

Rezultati su podstakli Bernard van Leer Foundation i okrune i gradske vaspitno-obrazovne komitete u
Irskoj da podre implementaciju nacionalnog programa za obuku trenera (2006. god.). Treneri su
odabrani kroz proces intervjuisanja. Program se sastojao od 165 sati neposredne obuke, akreditovan je
od strane Nacionalnog univerziteta Irske (National University of Ireland (NUI,Maynooth) u Mejnutu. To je
prvi akreditovani vaspitno-obrazovni program obuke u domenu promovisanja razliitosti i jednakosti u
Republici Irskoj.

Program se bavi putovanjem kroz promene samog trenera: kako spoznaje I razumeva koncepte
razliitosti i jednakosti, na koji nain drutveni i istorijski konteksti utiu na razmiljanje i praksu; istrauje
pitanja moi i kako predrasude, diskriminacija, rasizam, seksizam i td. funkcioniu u drutvu; kako se
trenre angauje u kritikoj refleksiji: kako da kontekstualizuje praksu u svakom vrtiu. Metodologija
podrava i podstie grupno uenje, pre nego individualno, kao i timsko angaovanje kroz tokom obuke.

Radei u tandemu sa ovim inicijativama, ist projekat je bio uspean u odravanju fokusa na pitanjima
razliitosti i jednakosti u kljunim vaspitno-obrazovnim dokumentima - Solta: Nacionalni okvir kvaliteta
(National Quality Framework) (2006.god.); Aistear: Okvir rada za kurikulum u oblasti vaspitanja i
obrazovanja u ranom detinjstvu (the Early Childhood Curriculum Framework) (2009.god.) i Vodi za

30 | s t r a n a

strunjake u oblasti vaspitanja i obrazovanja na polju potovanja razliitosti i jednakosti (Diversity and
Equality Guidelines for Child-care Providers) (2006.god.).

Za vie informacija: murraycolette@yahoo.co.uk
www.paveepoint.ie


31 | s t r a n a

Radne definicije

Koncepti kao to su razliitost, jednakost, kritika refleksija i kompetencije su kompleksni i njihova
znaenja mogu da budu razliita zavisno od jezika i konteksta. Za potrebe ovog dokumenta, koristimo
sledee radne definicije.

Razliitost
Odnosi se na raznoliku prirodu drutva. Na primer, drutvenu klasu, rod, invaliditet, porodinu strukturu,
gej mukarce, gej ene, biseksualne i transrodne osobe (LGBT), porodini status, manjinske grupe,
manjinske etnike grupe, ukljuujui Rome i nomadske zajednice iz Irske i veinsku /dominantnu grupu.
Razliitost govori o tome po emu se ljudi razlikuju i o razliitim nainima kojim ive svoje ivote. Radi
se o uvaavanju tih razliitosti kao prirodnog naina ivljenja. Ne postoje dva ista oveka to znai da
mnogo razliitih elemenata ini zajednicu kojoj pripadate, radite i u kojoj ivite. Razliitost je neto to
treba da bude priznato, prihvaeno i uvaavano i mnogi njeni elementi mogu da budu slavljeni. Postoji i
senovita strana razliitosti: to su stereotipi, predrasude, diskriminacija i rasizam, seksizam, klasizam
itd.

Jednakost
Odnosi se na vanost prepoznavanja i prihvatanja razliitosti i podravanja indivudualnih i grupnih
potreba. Kod jednakosti se radi o osiguranju pravinosti u smislu pristupa, uea i ishoda za svu decu i
njihove porodice. U oblasti vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu jednakost uea je posebno
vana kada se radi sa decom i roditeljima. Jednakost ne govori o tome da se svi ljudi isto tretiraju, ve
da postoji razumevanje da se potrebe zadovoljavaju na razliite naine. Jednakost takoe ne govori o
politikoj korektnosti, ve o osiguravanju da se ljudi tretiraju na pravedan nain, bez diskriminacije i da
im se prua podrka da imaju pristup stvarnim prilikama za samorazvoj i kvalitetne ishode.

Kompetentnost
Kvalitet vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu zavisi od ljudi koji rade sa decom, porodicama i
zajednicama. Oekujemo od praktiara da budu kvalifikovani, veti i kompetentni. Pojam komptentnost
obino povezujemo sa kvalitetima pojedinanog praktiara, pre nego sa neim to moe da se stekne
kroz obuku i strunu pripremu. Ali ovaj individualni koncept je dosta uzak. Biti kompetentan (potpuno
ljudski atribut) je esto reducirano na posedovati kompetencije serije diskretnih vetina i delova
znanja koje se oekuju, koje bi pojedinci trebalo da poseduju kako bi izvravali odreeni zadatak. U
ovoj brouri pojam kompetentnost shvatamo i koristimo na mnogo iri, sistemski nain. On ukljuuje
pojedince i timove, ustanove u kojima rade i pedagoku i politiku podrku sistema u kome se nalaze.
Na nivou individualnog praktiara, biti i postajati kompetentan je kontinuirani proces koji obuhvata
sposobnost nadogradnje i doprinosa korpusu profesionalnog znanja, sticanje praktinih i refleksivnih
vetina i razvijanje profesionalnog stava.

Kritika refleksija
Kritika refleksija je proces analiziranja, razmatranja i preispitivanja iskustva u okviru irokog konteksta
razliitih pitanja (npr. pitanja koja se odnose na drutvenu pravdu, razvoj kurikuluma, teorije uenja,
politike, kulturu). Razvijanje refleksivne prakse moe da se posmatra kao lino putovanje, ali putovanje
na koje moda ne treba krenuti sam. Kritika refleksija dodaje dubinu i irinu linoj refleksiji analiziranjem
znaenja kroz postavljanje pitanja o i povezivanjem znaenja sa spektrom linih i profesionalnih pitanja.
Kritika refleksija se unapreuje angaovanjem u zajednicama koje kritiki ue sa vaim timom.


32 | s t r a n a














Za vie informacija posetite website DECET i ISSA
www.decet.org
www.issa.nl




www.impres.rs www.cipcentar.org