UREDNIK

Vidak Peri
RECENZENTI
Milinko urovi, gener al - pukovni k u penzi j i
akademi k, Milorad Ehnei
akademi k. Metod Miku
dr Vuk Vinaver
Vee naunih i strunih radnika Instituta za savremenu istoriju u Beogradu na
svojoj sednici od 8. oktobra 1980. godine, na osnovu recenzija akademika
profesora dr Metoda Mikua i dr Vuka Vinavera, preporuilo je izdavanje ovog
dela
REDAKTOR, LEKTOR I RECISTRI MILUTIN SL'SOVIC p u k o v n i k u pe nz i j i
OPREMA. FR.ANJO KOMERlCKl. akadems ki sl i kar
/3- 0Z6ZS/
1
VELI MI R TERZI
SLOM
KRALJEVINE
JUGOSLAVIJE
1941
Uzroci i posledice poraza
i
NARODNA KNJI GA
BEOGRAD
PARTI ZANSKA KNJIGA
LJUBLJANA - BEOGRAD
POBJEDA
TITOGRAD
Idi svojim putem,
a neka svet pria ta hoe
Karl Marks
P REDGOVOR
Proteklo je vie od 18 godina od pojave moje knjige Jugoslavija u aprilskom ratu
1941. U tom periodu nastojao sam da otkrijem to vie novih podataka iz
postojee literature i drugih izvora, da bi se na osnovu njih mogli svestranije
sagledati glavni uzroci i posledice tako brzog sloma Kraljevine Jugoslavije u
prolee 1941. godine. Pri tome sam pokuao da u najkraim potezima iznesem
neke korene poraza koji potiu jo iz vremena prvog svetskog rata i njegovog
zavretka, kada se pristupilo realizaciji ideje o ujedinjenju na nain koji nije
odgovarao interesima i tenjama naroda u novoj zajednikoj dravi stvorenoj
1918. god. No, iako se neki koreni sloma mogu nai i u idejama i zbivanjima jo
ranije, ipak sam najveu panju poklonio unutranjoj i spoljnoj politici
Kraljevine Jugoslavije od anlusa 1938. godine, kada je otpoeo buran razvoj, a
zatim i rasplet svetske, poglavito evropske situacije, tj. u periodu kada je dravna
kriza u Jugoslaviji, zapoeta 1918, uzimala sve ire razmere pretei opstanku
zemlje. Zbog toga e italac zapaziti da je sam opis toka ovog kratkotrajnog rata
potisnut u pozadinu, jer se iz njega ne mogu izvui neka dragocena iskustva u
pogledu planiranja i izvoenja operacija, sem pouka kako ne treba raditi u
budunosti. To znai da postoji prostorni nesklad izmeu opisa politikih
dogaaja koji su prethodili ovom ratu i priprema za rat, s jedne, i opisa toka
dogaaja u toku samog rata, s druge strane, jer sam smatrao da je najvanije
otkriti glavne uzroke poraza, a time i njegove posledice. Otuda i podnaslov ove
knjige Uzroci i posledice poraza.
Od plodne delatnosti Komunistike partije Jugoslavije pre rata izneo sam
uglavnom ono to se odnosilo na odbranu zemlje, na reavanje nacionalnog
pitanja i unutranju i spoljnu politiku, kao i mere koje su protiv njene delatnosti
preduzimane uglavnom od sirane merodavnih faktora u bivoj jugoslovenskoj
vojsci
Nikako ne smatram da sam u ovom radu izneo sve to je trebalo izneti,
niti mi je to bilo mogue, a moda sam iznosio i poneto to nije bilo potrebno,
ali je nesumnjivo da sam teio da bar priblino otkrijem istinu o najvanijim
dogaajima koji ine sutinu predratne jugoslovenske politike i aprilske drame.
Zato ni u ovom delu nije sve zavreno niti savreno, jer jo ima dogaaja koji
nisu mogli biti sasvim pouzdano objanjeni i osvetljeni - ostalo je jo mnogo toga
da se istrauje, otkriva, proverava i novim injenicama dopunjuje - i tu nema
kraja, tim pre to je neosporno da pored pregleda mnogobrojnih dokumenata
navedenih u ovom radu, postoje jo neki veoma vani izvori (arhive i razni
dokumenti) koji jo nisu dostupni istoriarima istraivaima kako u naoj zemlji,
tako i u inostranstvu, kao i dokumenti koje nisam uspeo da iskoristim ili
pronaem.
Prihvalajui se ovoga posla i kao suvremenik i kao uesnik u tome ralu,
svestan sam svoje moralno-politike odgovornosti u pogledu istinitosti, vernosti
i kritinosti prema literaturi i izvorima kojima sam raspolagao. U tim
petnaestogodinjim istraivakim naporima, preda mnom je hio stalno samo
jedan cilj - da najsavesnije i najobjektivnije iznesem istorijsku istinu. A da bi
slika o potresnoj aprilskoj drami bila to potpunija, o dogaajima na frontu i u
pozadini izneta su i neka seanja uesnika, oevidaca i stareina na raznim
dunostima, koja mogu doprineti istorijskoj istini i to samo ona koja su mi kao
suvremeniku i oevicu mnogih dogaaja izgledala objektivna. Zato sam nastojao
da ne preutkujem ni mnoge greke, nedostatke i zablude, kao ni paualne ocene
0 nekim dogaajima kojih svakako ima ponegde i u naoj posleratnoj
istoriografiji, a naroito u irim laikim krugovima. A poznato je da je traganje
za istinom mukotrpno i dugotrajno i da do objektivnog opisa dogaaja mogu
doi samo oni istoriari koji nisu optereeni predrasudama i koji se nee
povoditi za nekim trenutno vaeim rasprostranjenim gleditima i stavovima.
Pred takvim veoma osetljivim i sloenim zahtevima u obradi, ustezao sam
se da o navedenim dokumentima i gleditima mnogih pisaca svuda dajem svoje
ocene i objanjenja i da prema njima iznosim svoj stav, ostavljajui itaocima da
sami o tome donose svoj sud. Svoje celovito gledite o bitnim uzrocima poraza
izneo sam u odeljku Opti zakljuak, ali je na itaocima da ocene koliko sam u
tome uspeo. A radi detaljnijeg objanjenja nekih dogaaja i problema dodalo je
1 17 posebnih priloga.
Ovom prilikom izraavam duboku zahvalnost recenzentima: Milinku
uroviu. gene ral-p ukovniku JNA. akademiku dr Milorau Ekmeiu, profesoru
Univerziteta u Sarajevu, akademiku dr Metodu Mikuu, profesoru Univerziteta
u Ljubljani, i doktoru Vuku Vinaveru, naunom savetniku Instituta za
suvremenu istoriju u Beogradu, koji su mi svojim sugestijama i konkretnim
primedbama veoma mnogo pomogli da poboljam kvalitet ovog dela. Takoe
zahvaljujem istoriarima dr Petru Kaavendi i dr Miroljubu Vasiu, koji
su, na zahtev izdavaa, pregledali rukopis pred tampu i dali mi neke korisne
primedbe.
Posebnu, upravo izuzetnu zahvalnost, dugujem svome kolskom drugu iz
mladosti i intimnom prijatelju Milutinu Suoviu, pukovniku JNA u penziji, koji
je viegodinjim upornim zalaganjem saraivao u obradi ovog rukopisa, a
kasnije u njegovoj preradi i konanoj redakciji uloio veliki trud i ukazao mi
lime neizmerna pomo.
Na kraju, oseam obavezu da iskreno zahvalim dr Peri Damjanoviu,
direktoru Instituta za savremenu istoriju u Beogradu za znaajan doprinos radu
na tiaunoj oceni ovoga dela.
1. maj 1982. godine
u Beogradu
VELI MIR TERZlC
UNUTRANJA POLITIKA
SITUACIJA
STVARANJ E ZAJ EDNI KE DRAVE
St varanj e nove j ugosl ovenske dravne zaj edni ce 1918. godi ne predst avl j a je-
dan od naj sudbonosni j i h per i oda nae novije istorije, j er tada, posle 13 veko-
va, ot poi nj e novo doba zaj edni kog ivota naih nar oda. Iako su uoi pro-
glaenja uj edi nj enj a post oj al a dva gledita: za cent ral i st i ko i federal i st i ko
ur eenj e budue drave, ipak su nar odni zastupnici iz svih naih pokr aj i na i
oblasti odluili da se uj edi nj enj e spr ovede t o pre i da se osnuj e drava sa cen-
tralistikim ur eenj em, s tim da ust avot vorna skupt i na odredi konaan ob-
lik vladavine. Meut i m, odmah posl e uj edi nj enj a izbili su mnogobr oj ni pro-
blemi i sukobi meu kl asama novost vor ene drave, posebno i zmeu vlada-
j ue buroazije i r adni ke klase, naroi t o zbog nepr avedno post avl j enog na-
ci onal nog pi t anj a. Ve tih dana prve radost i i velike nade naih ljudi pot l e
su da se pr et var aj u u velika razoaranj a zbog nai na na koji je uj edi nj enj e iz-
vreno i apsol ut i st i ke vladavine pr est ol onasl edni ka Al eksandra Karaorde-
via. Ve prvi h dana posle uj edi nj enj a, ambi ci ozni vrhovi pobedni ke srbi-
j anske buroazije, ost aj ui na pozicijama nenasi t og kl asnog egoi zma i uskog
naci onal i zma, poeli su zaj edno sa vl adaocem da zavode cent ral i zam, da ne-
mi l osr dno gue revol uci onarni radni ki pokr et i da ugnj et avaj u nesr pske na-
cionalnosti, posebno Hrvat e. Tako je naci onal no i soci j al no pi t anj e ubrzo pre-
raslo u per manent nu dravnu krizu, koja e t raj at i sve do apri l skog sl oma
1941.
U vr eme r aanj a nove j ugosl ovenske drave i neposr edno posle toga, nje-
no dravno r ukovodst vo i mal o j e na meunar odnom i na unut r anj em pl anu
veoma mnogo raznovrsni h tekoa, nevolja i pr obl ema koji su novu dravu
j ako pot resal i t ako da je nj en poloaj bio veoma nest abi l an, neizvestan pa i
kritian. Svi susedi, na elu sa Italijom, koji su imali t eri t ori j al ne pret enzi j e
na pri grani ne oblasti i pokraj i ne, bili su u stvari nepri j at el j i nj enog nastaja-
nja, a i pobedni ke i mperi j al i st i ke sile r avnoduno su, pa ak i nepovol j no,
gledale na nj eno st varanj e, odugovl aei meunar odno pri znanj e i konano
odrei vanj e granica. One su bile spr emne da rt vuj u j ugosl ovenske i nt erese
u pogaanj u sa Italijom, dok je Vatikan inio kr aj nj e napor e da spasi t rul u
Austro-Ugarsku. Zato su predst avni ci velikih sila u Parizu 13. I 1919. godi ne
del egat e Kraljevine SHS (Pai, Tr umbi i Vesni) priznali samo kao del egat e
Srbije. Takav stav vi dno j e pogor avao i onako veoma t eko st anj e dugot r aj -
ni m r at om opus t o ene zeml j e koj a j e u t o vr eme bila zahvaena r adni ki m
t raj kovi ma, sel j aki m bunama, bol est i ma i nemat i nom, kao i akci j ama se-
parat i st a u Hr vat skoj i Cr noj Gori. Nade i pomoi nije ni ot kuda bilo. Radilo
se biti ili ne biti, tj. da li e vekovne tenje i bezbr oj ne rt ve i nei zmer ne pat nj e
i st r adanj a naih nar oda biti, najzad, kr uni sani uspeni m os l oboenj em i uje-
di nj enj em, tj. da li e se rat ni ciljevi Srbije, post avl j eni 7. decembr a 1914. go-
di ne u Niu, i kasni j e Krfskom dekl ar aci j om 20. j ul a 1917. godi ne, kao i hrvat s-
ke tenje, real i zovat i st var anj em zaj edni ke nove drave ili nee doi do tog
velikog i st ori j skog ost var enj a.
U t akvi m nepr edvi eni m por oaj ni m mukama, r ukovodst vo nove zajed-
ni ke drave, okr ueno nepr i j at el j i ma sa svih st rana, me una r odno j o nep-
riznato, u situaciji kad j o nisu bile odr eene dr avne grani ce i kad je st al no
pret i l o i zbi j anj e novog rat a sa agr esi vnom Italijom, a bez podr ke i pomoi
svojih doj uer anj i h savezni ka ( Fr ancuske i Engleske), mogl o j e da r auna
s amo na sopst vene snage. Nalazei se t ako na pragu haosa i anarhi j e, ono j e
inilo ogr omne napor e da pr ebr odi duboku dr avnu krizu, kako na spol j no-
pol i t i kom t ako i na unut r a nj em pl anu. U t oj borbi za opst anak, dr avno ru-
kovodst vo (i ako uzdr manog aut ori t et a), i por ed svih pr epr eka, uspel o j e da
odri novu dravu kao cel i nu sluei se i sr edst vi ma nasilja, tj. upot r e bom voj-
ske i policije, t o je i mal o dal ekoseni h negat i vni h posl edi ca za kasni j e poli-
t i ko- dr ut vene odnos e u zemlji.
Posle dugi h, vi emeseni h pregovora, pogaanj a i ubei vanj a, i pak su po-
bedni ke evr opske i mperi j al i st i ke sile bile pr i nuene da i z sopst veni h rau-
na, a nar oi t o pr ed opasnou od ut i caj a okt obar ske revol uci j e, pr i znaj u Kra-
ljevinu Srba, Hrvat a i Sl ovenaca (SHS), naj pr e Velika Bri t ani j a 1, a Fr ancuska
5. j una 1919. godi ne, nadaj ui se da e ona u budunost i , kao kapi t al i st i ka
drava, predst avl j at i bedem prot i v nadi r anj a bol j evi zma ka j ugoi st oku Evro-
pe i, i st ovr emeno, zaj edno sa velikim pobedni ki m si l ama biti uvar status
quo-a na Bal kanu pr ot i v revandi kaci j a pobedni ki h drava. Zatim su zvani ni
predst avni ci nove j ugosl ovenske drave 28. j una iste godi ne pot pi sal i mi r ovni
ugovor
1
Treba istai da su Sj edi nj ene Ameri ke Drave pri znal e novu dravu
jo poet kom f ebr uar a 1919. godi ne.
Dr Ante Tr umbi , za vr eme prvog svet skog rat a pr edsedni k Jugosl oven-
skog odbor a u Londonu, pot pi sni k Krfske dekl araci j e, prvi mi ni st ar i nost ra-
nih poslova Kral j evi ne SHS 1918. godi ne i lan nae del egaci j e na mi r ovnoj
konf er enci j i u Parizu 1919-1920. godi ne, kae: Naa drava nije i mal a na
konferenci j i mi ra (u Parizu 1919-1920) ni j e dnog pr avog pri j at el j a, ni gde pra-
vu pot por u. Mi s mo ipak uspeli, ali je to u prvom r edu bi o rezul t at r ada Srbi j e
i nj ene voj ske
2
.
Drug Tito je rekao: Ovde se ne radi o tome da li je trebalo doi do stvaranja
nove drave, odnosno do ujedinjenja. Ne, do ujedinjenja Junih Slovena je tre-
balo i moralo doi: to je bila ideja najnaprednijih ljudi u zemljama koje su se na-
zivale Juno-slovenskim. Radilo se o tome da se ostvari vjekovni san naroda koji
su se otresli austrougarskog ugnjetavanja, da budu nacionalno ravnopravni i
slobodni u novoj dravi.
3
.
Termi n versaj ska tvorevina, koji se est o moe uti ak i danas, bi o je
zl oupot r ebl j avan sve do tzv. Spl i t skog pl enuma CK KPJ, koji je odr an 9. i 10.
j una 1935. tj. pr e VII kongr esa Komi nt er ne, na koj em je Blagoje Parovi is-
t akao tezu da je faizam glavni nepr i j at el j ne s amo r adni ke kl ase nego i svih
demokr at s ki h slojeva.
Na Pl enumu je ut vr en i novi stav pr ema dr avnoj zaj edni ci nar oda Ju-
goslavije. Naime, tada je KPJ prestala da poistoveuje dravnu zajednicu sa ve-
likosrpskom hegemonijom i napustila tezu o neophodnosti razbijanja Jugosla-
vije ( podvukao V.T.).
4
Na vel i kom naunom skupu, koji je kr aj em 1968. godi ne organi zoval a Ju-
gosl ovenska akademi j a znanost i u umj et nost i u Zagrebu povodom pedeset o-
godi nj i ce st varanj a prve j ugosl ovenske drave, svi uesni ci su se sloili da je
neodri va koncepci j a o Jugoslaviji kao vet akoj versaj skoj tvorevini.
. . . Komuni st i ka part i j a Jugoslavije, koj a se due vr eme zalagala za raz-
bi j anj e Kral j evi ne Jugosl avi j e kao t i pi ne versaj ske t vorevi ne i t amni ce naro-
da, sada (tj. od 1935. godi ne - V.T.) zauzela je drukiji stav u pogledu nacional-
nog pitanja i konstatovala da bi svako razbijanje Jugoslavije ilo samo u korist
faistikim agresorima
5
.
U svom r ef er at u o frontu narodne slobode, Blagoje Parovi je na pl enumu
CK u Splitu 9. i 10. jula 1935. godi ne, anal i zi raj ui unut r anj e pol i t i ke odnose
u Jugoslaviji i kar akt er dr u t veni h supr ot nost i koj e pr eovl auj u u tim odno-
si ma, ukazao na to da ne treba suprostavljati pojam narod pojmu radnika kla-
sa, j er protiv vl adaj ueg rei ma vl adaj ue buroazi j e, danas je cijeli nar od (a
ne s amo r adni ka klasa): i hrvat ski , i srpski , i sl ovenaki , i naci onal ne manji-
ne. Naa pr edst oj ea revol uci j a po svom kar akt er u - j est e nar odna revoluci-
j a . . .
Splitski pl enum j e ukazao da i st i canj em stava da pr avo na samoopr e-
del j enj e ne mor a znaiti i bezusl ovno ot cepl j enj e i da to pokazuj e d a j e u Par-
tiji pos t epeno narasl o saznanj e o mogunost i r eavanj a naci onal nog pi t anj a
u skl opu j ugosl ovenske dr avne zaj edni ce, a ne nj eni m r azbi j anj em i stvara-
nj em pat ul j ast i h drava . . .
Pol it bi ro CK KPJ je 1935. ovako izloio nepos r edne zaht eve Partije:
Mi nast avl j amo svom snagom bor bu prot i v rei ma sr pskog ugnj et avanj a
za sl obodu i pr ava ugnj et eni h nar oda . . . pr avo samoopr edel j enj a, sve do pra-
va na odcepl j enj e. mi ne menj amo. Ali ne smemo postaviti teite na otcepljenje,
nego potcrtavati da svaki narod ima pravo i treba da sam odlui o svojoj sudbini
(podvukao V.T.). Teite se, dakle, postavlja na pravo samoopredel j enj a. . .
I u t oku prvog svet skog rat a za osl oboenj e i uj edi nj enj e j ugosl ovenski h-
zemlja izvan Austro-Ugarske u zaj edni ku jugoslovensku dravu zalagali su
se i razvijali ivu pr opagandu vl ada Kral j evi ne Srbi j e i emi gr ant i koji su za
vr eme rat a izbegli iz Hazbur ke Monarhi j e. Kar akt er i st i no je da je Srbi j a u
prvi m godi nama rat a u dva navr at a i st upi l a sa zaht evom osl oboenj a i uje-
di nj enj a j ugosl ovenski h zemal j a i istakla d a j e t o nj en osnovni rat ni cilj. Prvi
put je sr pska Nar odna skupt i na 7. decembr a 1914. godi ne u Niu donel a sle-
dei zakl j uak: . . . uver ena u reenost cel og sr pskog nar oda da i st raj e u sve-
t oj borbi za odbr anu svoga svet og ognj i t a i sl obode, vl ada Kral j evi ne smat r a
kao svoj naj gl avni j i i u ovi m s udbonos ni m t r enuci ma j edi ni zadat ak da obez-
bedi uspean zavret ak ovog voj evanj a koj e je u t r enuci ma, kada je zapoet o,
post al o uj edno bor bom za osl oboenj e i uj edi nj enj e sve nae nesl obodne bra-
ce Srba, Hr vat a i Sl ovenaca . . . .
Nar odna skupt i na je drugi put na svom zasedanj u, t akoe u Niu 23. av-
gust a 1915. godi ne (tj. u vr eme kad je i Bugarska napal a Srbiju), donel a ovaj
zakl j uak: .. . Pot o je sasl ual a izjavu vlade-i obavet enj a dat a u t aj noj sjed-
nici, nar odna skupt i na, odaj ui pot u pal i m j unaci ma i ponavl j aj ui svoj u re-
enost da bor bu za osl oboenj e i uj edi nj enj e sr pskohr vat sko- sl ovenakog na-
r oda pr odui uz svoje Savezni ke po cenu rtava neophodni h za obezbeenj e
ivotnih i nt eresa naeg naroda, odobr ava vl adi nu pol i t i ku . . .
7
.
Odgovar aj ui na adr esu Nar odnog vijea, 1. de c e mbr a 1918. godi ne, re-
gent Al eksandar se obavezao: Da e ost at i uvijek veran velikim ust avni m i
par l ament ar ni m i i roki m demokr at s ki m nael i ma, zasnovani m na op t em
pr avu glasanja. Ali, u posl er at noj r evol uci onar noj situaciji, koj a je posl e ok-
t obar ske revol uci j e nast al a u i t avoj Evropi, pr edst avni ci gr aanski h st rana-
ka u svim ondanj i m j ugosl ovenski m pokr aj i nama nast oj al i su da onemogue
odl ui vanj e r adni ka i sel j aka i nj i hovo uee u vlasti, t ako da su dekl ar aci j e
0 par l ament ar noj i demokr at s koj vladavini bili s amo pr azno sl ovo na papi r u
- i s t a prevara. Tako je 1. mar t a 1919. godi ne, ukazom vl ade Kral j evi ne SHS,
odr een prvi j ugosl ovenski par l ament , t j pr i vr emeno nar odno predst avni t -
vo
8
Za vr eme t r aj anj a i mpr ovi zi r ane i pr i vr emene Drave Sl ovenaca, Hr vat a
1 Srba, i vl adavi ne Nar odnog vijea SHS u j unosl ovenski m zeml j ama bive
monar hi j e pr edst avni ci Koalicije (misli se na hr vat sko- sr psku koal i ci j u - V.T)
naj vi e su zagovarali da se to pri j e i t o bre progl asi i ost vari uj edi nj enj e sa
Srbi j om, dok su st arevi evci , a pogot ovo St j epan Radi, bili u t ome mnogo
suzdrljiviji. Na kr aj u su u Sr edi nj em odbor u. 24r novembr a, izglasali zaklju-
ak o uj edi nj enj u Drave SHS sa Srbi j om i Cr nom Gor om u j edi nst venu dr-
avu Sl ovenaca. Hr vat a i Sr ba i odai l j u del egaci j e Vea u Beogr ad da t aj za-
kl j uak, pr ema Naput ku, t amo pr ovede u ivot. Protiv toga zakl j uka gl asao
j e j edi no pr edsedni k Hrvat ske puke sel j ake st ranke S. Radi
9
.
Naroi t o, t r eba istai d a j e Nar odno vijee u Zagrebu maks i mal no ubr-
zavalo rad na uj edi nj enj u sa Srbije m, nalazei se pod pr et nj om i t al i j anske
okupaci j e naih severo-zapadni h i zapadni h obl ast i , kao i iz st r aha od revo-
l uci onar nog vala, koji je posl e Okt obr a bi o z; hvat i o sve j ugosl ovenske zeml j e,
pos ebno one t er i t or i j e koj e su dot l e b.le pod Aust ro-Ugarskom.
Na kraj u t r eba istai da se neopr avdano r apost avl j a 1. decembar 1918. go-
di ne kada je prvi put st vorena na*.a ajedni. <a drava j er je t ada st vor en te-
mel j za st var anj e nove Jugoslaviie posl e pobedonos nog nar odnoosl obodi l a-
kog r at a i revol uci j e. Isto tako, t . ebu im iti u - idu da su za st var anj e st ar e dr-
ave poloili svoje ivote mnogi pr i padni ci svih nai h nar oda. To zat o je do-
lo do uj edi nj enj a na nedemokr at s k' nain - sto nai nar odi nisu imali pri l i ke
da se izjasne na par l ament ar nu i izborima i oosle neophodnog razmat ranj a
svih pr obl ema o dr u t venom ur . enj u nove drave - i ma opr avdanj a ako se
obj ekt i vno pr oceni ondanj a un l t r a t j a i spol j na si t uaci j a. Naime, pr i mi i j eza
pr eki d prvog svet skog rat a skl col j enc j e l i . novembr a 1918. godi ne, tj. nepu-
nih 20 dana do pr ogl aenj a ujedi l j enj a. To znai da se mor al o ut rki vat i sa vre-
me nom i bl agovr emeno, upr avo to pre, staviti savezni ke pr ed svren in, j er
su oni za vr eme pr egovor a u Ve -saju priznavali s amo del egat e Srbi j e kao t o
j e ve navedeno. Sem t oga saveznici su ner ado gledali na st var anj e j edne j ake
drave na Bal kanu, a imali su i dr uge kombi naci j e na pr i mer da se, por ed Ve-
like Srbije stvori i neka katolika drava kao nasl edni ca Austro-Ugarske. Zato
su posl e velikih nat ezanj a, tek poet kom j una 1919. godi ne priznali Kraljevi-
nu Srba, Hrvat a i Sl ovenaca. Znaaj no je i to to su saveznici pod pr i t i skom
injenica (jugoslovenske t r upe su drale znatan deo t eri t ori j e bive Austro-
Ugarske), popustili i pored odl unog nast oj anj a Italije da se izvri Londonski
ugovor iz 1915. godi ne. Da li se u takvim usl ovi ma smel o ekat i da se spro-
vedu izbori i da se posl e nj i h u skupt i ni reava nai n st var anj a zaj edni ke dr-
ave i oblik nj enog unut r anj eg ur eenj a. Mislim da se nije smel o ekat i . Zat o
se u pot punost i slaem s konst at aci j om Veselina uret i a koji je u Politi-
ci od 27. j una 1981. godi ne na st rani 8. i zmeu ost al og napi sao:
. . . i ni mo nepr avdu nai m naj i st aknut i j i m r evol uci onar ni m predst av-
ni ci ma i z godi na uj edi nj enj a kada i h okr i vl j uj emo zbog uni t ari zma, odnos-
no zbog nesl agl edavanj a federal i st i ki h al t ernat i va. Nije kor ekt an ni odnos
pr ema pr ogr esi vni m di j el ovi ma naci onal ni h buroazija, izniklih na talasu na-
r odnodemokr at s ke revol uci j e j er zapost avl j amo i nj eni cu da su oni sa unita-
r i zmom i cent r al i zmom eljeli da prevazi u nes por azume i sukobe u budu-
nosti, koji su bili nemi novni kako zbog nej ednakog kul t urno-i st ori j skog raz-
vitka poj edi ni h nar oda, t ako i zbog naci onal no- t er i t or i j al ne s t r ukt ur e koj a j e
ot varal a nepr edvi di ve s ukobe oko r azgr ani enj a pomi j eani h nar oda. Unita-
rizam se t ada j avl j ao i kao odr eena evr opska i kao domaa pol i t i ka real-
nost . Al t ernat i va mu j e bila svesr psko uj edi nj enj e, a t aj s mj er su stimulisali
i veliki saveznici.
Dogaaji koji su slijedili pokazali su snagu ovih di l ema, opt er euj ui za-
j edni ki ivot nes por azumi ma i sukobi ma i zmeu sr pskog i hr vat skog istorij-
skog prava na puno naci onal no obj edi nj avanj e. Cr nogor sko pravo u ovo
doba ni na kakav nai n nije bilo supr ost avl j eno sr pskom. Ost vari vanj e slove-
nakog prava bilo j e s kopano s meunar odni m pr obl emi ma, t o j e podsti-
cal o j ugosl oveski i meni t el j naci onal ne hegemoni zaci j e, kao opt u snagu nu-
nu radi povr at ka ot ueni h di j el ova ma t i c i . . . Isto t ako, pot puno pr i hvat am
sledei stav Predraga Mat vej evi a koji je izneo u i nt er vj uu obj avl j enom u
NIN-u br. 1599 od 23. avgust a 1981. na st rani 23:
. . . Pripisivati svakom j ugosl avenskom opr edj el j enj u a pri ori t enj u da
bude nadnaci onal no ili elju da se namet ne kao neki pri vi l egovani status,
iako je ono, u stvari, ponekad u vrlo nezavi dnom pol oaj u; sumnj i i t i jugos-
l ovenst vo za uni t ari zam i kad nije ni naj manj e uni t ar i st i ko itd. A u pi t anj u
su, zapravo, dr uge stvari.
U uvodnom izlaganju na 21.sednici Predsednitva SKJ 1. decembr a 1971. go-
di ne dr ug Tito je naglasio:
Pored toga, rekao sam da se ne slaem da je stalno na jeziku taj unitarizam,
pa sam traio da se jedanput utvrdi o kakvom unitarizmu je rije. Ako se radi o uni-
tarizmu versajske Jugoslavije, ja sam, razumije se, takode, najotrije protiv njega.
Ako se, pak, radi o ostacima dogmatskog, ja sam, naravno, isto tako protiv njega.
Ali, ako se radi o jedinstvu nae zemlje, o Jugoslaviji kao nedeljivoj cjelini - onda
sam ja za takav .unitarizam', za takvu jedinstvenu Jugoslaviju. A onda to nije uni-
tarizam, nego jedinstvo - nae jedinstvo. <0 kakvom je unitarizmu rije, A'IM br.
1636 od 9. maja 1982; str. 12).
Oigledno je da se ovom preciznom t umaenj u poj ma unitarizam koje je
dao drug Tito ne moe nita dodat i ni oduzeti.
St o su nade nai h nar oda i zneverene posl e uj edi nj enj a 1918. godi ne isto-
ri j ska odgovor nost pada na monar hi j u i buroazi j u, u pr vom r edu sr psku,
koj a je uni t ar i zam pr et vor i l a u hegemoni j u. Pr ema t ome, uni t ar i zam u smi sl u
i st i nskog j edi nst va i r avnopr avnost i nai h nar oda i nar odnost i ne t r eba izjed-
naavat i sa hegemoni j om.
NAPOMENE
' Bogdan Kr i zman, Pitanje meunarodnog priznanja jugoslovenske drave 1919. godine. Is-
torija XX veka, Zborni k radova. III. Beograd, 1962, str. 345 - 384.
1
Zapisnici sa s edni ca del egaci j a Kral j evi ne SHS, br. 253 od 30. j una 1920, st r . 302. Inst i t ut
dr u t veni h nauka. Beogr ad. 1960.
5
Josi p Broz Tito, Politiki izveitaj na V kongresu KPJ 1948, Kul t ura, Beogr ad, 1948. st r.
4
Kol ekt i v aut or a: Rodol j ub ol akovi , Per o Damj anovi , dr Sergi j e Di mi t ri j evi , Ki r o Ha-
di i Vasilev, Mi t o Hadi Vasilev, dr Dragosl av Jankovi . Per o Mor aa. dr Naj dan PaSi, Jul i j ana
Viinac, Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije (PISKJ), i r i l i no i zdanj e, Beogr ad, 1963,
st r. 216-217; gener al - maj or Fabi j an Trgo. Komunistika partija Jugoslawe i odbrana zemlje (do
aprilskog rata 1941), Voj noi st ori j ski glasnik br. 2. Beogr ad. 1971, st r. 12.
5
Jugoslavija nije bila versajska tvorevina. . Gl edi t a br . 4, apri l 1969. Beogr ad st r. 617-620.
' Dr Dui an Bi ber . Kraljevinu Jugoslavija >ia raskru 1939. godine, Pol i t i ka, 25. s ept em-
bar 1971, Beogr ad. Pregled istorije Sa u .-u kmmonsta Jugoslavije, i r i l i ko i zdanj e. Beogr ad. 1963.
st r. 216-217
' Siic Fer do. Dokumenti o postanku Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca 1914-1918, Zagreb,
1920, st r. 10; Dr Dragosl av Jankovi , Niika deklaracija (nastajanje programa jugoslavenskog uje-
dinjenja u Srbijil, Zbor ni k r adova, Ist ori j a XX veka br. X. Beogr ad, 1969.
8
Branislav Gligorijevi. Parlamentarni sistem u Kraljevini SHS 1919-1929. Zborni k rado-
va. Beogr ad. 1973, st r . 365-388; Todor St oj kov, Vnutrania politika vladaiuih krugova u Jugos-
laviji (1929-1939), Zbor ni k r adova, st r. 389^10.
Bogdan Kri zman, Politiki ivot Jugoslavije 1914-1945 - Hrvatske stranke o ujedinjenju.
Ist ori j a XX veka. Zbor ni k r adova. Beogr ad. 1973.
DELATNOS T GRAANS KI H
POLI TI KI H STRANAKA- DOMI NACI J A
S RP S KE BUROAZI J E
Prvi par l ament ar ni izbori za Ust avot vornu skupt i nu izvreni su dve godi ne
posle uj edi nj enj a, tj. 12. novembr a 1920. godi ne. Ove izbore je sprovodi l a kon-
cent r aci ona vlada Kraljevine SHS, u kojoj su bile zast upl j ene etiri najjae po-
litike partije: Demokr at ska (DS), Radi kal na (RS), Hrvat ska zaj edni ca i Slo-
venska l j udska st r anka (SLS). Prve dve st ranke, koje su imale domi nant an uti-
caj u vladi, u svojim pr ogr ami ma usvojile su uni t ari st i ku koncepci j u nacio-
nal nog pi t anj a, zalaui se za cent ral i st i ko dravno ur eenj e sa monarhi st i -
kim obl i kom vladavine. Na dr ugoj strani, Slovenska l j udska st r anka i Hrvats-
ka zaj edni ca izjasnile su se za monarhi st i ki oblik vladavine, ali sa federalis-
tikim dravni m ur eenj em u koj em bi Hrvati, odnosno Slovenci, imali po-
sebne vlade i predst avni ke, uz post oj anj e j ednog cent r al nog par l ament a.
Na parl ament arni m izborima 1920. godine od 12,706.945 stanovnika upisa-
no je 2,480.623 biraa, od kojih je glasalo 1,607.265, ili 64,95% biraa. Najvie gla-
sova i posl ani ki h mandat a dobi l e su Demokr at ska st ranka (za 319.448 glaso-
va 92 posl ani ka mandat a) i Radi kal na st r anka (za 284.575 glasova 91 posla-
niki mandat ). Najvie bi raa apst i ni ral o je u Srbiji - 43,67%, a naj manj e u
Sl oveni j i -26, 5%. Izabrano je ukupno 419 poslanika. St r anke koje su se borile
za federat i vno ur eenj e dobi l e su sledei br oj mandat a: Komuni st i ka part i j a
Jugoslavije (KPJ) za 198.730 glasova 59 mandat a, Hrvat ska r epubl i kanska se-
ljaka st ranka (HRSS) za 230.590 glasova 50 poslanika, Jugosl ovenska musli-
manska organizacija (JMO) za 110.895 glasova 24 mandat a i Slovenska l j udska
st ranka (SLS), zaj edno sa Bunj evci ma, za 111.274 glasa 27 mandat a. Ustavot-
vorna skupt i na, i zabrana 28. novembr a 1920. godine, izglasala je 28. j una
1921. godi ne Vi dovdanski ust av pr ost om vei nom. Pedeset posl ani ka HRSS
nije glasalo, j er ova st r anka nije priznavala pr vodecembar ski akt uj edi nj enj a.
Za podnet i tekst Ustava glasalo je 223 poslanika, 33 bilo je protiv, a 158 uz-
dral o se od glasanja. Nisu glasali ili su glasali prot i v poslanici KPJ, HRSS,
SLS, Zeml j oradni ke st r anke i drugi. Kasnije - 1. avgusta donet je Zakon o za-
titi javne bezbednosti i poretka u dravi (skraeno Zakon o zatiti drave) kada
su komuni st i ki poslanici izbaeni iz Narodne skupt i ne. To je znailo svest-
rani progon komuni st a, t ako da se KPJ moral a povui u ilegalnost. Tim po-
st upkom aut ori t et Nar odne skupt i ne znat no j e opao, j er j e Zakon donet nez-
nat nom vei nom glasova. Ovom Zakonu pr et hodi l a j e ant i komuni st i ka na-
r edba mi ni st r a unut r anj i h posl ova Mi l orada Dr akovi a, tzv. Obznana od 30.
decembr a 1920. godi ne. Tom nar edbom bilo j e pr edvi eno: da se do donoe-
nj a novog Ustava zabr anj uj e komuni st i ka i svaka slina pr opaganda i rad ko-
muni st i ki h organi zaci j a, zat varaj u nj i hove prost ori j e, zabr anj uj u nj i hovi lis-
tovi i publ i kaci j e koj e bi r emet i l e mi r u dravi, svi pozivi na gener al ni t raj k,
mani fest aci j e i demonst r aci j e za vr eme zasedanj a Skupt i ne, pr edvi aj u ot r e
mer e protiv, pot st r ekaa ner eda itd. Prema t ome, cilj Obznane bi o j e da se
buroazi j a i di nast i j a uvrst e na vlasti i onemogui l egal na akt i vnost komu-
nista i r adni ke klase.
Pr ema Vi dovdanskom ust avu, kral j je bi o nepr i kosnovena l i nost - nije
mu se mogl o ni t a staviti u odgovor nost , niti je mogao biti opt uen i suen
- za nj egove pos t upke odgovaral a je vlada. I mao je zakonodavnu, izvrnu i
sudsku vlast. Bez nj egove pot vr de nije se mogao donet i ni j edan zakon, a u po-
gl edu meunar odni h odnosa i mao j e odl uuj uu re. U stvari, kral j Aleksan-
dar, kao apsol ut ni vl adar, vl adao j e pod mas kom lanog par l ament ar i zma.
Spr ovodi o j e naci onal ni uni t ar i zam (na pri nci pu: j edan nar od, j edna drava)
na pot puno pogr enom gleditu o post oj anj u j edne j edi nst vene j ugosl oven-
ske nacije. Zvanini Beograd pri znavao j e s amo pl emenske razlike.
Desetog novembr a 1927. godi ne dol o j e do st var anj a Sel j ako- demokr at -
ske koalicije (SDK), tj, i zmeu Hrvat ske sel j ake st r anke (HSS, koj a j e t o i me
dobi l a 1924. godi ne umest o HRSS). To je bio tzv. bl ok Radi - Pribievi sa
politikom koncepci j om: Ui emo samo u takvu vladu koja e znaiti pro-
mj enu dananj eg pol i t i kog si st ema u duhu demokr at i j e, par l ament ar i zma i
r avnopr avnost i
1
Meut i m t om koal i ci j om st r anke se nisu odr ekl e svoj e sa-
most al ne part i j ske organizacije, j er su se nj i hova st r anaka vodst va spoj i l a
radi zaj edni ke pol i t i ke akcije prot i v cent ral i st i kog rei ma i bor be pr ot i v
hegemoni st i ki h el emenat a i z r edova dvor ske kamar i l e.
Pot o je kral j Al eksandar, uz podr ku vlade i sr bi j anski h gr aanski h par-
tija, ener gi no odbi o zaht ev SDK od 1. avgust a 1928. godi ne da se drava ur edi
na f eder at i vnom pri nci pu, peri od od tada, pa i od at ent at a na hr vat ske posla-
ni ke u Nar odnoj skupt i ni , do kraj a godi ne, pr edst avl j a pos ebnu et apu ustav-
ne i dravne krize. U toj kr aj nj e napet oj pol i t i koj at mosf er i , kada je ner e eno
naci onal no pi t anj e postalo cent ral ni problem, neki prvaci HSS govorili su o ne-
mogunosti zaj edni kog ivota sa Srbijom, o dva sveta, dve kulture, o obe-
leavanju grani ca i zmeu Srbi j e i Hrvat ske put em koji je del i o dva carst va
- i st ono i r i msko - o rastavi sa Srbi j om, o per onal noj uniji itd.
I vel i kosrpski separat i st i u radi kal ski m kr ugovi ma i dvor skoj kamari l i
(koji su predvi al i mogunost Velike Srbije) saglaavali su se sa vel i kohrvat -
ski m separ at i st i ki m el ement i ma koji su isto t ako prieljkivali r azbi j anj e dr-
ave, s amo s net o dr uki j eg aspekt a i s dr ugi m pr et enzi j ama, ali se u svojim
razbi j aki m t enj ama nisu bi t no razlikovali. Treba i mat i u vidu d a j e vodst vo
SDK odl uno ust al o prot i v kombi naci j e o amput aci j i . Nai me, pr edsedni k
SDK Svet ozar Pribievi je, povodom takvih glasina, u Politici od 7. sept em-
bra 1928. godi ne, i zmeu ostalog, napi sao:
. . . Naa dr ava j e s t vor ena j edni m me una r odni m ugovor om u koj em j e nar oi t o na-
gl aeno, da su i Srbi i Hrvat i i Sl ovenci iz bive Aust r ougar ske monar hi j e svoj om s l obodnom
odl ukom reili svoje uj edi nj enj e sa Sr bi j om u j ednu dr avu i da j e Sr bi j a na t o uj edi nj enj e
pri st al a. St var anj e nae dr ave i mal a j e dakl e me una r odni znaaj . Vel i ko j e pi t anj e, da l i
bi nj e no r as t ur anj e mogl o da os t ane unut r a nj e pi t anj e . . .
I drugi prvak, pr edsedni k HSS, Vl at ko Maek je 9. s ept embr a (tj. dva
dana kasni j e) na s t r anakom zbor u u Zaprei u kr aj Zagreba, dao slinu iz-
javu:
. . . Kaem ot vor eno, ne i demo za lim da r u i mo dr avu, ne i de mo izvan dr avni h gra-
ni ca. ali unut a r ovi h gr ani ca ove dr ave mor a biti Hrvat j edi ni gos podar na hr vat s kom te-
r i t or i j u Mor a i mat i svoj sabor , svoj u vladu, ali i u svi m ost al i m posl ovi ma koji os t anu u dr-
avi zaj edni ki , mor a biti puna r avnopr avnos t , a ne da manj i na vl ada nad vei nom kao ovih
zadnj i h 10 godi na. To znaj u i oni. I za to se javila t r ea s t r uj a i kae: Kad se Hr vat i ma ne da
da budu s nama, kad hoe i mat i svoje, pr ovest e mo amput aci j u. t o t o znai ? Oduzet e mo
ono t o nam se svidi - gde j e hr vat ski nar od naj gui i naj kompakt ni j i , odr ezat e mo i neka
idu s mi l i m Bogom, a ost al o bit e Velika Srbi j a. To j e i st o br ao, kad net ko sa mn o m st vori
nekakvu zaj edni cu i done s e svoj i met ak na kup. pa na j e dnom veli: Ako ti nije pr avo idi!
Dobr o br at e, j a i dem. ali daj mi moje! O amput aci j i bi mogl i govori t i Srbi j anci , da su ovo
osvojili, ali nisu. Ali ako su se pokaj al i - mi na alost mnogo put a - kaem, ako su se pokaj al i ,
mote biti rastava, ali amputacija ne moie biti. . .
2
U t akvoj situaciji, posl e neuspel e audi j enci j e dr Vlatka Maeka i Sveto-
/ ar a Pribievia 4. j anuar a 1929. godi ne, kral j Al eksandar je uki nuo Ustav i 6.
januara zaveo diktaturu To je bio dravni udar kralju Aleksandra, tj. akt sa-
movol j e koj i m su uni t eni i naj mi ni mal ni j i ostaci bur oaskog demokr at i zma.
Ner eeno naci onal no, agr ar no i r adni ko pi t anj e izazivalo j e t okom dvadese-
tih godi na nezadovol j st vo nar oda i nest abi l nost drave, j aal a je opozicija ne
samo KPJ nego i SDK koj a je svodila bor bu na kri t i ku vel i kosrpskog rei ma
i odl uno post avl j al a zaht ev za reviziju Vi dovdanskog ustava, t ako da je pred-
stavljala opasnost za vel i kosr psku hegemoni j u. Udar j e izvren uz podr ku
kr upne buroazije, vel i koposedni ka, vrhova vojske i pri znat i h crkava. Kralje-
vu pr okl amaci j u za zavoenj e di kt at ur e vidi Prilog la.
U sastav vl ade gener al a Pet ra ivkovia uli su pr edst avni ci vojske, ban-
kara, vel eposedni ka i i ndust ri j al aca, s tim t o je i dal j e obezbeena prevl ast
vel i kosr pske buroazi j e. Kralju je kao nosiocu vlasti u zemlji obezbeena
neogr ani ena izvrna, zakonodavna i voj na vlast. Zabr anj ene su sve pol i t i ke
part i j e; si ndi kal ne, naci onal ne i ver ske organi zaci j e; zavedena je naj st roa
cenzura; zabr anj ena j e upot r eba naci onal ni h i mena i ambl ema, uguene su i
posl ednj e klice opt i nske i obl asne samoupr avnost i . Net o kasni j e Kral j evi na
SHS dobi l a je naziv Kral j evi na Jugoslavija, pr o i r e nj e i dopunj en Zakon o za-
titi drave i uveden speci j al ni Dravni sud za zatitu drave u Beogr adu. U
svom pr ogr amu vlada gener al a Petra ivkovia, por ed ostalog, obavi l a j e ost-
var enj e duhovnog j edi nst va Jugoslavije, zavoenj e r eda i di sci pl i ne i spro-
voenj e mer a za sani r anj e pri vrede, negi raj ui post oj anj e vie naci j a u Jugos-
laviji, proglasivi post oj anj e j ednog j ugosl ovenskog nar oda, t j. da su svi drav-
ljani Jugosl aveni , a u stvari pr odueno je naci onal no ugnj et avanj e. Reim je
gui o svaki demokr at s ki pokr et , znat no poj aao pr ogon r adni ke klase i nje-
nih organizacija, pohapsi o i poubi j ao veliki br oj part i j ski h i si ndi kal ni h funk-
ci oner a, l anova KPJ i SKOJ-a itd
3
.
Izdvojeni pol oaj kral j a u ust avnom si st emu i nj egova nadr eenost osta-
lim ust avni m i ni oci ma - uz pol i t i ke bor be u nerazvi j enoj dr ut venoj sredi-
ni, uzdr manoj soci j al ni m s ukobi ma i naci onal ni m podel ama - pogodoval i su
koncent r aci j i vlasti u nj egovi m r ukama, na osnovu ili mi mo ust avni h propi sa,
ekspr opr i j aci j om prava dr ugi h nosi l aca odl ui vanj a.
Kral j Al eksandar je ut i cao na politiki ivot osl anj aj ui se i na st r ane sile,
nar oi t o na Fr ancusku i Cehosl ovaku, kao i na fi nansi j ske kr ugove u zemlji
i van nje.
Regent je, nepos r edno posl e uj edi nj enj a, davanj em mi ga Svet ozaru Pri-
bieviu, ut i cao da se ne stvori j edi nst veni srpski pol i t i ki f r ont udrui va-
nj em radi kal a i de mokr a t a u j ednu st r anku - j er bi t aj snani pol i t i ki bl ok
mogao da ograni i nj egovu mo - ne obazi rui se na nj i hovu pr i vr enost mo-
narhi j i i cent r al i st i ko- uni t ar i st i kom pr ogr amu. Nj egovom nast oj anj u naru-
ku su ile i t enj e vodst va Radi kal ne st r anke da sauva svoj u i ndi vi dual nost
i t radi ci j u, a na dr ugoj st rani rezerve Hrvat sko-srpske koal i ci j e u Demokr at -
skoj st ranci da ova s paj anj em s r adi kal i ma ne ugrozi svoj u j ugosl ovensku ori-
j ent aci j u. Al eksandar je znao da s pol i t i ke scene pot i sne Ni kol u Pai a -
snanog mada ve st ar og radi kal skog vou, i st ovr emeno i nes pos obnog da se
suprotstavi vladaru - ali se nije ust ruavao da mu ponovo ukae poverenj e i
dovede ga na pol i t i ko popr i t e kada su to traili i nt eresi monar hi j e i sr pske
buroazi j e. Kao i radi kal ski voi, nai zmeni no j e pr i menj i vao met o pr i nude
i psi hol okog omekavanj a, u zavisnosti od toga ta je s mat r ao kori sni j i m u
odr eenom t r enut ku. Hr vat sku opozi ci j u j e pl ai o vet om pr opagandom o
amput aci j i Hrvat ske, pol i t i ki m savezi ma sr pske buroazi j e s vr hovi ma slo-
venakog i musl i manskog graanst va, te s hrvat ski m di si dent i ma, povr at kom
Habsbur govaca (koga se sam pri boj avao), voj ni m pr i t i skom i poo t r avanj em
pol i ci j skog reima.
3
.
Tako su u per i odu od 1918-29. godi ne st vor ena dva pol i t i ka t abor a. Je-
dan, ugl avnom sast avl j en od sr bi j anski h gr aanski h part i j a, koji se zal agao za
dravni uni t ari zam i cent r al i zam, i drugi t abor, ugl avnom preanski , koj eg
su obrazoval e gr aanske part i j e na el u sa HSS. Oba ova t abor a su bi l a u per-
manent nom sukobu sve do apri l skog sl oma 1941. godine.
U t r enut ku zavoenj a di kt at ur e veina prvaka pol i t i ki h st r anaka ni j e se
sol i dari sal a sa kral j evi m rei mom, a ni j e se ni suprot st avi l a. Srpske gr aans ke
part i j e su ve bile t ol i ko razbi j ene i obezgl avl j ene da ni su mogli- predst avl j at i
neku ozbiljniju opozi ci j u. Deo nj i hovi h pol i t i ara podr ao j e di kt at uru, a
kasni j e - posl e dono enj a oktroisanog Ustava 1931. godine uao u r ei msku
st r anku, tzv. Jugoslovensku radikalno-seljaku demokratiju, koj a je sl edee go-
di ne prerasla u Jugoslovensku nacionalnu stranku (JNS), u koj oj je t aj de o
pol i t i ara i grao vodeu ulogu, i ako j e t a st r anka sluila kao par l ament ar na
kamuf l aa Al eksandrove di kt at or ske politike. Oi gl edno, di kt at ur a se osla-
nj al a na vojsku i na sr bi j anske gr aanske part i j e i bogat e pr i vr edne kr ugove
u Srbiji i Hrvat skoj . (Kraljeva pr okl amaci j a - Prilog l b).
Iako je diktatura formalno zavrena 1931. oktroisanim Ustavom, (v. Prilog
la i lb), ona je, de facto, trajala sve do 1935. tj. do stvaranja Udruene opozicije)
sa kat ast r of al ni m posl edi cama, j er ni j e uspel a da rei ni j edan j edi ni akt uel ni
pr obl em. Umest o da post i gne naci onal no j edi nst vo, kral j Al eksandar j e ato-
mi zi rao sr bi j anske pol i t i ke st ranke, liio ih nj i hove snage i poveao snagu
i dej st vo st r anaka u dr ugi m pokr aj i nama. Na taj nai n, ni j edna sr bi j anska po-
litika st r anka ni j e bila dovol j no j aka da predst avl j a znaaj ni j i deo bi r akog
tela, j er su se poepal e u mal e gr upe pol i t i ara sa vodama bez veeg br oj a pri-
stalica. One su bile s pos obne s amo da se meus obno t akmi e u t ome ko e
se domoi vanijeg dravnog pol oaj a i da se pr epi r u oko toga da li Hrvat e
t r eba pot i ni t i ili se sa nj i ma miriti. One nisu ni pomi l j al e da reavaj u nacio-
nal no pi t anj e u celini, a Makedoni j u su smat r al e kao kol oni j u pod nazi vom
Juna Srbija, t o j e ost al o sve do nar odno- osl obodi l akog rat a. Tako j e na-
st al o znat no gor e st anj e nego t o j e rani j e bilo. Kakvo j e st anj e bilo u Make-
doni j i uoi rat a moe se videti iz Priloga 1.
U svom r ef er at u, na sveanoj sedni ci CK KPJ 19. apri l a 1959. godi ne, dr ug
Tito je, i zmeu ostalog, r ekao:
Monarhi st i ka Jugosl avi j a bila je, kao ri j et ko koj a zemlja, puna unut ra-
nj h supr ot nost i . U nj oj se, od samog nj enog post anka, vodi l a pe r ma ne nt na
bor ba i zmeu ekspl oat i sane r adni ke klase, i ml ade buroazi j e el j ne brzog
bogaenj a, i zmeu naci onal no ugnj et avani h nar oda i ant i nar odni h rei ma.
Nju su razdi ral e supr ot nost i koj e su proizilazile i iz kapi t al i st i ke ekspl oat a-
cije sela, iz f eudal ni h ost at aka, iz bor be i zmeu cr kveni h vrhova, itd. Sve te
supr ot nost i poj aaval e su se i pr odubl j i val e i usl ed bor be i mperi j al i st i ki h ze-
mal j a za st var anj e sfera ut i caj a i obezbeenj a pozicija u naoj zemlji za gr ubo
ekspl oat i sanj e naih bogat st ava i r adni h masa. Te supr ot nost i su post oj al e od
samog poet ka post oj anj a versaj ske Jugoslavije, da bi dost i gl e nar oi t u es-
t i nu 1928. i 1929. godi ne, u vr eme pol i t i ke krize i est oj anuar ske di kt at ur e,
u vr eme veih pot r esa u kapi t al i st i kom svetu, kao t o je bila vel i ka ekonom-
ska kriza 1929. godi ne.
4
Glavna politika borba vodila se izmeu zvaninog beogradskog buroas-
kog centra, nosioca vlasti i ideologije unitarizma i centralizma, i zagrebakog
burloaskog centra, tada zastupnika federalnog ureenja driave.
Kao t o j e r ani j e i st aknut o, Jugosl ovenska naci onal na st r anka (JNS) bila
j e i ns t r ument kral j eve di kt at ur e i nosi l ac ideologije: cent r al i zma, uni t ari zma,
i nt ergal nog j ugosl ovenst va, kao maske za hegemoni j u i domi naci j u beograd-
skog bur oaskog cent r a. Protiv kral j eve di kt at ur e istupili su s amo neki ostaci
gr aanski h part i j a sr bi j anske buroazi j e, a nar oi t o j ak i organi zovan ot vor
prui l a j e Samost al na demokr at s ka st r anka pod vodst vom Svet ozara Pribie-
via.
Radi kal no menj anj e est oj anuar skog kur sa nije dol azi l o u obzi r pod kra-
ljem Al eksandr om. Pre svega, zat o t o bi j edna r adi kal na pr ome na znai l a is-
t ovr emeno i pr i znavanj e sopst venog poraza. Ali, ve pr e mar sej skog at ent at a,
nast oj al o se da se vl adaj ua eki pa JNS proi ri i oj aa gr upama neki h politi-
kih st r anaka, koj e su, inae, posl e est oj anuar skog udar a bile zabr anj ene, a
deo nj i hovi h vodst ava zauzeo opozi ci ono dr anj e pr ema monar ho- di kt at ur i .
U kombi naci j u za pr oi r enj e vl adaj ue eki pe dolazile su s amo one gr aanske
pol i t i ke gr upe koj e su pokazi val e skl onost da, uz nebi t ne pol i t i ke pr ome ne
svojim ul askom u vl adaj uu eki pu, dadu pol i t i kom ivotu u zemlji privid de-
mokrat i zaci j e. To su bili vodei krugovi Radi kal ne st r anke ( gr upa oko tzv.
Glavnog odbora, na elu sa A. Stan<>|i' uivm), Slovenaki klerikalci (dr A. Ko-
roca) i bosanski Musl i mani (dr M. Spahe).
Posle mar sel j skog at ent at a, kada j e sa pol i t i ke scene i znenada nest ao
kral j Al eksandar, glavni pr ot agoni st a est oj anuar skog kursa, pot r eba za mo-
di f i kaci j ama nepopul ar nog rei ma bila je pot r ebna i l ake izvodljiva.
Namesni t vo, u kome j e odl uuj ua linost bi o knez Pavle, rel at i vno brzo
je gur nul o sa pol i t i kog kor mi l a najvei deo vodei h ljudi iz JNS u pozadi nu.
Sama ta i nj eni ca, mada se u pogl edu pol i t i kog i soci j al nog por et ka u zemlji
nita bi t no nije i zmeni l o, bila je. u stvari, pr i znanj e neus peha dot ada nj e po-
litike i doi vl j ena je kao sat i sfakci j a u r edovi ma pol i t i ki h snaga koj e su za-
dral e opozi ci oni st av pr ema est oj anuar skoj politici i i nst i t uci j ama monar -
ho-di kt at ure. Cilj kneza Pavla i nj egove naj bl i e okol i ne bi o je da se u opozi-
ci oni m kr ugovi ma i i roki m nar odni m sl oj evi ma pr obude nade da e sa no-
vim l j udi ma i novi m kombi naci j ama doi do pobol j anj a pol i t i ki h i drut ve-
no- ekonomski h pri l i ka u zemlji.
Vlada B. Jevtia, koj a je decembr a 1934. zameni l a vl adu nepopul ar nog N.
Uzunovia, mor al a je, meut i m, da padne rel at i vno brzo i nesl avno. Ona j e
pr akt i no bila prel az od vlade JNS ka vladi St oj adi novi - Kor oec- Spaho, tj,
ka vladi Jugosl ovenske r adi kal ne zaj edni ce (JRZ). Vlada B. Jevt i a je bila
neuspean poku aj da se sa del i mi no novi m l i nost i ma i novi m par ol ama
pr odui po st ar ome. Skupt i nski izbori 5. maj a 1935. bili su pri l i ka da, upr kos
j avnog gl asanj a i i zborni h falsifikata, ipak doe do izraaja r aspol oenj e bira-
kog tela. Kao glavni konkur ent Jevt i evoj i zbor noj listi i st upi l a je koal i ci j a
st ari h st r anaka pod i menom Udruena opozicija (UO).
s
Nosilac opozi ci one iz-
bor ne liste bi o je dr V. Maek. Pr ema zvani ni m i zbor ni m rezul t at i ma, vladi-
na lista je dobi l a net o pr eko milion i sedamst o hi l j ada glasova, a Maekova
pr eko mi l i on i st o hi l j ada. Kad se uzme u obzir i veliki br oj bi r aa koji nije
ht eo da glasa, onda itav rezul t at pet omaj ski h i zbora upuuj e na zakl j uak da
j e pobeda Jevtieve liste bila vrlo sumnj i va. Milionski br oj glasova, dat za kan-
di dat e opozicije, koju je podral a i KPJ, nije bi o t ol i ko opr edel j enj e za pro-
gram udr ueni h opozi ci oni h grupa, nego vie izraz nezadovol j st va nar oda po-
litikim i soci j al ni m pr i l i kama u zemlji.
Pr obl emat i na i zborna pobeda i t er or or gana vlasti nad pol i t i ki m pro-
t i vni ci ma. nar oi t o na hr vat skom podr uj u, imali su za posl edi cu opas no za-
ot r avanj e pol i t i ki h odnos a u zemlji. Ver bal na agi t aci j a stiavanja politi-
ke napet ost i , i me j e i st upi l a Jevt i eva vlada nakon svog obr azovanj a, prak-
t i no se pokazal a l anom i izvrgla se u oi gl ednu supr ot nost . Na t aj nai n sud-
bi na Jevt i eve vl ade bila je zapeaena, a t i me i Jugosl ovenske naci onal ne
st r anke (JNS).
Knez Pavle nije, meut i m, ni tada, a j o manj e kasni j e, el eo da na vlasti
vidi pr edst avni ke Udr uene opozi ci j e iz Srbije. Dva su razl oga bila od pr esud-
nog znaaj a: 1) s mat r ao je da su redovi Udruene opozi ci j e pr epl avl j eni pri-
padni ci ma l evi arski h shvat anj a i 2) el eo je vezivanje za London, dok su se
prvaci Udr uene opozi ci j e drali t r adi ci onal nog osl onca na Pariz.
Mandat za sast av nove vlade dobi o j e dr M. St oj adi novi
8
, do t ada minis-
t ar fi nansi j a u Jevt i evoj vladi. Pored St oj adi novi a, gl avne linosti u vladi ob-
razovanoj kr aj em j una 1935. bile su dr A. Koroec i dr M. Spaho. Jo pr e for-
mi r anj a vlade njih t roj i ca su imali r ecept o novoj pol i t i koj st ranci , sa i me
se u meuvr emenu sagl asi o i prvi namesni k knez Pavle. Naime, ubr zo po nji-
hovom dol asku na vlast, obj avl j eno j e da su pr edst avni ci triju st ari h st r anaka
- Radi kal ne. Sl ovenske l j udske st r anke i Jugosl ovenske mus l i mans ke organi -
zacije - odluili da se ove tri st ranke spoje i obrazuj u jednu st r anku pod ime-
nom Jugoslavenska radikalna zajednica (JRZ). Kao t o je JNS t r ebal o da bude
masovna soci j al no-pol i t i ka osnovi ca rani j i h vlada, poev od koncepci j a Pet-
ra ivkovia i B. Jevtia. t ako je JRZ t r ebal o da to obezbedi vladi St oj adi no-
vi - Kor oec- Spaho. Drugi m rei ma, t vorevi na kral j a Al eksandra i j edan od
nj egovi h glavnih pol i t i ki h i ns t r umenat a bila je JNS, a za vr eme kneza Pavla
i nj egove vl adavi ne t o j e i mal a da bude JRZ. Sama i nj eni ca d a j e knez Pavle
odgur nuo JNS svedoi da se on u pogl edu t akt i ke opr edel i o za dr uki j u unut -
r anj u pol i t i ku nego t o j e t o bilo pod kr al j em Al eksandr om
7
.
Izmeu JNS i JRZ bilo je i sl i nost i i razlika. Sl i nost i su se sast oj al e pr e
svega u t ome t o su se obe f or mi r al e na t emel j u odr edaba okt r oi sanog Ustava
od s ept embr a 1931. i to su ube st aj al e na pr i nci pu naci onal nog i dravnog
uni t ar i zma. Isto t ako, i j edna i dr uga st r anka f or mi r ane su odozgo, od vlasti,
uz obi l no kor i enj e dr avnog apar at a. S dr uge st r ane, meu nj i ma post oj al e
su i dost a znaaj ne razlike. Dok j e JNS st var ana ne s amo mi mo st ari h pr ed-
est oj anuar ski h st r anaka nego i prot i v njih, sa na me r om da i m ot me pri st a-
lice, da i h dokr aj i (u emu j e imala veoma mal o uspeha), JRZ j e st vor ena uje-
di nj avanj em pr i padni ka tri st ar e pr ed es t oj anuar s ke st r anke, ija su vodst va
i mal a ak i opozi ci ono dr anj e pr ema est oj anuar skoj di kt at ur i . U stvari, JRZ
kao nova reimska stranka, predstavljala je heterogenu politiku formaciju koja
je bila u slubi kneza Pavla.
Obr azovanj e vlade St oj adi novi - Kor o ec- Spaho i JRZ u stvari je t r ebal o
da ostavi ut i sak da e novi reim likvidirati si st em est oj anuar ske di kt at ur e,
a t i me sprovest i i demokr at i zaci j u pol i t i kog ivota u zemlji. Uost al om, sama
vlada j e u t om smislu nast upi l a. Rel at i vno brzo se, meut i m, pokazal o da niti
j e vlada St oj adi novi a ui ni l a ono t o j e pri l i kom svog obr azovanj a prokl a-
moval a, niti je JRZ, kao st r anka, post al a ono t o se nj ome elelo. Kao ilust-
raci j a nepr i nci pi j el nost i St oj adi novi eve vl ade i onda nj e Nar odne skupt i ne
moe posluiti okol nost d a j e St oj adi novi eva vlada bila s pr emna da sar auj e
sa posl ani ci ma i zabrani m na Jevt i evoj listi na pet omaj ski m i z bor i ma - i z bo-
r i ma pr ovedeni m javnim gl asanj em, uz t er or i fal si fi kovanj e, d a j e vei na po-
sl ani ka i zabrani h na Jevt i evoj listi podr al a novu vl adu, i ako j e St oj adi novi ,
por ed kneza Pavla i gener al a P. ivkovia. bi o j edan od glavnih akt er a koji je,
bez i mal o sent i ment al nost i , obor i o sa vlasti B. Jevtia.
Upr kos obeanj a o novom i zbor nom zakonu i novi m sl obodni m i zbor i ma
sa t aj ni m gl asanj em, St oj adi novi eva vl ada j e sarai val a sa Pet omaj skom
skupt i nom s kor o tri i po godi ne, a i zbore za novu Nar odnu skupt i nu spro-
vela j e poet kom decembr a 1938. godi ne, ali po st ar om i zbor nom zakonu.
Knez Pavle je pr i hvat i o i dej u o fuziji radi kal a, SLS i JMO sa nadom da e
obr azovanj e JRZ nat erat i vodst vo HSS na poput anj e, da e se nai neki kom-
pr omi s i zmeu vodst va JRZ i HSS i da e se nakon r eenj a hr vat skog pi t anj a
i HSS uliti u JRZ. Na t aj nai n st vori o bi se iroki j edi nst veni f r ont gr aanski h
snaga protiv j aanj a KPJ i nj enog ut i caj a u i roki m nar odni m sl oj evi ma. Na-
pori i nj eni u t om pravcu nisu ni kako uspevali. Sef HSS, Vl at ko Maek, i ako
nije odbi j ao razgovore sa knezom Pavlom ( novembr a 1936) i St oj adi novi em
( j anuar a 1937), nije ni pomi l j ao na r eenj e hr vat skog pi t anj a bez pr ome ne
odr edaba Okt r oi sanog ust ava od s ept embr a 1931, na koj e nisu pri st aj al i ni
knez Pavle ni St oj adi novi . Tako JRZ, ne s amo da nije uspel a da u svoje okvi re
ukl opi i HSS, nego ona ni kada ni je uspel a da se konst i t ui e u j edi nst venu, ma-
sovnu i st abi l nu pol i t i ku organi zaci j u. U t om pogl edu JRZ je doi vel a sud-
bi nu sl i nu nj enoj pr et hodni ci - JNS. Ona j e f or mal no egzistirala kao j edi n-
st vena pol i t i ka st r anka, a u stvari su vodst va SLS i JMO i skori st i l a vlast da
oj aaj u svoje organi zaci j e i pozicije na podr uj u Slovenije, odnos no Bosne i
Hercegovi ne, i pozicije izvesnog del a pr i padni ka Radi kal ne st anke u Srbiji i
izvan nje. Izmeu Gl avnog odbor a RS i St oj adi novi a, koji je uri o da oj aa
svoje line pozicije u vladi i st ranci ( pr i maj ui u JRZ di si dent e iz dr ugi h stra-
naka - Acu St anoj evi a, M. Tri funovi a, dr Lazara Markovi a i dr.), dol o je
ve u j esen 1935. do sukoba, a decembr a iste godi ne i do ot vor enog razlaza.
Prvaci Gl avnog odbor a su raunal i da e moi da obor e St oj adi novi a i da e
na el o vlade doi neko od njih (ht el o se da t o bude Mia Tri funovi ). To j e
bilo novo dr obl j enj e u r edovi ma Radi kal ne st r anke koj e j e zapoel o j o pr ed
kr aj ivota nj enog dugogodi nj eg voe N. Paia.
St oj adi novi se ipak odr ao na el u vlade, a pos t ao je i pr edsedni k JRZ,
zahval j uj ui pover enj u kneza Pavla. Zbog toga ga ni su napust i l i ni efovi SLS
i JMO - Koroec i Spaho - i ako su to od njih traili l anovi Gl avnog odbor a
radi kal a. Uz podr ku kneza Pavla i svojih par t ner a iz vl ade i JRZ, St oj adi novi
je uspeo mar t a 1936. da iz vlade i voj ske izbaci svog gl avnog konkur ent a, ge-
ner al a Petra ivkovia, koji je. povezan sa svojim pr i vr eni ci ma u vojsci i sa
pr vaci ma odbaene JNS, vie meseci i nt ri gi rao prot i v St oj adi novi a, pa i kne-
za Pavla, ci l j aj ui na pol oaj pr eds edni ka vlade i povr at ak na met ode esto-
j anuar s ke di kt at ur e. St oj adi novi se odr ao na vlasti, u stvari, dot l e dok je ui-
vao pover enj e kneza Pavla i dok je JRZ mogl a biti za nj ega pri vl aan i nst ru-
ment u unut r a nj oj politici. Meut i m, St oj adi novi nije opr avdao nade kneza
Pavla u pogl edu kompr omi s a sa Maekom. Pokazao se kao nepodes na linost
da se spor azumeva sa voom HSS i da svoje razgovore sa nj i m dovede do ob-
ost r ano pri hvat l j i vog kompr omi sa, i ako su zaot r avanj e me una r odne situa-
cije i opasnost od r at nog konfl i kt a u Evropi namet al i pot r ebu da se t o hi t ni j e
sr ede unut r anj e pol i t i ke pri l i ke u Jugoslaviji. U t om smi sl u, knezu Pavlu su
dolazile i sugest i j e iz V. Bri t ani j e, iju je spol j nu pol i t i ku u to vr eme nast oj ao
da sledi.
Mada je St oj adi novi eva pol i t i ka pri bl i avanj a fai st i koj Italiji i nacisti-
koj Nemakoj odgovar al a ondanj oj spol j no-pol i t i koj ori j ent aci j i V. Britani-
je i t enj ama kneza Pavla, ipak je kopi r anj e izvesnih poj ava i at r i but a faisti-
kih rei ma bila st var samo St oj adi novi a i nj egovi h t r abanat a (odredi Zele-
nih koulja, skandi r anj e voda , . . . voda . . . i si.). To je, s j edne st r ane, po-
veaval o ogor enj e u i roki m nar odni m sl oj evi ma prot i v vrhova JRZ i Stoja-
di novi a lino, a s dr uge, izazivalo podozr enj e kneza Pavla o ambi ci j ama Sto-
j adi novi a, us mer eni m ak i prot i v samog kneza.
Rezultati i zbora za Nar odnu skupt i nu de c e mbr a 1938. godi ne dopr i nel i
su da pol oaj M. St oj adi novi a, i u vladi, i na elu JRZ, bude veoma pol j ul j an.
8
.
On je kao nosi l ac vl adi ne i zborne liste, u konkur enci j i sa opozi ci onom l i st om,
iji j e nosilac opet bi o Maek, pr o ao j o gore nego nj egov pr et hodni k B. Jev-
ti na pet omaj ski m i zbor i ma 1935. Naime, na decembar s ki m i zbor i ma 1938.
godi ne vl adi na lista dobi l a je 1,643.783. ili 54% glasova, Maekova lista
1,364 524 ili 44.90%, a Ljotieva lista 30.734 ili 1,01% glasova. Sem toga, t r eba
imat i u vidu d a j e za vl adi nu listu, po di rekt i vi iz Berl i na (a po izjavi Her ena) ,
glasalo i oko 120 hi l j ada fol ksdoj era, tj. j ugosl ovenski h gr aana nemake na-
rodnost i , t ako d a j e St oj adi novi na ovi m i zbori ma pobedi o neubedl j i vom ve-
i nom. Kad se i ma u vidu d a j e gl asanj e bilo j avno i da su dravni sl ubeni ci ,
iz st r aha da ne i zgube slubu, moral i dat i svoje gl asove za vl adi nu listu, onda
je j asno da je St oj adi novi , u stvari, doi veo neuspeh. Za ukl anj anj e Stojadi-
novia iz vl ade mogl o se, por ed ostalog, upot r ebi t i obj anj enj e da iza sebe
nema pot r ebnu soci j al no-pol i t i ku osnovi cu i da nije politiki kval i fi kovan za
pr egovor e sa vodst vom HSS oko reenj a hrvat skog pi t anj a. Kada j e Stojadi-
novi saopt i o i zborne rezul t at e knezu Pavlu (naglasivi pri t ome d a j e vladi-
na lista dobi l a 300 hi l j ada glasova vie nego Maek), knez oevi dno nije bio
zadovol j an, po pri znanj u samog St oj adi novi a posl e rata.
U spol j no-pol i t i kom pogl edu St oj adi novi je, ugl avnom, spr ovodi o kne-
evu liniju, ije je skr et anj e ka pri bl i avanj u Nemakoj i Italiji bilo u skl adu
sa l ondons kom pol i t i kom. Tek onda kada se uvi del o i u Londonu d a j e Sto-
j adi novi isuvie duboko zagazio u odnosi ma sa Osovi nom Ri m- Ber l i n, bri-
t anska vl ada je, posl e decembar s ki h i zbora 1938. godi ne, zaht eval a da se t aj
isti St oj adi novi (kojeg je 1935. godi ne predl oi l a knezu da se post avi za pre-
mi j era) ukl oni sa dunost i pr edsedni ka vlade. Poto su sasvim neoeki vano,
nou i zmeu 3. i 4. f ebr uar a 1939. godi ne, pet mi ni st ara podnel i ost avke Sto-
j adi novi u, navodno zbog ner eenog hrvat skog pi t anj a, St oj adi novi j e sutra-
dan, 4. f ebr uar a, podneo knezu namesni ku ost avku cel okupne vlade, koju j e
ovaj r ado pri hvat i o, i odmah poveri o mandat za sastav nove vlade Dragii
Cvetkoviu, dot ada nj em mi ni st ru u vladi St oj adi novi a.
Knezu Pavlu nije bi l o t eko da nae sar adni ke za obar anj e St oj adi novi a.
Naao ih je ne samo u glavnim pr edst avni ci ma SLS - Ant onu Koroecu i JMO
- Mehmedu Spahu, nego i u Dragii Cvet kovi u dos kor a naj bl i em Stojadi-
novi evom sar adni ku. Tako se u posl ednj oj deceni j i ivota st are Jugoslavije
i po trei put ponovi o sl uaj da j edan pr edsedni k vlade i i st ovr emeno nosilac
vl adi ne i zborne liste posl e pobede na i zbori ma bude ukl onj en sa vlasti. To
se dogodi l o P. Zivkoviu ne dugo posl e novembar ski h i zbora 1931, B. Jevtiu
posl e pet omaj ski h i zbora 1935. i sada M. St oj adi novi u posl e decembar s ki h
i zbora 1938. godi ne. To su oi gl edni dokazi duboke krize u koj u je sa monar -
ho- di kt at ur om bio zapao drut veno-pol i t i ki ivot u st ar oj Jugoslaviji.
Cvetkovi je sast avi o vl adu 5. f ebr uar a 1939. godi ne sa speci j al nom mi-
sijom, da sredi unut r anj e pri l i ke u zemlji i, pr e svega, da rei hr vat sko pita-
nje - izjavio je Cvetkovi 10. mar t a 1939, jer je nj egova vlada na sedni ci 16.
f ebr uar a kao osnovni zadat ak postavila da pone razgovore o r eenj u hrvats-
kog pi t anj a sa voom HSS Maekom.
Padom St oj adi novi a, odnos no dovoenj em Dragie Cvet kovi a na vlast,
zakljuena je epoha samost al ne vladavine JRZ, za koju je knez Pavle izgubio
svako i nt eresovanj e. Ona mu j e bila pot r ebna dok j e st aj ao na pozi ci j ama ou-
vanj a Ustava od 1931, a u pr ol ee 1939, kada je u spor azumevanj u sa Mae-
kom napu t ao tu poziciju, JR7 se sama po sebi gasila i ubr zo nest aj al a sa po-
l i t i ko-drut vene pozorni ce.
8
U pregovorima sa Maekom, Cvetkovi je istupao kao predstavnik - opuno-
moenik kneza Pavla, tj. krune, a ne kao predstavnik jugoslovenske vlade ili JRZ.
Tako se dogodilo da dravni poglavar graanske Jugoslavije knez Pavle, u ime
srpske buroazije, pregovara sa zagrebakim buroaskim centrom, odnosno sa
vrhovima hrvatske buroazije, o podeli vlasti.
Posle Spor azuma Cvet kovi -Maek (26. avgust a 1939. godi ne) JRZ prak-
t i no je pr est ai a da postoji, i ako nije uki nut a ili r asput ena, a vlada Cvetko-
vi -Maek predst avl j al a j e spoj raznih buroaski h grupa, sa j edi nst veni m ci-
ljem: da se ouva vlast uz podr ku kneza Pavla i aut or i t et a kr une.
Pr edsedni k vlade Cvetkovi bio j e graanski pol i t i ar l okal nog znaaja,
bez ugl eda u zemlji i i nost ranst vu, bez osl onca u nekoj j aoj pol i t i koj grupi
i bez pol i t i ke veze sa nekom od velikih sila. Svoj aut or i t et cr peo je i skl j ui vo
iz pol oaj a koji je i mao i oni h koji su ga drali na t om pol oaj u - kneza Pavla
i MaCcka Maek ga je podravao kao \ eoma slabog politikog partnera, kao
pogodnu linost koj a e mu obezbedi t i spr ovoenj e tenji hr vat ske buroa-
zije i odr avanj e svoga ut i caj a u Hrvat skoj . Isto t ako, hr vat ska gr upa u vladi
uglavnom je bila najvie zainteresovana za sprovoenje svoga politikog plana
i pr ogr ama u Hr vat skoj i obezbeenj e rast ui h pozi ci j a hr vat ske burzoazi j e.
Ukoliko je u vladi bi l o lica sa izraenim pol i t i ki m pr of i l om, to su bili - izuzev
dr Maeka - ma hom izraziti anglofili i lanovi sl obodnog zi darst va. Pr ema
t ome, knez Pavle j e bi o st varni aut or i t et koji j e us mer avao pol i t i ku j ugosl o-
venske vlade.
Odmah posl e Spor azuma Cvet kovi -Maek, Sl ovenska l j udska st r anka i
Jugosl ovenska mus l i mans ka organi zaci j a su se odvoj i l e i. u sutini, pr ot i v
Cvet kovi a vodile svoju pol i t i ku na svome r egi onal nom podruju. Tako se u
per i odu namesni t va 1934.-1941. dovr avao pr oces r as padanj a svih gr aan-
skih st r anaka, sa i zuzet kom HSS-a i SLS, koj e su i dalje, sve do apr i l skog slo-
ma 1941. ost al e j ake, kompakt ne i dobr o organi zovane pol i t i ke s t r anke sa
j asni m pl anovi ma i pr ogr ami ma.
U t oku 1939. godi ne unut r anj e nezadovol j st vo i spol j na opasnost sve vie
su rasli: st repnj e, sl ut nj e i psi hol oka napet ost u zeml j i domi ni r al i su u sva-
kodnevnom ivotu - pi t al o se: Sta e biti sutra? Di pl omat i j e obej u r at uj ui h
st rana, pos ebno V. Br i t ani j e i Nemake, vodile su ogor enu bor bu za pri do-
bi j anj e Jugosl avi j e u kr i t i nom per i odu od jeseni 1940. do apr i l a 1941. godi ne.
U dvadeset ogodi nj em per i odu zaj edni kog ivota u novoj dravi bi l o je
nuno da se za pol aznu t aku unut r anj eg ur eenj a pr i meni usvoj eno nael o
nar odnog samoopr edel j enj a. Krfska Dekl araci j a j asno j e pr edvi al a da e Us-
tav koji e donet i Ust avot vorna skupt i na biti osnova el om dr avnom ivotu,
izvor i ut oka svih vlasti i pr ava i da e se po nj emu ur ei vat i cel okupni dr-
avni ivot. To se mogl o videti i iz svih zakl j uaka Nar odnog vijea u Zagrebu,
nar oi t o iz nj egove Adrese 1. decembr a 1918, kao i iz odl uka sr pske Nar odne
skuptinfe. Meut i m, do t oga nije dol o.
Gl edaj ui u Srbi j i pi j emont j ugosl ovenst va i ot vor eno, i skr eno pri znaj ui
nj eno vodst vo i odl uuj uu ul ogu u vel i kom del u osl oboenj a i uj edi nj enj a
naih nar oda u pr vom svet skom rat u, s vakoj e oeki vao od sr bi j anski h vode-
ih pol i t i ara - od zvani ne Srbi j e - re i mi l j enj e o unut r a nj em ur eenj u
budue zaj edni ke drave, nadaj ui se da e t o biti r azumna, dal ekovi dna i
real i st i ka odl uka ( donet a s hodno rani j i m dogovor i ma) . Meut i m, vodst vo
pobedni ke sr bi j anske buroazije, na elu sa monar hom, u cilju obezbeenj a
vlasti i domi naci j e, kao t o s mo ve istakli, ne uzi maj ui u obzi r ni kakve na-
pred navedene faktore, odluilo se za centralistiko i unitaristiko dravno
ur eenj e - s upr ot no volji i tenji naj veeg del a nai h nar oda i, ne pot uj ui
pr avo nar oda na samoopr edel j enj e, pr ost o j e silom namet nul o veini t akav
oblik dravnog ur eenj a 1918-1921. godi ne. Ti me je bi l o sve por emeeno, iz-
nevereno, a u nar odu, umes t o pr vobi t nog velikog oduevl j enj a, ubr zo je na-
st al o r azoar enj e i ogorenj e, t ako da kral j Al eksandar i kasni j e knez-names-
nik Pavle, kao neogr ani eni vlastodrci, ne shvat aj ui duh novog doba, drei
se nael a i met oda sr ednj ovekovmh vl adara u vl adanj u Jugosl avi j om, snose
naj veu i st ori j sk' odgovor nost i - kao takvi - ne mogu izbei naj ot ri j i sud
i st ori j e.
Napomena: Konkr et na del at nost vodei h pol i t i ki h s t r anaka i znosi e se u nar edni m
odel j ci ma pr i l i kom r a z ma t r a nj a poj edi ni h dr avni h i dr u t veni h pr obl ema, s tim t o e se
del at nos t Hr vat ske sel j ake s t r anke i Komuni s t i ke par t i j e Jugosl avi j e, zbog nj i hove znaaj -
ne ul oge, i znet i i u pos ebni m odel j ci ma.
NAPOMENE
' Brani sl av Gl i gori j evi , n d.. st r. 494: Fer do Cul i novi , Jugosl avi j a i zmeu dva rat a, I. Za-
gr eb. 1961, st r. 264, 278-291
' Fe r d o Cul i novi . n. d., st r. 544-547
3
Mal a enci kl opedi j a. 3. Prosvet a. Beogr ad. 1978. str. 710
3a
Br a nko Pet r anovi , Istorija Jugoslavije 1945-1978. Nolit, Beogr ad. 1970, st r. 77-78.
4
Josi p Broz Ti t o na s veanoj sedni ci CK KPJ od 19. apr i l a 1959 - J. B Tito, Soci j al i zam,
godi na II. br. 2, Beogr ad. 1959, st r 4 i' 5.
5
Udr uenu opozi ci j u sai nj aval e su: SDS, HSS, Demokr at s ka s t r anka (DS). Jugosl ovenska
mus l i mans ka or gani zaci j a (JMO) i Zeml j or adni ka s t r anka (ZS). Posle i zbora, Udr uenu opozi-
ciju napust i l a je JMO (koj a je ul a u JRZ). a apr i l a 1936. pri i a joj je Nar odna r adi kal na s t r anka
INRS) sa gl avni m odbor om na el u Blok nar odnog s por azuma (BNS) obr azovan j e 1937 undi-
ne. T Stojkov. Opoziciju u vreme Sestojanuarske diktature 1929 - /935, Beugrad. 1969. str. 292
4
Dva da na pr e pada Jevt i eve vl ade, St oj adi novi j e podne o me mo r a n d u m kne / u Pavlu
o st var anj u nove pol i t i ke s t r anke koj u bi pomagal i JLS, JMO i Aca St anoj evi c, voda nekada | ake
Radikalne stranke Cilj ove st ranke bio je da t ra/ j Maekovu saradnju, da umanj i unutra&nK tr
zavice, da zakae nove i zbore i or gani zuj e vl adu koj a bi pr edst avl j al a mi l j enj a i elje vel i ke
vei ne nar oda, St oj adi novi cev me mo r a n d u m o obr azovanj u JRZ, 18. j una 1935. ( Dokument i u
arhivi Univerziteta Kolumbija u Njujorku - Skraeno UK; Meut i m kasni j e je St oj adi novi izne-
veri o ovaj pr ogr am s t r anke - pr i m. V.T.). Dr Todor St oj kov, n. d.. st r. 320.
7
V Rezoluciji CK KPJ od decembra 1938. godi ne, i zmeu ost al og kae se:
Snage na koj e se os l anj a r eakci j a u Jugosl avi j i i koj e su upor i t e osvaj aki h pl anova ne-
makog i i t al i j anskog fai zma j esu sl edee- vlada Stojadinovia. Jugoslavenska radikalna zajed-
nica ( podvukao V.T.), f ai st i ke or gani zaci j e f r ankovaca u Hr vat skoj , hoer ovaca ( pr i st al i ca S.
Hoer e koji j e za vr eme Sest oj anuar ske di kt at ur e bi o ef kabi net a pr eds edni ka vl ade Pet ra iv-
kovi a - kasni j e su po or ganu Borba pr ozvani borbai i zalagali se za j ugosl ovenst vo cen-
t r al i st i kog vej i kos r ps kog t i pa), nemaki h fai st a, r uski h bel ogar dej aca, kao i j e dna gr upa troc-
ki st i ki h agenat a fai zma.
Nas upr ot t ome pr ot i vna r odnom f r ont u r eakci j e i r ei ma u Jugosl avi j i stoji naci onal ni
f r ont de mokr a t i j e koj i se okupl j a oko de mokr a t s kog bl oka s r ps ke Udr uene opozi ci j e i Selia-
ko- demokr at s ke par t i j e u zeml j i i sl oga bi svaki poku a j st var anj a na r odnog f r ont a van l og blo-
ka izazvao cepanj e u t abor u de mokr a t i j e i t i me pomoga o reakci j i . Takvi m se poku aj i ma mor a
KP odl uno opr et i .
Ali demokrat ski blok moe da se suprotstavi front u reakcije i da osigura pobedu demok-
r at i j e i nezavi snost i zeml j e s a mo u sl uaj u ako se pretvori u pravi demokratski narodni blok (pod-
vukao V.T.) prikljuenjem svih stranaka i organizacije radnike klase i seljatva (AR 1941. ZD. I,
dok, br. 29, st r. 124-126). Za Maekovu listu 1938, glasali su svi pr i padni ci us t a kog pokr et a, po
di rekt i vi Pavel i a.
3
U j unu 1940. n e p o s r e d n o posl e admi ni s t r at i vni h i zbor a u Hr vat skoj , pr eds edni k vl ade
Cvet kovi j e izjavio da j e zadovol j an r ezul t at i ma koj e j e post i gl a JRZ i pot vr di o da e se aktiv-
nost ove vl adaj ue s t r anke i u budunos t i zasni vat i na pol i t i ci s por azuma sa Hr vat i ma, nast oj ei
da post i gne sagl asnost JRZ i SDS, t o ne zavisi t ol i ko od nj ega kol i ko od voe Samos t al ne de-
mokr at s ke s t r a n k e . . . ( AR 1941. ZD. I. dok. br . 231. st r. 686: Documenti Diplomatici Italiani
(DDI). IX. 4. dok 688.
DELATNOS T HRVATS KE SELJ AKE
S TRANKE ( HSS) *
Delatnost Hrvat ske seljake st r anke (HSS), od samog uj edi nj enj a 1918, bila
je usmer ena pr venst veno na reavanj e tzv. hrvat skog pi t anj a, koje je u unut-
ranj oj politici domi ni r al o za sve vreme post oj anj a pr edr at ne Jugoslavije. Za-
j edno sa ner eeni m naci onal ni m pi t anj em ostalih nar oda i narodnost i , u vezi
sa socijalnim i ekonomski m i drugi m pr obl emi ma, ono je pot resal o cel oku-
pan ivot u zemlji i izazivalo per manent nu dravnu nest abi l nost i st al ne unut-
ranj e pot rese koji su se negativno odraavali i na spol j nopol i t i ku situaciju
Jugoslavije.
U per manent nom suparni t vu sa vl adaj uom vel i kosrpskom buroazi-
j om, koja je uvek bila na pozicijama svojih egoi st i ko-naci onal ni h i nt eresa, ci-
ljevi i tenje progresi vnog dela HSS za pr avedno r eenj e svih ot vor eni h pita-
nja bili su pot puno opravdani . Meut i m, met odi bor be est o su varirali u za-
visnosti od odnosa snaga, st anj a unut r anj i h prilika, spol j nopol i t i ke situaci-
je, pa i stanja, odnosno stavova unut ar poj edi ni h politikih st r ukt ur a u sa-
mom vodstvu HSS. Zbog toga su se progresi vne i pr avedne t enj e ove st r anke
i hrvat skog nar oda prepl i t al e sa neopr avdani m, r eakci onar ni m, a ponekad
ekst remi st i ki m i nepri j at el j ski m zaht evi ma i post upci ma vodstva u pogl edu
odravanj a zaj edni ke drave. Pri t ome t reba istai i nj eni cu da se ni j edan na-
rod ili nar odnost u pr edr at noj Jugoslaviji ne moe i ne sme optuivati za tak-
vo stanje, j er su svi bili rtve ne samo buroazije u celini ve i svoje sopst vene
buroazije koj oj su, u grani cama mogunost i , prual e ot por nar odne mase,
naroi t o ugnj et ena i ekspl oat i sana radni ka klasa pod vodst vom KPJ. To zna-
i da su povremeni , dui ili krat kot raj ni j i kompr omi si vrhova naci onal ni h
buroazija bili st varani iskljuivo u nj i hovom sopst venom i nt eresu.
Prva vlada u Kraljevini Srba, Hrvat a i Sl ovenaca (SHS) osnovana je tek
20. decembr a 1918, s tim to je regent Al eksandar odl uno odbi o da Nikola
Pai bude pr edsedni k vlade, t ako d a j e prvi pr edsedni k bi o St oj an Proti, a
mi ni st ar spol j ni h posl ova Ante Trumbi , koji je u t el egramu M. Tri fkovi u,
* Napomena. Ovaj odel j ak je Iznet znat no opi rni j e zat o Sto je del at nost ove r a n k e povezana sa akt i vnou os-
talih st ranaka, t ako da se j asni j e mogu videti njihovi odnosi i dobi l i i t o vemi j a slika o nj i hovoj meus obnoj borbi ili
pr i vr emenom savezni t vu - r azume se iz i sl o pol i t i ki h razloga - kada je to odgovar al o nj i hovi m t r enut ni m i nt er es i ma
Ljubi Davidoviu, Svet. Pri bi evi u i Joi Smodl aki . pri hvat aj ui resor, izme-
u ost al og naveo: Nae je naelo jedan narod, jedna drava ( podvueno u ori-
ginalu) osnovana na demokr at s ki m nael i ma sl obode i j ednakost i
1
.
Meut i m, vladini krugovi pokazivali su se j ednako pol i t i ki krat kovi di
pr ema naci onal nom, kao to su bili pr eduzet ni s obzi r om na soci j al no pi t anj e.
Oni su se osl anj al i na silu i ugl avnom t akvi m sr edst vi ma smat r al i da e se os-
l obodi t i i j ednog i dr ugog pi t anj a . . .
2
.
Kada je komandant zagr ebakog peadi j skog puka Tesli u j anuar u 1919.
godi ne poku ao da krat ki m put em rijei naci onal no pi t anj e svoj om nared-
bom koju j e zagr ebaka t ampa nazvala Kaznene odr edbe, j er j e ugl avnom
predvi al a batinanje, kao naj pogodni j e sr edst vo prot i v razni h pr est upa, dol o
j e do poj aane reakci j e na dr ugoj st rani , nar oi t o federal i st i kog pokr et a.
Zbog toga je u vel i koj Nar odnoj skupt i ni 3. f ebr uar a 1919. godi ne u Zagrebu
vodst vo tog pokr et a (po neki m obavj et enj i ma ugl avnom Stj. Radi) odluilo
da uput i Memorandum zapadni m silama, pr venst veno pr eds edni ku SAD
Vilsonu (Wilson Woodr ow) da pomogne do ost var enj a i pr i znanj a Mirotvor-
ne seljake neutralne ovjeanske republike Hrvatske ( podvueno u origina-
lu)
3
.
Zbog sve veeg zaot ravanj a unut r anj e politike situacije i jaanja rad-
ni kog pokr et a, nar oi t o Komuni st i ke par t i j e Jugosl avi j e (KPJ) i pri st al i ca
f eder al i st i kog ur eenj a drave, Vesni eva vlada je nou i zmeu 29. i 30. de-
cembr a 1920. godi ne donel a poznat u Obznanu uper enu prot i v KPJ i svih
pr ot i vni ka cent r al i st i kog ur eenj a drave. Zatim je 28. j una 1921. godi ne, u
kr nj em par l ament u, donet Vi dovdanski ust av (glasalo j e ukupno 258 posla-
nika, od kojih 223 za i 35 protiv), tj. sa net o vie od nadpol ovi ne veine. Po-
t o je Ust avot vornu skupt i nu napust i l o 59 posl ani ka KP, zat i m predst avni ci
Jugosl oveskog kl uba i posl ani ci tzv. Nar odnog kl uba, dok su 59 posl ani ka iz
redova Radi eve st r anke i 2 posl ani ka Hrvat ske st r anke pr ava od poet ka
apst i ni ral i od svakog r ada u Skupt i ni , j asno je da Vi dovdanski ust av nije mo-
gao {Predstavljati pouzdano sr edst vo za vl adanj e novost vor enom dr avom i da
je nosi o izrazito ozbi l j ne razl oge i klice za kasni j e nespor azume
4
.
St anj e se pogor al o dono enj em tzv. Zakona o zatiti drave 1. avgust a
1921, koj i m je sa neznat nom vei nom gl asova sankci oni sana samovol j a izvr-
ne vlasti pr ema svim tzv. ant i dravni m el ement i ma, pr venst veno pr ema
komuni s t i ma i federal i st i ma. Tada j e ( poet kom avgust a iste godi ne) osnovan
Hrvatski blok od HRSS, Hrvat ske zaj edni ce i Hr vat ske st r anke pr ava sa izraz-
ito federal i st i ki m pr ogr amom
5
.
Kada su se, na inicijativu engl eske vlade, Francuska, Italija, Belgija i En-
gleska, spor azumel e da u pr ol ee 1922. godi ne sazovu u enovi meunar od-
nu konf er enci j u na koj oj e uest vovat i del egat i vl ada svih evr opski h drava
i Sovj et skog Saveza radi osi guranj a mi r a u svijetu, vodst vo Hrvat skog bl oka
( posebno Stj. Radi) odl ui l o j e da na t u konf er enci j u poal j e svoje del egat e
da bi se pr ed tim svj et ski m f or umom pot akl o hrvat sko pi t anj e i pouri l o
nj egovo rj eenj e. Ovu me una r odnu konf er enci j u u enovi i skori st i l o je vod-
stvo Hr vat skog bl oka, da hrvat skom pi t anj u dade svj et skopol i t i ki karak-
ter
6
.
U Memorandumu Hrvat skog bloka, obj avl j enom 8. f ebr uar a 1922. u beog-
radskom dnevni ku Politika izmeu ostalog, ci t i rano je:
U Zagr ebu, pr i j est ol ni ci Hr vat ske. 14. j a nua r a 1922. godi ne. J a vnomu mni j enj u civili-
zovanog svi j et a, a speci j al no del egat i ma enovske konf er enci j e . . .
Pol i t i ka nezavi snost Hr vat ske ni j e pr avno ni kad pr eki dana, i u st vari Hr vat s ka je uvi-
j ek zauzi mal a mj e s t o j e dne drave, koj a j e i mal a pos ebni svoj t er i t or i j , svoj zasebni parl a-
ment i svoj u zas ebnu vl adu . . .
. . . Obj ava p o t p u n e nezavi snost i Hr vat ske j ednogl as nom odl ukom hr vat s koga parl a-
me nt a na dan 29. X 1918. bi l a je. dakl e, s a mo vrl o l ogi na i vrl o pr i r odna posl j edi ca vi e nego
hi l j adugodi nj ega razvoj a hr vat s ke pol i t i ke i kul t ur e, t i m vie t o j e obj avl j uj ui nezavi snost
Hr vat s ke hr vat ski pa r l a me nt izjavio elju, da os nuj e j e dnu zaj edni ku dr avu sa Kraljevi-
nom Sr bi j om i Cr nom Gor om pod uvj et om, da o obl i ku i us t avu t e nove dr ave done s u od-
l uku naci onal ne gr upe, a ni kako poj edi nano gl asanj e . . .
7
.
Hrvat ski blok, kome su prili i f r ankovci ( pr edst avni ci vel i kohr vat skog
ovinizma), upr kos pr i t i sci ma cent r al i st i ke vlade, post aj ao j e sve agresivniji,
razvijajui svoju ant i sr psku i ant i j ugosl ovensku pol i t i ku. U uvj et i ma j aanj a
supr ot nost i i zmeu tih prot i vni ki h pol i t i ki h st r ana poj avi l e su se u dravi
tri organi zaci j e, koj e su, u stvari, bile udar ni odr edi svojih st r anaki h zatit-
nika. To su bile: Hanao Hrvat ska naci onal i st i ka organi zaci j a - koj a je
okupl j al a oml adi nce iz bur oaski h i si t nobur oaski h redova, ugl avnom fran-
kovce, koji su, branei hrvat st vo, napadal i sve t o je bi l o j ugosl ovensko, po-
s ebno srpsko), Srnao (Srpska naci onal na organi zaci j a, sa slinim st avovi ma
i zadaci ma kao Hanao, s amo t o j e brani l a srpst vo, napadal a sve t o j e bi l o
j ugosl ovensko, a nar oi t o hrvat sko) i Orjuna (Organizacija j ugosl ovenski h
naci onal i st a, kao bor bena organi zaci j a radi fizikog l i kvi di ranj a protiv-
dravni h el emenat a, da bi sprei l a spr ovoenj e nj i hovi h vladi nepoel j ni h,
a dravi t et ni h akcija, a nj en pol i t i ki pr ogr am bi o je odbr ana i nt egr al nog
j ugosl ovenskog naci onal nog uni t ar i zma i post oj eeg cent r al i st i ko- monar -
hi st i kog sistema
7
.
Meut i m, ovaj Me mor a ndum nije upuen me una r odnoj konferenci j i ,
j er j e Hrvat ski blok f or mul i sao j ednu rezol uci j u sa sl i ni m zaht j evom, ali po-
mi rl j i vi j om r edakci j om, te ju je uput i o pr edsj edni ku vl ade Nikoli Paiu, sa
pr edl ogom da u sast av del egaci j e Kral j evi ne SHS za me una r odnu konf er en-
ciju u enovi bude ukl j uena i zasebna del egaci j a Hr vat ske. U toj rezol uci j i
od 25. f ebr uar a 1922, i zmeu ostalog, kae se:
. . . 11 isto vr i j eme i zj avl j uj emo da se - zaht i j evaj ui za hr vat ski nar od pr avo na ovakvo
me d u n a r o d n o zast upni t vo - s ma t r a mo ovl at eni m i zabrat i osobe, koj e e poi na konfe-
r enci j u (u enevi - pr i m. V.T.) kao izaslanici Hr vat s ke i hr vat s kog nar oda, u del egaci j u iz me-
u n a r o d n o pr i znat oga podr u j a Sr ba, Hr vat a i Sl ovenaca . A
Ovakav stav Hr vat skog bl oka r adi kal sko- demokr at ska vl ada progl asi l a j e
separ at i st i ki m. Navedeni me mor a ndumi obj avl j eni su u vr eme kada se vl ada
Kral j evi ne SHS bori l a s i t al i j anski m i mper i j al i zmom, koji j e nadi r ao pr ema
Dalmaciji, ugroavaj ui upr avo hr vat sku t eri t ori j u, t o j e svakako bi l o nega-
tivno, ali se ne moe t vrdi t i d a j e Hrvat ski blok t i me i st upi o separat i st i ki , j er
se u ovom posl ednj em me mor a ndumu istie nunost odr anj a meunar od-
ne zaj edni ce Srba, Hrvat a i Sl ovenaca, j er se ovde radi l o o f eder al i zmu ot r o
izraenom, na nain koji taktiki nije bio pravilan, a j o manj e opravdan.
Pot o je na i zbor i ma od 18. mar t a 1923. godi ne opozi ci j a dobi l a veliki br oj
mandat a ( nar oi t o HRSS, koj a je bila i st upi l a iz Hr vat skog bl oka) u vodst vu
Nar odne r adi kal ne s t r anke (NRS) i u dvor skoj kamari l i nast upi l o je zaprepa-
enj e. Zato su za spas drave poel i pr eduzi mat i j o dr ast i ni j e mer e da bi
ouvali svoje monar hi st i ke, ekonoms ke pozicije. Govorilo se kako se s Hr-
vatima ne moe, da treba kidati, t ako da ost ane Velika Srbija, ( podvukao V.T.)
U Zagrebu je t ampana br o ur a Amputacija sa kar t om o gr ani cama Velike
Srbije. Ta gr ani ca bi t r ebal a ii od Virovitice i Gr ubi nog pol j a do Siska, uk-
l j uuj ui Karlovac, zatim Kr kom do mor a, t ako da bi Hr vat skoj pr i pal o Hr-
vat sko pr i mor j e od Bakra do Rijeke, kao i Slovenija. Jugoi st ono od ove am-
put aci one linije pr ost i r al a bi se Velika Srbija. (O ideji amput aci j e, kao se-
parat i st i ko-ovi ni st i ki m ambi ci j ama vel i kosr pske buroazije, iji j e prot a-
goni st a bi o i pr edsedni k vl ade Nikola Pai j o za vr eme rat a, bie j o govora
u kasni j em izlaganju). Nasupr ot t ome, vodst vo HRSS nije elelo da i de t om
separ at i st i kom linijom. St j epan Radi je na vel i koj Zagr ebakoj skupt i ni 15.
apri l a 1923. godi ne, i zmeu ost al og rekao:
. . Ali i u pr kos toga, Hrvat i i nadal j e hoe, ele i t r ae pr avedan, i pot en s por azum
sa s r ps ki m na r odom. Oni dr e da j e taj s por azum odma h mogu, ali ne vie niti s Pai cem.
niti s r adi kal i ma. Hrval i e svaku sur ovu silu sa s t r ane Paia i r adi kal a suzbi t i s nagom svo-
j ega duha. neodol j i vom s na gom svoj e sel j ake r epubl i kans ke i ovj eanske pol i t i ke. Neka
se t oj pol i t i ci ne r ugaj u u Beogr adu, ier ce i m dos kor a pri sj est i nj i hov podr ugl j i vi smi j eh,
budui da ce sada u nae mi r ot vor no r epubl i kans ko kol o j avnu i ot vor e no st upi t i t akoer
iumadinski i makedonski i crnogorski seljak ( podvueno u or i gni nal u) . Pr el azi mo pr eko Pa-
ia. t e e mo se pozdravi t i s Davi dovi em, ako bude i mao sr ca rijeili se Pri bi evi a. Pre-
l azi mo r avno k s r ps kom sel j aku - ali ne kao br at u, j er j e ne umj e s no govori t i o br at st vu, kad
nam gospodski Beogr ad pri j et i krvl j u i pokor i ma. nego kao ovj eku, r adni ku i mueni -
k u . . . .
5
Posle t oga su se del egat i Nar odne r adi kal ne st r anke, na pr egovor i ma u
Zagrebu 12. i 13. apri l a 1923. godi ne s vodst vom HRSS (na el u sa S. Radi em),
pr edst avni ci ma Sl ovenske l j udske st r anke (SLS) i Jugosl ovenske musl i man-
ske organi zaci j e (JMO) spor azumel i : da HRSS ne naput a svoju dot adanj u
pol i t i ku apst i nenci j e beogr adske Nar odne skupt i ne, tj. da ljudi iz te st r anke
ostaju vj erni svojoj dot ada nj oj taktici, da u novu vladu uu pr edst avni ci
SLS. JMO i Bunj evako- okake st r anke, kao neki cent rum i zmeu radi ka-
la i opozicije, i da vlada nee sprovodi t i one odr edbe Vi dovdanskog ust ava
koj e predst avl j aj u deobu drave na oblasti. Sam S. Radi dao j e naziv ovom
s por azumu Markov pr ot okol , j er j e prvi pot pi sni k bi o Marko Durii, kao
naj st ari j i meu nj i ma. '
0
Bez obzi ra na spor azum pr ema tzv. Markovom pr ot okol u, cent ral i st i -
ka r adi kal sko- demokr at ska vlada se odl uno suprot st avl j a f eder al i zmu
HRSS iz naci onal no- i deol oki h i kl asni h razloga, j er je federal i zam za nj u po-
st ao bauk. S dr uge st rane, HRSS j e gajila nepover enj e pr ema Paievoj Radi-
kal noj st ranci kako zbog nj enog pr ogr ama, t ako i zbog sar adnj e sa Pribievi-
em i Demokr at s kom s t r ankom bez sagl asnost i sa HRSS. Radi t oga je Radi
14. apri l a 1923. na sedni ci posl ani ka HRSS u zagr ebakom pr edgr au Boron-
gaj ot r o i st upi o nazivajui magar cem Lj ubu Jovanovi a (sa koj i m j e rani j e
vodi o pol emi ku, smal l aj ui ga mozgom Radi kal ske st ranke, pa se zbog t oga
poj avi o i naziv Bororigajski magarac).
11
Ovaj Radiev govor izazvao je pravu
uzbunu u Beogr adu, t ako da se vl adi na t ampa est oko okomi l a na nj ega i
HRSS, kako zbog j ednost r anog r aski danj a Markovog pr ot okol a, t ako i zbog
udar anj a prot i v di nast i j e i povr at ka na nepri hvat l j i ve pozicije. U t akvi m us-
lovima, a i zbog opasnost i od hapenj a, jer je j avno vr eao kral j a ( nar oi t o
kraljicu), St j epan Radi je 21. j ul a 1923. godi ne pobegao iz zeml j e i u Beu.
Berlinu, Parizu i Londonu pokuavao da pomou i nost r ani h sila ost vari svoj
politiki pr ogr am - f eder al i zam. Najzad je st i gao i u Moskvu, traei osl onac
za r eenj e hr vat skog naci onal nog pi t anj a. Tamo je u j unu 1924. godi ne da o iz-
javu o ul asku HRSS u Seljaku international u, St oj e po povr at ku u zeml j u 14.
j ul a iste godi ne ovako obj asni o:
. . . U Sel j akoj i nt er naci onal i sam r ekao d a j e Jugosl avi j a j e da n vi ndl . Rijei Jugos-
lavija ne ma ni gdj e u Ust avu. To j e i dej a Sl ovenaca i nas Hr vat a j o vie. a po d a n a n j e m Us-
t avu post oj i s a mo Eshaezi j a. Kral j evi na Srba, Hr vat a i Sl ovenaca- Mi kao na r od ne s mi j e mo
dozvoliti, da na m se net o na me e ver saj ski m ugovor om. To t r eba da se r a s i s t i . .
. . . Ja sam ve 8. pr osi nca 1920. g. kao i svuda i na svi m zas t upni ki m sjed-
ni cama naglasio, da pr i znaj emo grani ce drave S HS . . . U naoj akci j i nema
nita prot i v Srba . . .
12
Poto je u meuvr emenu 26. mar t a 1924. Svet ozar Pri bi evi sa 14 posla-
ni ka i st upi o iz Demokr at s ke st r anke i obr azovao Samostalnu demokratsku
stranku (SDS) radi uvanj a nar odnog i dr avnog j edi nst va u duhu Vi dovdan-
skog ustava, sut r adan j e obr azovana Pai -Pri bi evi eva vl ada (PP-vlada)
nael u s Ni kol om Pai em i Svet ozar om Pri bi evi em kao mi ni s t r om prosve-
te. Ti me j e f eder al i st i ma zapret i l a opasnost od parcel aci j e Hrvat ske (j er j e
Vi dovdanski m ust avom bila pr edvi ena podel a dr ave na 33 obl ast i ). Zat o su
hrvat ski posl ani ci (po odobr enj u Stj. Radia) poel i da dol aze u Beogr ad, ali
je u Nar odnoj skupt i ni do 20. mar t a 1924. od 70 mandat a HRSS n a me r n o ve-
r i f i kovano s amo 20, j er bi u pr ot i vnom, PP-vlada ver i f i kovanj em mandat a
svih hrvat ski h posl ani ka izgubila vei nu u Skupt i ni . Zat i m je 21. maj a 1924.
obr azovana dr uga PP-vlada sa sl i ni m sast avom kao i prva, ali je i ona odu-
govlaila ver i f i kovanj e mandat a hrvat ski h posl ani ka, t ako da j e tek 27. maj a
veri fi koval a i ost al e mandat e HRSS. Da vl ada ne bi ost al a u manj i ni , pr edsed-
nik Skupt i ne j e i st og dana zakl j ui o zasedanj e pr edst avni t va do 20. okt obr a
i t ako pr ot i vpr avno pr odui o ivot ove vl ade i omogui o j oj , da i zbegne krizu
u koj u je bila zapala. Zbog toga je vodst vo Opozicionog bloka (DS, JMO, SLS
i HRSS) 29. maj a 1924. izdalo Proglas, u koj em je o t r o napal o pol i t i ku
PP-vlade, t ako d a j e 27. j ul a 1924. od pr edst avni ka ovog bl oka i r adi kal skog
di si dent a posl ani ka Nast asa Pet rovi a obr azovana Davi dovi eva vl ada, u ko-
j oj su bila pr edvi ena et i ri mi ni st ar; ka mest a za posl ani ke HRSS. Meut i m,
iako je dobi l a podr ku u Skupt i ni , dvor ska kamar i l a i cent r al i st i ki politi-
ari - upl aeni ul askom hrvat ski h pr eds t avr i ka u vl adu - razvili su vel i ku
kampanj u prot i v Davi dovi eve vlade, t ako d a j e 15. okt obr a 1924. podne o os-
t avku sa sl edei m obr azl oenj em (k >jim je, u stvari, osudi o ne pos r e dno kra-
ljevo me anj e u par l ament ar ni ivot):
Vae Vel i anst vo! Poto mi je Vae Velianstvo izrazilo potrebu da dam ostavku ( podvu-
kao V. T.) u cilju pr o i r enj a vl ade za pr oduenj e nae dana nj e pol i t i ke mi r a. r eda, zakona,
bor be pr ot i v kor upci j e do konanog s por azuma izmet u Sr ba. Hr vat a i Sl ovenaca, s l obodan
sam da Vam podne s e m ost avku svog ki . bi net a
Tako je 6. novembr a 1924. obr azovana t rea PP-vl ada koj a ni j e i mal a
veinu, pa se ni j e ni poj avi l a pred Skupt i nom, ve je Ukazom od 10. novem-
bra 1924. r asput ena, a za 8. f ebr uar 1925. raspi sani su novi izbori. Meut i m,
t a vlada je, upr kos svemu, pr eko vog mi ni st r a unut r anj i h posl ova Boi dar a
Maksi movi a spr ovodi l a ot ar ki rs pr ot i v federal i st i ki h ant i dravni h ele-
menat a. Tako j e ovaj mi ni st ar dobi o nadi mak Boa Kundak, a nj egov oz-
loglaeni reim reim kundaka.
1 3
Smat r aj ui da se HRSS, u cilju spr ovoenj a svoje ant i dravne politike,
povezal a s Komuni s t i kom i nt er naci onal om s pr ot i vj ugosl ovenski m el emen-
t i ma u susedni m zeml j ama, nar oi t o s Unut r anj om makedons kom revolu-
ci onar nom organi zaci j om (VMRO) u Bugarskoj , Pai - Pri bi evi a vl ada je
1. j anuar a 1925. godi ne, i zmeu ostalog, donel a sl edee zakl j uke:
1) da se o d ma h r as t ur i HRSS, koj a je s t upa nj e m u Sel j aku i nt er naci onal u post al a sa-
st avni de o Komuni st i ke i nt er naci onal e;
2) da se ubudu e zabr ane svi zborovi - konf er enci j e i svaki r ad ove par t i j e, kao i iz-
l aenj e svih nj eni h publ i kaci j a, knj i ga i novi na;
3) da se na HRSS naj st r oe pr i mene pr opi si l. 18 Zakona o zai t i t i bezbednos t i i po-
r et ka u dravi ;
4) da se o d ma h zapl ene sve arhi ve, novi ne, publ i kaci j e i pr epi s ka HRSS i
5) da se hi t no pr e duz me kri vi ni pos t upak pr e ma vodst vu HRSS.
Odmah posl e t oga sav policijski apar at u dravi bi o je st avl j en u pokr et ,
t ako da su ubr zo pohapeni svi l anovi vodst va HRSS, izuzev St j epana Radi-
a, ali je i on 5. ili 6. j anuar a 1925. godi ne pr onaen u svom skrovi t u u Za-
gr ebu i uhap en. '
4
Meut i m, i nt er esant no j e d a j e Okruni sud u Zagr ebu odbi o pr edl og dr-
avnog tuioca za pokr et anj e kri vi nog pos t upka prot i v HRSS zbog veleizda-
je. Iako je S. Radi zadran u zat voru, a HRSS i dal j e ost al a pod Obznanom,
ona je na i zbor i ma 8. f ebr uar a 1925. dobi l a 67 mandat a, dok je opozi ci j a - i
por ed pol i ci j skog t er or a na i zbor i ma - dobi l a net o vie glasova nego vladin
cent ral i st i ki bl ok. To znai da j e federal i st i ki blok odneo pobedu i post ao
ot por ni j i i stabilniji, upr kos svakog vl adi nog t er or a. '
5
Vlada Pai - Pribievi i dal j e je u Nar odnoj skupt i ni spr ovodi l a svoju
samovol j u, St j epan Radi je i dal j e ost ao u zat voru, a pr i padni ci HRSS su i da-
lje bili pod udar om vl adi ni h mer a i or gana vlasti ne bi raj ui sredst va. Pripad-
nici HRSS smat r ani su komuni st i ma, ili nj i hovi m bl i ski m el ement i ma, i ako
su pr i padni ci HRSS dokazi val i da su prot i vni ci KPJ. U t akvi m pr i l i kama dol o
je do t enj i h veza i zmeu vodst va HRSS i oni h opozi ci oni h gr upa koj e su is-
t upal e prot i v Pai - Pri bi evi eve vlade, tj. Demokr at ska st r anka (DS), JMO
i SLS. Tako je kr aj em f ebr uar a 1925. godi ne zakl j ueno da se povede zajec -
ni ka akci j a i f or mi r an tzv. Blok narodnog sporazuma i seljake demokratije.
O t ome je, u i me efova udr ueni h opozi ci oni h grupa, 22. mar t a 1925. godi ne
pr edsedni k Demokr at ske st r anke Lj uba Davidovi u Skupt i ni pr oi t ao izja-
vu da par l ament ar ne st r anke, koj e su do sada bile udr uene pod nazi vom
Opozi ci onog bl oka osni vaj u st al nu pol i t i ku zaj edni cu pod i menom Blok na-
rodnog sporazuma i seljake (ljudske) demokratije i nast upaj u u Nar odnoj
skupt i ni kao j edna cel i na u svim pi t anj i ma u koj i ma se radi o zaj edni koj po-
litici ove zaj edni ce.
Kao osnova r adnog pr ogr ama Bl oka uzi ma se dekl ar aci j a Davi dovi eve
vl ade od 12. avgust a 1924. godi ne i pr ogr amat s ka nael a koj a su del i mi no iz-
raena u saopt enj u pr edsedni t va HRSS od 24. s ept embr a iste godi ne. No,
upr kos velike zaot r enost i i zmeu vl ade i opozicije, i pak nisu prest al i poku-
aji da i zmeu njih doe do neke dodi r ne linije. Pored izjava nekol i ci ne po-
sl ani ka iz r edova hr vat ske opozicije, i s vl adi ne st r ane, odnos no dvora, poku-
avalo se da se uspost avi kont akt sa zat vor eni m pr eds edni kom HRSS Stjepa-
nom Radi em. O t ome je bivi radi kal ski posl ani k Mita Di mi t ri j evi u svoj oj
knjizi Mi i Hrvati, Beograd, 1939, str. 174 i dalje, dao nekol i ko podat aka o
t ome kako je kral j Al eksandar ot poeo akci j u da se uspost avi kont akt s za-
t vor eni m Radi em i nagovori da i zmeni politiki kur s HRSS. S tim u vezi, do-
ao je pr edl og vodst va HRSS da kral j Al eksandar pr i mi Pavla Radi a u audi-
j enci j u, pa j e pet dana pr e audi j enci j e Dimitrijevi, navodno, po dr ugi put po-
set i o St j epana Radia u zat voru. Prilikom poset e St j epan Radi je izjavio Di-
mitrijev ie u svoju spr emnost za spor azum s r ei mom i i zdi kt i rao di r ekt i vu po-
tpredsedniku IIRSS Pavlu Radi u ta e u i me vodst va st r anke i nj egovo (Stje-
panovo) i me reci u Nar odnoj Skupt i ni . U toj opi r noj di rekt i vi , i zmeu os-
talog, St j epan Radi je naglasio:
Mi mo e mo izvriti dj el o nar odnog s por azuma u skl adu s os j eaj i ma i i nt er es i ma i sr-
pskog i hr vat skog na r oda u j ednoj monarhiji engleskog lipa. Li elji za t akvom mona r hi j om
engl eskog t i pa HRSS pr i znaj e s ada nj e st anj e i sa Vi dovdans ki m us t avom kao ve post oj ei
pol i t i ki fakt . sa di nast i j om Kar aor evi ca na e l u, t akoe kao fakt koji mi bezusl ovno pri-
znaj emo i s koj i m s mo se mi sloili konano. Taj nas fakt vee izvan svega, kao i j edi nst vo
dr ave SHS. Ovo t eks t ual no rei! Zat i m j e o na r odnom j edi ns t vu r ekao: Sma t r a mo se kao
tri nar oda. Hrvat i , Srbi i Sl ovenci , koji ho e mo i s r cem i svi j eu da i vi mo zaj edno, j er s mo
u me u n a r o d n o m pogl edu j edno i ne mo e mo ivjeti u me u n a r o d n o m skl opu svaki za sebe
i odvoj eno j edan od dr ugoga. Ovo nar oi t o istaci i rei: Jedi nst vo pr eko noi ne st var a se.
ono j e ne pr i r odno i mi ga ne odobr a va mo. Ali na j e i deal , nas Hr vat a, t o s mo mi svi, na-
r oi t o u sel j akom e l e me nt u j edna ner azr i vna cj el i na, et ni ka cj el i na, sa j edni m istim pri-
vr edni m i soci j al ni m i nt er es i ma Ali mi st oj i mo pr ot i v cent r al i zaci j e. Jo t r eba reci: Hr-
vati prvi put sad nali su se uj edi nj eni i sl obodni u svoj oj dravi i nj i hov naci onal ni osj eaj
poeo j e svom s nagom da se razvi j a i on se ne moe i neda ugui t i i zbri sat i . Istaci stav prot i v
f r ankovaca nai h pol i t i ki h pr ot i vni ka j o i z vr emena Ha bs bur ke Monar hi j e. Dalje j e go-
vor i o o pot r ebi revi zi j e Vi dovdanskog ust ava na os novu s por a z uma na r oda sr pskog, hrvat s-
kog, slovenakog.
1

Na osnovi ove di rekt i ve, Pavle Radi je ve 27. mar t a, kao pr edsj edni k Hr-
vat skog sel j akog kl uba, kao zamj eni k pr edsj edni ka Radia, u svoje ime, u
i me cj el okupnog vodst va i u i me samog pr edsj edni ka St j epana Radia, u Na-
r odnoj skupt i ni izjavio:
. . pr i znaj emo s ve ukupno pol i t i ko st anj e, kako j e da na s po Vi dovdans kom ust avu
sa di nast i j om Kar aor evi a na el u . . . Ne s a mo po da na nj e m pol i t i kom i vot u, nego i po
na em pr ogr a ma t s kom shvaanj u s ma t r a mo j edi nst vo dr ave izvan svake s umnj e Mi t o
j edi nst vo, koj e se hoe st vori t i pr e ko noi . ne mo e mo odobr i t i zat o. j er j e ono nepr i r odno,
j er dok post oj i pol i t i ka svi j est hr vat skog i s r ps kog nar oda, onda j e t o pol i t i ki f akat s koj i m
ljudi mor aj u r aunat i Mislim da nije ni kakva nesr ea, a ko bi s mo se mi smat r al i i pos ebni m
na r odi ma . Pot r e bno j e. t o pot puno l oj al no pr i znaj em, da i ma j aka r eal na baza. a t o j e Us-
tav . . . Pr i znaj em, u mnogi m st var i ma j e na Ustav vrl o dobar . No. negdj e bi se moga o da po-
pravi HRSS ni j e st upi l a ef ekt i vno u Sel j aku i nt er naci onal u, i zj avl j uj em da ni j es mo imali
pr e ma nj oj i da n e ma mo pr e ma nj oj ni kakvi h obaveza i ni kakvi h odnos a, t a ce i na Glavni
odbor ust anovi t i pr vom pr i l i kom za i t avu s t r anku . .
Meut i m, cent r al i st i ko dr avno r ukovodst vo smat r al o j e beznaaj nom
ovu izjavu Pavla Radia, pa j e Nar odna skupt i na istog dana usvojila pr edl og
j ednog radi kal nog posl ani ka da August Kouti, Vlatko Maek, Josip Preda-
vec, dr Juraj Krnjevi, St j epan Radi i dr Stjepan Kouti po L 18 Zakona o
zatiti drave ne mogu biti nar odni poslanici, pa pr ema t ome Nar odna skup-
t i na reava da se njihovi mandati ponite,
18
U t akvoj situaciji, pr ema pi sanj u Mite Dimitrijevia, dvor skog posredni -
ka i zmeu kral j a i St j epana Radia, Pavle Radi je i mao et i ri audi j enci j e kod
kral j a koji je nast oj ao da vee HRSS sa r adi kal i ma u vladi. Posle toga, 2. aprila,
dol o je do sast anka i zmeu Pavla Radi a i Nikole Paia, ali nije dol o do
s por azuma zat o t o je kral j t rai o da St j epan Radi odus t ane od revizije Us-
tava, pa j e St j epan Radi sa vodst vom svoje st ranke, koj e j e naknadno pritvo-
reno, ost ao u zat vor u.
1 9
U novoj izjavi od 22. apr i l a 1925. (koja je sut r adan obj avl j ena u t ampi , a
24. apri l a pr edat a kral j u) St j epan Radi je. i zmeu ost al og rekao:
. . . Mi u budu e ne e mo ui ni t i ni t a t o bi ot eal o s p o r a / u m Sr ba i Hr vat a. Srbi i Hr-
vati se t ol i ko kompl et i r aj u da mor a j u ii zaj edno. Ako su Srbi bol j i voj skovoe i bolji di p-
l omat e, mi opet z na de mo gradi t i cest e i ur ei vat i kole. Srbi su, r eci mo, bor ci a mi mi r ot -
vorci . Vano je i j e dno i dr ugo. Samo ve j e dnom t r eba poet i radi t i . A mi to ho e mo i ne-
e mo da sa svoj e s t r ane pos t avl j amo i na j ma nj e t ekoe zaj edni kom r adu sa Radi kal nom
s t r ankom. Zat o mi sada i ne t r ai mo revizije Ustava, ve pr i hvaamo gl edi t e gosp. Pai a.
neka se Ustav opr oba, na godi nu, dvije, tri i vie, pa neka se onda mi j enj a pr e ma na r odnoj
pot r ebi ako se t o pokae d a j e pot r ebno. Mi ne pos t avl j amo ni kakvi h dr avnopr avni h zaht j e-
va i ne kani mo ih pos t avl j at i . . .
2 0
Posle ove izjave nast al o j e pogaanj e i zmeu HRSS i Nar odne r adi kal ne
st ranke, koj e j e sr edi nom j ul a zavr eno s por azumom, na osnovi koj eg j e 18.
j ul a 1925. obr azovana r adi kal sko- r adi evska Vlada narodnog sporazuma (u
kojoj je Stj. Radi dobi o resor Ministarstva nar odnog vaspitanja i pr osvr u i
Sut r adan 19. j ul a 1925. St j epan Radi je, pot o je izaao iz zatvora, uput i o kra-
lju Al eksandr u sl edei t el egram:
Nj egovom vel i anst vu kr al j u Al eksandr u - Beogr ad.
Sl avens kom vi dovi t ou, dr avni kom ocj enom pri l i ka i ljudi, mi r om uzvi enog rodi -
telja, odl uno cu pl emeni t oga znaaj a svoga, a u s avr enom skl adu sa sj aj ni m s l obodar s ki m
i us t avno- par l ament ar ni m t r adi ci j ama d o ma Kar aor a, pospj ei l i st e i osi gural i st e nar od-
ni s por azum kao vel i ko dj el o nar odnog i zmi r enj a na sel j akom os novu r ada i pot enj a, na
us t avnom t emel j u zakoni t ost i , r avnopr avnos t i i sl obode, a u t enj i k vj eni m i deal i ma ov-
j enost i , pr avi ce i mi r a.
Da bog bl agosl ovi i poivi Vae vel i anst vo i na cijeli vl adal aki dom - St j epan Ra-
di .
2
'
Kad je net o kasni j e kral j Al eksandar 15. avgust a doao u Zagreb, povo-
dom prosl ave 1000-godinjice hrvat skog kraljevstva, St j epan Radi je u svom
pol i t i kom zanosu, por ed ostalog, i spevao hi mnu koj a j e ovako poi nj al a:
Hr vat ski sokol k Tebi leti,
Zvi j ezdo Kar aor eva doma.
Iznad obl aka, munj a i zvona
Pozdr av e Tebi doni j et i ..
22
Kao to se vidi, St j epan Radi je i do tada, a i kasni j e menj ao svoje sta-
vove, ponekad i u sasvim s upr ot nom pravcu. U to vr eme HRSS pr omeni l a je
i me u Hrvatska seljaka stranka (HSS).
Uskoro posl e toga ponovo su ot poel a t rvenj a i zmeu HSS i Nar odne ra-
di kal ne st r anke ne s amo zat o t o hegemoni st i ki si st em nije pr est aj ao, kako
je to sam Radi j ednom kval i fi kovao r ei ma: Mi ni smo u vladi nego pri vla-
di, nego i zat o t o je Radi na razni m skupt i nama dr ao govore koji se nisu
sviali r adi kal i ma i to se kr aj em mar t a 1926. godi ne pr i dr ui o opoziciji koj a
j e u Nar odnoj skupt i ni podnel a i nt erpel aci j u zbog kor upci onaki h posl ova
Radomi r a Paia, sina pr eds edni ka vlade Nikole Paia, t o je 4. apri l a dovel o
do pada Paieve vlade. Iako je uao i u novu vladu Nikole Uzunovia, opet
kao mi ni st ar prosvet e, St j epan Radi je, zbog pr ot est a posl ani ka paieva-
ca, posl e nekol i ko dana ( upr avo 15. apri l a) i spao iz dr uge Uzunovieve vlade
u koj u su uli neki di si dent i iz vodstva HSS, ali su i oni 1. f ebr uar a 1927. go-
di ne ispali iz vl ade.
23
U borbi prot i v cent r al i zma Radi eva HSS j e ot r o i st upi l a prot i v cent r a
ol i garhi j e i kor upci ona kog rei ma koji j e spr eavao demokr at s ko r eenj e na-
ci onal nog pi t anj a. Ta bor ba j e dobi l a nar oi t o ot r e f or me uj esen 1927. godi-
ne, kada je obr azovana Seljako-demokratska koalicija (SDK) od Radi eve
HSS i Pri bi evi eve SDS. Tako j e dot adanj i naj vat reni j i pobor ni k monar hi j e
i cent ral i zma, bes kompr omi s ni brani l ac j ugosl ovenskog naci onal nog uni t a-
rizma, Svet ozar Pribievi - kad je bi o odgur nut sa vlasti - post ao j edan od
naj odl uni j i h pr ot i vni ka dvor ske kamar i l e i cent ral i zma. On je, zaj edno sa do-
t adanj i m svojim naj vei m pr ot i vni kom St j epanom Radi em or gani zovao
snanu pol i t i ku akci j u za obar anj e cent ral i st i kog r ei ma i za uspost avl j anj e
federal i zma. A t ada je federal i zam i mao odl unog pobor ni ka i u KPJ koj a se
osl obodi l a od rani j i h f r akci onaki h skret anj a, t o se vidi i iz nj ene poznat e Re-
zol uci j e o naci onal nom pi t anj u iz 1926. godi ne. U toj Rezoluciji se, i zmeu os-
t al og kae:
. . . I mper i j al i st i ki rei m vl adaj ue s r ps ke bur oazi j e zasnovan j e na pol i t i ci naci onal -
nog ugnj et avanj a i e konoms kog i scr pl j i vanj a nesr pski h naci j a . . . I mper i j al i st i ka pol i t i ka
vl adaj ue s r ps ke bur oazi j e izazvala j e sasvi m opr a vda no si l no nezadovol j st vo kod svih ne-
sr pski h nar oda. I t o nezadovol j st vo dol o j e do i zraaj a u f or mi r a nj u naci onal ni h pokr et a
u Hr vat skoj , Sl oveni j i . Makedoni j i , Voj vodi ni i Cr noj Gori . Na el u svih tih pokr e t a stoji j o
uvek buroazi j a, koj a se t r udi da i naci onal no pi t anj e i skori st i za j aanj e svoga ut i caj a u na-
r odni m ma s a ma . . . .
Kao t o se vidi, KPJ je post avl j al a naci onal no pi t anj e na i roj i pr avi l noj
osnovi, j er j e u Rezoluciji dalje i st akl a daj e buroazi j a nes pos obna da nacio-
nal nu bor bu dovede do kraj a: ona izdaje naci onal nu bor bu u onom t r enut ku,
kad naci onal ni pokr et masa zapret i da post ane opasnost za nj enu kl asnu vla-
davi nu . . ..
24
Posle i zbora od 11. s ept embr a 1927. u opozi ci j u prot i v vl ade Vuki evi a
i st upi l e su HSS i Samost al na demokr at s ka st ranka, a ni radi kal i ni demokr at i
nisu se slagali sa nj i me.
U borbi oko osvaj anj a ekonomski h i nt eresa, a t i me i obezbeenj a vlasti,
cent ral i st i ki krugovi su - u tenji da ugue f eder al i st i ku opozi ci j u - uskor o
prel i na ot vor ene pr et nj e. U Politici od 7. maj a 1928. godi ne j edan pol i t i ar
Radi kal ne st r anke zapr et i o je St j epanu Radi u da e se i sami gr aani ove
drave obr aunat i sa nj i me kako znadu. Zbog t oga j e Svet ozar Pri bi evi 8.
maj a u Nar odnoj skupt i ni rekao: Ovdje se, dakl e, j avno pri j et i j e dnom par-
l ament ar nom voi, koji j o i ma t aj specijalni kar akt er , da pr edst avl j a Hrvat e,
da e se s nj i m fiziki obr aunat i . I to ini j edna linost, koj a je bl i ska mi ni st r u
fi nansi j a . . . Dananj e sr bi j anske st r anke uzele su svu vlast u svoj e r uke i gnja-
ve pr eanske kr aj eve na bezduan nai n. Ot j eral i su sve Hrvat e u opozi ci j u,
a od pr eanski h ljudi uzi maj u s amo one, koji im kul ue . . ..
2S
Na to je radi kal ski posl ani k Puni a Rai (sa j o 19 radi kal ski h posl ani ka)
19. j una 1928. godi ne, tj. uoi samog at ent at a na St j epana Radi a i hr vat ske
nar odne posl ani ke u Nar odnoj skupt i ni predl oi o:
. . . 1. Da se St j epan Radi pr egl eda l ekarski , t e da se ut vr di da l i j e u nor ma l nom sta-
nj u ili ne, j er su mu dos ada nj i pos t upci takvi, da izazivaju s umnj u, da j e nor mal an.
2. Ako l ekar ski konzi l i um ne bude ut vrdi o, da j e St j epan Radi u mn o por e me e n,
onda t r ai mo da se kazni maks i mal nom kaznom, koj u pr opi s uj e Posl ovni k Na r odne skup-
t i ne . . ,.
28
U nast avku debat e u Nar odnoj skupt i ni sl edeeg dana, 20. j una 1928. go-
di ne, nakon pr et nj i r adi kal skog posl ani ka voj vode Luna Jovanovi a, upue-
nih federal i st i ki m opozi ci oni m posl ani ci ma SDK r ei ma:
Pri di t e se meni ako smijete! i Tome Popovi a: Ako va voda, ako St j epan Radi br u-
ka hr vat ski nar od i dal j e pr odui s vr i j eanj em, j a vam j ami m da e nj egova glava pa s t i . . . ,
j avi o se r adi l i nog obj a nj enj a posl ani k Pt ni a Rai. On je. br anei i nt er ese s r ps kog na-
r oda. i nt er es e svoj e ot adbi ne r ekao: . . . kao Sr bi n i nar odni posl ani k, kad vi di m opas nos t
pr e ma svoj oj naciji i ot adbi ni , j a ot vor e no kaem, da u upot r ebi t i i dr ugo oruj e, koj e t r eba
da zatiti i nt er ese sr pst va . . Na t o j e dr Ivan Per nar uzvi knuo: Opl j akal i st e begove! A
Puni a Rai j e sa govor ni ce r ekao: Traim gos podi ne pr eds edni e, da ga kazni t e ili u j a
da ga kazni m. Ko god bi ovde poku a o da se st avi i zmeu me ne i Per nar a pogi nue . . .
Pot o j e pr edsedni k Skupt i ne pr eki nuo sedni cu Puni a Rai j e izvrio
neuven zloin - ubi o je Pavla Radi a i dr a Basari eka, a t eko r ani o St j epana
Radi a i l ake Ivana Gr andu i Ivana Pernara. Od zadobi j ene r ane St j epan Ra-
di je 8. avgust a 1928. umr o u Zagrebu.
27
O Radi evoj linosti, koj a se odl i koval a i mpul zi vnou i est o beskom-
pr omi s nom neust r ai vou i govorni t vom, a t i me pos r edno i o del at nost i
nj egove st r anke do nj egove smrt i , naveemo j o nekol i ko podat aka.
Kar akt er i st i no j e d a j e S. Radi odma h posl e at ent at a, ne ver uj ui d a j e
u nj ega umean i kral j Al eksandar (o emu se u j avnost i pot aj no govorilo), iz-
javio da sada post oj i s amo kral j i narod. On je napi sao i por uku koj u je 3
dana posl e at ent at a, 23. j una, na pogr ebu rt ava at ent at a - Pavla Radi a i ur e
Basari eka - u nj egovo i me pr oi t ao Svet ozar Pribievi, u koj oj nagl aava da
HSS i ma pover enj a u kral j a i da ver uj e da e srpsko-hrvat sko-sl ovenaki
narod i kral j donet i r eenj e t ekom pi t anj u koj e j e pr ouzr okovano zl oi nom
u Skupt i ni , i ako su tih dana pr edst avni ci HSS i SDK j avno isticali da je u
at ent at u Skupt i ni ume an mi ni st ar dvor a Dr agomi r Jankovi , a t aj no su ba-
cali s umnj u i na kral j a Al eksandra.
28
Meut i m, suprotno ovome s amo mesec dana kasni j e (24. j ul a 1928. godi ne)
S. Radi je dao sl edeu izjavu dopi sni ku novi nar ske agenci j e Telegraf
uni on (Tel egraph uni on) iz Berl i na:
Hrvat i su po t eno pri znal i di nast i j u Kar aor evi a i j edi ns t venu Kr al j evi nu Srba, Hr-
vat a i Sl ovenaca. Oni su se nadal i da e i m uspet i da se sa Sr bi ma s por a z ume j u i da e se
moi zaj edno iveti u Kral j evi ni Srba, Hr vat a i Sl ovenaca ( SHS) u br at s koj slozi, u koj oj e
svi nar odi i sva pl emena, zdr uena u j ednu naci onal nu dr avu, i mat i sva pr ava i p o t p u n o jed-
naku sl obodu. I skust vo pos l ednj i h tri do et i r i godi ne def i ni t i vno j e nas r azuver i l o da sa sr-
pski m s t r a nka ma i sa s r ps ki m odl uuj ui m pol i t i ki m kr ugovi ma moe uop t e doi do kak-
vog po t enog s por azuma. Ja sam ak uver en da j e t o i u budunos t i nemogue.
Hrval i i Srbi dva su r aznol i ka nar oda, r aznol i ke pr i r ode i r aznol i ki h t radi ci j a. Oni su
(misli na Hr vat e - V. T.) j e dnom krvi. j e dnom i st or i j om i kul t ur om vezani sa Zapadom, dok
su Srbi vezani sa I st okom. Hr vat i su nar od evr ops ke kul t ur e. Srbi i st ono-vi zant i j ske. Ako
se uzmu u obzi r st al ni napor i Sr ba za aps ol ut nom hegemoni j om u dravi , koj a se u t ome sa-
stoji da sva dr uga pl emena Kral j evi ne S.H.S. pot i ne u kat egor i j u pol i t i ki podr e e ni h ele-
menat a Beogr adu pod nii ni vo s r ps ke admi ni st r aci j e, onda e se r azumet i zat o Hrvat i i za-
t o Srbi u Hr vat s koj koji su bili svi knut i j ednoj dr ugoj dr avnoj admi ni st r aci j i i dr ugi m us-
l ovi ma za dr avni i j avni por edak, da se oni ne mogu slotili sa Srbima u Srbiji i zato jugos-
lovensko drtava u dananjem svom obliku kao jedinstvena driavna zajednica ne moe postojati
i zato je ona osuena da se raspadne.
Zaht evi koji su usl ed t oga nael no pol i t i kog i mor al nog razi l aenj a st avl j eni od cel o-
kupnog gr aans t va i na r oda u Hr vat s koj i Dal maci j i j asni su i lojalni. Hrvat i nee st upi t i ni
u kakve pr egovor e i nee vodi t i ni kakve r azgovor e sa Sr bi j anski m s t r a nka ma koj e pot po-
mau vl adu Velje Vuki evi a ili vl adu koj a bi dol a nj egovom pot por om. U tu Skup t i nu, u
koj oj j e i zvr eno ona ko zl oi nako del o, nee se Hrvat i ni kad .vratiti. Oni t r ae st var anj e
neut r al ne vl ade sa pot puno i nt akt i vni m pol i t i ki m l i nost i ma kbj e ne pr i padaj u ni j ednoj
st r anci i koj e u el om na r odu ui vaj u pover enj e i pot ovanj e.
Ova vlada imala bi taj zadatak da sprovede slobodne izbore za novu skuptinu, koja bi vla-
da onda trebala da sprovede reviziju ustava i da nanovo sagradi kralje\inu Srba, Hrvata i S/o-
venaca. da je reorganizira na novoj osnovi. Pri ovoi reorganizaciji drave Jugoslavije trae Hr-
vati potpuno odvajanje od Srbije t osnivanje potpuno samostalne drave Hrvatske koja bi sa Sr-
bijom bila vezana s amo personalnom unijom.
Srpski krali imao bi biti i kralj Hrvatske Ovo bi bila jedina veza, koja bi u budunosti ve-
zala Hrvale sa Srbima.
U svima drugim pitanjima morala bi biti Hrvatska potpuno nezavisna. Trebala bi imati
svoj vlastiti parlament i svoju vlastitu upravu, svoju vlastitu vojsku itd. drugim reima: trebalo
bi da Hrvatska bude slobodna drava, slina Irskoj. Ovo potpuno odvajanje Hrvatske od Srbije
predstavi/a jednu mogunost za dalji zajedniki ivot Hrvata i Srba.
Vojvodini, Bakoj. Dalmaciji, Bosni i Hercegoxini i Slavoniji imalo bi se ustupiti pravo da
trae prisajedinjenje sa Hrvatskom ili sa Srbijom.
Ni za tednu taku nee Hrvati popustiti od ovih zahteva, koji predstavljaju minimum za-
hteva.
Na pi l anj e da l i se on ne boji voj ni ke di kt at ur e. Radi j e odgovor i o da se t oga ne boji.
Voj ni ka di kt at ur a bila bi u st vari nast avak dana nj i h pr i l i ka i poet ak pot punog sl oma.
St o se t i e t al i j anskog pi t anj a, mi mi sl i mo t i a j e s por a z um sa It al i j om sasvi m mogu uz
pot puno ouvanj e ekonoms kog, kul t ur nog i soci j al nog i nt er esa nar oda u Dal maci j i . Mi Hr-
vati ne boj i mo se Tal i j ana i mi s mo uver eni u to, da ne t r eba i mat i ni kakvi h boj azni r adi Dal-
maci j e i da It al i j ani ne ma j u zapr avo elju da je osvoj e nego d sa nama ive u s por a z umu
i u mi r u.
2 9
Ova izjava St j epana Radia, dat a nekol i ko dana uoi nj egove smrt i , u
stvari predstavlja njegov politiki testament za nj egove pol i t i ke nasl edni ke, na
kome su oni zasnivali i t avu svoju pol i t i ku del at nost sve do apr i l skog sl oma
Kral j evi ne Jugosl avi j e 1941.
St j epan Radi je, istina, u s vome pol i t i kom dj el ovanj u vari rao, mi j enj ao pr ogr a me ,
pr el azi o s j edne pol i t i ke linije na dr ugu (od pr vobi t nog r epubl i kans t va u mona r hi z a m na-
kon pomi r e nj a s dvor om I925.g itd), ali i pak mu se mor a pri znat i , da j e ner i j et ko nagl aavao
pot r ebu da Hr vat s ka os t ane u j ugos l ovens kom okvi r u . . -
30
U svome govor u na sast anku 4. j ul a 1971. godi ne l anovi ma Izvrnog ko-
mi t et a CK SKH i dr ugi m naj odgovor ni j i m pol i t i ki m f unkci oner i ma, por ed
ostalog, dr ug Tito j e rekao:
. . . Dozvolili ste Matici (odnosi se na Mat i cu hr vat sku - podvukao V. T.)
da se pr et vor i u pol i t i ku orani zaci j u do t e mj er e da et e sada t o t eko savla-
dati. Prijela vas je, ni st e u st anj u d a j e zauzdat e. Maekovtina je tu preplavila.
Ja znam njihove metode. Znam Radia i Maekovce od prije rata. Radieva or-
ganizacija bila je kulaka oranizacija na vrhovima, a prema sitnom seljatvu bio
je demagog. On je mrzeo komuniste i nije zastupao interese radnike klase. Mi
smo mu nudili saradnju, ali s nama nije htio. To to je nastradao u Skuptini,
to je tragina stvar, ali se ne moe po tome ocjenjivati njegova politika .. ,
3
'
( Podvukao V. T.).
I por ed Radi eve smrt i , HSS je ostala kompakt na' , ali kad je ula u sastav
SDK. Pribievi, kao drugi pr edsedni k ove koalicije, poeo j e da vri na nj u
jak uticaj. Izmeu nj ega i Maeka, koji je izabran za Rai evog nasl edni ka, do-
lo je do r azmi moi l aenj a u pogl edu di kt at ur e. Maek je pri l i kom svojih au-
di j enci j a kod kral j a Al eksandra, pr e 6. j anuara 1929. godi ne, pr venst veno za-
ht evao uki danj e Vi dovdanskog ust ava i cel okupnog unut r anj eg ust r oj st va
drave, a Pribievi je nast oj ao da SDK obr azuj e vladu koja bi spr ovel a nove
izbore. Maek je pr edl agao kral j u isto t o i Radi pr e godi nu dana, tj. da se
obr azuj e neut r al na vlada, na elu sa j edni m gener al om (izgleda da je bi l o go-
vora o general u Petru ivkoviu, o kome je u svoje doba govori o i Radi), koj a
bi pr i pr emi l a t er en za novi ust av radi pri znavanj a i st ori j ski h obl ast i , sprovo-
enj a novog dr avnog ur eenj a i i skorenj i vanj a st r anake kor upci j e.
3 2
Izmeu 20. j una 1928. i 6. j anuar a 1929. kral j Al eksandar je konsul t ovao
efove st r anaka kada mu j e dr Maek pr edao svoje uvjete, sa koj i ma se slo-
io i Pribievi. Kral j je pot r ai o savet pr of esor a Sl obodana Jovanovi a, a ovaj
je - kada se upoznao sa sadr aj em opt i h i t eri t ori j al ni h uvj et a - r ekao kral j u
da je to isti dual i zam, onakav kakav je post oj ao u Aust ro-Ugarskoj . Na to je
Al eksandar r ekao: Ja to, kao kral j Srba, Hrvat a i Sl ovenaca, ne mogu da pri-
hvat i m.
33
Kad j e uvi del a da pr eko svojih st r anaka ne moe dal j e da se odupi r e za-
ht evi ma Hrvat ske, niti da odri dr avnu cel i nu koj a j oj je bila nuna radi za-
dovol j avanj a svojih i nt eresa, sr pska buroazi j a j e kral j u Al eksandru prui l a
pot por u. Meut i m, Svet ozar Pribievi, pr edsedni k Samost al ne demokr at s ke
st ranke, ve se bi o pot puno razi ao s kr al j em u pogl edu dr avnog ur eenj a.
Prilikom nj egove prve audi j enci j e j ul a 1928, tj. nepos r edno posl e at ent at a u
Skupt i ni , kral j mu je, i zmeu ostalog, rekao:
Gospodi ne Pri bi evi u, i zgl eda mi da g. Radi odl azi s ut r a u Zagr eb. Molim Vas da mu
pr edat e moj u por uku, da sutra moe u Zagrebu da proklamuje rascep ( podvukao V.T.) Mi vi Se
ne mo e mo da os t a ne mo zaj edno sa Hr vat i ma. Neu da i mam ni kakav rat s Hr vat i ma. Pot o
ne mo e mo da os t a ne mo zaj edno, bol j e j e da se r azdvoj i mo. Bol j e j e da se r a s t a ne mo u mi ru,
kao vedska i Nor veka Ako Radi pr i ma moj pr edl og, on moe s ut r a da pr okl a muj e ot cep-
l j enj e. Mi e mo ot uda povui t r upe, a osl avi emo t amo s a mo nekol i ko j edi ni ca na grani ci ,
da ne moe da se kae da s mo t e kr aj eve ostavili It al i j ani ma. Pa kad t amo bude ur e e na na
r odna odbr ana, povui c e mo i t e j edi ni ce . . .
Vidite, gos podi ne Pri bi evi u, Vi neet e da pr i znat e da j e naj bol j e da se odvoj i mo od
Hr vat a. Sa oni m t o e nam ost at i , i maemo bar vr st u dr avu I moj pokoj ni ot ac mi j e est o
govori o, da se sa Hr vat i ma ne mo e mo spor azumet i , da su t o vekovni nepr i j at el j i Sr ba i da
s nj i ma ne mo e mo voditi zaj edni ku pol i t i ku . . ,
34
O razgovoru kral j a Al eksandra sa Pri bi evi em pri l i kom nj egove dr uge
audi j enci j e 4. j anuar a 1429. godi ne, kao i o razgovoru kral j a Al eksandra sa
Vl at kom Maekom pr i l i kom nj egove audi j enci j e 4. i 5. j anuar a iste godi ne
moe se videti iz sl edee Maekove i nt er pr et aci j e:
. Pr edsedni k kr al j evskog s uda je 3. j anuar a 1929. godi ne t el egr amom pozvao Pri-
bi cevi ca i me ne l i no na konsul t aci j u sa kr al j em Al eks andr om . . .
. . Nas dvoj i ca s mo se dogovor i l i pr e nego s mo odl ui l i da pr i hvat i mo poziv. Stigli s mo
u Beogr ad 4. j anuar a. Istog j ut r a j a sam pr i ml j en kod Kralja, dok j e Pri bi evi u red bi o posl e
podne Moj i nt er vj u j e t r aj ao ne puna pol a asa, i ako j e t o bi o moj prvi r azgovor sa kr al j em
Al eksandr om. Pr edst avi o sam se sa uobi aj eni m pozdr avom, pr enosei mu moj e mi l j enj e
i rekavi mu da stav ljam sebe na nj egovo r aspol aganj e. Za uzvrat , on j e ponudi o st ol i cu i ,
bez uvoda, pi t ao me da mu obj as ni m t ane uzr oke nezadovol j st va Hr vat a sa r ei mom. Ht i o
j e da sazna da l i i ma mogunos t i da se post i gne nj i hova s ar adnj a u pogl edu os t var enj a bol j e
i mi r ni j e dr ave. Ja sam mu de t a l j no iznio sve pot e koe koj e su Hrvat i imali protiv r ei ma
poevi od 1918. godi ne Nagl asi o sam mu glavni uzrok pot ekoa, navodei da dr avna po-
litika ne s amo da j e r eavana bez Hr vat a, ve i m j e ista kodi l a i ila na t et u nj i hovi h pr ava
i i nt er esa. Pi i nci pi j el no su greili oni u Srbi j i koji su smat r al i Jugosl avi j u kao uveanu Srbi j u,
vie nego kao novu drav u sast avl j enu od vie dravi ca. Ja sam mu onda naveo i st ori j ske rei
st ar og ma a r s kog dr avni ka Fer enca Deaka (Deak Fer enc) upu e ne Fr ancu Josi f u (Franz
Joseph) : ukol i ko j e koul j a zakopana na pogr e an nai n, s a mo vam pr eos t aj e da j e ot kop-
at e i zakopat e prav im nai nom Da bi Jugosl avi j a post al a vr a pot r e bno se vrat i t i una-
zad na 1918. godi nu i poet i sve iz poet ka, ovoga put a sa pr avi m pr eds t avni kom Hr vat a koji
t r eba biti uzet u obzi r. Kral j j e sl uao u tiini sve t o sam i mao da kaem, pr i pi suj ui ne t o
u svoj oj bel eni t i . Kada sam zavri o, onda mi j e "mi l ost i vo r ekao da ga mogu napust i t i . Po-
sle t oga po ao sam na r uak Pri bi cevi cevoj kui kod nj egove por odi ce, gdj e s am ga s aekao
dok se i on ne vrat i . Kada se vr at i o bi o j e uzr uj an i ljut na kr al j a i r ekao mi da se odma h
pos vaao sa nj i m. Pri ao mu j e neshvat l j i vo na pol i t i ku si t uaci j u, istiui mu da nema vie
s l obodnog vr emena od 20 mi nut a da r azgovar a s amnom kao pr eds t avni kom Hr vat a, a i mao
j e vr emena sat i ma r azgovar at i sa manj i m l i nost i ma i z Sr bi j e Na odgovor Pri bi evi ca. kr al j
j e s a mo zavr nuo r uka ve svoj e uni f or me pokazuj ui svoj e vene i d o d a o kao pr i mj e dbu ne-
mogue mi j e odbi t i moj u krv, na t o mu j e Pribievi r ekao mor at e se opr edel i t i da l i ho-
et e da budet e kr al j Sr ba s a mo ili Hr vat a t akode. Ukol i ko bi ovo dr ugo bi o va i zbor, onda
doi t e u Zagr eb da r e i mo hr vat ska pi t anj a na licu mj est a
Poslije ovoga Pri bi evi mi j e r ekao da se okr e nuo i ot i ao i z kr al j evske kancel ar i j e, za-
t \ ar aj ui vr at a j ako za s obom, ne pr ogovar aj ui ni t a. Posl i j e mog r azgovor a sa Pr i bi evi cem
po ao sam pr e ko Save br odom za 2U;mun. Tu sam poset i o s t ar og pr i j at el j a Sckul u Drl j evi a,
i maj ui na mj e r u da pr odui m vozom za Zagr eb isto vee.
Sat vr e me na pr i j e mog odl aska. Pr eds edni k kr al j evskog suda pozvao me j e t el ef onom
da doe m i dueg j ut r a kod kral j a. Na naem dr ugom s as t anku 5. j a nua r a Al eks andar me j e
pi t ao da mu obj as ni m moj u koncepci j u r eor gani zovane Jugosl avi j e. Ja sam t o o d ma h ur adi o.
Rekao sam mu da pos t aj anj e Jugosl avi j e zavisi na zasni vanj u i st i nski f eder al ne baze koj a bi
sadral a 7 f eder al ni h j edi ni ca u skl adu sa i st or i j ski m gr ani cama, kao t o su post aj al e 1918.
godi ne: 1. Sl oveni j a. 2. Hr vat ska. Sl avoni j a i Dal maci j a: 3. Bosna i Her cegovi na; 4. Cr na
Gora; 5. Srbi j a; 6. Voj vodi na (juni di o Maar ske) : 7. Makedoni j a. Sve one t r eba da i maj u
svoj e pos e bne vl ade i pa r l a me nt e za nj i hove a u t o n mn e st vari . Cent r al na vl ada i pa r l a me nt
e pr euzet i vlast nad svi m op t i m st var i ma, povezuj ui razl i i t e na r ode u odnos u na s t r ane
zeml j e kao j e dnu pr eds t avl j aj uu dr avu. Na kral j evu pr i me dbu u vezi mogui h ods t upa nj a
i zmeu zakona i uj edi nj enj a j a sam odgovor i o da ne vj er uj em u t akve svae, j er bi svi au-
t onomni zakoni bili odobr e ni od s t r ane kral j a. Al eksandar ni j e i mao ni t a da kae na moj e
posl ednj e rijei, nego mi j e zahval i o na vane i nf or maci j e, dodaj ui odl u no budi si gur an
da sam t ano uver en da st vari ne mogu ii na ovaj nai n. Uzet u i h u svoj e r uke i s ugur an
sam da j a mogu ui ni t i kr aj svim nesl aganj i ma. Sa ovom nej as nom nagovi j est i dopus t i o j e
da odem. Kada sam do a o do kol a. j edan od nj egovi h sl uga pot r ao j e z a mnom i r ee da kr al j
eli da se vr at i m za mome na t . Kada sam ponovo uao u nj egovu kancel ar i j u na ao s am ga
dve noge udal j enog od vrat a. Odma h sam mi sl i o da i ma ne t o da mi ree, ali da se ne moe
pr i br at i da pr ogovor i . Pogl edao sam ga i ekuj ui nekol i ko sekundi , onda mi j e dnos t a vno
r ee ja sam s a mo el eo da Vam kaem da ne el i m Vau sl ubu ni da na vie - s l obodni
st e nast avi t i put za Zagr eb.
Vae vel i anst vo t o j e bila moj a namj er a i j a u s t var no uzet i prvi sl obodni br od za
Zemun, a odat l e sl edei voz za Zagreb. U r edu, kral j r ee posl e pr edaha, onda dodade:
konsul t ovacu se sa pr of e s or om Sl oboda nom Jovanovi em. poznat i m speci j al i st om za or-
gani zovanj e dr ave, pr e ma vai m i zneseni m pr edl ozi ma.
3 5
Dr Fer do Cul i novi konst at ovao je:
1 u r adi kal ni m pol i t i ki m kr ugovi ma, a - kako su i nj eni ce pokazal e - i u s a mom dvo-
ru. poj avi l a se i st al a i st i cat i i i dej a o t ome da se Hr vat ska amput i r a od ost al e dr ave, oi t o
zbog f eder al i st i kog st ava vei ne nj eni h pol i t i ki h pr eds t avni ka u Skupt i ni . Feder al i st i ki
pol i t i ari i z Hr vat s ke onemogui val i su. dakl e, cent r al i st i koj ol i garhi j i ne s me t a no vr enj e
dr avne vlasti, i st oga, dakl e, t r eba Hr vat sku amput i r at i . . . Ta mi s ao o amput aci j i . . . se
j avl j a u s a mom dvor u. I ma podat aka, i z koj i h se dade zakl j ui t i , da j e i sam kr al j Al eksandar
i st akao mogunos t amput aci j e Hr vat ske . . Kral j Al eksandar Kar aor evi pokazi vao j e
j o za vr i j eme pr vog svj et skog r at a sl abo pr i kr i veni svoj vel i kosr pski st av . . .
3e
Meut i m, kral j Al eksandar j e 6. j anuar a 1929. godi ne svoj om Prokl ama-
ci j om obj avi o nepovr edi vost j ugosl ovenskog naci onal nog uni t ar i zma i zaveo
tzv. estojanuarsku diktaturu, r aspust i o Skupt i nu i odl ui o da pr est ane va-
nost listava od 28, j una 1921. g. (v. Prilog la). Za pr eds edni ka vl ade post avi o
je gener al a Petra ivkovia, a Zakonom od 3. okt obr a 1929. r egul i sano je: . . .
Slubeni naziv drave Srba, Hrvat a i Sl ovenaca je: Kral j evi na Jugosl avi j a . . .
Posle toga nast aj e pr oganj anj e ne samo separat i st a vel i kohr vat ske pol i t i ke
organi zaci j e Hanao, koji su zaj edno sa velikohrvaiskim separ at i st i ki m ele-
ment i ma u i nost r anst vu produi l i da aguuj u / a uspost avu nezavisne drave
Hrvatske, nego i svih drugih opozicionara, a naroito komuni st a Samo u raz-
dobl j u od 192y. do 1931. godi ne ubi j eni su mnogi komuni st i ki prvaci: ur o
Dakovi, Paja Marganovi, Josip Debeljak, Risto Samardic, Bracan Bracano-
vi. Pero Popovi-Aga, Mijo Oreki i dr.
37
Lijevo, napr edno kri l o HSS nije bilo odl uan prot i vni k Jugoslavije. Jedan
deo vodst va st r anke s mat r ao j e d a j e ost anak Hrvat a u gr ani cama Jugoslavije
mogu ako se drava t emel j i t o pr eur edi u pr avcu f eder aci j e ili konf eder aci j e
i t i me se obezbede i nt eresi hr vat ske buroazije. (Takvo st anovi t e zast upao
je i dr Ante Paveli-Zubar, koji je 1918, kao pot pr esedni k Nar odnog vijea, po-
stigao spor azum sa s r ps kom vl adom o st varanj u zaj edni ke drave). Meu-
tim. sada su HSS i hr vat ska buroazi j a bili izigrani. Naime, oni su se nadal i
da e vl ada gener al a ivkovia omogui t i pr eur eenj e drave na federal i st i -
kom pri nci pu, koji bi hr vat skoj buroaziji dao aut onomni sabor u Zagrebu i
hrvat sku zemal j sku vladu. Umest o toga, u novom rei mu, koji je pot enci r ao
cent ral i zam, srpski deo vl ade pr edst avl j ao j e s kup i st aknut i h pol i t i ara sr-
pskih gr aanski h part i j a sa koj i ma je HSS odbi j al a svaku sar adnj u. U stvari,
est oj anuar ski rei m j e pr edst avl j ao novo i zdanj e vl adavi ne sr pske buroazi j e
(s tim to je kral j za tu vl adavi nu pr euzeo odgovor nost na sebe i i st ovr emeno
zaloio svoj lini aut ori t et ), bez obzi ra t o je u tu vl adu ulo i nekol i ko l anova
HSS. U obr azovanj u t akve vlade vi dnu ul ogu i mal a je j ugosl ovenska masone-
rija, a i velike sile, koj i ma je bi l o stalo da se odri dravna cel i na Jugoslavije.
38
Kasnije, oktroisanim Ustavom od 3. septembra 1931. godine sankci oni san
j e olicijelni j ugosl ovenski naci onal ni uni t ari zam kao opr avdanj e cent r al i zma
pot r ebnog dvor u i hegemoni st i ki m el ement i ma oko nj ega. Tada j e dekr et om
pr ogl aeno da u Kraljevini Jugoslaviji post oj i s amo je' dan nar od j ugosl oven-
ske nacionalnosti. Iako se u ovom okt ori sanom Ustavu ne govori o jugoslo-
venst vu, i pak se iz niza nj egovi h odr edaba vidi t akav naci onal no-uni t ari st i ki
stav pr ema naci onal nom pi t anj u. Ali, uvoenj em ps eudopar l ament ar i zma sa
Nar odnom skupt i nom i Senat om, tj. obnovom pol i t i ko-st ranakog ivota,
st vorene su nove mogunost i za akci j u i od st r ane opozi ci j e prot i v cent ral i z-
ma. Naime, dvor je pol ovi nom decembr a 1931. godi ne f or mi r ao tzv. Jugo slo-
vensku radikalno-seljaku demokratiju, kao vladinu stranku, okupl j anj em po-
litikih ljudi iz svih rani j i h gr aanski h pol i t i ki h st r anaka, pos ebno iz Radi-
kalne, Demokr at ske i HSS, a nasupr ot nj oj razvija se i opozicija. I ako je Se-
l j ako- demokr at ska koalicija bila zabr anj ena od 6. j anuar a 1929. godi ne, ona
je i dal j e del oval a, a nj ena akt i vnost se nar oi t o i spol j aval a pod usl ovi ma po-
licijskih pr ogona federal i st i ki h ant i dravni h el emenat a.
Obnavl j aj ui svoj rad, Izvrni odbor ove koalicije sast ao se od 5. do 7. no-
vembr a 1932. godi ne u Zagr ebu i t om pr i l i kom je usvoj ena rezol uci j a (nj en na-
crt pr i pr emi o j e Ante Tr umbi ) poznat a pod i menom Zagrebake punkt aci j e
Sel j ako- demokr at ske koalicije. U ovom pol i t i kom mani f est u ot r o se osu-
uj e sr bi j anska hegemoni j a, istie zaht ev d a j e vr aanj e na 1918. godi nu kao
i shodni ku t aku pr eka pot r eba da se povede odl una i t o bol j e organi*o-
vana bor ba prot i v t e hegemoni j e, da se pri st upi novom ur eenj u dr avne za-
j edni ce u koj oj e biti i skl j uena prevl ast j ednog ili vie nj eni h l anova nad
ost al i ma, t ako da bude j edna asoci j aci j a i nt eresa, zasnovana na sl obodnoj vo-
lji nj eni h l anova, i da svaki lan u svoj oj zemlji, kao i da svi, udr ueni u za-
j edni kom sar ai vanj u na posl ovi ma opt eg i nt eresa zaj edni ce - koji e se
s por azumno ut vrdi t i - b u d u mogli osi gurat i posebne i s kupne i nt erese, t e za-
j ami t i napr edak i procvat mor al nog i mat er i j al nog ivota nar oda srpskog.
naroda hrvat skog i naroda slovenakog. Posebni interesi inojezinih manj i na
pot puno e se zaj ami t i .
39
Punktacije su izazvale naroi t odj ek zat o t o se Sel j ako- demokr at ska
koalicija u nj i ma prvi put sasvim j asno i odr eeno izjasnila za federaciju, a
cent r al i st i ka vlada ih je uzela kao povod za poo t r enj e svojih r epr esal i j a pro-
tiv federal i st a u svim pr eanski m kr aj evi ma.
4 0
U ost al i m opozi ci oni m kr ugovi ma t aj politiki mani f est ukazi vao je na
konst r ukt i vnu st r anu pol i t i ke preanske SDK i vladi izbijao iz r uku nj en
dot adanj i politiki adut d a j e preanska opozicija, navodno, listom sepa-
ratistika i ant i dravna. Posle obj avl j i vanj a Punkt aci j a u r edovi ma dru-
gih opozi ci oni h krugova poeli su se javljati glasovi o pot r ebi r azmat r anj a nji-
hove osnovanost i . Smat r aj ui da se Punkt aci j ama udar a na osnove nj ene
pol i t i ke i da je t akav post upak SDK u supr ot nost i s post oj ei m dr u t veni m
por et kom, t ako da namee pot r ebu kri vi nog gonj enj a prot i v nj i hovi h aut o-
ra. Vl adu j e podst akl a na ot ar i st up prot i v opozi ci j e zbog sve j ae del at nost i
i z i nost r anst va pot aknut i h separat i st i ki h vel i kohr vat ski h el emenat a.
4
'
U nizu mer a koj e je Srki eva vlada pr eduzea prot i v svojih pr ot i vni ka
povodom zagr ebaki h Punktacija t r eba istai pr oces prot i v Vlatka Maeka
koji je poeo 31. j anuar a 1933. (kada je zat voren i depor t ovan u ajnie), t o
j e dal o povoda opoziciji, nar oi t o vel i kohrvat ski m separ at i st i ki m el ement i -
ma. da pr onose gl asove kako vl ada pr ogoni Hrvat e svakom pri l i kom. A kad
je Maek, povodom opt uni ce dr avnog tuioca 13. apr i l a 1933. zat vor en u
Beogradu, opozi ci j a j e organi zoval a veoma j aku ant i r ei msku demons t r aci j u
angaovanj em velikog br oj a i st aknut i h pr avni ka za nj egovu odbr anu i upui -
vanj em velikog br oj a pozdr avni h t el egr ama koji su, u st vari , bili pr ot est pro-
tiv rei ma. Posle Maekove osude na tri godi ne st rogog zat vora na osnovu Za-
kona o zatiti 29. apri l a 1933. vl ada je prot i v sebe izazvala novi t al as pr ot est a.
Tako se pokazal o da j e dot r aj al a Srki eva politika j ake ruke i da j e Ma-
ekova popul ar nos t sve vie rasla. Takvo st anj e nisu mogl e pr omeni t i ni tri
vlade Nikole Uzunovi a u t oku 1934. godi ne.
42
Ni prva vlada Bogoljuba Jevtia za vreme Namesnitva, posle pogibije
kral j a Al eksandra u Marsej u 9. okt obr a 1934. godi ne ni j e uspel a da ot kl oni do-
t adanj u zaot r enost i nepomi r l j i vost supr ot nost i s obzi r om na osnovna pi-
t anj a drave, j er je i ona, posl e prvih umi r uj ui h izjava iznetih u Dekl araci j i
od 3. j anuar a 1935. pr ed Nar odnom skupt i nom, pr odui l a s rani j i m politi-
kim kur som bezobzi rnost i prot i v svih antidravnih komuni s t a i hr vat ski h
federal i st a. Razuml jivo j e da na t akvi m os novama nije mogl a nai zaj edni ki
jezik s opozi ci oni m el ement i ma ni u pogl edu soci j al nog, ni u pogl edu nacio-
nal nog pi t anj a, j er je u pot punost i ost al a na st ari m t emel j i ma kraljeve poli-
tike, tj. na pr oduavanj u ot r og naci onal no- uni t ar i st i kog i cent r al i st i kog
pol i t i kog kur sa - u stvari na os novama koj e su istakli est oj anuar ska dikta-
t ur a i okt roi sani Ustav. Pored pr ogona komuni st a, Jevt i eva vlada se okomi l a
na st udent e nar oi t o posl e st udent ski h demonst r aci j a 6. j anuar a i 1. f ebr uar a
1935. godi ne, kao i na hr vat ske federal i st e, nar oi t o kr aj em 1934. posl e mar-
sej skog at ent at a i poet kom 1935. kada su vel i kohrvat ski separ at i st i ki ele-
ment i izveli nekol i ko demonst r at i vni h i spada. Tom pr i l i kom vlada j e sprovo-
dila t er or prot i v mnot va gr aana i t i me post i gl a ba ono t o su f r ankovaki
el ement i eleli da izazovu svojim i spadi ma. I ne s amo to, andar mer i j a i po-
lici ja razvile su svoju samovol j u i okr ut nost i zl ost avl j anj e gr aana i sel j aka
i na ost al i m del ovi ma Hr vat ske gde ni j e bilo f r ankovaki h i spada. Takvo po-
st upanj e andar mer i j e izazivalo je na svim s t r anama u zemlji duboko ogore-
n j e - i u sr bi j anski m opozi ci oni m krugov i ma j avno j e osui vana takva samo-
volja vl adi ni h or gana koji su se izdigli iznad zakona kako se t ada govori l o
u tim r edovi ma. Po Hr vat skoj i ost al i m preanski m kr aj evi ma opozi ci j a se
pr i kupl j al a i sve ot vor eni j e pret i l a Jevt i evoj vladi, traei da podnes e ostav-
ku. Uoavaj ui opadanj e br oj a svojih pri st al i ca i naglo j aanj e opozi ci j e i nje-
ne pol i t i ke akt i vnost i , vl ada je pri begl a i zbori ma da bi poj aal a svoje pozi-
cije, nadaj ui se da e dobi t i veinu sami m lim t o e i zbore sprovodi t i j avni m
gl asanj em, uz pret nj e, nasilja i falsifikate, kao i uz pr i menu i zbor nog zakona
od 10. s ept embr a 1931. sa i zmenama od 24. mar t a 1933. godi ne, koji opozi ci j u
dovodi u ner avnopr avan pol oaj . Tako je dol o do pet omaj ski h i zbora 1935.
godi ne.
43
Pr ema sl ubeni m st at i st i ki m podaci ma, lista Bogol j uba Jevt i a na peto-
i naj ski m i zbor i ma dobi l a je 1,746.982 ili 60.6% od ukupnog broj a glasaa, a lis-
ta Udr uene opozicije (s dr Maekom na elu) 1.076.345 ili 37,4%, t ako da je
lista Bogol j uba Jevtia, pr ema r eakci onar nom I zbor nom zakonu za najvei
br oj glasova, dobi l a tri pet i ne mandat a. Meut i m, kad se i ma u vidu pod kak-
\ im usl ovi ma su vreni izbori, onda se moe j asno zakljuiti da rei m na ovim
i zbori ma nije post i gao cilj koji je eleo, ve je, u stvari, por et r peo kr upan po-
raz, tim pr e t o je ogr omna veina, glasaa, nar oi t o u svim naci onal no ug-
nj et eni m kraj evi ma, glasala prot i v pr oduenj a ugnj et ake pol i t i ke jugoslo-
venske vlade.
44
U Rezoluciji CK KPJ od j una 1935. kae se da j e i posl i j e odbi j anj a zajed-
ni kog i st upanj a od st r ane soci j al ne demokr at i j e i opozicije, samost al na lis-
ta r adni ke kl ase mogl a i t rebal a biti i st aknut a. Nei st i canj em liste, neostva-
r enj em dovol j nog br oj a radni ko-sel j aki h kandi dat a po srezovi ma i nedo-
voljnim j avni m i st upanj em r adni ke klase, ot eano j e bilo pr ol et ar i j at u da u
ovim i zbor i ma istupi pr ed naj i ri m nar odni m mas ama kao ozbiljan pret en-
dent na r ukovodeu ul ogu u nar odnoj bor bi prot i v vel i kosr pskog fai zma . . .
Kurs part i j e na samost al no i st upanj e r adni ke kl ase na osnovi naj i re pri mj e-
ne t akt i ke bor benog s por azuma bi o j e apsol ut no pravi l an . . .
Komuni st i ka part i j a bila j e pr i nuena da na tim i zbori ma i ma tek pod-
r eenu ul ogu ili, kako je r eeno u pomenut oj Rezoluciji, da se l anovi ma KPJ
stvori neka pr i r epaka or i j ent aci j a na kl i psanj e za Uj edi nj enom opozi ci j om
i za soci j ai - demokr at ski m voama .. .
45
Pr ema t ome, j asno se vidi da su i vlada i gr aanska opozi ci j a i t om pri-
likom i mal e j ednak stav pr ema komuni st i ma, j er su ih njihovi klasni i nt eresi
i dal j e upui val i da nast avl j aj u svoj nepri j at el j ski stav, ne elei sa nj i ma ni-
kakvu bliu pol i t i ku sar adnj u.
Do pet omaj ski h i zbora (1935) Maek je vodi o pol i t i ku ot r e di st ance pre-
ma sl ubenom Beogr adu, a u praksi i pr ema opozi ci onom, zbog pr opal i h po-
kuaj a da se usagl ase gl edi t a opozi ci oni h gr upa u Srbiji i Hrvat skoj , odba-
cuj ui bilo kakvu sar adnj u sa Beogr adom. Govorei o razvoju pol i t i ke situa-
cije u Hr vat skoj posl e 1935. dr Lj ubo Boban istie:
'Dogodilo se luko da je Hrvatska seljaka stranka izgubila svoju stranaku fizionomiju i
stvarno se pretvorila u jedan pokret, sastavljen od vie komponenata, ona se pretvorila u tzv. Hr-
vatski narodni pokret. (, Podvukao V. T.) Hr vat ska sel j aka st r anka, st i caj em okol nost i , nal azi l a
se na el u ovog pokr et a, koji j e dakl e pr evazi ao di menzi j e r ani j e HSS i uope s t r a na ke di-
menzi j e . . .
elei da se pr edst avi kao pol i t i ki izraz ci j el e Hr vat ske, da se u odnos u na Beogr ad
i maj u t o j ae pozi ci j e, vodst vo HSS pr i hvat i l o j e pod svoj e or gani zaci one f or me sve one po-
litike kompone nt e , koj e su bi l o s koj i h pozi ci j a zauzi mal e negat i van st av pr e ma r ei mu i
i mal e isti gl obal ni cilj: r j e enj e hr vat skog pi t anj a. Nalazei se pr ed pr i or i t et ni m zadat kom,
naci onal ni m pi t anj em, vodst vo HSS nije el el o da se obr a una va sa st var ni m pr ot i vni ki m
pol i t i ki m k o mp o n e n t a ma ako su one mogl e biti kor i ene u pol i t i koj bor bi za os t var enj e
pr i or i t et nog cilja. Suradnju sa frankovakim elementima diktirali su i klasni interesi vodstva
HSS. Na taj nain se Hrvatska seljaka stranka opteretila ustakim pokretom kao jednim neu-
godnim partnerom. Frankovaki element formirao se u tzv. Hrvatskom narodnom pokretu kao
njegovo desno krilo. ( Podvukao V. T.). Ukol i ko se hr vat s ko pi t anj e odugovl ai l o, ut ol i ko je
ovo kri l o dobi j al o j ai ut j ecaj . Nj egovom j aanj u pr i donos i o j e i vanj sko- pol i t i ki razvoj , oso-
bi t o j aanj e Nj emake i Italije, za koj e je ovo krilo i vezivalo ost var i vanj e svoj i h ciljeva. Dje-
l uj ui u okvi r u HSS, ono se spol j a poj avl j i val o kao nj en sast avni dio, pa su ot ud. spol j a gle-
dano. i dent i f i ci r al o sa Hr vat s kom sel j akom s t r ankom.
4 6
Pokuaj i opozi ci oni h st r anaka u Srbiji da se spor azumej u sa SDK posl e
Zagrebaki h punkt aci j a pr opal i su zat o t o j e SDK zaht eval a da se opozi ci j a
u Srbiji kao cel i na izjasni u prilog gl edi t a koja su o dr avnom ur eenj u i znet a
u Zagrebaki m punkt aci j ama, a opozi ci one st r anke u Srbiji nisu uspeval e
da f or mul i u t akvo zaj edni ko gledite, sada - u usl ovi ma kada je vl ada spro-
vodila nasilje i kada j e nj en ut i caj poeo nagl o da opada, tj. posle raspi si vanj a
pet omaj ski h i zbora dol o j e do intenzivnijih kont akat a vodst ava opozi ci oni h
st r anaka - Demokr at ske i Zeml j or adni ke st r anke i SDK - radi dono enj a za-
j edni ke liste, pa su postigli spor azum da na i zbore podnes u zaj edni ku listu
Udruene opozicije, s tim da nosi l ac kondi dat ske liste bude pr edsedni k SDK,
odnos no HSS, Vl at ko Maek. Radi kal na st ranka, JMO i SLS su pr egovar al e
sa pr eds edni kom vl ade B. Jevt i em o ueu na vl adi noj listi, a u isto vr eme
su. na inicijativu st r anaka Udruene opozicije, sa nj i ma voeni pregovori da
se pr i dr ue Udr uenoj opoziciji. Poto su ovi pregovori propal i , Radi kal na
st r anka i SLS su odl ui l e da apst i ni raj u, a JMO je pri l a listi Udr uene opo-
zicije
47
.
Unut ranj i politiki razlozi za zaj edni ku akci j u opozi ci j e prot i v vl ade
Milana St oj adi novi a namet al i su se ugl avnom zbog sve ot ri j eg pr i t i ska re-
ima prot i v svih nj egovi h pol i t i ki h prot i vni ka. Samovol j a i neodgovor nost
or gana vlasti, na el u s Mi l anom St oj adi novi em. i spol j aval a se sve oigled-
nije. Policijski apar at pos t upao j e sve surovi j e sa pr ot i vni ci ma rei ma. Opo-
zicija se nalazila u sve gor em pol oaj u, j er je St oj adi novi svojim fai st i ki m
met odama pr ogoni o svoje prot i vni ke, sve t enj e povezuj ui Kral j evi nu Jugos-
laviju sa si l ama Osovi ne. U t akvi m usl ovi ma, za r uenj e nj egovog rei ma bilo
j e pot r ebno da se or gani zuj e j edna masovna opozi ci ona pol i t i ka organi zaci j a
- nar odni f r ont - koj a e pr i nudi t i i kneza Pavla i St oj adi novi a da pr eki nu
pr ot i vnar odnu unut r a nj u i spol j nu pol i t i ku. S t akvi m pl anom naj pr e je istu-
pila KPJ i j o 1935. pokr enul a tzv. Jedinstvenu radniku partiju, sa ci l j em da
iegalizuje svoj pol i t i ki rad i okupi ire nar odne mase. O t ome je na Dr ugom
kongr esu KPH (21. do 25. novembr a 1948.) reeno:
. . . Traei legalne f or me pol i t i kog r ada part i j a organi zi ra 1935. Jedi n-
st venu r adni ku part i j u, koja se kasni j e proi ri l a u Stranku radnog naroda.
Oko St r anke r adnog nar oda - za razliku od Jedi nst vene r adni ke par t i j e
- okupl j al i su se ne s amo radni ci , nego i demokr at s ki raspol oeni gr aani i
seljaci, koji su pod ut i caj em nae part i j e ot padal i od HSS i ostalih gr aanski h
pol i t i ki h st r anaka.
St r anka r adnog nar oda i mal a j e mnogo i ru pl at f or mu od Jedi nst vene
r adni ke par t i j e . .
4 8
U avgust u 1935. Pol i t bi ro CK KPJ je istakao: . . . Treba uj edi ni t i bor bu
razni h slojeva nar oda u moan i j edi nst ven pokr et u Frontu narodne slobo-
de...
O zadaci ma ovog f r ont a kae se:
. . . Fr ont a nar odne sl obode j e istinski i brat ski savez sviju pr ot i vni ka
est oj anuar skog rei ma, a nije ni kakav manevar . Organi zaci j e i st r anke, koj e
ulaze u FNS, t r eba zaj edni ki da izrade pl at f or mu zaht j eva i zaj edni ki ut vr de
zadae FNS. Komuni st i predl au i zauzee se za to, da FNS pri hvat i ove tri
glavne zadae:
1. uni t enj e est oj anuar skog reima;
2. r avnopr avnost meu nar odi ma Jugoslavije;
3. spr eavanj e da se t eret i krize pr ebace na lea nar oda i pobol j anj e po-
loaja i roki h nar odni h slojeva na r aun bogat aa.
Sline apel e upui val a je KPJ i kasnije. Tako je CK KPJ na Pl enumu apri l a
1936. pozivao na udr uenj e svih sl obodar ski h snaga u zemlji da se obr azuj e
Narodni front, ali graanski politiari nisu hteli ni da uj u /a zaj edni ku po-
litiku akci j u sa komuni st i ma, smat r aj ui ih svojini pr i mar ni m neprijate-
l j em.
49
Posle pet omaj ski h izbora. Udruena opozi ci j a j e boj kot oval a Nar odnu
skupt i nu, ali se st r anke nisu mogl e t enj e povezati i usaglasiti svoja gledita,
iako je uj esen 1935. f or mi r an Radni odbor opozi ci j e sa tim ci l j em. Pot o je od-
bor Radi kal ne st r anke r aski nuo veze sa JRZ, t ako da su se radi kal i poet kom
1936. godi ne pri drui l i s t r ankama Udruene opozi ci j e i uli u nj en Radni od-
bor, itava 1936. godi na je prol a u meus obnom nagaanj u Radi kal ne, De-
mokr at s ke i Zeml j or adni ke st r anke, s j edne, i SDK sa ovi m st r ankama, s dru-
ge st rane. Kr aj em decembr a 1936. godi ne knez Pavle j e i ndi f er ent no pr i mi o
me mor a ndum ovih triju srbi j anski h st r anaka, u koj em su bili izneti osnovni
pogl edi i sugest i j e za r eavanj e ot vor eni h pi t anj a.
Posle neuspeha razgovora sa St oj adi novi em s r edi nom j anuar a 1937. u
Brei cama, Maek je poku ao da poj aa veze sa Udr uenom opozi ci j om. Po-
sle dueg pr egovar anj a, na osnovi nacr t a Zeml j or adni ke st r anke uz korek-
cije ost al i h st r anaka, kao i na zahtev Maeka, efovi st r anaka obrazoval i su
tzv. Blok nar odnog sporazuma (BNS) i 8. okt obr a potpisali Sporazum.
Tim Spor a z umom j e bi l o pr edvi eno da e se obr azovat i koncent r aci ona vlada od
oni h s t r anaka koj e i maj u . kor enj a u na r odu' i da e ta vl ada, u sagl asnost i s Kr unom, pr o-
glasiti pr i vr emeni Osnovni zakon koj i m se uki da post oj ei Ustav. U ovom Os novnom zako-
nu. u koj em e biti sadr ani os novni pr i nci pi koji su van s por a i vr edet i do dono enj a novog
Ustava, li pr i nci pi bie i nkor por i r ani u novom Ustavu i to: Jugoslavija je nasl j edna, ust avna
i pa r l a me nt a r na monar hi j a, u koj oj vl ada kr al j Pet ar II iz di nast i j e Kar aor evi ca. a do nje-
gova punol j et s t va kr al j evsku vlast vrit ce namj esni t vo: gr aans ke i pol i t i ke s l obode i par-
l ament ar na vl adavi na mor a j u biti zagar ant ovane. Istoga da na kada vl ada st upi na upr avu
progl asi t e se novi i zborni zakon i raspi sat i i zbori za Ust avot vor nu skupt i nu. Novi Ustav
doni j et e se s a mo pr i s t a nkom vei ne Sl ovenaca, vei ne Hr vat a i vei ne Sr ba u Ust avot vor-
noj skupt i ni .
5 0
Spr ovoenj e ovog Spor azuma zavisilo je najvie od kneza Pavla, koji je
pr ema nj emu od samog poet ka i mao negat i van stav, a nj egovom sprovode-
nju su se protivili St oj adi novi , Koroec i Spaho. Pri l i kom audi j enci j e kod
kneza Pavla, kr aj em j una 1938, Maek j e ponovo zaht evao da se r aspi u izbori
za Ust avot vornu skupt i nu i pr edl oi o knezu da pri hvat i Spor azum od 8. ok-
t obr a 1937. godi ne, ali je knez odgovor i o da sam o t ome ne moe donet i od-
luku, da t o zavisi od stava dr uga dva namesni ka, d a j e Srbi j a prot i v Sporazu-
ma opozi ci j e i da j e pol oaj St oj adi novi eve vl ade st abi l an. Maek j e r ekao da
druga dvoj i ca namj esni ka ne znae nita, niti e post oj at i ako bi se pr i hvat i o
i real i zi rao Spor azum opozicije. 1 St oj adi novi je odbaci o Spor azum kao
bazu za spor azum s Maekom.
5 1
Prilikom poset e Maeka Beogr adu, pr edst avni ci Bl oka Spor azuma su 15.
avgust a 1938. godi ne donel i novu Rezoluciju koj om je pot vr ena ver nost Spo-
r azumu od 8. okt obr a 1937. i ponovo nagl aena pot r eba neodl onog uki danj a
Ustava. Posle dol aska u Beograd, Maek je traio da ga pri mi knez Pavle da
bi ga obavest i o o st avu opozi ci j e pr ema St oj adi novi evoj vladi. Posle izvesnog
okl evanj a, knez Pavle g a j e ipak pr i mi o u dvor s kom vozu na put u od Zi danog
Mosta do Zagreba 9. okt obr a 1938. godi ne. (Maek je zbog tog odugovl aenj a
bi o odus t ao od audi j enci j e). U svojim Memoarima Maek j e naveo d a j e knez
Pavle t om pri l i kom na me r no i zbegavao da razgovara o pol i t i ki m pi t anj i ma,
mada je. s upr ot no t ome, u j ednom razgovoru sa M. Tupanj ani nom, u mar t u
1939. godi ne, izjavio d a j e s knezom Pavlom t ada r azgovar ao o t er i t or i j al nom
aspekt u hr vat skog pi t anj a.
52
U Rezoluciji od 15. avgust a 1938. godi ne na kr aj u se kae:
. Jedi no u na r odnom r ei mu i j e di no u sl onom zal aganj u Sr ba i Hr vat a dr ava moe
nai i mor al nu i pol i t i ku i voj ni ku snagu, dovol j nu, da odol i ku nj ama, koj e odas vud na-
val j uj u . . . Kada su ova dva na r oda ( sr pski i hrvat ski - pr i m V. T.), svaki za sebe u r azni m
vr e me ni ma i u ne j e dna koj bor bi , pokazal i t ol i ko i vot ne snage, j as no j e. da oni zaj edno mogu
i mat i dovol j no snage da u svakom sl uaj u prot i v svakoga br a ne i o d b r a n e svoj u s l obodu i
svoj u s amos t al nos t .
Pot r ebno j e st oga, da se ods t r a ne sve zapr eke, koj e spr eavaj u s l obodnu or gani zaci j u
na r oda u slozi, u j e dnoj ur e e noj dr avnoj zaj edni ci .
Zat o pozi vamo sve Sr be i Hrvat e, da zbiju svoj e r edove, t e da se j e dnom odl u nom, ust-
r a j nom i nepokol ebl j i vom bor bom ukl oni ova ne na r odna i na me t nut a vl adavi na . . .
Samo zaj edni ka volja i puna sol i dar nost i Sr ba i Hr vat a j a ms t vo su bol j e budu-
nost i nae dr avne zaj edni ce.
5 3
Iz ove, kao i iz Rezolucije od 8. okt obr a 1937. godi ne, i por ed manj kavost i
nj i hovog sadraj a, nar oi t o u pogl edu i st i canj a pr ava s amo dva nar oda - sr-
pskog i hr vat skog - i zadravanj a monar hi st i kog si st ema vl adavi ne - vidi se
konst r ukt i van st av Maeka, odnos no vodstva HSS i SDK i vodst va st r anaka
Udruene opozi ci j e u Srbiji da se ot vor ena pi t anj a reavaj u s por azumi ma.
U l et ku Radnom narodu grada i sela, od 10. s ept embr a 1939. godi ne. Ini-
cijativni odbor za st var anj e St r anke r adnog nar oda Hrvat ske (za t a se za-
lagala KPJ - pr i m. V. T.), i zmeu ost al og kae se:
Sav radni narod svesrdno je pozdravio i temeljna naela Bloka opozicije ( t o je bi o tzv.
Blok na r odnog s por azuma, i zmeu SDK i Udr uene opozi ci j e, koji j e i zneo svoj opozi ci oni
st av pr e ma St oj adi novi evoj vladi - V. T.). utvrena na Konferenciji u Zagrebu 8. listopada
1937. godine ( podvueno u ori gi nal u), znaj ui da su s mer ni ce u t om akt u d o b r e i pouz da ne
za razvi t ak unut r a nj i h pol i t i ki h pr i l i ka u s mj er u naci onal ne r avnopr avnos t i i demokr aci -
je . Radni nar od je zahtevao da t radnika klasa preko svog samostalnog politikog pokreta
bude ukljuena u Blok narodnog sporazuma kao rai'nopravan politiki faktor ( podvu e no u
or i gi nal u) Meut i m, s t r anke Bl oka opozi ci j e odbi j al e su ovaj zaht j ev, a ni sam t aj Blok ni kad
ni j e us peo da i z s t r a na ka koj e su ga sast avl j al e st vori j edi nst veni i bor beni bl ok s j edi nst ve-
ni m mi ni mal ni m p r o g r a mo m za oi vot vor enj e sveano pot pi s ani h s mj er ni ca o r e enj u na-
r odno- pol i t i ki h pi t anj a. . Pr oces ci j epanj a Bl oka opozi ci j e ubr zan j e posl e i zbor a od II
dec. 1938.
Mj est o da velika na r odna pobj eda bude pods t r ek za i zvoj evanj e konane pobj ede,
mj est o da ona bude uvod u zaj edni ku i j edi nst venu bor bu za oi vot vorenj e pravi l no postav-
ljenih smj er ni ca, kako su t o zaht j eval e naj i r e na r odne mas e u i t avoj zeml j i , vodst va st ra-
naka Bl oka su se sve vie udal j aval a j edno od dr ugi h, ne vodei r auna da se t i me udal j uj u
i od nar oda. To dokazuj e i ul azak pr vaka beogr ads ke Udr uene opozi ci j e u St oj adi novi evu
skupt i nu. Kad j e dol o do pr vi h r azgovor a dr Maeka i pr eds edni ka vl ade Drag. Cvet kovi a
jaz i zmeu veeg del a s r bi j ans ke Udr uene opozi ci j e i Scl j ako- demokr at s ke koal i ci j e pro-
budi o se j o vie i j asni j e, zahval j uj ui me us obnoj bor bi za vlast i dvol i nost i vodst ava po-
j edi ni h opozi ci oni h st r anaka.
5 4
Posle dol aska Hi t l era na vlast u Nemakoj 1933. godi ne, Maek i vodst vo
HSS su se pos ebno zalagali da zai nt er esuj u Rim i Berl i n za hr vat sko pi t anj e.
Jedan dobar deo vodst va i ut i caj ni h ljudi HSS-a, nar oi t o u kr ugovi ma om-
ladine, post aj e, meut i m, vrlo i mpresi oni ran! dol askom Hi t l era na vlast u
Nemakoj , te se ut j ecaj fai zma na vrhove HSS od t oga doba sve vie i vie
poj aavao. Ostali di o t j er a sve vie logika dogaaj a t akoer da post ane rezer-
va nj emake i t al i j anske i mperi j al i st i ke pol i t i ke na Bal kanu.
5 5
(Det al j ni j e
o pokuaj i ma za r eavanj e hr vat skog pi t anj a pomou i nost r ani h sila bi e iz-
net o u sl edeem odel j ku Hrvat sko pi t anj e kao meunar odni pr obl em) .
NAPOMENE
' Fer do Cul i novi . Jugoslavija izmeu dva rala. I, Zagreb, 1961. st r. 172-173.
2
Isto, st r. 178.
3
Isto, st r 179-180. Izgleda d a j e t o bi o prvi poku a j da se hr vat s ko pi t anj e post avi kao me-
una r odni pr obl em ( s amo j e do tog vr emena S. Radi kupi o pot pi s e r adi obr a a nj a mi r ovnoj
konf er enci j i u Pari zu koj a j e poel a 18. j anuar a 1919 Poet kom f e br ua r a iste godi ne j edi no su
SAD pr i znal e novonas t al u dr avu SHS - v ideti F. Culinovi, isto, st r. 298 i 202). Povodom ovog
Memoranduma F. Cul i novi je u cit. del u na st r. 180 da o sl edei koment ar : Takav apel na i nost -
r anst vo ni j e . . bio posl ednj i u kr ugovi ma oko St j epana Radi a. Teko j e nai opr a vda nj e za tak-
vo t r aenj e pomoi sa st r ane, ali j e j o tee odobr i t i t aj apel ako se iznosi d a j e on upu e n na
svog adr es at a na vodno pr eko t al i j anske voj ne mi si j e u Lj ubl j ani , a d a j e Vi l sonu (Wi l son Wood-
r ow) izgleda ve bilo poznat o, kako je Stj. Radi i mao veze s t al i j anski m pi j uni ma u Tr st u
Cak j e dr Ante Tr umbi c izjavio kako u o v a k v i m akt u vidi net o s r amot no, smi j eno, t o ne bi
napr avi l o ni j edno di j et e. Zat i m Cul i novi kae d j e u na j ma nj u r uku t et no po i nt er es na r oda
j ugosl ovenski h krai eva. a pr vens t veno hrvat ski h, da se Radi za os l oboenj e Hr vat s ke od sr-
pskog j a r ma obr a a o t al i j anski m i r edent i st i ki m kr ugovi ma, iji su or uani odr edi pri j et i l i sa-
mom Karl ovcu, dok NU Rijeku ve zahvat i l i , kako bi kasni j e pr eko i ns ceni r ane Danunci j ade pri-
pr emi l i nj enu s kor u aneksi j u I t al i j i . . .
4
Isto, st r. 315, 319-320, 336, 344. 348. 351.
5
Isto. st r. 364. 367, 372-373.
' Isto. si r. 381
7
Dr Fer do Cul i novi , Slom stare Jugoslavije, Zagr eb, 1958. st r. 65.
11
F. Cul i novi . Jugoslavija izmeu dva rata, 1. Zagr eb, 1961, st r. 388-389.
a
F. Cul i novi , Jugoslavija izmeu dva rata, I. st r. 404. 412-416.
Isto.
, 0
Isto.
" F Cul i novi , Slom stare Jugoslavije, st r. 69. i Jugoslavija izmeu dva rata. 1. st r. 419121.
12
F. Cul i novi , Jugoslavija izmeu dva rata, I, str. 422-i 436 i Slom stare Jugoslavije, st r. 70.
'
3
F. Cul i novi . Jugoslavija izmeu dva rata. I, st r. 424-434.
14
F. Cul i novi . n. d.. st r. 442-443.
" F. Cul i novi , Slom stare Jugoslavije, st r. 72-74.
18
F. Cul i novi , Jugoslavija izmeu dva rata, I. str. 459- 460 i 464467.
17
F. Culinovi. Slom stare Jugoslavije, str. 72-74; Jugoslavija izmeu dva rata. I, st r.
471-474; Stenografske beleke Narodne skuptine Kraljevine Srba, Hrvala i Slovenaca, Vanr edan
saziv za 1925. godi nu, Beogr ad, str. 230-232. Od t ada j e HRSS dobi l a i me Hr vat ska sel j aka
s t r anka (HSS).
18
Stenografske beleke. . st r. 234.
19
Mita Di mi t ri j evi , Prvi kontakt (pismomI izmeu kralja Aleksandra i Stjepana Radia,
Beogr ad, 1939, st r. 15: F Cul i novi , Jugoslavija izmeu dva rata, I, str. 475.
20
List Hr vat sko pravo, 6. avgust 1925, Zagreb; F Cul i novi . n. d., st r. 475-476.
2
' F. Culinovi, n. d., st r. 477-478.
22
Josi p Horvat . Politika povijest Hrvatske 1918-1929. Zagreb, 1938, st r. 397.
23
F. Cul i novi . n. d.. st r 481-485.
24
Ist ori j ski ar hi v KPJ. II. Beogr ad. 1950; dr F. Cul i novi . Slom stare Jugoslavije, st r . 75-76;
Pregled istorije SKJ. st r. 136-137, 113 i 116
25
Stenografske beleke Narodne skuptine SHS sa sedni ce od 8. maj a 1928.
28
Stenografske beleke Narodne skuptine SHS od 19 j una 1928.
27
Stenografske beleke Narodne skuptine SHS od 20. j una 1928; F. Cul i novi , n.d., st r.
79-80.
28
Istorija graanskih partija Jugoslavije (IGPJ), II. SUP. Beogr ad. 1952, str. 47- 48.
29
Politika. 30. j ul i 1928, st r. 3, Beogr ad.
30
F. Culinovi, Slom stare Jugoslavije, st r. 67-68.
31
Sta je Tito letos rekao hrvatskim rukovodiocima. Politika. 9. ma j 1972. Beogr ad, st r. 9.
32
IGPJ. str, 48-49. Enciklopedija Jugoslavije. ', Leksi kogr af ski zavod, Zagreb, 1968, st r. 14.
33
Kota Pavlovi, Razgovori sa Slobodanom Jovanoviem 1941-1945, Vi ndzor, Kanada,
1969, st r. 52-53.
34
Svet ozar Pri bi evi . Diktatura kralja Aleksandra, dr ugo i zdanj e. Beogr ad 1953, st r . 73 i
77.
35
Vl at ko Maek. In the Strugle for Freedom. New York. 36, 1957, st r. 121-124.
36
F. Cul i novi , n.d., st r. 82.
37
F. Culinovi, Jugoslavija izmeu dva rata. II, Zagreb. 1961, st r 9, 13, 17.
38
IGPJ, st r. 50-53.
39
Novosti, zagr ebaki dnevni k od 8. nove mbr a 1932. godi ne.
40
F. Cul i novi . Slom stare Jugoslavije, st r. 86; Ivan Ri bar. Politiki zapisi. II. Prosvet a,
Beograd. 1949. st r. 115 i dal j e.
4
' Fer do Cul i novi . Jugoslavija izmeu dva rata. 11, Zagr eb. 1961. st r. 58.
42
Isto, st r. 59-60.
43
Isto, st r. 74-76, 83-84, 86.
44
Isto, st r. 89.
45
Ist ori j ski ar hi v CK KPJ, II. Kongresi i zemaljske konferencije KPJ 1919-1937.
44
Dr Lj ubo Boban. Sporazum Cvetkovi-Maek, Beogr ad. 1965, st r. 266-267.
47
Isto, st r. 17 i 19.
48
Drugi kongres KPH. Zagreb, 1948, str. 101-102.
49
Ist ori j ski ar hi v CK KPJ, II str. 368 i 392.
50
Dr Lj ubo Boban. n. d., st r. 21-24: F. Cul i novi , Slom stare Jugoslavije st r . 87-88.
" Dr Lj ubo Boban, Sporazum Cvetkovi-Maek, st r. 25-26.
52
Isto, st r. 26-27.
53
Isto, st r. 398-399.
54
.Aprilski rat 1941, Zbornik dokumenata. I, (AR 1941, ZD. I). Voj noi st or i j ski i nst i t ut JNA,
Beogr ad. 1969. dok. 85, st r. 331-333; AVII, reg. br. 12/ 3-2, kut i j a (k.) 6.
6 5
Drugi kongr es KPH, . . . st r.
HRVATS KO PI TANJE
KAO MEUNARODNI PROBLEM
Jo 3. f ebr uar a 1919. godine, na Velikoj nar odnoj skupt i ni (saboru), odlue-
no je da se uput i Memorandum zapadni m silama, pr venst veno predsedni -
ku SAD Vilsonu, da pomogne do ost varenj a i pri znanj a Mi rot vorne seljake
neut r al ne ovj eanske republ i ke Hrvatske, vodst vo Hrvat skog bl oka je u
prol ee 1922. godi ne odl ui l o da na Meunar odnu konferenci j u u enovi po-
alje svoje del egat e da pred tim f or umom hrvat skom pi t anj u dade svjetsko-
politiki karakt er, a predsedni k Hrvat ske r epubl i kanske sel j ake st r anke
St j epan Radi je jula 1923. godi ne pobegao iz zeml j e i u Beu, Berlinu, Parizu
i Londonu pokuavao da pomou i nost rani h sila rei hrvat sko pi t anj e, i kad
je. najzad, stigao u Moskvu, on je u j unu 1924. godi ne dao izjavu o ul asku svoje
st r anke u Seljaku i nt ernaci onal u, zbog ega je po povrat ku u zeml j u poet-
kom j anuar a 1925. godi ne bio pr onaen i uhapen, a zatim - posl e put anj a
iz zatvora i odr i canj a r epubl i kanskog pr ogr ama - uao u Paievu vladu.
Posle krvoprolia u Narodnoj skuptini juna 1928. godine, vodstvo HSS do-
nelo je odluku da, paralelno sa pregovorima s kraljem Aleksandrom, iznese hr-
vatsko pitanje kao meunarodni problem. (Podvukao V. T.). Ono, u t om cilju
kraj em 1928. godi ne, upuuj e u i nost ranst vo dr Antu Trumbi a, ' dr Vlatka
Maeka, dr Juraj a Krnjevia, a ve u j anuar u 1929. godine, posle progl aenj a
monarho-di kt at ure, dr Antu Pavelia, sa zadat kom da meunar odne politi-
ke fakt ore u glavnim politikim cent r i ma Evrope zai nt eresuj u za unut r anj u
politiko-dravnu krizu Kraljevine SHS i da se vodstvu HSS, kao l egi t i mnom
predst avni ku hrvat skog naroda, ukae pomo i podr ka u ost varenj u postav-
ljenih politikih ciljeva pred vl adaj ui m krugovi ma u Beogradu, da bi se re-
ilo hrvat sko pitanje. Tu, u stvari, razl i kuj emo tri peri oda nj egove spol j nopo-
litike aktivnosti. Prvi period obuhvat a vreme od 1928. do 1935. godine, drugi
od 1935 godine do dolaska Cvetkovia za predsednika vlade 1939. godine, i
trei period od poetka drugog svetskog rata pa do 10. aprila 1941. godine,
tj. do progl aenj a Nezavisne Drave Hrvatske (NDH).
U prvom periodu spol j nopol i t i ke aktivnosti HSS vidno su zapaene mi-
sije u glavnim evropski m politikim cent ri ma, i to: Tr umbi a u Beu, Parizu
i Londonu, Krnjevia u Berlinu na Konferenciji I nt er par l ament ar ne unije,
dra Vladka Maeka u Beu i Pragu, dra Antii Pavelia u Beu i Rimu, kao i
politikih emi granat a: Krnjevia, Koutia, Pereca i drugi h.
Tr umbi eva misija u Beu, Parizu i Londonu uoi pr ogl aenj a sestoja-
nuar ske di kt at ur e ( okt obr a- decembr a 1928. godine), i mal a je za cilj da po-
kua t amonj e pol i t i ke kr ugove angai rat i prot i v sr pske hegemoni j e.
2
Tr umbi je u Beu poset i o kancel ar a I. Saj pel a (Sajpel Ignac), a zatim J.
ober a (Schober), koji su mu savetovali umer enos t u zaht evi ma pr ema Beog-
radu, s tim da se odr ekne namer e o ot cepl j enj u Hr vat ske i t raenj a podr ke
od Italije. Prilikom bavl j enj a u Beu, Tr umbi se povezao sa gr upom bivih
aust r ougar ski h ofi ci ra - Hr vat a (general S. Sarkot i ,
3
pot pukovni k Perevi
i drugi), koji su bili zagrieni nepri j at el j i nove j ugosl ovenske drave i ve kao
takvi ukl j ueni u me una r odnu zaveru za razbi j anj e Kraljevine SHS. Da su
ovi ljudi u Beu bili njegovi verni saradni ci vidi se i po t ome t o su oni bili
glavni punkt za vezu, pr eko koj ega je ila nj egova pot a za Zagreb Paveliu i
Maeku, i obr at no.
4
Tr umbi je iz Bea posl ao izvetaj Maeku i pi smo Paveliu. On u pi smu
Maeku istie d a j e sa zadovol j st vom upoznao Pavelieve ovdanj e pri j at el j e,
nae dobr e i ot mene Hrvat e.
5
Posle Bea, poset i o je Pariz i London, gde je naj due boravi o i sast aj ao
se sa mnogi m f r ancuski m i dr ugi m di pl omat ski m pr edst avni ci ma. I por ed
ive pol i t i ke akt i vnost i od mesec dana u Parizu, Tr umbi nije nai ao na e-
ljenu pomo i r azumevanj e zvani ne Francuske, koj a je bila saveznik drave
SHS i glavni garant nj enog t eri t ori j al nog i nt egri t et a. Iz Pariza je bezuspeno
poku ao da se pr eko punkt a u Beu povee sa zvani ni m kr ugovi ma Nema-
ke. Ali tu vezu su pr eko Bea uspostavili sa Ri mom i Ber l i nom Sarkot i i nje-
gov bliski saradni k dr Ante Paveli. Za vr eme svog bor avka u Parizu Tr umbi
j e samo uspeo da nagovori par i ke bankar e da ne daj u zaj am Kraljevini SHS,
kojeg j e kral j Al eksandar t rai o pri l i kom poset e f r ancuskoj prest oni ci .
Kraj em avgust a 1928. godi ne, kada se u Berl i nu odraval a XXV konf er en-
cija I nt er par l ament ar ne uni j e, vodst vo SHS uput i l o j e Jur aj a Krnj evi a da na
licu mest a t umai hrvat sko pi t anj e. Vraaj ui se pr eko Bea u Zagreb, u
Beu j e i mao sast anak sa i zasl ani kom maar s ke vlade gr of om Apor om (Apor
Gabor bar on) - sast anak koji je ranije, iz Zagreba, dr Ant e Paveli pr i pr emi o
pr eko maar s kog konzul at a. Tada j e Maeku obeano da Hrvat ska moe ra-
unat i na pomo Maar ske.
6
U okt obr u 1930. Maek je. pod i zgovorom da ide na l eenj e u Karlove
Vari, u stvari pl ani r ao da se s r et ne sa emi gr ant i ma i izvesnim pol i t i ki m li-
nost i ma zemal j a kroz koj e e proi i u koj i ma e boraviti, da bi ih zaintere-
sovao za hr vat sko pi t anj e. Tako se u Beu sast ao sa gener al om Sar kot i em
( pr edst avni kom gr upe Sar kot i - Perevi - Perec), a zatim i sa Krnj evi em
i Kout i em, koji su 9. okt obr a u t om cilju doput oval i u Be. Maek je pr eko
Sarkot i a obezbedi o sast anak, umes t o sa aust ri j ski m kancel ar om (kako j e
Maek eleo), sa bivim kancel arom Saj pel om (Saipel Ignac). Na Sajpelovo pi-
tanje: Da li bi Hrvati za sl uaj nezavisne Hrvat ske, uli u uu vezu sa Aust-
rijom i Maarskom?, Maek je na ovo nepri j at no pitanje, po Trumbi cevi m
bel ekama, net o odgovori o, da. ako bi bila konst el aci j a, za to bi mogl o biti.
Ali je i dej no prot i v toga.
Na sast anku, 9. okt obr a, sa Krnj evi em i Kout i em. Krnj evi je izvestio
Maeka d a j e pr edao Memor andum f r ancuskom mi ni st r u i nost r ani h posl ova
A. Bri j anu (Bri an Aristide) sa ci l j em da se pri organizaciji evr opskog por et ka
mor a voditi r auna i o sr psko- hr vat ski m odnosi ma.
Pored nekol i ko politikih susr el a u Karl ovi m Vari ma i Pragu. Maek se
sast ao i sa S. Dui em. pr i padni kom Sarkot i eve emi gr ant ske grupe, a zatim
i sa M. Hodom, pr edsedni kom Agrarne stranke, kao i sa predst avni ci ma ag-
r ar ni h st r anaka Sr ednj e Evrope. U povrat ku, u Linu, ponovo se sast ao sa Ko-
ui i cem i Krnj evi em, a posle izleta u Sal zburg na poziv im se pr i dr ui o Ke-
man iz Pariza i Ante Paveli iz Verone, prat ei Maeka do Vilaha. Pr ema t ome
moe se zakljuiti da je cil j ov og Maekovog pol i t i kog put ovanj a u i nost ran-
slvo bio da ovako podel i uloge svojim sagovorni ci ma, da: Paveli vodi po-
litiku sa Tal i j ani ma. Kout i i zmeu Italije i V. Bri t ani j e. Krnjevi se dri En-
gleza, a Keman da legalno odrava vezu sa Francuzi ma.
7
Di Todor Stojkov pie:
t di pl omat s ki m ma a r s ki m dokume nt i ma i z t oga vr e me na navodi se da j e hr vat s ko
opozi ci ono vodst vo i mal o kont akt e i sa nali| anski>m vl adom, da j e Maek t rai o od Muso-
linija (Mussol i ni Beni t o) novac i or uj e i da je Musol i ni na vodno s pr e ma n, u sl uaj u ozbilj-
nog pokr et a u Hr vat skoj da i nt er veni e i pri zna nezavi snu Hr vat sku dr avu ,
8
Kr aj em d e c e mb r a 1928 u Zagr ebu su se sreli vodei pol i t i ari SDK. Maek i Pri-
bie vic. sa br i t ans ki m pos l ani kom u Beogr adu V Kenar doni ( Kennar d Howar d Wi l i am
pri l i kom ot var anj a br i t anske izlobe - prim VTJ Do susret a je dol o u jeku veoma zateg-
nut e pol i t i ke si t uaci j e. Tom pri l i kom Macek | e br i t ans kom posl ani ku izloio pl an pr eur e-
enj a dr ave podel or n na s edam l eder al ni h j edi ni ca, i to: 1. Sl oveni j a. 2 Hr vat ska sa Slavo-
ni j om i del om Bos ne i s ever nom Dal maci j om. 3 Banal . Baka i de o Srerna (Voj vodi na). 4
de o Bosne Her cegovi ne i j une Dal maci j e. 5 Srbi j a. 6. Makedoni j a, 7. C i na Gor a sa Sand-
akom i Nov i Pazar) i naj j uni j i m del om J adr ans kog pr i mor j a Por ed te var i j ant e. Maek je za
pr e ur e e nj e dr ave izmislio i podel u dr ave na sesi l eder al ni h j edi ni ca ili s a mo na dva del a
sa cent r i ma u Beogr adu i Zagrebu. Hr vat s kom del u pr i pal e bi sl edee obl ast i : Sl oveni j a,
Hr vat ska s.i Sl avoni j om, cela Dal maci j a, cel a Bosna i Her cegovi na i deo Sr ema i Bake
Posle r azgovor a sa Maekom, Kenar d se s as t ao sa J Pr edavecor n i Sv Pr i bi cevi cem. Pribi-
evi j e bi o dal eko umer eni j i od Maeka istakavi pot r ebu i re admi ni s t r at i vne aut onomi -
j e . . .
Na kr aj u s us r et a sa Kenar doni Maek j e i zneo svoj e gl edi t e na odnos sa s us e dmm
dr avama On se i zj asni o, ukol i ko bi dol o do r at a prot i v Italije, pa Beogr ad na r e di o hrvat s-
kom vodst vu da povede rezervi st e u rat, ovi ne bi posl ual i Na pi t anj e i znenaenog Kenar-
da, da li je to mi l j enj e i dr ugi h voda SDK Macek je odgovor i o da su svi Hrvat i u t om po-
gl edu l edi nst veni .
9
Zvanini krugovi u Beogradu ot r o su reagoval i na navedene pol i t i ke
misije pr vaka HSS u i nost r anst vu i na nj i hove kont akt e sa neki m i nost r ani m
di pl omat ski m pr edst avni ci ma u zemlji, i to u 1928. godi ni , kada je unut r a nj a
pol i t i ka kriza u Kraljevini SHS bila dostigla vr hunac. Vel i kosr pska buroa-
zija, na elu sa kr al j em, zavela je apsol ut i st i ki reim u zemlji, a uvoenj em
okt r oi sanog Ustava, 3. s ept embr a 1931. u sutini se ni j e ni t a pr omeni l o, j er
j e i dal j e ost ao naj kr ui cent ral i zam, br emeni t naci onal ni m bespr avi j em. Zato
je razuml j i vo t o su se narodi Jugoslavije, koji su teili za sl obodom i nacio-
nal nom r avnopr avnou, odupr l i despot skoj vl adavi ni kral j a Al eksandr a i
nj egove dvor ske kl i ke'
0
.
Posle est oj anuar ske di kt at ur e hrvat ski bur oaski pol i t i ari ni su vie
hteli ni t a da tra.e od beogr adske vl adaj ue grupe, ve su preki nul i sve veze
sa Beogr adom. Najizraziiiji pr edst avni k hrvat ske buroazije, dr Vl at ko Ma-
ek. koristei ner e eno naci onal no pi t anj e i mnoge dr uge unut r a nj e supr ot -
nosti i sl abost i cent r al i st i ke drave, pr eduzeo je veoma i roku i svest r anu
pol i t i ku akt i vnost za razbi j anj e j ugosl ovenske dr avne zaj edni ce i st varanj a
samost al ne Hrvat ske. Ogoren na beogr adsku vl adaj uu gr upu. Maek j e
t ada izjavio: Nema spor azuma, nema izmirenja i u i me HSS ot vor eno t rai o
da se sve zeml j e s one st r ane Drine. Save i Dunava, koj e danas sai nj avaj u
deo Kral j evi ne Jugoslavije, vr at e u st anj e 1918. godi ne kakvo je ono nast al o
sl omom Aust ro-Ugarske Monarhi j e, s tim da gr ani ca nove Velike Hrvat ske
bude na liniji: Kol or - Dri na - So mb o r " I nt er esant no je da je i 1932. u Ku-
pi ncu, dopi sni ku Le Petit Parisien. Rubou ( Roubund Louis), ponovi o: Gra-
ni ca bi ila pored Kot ora na Jadran, ost avl j aj ui pr edr at nu Srbi j u i Crnu
Goru. popel a bi se do S. Mitrovice, prel azei pr eko Uzica i Valjeva, pa bi se
spust i l a k Vukovaru, ost avl j aj ui Sombor u j ednom t abor u, Osijek u dru-
gom. '
2
On je u razgovoru sa br i t anski m par l ament ar ci r na, obj avl j enom u
Manchester Guardian-u - od 30. L\ 1932, pored ostalog, izjavio: Nema smis-
la ubiti j ednog bogat og uj aka od koga oekuj et e nasl edst vo, kad znat e da e,
ako ga ost avi l e samom sebi. s kor o umr et i pr i r odnom smr u. Jugosl avi j a j e
kao ovek koji bol uj e od neizleive bolesti, koji si gur no mor a umr et i . Ta smr t
osl obodi e Hr vat e. '
3
U dr ugom per i du od 1935. godi ne, kada su poeli pregovori vodst va HSS
sa knezom Pavlom, Francuska i V. Bri t ani j a, i ako ni su bile zadovol j ne spolj-
nopol i t i kom or i j ent aci j om St oj adi novi eve vlade zbog nj enog pri bl i avanj a
Nemakoj . one su ipak teile da odre status quo u Jugoslaviji. Nj i ma t ada ni-
kako nije odgovar ao ma kakav zaplet na Bal kanu, tim pr e t o j e nj i hov pol oaj
u tom pr ost or u sve vie sl abi o ukol i ko se poveavao pri t i sak Nemake. Zbog
loga one nisu podraval e zaht eve HSS u pogl edu unut r anj eg ur eenj a Jugos-
lavije. bez obzi ra to su u neki m sl uaj evi ma nj i hove vl ade smat r al e da su za-
htevi HSS opr avdani . I Parizu su del om vie podraval i opozi ci j u koja je bila
uper ena prot i v Stpjadinov ievog spol j nopol i t i kog kursa, a poznat o j e d a j e
Francuska, s voj ni kog gl edi t a, smat r al a d a j e uni t ar i st i ko ur eenj e u Jugos-
laviji naj bol j a garanci j a za nj enu voj ni ku st abi l nost . '
4
S dr uge st rane, V. Bri t ani j a je s manj e nervoze prat i l a St oj adi novi evu
pol i t i ku pri bl i avanj a osovi nski m silama, a nj ena sl ubena pol i t i ka se u od-
nosu na Jugoslav iju znat ni m del om rukovodi l a istim razl ozi ma koj i ma se ru-
kovodi l a i f r ancuska sl ubena politika. Maek je oi gl edno bi o nezadovol j an
t akvi m st avom, pa je u j ednom i nt ervj uu Dejli Tel egrafu (Daily Teleg-
raph"), novembr a 1935. godi ne, izrazio nadu da br i t anska pol i t i ka u odnosu
na Hrvat sku nee slediti pol i t i ku koju je u t om pogl edu vodila Francuska. On
j e l om pri l i kom rekao:
Ali ne ve r uj e mo da ce pr os vecena br i t anska >poljna pol i t i ka uiniti iste gr eke zbog
koj i h j e Fr ancus ka izgubila l j ubav koj u su Hrvat i nekada pr e ma nj oj gajili, ij, da br i t anska
spul j na pol i t i ka nee podr at i agr esi vne me r e koj i ma j e cilj da pr i kr i vaj u nezadovol j st vo sa-
unj avai uci laZnu l asadu j edi nst va Jugosl ovcnska unut r a nj a pol i l i ka dol a j e na mr t vu tac-
ku i t u ne moZe biti popr avke sve dot l e dok se nai zaht evi , koji se ne mogu menj al i , pot puno
ne zadovol j e Da li je Velika Br i t ani j a svesna da Hr vat sku ne i ni er es uj u koncesi j e na par e?
Mi Irai mo t akvo pot puno pr i znavanj e naci onal nog s uver eni t et a da s ut r a nj a beogr ads ka
v lada bude u nemogunos t i da oduz me ono t o bi bila event ual no s pr e mna tia da dana nj a
heogr ads ka vl ada- . '
5
I s br i t anske st r ane se sve vie nagl aaval o da je pot r ebna unut r anj a
konsol i daci j a Jugoslavije, s obzi r om na sve vee zaot r avanj e meunar odni h
odnosa, savet uj ui i vladi i Maeku umer enost i popust l j i vost . '
6
Za vr eme pr egovor a za re menje hr vat skog pi t anj a sa knezom Pavlom, nje-
govim mandat or om i zvani ni m pr edst avni ci ma j ugosl ovenske vlade, naroi-
to kr aj em 1936. i u t oku 1939. godi ne, sve do pot pi si vanj a Spor azuma, vodst vo
HSS je par al el no i spol j aval o svoju veliku akt i vnost i na dr ugom kol oseku.
pr egovar anj em sa pr edst avni ci ma st rani h sila - Italije, Nemake i Maarske,
s j edne, i Fr ancuske i V. Bri t ani j e, s dr uge st rane, da bi pomou njih ost vari l o

svoj cilj. Aktivnost u tim napor i ma oscilirala je i zavisila ne s amo od st epena
sagl asnost i ili nesagl asnost i sa pr edst avni ci ma j ugosl ovenske vlade, nego i od
razvoj a spol j no-pol i t i ke situacije. Ukoliko su pozicije j ugosl ovenske vl ade na
unut r a nj em i spol j nopol i t i kom pl anu bile slabije, ut ol i ko su zahtevi vod-
stva HSS pr ema nj oj bili vei i odl uni j i , a akt i vnost pr ema i nost r anst vu in-
tenzivnija. prel azei grani ce koje bi se mogl e t ol eri sat i , bez obzi ra na oprav-
danost neki h zaht eva i t vrdogl avu upor nost zvani ni h j ugosl ovenski h krugo-
va da opravdane zaht eve ne usvoj e. Ta akt i vnost je est o i mal a razbi j aki i nep-
i i | j t el | ski kaui kt er u odnos u na dravnu zaj edni cu.
Vodstv o HSS teilo je da hr vat sko pi t anj e pri kae kao meunar odni pro-
bl em koji t r eba posmat r at i kroz stav velikih sila pr ema Jugoslaviji u celini i
pr ema hr vat skom pi t anj u, j er su one na njega razliito gl edal e s obzi r om na
svoje sopst vene i nt erese. Aktivnost A. Koutia bila je pr venst veno orijenti-
sana pr ema Italiji i Nemakoj . Ustaka emi graci j a i emi graci j a HSS nalazile
su se u st al nom, j aem ili sl abi j em s ukobu oko ut i caj a nafi sel j eni ke i oko t oga
ko od njih pr edst avl j a hrvat ski nar od pred i nost r anst vom. Dok j e Krnjevi bi o
u j aoj konf r ont aci j i s Paveliem, vodst vo HSS se i nt er esoval o za kont akt e s
Italijom i Nemakom. Tako je Musolini (Mussolini Beni t o) u j ul u 1936. godi ne
pr i mi o Kout i a. izgleda kao Maekovog izaslanika. Na Musol i ni j evo pi t anj e
kakav j e pr ogr am HSS, Kouti je. pr ema rei ma Tr umbi a, odgovori o:
I) Hr vat s ka kao nezavi sna drava,
2) ako se t o ne moe post i i onda obr azovanj e f eder aci j e u Podunavl j u u koj u bi ul e
Austrija, Maar s ka i Hr vat ska ba r e m sa Sl avoni j om i,
3) ako bi se mor al o ost at i u Jugosl avi j i , onda a u t o n o mn a Hr vat ska, ali s vakako sa oba-
lom J adr ans kog mor a. Hr vat ska s vakako mor a dobi t i svoj i ndi vi dual i t et . Koji bi obl i k i mal a
Podunavska f eder aci j a, da l i s amo ekonoms ki , t o j e pi t anj e spor azuma. U s vakom sl uaj u Hr-
vat skoj i ma da os t ane mor e Kout i u t o vr eme nije dobi o neku j au podr ku, j er se Mu
solini pr i pr e ma o za kor eni t u pr ome nu dot ada nj e pol i t i ke pr e ma Jugosl avi j i , odus t aj ui od
toga da radi na nj enom r azbi j anj u'
7
.
U razgovoru je pokr enut o i pi t anj e ust ake emi graci j e. Pr ema Kout i e-
vom kazivanju. Tr umbi j e zapi sao d a j e Musolini post avi o pi t anj e Kout i u
ta e s ust aama? Nervozni su i nemi rni , svaaj u se i zmeu sebe i t rae po-
sao ili da se vrat e kui u Hrvat sku, nalaze se na ot oci ma Lipari pa i na St rom-
boli. Kout i mu j e odgovor i o da i h ni kako ne t r eba pr edavat i Beogr adu, j er
bi t o bila izdaja. Ako se mor aj u vratiti kui, onda uput i t i s amo nepoznat e da
ne bi vlada i mal a razloga da ih progoni , a bie zadovol j na da na st rani i ma
manj e emi gr anat a za at ent at e. Ako ost al e ust ae ne mogu ost at i u Italiji, na-
jbolje je da se poal j u na rad u Belgiju ili Junu Ameri ku.
18
Prema neki m podaci ma, Maeku su s r edi nom 1936. godi ne dol azi l e po-
r uke od ust ake emi graci j e, pa i od samog Pavelia i nj egovog ueg kruga. Po-
red ostalog, ti kont akt i su omogui l i Maeku da i ma uvid u ciljeve i pl anove
ust ake emi graci j e i na neki nain kont rol u nad nj om. Meut i m, nj egovi
kont akt i s t om emi gr aci j om ili su par al el no s konf r ont aci j om pr e ma njoj. U
to vr eme Maeku je dol a por uka i od st r ane M. Lorkovi a sa ci l j evi ma i pla-
novi ma ust ake emi graci j e. U por uci se t vrdi l o kako e Italija prui t i punu
podr ku ust akoj or uanoj akciji u Jugoslaviji bez ikakvih t eri t ori j al ni h zahte-
va ili drugi h pr ot i vusl uga i naj avl j i vao napad u t oku 1936, a naj dal j e 1937. go-
di ne. Pr ema t om pl anu, ust ake or uane gr upe upal e bi na vie mest a u Hr-
vatsku. posl e ega bi dol o do opt eg ust anka i pr ogl aenj a nezavi sne drave.
U poruci je dal j e st aj al o da Paveli pri znaj e da Maek u zemlji dobr o radi, da
mu se pri znaj e vodst vo, da Paveli ne namer ava da zavodi di kt at ur u ili fai-
zam nego e Maek biti na elu kad Hrvat ska bude svoja. Za Pribievia je
r eeno d a j e nepri j at el j hr vat skog n. . roda, kao i u poet ku. Njega slijedi Kr-
njevi, ali Kouti ne.Lorkovi je por ui o da se por uka u i me Pavelia saopt i
Maeku i Tr umbi u, a o t ome je V. Koak obavest i o Maeka. Tr umbi je o
t ome zapisao:
Kad mu j e poeo daval i izvjee, bi o j e M(aek) nekako ner aspol oen, pa kada j e spo-
me nuo Pavel i a prvi put ili f r ankovce, onda j e sr di t o pl anuo: ,To su faki ni , t o j e bogaa, neka
idu sa svojih 20.000 glasova, ja ih ne t r ebam! ' Meut i m, kad mu je kazi vao kako P(aveli) pri-
znaj e da d o b r o radi kod kue, da j e on voda na r oda i sl i no, pokazi vao j e da mu j e dra-
go . . . '
Kr aj em j ul a ili poet kom avgust a iste godi ne bivi aus t r ougar s ki maj or u penziji Sa-
bljak pr e ne o j e Pavei i cevu por uku Maeku i upi t ao ga:
Za svaki sl uaj da se ne bi mogl a post i i pot puna dr avna s amos t al nos t Hr vat ske, da
li pr i hvaat e kombi naci j u podunavske federacije, u koj u bi i Hr vat ska ul a kao s l obodna dr-
ava?. Maek j e odgovor i o: Pri hvaam, ali s a mo pod uvj et om da Hr vat ska ue u t u kom-
bi naci j u kao s amos t al na drava Maek j e pot vr di o da bi mu bila naj si mpat i ni j a kombi -
naci j a s Aust r i j om zat o t o se one kao s us edne zeml j e e konoms ki upot punj uj u, t o i zmeu
nj i h nema ni kakvi h spor ova, t o post oj e i i st ori j ske veze. Maek j e j o dodao: Nemam ni t a
prot i v t oga da i Sr bi j a ue u t u poduna vs ku konf eder aci j u, ali ni kako s nama. nego ona po-
sebno, a Hr vat ska pos ebno.
Na pi t anj e Kakvo e biti dr anj e u Hr vat s koj u sl uaj u da voj ska bude mobilizirana?,
Maek j e odgovor i o da nije dao ni kakve uput e, ali i z r azgovor a sa sel j aci ma zna da su svi
sel j aci r evol uci onar ni , po s vom r aspol oenj u, ali svaki na svoj nai n. Tr eba na r odu pr epus-
titi. A na pi t anj e: Ako Beogr ad na vae zaht eve ne popust i , nego nast avi kao i do sada? .Ma-
ek je odgovor i o: Mi e mo ih. umci gl ovat i (opkol i t i , zahval i t i sa svih st rana - V.T.). Evo na
pr i mj er . Voj vodi nu s mo posve osvojili. Sad r a di mo da i ost al e kr aj eve i dej no i pol i t i ki , a
osobi t o put e m Sloge osvoj i mo. Tu s mo ve post i gl i znat ne uspj ehe. Na pr. u Beogr adu na-
rod ve vie ivio Maek! Mi kol abor i r amo i sa dr om Drag. Jovanovi em, koji je vie cr ven
nego crn, ali t o j e naa t akt i ka. '
0
Uj es en 1936. godi ne Maek j e vodi o umer eni j u pol i t i ku pr ema Stojadi-
novi evoj vladi, pa je zbog nj egovi h susr et a sa knezom Pavlom i St oj adi novi -
em nast upi l o nezadovol j st vo ust ake emi graci j e, a nar oi t o zbog nj egove
sporazumake pol i t i ke i pr i znanj a grani ca drave i di nast i j e. Njegova audi-
j enci j a kod kneza Pavla Kar aor devi a, koji je odmah poao u London i u no-
vembr u t o i skazao kao dokaz kako se drava sr euj e i Hrvati post aj u dobri ,
sve je to njih (Lorkovi, B. Jeli, A. Art ukovi i dr. emi gr ant i u Berl i nu - V.
T.) uvj eri l o d Maek je pr i pr avan pokor i t se Beogr adu, to ih i spunj ava up-
ravo bi j esom. Tu je Jeli prvi put pr asnuo, ali st r ano.
2
'
Posle zakl j uenj a i t al i j ansko-j ugosl ovenskog pakt a o pri j at el j st vu 25.
mar t a 1937. godi ne ust aka del at nost u Italiji bila je onemoguena.
Ali, slijedei svoj u pr aks u kont akt i r anj a i i nf or mi r anj a na svim s t r anama. Maek na-
el no t akvu pr aks u ni j e napus t i o ni nakon t al i j ansko- j ugosl ovenskog pakt a. On je. pri t om,
zas t upao i r oku l epezu r e enj a koj a po svoj oj i ri ni ost avl j aj u mogunos t za kont akt e na vie
st r ana. Tako j e s r edi nom r uj na Tr umbi zapi sao da j e r azgovar ao s Maekom . povodom
moga put ovanj a u Ve ne c i j u' . . . za sl uaj kakva susr et a u Italiji, koj i st av i r eba drat i .
S t i m u vezi Tr umbi je zapi sao: Odnosno Italije i st akao je ovo: Mi t r ai mo s l obodnu
Hr vat sku. Ovo st anj e ne pr i znaj emo i ne e mo se pri l agodi t . Ideal j e da dobi j e mo nezavi snu
dravu. To j e naa naj vi a elja, ali ne zavisi s a mo od nas nego od dogaaj a. Ako ne moemo
nezavi snost punu, a onda ho e mo da b u d e mo gos podar i u svoj oj kuci u naj gl avni j i m pita-
nj i ma na r odnog ivota, a u oni ma koji bi bili zaj edni ki da i ma mo udj el a Dakl e i neza-
visnu dr avu Hr vat sku, kao vaj car ska. podunavs ku konf eder aci j u ili j ugos( l ovensku) fede-
raci j u, sve t o zavisi ne s a mo od nas nego i od dogaaj a.
2 2
Jo poet kom mar t a 1937. Maek se sast ao sa Krnj evi em u Gracu (Graz),
a pre toga se iz emi graci j e bi o vrat i o Kouti, ali se o cilju sast anka sa Krnje-
viem mnogo nagaal o. Zna se d a j e Krnj evi u julu 1937. godi ne poset i o Lon-
don sa namer om da bri t anski m vl ast i ma pr eda me mor a ndum kao t o g a j e
ve pr edao f r ancus kom mi ni st r u i nost rani h posl ova Del bosu (Del bos Yvon).
Uspeo je s amo da ga pr i mi voj vot ki nj a od Atola (Atholl). Izgleda da je cilj nje-
gove poset e bio da br i t anska vlada pri t i skom na Beograd pr i nudi kneza Pavla
i St oj adi novi a da post i gnu spor azum sa Maekom, ali da do toga nije dol o
zbog loga to j e Udruena opozicija pouri l a da sa nj i m post i gne spor azum.
Tr umbi je zapisao: Nita oeki vat i od Fr ancuske ni Engl eske . . . Francuzi
ine l j epe lice Hrvat i ma! (Del bos pozivlje Krnj evi a na razgovore!) s amo zat o
da t i me pri j et e Beogr adu. Englezi pak dre se uvijek r ezer vi r ano u pi t anj u
unut r anj i h pri l i ka u dr ugi m dravama.
23
Sr edi nom j anuar a 1938. Maek se u f r ancus kom konzul at u u Zagr ebu sa-
stao sa f r ancuski m posl ani kom u Beogr adu Bri erom ( Br uger e Raymond) sa
kojim je razgovarao o unut r a nj oj i spol j noj politici Jugosl avi j e. Na Bri erovo
pi t anj e o pr obl emu ur eenj a Podunavl j a i o t ome kakav je bi o pol oaj Hrvat a
u Aust ro-Ugarskoj Monarhi j i , Maek je odgovor i o da je
u Monar hi j i pos t aj al a pr avna si gur nost i dobr a admi ni s t r aci j ami nije bi l o r avnopr av-
nosti nar oda Zbog l oga nj eni nar odi nisu imali i nt er esa da j e br ane i mor al a j e pr opa s t i .
I a ko ce se dogodi t i i sa Jugosl avi j om, ako Srbi budu ust raj al i kao do sada. Hrvat i hoe da
budu suver eni u svoj oj kui . bi l o to u Jugosl avi j i ili izvan nje. Mi s mo svi j ednoga mi l j enj a
o t o me .
Na pi t anj e kako gl eda na odnos e sa Ner nakom i na anSl us ( pr i kl j uenj e - Anschl uss)
Austrije Nemakoj . Maek j e odgovor i o: - Sr pski nar od i ma sve zahvaliti Fr ancuskoj , zat o
ne odobr ava sadanj u St oj adi novi cevu pol i t i ku prilaZenja Nemakoj Hrvat ski nar od i ma do
sada mal o zahvaliti Fr ancusko| . ali on vidi u Nemakoj svoju ne pos r e dnu i veliku p o g i b e l j . . .
Hrvat i su viSe protiv Ansl usa a Srbi (prot i ) r est aur aci j i Habs bur govaca . . . 90o Hr vat a nije
zadovol j no i eli da i de van sadani e dr ave radi pri l i ka u koj i ma ivi Ali da post oj i nada da
se te pr i l i ke mogu i zmj eni t i i Hrval i zadovoljiti
2
*
Posle anl usa Maek je u i nt er vj uu vaj carskom listu Neue Zr cher Zei-
tung, i zmeu ost al og izjavio: Zbog nj emake opasnost i mi s mo vie nego
ikad spr emni da se s por azumj emo sa Sr bi ma . . . Lj ut o se varaj u u Beogr adu
ako misle da ce nas nj emaka opasnost pr i mor at i da se def i ni t i vno prilago-
di mo post oj eoj situaciji.
25
Iako j e vodst vo HSS smat r al o d a j e anl usom poj aan St oj adi novi ev po-
loaj. a pogor an pol oaj opozicije, ipak je Maek s mat r ao da je St oj adi novi -
eva pr ednost pr i vr emena. O razgovoru s njim Tr umbi je zapi sao: Maek
je iskazao ot vor eno kako on. i por ed pol i t i ke St oj adi novi a sa Ber l i nom, ne
dri da j e na pol oaj oj aan pae misli da i ma mnogo razloga nadat i se da
e nae pi t anj e dobi t i i sa meunarodnog gledita na vanosti.
26
Posle anl usa j edan Maekov emi sar poset i o je j ednog f unkci oner a u ne-
rnakom Mi ni st arst vu i nost r ani h poslova, i nt eresuj ui se da li bi nemaka
vl ada bila s pr emna da pot pomogne pokr et za nezavi snom hr vat skom dra-
vom, o emu je Mi ni st arst vo i nost r ani h poslova odmah obavest i l o j ugosl o-
vensku vladu. Nemaki posl ani k u Beogr adu fon Her en pi sao je Mi ni st arst vu
i nost rani h posl ova u Berl i nu da Maekove izjave listu Neue Zr cher Zei-
tung-u stoje oevi dno u vezi s neus pehom ranijih sondi r anj a u vezi s pribli-
avanj em Hrvat a osovini Berlin - Rim. Pri t om je nar oi t o kar akt er i st i no
kako Maek pokuava da pri kri j e sl abl j enj e svojih separat i st i ki h ci l j eva us-
led del ovanj a anl usa pod par ol om nemake opa s nos t i . . ,
27
Poet kom 1938. j edan povereni k. iji su izvelaji uvek bili tani. izvestio
je: d a j e dr Andres po nal ogu Maeka bio kod maar skog konzul a, koji danas
ili sut ra put uj e u Petu da i nf or mi e vladu o pr i l i kama u Jugoslaviji. Andres
je. to si gurnu znam, r ekao konzul u, da s mo se mi razoaral i u politici na de-
mokr aci j ama, pa moli konzul a da pr enese por uku dr Maeka: da se ieli pri-
kljuiti politici Rim - Berlin ( podvukao V. T.), kao i maar s koj revi zi oni st i koj
politici, ali da pre toga eli znati uvj et e koj e Maari t rae od Hrvat a. Konzul
je obeao da e donet i modal i t et e spor azuma i zaj edni ke akci j e . ... Delegat
Mi ni st arst va unut r anj i h posl ova Bankovi, u svom izvetaju od 2. j anuar a
1939. iz Bea. govori da je ust aki emi gr ant Perevi dol azi o u Grac i Be i
j ednom svom pri j at el j u izjavio da su Maari posl e i zbora konsul l oval i i Ma-
eka o zaj edni koj sar adnj i na reviziji grani ca i odcepl j enj a Hrvat ske. Meu-
tim. Maek je ovom maar s kom izaslaniku, navodno, izjavio da bi to bilo ne-
mogue, j er se Nemaka i Italija, kao i dr uge zapadne zemlje, prot i ve slablje-
nju i razbi j anj u Jugoslavije. Zbog toga on eli da dobi j e aut onoman pol oaj
Hrvat ske u okvi ru Jugoslavije, a da na pot puno odvaj anj e Hrvat ske od Jugos-
lavije moe pomi l j at i samo u moment u kada za to budu povol j ne meuna-
r odne okol nost i . Dalje je Perev i izjavio da e Maek pred veri fi kaci onu de-
batu sazvati svoje posl ani ke i zabrane na decembar s ki m i zbori ma koji e hr-
vat sko pi t anj e postavili na legalnu osnovu i ovlastiti Maeka za pr egovor e s
Beogr adom, zbog ega se Maek razi ao s Paveliem, iako u osnovi vodi istu
pol i t i ku.
28
Maek j e pr eko maar skog konzul a u Zagrebu dobi o gl edi t e maar skog
mi ni st ra i nost r ani h posl ova Kal mana Kanj e (Kai man de Kanva), o ut i caj u pri-
saj edi nj enj a Aust ri j e Nemakoj . On j e i zmeu ostalog, rekao:
Ako bi se . . os i gur ao nur . onda bi se nast oj al o da se s pr ovede miroljubiva revizijo
pari ki h mi r ovni h ugovor a. Ako t o ne uspi i e t eko ce se moi zapri j ei t i rat Dakle: mi r ili
ral. L
:
pr vom ce se sl uaj u me du razl i ni m t er i t or i j al ni m pi t anj i ma namet nut i i hrvatsku pi-
l a n/e. pod pr et pos t avkom da hr vat s ko vodst vo ne poi ni gr i j eku da se kak v i m s por a z umom
sa Beogr adom s amo odr e kne svoj i h zaht j eva Hr vat sko pi t anj e mor a i dal j e vri j edi t i kao
meunarodnu pi t anj e, a ne kao unul ar ni e pi i ani e Jugosl avi j e . . ni pod koj i m u.slovom ne na-
put al i naci onal ne zaht j eve, bi t i j ako naci onal no, a nikada i nt er naci onal no oboj en, j er s koj e
se god s t r ane oeki vao spas Hrval a, pomae se s a mo onim narodnim pokretima koji su iako
nacionalnu obiljeeni. Dakle, ni kakva na r odna f r ont a, ni kakve openi t e fraze o me una r od-
ni m demokr aci j ama, nego pr avo i sl oboda za Hrvate
Dalje j e Kanj a govor i o o t ome da f r ancuska vlada ne zasl uuj e ni naj neznat ni j e pove-
r enj e, j er j oj j e cilj da hr vat s ko pi t anj e pr eobr at i u opst i j ugos l ovens ko- demokr at s ki f r ont ,
da bi pomou Hrvat a srui l a beogr ads ku vl adu l ako da mes t o nj e dode vl ada nakl onj ena
Fr ancus koj i Cehosl ovakoj . a zal i m bi odma h napust i l a Hrvat e. Zat o bi bi l o poel j no da se
Kr nj e vic u da du uput s t va da ne pr ua povoda da se o nj emu govori, j er ga s mat r aj u za po-
uzdani ka f r ancus kog na r odnog f r ont a, a nj egove veze sa Bl umom ( Bl um Leon) i dr ugovi ma
bacaj u s a mo loe svet i o na stav hr vat skog pokr et a.
J 8 a
Posle anl usa bri t anski konzul u Zagrebu Rap naj pr e je razgovarao sa Ko-
ut i em, a zatim dva put a s Andr esom, i nt eresuj ui se o r aspol oenj u i gledi-
t i ma vodst va HSS. jer je Andresa smat r ao kao Maekovog savet ni ka za spolj-
nopol i t i ka pi t anj a. Rap je pr epor ui o Andresu umereni j u pol i t i ku i zblie-
nj e s Beogr adom zbog opasnost i od Velike Nemake, pot o post oj i povol j no
r aspol oenj e kod kneza Pavla i St oj adi novi a za spor azumevanj i , napomi nj u-
i da
kod Maekove okol i ne post oj i nesl aganj e s nj egovom okol i nom i kao pr i mer naveo
Tr umbi a U opi r ni j em r azgovor u o posl edi cama anl usa Tr umbi j e Maeku obj as ni o
svoje gl edi t e, na koga da se mi Hrvat i uz mogne mo kuat i osl oni l i se ako Sr bi j a nast avi svoju
hegemoni j u ovako des t r ukt i vno za nas i dode j ednog da na do razl aza ili r as pada Jugoslavi-
je . O Nj emakoj mo r a mo vodi t i r auna . . jer na ma je na grani ci , na vrat u sa sv im svoj i m
t er et om gr avi t i r aj uci pr e ma jugu
Zal i m j e i zneo mi l j enj e da se t r eba ori j ent i rat i pr e ma osovi ni Rim - London koj a bi
ila pr eko Pari za . Naj pr i j e mo r a mo r aunat i s It al i j om a mi Hrvat i mal en i osl abl j en
nar od mo r a mo nast oj at i da u skl adu s Italijom udes i mo i t o bol j e bude se mogl o nau bu-
dunos t . . . Ali Italija ne ma snage, nije dovol j no j aka da t o ost vari . Zat o j e pot r e ba s vakako
da se zauzme i Engl eska koj a bi dal a dovol j no snage a koj u bi slijedila i Fr ancus ka . . . Rap
( Rapp T. C.) j e i zl agao o t ome kako j e nast al a nova si t uaci j a nakon anl usa. Iz svega t oga t o
je Englez zat o opr ezno iznio proi zl azi j as no da nam on savj et uj e da se pribliimo dananjoj
vladi, da napustimo pasivnost kao tetnu za nas. To je obr azl agao pogl avi t o t i me t o je an-
l usom pos t ao ugroen i poloaj Jugoslavije i t i me ugr oen i opos t anak ne s a mo Sl ovenaca i
Sr ba nego i Hr val a i l o ne s amo od Nj emake nego i od Italije . . V
9
U veoma op i r nom razgovoru u br i t anskom konzul at u u Zagr ebu Trum-
bi je na pr epor uku konzul a Rapa da se t r eba spor azumevat i sa Srbi j om, iz-
meu ostalog, rekao:
. N'i an l us ni ni t a dr ugo ne moe da na s vie posl ui t i da svoj e i nt er ese r t vuj emo
za sol i dar nost i nt er esa sa Sr bi j om, za koj u je iskustvo dos ada nj e zaj edni ce dokazal o i uv-
j eri l o i pos l ednj eg naeg ovj eka da u Beogr adu ne post oj i ni mal o, nego da ovdj e post oj i na
aps ol ut an nai n s a mo shvat ani e pos ebni h sr bi j anski h i nt er esa uz r t vovanj e bezobzi r no na-
ih hr vat ski h i nt er esa mor al ni h i mat er i j al ni h sve do nae i st rage.
30
I Krnjevi je pokuavao da zai nt eresuj e Forin ofi s (Forei gn Office) za re-
avanj e hrvat skog pi t anj a. Pot o j e sr edi nom mar t a 1938. godi ne doput ovao
u London, on je, na pr epor uku Vi kema Stida (Steed Wi cham), bi o pr i ml j en
od st rane erila, ali ga u Fori n ofisu nisu hteli pri mi t i , ak ni na pr epor uku
voj vot ki nj e od Atola i l orda Rober t a Sesila (Cecil Robert ) l ana Gor nj eg
doma V. Bri t ani j e.
3
'
Posle bor avka u Londonu, Krnj evi se u Zenevi susr eo s Jani kovi em
koji j e nosi o Maekovu por uku. Prenosei Tr umbi u razgovor sa Krnj evi em.
Jani kovi mu j e r ekao da j e Krnj evi eva opa pr i mj edba:
Kolika razl i ka u susret l j i vost i od zadnj ega put a i sada. Prije zakopanos t , rezervi sa-
nost , s obi nom ogr a dom o nepaanj u u t ude unut r a nj e st vari ! Sad pr i manj e, i spi t i vanj e,
veliko zani manj e i t r aenj e ak i Me mor a nduma , bez r ezer ve o unut r a nj i m pi t anj i ma. To
j e posl j edi ca anl usa, t o se oi t o vidi. Svi istiu kako j e Nj emaka jaka. Radi se na t ome da
se s por azume Engl eska, Fr ancus ka. Italija, kako bi zaokr ui l e Nj emaku i ogr ani i l e nj enu
dal j nj u ekspanzi vnost .
Zat o j e Krnj evi . i zmeu ost al og, por ui o Maeku da ne st upa ni u kakav dodi r sa Sto-
j adi novi em i nj egovom vl adom, da nast upi odl uno i o t r o ako se s l uaj no s as t ane sa kne-
zom Pavlom, da se na svaki nai n pobi j a puku f r ont u, j er j e t o komuni s t i ki izum, da tre-
ba st upi t i u akciju, j er se vanj ski svijet zani ma za hr vat s ko pi t anj e i da se kr oz et i r i t j edna
sazove tzv. Hr vat s ko na r odno zast upst vo, koj e e i zradi t i rezol uci j u, da bi j e zat i m Maek
pr edl oi o na j avnom zbor u u Zagr ebu (dvi j est o do t r i st o t i sua ljudi), gdj e bi bi l a pr i hvaena
akl amaci j om.
On dal j e pr e por u uj e da se u rezol uci j i hr vat sko pi t anj e i st akne odl uno i st var no
i da ni ko. osi m hr vat skog na r odnog zast upst va, nema pr ava da govori u i me hr vat s kog na-
r oda, da se odr e de linije hr vat s ke vanj ske pol i t i ke, os obi t o i maj ui obzi r a na s t anj e stvo-
r eno u s r ednj oj Evropi posl i j e anl usa i da se ni kako ne smi j e zauzi mat i st av pr ot i v Nje-
make. i ako je ona u pr i j at el j st vu s Beogr adom, nego s nj om t r eba traiti veze, a isto t ako
i s It al i j om.
32
Spor azum u Mi nhenu i kriza oko Cehosl ovake uticali su na unut r a nj e
prilike u Jugoslaviji, u pr vom r edu zbog hrvat skog pi t anj a. U to vr eme vr ene
su pr edi zbor ne pr i pr eme u Jugoslaviji, pa je vodst vo HSS u pr edi zbor noj agi-
taciji ukazi val o na me una r odne dogaaj e i pouke iz razvoj a kri ze u Cehos-
lovakoj. Tako je Politiki vjesnik 5. novembr a 1938. godi ne, i zmeu osta-
log, pi sao da e se izjaloviti St oj adi novi eva nada da e mu Nemaka omo-
guiti pol ovi no r eenj e hr vat skog pi t anj a i da e se jako prevari t i i bit e
i znenaen br zi nom dogaaj a i st o onako, kako je Prag bi o i znenaen u posled-
njih nekol i ko t j edna.
Politiki vjesnik je dal j e nastavio:
Ne bude l i Beogr ad pr i s t upi o r j eavanj u hr vat skog pi t anj a na osnovi hr vat ski h zaht j e-
va i zadovol j i o ih u nj i hovoj cj el ost i i pot puno, zadovol j i t e ih pod pr i t i skom vanj ski h do-
gaaj a pod mnogo t ei m uvj et i ma i okol nost i ma. Cim dode do bilo kakvog i zmi r enj a i zmeu
4 velesile, hr vat s ko pi t anj e i sva dr uga ner i j e ena pi t anj a u vezi sa zaht j evi ma Maar ske, Bu-
gar ske i Al bani j e doi e na t apet . Beogr ad nee i mat i upor i t e ni kod j e dne velesile, da bi
moga o spri j ei t i da t a pi t anj a ne dou na t apet i ne budu r i j eena t emel j i t o u smi sl u pra-
vedni h hr vat ski h zaht j eva kao i zaht j eva dr ugi h nar oda u ovoj dr a vi . . . .
Ovakvih i slinih pr et nj i bilo je mnogo. A Hrvat ski dnevni k je priklju-
enj e Sudet a Nemakoj t umai o kao ost var enj e nael a o s amoopr edel j enj u
nar oda
3 3
.
Jo 29. okt obr a 1938. godi ne Maek je u svom st anu u Zagrebu pr i mi o ing.
Karnel ut i j a, (Carnel ut t i Amadeo) dopi sni ka Hrvat skog dnevni ka, zvani-
nog or gana HSS, i u duem razgovoru i zneo mu svoje pogl ede na r eenj e hr-
vat skog pi t anj a i pr eko nj ega st upi o u dodi r s i t al i j anski m mi ni st r om inost-
rani h poslova, gr of om anom (Ciano Galeazzo) da bi se hr vat sko pi t anj e re-
ilo pomou Italije. U t om razgovoru (koj em - pr ema Karnel ut i j evoj izjavi -
nije pri sust voval o t r ee lice), nazvanom Promemoria, Maek je rekao:
U s ada nj em pol i t i kom ust r oj st vu Kral j evi ne Jugosl avi j e hr vat ski nar od se osj ea po-
litiki i pr i vr edno nes l obodni m, pod vl adavi nom Srba, pot l aen, i skor i avan i r azbi j en i ras-
par an na r azne banovi ne, t e st oga za svoj s l obodan i ne ome t a n razvi t ak pr ed oi ma i ma dva
cilja.
PRVI UI CIU ( podvukao V. T.):
Uj edi nj enj e svih oni h obl ast i u gr ani cama Jugosl avi j e, pod s ki pt r om di nast i j e Kar aor -
evi a, na koj i ma ive pr et eno Hrvat i , bez obzi r a na rel i gi j u (kat ol i ci i musl i mani ) . Ove po-
kr aj i ne bi bi l e u konf e de r a t i vnom odnos u sa ost al i m obl as t i ma Jugosl avi j e, sa sopst veni m
pa r l a me nt om, sopst veni m zakonodavs t vom i finansijama, i sa dr avom Jugosl avi j om bi ima-
l e zaj edni ko s a mo sl edee: di nast i j u, voj sku, car i nske grani ce, pot u, spol j nu pol i t i ku i ne-
kol i ko dr avno- f i nansi j ski h ust anova, kao t o su monopol , t akse, por eze itd.
Ter i t or i j a pokr aj i ne Hr vat s ke bi obuhvat al a bi vu Hr vat sku i Sl avoni j u. Dal maci j u bez
i t al i j anske t er i t or i j e oko Zadr a i Rijeke, dal j e del ove Vr baske i Dr i nske banovi ne z a pa dno
od linije r. Vr bas - r. Neret va. Ovde se misli na mi ni mal ni pr ost or .
a obl ast i i st ono od r. Vrbasa i Ner et ve bi o bi pr edvi en pl ebi sci t koj i m bi se t amo-
nj e st anovni t vo s l obodno i zj asni l o da li eli ili ne eli da pr i padne pr ovi nci j i Hr vat skoj . Dr
Maek j e ovde nagl asi o da on ne r ef l ekt i r a na grad i okr ug Sar aj evo.
Pr i padnos t del ova Vr baske banovi ne provi nci j i Hr vat skoj j e i st ori j ska, et nogr af ska, a
pr i vr edna . . . od odl uuj ueg znaaj a. Ovde se nalazi kol evka hr vat ski h kr al j eva i hr vat ske
kral j evi ne.
Hrvat i mus l i mans ke ver oi spovest i . i zuzi maj ui i nt el i genci j u, j o ni su dovol j no svesni
i napr edni da bi mogl i da shvat e vel i i nu i obi m hr vat skog . . i uj edi nj enj e hr vat ski h obl ast i
sa sopst veni m pa r l a me nt om u Zagrebu, t e st oga t r eba cel a ova obl ast zapadno od linije Vr-
bas - Ner et va da bude bez pl ebi sci t a dodel j ena Hr vat skoj . Na alost. Hrvat i mus l i mans ke
vere j o ni da na s nemaj u zdr ave pol i t i ke svesti i st oga se j o uvek mogu da nazi vaj u Tur-
ci ma, po t o kod nj i h ver a i ma pr ednos t nad pol i t i ki m os j eaj em.
IDEALNI CIU
Idealni cilj hrvatskog naroda je slobodna hrvatska republika u napred navedenim grani-
cama Ipodvukao V.T.).
Ako se pokae da . . . na pr e da k ove nezavi sne dr ave ni j e mogu, ili da je nepoel j an
s obzi r om na i nt er ese zapadni h sila. onda hr vat ski nar od pr i st aj e na zaj edni cu sa zeml j ama
Kr une sv. St evana ( Maar s kom) .
Ova zaj edni ca bi se mogl a da pr oi r i i na Republ i ku Pol j sku, ukol i ko bi se uspost avi l e
zaj edni ke gr ani ce i zmeu nezavi sni h dr ava Sl ovaka i Rusi na (Mal orusa), i kad bi ove mal e
dr ave st upi l e u gr upu dr ava Kr une Sv. St evana i Republ i ke Pol j ske. (Ovo su sl i ne i dej e
koj e je r ani j e zas t upao St j epan Radi - pr i m. V T).
O/ ' S 7/1 r,LEDIST A ( podvukao \ I )
Hr vat ski nar od j e dal eko od komuni / ma . Vei nu nar oda i ne sel j aci koji ne mogu da
budu komuni st i , a i st oga jer:
1) d u b o k o je rel i gi ozan i st r ogo se pr i dr ava kat ol i ke vj ere,
2) por odi cu s ma t r a os novni m nael om l )udskog ivota.
3) nj emu j e d u b o k o us aena l j ubav pr ema svuj oi gr udi koj u obr a duj e i koj a ga hr ani
i na koj oj je on pos edni k svoj e zeml j e, svoga doma i i movi ne.
Pot puno j e t endenci ozno pokazi vat i hr vat ski nar od komuni s t i ki m. Ovo j e kl evet a
koj a i ma za cilj da se hr vat s kom na r odu spr ei da dode do svoj e s l obodne pokr aj i ne, svoj e
s l obodne dr ave.
Hr vat s ka i nt el i genci j a ne ma ni kakvi h odnos a sa komuni s t i ma, nil i ce i h pak i mat i . Ona
ce u sl obodi naci svoj ideal pol i t i kog i pr i vr ednog ivota. Hr vat ska naci j a ne ma pr ol et ar i -
lata l vel i ki m gr adovi ma r adni t vo, iji se br oj u por e e nj u sa br oj e m sel j aka i i nt el i genci j e
pot puno gubi lei ci l j evi ma i i deal i ma ost al og hr vat skog nar oda
Demokr at i j a j e pot r e bna da bi hr vat s kom sel j at vu bi o ot vor en put za ue e u upr av-
l j anj u svoj om domovi nom.
Si mpat i j e hrv at s kog na r oda pr e ma Italiji su velike, one pol i u i / saznanj a da s a mo Iia-
lija moe da spase hr vat ski nar od u pol i t i kom i pr i vr e dnom pogl edu i ovo s aznanj e je du-
boko us aeno u sve na r odne slojeve
Znaj ui da j e voda mode r ne Italije Musol i ni st varni ar bi t ar neut r al ni h i i st onoevr ops-
kih drava. elj3 j e dr Maeka da ga zamol i za pomo za post i zanj e ci l j eva hr vat skog nar oda,
pri e mu bi mu on svoj e t enj e i ci l j eve i st i ni t o izneo.
Dr Maek os uuj e pi sanj e dr Kr nj evi a koj ega on kar akl er i e kao pat r i ot u koji iz-
nalazi nai n kop bi moga o da el j e hr vat s kog nar oda ne odvede do i spuni eni a. Dr Krnj evi
bi o j e os am godi na u i nost r ansi vu i put koj i m j e on t amo po a o ne odgovar a i deol ogi j i hr-
vat skog naci onal nog pokr et a.
Gor nj i r azgovor poeo je u 9,30 i t r aj ao je do 10,30 asova.
Zagr eb. 29 okt obr a 1938. g o d i n e . "
Posle decembar s ki h i / bor a 1938, uoi ot var anj a skupt i ne, u Zagr ebu su
se 15. i 16. j anuar a 1939. sastali i zabrani posl ani ci HSS, pod nazi vom tzv. Hr-
vat skog nar odnog zast upst va. Na t om sast anku izdala je sl edea Deklaracija,
koja j e upuena vl adama velikih sila:
Hr vat s ko na r odno pr edst avni t vo, kao j edi no l egi t i mno pr eds t avni t vo hr vat s kog na-
r oda. i zabr ano I I de c e mbr a 1938. dol o je danas . 15 j anuar a 1939. godi ne, u gl avni gr ad Za-
gr eb na savet ovanj e pod pr eds edni t vom dr Vlatka Maeka. Posle i zvet aj a posl ani ka raz-
mot r e na j e s ves t r ano pol i t i ka si t uaci j a i na r odno pr eds t avni t vo hr vat s ke dol o j e do sle-
dei h zakl j uaka:
Svet ski rat j e zavr en us vaj anj em pr i nci pa s amoopr edel j enj a svih nar oda. Hr vat ski na-
r od meut i m i zuzi maj ui t o pr i nci pi j el no pr avo opr edel j enj a svakog nar oda, ne ma j o svo-
te hr vat s ko dr avno pr avo, koj e mu se i pr e rat a de ture pr i znaval o i koj ega se on ni j e ni kada
odr e ka o A t o pr avo znai da on bude gos podar na svoj oj t eri t ori j i .
U me uvr e me nu pr enebr egl o se t o pr avo hr vat skog na r oda podva l a ma i si l om. To j e
usl edi l o dvades et godi nj om bor bom hr vat skog nar oda za os t var enj e t oga pr ava, i zbog l oga
on odba c uj c t r aj ni m ot por om ne s a mo nasi l nu dr avnu moc. ve i ost al e s r ps ke pol i t i ke
f akt or e
Prvo laza t e boi be zavrila se ubi sl vom hr vat ski h posl ani ka ' i beogr ads koj Skupt i ni
na dan 20 j una 1928. godi ne. Meu ubi j eni ma na ao se i voda i ui t el j hr vat s kog nar oda, li-
no St j epan Radi
Pot o se vi del o da t o sve nije mogl o da sl omi j e elju hr vat skog nar oda, zavedena j e 6.
j anuar a 1129 godi ne di kt at ur a Ta di kt at ur a t r aj e jo i da na s sa r azl i kom t o se apsol ut i s-
tika gol ot i nj a hoe da pr i kr i j e kr aj nj e pr ovi dni m vel om par l ament ar i zma.
I me uvr e me nu je i sr pski nar od na j pi e van Sr bi | e - a zal i m i u s amoj Srbi j i - u vi deo
da j e ivot u | ednoj dr avnoj zaj edni ci sa Hr vat i ma j edi no mogu a ko se u t akvoj zaj edni ci
hr vat s kom nar odu da dne puna sl oboda i pot puno davanj e pr ava, kao i j emst vo i st o kao i
s r ps kom nar odu.
Vl ast odrac, ume s t o da o\ u si t uaci i u epa vr st o r uka ma da bi naj t ei pr obl e m Jugos-
lavije r esi o na zadovol j st vo Hrval a i Srba, u kori st i ouvanj a dr avne zaj edni ce, pr eduzi ma
sve da pr odui hegemoni j u nad hr vat ski m nar odom, upr kos i el j e sami h Sr ba
I/ uh razl oga su izbori od 11, de c e mbr a r aspi sani po t akvom Zakonu za koji j e t adanj i
i sadanj i mi ni st ar pr eds edni k 1935. godi ne sl ubeno izjavio da t aj Zakon pr edaj e i zbore po-
liciji u r uke Na osnovu dokaza j e ut vr e no da su ovi izbori s pr ovedeni pomo u t er or a, pre-
vare. kor upci j e i fal si fi kat a Zat o se oni koji su dobi l i vei nu, st o je obj avl j eno na dan 10. ja-
nuar a 1939 godi ne u Beogr adu, ne mogu smat r at i nar odni m zas t upni ci ma ( pr edst avni ci -
ma). J edno t akvo sast avl i eno n a r o d n o pr eds t avni t vo nije ni t a dr ugo nego j edan poku aj
vie da se pri si l ni apsol ut i st i ki rei m pr i kr i j e pod ogr t aem par l ament ar i zma i da se l ako
i dal j e odri Zbog t oga hr vat s ko na r odno pr eds t avni t vo odbi j a svaku s ar adnj u sa t akvi m
j edni m pr i vi dni m pr eds t avni t vom.
Hr vat s ko na r odno pr eds t avni t vo ne moe da pr i zna zakoni t i m t akav nasi l ni i st r ani
rei m koji ne odgovar a hr vat s kom nar odu Hr vat ski nar odni s kup ( sabor ) obj avl j uj e sve
ugovor e i obaveze ni t avni m i neobavezni m koj e neodgovor ni rei mi zakl j ue ili pr euzmu,
kao i ako to ui ni u i me hr vat skog nar oda.
Hr vat ski nar od j e pr ui o mnogo dokaza da eli da se pol i t i ka pi t anj a na pri j at el j ski
nai n ree. i to po cenu naj vei h r t ava. Ali pr i r odno je i r azuml j i vo da j edan civilizovani na-
r od nee vei t o i mi r no da podnos i da mu se oduzi ma pr avo bi vst vovanj a i s l obode i da mu
se nasi l no ot kazuj e pr avo da odr e duj e svoj u s udbi nu u s l obodnoj zaj edni ci s l obodni h naro-
da.
Hr vat ski nar od je pri svim i zbori ma, kao i u svim mani f es t aci j ama svog naci onal nog
ivoia uvek nagl aavao svoj e nei zbri si vo pr avo na s amoopr edel j enj e i t o i ni i ovom prili-
kom pr eko svoga l egi t i mnog pr edst avni t va
Hr vat s ko naci onal no pr eds t avni t vo i spunj avaj ui svoj u dunost , s kr ee panj u svih
odgovor ni h f akt or a kako ove dr avne zaj edni ce t ako i svih evr opski h drava, nar oi t o ve-
likih sila, na neodr i vost i opasnost sadanj eg st anj a Pri nci p pr ava i s l obode kao i savest i
i dunost i nal aze da se u i nt er esu mi r a pr e duz mu t akve me r e put e m koj i h ce bili os i gur ano
s pr ovoenj e pr ava s amoopr edel j enj a hr vat skog nar oda.
Hr vat ski nar od se nada da nee biti pri si l j en da pr i st upi s a moodbr a ni u svoj oj osno-
vanoj t enj i da ivi u pr avi nom mi r u. U s upr ot nom sl uaj u hr vat s ko na r odno pr edst avni t -
vo odba c uj e od sebe, u i me hr vat skog nar oda, svaku odgovor nos t za dogaaj e koj e bi mogli
da nas t anu u ovom del u Evr ope bez nj egove krivice.
Hr vat s ko naci onal no pr eds t avni t vo daj e s vome pr eds edni ku i voi hr vat skog nar oda,
dr Vl at ku Maeku. neogr ani eno pover enj e i pot puno s l obodne r uke, da on u svoj e i me sve
pot r e bno pr e duz me da bi se ost var i l o pr avo s amoopr edel j enj a hr vat skog nar oda- .
3 6
Tom pri l i kom Maek je odr ao govor, u koj em je. i zmeu ostalog, rekao:
Prilike su vanjske takve, da je u interesu hrv l at skog) i srpskog naroda, da naemo rje-
enje u granicama drave I podvukao V T.) Bl okovi vode bor bu za gos pods t vo u svi j et u Mali
nar odi sl uze kao sitni novac koj i m se i zravnj avaj u r auni To nam naj bol j e pokazuj e pr i mj er
Cehosl ovake . . Za s por azum t r eba dvoj i ca Rekao sam u Beogr adu: Mi ho e mo da ost a-
nemo, da se zaj edni ki bor i mo. \ u ako Vam nije st al o. Vi el e vie izgubiti nego mi Mo-
r a mo pr e ma l ome t u nau bor bu udesi t i i voditi u dva pravca, i to: prvo. obzi r om na unut -
r anj e pr i l i ke i . dr ugo, obzi r om na vanj ske pri l i ke St o se tie pr voga, t r eba dr an savez sa
svi ma oni ma t o j e svi j esno i pot eno, t o hoe da srui di kt at or s ku vlast. U pogl edu dru-
goga. i r eba hvat at i veze na sve s i r ane da se uzmogne hrv (at sko) pi t anj e rijeiti na zadovol j -
st vo hrv (at skog) na r oda
3e
Pr ema j ednoj sauvanoj zabeleci i z t aba Fi rerovog ( Fhr er ) zameni ka
vidi se da je 12. f ebr uar a tog f unkci oner a poset i o jedan izaslanik sa Maeko-
vim punomoj em.
l / asl ani k j e izjavio kako j e Versaj ski m ugov or om hr vat ski nar od, koj i j e u r at u bi o sa-
veznik Nemake. pr edan Srbi j i i ve 20 godi na vodi bor bu prot i v svoga por obl j avanj a. Po-
beda nael a o pr avu na r oda na s amoopr edel j enj e pr i kl j uenj em Aust ri j e i Sudel a Nemakoj
poj aal a j e snagu i hr vat s kom pokr et u i poveal a naci onal nu svest dr ugi h ugnj et eni h na-
r oda u Jugosl avi j i , t o j e dovel o do akut ne kri ze koj a se oi t uj e: u r ezul t at i ma par l ament ar -
nih i zbora u de c e mbr u 1938. kada je 98o Hi v at a dal o svoj glas za i dej u nezavi sne dr ave
Hr vat ske- ; r evol uci onar ni m poi avama na t er i t or i j al na nas t anj eni m Hr vat i ma; rezol uci j i od
15 j anuar a 1939. u kojot Hr vat s ko na r odno zast upst vo i st i e pr avo na s amoopr edel j enj e i
hr vat sko dr avno pr avo kao osnovu za r e enj e hr vat skog pna n| a i skr ee panj u velikim si-
l ama na neodr i v pol oaj Hr vat s ke Hr vat sko pi t anj e se ne moe vie odl agat i i hr vat ski
nar od trai odl una del a: 400.000 l anova Hr vat ske sel j ake zat i t e s p r e mn o j e da si upi u
bor bu za uspost avl j anj e . hr vat ske nezavi sne dr ave' U skl adu s odl ukom Hr vat skog na-
r odnog zast upni t va od 15. si j enj a 1939 Maek moli pomo Nemake, i zj avl j uj ui da e .ne-
zavisna hr vat s ka dr ava biti s pr e mna da za vj ei t a vr e me na naj t j e nj e s ur a uj e na voj nom,
pr i vr ednom i pol i t i kom pl anu' s Nemakom i s pr e mna je pr i st upi t i Osovi ni i pakt u pr ot i v
Komi nt er ne, ako bi ne ma ka vl ada bila voljna: prui t i Hr vat i ma mor a l nu pomo u pr edst o-
j eoj bor bi za os l oboenj e: zaj edno sa It al i j om pr euzet i ul ogu ar bi t r a u mo me n t u kada bor-
l>.i bude u odl ui iiiiKni l a/ i I, ik\ > r j eenj e, kae se na kr aj u bel eke, znai l o bi uspost avl j a-
nje mi ra u ovom dj el u j ugoi st one Evr ope i i skl j uenj e ut i caj a koji u ovaj pr os t or dol aze sa
m i aue -<io n sve u i n i c u su In v.iiskog nar oda, dr ugi h na r oda Jugosl avi j e, kao i s ame Nema-
ke.
Spomenut i f unkci oner dost avi o j e zabi l j eku o t i m r azgovor i ma Mi ni st ar st vu vanj ski h
posl ova, s mol bom da bude dost avl j ena fon Ri bent r opu, a sam j e u r azgovor u bi o rezervi-
san.
37
Evo ta je o t ome izjavio Noj hauzen (Neuhasen Franz) posl e rat a:
Odma h posl e uspost avl j anj a pr ot ekt or at a Nemake nad ehos l ovakom, ing. Kout i
i z Zagr eba t rai o j e da mu omogui m da pr egovar a sa mn o m u i me Maeka. Pr edl oi o j e da
se pr egovor i vode u Beu. Odbi o sam t o i r ekao da u za neki dan s vakako ot put ovat i avio-
nom za Berlin, ali da se u Beu neu zaust avi t i . Dan posl e mog doi as ka u Berl i n j avi o mi se
u hot el u Kai serhof ing Kout i , koji j e t akoer st i gao u Berl i n bez moga znanj a. Razgovor
i zmeu me ne i Kout i a vodi o se u et i ri oka. Obj asni o mi j e da r azgovar a u i me Maeka
i zamol i o me da mu udesi m sast anak sa Ger i ngom ( Goer i ng He r ma nn) i Hi t l er om, j er e on
u i me Maeka zamol i t i Nemaku da uspost avi pr ot ekt or at nad Hr vat s kom, s t i m da ovo pre-
nes em dal j e i udesi m dal j nj e sast anke.
Odgovori o sam da mu ne mogu dati ni kakove izjave po t om pr edl ogu, ali
da u se post arat i da mu uskor o donesem odgovor da l i post oj e mogunost i
za ovakove pr egovor e. Odmah zatim ot i ao sam kod Geri nga i izvestio ga o
t ome. On je maui gl avom rekao: Mi na ovo ne mi sl i mo - sasvi m iskljue-
no! Zatim je dodao da e kroz sat otii kod Hi t l era da ga izvesti o t ome.
Popodne istoga dana Geri ng mi j e r ekao da sopt i m Kout i u: Nemaka
nema ni kakvi h pl anova ni namj er a prot i v i nt egri t et a pri j at el j ske Jugoslavije.
Odbi o j e svaku di skusi j u po pr edl ogu Maeka odn. nj egovog pr edst avni ka.
Ovaj odgovor pr eneo sam ing. Kout i u, kojeg ni ko ni j e pr i mi o i koji j e zatim
ot put ovao nat rag.
38
Ri bent r op ( Ri bbent r op Joachi m) j e 20. mar t a 1939. pot vr di o Canu da su
u Berl i nu
po prilici pr e mj esec da na bili Maekovi opunomo e ni c i da bi ispitali st av Nemake
pr e ma hr vat s kom pi t anj u. Ri bent r op j e u pi smu naveo da se 12. f e br ua r a navodno j edan Ma-
ekov opunomo e ni k obr at i o j e dnom f unkci oner u i z t aba Fi r er ovog zameni ka, s mol bom
da trai ne ma ku pomo u r e enj u hr vat skog pi t anj a i da j e t a mol ba dos t avl j ena Ri bent r o-
pu. II t oj mol bi je navedeno: Hr vat sko pi t anj e ne moe se vie odgaat i i hr vat ski nar od za-
ht j eva odl una dj el a. 400.000 naor uani h l anova Hr vat s ke sel j ake zat i t e s p r e mn o j e da
st upi u bor bu za us pos t avl j anj e nezavi sne hr vat ske drave. Pr egovor i s Be ogr a dom o rje-
avanj u hr vat skog pi t anj a ne pr uaj u ni kakav izgled i por ed svih nas t oj anj a koj a se u t om
pr avcu pr eduzi maj u s engl eske s t r ane . . .
3aa
Trei period od dol aska Cvet kovi a za pr eds edni ka vlade kar akt er i e se
upor edni m pr egovar anj em sa Cvet kovi em i sa me una r odni m f akt or i ma, o
emu e biti govora u sl edeem odel j ku.
Pad St oj adi novi eve vl ade 4. f ebr uar a 1939. izazvao je pr ekr et ni cu u ita-
l i j ansko-j ugosl ovenski m odnosi ma; nast al o j e ubr zano zahl aenj e, nepover e-
nj e i post epeno udal j avanj e od rani j e skl opl j eni h spor azuma. To nepover enj e
je dopr i nel o ponovnoj ori j ent aci j i sila Osovi ne za razbi j anj e Jugoslavije, u
skl opu opt e osvaj ake politike, uz podr ku Maar ske i Bugarske. Zat o je hr-
vat sko pi t anj e ponovo iskrslo u prvi plan. Vesti o zaot r avanj u odnos a u Hr-
vat skoj izazvale su sve veu zabr i nut ost u Rimu. Musolini je izdao nar eenj e
da se izvesne j edi ni ce koncent r i u oko Venecije (Venezia) radi upada u Hr-
vai sku u sl uaj u da t amo izbije pobuna
3 9
. Ako bi to Nemci spreaval i , bio je
s pr eman da pri hvat i bor bu. Pot o su dogaaj i mogli nast upi t i svakog t renut -
ka, pokuao je da povede pr egovor e sa Maekom. Sem toga, put A. Koutia,
prvog pr edsedni ka HSS, u Prag pol ovi nom mar t a i j ednog del a Maekovi h
pri st al i ca u Berlin, u isto vr eme, u poset u Geri ngu (koji ih je uput i o na Ita-
lijane. ako ne ele da pr egovar aj u sa j ugosl ovenskom vl adom - V.T.) izazvao
je surevnj i vost i nepover enj e i zmeu Nemake i Italije, i ako je Nemaka zva-
ni no obavest i l a Italiju da nema ni kakvi h aspi raci j a pr ema Hr vat skoj i da Ju-
goslavija pot puno pot pada pod i t al i j ansku sf er u ut i caj a.
40
Posle pada St oj adi novi eve vlade, nova Cvet kovi eva vlada izjavila j e da
j oj je osnovni zadatak reavanje hrvatskog pitanja, t ako da je u odnos u na hr-
vat sko pi t anj e nast al a nova unut r a nj a situacija, a na nj ega su se odnosi l i i
novi dogaaj i u me una r odni m odnosi ma. Tako je Politiki vjesnik, istiui
publ i ci t et koji j e u svj et skoj t ampi davan hr vat skom pi t anj u povodom pada
St oj adi novi eve vlade, pi sao d a j e t i me dola do j asnoga izraaja i nj eni ca,
da je hrvatsko pitanje doista meunarodno pitanje i da ga beogradski vlastodrci
ne mogu rjeavati ili prelaziti preko njega, kako ih je volja. Dalje je ovaj list pi-
sao da e se meunar odni kar akt er hr vat skog pi t anj a sve vie poj aavat i bez
obzi ra na mogue pravce razvoja meunar odni h odnos a
4 1
.
Pad Stojadinovieve vlade i ulazak nemaki h t r upa u Prag 15. mar t a iza-
zvali su zabr i nut ost i u Italiji. O t ome mi ni st ar i nost r ani h posl ova ano 17.
mar t a 1939. pie: Due (Duce) je i zvanr edno zabr i nut i pot i t en. Prvi put ga
vidim u ovakvom r aspol oenj u. Cak u t r enuci ma anl usa sauvao je veu pri-
sebnost . Obuzima ga hrvatski problem ( podvukao V.T.): Boji se da Maek pro-
glasi nezavi snost i stavi se pod nemaku zat i t u. U t om sl uaj u nema i zbora
- kae on - osi m ovih: ili ispaliti prvi hi t ac protiv Nemake, ili e nas smrviti
revol uci j a, koj u e podi i sami faisti: ni t ko ne bi mogao podni j et i da vidi ku-
kasti kri na Jadr anu.
4 2
U pr ol ee 1939. ba kad su pregovori sa Cvet kovi em zapali u krizu, Ma-
ek j e pr eko svojih agnat a pr egovar ao sa vl adom Italije o r eenj u hrvat skog
pi t anj a, elei uj edno da zaplai vl adu u Beogr adu ot cepl j enj em Hrvat ske i
razbi j anj em Jugoslavije. U izjavi dat oj dopi sni ku Asoijated presa (Associa-
ted Press) 21. mar t a 1939. Maek je, i zmeu ostalog, r ekao:
Ovo pi t anj e moe se br zo reiti. Tr eba uvi dj et i da j e za Hr vat sku pr i l i no s vej edno da
l i e ovo pi t anj e biti st avl j eno na dnevni r ed od Amer i kanaca ili od Hi t l era
Za vr eme svog bor avka u Ri mu Geri ng je 15. apri l a 1939. u i me Hi t l era
est i t ao Musol i ni j u za upad i t al i j anski h t r upa u Albaniju. On je t om pri l i kom
obavest i o Musol i ni j a da j e odbi o da pr i mi nekog Maekovog emi sar a i da ga
je uput i o u Rim, pot o je s mat r ao da Jugosl avi j a s t opr ocent no ulazi u inte-
resnu sferu Italije. Iako je alio za St oj adi novi em, koji je bi o bolji par t ner
Osovine od nj egovog beznaaj nog nasl edni ka (Cvetkovia), Geri ng je ipak ve-
rovao da e Jugoslavija ost at i dobr ona me r no neut r al na. On j e t om pri l i kom
izjavio:
Jugoslavija moZe iveti s amo onda ako se povee sa dr uga dva s us eda - It al i j om i Ne-
makom. Osovi na sama po sebi i ma i nt er es da se st vari mi r no razvi j aj u u Jugosl avi j i . I slu-
aj u r at a Nemake sa Zapadom, o e kuj e mo bl agonakl onu neut r al nos t Jugosl avi j e.
43
O pr egovor i ma sa Ne ma kom Kren kae: Dio vocst va s ma t r a o j e da j e st var zapadni h
sila i zgubl j ena i da t r eba s vakako st at i na s t r anu Nemake i ui ni t i neki a r a n ma n s Nema-
kom. Tako su se i zi aaval i i na t ome i nsi st i ral i dr Per nar i dr Andr e s . .
Kren navodi da j e veza sa ne ma kom vl adom odr avana pr e ko Dol anskog. koji j e bi o
i st aknut i l an HSS. ali uj e dno i agent ne ma ke obave t aj ne sl ube. Kren kae da j e Dol anski
dovodi o u vezu predst avni ke Nemaca s lanovima vodstva, a j ednom je r ekao da sl edei h
dana i de u Nemaku. t e da j e od dr Per nar a dobi o mnogo l oga st o una t a mo posvr avat i .
Nagl aavao | e da s \ e t o nama donosi , govor i i pr edl ae, ini po dobi veni m uput i ma od vo-
slva. On j e i mao zadau da vost vo Sto l enj e povee sa Nemci ma . . . Maek j e i s am pre-
govar ao s Ne mc i ma O t om posl u j e Dol anski put ovao kao kur i r u Nemaku t e pos r e dova o
0 dodi r u s Nemci ma Maeku. Kout i u i Per nar u u cilju vodenj a pol i t i ki h r azgovor a i pre-
govora.
43
*
Janko Torti, j edan od bliskih Maekovi h sar adni ka (za vr eme NDH mi-
ni st ar u Pavelicevoj vladi) odr avao je u i me vost va HSS t aj nu vezu sa ne-
maki m agent i ma. O t ome dr Vl adi mi r idovec kae da j e cilj ne ma ke po-
litike bi o u t ome da se s por azume sa HSS-om, da je on sa znanj em i odob-
r enj em dr Maeka jo u godini 1940, a pogot ovu ona prva tri meseca 1941.
godi ne, vodi o pr egovor e s Nemci ma da su oni ba tim pr egovor i ma prida-
vali naj vee znaenje.'
14
Nemaki inenjer Derfler ( Dr f l er Michel koji se pr i vi dno bavi o pr i vr edni m pi t anj i ma
u Jugoslaviji, pos e bno u Hr vat s koj - pr i m V.T), u svom i zvet aj u Vr hovnoj komandi Ver-
maht a od 7. nov e mb r a 1940. godi ne naveo j e da nj egov r ad nailazi na podr ku hrv at s kog ru-
kovodst va i nj egovi h vodei h ljudi, s koj i ma stoji u s r dani m i pr i j at el j ski m odnos i ma, a isto
1 na podr ku nadl eni h mi ni s t at a da j e pr i l i kom posl ednj eg j esenj eg s aj ma - i mao ast da
u svoj oj kui pozdr avi vodee linosti j ugosl ovenske del agaci j e. mi ni s l t a t r govi ne Andr esa.
s enat or a i pot pr e ds e dni ka HSS in Kout i a i ur edni ka - Hr vat s kog dnevni ka. Tom prili-
kom saglasili su se o mnogi m pr i vr edni m i e konoms ki m pr obl e mi ma u Hr vat skoj . Na pul u
/ a Beogi ad, na poziv mi ni s t r a Andr esa, vozio se zaj edno sa nj i m i nj egovi m mi ni s t ar s ki m ko-
l egama u vl adi ni m sal onski m kol i ma i l om pri l i kom kons t at ovao nj i hovu bezusl ovnu ori-
j ent aci j u na Nemaku Sut r adan su mu mi ni st ri saopt i l i da su sa r azgovor i ma upoznal i
kneza Pavla koji je bi o zadovol j an i pr i mi o ga u audi j enci j u, i me su mi ni st ri , nar oi t o Hrvat i ,
oceni l i ne s a mo kao odavanj e pr i znanj a nj emu ( Der f l er u) , nego kao i svoj us peh u i zgradnj i
zaj edni ke j ugosl ovenske dr ave u t es noj povezanost i sa Nemakom
4 5
Meut i m, Maek se obr aao za pomo i zapadni m demokr at i j ama, npr.
kr aj em mar t a 1939. godi ne posl ao je Juki ca kod Krnj evi a sa i nst r ukci j ama
da se br i t anskoj i f r ancuskoj vladi ukae na hi t nost r eavanj a hr vat skog pi-
t anj a da bi te vl ade ut i cal e na krieza Pavla. Tako je u razgovoru sa F. Ni kol som
(Nichols Philip) u Forin ofisu 30. mar t a Krnj evi i st akao da kao glavni tajnik
HSS i ma pr avo da govori u iine cel okupnog hr vat skog nar oda; da i on i nje-
gova st r anka ver uj u u uzdravanj e od upot r ebe sile kako u domai m t ako i
u meunar odni m poslov ima, pa su zbog toga r edovno odbi j al i mnoge ponude
od i t al i j anske i nemake vlade da ce podrat i nj i hovu stvar; da nj egovi zem-
ljaci, Hrvati, ne ive s amo u Hr vat skoj ve po i t avoj dal mat i nskoj obali; da
Hrvati u pot punost i shvat aj u opasnost od pr omene st at us kvoa na Sr edozem-
lju i da bi Italijani mogli l ako pokuat i da zauzmu dal mat i nsku obal u ako bi
engl eska i f r ancus ka snaga osl abi l a u l om podr uj u. Nikols mu je odgovor i o
da br i t anska vlada ni kako ne namer ava da i nt erveni e oko hr vat skog pi t anj a,
da j e od pr vor azr edne vanosti da Jugoslavija bude i znut ra uj edi nj ena da ne
bi dol o do i nt ervenci je bi l o koj e od di kt at or ski h sila, t o pot vr uj u i ponude
Nemake i Italije da ne i nt erveni u i da bi bilo dobr o da Hr vat i pokau t o
veu pomi rl j i vost kako bi dol o do reenj a. Posle Londona Krnj evi i Juki
su ot put oval i u Pariz, gde su s panj om sasluali Krnj evi eva izlaganja, ali se
ne spomi nj e s ki m se Krnj evi sast ao.
48
Dok je bila u nei zvesnost i u pogl edu stava j ugosl ovenske vl ade u vezi s
okupaci j om Albanije, i t al i j anska vlada se ivo i nt eresoval a za Maekovu ini-
cijativu da se pomou i t al i j anske vojske razbije Jugoslavija. St oga j e ano
r ado pr i mi o Maekove agent e, Bombel esa (Bombel l es Josi p mar ki z de) i
Karnel ut i j a. On je, na Maekov zahtev, doveo Bombel esa u vezu s Pavel i em.
Meutim, po t uj e Cinear-Markovi poni zno pri mi o svren in u Albaniji, Ita-
lijani su reili da t r enut no ne pr edu/ i maj u nita to bi tada oslabilo Jugosla-
viju. t ako da je Cano 2. maj a u tom smislu i ubavest i u Maeka.
47
Kad je Namesni t vo odbi l o pri preml j eni spor azum od 27. aprila 1939. Hr-
vatsko nar odno zast upst vo je na sednici od 8. maj a donel o Rezoluciju da se
hrvatsko pitanje postavi kao meunarodni problem.*
1
*
Meut i m. Musolini je ovlastio Cana da ojaa Maekov pokret . Kad se po-
sle dva dana Karneluti vratio iz Zagreba s Maekovom por ukum da ce odba-
citi sporazum s Beogradom i pri premi t i pobunu, Canoj e s njim 26. maj a 1939.
sainio sledei ugovor, kojeg je nemaki general ni konzul Kae (Kasche Sieg-
fried) 31. maj a 1941. iz Zagreba uput i o Ministarstvu i nost rani h posl ovau Ber-
lin, a koji u prevodu glasi:
Par al el no sa akt i vno u za r e avanj e hr vat s kog pi t anj a kao me u n a r o d n o g pr obl ema
Maek je vodi o pr egovor e sa Cvet kovi cem i kao r ezul t at tih pr egovor a, bio je post i gnut spo-
r azum 2t> apri l a, ali ga je Names ni t vo s ut r adan odbi l o Zhog l oga se 8. maj a u Zagr ebu sa
st al o Hr vat s ko na r odno zast upst vo, ko| e )e izdalo rezol uci j u u koj oj je, kao i u rezol uci j i od
15. j anuar a, i zraena pot r e ba i nt er venci j e velikih sila u r e avanj u hr vat skog pi t ani a. jer je
- hr vat ski nar od ne pr a ve dno i bez svoj e kr i vnj e i prot i v svoj e volje i skl j uen iz svake meu-
na r odne s ur a dnj e -
4 e
Poto poset a kneza Pavla Rimu pol ovi nom maja, pr ema anovi m reima,
nije dala zadovol j avaj ue rezultate, j er Beograd nije preuzeo ni kakvu obavezu
o pri st upanj u Osovini, Karneluti je 18. maj a saopt i o Canu Maekovu por uku,
u kojoj je bilo reeno da on nema namj er e da se sporazumeva s Beogradom,
da eli da nastavi akciju za ot cepl j enj e Hrvat ske i da se obavezuj e da ce. na
zahtev Italije, u roku od 6 meseci podii ust anak i zatraiti i t al i j ansku pomo,
zato moli zajam od 10 mi l i ona di nara.
49
Cano je odgodi o odgovor do povrat ka iz Berlina. A pot o je u Berlinu ste-
kao utisak da s nemake st rane ne bi bilo veih pr epr eka event ual noj itali-
janskoj akciji pr ema Jugoslaviji, i s obzi rom na Maekovu por uku da eli na-
staviti akciju za ot cepl j enj e Hrv atske, Rim je pr omeni o ono dr anj e u odnosu
na Jugoslaviju koje je Cano zauzeo u razgovoru sa Bombel esom od 2. maj a,
pa je Musolini 24. maj a - kad je dobi o Canov izvetaj o put u u Berlin - ovlastio
Cana da Maekov pokret podupr e novani m sredst vi ma.
50
Kad se 26. maj a vratio iz Zagreba, Karneluti je saopt i o Canu da je Maek
jo odl uni j e spr eman za pr i pr emanj e ust anka. Tom pri l i kom formul i san je
nacrt sporazuma i zmeu Italije i Maeka koji je predvi ao podi zanj e ust anka
u Hrvat skoj i italijansku i nt ervenci j u. Zapisnik je poslat u Zagreb da ga Maek
potpie.
51
Tekst spor azuma glasi:
1 da bi hr vat ski pokr et post i gao cilj koji je sebi post avi o, pot r eban mu je per i od od
4-6 mes eci
Pos r eds t vom D kai ncl ut i i a ut vr e no j e da e Hr vat ska sel j aka s t r anka u sl uaj u kon-
fl i kt a t rai t i da se s mes t a okupi r a cel okupna t er i t or i j a i j e os l oboenj e ona eli.
2. Po zavr et ku pr i pr e ma koj e t r eba da dovedu do unut r a nj eg us t anka na hr vat skoj
t eri t ori j i , dr Maek ce uput ni mol bu Italiji da pr e duz me voj nu i nt er venci j u.
? Nepos r edno po okupaci j i obr azovae se vlada sa dr Maekom kao pr edsedni -
kom i l edni m i t al i j anski m nar nes ni kom
4 Hr vat ska e biti s l obodna drava povezana sa l i ah| om unut ai ut vr eni h gr ani ca
^ Mi ni st ar st vo r at a i mi ni st ar st vo spol j ni h posl ova bi e zaj edni ko sa Italijom
6 Italija ce da i ma | ean garni zon i j ednog names ni ka u s l obodnoj hr vat s koj dravi
7 U vr eme posl e okupaci j e, koj a ce se jo det al j ni j e utv rdi l i . odl ui e se o pi t anj u mo-
gunost i t edne per s onal ne uni j e sa l t al i | om
8. Kr al j evska i t al i j anska vlada ce dr Maeku, u cilju or gani zaci j e unut r a nj e g ust an-
ka. dat i zaj am u visini od 20 mi l i ona di nar a. (U Canovom Diario, st r . 106, st oj i 21 mi l i on di-
nar a) .
Original se nalazi kod Anfusoa (Anfuso Filippo).
Napomena: S. Kae u s pr ovodnom akt u od 31. maj a 1941. na pomi nj e da pogl avni k Pa-
veli t akoe pos eduj e punomoj e koj e j e dr Maek da o i t al i j anskom Jevr ej i nu i nenj er u
Kar nel ut i j u, koji j e po nal ogu dr Maeka pr egovar ao sa mi ni s t r om spol j ni h posl ova gr of om
Canom u pogl edu pome nut og s por azuma.
Povodom ovog sporazuma, ano je napisao:
Musolini j e sav obuzet mi l j u da na koma de razbi j e Jugosl avi j u i pr i sj edi ni Hr vat sku.
Smat r a da j e poduhvat dost a lak i . kako st vari sada st oj e, s ma t r a m da i ma pr avo. U i st o vre-
me mi sl i m na bol j e or gani zovanj e kosovski h Al banaca koji bi mogl i pr edst avl j at i no u bok
Beogr adu.
5 3
Musolini je odobr i o ovaj plan i za nekol i ko dana je t r ebal o da ot pone
isplata novca u Cirihu (Zrich). Meut i m, Maek je odbi o da pot pi e prot o-
kol, s obj anj enj em da ponovo vodi pregovore s Beogr adom i da t r eba da iz-
vede nai st o j o neke t ake prot okol a.
Pre zakl j uenj a ovog ugovora, Maek je odravao vezu sa Canom i pr eko
svoga drugog pover eni ka - marki za Bombel l esa koji se predst avi o Canu da
govori u ime ustaa, opi suj ui surovo ponaanj e Srba pr ema Hr vat i ma i izra-
avajui elju da Hrvat ska post ane aut onomna kral j evi na koj om bi upravl j ao
italijanski princ. Da bi ga iskoristio. Cano g a j e povezao sa Paveliem, koga
je Italija smat ral a naj efi kasni j i m svojim pr opagat or om meu Hrvat i ma. Ita-
lijanski planovi o ruenj u Jugoslavije bili su povrni - sastojali su se od ire-
dent i st i kog podbadanj a al banske manj i ne u Jugoslaviji do davanj a novane
pot por e Maeku i nj egovom separat i st i kom pokret u.
54
Bombel es je st al no podst i cao Italijane da Italija pr eduhi t r i nemaku in-
tervenciju u Hrvatskoj, pa je Cano st varno pomi l j ao o slanju t r upa - s l u a j u i
savet ovog poverljivog oveka, da pr eko njega ut re put do Maeka. Meu-
tim, anove nade su propal e kad g a j e Paveli obavest i o d a j e nemaka oba-
vetajna sluba ut vrdi l a d a j e Bombel es beogradski pi j un
55
. Tada j e na po-
zorni cu st upi o Karnel ut i koji se prijavio Canu u velikoj t aj nost i kao Maekov
specijalni izaslanik. I on je upozoravao Cana da bi Hrvati, i ako su ant i nemaki
orijentisani, traili pomo od Nemake ako Italija odbaci njihov apel, i mol i o
ga da i nt erveni e da im Beograd da iru samoupravu, u pr ot i vnom oni bi se
pobunili protiv Beograda i apelovali na Italiju za pomo. Karnel ut i je r ekao
da bi Hrvati obrazovali hrvat sku republ i ku koja bi bila povezana sa Italijom
ekonoms kom i car i nskom uni j om, a zatim se sjedinila sa nj om. Musolini se
saglasio sa tim i r ekao Canu da pomae Hrvate u izvoenju ovih planova.
56
Meutim, Maek je posle rat a tu stvar druki j e predst avi o. On kae:
U ma r t u 1939 pos et i o me Kar nel ul i gr aevi nski poduzet ni k i z Zagr eba, koga Cano
s pomi nj e u svom Dnevniku. Upr kos nj egovog i t al i j anskog por ekl a (nj egov ot ac nekada j e bio
i t al i j anski konzul u Zagr ebu) Kar nel ut i j e bi o pot puno Hrvat , t avi e l an Sel j ake s t r anke
Izjavio mi je da je pr i j at el j ili r oak ( zabor avi o sam to) Dina Alfijerija (Di no Alfieri), zame-
ni ka mi ni st r a i nos t r ani h posl ova, s koj i m j e nedavno r azgovar ao. Al nj eri ga j e oba s uo pita-
njima o hrvat ski m st vari ma kao > o moj oj linosti. Polo u se us kor o opet sastati, doda'
Potpisao:
u ime italijanske vlade
Cano
Potpisao:
za dr Maeka
ing. Carnel ut t i
52
je Karnel ut i , el eo je da sazna da Ii | a i mam net o pos e bno za nj ega da pr enes e Altijeriju. Ni-
sam i mao ni kakvu por uku, ali sam mol i o Kar nel ut i j a da i spi l a kod Alfijerija da l i j e st var no
post oj ao t aj ni Cano - St oj adi novi ev s por azum On j e obeao da e t o pokuat i , ali ni kada
nije do ao da mi kae ta je saznao ako je ita saznao, a ja ga o t ome ni sam pi t ao.
57
U izjavi Hopt neru, Maek je pri znao da je Karnel ut i doao da ga vidi us-
koro posle Canovog povrat ka iz Beograda (22. j anuara 1939, tj. neposr edno
posle Rezolucije hrvat skog zastupstva od 15. j anauar a - pri m. V.T.). Mada ita-
lijanskog porekl a (imao je j ednog brat a u italijanskoj di pl omat skoj slubi),
Karneluti se smat r ao Hrvat om. On je bi ol an Hrvat ske seljake st ranke i do-
pisnik Hrvat skog dnevni ka, slubenih novina. Na svome put u za Trst da
vidi j ednog roaka, italijanskog mi ni st ra pr opagande Alfijerija, Karneluti se
zaustavio da pita Maeka da li bi mogao uiniti togod za hrvat sku stvar. Ma-
ek je rekao da bi mogao. Mogao bi da sazna ta se desilo i zmeu Stojadino-
via i ana. Karneluti je pri hvat i o misiju i traio pi smeno ovlaenje. Pismo
koje mu je Maek dao govorilo je samo d a j e donosi l ac pi sma lan HSS, i nita
vie. Ovaj sast anak bio je u mar t u 1939. i Maek nije vi deo Karnel ut i j a ponov o
do maj a 1939. godi ne.
58
Postavlja se pi t anj e kako je mogue da Karneluti, pri l i kom ovog novog
susret a u maj u nije nita r ekao Maeku i da ga ovaj nije pitao. Pa o emu su
onda razgovarali? Oi gl edno je da je Karnel ut i j eva misija uspel a - doneo je
koncept ugovora.
I za Ugovor Maek - Cano od 26. maj a 1939. Maek ima druki j u interp-
retaciju, koja se ne slae sa Canovom u Dnevniku. On kae da mu je Karneluti
doneo da pot pi e ugovor koji je bio ot kucan na maini na hrvat skom jeziku
i da nije i mao nikakav potpis, a nije bilo ni pomena o nekoj italijanskoj sub-
venciji za njegov pokret niti ikakve izjave koja bi ga obavezivala da digne po-
bunu. Umest o toga. sporazum je predvi ao da bi, u sluaju italijansko-jugos-
lovenskog rata, Hrvati pozvali italijansku vojsku da im pomogne protiv Beog-
rada. Oni bi t ada proglasili Hrvatsku nezavisnom dravom vezanu za Italiju
personal nom uni j om i zaj edni ki m ministarstv ima nar odne odbr ane. Karne-
luti je rekao Maeku da moe promeni t i svaku taku ovog dokument a izuzev
jedne, pi t anj e per sonal ne unije sa Italijom.
Maekova reakcija na sve ovo bila je brza. On je rekao Karnel ut i j u da ga
je poslao u Italiju da pri kupi i nformaci j e, a ne da ulazi u pregovore ma kakve
vrste. Sa ovim, on savi memor andum (ugovor - pri m. V.T.), stavi ga u dep
i napust i sobu.
59
Karneluti je obavest i o Cana da Maek nije pot vrdi o ugovor zato to je ob-
novio pregovore s Beogradom i to eli da sa Canom razjasni neke take, a
Bombel es - koji jo nije bio otkriven kao pijun - rekao je Canu d a j e Maek
to mogao odbiti zbog drugi h obaveza ili zato t o je demokr at a i to eli da iz-
begne svako spor azumevanj e sa fai zmom
60
. Kad se Maek vratio sa odmor a
iz Slovenije, u Zagrebu su profaistiki el ement i ve aputali kako je propus-
tio priliku da osl obodi Hrvatsku.
61
Hopt ner. meut i m, pretpostav lja da je Karnelutijeva misija u Rimu bila
onakva kakvu je on (Karneluti) opisao, s obzi rom na ot vorenu Maekovu pre-
tnju da e traiti st ranu pomo u borbi Hrvatske za samoupr avu. Ipak, on je
najvie eleo da post i gne aut onomi j u za svoj narod, prvenst veno u grani cama
j ugosl ovenske drave, ali da nije bio ni protiv toga da upot rebi druga sredstva
da zatiti svoje Hrvate.
62
Po svemu izgleda da j e Maek smat r ao da j e dovol j an pot pi s nj egovog
opunomoeni ka Karnel ut i j a i da bi njegov pot pi s mogao da bude nezgodan
ako bi iskrsla neka opasna situacija: s dr uge st rane, Cano je el eo da vidi i Ma-
ekov pot pi s da bi bi o sigurniji u izvrenju ovog dal ekosenog dokument a.
Ova pr et post avka moe se pot kr epi t i sl edei m i nj eni cama:
1) Neos por no je, j er i sam Maek pri znaj e, da je sl ao Bombel es a i Kar nel ut i j a u Italiju
sa pi smi ma- i radi i nformaci j a, da j e Kar nel ut i (koji se os eao Hr vat om) i mao br at a
u i t al i j anskoj di pl oma t s koj slubi i da se sast aj ao i sa i t al i j anski m mi ni s t r om pr opa ga nde Al-
fi j eri j em*
3
. Neubedl j i vo je da su ti dugot r aj ni pr egovor i i odnosi bili nai vnog kar akt er a kad
se zna da j e Maek ot vor e no pr et i o Beogr adu s t r anom i nt er venci j om;
2) Pol ovi nom mar t a, kad j e Nemaka progl asi l a pr ot ekt or at nad t e k o m i Sl ovakom.
prvi pot pr eds edni k HSS A. Kout i iao je u Prag zbog l i ni h razloga, a u st var i da vidi na
koji bi nai n i Hr vat ska mogl a post at i nemaki pr ot ekt or at . U i st o vr e me j edan de o Mae-
kovih pri st al i ca poku ao j e da se sast ane sa Ger i ngom. ali i h on nije pr i mi o, ve r ekao i nj i ma
i Canu da t r eba da pr egovar aj u sa It al i | om ako nece sa svoj om vl adom, jer Jugosl avi j a po-
t puno pot pada pod i t al i j ansku sf er u ut i caj a;
64
3) Posle okupaci j e Al bani j e. 7. apr i l a 1939. Cano j e r a do pr i mi o Maekove agent e Bom-
bel esa i Kar nel ut i j a da bi i skori st i o Maekovu inicijativu da se pomo u i t al i j anske voj ske
razbi l e Jugosl avi j a, a na Maekov zaht ev povezao je Bombel es a sa Pavel i cem;
6 5
4) Ugovor od 26 maj a pr i pr e ma se u vr eme kad pr egovor i sa Cvet kovi em dol aze u
krizu (kad j e 28. apr i l a Namesni t vo odbi l o pr i pr eml j eni s por azum Maek - Cvet kovi ). j er
j e us kor o posl e t oga Maek S maj a i pr eko t ampe obj avi o da su pr egovor i pr eki nul i , ok-
rivljuiuci kneza Pav la. a vec tri da na kasni j e. 8. maj a. Hr vat s ko na r odno zast upst vo je done l o
Rezoluciju u koj oj se trai i nt er venci j a st r ani h sila. ver ovat no u nadi da e Italija i nt crveni -
sai i kad se vec r adi na s por azumu o t ome.
5) Iako Maek t vrdi da j e ugovor ( me mor a ndum) bio napi san na hr vat s kom j ezi ku,
ipak se ne moe pos umnj at i da j e ori gi nal koji se nal azi o kod Anf usoa bi o napi s an i na ita-
l i j anskom j ezi ku, j er je pi san u Ri mu i t a mo pot pi san, t i m pr e t o su ga i Nemci prevel i na
nemaki jezik i dost avi l i ne ma kom Mi ni st ar st vu i nost r ani h posl ova
Dok je Karnel ut i r adi o u Rimu drugi Maekovi izaslanici Krnj evi i Juki
produi l i su svoju akt i vnost u Berl i nu i Parizu, sa zadat kom da ukazuj u na hit-
nost reavanj a hr vat skog pi t anj a t i me t o bi br i t anska i f r ancus ka vl ada vrili
svoj ut i caj na kneza Pavla. Pri t ome su u razgovoru sa br i t anski m i f r ancus ki m
pol i t i ari ma izjavljivali da i Hrvati i Srbi ele spor azum, da Hrvati nemaj u na-
mer e da se obr aaj u i nost r anst vu za pot por u i d a j e ceo nar od za pri j at el j st vo
sa zapadni m demokr at i j ama. Svuda su nj i hova izlaganja pr i mana sa i nt ereso-
vanj em, a u Londonu su pr i mani kor ekt no i pri j at el j ski , ali im je st avl j eno do
znanj a da V. Bri t ani j a ne eli da se mea u hrvat sko-srpski spor.
6 6
Za vr eme pr egovor a sa Cvet kovi em o reavanj u hr vat skog pi t anj a, Ma-
ek je 1. avgust a 1939. godi ne dao opi r nu izjavu dopi sni ku amer i ke agenci j e
Asoiated Pres (Associated Press), koju je u celini obj avi l a amer i ka
t ampa. I st ovr emeno, naj ugl edni j i amer i ki list Nj uj ork Tajms (The New
York Times) u svom broj u od 2. avgust a iste godi ne pr eneo je ovu izjavu, koj a
glasi:
Maek j e za ot cepl j enj e Hr vat ske uz pomo Ra| ha ako Srbi budu upor ni .
Kupi nec, I avgust . - Dr Vl adi mi r Maek. vod Hrvat a, zapr et i o je da na s da ot cepi Hr-
vat sku od Jugoslav ije - ak i ako bi to ver ovat no znai l o svet ski rat ' - ukol i ko nj egov nar od
ne dobi j e hi t no pot punu aut onomi j u. Dr Maek j e nedvos mi s l eno izjavio da e Hr vat s ka da
se ot cepi od Jugosl avi j e ako se ne udovol j i nj egovi m zaht evi ma za a ut onomi j om. Upi t an da
li bi t akav gest znai o revol uci j u, on je odgovor i o: .To bi znai l o jo vie - to bi ver ovat no
izazvalu svet ski rat '
Sel j aki vod j e pr i znao da bi ver ovat no dol o do pr ot ekt or at a nad Hr vat i ma. Ta j e iz-
java usl edi l a na pi t anj e da l i s mat r a da bi Nezavisna Hr vat ska mogl a da ops t ane od Srbi j e.
U pogl edu ul oge koj u bi Nemaka. s cver ozapadm sused Jugoslavije, " kako su naci st i pri-
pojili Austriju, mogl a da odi gr a pr i l i kom ol eepl j el i j a Hr vat ski di VI.nek je izjavio: , U r edu
- neka bude Nemaka pus t i mo j e neka di Je i zavede red. Neko mor a zavest i r ed u Jugos-
laviji Ako Beogr ad nije u st anj u da zavede red u Jugosl avi j i . Nemaka to moe Postoji iz-
vesna sl i nost i zmeu naeg sl uaj a i Cehosi ovake Isti el ement i se poj avl j uj u u obe zeml j e.
Nadam se da j o i ma \ r e me na da se s pas emo. ali se boj i m da nije suvi e dockan. Kad bi za-
visilo s amo o nama. Hr vat ska bi i mal a svoju nezavi snost vec odavno' .
Dr Maek je r ekao da post oj e velike pot e koe na put u za s por azum' u pogl edu nje-
govi h zaht eva i b a t a kri vi cu na ono t o on naziva . Beogr adska kl i ka' koj a se mea u t o " .
O karakt eru Maekovi h pregovora za reenj e hrvat skog pi t anj a kao me-
unar odnog pr obl ema u naoj literaturi postoji nekol i ko ocena koje se, ug-
lavnom, slau i u poj edi nost i ma razlikuju. Naveemo neke:
Viktor Novak u svom del u Magnum Crimen, izmeu ost al og kae:
Memoar i gr of a Ci ana s vakako ne osvj et l j uj u s a mo pr egovor e i razgovore, pr i j edl oge
i zakl j uenj a i zmeu Ci ana i Maeka u 1939. nego ona bacaj u iz ove per s pekt i ve i sva osv-
j et l j enj a na dogaaj e od s amog s por azuma od 24. avgust a (26 avgust a VT. ) 1939. do 25
mar t a, a onda nar oi t o od 25. ma r t a do 6 apri l a 1941. kao i Maekov stav u vr i j eme okupa-
cije Sv akako pada u oi zast oj u pr egovor i ma sa Beogr adom od maj a do avgust a, i uur bana
akci j a Kar nel ut i j a kod gr of a Ci ana! Nema s umnj e da sa svega t oga nije j o di gnut a itav a za-
vj esa. ali ve i ovo t o je slijedilo, ubr zo posl i j e s por azuma o banovi ni Hr vat skoj , uvel i ko go-
vori. pos r edni m j ezi kom ne s a mo o kol ebl j i vost i dr Maeka. nego o pr avom j anusovskom
liku pr e pr e de nog fikala, koji ide ka i st om ci l | u. kao i Paveli. s a mo kroz e t a pe i dr ugi m sred-
st vi ma i me t oda ma Jer. i zmeu Pavel i a i Maeka u t i m njihov im nas t oj anj i ma ne ma ni kak
ve razl i ke Naprot i v, oni se dopunj uj u i onda kad su razlini, kao i onda kad su isti. '
8
Meut i m, ovakvo kategoi ic ko upor eenj e Maeka sa Paveliem nije ta-
no, jer je Maek vie put a pokuav ao da rei hrvat sko pi t anj e i u okvi ru ju-
goslovenske zajednice.
Dr Ferdo Culinovi je 1958. godine postavio pi t anj e da li se moe sum-
njati u ono to Cano pie, pa odgovara:
Naprot i v, mnoge i nj eni ce pokazuj u da ove anove bi l j eke odgovar aj u istini. Na t o
ukazuj u i posl i j e r al a pr onaeni t aj ni arhi vi fai st i kog Ri ma. Pr eost aj e j edi no odgovor na
pi t anj e da li su Kar nel ut i i Bombel es zaista bili Maekovi emi sar i : nisu li se oni moda kr i vo
predst av Ij al i ' Na t o pi t anj e daj u odgovor ne s amo t adanj e opce pri l i ke u Hr vat skoj , kao i
ot pr i j e vec poznat Maekov stav pr e ma cent r al i zmu i hegemoni s t i ma oko dvor s ke kamar i l e,
nego i okol nost da ima veoma mal o vj er oj at nost i da bi se Kar nel ut i i Bombel es usudi l i da
na tai nai n varai u fai st i ku vl adu u Ri mu . Pr eost aj e. dakl e, zakl/uak, da anovt navodi
zaista odgovaraju istim (podv u e no u or i gi nal u) To znai da su vel i kohr vat ski separ at i st i ki
el ement i (i u vodst vu HSS) traili . osl oboenj e' Hr vat ske na t aj nai n t o su joj pr i pr emal i
t al i j anski pr ot ekt or at
1
A to je po prilici ba ono. t o je laistiki Rim elio i ost var i o (i ako
pr i vr emeno! ) za t/v Nezavi sne drav e Hrv at ske pos r eds t vom sv og dr ugog agent a - Ante Pa-
velia. Napri j ed navedena Okr uni ca . hr vat skog nar odnog pokr et a' (tzv. St r ogo poverl j i va
okr uni ca iz 1939. godi ne. ko| a i ma sl i nost i sa ciljev i ma tzv mas ovnog pokr et a 1971. godi ne
- V.T.) odaj e dakl e i po t ome svoj pravi izvor
69
Za post avku d a j e Maek u pregovori ma sa Canom bezrezervno eleo ita-
lijansku i nt ervenci j u i da je to bio njegov pri marni cilj tvrdi Nikola B Milo-
vanovic. On, izmeu ostalog, kae:
Od navedene Maekove izjave listu .Dejli Ekspr es (Dailv Expr ess od 10. apr i l a
1934 V.T.) do ove nagodbe nj egovog t aj nog i zasl ani ka Kar nel ut i j a sa Canom ( pr i pr eml j en
ugovor od 26 maj a 1939 - V T ) ni j e pr ol o ili mesec i po dana. Pa ipak to vrl o kr at ko vr eme
bilo je, kao t o se vidi, dovol j no da se Maek u bor bi /a vlasi spust i rta pozi ci j e t ot al nog iz-
daj ni ka hr vat skog nar oda, s pr e mnog da nj egovu s udbi nu pr eda na mi l ost i nemi l ost fais-
t i ko! Italiji. Nj egovo bus anj e pr ed svet om da se bor i za i nt er es e hr vat skog nar oda - koji je,
kao i dr ugi nar odi Jugosl avi | e. i mao zaista pr avo da se bor i za svoj u sl obodu, naci onal nu rav-
nopr avnos t i soci j al nu pr avdu - pokazal o se. u sivari. kao prl j ava bor ba hr vat ske bur oaske
gr upe, koj oj je Maek bi o na el u za vlast i zadobi j ani e ekonoms ki h pozi ci j a, makar i po
c e nu s t r anog por obl j avanj a. Maekov se stav. dakl e, u sut i ni vec l ada pokl apao sa st avom
zl ogl asnog nepr i j at el j a i i zdaj ni ka hr vat skog nar oda budueg kvi sl i nga i t ekog r at nog zlo-
i nca Ante Pavelia .
70
No, N. Milovanovi priznaje d a j e dopisnik Dejli Ekspresa (Dailv Ex-
press) napisao:
Dr Maek mi j e r ekao da su net ane sve vesti o t ome da su Nemci ili Italijani ponudi l i
neku pomo Dr Maek i dal j e vodi pr egovor e koji mogu dovest i do aut onomi j e Hr vat s ke
i do sr ei vanj a pri l i ka u Jugosl avi j i . Na pi t anj e kako bi dr anj e zauzeo da mu se obr at e
di kt at ori ? Maek je odgovor i o: -Ako bude do ao Musolini i r ekao: . Sl uaj t e vi, Hrvat i , ja
u upot r ebi t i svoj ut i caj da vas pomogne m da dobi j et e a ut onomi j u' mi e mo reci : Br avo
Musolini!' Ako bude do a o Hi t l er sa i st om ponudom mi e mo reci: Br avo Hitler!' a a ko Cem-
ber l en ( Chamber l ai n Neville) bude r ekao: . aljem j ednu vel i ku es kadr u u J a dr a ns ko mor e
i save t uj em Sr bi ma da vam daj u aut onomi j u' , mi e mo onda uzvi knut i Br avo Cember l en! '
Ono t o mi t r ai mo t o j e aut onomi j a, ali aut onomi j a u gr ani cama, a ne van gr ani ca j ugos-
l ovenske dr ave .
, 0 a
Prema t ome, ova izjava ne moe se okarakt eri sat i kao izdaja - V. T.
Slino mi l j enj e o kont akt i ma Maeka sa grofom anom dao je Nikola
Milovanovi u svojoj knjizi Od nuirseljskog atentata do Trojnog pakta, a najotrija
osuda Maeka izneta je u Predgovoru prevoda Dnevnik grofa ana.
7}
Meut i m, ako se u celini posmat r aj u napori HSS i nj enog pr edsedni ka
Vlatka Maeka za reavanj e hrvat skog pi t anj a kao meunar odnog pr obl ema,
izgleda mi da su najispravniji sledei zakljuci dr Ljuba Bobana:
1) kont akt i s Rimom nisu bili izolirana, usaml j ena i j edi na akcija vod-
stva HSS na meunar odnom planu. Oni su bili sastavni di o ire aktivnosti
usmj er ene u raznim pravci ma i pr ema t ot al i t arni m si l ama i pr ema zapadni m
demokr aci j ama;
2) cilj vanj skopol i t i ke aktivnosti vodstva HSS. pored ostalog, bio je i u
t ome da se iskoritava ant agoni zam zai nt eresi rani h zemal j a oko Jugoslavije
i Hrvat ske s ciljem da se post i gne vea sigurnost pred opasnost i ma izvana i
radi j aanj a pozicija u sukobi ma s Beogradom. Maek je nast oj ao da na vanj-
skopol i t i kom pl anu razbije izolaciju u kojoj se nalazila HSS, to joj je slabilo
pozicije u unut r anj oj politici. Nastojanja da se HSS pr ema vani izolira bilo
je j edno od vanih obiljeja Stojadinovieve vanjske politike;
3) kont akt i r anj a na meunar odnom planu sluila su Maeku kao orijen-
tacija u t oku pr i pr ema i u t oku pregovora s Cvetkoviem i imala su ut j ecaj a
na njegove zahtjeve, stavove i taktiku. Iako se vodstvo HSS st varno pr ema
vani nalazilo u izolaciji. Maek je ipak pri davao posebnu vanost vanj skopo-
litikom fakt oru, vj eruj ui da e razvoj meunar odni h odnosa pr i mor at i i za-
i nt eresi rane sile i vl adaj ue krugove u Jugoslaviji da se zaloe za spor azum
o hrvat skom pi t anj u:
4). .. Pokuaji kont akat a predst avni ka HSS s Berl i nom j asno su otkrivali
i nj eni cu d a j e Hrvat ska u nadlenosti Rima. Utvrditi to to st var no znai,
na to je sve spr eman Rim. i kakvi su njegovi ciljevi pr ema Hrvatskoj, svakako
je bilo vano za Maekovu orijentaciju, kako za odnose pr ema Rimu t ako i za
odnose pr ema Beogradu;
5) . . . Karnel ut i je s pri j edl ogom za talijansku i nt ervenci j u doao u tre-
nut ku preki da pregovora zbog odbi j anj a kneza Pavla da pot vrdi spor azum od
27. travnja. Nakon toga . . . rezolucija Hrvatskog nar odnog zastupstva 8. svib-
nja napadno je naglaavala meunar odni aspekt hrvat skog pi t anj a, u formi
koja je t rebal a znaiti opomenu i vl adaj ui m krugov ima u Beogradu i zain-
t eresi rani m zeml j ama .. . Nekoliko dana posle rezolucije od 8. svibn ja Karne-
luti se poj avl j uj e kod Cana .. ,
72
Dalje Boban, s pravom, kae da Maekove kont akt e s Rimom t reba po-
smat rat i kao jedan isjeak iz cj el okupne aktivnosti vodstva HSS u inozem-
stvu, koj a je na razliitim mj est i ma i u razliitim moment i ma i mal a i razliite
met ode, t akt i ke ciljeve i svrhu, pa pr ema t ome razliite mogue rezul t at e i
posl edi ce . . . Isto t ako . . . akt i vnost u i nozemst vu i mal a j e u pr vom r edu za
cilj post i zanj e vrih pozicija u odnos i ma s Beogr adom.
7 3
Meut i m, i por ed i spravnost i napr ed navedeni h konst at aci j a, po svemu
izgleda da je kraj nj i st rat egi j ski naj vi e eljeni cilj, cilj desnog kri l a HSS, pa
i samog Maeka, bio da se uspost avi nezavi sna Hrvat ska, nar oi t o u oni m pe-
r i odi ma kada j e unut r a nj a i spol j nopol i t i ka si t uaci j a Jugosl avi j e bila naj t ea
i kada su j ugosl ovenski vl adaj ui krugovi t vrdogl avo i bezobzi r no odbi j al i da
udovol j e opr avdani m zaht evi ma hr vat skog nar oda da dobi j e i st i nsku sl obodu
i r avnopr avnost u dr avnoj zaj edni ci . Do toga kr aj nj eg cilja pokuaval o se da
se doe mi r ni m, par l ament ar ni m put em, pr eko t o ire aut onomi j e do pot pu-
nog ot cepl j enj a u pogodnom t r enut ku, ne prezaj ui ni od pr i hvat anj a st r ane
i nt ervenci j e. Da su kor eni t akvi h tenji u ono vr eme bili veoma jaki pokazali
su i nedavni dogaaj i u eri tzv. masovnog pokr et a, koj eg su, na alost, bili pri-
hvatili i neki revol uci onari -uesni ci NOR-a, i ako su smer ni ce tog pokr et a li-
ile na St r ogo poverl j i vu t aj nu okr uni cu HSS iz 1939. godi ne, a u poneemu
je i prevazile, ali u negat i vnom smi sl u.
NAPOMENE
' Dr Arne Tr umbi . bivi pr eds edni k Jugosl ovenskog odbor a u Londonu za vr eme pr vog
svet skog ral a, pot pi sni k Kr f skc dekl ar aci j e (7. jula 1917j o s t var anj u zaj edni ke dr ave Srba, Hr-
vat a i Sl ovenaca, prvi mi ni st ar i nost r ani h posl ova Kral j evi ne SHS, i zabr an je 1927. godi ne za po-
sl ani ka na lisli hr vat ski h f eder al i st a. Posle pogi bi j e posl ani ka Hr vat ske sel j ake s t r anke u Na-
r odnoj skupt i ni j una 1928. Tr umbi j e zaj edno sa Ant om Pavel i em preSao u posl ani ki kl ub
HSS
2
Dr Bogdan Kr i zman. Trumbieva misija u inozemstvu uoi proglaenja Sestojanuarske dik-
tature, Hi st ori j ski pregl ed br oj 3, Zagreb. 1962, st r. 176.
3
St j epan bar on Sarkot i , negdanj i zloglasni zemal j ski pogl avar Bosne i Her cegovi ne u
per i odu posl e pr vog svet skog r at a. ne pr e ki dno j e sanj ao u obnovi Aust r o- ugar ske monar hi j e.
Zat o j e bi o ogor eni nepr i j at el j nove j ugosl ovenske dr ave i zmeu dva svet ska r at a. On j e od-
r avao st al nu vezu sa opozi ci oni m kr ugovi ma Zagr eba. Kod nj ega su u Beu es t o svraal i na-
jvii r ukovodi oci vodst va HSS i ust akog pokr et a kao Tr umbi . Maek, Paveli, Kout i . Krnj e-
vi i dr ugi i sa nj i ma se dogovar al i o s vome politic kom pl anu i pr ogr a mu u cilju st var anj a velike
s amos t al ne dr ave Hr vat ske.
* Dr Todor St oj kov, O spoljnopolitikoj aktivnosti vodstva Seljako-demokratske koalicije
uoi estojanuarske diktature. Inst i t ut dr u t veni h nauka. Beogr ad 1968, st r. 312.
s
Dr Bogdan Kri zman. Trumbieva misija u inozemstvu, uoi proglaenja estojanuarske
diktature. Hi st ori j ski pregl ed br oj 3/ 1962. Zagreb, st r. 180.
6
Dr Todor St oj kov. n. d. st r. 245.
7
Lj Boban, Maek i politika Hrvatske seljake stranke od 1928-1941. godi ne, I knj i ga Li-
bern Zagr eb. 1974, st r. 52-53.
8
Dr Todor St oj kov, n. d.. st r. 245.
9
Dr Todor St oj kov, n d.. str. 327-328
, 0
F Cul i novi . Slom stare Jugoslavije, kol ska knj i ga. Zagr eb. 1958, st r. 85.
" Dr Todor St oj kov. n. d str. 328.
, J
M. Gl oj nari . Voa govori. Dantea. Zagreb, 1936, str. 1 6 1 M a e k je l i no pr egl edao t ek
st ove knj i ge i l i . j a nua r a 1936. dao sagl asnost za t ampanj e.
13
M Gl oj nari . n. d.. s t r 143; AVII. reg. br. 1/3, 1.0.10, st r. 58. Poznat o je da su, posl e po-
t pi si vanj a s por azuma Cvet kovi - Maek u avgust u 1939, i pr vaci HSS j avno izrazili svoj e ne-
godovanj e zbog gr ani ca Banovi ne Hr vat ske, zbog t oga t o ona nije post avl j ena na Dri ni (videti
del a M. Gl oj nar i a Voa govori i Borba Hrvala, kao i ilegalni list vodst va HSS Politiki dnevni k
iz per i oda 1938-1941).
14
Lj ubo Boban. Oko Maekovih pregowra s grofom Canom. Ist ori j a XX veka, Zbor ni k ra-
dova. VI. Beogr ad. 1964, st r. 311-312.
' Daily Tel egr aph, 12 XI 1935.. Zbi r ka St oj adi novi . F-3; Lj. Boban. n. d., st r. 312.
, 8
Lj. Boban, n. d., st r. 313.
" Lj ubo Boban, Maek i politika Hrvdtske seljake stranke 1928-1941. godine. I knj i ga. Li-
ber. Zagr eb. 1974, st r. 392 i 402.
1 8
Isto, st r 402. Pr ema Maeku. Tr umbi j e zapi sao d a j e Musol i ni post avi o pi t anj e Sla e
s us t a ama kao da ih ne moe vie drat i , pa e ih vrat i t i kui ili posl at i n e k a mo u Junu Ame-
ri ku, a da j e Kout i i nt er veni s ao da i h ni kako ne t r eba vr aat i kui, j er i h t a mo ekaj u vj eal a.
, 9
Isto. si r. 403.
20
Isto. st r. 404-405.
21
Zbi rka Tr umbi . pr i m, od 26. XI 1936. o r azgovor u s D. Vr anei em; Lj. Boban. n. d. , s t r .
407-408.
22
Lj. Boban. Maek i politika HSS. I, st r. 414.
23
Isto. st r. 418-420.
24
Isto. st r 416-417; Kr i zman. Dnevnik. 31. 1 1938.
25
Neue Zr cher Zei t ung. 15. ma j 1938.
2
* Lj. Boban. n. d st r. 422.
27
Isto. st r. 423-424.
2
" Zbi rka St oj adi novi , F-34. 8. X 1938; Lj Boban, Oko Maekovih pregovora. . . . str. 322.
28
Lj. Boban, Maek i politika HSS. 1 , . . . st r. 426-427.
28
Lj Boban. Maek i politika HSS. I st r. 430-431.
o Isto. st r. 433.
3
' Isto. st r. 435.
32
Isto, st r. 437-438.
33
Politiki vj esni k 4 nove mbr a 1938. godi ne
34
Prevod u AVII, mi kr of i l m London - I I , s ni mak 305240, 31 maj a 1941.
3 6
Di pl omat ski ar hi v Sekr et ar i j at a i nos t r ani h posl ova Jugosl avi j e (DASIP). mi kr of i l m
T- 120/ 1327. ser i j a 2481. s ni mak br . D517706-517707.
36
Lj. Boban, Oko Maekovih pregovora . ., st r. 323.
37
Lj . Boban. Maek i politika HSS, 2, si r. 80-81.
38
Noj hauzenova izjava 15. maj a 1949. pr ed Dr avnom komi si j om za ut vr i vanj e zl oi na
okupa t or a i nj egovi h pomagaa (DKUZO) u Beogr adu.
38
Lj. Boban, n.d.. st r. 336- 337; DGFP. D. VI. dok. 64, pr i m 1.
Dne\~nik grofa Cana. 19. mar t 1939, Zagreb, 1948, str. 54-55.
40
Documents on German Foreign Policy fDGFP) D. VI. dok. 205; Jacob B. Hopt ner . Yugos-
lavia in crisis 1934-1941, New York and London. 1962 - pr evod: Jugoslavija u krizi 1941, t ampan
i ri l i com 1964. u Zapadnoj Nemakoj , st r. 194-195. (i ubudu e e se navodi t i s t r ane pr e ma ovom
pr evodu) .
4
' Pol i t i ki vjesnik 10. f e br ua r 1939. godi ne.
42
Lj. Boban, Oko Maekovih pregovora . st r. 328. pr i m 59; Ciano's Diary 1939-1943, Lon-
don, 1947. st r. 58.
43
Nimherski proces ( f r ancus ko i zdanj e) XXIX. st r. 53; DGFP. D. VI, dok. 248.
4 3 1
AVII. reg. br 1/ 3- 580 - izjava Krena.
44
AVII, reg. br. 1/ 3-580. st r. 106.
45
Aprilski rat , Zbor ni k dokume na t a . I knj i ga. Voj noi st ori j ski i nst i t ut , Beogr ad. 1969 (AR
1941. ZD. I), dok. 299. str. 891-894; AVII. mi kr of i l m NAV - N - T - 77. reg br. 1312/525-529.
48
Lj. Boban, n. d., st r. 90-32 i 95.
47
Dnevnik grofa Cana. st r. 73.
47>
G. Ci ano. Diario 1939-1940. 1. Rizzoli Edi t ore. Mi l ano. Roma. 1950. st r. 93; Lj. Boban.
n.d.. st r. 342.
48
Lj Boban. Oko Maekovih pregovora, st r. 342.
49
G. Ci ano. Diario 1939-1940, I. Rizzoli Edi t ore. Milano. Roma. 1950. str 93; Lj. Boban, n.
d.. st r. 342.
50
Ci ano. Diario. st r. 105; Lj. Boban, n. d.. str. 342.
81
Lj. Boban, n. d.. st r. 342-343.
52
Prevod sa nemakog, kopi j a Pol IV 345 g Rs. Nemako posl anst vo. Pol 2 N' 3-A 37/ 41
Prilog 2 - pr edmet : Odnosi i zmeu dr a Maeka i Italije; Lj. Boban. Maek t politika HSS. 2, st r.
I l l ; Ci mo. Diario. st r. 106.
83
Ci ano. Diario, st r. 106; Lj. Boban. Oko Maekovih pr egovor a, st r. 343, pri m. 119.
54
Hopt ner , n. d-, st r. 197
56
Ci ano Galleazzo, Ciano's Diarv 1939-1943, London, st r. 247. Wal t er Hagen, Die Geheime
Front. Wi en. 1950, st r. 209-210. Hopt ner . n. d., st r. 197-198.
88
Ci ano. Ciano s Diary, 1939-1943, str 51. Hopt ner . n. d., str. 198.
" Vl a t k o Maek. In Struggle for Freedom. New York, 1957, st r. 187
58
Maek - Hopt ner u; Hopt ner . n. d., str. 198-199
69
Maek - Hopt ner u; Hopt ner . str 200
80
Ciano's Diary, 1939-1943, st r 96-97; Hopt ner , n. d, st r. 200.
61
Maek - Hopt ner u; Hopt ner . n. d., st r. 201.
82
Hopt ner , n. d., st r. 201.
83
Hopt ner . n. d., st r. 198-199; Maek - Hopt ner u.
Kako su tekli t aj ni pr egovor i i zmeu Maeka, odnos no nj egovi h opunomo e ni ka Bombe-
la i Kar nel ut i j a, i gr of a Cana, nar oi t o u per i odu pr eki da pr egovor a o post i zanj u s por a z uma sa
pr e ds e dni kom vl ade Cvet kovi em, moe se j as no vi del i iz Dnevnika grofa Cana, od 9, 19. 21.i 30.
mar t a. 5. apri l a, 2, 18, 24. i 31. maj a, 22. avgust a, 20. s e pt e mbr a i 12. okt obr a 1939. godi ne, st r.
4849, 54-55, 59, 62. 73. 78, 80, 82-83, 105, 119, 126 i 21. 22. i 23. j anuar a. 9. apri l a, 10. maj a. 5. j ul a
i 6. i 7. avgust a 1940. godi ne, st r. 148. 170, 196, 200 i 202.
64
DGFP. D, VI, dok, 205, Hopt ner , n. d., str. 194-195.
66
Dnevnik grofa Cana, Zagr eb. 1948. st r. 73.
86
Lj. Boban. Oko Maekovih pregovora , st r 350-351
87
Milan St oj adi novi . Ni ral ni pak - Ot okar KerSovani. Rijeka, 1970. str. 584-585.
88
Vi kt or Novak, Magnum crimen, Zagreb. 1948. sir 487.
89
Dr Fer do Cul i novi . Slom stare Jugoslavije, kolska knj i ga, Zagr eb, 1958, st r. 105-106.
70
Ni kol a Mi l ovanovi , Od marseljskog atentata do Trojnog pakta. Zagreb, 1963, st r. 105-106.
708
Isto, st r. 189-190.
71
Dnevnik grofa Cana, Zagreb, 1948, st r. 10
72
Lj. Boban, Maek i politika HSS. 2. st r 117-118.
73
Lj. Boban, n. d., st r. 118.
PREGOVORI VODSTVA HS S
SA KRALJ EVSKOM VLADOM ZA
RE AVANJ E HRVATS KOG PITANJA
SPORAZUM CVETKOVI - MACEK
Kao s t oj e ve navedeno, hrvat sko pi t anj e pot i e jo od 1918. godine. Za nje-
govo reavanj e, kao i za reavanj e naci onal nog pi t anj a u i rem smislu, u ok-
viru nove zaj edni ce i ostalih pr obl ema koji su potresali tu zaj edni cu od samog
poet ka pa sve do apri l skog rata, istinski se zalagala samo Komuni st i ka par-
tija Jugoslavije. Istina, u tim napor i ma bilo je lutanja, nesporazuma, nerazu-
mevanj a i sukoba, dok je vodst vo HSS, koje je bilo najvie t angi rano i zain-
t eresovano, u toj borbi pri menj i val o razne taktike, met ode i sredstva. Ono je
do est oj anuarske di kt at ur e prvenst veno pokuaval o da ga rei ustavnim-le-
galnim put em, a kad u t ome nije uspeval o - post avl j al o gaj e kao meunar odni
probl em, ponekad i na nain koji je dovodi o u pi t anj e i opst anak dravne za-
j edni ce. Glavna pr epr eka na tom put u bila je di nast i j a u sprezi sa vl adaj uom
vel i kosrpskom i neki m del ovi ma ostalih naci onal ni h buroazija. N
T
a njegovo
reavanje. odnosno nereavanj e imali su znat nog ut i caj a i spol j nopol i t i ki
faktori i dogaaj i .
Jo 1932. godi ne kral j Al eksandar je Gvidu Kapiu (Cappi Gui do Malagola)
izjavio: Hrvat sko pi t anj e postoji. Ono ne t reba ni da se porie ni da se krije,
ali ono nije smr t onosna bolest za nau zemlju. Mi smo u st anj u da ga kont ro-
liemo. Mi raspol aemo svima sredst vi ma da bi smo mogli to postii. Kad ka-
em sva sredstva, kaem da sam raspol oen i reen da ih sva upot r ebi m za do-
br o zemlje.
1
Konst at uj ui da su Jugoslaviju pred drugi svetski rat pritiskivali mnogi
teki pr obl emi . Hopt ner kae da su u nj oj postojali Hrvati, koji su, po gle-
ditu Srba, bili j edna kr aj nj e buna naci onal na grupa, koja se nije mogla lako
asimilovati i iji su politiki zahtevi dovodili u opasnost bezbednost drave.
Postojale su, t akoe, i dr uge naci onal ne manj i ne, koje su udel e za prizna-
nj em i svojim pokraj i nski m zaht evi ma stvarale nesklad, koji je nekad bio glav-
no obeleje vi enaci onal ne dvoj ne monar hi j e (Aust ro-Ugarske - V.T). Bilo je
tu i nezadovol j ni h suseda - Italija, Maarska i Bugarska - koje su traile te-
ri t ori j e na tetu Jugosl avi j e. . .
2
Ovome poj ednost avl j enom gleditu t reba
dodal i da su vladajui krugovi Jugoslavije sve to znali, ali su ostajali i gluvi
i slepi, samo da bi sauvali svoje uske klasne interese. Pa ipak, bilo je neki h
pokuaj a sa obe st rane - kneza Pavla i njegove vlade i Maeka, naj pr e inter-
niranog, a zatim put enog iz zatvora, da se hrvat sko pi t anj e pokr ene s mr t ve
take. Naime, odma h posle smrt i kral j a Al eksandra, dok se Maek nal azi o u
zat voru, Maekov l ekar Luj Saler, kome j e Maek izneo svoje pogl ede, pr eneo
je te pogl ede (bez Maekovog znanj a) namesni ku Radenku St ankovi u, a ovaj,
svakako, knezu Pavlu (t ako d a j e na t aj nain ost var en prvi. ali pos r edan kon-
takt i zmeu kneza i Mae k a). Maek je bio odluan, pi sao je dr Sal er (Shal l er
Lujo), u svome uverenju da Hrvatska moe postojati samo kao deo Jugoslavije.
Ako ne bi bila deo Kraljevine, Hrvati bi bili samo sluge slugu. ( Podvukao V.
T). Maek je r ekao da bi vol eo da uest vuj e u opt i m i zbori ma. Lino, pr i znao
je, on je voleo pol i t i ku kral j a Al eksandra izjutra 6. j anuar a 1929, ali nije vol eo
pol i t i ku ljudi koji su uli u vl adu to posl e podne
3
Tr eba imati u vi du da je
Maek dao ovu izjav u dok je j o bio u zat voru, tj. pod psi hol oki m i fizikim
pri t i skom svoga pol i t i kog prot i vni ka, koj eg j e t r ebal o mal o omekat i .
Susret i i zmeu kneza Pavla (koji se kol i ko-t ol i ko zal agao za r eenj e hr-
vat skog pi t anj a, svakako s amo pol ovi no) i Maeka nastavili su se poev od
1935, kada je Maek na i zbori ma bi o ef opozicije, zat i m 1936, kada ga j e knez
pozvao na razgovor na Br do kod Kranj a, i kasni j e r edovno u t oku 1937. i 1938.
godi ne. U tim nezvani ni m r azgovor i ma Maek j e upor no zaht evao pr ome nu
Ustava i f eder at i vno ur eenj e drave, a knez je to odbi j ao. Knez je pr edl agao
Maeku da razgovara sa pr edsedni kom vlade St oj adi novi em i da pokua po-
stii del i mi no r eenj e hr vat skog pi t anj a. Tako je u j anuar u 1937. dol o do sa-
st anka i zmeu St oj adi novi a i Maeka u Brei cama. Pot o t ada nije zakl j uen
ni kakav spor azum, j er Maek nije ht eo da ue u vl adu (svakako zat o t o Sto-
jadinovi nije ht eo da pri hvat i nj egove zaht eve i usl ove - V. T.), knez Pavle je
nast avi o kont akt e sa njim u nadi da e ga event ual no ubedi t i da ue u vladu.
4
U tim razgovori ma St oj adi novi se dr ao i nst rukci j a koj e mu je knez Pav-
le pr et hodno dao: Sa Maekom moet e voditi razgovore o svemu, ali s amo
pod usl ovom da se Ustav ne menj a niti da se zavodi f eder at i vno ur eenj e dr-
ave
5
. U duem, pr i l i no sr danom razgovoru, u koj em su r azmot r ena spolj-
no-politika i unut r anj a pol i t i ka pi t anj a, bilo je najvie sagl asnost i i pitanji-
ma j ugosl ovenske spol j ne politike, a u pogl edu unut r anj i h odnos a saglasili
su se da bi t r ebal o t o pr e raspi sat i opt e izbore, ali svakako ne sa ovi m iz-
bor ni m zakonom, pr i met i o j e Maek, sa im se St oj adi novi saglasio. Sem
toga, na St oj adi novi ev pr edl og da se hrvat ska emi gr aci j a vrati u zeml j u, Ma-
ek se saglasio, s tim da t amo ost ane Krnjevi, a u pogl edu Konkor dat a, Ma-
ek je izjavio: Mene to pi t anj e ne i nt eresuj e, ali Vam unapr ed mogu rei ovo:
ako Vi budet e zast upal i Konkor dat , ja u biti prot i v nj ega . . .
6
Ipak, do opt i h
i zbora dol o je tek u decembr u 1938, tj. skor o dve godi ne posl e ovog razgo-
vora i po st ar om i zbor nom zakonu, s amo je St oj adi novi u novembr u iste go-
di ne odobr i o svom mi ni st ru Cvet kovi u da sondi ra t eren za j edan spora-
zum sa Hrvat i ma, i to samo zat o t o je knez Pavle bi o za ovu mi si j u,
7
j er je
Cvetkovi jo pred kr aj leta 1937. izvetavao d a j e u mogunost i da dva vana
Maekova sar adni ka - Per nar a i Kout i a - ubedi d a j e dol o vr eme da Maek
ener gi no radi za spor azum. Ako bi obe st r ane i ni l e us t upke i omogui l e do-
govor, one bi zadal e smrt ni udar ac svi ma oni m r aznor azni m el ement i ma,
koji ele da kori st e svaku pri l i ku za r uenj e por et ka
8
.
Kraj em j anuar a 1938, oko tri meseca posl e Maekovog s por azuma sa tri
opozi ci one st r anke da zaj edni ki r ade na novom Ustavu Jugosl avi j e, Cvetko-
vi je od Per nar a i Kout i a saznao da Maek smat r a da nj egov spor azum sa
opozi ci j om nije uspeo i da j edi no on i Knez Pavle mogu da r ee hrvat ski pro-
blem. Zato je Maek u avgustu 1938, kao gost opozicije, poset i o Beograd, gde
ga j e doekal o oko 100.000 ljudi. Mada je to bila Maekova ideja, njegovi pri-
jatelji su smat ral i da e iz te poset e drugi deo opozicije izvui vee koristi
nego Maek, ali se Cvetkovi t r udi o da ubedi Pernara u nunost skl apanj a
spor azuma kojim se Hrvat i ma obeava da e se, uz nove izbore, ak i s po-
stojeim Ustavom, put em sar adnj e u novoj Skupt i ni reavati njihovi zahte-
vi.
9
U t oku 1938, zbog poznat i h dogaaj a - anlusa, Mi nhenskog spor azuma
i ehosl ovake krize - hrvat sko pi t anj e post aj e sve akt uel ni j e ne samo za Ju-
goslaviju, nego i za nj ene susede i velike sile. Tako je j ugosl ovenski posl ani k
u Ri mu B. Hristi j o 29. maj a 1938. obavest i o Stojadinovia da mu je Muso-
lini pri l i kom i spraaj a Hitlera (koji je poset i o Italiju od 3. do 9. maj a 1938),
pored ostalog, rekao: Hrvati sada ne mogu nita da uine, i da ga je Cano
uveravao da maarski revizionistiki planovi nee uspeti, j er t o ne odgovara
ni politici nemaki h odgovorni h f akt or a'
0
. U izvetaju 2. odel j enj a Abvera
(Abwehr) od 26. okt obr a 1938. o uticaju ehosl ovake krize na Jugoslaviju
kae se da
post oj i boj azan da e Maar s ka ponovo pokr enut i hr vat s ko pi t anj e i gaji se nada da
e Nemaka ut i cal i na Maar s ku u pr avcu uzdr t l j i vos t i . . . Ver uj e se da e St oj adi novi do-
biti upeat l j i vu pobe du na i zbor i ma, mada e Hrval i pokuat i sve da uspej u. Post oj i pos ebna
boj azan od ma ke dons kog pi t anj a . . . "
Ukoliko se bliio poet ak drugog svetskog rata, vodst vo HSS-a je sve vie
naglaavalo meunarodni karakter hrvatskog pitanja i upuivalo stalne pretnje
Beogradu. U svemu t ome se koristilo progresi vni m pogoranj em spoljno-po-
litike situacije Jugoslavije, naroi t o usled ekspanzi j e osovinskih sila ka Ju-
goistoku. Pred anl us Maek je uput i o apel zapadni m demokr at i j ama, u ko-
j em j e naglasio d a j e St oj adi novi izdao Hrvat e i Slovence, t ako da hrvat sko
pi t anj e popr i ma kar akt er meunar odnog pi t anj a'
2
. U organu HSS Hrvatski
dnevnik br. 866 od 4. X 1938. i br. 948 od 21. XII 1938, pozdravl j ene su min-
henske odl uke, odnosno pri kl j uenj e sudet ski h oblasti Nemakoj , istiui da
su Hitler i Musolini priznali pri nci p samoopr edel j enj a nar oda i da j e Nema-
ka - ost varuj ui svoje elje za j edi nst vo nemakog nar oda - priznala nael o
nar odnog samoopr edel j enj a i zaustavila se na et i koj granici. U t ome se sva-
kako vidi analogija i tenja da se takvo reenj e post i gne i u okviru Jugoslavije.
Meutim, posle anl usa nemaka vlada je izdala i nst rukci j e svima konzulati-
ma u Jugoslaviji da se ne uput aj u u neko ukl j uenj e hrvat ske politike u po-
litiku Osovine Ber l i n- Ri m. '
3
Dr Lj ubo Boban je konst at ovao:
U t oku i zborne kampanj e za decembar ske izbore, vodstvo HSS naglae-
no je isticalo vanjskopolitiki faktor i hrvatsko pitanje prikazivalo kao meuna-
rodno pitanje. Pri t ome su se imale u vidu pouke iz dogaaj a u Cehoslovakoj.
Na zboru HSS u Zagrebu, Maek je nastavio: Ako s bilo koga razloga to ne
bi uspjelo, vj eruj t e da hrvat ska stvar ni onda nije propal a, j er emo mi Hrvati
nai drugoga put a i naina, da doemo do svoje sl obode . . .'*
Kad je u decembr u 1938. dol o do izbora, na koj i ma je Stojadinovi dobi o
mravu pobedu, ili bolje rei pr et r peo poraz, '
5
i por ed toga to je Cvetkovi
od svojih ljudi u HSS saznao d a j e Maek bio duboko razoaran ograni eni m
uspehom opozicije, i da su Maekovi saradni ci radili u pomi rl j i vom duhu da
poprave at osferu za razgovore, '
6
Cvetkovi j e oceni o d a j e dol o vr eme da
pone pregovore sa Maekom, pa je kao mandat or kneza Pavla ot put ovao u
Zagreb, ali mu je 22. decembr a, tj. istog dana kad je t r ebal o da se sast ane sa
Maekom, St oj adi novi nar edi o da se vrati u Beograd. Pot o je saznao da je
St oj adi novi u vladu umes t o mi ni st r a unut r anj i h posl ova A. Koroca posta-
vio svog odanog pri j at el j a, upr avni ka grada Beogr ada Milana Aimovica,
Cvetkovi se v ratio, a Aimovi je t vrdi o knezu Pavlu da St oj adi novi nema
di kt at or ski h ambi ci j a.
17
L zbirci Dokumenti o Jugoslaviji - Srpsko-hn-atsko pitanje i putevi spora-
zuma t ampanoj u Parizu. Cvet kovi pie:
Posl ani ki izbori de c e mbr a I 938. su pokazal i da i r oke na r odne mase t r ae pr ome nu
u t ada nj em si st emu unut r a nj e upr ave i r eenj e j ednog ud naj vani j i h pi t anj a . . . r e enj e
tzv. hr vat skog pi t anj a . . Dr Milan St oj adi novi . . ni j e ht eo da izvue zakl i uke i z obj avl j e-
nih i zbora, ve j e pr i pr e ma nj e m novi h mer a. pr eko Fi nansi j skog zakona za budet s ku 1939.
ht eo ( pr ot u ust avni m put em i nasi l ni m me r a ma ) da pr odui i obezbedi svoj u dot a da nj u \ la-
d a u n u . U t o vr eme, po ovl aenj u Namesni t va. st upi o sam u kont akt sa i zvesni m hr vat ski m
pol i t i ki m kr ugovi ma, u ci l | u t r aenj a j ednog mi r nog i pr avednog r e enj a sr psko- hr vat ski h
odnos a Decembr a 1938. na lini zahtev kneza Namesni ka, . -ot put ovao sam u Zagr eb, radi pri-
voenj a u del o ove zamisli.
Dr St oj adi novi j e znao za moj odl azak, za misiiu koj u mi j e knez Namesni k dao. Odob-
r avaj ui pr i vi dno ovu moj u misiju, on j e u dui . meut i m, bi o pr ot i van ovi m nast oj anj i ma.
On j e j o uvek s mat r ao, da se s a mo ot r i m mer ama, a ne s por a z umom, moe rei t i o \ a j t ako
va/ an, unut r anj i , pol i t i ki pr obl em.
1 8
Meut i m, pr edsedni k vlade M. St oj adi novi dr uki j e opi suj e t e dogaaj e:
Odmah posl e i zbora, kada su Maekovi posl ani ci odl ui l i da ne dol aze u Beogr ad i da
sazovu svoj i st ori j ski hr vat ski Sabor u Zagr ebu, knez Pavle ne s a mo da ni j e pokazi vao ni kak
ve znake negodovanj a usl ed ove separ at i st i ke poj ave, nego se ur i o da hval a vezu sa dr Ma
ekom Sl i nu na me r u i mao j e i Dragi a Cvet kovi , mi ni st ar soci j al ne pol i t i ke u moj oj Vladi
Pod i zgovorom nekog r es or nog posla, on j e ot i ao u Zagreb, da st upi u vezu sa dr Mae-
kom Ovaj se, pak. naj ener gi ni j e uspr ot i vi o bilo kakvom sast anku, uz por uku: .Ako Cvet-
kovic dolazi kao mi ni s t ar neka se vrat i nat r ag, a ako eli da r azgovar a kao sr bi j anski poli-
tiar onda neka naj pr e podnes e os t avku u Vladi . . Onda j e poset i o dr Maur ani a, l ana
JNS. kao i Koula. da se kod nj ega obavest i o pr i l i kama u Zagr ebu. Cim sam saznao za ovo
vri j anj e od s t r ane j ednog l ana moj e Vlade, odma h sam mu ner edi o. pr e ko bana Ruica, da
se smest a vrati u Beogr ad i da ne poku ava da vodi bilo kakve pol i t i ke r azgovor e o t ome
Znao sam da j e br zopl et i povr an, pa sam ga na ovaj nai n upozor i o na os novan r ed da ne
pet l j a ni t a sam. na svoj u r uku.
1 9
Bilo kako bilo, Cvet kovi je sa veim ili manj i m pr eki di ma i uspesi ni a na-
stavio pr egovor e sa Maekom, nar oi t o posle pada St oj adi novi a. Meut i m,
poet kom j anuar a 1939, Maek je traio ot cepl j enj e svih hrvat ski h obl ast i od
Jugoslav ije, traei za novu veliku Hrvat sku st ar u aust r i j sku gr ani cu na Drini,
t o je svakako ot eal o pregovore. Naime, pi t anj e pr i padnost i Bosne i Herce-
govine u pr egovor i ma Cvet kovi -Maek javilo se kao j edan od najvanijih
pr obl ema, j er j e vel i kohr vat ska buroazija, traei hrvatski ivotni pr ost or ,
traila grani cu na Drini, tj. st aru aust ri j sku grani cu pr ema Srbiji i Cr noj Gori
iz 1914. - pr e poet ka prvog svet skog rata. No, posl e dugi h pogaanj a, ovo pi-
t anj e je ost al o da se def i ni t i vno kasni j e rei, uz pr i guen revol t i ogor enj e pr-
vaka HSS-a, vrhova kat ol i kog klera, f r ankovaca i ust aa.
20
Na por uku kneza Pavla od j anuara 1939, upuenu Maeku, u koj oj je knez
Pavle nagl asi o pot r ebu za skl apanj e spor azuma, Maek, izgleda, nije negativ-
no reagovao kao rani j e, dok j e Cvetkovi 2. f ebr uar a saznao da j e Maek
odobr i o obr azovanj e odbor a za pr ouavanj e sr psko- hr vat skog spor azuma.
Sem toga, saznao je da je s pr eman i da ue u vladu sa ml ai m l j udi ma iz svoje
st r anke i da u koal i ci onom kabi net u radi s novom Skupt i nom i zabr anom u
decembr u s tim da se novi izbori odre do jeseni 1939. Maek se, po Cvetko-
vievim rei ma, naj l epe izraavao, i mao naj vee pover enj e u kneza Pavla i
sve pol agao na nj egovu re.
21
Tako je Cvet kovi u to vreme, pred pad Stoja-
di novi eve vlade, a j o vie posl e pada, i mao dobr e izglede za pregovore.
U izvetaju nertiakog pover eni ka od 11. j anuar a 1939. o razgovoru sa
knezom Pavlom kae se da su se knez Pavle i pr edsedni k vlade Cvetkovi op-
timistiki izraavali o i shodu sr psko- hr vat skog spor azuma i da je do ovog spo-
r azumevanj a dol o pod pr i t i skom spol j nopol i t i ki h dogaaj a. Naglasili su da
postoji jo dost a t ekoa, ali se nadaj u da e se ot kl oni t i i da su zadovol j ni do
sada post i gnut i m rezul t at i ma. Podst aknut sa hr vat ske st rane, knez j e ispoljio
spr emnost da uskor o i zvani no poseti Zagreb.
22
Kao to je ve navedeno, ukol i ko se vie pogoraval a spol j nopol i t i ka si-
t uaci j a Jugoslavije i sve oi gl edni j e ispoljavala ekspanzi j a sila Osovi ne pr ema
Jugoslaviji u pr ol ee 1939. ( nar oi t o posl e Hi t l erovog govora od 10. j anuar a
te godi ne u koj em je i st akao pr i nci p s amoopr edel j enj a nar oda - posl e otcep-
ljen ja Slovake, kada je Kout i iao u Prag i Bratislavu da se o l ome uveri
na licu mesta), vodst vo HSS-a je jo vie poj aal o pritisak nazvani ni Beog-
rad, st al no istiui d a e hr vat sko pi t anj e biti i znet o na meunar odnu pozor-
nicu. U t om cilju je 15. i 16. j anuar a 1939. odr an sast anak hrvat ski h nar odni h
zast upni ka i zabrani h na decembar s ki m i zbor i ma 1938. U Rezoluciji koj u su
t om pri l i kom donel i pr edvi eno je da se ne ide u Skupt i nu u Beograd i da
se uput i poziv velikim si l ama za pomo u r eavanj u hrvat skog pi t anj a. Oni su
konst at oval i da hr vat sko nar odno zast upst vo i ma mnogo vie nade u Osovi nu
Rim-Berlin nego u Pariz i London. Na t aj nain su hr vat sko pi t anj e postavili
kao meunar odni pr obl em u igri velikih sila uoi dr ugog svet skog rat a.
23
(Ova Rezolucija izneta je u celini u pr et hodnom odel j ku Hrvatsko pitanje kao
meunarodni problem).
Ova dvost r uka akci j a vodstva HSS - pregovori na unut r a nj em i angao-
vanj e i nost ranst va na spol j nj em pl anu - ver ovat no je nast al a kao posl edi ca
nest r pl j enj a posl e izbora, od kojih se oeki val o d a e opozi ci j aodnet i pobedu
i brzo donet i novi Ustav koji bi pr edvi deo novo ust roj st vo drave, vraaj ui
se na pol aznu osnovu iz 1918. Osim toga, Maek je, posl e poset e Cana Belju
i Beogradu u j anuar u 1939. izjavio da je Zagreb br uj ao od pria, da su se Sto-
jadinovi i Cano sporazumel i na t et u hrvat ski h i nt eresa.
24
Poto j e post epeno dol o do pol i t i kog sukoba i zmeu Cvetkovica, Ko-
roca (koga je St oj adi novi opt ui o za neuspeh u i zbori ma i ukl oni o iz vlade)
i St oj adi novi a, pa i sumnj i kneza Pavla u St oj adi novi evu politiku, Stojadi-
novieva vlada je pala 4. f ebr uar a 1939. A tada nastaje neka vrsta prekretnice
u politici jugoslovenske vlade na unutranjem planu, prvenstveno u pogledu ub-
rzanja reavanja hrvatskog pitanja, dok su j ugosl ovenski mer odavni fakt ori
ver bal no izjavljivali da se padom vlade nije i nee nita menj at i u spol j noj po-
litici Jugoslavije. Naime, Cvetkovi je pot vr di o nemakom posl ani ku u Beog-
radu fon Her enu (Viktor von Heeren) d a e nastaviti pri j at el j st vo svoje zeml j e
pr ema Nemakoj , da e se t rudi t i da jaa nemako-j ugosl ovenske odnose i
obavest i o ga da e novi mi ni st ar i nost rani h poslova biti dot adanj i poslanik
u Berl i nu Ci ncar-Markovi c. Meut i m, Heren je alio Stojadinov iev pad i slu-
tio da ce u novoj vlasti znat an ut i caj imati Hrvati i Srbi leviari. pa je za-
kljuio da e biti kor i sno za Nemaku ako pomogne Hrvat i ma, j er oni i maj u
jake kul t ur ne veze s Nemakom i boj e se i t al i j anskog pr odor a u jugosloven-
ske posl ove.
25
Povodom pada St oj adi novi eve vlade poverljivi organ HSS
Politiki vjesnik je konst at ovao da je t i me dol a do jasnog izraaja inje-
nica da j e hr vat sko pi t anj e doi st a me una r odno pi t anj e i da ga beogr adski
vl ast odrci ne mogu rj eavat i ili prelaziti pr eko nj ega kako i m j e volja . . .
Konano u sl uaj u poot r avanj a sukoba izmeu velesila hrvat sko pi t anj e ig-
rae veliku ul ogu i u kombi naci j ama nj i hova oba t abor a, a Beogr ad e biti
osuen voditi pol i t i ku vazal ne drave sve dot l e dok hr vat sko pi t anj e ne bude
r j eeno kao to t r eba biti ri j eeno.
26
U svojoj izjavi u Nar odnoj skupt i ni 10. mar t a 1939. godi ne, Cvet kovi je
o hr vat skom pi t anj u, i zmeu ostalog, rekao:
Dekl araci j a Kr al j evske vl ade (koj a je obj avl j ena 16. f e br ua r a - V. T.) j a s no je obr azl oi l a
novu or i j ent aci j u nae unut r a nj e pol i t i ke: odl uno i br zo pr i st upi t i r e avanj u svega onoga,
t o danas obuhvat a poj am Hr vat skog pi t anj a . . . Ovo j e i edan od i zvanr edno vani h pr obl e-
ma i nj egovom r e avanj u ima se pristupiti u punoj ozbiljnosti i punoj iskrenosti ( podvukao
V.T.). Ovo j e j edan pr obl e m koji se ne moe rei t i j edni m pot ezom per a, a ne moe se rei t i
ni j ednos t r ani m akt om, ve s a mo put e m zaj edni kog pol i t i kog dogovor a.
Anal i zuj ui s ada nj e s t anj e u kome se i ovo vano pi t anj e nalazi, mi moemo, a mi sl i m
da se s t i m slau i naa br aa Hrvat i , pr e svega konst at ovat i da j e u pr vom r edu pot r e bno
st vori t i bol j e me us obne odnos e i vee pover enj e. Gr ube gr eke, ui nj ene usl ed pogr e nog
s hvat anj a ovoga pr obl ema, mor aj u se i spravl j at i .
Ovo i spr avl j anj e i ma se izvriti t o pr e. Ono i ma da osi gur a da se st vor i p u n a pri j at el j -
ska a t mos f e r a u koj oj ce se pr egovor i moi mnogo l ake vodi t i i sa mnogo vei m i zgl edi ma
na us peh . .
Bilo bi sasvi m ne uput no ve ovde sada obj avl j i vat i gr ani ce t og budueg, el j enog spo-
r azuma. One e se pokazat i s ame s obom, kada se bude pr i st upi l o r azgovor i ma i pr egovor i -
ma i zmeu mer odavni h i ni l aca.
I ma st vari koj e su izvan di skusi j e, i ma st vari koj e mogu biti pr e dme t di skusi j a. Ovde
ni j e sada mest o, a ni mome na t , da ukazuj emo na sve det al j e; t o e biti ui nj eno u pr avo vre-
me. Gl avno j e da vam mogu mi r no rei . a j a vas mol i m da t o pr i mi t e sa pover enj em, vi a i
cel a zeml j a, da e Kral j evska vl ada, ne suavaj ui gr ani ce ovi h r azgovor a, svi ma s na ga ma na-
st oj at i da se sva pi t anj a, koj a t angi r aj u r e enj e ovog pr obl ema, i zvedu na i st i nu i da se po-
gledi i i nt er esi svakoga j as no opr edel e.
Kad j e re o s por azumu, onda s vakako ne moe biti rei o di kt ovanj u j e dne vol j e Ovaj
pr edus l ov mor aj u po t eno i l oj al no i spuni t i obe pr egovar ake s t r ane.
Vano j e za sve nas. da se j ednom za svagda odbace sve pr e dr a s ude i z pr ol ost i , da se
r auna sa st var ni m i nj eni cama i da se r adi i skreno, odl u no i brzo. Razum mor a da vl ada
nad oseanj i ma.
Ako su izvesni kr aj evi nae domovi ne (bez nj i hove kri vi ce i volje), u pr ol ost i geograf-
ski i kul t ur no bili podvoj eni , u t akvome i vot u razvijali i svoj pos ebni nar odni i ndi vi dual i t et ,
pa se posl e 20 godi na zaj edni kog ivota i da na s t ako oseaj u, onda t r eba r aunat i sa lim
i nj eni cama i traiti t akvo r eenj e. koj e e u okvi r u ove dr ave real i zovat i nj i hove pogl ede
i omogui t i nor ma l a n i zaj edni ki ivot.
Reenj e u s vakom sl uaj u mor a biti t akvo da Hr vat i ma st vor i i f or ma l nu i s t var nu rav-
nopr avnos t u gr ani cama ove dr avne zaj edni ce, koj u oni ni j edni m svoj i m pol i t i ki m a kt om
nisu porekl i . Samo t ako mo e mo uvrst i t i Jugosl avi j u, nj enu unut r a nj u snagu, a pr e ko t oga
i nj enu ot por nos t i pr est i u me u n a r o d n o m ivotu.
Ako se do ovakvog shvat anj a i r ezul t at a, posl e 20 godi na naeg zaj edni kog i vot a ne
doe. mor al nu odgovor nos t pr ed na r odom i i st or i j om nosi e oni koji svoj i m us ki m i jed-
nos t r ani m s hvat anj em one mogu e ovo vel i ko del o konsol i daci j e i unut r a nj eg mi r a . . .
Kral j evska vl ada s mat r a da se nova or i ent aci j a nae unut r a nj e pol i t i ke ne moe za-
misliti bez novi h pol i t i ki h zakona koji bi omogui l i nor mal i zovanj e naeg pol i t i kog ivo-
t a.
2
'
U odnosu na vl adi nu dekl ar aci j u Maek je izjavio da u nj oj i ma izvesnih
el emenat a po koj i ma se razl i kuj e od dekl araci j a pr et hodni h vlada. Meut i m,
u izjavi ur edni ku Hrvat skog dnevni ka on je rekao:
Nema ni ega novoga u ovoj dekl ar aci j i t o nije bi l o r eeno u i zj avama r ani j i h vl ada.
Ona pomi nj e, istina, hr vat ski pr obl em, ali nej eae na koji nai n bi se on i mao rei t i . Ali ono
t o je naj vani j e, u ovoj dekl ar aci j i nema oni h banal ni h f r aza o nacionalnom i driavnom je-
dinstvu. Bilo bi zai st a pogr e no s mat r at i ovo kao kor ak unapr ed, ali j a ipak nal azi m da j e
ovo j edan pol u- obr t na dobr u s i r anu.
2
'
Posle toga u i nost r anoj i domaoj t ampi uestali su glasovi da se Maek
odr ekao revizije Ustava i da je s pr eman na spor azum i bez toga. Iako Maek
u t om mome nt u st var no nije pomi l j ao na reviziju Ustava, Hrvat ski dnev-
nik je upor no demant ovao te glasine, ali su se u Hr vat skom dnevni ku na-
lazili i napisi u koj i ma se govori l o o s pr emnos t i vodst va HSS da se pri hvat i
i dr uki j a pr ocedur a za spor azum. Osvrui se na pi sanj e beogr adskog lista
Vreme d a j e Maek odus t ao od zaht eva za uki danj e Ustava kao pr et hodni m
usl ovom za spor azum, Hrvat ski dnevni k je pisao:
Poznat o j e meut i m, da pr eds j edni k dr Maek ni j e u t ome smi sl u uope davao ni kak-
vih izjava, t e da j e st oga ne umj e s no govori t i o odus t aj anj u od bi l o ega . . .
2S
I opozi ci j a u Srbiji i opozi ci j a u Hr vat skoj smat r al a je d a j e Dekl araci j a
u mnogo emu nepot puna - nije nita r ekl a o sutini hr vat skog pi t anj a i nije
ni t a r eeno na koji nai n misli vlada da pr i e i zvrenj u svoga zadat ka, tj. koj e
se pr et hodne mer e pr edvi aj u koj e je vl ada nagovest i l a i u kom vr emenu e
se one preduzet i . U debat i o budet u Mi ni st arst va unut r anj i h posl ova Cvet-
kovi je 10. mar t a j o j ednom pot vr di o gl edi t e i zneseno u Dekl araci j i o va-
nost i i hi t nost i r eavanj a hr vat skog pi t anj a, kao i odl unost vl ade da t om po-
slu st var no pri e. Cvet kovi j e izjavio da vlada ovom pi t anj u pokl anj a svoju
nar oi t u panju i smat r a da je to jedan od i zvanr edno vanih pr obl ema i
nj egovom r eavanj u i ma se pri st upi t i u punoj ozbi l j nost i i punoj i skrenost i .
Vlada j e t i me j o j ednom pot vrdi l a svoju speci j al nu mi si j u.
30
Osvrui se na ovu Cvet kovi evu izjavu, Hrvatski dnevni k od 12. mar t a
zakl j ui o je: Nakon j uer anj eg govora Dragie Cvet kovi a stav hr vat skog
nar odnog vodst va ost aj e isti koji je bi o i nakon vl adi ne Dekl araci j e od 16. feb-
ruara, j er se pr edsj edni k dr Maek ravna s amo pr ema dj el i ma i pr ema garan-
ci j ama koj e za dj el i ma stoje. A u t om pr omj ene nema. Maek je s mat r ao da
vlada nema pot r ebnog aut or i t et a, ni mor al nog ni st varnog, pa nije u st anj u da
ulazi u t ake odgovor an posao kao to j e zakl j uenj e s por azuma HSS, da nema
pot r ebnu snagu ni u nar odu, ni pr ema kruni . Za Maeka je bilo pr venst veno
pi t anj e kol i ko e se u t om pi t anj u angaovat i kr una. Za nj egov stav bilo je pre-
sudno da li e knez Pavle cel u st var pr enet i na vladu i nj oj pr epust i t i odgo-
vornost ili e sve drat i u svoj i m r ukama, pri emu bi vlada bila s amo par avan
iza koga bi se pravili ar anmani i zmeu Maeka i kr une. U pr vom sl uaj u, Ma-
ek nije i mao mnogo ta da oekuj e od vlade, pa nije eleo da s t akvom vla-
dom ulazi u pregovore, a u dr ugom sl uaj u bi o je s pr eman da pr egovar a s
knezom Pavlom. Hrvat ski dnevni k j e nagl aavao pot r ebu da se t o hi t ni j e
pri st upi st var ni m kor aci ma za post i zanj e spor azuma i da se prihvati svaka
pr ocedur a koj a se pokae naj pogodni j om za post i zanj e onog to se eli, j er j e
si gur no da se danas vie ne smi j e izgubiti ni j edan as.
3
'
Rezervi sanost vodst va HSS pr ema Cvet kovi evoj vladi nast al a j e zbog
toga t o nije znala pr ave namer e kneza Pavla. Posle pr eki da kont akt a i zmeu
kneza i Maeka u j anuar u, kont akt i su obnovl j eni pol ovi nom mar t a pr eko Su-
baia. Naime, poet kom mar t a nemaki konzul u Zagrebu Froj nd ( Fr eundt
Alfred) j e izvetavao da j e Maek nedavno pr eko Subai a uput i o knezu
Pavlu me mor a ndum, i zraen od pravni h st r unj aka, u koj em j e r azmot r ena
mogunost da se spor azum post i gne na osnovu l. 116 Ustava, koji bi t ako for-
mal no ost ao i dal j e u pot punost i na snazi. Po izjavi moga pouzdani ka, j ednog
od najbliih sur adni ka L' Maeka. zapi sao je dalje Froj nd, knez Pavle je dao
ovaj memor andum na pVouavanje pravnim strunjacima koji su ga pozitivno
ocenili.
32
Izgleda da je Snbai ponovo bio kod kneza Pavla 16. mar t a i do-
neo mu etvrti Maekov predl og o t eri t ori j al nom razgrani enj u, po koj emu
su bili poveani Maekov i zahtevi. Tome se usprot i vi o knez Pavle pa je dol o
do preki da pregovora. Naime, knez Pavle se alio J. Jovanoviu na t ekoe u
svojim pregovori ma s Maekom: Mnogo trai. etiri godi ne razgovaram s
njim, ali ja ne mogu na federat i vnoj bazi. Staje federat i vna baza. Kad mu je
Jovanovi pr epor ui o da pregovore s Maekom prepust i Udruenoj opoziciji,
knez Pavle je odgovori o: Ja u. ali teko .. . Maek je teak pregovara . . . ne
vidi daleko, nee da razume dravne i nt erese . . . on gleda uske l okal ne . . .
Na Jovanovi evu pr i medbu: Ne on je vod nezadovol j nog nar oda hrvats-
kog . . . kao Gandi. Knez Pav le je dodao: Narod bi popust i o, ali on t vrda Slo-
venaka glava nee . . . sitan, mali, lokalan . . . mozak.
33
Posle posl ednj eg kont akt a s Maekom pr eko Subaia, knez Pavle je od-
luio da se pov ue iz prvog plana u kome se do t ada nalazio zato t o se nije
slagao s Maekovi m zahlevima, te je radije pr eneo pregovore na pr edsedni ka
v lade Cv etkov ia koji je, posle zavretka budet ske debat e, mogao da se pre-
ori j ent i e na osnovni zadatak pregovora, kako je to knez Pavle bio zamislio
od samog poet ka. Kad je Maek obavet en o pr edst oj eem dol asku Cvetko-
via u Zagreb, Maek je na ovu por uku uput i o Subai u da pr enese knezu
Pavlu da ne moe pregovarat i s Cvetkoviem ako dolazi kao predst avni k
Srba, ve samo ako dolazi kao mandat or krune. Poto je knez Pavle dolazio
kao mandat or krune, Cvetkoviu je bi o ot voren put u Zagreb.
34
Prvi susret Cvetkovia i Maeka 2. aprila i mao je samo kurt oazni karak-
ter. U toku sledea dva dana, 3. i 4. aprila politiki razgovori tekli su povol j no
- razmat rana su sva pi t anj a koja se odnose na poloaj Hrval a u dravi i na-
stojalo se da se udovolji svim njihovim opr avdani m t enj ama, kako bi se us-
postavilo puno poverenj e Srba, Hrvata i Slovenaca u svim mani fest aci j ama
nj i hovog zaj edni kog ivota. Posle razgovora Cvetkovi je rekao: Zasad ide
vrlo dobro! Hrvatski dnevnik od 6. aprila pisao je da se oekuje da e na-
stavak pregovora znaiti donoenj e odl uka bez zavlaenja. a Politiki vjes-
nik br. II. mart-april, 10. april 1939. smat r ao je da se ne t reba zanositi pre-
t j erani m opt i mi zmom, ali ipak treba konstatirali da je to prvi razgovor vode
hrvatskog naroda s predsjednikom beogradske vlade, koji je dobio ozbiljan ka-
rakter.
Samo tri dana posle Maekovih razgovora s Cvetkoviem, tj. 7. apri l a ita-
lijanske t r upe ule su u Albaniju, to je j ugosl ovenska vlada pri mi l a kao sv-
ren in, svakako i zato to nije r eeno hrvat sko pitanje, iako je knez Pavle bio
svestan da je t i me pogoran spoljnopolitiki poloaj Jugoslavije, pa je rau-
nao da na osnovu toga moe iznuditi koncesi j e od Maeka. Zato je pr eko Ko-
utia. koji je doao u Beograd avi onom koji mu je posl ao u Karlovac, por ui o
Maeku da zbog opasne meunar odne situacije odmah poalje svoje pred-
stavnike u vladu. No, i Maek je u t ome v ideo mogunost da iznudi koncesi j e
od kneza Pavla. Tri dana posle ove kneeve por uke Politiki vjesnik je, iz-
meu ostalog, pisao:
Sudbonos ni dogaaj i u Evropi i nepr es t ana r at na opas nos t stvorili su vel i ko uzbue-
nu: ne s amu u pol i t i ki m kr ugovi ma, nego i u svim nar odi ma Evr ope Naroito je veliko uz-
buenje nastalo u onim zemljama kore nisu iznutra sreene i u kojima narodi nisu zadovoljni
l Jugosl avi j i uzbuenj e dost i e veliki s t epen Ali umj e s t o da kr ugovi vl asi r odr aea u
Beogr adu i / l oga povuku pi avi l an zakl j uak i ubr zani m t e mpom ri j ee hr vat s ko pi t anj e na
zadovol j st vo Hr val a, a bez obzi r a na l or mal nost i i si t ne s ukobe pol i t i ki h f akt or a i st r anaka,
oni nisu i ni se iz t eke s udbi ne Ceho- Sl ovake ni t a nauili
55
Rezultat koji se mogao nazreli iz komi ni kea od 4. apri l a o razgovori ma
i zmeu Maeka i Cvet kovi a izazvao je nezadovol j st vo Udruene opozicije
(UO) zato t o se pokazal o da Maek neods t upno zaht eva da se naj pr e ut vrdi
t eri t ori j al ni obi m Hrvat ske i nj ene kompet enci j e, a Udruena opozi ci j a je up-
ravo eljela da se ta pi t anj a odl oe za naknadno spor azumevanj e. S. Jovanovi
j e i st akao da nai n kako j e Maek post avi o hr vat sko pi t anj e u razgovori ma
sa knezom Pavlom znai u isto vr eme i post avl j anj e sr pskog pi t anj a. Spreiti
dr Maeka ako se moe da ne ide tim put em, ali ne sprei t i nita t o bi mogl o
da zaotri odnose i zmeu Sr ba i Hrvata. S dr uge st rane. Maek je traio pre-
kid pr egovor a da bi od opozi ci j e traio obj anj enj e o onome t o se nael no
dogovor i o s Cvet kovi em, tj. o t eri t ori j i i kompet enci j ama, pa je posl ao Ko-
ut i a u Beograd, a i vodst vo Udruene opozi ci j e trailo je da odma h doe de-
legat HSS. Tako su odr ane tri konf er enci j e Kout i a s pr edst avni ci ma UO i
JNS. Kouti im je podni o i nf or maci j u da su razgovori imali i nf or mat i vni ka-
rakt er. da se raspravl j al o o svemu, pa i o t eri t ori j al ni m pi t anj i ma i o kompe-
t enci j ama, d a j e Cvet kovi izjavio kako ne govori u i me JRZ ve kao predsed-
nik vlade i mandat or kr une i da Maek eli da spor azum post i gne s Udrue-
nom opozi ci j om, t ako da bi se naj pr e postigla sagl asnost o t eri t ori j al ni m gra-
ni cama i kompet enci j ama, onda bi knezu Pavlu mogao da podnese predl og:
Ja sam se s por azumeo s UO i s pr eman sam da sa nj om uem u vl adu i spro-
vedeni reenj e. Zatim je Kouti izjavio da Maek ne moe ulaziti u vladu koj a
ne bi i mal a ve got ovo r eenj e hrvat skog pi t anj a, j er nee da vlada radi vla-
danj a ve mor a nar odu da da ono to je obeao - vladu ali koj a i ma da iz-
vede r eenj e - i nae ne.
36
Ali, knez Pavle nije eleo da skl apanj e spor azuma
i nj egovo i zvoenj e poveri s t r ankama Udruene opozi ci j e iz vie razloga.
Prvo, zat o t o bi bilo nepovol j no pr i ml j eno u Berl i nu i Rimu, j er bi Udruena
opozi ci j a mogl a i zmeni t i dot adanj u spol j nopol i t i ku ori j ent aci j u Jugoslavije
na nj i hovu tetu; drugo, zat o t o je i sam knez Pavle bio prot i v ma kakve de-
mokr at i zaci j e pol i t i kog ivota, por ed ostalog, i zat o t o su Nemaka i Italija
pot pomagal e aut or i t at i vni rei m u Jugoslaviji - on je u j ednom razgovoru sa
J. Jovanovi em rekao: Sl obode, sl obode . . . , ali nee to Nemaka i Italija, one
bi da njih dam pr ot est oval e odmah.
3 7
A knez Pavle je bio kr aj nj e rezervi san
pr ema Udr uenoj opoziciji u velikoj meri upr avo zat o t o su par ol e Nar odnog
f r ont a pr i hvat ane u masama, pa je st r ahovao da bi dol azak Udr uene opozi-
cije na vlast mogao dovest i do j aeg i renj a l evi arski h t endenci j a, nar oi t o
s obzii om na r aspol oenj e i t enj e oml adi ne. Trei razlog t o je knez Pavle bio
protiv pr egovor a Udruene opozi ci j e i HSS sast oj ao se u t ome t o je smat r ao
da spor azum t r eba t o pr e zakljuiti i da se mor a pri st at i na pr ocedur u koju
je Maek traio, tj, spor azum o teritoriji i kompet enci j ama Hrvat ske, pa se u
cel oj stvari u punoj mer i angaovao i sve pr euzeo u svoje ruke, j er je s mat r ao
ne samo da Udr uena opozi ci j a moe biti pr epr eka za ost var enj e ovog plana,
nego i da ni j e u st anj u zbog svoje het erogenost i , razj edi nj enost i i neodl unost i
da zadovolji oba zaht eva - brzi nu u i zvoenj u spor azuma i spor azum pod us-
l ovi ma koj e Maek post avl j a. Iako je Maek vie el eo da u pr egovor e bude
ukl j uena Udr uena opozi ci j a nego da ih vodi s amo JRZ, on se nije ht eo suvie
angaovati i vezati za Udr uenu opoziciju da ne bi doveo u pi t anj e svoje od-
nose s dr ugi m par t ner om za pr egovor e - Cvet kovi em i knezom Pavlom, j er
je i mao u vi du stav kneza Pavla pr ema UO i dr anj e samog vodst va nj eni h stra-
naka pr ema HSS.
38
Poto j e knez Pavle dao garanci j e da e se ozbi l j no pri st upi t i konkr et ni m
r aspr avama, a Maek ui ni o koncesi j u da ne i nsi st i ra na obavezno uee Ud-
r uene opozi ci j e u pregovori ma, bio je pr i pr eml j en dr ugi Cvetkoviev put u
Zagreb, gde je stigao 15. apri l a. U prvim razgovori ma post i gnut a je nael na sa-
glasnost; Cvetkovi je ponudi o spaj anj e Savske i Pr i mor ske banov i ne i grada
Dubr ovni ka s okol i nom, s tim da se izve s ne kor ekt ur e izvre pri l i kom kona-
nog pr eur eenj a drave. Maek je predl oi o:
1) razgrani enj e pr ema i si ori j ski m j edi ni cama u smi sl u rezol uci j e SDK
od 1. avgust a 1928;
2) Hrvat ska u ovim grani cama: Savska banovi na do Sida, srezovi Brko,
Gr adaac i Dervent a, zatim Savom do Une, Unom do ua Sane, Sanom do Jaj-
ca, Zenice, Visokog, odat l e na grani cu Pr i mor ske banov ine, zatim Dubrovni k
do Herceg-Novog. s tim da t akvo razgrani enj e dolazi u obzi r u sl uaj u da pre-
ostali delovi Bosne i Voj vodi ne budu zasebne jedinice, a ako ne bi bile zaseb-
ne j edi ni ce, onda
3) grani ca i zmeu Hrvat ske i Srbi j e ila bi od Subot i ce pr avom linijom
na Ilok i Savu, zatim do Bosne, Bosnom do pod Sar aj evo i odat l e na grani cu
Pr i mor ske banovi ne i do Herceg-Novog.
39
Posle sast anka Cvet kovi asa Korocem i Spahom 16. apri l a u Rogakoj
Slatini, Cvetkovi se sut r adan ponovo sast ao sa Maekom. Tom pr ilikom te-
koe su nast al e zbog Maekovi h zaht eva kojim su t r aene t eri t ori j e pr eko
Savske i Pr i mor ske banovi ne i Dubrovni ka o emu je odmah post i gnut a sa-
glasnost. a naj vi e se spori l o oko del a Bosanske kraj i ne, tzv. Turske Hrvats-
ke koju je Maek traio Post i gnut a je saglasnost da se na Hrvat sku sa po-
j edi ni h mi ni st arst ava pr enesu odr eene kompet enci j e i da se obr azuj e vlada
koja e imati zadat ak da spor azum sprovodi u ivot i izvri pr i pr eme za ko-
nano pr eur eenj e zemlje, ali se nije raspravl j al o o sami m kompet enci j ama.
Poto nije post i gnut spor azum o t eri t ori j ama, ekal o se da Cvet kovi donese
odgovor na Maekove predl oge.
4 0
Posle Cvet kovi evog odl aska iz Zagreba, Maek je ponovo odl ui o da po-
kua da UO i JNS dobi j e odobr enj e da s Cvetkov iem moe razgovarat i i u ime
ovih st r anaka, pa su u t om cilju u Beograd poslati samost al ni demokr at i Vil-
der i Kosanovic. Oni su u i me Meeka i SDK u celini traili da UO i JNS pri-
hvat e Maekov pr edl og o razgrani enj u i da ga ovl ast e za razgovore s Cvet-
kovi em. Meut i m, svi predst avni ci ovih st r anaka odbili su da udu sa Dra-
gi om u rad oko deobe zemlje, a pogot ovo na nain na koji je dr Maek izloio
stvari u . di kt andu' koji je Maek pr edao Vilderu da UO i JNS saopt i - usme-
no. U odgovor u oni su naglasili da reavanj e hrvat skog pi t anj a, zadovolja-
vajui pot r ebe Hrvat a za svojstven r avnopr avan razvoj u zaj edni ci , ini or-
ganski deo opt eg pr eur eenj a naeg dravnog i nar odnog ivota; da se to pi-
t anj e moe resiti s amo kao del o pravi h pr edst avni ka nar oda srpskog, hrvats-
kog i sl ovenakog u zaj edni ci sa Kr unom . . da se pr edst avni ci UO i JNS ne
mogu izjanjavati o r adu u kome ne sudel uj u akt i vno i na iji tok i rezul t at e
nemaj u uticaja i da ponavl j ai u pr edl og koji su izneli Maekovom del egat u
Koutiu: da se u ovom s udbonos nom asu uini apel na Kneza namesni ka
da uzme inicijativu za sast anak takvog f or uma i za t akav nain reavanj a
41
Cvet kovi je 22. apri l a i po trei put doao u Zagreb sa odgovor om na Ma-
ekov pr edl og o razgrani enj u, pa je istog dana post i gao sa Maekom sl edee:
1) Na osnov u par agr af a 116. Ustava odmah izvriti spaj anj e Savske i Pri-
mor ske banov ine s gr adom i kot ar om Dubrovni k u j ednu j edi ni cu pod ime-
num Banovi na Hrvat ska. Definitivan pak opseg Banovi ne Hrvat ske odr edi t
ce se odl ukom nar oda put em gl asanj a u pr eost al i m di j el ovi ma Bosne i Her-
cegovine, Dalmacije, te Sr i j ema i Voj vodi ne.
2)Izvriti odmah pr enos kompet enci j a s Cent r al ne vlasti na Banovi nu Hr-
vatsku t ako, da opa nadl enost ost aj e zaj edni koj cent r al noj vlasti za poslo-
ve vanj ske politike, nar odne obr ane i vr hovne dr avne uprave; poseban po
loaj Hrvat ske zagarant i rat ce se ust avnom odr e dbom - ugovor om.
3) Radi defi ni t i vnog pr eur eenj a drave sastavlja se zaj edni ka vlada,
koja ima pr i pr emi t i i provest i nov o ur eenj e dr avne zaj edni ce. U novostvo-
reni m j edi ni cama bit e osi gur an pun reci proci t et Srba i Hrvat a i puna rav-
nopr avnost vj eroi spovj est i na bazi pr opor ci onal nog sudj el ovanj a kroz usta-
nove. Momenat kada e se to privesti u dj el o, odr edi t e se s por azumno s mje-
r odavni m fakt ori ma.
4 2
U javnosti nije dat o ni kakvo saopt enj e o r ezul t at i ma razgovora, s amo je
posle sast anka Cvetkovica i Maeka sut r adan, 23. apri l a, saopt eno da ce se
opet sastati za dva do tri dana.
4 3
Poto se Cvetkovi 26. apr i l a vrat i o u Zagreb s odgovor om da Namesnit-
vo ne pr i hvat a stilizaciju spor azuma, nar oi t o na odr edbe o pl ebi sci t u u del u
Dalmacije (Boka Kot orska) i Voj vodi ne, Maek je dao koncesi j u na taj nain
to je ta| deo spor azuma f or mul i san ovako: Definitivni pak opseg Banov ine
Hrvat ske odr edi t e se odl ukom nar oda put em gl asovanj a u preost al i m dije-
l ovi ma Bosne i Hercegovi ne, te Sri j ema.
44
Posle sast anka od 27. apri l a u komi ni keu za javnost r eeno je:
Konani razgovori i zmeu g. Dragi se Cvet kovi ca. pr eds edni ka Mi ni st ar skog vea i g.
dr Vl at ka Maeka, pr eds j edni ka Hr vat ske sel j ake s t r anke i Sel j ako de mokr a t s ke kaoli-
ct j e o r cseni u hr vat skog pi t anj a zavreni su da na s u Zagr ebu. Del i ni t i vna ce se odl uka do-
nijeti u naj kr aem vr emenu.
4 6
Sut r adan, 28. aprila. Hrvatski dnevni k je, odaj ui pr i znanj e Cvetkoviu,
i st akao d a j e prvi sl uaj od kako post oj i ova zaj edni ca, da se pr edsj edni k jed-
ne vlade naao na istom t er enu s pr edst avni kom hrvat skog nar oda u ovako
vanoj i kr upnoj stvari .. . Kad je doao na el o vlade izjavio je da nee tak-
tizirati i da e se ozbi l j no pri hvat i t i posla .. .
45
Posle uspeno zavreni h razgovora Maek je oeki vao poziv kod kneza
Pavla, pa su i budui mi ni st ri bili spr emni za put. Pr ema i nf or maci j ama ne-
makog posl anst va u Beogradu, navodno, bilo je dogovor eno da u vlad u uu
6 pr edst avni ka SDK (4 iz HSS i 2 iz SDS) za resore: trgovine, pravde, socijal-
nog st aranj a, graevi na i fizikog vaspi t anj a, s tim da j edan mi ni st ar bez
por t f el j a u isto vr eme bude i ban Banovi ne Hrvat ske. Maeku je, navodno,
bilo ponueno pr edsedni t vo vlade, a Cvet kovi bi zadrao r esor unut r anj i h
poslova, ako bi Maek pri hvat i o pol oaj pr edsedni ka vlade.
46
Kako od Cvet kovi ca nisu stizale ni kakve vesti. Maek je uput i o Subai a
u Beograd da ispila u emu je stvar. Subai se zadrao tri dana u Beogradu,
gde se sast ao sa knezom Pavlom i Cvet kovi em, kada mu je Cvet kovi kona-
no izjav io da Namesni >tvo nije pri hvat i l o spor azum onako kako je bi o f or mu-
lisan 27. aprila, ali da bi se mogl a nai neka dr uga osnova. Posle povr at ka u
Zagreb 4. maj a uvee, Subai je, posle referi sanj a vodst vu HSS o svom put u
u Beograd, dobi o zadat ak od Maeka da uput i pi smo Cvet kovi u da Maek
smat r a da je Namesni t vo odbi l o spor azum od 27. aprila, pa je u speci j al nom
izdanju Hrvat skog dnevni ka od 5. maj a to i pot vr eno. Meut i m, Cvet kovi
je sut r adan izjavio novi nar i ma da se obost r ani predl oi , koji su izneti u t oku
posl ednj i h dana i zmeu nj ega i Maeka, j o uvek nal aze na pr ouavanj u, a to
znai da spor azum nije odbaen, ve da se i dal j e pr ouava. Po svemu izgleda
da j e Namesni t vo odbi l o spor azum ne s amo zat o t o se nije sloilo sa plebis-
ci t om kako e se odr edi t i obi m t eri t ori j e Banovi ne Hrvat ske, nego i zbog pro-
tivljenja svih f akt or a, politikih, vojnih i drugi h i oni h na vlasti i oni h u opo-
ziciji.
Oko pi t anj a t eri t ori j al nog razgrani enj a i koncesi j a Maeka u Bosni ener-
gi no se suprotstavljao M. Spaho, kao i sve pol i t i ke st r anke koj e su okupl j al e
Srbe. Sem toga, vojni krugovi su se suprot st avl j al i f eder at i vnoj organi zaci j i
drave, j er su smat ral i da t o slabi odbr a mbe nu mo i sposobnost zeml j e. Pre-
ma pi sanj u lista Njus Hroni kl (News Cronicle) vii ofi ci ri su knezu Pavlu
ot vor eno stavili do znanj a da se ne slau sa s por azumom u smi sl u Maekovi h
zahteva, j er se t i me slabi odbr ambena sposobnost i da u t om sl uaj u ski daj u
sa sebe odgovor nost za odbr anu zemlje.
47
Na pi t anj e dr Lj. Bobana, da li je
kao nael ni k Gener al t aba bi o obavet en o pr egovor i ma Cvet kovi -Maek,
general Si movi je odgovor i o da u t oku pr egovor a nije bi o obavet avan i da
od Glavnog gener al t aba nije t raeno mi l j enj e u nekoj zvani noj formi .
Cvetkovi me je o t ome pr i vat no pitao. Bio sam prot i v toga da se epa Bos-
na. da Brko, Mostar, Travnik i neki drugi delovi i du u sastav Banovi ne Hr-
vatske (Izjava od 23. j una 1939).
48
Jedan od razloga to je Namesni t vo odbi l o spor azum od 27. apr i l a sva-
kako je bi o i spol j nopol i t i ki fakt or. Naime, okupaci j e ehosl ovake i Alba-
nije ut i cal e su na kneza Pavla da pouri skl apanj e s por azuma sa Maekom,
jer j e Maek mogao da koristi t akvu situaciju za vrenj e pr i t i ska na j ugosl o-
vensku vladu, a Nemaka i Italija da ga pomognu ako bi Jugosl avi j a ispoljila
nepri j at el j st vo pr ema nj i ma, tim pr e t o su i Berl i n i Rim gajili nepover enj e
pr ema Jugoslaviji posl e St oj adi novi evog pada. Meut i m, pot o se si t uaci j a
stiala posle poset e Veneciji i Berl i nu Ci ncar Markovi a koji je uver i o vlade
Nemake i Italije da e Jugosl avi j a nastaviti pri j at el j sku pol i t i ku pr ema sila-
ma Osovine, nije se mor al o uriti sa skl apanj em spor azuma, tim pr e t o j e
knez Pavle pri l i kom pr edst oj eeg put a u Berlin i Rim el eo da ispita nj i hov
stav pr ema Jugoslaviji. Na osnovu rezul t at a svoje poset e on j e mogao da od-
redi svoj stav pr ema Maeku i kol i ko se moe poput at i Hr vat skoj sel j akoj
st ranci , tj. bre i vie ako dode do uver enj ada j e nepovol j an meunar odni po-
loaj Jugosl avi j e i obr at no da ne poput a ako je situacija povol j na. S dr uge
st rane, Maek j e mogao oeki vat i da e osovi nske sile pri l i kom poset e kneza
Pavla pokuat i da trae nove koncesi je od Jugoslavije i da e ant agoni zam Ne-
make i Italije oko Jugoslav ije biti j o vie pods t aknut t ako da e i Nemaka
i Italija nast oj at i da j edna dr ugoj osl abe pozicije pr ema Jugoslaviji, pa bi se
mogl o oeki vat i da e podupi r at i r eenj e hrvat skog pi t anj a kao j edne od glav-
nih t ekoa Jugosl avi j e koj a je moe dovest i u zavisnost od neke od sila Oso-
vine.
Poto je Namesni t vo odbi l o spor azum od 27. apri l a, posl e Maekovog iz-
vet aj a o t oku pr egovor a sa Cvet kovi em, Hrv at sko nar odno zast upst vo je na
sedni ci 8. maj a donel o Rezoluciju u koj oj je - kao t o je ve navedeno u
pr et hodnom odel j ku - zapreeno da e se hrvatsko pitanje postaviti kao meu-
narodni problem, zato t o je hrvat ski narod neopr avdano i bez svoje kri vi ce
i protiv svoje volje i skl j uen od svake me una r odne sar adnj e i t o Jugosl avi j a
nije ni do danas obezbedi l a r avnopr avnost Srba, Hrvat a i Sl ovenaca. Na kr aj u
je Hrvat sko nar odno zast upst vo od j bri l o Maekov rad i ovlastilo ga da u
ime nj egovo pr ema dal j em dr anj u sr pskog nar oda i pr ema pol i t i koj situa-
ciji u Evropi donosi pot r ebne odl uke i pr eduzi ma sve akcije u unut r a nj oj i
spol j noj politici.
49
Bri t anski posl ani k u Beogr adu Kambel (Campbel l Sir Roland), u svom
izvetaju od 8. maj a 1939, na osnovu pri spel i h i nf or maci j a o pr eki du razgo-
vora Cvetkovic-Maek. i zmeu ostalog, kae da j e Maek, i ako j e pr et hodno
izjavio knezu Pavlu s pr emnos t za pr egovor e na bazi post oj eeg Ustava, poku-
ao da post avl j a nove usl ove koj e knez nije mogao da pri hvat i , ve j e zatraio
od Cvet kovi a da uini t o moe; da j e do tog navodnog s por azuma i zmeu
Cvet kovi a i Maeka dol o pod usl ovi ma koji nisu bili poznat i j avnost i i da
j e Maek nekol i ko dana kasni j e uput i o pi smo - sa i j om j e sadr i nom upoz-
nao t ampu 5. maj a - koj i m je obavest i o D. Cvet kovi a da, s obzi r om da su
u meuvr emenu pri ml j eni novi predl oi iz Beograda, mor a da pr et post avi da
j e Namesni t vo odbaci l o spor azum koji j e i zmeu njih post i gnut . Kampbel
dal j e kae: Ova udna si t uaci j a dovel a je do, kako izgleda, novog zastoja,
iako Cvet kovi smat r a da pregovori nisu pr eki nut i . Meut i m, knez Pavle mu
je, u razgovoru 8. maj a, r ekao d a j e ogor en t o je Maek obj avi o pi smo upu-
eno Cvet kovi u, j er se st ekao ut i sak da j e on (knez) j edi na pr epr eka. Do sada
post i gnut i spor azum j e s amo j edna et apa u pr egovor i ma. Zahtevi Maeka da
se u Bosni i Hercegovi ni odri plebiscit bili su neprihvatljivi, pa se na to od-
govori l o pr ot i vpr edl ogom da se plebiscit odri u r oku od godi nu dana u e-
t rnaest odr eeni h srezova, r ekao j e knez. Kampbel pr et post avl j a da j e do
pr eki da dol o bilo zat o t o j e Cvet kovi pr ekor ai o svoja ovl aenj a, bilo zat o
to j e knez bio nezadovol j an pr egovor i ma u Zagrebu. Knez mu j e na pome nuo
i to da su ga pat ri j arh, vojni savetnici i mnogi zvanini i pri vat ni krugovi upo-
zorili da bi pr edavanj e Hr vat skoj velikih srezova koji nisu iskljuivo hrvat ski
izazvalo net o nalik na revol uci j u u Srbiji . . .
Zatim Kampbel nagl aava da. po nj egovom mi l j enj u, krivicu za zastoj u
pregovori ma, ugl avnom, snosi hrvat ska st rana, i ako gaji znat ne si mpat i j e
pr ema Hrvat i ma, sa koj i ma se nije uvek pr avedno post upal o. injenica da
problemi nisu mogli da se rese tokom proteklih godina moe se isto toliko ob-
jasniti reenou Srba da ouvaju svoj dominantni poloaj u dravi koliko i
tvrdoglavim karakteristikama Hrvala ( podvukao V.T.). Krivica za sadanj i or-
sokak mor a se, ipak. po mom mi l j enj u, pri pi sat i dr Maeku, koji se pod oz-
biljnim okol nost i ma t r enut ka poneo ot pri l i ke kao seljak koji pr egovar a o
pr odaj i j ut r a zemlje. U zakl j uku Kampbel , ugl avnom, kae da ni emu ne bi
vodi l o ako bi se r eenj em hr vat skog pr obl ema st vori o srpski pr obl em, j er bi
se u zemlji izazvao jo obziljniji i opasni j i r ascep nego to danas postoji . . .
Da su Srbi ispoljili u prol ost i vee r azumevanj e pr obl ema i veu s pr emnos t
da ga ree na pr avednoj osnovi , on si gurno ne bi ni kad dobi o t ako akut an ob-
lik kakav ima danas. To vie nije svaa i zmeu dva ogr anka iste rase: to je pre-
rasl o u pobunu nar oda, koji sebe naziva pos ebnom naci j om, prot i v omr aene
vl adavi ne Beograda. Ovom izvetaju Kampbel je priloio i pr evod Rezolucije
koju su hrvat ski posl ani ci usvojili 8. maj a, posl e odbi j anj a Namesni t va da
odobri pomenut i nacrt spor azuma od 27. apri l a.
50
Analizirajui ovaj izvetaj, anal i t i ari Forin ofi sa su ugl avnom doli do za-
kljuka, da por ed kul t ur ni h, i st ori j ski h i ekonoms ki h i drugi h razlika i zmeu
Srba i Hrvat a, kao razlog za neuspeh u pr egovor i ma navode i sl edee:
Hrvat ski zahtev za f eder at i vni m ur e e nj e m ili vrlo i r okom a ut onomi j om zasni va se
na vel i kom br oj u albi, koj e se mogu rezi mi rat i kao nezadovol j st vo zbog v lasli Sr ba nad sre-
zov i ma nas t anj eni m Hr vat i ma. Tv rdi se d a j e u hr vat ski m srezov i ma. i ako nomi nal no post oj i
i zvesna aut onomi j a, admi ni st r aci j a u r u k a ma Srba Policija, iji su ofi ci ri ugl avnom Srbi . igra
ne pot r e bnu ul ogu u opl oi admi ni st r aci j i . Cenzura, pot puno u r uka ma sl ubeni ka koj e po-
stavlja Beograd, s pr eava bilo kakav oblik pol i t i ke di skusi j e Komandni kadar u vojsci sa-
i nj avaj u skor o i skl j ui vo Srbi Isto se t ako tvrdi da se Hr vat ska, kao bogat i j a, vie opo-
rezuj e dok se na Srbi j u, koj a je si r omani j a, troi vie novca, a to je dovel o do pr i t ubi da
hr vat ska i ndust r i j a i pol j opr i vr eda t r pe e konoms ku l el u zbog povl ai vanj a nj i hovi h sr-
pski h konkur enat a. Sem t oga. post oj i sveopt e nezadovol j st vo i zbor ni m zakonodavs t vom.
Za Maeka se kae da ne ma pot punu vlast nad el om naci i om, s obzi r om da j e pr i nue n
da trai zl at nu s r edi nu u politici i zmeu f r ankovaca, eks t r emni h separ at i st a, s j e d n e st r ane,
i hr vat ski h i nt el ekt ual aca, koji su s pr emni da idu dal eko u us t upci ma da bi se dol o do spo-
r azuma s Beogr adom, s dr uge s t r ane Predst avni ci Sr ba mor aj u isto t ako da vode r a una o
snani m naci onal i st i ki m os ecan| i ma voj ske i pr avosl avne ci kve.
5
'
Cini se da su Kampbel ove konst at aci j e i pr ednj i zakljuci anal i t i ara Fo-
rin ofisa u osnovi bili obj ekt i vni i tani.
Tih dana je Politiki vjesnik pi sao:
da se od sviju dr ava u Evropi nalazi danas Jugosl avi j a u naj opas ni j em i naj i zl oeni -
jem mj es t u i pol oaj u zbog ner i j eenog hr vat skog pi t anj a, jer nerjeeno hrvatsko pitanje moi
e posluiti kao najbolja poluga da se otvori prodor na njezinom tijelu, ( podvueno u ori gi na-
lu) Mi Hrvat i ne s nos i mo za l o ni kakvu odgovor nost ni kri vi cu i mo e mo mi r ne du e e-
kali. jer e se hr vat s ko pi t anj e mor at i rijeiti u s kor o vr i j eme uz s l obodan pr i st anak Beog-
r ada ili protiv nj egove volje Ukoliko e se ono mor at i r j eavat i me u n a r o d n o m pomoi . Hr-
vati za to nee snosi t i ni kakve kri vnj e.
To je bilo u stilu pol i t i ke vodstva HSS da se st al no oper i e sa spol j nopo-
l i t i kom opasnou kao ar gument om koj i m se moe pret i t i vladi i kr uni i iz-
nudi t i koncesi j e.
52
Posle odbi j anj a Namesni t va da prihvati spor azum od 27. apri l a i sedni ce
Hrvat skog nar odnog zast upst va i nj egove Rezolucije, Maek j e doneo odl uku
da nastavi rani j e zapoet e pr egovor e sa Canom. O pr egovor i ma pr eko Kar-
nel ut i j a i ugov or a od 26. maj a opi r no je izneto u pr et hodnom odel j ku Hrvats-
ko pitanje kao meunarodni problem, pa se ovde nee ponavl j at i .
Uoi sast anka Hrvat skog nar odnog predst avni t va, vodst vo Udr uene
opozi ci j e odr al o je 7. maj a sast anak na koj em je odl ueno da ubri l ovi i
Kr amer ot put uj u u Zagreb da Maeku skrenu panj u da se na pr edst oj eem
sast anku Hrvat skog nar odnog zast upst va ne donesu pr eot r e i s udbonos ne
odl uke i da pr enesu zakl j uak UO na koj oj osnovi je s pr emna na spor azum
sa Maekom, nai me, da razgrani enj e ide ot pri l i ke uskom pr ugom i na Brko,
s tim da se ispravi u pogl edu Donj e Neret ve u korist Srba, a u pogl edu kom-
pet enci j a da se dogovor e Srbi i Hrvati. Vodst vo UO bilo je s pr e mno da se, i
pr e obr azovanj a Koncent r aci one vlade, na Kr unskom savet u donesu zaklju-
ci u pogl edu t eri t ori j a i kompet enci j a, tj. da se spr ovede pr ocedur a pri bl i no
onako kako je Maek traio. Nakon krae di skusi j e, Maek je u nael u prihva-
tio Cubri l ovi evo i Ki amer ovo izlaganje, s tim da bi t r ebal o da se t o pr e sa-
st anu del egat i poj edi ni h gr upa koj e su uest voval e na i zbornoj listi opozi ci j e
i pr onau osnovu za dalji rad. S dr uge st rane, Maek se smat r a obavezni m
- kae se u izvetaju Gavrilovia i Kr amer a - da se odnos sa opozi ci j om pre-
tvori u j ednu vrst o povezanu zaj edni cu izvan koje ni ko nee. pa ni on, dr Ma-
ek, moi da vodi ma kakve posebne akci j e ili pravi neke ar anmane. Ali ne-
pover enj e i zmeu UO i SDK bilo je ve toliko da je bilo j asno da od spora-
zuma nee biti nita. Nai me, neki l anovi su se izjasnili prot i v bilo kakvog da-
ljeg r asr pavl j anj a s Maekom. neki da Maek mor a pr et hodno odbi t i dal j e
razgovore sa kr unom onakvi kakvu su do tada vodeni, neki su se zalagali da
se ide u Zagreb na pregovore, pa je Hrvatski dnevni k pisao da je dranj e
Udruene opozicije bilo u tolikoj mjeri i ndi ferent no ili mlitavo, da je to mo-
gao svako opaziti, da se ona pokazala pot puno j edi nst venom, ali na alost
u i ndi ferent nost i .
53
Meutim, ni Maek ni Cvetkovi nisu smat ral i da je odbi j anj em sporazu-
ma od st rane Namesni t va defi ni t i vno pr eki nut a mogunost da njih dvojica
dovedu sporazum do kraja. Tako je Cvetkovi. posle povrat ka kneza Pavla iz
Rima, pr i pr emi o t eren za nove susret e sa Maekom, ali nije urio, oekuj ui
kneevu poset u Berlinu poet kom j una. L svojoj usmenoj poruci preko ub-
rilovica, Cvetkovi je predl oi o Maeku da se obrazuj u etiri t eri t ori j al ne je-
dinice:
I) Dravska banovi na. 2) Savska i Pri morska banovi na i kot ar Dubrov nik.
3) Vrbaska, Drinska i Zelska banovi na, 4) Vardarska, Moravska i Dunavska
banovi na sa sedi t em u Niu, s tim da banovi ne pr ema Ustavu iz 1931. godine
i dalje ost anu na snazi, da kompet enci j e za sve banovi ne budu iste, da se uz
pokraj i nske vlade nalaze kraljevski namesni ci (u Hrvat skoj to bi bio Maek)
i da se cent ral ni parl ament bira na celoj teritoriji.
Cvetkovi i Maek bili su u vezi i preko L. Markovica. a verovat no je da
se Cvetkovi poet kom juna sast ao sa ubai em u Karlovcu i preko njega
posl ao por uku Maeku. Iz Cvetkovieve izjave novi nama Dr Maek i ja nis-
mo se rastali, ve je nastao, kao to sam vam rekao, mali zastoj u i nt eresu op-
te stvari, moe se zakljuiti da se mogu oekivati nov i susreti izmeu njega
i Maeka, a i sam Maek je, posle zavrene poset e kneza Pavla Berlinu, oe-
kivao skori sastanak sa Cvetkoviem.
54
Kao to je u pr et hodnom odel j ku istaknuto, Maek nije ht eo da pot pi e
pri preml j eni ugovor sa Canom od 26. maja, pre svega zato to su italijanski
zahtevi u tom ugovoru pret erani , a i zat o to nije znao kako e se odvijati pre-
govori sa Cvetkoviem. pa je preko Karnelutija porui o Canu da t reba izvesti
naisto neke take o odnosi ma Italije i Hrvatske. To znai da je Maek osi-
gurao ot vorena vrata za ponovni kont akt sa Canom. ako bi zapeli pregovori
sa Cvetkoviem. Sem toga, Maek je u toku maj a mogao da ispita da li je Rim
preuzeo kakve obaveze pr ema knezu Pavlu i kakav ce stav zauzeti knez Pavle
pr ema vodstvu HSS
55
. U svakom sluaju, Maek nije eleo da preki da kont akt
ni sa j ednom pregovarakom st ranom.
Posle preki da pregovora i Rezolucije Hrvatskog nar odnog zast upst va od
8. maja. Stojadinovieva grupa je stupila u otvorenu akciju protiv Cvetkovieve
vlade i protiv spor azuma. St oj adi novi je smat r ao d a j e sporazum izmeu \Li-
eka i Cvetkovica defi ni t i vno propao, a raunaj ui na podrku Berl i na i Rima,
nadao se da opet moe doci na vlast i da e i knez Pavle biti pr i mor an da trai
njegovu vrst u ruku. Zato su Stojadinovievi saradni ci stupili u akciju za pri-
dobijanje poslanika JRZ i u tom cilju 12. juna predali Senatu i Skuptini inter-
pelaciju zbog navodno prot i vreni h izjava Cvetkovia i Maeka u ogledu
preki da pregovora, pa su poslanici traili tana obavet enj a. Konstatujui po-
znala fakt a o spor azumu od 27. aprila u interpelaciji se zakljuivalo da se od
priznanja hrvat skog nar odnog individualiteta, dol o do pri znavanj a posebne
hrvat ske teritorije, koj oj se pri znaj e poseban poloaj i vlast - prot i vno Ustavu,
koji poznaj e samo j ednu i nedeljivu Kraljevinu Jugoslaviju. Zatim se u inter-
pelaciji postavilo nekol i ko pi t anj a Cvetkoviu, medu kojima: da li je uopt e
mogu sporazum posle Rezolucije Hrvatskog nar odnog zastuptva od 8.
maj a? da ne misli gospodi n pr edsedni k d a j e svako povl aenj e grani ca hrvats-
ke t eri t ori j e u dananj i m pri l i kama u stvari povl aenj e mogue dr avne gra-
nice, sa svim t eki m posl edi cama, da li mu je poznat o da je Maek u govor u
8. maj a krivicu za ot kl anj anj e spor azuma pr ebaci o na mest o, koj e ni u kom
sl uaj u ne bi smel o biti uvueno u dnevnu pol i t i ku di skusi j u (misli se na Na-
mesnitvo, odnosno kneza Pavla - V.T.), a t i me osl obodi o pr edsedni ka Kra-
ljevske vlade svake odgovornost i ?, itd.
56
Osl anj aj ui se na punu podr ku sl ovenakog i musl i manskog del a JRZ,
Cvetkovi je el eo da ide do kraj a u likvidaciji St oj adi novi evi h pozicija. Po-
to j e na sedni ci pr edsedni t va i ueg kl upskog odbor a, zbog zvani ne pr edaj e
i nt erpel aci j e, zakl j ueno da se pl enumu kl uba pr epor ui i skl j ui vanj e Stoja-
di novi a i 19 posl ani ka JRZ, Cvetkovi je nast oj ao da se St oj adi novi ukl oni
i sa pol oaj a efa JRZ, t o je i spr ovedeno 12. jula na sedni ci ueg i i reg Glav-
nog odbora JRZ. naroito zbog toga to je 20 senatora i 80 poslanika Stojadi-
novieevih pri st al i ca pot pi sal o proglas, u koj em se isticalo da bi svaka upot-
r eba i pr i mena nael a podvaj anj a u unut r anj em dr avnom ivotu bila za dr-
avu t et na i opasna, d a j e Cvet kovi s Maekom vodi o pr egovor e na nain
koji dovodi u pi t anj e post oj ee t emel j e dravnog ur eenj a, da se ne s me re-
avanj em hrvat skog pi t anj a ot vori t i sr psko pi t anj e, j er bi t i me bila pol j ul j ana
i sama osnova na koj oj ova drava poiva i d a j e doao t r enut ak da se okupe
svi oni koji su voljni da se zaloe za ouvanj e j edi nst vene drave. Tako je na
mest o St oj adi novi a za pr edsedni ka st r anke doao Cvetkovi, za pot pr esed-
ni ka D. Kul enovi (jer je Spaho umr o) , s tim t o je Koroec na t om pol oaj u
ost ao od osni vanj a JRZ.
57
S dr uge st rane, samost al ni demokr at i su st al no u t oku pr egovor a nasto-
jali da doe do s por azuma i zmeu Maeka, UO i JNS, nar oi t o kada je dol o
do pr eki da pr egovor a i zmeu Maeka i Cvetkovia. Poet kom j una, kad se
ve pr i pr emao novi susret Cvet kovi a i Maeka, Budi savl j evi je i zradi o je-
dan nacrt za dr avno pr eur eenj e, kao kompr omi s no r eenj e koj e bi pri hva-
tila HSS i opozi ci j a u Srbiji. Predl ogom je bilo pr edvi eno a se obr azuj u tri
j edi ni ce:
1) Sl oveni j a koj a bi obuhvat al a Dravsku banovi nu;
2) Hrvat ska u koju bi ule Savska, Pr i mor ska i Vrbaska banovi na, s tim
t o u Hrvat sku ne bi ulazio Dubrovni k, kao ni j edan deo Sr ema i deo Vr baske
banovi ne, i to bi u ovom okvi r u bila osi gur ana izvesna s amoupr ava za Dal-
maci j u i Vrbasku banovi nu, da bi se sprei o ul t r apl emenski kar akt er vlasti
u cent r u - Zagreba i
3) Srbi j a koj a bi obuhvat al a preost al i h pet banovi na. Dok je Maek pri-
hvat i o ovaj predl og, vie radi toga da se ne koi inicijativa samost al aca, nego
i z uver enj a da e ova inicijativa dovest i do kakvog rezul t at a, dot l e j e vodst vo
UO i JNS smat r al o da se pr edl ogom u Hrvat sku ukl j uuj e vie t eri t ori j e nego
to je to sadr ano u Cvet kovi evom pr edl ogu i da se ne moe raspravl j at i o
t er i t or i j al nom pi t anj u dok se ne ut vrdi karakt er drave - ono t o j e zajed-
niko, j er je sut ast veno pi t anj e u kompet enci j ama, u osposobl j avanj u drave
za ivot, a ne u t er i t or i j i . . . Tako vie nije dol azi l o u obzi r da bi Maek pre-
ki dao svoje veze sa Cvet kovi em i ori j ent i sao se i na Udruenu opozi ci j u.
58
U t akvoj situaciji Cvetkovi i Maek bili su u nepr eki dni m kont akt i ma
pr eko posr edni ka, pa, pot o su izvrene pr i pr eme, mogl o se oeki vat i da e
doi i do di r ekt nog susret a, do kojeg je i dol o kr aj em j una. Posle toga Cvet-
kovi je izjavio novi nar i ma da su sve stvari na dobr om put u i da se stvari
razvijaju odl i no. Tako je italijanski posl ani k u Beogr adu Indeli 22. j una iz-
vestio da mu je Cvetkovi izjavio da su ukl onj ene sve osnovne smet nj e i da
je spor azum na vidiku. Indeli (Indelli Mario) je dal j e izvestio da se govori o
pr edst oj eem sast anku i zmeu Cvet kovi a i Maeka, da j o nisu poznat e os-
novne linije spor azuma, ali da se ini d a j e Maek odus t ao od niza svojih po-
et ni h zaht eva.
59
Cvetkovi i Maek su se konano dogovori l i u pogl edu t er i t or i j al nog raz-
grani enj a, a posao oko r azr ade pi t anj a pr enosa kompet enci j a prepust i l i su
st r unj aci ma - po tri sa svake st rane, koji su radili u Rogakoj Slatini. Dok
su Maekovi predst avni ci nast oj al i da to vie osi guraj u za Banovi nu Hrvats-
ku, Cvetkovievi predst avni ci teili su da t o vie ost ane u nadl enost i cen-
t ral ne vlasti. Zbog ovih nesugl asi ca rad pravni h st r unj aka odvi j ao se sporo,
pa se nije ni mogl o oeki vat i da e poslovi ui u zavrnu fazu pr e povr at ka
kneza Pavla iz pr i vat ne poset e Londonu (od 16. j ul a do 4 avgusta). U meuv-
r emenu, dol o je do dva nova susr et a i zmeu Cvetkovia i Maeka, 13. i 27.
jula, u Vukovoj Gorici. No, kr aj em j ul a opet je dol o do zastoja. Nai me pravni
st runj aci su se u t oku j una i j ul a bili u svemu saglasili, ali su pregovori opet
preki nut i zat o to su se razili na pi t anj u andar mer i j e koj u su Hrvati dugo
smat ral i kao pr vokl asan i nst r ument sr pske hegemoni j e, pa su hteli d a j e iz-
dvoj e i spod zaj edni ke nadl enost i Mi ni st arst va voj ske i mor nar i ce, a srpski
pregovarai na t o nisu hteli da pri st anu. Maekova reakci j a j e bila pr et nj a
ot cepl j enj em. Ako Beograd ne moe da zavede red u zemlji, Nemaka moe,
r ekao je on st r anoj t ampi . On je vi deo slinost i zmeu hr vat ske i eke si-
tuacije.
60
Novi zastoj u pr egovor i ma zbog nesl aganj a oko st at usa andar mer i j e po-
krenut je sa mrtve take daleko manje zbog elje za kompromisom nego zbog
opasnosti rata koji se pribliavao i sve vie pretio da ugrozi opstanak Jugoslavije.
Imajui u vidu elini pakt izmeu Nemake i Italije od 22. maja 1939. i gla-
sove da e Nemaka i Sovjetski Savez zakljuiti pakt o nenapadanju, primorali
su pregovarae da sednu za okrugli sto i nastave pregovore.
Pot o se pr eko Krnj evi a (koji se poet kom avgust a nalazio u Zenevi)
uveri o da je rat nei zbean, Maek je zakl j ui o da bi i za nj ega i nj egovu st r anku
bilo nezgodno ako bi dopr i neo razj edi nj avanj u zeml j e - ako bi ost ao u opo-
ziciji pr ema vladi u vr eme kad bi nemake ar mi j e izvrile agresi j u. Zato je sa
Cvet kovi em, uz pomo st r unj aka naeno pr i vr emeno r eenj e pi t anj a an-
dar mer i j e, tj. da ost ane u nadl enost i Mi ni st arst va voj ske i mor nar i ce, s tim
da kont r ol u nj eni h svakodnevni h del at nost i na t eri t ori j i Banovi ne vri ban
Hrvat ske. Pri l i kom susr et a s Cvet kovi em u vozu u Zi danom Most u, Maek
je izrazio elju da se zakljui pr i vr emeni spor azum koji se kasni j e moe revi-
dirati, pa je odl ueno da se zaj edno sa pr avni m st r unj aci ma sast anu u Bo-
jakovini kr aj Zagreba, gde su i odrani sast anci od 16. do 17. avgusta. Ali, na
zavrnoj sedni ci u Boj akovi ni ponovo j e izbio spor oko razgrani enj a, koji
j e pret i o da ponovo doe do pr eki da pregovora. Naime, iako j e pi t anj e gra-
nica bilo r eeno rani j e, sada je Cvetkovi t rai o da se Most ar ne pri kl j ui Ba-
novini Hrvat skoj , No, posl e ot r og prot i vl j enj a Suteja, Cvet kovi j e odus t ao
od svog zaht eva.
I nt er esant no je da je Sut ej 23. f ebr uar a 1963. godi ne izjavio dr Ljubu Bo-
banu da j e Maek uoi zakl j uenj a Spor azuma r ekao dopi sni ku lista Njus-
kronkl (News Cronicl) Hari sonu da bi Hrvati, da spor azum nije post i gnut
u posl ednj em asu bili pr i mor ani ii svojim put em i da u sl uaj u rat a ne bi
pr eost al o nita dr ugo nego da zauzmu dr anj e di j amet r al no s upr ot no ono-
me Beograda.
60
"
Iz Maekovog i nt ervj ua Njus kroni kl u od 16. avgust a 1939, N. B. Milo-
vanovi u n. d., na str. 208, kae da je Maek, por ed ostalog, izjavio:
. Osnovni razl og s ada nj e t eke si t uaci j e lei u t ome t o se ne mo e mo s por azumet i
da r adi mo sa j edni m pa r l a me nt om i j edni m s enat om koji su, kao t o j e t o s l uaj sa s ada nj i m
pa r l a me nt om i Senat om, i zabrani put e m nasi l j a i fal si fi kat a. Na al ost , beogr ads ka klika, u
i j i m se r uka ma da na s nalazi vr hovna vlast u Jugoslaviji, odbi l a j e da nam dopus t i i na j ma nj e
uest vovanj e u nj enoj di kt at or s koj vlasti. Ta klika bi pr e pr i st al a da dode do r as par avanj a
Jugosl avi j e i da Srbi j a pos t ane j e dna mal a bal kanska drava, nego t o bi pr i st al a da sa na ma
podel i di kt at or s ku vlast koj u j e uzur pi r al a ..
Pot o j e Cvet kovi odust ao od zaht eva da Most ar ne ue u Banovi nu Hr-
vatsku, na sast anku st r unj aka u Banski m dvor i ma, Spor azum j e 20. avgust a
dobi o konanu f or mu. Poto j e Maek 22. avgust a obavet en d a j e knez Pavle
bez rezervi pr i hvat i o Spor azum, Cvetkovi i Maek su 24. avgust a pr i ml j eni
u audi j enci j u na Br du, gde je istog dana t r ebal o da se post i gne i spor azum o
obr azovanj u vlade, pa j e uvee tog dana i zdat o saopt enj e d a j e knez Pavle pri-
hvat i o pr edl og spor azuma koj eg su mu podnel i Maek i Cvetkovi. Pot o je
sut r adan Cvet kovi sazvao sedni cu vl ade u Beogr adu i na nj oj podneo ostav-
ku, 26. avgust a je obj avl j en Spor azum i obr azovana vl ada u koj oj je SDK do-
bila 6 mandat a (HSS - 5 i 1 iz SDS). B. Cubri l ovi iz Zeml j or adni ke st r anke,
L. Markovi i B. Maksi movi iz Radi kal ne st r anke, dok su ost al e por t f el j e do-
bili predst avni ci JRZ ili vanst r anake l i nost i .
6
'
Ovaj Spor azum glasi:
Smat r aj ui d a j e Jugosl avi j a naj bol j i j emac nezavi snost i i napr et ka Sr ba. Hr vat a i Slo-
venaca; u cilju Sto pouzdani j eg i pot puni j eg ouvanj a j avni h i nt er esa. Pr edsedni k kr al j evske
v lade Dragia Cvet kovi i Pr edsedni k Hr vat ske sel j ake s t r anke i Sel j ake de mokr a t s ke koa-
licije dr Vl at ko Maek, pri l azei r e avanj u hr vat skog pi t anj a, posl e dui h veanj a. sloili su
se u sl edeem:
I Pot r ebno j e obr azovat i zaj edni ku vl adu. Ova vl ada ce po pr i s t anku me r oda vni h fak-
t ora. a na osnovu l ana 116 Ustava, izvriti obr azovanj e banovi ne Hr vat ske, na nj u sa dr ave
pr enet i odgovar aj ue nadl enost i i donet i pol i t i ke zakone. Ona e. u sagl asnost i sa mer o-
davni m f akt or i ma, pr i pr emi t i sve t o j e pot r e bno za pr e ur e e nj e dr avne zaj edni ce.
II Savska i Pr i mor s ka banovi na, kao i srezovi Dubr ovni k. Sid, Ilok. Br ko ( Der vent a) ,
Gr adaac, Travni k i Foj ni ca, spoj i e se u j e dnu j edi ni cu koj a e se zvati Banovi na Hr vat ska.
Defi ni t i vni opseg Banovi ne Hr vat s ke odr edi e se pr i l i kom pr e ur e e nj a dr ave; pri
t ome ce se vodi t i r auna o ekonoms ki m, geogr af ski m i pol i t i ki m okol nos t i ma.
Tom pr i l i kom i zdvoj i ce se i z gor e navedeni h sr ezova. koji su pr i poj eni Banovi ni Hr-
vat skoj . op t i nc i sela, koj a nemaj u hr vat sku vei nu.
III U novi m j edi ni cama kao i u dravi bi e obezbeena r avnopr avnos t Sr ba, Hr vat a i
Sl ovenaca, kao i j e dna ko pos t upa nj e u pogl edu nj i hovog uea u vr enj u j avne sl ube. Ist o
t ako bi e obe z be e na r avnopr avnos t usvoj eni h i pr i znat i h ver oi spovest i . Ust avom e se za-
j emi t i j e dna ka os novna gr aans ka i pol i t i ka prava.
IV Pr enece se u nadl enost Banovi ne Hr vat ske posl ovi pol j opr i vr ede, t r govi ne i in-
dust r i j e, uma i r udni ka, gr aevi na, soci j al ne pol i t i ke, na r odnog zdravl j a, fi zi kog vaspi l a-
nj a. pr avde, pr os vet e i unut r a nj e upr ave:
Svi ost al i posl ovi ost aj u u nadl enost i dr avne vlasti na cel oj dr avnoj t eri t ori j i .
Ist o t ako ost aj u u nadl enost i dr avne vlasti i posl ovi koji su od os obi t og znaaj a po
opt e dr avne i nt er ese, kao Sto su s t ar anj e o dr avnoj bezbednost i . suzbi j anj e ant i dr avne
i r azor ne pr opagande, vr enj e pol i ci j ske obave t aj ne sl ube i os i gur anj e j avnog r e da i mi ra;
za davanj e dr avl j anst va nadl ena j e Banovi na, osi m dr avl j anst va i zuzet ni m put e m i odu-
zi manj a dr avl j anst va,
r uda r s ko zakonodavs t vo i dr avna r udar s ka pr eduzea. Pri davanj u r udar s ki h konce-
sija koj e i nt er es uj u na r odnu od br anu pos t upi e Banovi na s por a z umno sa voj nom upr avom.
Ako ne bi dol o do s por azuma, odl uuj e Mi ni st arski savet .
i zgr adnj a i odr avanj e dr avni h s aobr aaj ni h sr edst ava i ost al i h dr avni h obj ekat a;
posl ovi vera;
me duna r odni pr avni s aobr aaj , s tim da se pr avna pomo u vanpar ni ki m s t var i ma
vri di r e kt no pr eko sudova; spol j na t rgovi na, kao i t r govi na i zmeu banovi na i ost al i h de-
lova dr ave ( j edi nst vo car i ns kog i t r govi nskog podr uj a) ; zakonodavs t vo o me r a ma i tego-
vima, o zatiti i ndust r i j ske svojine, o posl ovi ma pr i vat nog os i gur anj a i osi gur avaj ui m dr ut -
vi ma;
meni no pravo, e kovno pr avo, t r govako pr avo, s t eaj no pr avo, obl i gaci ono pravo,
pomor s ko pr avo, aut or s ko pr avo;
pr opi si vanj e kazni za povr edu pr opi sa o pr e dme t i ma iz nadl enost i drave;
post avl j anj e put e m zakona opt i h nael a pr os vet ne pol i t i ke, kao i osnovni h nael a o
l okal ni m s a moupr a va ma ;
op t a nael a r adni kog pr ava i osi gur anj a, kao i op t a nael a vodnog pr ava.
U cilju os i gur anj a na r odne odbr a ne obezbedi cc se voj noj upr avi pot r eban ut i caj u ob-
lasti pr oi zvodnj e i s aobr aaj a.
Vl ada e pr i st upi t i i pr eno enj u nadl enost i sa dr ave na Banovi nu Hr vat s ku odma h
posl e obr azovanj a t e Banovi ne
Banovi ni Hr vat skoj , da bi mogl a us pe no svravat i posl ove svoj e nadl enost i , i ma se
obezbedi t i pot r e bna f i nansi j ska s amos t al nos t .
Defi ni t i vne kompet enci j e Banovi ne Hr vat s ke odr edi e se pr i l i kom pr e ur e e nj a dra-
ve.
V Zakonodavnu vlast u s t var i ma iz nadl enost i Banovi ne Hr vat s ke vre Kr al j i Sabor
zaj edni ki .
Sa bor sast avl j aj u zast upni ci , koj e nar od s l obodno bi ra opl i m, j ednaki m, ne pos r e dni m
i t aj ni m gl asanj em, sa pr eds t avni t vom manj i na.
Upr avnu vlast u st var i ma iz. nadl enost i Banovi ne Hr vat ske vri Kralj pr eko Bana.
Bana Banovi ne Hr vat s ke i menuj e i r azr eava Kralj.
Ban j e odgovor an Kral j u i Sabor u.
Svaki pi smeni in Kral j evske vlasti u posl ovi ma Banovi ne Hr vat ske pr e ma pot pi s uj e
Ban i snosi odgovor nos t za isti.
Suds ku vlast u Banovi ni Hr vat s koj vre sudovi . Nj i hove pr es ude i r eeni a izriu se i
i zvravaj u u i me Kralja, na os novu zakona.
Dravi se obezbeuj e nadzor nad i zvr enj em Ustava i dr avni h zakona od s t r ane ba-
novi nski h vlasti.
Za r e enj e s por ova nadl enost i i zmeu dr ave i Banovi ne i za ocenu ust avnost i zakona
osnovae se Ustavni sud.
VI Opseg nadl enost i i pol oai Banovi ne Hr vat s ke bi e zagar ant ovani i nar oi t om us-
t avnom odr e dbom, koj a se nee moi menj at i bez pr i s t anka ove Banovi ne.
VII Vl ada e donet i nove pr opi s e o t ampi , o udr uenj i ma, zbor ovi ma i dogovor i ma,
o i zboru nar odni h posl ani ka, kao i o dr ugi m st var i ma, u kol i ko je to p o t r e b n o za spr ovoe-
nj e s por azuma. ' *
Na osnovu ovog spor azuma kral j evski namesni ci su istog dana (26. avgus-
ta) u i me Kralja donel i :
1) Ur edbu o Banovi ni Hr vat skoj , koj om j e pr edvi eno: obr azovanj e Banovi ne Hrvat s-
ke. pr eno enj e nadl enost i na Banovi nu Hr vat sku, or gani zaci j a vlasti u Banovi ni Hr vat skoj ,
upr avni sud i nadzor ,
2) Ur edbu o pol i t i ki m zakoni ma koj i m se uki da Zakon o i zbor u nar odni h posl ani ka
za Nar odnu s kup t i nu od 10. s e pt e mbr a 1931. godi ne i ovl auj e Mi ni st arski savet da done s e
Ur edbu o i zbor u nar odni h posl ani ka za Nar odnu s kup t i nu i da na r e dba ma sa zakons kom
s nagom i zmeni Zakon o t ampi . Zakon o udr uenj i ma, zbor ovi ma i dogovor i ma kao i ost al e
pol i t i ke zakone;
3) Ur edbu o pr eno enj u pr opi s ? Ur edbe o Banov ini Hr vat s koj na ost al e banovi ne ko-
j om j e pr edvi eno da se pr opi si Nar edbe o Banovi ni Hr vat s koj mogu kr al j evi m na r e dba ma
proi ri t i i na ost al e banovi ne, s tim t o se t om pr i l i kom banovi ne mogu spaj al i i nj i hov te-
ri t ori j al ni obi m menj at i : '
3
4) Ukaz o pr es t anku ma nda t a senat or a, s t i m t o e se i zbor s enat or a izvriti po pro-
pi si ma Zakona o i zbor u s enat or a, i Ukaz o r as pu t anj u Nar odne s kup t i ne od 11. s e pt e mbr a
1931 godi ne, s t i m t o ce se i zbor nar odni h posl ani ka za novu et vor ogodi nj u per i odu
na kna dno odr edi t i kr al j evi m ukazom, kao i kada e biti sazvana Nar odna skupt i na. *
4
I nt er esant no j e da j e bio pr i pr eml j en i Nacrt nar edbe koj om j e bilo pred-
vi eno da vlada s por azuma izvri organi zaci j u Sr pske zeml j e (nov t er mi n -
V.T). U pr vom odel j ku i l. 1 bilo je pr edvi eno Banovi ne Vrbaska, Dri nska,
Dunavska, Zet ska i Var dar ska spaj aj u se u j edno pod zaj edni ki m i menom
Sr pske zemlje, ije je sedi t e u Skopl j u. Dosadanj e banovi ne se pr et var aj u u
oblasti, zadravaj ui svoje nazive i svoja sedita. U dr ugom odel j ku regulisa-
no je pr enoenj e nadl enost i na Sr pske zemlje, u t r eem organi zaci j a vlasti
Sr pske zemlje, u et vr t om oblasti i nj i hovo ur eenj e i u pet om odel j ku
sporovi o nadl enost i (i zmeu drave i Sr pske zeml j e, kao i i zmeu Sr pske
zeml j e i banovi na - V. T.), nadzor i sar adnj a. Nacrt je u pr vom del u sadravao,
ugl avnom, iste odr edbe koj e se nal aze u Uredbi o Banovi ni Hrvat skoj , a u dru-
gom su nor mi r ani organi zaci j a i rad s amoupr avni h obl ast i .
Meut i m, sasvim je si gur no da ovaj nacrt ni j e i zraen u dogovor u i spo-
r azumno s vodst vom HSS, j er j e pr edvi ao r eenj e prot i v koj eg j e HSS upr avo
ot vor eno i st upal a, pa ni kad nije st upi o na snagu.
65
Da j e Spor azum Cvet kovi -Maek zaista bi o "prva et apa" spor azumeva-
nj a odnos no nespor azumevanj a i da j e st aj ao "na st akl eni m nogama" moe se
videti iz govora predsedni ka HSS Vlatka Maeka kojeg je odrao na sednici
Hr vat skog nar odnog zast upst va s amo tri dana posl e skl apanj a spor azuma, tj.
29. avgust a 1939. godi ne. On je t om pri l i kom, i zmeu ostalog, rekao:
Sazvao sam vas za danas, da vam pol oi m r aun o s vomu r adu, odka da s mo se zadnj i
put vidjeli. Vi znat e svi, da s mo se posl j ednj i put bili sast al i pod dos t a t mu r n i m obzor j em.
Spor azum, koji j e u gl avni m c r t a ma bio zakl j uen s a mo i zmeu me ne i pr eds j edni ka vl ade
Dragi e Cvet kovi a, ni j e bi o odobr en, i i zgl edal o je. da e mo mi Hrvat i t rai t i dr uge put eve.
Sto nam. pr i znaj em, ne bi bi l o lako.
Kasni j e su se pr i l i ke i pak pr omi j eni l e u t ol i ko, da j e sast avl j ena pos ebna a nke t a st r u-
nj aka, koji su nast oj al i t o dj el o s por azuma staviti u f or mul u, koj a e biti pr i hvat l j i va i za nas
i za Sr be.
Drao sam, d a j e p a me t n o i cilju shodno, da nai ni mo zasada ba r e m j edan dj el omi an
s por azum, tj. ono u e mu s mo se sloili, da t o pr ove de mo odma h, a u e mu se sloili ni smo,
da t o os t avi mo za kasni j e.
Kod s por a z ume va nj a i uope kod odr ei vanj a pol oaj a hr vat skog na r oda u dr avnoj
zaj edni ci Jugosl avi j i od vanost i su dvi j e st vari : pr va j e st var hr vat ski nar odni t er i t or i j .
Svaki nar od mor a kao bi t nu oznaku svoga bi vst va i mat i svoj na r odni t er i t or i j . Zat o j e
bila meni pr va mi sao, da osi gur am hr vat ski nar odni t eri t ori j , koj i i ma da i nosi ono i me. t o
mu pr i pada, a t o j e i me Hr vat ska.
Mi se ni s mo mogl i niti u t er i t or i j u sloiti i zat o s mo u s por a z umu uzeli Savsku i Pri-
mor s ku banovi nu, t e pri kl j ui l i k t ome t er i t or i j u gr ad i kot ar Dubr ovni k, hr vat s ke kot ar e
iz Bosne: Travni k, Foj ni cu, Br ko, Gr adaac, Der vent u, a iz Sl avoni j e Ilok i Sid.
Tim nije pi t anj e hr vat skog t er i t or i j a r i j eeno def i ni t i vno, j er s mo stavili u s por azum na-
r oi t u kl auzul u, da e se defi ni t i vni obseg Banovi ne Hr vat s ke ust anovi t i , kad se bude pre-
ur ei val a i t ava dr avna zaj edni ca. A t o j e posve nar avno. Jer posve dr uki j e e i zgl edat i do-
tini t er i t or i j Banovi ne Hr vat ske, bude l i u novo pr e ur e e noj dr avnoj zaj edni ci r e c i mo i au-
t onomna Voj vodi na ili ne bude, dr uki j e bude i i i a ut onomna Bosna ili ne bude, i t . d . . . .
I mi s mo t o pi t anj e ost avi l i ot vor eno.
Dr ugo t o j e vano j est , da nar od mor a i mat i na s vome podr uj u vlast u svoj oj r uci . 1
t o se tie t e vlasti, t o mogu rei, da s mo mi Hrvat i got ovo p o t p u n o gos podar i u svoj oj do-
movi ni , koj a se zove Hr vat ska. U kompet enci j u banovi ne Hr vat s ke pr enos i t e se s ada brzi m
t empom, a za to t r eba da se pobr i nu Hrvat i , koji su u zaj edni kom mi ni st ar st vu, - svi posl ovi
osi m posl ova vanj ski h, voj ske, el j ezni ce i pot a, t e neki h dr ugi h manj i h si t ni ca.
I t a kompet enci j a nije j o def i ni t i vna, i t a kompet enci j a e se pr i godom pr e ur e e nj a
pot puno ur edi t i . Nar oi t o nije def i ni t i vna kompet enci j a u pogl edu f i nanci j a, j er t a za sada
j o nije odr e e na t ono. Hr vat ska f i nanci j al na samost al nost i ma se zagar ant i r at i i bit e za-
gar ant i r ana
8 6
U ovom govoru j asno se nazi ru neke ideje koj e su iznete u ve spomenu-
t oj St rogo poverl j i voj okruni ci (Prilog 2), kao nagl aavanj e i me drave Hr-
vatska, dravna zaj edni ca, t raenj e novih prava, nezadovol j st vo post i gnut i m
itd. Osvrui se na pol ugodi nj i cu Spor azuma, Hrvatski dnevni k j e pi sao da
je j o sve u razvoju, pr evi r anj u i sukobl j avanj u razni h t endenci j a, pa nastavlja;
Kad Hr vat ska dobi j e svoj pr i r odni opseg, kada se kona no i pr avedno ri j ei pi t anj e
nj ezi ni h f unkci j a i kada u nj ezi n ivot zahvat i Sabor , t ek e se t ada u punoj punoj mj er i os-
jetiti pl odovi dos ada nj e bor be hr vat skog na r oda i sadanj i h napor a pr eds j edni ka dr Ma-
eka. da pos t i gnemo ono, t o j o ne ma mo
8 7
Ve povodom godi nj i ce Hrvatski dnevni k napi sao je:
Ali t aj Spor azum pr edst avl j a s amo poet ak ur ei vanj a odnos a i zmeu nai h dvaj u na-
r oda. On j e . . . tek pr va kar i ka u l ancu hi st or i j skog razvoj a tih odno aj a nakon 1 pr os i nca
1918. kada j e sve bilo pos t avl j eno na gl a vu"
Isti dnevni k je, povodom dvogodi nj i ce f or mi r anj a Cvet kovi eve vlade,
napi sao:
Taj j e s por azum pr ogl aen kao dj el o dr avne nude, i t r eba ga t ako pr ot umai t i . Nji-
me jo nije r i j eeno hr vat s ko pi t anj e. Ost ao j e j o i t av niz pr obl e ma koj e t r eba rijeiti. Zat o
je t aj s por azum u Hr vat skoj i pr i ml j en kao uvod u r j eenj e hr vat s kog pi t anj a. Osim toga, t aj
s por azum j o nije u ci j el ost i pr avedan, j er Hr vat ska ni da na s ne ma svoj ega Sabor a, pa pr e ma
l ome ne moe ni svoj u unut r a nj u or gani zaci j u pr ovest i onako kako bi j e pr ovel a kad bi l aj
saziv bio sazvan . .
89
Dakle, opet na liniji St r ogo poverl j i ve okr uni ce izdate posl e zakl j uenj a
Spor azuma.
Da nije dol o do pobol j anj a odnosa ni posl e vie od j edne godi ne posl e
zakl j uenj a Spor azuma vidi se iz izvetaja nemakog ambas ador a u Italiji Ul-
ri ha fon Hasel a (Hassell Ulrich von) od 16. novembr a 1940. godi ne. Boravei
sl ubeno u Beogr adu i Zagrebu radi i spi t i vanj a uslova za nemako- j ugosl o-
vensku pr i vr ednu saradnj u dobi o je, por ed ostalog, i ut i ske o unut r anj epo-
l i t i kom pol oaj u Jugoslavije, koj e je dost a obj ekt i vno i i st i ni t o izneo u pome-
nut om izvetaju. On, ugl avnom, konst at uj e da je Cvet kovi eva vlada sl aba i
nehomogena, da u nj oj Srbi i sl ovenaki svet eni k Koroec i pot pr edsedni k
Maek idu svojim sopst veni m put em, da su srpski i hrvat ski mi ni st ri pot pu-
no uzdrljivi j edni pr ema drugi ma, d a j e ut i caj i st o srpski nast r oj ene gene-
ral ske klike vei nego ikad ranije, d a j e naj gor a duboka proval i j a koj a deli
Srbe i Hrvate, da vrlo est o u Hrvat skoj ne haj u za nar eenj a iz Beogr ada
i da se Hrvati razvijaju kao drava u dravi. Hasel dal j e kae da je knez Pavle
uvi deo da j e kr ut a nepopust l j i vost kral j a Al eksandra i kasni j e St oj adi novi a
pr ema Hr vat i ma bila opasna, pa im je dao aut onomi j u i i ma pover enj a u nji-
hovo sadanj e vodst vo da j e ver no Jugoslaviji, t ako da radi j e radi sa nj i ma
nego sa Sr bi ma.
To pr i znaj u i Maek i nj egovi ljudi i pr i l i no su zadovol j ni Cvet kovi em ( pot o ga
s mat r aj u sl abi em) , ali istinski vrsta i iskrena veza za jugoslovensku driavu ne postoji (pod-
vukao V. T. ) . . . Ve s umnj a u r as nu i st ovet nost i u osnovi razl i i t e kul t ur e i i nj eni ca da is-
t ori j ski ni su ni kada pr i padal i j edni dr ugi ma, poj aana pr epot enci j om i gr e kama Sr ba. na-
gone oba del a dr ave uvek ponovo u me us obnu s upr ot nos t . Na hr vat s koj st r ani t akoe
nisu zadovol j ni s gr ani cama i zmeu Sr ba i Hr vat a. Maek kao dana nj i voa Hr vat a sagl asi o
se sa zaj edni kom dr avom, ali bez t opl i ne i vrst i ne. On je, t akoe, zbog ul aska u vl adu iz-
gubi o na t er enu u odnos u na separat i st e.
Dalje Hasel kae da su Srbi, Hrvati i Slovenci, zbog st r ahovanj a od itali-
j anski h pret enzi j a, j edi nst veni u elji da Nemaka zatiti Jugoslaviju od itali-
j anskog napada i da bi Hrvati u svakom sl uaj u got ovo j ednogl asno pret pos-
tavili pr i kl j uenj e Nemakoj , npr. kao Slovaka, svakom povezi vanj u s Itali-
j om i da nije mali br oj oni h koji bi ovakvo r eenj e vie voleli nego nast avl j anj e
veza s Beogr adom
7 0
.
Kao t o se vidi, ovaj Spor azum j e post i gnut s amo pet dana pr e i zbi j anj a
dr ugog svet skog r at a 1. s ept embr a 1939. i tri dana posl e pot pi si vanj a Pakt a
o nenapadanj u i zmeu Nemake i Sovj et skog Saveza. O pr enoenj u kompe-
t enci j a i s pr ovoenj u Spor azuma nee se izlagati, ve e se u sl edeem odelj-
ku izneti neke ocene i njegovi rezultati.
NAPOMENE
1
Beleke o razgovoru kralja Aleksandra sa Cvidom Malagola Kapi. I3. apr i l a 1932 (doku-
ment a u arhivi Uni verzi t et a Kol umbi j a u Nj uj or ku - UK).
2
Hopt ner , n. d.. st r . 41.
3
Hopt ner . n. d., st r . 186-187.
4
Dr Luj o Sal er - dr u Radenku St ankovi u. 21. okt obr a 1934 (UK); Hopt ner , n. d.. st r.
186-187.
5
Milan M. St oj adi novi . \ ' i rat ni pakt. Rijeka 1970. st r. 466.
8
Isto. str. 466170.
7
Cvetkovi-Hoptneru. Hopt ner , n. d., st r. 188.
8
Cvetkovi-knezu Pavlu. 7. avgust a 1937. (UK): Hopt ner . n. d. st r. 188.
9
Cvetkovi-knezu Pavlu. 30. j anuar a i 7. avgust a 1938. (UK); Hopt ner . n. d., st r. 189.
10
Ar 1941. ZD. I, dok. 9. st r. 33: AVII. mi kr of i l m, reg. br. 7/ 117- 118.
" AR 1941. ZD. I. dok. 24, st r. 66 AVII. film NAV- N- T- 77, reg. br. 1291/ 1426-27.
12
Lj ubo Boban. Oko Maekovth pregovora s grofom Canom, Ist ori j a XX veka. Zbor ni k ra-
dova VI, Beogr ad. 1964. st r. 304-305.
ta Lj. Boban, n. d., st r. 315.
14
Lj. Boban, n. d., st r . 318; - Hr vat s ki dne vni k, br. 930, 5. XII 1938.
16
Rezul t at i s kup t i ns ki h i zbora ( de c e mbr a 1938 - V. T.) pokazal i su, bez obzi r a na skan-
dal ozni Izborni zakon i na fiziki i mor al ni t er or vl ade, d u b o k o nezadovol j st vo na r odni h mas a
sa pr ot una c i ona l nom i r e a kc i ona r nom pol i t i kom vl ade St oj adi novi a (Iz Rezol uci j e CK KPJ
od de c e mbr a 1938) - Arhiv za r adni ki pokr et - ARP, reg. br. 7631/ III, 4- 1. 1938: AR 1941. ZD.
I. dok. 29. s t r 127
, e
Hopt ner . n. d, st r. 189.
17
Hopt ner . n d, st r. 190.
18
Sporazum Cvetkovi - Maek, fel j t on NIN br. 1075, 15. avgust 1971, st r. 60.
19
Isto, st r. 60: Mi l an St oj adi novi , Ali rat ni pakt. Ri j eka, 1970, str. 511.
20
Fer do Cul i novi . Jugoslavija izmeu dva rata. II st r 142-143.
21
Hopt ner . n. d., st r. 190; Cvet kovi - knezu Pavlu 2. f e br ua r a 1939. (UK).
22
AR 1941, ZD. I dok. 30. st r. 135: AVII, film NAV- N- T- 77. reg. br. 1291/ 406-408.
23
O t ome govori i St oj adi novi u navedenoj knjizi na st r 511, nazi vaj ui sast anak hrvat s-
kih zast upni ka i st or i j ski m hr vat ski m Sa bor om u Zagr ebu O Rezoluciji se u i st om smi sl u izja-
nj avj u Hopt ne r na st r. 194 i 195 svog del a. zat i m Auswrtiges Ami, dok. 13. kao i Foreign Relations
of the Untied Stales 1934-1941. Washington. Governement Printing Office (FRUS). 11939). dok 82.
24
Hopt ner , n. d., st r. 198; Maek - Hopt ner u.
28
DGFP, D, V. dok. 310. 311 i 385; Lj. Boban, n. d. st r. 327.
2
' Lj. Boban. n. d., st r. 333.
27
St enogr af s ke bel eke Nar odne skupt i ne. 1939. I. 76; dr Lj. Boban, Sporazum Cvetko-
vi-Maiek, Beogr ad. 1965, st r. 121.
28
Dr Lj. Boban, n. d., st r. 123; D. Cvet kovi , Srpsko-hnatsko pitanje i putevi sporazuma, st r
20; Hrvat ski dnevni k br. 105 od 18. f e br ua r a 1939.
25
Dr Lj. Boban, n. d., st r . 125; Hrvat ski dnevni k br. 106. od 19 f e br ua r a 1939.
30 Dr Lj. Boban, n. d., st r . 127-128.
3
' Isto, st r. 129-131.
32
Politisches Archiv des Ausvrtigen Amtes, Pol. IV. 61 Bd. 2, 3. III 1939; dr Lj. Boban. n. d.,
st r. 139.
33
Zbirka J. Jo\<aruM, beleke od 16 ma na 1939; Dr L) Boban. n. d., str. 139-140, prim. 5.
34
Dr Lj. Boban, n. d., st r. 140.
35
-Pol i t i ki vj esni k br. 11. mar t - apr i l 1939, 10 apri l 1939. Dr lj Boban. n. d., st r. 146-147.
38
Dr Lj. Boban. n. d., st r . 148-150.
37
Zbirka J. Jovanovi, bel eka od 16. ma r t a 1939.
38
Dr Lj. Boban. n. d., st r . 153-154.
39
Hi nko Kr i zman. Dnevnik. 16. I 1939; dr Lj. Boban. n d., st r 159.
4 0
Dr Lj. Boban, n. d., st r . 159-160.
4
' Ist o. st r . 161-162; Hi nko Kr i zman. Dnevnik, bel eka od 21. apr i l a 1939.
42
M. Gl oj nari c, Borba Hrvata. Zagr eb. 1940. dr ugo i zdanj e, st r. 281; dr Lj. Boban. n. d., st r
163.
43
Politika br. 11098 od 24 apri l a 1939.
44
M Gl oj nari . n. d., st r. 282; dr Lj. Boban, n d., str. 163-164.
45
. Hr vat s ki dnevni k br. 1072 od 28. apr i l a 1939.
48
H. Kr i zman. Dnevnik. 28. apri l 1939; Politisches Archiv des Auswrtiges Amies. Pol. IV. 61
Bd. 2. 26. apri l 1939; dr Lj. Boban. n. d., st r. 165 i 164
47
Dr Lj. Boban, n. d., st r . 165-166; News Croni cl e od I. maj a 1939; Pest er Loyd od 9.
maj a 1939
48
Dr Lj. Boban. n. d.. st r. 166, pr i m. 114.
49
Ist o. st r . 167-168.
50
Filis Oti, Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima, U vrtlogu hrvatskog
pitanja. N'in br. 1123. od 16. j ul a 1972 Beogr ad, str. 58; Hopt ner . n. d st r. 212.
51
Filis Oti. isto, st r. 56; Hopt ner . n. d., st r. 214.
82
"Politiki vj esni k br. 12. maj 1939; dr Lj. Boban. n. d., st r. 168.
63
Dr Lj. Boban, n. d., st r. 173-176.
54
Politika br. 11139 od 7. j una i br . 11142 od 10. j una 1939. dr Lj. Boban, n. d., st r.
176-177.
65
Dr Lj. Boban, n. d.. st r. 179-180.
58
Isto. st r. 180-181.
87
Zbirka XL Stojadinovi, F13. zapi sni k od 27. j una 1939; i st o, F-37 - Pr ogl as l anovi ma
i pr i j at el j i ma JRZ, Politika 10. j ul a 1939; dr Lj Boban, n. d.. st r. 183-185.
58
AVI I . r eg. br . 22, 1/6; H. Kr i zman, Dnevnik. 10. j uni 1939. dr Lj. Boban, n. d., st r . 185-188.
59
Lj. Boban, n. d st r. 188; DDI. 8 XII. dok. 255. Pr ema Politici br. 11220 od 27. avgust a
1939, do s us r et a je dol o 27. j una. a Maek u n. d., st r. 190, sem ovog s as t anka 27. j una s pomi nj e
i sast anak 3. j ul a u Suba i evoj kui u Vukovoj Gori ci kada j e r ad pr enet na pr avne s t r unj ake.
80
Dr. Lj. Boban, n. d. st r. 188-189; Politika br. 11220 od 27 avgust a 1939; New York Ti-
mes. 2. avgust 1939; V. Maek, n. d., st r. 191-192. U i zvet aj u ne ma kog voj nog at a ea u Beog-
r adu od 21. j ul a 1939. godi ne, i zmeu ost al og, se kae: Za pr ot i vni ka s udbi na j e St oj adi novi u
dodel i l a hr vat skog vou Maeka. mada on t o za prvi mah nije el eo. Ovaj j e t ada us pe o bar t o
da St oj adi novi a obor i , t i me t o j e i zbaci o par ol u d a j e s pr e ma n da pr egovar a sa svaki m Srbi-
nom. s a mo ne sa St oj adi novi em. Niko ne zna ta u st vari Maek hoe. On je sel j aki \ .p.' i in
t i kapi t al i st i pr opagi r a a u t o n o mn u Hr vat s ku po mogunost i sa pr i kl j uenj em II.
Sr e ma i Bosne, pr i znavaj ui s r ps ku di nast i j u, a upr kos t ome i sve t o pod par ol oi kurtalisati
se Beogr ada. (AR 1941. ZD. I. dok 65. st r. 267-268; AVII, mi kr of i l m VW
1291 / 1397-1422). -
80a
Dr Lj. Boban, n. d.. st r . 189, pr i m. 202.
81
Dr Lj. Boban. n. d.. st r. 189-190; V. Maek. n. d.. st r. 191-192.
62
Dr Lj ubo Boban, Spor azum Cvet kovi -Maek. st r. 403^04; Politika br. 11220, 27. av-
I I I
1
' mt no je da Hrvat ski dnevni k nije done o t ekst Spor azuma kad je 26. avgust a
objavljen, navodno Ja ce se obj avi t i kad se dobi j e aut ent i an t ekst , i ako j e bi o aut ent i an. Me-
'iiiMu II K .. ..u. navodi u svom Dnevniku od 28. avgust a da ga list nije obj avi o val j da radi
uvoda, u kome sv kaze da M(aek) i C(vet kovi ) pr ave s por a z um. j e r s mat r aj u d a j e Jugosl avi j a
naj bol j i j amac nezavi snost i i napr et ka Sr ba, Hr vat a i Sl ovenaca. (Lj. Boban, n. d st r 298, pr i m
48).
83
Sl ubene novi ne br. 194 od 26. avgust a 1939. i Nar odne novi ne br . 196 od 30. av-
gust a 1939.
84
Nar odne novi ne br. 201 od 5. s e pt e mbr a i Politika br. 11220 od 27. avgust a 1939.
85
Dr Lj Boban. n. d.. st r. 412-418 i 314.
88
Isto. st r. 409-410; M. Gl oj nari , n. d.. str. 347-350.
87
Hrvat ski dnevni k br 1372 od 25. f ebr uar a 1940
88
Hrvat ski dnevni k br. 1549 od 22. avgust a 1940.
89
Hrvat ski dnevni k br. 1718 od 8. f e br ua r a 1941.
Dr Lj. Boban, n. d., st r. 298-299; dr Zivko Avramovski , Izvet aj i Ulriha f on Hasel a u po-
et ku nove mbr a 1940. godi ne, Hi st ori j ski pregl ed br. 2/ 1973, Zagreb, str. 137.
OCENE I REZULTATI SPORAZUMA CVETKOVI - MAEK

Sporazum Cvetkovi-Maek je u sutini kompr omi s o podel i vlasti i zmeu vr-
hova srbi j anske i hrvat ske buroazije, koji je nast ao kao plod dugot r aj ni h pre-
govora i nat ezanj a i kao rezultat koji je neumol j i vo namet al a opasna i zabri-
nj avaj ua meunar odna situacija neposr edno uoi i zbi j anj a drugog svetskog
rata. U tom i scrpl j uj uem pregovaranj u svaka st rana je nast oj al a da t o vie
zatiti svoje i nt erese, ne ot kri vaj ui sve svoje kart e i ciljeve koje e kasni j e po-
kuati da ostvari, u t r enut ku kada se ukau pogodni uslovi. Zato su i posle
spor azuma ostali nereeni mnogi pr obl emi koji e st al no opt erei vat i unut -
ranj u politiku situaciju Jugoslavije sa svim negat i vni m r eper kusi j ama i na
nj ene spoljno-politike odnose, kao i na pr i pr eme za odbr anu zemlje. Zbog
toga je pr i r odno to su mnogi unut ranj i i spoljni fakt ori razliito gledali, rea-
govali i predvi al i posl edi ce i rezul t at e Sporazuma. Sama i nj eni ca da je za-
post avl j eno reavanj e naci onal nog pi t anj a u celini pot vr uj e konst at aci j u da
se taj sloeni pr obl em nije mogao reiti u kapi t al i st i ko-buroaskom si st emu
pr edr at ne Jugoslavije.
U dal j em izlaganju iznee se nedost aci Spor azuma i razna opr avdana i
neopr avdana mi l j enj a i t endenci j e.
Da bi se to j asni j e sagl edao kont i nui t et u r azmat r anj u ovog pi t anj a na-
veemo hr onol oki m r edom nekol i ko karakt eri st i ni h dokumenat a, r azume
se, u naj saet i j em obl i ku, bez obzira da li ti izvori pot i u iz nae ili st r ane do-
kument aci j e, ost avl j aj ui i t aoci ma da ocenj uj u nj i hovu i spravnost odnos no
verodost oj nost .
Posle Sporazuma, u novoj vladi Dragie Cvetkovia, Maek je post ao po-
t predsedni k, a dr Jur aj utej, dr Ivan Andres, dr Bori a Smol j an i dr Josi p Tor-
bar postali su mi ni st ri . Dr Ivan Subai post avl j en je za bana Banovi ne Hr-
vatske. U ust anovama Banovi ne Hrvat ske primili su vane dunost i Maekovi
saradni ci i pristalice, od kojih su neki kasnije postali ust ae (na pr i mer in.
Ivica Frkovi, dr Vl adi mi r Koak, dr Vladimir i pu i drugi). U Banskoj up-
ravi i u apar at u vlasti u Banovini Hrvat skoj bilo je t ol i ko mnogo ust aki h ele-
menat a da su u dani ma kapi t ul aci j e Kraljevine Jugosl avi j e i st varanj a NDH
vrlo brzo i bez t ekoa preuzeli vlast i sve ust anove. Iz pol i t i ki h razloga, vie
radi umi r enj a vl adaj ui h krugova u Beogradu, uhap ene su neke ust ae (dr
Oranic, dr Lorkovi i drugi), ali su pul eni i/ l ogora ve 8. apri l a 1941. go-
di ne. '
Spor azum sa Cvet kovi em odgov u ao je got ovo svim velikim si l ama sem
Italiji. Nemakoj \ ladi bilo je stalo da se odri Jugoslavija koja je ve bila po-
stala podr uj e nemake ekonoms ke ekspl oat aci j e. Pored toga to j e pri vred-
na sar adnj a i zmeu Nemake i Jugosl avi j e bivala sve vea, nemaka vlada je
s nepover enj em gledala na i t al i j anske pr et enzi j e u Jugoslaviji i na el om Bal-
kanu. Zato, svakako, t reba podvui da j e s por a/ um Cvetkovi-Maek sklop-
ljeni po el j ama i sugest i j ama Berlina. Posebno su Nemci insistirali da doe
do ovoga Spor azuma radi l akeg ekonoms kog i pol i t i kog pr odi r anj a u Jugos-
laviju, do koj ega je dol o tek posl e poset e kneza Pavla Hi t l eru u pr ol ee 1939.
Ne t r eba isticati da su i vl ade zapadni h zemal j a ( posebno V. Bri t ani j e i
Francuske) bile zai nt er esovane da se skl opi spor azum i da se ouva cel okup-
nost Jugoslavije. U t om smi sl u su ulagale posebne napor e u Beogr adu, naro-
i t o br i t anska vlada.
Pr ema neki m podaci ma, za Maeka i vodst vo HSS Sporazum sa vladom
Dragie Cvetkovia predstavljao je samo poetnu etapu u tenji da se stvori za-
sebna drava Hrvatska ( podvukao V.T.). Na pr i mer , Vl adi mi r Kren, u svoj oj iz-
javi za vr eme istrage, kazao je:
Nakon Spor azuma Maek-Cvet kovi c. Dolan.ski nam je s aopi o da je Maek izjavio da
j e t o tek poet ak i da su dal j nj i ciljevi vodst va HSS-a pr o i r enj e Spor azuma t e nast avak po-
litike osl anj anj a na Osovi nu. Da bi se to mogl o izvesti nai pot r ebni j e je t o bol j e or gani zovat i
Zat i t u, koj a e se pos t e pe no naor uavat i kol i ko j e mogue i na ba vkom or uj a od Nj ema-
c a
*-
Maek i Kemf el j a su izjavljivali u pover l j i vom kr ugu da j e Banovi na s a mo poet ak,
a posl i j e kad se vr st o or gani zi r a i post avi na noge, te kad se Zat i t a j o bol j e ur edi i oj aa,
t ada e se pucat i s velikim kanoni ma i sve r aski nut i sa Sr bi ma .
. . Oni su smat r al i da j e obr azovanj e Banovi ne Hr vat ske s a mo pr el azna et apa u akciji
oko okupl j anj a hr vat ski h zemal j a . .
Maek j e r ekao Babi cu da j e Spor azum s a mo prva et apa i pr ovi zor i j i da e se nast avi t i
u t om smi sl u t e da Jugosl avi j a nee dugo biti, j er HSS i made u svom pr ogr a mu kao kraj nj i
cilj ot cepl j enj e i st var anj e pos e bne hr vat ske dr ave . . . Kod pr o i r enj a Spor azuma svakako
ce voj ska doi na red i naj pr i j e e se traiti da svat ko slui u svom kr aj u i da u Hr vat skoj
bude s t ar e i ns ko osobl j e sast avl j eno s amo od Hrvat a, kao i da se i made br oj na ekvi val enca
ofi ci ra i podof i ci r a pr e ma ost al i m na r odnos t i ma u voj s c i . .
U rani j e s pomenut oj St r ogo poverl j i voj okruni ci , koj a se pr i pi suj e Ma-
ekovom vodst vu HSS, navodi se. i zmeu ostalog, i sl edee: da je Uredba o
Banovini Hr vat skoj s amo prvi t akt i ki cilj iza koga se pri kri vaj u namer e za
defi ni t i vno razbi j anj e Jugoslavije: d a j e ovom Ur edbom sr uen sam t emel j Ju-
goslavije, pot o je razbi j ena dr avna cj el i na na dva dj el a, a beogr adski fakt ori
odst upi l i su od i dej e j ugosl ovenskog j edi nst va, t ako d a j e t i me i zgubl j eno op-
r avdanj e za post oj anj e j ugosl ovenske drave; da t r eba izbjegavati rijei Hr-
vat ska Banovi na, ve se sluiti ri j ei ma Hrvat ska, hrvat ska vlada, hrvat ski na-
rod itd; da meunar odna si t uaci j a ide u korist Hrvat a, j er se rui si st em Ver-
saja, a Jugoslavija je vet aka t vorevi na t oga si st ema; da e hr vat sko vodst vo
znati bal ansi rat i i zmeu Osovi ne i demokr at i j e, j er i ma ljudi i za j edno i za
drugo; da j e gl avno da se srui Jugoslavija; da i h uvel i ko pomae kat ol i ka
cr kva koj a stoji na br ani ku Hrvat ske. Napr ed izneti podaci istiu pr avo lice
hrvat skog separ at i zma u Hrvat skoj , j er j e hr vat sko naci onal no pi t anj e post al o
sr edst vo za razbi j anj e j ugosl ovenske drave uz podr ku sila Osovi ne . . . itd.
3
- Videti Prilog 2.
Posle Spor azuma Cvetkovi-Maek i obr azovanj a Banovi ne Hrvat ske,
vodst vo HSS je u vie pri l i ka 1939. i 1940. izjavljivalo daj e to s amo prva eta-
pa, da bor ba nije zavrena i da ona tek poi nj e, da Hrvat ska nee da bude
amput i r ana, da nece da bude invalid - al udi raj ui na grani cu na Drini, pot o
odl ukom o obr azovanj u Banovi ne Hrvat ske nije udovol j eno vel i kohr vat ski m
ekspanzi oni st i ma da dobi j u grani cu Aust ro-Ugarske iz 1914. pr ema Srbiji i Cr-
noj Gori.
4
U Izvetaju nemakog poverenika u Jugoslaviji od 31. avgusta, i zmeu os-
talog, kae se d a j e obr azovanj em vlade Cvetkovi-Maek i i st ovr emeni m ob-
j avl j i vanj em Spor azuma bar pr i vr emeno reen glavni pr obl em j ugosl oven-
ske dr ave. . . r eenj e za koj e se svakako ve danas ne moe rei d a j e kona-
no, ve se mor a smat r at i kao pr ovi z or no. . . O pr avnoj osnovi Spor azuma
moe se rei da ona za Hrvat e, u odnosu na nj i hove pr vobi t ne zaht eve, znai
znat an kompor omi s . St var anj e Hrvat ske banovi ne sa i roki m s amoupr avni m
pr avi ma nesumnj i vo predst avl j a uspeh, i ako su t er i t or i j al ne grani ce mal o za-
dovol j avaj ue. Oni su se moral i odr ei pl ebi sci t a u Bosni i zadovoljiti se pri-
paj anj em et i ri bosanska gr ani na sreza u Hr vat skoj banov ini, ali mogu smat-
rati us pehom t o su uspeli da svojoj Banovini pr i poj e i Dubrovni k koji im je
ospor avan. U pr akt i nom spr ovoenj u Spor azuma mogu nast at i znat ne te-
koe, nar oi t o u pogl edu podel e poloaja. Hrvati, posl e dvadeset ogodi nj e
opozicije, dol aze u Beograd t akorei gladni kao kurj aci , pa sada t r eba da
obezbede svojim pr i st al i cama pol oaj e i benefi ci j e, a Srbi nee l ako napus-
titi pol oaj e koj e su t ako dugo drali.
5
Posle izbijanja dr ugog svet skog rat a i povodom zakl j uenj a Spor azuma
Cvetkovi-Maek Cent ral ni komi t et KPJ izdao je u s ept embr u 1939. godi ne
Proglas, u koj em se, por ed ocene kar akt er a rat a koji je ot poeo, kae da su
u t akvom me una r odnom pol oaj u vel i kosrpski hegemoni st i bili pr i mor ani
nar odnom bor bom da popus t e zaht evi ma hrvat skog i dr ugi h nar oda Jugos-
lavije zakl j uenj em Spor azuma Cvetkovi-Maek. Taj uspeh bor be t r eba da
zbije jo vie r adne mase u ugnj et ene nar ode u bor bi za demokratsko oivot-
vorenje i produbljenje sporazuma ( podvueno u ori gi nal u). Ali se ne sme ni
asa zaboravi t i da vel i kosrpski hegemoni st i nisu dot ueni i da e oni i dal j e
pokuavat i da spr ee razvoj nar odne bor be i zadovol j enj e zaht eva r adni h
masa, osl anj aj ui se na naj r eakci onar ni j e el ement e buroazi j e ugnj et eni h na-
roda. I ve u ovom t r enut ku r eakci onar ni vojni krugovi i est oj anuar ski i sto-
j adi novi evski deo vlade, na elu sa Cvet kovi em. i skori avaj u r at nu psiho-
zu da smi l j enom mobi l i zaci j om omet u spr ovoenj e demokr at i zaci j e zeml j e.
I st ovr emeno oni se pr i pr emaj u da gur nu nar ode Jugosl avi j e u i mperi j al i st i ki
rat, ili da upot r ebe nj i hovu snagu za i nt ervenci j u prot i v r ast ue nemake re-
volucije, u t r enut ku kada sl om Hi t l erovog fai zma post ane oi gl edan. Spora-
zum Cvet kovi -Maek ne obuhvat a demokr at s ko r eenj e svih pi t anj a za koj e
su se nar odi Jugosl avi j e borili, pa ak ni pot puno r eenj e hr vat skog pi t anj a;
on j e st varan od j ednog del a hrvat skog nar oda sa vel i kosr pski m hegemoni s-
tima, i zato ni hrvat ski nar od nema st varne garanci j e za oi vot vor enj e ovog
Spor azuma. Vel i kosrpski hegemoni st i hoe da omet u j edi nst vo hr vat skog na-
r oda sa ost al i m ugnj et eni m nar odi ma, sa r adni kom kl asom cel e Jugosl avi j e
i r adni m nar odom Srbi j e - da bi mogli da sl ome r ast uu nar odnu bor bu i da,
za njih u pogodnom t r enut ku, i ovaj Spor azum odbace. Da bi se onemoguile
sve ove protivnarodne zavere velikosrpskih hegemonista i njihovih agenata, po-
trebno je da narodi Jugoslavije u zajednikoj borbi osiguraju demokratsko oi-
votvorenje i proirenje Sporazuma na ostale ugnjetene narode, to je jedina
stvarna garancija i za punu pobedu hrvatske oslobodilake borbe ( podvueno
u originalu).
5
"
Kao to se vidi, u poet ku se oekivalo da e se Spor azumom ostvariti neki
rezultati i pravi l no procenj i val o da ga t reba proiriti i poboljavati zbog ozbiljnih
nedost at aka, ali pada u oi da se za sve nedost at ke okrivljavala samo velikosr-
pska buroazija. Ocena da su se reakci onarni vojni krugovi i est oj anuarski i sto
jadinovievski deo vlade, na elu sa Cvetkoviem. pri premi l i da gurnu nar ode
Jugoslavije u imperijalistiki rat
5b
nije bila realna, j er je i njihova osnovna tenja,
sve do mar t a 1941. godine, bila da Jugoslavija ost ane neut ral na i da izbegne ue-
e u ratu. U Valterovom izvetaju od 26. sept embr a 1939. godi ne o situaciji u Ju-
goslaviji, i zmeu ostalog, kae se:
. .. Blok svih opozi ci oni h st r anaka na decembar s ki m skupt i nski m iz-
bor i ma 1938. godi ne, koji su spr ovedeni na osnovu st ar og ar hi r eakci onar nog
i zbornog zakona, dobi o je mali br oj mandat a, ali vei nu glasova. Sve je to sr-
pskoj buroaziji pokazal o da ona ne moe i dal j e odravat i svoj monopol vlas-
ti i svoju vladavinu sr edst vi ma t er or a i osl anj aj ui se na spol j ne snage i bilo
j e uzrok pada St oj adi novi eve vlade.
St oj adi novi evu vladu smi j eni l a je Cvet kovi eva vlada, koj a je i sprva na-
stavila st ar u politiku, ali je u isto vri j eme poel a pr egovor e s Hr vat i ma o mir-
nom rj eenj u hrvat skog pi t anj a s mi ni mal ni m ust upci ma sr pskog kapi t al a.
Vl adaj ue klase Srbi j e i Hrvat ske, kao i cijele Jugoslavije, boj ei se da se
drava ne r aspadne u novom i mperi j al i st i kom r at u i da t i me one ne izgube
svoju kl asnu domi naci j u, post i gl e su spor azum o pi t anj u aut onomi j e Hrvats-
ke. Da bi t ako oj aal a svoju vl adavi nu i pol i t i ku vlast, kr upna buroazi j a Ju-
goslavije. pot o je rijeila pr ot i vur j enost i u svojoj sredi ni , mor al a je da uini
neke ust upke naci onal nom pokr et u Hrvat a i pokr et u za demokr at i j u i rav-
nopravnost nacija koji se irio po cijeloj zemlji: Hr vat skoj j e bila dat a pokra-
j i nska aut onomi j a; st vor ena je nova vlada Cvet kovi a-Maeka s demokr at ski -
jim sast avom, koja j e poel a da uki da mnoge r eakci onar ne zakone rani j eg
di kt at or skog profai st i kog rei ma.
Meut i m, kompr omi s no rj eenj e hrvat skog pi t anj a i izvjesna f or mal na
demokr at i zaci j a rei ma nisu ni i zdal eka doveli o naci onal nog j edi nst va Ju-
goslavije niti do zadovol j enj a st varni h i nt eresa r adni h masa nar oda Jugosla-
vije. Udovol j avanj e zaht j evu hrvat skog nar oda za aut onomi j om Hr vat ske ne
rj eava sel j ako pi t anj e u t oj zemlji (mali posj edi , veliki porezi), a hrvat ski se-
ljaci su oekivali r j eenj e t og pi t anj a. Vlada Cvet kovi a-Maeka ak nije ni po-
kual a da rijei pi t anj e naci onal ne r avnopr avnost i dr ugi h naci onal nost i u Ju-
goslaviji. i ako se poj aao pokr et za aut onomi j u Sl oveni j e i Crne Gore. za rav-
nopr avnost st anovni t va Makedoni j e, Bosne, Voj vodi ne itd. Nar odu ni su vra-
eni demokr at s ka prava i sl obode. Radni ka klasa, sel j at vo i dr uge r adne
mase nalaze se u vanr edno t ekoj ekonoms koj situaciji, t o izaziva veliko ne-
zadovol j st vo u naj i ri m mas ama seljatva i novo j aanj e t r aj kakog pokr et a
radni ka.
Vlada Cvet kovi a Maeka j e izraz kompr omi s nog spor azuma i zmeu
srpske, hrvat ske i sl ovenake buroazije o zaj edni koj ekspl oat aci j i zemlje.
Ona se osl anj a na dvije naj masovni j e st r anke u zeml j i - na st r anke Cvet kovi a
i Maeka, kao i na sr psku Zeml j or adni ku st r anku. Kao desna opozi ci j a pre-
ma vladi ost al e su fai st i ke gr upe St oj adi novi a, Ljotia, Hoer e i frankova-
ca u Hrvat skoj . Sve ove gr upe vode bor bu protiv demokr at i zaci j e zeml j e i
prot i v brat st va nar oda Jugoslavije. Lijevu opozi ci j u i ne demokr at s ke st ran-
ke: Ace St anoj evi a, Davidovica, sl ovenaka opozi ci j a i soci j al demokr at i . Ove
st r anke su imale rezervi san stav pr ema spor azumu o hr vat skom pi t anj u zato
s t oj e on zakl j uen bez nj i hovog uea. Komunistika partija pozdravlja spo-
razum kao korak naprijed k postizanju nacionalne ravnopravnosti u zemlji, ali
ne vidi da je sadanja vlada spremna du izmijeni reakcionarni kurs prema rad-
nikoj klasi i da obnovi demokratska prava i slobode naroda. ( Podvukao V. T.).
Sadanj a vl ada e tek pod demokr at s ki m pr i t i skom nar odni h mas a biti
pr i nuena da tim mas ama uini izvjesne ust upke. Meut i m, moe se oeki-
vati da e ona u odnos u na r adni ku klasu pokuat i da nastavi r eakci onar nu
St oj adi novi evu pol i t i ku, o emu svj edoe r epr esal i j e prot i v kl asni h si ndi ka-
ta i podr ka razbi j aki m si ndi kat i ma vl adi ni h st r anaka (JUGORAS, HRS),
neobuhvat anj e komuni s t a sada dat om amnest i j om i dr ugo.
Spoljna politika vlade Cvetkovia-Maeka, za razliku od Stojadinovieve po-
litike, nije politika potinjavanja zahtjevima Njemake i Italije. Ona je proklamo-
vala politiku neutralnosti. U odnosu na SSSR sadanja vlada nije preduzela ni-
ta za uspostavljanje veza s njim. Ona e biti prinuena da uspostavi odnose sa
SSSR samo pod snanim pritiskom najirih narodnih masa, koje odavno zahti-
jevaju najtjenje zbliavanje sa SSSR-omA Podvukao V. T.).
Real na je opasnost da i mperi j al i st i uvuku Jugosl avi j u u novi i mperi j al i s-
tiki rat. U samoj Jugoslaviji post oj e ot vor ene agent ur e obi j u zar aeni h im-
peri j al i st i ki h st r ana. Nj emaki agent i su gr upe St oj adi novi a, Ljotia, Hoe-
re, frankovci , nj emaki Kul t ur bund. A buroazija, zbi j ena oko sadanj e vlade,
ne predst avl j a gar ant i j u neut r al nost i Jugoslavije. U vladi i ma pri j at el j a i Ita-
lije, i Engl eske i Francuske. Pod vl adi nom par ol om o mi r u i neut r al nost i , koja
je popul ar na u nar odu, buroazi j a koristi sadanj u si t uaci j u da bi na r at noj tr-
govini sa zar aeni m s t r anama st ekl a veliku dobi t . Polazei od svoj i h egoisti-
kih kl asni h i nt eresa, ona uvijek moe da uvue zeml j u u rat, bi l o na j ednoj ili
na dr ugoj strani. Rat nepos r edno pri j et i nar odi ma Jugoslavije, bez obzi ra na
zvanino prokl amovanu neutralnost.
5
' '
Inicijativni odbor za stvaranje Stranke radnog narodu Hrvatkse u letku od
10. s ept embr a 1939. godi ne, i zmeu ost al og konst at uj e d a j e spor azum Cvet-
kovi-Maek, uza sve nj egove nedost at ke, nej asnoe i pr i vr emenost i , j edan
pozitivni dopr i nos r j eavanj u naih unut r anj i h nar odno- pol i t i ki h probl e-
ma, da on t r eba da poslui t emel j em za i zgrai vanj e zaj edni ke dr avne or-
ganizacije put em nar oda i nj egovi h nedvoj beni h pr edst avni ka, ali nagl auj e
i to, da put i nai n za post i zavanj e ovog spor azuma nisu imali demokr at s ke
obl i ke i kar akt er , t o za spr ovoenj e u ivot samog spor azuma moe i mat i te-
kih pos l j e di c a . . .
. . . Inicijativni odbor pri hvaa izjavu vlade Cvet kovi -Maek o neut ral -
nosti i smat r a, da e se ta neut r al nost moi zaista i skr eno dosl j edno provodi t i
samo ako na el o zeml j e bude post avl j ena vl ada proizila i z s l obodno prove-
deni h izbora. Oni smat r aj u, d a j e nuno uvrstiti i proi ri t i Bal kanski spor a
zum, sklopiti savez svih bal kanski h zemal j a za odbr anu nj i hove nezavi snost i ,
osiguravi pot por u naj veeg pobor ni ka mi ra, Sovj et ske Unije . . .
6
Predsednik bugarske vlade Kjoseivanov, prema izve'laju iialijanskog posla-
nika u Sofiji od 13. s ept embr a 1939. godi ne, s mat r ao je d a j e Spor azum Cvet-
kovi-Maek koban po unut r a nj e j edi nst vo Jugoslavije, j er pr edst avl j a s amo
j ednu et apu za dal j e uspor avanj e tenji za j edi nst vom, t ako da Maek, s ob-
zi rom na to. jedva mor a da pri kri j e svoje namer e. Vrlo velika ovl aenj a bana,
got ovo j ednaka koj a i ma ef j edne drave, ipak ne bi bila dovol j na za dekl a-
raciju za pot punu nezavi snost Hrvat ske, ali j e Spor azumom zagar ant ovano
uee u cent r al noj vlasti i Skupt i ni u izvesnoj nesr azmer i u kori st Hrvata,
dok su Srbi iskljueni iz upr ave Banovi ne i hrvat skog Sabora. To bi u Srbiji
mogl o da izazove veliku reakci j u, pa ak i dravni udar. Pr edsedni k dal j e pri-
meuj e nepover enj e srpskog Gener al t aba pr ema Hr vat i ma i nezadovolj-
stvo Hrvat a zbog upui vanj a hrvat ski h j edi ni ca u Makedoni j u, koj e bi bile za-
menj ene j edi ni cama i z makedonski h srezova. Najzad, italijanski posl ani k
upozor ava ana da t r eba voditi r auna i o ant i sr pski m oseaj i ma Bugara i o
t ome da su vesti o obi mu j ugosl ovenski h vojnih mer a pr ema bugar skoj
granici pr et er ane? Meut i m, Spor azum j e skl opl j en sa ci l j em da se srpski
i hrvat ski nar od kol i ko t ol i ko zblie zato t o se oeki val o da e us kor o
izbiti rat, kao to se st var no i desilo nepunu nedel j u dana posle pot pi si vanj a
Sporazuma.
7
Povodom mobi l i zaci j e i rekvizicije koj e je j ugosl ovenska vl ada sprovel a
posle izbijanja drugog svetskog rata na teritoriji Hrvatske, dr J. Krnjevi je 13.
septembra izdao Okrunicu hrvatskim poslanicima da prisustvuju sednicama
kotarskih organizacija HSS 17. septembra (podvukao V.T.), s lim da obj asne
pol i t i ku si t uaci j u i pot r ebu da se hrvat ski obvezni ci odazi vaj u mobilizaciji
koj a se spr ovodi bez ob/ u .i na nedost at ke i pr opust e koj e su i nj ene. U t oj Ok-
runici on navodi ogor enj e koj e je mobi l i zaci j a izazvala u Hrvat skoj , opt u-
uj ui faiste, velikosi bc. pu cak i komuni st e, kako u nar od ubacuj u razne la-
ne glasine i kako su mobilizacija i rekvizicija spr ovedeni po zast arel om sr-
pskom Zakonu voj nom, po koj emu se u dananj e doba mobi l i zaci j a uspeno
sprovest i ne moe .. .
Vodst vo hr vat skog nar oda, kao i cijeli hr vat ski nar od (su) odl u no za ouvanj e mi r a i neut -
r al nost i ukol i ko do nj ega stoji, t e da ce i ubudu e initi da r at ni pl amen ne zahvat i nau do-
movi nu. Pol oaj t o ga zauzi ma pr edsj edni k dr Maek, omogu uj e nam da u i st om smi sl u
dj e l uj e mo i na sl ubenu pol i t i ku Jugosl avi j e Kako j e vec pri j e j avl j eno i sada Beogr ads ka
v l ada odl uno j e nagl asi l a svoj u neut r al nost , dos l ovno j e r ekao Krnj evi . zavr avaj ui svoj u
Okr uni cu ,Uz hr vat ski sel j aki pozdrav
Meut i m, t on koj i m je pi sana ova okr uni ca i dogaaj i koji su je izazvali
( pobune, ner edi i nedi sci pl i na mobi l i sani h jedinica, kao i ot por obvezni ka da
se odazovu mobilizaciji i daval aca st oke i vozila da i spune svoje obaveze), kao
i dr uge opt ube iznete u nj oj ne daj u dokaz o obj ekt i vnost i dr Krnjevia, i ako
je Spor azum Cvetkovi-Maek nedavno bio pot pi san. Do sazivanja kot arski h
organi zaci j a HSS dol o je na interv enci j u mi ni st r a voj ske kod dr Maeka i mi-
ni st ra unut r anj i h poslova, nar oi t o posl e izvetaja pot pukovni ka Boj ovi a o
alosi om st anj u u 41. i 17. pe. puku posle akt i vi ranj a, kada je dol azi l o ne
s amo do nedi sci pl i ne u naj veem moguem st epenu nego i do ot vor eni h nep-
rijateljskih akat a uper eni h protiv Jugoslavije. Pri t ome Krnj evi opt uuj e Fko-
muni st e, i ako oni ni kada ni u j ednom pi t anj u nisu imali isti stav sa fai st i ma,
niti su se sa nj i ma nali na zaj edni koj pl at formi , pa ni u pi t anj u mobi l i zaci j e.
Krnj evi nema pr avo da Zakon o mobilizaciji progl aava zast arel i m sr pski m
zakonom, kada je t aj zakon izglasan u Skupt i ni . No dr ugo je pi t anj e da li je
bio savremen. ?
9
U Izvetaju italijanskog poslanika u Beogradu Canu od 27. s ept embr a kae
se da j ugosl ovenska vlada, koj om r ukovodi knez. Pavle, Zivi od danas do sut-
ra, bez odr eenog pr ogr ama; zauzet a svakodnevni m posl ovi ma, ona nije
sposobna da, sa naj manj om moguom opasnou po Srbe, pr i meni Spor azum
sa Hrvat i ma, j er ni j edna st r ana nije zadovol j na, t o predst avl j a opasan pri-
mer za dr uge pokr aj i ne u zemlji. Knez Pavle je proi grao sve svoje kar t e (uk-
ljuivi kao naj gl avni j u onu sa St oj adi novi em) na s por azumu sa Hr vat i ma,
ubr zao ga je i zakl juio poznat i m Spor azumom, koji je, u stvari, pr edst avl j ao
di skr et nu pr edaj u, nar oi t o zbog hi t nog nast oj anj a Engleza i Francuza, koji
su ga ubedi l i u opasnost j ednog kombi novanog nemako- i t al i j anskog dej st va
u Sloveniji i Hrvat skoj , kao i i t al i j ansko-bugarskog dej st va u Makedoni -
ji . . .'0
Ujedinjena studentska omladina, u svom l et ku od 17. okt obr a 1939. zala-
gala se prot i v rat a. za r avnopr avnost i sl obodu svih nar oda, za pr ava i bolji
ivot ml ade generaci j e, za mir, demokr at i j u, amnest i j u pol i t i ki h osueni ka,
uki danj e Zakona o zatiti drave, savez sa SSSR itd, a zat i m istie da Spora-
zum Cvet kovi -Maek, ni po nai nu koj i m se do nj ega dol o, ni po svoj oj sa-
drim, ne odgovar a zaht evi ma i r aspol oenj u naj veeg del a nar odni h masa
koj e su se godi nama naj i skr eni j e bori l e za nar odni spor azum. Ali, t aj Spora-
zum ipak predst avl j a korak napr ed na put u pr eur eenj a drave i konsol i da-
cije odnosa meu nai m nar odi ma. Vlada Cvet kovi -Maek izjavila j e d a j e
dol a na vlast da rei hr vat sko pi t anj e i da livkidira t eke nepr avde di kt at or -
skih rei ma koj e su nar odi ma ove zeml j e ui nj ene za posl ednj i h 10 godi na.
Zato je potrebno nastavili borbu na ostvarenju i proirenju Sporazuma i ispu-
njavanju svih demokratskih narodnih zahteva ( podvueno u or i gi nal u) . . .
n
Nemaki poslanik u Beogradu posl ao je u Berl i n izvetaj nemakog Gene-
ralnog konzulata u Zagrebu Pov. Ansl. IC br. 10066 od 14. novembr a 1939, u
koj em se, por ed ostalog, kae:
Supr ot nos t i i zmeu Hr vat a i Sr ba su kao i do sada vrl o ot r e. Seanj e na t er or ko-
j i m j e hr vat ski pokr et r ani j e suzbi j an j o j e ivo u hr vat s kom nar odu. Ova zat egnut ost kobno
se odrazi l a na voj nu got ovost Jugosl avi j e. Mobi l i zaci j ske me r e ot kr i l e su al osnu sliku duha
i dr anj a voj ske. Vlasti se ne us uuj u da neki m r ezer vni m j edi ni cama daj u or uj e u r uke. Ne-
dovol j na bri ga za zbr i nj avanj e t r upa dovel a j e mor al i r as pol oenj e hr vat ski h r ezer vi st a na
nul t u l aku Zbog t oga j e dol o do poznat i h pobuna.
Slav Hr vat a pr e ma Nemakoj nije j edi nst ven. Int el i genci j a, s l obodni zi dari i l i beral i na-
giniu zapadni m si l ama, a l i me i t ampa i pr opaganda. Sel j at vo je odu evl j eno soci j al ni m pri-
l i kama u Nemakoj i nagi nj e naci onal soci j al i zmu. St r ah od upui vanj a u Fr ancus ku za bor-
bu prot i v Nemake. t akoe j e dopr i ne o i zbi j anj u pobuna.
Izvetaju General nog konzulata poslanik dodaj e da j e pr ema nj egovom
shvat anj u u nj emu pr opu t eno da se na osnovu hr vat sko- sr pske supr ot nost i
izvuku znaajni zakljuci u pogl edu udar ne snage j ugosl ovenske voj ske i da-
ljeg razvoja unut r a nj e si t uaci j e u Jugoslaviji.
Jugosl ovenska voj ska nije ni u koj em sl uaj u podes na za of anzi vu. Hr vat s ko r ukovod-
st vo i ma sve i nt er es e u t ome da dopr i nes e obus t avl j anj u mobi l i zaci j ski h mer a. Ono j e zbog
l oga za neut r al nu pol i t i ku vl ade. '
2
. . . Ali na f r a nkovc e i kl er of ai st e Maek nije pucao, ma ka r da su oni svaki m dal j nj i m
da nom Banov i ne Hr vat ske, post aj al i sve nasrtljiviji, sve t o ot vor eni j i u na pa da j i ma na Jugos-
laviju. pa i na s amu Banovi nu Hr vat sku. Kad su po e t kom okt obr a 1939. f r ankovaki i kle-
rofai st i ki st udent i , pot pomognut i os j et no od s t r ane pr ous t a ki h el emenat a s ul i ce, napal i
Ij evi arske s t udent e i nekol i ci nu njih tee ranili, pol i ci j a nije i ni er veni sal a pr ot i v napadaa;
rei mski listovi u Zagr ebu ( maekovski . Hr vat ski dnevni k' i f r ankovaki . Hrvat ski nar od )
naj ot r i j e su napal i rt ve, a napadae su uzeli ot vor eno u odbr a nu. (Maek j e pr e c ut no odob-
ri o pucanj e pol i ci j e i na s t udent e- demons t r ant e u de c e mbr u 1939. godi ne u Beogr adu) .
Pronisrpski ispadi ( podvueno u or i gi nal u) na podr uj u Banovi ne Hr vat s ke sve su se
vie mnoi l i . Ustaki i kl er of ai st i ki el ement i post aj al i su pot kr aj 1939. sve r aspoj asani j i . So-
vi ni zam j e i zbi j ao na mnogo mj es t a p o t p u n o nekanj eno. Nisu bila r i j et ka ni zl ost avl j anj a po-
litikih pr ot i vni ka. U neki m mj es t i ma ( kao na pr. u Gospi u) pr oul o se zimi 1939. o sast av-
l j anj u . crne liste' , na koj oj su na vodno bili popi sani pr ot i vni ci novog r ei ma ( Banovi ne Hr-
vat ske). odnos no lica - . koja t r eba usmrt i t i ' . Moda su t akve gl asi ne bile s a mo i zmi l j ot i na.
ali vec i samo pr ono enj e vijesti o t o me r azot kr i val o je kakva je at mos f er a vl adal a u Bano-
vini Hr vat skoj . '
3
Nemaki poverenik u Jugoslaviji, u svom veoma opi r nom izvetaju od 25.
novembr a 1939. godi ne o unut r a nj oj pol i t i koj situaciji u Jugoslaviji, i zmeu
ostalog, kae da
dvadeset ogodi nj a zat egnut ost i nepover enj e i zmeu Sr ba i Hr vat a ome t a spr ovoe-
nj e Spor azuma i da u pogl edu nj egovog t uma e nj a post oj e vel i ke razl i ke i zmeu Beogr ada
i Zagreba. Usred ove potpuno pomuene situacije u odnosima izmeu Zagreba i Beograda,
prasnula je bomba muslimanskog voe (Dafera) Kulenovia. koji je 6 novembr a pr ed pr ed-
st avni ci ma j ugosl ovenske t a mpe izneo zahtev da se jedna posebna administrativna ledinica.
Banovina Bosne i Hercego\ine mora stvoriti' ( podvueno u ori gi nal u).
Pot o su i Slovenci post avi l i zaht ev za st var anj e nj i hove banovi ne, a kako bi i Cr nogor ci
mogli traiti osni vanj e svoj e - pet e banovi ne, s tim da sve banovi ne zaht evaj u da se i spuni
nj i hove pos ebne elje, to bi ilo na t et u i dej e o j ugosl ovcnsk. i t dr a n, jer banovi ne - uau
r ene u sebe ne bi bi l e e konoms ke ili geogr af ske, ve et ni ke u i mce A po t o na or ani cama
Jugosl avi j e del uj u razne snage iz Italije, Maar s ke i Bugar ske, rida bi. u nedos t at ku osea-
nj a j ugosl ovenske dravnost i , upr avo u ovi m p o g r a n u n i m pokr aj i nama, mogl a da nar ast u
ccntrilugalna nast oj anj a Zat i m se u izvetaju naglaava S tili razloga, dakle, u Beogradu
se nastop da se obrazovan/e drugih banovina becuslovno sprei' ( podvueno u originalu) Iz-
nosei i mnoge dr uge s por ne pr obl eme, nemaki posl ani k kons t at uj e da su Hrvat i mnogo
postigli Spor azumom, ali da su i pak nezadovol j ni i ner aspol oeni pr e ma Beogr adu, uglav-
nom. iz dva razloga:
1) t o hr vat sku opozi ci j u s nano podr avaj u iz i nost r anst va, kako sa engleske strane,
tako i italijanske ( podvueno u ori gi nal u), i
2) postojanje jake unutranje hnatske opozicije prema Vlaeku (podvueno u originalu).
Ovde je re o hr vat s koj naci onal i st i koj gr upi koju i deol oki vodi Paveli (iz i nost r anst va
pr i m V T ) Ta gr upa trai s t var no pot punu nezavi snost po mogues t vu i s amos t al nu hrvat s-
ku dravu . Tr eba konst at ovat i da Paveli u Hr vat skoj nar oi t o kod ml ade gener aci j e ima
vrlo mnogo svojih pri st al i ca. Za ner aspol oenj e hr vat s ke oml adi ne kar akt er i st i an j e rez.ul-
lat s t udent s ki h i zbora na Pr avnom i Ekonoms kom f akul t et u u Zagr ebu, na koj i ma su Ma-
ekove pri st al i ce dobi l e 254 glasa, leva opozi ci j a 100 gl asova, a hrvatski nacionalisti (Paveli-
ieva grupa) 325 glasova ( podvukao V. T); ova pos l ednj a gr upa bila bi pr e ma t ome naj j aa
part i j a Kada j e r ezul t at tih i zbor a objav ljen, pr ed uni ver zi t et skom zgr adom u Zagr ebu mas a
od vie hi l j ada ljudi peval a je hr vat s ku hi mnu i pr i r eeno je vesel j e . . "
U Treem otvorenom pismu bosansko-hercegovake studentske omladine
od 1 decembr a 1939. godi ne, u koj em se zalae za sl obodu, demokr at i j u i rav-
nopr avnost nar oda, kao i za aut onomi j u Bosne i Hercegovi ne, ugl avnom se
za Spor azum Cvetkovi-Maek sl i no kae kao i u l et ku Uj edi nj ene st udent -
ske oml adi ne (koji je ve naveden - V. T.), nai me, da taj Sporazum.nije po-
tpuno i konano resio hrvatsko pitanje, jer njegovo reenje nije mogue bez de-
mokratije u celoj zemlji, da nema garantije za odranje tog Sporazuma dok se
ne zadovolje opravdani zahtevi drugih naroda i pokrajina za demokratskim pre-
ureenjem itave zemlje. . . Zato Sporazum Cvetkovi-Maek znai samo poe-
tak i jedan korak naprijed. . , '
5
( podvukao V. T.).
Meut i m, bosansko- her cegovaka oml adi na traila j e aut onomi j u druk-
ijeg tipa od aut onomi j e koju je traio Dafer Kulenovi. j er je iza pi sma stu-
dent ske oml adi ne st aj al a KPJ.
V izvetaju i talijanskog poslanika u Beogradu Canu od 6. decembr a 1939,
kae se da su na izborima 3. i 4. decembra na Zagrebakom univerzitetu pobedili
komunisti na Medicinskom fakultetu, a frankovci na svim ostalim fakultetima.
( podvukao V. T.). Liste Maekove HSS svuda su ost al e u manj i ni . U opoziciji
pr ema Maeku se i re dve ekst r emi st i ke st r uj e - f r ankovaki naci onal i st i
meu uni ver zi t et skom oml adi nom i komuni st i meu r adni kom kl asom.
Fr ankovaki naci onal i st i ki pokr et bol j e se pr i l agoava nepomi r l j i vom ment al i t et u
hr vat s ke oml adi ne koj a j e - sad kad j e hr vat s ko pi t anj e us me r e no pr e ma ni zbrdi ci na koj oj
e ga bili vrl o t eko zaust avi t i - neoset l j i va pr e ma t or ma l nom i nei s kr enom Maekovu je-
di nst vu, f r ancus ko- engl es kom pokr ovi t el j st vu i pr ema de mokr a t s ki m s t r ankama, na koj e se,
u stvari, osl anj a voda hr vat ski h sel j aka Sekr et ar Maekove s t r anke Kr nj evi st i gao j e i z Lon-
dona zadoj en br i t ans ki m pr i nci pi ma . . . Dalje se kae da se u oml adi ns ki m kr ugovi ma u
Hr vat skoj , ne s a mo u gr upi Budaka. Pavel i evog zameni ka. ot vor e no govori o i t al i j anskom
. pokrovi t el j st vu nad Hr vat skom koj a bi t r ebal o da se pr os t i r e do Dri ne, pr i r odne gr ani ce iz-
me u Ist oka i Zapada, i zmeu kat ol i kog hn cans t va i pr avosl avl j a i t ur s kog svel a - i, uj ed-
no, pod okr i l j em i t al i j anske di nast i j e, nad Sl oveni j om i Maar s kom' . Dalje se kae da f r an-
kovake i dej e pr i vl ae neke del ove HSS i mas e . u mnogo veoj mer i nego opr ezni manevr i
i post oj ea del at nos t vodst va ove s t r anke koj a j e sad pr euzel a odgovor nos t za novo hr vat s ko
dr anj e pr e ma Beogradu". Zat o se, u p o r e d o sa j aanj em si mpat i j e pr e ma Maarskoj , . pri me-
uj e j aa or i j ent aci j a s amog Maeka pr e ma Ri mu' . Mada j e s t r ah od Nemake j o uvek pre-
ovl auj uci . u odgovor ni m hr vat ski m kr ugovi ma post oj i zabr i nut os t zbog snage i di nami -
nost i Italije . . .
, s
U l anku Pokuaj velike prevare naroda, t ampanom u Proleter-u, orga-
nu CK KPJ, br. 1-2 ( j anuar - f ebr uar 1940), iznet je stav CK KPJ pr ema Spora-
zumu Cvetkovi-Maek i politici nj i hove vlade. U l anku se, i zmeu ostalog,
kae:
. . . Narodi Jugosl avi j e su se bori l i godi nama na el u sa r adn. kl asom i KP da doe do
istinski de mokr a t s kog i nar odnog s por azuma i zmeu na r oda Jugosl avi j e. Srpska i hrvatska
kurtoazija su se sporazumele meu sohom za spas zajednikih gospodarskih interesa od mogu-
ih revolucionarnih potresa. Sporazum Uaek-Cvetkovic se tako ispoljio kao prevara radnih
masa i ugnjetenih naroda, ( podvueno u or i gi nal u)
. . Buroazi j a se nadal a da e s por a z umom i zmeu s ebe i davanj em s l oboda svim bur.
par t i j ama uspj et i da pr evar i nar ode u nj i hovoj bor bi za nac. s l obodu. Naprot i v, nac bor ba
se j o vie zaot r ava Drugi na najglavniji zadatak jeste stati na elo porobljenog slovenskog,
makedonskog i crnogorskog naroda, na elo hrvatskog naroda, ija je rtac. oslobodilaka borba
sada dobila svoj novi sutinski oblik: borba za socijalne zahtjeve seljatva, za zemlju, za istinsku
narodnu demokratiju, za potpuno nac. osloboenje.. . ( podvueno u ori gi nal u). Govor ei o
pl j aki sel j aka, dugovi ma, por es ki m t er et i ma, skupoi , koncent r aci oni m l ogor i ma, politici
naci onal nog ugnj et avanj a Sl oveni j e, Makedoni j e i Cr ne Gor e i o i zi gravanj u bor be hr vat s kog
sel j at va, u l anku se, dal j e kae: U svemu t ome bi j ednu i kl evet ni ku ul ogu i graj u voi HSS
i SDS. Oni ispod ita pr ot ur aj u gl asove da su prot i v konc. l ogora, da su za s l obode r adni h
masa, da su prot i v r at a itd. - ali da t ako hoe pri nc Pavle. Sami m tim t a gos poda pr i znaj u
da su se slizali sa zakl et i m i pr ovj er eni m nepr i j at el j i ma nar oda.
Bor ba prot i v svi h tih dvol i nj aka koji su za gl avnu svoj u ul ogu uzeli pr evar u r adni ki h,
sel j aki h i naci onal no por obl j eni h masa de mokr a t s ki m pa r ol a ma - moe se us pj e no vodi t i
s amo pr eko konkr et ni h akci j a . . . "
O nedosl edni m st avovi ma dr Maeka i vodst va HSS pr ema Spor azumu,
unut r a nj oj i spol j nuj politici Jugosl avi j e i ori j ent aci j i HSS moe se videti iz
nekol i ko dokumenat a:
Iz Izvetaju italijanskog generalnog konzula u Zagrebu od 18. j anuar a 1940.
vidi se da HSS u pot punost i odobr ava lojalne i i skrene izjave pr eds edni ka
Maeka. hrvat ski h mi ni st ar a i vlasti, kao i vodst va HSS u vezi sa pos et om kne-
za Pavla (Zagrebu - pri m. V. T.); da e Maek i kr eno slediti sadanj u unut r a-
nj u pol i t i ku upravl j aa, j er su mu dat a uveravanj a da e proi ri t i kompet en-
ciju i t er i t or i j al no poveanj e Banovi ne Hrvat ske (dakl e revizija Sp o r a z u ma -
V. T.); da e Hrvati i skr eno i ver no slediti Beograd i u pogl edu spol j ne pol i t i ke
Srba zat o to odgovar a hrvat ski m namer ama - obezbeuj e pri j at el j st vo fran-
cusko-engl eski h demokr at i j a, saradnju jedne susedne zemlje (Italije) i obezbe-
denje od ekspanzionistikih tenji druge susedne zemlje ( Nemake - podvukao
V. T ). Maek je r ekao: Ako budem pogreio u spoljnopolitikim procenama,
posledice u snositi lino ja, a ne hrvatski narod koji, sticajem okolnosti - to je
dobro - dri dva gvozda u vatri. Hrvatski narod e uvek nai izlaz u politici
Pavelia ( podvukao V. T.).
18
U Izvetaju italijanskog konzula u Zagrebu Canu od 8. maja 1940. govori se
o inicijativi nekih posl ani ka HSS za zbliavanje sa Nemakom, emu se usp-
rotivio predsedni k Nezavisne demokr at ske st ranke mi ni st ar Budisavljevi:
t
:
nej as nom pr edl ogu pr edvi deno j e da se u okvi r u Sel j ake s t r anke obr a / uj e j edna
. t ol eri sana' ger manof i l s ka s t r uj a kao sr edst vo za kor e kt ur u angl o- f r ankof i l skog st ava St ran-
ke i sa t endenci j om da se obezbedi podr ka l okal ni h nemaki h el emenat a i i nt er esa, da se
pr i vue gr upa hr vat ski h naci onal i st a pr one ma ki h t endenci j a, kao i da se osl abi naj j aa na-
ci onal i st i ka st r uj a koj u podr ava dr Paveli . . . Kasni j e bi se pol i t i koj st r uj i sa pr onema-
kom or i j ent aci j om da o ot vor eni j i i sl ubeni j i peat od s t r ane Sel j ake s t r anke i Demokr at -
sko-sel j ake koal i ci j e (i, event ual no, u dr avni m okvi r i ma) , sa ci l j em da se pr i kl adni m pri-
l agodavanj em koj e na me u budu e okol nost i sauva hr vat ski i nt egr i t et i s t r anka na vlasti.
U vezi s ovi m pr i i agodavanj em r azmot r i o bi se mogui razvi t ak u smi sl u f or mi r anj a j ugos-
l ovenske dr avne f eder aci j e (Sl ovenci , Hrvat i , Srbi i Bugari ) kao ne ophodnog uzaj amnog
nast avka ekonoms ki h odnos a sa Nemakom . ..
Ni kakva odl uka nije done s e na . . Oi gl edno je da je pr edl oeno zbl i avanj e u sup-
r ot nost i sa or i j ent aci j om pr vaka Sel j ake s t r anke koj i st oj e na liniji Demokr at s ke dr ave i
zbog l oga su u osnovi pr ot i vni zbl i avanj u sa Nemakom . . . '
9
U vreme kad se privodila kraju prva faza velike nemake ofanzive u Bel-
giji, Holandiji i Francuskoj, Maek se veto prilagoava novoj situaciji. U
svom Izvetaju od 27'. maja 1940, italijanski poslanik u Beogradu, izmeu os-
talog, kae:
. . Pot pr eds edni k Mi ni st ar skog savet a Maek s t a r i j e i poznat i voda Hr vat s ke st r an-
ke . . Veoma l ukav i s pr e ma n za duge staze. Pr vens t veno i. mogl o bi se rei, i skl j ui vo za-
uzet hr vat ski m pr obl emi ma, a nar oi t o oni h koji se nj ega tiu. Pr eduzi ma nagl e pot eze u
s pol j noj pol i t i ci kad mu izgleda da se poduda r a j u sa hr vat ski m i nt er esi ma, a dr ugi nek se
snal aze kako znaj u. Sve u svemu, on u vladi pr edst avl j a bombu sa akt i vi r ani m upal j aem
Meut i m, opas nos t j e dugot r a j na Pre nekol i ko meseci j e i zgl edal o da ekspl ozi j a moe us-
ledili svakog asa Maek da na s pr edst avl j a neku vrst u vest al ke koj a dri upal j enu bukt i nj u
i pret i . Meut i m, spol j ni dogaaj i su da na s jai od nj ega . . .
20
Da ne bi pr eki nuo kont i nui t et svojih odnosa sa Italijom, tzv. Hrvatski na-
cionalni komi t et je 10. j una 1940. godine (tj. na dan kada je Italija objavila rat
Francuskoj i Velikoj Britaniji) uput i o Apel Canu za pomo i podrku Italije
pri st varanj u Nezavisne drave Hrvatske, koji daj emo u Prilogu 3.
21
Or i j ent aci | a pr e ma Nemakoj rasl a j e sve vie. nar oi t o posl e pobe donos ne dr uge faze
nemaki h oper aci j a i kapi t ul aci j e Fr ancus ke u j unu 1940 godine, a protusrpski ispadi (pod-
vueno u or i gi nal u) na podr uj u Banovi ne Hr vat s ke sve su se vie mno i l i . . . Sr edi nom j una
1940. os novana je u Zagr ebu Hrvat ska nacionalsocijalistika stranka ( podvueno u origi-
nal u), oko koj e su se stali okupl j at i fai st i ki pr oosovi nski el ement i . Iz t e s r edi ne pr ot ur al e
su se svakoj ake a l a r ma nt ne vijesti prot i v Kral j evi ne Jugosl avi j e, a vel i al o se Osovi nu. Oda-
tle se pr enosi l o sve gl asni j e kako naci st i ka Nj emaka i fai st i ka Italija t r eba da dones u Hr-
vat skoj puno os l oboenj e i da tek s t e s t r ane t r eba i eki vat i napr edak Hr vat ske, itd. Fai-
zam se t u sl avi o kao nova vj era i t ome s l i no. "
Vec u avgustu, kada je Nemaka bila na vrhuncu moi, a prikljuila joj
se i Italija obj avom rat a poraenoj Francuskoj u j unu 1940, nemaki poslanik
u Beogradu je 30. avgusta iste godi ne obavest i o Vrhovnu komandu Vermaht a
da e beki jesenji sajam posetiti najblii saradni ci hrvat skog voe i pot pred-
sedni ka vlade Maeka, mi ni st ar trgovine Andres i pot pr edsedni k HSS A. Ko-
uti, da bi se u razgovoru sa emi nent ni m nemaki m l i nost i ma obavestili o
nemakom slavu pr ema hr vat skom pr obl emu i o i t al i j anskoj politici pr ema
Hrvatskoj. . . . Obojica se u posl ednj e vreme pokazuj u kao izrazito prijatelj-
ski raspol oeni pr ema Ne ma koj . . . verovat no e isticati hrvat sku zaslugu za
ouvanj e jugoslovenske neut ral nost i i kao dokaz za to sluie im prijateljski
stav hrvat skog rukovodst va pr ema Nemakoj . To j e samo ut ol i ko t ano to
est oka nenakl onost Hrvat a da se bor e za j ugosl ovenske i nt er ese pr edst avl j a
u samoj vladi zaista j aku garanci j u prot i vu svake r at ne pol i t i ke. Inae krug
oko Maeka j o i danas izbegava j asnu, pr ema Osovini pri j at el j ski nakl onj enu
pol i t i ku i tei da zadobi j e pri j at el j st vo Nemake koj e bi posl ui l o s amo kao
zatita od Italije . . .
23
U svom pi smu od avgust a 1940. godi ne Centralni komitet KPJ, napomi nj u-
i da se navrila godi na od kako su predst avni ci sr pske i hr vat ske buroazi j e
26. avgust a prol e godi ne sklopili tzv. Spor azum Cvet kovi -Maek, istie da
su komuni st i od samog poet ka izraavali svoju s umnj u u to da e t aj Spora-
zum donet i koristi hr vat skom nar odu, j er j e st voren bez uea nar oda, kao
kompr omi s i zmeu srpske i hrvat ske gospode, da je to neka vrst a pr i mi r j a,
pa i saveza sr pske i hr vat ske buroazi j e u borbi prot i v nar oda, radi podel e
vlasti. Meut i m, ta samozvana nar odna vlada u t oku 1940. godi ne ui ni l a
je takva dela koj a nadma uj u i del a pr et hodni ka St oj adi novi a, Jevtia itd.
Umest o sl obode i demokr at i j e, zabrani l a j e r adni ku t ampu, st vori l a koncen-
t r aci one l ogore za one koji su j oj izgledali opasni , prevari l a j e nar od d a c e isp-
raviti rani j e nepr avde i umes t o t oga zavodi r ef or me po uzor u na i t al i j anski
faizam i nemaki naci onal -soci j al i zam. Ta vlada pret i da zabrani del ovanj e
klasnog si ndi kal nog pokret a, ona ispoljava nepri j at el j sko dranj e pr ema SSSR,
iako je uspost avi l a di pl omat ske i t rgovake odnose; ona sama die cene ivot-
nim nami r ni cama put em razni h ur edaba, l i feruj ui t e nami r ni ce u neograni -
eni m kol i i nama Italiji i Nemakoj , guei r adni ke t raj kove. Hr vat ska gos-
poda prevari l a su hrvat ski nar od . . . ot kako u Hr vat skoj vl adaj u hr vat ska gos-
poda. hrvat ski radni nar od gr ada i sela nije vidio ni kakva dobr a . . . Hrvat ska
gospoda su kroz 20 godi na bor be hrvat skog nar oda prot i v vel i kosr pske he-
gemoni j e i ugnj et avanj a st al no demagoki trubili da oni vode hrvat ski nar od
u bor bu za naci onal nu r avnopr avnost i sl obodu . . . A ta je hrvat ski nar od vi-
di o u t oku ove godi ne, ot kako vl adaj u hr vat ska gospoda? Umj est o sl obode i
demokr at i j e, hrvat ska su gospoda odmah poeli maj muni sat i t al i j anski m fa-
istima i nj emaki m naci onal -soci j al i st i ma, st varaj ui uni f or mi s ane organi za-
cije pod nazivom Seljake zatite i Graanske zatite da pomou tih et-
ni ka t erori zi raj u nar od na selu i u gr adu i da se pomou njih odr e na vlasti . . .
U Dalmaciji i u mnogi m dr ugi m kr aj evi ma obilazili su od kue do kue an-
dari i zatitnici ( pr i padni ci Zatite - V. T.) pri j e izbora, pret ei zat vor om i
koncent r aci oni m l ogori ma, mobi l i zaci j om i bat i nama, ako seljaci nee glasati
za liste HSS. U Omi u su plaali glasove 250-300 din .. ,
24
itd.
Dok su bili u opozi ci j i HSS-ovci su napadal i korupcionatvo . beogr adske ari j e' .
Osui val i su svoj e pol i t i ke pr ol i vni ke za pl j aku na r odne i movi ne i zgr t anj e kapi t al a zlou-
pot r e bom drav ne v lasti. A kada su, posl e Spor azuma Cvet kovi - Maek, sami dol i na vlast,
mnogi od tih r ani j e ogor eni h pobor ni ka protiv kor upci ona t va upal i su i sami u to. U jav-
nost i na podr uci u Banovi ne Hr vat ske nije se mogl o sakri t i kako su mnogi . posl ovni l j udi '
ot poel i da sve vie i skor i cavaj u svoj e pol i t i ke veze s vl adom, kako su se i neki l anovi iz
samog vodst va HSS bogat i l i t skor i avaj ui svoj pol i t i ki pol oaj . Bilo j e poznat o da su se
pri t ome slali sve jae isticati poneki ljudi oko samog Maeka. Pokazal o se da i zmeu st ar i h
i novi h kor upci ona a nema ni kakve bi t ne razlike.
26
Stab Primorske armijske oblasti, u svom mes enom izvetaju od 3. okt ob-
ra 1940. godi ne o situaciji na t eri t ori j i ove oblasti, i zmeu ostalog, kae da
-Pavel i cevska akci | a uzi ma sve vie maha, ubacuj ui r azne l et ke i br o ur e, u koj i ma se
i znose a l a r ma nt ne vesti i govor i o s i gur nom i s kor om os t var enj u hr vat s ke dr ave uz pot por u
sila Osovi ne Pavelievci napadaj u voj sku i u cr ni m boj ama i znose st anj e u nj oj t ako da e
u da nom mome nt u, ne s a mo or gani r azni h vlasti, ve i svi vojnici sa or uj em st upi t i na nji-
hovu s t r anu Pa ipak za pr ot i vdr avne akt e vlasti pr ekr i oce kanj avaj u sa po 5 do 10 dana
zat vor a ili novano i na l ome se s a mo ost aj e, dok se ova pr ot i vdr avna akci j a sve vie i r i . . .
j er se do sada nije konkr e t no ni t a ozbi l j ni j e pr eduzi mal o da se ovome zlu s t ane na p u t . . .
S dr uge st r ane, ne moe se govori t i ni da HSS ne t o kons t r ukt i vno radi . I ona sa svoj e s t r ane
u r azni m govor i ma, do apt avanj i ma i u novi nski m l anci ma pomi nj e sve veu nezavi snost
Hr vat ske i pr o i r enj e Hr vat skog t eri t ori j a, i st i e i ndi vi dual nost Hr vat s kog nar oda, osni va
or gani zaci j e . Hr vat skog j unaka' (organi zaci j a s r ednj o kol s ke oml adi ne u Hr vat skoj ) . Osno-
vali su je i nj ome r ukovodi l i eks t r emni krugovi kat ol i kog kl er a koji u pr ogr a mu ima .ost-
var enj e St ar evi evi h koncepci j a' (ovo isto govor e i pavel i evci ), vrSi i dal j e pr e me t a nj e na-
ci onal i st a i pr ogoni sokol e na s vakom kor aku . . . Na sokol e su se okomi l i i f r ankovci i
HSS . . . Hrvat i j ugosl ovenske or i j ent aci j e i Srbi svaki m d a n o m doi vl j avaj u r azna i kani ra-
nj a . . . Svakodnevni su s ukobi i i zmeu pri st al i ca HSS, neke or gani zaci j e su r as pu t ene i u
nj i ma se spr ovodi r eor gani zaci j a, a svemu l ome j e uzrok r azoar anj e l anova par t i j e zbog
nei s punj avanj a demago ki h obe a nj a vodst va i z vr e me na opozi ci one bor be. L'sled t oga pre-
laze nj i hove pri st al i ce u pavel i evce i komuni s t e . .
28
Uoi rata, u pr edveer j u sukoba dva i mperi j al i st i ka bl oka, Maek je vo-
di o pol i t i ku ljuljake. lavirajui i zmeu njih i nast oj ei da se ne zameri ni
j ednoj ni dr ugoj strani; zat o je i mao st al no svoje l j ude i kod j edni h i kod dru-
gih. Do poet ka dr ugog svet skog rat a vie se osl anj ao na zapadni blok, a posl e
Hi t l erovog pobedonos nog pohoda po Evropi 1939/40, na sile Osovi ne koj i ma
ost aj e pot puno pri vren sve do 1943. kada j e bila oi gl edna pobeda ant i hi t -
l erovske koalicije. Zato se opet brzo pr i kl anj a angl o saksonskom bl oku, oe-
kuj ui da ce - pod nj egovi m okri l j em - preuzet i vlast u NDH umes t o Pavelia.
Takav je bio put izdaje Maeka i nj egove gr upe okupl j ene u vodst vu st r anke
HSS i povezane sa kl erofai st i ma, f r ankovci ma, ust aama i dr ugi m t erori st i -
kim organi zaci j ama.
Kada se r at na opasnost sve vie pri bl i aval a Jugoslaviji, pravci HSS - Ma-
ek, Kout i i drugi - davali su izjave iz kojih se mogl o j asno videti da kapi-
talistika klasa Hrvat ske, u sl uaj u r at ne opasnost i , nee brani t i i nt egri t et ju-
gosl ovenske drave.
27
Prot est vuj ui prot i v poziva obvezni ka na vebu 1939, Kout i je pr ed sku-
pom hrvat ski h zast upni ka 8. svi bnj a 1939. izjavio:
Nije hr vat s ko na r odno zast upst vo pi t ano ka mo si novi Hr vat skog nar oda i maj u ii.
gdj e i maj u sluiti, kol i ko sluiti, kako i maj u pu ku nositi, nego se i maj u kao r obl j e pozvati,
kao st oku i ma ih se vui t a mo u kasar ne, obui ih. naor uat i i slati bog zna kamo. Hrvat ski
nar od, meut i m, dovol j no j e zri o i dovol j no svj est an svojih nar odni h pr ava, da odl uno od-
bije ovakav pos t upak i ovakvo poni enj e. Na t ome s kupu Kout i . Maek i ut ej ponovi l i
su svoj zaht ev za gr ani com na Drini, uz bur no odobr avanj e i pl j esak svih pr i sut ni h posl ani -
ka.
28
1 dal j e: Posve j e r azuml j i vo, da bi hr vat ski nar od u t akvoj si t uaci j i uvao s amo svoj u
kou. Jer. budi mo i skreni , mogu li naa br aa (misli na sr pski nar od - pr i me dba V. T.) sa ko-
jom s mo t ol i ka zla doivjeli, apel i r al i na nae br at s t vo u asu, kada i m voda doe do grl a?
Ne! Onda neka svat ko povue kons ekvence . Hr vat ska j e pri j e 20 godi na i zgubi l a svoj u slo-
bodu u gr evi ma Evrope. Ona u gr evi ma t e iste Evrope, mor a sada dobi t i opet svoj u slo-
bodu.
2 9
Pr ema Hopt ner u:
Spor azum Cvet kovi - Maek od 26. avgust a 1939. godi ne t ek t o j e bi o poeo svoj rad
na smi r i vanj u. Razdor i zmeu Sr ba i Hr vat a t r aj ao j e dvadeset godi na i mal o j e odgovor ni h
l anova j ugosl ovenskog dr ut va mi sl i l o da bi Spor azum mogao popr avi t i t et e za vr eme ma-
nj e od j edne gener aci j e. Tr ebal o bi na j ma nj e t ol i ko vr emena da pr oe da se hr vat ske nade
u s epar at i zam i s r ps ke cent r al i st i ke t r adi ci j e pr eobr aze u navi ku na kons t r ukt i van zajed-
niki rad za j ednu uj edi nj enu Jugosl avi j u Sada. got ovo pr ekono, pu i nj egove posl edi ce
pr ouzr okovat i su r as cep dal eko vei h r azmer a nego t o j e ikad r ani j e post oj ao.
3 0
I dal j e:
Kr at kot r aj no pol i t i ko j edi nst vo Jugosl avi j e, pos t i gnut o u s r ps ko- hr vat s kom Spor a-
zumu od 1939. nije mogl o da izdri udar osovi nske invazije. Namesni st vo je tek bilo poel o
da vri ono t o j e monar hi j a t r ebal o da ui ni mnogo godi na r ani j e - ui edi nj enj e nar oda u
okvi ru de mokr a t s ki h ust anova. Tr ebal o j e j o j edna gener aci j a da pr ode u mi r u da bi se iz-
gr adi l a de mokr a t s ka dr ava i uvrst i l e veze i zmeu mona r hi j e i nar oda. Tr ebal o j e u naj ma-
nj u r uku da doe j edna nova gener aci j a pat r i ot a, koji bi se smat r al i Jugosl oveni ma. a ne Sr-
bi ma, Hr vat i ma ili Sl ovenci ma; bi l o ih je suvi e mal o koji su mislili o celini, a suvi e mnogo
koji su mislili o del ovi ma. Od svoga poet ka, j ugosl ovenska dr ava bila je ome t a na u s vome
razvoj u od ljudi ogr ani eni h pogl eda i l i eni h pot r e bne gi pkost i , koji ni su pokazi val i ni kakve
s pos obnos t i da r ade zaj edno za opt e dobr o.
3
'
Iako u ovi m konst at aci j ama i ma dost a istine, i pak t r eba pr i met i t i da
Hopt ner ne shvat a pravilno reavanj e naci onal nog pi t anj a u Jugoslaviji.
Dr Lj ubo Boban, na kr aj u svoje knj i ge Sporazum Cvetkovi-Maek, pra-
vilno j e konst at ovao:
. .. Ocj enj uj uci to ( Spor azum Cvet kovi - Maek - pr i m. V. T.) kao prvi kor ak ka raz-
bi j anj u hegemoni s t i kog si st ema. KPJ j e ukazi val a na pot r ebu da se t aj si st em r azbi j e do kra-
j a i da se pozi t i vne t endenci j e Spor azuma pr oi r e i na dr uge na r ode Jugosl avi j e. Meut i m,
ubr zo se pokazal o da Spor azum od nj egovi h akt er a ni j e bi o pr vens t veno t ako zami l j en, ve
da j e on. zbog okol nost i u koj i ma j e do nj ega dol o, bi o skl opl j en i z dr ugi h mot i va i i mao
dr uge ciljeve. Pokazal o se da su i hr vat ska i sr pska bur oazi j a (pa i ona koj a u Spor a z umu
nije uest voval a, ali g a j e i pak na svoj nai n odobr aval a) skl opi l e kompr omi s da bi se mogl e
si gurni j e post avi t i u opas nos t i ma koj e su nailazile za Jugosl avi j u i bur oaski por e da k u nj oj
Sr pska bur oazi j a st upi l a j e u kompr omi s da bi, kol i ko j e t o u novoj si t uaci j i bi l o mogue
vie, i pak ouval a hegei noni st i ke pozicije, ako ne vie t ol i ko u odnos u na Hr vat sku, a onda
u odnos u na ost al i di o dr ave. I dok j e s r ps ka bur oazi j a skl opi l a Spor azum da bi ouval a
pozicije, hr vat ska j e t o ui ni l a da bi pozi ci j e st ekl a . . . "
U Pregledu istorije Saveza komunista Jugoslavije o Spor azumu se, i zmeu
ostalog, kae:
. . . Spor a z umom Cvet kovi - Maek nije bi l o r e eno n i j e d n o s u t i ns ko pi t anj e politi-
kog ivota u Jugosl avi j i . St var anj em Banovi ne Hr vat ske nije se ni u e mu pobol j ao pol oaj
hr vat s kog nar oda. Hr vat ski nar od i , pr e svega, mas e r adnog sel j at va, mogl i su se na os novu
vl ast i t og i skust va uveri t i da j e t aj Spor azum bi o u i nt er es u s a mo hr vat s ke bur oazi j e, a da
j e i pr i vr edni i pol i t i ki pol oaj r adni h ljudi pos t ao j o tei. Vodst vo Hr vat s ke sel j ake st r an-
ke nije i spuni l o ni j edan od mnogobr oj ni h zaht eva koj e j e dugi niz godi na i st i cal o u svome
pr ogr a mu i oko koj i h j e okupl j al o mas e hr vat skog nar oda. Banovi na Hr vat s ka j e svoj i m
r eakci onar ni m me r a ma ila i dal j e od vl ade Mi l ana St oj adi novi a. Sve j e t o ubr zal o pr oces
di f er enci r anj a u s a moj Hr vat s koj sel j akoj st r anci i pr oces t r enj enj a r adni h sl oj eva Hrvat s-
ke. S dr uge st r ane, bur oas ke opozi ci one par t i j e u Srbiji, koj e su r ani j e s HSS sai nj aval e
Udr uenu opozi ci j u, nal e su se posl e Spor azuma Cvet kovi - Maek u nezavi dnom pol oaj u.
Vl adaj uoj koal i ci j i s r ps ke i hr vat s ke bur oazi j e one ni su bile pot r e bne kao par t ner i u vlasti;
bez odr eeni h i smel i j i h koncepci j a u unut r a nj oj i s pol j noj politici, te par t i j e su gubi l e uti-
cai na mase r as pol oene za bor bu. Pokazal o se da su nj i hove de mokr a t s ke kr i l at i ce o me-
nj anj u Ustava i o sazi vanj u Ust avot vor ne skupt i ne, o soci j al ni m i e konoms ki m pr avi ma na-
r oda - obi na demagogi j a. U t akvi m usl ovi ma su naj akt i vni j e u t i m s t r a nka ma post al e one
snage koj e se u sut i ni ni kada ni su odr i cal e uni t ar i zma i vel i kosr pske hegemoni j e i koj e su
posl e Spor azuma Cvet kovi - Maek i st upal e sa ovi ni st i ki h pozi ci j a, br anei ugr oeno Sr-
pst vo i zovuci Srbe na okup da br a ne sr psku Bosnu i Her cegovi nu i Voj vodi nu od hr-
vat ske opasnost i . Nj i hova vodst va r as padal a su se na gr upe i kl ubove sa sve ma nj i m uti-
caj em u nar odu. .
Takva pol i t i ka kr et anj a u zeml j i ubr zo su pokazal a da j e s a mo Komuni s t i ka par t i j a
ost al a i dal j e dos l edna svom r evol uci onar no- demokr at s kom i ant i f ai st i kom pr ogr a mu.
Nar odne mas e su se sve vie na svom vl ast i t om pol i t i kom i skust vu uver aval e da j e KPJ je-
di na istinski de mokr a t s ka pol i t i ka snaga u zemlji.
13
U navedenoj oceni se za st anj e u Jugoslaviji s pr avom opt uuj u i hrvat ska,
i sr pska buroazi j a, i sve bur oaske part i j e, a pr ema navedeni m dokument i -
ma j asno se vidi da su i srpska i hr vat ska buroazi j a bile nei skr ene j edna pre-
ma drugoj , ak i nepos r edno posl e zakl j uenj a Spor azuma avgust a 1939. go-
dine, bez obzi ra na obos t r ane izjave o sar adnj i i l oj al nost i u vladi Cvetko-
vi -Maek. Pr ema dogaaj i ma koji su se odi graval i u Hr vat skoj Banovi ni po-
sle Spor azuma sve do apr i l skog rata, u s amom r at u i posl e njega, moe se ut-
vrditi d a j e dvol i no dr anj e vodst va HSS bilo oi gl edni j e. To pot vr uj e i ve
pomenut a i u Prilogu 2 dat a Strogo poverljiva okrunica vodstva HSS iz 1939,
nepos r edno posl e Spor azuma, i ako se ponegde pokuava da se ospor i aut en-
t i no nj eno post oj anj e. U stvari, ta Okruni ca je predst avl j al a osnovnu plat-
f or mu za razbi j anj e .Jugoslavije koj u su sprovodi l i ovinistiki, r eakci onar ni
i separat i st i ki krugovi, nar oi t o u Hr vat skoj Banovini. Kar akt er i st i no je da
su dogaaj i u t oku 1971. godi ne u Hr vat skoj do 21. sedni ce Pr edsedni t va SKJ
j asno pokazali da su ciljevi te pl at f or me bili pot puno slini, pa ak u pone-
emu i prevazi eni u poku aj i ma za i zvoenj e kont r ar evol uci j e put em tzv.
masovnog pokreta (u Okruni ci - nar odnog pokr et a) O t ome je u Vjesniku
u srijedu br. 1029, Zagreb, 19. 1 1972, novi nar D. S. na str. 8- 10 izvrio t eme-
ljito upor eenj e onoga t o se pr edvi al o u t oj Okruni ci sa oni m t o se do-
gaal o u t oku 1971. godi ne i t o je t r ebal o j o uradi t i . U svom l anku Nepro-
mijenjena sr nacionalizma - ovinistike i separatistike tendencije u svjetlu
Izvatka iz jedne strogo povjerljive okrunice hrvatskoga narodnog pokreta iz
1939. g. i zmeu ost al og se kae:
Zapanj uj ua sl i nosl os novni h ant i j ugosl avenski h i separ at i st i ki h t eza j ednoga do-
kume nt a iz 1939. godi ne i teza koj e su se. sve donedavno, mogl e ul i od gl asnogovor ni ka tzv.
mas ovnog pokr et a pokazuj u, unat o pot puno razl i i t i m povi j esni m uvj et i ma u koj i ma se
j avl j aj u, d a j e hr vat ski naci onal i zam i ovi ni zam, kao i naci onal i zam i ovi ni zam u bi l o koj em
nar odu, poj ava koj a j e opa s na za j edi nst vo nai h nar oda, kao i za sam ops t anak hr vat s koga
nar oda.
3 4
Za svoju hr oni ku Anatomija zavjere, aut or or e Liina, u meseni ci ma
zagr ebakog Fokusa br. 9, 10, 11, 12, za 1981. i br. 1 za 1982, a nast avl j a se
dalje, veoma opi r no iznosi pol i t i ku si t uaci j u u SR Hr vat skoj 1971. godi ne
(kori st ei se novi nski m l anci ma iz j ugosl avenske i i nozemne t ampe, sud-
skom i dr ugom dokument aci j om iz tog vr emena, l anci ma iz naci onal i st i ki h
glasila i listova ant i j ugosl avenske fai st i ke emi gr aci j e u Zapadnoj Evropi i
neki m pr ekomor s ki m zeml j ama, t e knj i gama Nacije i meunaci onal ni odno-
si St i pe Suvara i ideje masovnog pokr et a u Hrvat skoj Ivana Peria, a oso-
bi t o i zvj et aj em o st anj u u SKH u odnos u na pr odor naci onal i zma u nj egove
redove, koji je pr i hvaen na 28. sj edni ci CK SKH. 8. svi bnj a 1972. godi ne. Au-
t or se t akoer kori st i o i dr ugi m pr i st upani m dokument i ma t o govore o
borbi prot i v naci onal i st i ki h, ovi ni st i ki h, separat i st i ki h i kont r ar evol uci o-
nar ni h el emenat a u zemlji). Iz te obi mne hr oni ke ovde se iznosi s amo poet ni
deo iz br. 9181, pod nasl ovom Masovni pokret u slijepoj ulici izdaje, koji na
str. 30 i 31 glasi:
Snana i agresivna eskalacija nacionalizma u SR Hrvat skoj u poet ku se-
damdeset i h godi na i poku aj nasi l nog i naugur i r anj a i deol ogi j e amor f noga
masovnog pokret a u njezin drut veno-pol i t i ki , ekonomski , kul t ur ni i j avni
ivot imali su sva poznat a obi l j ej a organi zi rane kont r ar evol uci j e kraj nj i cilj
koje je bi o izazivanje gr aanskog rat a u zemlji i razbi j anj e socijalistike, sa-
moupr avne i nesvr st ane Jugoslavije.
U sprezi s hr vat skom fai st i kom emi gr aci j om i dr ugi m nepr i j at el j ski m
el ement i ma u zemlji, naci onal i st i ke snage, okupl j ene u Matici hr vat skoj kao
jezgri masovnog pokr et a i pot pomognut e i ohr abr ene od f r akci j ske skupi -
ne u r ukovodst vu SK Hrvat ske, pokr enul i su i roku zavj eru prot i v naci onal -
nog i nt eresa, sl obode i nezavi snost i hrvat skog nar oda i nj egove bor be za vlas-
titi socijalistiki progres, nudei mu r est aur aci j u gr aanskoga kl asnog drut -
va i na toj i dej noj osnovi rjeavanje naci onal nog pi t anj a i r ef or mu drut -
veno-pol i t i ki h i ekonomski h odnosa. Bio je to zapr avo ot vor eni poziv na
dest r ukci j u koji je t r ebao stvoriti sve uvj et e za politiki i pr i vr edni kaos u
zemlji, pr et post avke za nj i hovo naci onal i st i ko-separat i st i ke koncepci j e i,
naposl j et ku, za nj i hov dol azak na vlast.
Propagi raj ui tezu o hr vat skoj naci onal noj dravnost i , koj a je zapr avo vo-
dila dezi nt egraci j i federaci j e, i zalaui se za neogr ani eni i nedj el j i vi nacio-
nal ni suvereni t et , dakl e za naci onal nu iskljuivost i net rpel j i vost pr e ma dru-
gim nar odi ma i nar odnost i ma, hrvat ski su naci onal i st i , kao i pri j e et r deset
godi na, bezobzi r no izdali i nt erese svojeg nar oda, pokuavi se j o j ednom po-
igrati nj egovom s udbi nom i nj egovom hi st ori j skom svijeu o samoodr ei va-
nj u i s l obodnomu i r avnopr avnomu mj est u u soci j al i st i koj zaj edni ci nar oda
i nar odnost i Jugoslavije.
Koristei se pol i t i kom t akt i kom pos t upnog nas t upanj a hrvat ski j e na-
ci onal i zam nast oj ao uspost avi t i t ot al i t arnu dr ut venu kl i mu i u t akvoj at mos-
feri naci onal i st i kog t er or a i hi st eri j e omogui t i nesmet ani pr odor sebi svoj-
st vene ideologije, koja je ila ne s amo za tim da deval vi ra i negi ra t ekovi ne
revol uci j e i por at noga soci j al i st i kog razvitka, nego i bi l a na liniji r azbi j anj a
i nt egri t et a Jugoslavije. St anovi t e r eal ne t ekoe, pr obl eme, zastoje i kol eba-
nja u razvi t ku samoupr avl j anj a, ali i u meunaci onal ni m odnosi ma, naci ona-
listi su vj et o i smi l j eno koristili za pr opagi r anj e svojih pol i t i ki h teza od ko-
jih su gl avne bile: da se Hrvat sku dugi niz godi na si st emat ski i smi l j eno eko-
nomski pl j aka i da, zbog t oga t o se koi nj en pri vredni razvoj i rast . ona sve
vie ekonomski st agni ra i u odnosu na dr uge r epubl i ke i pokr aj i ne nepres-
t ano nazaduj e; d a j e Jugoslavija (shvaena kao s kup savezni h i nst i t uci j a i kao
dravna zaj edni ca uope) t amni ca Hrvat ske u koj oj se gui svaki osj eaj hr-
vatstva; da se pr ogoni i dekr oat i zi r a hrvat ski jezik i kul t ur a openi t o i, kao
vr hunac svega, da su Srbi u Hr vat skoj vl adaj ui nar od koji j e silom na me t nuo
svoju domi naci j u.
U skl opu t akve pol i t i ke t akt i ke hr vat skog naci onal i zma poj avi o se i za-
ht j ev za pr ebr oj avanj em na naci onal noj osnovi: pokr enut a j e nevi ena haran-
ga prot i v Sr ba u Hrvat skoj , a dr uge se nar ode i nar odnost i pokual o, po iden-
t i nom r ecept u, svesti na gr aane dr ugog reda. Takvo agr esi vno nas t upanj e
hr vat skog naci onal i zma, opt ube za pol i t i ku domi naci j u Sr ba u Hr vat skoj i
si j anj e net rpel j i vost i i mr nj e pr ema sr pskom nar odu, ali i dr ugi m nar odi ma
i nar odnos t i ma (to je naj gori nain vri j eanj a vlastite naci j e) odma h su is-
koristili srpski naci onal i st i i, traei organizacijski osl onac u SKD Prosvj et a
(po uzoru na svoj hrvat ski pandan u Matici hrvat skoj ), pozvali na okup. Ub-
rzo su se pojavili razliiti pr oet ni ki el ement i , poj edi ni pr edst avni ci tradi-
ci onal i st i ke i nt el i genci j e sr pske nar odnost i u Hrvat skoj , koji zagovaraj u spe-
cific ni naci onal i st i ki separat i zam . . .
Pr ema t ome, i ovo j e j edan od dokaza d a j e St r ogo poverl j i va okr uni ca
iz 1939 godi ne posluila kao osnov na pl at f or ma masovnog pokr et a 1971, tim
pre to je, u stvari, pot ekl a iz redova HSS .i zduno pr i hvaena od ust aa, kri-
ara. frankovaca i klerikalskih el emenat a.
1/ ovoga i posl ednj i h dogaaj a na Kosovu, i to u eri i zgradnj e soci j al i zma,
moe se izvui zakl j uak da su naci onal i zam, ovi ni zam i separ at i zam u svim
s r edi nama naj opasni j i pr edst avni ci kont r ar evol uci j e i da se u kor enu mogu
suzbijati i onemogui t i maks i mal nom budnou i dosl edni m s pr ovoenj em
naeg Ustava o pot punoj r avnopr avnost i svih naih nar oda i nar odnost i , uz
nepr eki dno razvi j anj e j ugosl ovenskog pat ri ot i zma i zaj edni t va.
U ci r kul ar u Tri godinjice, napi sanom kr aj em avgust a 1940.i obj avl j enom pod
nasl ovom Komuni ke CK KPJ i u Prol et eru br. 7- 8 za avgus t - s ept embar
1940, i zmeu ostalog, kae se:
I
Pod konac avgust a i poet kom s ept embr a ove godi ne padaj u godinjice kr upni h politikih do-
gaaj a. Dvadeset t reeg avgust a navrilo se ravno godi nu dana ot kako je st voren pakt o nena-
padanj u i zmeu Sovj et skog Saveza i Nj emake. Prvog s ept embr a pada godinjica dr ugog impe-
rijalistikog rata. a 26. august a navrila se godi na ot kako je sklopljen takozvani spor azum Sr ba
i Hr v a t a . . .
U
Trea godinjica koj a se navr i l a ov ih da na j est e tzv. s por azum koji su st vori l i Cvetko-
vi c- Maek. tj. pr edst avni ci s r ps ke i hr vat s ke buroazi j e 26. augus t a pr ol e godi ne. Mi komu-
nisti s mo ve odma h t ada izraavali svoj u s umnj u u t o da e t aj s por azum doni j et i kori st i
hr vat s kom nar odu, j er j e bi o st vor en bez uea nar oda, j er j e t aj s por azum znai o kompr o-
mi s i zmeu s r ps ke i hr vat ske gospode, znai o j e neke vrst e ne s a mo pr i mi r j a nego i saveza
me du s r ps kom i hr vat s kom bur oazi j om u bor bi prot i v r adnog nar oda, znai o j e podj el u
vlasti i pl j ake me u s r ps kom i hr vat s kom gos podom. Na alost, naa se s umnj a odvi e br zo
obi st i ni l a; r ezul t at i su por azni za sve one koji su od t oga s por azuma oeki val i ne t o kori st i
za nar od. Vl ada Cvet kovi - Maek koj a je sebi s nepr avom nadj el a i me nar odna vlada, iz-
vrila j e u t oku ove godi ne t akvi h dj el a koja nadma uj u i dj el a nj eni h pr et hodni ka Stojadi-
novi a. Jevt i a itd
1) Umj est o s l obode i demokr aci j e, o koj oj su st al no govori l i sadanj i vl ast odr ci dok
su bili u opoziciji, oni su, im su doli na vlast zabranili svu radni ku t ampu, stvorili su
koncent r aci one l ogor e i bacili u nj i h sve one koji su im izgledali opasni .
2) Pojaali su t er or pr ot i v r adnog nar oda, koji j e di gao svoj glas protiv r at a i prot i v sku-
poe. Vl ada Cvet kovi - Maek prol i l a j e nar odnu krv u zi mu 1939/40. na ul i cama Beogr ada,
Zagr eba. Spl i t a. Podgor i ce i na mnogi m dr ugi m mj es t i ma u zeml j i .
3) Vl ada Cvet kovi c- Maek pr evar i l a j e nar od: ona ne misli da izvri obeanj a dat a na-
r odu pr i dol as ku na vlast, a t o su: da i spravi nepr avde koj e su nanes ene na r odu od pr ol i h
rei ma, da dade na r odu nj egova de mokr a t s ka pr ava i pobol j a e konoms ko st anj e Naprot i v,
vl ada Cvet kovi c- Maek st var a neke r e f or me po uzor u t al i j anskog fai zma i nj emakog na-
ci onal soci j al i zma.
4) Vl ada Cvet kovi - Maek ugr abi l a je sve i nst i t uci j e kl asrt om s i ndi kal nom pokr et u i
dal a i h u r uke svoj i m pos l odavaki m si ndi kal ni m or gani zaci j ama i pri j et i da pot puno zabra-
ni dj el ovanj e kl asnog si ndi kal nog pokr et a.
5) Vl ada Cvet kovi - Maek je. dodu e, pod pr i t i skom na r oda pri znal a SSSR i uspost a-
vila di pl omat s ke i t r govi nske odnose, ali ona na dj el u pokazuj e svoje nepr i j at el j s ko dr anj e
pr e ma zeml j i soci j al i zma, j er ne dozvol j ava i pot aj no nar euj e da se zabr anj uj u knj i ge o
SSSR-u. a Banovi na Hr vat s ka i pop Koroec zabr ani e s t var anj e dr u t ava pr i j at el j a Sovjet-
sk g Saveza, doi m ve post oj e odavno i s l obodno se or gani zuj u dr u t va pr i j at el j a Nj ema-
ke. Italije. Engl eske itd.
6) Vl ada Cvet kovi - Maek die sama ci j ene i vot ni m nami r ni cama put e m r azni h ure-
daba. s ama st var a s kupou l i f er uj uci neogr ani ene kol i i ne tih nami r ni ca Italiji i Nj emakoj ,
a gui r adni ke t r aj kove, koji se vode radi povi i ca mi zer ni h pl at a r adni ka
7) Vl ada Cvet kovi - Maek dokazal a j e svim svoj i m pos t upci ma da j e ona pr ot unar od-
na vl ada i da ne vodi r auna o i nt er esi ma nar oda
Hr vat s ka gos poda pr evar i l a su hr vat ski nar od, a u pr vom r edu hr vat ski sel j aki nar od.
U t oku ove godi ne, ot ka ko u Hr vat s koj vl ada hr vat ska gospoda, hr vat ski r adni nar od gr ada
i sel a ni j e vi di o ni kakva dobr a. Kori st i od s por azuma i dvades et ogodi nj e bor be hr vat skog
na r oda vuku s a mo hr vat s ka gospoda. Naprot i v, na gr bau hr vat s kom sel j aku, r adni ku, za-
natliji itd. na me t nut i su novi t eki t eret i u obl i ku pos ebni h namet a i pri reza. Poveal e su se
r azne dae i st vori l e nove koj e pogaaj u s i r oma ne sel j ake, r adni ke i gr aane St vor en j e j o
mnogo vei admi ni s t r at i vni apar at razni h i novni ka, odj el ni h pr eds t oj ni ka itd., koji vuku
ma s ne pl at e i zbog ega se isisava posl j ednj a kap krvi iz ul j avi h r uku sel j at va i ost al og rad-
nog na r oda Hr vat ske.
Hr vat s ka gos poda su kr oz 20 godi na bor be hr vat skog nar oda prot i v vel i kosr pske he-
gemoni j e i ugnj et avanj a st al no demago ki t rubi l i da oni vode hr vat ski nar od u bor bu za na-
ci onal nu r avnopr avnos t i sl obodu, da se bor e za demokr at i zaci j u, za bol j i ivot sel j akog i
ost al og r adnog nar oda, da se bor e za s l obodne i t aj ne i zbor e itd. A St aj e hr vat ski nar od vi di o
u t oku ove godi ne ot ka ko vl ada hr vat ska gospoda? I) Umj est o s l obode i de mokr a c i j e hrvat s-
ka su gos poda odma h poel i maj muni s at i t al i j anski m f ai st i ma i nj emaki m naci onal soci -
j al i st i ma st var aj ui uni f or mi s ane or gani zaci j e pod nazi vom Sel j ake zatite i Gr aans ke
zatite, da pomo u tih et ni ka t er or i zi r aj u nar od na sel u i u gr adu i da se pomo u nj i h odr e
na vlasti. 2) Umj est o pobol j anj a i vot a sel j at va i r adni t va, u t oku ove godi ne vi di mo sve
veu bi j edu na selu, i u mnogi m kr aj evi ma Hr vat ske vec da na s vl ada glad me u sel j aci ma.
Umj est o pobol j anj a ivota r adni ka, hr vat s ka gos poda su doni j el a naj r eakci onar ni j u ur e dbu
u koj oj se zabr anj uj u t raj kovi , a r adni ci se pr epu t aj u pot puno na mi l ost i nemi l ost posl o-
davaca i policije. 3) Umj est o s l obodni h i t aj ni h i zbora, hr vat ska su gos poda u pr vom r edu
liila pr ava gl asa oml adi nu do 24 godi ne, dakl e pot puno zrel e l j ude, koj i su ve i voj nu du-
nost izvrili. Ovi m svoj i m akt om nadmai l i su i naj r eakci onar ni j e i zbor ne zakone u svi j et u.
Umj est o t aj nog gl asanj a, hr vat ska su gos poda vrili ove godi ne i zbor e j avno, pr i e mu su
upot r ebl j aval i naj r eakci onar ni j e met ode, koj i ma su nadmai l i i me t ode Pere i vkovi a. Jev-
tia. pa i s amog gr of a Kuen- Heder var i j a iz doba pokoj ne Aust ri j e. U Dal maci j i i mnogi m dr u-
gim kraj evi ma obilazili su od kuce do kuce andari i zatitnici prije izbora prijetei se za-
t vor om. koncent r aci oni m l ogor i ma, mobi l i zaci j om i bat i nama a ko sel j aci nee gl asat i za lis-
tu HSS. U Omi u su pl aal i gl asove 250 do 30 din., dovl ai l i i ne mo ne s t ar ce u aut omo-
bi l i ma na bi ral i t e itd.
Hr vat s kom na r odu j e da na s ve pot puno si nul o pr ed oi ma Gnj ev na r oda j e velik i hr-
vat ska gos poda se nada izbjei t ome gnj evu pomo u r azni h r eakci onar ni h ur edaba. Nova
ur e dba o kot ar s ki m s a moupr a va ma j as no pokazuj e da se hoe p o t p u n o ugui t i aut onomi j a
opi na. U odbor e, kae se u ur edbi , mogu biti bi r ani s a mo dobr i gos podar i (i t aj kul aci ). Po-
mou tih kot ar ski h kul aki h par l amenat a t r eba da se dri u pot i nj enos t i s i r oma no seljat-
vo. Sef t akvi h kot ar ski h, kul aki h s amoupr ava j e kot ar ski nael ni k (sreski pogl avar). Zapra-
vo t o su s amo pomoni or gani vlasti, kao t o su i andari , pol i ci j a. Zat i t a itd da se hr vat s ka
i zdaj ni ka gos poda spase od na r odnog gnj eva, odri na vlasti i da i dal j e t er or i zi r a i pl j aka
hr vat ski nar od.
Ter or , bespr avl j e r adni ke klase, ubi j anj a po ul i cama r adni ki h bor aca, koncent r aci o-
ni l ogori i t amni ce, t er or nad sel j aci ma pomou ne s a mo andar a nego i Hr vat ske sel j ake
zatite, pl j aka sel j aka u i me neke sel j ake demokr aci j e, kako hr vat s ka gos poda dr s ko na-
ziva t u svoj u t vor evi nu; r aspi r i vanj e mr nj e u nar odu, r aspi r i vanj e naci onal nog ovi ni zma,
s t r a no si r omat vo, bi j eda i glad koj a kao avet pri j et i i r oki m na r odni m sl oj evi ma, evo. t o
su rezul t at i godi nj i ce s por azuma. .
34

Napadaj ui vl adu Cvet kovi -Maek, Mitar Baki u svom referatu (o radu
u vojsci) na Petoj zemaljskoj konferenciji 19-23. oktobra 1940, i zmeu ostalog,
kae da
Reim Cvet kovi c- Maek- Kor o ec spr ovodi j ednu pr ot una r odnu def et i s t i ku i kapi-
t ul ant s ku pol i t i ku, kada ot i ma r adni m mas ama pol i t i ka pr ava i sl obode, kada nasi l j em i
ubuj anj ' ^m, t e koncent r aci oni m l ogor i ma gui opr a vda nu na r odnu bor bu, kada r azni m reak-
ci onar ni m u r e d b a ma koi i gui e konoms ku bor bu r adni ke kl ase i ost al i h r adni h ma s a , . . .
Kada pr epu t a voj ni ke r ei mu ofi ci rski h i kana (t oga j e zai st a bilo. ali j e t ua voj ni ka, bila
naj st r oe zabr anj ena t ako da su takvi ofi ci ri sudski kanj avani ili na j ma nj e sa 30 d a n a st ro-
gog pr i t vor a, s a mo ako se vojnik alio - V. T.) kada dozvol j ava ant i s ovj et s ku haj ku i kam-
panj u. kada pr oduuj e si st em naci onal nog ugnj et avanj a makedons kog, sl ovenskog, cr no-
gor skog i dr ugi h na r oda u Jugoslaviji. Kada pr ovodi di kt at ur u naj cr nj eg pol i ci j skog nasi l j a
nad na r odi ma Jugosl avi j e, kada j o posebi ce u Hr vat s koj - hr vat s ka gospoda, koj a su zasjela
u vr hove HSS-a na i t avoj liniji, i zdaj u ci l j eve j unake i i st r aj ne 20-godi nj e bor be hr vat ski h
nar odni h mas a . . .
3S
U Rezolucijt Pete zemaljske konferencije KPJ od 23. okt obr a 1940. godi ne
ovako je ocenjen Sporazum Cvetkovi-Maek;... Takozvani Spor azum izme-
u sr pske i hr vat ske gospode u j esen 1939. g. bi o je sporazum za dal j nj e iz-
rabl j i vanj e r adni h masa i naci onal no ugnj et avanj e nar oda Jugoslavije (Rezo-
lucija Kl). Dalje se konst at uj e da tim Spor azumom ni j e r eeno hr vat sko pi-
tanje, ve su se j o vie otvorili proht j evi hr vat ske buroazi j e, da i st o t ako nije
zadovol j en ni j edan veliki di o sr pske buroazije, t ako da podmukl a meu-
sobna bor ba sve j ae izbija naj avu i da se naci onal ni ovi ni zam r aspi r uj e sa
j edne i dr uge st rane. Hrvat ska buroazi j a pokazuj e iste ugnj et avake t enden-
cije pr ema dr ugi m nar odi ma Jugosl avi j e kao i sr pska: pret enzi j e hr vat ske
buroazi j e pr ema Bosni, Vojvodini, pa ak i pr ema Sloveniji, t o j asno potvr-
uj u . . . Hr vat ska gospoda ni su rijeila ni j edno pi t anj e koj e titi seljake, pa
se gnj ev hrvat ski h sel j aki h masa iri prot i v vlastite hr vat ske gospode Usli-
j ed prevage HSS-a nad sel j at vom i nezadovol j st va koja iz t oga slijede, poj a
al a se opasnost demago ke pr opagande i nost r ani h agenat a f r ankovaca
meu sel j aci ma, osobi t o u Lici, dj el omi no u Zagorj u itd., koji obmanj uj u se-
ljake razni m obeanj i ma. Intenzivniji rad komuni s t a na selu onemogui e
ovu t et nu pr ot i vnar odnu pr opagandu u Hr vat skoj i r askr i nkae je pr ed se-
l j aci ma . . .
36
Drug Edvard Kardelj je, i zmeu ostalog, r ekao:
. . . Spor azum je ohr abr i o j ugosl ovensku buroazi j u za otriji kur s prot i v
demokr at ski h tenji i nar oi t o prot i v r adni kog pokr et a. Buroazi j a s e j e ose-
al a vre u sedl u i svi nj eni glavni cent ri , kako u Beogr adu, t ako i u Zagrebu
i Ljubljani, poj aani m snagama su rigali vat ru prot i v r adni kog pokr et a i de-
mokr at ski h tenji masa. Punili su se zat vori i koncent r aci oni logori, a eko-
nomski i socijalni t eret i su rasli, j er su svi t eret i poveani h r ashoda za voj sku
bili pr ebaeni na leda r adni h ljudi.
U t ome ant i - demokr at skom kur su .novi' vl ast odrci u Banovi ni Hrvats-
koj nisu ba nita zaostajali za vl aaj ui m kr ugovi ma u Beogr adu. Nekada-
nj e demokr at s ke fraze bile su zaboravl j ene. Kar akt er i st i no j e d a j e upr avo
aut onomna Banovi na Hr vat ska sa . demokr at s kom' Hr vat skom sel j akom
st r ankom na elu, bila j edi na pokr aj i na Jugosl avi j e u koj oj su politiki zatvo-
renici sve do okupaci j e ostali u kazni oni cama i koncent r aci oni m l ogori ma i
da su ih HSS-ovske vlasti di r ekt no predal e u ruke ustakih i okupat orski h de-
lata. Banovi na Hrvat ska je t i me j asno pokazal a u ijem je i nt eresu bila stvo-
rena. Ona se uj edno post ar al a za kont i nui t et svoje i ust ake pol i t i ke, svoga i
ust akog t er or a prot i v r adni kog pokr et a i demokr at s ki h tenji naroda.
3 7
A evo ta je dr ug Tito u svom l anku Situation in Jugoslavien, objavlje-
nom u listu Die Welt 1940. godi ne, i zmeu ostalog, napi sao:
Vlada Cvet kovi -Maek koja je dol a na kor mi l o avgust a pr ol e (1939)
godi ne poslije t akozvanog Spor azuma i zmeu Hrval a i Srba, nije odral a obe-
anj a koj a je dal a nar odu. Ova vl ada je nast avi l a r eakci onar nu pol i t i ku svo-
jih pr et hodni ka, tj. pol i t i ku naci onal nog ugnj et avanj a i pr ogona r adni ke kla-
se. Spor azum od prol e godi ne i zmeu Cvet kovi a i Maeka u osnovi je spo-
r azumi j evanj e sr pske i hr vat ske buroazi j e . . .
Kako izgledaju sada ta sl oboda i demokr at i j a, pot o je post i gnut a auto-
nomi j a? Jedan pr i mj er : pri j e Spor azuma i t ava opozicija, ukl j uuj ui i Hrva-
te, isticala je kao glavni zaht j ev sl obodne i zbore i t aj no i zborno pravo. Vo-
stvo Hrvat ske sel j ake st r anke raspi sal o je u maj u (1940. godi ne - pri m, red.)
opt i nske i zbore, pri e mu j e oduzet o pr avo glasa svim ml adi m bi r ai ma is-
pod 24 godi ne . . . Hrvat ska sel j aka st r anka doi vj el a j e na ovim i zbor i ma ve-
liki neuspj eh, i ako je st al no naglaavala da ovi izbori nemaj u politiki karak-
t er i da su s amo komunal ne pr i r ode. Radni ke i sel j ake liste, pod razni m
i meni ma, dobi l e su veliki br oj glasova, a u neki m op t i nama su pot puno po-
bijedile, iako su izbori bili raspi sani s amo na selu, a ne i u gradu.
Reakcionarno vostvo Hrvatske seljake stranke oduevljava se uvoenjem
totalitarnog sistema i sve njene mjere slue ovom cilju. Oni to sa cinizmom na-
zh'aju seljaka demokratija. ( podvukao V. T.). Jo prol e godi ne, odma h pot o
su preuzel i vlast, nisu imali ni t a hitnije, nego da osnuj u, zaj edno sa svoj i m
sr pski m par t ner i ma, koncent r aci one l ogore u koj e su st rpal i veliki br oj ko-
muni st a i si ndi kal ni h f unkci oner a. Oni su uguili cj el okupnu r adni ku tam-
pu, oduzel i r adni ci ma nj i hove institucije: Radni ku komor u su pr edal i HRS-
u, tj. organi zaci j i koj u su sami osnovali da bi unitili kl asne si ndi kat e. Oni su
doni j el i r eakci onar nu Ur edbu o regul i sanj u spor ova i zmeu r adni ka i poslo-
davaca . . .
t o se tie unut r a nj e konsol i daci j e, koj a j e poslije Spor azuma oeki va-
na, t akoe nisu post i gnut i ni kakvi rezultati. Sve ei su sukobi i zmeu sr-
pske i hr vat ske buroazi j e zbog t eri t ori j al ni h pi t anj a. Hrvati t rae pri kl j ue-
nj e Hr vat skoj i dr ugi h obl ast i Bosne i Voj vodi ne. Sr pska buroazi j a, meu-
tim, ukl j uuj ui i opozi ci j u - Radikale, Demokr at e, Jugosl ovensku nar odnu
part i j u - mi l j enj a je da su Hrvati ak pr emnogo dobili i ot vor eno i st upa pro-
tiv dal j eg poput anj a Hrvat i ma.
Sr pska buroazi j a proi ri l a j e par ol u Srbi uj edi ni t e se. Hr vat ska bur-
oazija sa svoje st r ane huka sve vie nar od na naci onal nu mr nj u. Sve ovo
pot vr uj e da o nekoj t r aj noj konsol i daci j i ne moe biti ni govora. Naprot i v,
radi se o t ome koja e buroazi j a - sr pska ili hrvat ska - sebi obezbi j edi t i vie
zeml je za ekspl oat aci j u. Pot o je i apet i t hrvat ske buroazi j e ogr oman, moe-
mo oeki vat i t eke s ukobe i zmeu dva bur oaska t abor a.
0 nekoj demokr at i zaci j i ne moe biti rijei. Naprot i v, reakci j a je svakog
dana sve gora. Sadanj i vl ast odrci izjan javaju se ot vor eno za j edan t ot al i t ar-
ni kor por at i vni si st em po uzor u na Italiju i Nj emaku, pri emu im pomae
got ovo i t ava t ampa.
Navedeni m j ezgrovi t i m i pravi l ni m ocenama Spor azuma i nj egovi m re-
zul t at i ma koj e su dali drugovi Tito i Kardel j oi gl edno nije pot r eban ni kakav
koment ar .
Ako bi smo bacili makar i l et i mi an pogl ed unazad na ono t o se dogaal o
u t oku pr vog svet skog rat a (a i rani j e) naroito izmeu dva rata i u toku dru-
gog svetskog rata, mogli bi smo doi do zakl j uka da je u pol i t i koj bor bi na-
ci onal no pi t anj e bi l o glavni kamen spot i canj a i r azdor a i zmeu naci onal ni h
buroazi j a Kral j evi ne Jugoslavije. Poto je poznat o da buroazi j a - zbog svog
usko kl asnog kar akt er a - ni kad ne moe pravi l no reiti naci onal no pi t anj e,
j er svaka buroazi j a st rogo uva svoje i nt erese, onda nije udo t o j e st ar a Ju-
goslavija bila u nepr eki dnoj krizi - krizi koj a se ponekad grani i l a sa raspa-
dom. St o do toga nije rani j e dol o, ver ovat no su bili odl uuj ui spol j no-po-
litiki fakt ori . Zasl epl j enost naci onal ni h buroazi j a bila je t ol i ko snana da,
reci mo, vel i kosr pska se ni j e mogl a odrei svoje hegemoni j e niti i spuni t i mno-
gobr oj ne opr avdane zaht eve i roki h nar odni h masa i r om zemlje, a da veli-
kohr vat ska buroazi j a est o ni j e bi ral a sr edst va da ost vari svoje kl asne inte-
rese, sredst va koj a su se grani i l a sa i zdaj st vom, ako se i ma u vidu est o po-
st avl j anj e hr vat skog pi t anj a kao meunar odni pr obl em. Obr aanj e st r ani m
si l ama i veze sa pol i t i ki m eks t r emni m nepri j at el j ski cr i j ent i sani m emi gran-
t i ma u tim zeml j ama ne moe se niim opravdat i .
NAPOMENE
1 O sl avu vods t va HSS pr e ma us t a ama / a vr e me Banovi ne Hr vat s ke i nt er es ant no j e na-
vesti mi l j enj e dr Per nar a. j ednog od i st aknut i h pr vaka HSS: -Mi s mo bili oni koji s mo nj i h (us-
t ai e) pri j e r at a mogl i pol puno onemogui t i , ali s mo i h odraval i kao neku r ezer vu za sl uaj po-
bj ede Ni j emaca. Mi s mo ih mogl i onemogui l i j er su bili u manj i ni i br oj ano neznat ni , no i pak
to ni s mo uinili. Tako bi sada (ovo je dr Peri ar govor i o u l et o 1941, tj. za vr eme NDH - pr i m.
V. T.) bila nj i hova dunost da nas ne onemoguavaj u i da nas s mat r aj u r ezer vom. Tako se vodi
pol i t i ka i to je pat ri ot i zam. ( I zj ava Sinia na procesu Kvaterniku, AVII, reg. br. 3/ 1- 1- 580, st r.
85).
2
AVII, reg. br. 1/580, st r. 61 b, 6l c, k. 1. O. 10; Izj ava V. Kr ena u istrazi.
3
Fer do Cul i novi . Slom stare Jugoslavije. ., st r. 97-102; Jugoslavija izmeu dva rata. II. st r.
160-161.
* M Gl oj nari . Borba Hrvala. Zagr eb. 1940, st r. 339. 355 i 358.
5
AR 1941, ZD, 1, dok. 80. st r. 315-317; AVII, mi kr of i l m NAV- N- T- 77, reg. br. 1291/ 506-14.
6:1
AR 1941, ZD. I. dok 107. st r. 376-377; AVII. F-17. reg. br. 59/ 4, K. 76
5b
Josi p Broz Tito, Sabrana djela, knjiga V-l. Izdavaki c e nt a r Komuni st , Beogr ad: Beog-
r adski i zdavako-grafi ki zavod. Beogr ad; I zdavako knj i ar sko pr eduzece Napred, Zagreb,
Beogr ad 1978, st r. 20- 21.
9
AR 1941, ZD, 1. dok. 85, st r . 333 i 335; AVII, reg. br. 12 2-3. k 6.
7
AR 1941. ZD. I. dok. 90. st r. 344-345; It al i j anska di pl omat s ka dokume nt a , seri j a IX. sves-
ka I (/ Documenti diplomatici italiani) DDI. IX. I, dok 192.
8
AR 1941, ZD, I, dok. 91. st r. 345-348; AVII, reg. br 19/1
9
Ist o. st r. 346; AR 1941. ZD. I. dok. 89, st r. 341-343; AVII. reg. br 43/ 1, k. 12.
, u
AR 1941, ZD, I. dok. 103 st r. 368-369; DDI. IX. I, dok. 421.
" AR 1941. ZD, I. dok. 121. str. 402-407; AVII. F-17. reg. br. 62/ . k. 76.
12
AVII. mi kr of i l m. NAV- N- T- 77. reg. br. 1291. st r 452-53.
13
Dr Fer do Culinovi, Jugoslavija izmeu dva rata. II, Zagreb, 1961, st r. 158.
14
AR 1941, ZD. I. dok. 139. str. 466-469; AVII. Film, NAV- N- T- 77 reg. br. 1291/ 438-42.
18
AR 1941, ZD, I, dok. 145, st r. 485^*98; AVII. reg. br . 25/ 15- 2, k. 95. V
, 8
AR 1941, ZD, I. dok. 146, str. 499-501; DDI, IX, 2. dok. 496.
17
AR 1941, ZD. I. dok. 163. st r . 540-544; Arhiva istorije radnikog pokreta Jugoslavije. 1940.
(AIRPJ), br. 171/1, 2-1(40).
, 9
AR 1941, ZD, I. dok 169, st r. 553-554; DDI, IX. 3. dok. 166.
, a
AR 1941. ZD. I. dok. 208. st r. 626-627: DDI. IX. 4. dok 335.
20
AR 1941. ZD. I. dok. 222. st r. 656-657. DDI, IX, 4, dok 608.
21
AR 1941. ZD, 1, dok. 237. st r. 698-700; DDI, IX. 4. dok. 848
22
Dr Fer do Cul i novi , n. d., st r. 158.
23
AR 1941, ZD, I, dok. 264, st r. 770-771; AVII. film NAV- N- T- 77. reg. br 1314/ 580-81.
24
AR 1941. ZD. 1. dok. 265, st r. 771-775; AIRPJ. reg. br 14539/11. 1-8, 1941, - Pr ol et er , av-
gus t - s e pt e mba r 1940, br. 7- 8.
25
M. Gl oj nari . Borba Hrvata. Zagreb, 1940, st r. 34.
28
AR 1941, ZD. I, dok. 275. st r. 804-806; AVII. F-17, reg. br. 26/ 4- 4, k 11.
v
17
M. Gl oj nari . n d , st r. 34.
28
Isto, st r. 295.
29
Isto, st r. 364 (Ist i na, ove izjave su davane pr e pot pi si vanj a Spor azuma Cvet kovi - Ma-
ek- V. T.).
10
Hopt ner . n. d.. st r. 397.
" Isto. st r. 410.
32
Dr Lj ubo Boban, Sporazum Cvetkovi-Maek, . . st r. 395-396.
33
PISKJ. lat. i zdanj e, st r 264
34
Vjesnik u s r i j edu, br. 1029, 19 I 1972, Zagreb, st r. 8
34 a
Josi p Broz Tito. Sabrana djela. Knjiga V . ., st r. 159. 161-164.
31
AR 1941. ZD. I. dok. 281. st r. 829; AIRPJ. reg. br. 1940/ 14-8
38
Isto, st r . 839-840
37
E. Kardel j , Razvo/ slovenakog nacionalnog pitanja. Komuni st t r ee i zdanj e, Beogr ad,
IV73, str. XXI i XXII
DELATNOS T
KOMUNI S TI KE PARTI JE
J UGOSLAVI J E
a) DELATNOST DO APRI LSKOG RATA 1941. GODI NE
Komuni st i ka part i j a Jugoslavije osnovana je na Kongresu uj edi nj enj a 20. ap-
rila 1919. godi ne od revol uci onarni h socijalistikih organizacija radni ke kla-
se svih naih naroda. Tada su bili obrazovani i Savez klasnih si ndi kat a Jugos-
lavije i Savez komuni st i ke oml adi ne Jugoslavije (SKOJ). Komuni st i ka par-
tija je ubrzo zadobila ut i caj u nar odu i post al a br oj no jaka, t ako d a j e sl edee
godi ne imala oko 60.000 lanova, dok su sindikati imali oko 300.000 organi-
zovanih radni ka. Na opt i nski m i zbori ma u Hrvatskoj, u mar t u 1920, KPJ je
dobi l a znat an broj odbor ni ka u mnogi m opt i nama, a u Zagrebu, Osijeku, Du-
goj Resi, Crikvenici i veinu odbor ni ka. Ona je na istim i zbori ma u avgustu
odnel a veliku pobedu u Beogradu. Kragujevcu, Sapcu, Valjevu, Uicu, Les-
kovcu, Pirotu, Skoplju, Kumanovu, Velesu, Prilepu, akovici, Petrovcu na
mor u i Rijeci Crnojevia. Na i zbori ma za Ustavotvornu skupt i nu, 28. novem-
bra 1920. godine, i pored surovog t erora i progona njenih lanova, dobi l a je
59 posl ani ki h mandat a, t ako d a j e po svojoj snazi predst avl j al a t reu st ranku
u zemlji i u Skuptini. Meut i m, vlada Kraljevine HSS, nou izmeu 29. i 30.
decembr a 1920. godine, pod izgovorom da KPJ pr i pr ema prevrat , objavila je
nar edbu, tzv. Obznanu, koj om se zabr anj uj e komuni st i ka propaganda, obus-
tavlja rad komuni st i ki h organizacija i zat varaj u njihove prost ori j e; zabranj u-
je se komuni st i ka t ampa i svi drugi komuni st i ki spisi; nastali su novi pro-
goni, hapenj a i zlostavljanja komuni st a.
Obznana je iznenadila rukovodst vo KPJ koje se bilo ori j ent i sal o na par-
l ament ar nu borbu, raunaj ui da par l ament ar ni m put em moe nat erat i bur-
oasku vladu da povue Obznanu. Zato je reim lako. ne nailazei na ozbiljan
ot por, razbio part i j ske i si ndi kal ne organizacije, ali komuni st i ki pokret nije
bio uni t en . . .
1
U svom predavanju sluaocima Politike kole SKJ u Kumrovcu 26. i 27.
marta 1977. godine, drug Tito je rekao:
. . . Vi znate d a j e 1920. godi ne dol o do Obznane i zabrane Komuni st i ke
partije. Mi smo imali t ada 59 posl ani ka u Parl ament u i, razumi j e se, reim je
- to bio velikosrpski reim - vidio opasnost koja mu prijeti, i to ba od Ko-
muni st i ke partije. Znat an broj poslanika, meu koj i ma got ovo cijeli Izvrni
odbor Partije, ot j er an j e na robi j u, i me su r eakci onar i obezglavili nau Par-
tiju.
Mi ni kada ni s mo imali prilike da bude mo legalna part i j a. Pr eko 20 i vie
godi na naa Partija je bila u dubokoj ilegalnosti. U t akvi m usl ovi ma bi l o je te-
ko raditi, i to nas je kot al o velikih rtava. Malo je t akvi h part i j a bilo. I ba
zato t o s mo se kalili u t akvi m usl ovi ma kakvi su bili u Jugoslaviji, naa Ko-
muni st i ka part i j a eliila je mnoge kadrove. Mnogi su od njih pali u borbi
prot i v kl asnog nepri j at el j a i t okom osl obodi l akog r at a . . ,
2
U Rezoluciji o politikoj situaciji, koj a je donet a na Pl enumu Cent r al nog
part i j skog vea, odr anom od 1. do 6. apri l a 1921. godi ne, izloene su dot ada-
nje slabosti Partije i prihvaen je poseban Pravilnik o nj enom organizacio-
nom i zgrai vanj u u novi m usl ovi ma. U pogl edu naci onal nog pi t anj a, u rezo-
luciji je ukazano na hegemoni st i ke t enj e kr upne sr pske bruoazi j e i u isto
vr eme na t enj e ,za samost al nou hr vat ske i sl ovenake si t ne buroazi j e i se-
ljatva' . Pl enum je ut vr di o da se u skl opu sel j aki h part i j a obr azuj e br oj ni j e
levo krilo koj e . pokazuj e t endenci j u da post ane ma i pr i vr emeno j edna j aka
opozi ci ona sel j aka part i j a' . Zato j e dunost KPJ da i ndi r ekt no pomae for-
mi r anj e i poj aanj e levog krila u sel j aki m part i j ama, t akt i ki ga i skori ava
u bor bi prot i v reakci j e kapi t al i st i ko monar hi st i ki h klika.
3
Prilikom izglasavanja Vi dovdanskog ustava, 28. j una 1921, posl ani ci KP
su, u znak prot est a, napust i l i Ust avot vornu skupt i nu.
Sut r adan posle izglasavanja Vi dovdanskog ustava, tj. 29. j una 1921. godi-
ne, kada se regent Al eksandar, posl e pol aganj a zakl et ve na Ustav u Ustavot-
vor noj skupt i ni , kol i ma vr aao ka Terazi j ama da izvri s mot r u t r upa, komu-
nista Spasoj e Stejic Bao baci o je sa t reeg spr at a zgrade Mi ni st arst va gra-
evi na j ednu bombu, koj a se u letu zakaila za neke ice i pal a iza r egent ovi h
kola, ali mu nije nanel a ni kakvu povredu. Nepovol j ne pri l i ke u zemlji za rad-
ni ku klasu i poj aani policijski reim izazivali su ve i onako veliko nezado-
voljstvo komuni st a. Zat o su nj i hove poj edi ne gr upi ce pri hvat i l e i dej u o pri-
meni i ndi vi dual nog t er or a kao odgovor na pol i ci j ske pr ogone od st r ane re-
ima. Tako je, na pr i mer , u Bijeljini u mar t u 1921. f or mi r ana j edna gr upa mla-
di h komuni st a (tzv. Crvena pravda, meu koj i ma su, por ed ostaliji, bili Ro-
dol j ub Col akovi i Alija Alijagi. Alijagi je 21. j ul a 1921. godi ne pr i l i kom iz-
vrenog at ent at a ubi o Mi l orada Drakovi a mi ni st r a unut r anj i h posl ova,
t vorca Obznane od 30. decembr a 1920. Reim je i skori st i o t akve t er or i st i ke
akcije pr i padni ka KP, da se svom est i nom okomi na r ukovodst vo part i j e,
t ako d a j e vlada odma h izdala r eakci onar nu Uredbu o radu i redu, a Nar odna
skupt i na je 1. avgust a 1921. godi ne donel a tzv. Zakon o zatiti javne bezbed-
nosti i poretka u dravi. Opt a ofanzi va buroazije, zapoet a Obznanom, pre-
rasla je - dono enj em ovog Zakona - u or gani zovano nasilje nad revol uci o-
nar ni m r adni ki m pokr et om.
Hapenj a su nanel a teak udar ac zabr anj enoj Partiji: zaust avl j en j e pro-
ces st varanj a ilegalnih organi zaci j a, pr eki nut e su got ovo sve veze i zmeu cen-
t ral nog part i j skog r ukovodst va i pokr aj i nski h r ukovodst ava; par al i sana j e
bila svaka akcija j ugosl ovenske demokr at s ke j avnost i prot i v vanr edni h anti-
r adni ki h zakona.
3 j
U usl ovi ma bezobzi rnog t er or a rei ma posl e dono enj a Zakona o zatiti
drave, kada je pol i ci j a - posl e r asput anj a Kluba komuni st i ki h posl ani ka -
uhapsi l a nekol i ko komuni st i ki h posl ani ka i vei nu l anova Izvrnog odbor a
KPJ, deo r ukovodei h komuni st a izbegao je u i nost ranst vo. Tako su post oj al a
dva part i j ska r ukovodst va - j edno u Beogr adu i dr ugo u Beu. Da bi se otk-
lonio sukob i zmeu njih Izvrni komi t et Komi nt er ne se saglasio da se sazove
Prva konferencija KPJ, koj a je odr ana u Beu od 3. do 17. j ul a 1922. godi ne
u pri sust vu 22 del egat a i pr edst avni ka Komi nt er ne i Komuni st i ke oml adi n-
ske i nt er naci onal e. Na ovoj Konferenci j i , koj oj nisu pri sust voval i del egat i Ma-
kedoni j e, Cr ne Gore, Dal maci j e i Voj vodi ne, na samom poet ku izbio j e sukob
meu del egat i ma o nj enom kar akt er u i nj eni m gl avni m zadaci ma. Neki de-
legati su smat ral i d a j e nj en prvi zadat ak da ispita uzr oke poraza Partije i ut-
vrdi odgovor nost za pol i t i ku koj a je voena 1920-1921. godi ne, da bi se otk-
lonile smet nj e koj e su koile nj eno obnavl j anj e. Meut i m, naj odgovorni j i lju-
di za pol i t i ku Partije od 1921. do 1922. godi ne, pr venst veno Si ma Markovi,
pokuaval i su da ski nu s dnevnog r eda pi t anj e o uzr oci ma poraza i da pr ed
part i j ski m l anst vom i Komi nt er nom pri kau st var t ako kao da je KPJ vodila
pravi l nu pol i t i ku i da nije razbi j ena pod ut i caj em nepri j at el j a nego da se s amo
u redu povukl a. Takvi m st avovi ma ener gi no su se suprot st avl j al i aktivisti
KPJ u zemlji, koji su - radei u vrlo t eki m usl ovi ma na obnavl j anj u part i j ski h
organi zaci j a i uspost avl j anj u poki dani h veza s mas ama - s hvat al i ta je znailo
rani j e zanemar i vanj e i zgrai vanj a ilegalnog apar at a i t ekoe koj e su prois-
ticale iz organi zaci one s t r ukt ur e Partije, koj a nije odgovar al a novi m, ilegal-
nim usl ovi ma bor be. Raspravl j aj ui 12 dana o verifikaciji mandat a, neki pro-
tivnici shvat anj a Si me Markovi a napust i l i su Konferenci j u, a on je obezbedi o
veinu pri l i kom izglasavanja Rezolucije i i zbora novog Cent r al nog part i j skog
vea. Tako je Prva konf er enci j a KPJ zavrila rad bez ikakvih st varni h rezul-
tata.
3b
Iako se KPJ poel a oporavl j at i posl e udar aca koji su joj nanet i u t oku
1920. i 1921. godi ne, ipak su i zgrai vanj e ilegalne part i j e i nj eno povezi vanj e
s mas ama ili vrlo sporo, ne samo zbog obj ekt i vni h okol nost i ( opadanj e re-
vol uci onar nog talasa u Evropi i veoma veliki pritisak rei ma na HRSS i pro-
gon dr ugi h naci onal noosl obodi l aki h pokr et a u Jugoslaviji), ve i zat o t o je
Partija bila uska i sekt aki zaaur ena, nije imala svoju i roku pol i t i ku plat-
f or mu koj a bi bila okr enut a ne s amo r adni koj klasi nego i svi ma oni m sna-
gama u Jugoslaviji koj e su bile prot i v vel i kosrpske hegemoni j e. Zato su mno-
gi aktivisti traili izlaz iz t akve si t uaci j e st var anj em j edne legalne r adni ke
part i j e koj om bi r ukovodi l a KPJ. Iako je r ukovodst vo KPJ, i zabrano na Prvoj
konferenci j i ( odr anoj od 3. do 17. j ul a 1922. u Beu) bilo prot i v toga, ipak je
na Pl enumu Cent r al nog part i j skog vea KPJ sr edi nom decembr a 1922. pobe-
di l o shvat anj e da t r eba stvoriti t akvu part i j u, a sa tim se saglasila i Komi nt er-
na. Tako je. i por ed pokuaj a policije da sprei odravanj e, izborna konferen-
cija odr ana 13. i 14. j anuar a 1923. Na ovoj konferenci j i osnovana je Nezavisna
radnika partija Jugoslavije (NRPJ), koj a je bila organi zovana na istim princi-
pi ma kao i KPJ u l egal nom per i odu. Novo r ukovodst vo je iznelo pr ed lanstv o
osnovna pol i t i ka pi t anj a o koj i ma Partija t r eba da zauzme stav i izgradi po-
litiku liniju. Tako je ve kr aj em maj a 1923. poel a pr eko t ampe j avna dis-
kusija o nacionalnom pitanju, pa je ve u junu zakazana Zemal j ska konf er en-
cija NRPJ t ako se u par t i j skoj t ampi razvila di skusi j a o svim pi t anj i ma dnev-
nog r eda Konferenci j e.
4
Na Drugoj konferenciji KPJ, koja je odr ana u Beu od 9. do 12. maj a 1923.
(u pri sust vu 34 del egat a iz. zeml j e i 4 iz emi graci j e i 2 pr edst avni ka Komi nt er-
ne i I pr edst avni ka Komuni st i ke oml adi nske i nt ernaci onal e) dol o je do ot-
re rasprave i zmeu pri st al i ca Si me Markovi a i opozi ci j e u Partiji o uzr oci ma
nesl aganj a. Nast oj anj em opozi ci j e pr i hvaen je stav o i zgrai vanj u t akve par-
tije koj a e u i l egal ni m usl ovi ma biti sposobna da se povee s r adni kom kla-
som i ost al i m r adni m l j udi ma gr ada i sela, da ih pr edvodi u bor bi i da t ako
izrasta u part i j u masa.
U pogl edu naci onal nog pi t anj a Partija j e na ovoj Konferenci j i napust i l a
svoj stav o naci onal nom j edi nst vu. Iako se nisu pomi nj al e naci j e Jugosl avi j e
nego s amo pl emena, ipak se govori l o o Jugosl oveni ma kao naciji koj a se na-
lazi u pr ocesu st varanj a, mada je ui nj en prvi kor ak - napu t ena je veliko-
sr pska kri l at i ca o nar odnom j edi nst vu. Meut i m, Makedonci se ni su treti-
rali ak ni kao pl eme ve s amo kao makedonsko st anovni t vo. Na ovoj
Konferenci j i se r aspr avl j al o o selu i si ndi kal nom pokr et u, a i zabr ano je i novo
r ukovodst vo, vei nom od dot adanj i h l anova opozicije, koj e j e svoj i m sta-
vom na Konferenci j i i posl e Konf er enci j e pr i mor al o pri st al i ce Si me Marko-
via da ot vor eno iznesu svoj stav o naj vani j i m i dej ni m i pol i t i ki m pi t anj i ma
i da ih onemogui da sve sukobe u KPJ svode na sukob linosti i nepoverl j i -
vost j edni h pr ema dr ugi ma.
Ova Konf er enci j a j e znaaj na po t ome t o su na nj oj post avl j ena pi t anj a
od sut i nskog znaaj a za i zgrai vanj e Partije i nj en rad.
5
Tadanj e sl abost i u r adu mnogi h komuni st i ki h part i j a, koj e su u veoj
ili manj oj meri pat i l e od sekt at va, nar oi t o u pogl edu bor be za j edi nst veni
f r ont pr ol et ar i j at a ili u pogl edu nj i hovog odnosa pr ema savezni ci ma r adni ke
klase, i spol j aval e su se i u r adu KPJ, j er su svi vaniji dogaaj i u ivotu zeml j e
tekli mi mo nje. zat o t o nije i mal a snage da na njih utie, budui i zol ovana
od masa, pa ak nije i mal a vrst u vezu ni sa r adni kom kl asom. Tada su se
u Partiji pojavile dve st ruj e: desni ca i levica, koj e su se sukobl j aval e u pogl edu
razliitih st avova o sut i nski m pi t anj i ma part i j ske pol i t i ke: naci onal nom, se-
l j akom, or gani zaci onom i si ndi kal nom. U t ome su dolazili do izraaja i lini
moment i , ponekad do t e mer e d a j e s ukob izgledao kao s ukob linosti, a ne
kao nael na bor ba.
Kao rezul t at t eori j ske di skusi j e i uopt avanj a st eeni h i skust ava u Beog-
r adu je poet kom j anuar a 1924. odr ana Trea konferencija KPJ na koj oj je na-
ci onal no pi t anj e post avl j eno kao najvaniji pr obl em. Glavni t eor et i ar desni-
ce Si ma Markovi zast upao je gl edi t e da je naci onal no pi t anj e u Jugoslaviji
pi t anj e konkur ent s ke bor be i zmeu srpske, hr vat ske i sl ovenake buroazi j e.
On je t vr di o da se naci onal no pi t anj e u Jugoslaviji svodi na ust avno pi t anj e
i pr edl agao da se KPJ zalae za pokr aj i nske aut onomi j e. U Rezoluciji koj u je
usvojila Trea konf er enci j a pr i hvaeno j e gl edi t e levice, odbacuj ui pogl ede
Si me Markovi a kao meavi nu vel i kosrpski h i soci j al demokr at ski h shvat a-
nja. I st aknut o je da se drava Srba. Hrvat a i Sl ovenaca ne moe smat r at i kao
homogena naci onal na drava s net o naci onal ni h manj i na, nego kao drava
u koj oj vl adaj ua klasa j edne (srpske) nacije ugnj et ava ost al e nacije. Rezo-
lucija. dakl e, govori s amo o t r i ma naci j ama u Jugoslaviji, zapost avl j aj ui na-
ci onal ni kar akt er bor be Makedonaca i Cr nogor aca prot i v vel i kosr pske hege-
moni j e, to je nj en najvei nedost at ak. U odl ukama Konf er enci j e o naci onal -
nom, sel j akom, or gani zaci onom i si ndi kal nom pi t anj u ugl avnom j e zauzet
pravi l an stav o osnovni m pi t anj i ma st rat egi j e i t akt i ke.
Na V Kongresu Kominterne (17. j una do 8. j ul a 1924.) pot vr eni su stavovi
Tree konf er enci j e o naci onal nom pi t anj u, s tim t o je odbaeno st anovi t e
da st var anj e Jugosl avi j e lei u pravcu i st ori j skog pr ogr esa i da je u i nt eresu
kl asne bor be prol et ari j at a, ali s tim da se zaj edni ka drava mor a zasnivati
na osnovi dobr ovol j nog saveza i pot pune ravnopravnost i , i istakla da se pa-
rola s amoopr edel j enj a mora izraziti u f or mi i zdvaj anj a Hrvat ske, Sl oveni j e
i Makedoni j e iz sast ava Jugoslavije, j er je Jugosl avi j a iskljuivo t vorevi na
zapadnoevr opskog i mperi j al i zma, i da je t r eba razbiti. (Takav stav Komin-
t er ne i, naroi t o, nj egova docni j a r azr ada u Rezoluciji IV kongr esa KPJ 1928.
dopri nel i su d a j e Partija l ut al a sve dok na pl enar noj sedni ci CK KPJ u Splitu
1935. nije podr obno pr et r esl a svoj naci onal ni pr ogr am i odl uno se izjasnila
za stav u pogl edu Jugosl avi j e kao zaj edni ke drave koji je u sut i ni bio sa-
dran u Rezoluciji Tree konf er enci j e KPJ)
6
Posle Tree konferenci j e, KPJ je post i gl a izvesne uspehe, ali je akt i vnost
mnogi h komuni s t a znat no spreaval a f r akci j ska bor ba i u vr hovi ma Partije
koj a se nastavljala, a s por o osl obaanj e od sekt at va got ovo je paral i sal o rad
part i j ske i si ndi kal ne organi zaci j e, to je ot eaval o da se Partija bre povezuj e
s r adni kom kl asom i naci onal no ugnj et eni m i sel j aki m masama. U t akvoj
situaciji Izvrni komi t et Komuni st i ke i nt er naci onal e doneo je u apri l u 1925.
godi ne odl uku da se odri kongr es KPJ na koj em e se reiti da se r aspr ave
sva spor na pi t anj a i zmeu desni ce i levice. Takoe je odl ueno da se radi pri-
pr eme kongr esa obr azuj e pr i vr emeni Cent ral ni komi t et . Tako j e na Treem
kongresu KP], koji je odr an od 17. do 22. maj a 1926. godi ne u Beu, ant i frak-
ci j sko r aspol oenj e l anova Partije i SKOJ-a i spol j eno u stavu del egat a na
Kongresu. Pod pr i t i skom t akvog r aspol oenj a del egat a i pod pr i t i skom Ko-
mi nt er ne pr edst avni ci obej u frakci j a moral i su pri znat i svoje pol i t i ke greke
i unoenj e linih momenat a u sukob. Kongres je j ednogl asno usvoj i o Rezo-
luciju o izvetaju CK, u kojoj su i st aknut e greke u nj egovom radu. nepravi l ne
pol i t i ke pr ocene pol i t i ke si t uaci j e u Jugoslaviji, pogreni stavovi desne
frakci j e u naci onal nom, sel j akom i si ndi kal nom pi t anj u. U vezi s nacional-
ni m pi t anj em na Tr eem kongr esu se prvi put govori l o o makedons koj naciji
i nj enom pr avu na samoopr edel j enj e, ali na osnovi pr ogr ama Unut r anj e ma-
kedonske r evol uci onar ne organi zaci j e (VMRO), st vor ene na inicijativu Bal-
kanske komuni st i ke f eder aci j e koj a j e okupl j al a por ed komuni s t a i borbe-
nih makedons ki h naci onal i st a i izvesne vel i kobugar ske el ement e. U pogl edu
naci onal nog pi t anj a Kongr es j e odr edi o sl edeu pol i t i ku KPJ: Partija mor a
da se bori pri t i v svih obl i ka naci onal nog ugnj et avanj a, da povezuj e bor bu rad-
nike klase s bor bom ugnj et eni h nacija, nar oi t o sel j aki h masa, koj e i ne
glavnu snagu naci onal nog pokr et a. Samo t ako se moe uspeno suzbijati uti-
caj buroazi j e u naci onal ni m pokr et i ma, j er je ona, zbog svojih klasnih inte-
resa, uvek s pr emna na spor azum i kompr omi s s vel i kosrpski m hegemoni st i -
ma. Privlaei na svoju st r anu sve demokr at s ke el ement e. Partija t r eba da
st al no jaa zaj edni ki f r ont svih ugnj et eni h i da zaj edni kom bor bom sl omi
vel i kosrpsku hegemoni j u . . .
elei da pot vr di i zmi renj e frakci j a, Kongres j e i zabrao Cent ral ni komi-
tet u koji su uli pr i padni ci obej u frakci j a i oni aktivisti Partije koji nisu pri-
padali ni levici ni desni ci .
7
Na ovom Kongresu su i spravl j eni neki nedost aci Rezolucije koja je done-
ta na III konf er enci j i KP ( odr anoj poet kom j anuar a 1924. godi ne), u koj oj
je naj kr upni j i nedost at ak bi o u t ome t o ne pri znaj e post oj anj e makedons ke
i cr nogor ske naci j e i to u ondanj i m meunar odni m usl ovi ma povezuj e bor-
bu za naci onal nu r avnopr avnost u Jugoslaviji s obr azovanj em f eder at i vne
radni ko-sel j ake r epubl i ke na Bal kanu i u Podunavlju.
l ako je na III kongr esu pri hvat i l a sve nj egove odl uke, pa i odl uku o lik-
vidaciji frakci j a, desni ca j e i dal j e ost al a kao kompakt na gr upa oko Si me Mar-
kovia, koji je, kori st ei se pol oaj em sekr et ar a Partije, spr ovodi o svoju po-
litiku.
Leva frakci j a je u rani jem per i odu ulagala mnogo napor a da se KPJ izgra-
di kao r evol uci onar na part i j a novog tipa. sposobna da i u usl ovi ma ilegalnosti
post ane pr edvodni k mas a u borbi protiv kapi t al i zma; ona j e dopr i ncl a da Par-
tija izgradi svoje nael ne st avove o st ut i nski m pi t anj i ma par t i j ske pol i t i ke.
Zbog toga je leva frakci j a, kao bor ac protiv opor t uni zma, bila pr ogr esi vna po-
java u KPJ.
Najjae upor i t e ant i f r akci j ske st r uj e u Partiji bila je 1927-1928. godi ne
zagr ebaka part i j ska organi zaci j a. Kao lan, a zatim kao sekr et ar Mesnog ko-
mi t et a Partije, u nj oj je r adi o Josi p Broz i bori o se protiv pol i t i ke ost al i h la-
nova Komi t et a vezani h za levu ili desnu frakci j u. U t akvoj situaciji, on je rei o
da pi t anj e f r akci onat va iznese na mesnoj konferenci j i zagr ebake part i j ske
organi zaci j e.
Osma partijska konferencija zagrebake organizacije odr ana je nou izme-
u 25. i 26. f ebr uar a 1928. godi ne. Posle izvetaja pol i t i kog sekr et ar a Mesnog
komi t et a, organi zaci oni sekr et ar Mesnog komi t et a Josi p Broz podneo j e po-
seban izvetaj zat o to je t aj izvetaj pret j eran, net aan i povran, i ako i sam
- kako je r ekao - kao organi zaci oni sekr et ar snosi deo odgovor nost i za rad
Komi t et a. Posle nj egovog ubedl j i vog izlaganja, veina del egat a ga j e podra-
la, osudi l a f r akci onat vo i donel a zakl j uak da ce mj esna organi zaci j a i dal j e
s j o j aom ener gi j om povesti bor bu protiv oport uni zma.
7

Neposr edno pr ed etvrti kongres, koji je odran poet kom novembr a
1928. u Drezdenu. odr ane su pokr aj i nske, obl asne i okr une konf er enci j e u
Bosni i Hercegovi ni , Sloveniji, Makedoni j i , Vojvodini, Cr noj Gori, Srbiji i Hr-
vatskoj, na koj i ma su i zabrana 22 del egat a za Kongres. U to vr eme je KPJ ima-
la 2034 lana, or gani zovana u 365 elija, sa 25 okr uni h i 83 mesna komi t et a.
Gl avnu panj u IV kongr es pokl oni o je oceni pol i t i ke si t uaci j e u Jugos-
laviji, perspekt i vi bor be prot i v vel i kosrpske hegemoni j e i likvidaciji frakcij-
ske bor be kao uslova za uspean rad Partije. Posle ot r e kri t i ke gr eaka i sla-
bosti obej u frakci j a. Kongres j e zadao ozbiljan udar ac f r akci j ama. On j e ov-
lastio CK KPJ da pr ost om vei nom iskljui iz Cent ral nog komi t et a svakog nje-
govog l ana ili kandi dat a koji bi pokuao da obnovi f r akci j sku bor bu i da sva-
kog budueg f r akci onaa iskljui iz redova Partije.
Kongres je, polazei od ve rani j e usvoj enog nael a o pravu svakog na-
r oda na s amoopr edel j enj e ukl j uuj ui i ot cepl j enj e, kao i stava Komi nt er ne,
u prvi pl an i st akao pogr ean kur s razbi j anj a Jugosl avi j e i st varanj a samost al -
nih drav a: Hrvat ske, Slovenije. Makedoni j e i Crne Gore. To je znai l o slab-
l j enj e pozicija r adni kog pokr et a i ostalih demokr at ski h snaga Jugosl avi j e u
vr eme kada j e opasnost od i mepri j al i st i ki h sila po nezavi snost Jugosl avi j e
bila sve oevi dni j a. Osim toga, Kongres je r eenj e naci onal nog pi t anj a u Ju-
goslaviji povezi vao s pobedonos nom revol uci j om u ost al i m bal kanski m zem-
ljama, t o i roki m sl oj evi ma ugnj et eni h nacija u Jugoslaviji ni kako nije mogl o
otvoriti per spekt i vu nepos r ednog osl oboenj a i spod j ar ma vel i kosr pske he-
gemoni j e. Zbog toga takva par ol a i nije mogl a imati pri vl anu snagu za nacio-
nal no ugnj et ene, na pr vom mest u sel j ake mase.
8
Di kt at ura kral j a Al eksandra od 6. j anuar a 1929. godi ne naj vi e se okomi l a
na Komuni st i ku part i j u. Komuni st i su masovno hapeni , osui vani i ubi j ani
Tada j e kral j evska vlada pr i menj i val a naj drast i ni j e mer e za guenj e revolu-
ci onar nog pokr et a u zemlji. Poloaj r adni ke kl ase post oj ao je sve tei.
Rukovodst vo Komuni st i ke part i j e Jugosl avi j e j e na uvoenj e estoja-
nuar ske di kt at ur e odgovor i l o pozivom na or uanu bor bu. U pi smu koj e j e
Cent ral ni komi t et KPJ uput i o tih dana, kae se:
. . Jedini izlaz iz ove krize za radniku klasu i seljatvo jeste oruana borba, gr aanski
rat prot i v vl adavi ne hegemoni s t i ke sr bi j anske bur oazi j e Ni kakve pa r l a me nt a r ne i demok-
r at ske kombi naci j e, ni kakve vl ade, nj i hovi i zbori i paci f i st i ko oeki vanj e nisu u mogunost i
da udovol j e ma i j ednom od osnovni h zaht eva r adni ke klase, sel j at va i ugnj et eni h nar oda.
Za radni narod, osim oruane borbe, drugog izlaza nema. . ..
U duhu tih st anova CK KPJ je, u f ebr uar u 1929, izdao progl as koj i m je rad-
ni ke i sel j ake pozvao na or uanu r evol uci onar nu bor bu, na r uenj e krvavog
apsol ut i st i kog rei ma a za vlast r adni ka i seljaka. -Takav kurs rukovodstva
KPJ bio je pogrean, jer nisu bili sazreli uslovi za oruanu borbu, a parola o us-
tanku delovala je sektaki pa i avanturistiki. Naime, u bor bi prot i v policije pali
su i st aknut i r ukovodi oci KPJ: ur o akovi, Nikola Hei movi , Br acan Bra-
canovi, Mar ko Maanovi, Marijan Baruh, Rista Samar di - Ri nda, Boo Vi-
dac- Vuk. sedam sekr et ar a SKOJ-a i mnogi drugi . Tamni ce su bile pune ko-
muni st a i napr edni h ljudi, osueni h na vi egodi nj u robi j u.
U per i odu 1931-1932. ot poel i su veliki nemi ri i demonst r aci j e i r om
zemlje. Naroi t o su bile bur ne st udent ske demonst r aci j e (progl as st udenat a
Beogr adskog uni verzi t et a 10. j anuar a 1932, progl as st udenat a Lj ubl j anskog,
Zagrebakog i Beogr adskog uni verzi t et a od 19. f ebr uar a iste godi ne). Mani-
fest aci j e nar odnog revol t a u gr adovi ma i sel i ma sve vie su rasl e pos ebno u
Srbiji. Cr noj Gori, Bosni i Hrvat skoj . Gr aanska opozi ci ona vodst va podra-
vala su demonst r aci j e. Tako t eka i napet a pol i t i ka si t uaci j a u pr voj pol ovi ni
1932. zabri nj aval a je r ei mske i opozi ci one gr aanske pol i t i are koji su stra-
hovali od t eki h i znenadni h dogaaj a koji mogu da uslede.
8
*
Teke posl edi ce do koj i h j e dovel a avant ur i st i ka pol i t i ka r ukovodst va
KPJ posle 6. j anuar a 1929. godi ne svuda su se oseale. Pune etiri godi ne ne-
povezane part i j ske organi zaci j e i poj edi na r ukovodst va kao i poj edi ni l anovi
KPJ i SKOJ-a bili su pr eput eni sami sebi, t ako da su, na osnovi svog s kupo
pl aenog iskustva, poeli da se pri l agoavaj u st varni m usl ovi ma pod koj i ma
je ivela i bori l a se r adni ka klasa i ost al e r adne mase Jugoslavije. Takvi na-
pori 1933. i 1934. poeli su da daj u zapaeni j e rezul t at e Mnoge part i j ske or-
ganizacije ost vari l e su znat an ut i caj u sindikalnim i dr ugi m r adni ki m orga-
ni zaci j ama, t ako d a j e u t om per i odu organi zovan veliki broj t raj kova. Me-
ut i m. napor i poj edi ni h part i j ski h r ukovodst ava da s ar adnj om sa socijalde-
mokr at ski m voama st vore akci ono j edi nst vo r adni ke klase i pokr enu i or-
gani zuj u bor bu za pobol j anj e ivotnih uslova upor edo s bor bom prot i v fa-
izma i i mperi j al i st i kog rat a. nisu donel i rezul t at e. Net o ivlji rad komuni s-
ta oset i o se na selu i nj i hovo vee i nt er esovanj c za naci onal no pi t anj e, posl e
pobede fai zma u Nemakoj , nar oi t o 1934. godi ne, poj aana je ant i fai st i ka
del at nost KPJ, j er je - por ed sve uspeni j i h ant i fai st i ki h akcija, nar oi t o stu-
dent ske o ml a d i n e - o s n o v a n o vie komi t et a za bor bu pritiv rat a i faizma, raz-
vijajui u t om cilju s ar adnj u sa susedni m komuni st i ki m par t i j ama.
Pr i vr emeno r ukovodst vo Partije, koj e je poet kom 1934. dobi l o naziv CK
KPJ, post epeno je sve vie uspost avl j al o vezu s part i j ski m r ukovodst vi ma u
zemlji. U avgust u 1934, posl e izlaska s r obi j e i odl aska u Be, Josi p Broz je
t amo koopt i r an za l ana Pol i t bi roa CK, a zatim se vrat i o u zeml j u. CK KPJ je
u j unu 1934. godi ne done o odl uku da se odri konf er enci j a kr aj em godi ne i
da spr ovoenj e pr i pr ema za nj eno odr avanj e izvre Bl agoj e Parovi i Josi p
Broz.
9
etvrta zemaljska konferencija KP] odr ana je 24. i 25. decembr a 1934. u
Ljubljani. Period od IV kongr esa do IV zemal j ske konf er enci j e, koji je obuh-
vatio est godi na, ocenj en je kao najtei u istoriji Partije. Odr avanj e ovakve
konf er enci j e u zeml j i u usl ovi ma t er or a i pr ogona koji ni su prest aj al i poka-
zalo j e da se Partija ugl avnom oporavi l a od t eki h udar aca koj e j oj j e naneo
reim di kt at ur e.
Konferenci j i je pri sust voval o 11 del egat a. Ona je r azmat r al a sva osnovna
pi t anj a ivota i del at nost i Partije i donel a posebne rezolucije: o r adu u sindi-
kat i ma, na selu i meu naci onal no ugnj et eni m masama, meu oml adi nom, o
par t i j skoj t ampi i l i t erat uri i o bor bi prot i v i mperi j al i st i kog rata.
Na Konferenci j i su jo vie dol e do izraaja sve one pozi t i vne t endenci j e
koj e su se i spol j aval e u pol i t i koj akt i vnost i Partije i u pr ocesu nj enog orga-
ni zaci onog obnavl j anj a i j aanj a u posl ednj i h nekol i ko godi na.
Istiui da se kriza rei ma di kt at ur e pr odubl j uj e, Konf er enci j a j e ut vrdi l a
da se u krilu j ugosl ovenske vl adaj ue buroazi j e j avl j aj u sve broj ni j e snage
koje izlaze iz krize vide u osl oncu na fai st i ke drave i uopt e u vezivanju Ju-
goslavije za poj edi ne i mperi j al i st i ke sile. Zbog toga je Konf er enci j a zahteva-
la odl uni j u akt i vnost Partije u bor bi protiv fai zma uop t e i pos ebno prot i v
kol ebl j i ve pol i t i ke j ugosl ovenskog rei ma. U t om pogl edu, iako nedovol j no
j asno, ona j e post avi l a kao zadat ak da se radi na st varanj u ant i fai st i kog
f r ont a. Ukazano je i na pot r ebu organi zovani j eg r ada Partije u vojsci. Jo je
vie i st aknut a ori j ent aci j a Partije na organi zovanj e i pr edvoenj e akci j a rad-
ni ke klase, r adnog seljatva i naci onal no ugnj et eni h masa u borbi za i spunj e-
nj e svakodnevni h nj i hovi h zaht eva i na zadat ak povezi vanj a ekonoms ki h za-
hteva r adni ke klase s pol i t i kom bor bom prot i v rei ma. Ukazano je na za-
ost aj anj e part i j ske akt i vnost i na selu i meu oml adi nom, na nei skor i ene
mogunost i j aanj a ut i caj a Partije na r adno sel j at vo i na to da se j o ne shva-
ta znaaj obnavl j anj a i j aanj a Skoj a i proi ri vanj a nj egovog r ada u svim le-
gal ni m oml adi nski m organi zaci j ama. Osvetljavajui r aznovr sne obl i ke nacio-
nal nog ugnj et avanj a, Konf er enci j a j e istakla da ugnj et eni nar odi ne mogu oe-
kivati osl oboenj e u osl oncu na fai st i ke sile (to su u posl j ednj e vr eme sve
vie pr opagi r al e razne separ at i st i ke st ruj e), ve d a j e bor ba za r eenj e nacio-
nal nog pi t anj a de o bor be za r evol uci onar no pr eur eenj e j ugosl ovenskog
drut va. Da bi jo vie istakla stav Partije da ugnj et ene nacije mogu ost vari t i
naci onal na prava j edi no u r evol uci onar noj bor bi pod r ukovodst vom radni -
ke kl ase i da bi Part i j a j o odl uni j e pola put em st varanj a j edi nst va r adni ke
klase i naci onal no ugnj et eni h masa, Konf er enci j a je donel a odl uku o stvara-
nju u skl opu KPJ komuni st i ki h part i j a Hrvat ske i Slovenije, a u naj bl i oj bu-
dunost i i Komuni st i ke part i j e Makedoni j e.
U pr i pr emama Konferenci j e, a i na samoj Konferenci j i izvrena je kriti-
ka analiza akt i vnost i Part i j e i nj enog r ukovodst va u per i odu od IV kongresa.
Naroi t o su ozbi l j no i i scr pno anal i zi rane gr ube pol i t i ke greke i sekt aka
zast ranj i vanj a kar akt er i st i na za per i od 1929-1931.
Ova Konferenci j a, na koj oj je i zabran Cent ral ni komi t et od 12 l anova i
9 kandi dat a, oznai l a je zavret ak pr ocesa organi zaci onog obnavl j anj a Partije
posl e udar aca koj e j e pr et r pel a pod r ei mom di kt at ur e.
9

Tari fne i t r aj kake akci j e r adni ke klase uzele su 1935. i 1936. godi ne i-
r oke r azmer e i pod ut i caj em Partije pr i mal e sve vie kar akt er pol i t i ki h bor bi
protiv rei ma. U por eenj u sa 1934. godi nom, br oj t r aj kova je 1935. bi o dva-
put vei - pr eko 140 t raj kova, a ve 1936. je t aj br oj por ast ao na pr eko 400.
Jaanj e j edi nst va r adni ke klase i spol j aval o se i u j aanj u ul oge si ndi kat a
i u por ast u br oj a si ndi kal no organi zovani h radni ka. Broj l anova URSS je
s amo u 1936. godi ni por ast ao od 30.000 na 54.000, a br oj saveza ul anj eni h u
URS poveao se od 17 na 35. Uticaj komuni st a u si ndi kat i ma bio je u st al nom
por ast u.
Sa t r aj kaki m akci j ama su se ispreplitali drugi oblici nar odne bor be
prot i v unut r anj e i spol j ne pol i t i ke rei ma, prot i v faizma, za mi r. Rukovode-
i tim bor bama Partija se povezi val a s nar odni m masama, uvodi l a ih u poli-
tiki ivot i st varal a j edi nst veni r evol uci onar ni pokr et . Takav kar akt er je
i mao politiki mi t i ng oko 10.000 r adni ka Sl oveni j e u Celju, 7 lula 1935. koji
je organi zovao PK KPJ za Sl oveni j u pri l i kom sleta radni ki h drutava Svobo-
da. Veliki odj ek je i mao zbor u Kraguj evcu od 25. avgust a 1935. na kome se
okupi l o oko 45.000 ljudi iz mnogi h mest a Srbije. Mi mo volje voa iz Udruene
opozi ci j e i upr kos or gani ma vlasti, narod je, pr edvoen komuni st i ma, omo-
gui o da na zboru govore pr edst avni ci Partije. Ovaj zbor se pr et vor i o u j ednu
od najveih antireimskih i antifaistikih manifestacija. Takvi su zborovi odr-
ani u vie mest a u Crnoj Gori (Niki, Bar. abljak, Virpazar itd.). Na tim
zbor ovi ma domi ni r al i su stavovi i parol e KPJ. a na neki ma su bi rani i odbor i
Front a nar odne sl obode. Pri l i kom odr avanj a tih zbor ova dolazilo j e do su-
koba nar oda s pol i ci j om i andar mer i j om, pa je bilo i rtava (u Sinju 15. av-
gusta 1935, Lj ut omer u 1. s ept embr a iste godi ne itd.)
U to vr eme prot i v vlade i nj ene pol i t i ke i zvedeno je i nekol i ko zamani h
demonst r aci j a, poev od st udent ski h u Beogradu, j anuar a i f ebr uar a 1935
(kada je pogi nuo st udent Mi rko Srzentic), i oni h koj e su ubr zo izbile u Nik-
iu, Podgorici, Cet i nj u i Ulcinju, pr eko pobune sel j aka u Sibinju kod Slavon-
skog Broda, seljakJ/u nemi r a u umadi j i i oko Bora, u Dal maci j i oko Makar-
ske, velikog zbor a u Kraguj evcu, r adni ki h sletova, akci j a oml adi ne u sred-
njim kol ama, velikog zbora na Bel vederu kod Cet i nj a i mnogi h dr ugi h de-
monst r aci j a. Ti dogaaj i su bili j asan dokaz uspona r evol uci onar nog pokr et a
u zemlji i r ukovodee ul oge Komuni st i ke partije.
9b
Posle VII kongresa Komi nt er ne 1935, kada je usvoj ena linija nar odni h
f r ont ova, poel o se shvat at i da u skl opu odbr ane demokr at s ki h sl oboda i de-
mokr at i j e uopt e, koj e j e faizam poeo ugroavat i na svim l i ni j ama, t r eba
menj at i gl edi t a i o post oj ei m odnos i ma koji vl adaj u u svetu, pa u t om smislu
i o rani j i m zaht evi ma za revizijom Versaj skog si st ema. Dok se do t ada smat-
ral o da j e opr avdano podravat i reviziju versaj skog si st ema, sad se poel o
shvat at i da bi to ilo u korist agresi vni h fai st i ki h sila, a da nepr avde, koj e
su poj edi ni m nar odi ma nanet e tim si st emom ili na dr uge nai ne, u usl ovi ma
st vor eni m nakon prvog svet skog rata, t r eba ispravljati mi r ni m put em.
U vezi s tim i KPJ je poel a u dr uki j oj svetlosti da gleda i na Jugoslaviju
kao dravni okvi r nar oda koj e ona obuhvat a. Izmeu ostalog, t ada j e preva-
zi eno shvat anj e o Jugoslaviji kao nekoj vet akoj tvorevini, a post avi l o se i
pi t anj e odbr a ne nj enog naci onal nog i nt egri t et a, tj. st al o se na gl edi t e o mo-
gunost i r eavanj a naci onal nog pi t anj a poj edi ni h nj eni h ugnj et eni h nar oda u
nj eni m okvi ri ma. Jer, svako i zdvaj anj e i st var anj e mal i h dravica ilo bi na-
r uku fai st i koj agresiji. Naravno, pri t ome se nije smel o negirati ili zapostav-
ljati osnovno pr avo svakog nar oda na s amoopr edel j enj e do ot eepl j enj a. Me-
ut i m, ono t o je bilo bi t no novo u politici KPJ u obl ast i naci onal nog pi t anj a
j est e nj en stav pr ema Jugoslaviji kao dr avnoj zajednici, nezavi sno od karak-
t era nj enog rei ma, za iju se pr omenu t r eba boriti. Tada se naput a i par ol a
0 bal kanskoj ili i roj federaci j i i uvi del o se d a j e naj vani j e traiti r eenj e u
okvi ru dal e real nost i .
Da bi se pot oval a ova naela, koja je t r ebal o da izrazi j edna nar odnof -
r ont ovska pl at f or ma sai nj ena u dogovor u s poj edi ni m pr edst avni ci ma Ud-
r uene opozicije, Tito je nagl aavao da u pl at f or mi mor a j asno i nedvosmi s-
l eno doci do izraza ri j eenost da e se pr avo s amoopr edj el j enj a svih nai h na-
r oda pot ovat i , tj. ne s amo pravo Srba, Hrvat a i Sl ovenaca nego i Makedonaca
1 Crnogoraca, a isto t ako pravo nar oda u Vojvodini i Bosni i Hercegovi ni da
odl ue o t ome da li da sauva svoju regi onal nu samost al nost u federat i vno)
dravi. Takode t r eba istaci prava nar odni h manj i na: Ni j emaca, Madar a i Al-
banaca na r avnopr avnost .
1 0
Na plenumu u Splitu koji je odran 9. i 10. jula 1935. godi ne pos ebnu je
panj u izazvao Paroviev r ef er at o front u nar odne sl obode u koj em je dao
ocenu pol i t i ki h prilika u Evropi i izneo osnovne post avke za dalji rad KPJ
u naoj zemlji. Jer, kako kae Parovi, f ai zam je glavni neprijatelj ne samo
radnike klase nego i svih demokratskih slojeva.
Splitski plenum je uinio i znaajan korak ka pravilnijem postavljanju i re-
avanju nacionalnog pitanja. Isticanje stava da pravo na samoopredeljenje ne
znai i hezulsovno otcepljenje. pokazuje da je u Partiji preovladalo miljenje da
se nacionalno pitanje moe reiti u sklopu jugoslovenske dravne zajednice, a ne
njenim razbijanjem.
,0j
Komuni st i ka part i j a poel a j e ozbi l j no da se opor avl j a od t eki h udara-
ca koj e joj je zadal a di kt at ur a. Tada je i mal a oko 3000 l anova, a SKOJ oko
2000. Vlada je i dal j e v rila pr ogone komuni st a i nj i hovi h si mpat i zera, j er je
kr aj em 1935. i u t oku 1936. godi ne od navedenog br oj a part i j skog l anst va
uhapena got ovo t rei na i blizu 1000 ant i fai st a. Policiju)t na naj surovi j i na-
in mui l a uhapene komuni st e, kako bi ot kri l a celokupWu organi zaci j u Ko-
muni st i ke part i j e. Uz to je i sama Partija patila od sekt at va, izvesne uau-
renost i i neki h pogr eni h st avova r ukovodei h f or uma.
Br oj no jak r evol uci onar ni pokr et u zemlji zaht evao je da i ma t akvo vod-
stvo koj e bi bilo s pos obno da oko sebe okupi i t avo l anst vo i t esno povee
part i j ske kadrove. Komuni st i ka part i j a j e dobi l a t akvo r ukovodst vo tek kra-
j em 1936, kada je dr ug Tito poeo da radi na okupl j anj u snaga par t i j e i stva-
ranj u novog Cent r al nog komi t et a, koji e nepos r edno r ukovodi t i revol uci o-
nar ni m pokr et om.
UPismu za Srbiju poetkom novembra 1936. godine, o stavovima koje bi
radnika partija morala da zastupa u oblasti meunacionalnih odnosa, Tito je
izmeu ostalog, rekao:
Treba samo znali ta je najblii zadatak i cilj takve radnike partije. Cilj je da radnika
klasa u okviru takve partije istupa kao jedinstveni i snaan politiki faktor u politikom ivo-
tu.. . Vano je da se nade takvo rjeenie. odnosno platforma, na osnovu koje nee hiti pogoeni
ih zapostavljeni ni socijalni, ni nacionalni imeresi. bilo koje grupe radnika, ukoliko nije u sup-
rotnosti sa interesima radnike klase kao cjeline. Takva platfonna bila je predloena sa strane
levo g krila radnika, ali je kod pregovora bila doputena jedna principijelna greka po nacional
nom pitanju. Ljeviari stoje neodstupno na principu samoopredeljenja naroda do oteepljenja. To
ie pravo koje svakom narodu mora hiti priznalo da bi bio ravnopravan Ali, to ne znai da je ot-
cepljenje u svakoj situaciji i obavezno i svrsishodno. C dananjoj situaciji su protiv raspara-
vanja Jugoslavije, koje si ele plaenici itahjanskog, austrijskog i maarskog faizma i koje bi
bez sumnje dovelo do rata. to ba i iele svi faistiki potpaljivai rata. Ljeviari su za slobodnu
zajednicu sviju naroda Jugoslavije u sadanjim granicama, ureenoj na federativnoj osnovi, a
protiv svakog ugnjetavanja i hegemonije bilo kojeg naroda po drugome.
Dakle, hrvatski slovenaki srpski, makedonski i crnogorski narod treba da se na demok-
ratski nain iz/asne kako iele da urede svoje meusobne odnose u dravnoj zajednici isto tako.
narod u Vojvodini i Bosni i Hercegovini ima prava da se izjasni o svom odnosu u dravnoj za-
jednici. .
Zatim j e izneo ozbi l j ne pr i medbe na pr oj ekat pl at f or me za naj i ru orga-
nizaciju tzv. Nar odnog f r ont a koja je
u osnovi pogrena i po sutini hegemonistika, jer daje opet srbijanskim strankama mo-
gunost da ugnjetavaju hrvatski i druge narode, i' njoj nema jasno i nedvosmisleno izraenog
zahtjeva za pravom naroda na nacionalnu slobodu i ravnopravnost. Ova platforma sva die du-
hom hegemontstikog i velikosrpskog vidovdanskog Ustava koji je sankcionisao nacionalno ug-
njetavanje i neravnopravnost i doveo do 6. januara 1929. godine i do diktature vojnofaistike
velikosrpske buroazije.
Pot o je po r edu anal i zi rao svaku poj edi nu t aku te pl at f or me i kritiki
se osvr nuo i na ono to je u nj oj i spravno. Tito je predl oi o sl edeu verziju
svoj e pl at f or me:
. . . Osnovni pri nci p t reba da bude:
Sema demokracije bez nacionalne slobode i nema nacionalne slobode bez demokracije . .
Razumije se m samom Narodnom frontu slobode (ne mora se tako zvati) treba da bude
/edinstvenost pogleda na ova dva osnovna pitanja:
l) federativna drava
21 koliko federativnih jedinica i misi im sedam).
Meni izgleda da srbijanska UO (Udruena opozicija) (pa i jedan dio narodnofrontovaca) je
spremna da dade slobode Hrvatima i Slovencima, za ostale narode i provincije ona ih smatra
srpskim Srpska buroazija na nov i rafinirani nain eli da osigura svoju prevlast i hegemoniju
nad Makedoncima i Crnogorcima, nad narodom u Bosni i Hercegovini i Vojvodini
Takav nain rjeenja nacionalnog pitanja i demokracije bio bi tur i izvor novih borbi po-
tlaenih naroda i pokrajina za svoju slobodu i ravnopravnost. Te borbe koile hi razvitak i pred-
stavljale bi klicu novih opasnosti za demokraciju i mir u svijetu . . ."
V svom predavanju u Kumrovcu 1977. godine, drug Tito je, izmeu ostalog,
rekao:
. . . Sredinom oktobra 1936 godine stigao sam u Be gdje je bilo sjedite jednog dijela Cen-
tralnog komiteta, a sredinom decembra krenuo sam u zemlju i jo istog mjeseca otputovao u
Split, organizujui odlazak dobrovoljaca u Span t ju.
Sve do avgusta 1937. godine ja sam. uglavnom, bio na partijskom radu u zemlji Tri do e-
tiri puta sam putovao u Be i Pariz, f i opet natrag u zemlju. No. na radu u zemlji proveo sam
ukupno oko sedam mjeseci
Najvaniji zadatak dijela tog novog rukovodstva Partije u zemlji bio je da ubrzano provodi
sve mjere u pravcu organizacionog, politikog i idejnog izgraivanja Partije. Veliku smo panju
poklanjah i radu komunista u sindikatima i meu omladinom. Kod radnih se ljudi opet poelo
vraati povjerednje u Partiju Mi smo tada ubrzano radili na provoenju odluke o osnivanju KP
Slovenije i KP Hrvatske koja je donijeta jo na etvrtoj zemaljskoj konferenciji.
Na Osnivakom kongresu KP Hrvatske, koji je odran I i 2. avgusta 1937. godine kraj Sa-
mobora. podnio sam referat o znaenju osnivanja KP Hrvatske. U proglasu o tome istakao sam
da osnivanje KP Hrvatske proistie iz dugogodinje borbe Komunistike partije Jugoslawe, koja
je hranila ne samo interese radnike klase nego je i na svojoj zastavi uvijek imala ispisanu ideju
nacionalne slobode, ravnopravnosti i bratstva meu narodima. Naglaeno je da izmeu radni-
kih interesa i interesa hrvatskoga naroda ne moe da bude nesuglasica, jer su radnici dio svoga
naroda, krvno zainteresovani da narod bude slobodan, da mu bude osiguran razvitak, da se po-
tuje sve to je lijepo i napredno u njegovim tradicijama i kulturi. Borei se za te ideale - istakao
sam dalje - mi se borimo i protiv nacionalne zagrienosti i ovinizma, jer znamo da su pravi na-
predak i sloboda hrvatskog naroda osigurani samo u bratskoj slozi i saradnji s ostalim narodima
Jugoslavije.
Sredinom te godine obrazovao sam Omladinsku komisiju CK KPJ. s Lolom Ribarom na
elu. Zadatak Komisije bio je da radi na sreivanju organizacionog stanja u SKOJ-u i u omla-
dinskom pokretu. Tada sam razradio i upute za rad SKOJ-a, ukazavi na puleve izrastan/a SKOJ-
a u borbeno jezgro omladinskog pokreta . . ""
Jo u januaru 1937. godine CK KPJ je izdao proglas Protiv ratne opasnosti,
protiv napada faistike reakcije, u koj em je skr et ana panj a da je Jugoisto-
na Evropa j edna od najvanijih linija napada glavnog pot pal j i vaa r at a - Hit-
l erovog faizma. CK je konst at ovao da Nemaka nast oj i da razbi j e Malu i
Bal kansku ant ant u i opomi nj ao: Sve tjesniji savez Musol i ni j a i Hi t l era, stvo-
ren radi podj el e budueg bal kanskog plijena - pokazuj e kako j e pogr ena po-
litika oni h koji u nj emakom faizmu t oboe trae zatitu od i t al i j anskog na-
padaa. Ponovo je konst at ovano: U vanj skoj politici vlada St oj adi novi a sve
je vie skl ona zbl i enj u s Hi t l erovom Nj emakom.
1 2
U pomenutom predavanju u Kumrovcu, drug Tito je rekao:
- . L' prvoj polovini avgusta dobio sam poruku od drugova Colakovia i Zujovia iz Pariza
da hitno doem u Pariz g de je bilo sjedite Centralnog komiteta. Stigao sam tamo 17. avgusta
/ 937. godine.
V Parizu - kao to sam vec rekao u prethodnom izlagan jii-prviceu <a>'i odgovornost za rad
KPJ i ostao tamo izvjesno vrijeme, nastavljajui rad na konsolidaciji Paritjc To je bilo neophod-
no jer sam od samog poetka naiao na jak otpor pojedinih frakcionakih grupa koje su se odr-
ale u inostranstvu, a dijelom i u zemlji i pokuavale da svojim intrigama i u Kominterni ome-
taju konsolidaciju nae Partije.
V zemlju sam se vratio krajem marta 1938. godine. Obavio sam konsultacije s rukovodeim
partijskim kadrovima, te poetkom maja obrazovao privremeno rukovodstvo KPJ
Stvaranje novog rukovodstva Komunistike partije Jugoslavije u zemlji znailo je od-
luujui korak na putu ka unutranjoj konsolidaciji Partije i otklanjanju svih ostataka frakcio-
natva Sovo je rukovodstvo odmah uspostavilo neposredne veze sa pokrajinskim i drugim ni-
im rukovodstvima u cijeloj zemlji i svojim se radom okrenulo prema problemima radnike klase
i radnih ljudi. Ono je organizovalo partijsku tehniku i kole za marksistiko obrazovanje
,}s
Tzv. Blok narodnog sporazuma, na osnovi Spor azuma od 8. okt obr a 1937.
godi ne (o koj em je bilo rei u odel j ku Delatnost HSS), u Proglasu od istog
dana izneo je svoj opozicioni program prema tojadinovievoj vladi. Meut i m,
st r anke ovog bl oka, nar oi t o st r anke Udru ene opozicije, nisu s kor o pune
dve godi ne post i gl e da pr i mene post avke sp >razuma da popul ar i zuj u svoj rad
i da na nj emu okupe sve nar odne snage, iak J je nar od t rai o da se u nj ega uk-
lopi samost al ni radni ki nar odni pokr et koji bi t aj Blok pr et vor i o u pravi
borbeni t abor nar odnog spor azuma za supr ost avl j anj e udr ueni m snagama
reakcije, fai zmu i hegemoni j i . Proces cepanj a ovog Bl oka ubrzan je posl e iz-
bor a od 11. de c e mbr a 1938. godi ne, zahval j uj ui meus obnoj borbi za vlast
i dvol i nost i vodst va poj edi ni h opozi ci oni h st ranaka, i ako je KPJ pokuaval a
da radi uea r adni ke klase u Bloku nar odnog spor azuma, st vori Stranku
radnog naroda (SRN) kao legalnu r adni ku par t i j u. '
2 b
U svom novom pismu Vilhelmu Piku (Pick WilhelmI od kraja februara 1938. godine, Tito
je. izmeu ostalog, pisao 'da stanje u zemlji nije suvie loe. Ali ono bi moglo biti i bolje, jer su
danas uslovi vrlo povoljni, bez obzira na teror . . smatram za potrebno, da harem za jedno krat-
ko vreme odem na lice mjesta, s lim da se to je mogue prije i bre vratim ...
S obzi rom na ovo i da su se u meuvr emenu stvari j o vie kompl i koval e
dal j om nei zvesnou, i to do tog st epena da su pr edst avni ci Komi nt er ne po-
eli da dolaze u Pariz i da kont akt i r aj u sa dot ad r ukovodei m l j udi ma u KPJ,
mi mo Tita, kao naj odgovor ni j eg i t ada j edi no pri znat og l ana r ukovodst va
(Franc Leskoek je, kao lan Politbiroa, bio u zemlji i van svega ovoga), Tito
j e kr aj em mar t a 1938. godi ne doneo i st ori j sku odl uku da na svoju odgovor-
nost iz Pariza ode u zeml j u i tu f or mi r a pr i vr emeno par t i j sko r ukovodst vo. U
takvim uslovima formi ranj e novog rukovodst va u zemlji zaista je bio - kao to
je to dr ug Tito rekao u svom predavanj u u Kumrovcu - krupan dogaaj u istoriji
Komuni st i ke partije Jugoslavije.
Titovim dol askom u zemlju, i novi m met odom r ukovoenj a koji je on za-
veo u Partiji, ot kl onj ena je velika nezgoda koj a se do t ada ogl edal a u t ome t o
je Cent ral ni komi t et bio u i nost ranst vu, odvoj en od r adni kog pokr et a u sa-
moj zemlji. Osl anj aj ui se na nove, ml ade i smel e kadrove, Tito je odma h pri-
st upi o konsol i daci j i Partije i ukl anj anj u f r akci onat va i nj egovi h posl edi ca. Sa
novi m r ukovodst vom Partije pr eduzeo j e odl une mer e radi organi zaci onog
uvrenj a post oj ei h i st var anj a novih part i j ski h organizacija, nar oi t o u in-
dust r i j ski m pr eduzei ma i na selu, kao i radi st varanj a r ukovodei h kadr ova
u Partiji od ml adi h i opr obani h r evol uci onar a. Nalazei se u zeml j i on je mo-
gao pravi l ni j e i bol j e da prat i i ceni unut r a nj u i spol j nu si t uaci j u Jugoslavije.
Poto je posle okupaci j e Austrije pojaan pritisak Nemake i Italije na Jugosla-
viju, sa ciljem da u njoj uvrst e svoje pozicije, to je opasnost po nezavisnost Ju-
goslavije postala neposredna. Taj pritisak je bio veoma opasan zato to je stav
vlade Milana Stojadinovia bio popustljiv pr ema svim tim agresivnim pritisci-
ma. Naime, zbog st raha od Sovjetskog Saveza na meunar odnom planu i od na-
rodnoosl obodi l akog pokret a u zemlji, Stojadinovievoj vladi je odgovaral a po-
litika poput anj a faistikim agresori ma. Ona se mirila ne samo s okupaci j om
Austrije nego je napustila i svog saveznika iz Male Ant ant e- Cehosl ovaku. Tako
je Jugoslavija ostala izolovana, j er su Nemaka i Italija smat ral e Balkan svojom
sferom ut i caj a. '
3
Zato je CK KPJ, povodom prikljuenja Austrije Nemakoj <anlus) 13. marta
1938. godine, u svom Proglasu od marta iste godine pozvao nar ode Jugoslavije
da se okupe za bor bu prot i v osvaj aa. U progl asu se, i zmeu ostalog, kae:
Hi t l erove fai st i ke mot or i zovane hor de pr egazi e mal u Aust ri j u i pocj epa e svoj i m
baj onet i ma sve me d u n a r o d n e ugovor e, koji su osi gural i nezavi snost t e zeml j e.
Dok po beki m ul i cama t ut nj e Hi t l erovi t enkovi , Musol i ni j evi r azboj ni ci poku avaj u
da zadadu smr t ni udar ac panj ol s koj Nar odnoj Republ i ci
Hi t l er i Musol i ni ost var uj u ve svoj u zavj eru prot i v mi r a i s l obode nar oda. Fai st i ki
razboj ni ci izazivaju rat r adi podj el e Evrope
Okupaci j om Aust ri j e Hitlei j e st egao u kl j et a br at s ku Cehosl ovaku. Samo j e pi t anj e
dana kad v.i nad njenim mi mi m stanovnistvum da zabruje faistiki avioni. Njemaki faizam
pos t epeno i dos l j edno spr ovodi svoj pakl eni pl an da pr et vor i sve na r ode Sr ednj e i Jugois-
t one Evr ope u svoje r obove i u t opovs ko mes o u svom kona nom obr a unu sa demokr a-
t i j om. a nar oi t o s nj enom t vr avom. Sovj et ski m Savezom.
Hitlerove trupe su na granici Jugoslawe.
Faistika, pangermanska i osvajaka Nemaka postaje pogranina drava sa Jugoslavi-
jom ( podvueno u ori gi nal u). Hi t l eri zam nije pri j at el j i dobr i sused, ve zakl et i nepr i j at el j
sl obode i nezavi snost i na r oda Jugosl avi j e. Nj egove izjave o neut r al nos t i i pr i j at el j st vu pr e ma
na ma l ane su. kao i doj uer a nj a nj egova obeanj a pr e ma Austriji. Jue j e Hi t l er ova solda-
t eska zgazila sl obodu aust r i j skog nar oda, da na s ve s pr ema udar pr ot i v ehosl ovake. a sut-
ra e nj egove el e da pr ovai e pr eko Kar avanki u Jugosl avi j u . . ( Kakvo r eal no pr edvi anj e
- V.T.).
. Hi t l erov agent St oj adi novi i zdao j e na r odne i nt er ese, pomoga o j e Hi t l er a da pre-
gazi Aust ri j u i doveo ga na gr ani cu Jugosl avi j e. Vl ada St oj adi novi a, dal a j e ovu zl oi naku
pomo da bi sebi osi gur al a podr ku osovi ne Ber l i n- Ri m u bor bi prot i v na r oda
Sruimo izdajniku vladu Stojadinovia, agenta Hitlera i Musolinija!
Stvorimo vladu narodne sloge i odbrane!... ( Podvueno u ori gi nal u).
. . . U ovi m t eki m i ods udni m asovi ma mi se obr a a mo ne s a mo pr i s t a ama Bloka na-
rodnog sporazuma, nego i svim ost al i m na r odni m i r odol j ubi vi m s nagama sr pskog, sl oven-
skog i hr vat skog nar oda, koji se ni su izjasnili za s por azum SD Koalicije i Udr uene Opozi ci j e.
ali koji su pr ot i v i zdaj ni ke pol i t i ke St oj adi novi a i koji su voljni da br ane mi r i nezavi snost
svoj e zeml j e . . . '
4
Zatim se, por ed par ol a za odbr anu mi ra, sloge i br at st va svih nar oda Ju-
goslavije, trai savez sa ehosl ovakom, Fr ancuskom i Sovj et ski m Savezom.
Poto j e pr edsedni k vlade St oj adi novi na dan 15. mar t a (dva dana posl e
anl usa) pr ed ef ovi ma par l ament ar ni h kl ubova, a sut r adan i u Senat u, dao
izjavu i odgovar ao na pi t anj a senat or a, u koj i ma je anl us okar akt er i sao kao
dobr u i pozi t i vnu st var , '
5
dr ug Tito je u odgovor u St oj adi novi u, i zmeu os-
talog, rekao:
Hi t l erove izjave o neut r al nost i i pr i j at el j st vu pr e ma na ma l ane su, kao i doj uer a nj a
nj egova obeanj a pr e ma Austriji. Jue j e Hi t l erova s ol dat es ka gazila s l obodu aus t r i j s kog na-
r oda. da na s vec s pr e ma udar prot i v ehosl ovake. a s ut r a e nj egove et e da pr oval e pr e ko
Kar avanki u Jugosl avi j u.
Sudbi na s r ps koga nar oda vezana j e sa s l obodom Sl ovenaca i Hrvat a. Kao t o j e posl i j e
por aza na Mari ci dol o Kosovo, t ako bi i posl i j e pada Lj ubl j ane i Zagr eba, do a o red na
Beogr ad Bez Sl oveni j e nema Jugosl avi j e, bez sl obode Sl ovenaca i Hrval a, ne ma s l obode ni
s r ps kom nar odu.
Zato Tito poziva da se okupe svi koj i ma je dr aga sl oboda i demokr at i j a,
svi oni. koji vole svoju zeml j u i svoj narod, svi rodol j ubi vi gr aani koji nee
da r obuj u fai st i ki m osvajaima!
Za vreme svoga boravka u Moskvi, jeseni 1938. godine, Tito je govorio sle-
dee:
Kao posl j edi ca svih napr ed izloenih i nj eni ca, u Jugosl avi j i j e s ada do l o do novog
okr et a i r oki h masa u Nar odnom f r ont u, ili. kako se kod nas kae. u de mokr a t s kom blo-
u To dokazuj u vel i ke mas ovne mani f est aci j e, zat i m mnogobr oj ni mi t i nzi u ci j el oj zeml j i
u kori st ehosl ovake i Fr ancuske, na koj i ma je t r aena ot vor ena izjava da Ce Jugosl avi j a
pomoi Cehosl ovakoj , i sve ee isticani zaht j evi da se us pos t ave pr i j at el j ski odnosi sa
SSSR. kao naj j ai m zat i t ni kom mal i h na r oda i mi r a. . Anl us' j e pr eds t avl j ao veliki pods t i caj
akt i vi zi r anj u i r oki h masa u bor bi prot i v hi t l er ovske opas nos t i . . . "
Posle decembarskih izbora 1938. godine CK KPJ doneo je novu rezoluciju
u kojoj je traeno obaranje protunarodne Stojadinovieve vlade i stvaranje vla-
de nacionalne odbrane koja e biti sposobna da organizuje odbranu zemlje i pru-
i faistikim agresorima nepokolebiv otpor. ( Podvukao V.T.). St oj adi novi je
u toj rezoluciji opt uen zbog svoje spol j ne pol i t i ke. U t oj Rezoluciji se, i zmeu
ostalog, kae:
.. . St oi adi novi ceva j e vl ada odobr aval a Hi t l eru. kada j e fai st i ka Nj emaka zauzela
Aust ri j u i poj avi l a se ne pos r e dno na gr ani cama Jugosl avi j e. Ona j e pot kopa l a i rast oi l a
Malu anl ant u i t i me pomogl a Hi t l eru da r as komada Cehosl ovaku i st vori ne pos r e dnu opas-
nost za sve bal kans ke zeml j e.
Svoj om i zdaj ni kom pol i t i kom pr e ma savezni ci ma Jugosl avi j e. St oj adi novi eva j e vla-
da izvrila teak zloin nad na r odi ma Jugosl avi j e. Ona j e pomogl a nj emaki m i mperi j al i st i -
kim r azboj ni ci ma da ot vor e put na j ugoi st ok i pr i pr emal a na r odi ma Jugosl avi j e s udbi nu e-
hosl ovake . . .
Bez obzi r a na t u ogr omnu opas nos t koj a pr et i Jugosl avi j i , rei m St oj adi novi a pro-
duava svoj u pr ot una r odnu vanj sku i r eakci onar nu unut r a nj u pol i t i ku. Rei m St oj adi no-
via poku ava popl ai i i na r ode Jugosl avi j e i zdaj om Ce mbe r l e na i Dal adj ea. nast oj i na sve
nai ne di skr edi t ovat i zeml j e, u koj i ma se razvi j a na r odnof r ont ovs ki pokr et , poku ava svim
s r eds t vi ma pr odubi t i naci onal nu nesl ogu me du na r odi ma Jugosl avi j e: t i me pot kopava odb-
r a mbe nu s pos obnos t pr ot i v fai st i ke agresi j e.
Snage na koj e se osl anj a r eakci j a u Jugosl avi j i i koj e su upor i t e osvaj aki h pl anova
nemakog i t al i j anskog fai zma, jesu sl edee: vl ada St oj adi novi a, J ugos l ovens ka r adi kal na
zaj edni ca, fai st i ke or gani zaci j e f r ankovaca u Hr vat skoj , hodj er ovaca, nemaki h fai st a,
r uski h bel ogar dej aca. kao i j edna gr upa t r ocki st i ki h agenat a fai zma.
Nasupr ot t ome p r o t u n a r o d n o me f r ont u r eakci j e i fai zma, u Jugosl avi j i st oj i naci onal -
ni f r ont demokr at i j e. koji se okupl j a oko de mokr a t s kog bl oka s r ps ke Udr uene opozi ci j e i
r
Sel j aCko- demokr at s ke koal i ci j e u Hr vat skoj . Taj blok obuhvat a naj vani j e de mokr a t s ke
part i j e zeml j e i st oga bi svaki poku aj st var anj a nar odnog f r ont a van t og bl oka i zazvao ce-
panj e u t abor u demokr at i j e i t i me pomoga o reakci j i . Takvi m se poku aj i ma mor a KP odl u-
no opi r at i .
Ali de mokr a t s ki blok moe da se supr ot st avi f r ont u r eakci j e i da osi gur a pobe du de-
mokr at i j e i nezavi snost i zeml j e s a mo u sl uaj u, ako se pr et vor i u pravi demokr at s ki nar odni
bl ok pr i kl j uenj em svih s t r anaka i organi zaci j a r adni ke kl ase i sel j at va .
. . Pokr eui naj i r e mas e u bor bu za os t var enj e pl at f or me de mokr a t s kog nar odnog
bl oka komuni st i t rae: okupl j anj e demokr at s ki h masa i s por azum s de mokr a t s ki m vodama
dr ugi h par t i j a u i nt er es u pr o i r enj a i uvr enj a de mokr a t s kog nar odnog bl oka . . . "
Posle parlamentarnih izbora 1938. godine i pada Stojadinovieve vlade
drug Tito je eleo da se iz Moskve vrati u Jugoslaviju.Vpredavanju u Kumrovcu,
on je o tome rekao:
Procijenio sam da je poraz reima od izvanrednog znaaja za nau zemlju,
da treba uiniti sve da pobijedi blok demokratskih snaga u kojem su bile Samos-
talna demokratska partija, Radnika partija itd. elio sam da se to prije vratim
u zemlju, jer sam smatrao da treba da budem na licu mjesta. Meutim, jo uvijek
mi nisu doputali da krenem. Imao sam razgovor s Dimitrovom, ali morao sam
ekati sve do decembra, dok dokumenti o naoj Partiji nisu bili razmotreni na
sjednici Izvrnog komiteta Kominterne.
Poetkom januara 1939. godine odrana je i sj dnica Politikog sekretarijata
sa Dimitrovom na elu Tada je definitivno potvreno rukovodstvo KPJ koje sam
formirao u zemlji, priznat je rad koji je obavljen. Ja sam dobio mandat da od tog
rukovodstva formiram Centralni komitet, da razradim mjere za odstranjivanje
svih frakcionakih ostataka i oportunistikih elemenata iz Partije, te da obavim
jo neke druge poslove. Dogovoreno je da poslije izvjesnog vremena, za tri-etiri
mjeseca, ponovno poem u Kominternu.'
18
Meut i m. Tito je, zbog ot por a Komi nt er ne, j o i t ava dva meseca ost ao
u Moskvi, odakl e je u j anuar u avi onom ( pr eko St okhol ma i Kopenhagena) do-
put ovao u Pariz. Poto je t amo obavi o posl ove i pr et hodno u Jugosl avi j u po-
slao par t i j ske mat eri j al e i Nacrt rezol uci j e CK KPJ koji je napi sao u Moskvi
i koji je pri hvat i o Sekret ari j at Komi nt er ne. Tito je s mat r ao da t aj Nacrt t r eba
da usvoji i CK KPJ. O t ome i dr ugi m zadaci ma on je u svom pr edavanj u u
Kumr ovcu, i zmeu ostalog, rekao:
. . . U sut i ni , r adi l o se o sudbi ni nai h na r oda koj i ma j e fai st i ka opasnost zapri j et i l a
nepos r edno, okr uuj ui nau zeml j u got ovo sa svih st r ana. Mar t a mj es eca st i gao sam u zem-
lju Odma h j e zat i m odr ana sj edni ca Cent r al nog komi t et a koj a j e t r aj al a puna et i r i dana.
Podni o sam i zvj et aj o t ome kako su st vari t ekl e u Moskvi, u Komi nt er ni , u vezi sa na om
Par t i j om. Usvojili s mo r ezol uci j e i ot vor e no pi smo, kao i pr ogl as povodom okupaci j e ehos-
l ovake. I s t ovr emeno s mo se dogovori l i da j edna od gl avni h mj e r a u pr oces u konsol i daci j e
Part i j e bude zemal j sko savj et ovanj e r ukovodei h par t i j ski h kadr ova i z cijele zeml j e Odma h
sam se da o na pos ao u vezi sa pr i pr e mom savj et ovanj a. Mor ao sam put ovat i u Beogr ad, u
Sl oveni j u i Hr vat sku, radi i zvravanj a zadat aka koji su st aj al i pr ed n a ma . . ' *
Povodom upada nemakih trupa u Cehoslovaku 15. marta 1939. godine,
CK KPJ izdao je istog meseca Proglas, u koj em se. por ed ostalog, kae:
Ovih su dana faistike bande njemakog imperijalizma okupirale Cehoslovaku. (Pod-
vueno u or i gi nal u)
Zahval j uj ui mi nhe ns koj izdaji, zbog t obonj eg ouvanj a mi r a. por obl j eni su na ma
br at ski sl avenski i mi r ol j ubi vi nar odi Cesi. Sl ovaci i Kar pat o- Ukr aj i nci Nj emake f ai st i ke
hor de gr ubo i bezobzi r no uni t avaj u sve t ekovi ne ehosl ovaki h nar oda i pr i j et e pot puni m
i st r ebl j enj em
i t avom j e svi j et u da na s j as no da sva dos ada nj a popu t anj a fai st i ki m osvaj ai ma ni-
j esu spasi l a mi r ni s l obodu mal i h nar oda, ve napr ot i v s amo oj aal a pozicije r at ni h pot pa-
ljivaa - nj emaki h, t al i j anski h i j a pa ns ki h i mperi j al i st a, koji su radi svojih osvaj aki h ci l j eva
ot poel i novi i mperi j al i st i ki ral i ot vor e no idu za tim da gur nu i t av svijet u naj s t r a ni j u
kl aoni cu kakvu ne pamt i l j udska povi j es t . . .
Obraaj ui se nar odi ma Jugoslavije, u Proglasu se kae:
Tragedi j a ehosl ovaki h nar oda nas poziva da b u d e mo budni pr ed opas no u koj a
nam pri j et i ' Nj emaki i t al i j anski i mperi j al i st i ve s pr emaj u svoj dal j ni pohod na istok i jug.
nj i hovi apet i t i su t ol i ko vei u kol i ko nai l aze na manj i ot por . Na r e du su ost al e mal e dr ave
- na Bal kanu i u i st onoj Evropi . Na redu je Jugoslavija. ( Podvueno u or i gi nal u) .
Fai st i ki osvaj ai ne nas t upaj u odma h sa gr ubom voj nom si l om. Pr eko svoj i h faisti-
kih agenat a oni nast oj e da naj pr i j e i znut ra r ast oe i osl abe snage nar oda i t ako pr i pr e me nje-
govu pr opast Cehosl ovaka neka nam bude za t o naj bol j i pr i mj er .
Zatim se u Proglasu CK posebno obr aa svakom naem nar odu, poziva-
jui ih da se udr ueni m snagama bor e za naci onal nu sl obodu, br at st vo i je-
di nst vo i ouvanj e nezavisnosti, a posebno r adni ci ma, sel j aci ma, gr aani ma,
voj ni ci ma i ofi ci ri ma, oml adi ni , istiui da
ma kako bili t eki dani i skuenj a koji st oj e pr ed nama, n t ma razl oga da se kl one du-
hom. Nezavi snost Jugoslavije- se moe ouvat i od naj ezde fai st i ki h osvaj aa a ko okupi mo
sve r odol j ubi ve i de mokr a t s ke snage i os t var i mo br at s ku sl ogu i s por azum me u nar odi ma
Jugosl avi j e. Nezavi snost Jugosl avi j e se moe odbr ani t i ako nj eni nar odi budu zadovol j ni i
sloni. A l o se moe post i gnut i s amo t ako ako se dadu na r odu nj egova de mokr a t s ka i na-
ci onal na pr ava i ako se r adni koj klasi pr i znaj u i gar ant uj u pol i t i ka i soci j al na pr ava . . .
Na kraj u CK poziva nar ode Jugoslavije da osi guraj u odbr a mbe nu sposob-
nost za ouvanj e Jugoslavije pomou nar odne vlasti,
koja ce hi t no obezbi j edi t i na r odi ma sva de mokr a t s ka i naci onal na pr ava i poduzet i
sve mi er e za odbr a nu zeml j e koja e se u vanj skoj politici osl oni t i na de mokr a t s ke sile. a
u pr vom r edu na Sovj et sku Uniju, kao naj moni j eg zat i t ni ka mal i h nar oda, i koj a e zaj edno
sa ost al i m bal kans ki m na r odi ma st varat i t es no pr i j at el j st vo i savez za ouvanj e svoj e neza-
visnosti, i st i ui da - Vl ada Dragi e Cvet kovi a nije vlada kakva t r eba nai m na r odi ma u da-
na nj oj t e koj si t uaci j i
20
Povodom upada italijanskih trupa u Albaniju 17. aprila 1939. godine) Uje-
dinjena studentska o > adina je u svom proglasu od 8. aprila 1939. godine, izme-
u ostalog, konst at j val a:
Na naoj granici vodi se ral ( podvueno u ori gi nal u).
Napad t al i j anskog f ai zma na mal u Al bani j u pr i r odan j e nast avak r azboj ni ke osvai a-
ke pol i t i ke izazivake osovi ne Berl i n - Rim. Samo j e 20 da na pr ol o od kobni h t r enut aka
kada su br at ski sl ovenski nar odi savezni ke ehosl ovake pali u naj cr nj e r ops t vo ger man-
skog i mpel i j al i zma A da na s ve t r agi na s udbi na br at s kog ekog i sl ovakog na r oda pri j et i
da post ane zla st var nost nar oda Jugosl avi j e!
Vie nego i kada naa j e dr ava u s mr t noj opasnost i ! Na gr ani cama nae drave, od Trig-
lava do Sol una, od Drave do Banat a, od Ulcinja do akovi ce, nepr i j at el j i nae dr ave, s mr t ni
nepri j at el j i nezavi snost i nai h nar oda, s pr emaj u napad na nau t er i t or i j u . . .
U ovi m t r enuci ma pot r e bno j e vie nego i kada skupi t i sve snage na ot por i odbr a nu
dr avne nezavi snost i Zat o j e t ol i ko da na s nuno ost vari t i vl adu na r odne sl oge i odbr a ne , u
koj oj e biti zast upl j eni svi nar odi Jugosl avi j e. Ne put kapi t ul aci j e, ne put t r agedi j e slova-
kog i e kog nar oda, vec ot por i bor ba za svaku st opu nae zeml j e, t o mor a da pos t ane put
nar oda Jugosl avi j e . . .
Za jedinstvo svih rodoljubivih snaga u borbi za sl obodnu i nezavisnu Jugoslaviju
U svom lanku Nezavisnost Jugoslavije u opasnosti maja 1939. godine.
Kardelj, i zmeu ostalog, kae.
U t ekoj i bar ut a punoj me una r odnoj si t uaci j i ovi h dana. koj a pr et i svakog asa da
se pr et vor i u sveopSt i rat . sve we se r askr i va t et nost St oj adi novi eve spol j ne i unut a r nj e
pol i t i ke po nezavi snost dr ave i sviju nj ezi ni h nar oda, koj u u cel i ni pr oduuj e i Cvet kovi cev
rei m. U de c e mbr u mesecu, pr e i zbora. St oj adi novi je pr i ao o mi ru i pr i j at el j i ma na na-
im gr ani cama da na s j e me ut i m j asno, da moda nema dr ave u Evropi , koj a bi bila t ako
ugr oena od na pa da fai st i ki h i mperi j al i st a oko osovi ne Berl i n-Ri m. kao t o j e t o Jugosl a-
vija. Pol i t i ka t obonj e neut r al nost i J ugos l avi a dovel a j e u naj veoj mer i do r as pada Male
ant ant e i do sl oma CeSkosl ovake . . Aneksija Albanije je vec di r ekt an udar prot i v nezavis-
nost i Jugosl avi j e. I ona j e pr i r odna posl edi ca ovakve pol i t i ke . neut ral nost i ' , koj u j e sprovo-
di o St oj adi novi , a danas j u s pr ovodi Cvet kovi . Tako su r eakci onar ni i pr ot una r odni rei mi
. uspel i ' da gur nu Jugosl avi j u u naj veu opasnost , da bude pr egaena od i mepr i j al i st i ki b ne-
mako- t al i j anski h r azboj ni ka
Rei mske nam sluge govore, da nema opasnost i napada na Jugosl avi j u sa s t r ane Ne-
make i Italije. Takva j e t vr dnj a svesna la, koj a t r eba da pr i pr emi t er en za kapi t ul aci j u . . .
Na s ops t veno pi t anj e, da l i j e odbr a na Jugosl avi j e uopSt e mogua. Kar del j odgovar a:
Bezusl ovno ona j est e mogua. Ona i e mogua uj edi nj enj em sviju r odol j ubi vi h snaga, slo-
gom sviju nar oda u Jugosl avi j i , soci j al ni m zadovol j enj em r adni h masa i us pos t avl j anj em de-
mokr at s ki h pr ava. To j e put po kome bi bili st vor eni unut ar nj i uslovi za zaista uspeSnu odb-
r anu Sa dr uge st r ane, odbr a na e biti us pe na s amo t ada, ako e se Jugosl avi j a ukl j ui t i u
rad na st var anj u si st ema kol ekt . ne bezbednost i , ako e radi t i na uvr enj u odbr a mbe nog
saveza ugr oeni h mal i h nar oda Bal kana i i st one Evrope, te Fr ancus ke i Engl eske, a nar o-
i t o Sovj et skog Saveza
. . Dunost j e sviju svesni h r adni ka da budu u prvi m r edovi ma akci j e za odbr a nu zem-
lje Nj i hova j e dunost da zaloe sve svoje snage za t o da se st vori nesal oml j i v odbr a mbe ni
f r ont sviju nar oda Jugosl avi j e i sviju oni h, koji vole svoj nar od i svoj u zeml j u, koji vole slo-
bodu i koji ne daj u nemako- t al i j ans kom i mper i j al i zmu da pr es t upi gr ani ce drave. Dunost
j e svakog svesnog r adni ka, da radi na Sto t esni j i m vezama i zmeu voj ske i na r odnom odb-
r a mbe nom akci j om, da bi se ve u zamet ku uguSio svaki pokuSaj kapi t ul aci j e. Dunost j e
svakog svesnog r adni ka, da r as kr i nka svaku akci j u kapi t ul anal a. Hi l l erovi h i Musol i ni j evi h
slugu, t r ocki sl i ki h i ost al i h faSistikih agenat a . . . "
Kad je 26. avgust a 1939. godi ne, nepunu nedelju dana pred izbijanje drugog
svetskog rata, na osnovu postignutog Sporazuma, obrazovana vlada Cvetko-
vi-Maek, CK KPJ je to nazvao Velikom prevarom naroda. Zauzi maj ui svoj
stav, CK je konst at ovao:
Vl ada Cvet kovi - Maek di r ekt no i i ndi r ekt no podupr t a od ost al i h bur oaski h par-
tija pokuSava da pr evar i r adne mase de mokr a t s ki m par ol ama i . demokr at s ki m' mj er ama. Te
de mokr a t s ke f r aze su post al e naj vea opasnost za r adne mase. One ne pr es t aj u niti e pre-
stati. jer su one da na s j edi no mogui oblik zavar avanj a masa. Meut i m, sve Sest oj anuar ske
mj er e prot i v r adni ke kl ase ne s a mo da su ost al e na snazi, vec se i pooSt r avaj u. Demokr at -
ski laljivci - t obonj i . prot i vni ci ' hi t l er i zma ubi j aj u r adni ke i oml adi nce, oni gone u kon-
cent r aci one l ogor e komuni s t e i dr uge pr ave na r odne bor ce. I s t ovr emeno - donos e i zborni
zakon s t aj ni m pr avom glasa, uz ogr adu - da ce moi uest vovat i s a mo dozvol j ene part i j e.
Ti dvol i nj aci misle da na l aj nai n sakri j u svoje kr vavo lice . . .
\ l adaj uci dvol i nj aci se s pr e ma j u da pr evar e na r ode Jugosl avi j e - kako se t u radi
0 ouvanj u neut r al nost i dok se. u stvari, radi o ot var anj u gr ani ca i mper i j al i st i ma u rat o-
vanj u. Ouvanj e nezavi snost i se nalazi u nasl onu na SSSR. a ne u t rgovi ni s i mper i j al i st i ma
1 u i mper i j al i st i kom r at u.
Ova spol j na pol i t i ka vl ade j est e s amo dr ugo lice pr ot i vnar odne pol i t i ke dvor a, buroa-
zije i nj eni h sluga Ali, upr kos j ednoduSnost i buroazi j e u bor bi prot i v r adnog nar oda. - up-
r kos Maekovi h i Pavlovih uzaj amni h l askanj a i par ol a u Zagr ebu, poj edi ne naci onal ne bur-
oazije su r azdr obl j ene s upr ot nos t i ma. - KoroSec se pr i pr ema za doek t al i j anski h t r upa -
hr vat ska bur oazi j a za ot cepl j enj e u event ual no t eSkoj si t uaci j i i st avl j anj e pod pr ot ekt or at
i mperi j al i st a, a sr pski hegemoni st i za ouvanj e Velike Sr bi j e u mut ni m vr emeni ma ( pokuSaj
st var anj a s r ps kog f r ont a) . .
2 3
Povodom izbijanja drugog svetskog rata 1. septembra 1939. godine CK KPJ
je istog meseca (za vreme Titovog odsustva, tj. dok je bio na putu za Moskvu -
V.T.) izdao Proglas Protiv imperijalistikog rata i faizma u koj em se, i zmeu
ostalog, kae:
Boj ei se j aanj a ugl eda Sovj et skog Saveza i nar as t anj a na r odne bor be za demok-
rat i j u. oni (misli se na engl eske i f r ancus ke r eakci onar e - V.T.) su se bori l i pr ot i v pol i t i ke
mi r a Sovj et skog Saveza i komuni s t i ke i nt er naci onal e i sabot i r al i nj i hove i skr ene na por e za
us pos t avl j anj em vr st og f r ont a odbr a ne prot i v napadaa, nepr es t ano leei svoj om dvoli-
nom pol i t i kom da uvuku Sovj et ski Savez u rat, u kome bi i mao da za nj i hove i nt er ese vadi
kest enj e i z vat r e . . .
Ali je Sovj et ski Savez, r ukovoen bol j evi kom par t i j om i geni j al ni m voom cel o-
kupnog na pr e dnog oveanst va. dr ugom St al j i nom, r as ki nuo ovu podmukl u zamku i mpe-
ri j al i st i ki h pr ovokat or a r at a Nemaki faSizam bio j e pr i nue n da kapi t ul i r a pr ed s nagom
zeml j e pobe donos nog soci j al i zma, pr ed SSSR. i da zakljui s nj om pakt o ne na pa da nj u. Sov
jetski Savez, jedini pravi pobornik mira, uvek spreman da podupre borbu za mir. demokratiju
i nezavisnost naroda, s veslan svog istorijskog znaaja i duinosri prema oslobodilakoj borbi pro-
letarijata celog sveta, nee nikada ratovati za ma ije imperijalistike interese, niti gurnuti radne
mase ma koje zemlje da se za takve interese bore ( podvueno u ori gi nal u). Pakt om o nenapa-
danj u sa Nemakom, Sovj et ski Savez j e odne o j ednu ogr omnu i st or i j sku pobe du i s manj i o
obi m sadaSnj eg r at a I mper i j al i st i su ot poel i nov pokol j me u na r odi ma - s t i m poi nj u i
nove osl obodi l ake bor be pr ol et ar i j at a, ugnj et eni h nar oda i sveg na pr e dnog oveanst va.
Radni nar od Nemake. nast avl j aj ui svoj u her oj sku bor bu za oba r a nj e Hi t l er ove f ai st i ke
di kt at ur e, ot po e o j e ve bor bu za pr et var anj e osvaj akog r at a u na r odnu r evol uci j u. . .
I ve u ovom t r e nut ku r eakci onar ni vojni kr ugovi i Sest oj anuar ski i st oj adi novi -
cevski deo vl ade, na el u sa Cvet kovi em. i skori avaj u r at nu psi hozu da s mi l j enom mo-
bi l i zaci j om ome t u s pr ovoenj e demokr at i zaci j e zeml j e. I s t ovr emeno, oni se pr i pr e ma j u da
gur nu nar ode Jugosl avi j e u i mper i j al i st i ki rat, ili da upot r e be nj i hovu snagu za i nt er venci j u
pr ot i v r ast ue ne ma ke revol uci j e, u t r enut ku kada sl om Hi t l er ovog fai zma pos t a ne oig-
l edan . .
Meut i m, posl er at na ocena ovog pakt a razl i kuj e se od pr ot hodne, a t o
se vidi iz sl edeeg:
Pakt o ne na pa da nj u i zmeu Nemake i SSSR doveo je do znaaj ni h pome r a nj a u po-
litici Komi nt er ne. Ona j e u osnovi napust i l a ant i f ai st i ku pl at f or mu koj u j e f or mul i s ao nj en
VII kongr es i pr est al a da poziva u bor bu pr ot i v fai zma i fai st i ki h agr es or a To je izazvalo
pr avu pome t nj u u komuni s t i ki m par t i j ama zapadne Evr ope i me u ant i f a i s t i ma uop-
te . . . "
Izbi j anj e r al a u Evropi post avi l o j e pr ed KPJ nove zadat ke, j er j e na r odi ma Jugosl a-
vije, por ed f ai st i ke opasnost i , z.apretila opasnost da budu uvueni u rat na st r ani Engl eske
i Fr ancuske. Zbog t oga je Part i j a unekol i ko i zmeni l a par ol e i u svoj oj akciji post avl j al a t ei t e
na t u novu opas nos t Mest o r ani j e os novne par ol e - bor ba pr ot i v f ai st i ke opasnost i , Part i j a
i st i e bor bu prot i v i mepr i j al i st i kog rat a. prot i v uvl aenj a Jugosl avi j e u rat, za os l anj anj e na
SSSR To ni ukol i ko ni j e znai l o zanemar i vanj e fai st i ke opasnost i , ni gaj enj e iluzija da se
kar akt er f ai st i ke Ne ma ke posl e s kl apanj a pakt a o ne na pa da nj u sa SSSR i zmeni o, niti da
se ona odr ekl a svoj i h osvaj aki h na me r a pr e ma Jugosl avi j i pos e bno
Naprot i v. KPJ j e st aj al a na gl edi t u d a j e nj i hov i nt er es bi o da u t akvoj si t uaci j i os t anu
van rat a, da b o r b o m ost var e t akvu vl adu koj a bi zadovol j i l a nj i hove os novne naci onal ne,
e konoms ke i pol i t i ke zaht eve, a u i st o vr eme se u s pol j noj pol i t i ci osl oni l a na SSSR
St oga j e KPJ post avi l a l ei t e na par ol u - bor ba pr ot i v vezi vanj a Jugosl avi j e za ma
koji i mperi j al i st i ki biok, pr ot i v nj enog uvl aenj a u rat Na unut r a nj e m pl anu, ona j e isti-
cal a da j e vl ada Cvet kovi - Maek r eakci onar na i i zdaj ni ka zat o Sto pol i t i kom gaenj a os-
novni h pol i t i ki h i e konoms ki h pr ava nar oda, pol i t i kom l avi r anj a me u vel i ki m si l ama i od-
bi j anj a da se osl oni na SSSR slabi Jugosl avi j u i ini je l aki m pl enom agr esi j e fai st i ki h sila.
koj e e se i na nj u baci t i i m nast upi t r enut ak pogodan za t o . . . "
Povodom zakljuenja pakta izmeu Sovjetskog Saveza i Nemake i izbija-
nja drugog svetskog rata, drug Tito je rekao na predavanju u Kumrovcu:
. . Mene su na putu za SSSR na brodu Sibir zatekla dva znaajna dogaaja: doznao sam
za potpisivanje pakta izmeu Sovjetskog Saveza i Njemake, a kasnije za zaotravanje situacije
oko Gdanjska. poljskog kondora i konano za Hulerov napad na Poljsku, koji je oznaio izbi-
janje drugog svjetskog rata.
U SSSR sam stigao prvih dana septembra. Cim sam doao u Moskvu, otiao sam u Komm-
ternu. Sada je ve bila drukija situacija. Ve prvih dana sreo sam Vilhelma Pika i dobio zadatak
da napiem izvjetaj. Trenutak ie bio osjetljiv, delikatan, postavljalo se pitanje - kakvu politiku
sada treba da \odimo. kad je Sovjetski Savez potpisao sporazum sa Njemakom? Radilo se, s led-
ne strane, o izbijanju rata, a s druge, o postojanju pakta izmeu jedne socijalistike i jedne fa-
istike zemlje. To je mnoge ljude zbunjivalo.
Sjeam se epozode kada je Manuitski okupio grupu predstavnika komunistikih sekcija,
odnosno partija, i dao nam zadatak da. u skladu sa tadanjom situacijom, napiemo proglas sva-
ki za svotu zemlju i odredimo pravce aktivnosti. Ja sam poao od dosta jasnih principa
Smatrao sam da ie Hitler paktom ielw da neutralise SSSR za vrijeme predstojeih osva-
tanja u Evropi, a da se Sovjetski Savez nadao da ce za dui period osigurati sebi mir. Smatrao
sam da lo ne treba bitno da utjee na politiku komunistikih partija
Polazei od toga da je faizam i dalje glavna opasnost za progresivno ovjeanstvo, ja sam
u tom smislu jedne noi brzo napisao proglas. Sutradan, kad smo doli kod Manuilskog u Ko-
min temu, jedino sam ja imao pripremljeni tekst. Drugi nisu imali nita, ili su doli samo sa ne-
kim tezama. Nitko nije znao kako da formuliie tekst oko potpisivanja pukla. Neki su doli vrlo
zbunjeni, nisu znali ta zapravo sada moraju da rade 4 kad sam ja proitao pripremljeni pro-
glas. Manuilskom se to svidjelo i rekao je da sam ja to dobro uradio. Naime, ljudi su se bojali
da ne pogrijee, a greka je tada znaila Ljubjanku (glavni moskovski zatvor). Ja sam vidio da
mi sada ne treba m o u tim svojim proglasima spominjati Sovjetski Savez, to nam je Manuilski
sam rekao nagl aavaj ui pri tom piite o opasnosti za va narod i vrite pripreme za sluaj fa-
istikog napada, jer treba da se borile, a ne da se sada bavite onim to je napravio Sovjetski Sa-
vez.
Mislim da <e bilo veoma korisno to je naa Partija i u tom pitan/u imala pravilan stav. Za
nau in formaciju Manuilski je dodao da je sporazum Sovjetskog Saveza i Njemake stvar politike
i taktike, a da svako od nas ima odgovornost pred svojim narodom, te da mora preduzeti sve kako
bi narod bio spreman na otpor, ako danas-sulra dode do faistikog napada.
Interesantno je da se tada u Kominterni ni/e trailo da sve partije moraju lano slijedni
politiku sporazuma Sovjetskog Sa\eza sa Hillerom. Meni je to bio najbolji pokazatelj da je Sov-
jetski Savez imao razloga da napravi takav sporazum, nadajui se - io je. kako se pokazalo, bila
iluzija - da ce tako moi da due vremena otkloni opasnost koja mu je prijetila. . .
J
'
Ipak je Sovjetski Savez ovim pakt om sa Nemakom dobi o skor o dve dra-
gocene godi ne za pr i pr eme, i ako se nadao da e dobi t i vie vr emena, neop-
r avdano veruj ui da e Nemaka pot ovat i skl opl j eni ugovor.
Zakl j uenj e pakt a i zmeu Sovj et skog Saveza i Nemake odj eknul o je u
svetu kao naj vea senzacija. Prost o je bilo never ovat no kako su se mogl a slo-
iti ta dva nepomi rl j i va i deol oka bloka. Ali t r eba imati u vidu da svaka st rana
i ma pravo da vodi pol i t i ku koj a e biti u nj enom i nt eresu, jer u politici nema
sent i ment al nost i . U ovom sl uaj u obe st r ane su zakl j ui l e d a j e u t om t renut -
ku naj cel i shodni j e za Nemaku da likvidira Poljsku i da pot om i ma sl obodne
r uke na Zapadu i da se kasni j e obr auna sa Sovj et ski m Savezom, a za Sovjet-
ski Savez da dobi j e u vr emenu da bi se t o bol j e pr i pr emi o za pr edst oj ei su-
kob sa Nemakom. l ako je t aj pakt bio nepopul ar an, on je u stvari i mao da-
l ekosene pozi t i vne posl edi ce po ishod dr ugog svet skog rat a.
Inicijativni odbor Stranke radnog naroda Hrvatske 10. s ept embr a 1939 go-
di ne doneo j e odl uku da radni narod mor a imati svoju pol i t i ku s t r anku -
Stranku radnog naroda, u koj oj e r adni ka klasa predst avl j at i samost al an po-
litiki f akt or i ueem u nar odnoj borbi za vladu nar oda sarai vat i sa svim
demokr at s ki m snagama na bazi pol i t i ke r avnopr avnost i . Odbor j e dal j e raz-
r adi o det al j an pr ogr am i zadat ke ove part i j e.
28
Posle Spor azuma Cvet kovi -Maek, oiveo je politiki ivot u zemlji, pa
je Privremeni odbor za osnivanje Stranke radnog naroda u Valjevu - svakako
na inicijativu r ukovodst va KP - novembr a 1939. godi ne izdao Proglas u koj em
se, i zmeu ostalog, kae:
Mi od Jer eze ( Jugosl ovenske r adi kal ne zaj edni ce - V.T.) ne o e kuj e mo sl obodu, ali su
nas i zneveri l e i one par t i j e Udr uene opozi ci j e, s koj i ma s mo se zaj edni ki bori l i pr ol i h iz-
bor a. a iji ljudi da na s sede u vladi
Zat o ho e mo svoj u s t r anku. St r anku r adnog nar oda, oko ijeg pr ogr ama e se okupi t i
ceo r adni nar od u Jugosl avi j i da se bori za svoja prava, s l obodu i bolji ivot u mi r u Jedan
veliki um r ekao j e pr e nekol i ko des et i na godi na: d a j e os l oboenj e r adni ka del o sami h rad-
ni ka. a to vai i za ceo r adni nar od, j er su r adni ci s amo de o svoga naroda.
Zatim se iznosi itav niz zaht eva pol i t i ke, ekonoms ke i soci j al ne pr i r ode,
upr avo sveobuhvat ni pr ogr am koji je, u stvari, pr edst avl j ao pr ogr am KP. Ada
bi se t aj pr ogr am ost vari o trae se sl obodni izbori.
29
Na Zagrebakom univerzitetu, na izborima 3. i 4. decembra, komunisti su
pobedili na Medicinskom fakultetu, a na svim ostalim fakultetima frankovci, dok
su liste Maekove HSS svuda ostale u manjini ( Podvukao V.T.) It al i j anski po-
slanik u Beogr adu, u izvetaju od 6. decembr a, kae da se
pr ema Maeku iri opozi ci j a dve es kt r emi s t i ke st r uj e: . f r ankovakog naci onal i zma
meu uni ver zi t et skom oml adi nom i komuni zma medu r adni kom kl asom' , nar oi t o na dal-
mat i ns kom obal s kom poj asu. Ovakvo st anj e st vari nije i znenauj ue. Komuni st i ki pokr et
j e u vezi sa poznat i m spol j ni m ut i caj i ma, koji, zbog e konoms ki h t ekoa hr vat s ke r adni ke
kl ase i nedos t at aka pr i kl adni h mer a Vlade, koj e su one mogu e ne t e koama unut r a nj e si-
t uaci j e. nai l aze na vrl o pogodno t l o . . .
30
U letku uesnika demonstracija od 14. decembra 1939. godine, i zmeu os-
talog, kae se:
Otvorila se jo j edna st r ani ca j unake i st ori j e na r odne bor be za sl obodu. I4-og decem-
br a 1939. su u Beogr adu pol i caj ci vl ade Cvet kovi - Maek pr osul i pl ot une na mi r nu, nenao-
r uanu mani f est aci j u r adni ka, s t udenat a, oml adi ne i gr aana. Beogr aani su svedoci kol i ko
j e vl adi no s aop t enj e puno bes r amni h lai. U nj emu se l ano t vrdi da su de mons t r a nt i upot -
rebili vat r eno or uj e a pr ecut kuj e i nj eni ca da su andar mi i pol i ci j ski agent i pucal i sat i
et vrt , razgoni l i l j ude pl ot uni ma i ak posl e demons t r aci j a pucal i > ubi j al i poj edi nce . . .
Ubi j aj ui r adne l j ude koji su traili sl obodu, vlada j e pot puno ot kr i l a da su nj ene
pri e o demokr at i j i s a mo fraza za var anj e masa. fraza iza koj e se kri j u na me r e da se r adni
nar od zadri u r ops t vu . . .
. . Pr osi paj ui pl ot une na l | ude koji su klicali prot i v rat a, vl ada j e ot kr i l a da se iza nj eni h
br bl j anj a o neut r al nos t i kri j u pr i pr e me za t o skori j i ul azak u ral na st r ani i mper i j al i st i ki h
r azboj ni ka i r at ni h pr ovokat or a iz Londona i Pariza, kao i pr i pr e me za napad na Sovj et ski
Savez, zeml j u l j udskog napr et ka i t vr avu r adni ka, sel j aka i na pr e dne i nt el i genci j e i t avog
sveta, u nj i hovoj bor bi za hl eb. mi r i s l obodu .. .
Zatim se u l et ku posebno pozivaju svaki od naih nar oda u bor bu za slo-
bodu svih ugnj et eni h, za mir, bolji ivot i demokr at s ka prava, a pos ebno om-
ladina, sitni trgovci i zanatlije, seljaci i radnici, za bor bu radi ost var enj a cilje-
va za koj e se bori r adni ka klasa prot i v t rust ova kr upni h l i feranat a, fabri ka-
nata, pekul anat a, kr upni h kapi t al i st a itd.
Na kraj u se svi pozivaju u bor bu protiv rat ni h hukaa i za savez sa SSSR-
om.
31
Ovde t r eba pos ebno istai da u i st ori j skom razdobl j u od est oj anuar ske
di kt at ur e 1929. do 27. mar t a 1941. godi ne, posebno mest o u naoj pol i t i koj
istoriji zauzi ma jugoslovenski revolucionarni studentski pokret na svim nai m
uni verzi t et i ma, ali je gl avno arite bilo na Univerzitetu u Beogr adu. St udent -
ski pokr et na Beogr adskom uni verzi t et u ve t ri deset i h godi na post aj e pred-
vodnik r evol uci onar ne bor be prot i v est oj anuar ske di kt at ur e, i nosilac otvo-
r enog revol t a i nezadovol j st va koj e se put em masovni h demonst r aci j a, pobu-
na i t raj kova irilo kao pl amen u sela i gradove. Revol uci onar ne st udent ske
akcije u Beogradu, okraj i sa pol i ci j om i andar mer i j om pr i l i kom dol aska Er-
nest a Tolera, t okom l aj pci kog pr ocesa Di mi t rovu i ost al i m; zat i m pr i l i kom
poset e Beogradu fon Noj rat a. Delbosa, Cana, Benea, kao i u dani ma anl usa,
naci st i ke agresi j e na Cehosl ovaku, pet omaj ski h i zbora 1935. i upor ni h bor-
bi prot i v St oj adi novi evog rei ma. - ost ae u pol i t i koj istoriji Jugoslavije,
pos ebno Beograda, kao nj ene naj svet l i j e st rani ce bes kompr omi s ne i her oj ske
r evol uci onar ne bor be.
Uprkos t er or u i pr ogoni ma reima, st udent i i radni ci su, pod r ukovod-
st vom KPJ, stvorili i roki demokr at sko- r evol uci onar ni pokret , dali mu neza-
drivi polet, i t i me izvrili istorijski pr el om u razvitku KPJ i j ugosl ovenskog
r evol uci onar nog pokr et a uopt e. Za sve vr eme do 27. mar t a 1941. j ugosl oven-
ski r evol uci onar ni pokr et pr edst avl j ao je stalnu opasnost za sve j ugosl oven-
ske rei me i pr odubl j i vao drut veno-pol i t i ku krizu vl adaj ue kapi t al i st i ke
klase Jugoslavije. I' toku narodnooslobodilakog rata 1941-1945. studenti, dai.
srednjokolci, seoska i gradska omladina, kao i radnici - revolucionari predstav-
ljali su osnovno kadrovsko jezgro Narodnooslobodilake vojske i partizanskih
odreda Jugoslavije i sa izvanrednim portvovanjem, kao nosioci revolucionar-
nog duha, znanja i vetine, vodili iz pobede u pobedu svoje ratne jedinice sve do
konanog osloboenja zemlje.
Narodna studentska omladina Filozofskog fakulteta u Skoplju je 16. decem-
bra 1939. godine uputila protestno pismo Vlatku Maeku povodom krvavih de-
monstracija u Beogradu 14. decembra 1939. U pr ot est u se, i zmeu ostalog,
kae:
Nije t ome davno kada su odj eki val i pl ot uni i r om Jugosl avi j e, kada su se di kt at or ski
rei mi or uj em bori l i pr ot i vu nar oda Nisu j o zar asl e r ane. niti se osui l a krv rt ava i z Si-
bi nj a. Senj a j o nam br uj i u ui ma Va muki podi gnut i glas pr ot i v zl oi na, svi s mo bili
uz Vas kad st e posl e Senj ski h ubi st ava uzvi knul i Dosta je zloina, tome mora doi kraj' (pod-
vueno u ori gi nal u).
A sada? 14. XII pr ol i vena j e krv beogr ads ki h s t udenat a. Beogr adski s t udent i - o n a j cvet
nae oml adi ne koj i su haperii, mueni , pr ebi j ani i ubi j ani j er su dizali svoj glas pr ot i v dik-
t at ur e, za s l obodu hr vat skog nar oda i svih nar oda Jugosl avi j e, za br at ski s por azum za de-
mokr at i j u. Beogr adski s t udent i koji su pr ebi j ani i hapeni kada su doeki val i Vas. ti isti
beogr adski st udent i doekani su 14. XII andar ms ki m pl ot unom i baj onet i ma j er su klicali
sl obodi , mi r u i dert i okrat i j i . Doekale su ih puke koje su planule na naredbu vlade ( podvu-
e no u or i gi nal u) iji ste Vi potpredsednik . .
. . . Li cemer no se pr avda gnus no kr vopr ol i e, t o kl anj e nenaor uane mas e ml adi h stu-
de na t a t i me t o se kae: -to su komunistiki izgredi- ( podvueno u or i gi nal u) Pa i kad bi bili
svi komuni st i , j e l i t o dovol j an razl og da se oni pr ebi j aj u, hapse, mue i ubi j aj u?. . .
. Zat o vam j e t r ebal a krv Vae ml ade brae?
Ot ro prot est vuj ui , st udent i su traili da se povede hi t na istraga, da se
ot r o kazne mor al na i st var na lica i krivci za to kr vopr ol i e i da se na sl obodu
pust e svi uhapeni mani f est ant i .
3 2
U izvetaju Glavnog generaltaba ministru vojske i mornarice i ministru
unutranjih poslova od 20. decembra 1939. godine govori se da komuni st i u
Caku i okolini, u sagl asnost i sa enskim pokr et om, j avno organi zuj u
St r anku r adnog naroda i da se pod vi dom ove st r anke, pot puno nes met ano
i sl obodno, okupl j aj u i dva put a nedel j no dre j avne sedni ce. enski pokret
koji je u svoje redove okupi o sve ene pri st al i ce Komuni st i ke part i j e, otvo-
r eno pomae komuni s t e u or gani zovanj u ove st r anke.
Komuni st i ka part i j a i enski pokret uzeli su velikog maha u svom
r adu i i ne pokuaj e da u ovaj rad uvuku i sva ost al a dr ut va iz Caka. U iz-
vetaju se dal j e kae da su komuni st i 10. decembr a 1939. godi ne, pod zat i t om
st r anke Radnog naroda, pri redi l i demonst r aci j e u koj i ma su pr i meene i
poj edi ne ene, l ani ce enskog pokret a. Demonst r ant i su nosili nat pi s:
Sl oboda r adnom nar odu i klicali ivela sl oboda.
32a
Studenti Beogradskog univerziteta su 21. januara 1940. godine uputili pro-
testno pismo nemakom poslaniku u Beogradu fon Herenu u koj em su izrazili
ogor enj e pr ot i v r at nog t er or a koji nemaka vlada sprovodi pr ot i v sopstve-
nog nar oda i masovnog ubi j anj a eki h st udenat a. Oni su izrazili di vl j enj e i
naj vee si mpat i j e pr ema her oj i ma koji su odl uno digli glas u odbr anu prava
r adnog nar oda, a koji ame po koncent r aci oni m l ogori ma.
33
U Odgovoru CK KPJ od maja 1940. godine svim ratnim hukaima i kle-
vetnicima nae partije, i zmeu ost al og se kae d a j e pr oi r enj e r at a na Belgiju
i Hol andi j u izazvalo
veliku zabr i nut os t me u mal i m bal kanski m nar odi ma koj i se t akoe osj eaj u ugro-
eni sa st avom neki h i mper i j al i st i ki h sila. Tavka zabr i nut ost se nar oi t o osj ea kod nas u
Jugosl avi j i koj a se ne moe pohval i t i da se grani i sa pr i j at el j ski m zeml j ama, ve napr ot i v,
sa dr avama koj e su do da na s u r azni m obl i ci ma i spol j aval e svoj e pr et enzi j e na Jugosl avi j u
ili nj ezi ne poj edi ne pokr aj i ne, bez obzi r a na nj i hove s upr ot ne izjave.
Dakle, nar odi Jugosl avi j e svi j esni su st r ane opas nos t i koj a i m pr et i da budu uvueni
u r at ako se hi t no i z t emel j a ne pr omi j eni dos ada nj a s pol j na pol i t i ka nae zeml j e, koj a se
ni t a ne razl i kuj e od spol j ne pol i t i ke oni h mal i h neut r al ni h zemal j a koj e su i zgubi l e ili su
blizu da i zgube svoj u nezavi snost .
Komuni st i ka par t i j a Jugosl avi j e ukazi val a j e posl ednj i h godi na s t al no na opasnost
koj a pr et i Jugosl avi j i , ali j e i s t ovr emeno ukazi val a i na put koj i m t r eba da i de Jugosl avi j a da
bi osi gur al a svoj u nezavi snost i izbjegla opasnost da bude uvuena u ral .
Mi ni smo ni kakvi defet i st i ni pacifisti, nego mi ne e mo da na nar od bude gur nut
u kat as t r of u r at nog opus t o enj a, ne e mo da on bude or uj e u r uka ma tzv zapadni h lai de-
mokr al i j a ili bilo koj e dr uge i mper i j al i st i ke sile u ovom i mper i j al i st i kom r at u, ve odl u-
no t r ai mo i ukazuj emo, kao t o s mo vec naveli, put koj i m naa zeml j a t r eba da i de da bi
izbegla t oj opasnost i . Mi t r ai mo odl u no da se pr es t ane sa t akvom kol ebl j i vom i s umnj i vom
neut r ai no cu koj a nosi nar odu pr opas t . Mi t r ai mo ponovno da se t o pr e us pos t ave dip-
l omat ski odnosi i pakt o uzajamnoj pomoi sa SSSR, sa tom zaista neutralnom i najjaom silom
sveta koja te kadra da brani i titi svoje saveznike, koja se bori dosledno za mir i nee dozvoliti
da se ratni poar prenese na balkanske zemlje. .
J4
( podvueno u or i gi nal u) .
Povodom dolaska u Beograd sovjetskog poslanika Plotnjikova 6. jula 1940.
godine pripadnici klasnog sindikalnog pokreta izdali su Proglas u kome su po-
zvali gr aane Beogr ada da svi izau na doek. U Progl asu se, i zmeu ost al og.
kae:
Zahval nost pr e ma SSSR-u i opr avdane nade naeg na r oda u nj ega mor aj u pr ogo-
voriti mo no iz hi l j ade sr ca pr ol et er s kog i istinski de mokr a t s kog Beogr ada koji kao i itav
na narod, vidi u paktu o uzajamnoj pomoi sa SSSR-om ( podvueno u or i gi nal u) j edi nu ga-
r anci j u. j edi ni nai n za ouvanj e s l obode i nezavi snost i na r oda Jugosl avi j e pr ed i mperi j al i s-
t i ma
Izi di mo svi na doek i i zrazi mo, nas upr ot dvol i noj i nei s kr enoj pol i t i ci vl ast odr aca,
pr avu na r odnu l j ubav i na r odne elje' Nek doek posl ani ka mone zeml j e soci j al i zma bude
zaista doek od na r oda i poet ak nove i velike na r odne bor be za i s kr eno pr i j at el j st vo sa
SSSR- om.
U Proglasu Pokrajinskog komiteta za Srbiju od septembra 1940. povodom
godinjice izbijanja drugog svetskog rata iznosi se da se rat iri sve dal j e i da
ni nar odi Jugosl avi j e nisu pot eeni od uasa koj e rat donosi . Zat o se radni
ljudi pi t aj u ta im s pr emaj u vl ast odrci . Dalje se kae:
. Cim se videlo d a j e r at nei zbean, srpski , hr vat ski i sl ovenaki kapi t al i st i su na vrat
na nos pouri l i da se s por azumej u na r aun nar oda, da i zi graj u na r odnu bor bu za hl eb, mi r
i sl obodu, na r odnu bor bu za br at ski s por azum sl obodni h i r avnopr avni h na r oda u sl obod-
noj zemlii
Mi komuni s t i s mo se bori l i pr ot i v ovog r at a j o pr e nego j e izbio, i i m j e do nj ega dol o
pozvali s mo i or gani zoval i mase da se bor e za bolji ivot, sa pr ebaci vanj em r at ni h t er et a sa
l ea r adni ka i sel j aka na l ea bogat aa, za pr ava i sl obode r adnog nar oda, za mi r i nezavis-
nost u nas l anj anj u na SSSR. dr avu r adni ka i sel j aka, kod koj e nar odi nal aze s ves r dnu po-
t por u u svoj oj bor bi pr ot i v uvl aenj a u ovaj nepr avedni pl j akaki ( i mper i j al i st i ki ) rat .
Vl ast odrci su poli s upr ot ni m put e m . . . Oni ur uj u s It al i j om ( Kor oec) i Ne ma kom
( Maek- Cvet kovi ) pr ot i v svog vl ast i t og nar oda. Ne s amo da ne daj u ni kakvog ot por a po-
litici Berl i na i Ri ma. koj a ide za tim da i Jugosl avi j u pr et vor i u nj i hovu kol oni j u, ve svoj i m
vezi vanj em za nj i h i nasi l j em prot i v vl ast i t og nar oda i ne sve da ut r u put t oj pol i t i ci . . .
Nasupr ot t akvom i zdaj ni kom r adu vl adaj ui h kr ugova i ai ce kapi t al i st a, u vodenj u
spol j ne i unut r a nj e pol i t i ke. Pokr aj i nski komi t et dal j e kae:
>. Mi komuni s t i e mo do kr aj a i st raj at i u bor bi pr ot i v vel i kosr pski h nazadnj aka koji
pot l ai vanj em dr ugi h nar oda, u pr vom r edu ma ke dons kog i cr nogor skog, c r pu snagu da po-
t l auj u sam sr pski nar od; mi odl uno us t aj emo protiv gnus nog c e nka nj a s r ps ke i hr vat s ke
gos pode oko Bosne i Voj vodi ne i t r ai mo da st anovni t vo tih kr aj eva po svoj oj s l obodno iz-
r aenoj volji ur edi svoj odnos pr e ma Srbi j i i Hrvat skoj . Samo br at ski m s por azumom pot pu-
no s l obodni h i r avnopr avni h nar oda, moe se ouvat i Jugosl avi j a od podj ar ml j i vanj a.
Mi komuni s t i ne e mo aliti ni snage ni t r uda da sr pski nar od, kao i sve nar ode Jugos-
lavije. o uva mo kako ovog nepr avednog, pl j akakog r at a t ako i od naci onal nog r opst -
v a . . . -
3

Na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, odr anoj 19 - 23. okt obr a 1940. u
Dubravi kr aj Zagreba, pod r ukovodst vom gener al nog sekr et ar a dr uga Tita,
uest voval o je 105 del egat a, a i zabrani su novi CK KPJ od 29 l anova i 9 kan-
di dat a i Pol i t bi ro od 7 l anova sa gener al ni m s ekr et ar om Josi pom Br ozom Ti-
t om na el u.
U svom pr edavanj u u Kumr ovcu dr ug Tito je o ovoj konferenci j i , i zmeu
ost al og rekao:
. U izvjetaju o radu Centralnog komiteta, govorio sam o razvitku KPJ poslije etvrtog
kongresa, s tim to sam napie panje posvetio periodu od 1937. godine, t/, borbi za konsolida-
ciju Partije. Analizirali smo politiku situaciju, kako u zemlji tako i u svijetu. te meunarodni
poloaj Jugoslavije. Osim toga podneseni su referati o sindikalnom, seljakom, nacionalnom t
omladinskom pitanju, o agitaciji i propagandi, o radu medu enama i vojsci, o partijskoj tehnici
i konspiraciji, o Narodnoj pomoi. Konferencija je konstatovala da se poar rata iri, da fais-
tike sile unitava/u nezavi snost jedne zemlje za drugom i da se opasnost sve neposrednije nad-
vi ja i nad Jugoslavijom . . .
Peta zemaljska konferencija zauzima u historiji KPJ posebno mjesto Znaaj te Konfe-
rencije je prije svega u lome to je pokazala da je KPJ na svom dotadanjem putu savladala sve
svoje unutranje tekoe, odoljela stranom pritisku klasnog neprijatelja, izgradila se u organi-
zaciono i idejno vrstu i monolitnu revolucionarnu partiju radnike klase. Konferecija je potv-
rdila politiku liniju koja e osigurati da KPJ bude spremna, da se nae na pravom mjestu u sud-
bonosnim dogaajima koji su dolazili
Rekao bih da su upravo odluke Pete zemaljske konferencije dale partijskim organizacijama
onu jasnou i orijentaciju, ona sredstva i metode koji su bili odluujui za kasniji razvoj narod-
no-oslobodilakog rata U toj koncepciji Partije i njene politike, u snanom osloncu na radne
mase lei. pnje svega, odgovor na pitanje kako je bilo mogue da svega nekoliko desetina hiljada
komunista i skojevaca bude sposobno da povede narode Jugoslavije u presudnu historijsku na-
rodnooslobodilaku borbu i socijalistiku revoluciju_
37
Sredinom marta 1941. CK KPJ je izdao Proglas Protiv kapitulacije - za pakt
o uzajamnoj pomoi sa Sovjetskim Savezom, u kome je isticao da je vlada poela
da prodaj e nezavisnost Jugoslavije. Obraajui se radnicima, seljacima, graani-
ma, vojnicima, podofi ci ri ma i oficirima. CK KPJ ih je pozivao:
. Jo j e vr eme da se spase nezavi snost , jo j e vr e me da se por e me t e pr ot i vnar odni
pl anovi i zdaj ni ka na r oda ako se st vori pakt o uzajamnoj pomoi sa Sovjetskim Savezom (pod-
vueno u ori gi nal u), ako se naj ur i ova i zdaj ni ka vlada i uspost avi narodna vlada ( podvueno
u or i gi nal u) koj a e vodi t i pr vens t venu bri gu o i nt er es i ma nar oda Or gani zui t e pr ot es t ne
s kup t i ne i mi t i nge, obj a nj avaj t e na r odu pr l j avu i zdaj u vl ast odr aca u v ladi Cvet kovi Ma-
ek- Kul ovec. Neka se slije na r odna volja u j edan silni nar odni pokr et u boi bi za os t var enj e
tih zaht eva i naa e sl oboda i nezavi snost biti os i gur ane
3 8
U t r enut ku kad se pr edsedni k vlade Cvetkovi t aj no uput i o u Be da po-
tpie dokumenat o pr i st upanj u Tr oj nom pakt u, Pokrajinski komitet KP Srbije
u svom letku, i zmeu ostalog, kae:
. . . Dananj a vl ada s pr e ma izdaju. Za neki dan t r eba da se pot pi e Troj ni pakt koji zna-
i si gur nu i s r a mnu s mr t naoj drav i. naoj sl obodi i na em nar odu Prvi put u naoj i st ori j i
t r eba pr ed t i r ani nom da kl eknemo. da na kol eni ma p o t o n e mo u beae i r opst vo . Neka
svako i spuni svo| u dunost , i zloin koji vl ada pr i pr ema, bi e s pr een u pos l ednj em t r enut -
ku . . .
Ho e mo vl adu naci onal ne sl oge i odbr ane!
Sve za ast i s l obodu! Sl obodu ni za ta!
39
Ve 25. mar t a uvee i u t oku 26. mar t a u Beogr adu su. na inicijativu ru-
kovodst va PK KPJ za Srbi j u i MK KPJ za Beograd, komuni st i odraval i sast an-
ke po preduzei ma, kol ama, na Univerzitetu, pozivajui sve pat ri ot ski raspo-
loene gr aane u akciju prot est a. Protivfaistiko raspol oenj e beogradskog
stanovnitva narasl o j e do i zvanredni h razmera.
Posle obar anj a vlade Cvet kovi -Maek i obrazovanj a nove vlade na elu
sa general om Duanom Si movi em 27. mar t a 1941. godine, Pokrajinski komi-
tet KPJ za Srbiju je istog dana izdao sledei Proglas za mobilizaciju nar odni h
masa i zahtev za pot pi si vanj e pakt a o uzaj amnoj pomoi sa SSSR.
Radni ci , seljaci, gr aani i oml adi no!
Vojnici, podof i ci r i i oficiri!
U ovom s udbonos nom mome nt u udr ui t e sve snage da se obezbedi mi r i naci onal na
nezavi snost nai h nar oda. Naj unvanj e i zdaj ni ka Pavla i Cvet kovi a j est e posl edi ca na r odne
bor be za mi r i nezavi snost , ali agent i dr ugog zar aenog bl oka - Engl eske ve sada i ne sve
da t o i skori st e za svoj e sebi ne i nt er ese . . .
Sada j e gl avno: ouvat i u naoj zeml j i mi r t o j e j edi no mogue nasl anj aj ui se na Sov-
j et ski Savez. Svako odgaanj e pakt a o uzaj amnoj pomoi sa Sovj et ski m Savezom znai da
e nas nemaki i mperi j al i st i napast i , znai omoguenj e r ovar enj a engl eski m agent i ma da
nas uvuku u rat za i nt er ese engl eski h i mperi j al i st a, znai pus t o enj e nae zeml j e.
Nova vl ada j o nije ui ni l a ni j edan kor ak da zeml j i obezbedi mi r i nezavi snost nasl a-
nj aj ui se na Sovj et ski Savez, niti da i spuni pol i t i ke i e konoms ke zaht eve r adni h masa: uki-
danj e koncent r aci oni h l ogora i Suda i Zakona o zatiti drave, op t u amnest i j u, povr at ak
panski h dobr ovol j aca, s l obodu t ampe, or gani zovanj a i t r aj ka, uki danj e r eakci onar ni h
ur e da ba koj e pogaaj u r a dne mase. i enj e dr avnog apar at a od svih koji su okrvavi l i r uke
na r odnom krvl j u itd.
Naprot i v, ve j e t ampi zabr anj eno da ma ta dones e o t ome kako su mani f es t ant i tra-
ili pakt o uzaj amnoj pomoi sa SSR-om, a upr avni k gr ada Beogr ada j e zabr ani o s kupove
r adni h masa
Mobi l i i t e sve svoje snage da se i s pune nar odni zaht evi i zeml j i ouva mi r i nezavi s-
nost . . .
Seljaci, gr aani , oml adi no, udr ui t e se s r adni ci ma u bor bi za vau zaj edni ku st var!
Vojnici, podof i ci r i i oficiri, pr i dr uuj t e se nar odu!
Nek ne pr es t ane vaa bor ba dok se ne ost vari ono za ta se i t av nar od bor i o i bori :
Pakt o uzaj amnoj pomoi sa Sovj et ski m Savezom, koj i m se j edi no moe obezbedi t i mi r i ne-
zavi snost naoj zeml j i .
Demokr at s ke s l obode za r adne mase. naci onal na r avnopr avnos t za ma ke dons ki i cr-
nogor ski nar od i ost al e na r ode Jugosl avi j e.
Os t var enj e na r odne vl ade koj a e pakl om o uzaj amnoj pomoi sa Sovj et ski m Savezom
obezbedi t i mi r i nezavi snost i svoj om de mokr a t s kom pol i t i kom podi i sav nar od da uva l aj
mi r i ne z a vi s nos t . .
Zatim je na Cukarici u Beogradu 29. mart a, na sastanku CK KPJ, PK KPJ
za Srbiju i Mesnog komiteta KP Beograda, pod r ukovodst vom general nog sek-
ret ara KPJ druga Tita (koji je avi onom doput ovao iz Zagreba), sastavljen i sle-
deeg dana, 30. marta, izdat ovaj Proglas:
Narodi Jugoslavije!
Radnici, seljaci i graani, vojnici, podoficiri i oficiri!
Ovih smo dana bili svedoci neuvene izdaje nad narodima Jugoslavije sa sirane prole vla-
de Cvetkovi-Maek-Kulovec. Umesto da se zadovolje neodoljive teinje naroda i stvori pakt o
uzajamnoj pomoi sa velikom i miroljubivom zemljom - Sovjetskim Savezom radi ouvanja ne-
zavisnosti naroda Jugoslavije, radi izbegavanja ratnog sukoba i spasa zemlje od ratnog pusto-
enja, ranija vlada je kapitulantski izdala narode Jugoslavije i pristupila Trojnom paktu osovin-
skih imperijalistikih osvajaa . . .
Narodi Jugoslavije sada oekuju ostvarenje svojih zahteva od nove vlade, traie hitna dela
i ne mogu i nee se zadovoljiti samo obeanjima i odgaanjima pod raznim izgovorima. Dolo
je do promene vlade, ali se jo uvek ne vidi jasna promena dosadanje unutranje i spoljne po-
litike. Nova vlada jo se nije izjasnila o tome kako e se odnositi prema Sovjetskom Savezu, da
li e uspostaviti tesne prijateljske veze sa ovom monom socijalistikom zemljom i stvoriti s njom
pakt o uzajamnoj pomoi, raskinuti izdajniki i kapitulantski ugovor o pristupanju Trojnom pak-
tu koji predstavlja sramotu i pomienje za nae narode.
Nezavisnost naroda Jugoslavije nalazi se u strano/ opasnosti Svaki minut je dragocen za
uklanjanje te opasnosti. Narodne mase Jugoslavije traie preduzimanje hitnih mera sa sirane da-
nanje vlade - traie hitno ostvarenje pakta o uzajamnoj pomoi sa Sovjetskim Savezom . . .
. Narodima Jugoslavije preti opasnost, s jedne sirane, od kapitulantskih i izdajnikih ele-
menata koji ce i dalje pokuati sve da pomou osovinskih sila razbi/u otporne snage naroda i
oslabe zemlju, a, s druge strane, od razularenih engleskih ratnih hukaa i velikosrpskih ovi-
nista koji sa svojim provokacijama gura/u zemlju u ratni pokolj. Slua/ sa razbijanjem Nema-
kog saobraajnog biroa i incident sa fon Herenom, nemakim poslanikom, dokazuju da je po-
trebno dan odluan otpor takvim elementima i onemoguiti ponavljanje slinih provokatorskih
ispada Ne dajte da ti neodgovorni elementi i imperijalistiki agenti naroito u Srbiji vre svoju
provokatorsku rabotu. Dajte optenarodni otpor svima onima koji hoe da spasonosna strem-
ljenja narodnih masa za ouvan/e nezavisnosti skrenu u pravcu ratnih ciljeva imperijalista. Ne-
emo imperijalistikog rala, neemo biti oruije u rukama engleskih imperijalista, kao to nee-
mo biti robovi nemakih i italijanskih imperijalista osvajaa i krvnika mnogobrojnih poroblje-
nih naroda V
U i st om Progl asu dal j e se kae:
. . Radnici, seljaci i graani Hrvatske.'
Ne dajte da ti izdajnici ostvare svoju paklenu zamisao i gurnu hrvatski narod u strano
ropstvo nemakih osvajaa samo zato da bi ta kapitalistika klika pomou nemake vojnike iz-
me osigurala dalje nesmetano izrabljivanje radnog naroda grada i sela Hrvatske. Neka se sve to
je napredno i rodoljubivo u Hrvatskoj, to nee ropstva velikim imperijalistikim osvajaima uje-
dini u borbi protiv tih izdajnika. Hrvatski radni narod grada i sela i mae na svojoj strani u borbi
za ouvanje ve izvojevanih tekovina i sloboda, u borbi za svoja nacionalna prava, itav radni
narod Srbije i svih ostalih delova Jugoslavije. . .
. . . Mi komunisti smatramo da je u interesu ouvan/a mira. u interesu jedinsn'a i sloge svih
naroda Jugoslaii/e, u interesu odbrambene snage za ouvanje slobode i nezavisnosti naroda Ju-
goslavije da sadanja vlada odmah ispuni zahteve za koje se ogromna veina naroda godinama
bori. .
Isto t ako su u per i odu od 1. do 6. apri l a i Cent ral ni komi t et i Komuni s-
t i ke part i j e Hrvat ske i Sl oveni j e i pokr aj i nski komi t et i za Srbi j u, odnos no
Bosnu i Hercegovi nu, u svoj i m pr ogl asi ma pozivali nar od na zaj edni ku bor-
bu, prot i vu zaj edni kog nepri j at el j a. Tako: U Proglasu Centralnog komiteta Ko-
munistike partije Hrvatske, por ed ostalog, istie se i sledee:
. . Hrvat ski nar ode!
St anovi t a hr vat ska gos poda hoe i skori st i t i t eki pol oaj zeml j e i pot aj no kuj u mraCne
pl anove, da uz pomo Osovi ne ost var e svoje ovi ni st i ke namj er e, pr i pr emaj ui t ako r opst -
vo hr vat s kom nar odu Ovu i zdaj ni ku r abot u vre t a hr vat ska gospoda pod l anom kr i nkom
ouvanj a mi r a za hr vat ski nar od Ta gos poda hoe iza l ea na r oda - moda pod kr i nkom
. Nezavi sne Hr vat ske' - baci t i hr vat ski nar od u l ude r opst vo. Taj bi put ci j epanj a Jugosl avi j e
ne pos r e dno doveo do unut a r nj e g br at oubi l akog rat a. kr vopr ol i a i p o r o b l j a v a n j a . . .
Pred vama ne st oj e s a mo dva put a, kao t o vam lau vaa gospoda: kapi t ul aci j a
ili rat . Ne! Pred vama stoji ot vor en put osl onca na veliki i br at ski Sovj et ski Savez, na monu,
neut r al nu dr avu r adni ka i sel j aka, vel i kog zat i t ni ka mal i h nar oda. To j e put koji nas moe
ouvat i i od r at a i od kapi t ul aci j e . . .
. Nae je geslo:
Ni kapi t ul aci j a, ni rat - nae gesl o je: pakt o uzaj amnoj pomoi sa SSSR!*
3
Pokrajinski komitet KP za Bosnu i Hercegovinu uputio je 1. aprila 1941.
Proglas nar odi ma Bosne i Hercegovi ne, u koj em je, por ed ostalog, i st aknut o
i sl edee:
. . Nar odnom bor bom obor e na j e vl ada, koj a j e pr i s t upanj em Tr oj nom pakt u ht j el a
gur nul i nae na r ode u t ui ns ko r ops t vo i t ako i h uvui u kr vavo r at no kol o osovi nski h sila.
Nova vl ada ne pr ua gar anci j u da e se bor i t i prot i v uvl aenj a nai h na r oda u rat , ni t i
se osi gur al a prot i v t ui ns kog por obl j avanj a Ona se ni j e izjasnila po pi t anj u os i gur anj a mi r a
nai m nar odi ma, koj ega j e j e di no mogue osi gur at i os l onom na Sovj et ski Savez.
Dananj a vl ada ni j e ni t a ui ni l a da se na r odu dadu de mokr a t s ke sl obode. Agenti En-
gl eske ve svi m si l ama hu kaj u na rat. poku avaj ui da i skor i st e na r odnu bor bu za ouvanj e
svoje nezavi snost i , u svoje r at no- hu kake pl anove. Danas i st o t ako na r odu pri j et i opas nos t
od kapi t ul anat a pr ed Osovi nom, dok se o Sovj et skom Savezu uti, i ako se zna d a j e na j edi ni
s pas na t oj st r ani .
Narodi Bosne i Hercegovine! ( podvueno u ori gi nal u).
Srpski narode ( podvueno u or i gi nal u) ti si se godi nama bor i o pr ot i v t ui ns ki h vlasti
Tvoji su sinovi daval i ivote u bor bi prot i v st r anaki h por obl j i vaa. Danas t voj u s pr e mnos t
da br ani naci onal nu nezavi snost hoe engl eski agent i da i skor i st e u svoj e ci l j eve. Ouvat i
naci onal nu nezavi snost moe s a mo u Savezu sa SSSR-om.
Muslimani ( podvueno u or i gi nal u) ust ani t e prot i v st r ani h agenat a, koji unos e me u
vas duh kapi t ul aci j e Si r ani osvaj ai nee vam doni j et i os l oboenj e vaeg t ekog pol oaj a.
Bolji pol oaj moet e i zvoj evat i s amo u br at s koj zaj edni ci sa s r ps ki m i hr vat ski m na r odom,
kao i ost al i m na r odi ma Jugosl avi j e Spasi t i se od s t r ahot a r at a i sauvat i mi r moet e s amo
u savezu sa SSSR-om. u kome ive u br at st vu i l j ubavi mus l i mans ki nar odi sa ost al i m na-
r odi ma.
Hrvatski narode ( podvueno u ori gi nal u), izvjesna hr vat s ka gos poda hoe da i skor i st e
t eki pol oaj zeml j e pa pot aj no kuj u mr a ne pl anove, da uz pomo Osovi ne os t var e svoj e
ovi ni st i ke namj er e, pr i pr emaj ui t ako r opst vo hr vat s kom nar odu. Ovu i zdaj ni ku r abot u
vre t a hr vat ska gos poda pod lanim i zgovorom o t obonj em ouvanj u mi r a za hr vat ski na-
rod Ta gospoda, r adei iza l eda nar oda, pod kr i nkom . Nezavi sne Hr vat ske' , hoe da bace
hr vat ski nar od u t ue r opst vo. Taj put ci j epanj a Jugosl avi j e doveo bi do unut r a nj eg krvop-
rol i a. br at oubi l akog r at a i por obl j i vanj a.
Radni narode Bosne i Hercegovine! ( podvueno u or i gi nal u)
Za ouvanj e vae nezavi snost i ne vodi pui kapi t ul aci j e pr ed si l ama Osovi ne, niti put
uvl aenj a u rat za r aun engl eski h i mper i j al i st a. Pred vama stoji ot vor en put os l onca na ve-
liki i br at ski Sovj et ski Savez, na mo nu dr avu r adni ka i sel j aka, vel i kog zat i t ni ka mal i h na-
r oda. To je put , koji vas moe j edi no spasi t i i od r at a i od kapi t ul aci j e . . .
44
Centralni komitet Komunistike partije Slovenije izdao je 3. aprila 1941. go-
dine proglas sl ovenakom nar odu u koj em je, por ed ostalog, i st aknut o i sle-
dee:
Sl obodol j ubi ve mas e r adnog na r oda Sr bi j e su uz akt i vnu podr ku ost al i h nar oda
Jugosl avi j e zbaci l e i zdaj ni ki reim Cvet kovi - Maek- Kul ovec i ot er al e nj i hovog izdajni-
kog pokr ovi t el j a Pavla, na du svih kapi t ul anat a
Ali na naj vi i m upr avni m mes t i ma u Sl oveni j i i Hr vat s koj se i da na s nal aze kapi t ul ant i
i i zdaj ni ci koji nast avl j aj u i poku avaj u da dovr e podmukl o del o r ei ma Cvet kovi - Ma-
ek- Kul ovec
Ta pr ot i vnar odna banda nar odni h i zdaj ni ka koj a buku u svom nepr i j at el j st vu prot i v
Sovj et skog Saveza i svega t o je istinski nar odno, l j udsko, eli da u svom nepr i j at el j st vu pro-
da sl ovenaki i hr vat ski nar od ne ma kom i mper i j al i zmu. Onaj isti Nat l aen, koji j e 1914 go-
di ne v i kao . Srbe na vr be' i pot pi r i vao u Lj ubl j ani br at oubi l aki rat . a koji je j o uoi oba r a nj a
i zdaj ni ke vl ade naj br ut al ni j i m pol i ci j ski m t er or om gui o pr ot i vkapi t ul ant s ke demons t r a-
cije. nast avi l a samoi ni ci j at i vno unut r a ni u pol i t i ku s vr gnut og rei ma. Nakon t o j e r adni na-
r od Sr bi j e u svoj oj bor bi protiv kapi t ul ant s ke vl ade Cvet kovi c- Maek- Kul ovec sl omi o po-
licijski t er or , dok se i z uki nut i h koncent r aci oni h l ogora vr aaj u nar odni bor ci koj e j e svrg-
nut a vlada pr ogoni l a, u Sl oveni j i kapi t ul anl s ka klika sa Nat l aenor n na el u pr oduava te-
ror: vri mas ovna hap enj a komuni s t a s j edi ni m ci l j em da i zol uj c naj odl uni j e bor c e pr ot i v
kapi t ul aci j e, a u ma s a ma si st emat ski r aspl amsava kapi t ul ant s ko r aspol oenj e.
Iz boj azni i mr nj e protiv Sovj et skog Saveza i r adnog na r oda ta zl oi naka kl i ka ra-
zorno del uj e radi toga da bi. makar i uz nemaku i italijansku pomo, sauvala svoju eksp-
l oat at or sku vlast nad sl ovenaki m na r odom. Kao komuni s t i odl uno os uuj e mo r at ne pro-
vokaci j e engl eski h agenat a i pobesnel i h ovi ni st a koji dol aze do i zraaj a u ul i ni m provo-
kat or s ki m i s padi ma prot i v nemakog ivlja i pr ot i v nemaki h ust anova u J ugos l a vi j i . . .
. . Sl ovenakom na r odu ne pr et i s a mo opasnost spol j a, ve su u akci j i i nj egovi unu-
t ar nj i nepri j at el j i . Ti unut r a nj i nepr i j at el j i pak ni smo mi komuni s t i koji s mo se uvek odl u-
no borili za s l obodu i nezavi snost svog nar oda, ve su t o oni koj i vec des et i nama godi na ek-
spl oat i u sl ovenaki nar od i pr odaj u ga svakome, koji bi bi o s pr e ma n da i m za t u c e nu i dal j e
gar ant uj e eks pl oat i s anj e sl ovenakog nar oda.
Bez. s ar adnj e komuni s t a i bez uki danj a t er or a nad komuni s t i ma ne mogu e j e zamisliti
odbr a nu sl ovenakog i svih ost al i h nar oda Jugosl avi j e .
45
U Proglasu Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, iz prvih aprilskih dana,
por ed ostalog, nagl aava se i sl edee:
Radnici, seljaci, gr aani i oml adi no! Vojnici, podof i ci r i i oficiri!
U ovom s udbonos nom mo me n t u udr ui t e sve snage da se obezbedi mi r i naci onal na
nezavi snost nai h nar oda. Naj ur i vanj e i zdaj ni ka Pavla i Cvet kovi ca j est e posl edi ca na r odne
bor be za mi r i nezavi snost
. Sada j e gl avno: ouvat i naoj zeml j i mi r . t o j e j edi no mogue nasl anj aj ui se na Sov-
j et ski Savez.
. . Nova vl ada ni j e j o ui ni l a ni j edan kor ak da zeml j i obezbedi mi r i nezavi snost na-
sl anj aj ui se na Sovj et ski Savez, niti da i spuni pol i t i ke i e konoms ke zaht eve r adni h masa:
uki danj e koncent r aci oni h l ogor a i Suda i Zakona o zatiti drave, opt u amnest i j u, povr at ak
panski h dobr ovol j aca, s l obodu t ampe, or gani zovanj a i t r aj ka, uki danj e r eakci onar ni h
ur e da ba koj e pogaaj u r a dne mase. i enj e dr avnog a pa r a t a od svih koj i su okrvavi l i r uke
na r odnom krvl j u itd.
4S
U ovom odel j ku, nar oi t o od anl usa 1938. do apr i l skog r at a izneti su do-
kument i ugl avnom bez koment ar a j er se i z nj i hove sadri ne moe j asno uoiti
pol i t i ka KPJ i nj ena st r eml j enj a. Osnovno je bilo bor ba za mi r, demokr at i za-
ciju i odbr anu zemlje, za r avnopr avnost nar oda, kao i st al no zal aganj e za skla-
panj e pakt a o uzaj amnoj pomoi sa Sovj et ski m Savezom.
b) DELATNOST KPJ U TOKU I NEPOSREDNO POSLE
APRILSKOG RATA
Kad je 6. apr i l a i znenada izbio rat, mogl o se post avi t i pi t anj e: zat o rat ovat i
kad j e u kri t i noj situaciji, nar oi t o posle napada dal eko nadmoni j eg nep-
ri j at el j a. i onako izgledalo sve izgubljeno? Ve su i st aknut e mnoge sl abost i
buroaskog dr ut va Kral j evi ne Jugoslavije, ali ne t r eba gubiti iz vida d a j e u
Jugoslaviji post oj al a i r adni ka klasa sa svoj om avangar dom Komuni st i kom
par t i j om, koja j e predst avl j al a pat r i ot sko i r evol uci onar no j ezgro nai h naro-
da. Ona j e j o od poj ave fai st i ke opasnost i u Evropi, pos ebno od dol aska
Hi t l era na vlast u Nemakoj - i ako u dubokoj ilegalnosti - pokazi val a put na-
im nar odi ma osl anj aj ui se na ant i fai st e i i skr ene r odol j ube, koj e je obje-
di ni l a u Nar odnom f r ont u. Pored toga, imali s mo bogat e t radi ci j e o odbr ani
svoje zeml j e i nezavi snost i bez obzi ra na pr epr eke i rtve. Dakle, nas upr ot lo-
em dr anj u j ugosl ovenskog pol i t i kog i voj nog rukovodst va, Komuni st i ka
part i j a Jugosl avi j e bila j e s pr emna da, bez obzi ra na kri t i nu situaciju, brani
sl obodu i nezavi snost svoje zemlje. Ona je to dokazal a i 27. mart a, kada je na-
rod i st akao parol e: Bolje rat nego pakt i Bolje gr ob nego rob!, a u krat-
kot r aj nom apr i l skom rat u, komuni st i su (bez obzi ra na nesnal aenj a izvesnih
part i j ski h organi zaci j a u neki m pokr aj i nama i obl ast i ma) bili u prvi m borbe-
ni m r edovi ma i svojim linim zal aganj em i samopor t vovanj em davali pr i mer
ost al i m bor ci ma i st ar ei nama. Posebno je zapaeno pr i mer no i organi zovano
del ovanj e l anova KPJ na Al banskom f r ont u, u j edi ni cama Kosovske i Zetske
divizije. No, svugde gde su bili u tim s udbonos ni m dani ma, na f r ont u ili u po-
zadini, komuni st i Jugosl avi j e prual i su i zvanredne pr i mer e hr abr ost i i neust
raivosti, organi zovanost i i upor nost i u davanj u ot por a fai st i ki m agresori-
ma To pokazuj e i analiza na Maj skom savet ovanj u, koj e j e odr ano poet kom
maj a 1941. godi ne. Na nj emu je, por ed ostalog, konst at ovano da su komuni st i ,
proeti duboki m pat r i ot i zmom i mr nj om pr ema fai st i kom agr esor u, bili u
t oku rat a u pr vi m r edovi ma bor be. Oni su u mnogi m j edi ni cama bili nosioci
ot por a fai st i ki m kol onama. Meut i m, na Savet ovanj u j e i st aknut o i sl edee
Ova komedi j a sa NDH koj u j e pr i r edi o Paveli uz pomo Musol i ni j a i Hi t l er a. t ol i ko
j e s r amot na, da se i t av nar od stidi i s mat r a t o naj veom s r a mot om koj u j e i kad hr vat ski
nar od doi vi o u svoj oj p o v e s t i . . . Hrvatska je rasparana i osramoena.
Prilikom ulaska Nemaca u Zagreb i proglaenja NDH, 10. aprila, odran je
sastanak CK KPJ u Zagrebu, na kojem je odlueno da se nastavi borba protivu
faistikog agresora u uslovima okupacije zemlje, a 15. aprila je izdat Proglas CK
KPJ narodima Jugoslavije, u kome se kae:
Narodi Jugosl avi j e!
St r ana kat as t r of a koj u s mo mi komuni s t i ve odavna signalizirali, zadesi l a j e na r ode
Jugosl avi j e. Osvaj ake ar mi j e osovi nski h sila proval i l e su u nau zeml j u i znenada i svuda
kud pr ol aze siju s mr t i pust oenj e. Beogr ad j e sr avnj en sa zeml j om. Nevi na dj eca, ene, st ar-
ci koji su se u pani nom bi j egu ht j el i spasi t i iz gor ui h r uevi na bili su podvr gnut i napada-
i ma. Velikim osovi nski m osvaj ai ma pri drui l i su se i mal i osvaj ai Bugar s ka i Maar s ka
- dvi j e zeml j e sa koj i ma su pr i j anj i neodgovor ni upr avl j ai Jugosl avi j e st varal i pakt ove o
vj ei t om pr i j at el j st vu. Podl o kao st rvi nari , pri drui l i su se bugar ski i maar s ki i mper i j al i st i
vel i ki m i mper i j al i st i ki m osvaj ai ma, da i oni i st r gnu koji komadi mes a i z kr vavog tijela Ju-
gosl avi j e. Ali nar odi Jugosl avi j e, ukl j ui vi i vei nu Hrvat a, her oj ski se bor e za svoj u neza-
vi snost pr ot i v mnogobr oj ni j eg nepr i j at el j a. U t ekoj i s udbonos noj bor bi sa t ui ns kom na-
j ezdom nal a se u Hr vat s koj aka agenat a i pet okol ona a. koji su uz pomo naj ur edni j i h
r eakci onar ni h hr vat ski h vl ast odr aca si st emat ski pr i pr emi l i i kona no u naj t eem asu iz-
vrili i zdaj u kakvoj ne ma pr e mc a u nizu i zdaj a hr vat ske gos pode i vl ast el e u hi st ori j i .
Hr vat ski nar ode!
Ta gos poda t ebi pr i aj u, da ti je izvojtila sl obodu i nezavi snost pomo u Hi t l er a i Mu-
sol i ni j a Ver uj e li ti t o? Pamt i li ti, da je i kada u t voj oj t i sugodi nj oj mukot r pnoj hi st ori j i ,
u t voj i m t eki m as ovi ma bi o tebi pr i j at el j i zat i t ni k - nj emaki , maar s ki , t al i j anski ili koji
dr ugi osvaj a? Ne! Ni kada. Naprot i v, uvi j ek su t e oni por obl j aval i i onda i skori t aval i . Uvijek
su t e nast oj al i me u s o b n o zavadi t i da bi onda l ake tlaili. Uvijek su t i osvaj ai teili da za-
gos podar e t voj i m pl odni m r avni cama i umama, teili su da t i ot mu di vnu Dal maci j u - di vno
J adr ans ko mor e. Uvek su hr vat ska gos poda i vl ast el a bili ti, koji su te pr odal i t voj i m por ob-
l j i vai ma da bi onda i s ama mogl a piti tvoju krv. Eto. t akvu nezavi snost pr i pr emi l a su tebi
hr vat ska gospoda.
Hr vat ski nar ode!
Ti si ovih da na bi o oevi dac neuvene s r amot e U t voj u zeml j u su proval i l i pr ot i v t voj e
volje osvaj ai i tvoji vj ekovni nepr i j at el j i da t e por obe i r a s koma da j u t voj u, krvl j u nat opl j enu
domovi nu, a hr vat ska gos poda t e t j er a, da r opski pue pr ed t voj i m nepr i j at el j em, da ga po-
zdravl j a. da ga slavi u vr i j eme kad nj egova voj ni ka i zma gazi t voj u zeml j u, t voj naci onal ni
ponos. Dogaaj i u Zagr ebu pr i l i kom dol aska osvaj aa bi e naj s r amni j a ljaga u t voj oj povi-
j est i hr vat ski na r ode
Hr vat ska gos poda t e sili. da pr ua r uku s vome vj ekovnom nepr i j at el j u i por obl j i vau,
a siju naj odvr at ni j u mr nj u i haj ku prot i v br at s kog sr pskog nar oda, koji se her oj ski bor i i
gi ne r ade nego da bude r o b o m t ui nca. Zar j e sr pski nar od kri v t o su t e t l ai l a s r ps ka gos-
poda? Zar ni su u svi m r ei mi ma uest voval a i hr vat ska gos poda? Zar ni j e sr pski nar od odu-
evl j eno podupi r a o t voj u opr avdanu bor bu za sl obodu i r avnopr avnos t , ali su proval i l i oso-
vinski osvaj ai da r a s koma da j u i t avu zeml j u i por obe na r ode Jugosl avi j e z a j e dno s t obom.
Znaj hr vat ski nar ode, da ce hi st ori j a sa pr ezr enj em osudi t i one, koji svoj u t obonj u nezavis-
nost gr ade sa j adni m t al i r i ma i na r opst vu svoj e kr vne br ace sr pskog, sl ovenskog i ost al i h
nar oda.
Hr vat ski nar ode!
Tui nske sluge, hr vat ska gos poda siju tebi mr nj u pr e ma t voj oj kr vnoj br ai - Sr bi ma.
Sl ovenci ma u vr i j eme kada oni svoj om krvl j u s nova piu sl avnu, i ako t r agi nu s t r ani cu svo-
j e hi st ori j e Znaj hr vat ski nar ode, da j e bor ba t voj e br ae i t voj a bor ba. Znaj, hr vat ski nar ode,
da su si mpat i j e dvi j est omi l i j unskog na r oda Sovj et skog Saveza na st r ani na r oda Jugosl avi j e,
koji se her oj ski bor e za svoj u nezavi snost . Znaj, hr vat ski nar ode, da ce hi st or i j a sa prezre-
nj em govori t i o oni ma, koji zabi e i zdaj ni ki no u l ea svoj e br ae.
Hr vat ska j e okupi r ana po nj emaki m i t al i j anski m et ama, a ni j e s l obodna i nezavi sna
na r odna drava, kako j e hoe pr i kazat i dana nj i hr vat ski vl ast odr ci . To j e dr ava ai ce hr-
vat ske gospode, koji ne pr e ki dno pr e ko r adi j a i t ampe viu o pokol j u i st r i j el j anj u, o pri j e-
ki m s udovi ma itd. Gr oze se sa s mr u za svaku si t ni cu, t ako da svakog pa me t nog ovj eka cr-
veni lice kada uj e t e bj e s omu ne gr onj e. Ali neka t a gos poda upa mt e da ni t a ni j e t r aj no
t o j e upe r e no prot i v nar oda, a na j ma nj e vlast dana nj i h vl ast odr aca. Neka se t a gos poda
mal o zami sl e o t ome ta oekuj e nj i h za pr ol i j evanj e nedune na r odne krvi.
Nar odi Jugosl avi j e: Srbi j e. Sl oveni j e, Cr ne Gor e. Bos ne i Her cegovi ne, Makedoni j e i
Voj vodi ne. Vi koji se bor i t e i gi net e u bor bi za svoj u nezavi snost znaj t e, da e ta bor ba biti
okr unj e na sa us pj ehom, pa ma vi sada sa na dmo ni m nepr i j at el j em i podl egl i u t oj bor bi .
Ne kl oni t e duhom, zbijte vr e svoj e r edove, doekuj t e uzdi gnut e glave i naj t ee udar ce.
Komuni st i i i t ava r adni ka kl asa Jugosl avi j e ust r aj at e do konane pobj ede, u prvim- re-
dovi ma na r odne bor be pr ot i v osvaj aa. Ne kl oni t e d u h o m ni onda ako u t oj bor bi vreme-
nom podl egnet e, j er e se i z ovog kr vavog i mper i j al i st i kog pokol j a r aat i novi svijet, zbri sat
ce se zauvi j ek kor i j eni i mper i j al i st i ki h r at ova i naci onal nog por obl j avanj a. St vori t e se na
i st i nskoj nezavi snost i svi h na r oda Jugosl avi j e s l obodna br at s ka zaj edni ca.
Radni ci i r adni ce Jugosl avi j e!
Nad r adni kom kl asom Jugosl avi j e nad vie se cr ni obl aci . Naj gori nepr i j at el j i r adni ke
kl ase proval i l i su u nau zeml j u i zavode naj cr nj u r eakci j u. Ti isti koji dr e u svi r epom ka-
pi t al i st i kom r opst vu nj e ma ku i t al i j ansku r adni ku kl asu koj i por obi e mnoge na r ode i
prol i e mor e krvi kako svoga t ako i dr ugi h r adni ki h nar oda. Pred licem ovih t eki h asova
r adni ka kl asa Jugosl avi j e t r eba da se nae j edi ns t vena i zbi j eni h r edova. Ne t r eba se plaiti
ni kakvog t er or a i pr ogona. Mi s mo na to navikli, pr ogoni l i su nas svi rei mi u t oku ovih 20
godi na, ali r adni ka klasa, na el u sa svoj om avangar dom - Komuni s t i kom par t i j om, po-
st al a j e j o j aa. Naa j e dunost da u ovi m s udbonos ni m da ni ma s auvamo svoj u hl adno-
kr vnost . da j o odl uni j e uvr uj emo svoj e r edove, da r a di mo upor no na os vaj anj u i okup-
l j anj u r adni ki h mas a - vodei ih u bor bi za nj i hove s vakodnevne i nt er ese, u bor bu za bol j u
i sr et ni j u budunos t .
Zivilo br at s t vo i sloga na r oda Jugosl avi j e u bor bi za svoj u s l obodu i naci onal nu neza-
vi snost !
Zivilo br at s t vo i sl oga svih na r oda na Bal kanu prot i v i mper i j al i st i ki h osvaj aa i naci o-
nal ni h ugnj et aa!
ivio Sovj et ski Savez nada svih ugnj et eni h i por obl j eni h!
Zivila Komuni st i ka par t i j a Jugoslavije!*'
Da bi se bar donekl e uoi l a osnovna del at nost KPJ u bor bi prot i v bur-
oaskih part i j a i nenar odnog reima, uoi, za vr eme i nepos r edno posl e rat a
i r ekapi t ul aci j a unut r a nj e pol i t i ke si t uaci j e u Kraljevini Jugoslaviji, nave-
emo neke odl omke iz referata druga Tita na II kongresu Narodnog fronta
1947. godine. On je t ada, i zmeu ostalog, rekao:
-. . . U Narodni front, u naoj zemlji, ve prije rata. stupali su najnapredniji elementi: rad-
nika klasa na elu sa Komunistikom partijom, narodna inteligencija i napredno seljatvo i gra-
anstvo. bez obzira na partijsku pripadnost. Program Narodnog fronta bio je jasno odreen. Nje-
ga je dala Kompanija Jugoslavije, a sastojao se iz sledeih taaka:
1 bor ba prot i v soci j al nog i zrabl j i vanj a i naci onal nog ugnj et avanj a:
2. bor ba za demokr at i zaci j u zeml j e, i prot i v fai zma;
3 pr eduzi manj e svih mj er a za o d b r a n u zeml j e pr ed r as t uom opas no u od s t r ane fa-
i st i ki h osvaj aa:
4. bor ba prot i v pet e kol one;
5. st var anj e di pl omat s ki h odnosa, a kasni j e i saveza, sa Sovj et ski m Savezom .. .*
9
Zatim je drug Tito, izmeu ostalog, rekao:
Vodstva graanskih partija bila su i protiv Narodnog fronta i protiv njegovog progra-
ma Dakle, ne samo da u staroj Jugoslaviji vodstva raznih partija nisu htjela uestvovati u
Narodnom frontu, nego su, redom, oni koji su se nalazili na vlasti, proganjali napredne elemente
iz Narodnog fronta. Za vrijeme Maeka i Cvetkovia. a u Hrvatskoj Subaia, hapeno je i bacano
u zatvore i logore stotine antifaista, da bi, zatim, za vrijeme kapitulacije bili predani Njemcima
i ustaama, koji su ih zverski poubijali. Niim ta gospoda ne mogu danas opravdati taj svoj zlo-
in, /er je trebalo samo narediti da se otvore vrata zatvora i da mnogi najbolji sinovi naih na-
roda budu spaeni od Hitlerovih i Pavelievih dielata. Prema tome, za smrt poubijanih drugova
kriv je Maek, on je glavni krivac i mora za to da odgovara. Dakle, tzv. demokrate Maek, Cvet-
kovi Subai i drugi predali su najbolje sinove naih naroda u ruke okupatora. Kerestinec -
to ie neoboriva optutba protiv tih nazovi demokrata. Krv Augusta Cesarca, Boiidara Adiije, Og-
njena Price i stotina drugih antifaista optutuje i dokazu/e da su Maek, Cvetkovi i mnogi drugi
njima slini bili i ostali najgori reakcioneri i neprijatelji slobode i napretka. Ta krv dokazuje da
iu ta gospoda bila sa radnici faistikih osvajaa i ustakih zlikovaca . . Razumije se, naa zem-
lja bi doiivjela mnogo stranim tragediju da nije bilo organizacije koja je u najtelim asovima
znala okupiti narod i povesti ga u borbu na ivot i smrt. To je bila Komunistika partija Jugos-
lavije koja je orgamzovala Narodni front t stavila se u borbi na njegovo elo. ne tedei svoje
kadrove. .-
50
Na sopstveno pitanje:Koje su osnovne karakteristike politikog stanja uoi
rata i prvih dana okupacije?, dr ug Tito je u Ref er at u odgovori o:
/. Definitivno su se izredale na vlasti sve buroaske partije, ukljuivi i tzv. seljaku par-
nju Maeka: sve te partije, neke tanje neke vie, bile su, na vlasti stub monarhije, odnosno stub
reakcije: sve su one, odreda, radile protiv interesa radnog naroda;
2. Jugoslavija bez starih saveznika, likvidirana je Mala antanta; saradnja s osovinskim si-
lama IStojadinovi, Jevti, princ Pavle i drugi);
J. Sve vect otpo r protiv jai zaci je zemlje, koncentracioni logori i sve jai teror reima protiv
naprednih antifaistikih elemenata;
4. Definitivna rjeenost reima Cvetkovi-Maek da se, po nalogu princa Pavla, Jugoslavija
upregne u osovinska kola, pristupanjem tzv Antikomunistikom paktu;
5. Potpuna nesposobnost vladajucih krugova - civilnih i vojnih - da organtzuju odbranu
zemlje;
6 Favonzovanje teroristike faistike organizacije, tzv. ustaa, ne samo od strane reakcio-
narne klike H SS-a na elu v Maekom, ve i beogradskih vlastodraca;
7 Potpun kaos u vrijeme napada na Jugoslaviju: veina vodstava partija naputaju mase
u najteim danima - bjee u ui0slranst\'0. stupaju u otvorenu slubu okupatoru, i li se prikrivaju,
to. u isto vi tjeme, znai - odvajanje masa od vodstava partija i stupanja u Narodni front,
S. U takvoj situaciji Komunistika partija Jugoslavije dobija puno povjerenje irokih na-
rodni/t masa. koje se u procesu borbe sve vie uvruje . . .
Prema lome. Narodni front u Jugoslaviji predstavljao /e objedinjenje svih progresivnih
ljudi svih antifaista. svih onih koii su bili spremni da brane, pod rukovodstvom Komunistike
partije, nezavisnost zemlie, koji su bih spremni da se bore protiv okupatora i njegovih domaih
pomagaa .
Zatim j e dr ug Tito, konst at uj ui d a j e Jugosl avi j a mnogonaci onal na dra-
va, r ekao da u nj oj
prije rata nije bilo nacionalne ravnopravnosti, nego obratno - postojalo je najgrublje na-
cionalno ugnjetavanja odstrane velikosrpske hegemonije. Postojala je jaka meusobna mrnja
neu pojedinim narodima koji su raspirivah bivi vlastodrci, koju su raspirivale bive graan-
ske partije, koju su sistematski raspirivali neki reakcionarni sveenici raznih religija, tj na vjer-
skoj osnovi Ba zbog takve nacionalne mrnje, okupatori su mogli u Jugoslaviji nai neko-
liko kvislinga - kao to su bili Paveli. Nedi, Rupnik i na koncu Draa Mihailovi i pomoi ih
itikim snagama u borbi protiv Narodnooslobodilake vojske. Prema lome, utoliko je znaajnija
uloga Komunistike partije i Narodnog fronta u cjelini i boraca na frontu, koji su uporno pro-
povijedali i irih parolu bratstva i jedinstva svih naroda Jugoslavije. . .*'
I iz navedeni h dokume na t a j asno se vidi stav KPJ u odnos u na odbr a nu
zemlje i na mer e koj e j e pr eduzi mal a za st varanj e opt ej ugosl ovenskog ot por a
fai st i ki m zavoj evai ma i za demokr at i zaci j u zeml j e.
c) MERE VLADAJUE BUROAZIJE I VOJNOG
RUKOVODSTVA ZA SUZBIJANJE I ONEMOGUAVANJE
DELATNOSTI KOMUNISTIKE PARTIJE I ZA GUENJE
REVOLUCIONARNOG POKRETA
U ovom odel j ku bie rei samo o nekol i ko pr i mer a iz per i oda od 1939. do kra-
ja 1940. godi ne.
Prilik' m studentskih manifestacija u Beogradu 15. marta 1939. godine, po-
vodom nemake okupaci j e ehosl ovake, andar mi su, pr edvoeni policij-
ski m pi sari ma i agent i ma, i znenada pred Dvorom napal i kol onu st udenat a.
Taj napad se pr et vor i o u bes omuno bat i nanj e oml adi ne i graana. Od tog be-
zobzi rnog napada povr een j e veliki br oj oml adi naca, st udenat a, st udent ki -
nj a i gr aana. ak je i dr avna zastava pocepana i baena na zeml j u, a zastav-
nik bat i nama onesveen.
Kada je masa klicala: .ivela naa voj ska' , pol i ci j ski or gani nal et el i su pendr eci ma vi-
ui: . Evo vam vae voj ske' .
Pored vel i kog br oj a povr eeni h uha p e no j e vie mani f es t anat a. me du koj i ma se na-
lazilo 11 oml adi naca - s t ude na t a Beogr ads kog uni ver zi t et a. "
U protestu Odbora za pravnu zatitu studenata pri Studentskom pravni-
kom drutvu Beogradskog univerziteta, od 23. marta, ministru vojske i morna-
rice, i zmeu ostalog, se kae:
. . . Ovim akt om pol i ci j ski h or gana, nar oi t o bal i nanj em i hap enj em. St udent s ka
pr avna zat i t a s mat r a da su povr edena naj pl emeni t i j a os ecanj a r odol j uba i s pr emnos t i stu-
dent s ke oml adi ne beogr ads kog uni ver zi t et a da mani f es t uj e sa svojim na r odom got ovost za
odbr a nu svoj e zeml j e, s l obode i nezavi snost i . . .
. . Ali mi neemo ni kada zaboravi t i na si mpat i j e nai h viih ofi ci ra koji su se u to vre-
me zadesi l i na ulici a koji su pozdravl j al i mani f es t ant e i uzi mal i ih u zat i t u od policije. Zat o
se mi obr a a mo Vama i n a d a mo se da et e osudi l i ovakve pos t upke pol i ci j ski h or gana
i zai nt er esoval i se za st anj e nai h pohap eni h kol ega i kol egi ni ca. pogot ovu kada ovaj po-
s t upak pol i ci j ski h vlasti vodi ka sl abl j enj u odbr a mbe ni h snaga nae drave.
Dost avl j aj ui ovaj pr ot es t mi ni s t r u voj ske i mor nar i ce. Glavni gener al t ab j e i zneo mi-
l j enj e da bi pa me t ni m i r aci onal ni m kul t i vi sanj em pat r i ot ski h os eanj a mogl i znat no uti-
cat i na razvi j anj e naci onal ne svest i , di r i govane u duhu opt i h dr avni h i n t e r e s a . . . "
Da bi upoznal i Glavni gener al t ab sa akt i vnou st udenat a Beogr adskog
uni verzi t et a i da bi se pr i meni l e odgovar aj ue mer e za nj eno onemoguava-
nje, Uprava grada Beograda je sa Pov. II. br. 3615 od 1. juna 1939. godine iznela
ideoloku osnovu na kojoj se zasniva taktika rada studenata. U t om izvetaju se,
i zmeu ostalog, kae:
. . Nai st udent i mar ksi st i , idui l i ni j om Komi nt er ne. usavri l i su svoj r ad do naunog
st epena Nar avno, t o isto vai i za s amu Komuni s t i ku par t i j u koj adi r i guj e l aj s t udent s ki po-
kret . Novo vr eme, okol nost i , mode r na t ehni ka - svi ti el ement i ukazal i su im put novoj me-
t odi r ada u koj oj nee r eski r at i pr oval a konspi r at i vni h elija, j er su svoj u bor bu sveli na po-
l ul egal an r ad u i ri m nar odni m sl oj evi ma. Ot uda j e i ot eana bor ba sa ovim nemi l i m el emen-
t om. kako vlasti t ako i ost al i h naci onal ni h ust anova
. Nai st udent i , svesni svega toga, a ohr abr eni novi m met odama, svom s nagom su se
bacili u akci j u na novom pol j u Sar auj ui sa demokr at s ko- naci onal ni m pokr et i ma prot i v
fai zma, zadovol j ni su da mogu za sada spr ovodi t i mar ksi zam kr oz l i t er at ur u ili mas ki r anog
kar akt er a. Gl avno j e bor ba pr ot i v t ot al i t ar aca.
A to za sada zadovol j ava nj i hov r ad i u kr aj nj oj liniji nj i hov cilj.
Kao t o j e za t ot al i t ar ne zeml j e bila s amo par ol a , bor ba prot i v komuni zma' , iza koj e
se kr i o i mper i j al i zam u svoj svoj oj ekspanzi j i , isto t ako iza par ol a . prot i v f ai zma' kri j e se in-
t er naci onal ni komuni zam. Jedni i dr ugi slue se par ol ama iza koj i h se kri j e pr avi cilj.
Nai st udent i mar ksi st i ne l i be se da cr venu zast avu na svoj i m gr udi ma zamene drav-
nom na c i ona l nom t r oboj kom. za koj u vele, da ce dat i i svoj e ivote, ako j e pot r e bno. Sai av-
no. t r eba r azumet i : s amo u bor bi prot i v t ot al i t ar ni h ne pr i j a t e l j a . . ,
6
'
Glavni Generaltab, Obavetajno odeljenje, u svom Predlogu za suzbijanje
komunistike propagande u Jugoslaviji, dost avl j enom mi ni st ru voj ske i mor-
nari ce sa Pov. Dj. Ob. br. 7948 od 21. j ul a 1939. godi ne, i zmeu ostalog, kae
se da je Interministerijalna komisija posvet i l a veu panj u i st ori j at u komuni s-
tike organi zaci j e i nj ene pr opagande nego planu r ada za nj eno suzbi j anj e,
a to je t r ebal o da bude glavni cilj i zadat ak ovog rada. Zatim se konst at uj e:
U s p o me n u t o m l egal nom r adu, koji se s mat r a naj vani j i m. Sto. u st vari , i j est e, nagla-
eno je. da su vodeu ul ogu u s a vr e me noj komuni s t i koj pr opagandi pr euzel e na s ebe sin-
di kal ne r adni ke organi zaci j e. Meut i m, o me r a ma za suzbi j anj e ove or eani zovane pr opa-
gande od s t r ane si ndi kat a ne ma ni j edne rei. Pr ema t ome, ovo pr edst avl j a s a mo konst at o-
vanj e ve poznat i h i nj eni ca, i t o ne vodi ni kakvom pozi t i vnom r ezul t at u. Na os novu izloene
si t uaci j e i ut vr eni h i nj eni ca t r ebal o j e izloiti i odgovar aj ue ef i kasne me r e za s am prak-
tini rad na suzbi j anj u ovog soci j al nog zla . . .
Zbog toga je Glavni generaltab predloio niz konkretnih propagandnih i
drugih mera koj e t r eba preduzet i u r adu sa si ndi kal ni m organi zaci j ama,
skaut ski m, pl ani nar ski m i dr ugi m spor t ski m udr uenj i ma, s r ednj o kol s kom
i uni verzi t et skom oml adi nom, kao i u pogl edu t ampe i l i t erat ure, smat r aj ui
d a j e cenzur a pot r ebna, ali neef i kasna i d a j e naj bol j e sr edst vo kont r apr opa-
ganda.
5 5
Stab Tree armijske oblasti, u svom nareenju Str. Pov. Dj. Ob. br. 162 od
24. septembra 1939. godine, koj e je dost avl j eno svim pot i nj eni m j edi ni cama
i ust anovama, iznosei negat i vne poj ave koje i ne obvezni ci pozvani na ve-
bu, i zmeu ostalog, kae:
1 - Pr ema podaci ma koj i ma r aspol ae ovaj t ab, me u pozvat i m obvezni ci ma i z ovih
kr aj eva vri se pr opa ga nda od s t r ane j edne makedonsko-autonomistike organizacije sa ci-
ljem, da ak budu s pr emni , da po na r e e nj u vodst va or gani zaci j e bee i z svoj i h j edi ni ca sa
or uj em na zbor na mest a, koj a i m bude vodst vo or gani zaci j e u d a n o m mome nt u odr edi l o,
kao i da ovi obvezni ci mani f es t uj u svoju sol i dar nost sa or gani zaci j om: odbi j anj em pr i j ema
voj ni ke hr ane u j edi ni cama, svakovr sni m i spol j avanj em nezadovol j st va, pi j anenj em i raz-
ni m voj ni ki m i s padi ma i i zgredi ma, da bi se na ovaj nai n narui l i r ed i di sci pl i na u vojsci,
a i ugl ed s t ar e i na doveo u pi t anj e.
2. - Komuni st i u svojim akci j ama sl ue se isto t akvi m me t oda ma . U pos l ednj e vr eme
pr i meeno je. da lica, koj a su poznat a kao pri st al i ce komuni zma, dol aze u vezu sa voj ni m
obvezni ci ma. Ovo bez s umnj e u cilju, da bi sadanj i mome na t iskoristili za svoj u komuni st i -
ku pr opagandu u vojsci i da bi meu voj ni ci ma st ekl i t o vie svoj i h pri st al i ca, te na t aj nai n
unel i zarazu komuni z ma u voj sku. Poznat o je. da komuni st i svoj u pr opa ga ndu i akci j u spro-
vode pod vi dom r azni h pol i t i ki h i pl emens ki h nezadovol j st ava, te se u ovakve gr upe i uv-
lae, kamuf l i r aj ui na ovaj nai n svoj r azor ni rad. kako bi u pogodnom mo me n t u i skori st i l i
u svoj e svr he pr i pr e ml j e no st anj e, koj e bi t r ebal o da nas t ane s i s t emat s ki m uno e nj e m ne-
di sci pl i ne i nepos l u nos t i u voj sku . . .
Zatim St ab Tree ar mi j ske obl ast i , por ed niza mer a, koj e t r eba preduzet i .
navodi sledee:
3. - Da se obr at i nar oi t a panj a na l okal e u koj e zalaze podof i ci r i , voj ni ci i rezervi st i ,
kao i na lica sa koj i ma se oni dr ue.
4. - Da se pr e duz mu naj st r oi j e me r e za pr avi l no obavl j anj e s t r aar s ke sl ube, a u cilju
s pr eavanj a ul aenj a u kas ar ns ke pr ost or i j e i voj na nadl et va licima, koj a bi mogl a da vre
meu voj ni ci ma agi t aci j u ili da r ade pr ot i v i nt er esa dr ave i voj ske. Ist o t ako pr eduzet i na-
jstroije mer e bezbednos t i u cilju s pr eavanj a ubaci vanj a ili uno enj a l et aka u kas ar ne, ka-
s ar ns ke kr ugove i nj i hovu ne pos r e dnu blizinu, a u duhu ta. 3. na r e dbe k o ma n d a n t a ar mi s-
ke obl ast i Str. Pov. Dj br. 2 od 5. j anuar a 1934. godi ne vriti i znenadne pr egl ede voj ni ki h
s anduka i ut vr i vat i , da l i kod voj ni ka i ma kakvog ant i dr avnog ili pr opa ga ndnog komuni s -
t i kog mat er i j al a, br o ur a i pi smeni h sast ava.
5 - Da sve st ar ei ne u dcl okr ugu svoje nadl enost i or gani zuj u naj i nt enzi vni j u def an-
zivr u obavi t aj nu sl ubu u cilju suzbi j anj a makedons ko- aut onomi s t i ke i komuni s t i ke
propagande i otkrivanja event ual no post oj ei h elija or gani zaci j e, kao i u cilju s pr eavanj a
pijunae . . . "
I Kini' eptu izvetaja Glavnog generaltaba ministru vojske i mornarice Sir.
I nj Ob. br. 3680 ud 19. oktobra 1939. godine, i zmeu ostalog, se kae:
Mi d u n a i o d n a politika situacija i pojava Sovjetske Rusije u njoj stvorile su povolj-
I '. I za akt i vnu komuni sti ku propagandu u cilju stvaranja nezadovoljstva u narodu
i ' I m i naa .i /.iva t o vie priblii Sovjetskoj Rusiji Pri tome je komuni si i ka pi o-
I ' : s|- Ija obi . mu. ; Iponiognuta, pa sc ak i maj u obave.tciija da c pod ulicujcin
kili kru(ii' va kroz. ki ' n n i e biti i u Jugosl avi j i izvren dravni udar.
Navodei da se i u r edovi ma poj edi ni h partija, nar oi t o u HSS, osea po-
j aana del at nost komuni st a, u prosvet i . pa i u vojsci od kako se poel o sa ak-
t i vi ranj em j edi ni ca, u izvetaju se dal j e istie:
. Dol askom obvezni ka, koji su bili izloeni komuni s t i koj pr opagandi , kao i dol as-
kom oni h u r edove voj ske, koji su zapoj eni komuni s t i ki m i dej ama i kao agi t at or i pr opove-
daj u ih. oset i l o j e se odmah, j er su u poj edi ni m j edi ni cama pr onaeni razni komuni st i ki let-
c i . . .
. . . Za ovu akci j u komuni s t i su angaoval i vie lica iz r edova komuni s t a za i r enj e svoj i h
i dej a ne s a mo u nar odu ve nar oi t o medu voj ni ci ma i pozvat i m obvezni ci ma. Takva lica
i maj u za zadat ak da pod r azni m i zgovorom dol aze u kas ar ne i voj ni ke kr ugove, u okol i ne
voj ni ki h l ogor a i bi vani h pr ost or i j a i da, st upaj ui u vezu sa svi ma voj ni m licima, ire ko-
muni st i ke i dej e rej u, l et ci ma, br o ur ama, sa kr aj nom t enj om da ubace me u nj i h t o vie
r evol uci onar ni h i dej a, i skor i cuj ui pri t ome sve nei zbene admi ni s t r at i vne gr e ke i nedos-
t at ke . . .
Pored niza mer a, koje j e Glavni gener al t ab predl oi o da se onemogui
ova tetna i opasna del at nost , pr edvi a se da se komuni st i ki agi t at ori iz
i nost ranst va ne put aj u u zeml j u. Zatim se u Koncept u izvetaja navodi sle-
dee mi l j enj e Glavnog generaltaba:
I. - Da se svi l anovi Cent r al nog komi t et a komuni s t i ke par t i j e Jugosl avi j e i svih nje-
govih odbor a i pododbor a pot puno one mogu e u svoj oj del at nost i izolujui i h i z dr u t vene
sr edi ne Nj i hova dr u t vena i movi na i mal a bi se zapl eni t i u kori st drave.
2 - Da se svi agi t at or i komuni zma kao i sva dr uga lica za koj a se ut vr di da pr onos e al ar-
ma nt ne i ones pokoj avaj ue gl asove l i avaj u s l obode kr et anj a i akci j e i zol uj ui ih iz dr ut -
vene sr edi ne.
3. - Da se zavede st r oga kont r ol a put ni ka na svi ma pr evozni m dr avni m i pr i vat ni m
sr edst vi ma i hvat aj u komuni st i ki agi t at or i i kur i r i i ovi odma h uzol uj u . . .
.. .5. - Da se svaki dravni, samoupravni ili optinski inovnik za koga se utvrdi da radi
ili pomae komuni sti ku propagandu otputa iz slube, bez prava povratka u istu.
6 . - Da se svi pot anski i novni ci , koji budu dopust i l i da se put em pot e al j u, r as t ur aj u
ili pr enos e ma kakvi sast avi komuni s t i ke sadri ne. odma h ot pu t aj u i z sl ube
7. - Da se sva lica koj a r azni m t ehni ki m s r eds t vi ma t ampaj u komuni s t i ke l et ke, bro-
ur e i si. l i avaj u s l obode i ukl anj aj u iz dr u t vene sr edi ne.
8. - Da se sva t a mpa r s ka pr eduzea koj a budu t ampal a l et ke, slike i sve ost al e sast ave
komuni s t i ke sadr i ne bezusl ovno odma h zat var aj u i ne dozvol j avat i i m r ad (kao kazna) u
t oku tri nar edna meseca^.
Najzad se preporuuj e:
. . . Da bi se sve ove me r e spr ovel e, sva lica izneta pod 1-7 t r ebal o bi i zol ovat i od sva-
kog ne pos r e dnog i pos r ednog d o d i r s a nar odom, a t i me j e dnovr e me no bi se spr ei l a i mo-
gunost ver ca sveg komuni st i kog mat er i j al a od s t r ane tih lica. Zat o j e pot r ebno, dok t r aj e
rat ni zapl et i ne s r e e ne pol i t i ke pri l i ke u svet u i (radi ) vaspost avl j anj a mi ra, a po ugl edu
na ost al e velike dr ave ( Fr ancus ku - Italiju - Nemaku - Rusi j u), zavesti i kod nas koncen-
tracione logore ( podvueno u or i gi nal u) za sva t akva lica. Za obr azovanj e ovi h l ogora vrlo
zgodno mogu da nam posl ue naa mal a i sl abo nasel j ena ost r va ( kao npr . irije, Mul at . Kap-
ri j e). koj a su i zol ovana od kopna . . .
5
'
Stab Moravske divizijske oblasti svojim nar eenj em pot i nj eni m koman-
dant i ma mest a, upr avni ci ma policije i komandant u Moravskog andarmeri j -
skog puka Pov. Dj. Ob. br. 481 od 23. oktobra 1939. godine, pozivajui se na na-
r eenj e nael ni ka Gl avnog gener al t aba Pov. Dj. Ob. br. 16075 od 21. okt obr a
iste godi ne, upozor ava da komuni st i ka pr opaganda i akcija u naoj zemlji
poi nj e da izlazi iz agi t aci ono- pr opagandnog okvira, uzi maj ui dr uge obl i ke.
. . Tako se sve vie zapaa da komunistiki akteri u zemlji nastoje svim silama, c> . u
vojsku ubace revol uci onarne parole, preko vojnih obveznika rezervi st a. k ni < po/ r
na vebu U nastojanju u ovome pravcu komunistiki akteri kori le sva opi obanas reds t va
samo da bi kod zemaljske oruane sili pokol ebal i duh naci onal ne I oni pal . i nt . si i i udlui
li i kanalisali ga u i evol ut i onal nom pravcu. Pored doturani.' ( raku vojnih obve/ ni ki i i
l aka ot vor ene komuni st i ke pr opagandne sadri ne i iva re vrlo est o igra znaaj nu ulo-
gu . . . Zat i m se s kr ee panj a podr uni m vl ast i ma da pr e duz mu sve pot r e bne me r e da se
komuni st i ki akt er i u zeml j i u ovome del ovanj u onemogue. . . J e dnom r ej u. podr u ne
vlasti i maj u pr eduzet i sva mogua l egal na sr edst va da se r azor na pr opa ga nda komuni s t i ki h
akt er a u s a mom zaet ku ot kr i j e i onemogui , a lica koj a r a de po di r ekt i vama i l egal ne ko-
muni s t i ke par t i j e da se pr i vedu zakons koj odgovor nos t i . . da koma nda nt i r adi l akeg pra-
enj a lica nakl onj eni h komuni zmu s t upe u s por azum sa pol i ci j ski m i upr a vni m vl ast i ma. Na
sl uaj poj ave ma i na j ma nj e akci j e u ovom smi sl u . . nast at i da se ona o d ma h suzbi j e i one-
mogui i ovaj St ab izvesti sa pozi vom na ovo nar eenj e
68
Ministar vojske i mornarice (general Milan Nedi- pr i m. V. T.) u svojoj Na-
redbi Str. Pov. Dj. Ob. 1377 od 25. oktobra 1939. godine, zbog razvoja meuna-
r odne pol i t i ke si t uaci j e u Evropi i pojave Sovj et ske Rusije kao znaaj nog
f akt or a u r eavanj u evr opski h pol i t i ki h pr obl ema i nj enog sve j aeg ut i caj a,
pr edvi a sve povol j ni j e usl ove za komuni st i ku pr opagandu i r enj em bolj-
evikih ideja. Da bi se poku aj te komuni st i ke pr opagande i akci j e bolj-
evi ki h agenat a i pr opagat or a u osnovi osuj et i o, general Nedi je, por ed os-
talih mera, naredi o:
. . . Da se kod svih voj ni h komanada, j edi ni ca i us t anova obr at i naj st r oi j a panj a na
sve poku aj e komuni s t i ke pr opagande i bol j evi ke r azor ne akci j e. Svaki poku a j ove ak-
cije mor a se svi m r aspol oi vi m sr edst vi ma naj ener gi ni j e sprei t i , lica pohvat at i i pr edat i
nadl eni m vl ast i ma. U ovom cilju t es no sar ai vat i sa or gani ma ci vi l ne upr a vne sl ube, kako
bi r ad u suzbi j anj u def et i zma i t et ne pr opa ga nde bi o t o efi kasni j i , i naj zad, da se o svakoj
zapaenoj poj avi naj hi t ni j e izvetava.
EB
( Mi ni st ar st vo voj ske i mor na r i c e - Pri m. V. T.).
Glavni generaltab je 15. novembra 1939. godine izradio veoma detaljan
Uput za suzbijanje komunizma u vojsci. U 1, 2. i 3. taci Uput a daj e se i st ori j at
meunar odnog r adni kog pokr et a i razvoj Komuni st i ke part i j e Jugosl avi j e,
nj ena akt i vnost i met ode rada, organi zaci ona s t r ukt ur a i vr enj e pr opagande,
a u taci 4. istorijat komuni zma u vojsci. U t om del u se konst at uj e da izuzev
tzv. Mariborske afere (1932) u vojsci nije
ot kr i ven ni j edan ozbi l j an sl uaj , t o moe zr titi da iz razni h uzr oka nije moga o ni
ui komuni zam u nj u, ili da ga ima, ali da ni j e ot kr veno ni t a, j er i zvesna f akt a, poznat a u
posl ednj e vr eme, daj u dovol j no povoda za ovu op snu i opr a vda nu s umnj u. . ( Redakci j a
Voj noi st or i j skog i nst i t ut a Zbor ni ka dokume na t a u pri m. 3 na st r . 437 os por ava ovu konst a-
taciju i napomi nj e da je j o 1919. godi ne u Novom Sadu uhap eno oko 100 voj ni ka zbog
bol j evi ki h ideja, da je u J es eni cama i Osi j eku, u Zagr ebu i Var adi nskoj upani j i ot kr i vena
par t i j ska organi zaci j a, odnos no d a j e bilo pobune voj ni ka koji su se pri drui val i r adni ci ma,
itd.)
U 5. taki Uput a, u koj oj se govori o uvl aenj u komuni zma u voj sku,
kae se:
Uspeh komuni s t i ke par t i j e lei u t aj nom obr azovanj u komuni s t i ki h elija, pomo u
opr oba ni h i pouzdani h komuni s t a, koji se ne mor aj u meu s obom ni poznavat i . Oni . svaki
za s ebe u i zabr anoj j edi ni ci ili ust anovi i zaberu pogodnu linost, koj u pr i dobi j aj u za st var
komuni zma, mi l om, ube e nj e m, i nt r i gom ili novcem i t ome sl i no i obr azuj u na t aj nai n
komuni s t i ke elije. Ova el i j a po dobi veni m uput s t vi ma i s r eds t vi ma pr oduava dal j i rad.
Na ovaj nai n se poveava br oj pri st al i ca u j e dnoj j edi ni ci i o n a sazr eva za . sel j ako- r adni ku
revol uci j u' .
Nekol i ko ovako obr azovani h el i j a obr azuj u . bor benu j edi ni cu' , koj i ma j e zadat ak da
odr e e nog mome nt a uzmu vlast u svoj e r uke, pobi vi svoj e st ar ei ne.
U taki 6. opi r no se govori o nepos r ednoj i pos r ednoj akciji u vojsci, a
zatim ta se podr azumeva pod ovi m akci j ama.
U taki 7. govori se j o opi r ni j e o revolucionarnoj taktici i o t ome kako
t r eba izvoditi oruani ust anak, kori st ei nedost at ke poj edi ni h r odova voj ske
- peadi j e, art i l j eri j e, konj i ce i avijacije i koj e obj ekt e za vr eme ust anka t r eba
zauzeti. Pri t ome se napomi nj e da komuni st i i zrauj u det al j an pl an za celu
zeml j u i posebne pl anove za svaku varo, kao i mer e u sl uaj u neuspeha, tj.
t akt i ku pr i vr emene det' anzive.
Sve ovo je bilo pot r ebno izneti da bi se lake mogl a izvriti organizacija
slube za suzbijanje komunizma u vojsci i mornarici. U t om veoma obi mnom
odel j ku se, u uvodu, kae:
Znaj ui napr ed izloeni pl an i si st em r ada komuni s t a i nj i hovi h or gani zaci j a u osnov-
ni m pot ezi ma, koji se s pr e ma j u za bunt ovni ku i pr ot i vdr Zavnu akci j u, komandant i , uprav-
ni ci . komandi r i , kao i ost al i oficiri, podofi ci ri , kapl ar i i redovi , sluitelji i radni ci , vezani za-
kl et vom za bezusl ovnu ver nost Kral j u i Ot adbi ni , duni su svi m si l ama nast oj at i , da se u slu-
aj u poj ave bilo kog vi da komuni s t i ke or gani zaci j e ili pr opa ga nde u vojsci, t aj zl oi naki
i t ui nski ut i caj , svi m si l ama i sr edst vi ma ugui , pr eduzi maj uci uvek l i no sve t o im je u
vlasti i mogunost i , da os uj et e uspeh el emenat a koji r ade prot i v nase d r a v e . . .
Za svaki sl uaj , kako treba suzbijan komunistiku propagandu i delatnost nije mogue
izraditi pravila ( podvueno u ori gi nal u), j er del anj e komuni s t a nije abl oni zi r ano, ve je
mnogovi dno, t e se i me t ode za suzbi j anj e mor aj u modi f i ci r at i pr e ma t ome.
Suzbi j anj e komuni s t i ke or gani zaci j e i pr opagande mo e mo podel i t i u tri gr upe:
1 - Suzbi j anj e ideja komuni zma s koj i ma r egr ut i dol aze u kadar , i to s a mo kod oni h
koji su zaraeni j o u gr aanst vu;
2 - Suzbi j anj e i dej a i or gani zaci ski h tenji za vr eme s amog sl uenj a voj nog r oka u kad-
ru;
3 - Suzbi j anj e komuni z ma kod ci vi l ni h lica zaposl eni h kod vojske.
Zatim je za prvu gr upu navedeno 16, a za dr ugu 22 i za t reu gr upu 9 raz-
nih konkr et ni h mer a koj e t r eba pr eduzi mat i . . .
e 0
Naelnik Glavnog generaltaba je sa Pov. Dj. Ob. br. 19021 od 20. novembra
1939. godine dostavio ministru vojske i mornarice letak Cijeloj hrvatskoj ja\
nosti. u kome se apel uj e za odobr enj e povr at ka nai m dobr ovol j ci ma u re-
publ i kanskoj paniji u zeml j u i koji se r ast ur a po Hr vat skoj Banovi ni . Dostav-
ljajui ovaj letak, nael ni k Gener al t aba konst at uj e da su t o vei nom komu-
nisti koji su pr e odl aska u Pariz u pani j i svrili pr opagandi st i ke kur seve i
dobili uput st va kakav e stav zauzeti po povr at ku u zemlju. Zbog toga pred-
lae se da na svaki nain onemogui povrat ak u zeml j u. oni m dobr ovol j ci ma
koji ne budu dali obaveznu izjavu da se odr i u svake komuni st i ke akci j e po
povr at ku u zemlju.
61
U Izvjetaju iz Splita Naelniku Glavnog generaltaba od 17. decembra
1939. godine govori se o t ome da su 17. decembr a izbile komuni st i ke demon-
st raci j e u Splitu, u koj i ma je uest voval a masa, vei nom r adni ka komuni st i -
ki nast roj eni h, od oko 1500 lica, koj om pri l i kom je upot r ebl j eno hl adno i vat-
r eno oruj e (pogi nuo j e j edan radni k, pa su radni ci na dan nj egove sahr ane
18. decembr a organi zoval i general ni t raj k). Povodom tih demonst r aci j a, u
koj i ma je r anj eno 7 pol i caj aca, 2 det et a i povr eeno 5 gr aana, ban Hrvat ske
Banovi ne izdao je Poverljivo nar eenj e vl ast i ma u Splitu: Da se u noi
17/18. o. m. pohapse svi komuni st i ki prvaci u Splitu; da se izvri pr et r es nji-
hovih st anova i da se zadre do dal j eg nar eenj a u zat voru.
62
Ministar vojske i mornarice general Milan Nedi je 9. januara 1940. godine
izdao Naredbu Str. Pov. Dj. Ob. br. 27. s pozivom na nar eenj a Str. Pov. Dj. br.
1377 od 25. okt obr a 1939. i Str. Pov. S. br. 2472 od 17. okt obr a iste godi ne (koja
nisu dal a povol j ne rezul t at e, j er se komuni zam ne stiava, ve napr ot i v on
i dal j e radi i razorava u punoj meri), u kojoj, i zmeu ostalog, stoji:
Komuni zam u na oj zeml j i post oj i . To je fakat sa koj i m t r eba r aunat i i protiv koga
se treba neposredno boriti, istom voljom, istom energijom, samopoirtvovaniem kao i na bojnom
polju. Sruiti komunizam ih ga uiniti bezopasnim u nao/ sredini, znailo bi za nas izvojevan
lenu pobedu nad najgnusnijim i najpodlijim nepriiaiel/em oveanstva . . . (podvueno u ori-
ginalu).
Imam izveta/a da su neke stareine iz vojske u stanju nervne razdraienosti ispoljili ko-
munistike oseaje, druge su dozvolile da im se komunizam uvue u porodicu, tree indolentno
posmatraiu kako komunizam zahvata sve ire slojeve naroda, ne mislei da loj opasnosti moie
podlei i vo/ska ( podvueno u ori gi nal u), te ne pr eduzi maj u odgovar aj ue me r e s t ar anj a ne
s a mo da svoj e voj ni ke uvaj u i sauvaj u od t e bol est i , ve da st vor e od nj i h. kada budu ot-
put eni svoj i m kuama, j ak osl onac za suzbi j anj e komuni zma, a neke s t ar e i ne su dozvol i l e
da im komuni zam ak i u nj i hovi m j edi ni cama zacari .
Kao pr i mer ovoga slui zavera podof i ci r a na kr. br odu Dal maci j a. Na ovome uboj -
nom br odu podofi ci ri , zbog sl abog, got ovo ni kakvog nadzor a odgovor ni h st ar ei na, pri mi l i
su ogr omnu komuni s t i ku l i t er at ur u, dral i komuni s t i ke sedni ce. izlazili sa br oda kad su
hteli. drui l i se sa komuni st i ki nas t r oj eni m r adni ci ma po s umnj i vi m ka f a na ma u Boki Ko-
t or s koj . . .
Sve sam ove stareine otklonio sa odgovornih mesta, staviu ih pod sud i penzionisau ih.
Uinioce pohapsio sam. ( podvueno u ori gi nal u).
Zatim se govori o dunost i ma st arei na za suzbi j anj e komuni zma i, uz na-
pomenu da uz ovu Nar edbu dost avl j a Uput za uspenu akci j u prot i v komu-
ni st i ke del at nost i u vojsci i mornari ci , nar euj e da sve pr et post avl j ene sta-
rei ne dre svoje pot i nj ene na oku, da kont rol i u nj i hov sl ubeni i pri vat ni
ivot i na svakom mest u, da i m osete poj avu komuni zma u zahvat u svoje
nadl enost i ubi j aj u ga u klici svi ma zakonski m sredst vi ma, nemi l os r dno do
svireposti, da i znenadni m s mot r ama pronal aze komuni st i ku l i t er at ur u,
nj i hove pristalice, kont r ol i u svaku prepi sku, a nar oi t o sumnj i vu, da ko-
mandant i vojnih okr uga pri r egr ut ovanj u pr i bi r aj u speci j al no podat ke o reg-
r ut i ma skl oni m komuni zmu i hi t no dost avl j aj u t e podat ke r egr ut noj kadrov-
skoj komandi radi nadzor a i dal j eg zakonskog r a d a . . . . itd.
63
U Izvetaju Skopske andarmerijske ete od februara 1940. godine govori se
o por ast u komuni st i ke akt i vnost i u Skopl j u, nar oi t o na Skopskom uni ver-
zitetu, kao i o t ome da se na sl obodi nalaze mnogi koji su dal eko opasni j i od
oni h koji su pohapeni . Zatim se kae:
Obave t aj na sl uba ne moe ur odi t i pl odom sve dot l e dok nadl eni apar at ne bude
i mao pot r ebni h za to di spozi ci j a u pr vom r edu. a t ek posl e t oga ost al o, tj. s r eds t ava za suz-
bi j anj e u kor enu te zar azne kl i ce - komunizma ( podvueno u or i gi nal u) sa koj i ma se da na s
bori ceo kul t ur ni svet, j er zna da j edi no nes t ankom komunizma ( podvueno u or i gi nal u) kao
op t e oveans kog zla - omogu e n j e mi r an i zdrav razvoj j edne dr avne zaj edni ce.
U kol i ko se baca kri vi ca na oml adi nu d a j e zadoj ena komuni s t i kom i deol ogi j om, u to-
liko t r eba baci t i kri vi cu i na same nj ene vaspi t ae- nast avni ke. Da je to t ako, i ma mo i suvi e
mnogo pr i mer a, zai st a gor ki h ali i st i ni t i h . . . Pot om se navodi nekol i ko poznat i h komuni s -
ta.
4
Ministarstvo unutranjih poslova je u svom nareenju Komandi andarme-
rije Pov. I br. 1700. od 21. aprila 1940. godine naj pr e konst at oval o da se pri-
l i kom
prosl ave 1. maj a, kao da na me u n a r o d n e pr ol et er s ke sol i dar nost i , r e dovno od s t r ane
komuni s t a i ost al i h l evi arski h el emenat a poj aava pr opa ga ndna akci j a u obl i ku r azni h ma-
ni fest aci j a, zbor ova, izleta, s as t anaka i r as t ur anj a pi sanog pr opa ga ndnog mat er i j al a, koj i m
put e m se u de mons t r a t i vnoj f or mi mani f es t uj u neel j ena i deol oka ube e nj a pome nut i h
el emenat a, i da j e poznat a komuni st i ka t akt i ka da pr i l i kom razni h j avni h s kupova, sast a-
naka ili povor ki , ubaci vanj em pogodni h parol a, izazivaju na j avni m mes t i ma ner ede, t o i m
j e nar oi t o omogu e no I. maj a, koga dana vei na r adni t va ni j e na poslu. Zat i m Mi ni st ar-
stvo. i zmeu ost al og, nar euj e: da se na dan 1. maj a, uoi t oga da na i dan d oni je ne odob-
ravaju javni zborovi , konf er enci j e i sast anci , a isto t ako povor ke i tome slino I zuzet no se
mogu dozvol i t i i l ol cr i sat i poj edi nani izleti van varoi ukoliko se prema oceni konkretnog
sluaja moe oeki vat i da oni nee biti i skori ceni od strane komuni sta i i upih le > h ar ski h
i l emenata u cilju i zazi vanj a nareda. No. i u ovim izuzetnim sluajevima, ui -ni ke i oi f ani
zat or e izleta treba staviti pod di ski etnu kontrolu . .
U izvetaju taba Boke Kotorske Str. Pov. . Br. 2612/1 od 29. maja 1940.
godine, i zmeu ost al og stoji:
Od k o ma n d a ma peadi skog puka Boke Kot or s ke pod St r. Pov. Br. 4440 od 27. maj a
ove godi ne, dobi o sam ovaj i zvet aj i pr et st avku:
Danas - 27. maj a ove godi ne, voj ni ci 1 bol ni ar skog odel j enj a ovoga puka odbi l i su
da pr i me veer u. reCima: Ne veer a na m se i ne moemo da veer amo, dok nai kod kue
gl aduj u.
28 Ovog mes eca desi o se j e isti sl uaj (sa i st om mot i vaci j om pos t upka) pr i l i kom de-
l j enj a r uka kod 3. et e pome nut og puka U vezi ve i znet og i zvet aj a o pr e dnj oj poj avi po-
vodom koj e sam pr eduzeo pot r e bne me r e da se suzbi j e ovo. ponovo moi i m koma nda nt a za
dej st vo, da se pr e duz mu naj hi t ni j e mer e za s me nu obvezni ka u akt i vi r ani m j edi ni cama. Vrlo
j e t eko suzbi j al i def et i zam i agi t aci j u, kada voj ni ci vide, da se neki obvezni ci r e dovno pu-
t aj u sa vebe posl e 28 dana, dr ugi se i ne pozi vaj u na vebu. dok su ovi iz akt i vi r ani h j edi ni ca
dobr i m del om ve puni h 68 da na . ..
. . Kod obvezni ka akt i vi r ani h bat al j ona peadi skog puka Boke Kot or ske, i t o pr venst -
veno 1. bat al j ona u Kot or u, koji j e naj vei m del om popunj e n sa t er i t or i j e Cet i nj skog voj nog
okr uga, i kao i kod akt i vi r anog 3. bat al j ona na Cr kvi cama, iji su obvezni ci naj vei m del om
sa t er i t or i j e Zet ske diviziske obl ast i , bile su uest al e mol be za davanj e osust va, i znosei kao
razl og t eke pri l i ke kod svoj i h kua kao ne ophodne pot r e be za obdel avanj em zeml j e. Tim
mol ba ma se nije mogl o izai na susr et i z razloga, t o j e svako os us t vo bilo zabr anj eno. Me-
ut i m. kod 1 bat al j ona peadi skog puka u Kot or u, posl e pos l ednj i h demons t r aci j a na Ce-
t i nj u i u Podgori ci , gde su i zmeu ost al oga padal i uzvici: . Vrat i t e nam obvezni ke kuama' i
t . d., poeo se j e oseat i ovaj ut i caj na obvezni ke ovog bat al j ona, pa su oni ot poel i t o upor -
nije da t r ae pu t anj e na osust vo, kao i da se s me ne i zamene novi m obvezni ci ma, navodei
kao razlog, da nije pr avo da mnogi nj i hovi dr ugovi os t aj u kod svoj i h kua i r ade zeml j u, kao
i dr ugi koji se ot pu t aj u sa vebe iz neakt i vi r ani h j edi ni ca . . .
. . . Ver uj em, da su navedeni pos t upci posl edi ca agi t aci j e el emenat a nas t r oj eni h , u levo'
na t aj nai n, t o su svoj i m r azor ni m i des t r ukt i vni m s hvat anj em pr vo zaveli por odi ce obvez-
ni ka, a ove, pod pr i t i skom nedaa, ost avl j ene est o s ame sebi , pr enel e i na s ame obvezni ke.
Ovo u t ol i ko pre, t o su u pi t anj u obvezni ci sa t er i t or i j e Zet ske diviziske obl ast i , gde se i nae
nalazi os et an br oj l evi ar skog el ement a.
I mam ut i sak, da su na pr e d pomenut i pos t upci u vezi sa dogaaj i ma, koj i su se desili
na Cet i nj u. kada se j e vi kal o: Ziveo mi r i ivela Sovj et ska Rusija:, Vrat i t e na m obvezni ke
kuama . . ,
88
U komentaru Redakcije Zbornika dokumenata kae se:
Ovakav pos t upak o t r o j e osudi o CK KPJ i Pokr aj i nski komi t et KPJ za Cr nu Gor u j e
odma h i nt er veni sao pr eko par t i j ski h r ukovods t ava da svoj e st avove po pi t anj u j aanj a odb-
r ane zeml j e uskl ade sa st avom Cent r al nog komi t et a, koji se maks i mal no zal agao da Jugos-
lavija t o s pr emni j e doeka agr esi j u fai st i ki h zavoj evaa, koj u j e pr edvi ao. Tako j e br zom
i ener gi nom i nt er venci j om Cent r al nog komi t et a KPJ ova gr e ka odma h i spr avl j ena, i ako
j e i mal a l okal ni znaaj (Cet i nj e i Podgori ca), zahvat i vi par manj i h j edi ni ca u puku Boke ko-
t or s ke . "
Meut i m, t ok dogaaj a u kr a t kot r a j nom apr i l skom r at u pokazao j e da su sve j edi ni ce
sa t er i t or i j e Zet ske di vi zi j ske obl ast i koj e su oper i sal e prot i v i t al i j anski h divizija na Albans-
kom f r ont u pokazal e s pr e mnos t i odl unost da se bor e pr ot i v fai st i ki h zavoj evaa i da su
u pr vi m da ni ma rat a pokazal e zapaene r ezul t at e ali su, kao i na ost al i m f r ont ovi ma, i zdaj om
voj nog r ukovodst va, a ne zat o t o su voj nki t uene, mor al e podl ei . '
8
Isto t ako, poznat o je da su komuni st i u t oku bor bi na Al banskom f r ont u
sluili kao pr i mer i spol j . n uija hr abr ost i i neust rai vost i , a mnogi su kao he-
roji poloili svoje ivote
Stab Druge armijske oblasti je u akt u Pov. Dj. br. 3876 22. juna 1940. go-
dine, upuenom komandant u Zetske divizijske oblasti, naveo sl edee:
Povodom poj ava u akt i vi r ani m j edi ni cama Zet ske di vi zi ske obl ast i , koj e pokazuj u
znake l et ne po red i di sci pl i nu, a koj e su ma h o m pr ouzr okovane t et ni m dej s t vom komu-
ni st i ki h i dr ugi h pr opa ga t or a koji sc nal aze ili u s ami m j edi ni cama ili me s t i ma gde se je-
di ni ce nal aze, gospodi n Mi ni st ar voj ske i mor nar i ce s Pov. Dj br. 8033 od 20. o. m. nar edi o
j e i zmeu ost al og
- da se o d ma h pozovu na vebu i uput e u j edi ni ce Ti moke di vi zi ske obl ast i svi ko-
muni st i ki agi t at or i za koj e se s umnj a da su pr ouzr okovat i napr ed pome nut i h poj ava . . . da
se neki od oni h koji se ve nal aze na vebi u akt i vi r ani m j edi ni cama - ako se pokae pot r eb-
nim da se ods t r a ne - uput e na dosl uenj e vebe u j edi ni ce na pome nut oj di vi zi skoj obl as-
ti U koj e se j edi ni ce i gar ni zone i maj u uput i t i i zvest i e koma nda nt V a r mi s ke obl a s t i .
Komandant Zet ske di vi zi ske obl ast i naj hi t ni j e e pr i kupi l i poda t ke o oni ma koj e bi
t r ebal o pozivati i uput i t i na vebu, t ako da se odma h mogu uput i t i , i m se dobi j u podaci o
l ome gde i h t r eba uput i t i .
Za one koji se nal aze u akt i vi r ani m j edi ni cama, a sumnj i vi su kao p o d s t r e k a o '
pr i kupi t i poda t ke i ui ni t i mi pot r eban pr edl og za upui vanj e u j edi ni ce Ti moki di vi zi j ske
obl ast i .
69
Na to Stab Zetske divizijske oblasti u svom izvetaju komandatu Druge ar-
mijske oblasti Pov. Dj. br. 3490 od 9. jula 1940. godine, odgovor i o je:
Prema na r e e nj u t oga t aba Pov br. 3876 od 22. j una ove godi ne, i zvet avam sle-
dee: Da sam mi l j enj a da se iz akt i vi rani h jedinica ne treba upuivati ljudstvo sumnjivo kao
komunistiki agitatori na dalje sluenje u jedinicama Timoke divizijske oblasti. . ( podvukao
V.T.).
Naj zad, poznavaj ui ivalj ovoga kraj a, s ma i r a m da bi ovo bi l o t et no pio nj egov ug-
led i duh. obzi r om na poznat u naci onal nu svest i u r o e n o vi t et vo, kako u pr ol ost i t ako.
si gur no, i sada, a sa oni ma koj i nisu ovakvog duha pos t upi u bez i kakvog obzi r a naj st r oi j e
i naj ener gi ni j e po zakonu . .
70
Odgovaraj ui na ovaj izvetaj. Stab U armiske oblasti je sa Pov. D. br. 4259
od 11. jula 1940. godine, i zmeu ost al og naveo:
.Sto se t i e vi t ekog duha i naci onal ne svesti, oni se mogu t e ko uzi mat i u obzi r kod
kol ovoa r azor nog dej st va, j er su oni i nae t ui nski pl aeni ci .
St oga neka koma nda nt ponova r azmot r i i st aknut o pi t anj e, hl a dno i r eal no, ne gubei
i z vi da ni j ednog t r enut ka s t var ne mogunos t i kont r ol e r azor ni h el emenat a u akt i vi r ani m
j edi ni cama, s obzi r om na br oj i kakvou nj i hovi h st ar ei na, pa dost avi nov p r e d l o g . .
7
'
Komandant Zetske divizijske oblasti general M. Varjai je sa Pov. . br.
3830 od 19. jula na ovo doslovno odgovorio:
Ponova sam r azmot r i o pr e dme t upui vanj a l j udst va s umnj i va kao komuni s t i ki agi-
t at or i na dal j e sl uenj e u j edi ni cama Ti moke divizijske obl ast i , pa sam na ao u i nt er es u voj-
ne di sci pl i ne da ovakvo l j udst vo t r eba da ost ane i dal j e u svoj i m j edi ni cama, a sve dot l e dok
se u vojsci ne obel odani i ne i skusi zakons ke posl edi ce. Jer dobi veni podat ci van voj ske ni su
ni naj manj e si gur ni i pr e me t a j po nj i ma i mao bi i zvesne t et ne posl edi ce. St var j e koman-
dovanj a, da se komuni s t i ki agi t at ori , koj i h st var no i ma, pr ona u i da i m se ne da pri l i ke
za nj i hov r azor an rad, pa u t om pogl edu i zdao sam s t ar e i nama pot r e bna uput st va, nar ee-
nj a i savet e. pogl avi t o pr i l i kom svog obi l aska i os ma t r a nj a j edi ni ca. Ver ovat no j e da moe
biti ravi h sl uaj eva, ali sav moj napor i de k t ome. da se ovakvi sl uaj evi bl a govr e me no otk-
ri j u i s kr i vci ma po Zakonu post upi , zat o s nos i mo punu zakons ku i mor al nu odgovor -
nost . . .
. Ako koma nda nt nae da i pak t r eba da uput i m ovo l j udst vo, j a u bez i kakvog dal j eg
obj a nj enj a odma h t o i zvr i t i . . ,
7J
Meut i m, Ministarstvo vojske i mornarice je sa Pov. . Ob. br. 4497 od 26.
jula 1940. godine dostavilo predsedniku kraljevske vlade izvetaj, u koj em se
kae:
Iz pr i kupl j eni h i zvet aj a sa t er i t or i j e Zet ske di vi zi ske obl ast i , vidi se sl edee: d a j e r ad
komuni s t a nar oi t o u 1939. i ovoj godi ni j ako or gani zovan i veoma akt i van. Nj i hov rad se
sast oj i u r as t ur anj u l et aka, j avni m mani f est aci j ama, pevanj em komuni s t i ki h pes ama, po-
zdr avl j anj u komuni s t i ki m pozdr avom i nar oi t o agitaciji meu obveznicima ( podvueno u
ori gi nal u), izazivanje nepos l u nos t i i uznemi r avanj e ve i ona ko uz ne mi r e nog duha, zbog
pri l i ka u svet u . ..
Iz svih poda t a ka sa t er i t or i j e Zet ske di vi zi ske obl ast i moe se zakl j ui t i d a j e glavni
uzrok, t a se pokr et komuni s t a, a u nekol i ko i f eder al i st a, pr oi r i o i j ako or gani zovao. t aj t o
se nisu pr eduzel e ef i kas ne me r e pr ot i v istih, i j as no se vidi da su glavni agi t at or i i voe ko-
muni st i kog pokr et a u mnogi m sl uaj evi ma uitelji, a glavni r asadni ci su es t o gi mnazi j e
. . . Oml adi na vodena od komuni st i ki nas t r oj eni h vaspi t aa pr i hvaa se tih ideja,
pr opovedani h sa kat edr e, i ovako napoj ena slui, u vei ni sl uaj eva nesvesno, okor el i m ko-
muni s t i ma kao odl i no s r eds t vo za i r enj e komuni s t i ke i dej e i na mes t i ma gde se st ari -
poznat i komuni s t i ne mogu poj avl j i vat i . . .
. . . I nt er esi voj ne sile nal au, da se ovome st anj u uin- t o pr e kraj . j er bi se mogao ovaj
r azor ni rad komuni s t a pr cnet i pr e ko obvezni ka na j edi ni ce, t o bi i mal o nedogl edni h posle-
di ca po nj i hovu si gur nost , pr i l i kom event ual ne upot r e be nar oi t o u s ada nj e v r e me . . .
Zbog loga je Ministarstvo vojske 26. jula 1940. predloilo predsedniku vlade
da na teritoriji Zetske banovine, izmeu ostalih mera, pr eduzme i sledee:
Da se svi dravni i s a moupr a vni i novni ci , za koj e se ut vr di da su komuni s t i ki ili fe-
der al i st i ki nast r oj eni odma h ukl one i z dr avne sl ube.
Da se svi i novni ci ( s amoupr avni 1 dravni ), koji su sada sa sl ubom u mes t u odakl e
su r odom - odma h pr emes t e.
Da komuni s t i ma sudi st-mo Sud za zat i t u dr ave i da se svi i st aknut i komuni s t i i fe-
deral i st i , nar oi t o nj i hov prvak Pl amenac Pet ar i z Bol j evi a. i nt er ni r aj u u koncent r aci one
l ogore.
Da se penzi oner i ma i svi ma oni ma, koji pr i maj u ma kakvu pomo od drave, a poznat i
su komuni s t i ili federal i st i , uki ne penzi j a - pomo.
Da se ener gi ni i e i ot ri j e pos t upa sa komuni s t i ma u svi ma nj i hovi m j avni m nast upi -
ma . . .
7J
U vezi sa zahtevom predsednika jugoslovenske vlade da se u cilju odra-
vanj a j avnog r eda i por et ka pozovu na vebu komuni st i i u opt e lica koja su
se istakla svojim ilegalnim i dest r ukt i vni m r adom, ministar vojske i morna-
rice je akt om Str. Pov. . br. 10013 od 4. oktobra 1940. godine obavestio pred-
sednika vlade da su u Ministarstvu vojske i mornarice izvrene sve pripremne
mere za ovaj posao. ( Podvukao V. T.). Zatim se dodaj e:
Po dobi veni m poda t c i ma i spi skovi ma iz Mi ni st arst va Unut r anj i h posl ova pr edvi en
br oj od oko 1000 ovi h lica p o v e a n j e sada na 1990 a u izgledu j e da ce se j o znat no poveat i .
Sa ovoga razl oga, kao i da bi h mogao pr i st upi t i os t var enj u ove zami sl i i ot pust i l i ve
i zr aena nar eenj a, mol i m Vas gos podi ne Pr eds eani e. da izvolite nar edi t i da se t o pr e iz-
r adi Ur edba sa zakons kom s nagom po ovome pi t anj u t e kako bi se pri r adu po ovoj st vari
r aspol agal o pot r ebni m zakons ki m ovl at enj i ma
Ministarstvo unutranjih poslova je raspisom od oktobra 1940. godine upo-
zori l o banske upr ave na poj aane akci j e komuni s t a u vojsci sa veoma detalj-
ni m pr i mer i ma te akt i vnost i . Pot o je ovo mi ni st ar st vo i rani j e u nekol i ko ma-
hova i nt erveni sal o, ono se i ovoga put a pozvalo i upozor i l o na raspi se Pov. I
br. 22301 od 27. maj a 1940. godi ne, na Pov. I br. 39152 od 17. s ept embr a 1940.
godi ne i na raspi s Pov. br. 43210 od 10. okt obr a 1940. godi ne, i dodal o:
O svi m event ual ni m poj avama po ovoj akciji hi t no izvetavati.
Na osnovu ovog raspi sa banske upr ave su pr eduzel e odgovar aj ue mere,
a Kraljevska banska uprava Var dar ske banovi ne je ovaj raspi s Mi ni st arst va
unut r anj i h posl ova sa Pov. II br. 13094 od 31. okt obr a 1940. godi ne dost avi l a
nael ni ku sreza Skopl j e
radi znanj a i upozor enj a na post oj ea na r e e nj a u r aspi si ma ove upr ave Pov. II br.
5959/40, Pov. II br. 1159/ 40 od 23. IX t. g., po koj i ma post upat i i pr eduzi mat i sve pot r e bne
mer e da se svaka akci j a komuni s t a osuj et i , a nar oi t o nj i hov r aa i akci j a u vojsci.
0 svi ma s aznanj i ma i poj avama po ovoj akci j i naj hi t ni j e obavet avat i .
7 8
Naj verovat ni j e j e da su i ost al e banske upr ave post upi l e na slian nai n.
U Izvodu iz mesenog izvetaja Stab Primorske armijske oblasti Str. Pov. .
Ob. br. 290 od 3. oktobra 1940. godine, obavetavajui Ministarstvo vojske i mor-
narice, navodi :
. . . 3. - ' Komuni z a m' ( podvueno u or i gi nal u)
a) na t eri t ori j i J adr ans ke divizijske obl ast i :
Komuni st i ka akci j a u t oku mes eca ( s ept embr a - pr i m. V.T.) uzel a je veeg maha, a
ista se nar oi t o i spol j i l a j ednovr emeni m komuni s t i ki m de mons t r a c i j a ma 1. s e pt e mbr a t. g.
u veem br oj u mes t a na t eri t ori j i .
Sem toga, zapaeno j e i r enj e komuni st i ki h l et aka, pevanj e komuni s t i ki h pe s a ma i
pokl i ka i sl i ne poj ave. Komuni s t i ko pr evi r anj e je nar oi t o vel i ko u Spl i t u, gde je u t oku
mes eca 2 put a bi o gener al ni t r aj k r adni ka sviju kat egori j a, a 26. s e pt e mbr a ponovno gene-
ral ni t raj k r adni ka J adr ans ki h br odogr adi l i t a.
Po svemu sudei , sva ova akci j a komuni s t a di r i govana j e i z j edne cent r al e za i t avu te-
r i t or i j u, j er s kor o svi komuni s t i ki i spadi bi vaj u j e dnovr e me no svuda, komuni s t i ki t am-
pani mat er i j al j e s kor o svuda isti. isti su pokl i ci i nat pi si , t ako da se ne moe izbei ut i sak
da se t o vri pl anski i di r i govano sa j ednog mest a. I u ovom pogl edu bi n e o p h o d n o pot r e bno
bi l o da se def anzi vna obave t aj na sl uba poj aa, t e da se c e nt a r ove komuni s t i ke akci j e za
t er i t or i j u ot kr i j e i onemogui , kako ne bi dol o vr e me nom i do teih dogaaj a . . .
. . . b) na t er i t or i j i Boke Kot or ske:
Jaa akci j a l j ot i evaca izazvala j e ogor enj e komuni s t a, t ako da j e i zmeu ovi h dol o
do fizikog r azr aunavanj a 30. avgust a t. g. u 21. 15 asova na pr i st ani t u u Kot or u.
Pri sut ni opt i nski r edar i pokazal i su se pot puno ne mo ni i nedor asl i si t uaci j i . Uhvatili
su ba j ednog od napadnut i h, koga j e gr upa komuni s t a opkol i l a i dal j e zl ost avl j al a. Dot i ni
je ak i pr i t vor en, ali je na nei j u i nt er venci j u put en.
Daije se govori o akt i vnost i komuni s t a nou i zmeu 31. avgust a i I. s e pt e mbr a u Ko-
t or u i I. s e pt e mbr a u sel u Dragul j u op t i ne Risan, gde j e poznat a gr upa komuni s t a pet put a
peval a pesmu:
Sa Balkana klie vila, oj Rusijo majko mila; ej da mi je i da mogu. Lenji novom doi
grobu i crvenu nosit robu. Posle ispevanih pesama klicali su: 2i veo Staljin. Ziveo Sovjetski
Savez. . .
. . . v) na t er i t or i j i t aba i beni ka:
Koncem pr ol og mes eca oset i l a se j aa akci j a komuni s t a, t o j e bilo i znet o u prol o-
mes enom i zvet aj u . . .
. . N a dan 1. s e pt e mbr a t. g. komuni s t i ke demons t r aci j e su izbile i u sel i ma Bet i ni , Zla-
ri nu, Kr panj u, Rogozni ci , Pr i mot enu, Vodi cama i Zat onu.
Svuda u pome nut i m mes t i ma na ku a ma i zi dovi ma i spi sane su komuni s t i ke par ol e,
koj e su vikali i demons t r ant i , i to: . Kr uha, r ada i sl obode' , . Dole skupoa' , ,Dole pekul aci j a' .
.Dole fai zam' . .iveo St al j i n. iveo Sovj et ski Savez' , .ivela Sovj et ska Rusija' , .iveo r adni na-
rod' , . Hoemo se bori t i pr ot i v Italije' . .Dole fai zam' . .Dole kapi t al i zam' , .Dole Rat' , . Tr ai mo
savez sa Sovj et ski m Savezom' .
U sel u Zat onu i Vodi cama, por ed navedenog, or gani zat or i su post aval j al i pi t anj a masi .
i to: . Jeste li s pr emni br ani t i dravu' . J e s t e li za soci j al nu pr avdu' ; . Hoet e li br ani t i da vam
dr ugi ne ot me Vae t l o' - Na ovo j e mas a sl ono odgovor i l a pot vr dno. Por ed t oga. pevane
su i pes me .Ne boj mo se br ao Musol i ni j a dok j e na ma sl avenskog St al j i na' i .Ne boj mo
se br ao Italije dok j e na ma Sl avenske Rusi j e . .
. g) Na t er i t or i j i koma nde mes t a Dubr ovi k . . . 1. s e pt e mbr a oko 20 asova j e dna gru-
pa od oko 100 lica komuni st i ki or i j ent i sani h r adni ka, pr i r edi l a j e pr ed pal at om . Sponza' u
Dubr ovni ku mi t i ng . . . Tom pr i l i kom pal o j e i nekol i ko pokl i ka' .Ziveo St al j i n' , .ivela Ru-
sija' , t o j e masa sa odu evl j enj em pr i hvaal a . . . Policija j e r ast er al a de mons t r a nt e . . . "
Ministarstvo unutranjih poslova je u oktobru 1940. godine sa Pov. br.
45367/ 40 dostavilo raspis banskim upravama povodom pojaane aktivnosti KP
u vojsci. Poto je ovaj raspi s obuhvat i o t ako rei kompl et an rezi me del at nost i
Komuni st i ke part i j e u vojsci, to se ovde daj e u celini, j er se odnosi na tu de-
l at nost , tim pr e t o j e veoma i nt er esant an.
Mi ni st arst vo pr i ma i zvet aj e iz koj i h razabi re, da su komuni s t i svoj u akci j u u vojsci
ne s a mo nastavili, nego i poj aal i .
Pr ouavanj em mat er i j al a dol o se do svih oni h poda t a ka koj e j e Komuni s t i ka part i j a,
pr eko svoj i h organi zaci j a, nar edi l a da se u naoj vojsci s pr ovedu
Upuuj ui svoj e l anove na i nj eni cu, da su r adni k i sel j ak naj j ai i naj opas ni j i za sa-
danj i por edak upr avo t ada, kad se oni nal aze u vojsci, kada i maj u u r uka ma or uj e, ukazuj e
Komuni st i ka par t i j a na pr avi l an nai n bor be pr e ma ovi m zadaci ma:
I) bor i t i se za bol j u hr anu i pos t upak:
2 ) bori t i sc za neodl onu pomo por odi cama mobi l i zi rani h, i to u t akvom i znosu, da
e por odi ca zai st a moi da ivi;
3 ) bori t i se za nedel j nu pl at u voj ni ka, koj a e biti dovol j no velika da e voj ni k moi
sebi da obezbedi naj nuni j e svoj e pot r ebe;
4 ) bori t i se za r edovne dopus t e, nar oi t o za vr eme neodl oni h pol j ski h r adova:
5 ) da se pr eki ne sa s i s t emom pr ot ekci je bogat aki h si nova, koji se izvlae novcem od
sl uenj a, dok si r ot i nj a ide u voj sku po dva tri put a pa i vie;
6 ) da se voj ni ci ma dade or uj e, kako bi mogl i da se vebaj u u nj egovoj upot r ebi , i kako
bi se mogao sprei t i svaki poku a j da se nj i hova zaj edni ka snaga upot r ebi pr ot i v nj i hovi h
i nt er esa:
7 ) da se voj ni ci ma daj u puna pol i t i ka pr ava i da im se u vojsci omogui da pr at e bor -
bu masa (i t anj e novi na, voj ni ki sast anci , voj ni ki zborovi itd.);
8) da se voj ni ci ma dozvoli i omogui , kako bi l egal no i ot vor eno mogli i zabrat i svoj e
voj ni ke organi zaci j e, koj e e se br i nut i , da voj ni ci budu po t eeni od i kana i pr et er ani h
napada.
U pr ovedbi ovde nabr oj ani h zadat aka ukazuj e se kao naj vani j i sl edei si st em:
a) komuni s t i t r ebaj u svaki dan i na s vakom kor aku da obavet avaj u voj ni ke o sut i ni
pol i t i ki h dogaaj a i o pr avi m i nt er es i ma r adni ka i sel j aka, a nj i hovoj bor bi u vojsci ne daj u
j asnu pol i t i ku svest;
b) komuni st i mor aj u da znaj u da bor ba voj ni ka ne moe da bude uspena, nego s a mo
onda kada j e u naj t enj i m pol i t i ki m i or gani zaci oni m vezama sa pokr e t om r adni h masa van
l ogora, a da bi se to obezbedi l o. da komuni s t i u vojsci i za kr at ko vr eme uspost avl j aj u svoj e
par t i j ske j edi ni ce, koj e ce staviti pod r ukovods t vo nadl eni h par t i j ski h f or uma.
Iz ovih det al j ni h zadat aka, koj e j e komuni s t i ko vodst vo uput i l o svoj i m l anovi ma na
i zvrenj e vidi se. da se komuni s t i ka pr opa ga nda u vojsci i ma da or gani zuj e, poj aa i spro-
vede. Nar oi t o su opasni zadaci oznaeni pod ta. 6, 7 i 8 a koji se mor aj u s mat r at i pr avi m
i j edi ni m ci l j em koji vodi do pr euzi manj a vlasti kad za t o doe vr eme.
Mi ni st ar st vo s kr ee panj u podr u ni m vl ast i ma na ove naj novi j e zadat ke komuni st i -
ke pr opa ga nde u vojsci, s t i m da se u s ar adnj i sa voj ni m vl ast i ma pr e duz mu ener gi ne me r e
spr eavanj a i onemoguavanj a pome nul e komuni s t i ke akci j e . . .
1 1
. event ual ni m poj avama po ovoj akci j i hi t no o b a v e t a v a t i . . . "
Komandant 'I armijske oblasti, u svom izvetaju Ministarstvu vojske i mor-
1
1
ub. br. 189 od 25. januara 1941. godine, naveo je da je 23. j anuar a
na zelezntcku st ani cu u Lj ubl j ani oko 12. 15 asova doput oval a iz Tria j edna
gr upa obvezni ka-l evi ara pozvani h na vebu i d a j e odmah, pod nadzor om po-
licijskih organa, spr ovedena i ukr cana u gar ni t ur u put ni kog voza, koji je u
13,30 asova polazio za Zagreb. Zatim je oj aana pol i ci ska straa, da bi spre-
ila i spade i demonst r aci j e obvezni ka i publ i ke, zabrani l a publ i ci da pri st upi
vagoni ma. Oko 13,15 asova doli su na elezniku st ani cu obvezni ci iz Ljub-
ljane, u prat nj i svojih poznani ka i roaka. Poto pri l i kom ukr cavanj a te gr upe
u voz policija ni j e dozvolila pr i st up nj i hovi m r oaci ma, dol o je do i spada i,
uz povike: Dole policija, dole korupci j a ivela Sovj et ska Rusija, ivela
svet ska revolucija itd, t ako da su pri sut ni policiski organi ener gi no inter-
venisali, brzo ispraznili per on i uhapsi l i oko 20 demons t r anat a koj e su spro-
veli nadl eni m vl ast i ma u cilju dal j eg zakonskog post upka. '
8
Ministarsko vojske i mornarice je sa Str. pov. . br. 1061 od 19. februara
1941. nar edi l o da se u cilju i zvrenj a radova na ut vri vanj u dr avne t eri t ori j e
f or mi r a 35 radni ki h bat al j ona, 3 kadr ovska bat al j ona i 1 smost al na r adni ka
eta, s tim da radni ki bat al joni i maj u t ab i po 4 r adni ke et e. Nar eenj em
je bilo pr edvi eno da se pozi vanj e na vei bu vri u est partija, s tim da t r aj anj e
vebe svake part i j e bude po 6 nedel j a.
79
Dok su za f or mi r anj e ovih bat al j ona
bili pr edvi eni pr et eno nesl oveni (samo je mali br oj mogao i mat i oko 25/o
nesl ovena), dot l e su svi tzv. radni bataljoni, koji su f or mi r ani u j e s e n 1940.
godine, u stvari, bili u koncent r aci oni m l ogori ma.
Prilikom upui vanj a komuni st a u r adne bat al j one u t oku 1940. i 1941. go-
di ne po nar eenj u Mi ni st arst va unut r anj i h posl ova bi l o j e pr edvi eno da se
u spi skove komuni st a unose lica opasna po javni mi r i por edak, koj a su sud-
ski osui vana kao komuni st i , a posl e i zdravanj a kazne ni su pr est al a da de-
iuju u duhu komuni st i ke ideologije, zatim lica i j a j e komuni s t i ka akci j a
opt e poznat a i opasna, koj a se poj avl j uj u kao i ni ci j at ori i pot st r ekai u raz-
ni m nedopu t eni m akci j ama, demonst r aci j ama, t r aj kovi ma itd. i koj a su se
st al no bavila i l egal ni m r adom, kao i lica, nar oi t o i nt el ekt ual ci , i j a se komu-
ni st i ka del at nost oseal a, j er oni
pretstavljaju pr avu opasnost, kao epi demi no leglo komuni sti kog mikroba, koji se
od njih Siri. Njihov rad se moe videti kroz predavanja, razne govore, lanke, broure, knjige,
izraena gledita, rad meu oml adi nom, kol ama itd. to sve to veto prilagoavaju legalnos-
ti. t ako da se ne mogu podvri zakonskoj odgovornosti .
80
Meut i m, dok su u praksi mnogi nemi l os r dno gonj eni i osui vani nije
bi o mali br oj ni oni h koji su, zbog neobj ekt i vnost i i nesavesnost i nevi ni stra-
dali, kako to pri znaj e i Kral j evska banska upr ava Var dar ske banovi ne u akt u
Str. pov. II br. 19 od 11. mar t a 1941. godi ne.
U ovom odel j ku zabel eeni su s amo neki sluajevi spr eavanj a komuni s-
t i ke del at nost i i akt i vnost i KPJ pr et eno admi ni st r at i vni m mer ama, pot o
ni sam raspol agao podaci ma o dr ugi m konkr et ni m sur ovi m fizikim i dr ugi m
razni m r epr esal i j ama i obr auni ma, i st ragama, s uenj i ma i mal t r et i r anj i ma.
Koliko j e u j ugosl ovenskoj vojsci pokl anj ana panj a komuni st i koj pr opagan-
di moe se j asno dokazat i i nj eni com da su sve st arei ne, poev od koman-
di ra et e pa na vie. mor al e svaka tri meseca dost avl j al i pr et pos t avl j enom po-
verlji v izvetaj o komuni st i koj del at nost i , bez obzi ra da li je ili ni j e bilo, a one
st arei ne koje ga u odr eenom r oku ne bi dost avi l e uzi mane su na st r ogu od-
govornost . No, i nj eni ca je da su komandi r i eta, bat er i j a i es kadr ona izuzet-
no vodili neku kont r ol u i da su naj ee u izvetaju navodili: U ovoj et i (ba-
teriji. es kadr onu) nije bilo ma kakve komuni st i ke pr opagande.
Isto t ako poznat o mi j e d a j e u Obavet aj noj upravi Gl avnog gener al t aba
post oj al a Kar t ot eka za sve os uene komuni st e po Zakonu o zatiti drave.
NAPOMENE
1
Pregled istome Saveza komunista Jugoslavije. Beogr ad, 1963, l at i ni no i zdanj e (PISKJ). st r.
74- 76
1
Josi p Br oz Tito. Borba i razvoj KPJ izmeu dva rata. br o ur a u listu -Pol i t i ka, Beogr ad.
1977. s t r 4.
3
Isto. st r. 77-78.
38
Fer do Cul i novi , Jugoslaviju izmeu dva rata. I Zagr eb, 1961. st r . 359-362.
3h
PISKJ, st r . 81-88.
4
Isto, st r. 104-107.
5
Isto, st r. 95-97.
8
Isto, st r. 111-119
' Isto, st r. 125-128.
7
Isto, st r. 138.
' Ist o. st r. 145-146.
Enciklopedija Jugoslavije, Leksi kogr af ski zavod, t om 4, Zagr eb, st r. 305-307.
9
PISKJ. st r . 184-186, 190-191.
* Ist o. s t r 192-194
b Isto. st r. 201-207.
'o Per o Damj anovi , Znaaj Titovog Pisma za Srbiju. Politika. 29. f e br ua r 1980, Beog-
r ad.
1 t
* PISKJ. st r. 200-201.
'' Iz neobjavljenih spisa druga Tita do 1941. godine. Izvod iz izbora tekstova i komentara Pera
Damjanovia, Dragice Lazarevi i Vbavke Vujoievi (Iz neobjavljenih spisa druga Tita), Politika,
21. maj 1972.
" Josi p Br oz Tito, n. d., st r. 27.
12
Dr Duan Bi ber, Jugoslavija na raskru 1939. godine, Politika 4. okt oba r 1971. godi ne,
Beogr ad.
, 2
J B Tito. n. d. st r. 27.
,2b
Aprilski rat 1941, Zbornik dokumenata, I knjiga. Ist ori j ski i nst i t ut JNA. Beogr ad, 1969.
( Skr aeno - AR 1941, ZD. I), dok. 1. st r. 11-17; Arhiv r adni kog pokr et a (ARP). reg. br. 7632/11.
1-1 (1939).
'
3
PISK. str 242-243
14
AR 1941, ZD. I, dok. I. st r. 11-17; ARP. reg. br. 7632/ H. 1-1 (1939).
< AR 1941. ZD. I. dok. 2. st r . 17-20; ARP. Zbirka Kora, 3. 20-23; AVII, reg. br. 7/ 49- 51.
18
Iz neobjavljenih spisa druga Tita Politika. 23. V 1972, Beogr ad.
" AR 1941, ZD. I, d o V 29. st r. 125-133; ARP. reg. br. 7613I / I I I , 4- 1 (38).
" J B Tito. isto. st r. 32.
19
J. B. Tito. isto, st r. 33.
20
AR 1941, ZD, I. dok. 36. st r. 163-169; ARP. reg. br. 7616/11. 1- 4 (39)
21
AR 1941, ZD. 1. dok. 37. st r. 169-171; ARP. br. 4996/ VI, 3- 8 (39).
22
AR 1941, ZD, I. dok. 52. st r . 209- 211. Prol et er or gan CK KPJ, 1929-1942, Beograd, 1968,
i zdanj e. Arhiva I nst i t ut a r adni kog pokr et a (AIRP) str. 641-642. Prol et er. XV. ma j 1939, br . l .
23
AR 1941, ZD. I. dok. 163. st r. 540-544; AIRPJ. br. 171 / 1, 2- 1 / 40 Prol et er, or gan CK KPJ,
br. 1- 2 ( j a nua r - f e br ua r 1940).
24
AR 1941, ZD. I, dok. 107, st r. 375; AVIL F- I 7, r e g br. 59/ 4, k 76.
25
PISKJ, st r. 261.
28
Isto, st r 265-266.
21
J. B Tito. isto. st r. 35. i 36.
28
AR 1941. ZD, I. dok. 85. str. 331-336.
29
AR 1941, ZD, I. dok. 144. st r. 481-484: AIRPJ, br MF 143/531 (108-109).
30
AR 1941, ZD, I. dok. 147, st r. 499-501; DDI. IX. 2, dok. 496.
31
AR 1941, ZD, I, dok. 160, str. 521-526; AIRPJ, br. 4702/11, 3- 1 (39).
32
AR 1941. ZD, I, dok. 154, st r. 509-510: AVII. F-17, reg. br. 64/ 4, k. 76.
32a
AR 1941, ZD. I. dok 156, st r. 513; AVII, F-17; reg. br. 63/ 4, k. 76.
33
AR 1941. ZD. I. dok. 170. str. 554; AIRPJ, 15I99IVI, 3- 6/ 40.
34
AR 1941, ZD. I. dok 229 st r. 679-683, Arhiva i st ori j e r adni kog pokr et a Sr bi j e (AIRPS).
reg. br 71/ 175
34
AR 1941, ZD. I. dok. 259, st r. 760-761, AIRPS. reg. br. 7/ 150.
38
AR 1941, ZD, I. dok. 273. st r. 794-800; AIRPJ, reg. br. 3212, 2- 8 (40).
37
J. B. Tito. n. d., st r. 36-37.
38
PISKJ. st r. 284.
39
Isto, str. 285.
40
Arhiv Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (ASFRJ), dok br . 226/ I I - 1- 5/ 4I ) .
4
' Isto.
42
AIRPJ. br 226/ II. 1- 5/ 41) .
43
AIRPJ, br. 4733/11, 2- 5/ 41) .
44
Arhiv CK SKJ. reg. br. 4709/ H. 2- 2/ 41.
48
Ori gi nal na sl ovenakom, ner egi st r ovan u INIRS, fasci kl a l et aka 1941.
48
Arhiv CK SKJ. reg. br. I8949/ II. 2- 8/ 41.
Komuni st i Bi t ol j skog r egi ona su. ot vor eno, pl anski ( pr ot i vno di r ekt i vama C.K.K.P.J) sabo-
tirali ratne pripreme jedinica bive jugoslovenske vojske (46. pead. i 29. ar i . puka) , a Sto je j as no
i nedvos mi s l eno i znet o u listu - Bor ba od 3. do 12. okt obr a 1973. g. pod nasl ovom Kako se ra-
tovalo u Bitolju.
Razume se da j e ovakav St et oi nski post upak bi t ol j ski h komuni s t a u t i m da ni ma bi o za
svaku os udu, j er j e oevi dno sl abi o zaj edni ki ot por ant i f ai st i ki h snaga i pomoga o agr es or u
u br zom pr odi r a nj u u Pel agoni j u.
4?
Zbornik dokumenata i podataka o NOR jugoslavenskih naroda (ZD NO RJ), t om II. sv. 2,
PISKJ. st r. 300- 301.
48
AIRPJ. reg. br. 244. I. 1- 1/ 41) .
49
Komuni st , br. 3. Beogr ad, 1947, st r. 13-37
80
Isto. st r 20-22.
8
' Isto, st r. 23-24
M AR 1941. ZD, I. dok. 35, st r. 161: AVII reg. br. 2/ 2- 1. k 6
AR 1941. ZD. I. dok. 35. st r. 161 162 WI I , br 2/2.-1 k. 6.
64
AR 1941. ZD. I. dok. 54, st r 218-222 reg br. 8/ 2 k 6.
56
AR 1941. ZD, I. dok 64. si r 252. 258-260; AVII. F-17. reg. br. 56/ 4 k. 76.
56
AR 1941, ZD, I, 101, st r 363 367: AVII, reg. br. 3/ 3- 1, k 7.
87
AR 1941, ZD. I. dok. 124, st r. 412-416: AVII. F-17. reg br 60/ 4. k 76.
58
AR 1941, ZD. I. dok. 128. st r 425-127; AVII. F-17 reg br. 38/ 24. k. 79.
69
AR 1941. ZD. I. dok. 129. st r 472-129, AVL F-17, reg. br. 17/ 4-1, k II.
80
AR 1941. ZD, I. dok. 134. st r 437-456; AVIL F-17 reg. br . 2/ 19. k. 94.
81
AR 1941. ZD. I. dok. 135. st r. 457-458; AR 1941. ZD. I. dok. 161, st r. 527-528; AVII. F-17.
reg. br. 61/ 4. k 76.
AR 1941, ZD. I. dok. 155. st r. 511-512; AVII. reg. bi 4 I I i 4/ 2- 2. k. 6.
83
AR 1941. ZD. I, dok. 166. st r. 546-549; AVII. F-17. reg. br. 5/ 4- 1. k 36.
Do pobune na kr st ar i ci Dalmacija dol o j e I. de c e mbr a 1939. godi ne, kada j e gr upa od
deset podof i ci r a odbi l a da i / vri na r e e nj e pr vog br ods kog of i ci r a da se j avl j aj u i zmeu 13 i 22
asa svakog sat a de ur nom br ods kom of i ci r u r adi s mot r e s pr e me (AVII, F-17, reg. br. 3/ 2, k.
I I ) .
84
AR. 1941, ZD, I, dok. 195; st r . 604-607, AVII, F-17, reg br. 58. 9. k. 80
86
AR 1941, ZD. I. dok. 178, st r. 5725: AVII. reg. br. 17/ 1-1. k. 60.
88
AR 1941, ZD. I. dok. 224. st r. 660-663; AVII, F-17. r eg br. 10/ 2-1.
87
AR 1941. ZD. I. dok. 224. st r. 663, pr i m. 3.
88
Isto, st r. 668. pr i m. 2.
89
AR 1941, ZD. 1. dok. 245, st r . 718: AVII. F-17, reg. br. 4/ 20, k 79. Komanda Druge armijske
oblasti je sa Pov. . br. 3921 od 26. apr i l a 1940 obavest i l a koma nda nt a Zet ske di vi zi j ske obl ast i
da se obvezni ci - pr e ma oba ve t c nj u koma nda nt a Pet e ar mi j s ke obl ast i Pov. . br. 3415 od 22.
j una 1940. - upuuj u i u 9. peadi j ski puk u Negotinu. 20. pcadiiski puk u Zaj earu. 14 peadi j ski
puk u Knj aevcu. 4. ar t i l j er i ski puk u Zaj ear u i 20. samost al ni art i l j eri j ski divizion u Kni aevcu
(AR, 1941, ZD. I. dok. 246. str. 719; AVII. F-17. reg. br 5/ 20. k 79.
' o AR 1941, ZD, 1. dok. 253. st r. 745-747; AVII. F-17. reg br. 5/ 20. k. 75.
71
Isto. st r. 746.
72
Isto. st r. 747. Iz ove pr epi s ke se vidi da je i u vojsci bilo. istina, i zuzet ni h sl uaj eva da
se na komuni s t i ku del at nost gl edal o dr ugi m oi ma ili da joj se ni j e pokl anj al a ozbi l j na panj a,
nar oi t o od s t r ane neki h ml ai h ofi ci ra.
73
AR 1941. ZD, I. dok. 257. st r. 755-757; AVIL F-17. reg br. 21/ 4- 7, k. IL
74
AR 1941, ZD. I. dok. 277. st r 817-818, AVII. F-17. reg. br. 16/1, k. 138.
78
AR 1941, ZD. I, dok 290, st r. 868-869; AVII, F- 17, reg. br. 1/36. k. 70.
78
AR 1941, ZD. 1.275. st r 808-810; AVIL F-17, reg br 26/ 4- k. I I .
" AR 1941. ZD. I. dok. 290, st r. 868-869; AVII. F-17. reg. br. 1/36. k. 79.
7
Ori gi nal u AVII, reg. br . 5/ 4- 1. k. 1
79
Pr epi s u AVII. ner egi st r ovan.
Ori gi nal u AVII. ner egi st r ovan.
OVI NI STI KE, SEPARATI STI KE I NEPRI JATELJSKE
ORGANI ZACI JE U JUGOSLAVI JI
NACIONALISTIKE I SOVINISTlCKE ORGANIZACIJE U SRBIJI
JUGOSLOVENSKA AKCIJA, BORBASl. ZBOR. ETNIKO UDRUENJE
Poet kom j anuar a 1930. godi ne u Beogradu je osnovano naci onal i st i ko ud-
ruenj e Jugoslovenska akcija, sa sl edei m osnovni m pr ogr amom: da prua
punu podr ku rei mu est oj anuar ske di kt at ure; da se bori za uvri vanj e
vladaoevog apsol ut i zma i uki danj e parl ament ari zma, da se i zgrauj e nt)v po-
litiki por edak na si st emu est oj anuar ske di kt at ure, s tim da se drava i nacija
stavljaju iznad svega, tj. da se sve ima podredi t i ciljevima i i dej ama dravne
politike, da bi drava mogla obezbedi t i harmoni an ivot svih stalea. Dak-
le, pr ogr am ovog Udruenj a predvi ao je ouvanj e uni t ari st i kog i centralis-
tikog dravnog ur eenj a sa di nast i j om Karaorevi a na elu, tj. t ot al i t arnu
vladavinu j edne partije, slino pr ogr amu Nacional-socijalistike part i j e Ne-
make.
23. maj a 1932. godi ne odran je prvi javni skup del egat a Jugoslovenske
akcije, u stvari Prvi osnivaki kongres, radi utvrivanja smerni ca za rad u
nar odu i donoenj a statuta. Program je donet u vidu rezolucije, ije su se bit-
ne karakt eri st i ke ogledale u sledeim naelima:
- polazi se od i nt egr al nog j ugosl ovenst va i monar hi j e,
- trai se nov dr u t veni por edak na bazi e konoms ke i soci j al ne organi zaci j e;
- har moni j a i zmeu r ada i kapi t al a os t var uj e se put e m s ar adnj e pr of esi onal ni h or-
gani zaci j a i dr ugi h us t anova soci j al ne zatite,
izlaz iz post oj ee kri ze t r eba traiti u pl ans koj organi zaci j i pr i vr ede sa j edi nst veni m
pr i vr edni m vodst vom, na el u novi h pr i vr edni h organi zaci j a, s tim da Jugosl ovenska ak-
cija zae u nar od i pos t ane odl uan f akt or u dr avnom i vot u. Tada su i zabr ani vodst vo
pokr et a i Cent r al ni odbor , a u Zagr ebu je pokr e nut o i zdavanj e lista Jugosl ovenska re.
Ova politika organizacija je osudila Zagrebake punkt aci j e kao pregra-
du nedeljivog j ugosl ovenskog naroda. Na sast anku 22. okt obr a 1933. izab-
ran je Di rekt ori j um (iji je general ni sekr et ar bio Velibor Joni), sa zadat kom
da organi zuj e pokret i upravl j a nj i me do kongresa. Ve 27. maj a 1934, na
zborovi ma u Slavoniji, ovaj pokret prelazi na ant i rei mske pozicije: napada
parl amenat , korupci j u reima, dravne institucije i dr. Opozicioni stav Ju-
gosl ovenske akcije i nj en demagoki socijalni pr ogr am (seljak, seljaka dr-
ava. mali ovek, kao glavne parol e) pr i vukao je jedan deo osi r omaeni h se-
ljaka i radni ka, t ako da ovi slojevi, zbog pasi vnost i gr aanske opozicije, nalaze
oduka svome nezadovol j st vu.
Jugosl ovenska naci onal na st ranka (JNS), iju su okosni cu predst avl j al i
pri padni ci Radi kal ne st r anke, doekal a je poj avu Jugosl ovenske akcije sa
puno nade da e j oj ukazat i neogr ani enu pol i t i ku pomo u spr ovoenj u es-
t oj anuar skog pr ogr ama, a posebno u vrbovanj u mase glasaa za nj ene partij-
ske i pol i t i ke ciljeve. No. posl e kraeg vr emena, vodst vo Jugosl ovenske ak-
cije smat r al o je da predst avni ci Jugosl ovenske naci onal ne st r anke nisu us-
peli da organi zuj u nar od u duhu 6. j anuara. Veliki sukob meu nj i ma bio je
na pomol u. Oevi dno, bor ba za vlast bila je osnovni uzrok. Jugosl ovenska na-
ci onal na (vi adaj ua) st r anka pokuava da pr i t i skom i pr et nj ama pr i nudi vod-
stvo Jugosl ovenske akcije da pri e st ranci ili da se proglasi kao zasebna po-
litika st ranka. Tako je. pod pr i t i skom reima, 1. j ul a 1934. godi ne dol o do
Vanrednog kongresa Jugoslovenske akcije u Zagrebu, ali je Klub poslanika
JNS istog meseca o t r o osudi o nj eno pol i t i ko dranj e, opt uuj ui j e da seje
razdor i nepover enj e. Pokuaj Jugosl ovenske akcije da se af i r mi e kao ne-
zavisan politiki soci j al no-naci onal ni pokret nije uspeo. Mi ni st arst vo unut -
ranj i h posl ova nije odobr i l o nj en politiki rad, vec ga je pot puno zabrani l o
u s ept embr u 1934 poverl j i vi m nar eenj em banski m upr avama. Kasnije, zbog
zaht eva posl ani ka JNS da se Jugoslov enska akcija tiho likvidira, nj ena ak-
tivnost se ubr zo ugasila, s tim to je u t oku 1934. godi ne najvei deo nj eni h
pr i padni ka pri ao Lj ot i evom ovi ni st i kom pr of asi st i kom Zboru - to je
bilo i pr i r odno, j er su stajali na j edi nst venoj i deol oko-pol i t i koj pl at f or mi i
teili istim ciljevima.
Ova organi zaci j a, koja ni kad nije i maj a vie od 10.000 l anova, ivotarila
je do smrt i svoga efa kral j a Al eksandra 1934, posl e ega se ubr zo raspal a. Na
maj ski m i zbori ma 1935, kada se j edi ni m del om pri drui l a pr eds edni ku vlade
Boku Jevtiu. pr edst avni ku al eksandr ovske politike, doivela j e pot pun
sl om.
Posle okt roi sanog Ustava i smenjivanja general a Petra ivkovia sa po-
loaja pr edsedni ka vlade, Svetislav Hoer a (raniji njegov ef kabi net a) 1932.
godi ne pokr ee akci j u za ot cepl j enj e od vl adaj ue Jugosl ovenske naci onal ne
st r anke i st vara opoziciju, navodno, zbog toga t o vi adaj ua st r anka nedos-
l edno sprovodi pol i t i ku est oj anuar skog rei ma i Ustava od 1931. godi ne i ob-
razuj e Jugosl ovensku nar odnu st r anku (borbai). Osnovna pol i t i ka kon-
cepci j a ove st r anke predv ia da su j ugosl ovenst vo i dr avna cel i na naci onal -
ne svetinje i pr okl amuj e demago ke parol e o sel j aku, opt i nskoj samoupr avi
i si. U maj u 1933. iz Hoer i nog kl uba st vara se st r anka koj oj je odobr en po-
litiki rad u nar odu, a nj ene pri st al i ce dobi l e su naziv borbai .
I ova, kao i dr uge st ranke, poni kl e iz est oj anuar ske di kt at ur e (koj e su se
zalagale za monar hi j u, j ugosl ovenst vo, cent ral i zam), i mal a je cilj da zavede
mase koje su bile nezadovol j ne rei mom, da ih pr i dobi j e i uini bezopasni m
za di kt at ur u U per i odu od 1^35. do 1937. pokual a jt da se j ae priblii po-
kretu D. Ljotia, tj. nj egovom Zboru, kao i Jugosl ovenskoj naci onal noj st ran-
ci. Meut i m, nj en utic j| u nar odu bio je sasvim slab, a i sama se razbila zbog
sukoba oko vodstva u st ranci , t ako d a j e ve 1938. sasvim pr opal a ( poj edi ne
nj ene pri st al i ce prile su Lj ot i evoj fai st i koj organi zaci j i Zboru).
Skor o i st ovr emeno kad je st vorena Jugosl ovenska akcija pojavile su se
jo tri pr ogr amski s r odne profai st i ke gr upe radi zatite kral j eve di kt at ur e.
To su bile: gr upa oko asopi sa Otadbina, u koj oj je domi ni r ao Dimitrije
Ljoti, advokat iz Smeder eva i mi ni st ar pravde u vladi Pet ra ivkovia, poznat
kao izraziti r eakci onar i nosi l ac fai st i ke i deol ogi j e i pravosl avnog misticiz-
ma. Pot o j e ova grupa, bez i deol oke koncepci j e, ivotarila sve do Aleksan-
dr ove smr t i 1934, t ako da nije predst avl j al a skor o ni kakvu pol i t i ku snagu u
nar odu, Ljoti je pl ani r ao d a j e iz zat vor enog kruga i nt el ekt ual aca uvede u ot-
vor enu pol i t i ku bor bu sa kl asni m nepr i j at el j i ma u cilju zadobi j anj a prista-
lica u nar odu. Gr upa oko asopi sa Zbor - po snazi naj sl abi j a profai st i ka
organi zaci j a - t akoe je zast upal a kral j evu di kt at ur u. Pokr enut a je u Bosni i
Hercegovi ni od nekol i ko i nt el ekt ual aca. No, ni ova grupa, sa magl ovi t i m pro-
gr amom, nije mogl a da pri vue veu panj u j avnost i , pa j e zbog svoj e sl abost i
posl e 1934. traila savez sa ost al i m i st or odni m profai st i ki m organi zaci j ama.
Trea gr upa - Organizacija Boj (Organizacija boj evni ka Jugoslavije), iako
ogr ani ena s amo na Sl oveni j u, bila j e po ust roj st vu i broj u l anova j edna od
jaih profai st i ki h organi zaci j a, ali je i ona posle Al eksandrove smrt i - zbog
het er ogenost i i pol i t i ke i zol ovanost i - bila pr i nuena da se sj edi ni sa dr ugi m
desni ar ski m or gani zaci j ama radi obezbeenj a izvesne per spekt i ve u budu-
nosti.
Posle pet omaj ski h i zbora 1935, na koj i ma je por aena uni t ari st i ko-cen-
t ral i st i ka gr upa Boka Jevtia, odl ukama glavnih odbor a Jugosl ovenske ak-
cije, Boja, Otadbine i Zbora, ove etiri profai st i ke gr upe su fuzio-
ni r ane u j edi nst venu pol i t i ku organi zaci j u Jugosl ovenski nar odni pokr et
Zbor, na el u sa Di mi t ri j em Lj ot i em.
U svoj i m Osnovni m nael i ma i Smerni cama izraen je politiko-
i deol oki pr ogr am ove fai st i ke organizacije, koj a je u novonast al oj situaciji
nast oj al a da pr euzme domi ni r aj uu ul ogu u pol i t i kom i dr u t venom ivotu
Jugoslavije. U oba ova dokume nt a Zbora j asno je izraena kr aj nj e reakci o-
narna, t ot al i t ari st i ka, fai st i ka ideologija, pr oet a demagogi j om, l i cemer-
j em i pravosl avni m mi st i ci zmom, radi odr avanj a uni t ar i zma i cent ral i st i -
kog rei ma vel i kosr pske hegemoni st i ke bur oaske gr upe.
Unut r anj e bor be u ovoj organi zaci j i nisu prest aj al e sve do nj enog raspa-
danj a. Posle dol aska St oj adi novi a na vlast 1935. u Sloveniji se r aspal a orga-
nizacija Boj, j er je nj eno vodst vo napust i l o organi zaci j u Zbor, koj a je ima-
la net o organi zovani h pri st al i ca u Beogr adu i u mal om broj u veih gradova.
Voa fai st i kog pokr et a Zbor Dimitrije Ljoti povezao se s naci st i ma.
Prek< posebnog pr eduzea Tehni ka unija t rebal o je da se obavl j a izvoz po-
ljopr vr edni h proi zvoda iz Srbi j e u Nemaku po speci j al no povi aeni m ce-
nama, da bi se na legalan nai n Ljotiu obezbedi l a pot r ebna fi nansi j ska
sredst va. itava j e oper aci j a bila zami l j ena t ako da sr pske pol j opr i vr edne za-
druge, koj e su bile pod ut i caj em i kont r ol om Ljotievih pristalica, ost var enu
dobi t , zbog napl aeni h viih cena, ust upaj u Zboru.
Nemako posl anst vo u Beogr adu paljivo je prat i l o itavu af er u i slalo u
Berlin niz poverl j i vi h i st r ogo t aj ni h izvetaja.
Posle af er e 1936. sa Tehni kom uni j om , u leto 1937, za vr eme kampa-
nje za zakl j uenj e konkor dat a sa Vat i kanom, u Zboru je nast al a t eka kriza.
Iako je t aj r ascep - koji je nast ao posle af er e sa Tehni kom unijom, kada
j e Ljoti poku ao da uspost avi blisku sar adnj u na pol i t i ko-i deol okom pl anu
sa vodst vom naci st i ke Nemake - pr i vr emeno ot kl onj en, ipak j e dol o skor o
do pot punog r aspadanj a pokr et a kada je Ljoti, kao ul t raovi ni st a i pravos-
lavni kl eri kal ac, bez konsul t ovanj a sa ost al i m l anovi ma gl avnog odbor a, li-
no vodi o kampanj u prot i v zakl j uenj a konkor dat a. Da bi odr al o organi zaci j u
Zbor, r ukovodst vo j e pokuaval o da se pri drui nekoj od veih gr aanski h
pol i t i ki h gr upa. Meut i m, pregovori sa Jugosl ovenskom r adi kal nom zajed-
ni com (JRZ), Udr uenom opozi ci j om i Jugosl ovenskom naci onal nom st ran-
kom (JNS) ost al i su bezuspeni , t ako da j e Zbor j o iste, 1937. godi ne, mor ao
i zmeni t i svoj kar akt er . Sast avl j en od manj eg br oj a pri st al i ca mal ogr aanski h
i bur oaski h el emenat a, post ao je vel i kosrpski , ul t raovi ni st i ki , pravoslav-
no-kl eri kal ni pokr et , pot puno proet fai st i kom i deol ogi j om, koj u j e zadr-
ao ne s amo do r at a i za vr eme okupaci j e nego i do nj egove konane likvida-
cije.
Na par l ament ar ni m i zbor i ma 1938. lista Di mi t ri j a Lj ot i a dobi l a je pr eko
30.000 glasova, vei nom pr i padni ka profai st i ki h el emenat a koji su u izbor-
nu kampanj u ili sa j ako i st aknut om ant i semi t skom i ant i par l ament ar nom
t endenci j om, istiui svoje nepri j at el j st vo pr ema SSSR-u i na pr e dnom rad-
ni kom pokr et u. Zbog mal og broj a glasaa, ni j edan Ljotiev pr edst avni k nije
uao u Skupt i nu. Poet kom 1939, posl e pada St oj adi novi a, Ljoti je svojim
pr edavanj i ma i pr opagandom pokuavao da proi ri naci st i ko-fai st i ku
i deol ogi j u u Jugoslaviji. Dolazi u s ukob sa knezom Pavlom zbog nesl aganj a u
pogl edu dravnog ur eenj a i i st upa prot i v Spor azuma Cvet kovi - Maek. Za-
tim javno napada kneza Pavla, namesni t vo i vladu, i st upaj ui kao glavni po-
borni k vel i kosrpski h, ul t raovi ni st i ki h ideja u nj i hovoj naj r eakci onar ni j oj
formi . Kraj em 1939. t esno sar auj e sa gener al om Mi l anom Nedi em, tada-
nj i m mi ni st r om voj ske i mor nar i ce. Kada j e iste godi ne zabr anj eno r as t ur anj e
nj egovi h t ampani h mat er i j al a u t ampar i j i Mi ni st arst va voj ske i mor nar i ce,
Ljoti pr eko pukovni ka Masalovia, efa kabi net a Milana Nedia, uspeva da
r edovno t ampa i r ast ur a ilegalni Bilten, koj i m j e irio pol i t i ku pr opagan-
du u korist naci st i ke Nemake, opt ui vao reim u zemlji da vodi u komu-
nizam, bol j evi zam i frankovl uk i zaht evao da se pr omeni unut r a nj a poli-
tika u skl adu sa nj egovom pr okl amovanom i deol oko-pol i t i kom koncepci -
j om. Veza Ljotia sa voj nom kl i kom general a Mi l ana Nedi a ot kr i vena j e no-
vembr a 1940. kada je Nedi uput i o Memor andum knezu Pavlu (1. novembr a
1940. - pri m. V. T.). Pot o je ut vr eno da je Ljoti odr avao veze sa Nedi em
i da je pomenut i Bilten t ampan u Mi ni st arst vu voj ske i mor nar i ce, kao i
zbog pomenut og me mor a nduma , Nedi j e 7. novembr a s menj en sa pol oaj a,
a Zbor zabr anj en i naj vei br oj nj egovi h l anova u Beogr adu i unut r anj ost i
uhapen i izveden pr ed Sud za zatitu drave. Po i zj avama onda nj i h policij-
skih organa, izgleda da j e gr upa Nedi -Lj ot i s pr emal a dravni udar . Od je-
seni 1940. Ljoti i Nedi su ostali pod st r ogom pol i ci j skom pr i s mot r om sve
do 27. mar t a 1941, kada su put eni na sl obodu kao i svi pohapeni Ljotievci.
(AR 1941, ZD, I. dok. 322, str. 948-949, pri m. 2; Duan Bi ber. Nacisti kao uzor,
Politika 6. s ept embar 1971; Fer do Culinovi, Jugoslavija izmeu dva rata. I,
str. 285)
U dani ma apr i l skog rat a mal obr oj ni pri padni ci Zbora predst avl j al i su
petu kolonu na podr uj u Srbije, j er su svojim i zdaj ni ki m r adom na f r ont u i
u pozadi ni ubrzaval i raspad poj edi ni h jedinica i ol akaval i okupaci j u seve-
roi st oni h obl ast i zemlje. Odmah posle okupaci j e, pr i padni ci Zbora, na
elu sa Di mi t ri j em Lj ot i em, postali su glavni saradni ci okupat or a, pr uaj ui
mu maksi mal nu pomo u uspost avl j anj u i odr avanj u okupat or sko- t er or i s-
t i kog reima, a nar oi t o su se isticali u borbi prot i v nar odnoos l obodi l akog
pokret a. Oni su uest voval i u f or mi r anj u komesar ske upr ave i i zdaj ni ke Ne-
OVI NI STI KE SEPARATI STI KE I NEPRI JATELJSKE ORGANI ZACI JE U J UGOSUVI J I 169
di eve vlade. Od njih su f or mi r ani dobr ovol j aki odredi , a kasni j e i tzv. Srpski
dobr ovol j aki kor pus. Ove naj verni j e i naj akt i vni j e sar adni ke okupat or a na
okupaci onom podr uj u Srbi j e razbila j e i konano likvidirala Nar odnoosl o-
bodi l aka voj ska Jugosl avi j e 1944. godi ne.
etniko udruenje (sa Gl avni m odbor om u Beogradu), kao izrazito veli-
kosr pska ovi ni st i ka organi zaci j a, predst avl j al o j e s kup odani h pri st al i ca ve-
l i kosrpske pol i t i ke i vel i kosr pske vl adaj ue klike. Ono se od poet ka stavilo
u slubu di kt at or skog rei ma, t erori ui nar odne manj i ne i vrei mnoge mal-
verzacije, uene i dr uge nasilja, pod par ol om naci onal i zma i zatite di nast i j e.
Ist aknut i pr edst avni ci Udr uenj a Tri funovi -Bi rani n, Peanac, Jeli i drugi,
kao naci onal ni radnici, uivali su pos ebne privilegije od beogr adski h vla-
daj ui h krugova. Glavni gener al t ab j e u svojim r at ni m pl anovi ma pokl anj ao
panj u ovoj organizaciji, t ako da su vodee pol oaj e u et ni ki m odbor i ma i
pododbor i ma u gr adovi ma i sel i ma drali aktivni i rezervni oficiri. Znat an
deo ofi ci rskog kadr a bive j ugosl ovenske voj ske ukazi vao j e j avno ili t aj no
punu podr ku i pomo et ni kom udr uenj u, organi zaci j i Nar odna odbra-
na i Savezu Sokola.
Mada j e ova organi zaci j a, po svome St at ut u, i mal a zadat ak da neguj e et-
ni ku bor benu t radi ci j u, i da se st ara o por odi cama pogi nul i h i et ni ci ma in-
validima, nj eno r ukovodst vo se ubr zo posl e prvog svet skog r at a stavilo u slu-
bu dvor a i vel i kosr pske vl adaj ue buroazije, i ovu organi zaci j u pr et vor i l o u
j ednu od naj r eakci onar ni j i h u zemlji. Kao t o je poznat o, ona je, u t oku na-
r odnoosl obodi l akog rat a, post al a j ezgro tzv. Jugosl ovenske voj ske u ot ad-
bini, da bi, uz naj br ut al ni j i t eror, ubi st va, kl anj a i dr uge svi repe met ode i
uz saradnj u sa okupat or om, omogui l a da se kralj Petar II vrati u zemlju i odr-
i monarhi j a, takmiei se u sprovoenj u genocida sa dr ugom slinom gru-
pom - us t a ama u NDH.
O ovi m or gani zaci j ama u Srbiji det al j no i dokument ovano za per i od 1939.
do 1941. godi ne izloio je Jovan Marj anovi u svom del u Draa Mihailovi iz-
meu Britanaca i Nemaca, knjiga I, Globus, Zagr eb- Beogr ad, 1979, str. 5-54.
NACI ONALI STI KE I SOVI NI STI CKO- SEP ARATI STI KE
ORGANI ZACI J E I POKRETI U HRVATSKOJ
USTAE I FRANKOVCI
Ustaka t erori st i ka organi zaci j a j e pri hvat i l a eks t r emnu f r ankovaku ideo-
logiju, zasnovanu na hr vat skoj politici zast upanoj kr aj em prol og i poet kom
ovoga stolea. U tenji da obezbedi svoje kl asne i nt erese i udeo u vlasti na
podr uj u Hrvat ske, j edna st r uj a hrvat ske buroazi j e zast upal a j e proaust ri j -
sku, dr uga pr omaar s ku, a t rea j ugosl ovensku liniju, koj a je, u sutini, st aj al a
na st anovi t u obezbeenj a hrvat skog dravnog prava. Posle dol aska pred-
st avni ka Nar odnog vijea u Beograd i pr okl amovanj a uj edi nj enj a 1918, dve
naj j ae hr vat ske gr aanske part i j e Hrvatska stranka prava, pod vodst vom Vla-
di mi r a Prebega i Hrvatska republikanska seljaka stranka (HRSS), na elu sa
St j epanom Radi em, bile su prot i v bezusl ovnog ut apanj a Hrvat ske u novu dr-
avu, dok se f r ankovaka frakci j a, sa Ivi com Fr ankom na elu, j o rani j e na-
j odl uni j e supr ot st avl j al a razbi j anj u Aust ro-Ugarske i uj edi nj enj u Hr vat ske sa
ost al i m j ugosl ovenski m zeml j ama.
I ako je f r ankovci ma u nj i hovom r adu (posl e sl oma Aust r o- Ugar ske - pr i m. V. T.) mno-
go pomogl a hegemoni s t i ka pol i t i ka vel i kosr pske bur oazi j e, koj a j e nast oj al a da Hr vat e
degr adi r a na pol oaj dr ugor azr edni h gr aana . . ipak hr vat ski nar od ne pr i ma f r ankovaku
ant i s r ps ku pol i t i ku Hi st or i j ska j e i nj eni ca, da f r ankovci za sve vr i j eme s t ar e Jugosl avi j e
nisu ni kada dobi l i vie od j ednoga posl ani ka, kao ni nj i hovi savezni ci kl eri kal ci . Hr vat ski j e
nar od l i st om gl asao za Hr vat sku r epubl i kans ku s t r anku. Nezavi snu r adni ku par t i j u i ost al e
radni ke s t r a n k e - n a v e o je Sime Baleti u svom del u Paveli.
Jedan od naj akt i vni j i h posl er at ni h f r ankovaca bi o j e zagrebaki advokat
dr Ante Paveli (zloglasni pogl avni k NDH) koji je, ugl avnom, nast avi o anti-
sr psku pol i t i ku Josi pa Franka. Nemaj ui podr ke u hr vat skom nar odu, on j e
posle est oj anuar ske di kt at ur e l egal no ot i ao u i nost ranst vo, gde se osl anj ao
na revi zi oni st i ke snage Maarske, Bugar ske ( nar oi t o na t er or i st i ku orga-
nizaciju VMRO)
2
i Austrije (na tzv. legitimiste koji su mat al i o obnovi Habs-
bur ke monar hi j e) , a pos ebno na fai st i ku Italiju, koj a j e traila pr i kl j uenj e
severne Dal maci j e i j adr anski h ost rva. Na t aj nai n, vodi o je i zdaj ni ku po-
litiku osl ona na st r ane sile - i to ba na vj ekovne nepr i j at el j e hr vat skog na-
roda. Posle dol aska Hi t l era na vlast pol agao je nade i u Nemaku. Svuda gde
je odl azi o - u Austriju, Maarsku, Bugar sku i Italiju - nailazio je na sr daan
pri j em. U Sofiji je naj due pr oveo kod Vane Mihajlova, koji ga je uput i o u
pr i nci pe t er or i st i kog rada. Njegova organi zaci j a ustaa, koj u j e of or mi o
u Italiji 1931. godi ne, predst avl j a st opost ot nu kopi j u Mi haj l ovl j eve VMRO.
3
Paveli je pokuavao da za svoju akciju pr i dobi j e hr vat ske i sel j eni ke u
razni m zeml j ama,
4
ali je, u odnos u na oko mi l i on i sel j eni ka, uspeo pr i dobi t i
samo mi ni mal an broj . j er se ogr omna veina nije slagala sa nj egovom politi-
kom. Nar oi t o se st ar ao da u blizini j ugosl ovenske gr ani ce or gani zuj e ust ake
l ogore u susedni m dr avama radi obuavanj a za t er or i st i ke akci j e u Jugos-
laviji (zloglasna J a n k a - pust a u Maar skoj i prvi l ogor u Italiji 1931. u Bovi nj u
blizu Breije (Brescia). Pored pr opagandne i t er or i st i ke del at nost i iz inost-
ranst va. Paveli je, pr eko Zadra, uspost avi o i vezu u Jugoslaviji sa gospi ski m
advokat om Andri j om Art ukovi em i Jucom Rukavi nom koji su mu bili glavni
punkt ovi u Lici, a u Zagrebu sa Sl avkom Kvat er ni kom (ocem zl ogl asnog Dide
Kvat erni ka). Pr eko j ednog del a kat ol i kog kl era irio j e ust aku pr opagandu.
Tako su f r anj evake gi mnazi j e u i rokom Bri j egu i Travni ku bile r asadi t e
ustatva, a samost ani u Drniu, Sinju, Cuntiu i dr. sastajalita ilegalnih us-
taa. Pa ak i neki najvii kat ol i ki f unkci oner i bili su povezani s Pavel i em,
kao na pr. saraj evski nadbi s kup Ivan Ev. Sari.
5
Poznat o j e d a j e posl e est oj anuar ske di kt at ur e 1929. ot i ao u emi graci j u
znat an br oj i st aknut i h pol i t i ki h ljudi iz Zagreba. To je ur aeno sa znanj em
i sagl asnou
v
. Maeka i vodst va HSS-a. To su bili prvaci -frankovci , i poje-
dinci iz desnog krila HSS-a.
Tako su Paveli, Lorkovi, Jeli, Budak, Art ukovi , Perec - a kasni j e Ko-
uti i Krnjevi, brzo stupili u akci j u, nalazei se u per manent noj pos r ednoj
ili nepos r ednoj vezi sa Zagr ebom, tj. sa Maekom, Tr umbi em, gl avni m vod-
st vom HSS-a, kl eri kal ni m vr hom u Zagrebu, tj. sa St epi ncem.
Poznat o je da se dr Jeli jo 31. okt obr a 1933. godi ne obr at i o di r ekt no Hit-
l eru s apel om za r eenj e hrvat skog pi t anj a i priloio me mor a ndum hr vat ski h
emi gr ant ski h organi zaci j a u SAD sa i st ori j om hr vat skog nar oda u Jugoslaviji,
mol ei ga za podr ku i pomo. U korist dr Jelia i ust akog cent r a u Berl i nu
su kasni j e i nt erveni sal i : voj no-obavet aj na sl uba Abver, spol j nopol i t i ki
ur ed naci st i ke st r anke, a zatim i Gest apo. Kasnije, posl e 1933, veze ust ake
emi graci j e i naci st a bile su st al ne i nepr eki dne, pr odubl j avaj ui i pr oi r uj ui
ih u r aznovr sni m obl i ci ma, sve do apr i l skog sl oma Jugoslavije.
6
Posle ubi st va kralja Al eksandra 9. okt obr a 1934. godi ne u Marsej u. glav-
no ust ako vodst vo (koje je organi zoval o ubi st vo) skl oni l o se u Italiju, a Kra-
ljevina Jugosl avi j a j e iznela pr obl em pr ed Drut vo nar oda, opt uuj ui maar -
sku vladu za sauesni t vo u at ent at u. Kr aj em 1936. kada su se poeli pobolj-
avati odnosi i zmeu Italije i Jugoslavije, j edno od pi t anj a koj a je t r ebal o re-
iti bila je i ust aka del at nost u Italiji us mer ena prot i v Jugoslavije. Jugoslo-
venski pr edst avni k u Drut vu nar oda u enevi dr Ivan Subot i , za vr eme svo-
je poset e Italiji u j anuar u 1937. godi ne, i zneo je ust ako pi t anj e i t al i j anskom
gener al nom di r ekt or u za opt e poslove u Mi ni st arst vu i nost r ani h posl ova Bu-
tiju (Butti Gino) i predl oi o mu da italijanski posl ani k u Beogr adu Indeli (In-
delli Mario) da izjavu da e ma kakav bi o ishod pr egovor a (misli se na pre-
govore sa Italijom o razni m pr obl emi ma - pri m. V. T.), t erori st i ka organiza-
cija biti l i kvi di rana i nj ena akt i vnost obust avl j ena da ove linosti . . . ne bi
mogl e dal j e vriti ma u koj oj f or mi akt i vnost t et nu po j ugosl ovensku dra-
vu.
7
Meut i m. Subot i je oseao da su Italijani st varno vezivali pi t anj e lik-
vidacije (ust ake organi zaci j e - pri m. V. T.) sa pot pi si vanj em (opt eg - pri m.
V.T.) ugovora. Tek 11. mar t a 1937. Cano je posl ao svoj tekst kako da se rei
pi t anj e t erori st a, kojim se zabr anj uj e nj i hov rad.
8
I nt er esant no je d a j e Cano i nsi st i rao na t aj nost i t aaka IIVII t ekst a Dek-
laracije o zabrani rada i r asput anj u ust ake organi zaci j e, ver ovat no zat o to
je u ust aama gl edao izvesnu rezervu koju e upot r ebi t i kad nast upi povol j an
t r enut ak, a i zat o da se Italija ne bi kompr omi t oval a ne s amo u oi ma ust aa
nego i u svet skoj javnosti, j er bi se j avno pri znal o da ih je Italija do t ada po-
magal a. Uost al om, poznat o j e da se Italija nije pridrav ala preuzet i h obaveza.
Ipak. Cano je pri st ao, ako se to bude t rai l o od nj ega u vr eme pot pi si vanj a
pakt a (misli se na pakt od 25. mar t a 1937. godi ne - pr i m. V. T.), da dopust i
da se dekl ar aci j a pokae j ednoj ogr ani enoj grupi part i j ski h voa i ambasa-
dor a pri j at el j ski h zemalja, ali da se ne pr edaj e t ampi , t o j e j ugosl ovenska
vl ada pri hvat i l a.
9
Kada su rukovodioci drut va August Senoa j edni m Memorandumom
ukazali Paveliu na opasnost od spol j no-pol i t i kog povezi vanj a Hrvat ske sa
Italijom i Nemakom, s obzi r om na to da su te dve zeml j e vekovi ma i mal e te-
ri t ori j al ne pret enzi j e na hr vat sko tie - on je pr eko Perevi a (iz bekog usta-
kog cent r a) odgovor i o da i ma pot pune garant i j e za osni vanj e nezavi sne Hr-
vat ske i ouvanj e nj enog t er i t or i j al nog i nt egri t et a, i to ne s amo od Nemaca
i Italijana, ve i od Engleza.
Ustae su poznat a l egal na drut va: August Senoa, Matija Gubec, De-
magoj, Eugen Kvaternik, Uzdanica, Kriari, Junak i dr. pret vori l i u
svoje j ake ilegalne cent r e koji su razvili veoma i roku pol i t i ko- pr opagandnu
del at nost . pod r ukovodst vom naj i st aknut i j i h ust aki h r ukovodi l aca - emi gra-
nata: Budaka. J. Markovi a, J. Francet i a, Kvat erni ka, Jelia i drugi h. Ovi cen-
tri su. nar oi t o 1939. godi ne, pr eko svojih mnogobr oj ni h legalnih i ilegalnih
listova, asopi sa i br our a, irili ust aku ideologiju i vrili moral no-pol i t i ku
pr i pr emu za st var anj e nezavi sne Hrvat ske.
Poto su se ust ae uvukl e i u pol uvoj ni ke organi zaci j e HSS - u Graan-
sku i Sel j aku zatitu - one su naj vei m del om rukovodi l e ovim organizaci-
j ama ili su svoj om pr opagandom pr i dobi l e nj i hovo r ukovodst vo za svoj u - us-
t aku - i deol ogi j u.
10
Jo u decembr u 1938. godi ne u Rezoluciji CK KPJ kae se da se reakci j a
u Jugoslaviji, kao upor i t e nemakog i i t al i j anskog fai zma, osl anj a na razne
snage, kao t o su: vl ada St oj adi novi a, JRZ, fai st i ke organi zaci j e f r ankovaca
u Hrvat skoj , hoer ovaca (borbaa), nemaki h fai st a itd.
11
U Letku Ujedinjene studentske omladine od 17. oktobra 1939. godine upo-
zorava se oml adi na da borba za mir, za vr aanj e nae zeml j e u nor mal no sta-
nje, danas znai bor bu prot i v svih izazivaa r at a ija se del at nost osea u zem-
lji (u Hrvat skoj sluge faizma-frankovci, u Srbiji por ed Ljotia nekakva Ne-
zavisna oml adi na za nar odnu odbr anu i dr uge gr upi ce . . .)
12
U Raspisu taba Moravske divizijske oblasti od 23. oktobra 1939. o pojaa-
noj akt i vnost i KPJ u vojsci i o nj enom suzbi j anj u, kae se: U sl i nom smi sl u
vre pr opagandu i hrvat ski separat i st i ki el ement i (frankovci i si.), ukazuj ui
na nei st i ni t e vesti o nezadovol j st vu u vojsci, o nekoj poj aanoj akciji emi gra-
nat a i si .. .
13
Oi gl edno je da t ab ove obl ast i br ka poj move i bezobzi r no i
nedozvol j eno i zj ednaava del at nost f r ankovaca sa komuni st i ma, j er su komu-
nisti imali di j amet r al no s upr ot ne ciljeve - us mer ene na odbr anu zeml j e.
Kraj em 1939. godi ne f r ankovci su razvijali sve veu akt i vnost kod oml a-
dine, nar oi t o posl e Spor azuma Cvet kovi -Maek, sa kojim se ni kako nisu
slagali, u emu su ih pomagal i i neki el ement i iz desnog krila HSS, pa i neki
f unkci oner i Banovi ne Hrvat ske.
U Izvetaju nemakog poverenika od 25. novembra 1939. godine dosl ovno
se kae:
. . . Tr eba konst at ovat i da Paveli u Hr vat skoj , nar oi t o kod ml ade gener aci j e, i ma
vrl o mnogo svoj i h pri st al i ca. Za ner as pol oenj e hr vat ske oml adi ne kar akt er i s t i an j e rezul-
tat s t udent s ki h i zbor a na Pr avnom i Ekonoms kom f akul t et u u Zagr ebu, na koj i ma su Ma-
ekove pri st al i ce dobi l e 254 glasa, leva opozi ci j a 100, a hr vat ski naci onal i st i (Pavel i eva gru-
pa) 325 gl asova: ova pos l ednj a gr upa biia bi. pr e ma t ome, naj j aa par t i j a . . , '
4
Da je f r ankovaki pokr et u Hr vat skoj bio u por ast u vidi se i iz Izvetaja
italijanskog poslanika u Beogradu od 7. decembra 1939, u koj em se navodi da
su na Zagr ebakom uni verzi t et u na i zbori ma 3. i 4. decembr a na Medicinskom
fakultetu pobedili komunisti, a na svim ostalim frankovci ( podvukao V. T.), a
da su liste HSS svuda ost al e u manj i ni . Poslanik dal j e navodi da se u opoziciji
pr ema Maeku i re dve ekst r emi st i ke st ruj e:
Fr ankovako- naci onal i st i ka medu oml a di nom i komuni s t i ka me du r adni kom kla-
som. nar oi t o na da l ma t i ns kom obal s kom poj asu. Zbog spol j ni h ut i caj a. e konoms ki h t eko-
a hr vat ske r adni ke kl ase i nedos t at aka u me r a ma vl ade, komuni s t i ki pokr et nai l azi na
vrlo pogodno tlo, dok se frankovako-nacionalistiki pokret 'bolje prilagodava nepomirljivom
mentalitetu hrvatske omladine, koja je - sad kad je hrvatsko pitanje usmereno prema nizbrdici
na kojoj e ga biti vrlo teko zaustaviti - neosetljiva prema formalnom i neiskrenom Maekovom
jedinstvu. . . ( podvukao V. T.). Znaaj no je da sad f r ankovci nes umnj i vog ugl eda - kao Lor-
kovi - nast avl j a i t al i j anski posl ani k - 'uspevaju da drie konferencije da bi opravdali ve
omalovaien Londonski pakt, objanjavajui omladinskim masama kako se Italija jo od 1915.
godine, brinula da suzbije ruski uticaj na Balkanu i jadranskoj obali ( podvukao V. T.). U om-
l adi nski m kr ugovi ma se, ne s a mo u gr upi Budaka, Pavel i cevog zameni ka, ot vor e no govor i
o i t al i j anskom pokr ovi t el j st vu nad Hr vat s kom, koj a bi t r ebal o da se pr os t i r e do Dr i ne . . .
Ove f r ankovake i dej e se zavr avaj u pr i dobi j anj em neki h del ova HSS i pr i vl aenj em mas a
u mnogo veoj mer i nego opr ezni manevr i i post oj ea del at nos t vodst va ove s t r anke . . . '
6
Na dan 10. j una 1940. godi ne, kada je Italija obj avi l a rat Fr ancuskoj , tzv.
Hrvatski naci onal ni komi t et - 66 pot pi sni ka - uput i o je Canu apel za po-
mo i podr ku Italije pri st varanj u Nezavisne Drave Hrvat ske, koji da j e mo
u Prilogu 3. U koment ar u Redakci j e Zbor ni ka dokumenat a Voj noi st ori j skog
i nst i t ut a vidi se da su u t om komi t et u bili ust aki el ement i , ija se akt i vnost
svodila na r uenj e Jugoslavije. Redakci j a navodi da su, por ed ovog, postojali
razni manj i nski i drugi komi t et i profai st i ki ori j ent i sani , koji su iz i nost ran-
stva radili na ruenj u Jugosl avi j e iz koj e su l anovi tih komi t et a emi gri ral i i
svoj rad povezali sa Abverom. Ustaki emi grant i , koji su iz Italije doli u Grac,
obrazoval i su svoj odbor pod nazivom Hrvat ski komi t et .
16
Koliko su se frankovci bili osilili vidi se iz Izvetaja Ministarstva inostra-
nih poslova od U. jula 1940. jugoslovenskom poslaniku u Londonu o nj i hovi m
demons t r aci j ama 8. j ul a pr ed engl eski m konzul at om u Zagrebu, kada su kli-
cali Anti Paveliu, Musoliniju, Italiji, a prot i v Engl eske
1 7
U Izvetaju taba Primorske armijske oblasti od 3. oktobra 1940. ministru
vojske i mornarice, por ed ostalog, kae se da pavelievci u posl ednj e vr eme
napadaj u i voj sku i sa si gurnou govore
kako e u da nom mome nt u, ne s amo or gani razni h vlasti, ve i svi vojnici obvezni ci
st upi t i sa or uj em na nj i hovu s t r anu . . . da naci onal ni krugovi sa t er i t or i j e (Hrvat i - j ugos-
l ovenske or i j ent aci j e i Sr bi ) svaki m da nom doi vl j avaj u r azna i kani ranj a. Nar oi t o su se
(pavel i evci - pr i m. V.T.) okomi l i na . sokol e' zbog nj i hove i deol ogi j e, i j edva su doekal i pro-
test It al i j ana zbog . Sokol skog pl akat a' , u kome s e j e pomi nj al o . jedan nar od od Soe do Var-
dara' . t e j e r as pu t ena Sokol ska upa Si beni k-Zadar, zat ovr ene pr ost or i j e svih dr u t ava i po-
pi sana i movi na ovih. Na . sokol e' su se okomi l i f r ankovci i HSS. '
8
U Proglasu CK KPJ od novembra 1940. godine u nepri j at el j e koji i znut ra
upr opaavaj u nezavi snost nar oda Jugosl avi j e ubr aj a - por ed raznih t i pova u
vladi, kao t o je pop Koroec, r eakci onar ni h kapi t al i st a, vrangel ovaca i neki h
bivih aust ro-ugarski h ofi ci ra u vojsci koji sabot i r aj u na sve mogue nai ne
pr i pr emu na odbr ani zeml j e - razne Ijotievce i f r ankovce koji r ade za Hi t l era
i Musol i ni j a i dr uge agent e iz i nost ranst va.
1 9
Komanda Primorskog andarmerijskog puka izvestila je 3. oktobra 1940.
komandant a andar mer i j e da se meu f r ankovci ma i z Zagreba govori da e
sile Osovine, po elji dr Pavelia, postaviti pi t anj e dr Maeku da li se misli od-
rei Jugosl avi j e i kralja. Ako ne odgovori pozitivno, sile Osovi ne e preduzet i
pot r ebne kor ake da se dr Paveli nes met ano vrati u domovi nu. To e dovesti
do manj e revol uci j e po gr adovi ma dok isti pr euzme vlast, ali e sile Osovi ne
i nt erveni sat i ako bi za umi r i vanj e pobune bila upot r ebl j ena voj ska i t ako po-
moi Paveliu. Dalje se navodi da se na zasedanj u mi ni st ar a i nost r ani h poslo-
va sila Osovi ne imala donet i odl uka o deobi Jugosl avi j e i uspost avi nezavi sne
hrvat ske drave iz kraj eva hr vat ske nar odnost i izuzev Sl oveni j e i Istre. U t om
cilju je dr Mile Budak iz Zagreba uput i o u Grac dr Josi pa Dumandi a, a ta-
koe je i dr Paveli iz Italije pr eao u Grac.
20
O r azmer ama organi zovanj a ust akog pokr et a u Hr vat skoj pr e 6. apri l a
1941. Kvaternik u listu Spremnost , Zagreb, 1941. kae:
Ust akom pokr et u j e pol o za r ukom, bl agodar eci bri l j i voj i pl anski s pr ovedenoj pro-
pagandi , da ne s amo zvani ne linosti i dr avne i novni ke na hr vat s koj t eri t ori j i , ve i mno-
gobr oj ne l anove pol i ci j e i voj ske pr i kupi t aj no u or gani zaci j u i da, sem t oga. svoj om dale-
kosenom mr eom povj erl j i vi h linosti na t er enu zadobi j e i hr vat ski nar od za os t var enj e ne-
zavisne hr vat s ke drave, t o j e od vaj kada bila enj a hr vat skog nar oda, koj a j e dr i j emal a
u nj egovoj dui , - ne daj ui Beogr adu os novanog povoda, da u vei m r azmj er ama i st upi pro-
tivu linosti, koj e su i zgl edal e sumnj i ve.
Ante Orani, u asopi su Hrvat ska smot ra, br. 9 i 10, Zagreb, 1941, u
l anku Vloga Hn ata u slomu balkanske fronte, na str. 540-548, i zmeu ostalog,
kae:
Ona unut ar nj a, r evol uci onar na, r ui l aka uloga, tj. ona uloga, koja j e sl om pospj ei l a
ne izvana. kao nj emaka voj ska, nego i znut ra, t ako da u t oku bor be i sl oma ni | e ni t a bi l o
u r edu, ni t a bi l o na mj est u, i u pr avo vr i j eme, ni t a s pr e ml j e no i ot pr e ml j e no u pravi as.
ni t a pucal o u pr ave ciljeve, ni t a ilo kamo Ireba i ni t a izv j et aval o ka mo t r eba, to je bila
ona velika znaaj na i odgovor na ul oga Hr vat a u sl omu bal kans ke I r oni e .
Napomena: Podr obni j e i dokument ovano o del at nost i ust aa u per i odu
od 1929. do apri l a 1941. godi ne izneo je Bogdan Kri zman u svom del u Ante
Paveli i ustae, knjiga /, Globus, Zagreb, 1979. a do kr aj a rat a 1945. Fi kret a
Jel i - But i u del u Ustae i NDH, SN Liber, kol ska kn jiga, Zagreb. 1977. O de-
latnosti ustaa, odnos no f r ankovaca u apr i l skom r at u izneto je u pos ebnom
odel j ku: Tok operacija.
NAPOMENE
' Si me Balen Paveli, Zagreb. 1952, str. 12 I VO pojavi i del at nost i Ustaa posle est oj anuar ske
di kt at ure, videti F Culinovi. Jugoslu\Hja izmeu dva rata. II str. 5 #-59. a o odnosima Stjepana Radia
prema ustaama 1922. F Culinovi, Jugoslavija izmeu dva rata, 1, sir. 401 403
Ust at vo je pr akt i na pr i mena st ar evi anst va, s nj i me je i dent i no i pr i me nj e no na sa-
vr emene pri l i ke bor be (B. Kri zman. Ante Paveli i ustae, knjiga /. Globus. Zagr eb. 1979. st r.
299-300) - iz El abor at a od 23 12. 1937.
2
Paveli je bi o u apr i l u 1929. sa Per ecom u Sofiji, gde je sa vodst vom VMRO done t a za-
j edni ka odl uka, u f or mi dekl ar aci j e, za zaj edni ku bor bu pr ot i v Jugosl avi j e. Bugar s ka t ampa
je t opl o pozdravi l a dol azak Pavelia u Sofi j u Kasni j e, u iulu iste godi ne Paveli je sa Per ecom
os uen na smr l od Suda za zat i t u dr ave. On j e I. s e pt e mbr a i st e godi ne pr e da o Memorandum
Drut vu nar oda, u koj em j e t rai o da se uspost avi s amos t al na Hr vat ska. ( Bogdan Kr i zman. Ante
Paveli i ustae, knj i ga 1, Globus. Zagreb, 1979, st r. 54, 75).
3
F. Cul i novi . n. d., si r. 13-14. U l anku Prilog prouavanju delatnosti ustaa do 1941. ob-
j avl j enom u asopi su za s uvr e me nu povi j est . III. Zagr eb. 1969. str. 61. Fi kr et a Jel i c-But i
kae da j e ust aki pokr et konano or gani zaci j ski of or ml j en 1930. godi ne.
' Iza Pavelia i Per eca emi gr i r al o je s a mo nekol i ko ljudi, meu koj i ma: Br a nko Jeli.
Dido (Eugen) Kvat emi k. Joa Milkovi, Dr ago Val ent a. Vilko Peni kar . Eri h Lisak i nekol i ko
st udenat a, koji su sluili kao agi t at or i .
5
Si me Balen, Paveli. Zagreb. 1952, st r. 16. Kral j Al eksandar se 1931-1932 zal agao da doe
do s por azuma sa Musol i ni j em ali j e Musol i ni odbi o sve nj egove pr edl oge, nadaj ui se d a e se
Jugosl avi j a ubr zo r aspast i i d a e on ol ako doi do svoga pl ena u Dal maci j i i Hr vat skoj . (B
Kri zman, n. d.. st r. 135-140).
6
Duan Bi ber, Ustae i Trei Rajh. Jugosl ovenski i st ori j ski asopi s br. 2. 1964, st r. 37-55.
7
Hopt ner . n. d.. str. 98-99, 109; Suboti Stojadinoviu, 6. ma r t a 1937 (UK).
Subot i j e pr i mi o not u od But i j a sl edee sadri ne: Njegova eksel enci j a mi ni s t ar inost-
r ani h posl ova Italije s pr e ma n j e da poal j e mi ni st r u Italije u Beogr adu i nst r ukci j e da d sl edeu
izjavu j ugosl ovenskom mi ni st r u i nost r ani h posl ova . . Nj egova eksel enci j a moe u pot r ebi t i
prvi par agr af ( ver bal ne not e pri m. V. T.) poverl j i vo i di s kr et no: ost al i deo ove izjave, meut i m,
mor a ost at i pot puno t aj an:
I. U svakom sl uaj u i nezavi sno od r ezul t at a t ekui h pr egovor a, pos t oj anj e svih organi za-
cija. kao i akt i vnost l i nost i upr avl j ena prot i v t er i t or i j al nog i nt egr i t et a i j avnog por e t ka jugos-
l ovenske drave zabr anj uj e se sada i ubudue.
II Paveli, Kvat crni k i dr ugi voi bie i nt er ni r ani .
III Ovim voama, kao i svim dr ugi m l i nost i ma onemogui ce se ma kakve akt i vnost i ,
^prei e i m se da odr avaj u dodi r sa ost al i m l j udi ma i s t r ani m zeml j ama.
IV. Izvest an br oj ovih l j udi bi ce d e p o n o v a n u mal i m gr upa ma ili i ndi vi dual no u italijan-
ske kol oni j e kao radni ci .
V. I t al i j anska pol i ci j a e obavest i t i j ugosl ovensku pol i ci j u o mest u ili mes t i ma gde su gor e
pome nut e l i nost i i nt er ni r ane ili konf i ni r ane.
VI. I t al i j anska pol i ci j a e saopt i t i j ugosl ovenskoj policiji i mena oni h koji ele da se vr at e
u Jugosl avi j u . . . ( Hopt ner , n. d., st r. 110-111).
Meut i m, ef ust ake bezbednos t i Eugen Kvat erni k j e 1955. godi ne opt ui o Musol i ni j a da
je, navodno, mal t r et i r ao hr vat s ke s epar at i s t e i da su It al i j ani est meseci posl e ubi st va kral j a
Al eksandr a i nt er ni r al i sve ust ae osi m Pavel i a na ost r vo Li pare. ( Eugen Kvat er ni k, Rijei i i-
njenice, Hr vat ska revija, Buenos Aires, mar t 1955, st r. 56-59; Hopt ner , n. d., str. 111-112. pr i m.
23).
* Hopt ner , n. d., st r. 113.
10
O r adu Hr vat s ke sel j ake i gr aans ke zat i t e videti sl edei odel j ak.
" AR 1941, ZD, I, dok. 29. st r. 124; ARP. reg. br. 7631 / III, 4- 1/ 38.
12
AR 1941, ZD. I. dok. 121. st r. 404; AVII, F-17, reg. br. 62/ 4, k. 76.
AR 1941, ZD, I. dok. 128, st r. 426; AVII, F-17, reg. br. 38/ 24, k. 79.
' AR 1941, ZD, I, dok. 139, st r 469; AVII, film. NAV- N- T- 77. reg. br. 1291/438^12.
15
AR 1941, ZD, I. dok. 147, st r. 499-501; DDI. IX. 2. dok. 496.
' AR 1941, ZD, I. dok 237. st r . 698-700; DDI. IX. 4. dok. 848.
" AR 1941, ZD. I, dok. 255, st r . 749-750; AVII. reg. br. SIP Dubr ovni k 15/ 103-104.
AR 1941, ZD. I, dok. 275. st r. 805-806; AVII. F-17. reg. br. 26/ 4- 4, k. 11.
AR 1941. ZD, I. dok. 325. st r. 964; AIRPJ. reg. br. 22/ U, 1- 3 (40).
20
AR 1941, ZD. I. dok. 276. st r. 815- 816; AVII. reg. br. 9 / 1 - 1 ; k. 60.
HRVATSKA SEUAt KA
I HRVATSKA GRAANSKA ZATITA
Hrvat ski nar od ( nar oi t o sel j at vo) bio j e ugl avnom okupl j en oko HSS, veru-
jui da se ona bori za nj egova prava i naci onal ne i nt erese. Zbog t oga je u dva
maha, na par l ament ar ni m i zbori ma 1935. i 1938, vei nom dao svoje gl asove
Maeku. Predst avl j aj ui se nar odu kao demokr at a, Maek j e teio da uvrst i
svoj lini ut i caj u st ranci i aut or i t et vodst va st ranke, ali je zapost avl j ao selja-
ke mase za r aun kr upni h kapi t al i st a i r eakci onar ne inteligencije. Nekada-
nj a sel j aka st r anka br ae Radi a post epeno se pret vori l a u st r anku kr upni h
kapi t al i st a hr vat ske buroazi j e koj a j e - zl oupot rebl j avaj ui pover enj e nar oda
i osl anj aj ui se na pomo spol j a - nast oj al a da pr eko ove st r anke ost vari svoje
uske kl asne i nt erese. S dr uge st rane, vodst vo HSS teilo je da ost vari ut i caj
i u r adni koj klasi pr eko r eakci onar nog Hrvat skog radni kog saveza (HRS),
a obrazovanj em Graanske i Seljake zatite.
1
naroi t o posle 1935. godine, stvo-
rilo je ak i neku vrst u stranake vojske, koj a je u apri l skom rat u odi gral a zna-
aj nu ulogu. Deo ove organi zaci j e, tzv. Maekova garda, u poet ku od oko
50 ljudi, sluila je za Maekovu linu zatitu. Novi odr edi Zatite su se poeli
st varat i 1937. godi ne, t ako da su do pol ovi ne i due godi ne obrazovani u svim
srezovi ma. Pored nepos r ednog zadat ka - da zatiti sast anke i zbor ove HSS i
f unkci oner e st r anke - Zat i t a je, u stvari, mor al a biti s pr emna da u sl uaj u po-
t r ebe brzo izvrava zadat ke voj ne pr i r ode.
Hrvatska seljaka i Hrvatska graanska zatita st vor ene su po ugl edu na
sline fai st i ke organi zaci j e u Italiji i Nemakoj . Duka Kemfel j a, koji je ru-
kovodi o nj eni m osni vanj em, izjavio j e 1937. godi ne: Zatita j e ot pr i l i ke kao
u Nemakoj SS t rupe. Prava namena Zatite moe se videti iz Memorandu
ma j edne gr upe ust aki nast r oj eni h ofi ci ra bive j ugosl ovenske voj ske (kape-
t an Vl adi mi r Kren, kasni j e mi ni st ar u vladi NDH, por uni k Mari j an Dol anski ,
pot pukovni k Eugen Kurel ac, kapet an Mi rko Androvi , maj or Ivan Cani i ma-
j or Fr anj o Dal) koji j e pr edat nemakom konzul at u u Zagrebu poet kom feb-
ruara 1941. U t om Memor andumu, upuenom Velikom nemakom nar odu
i vel i kom nj egovom vodi, veoma j asno se ocr t ava pr evr at ni ka prot i vj ugos-
lovenska zavera t voraca Zatite. U t om Memor andumu, pored ostalog, stoji:
Hr vat ski nar od j e st vor i o svoj u hr vat s ku voj sku u j ugos l ovens koj dravi . . . i svoj u voj-
sku nazvao Zat i t om, da se nj ome titi od nepr i j at el j a Sr bi na . . .
Rad or gani zaci j e dr Ant e Pavel i a u bor bi za s l obodu hr vat s ke dr ave t ekao j e u i st om
s mer u sa r adom dr Maeka .
Ovi nai dr ugovi (misli na ot i ci re Hrvat e, koji su i st upi l i iz j ugos l ovens ke voj ske - pr i m
V. T.) stvorili su voj sku za ovu bor bu, st vori l i su Zat i t u kao budu u voj sku s l obodne Hrvat s-
ke . . .
Zaj edno sa f unkci oner i ma HSS-a, pa i prvi m voda ma s t r anke, sur ai val i s mo j er j e st ra-
naka voj ska - po i me nu - i mal a post at i hr vat ska voj ska - po u l o z i . . .
Voe HSS na ma su u est i m r azgovor i ma i pod svoj om au i zakl et vama izjavljivali,
da Hr vat sku hoe i mor aj u osl obodi t i s r ps ke prevl ast i u s vakom pogl edu, u kom su se ci l j u
s na ma sagtasili i sur ai val i t ako da se di gne or uana pobuna za os l oboe nj e Hr vat ske, u
koj u svr hu su bile i or gani zovane f or maci j e Zatite, t e s mo iste poel i naor uavat i . . .
1 sam Maek je govor i o o ulozi i zadaci ma Zat i t e. U svoj oj izjavi, Kr en o t ome kae:
Maek je, nadal j e, r ekao Babi u ( gener al t abni ma j or Ivan Babi - pr i m. V. T.) da se Zat i t a
s mat r a j ezgr om i z koj e e se posl i j e u sel j akoj dravi st vori t i j aka sel j aka voj ska. -
2
Maek j e u Hr vat s koj govor i o sa velikim aut or i t et om. Nj egova HSS bila j e vie nego
pol i t i ka s t r anka u dravi . Ona je gotovo bila drava u dravi ( podvukao V. T.). Kao i Stoja-
dinovi ( podvukao V. T) , Maek je bi o od svojih pr i st al i ca akl ami r an kao voa. Dok je Sto-
j adi novi eva oml adi na JRZ paradirala ti zelenim kouljama ( podvukao V. T.), Maekova se-
l j aka gar da- mar i r al a je u odelu od crnog i belog dornaeg sukna ( podvuka o V T.). dok je
na el u kol one j ahao nj i hov voda ( podvueno u or i gi nal u) na bel om konj u.
3
Sel j aka zatita j e bila broj ni j a; organi zovana j e po srezovi ma, obi no pod
r ukovodst vom pr edsedni ka sreske organi zaci j e HSS. U zaseoci ma i sel i ma
postojali su rojevi, a u opt i nama vodovi i sat ni j e. Ove st al ne f or maci j e i mal e
su odr edene st arei ne, dok su bat al j oni i pukovi f or mi r ani pr i vr emeno s amo
na par adama.
. . U tu . Zat i t u' nar oi t o su r a do ulazili ust aki agent i koji su j oj kasni j e dal i separ a-
tistiki pr ot uj ugos l ovens ki kar akt er . . nj ena j ezgra zaista j e bila sel j aka . Odat l e i nj en
naziv - Hrvatska seljaka zatita (HSZ). Ali . Zatita' se f or mi r al a i po gr adovi ma, gde je nj eno
l anst vo pr i padal o gr aans kom, i t o mal ovar o kom el ement u, koji j e znat ni m di j el om bi o
ust aki ili pr ous t a ki ili pr ot uj ugos l ovens ki or i j ent i san. Ot ud i nj en dr ugi naziv - Hrvatska
graanska zatita (HGZ). A upr avo t aj nj ezi n di o pokazao je kasni j e i svu svoj u separ at i st i ku
ot r i nu u r adu na r u enj u j ugosl ovenske drave.
4
Medu f unkci oner i ma Hrvat ske zatite bilo j e dost a ust aki h el emenat a,
kao Zvonko Kovaevi, zapovedni k Gr aanske zatite i Kvat er ni kov sarad-
nik, koji je ve 21. aprila 1941. post ao ustaki pukovnik,
5
a i sam Kvat erni k je
davao Maeku uput st va o nai nu organi zovanj a i st r ukt ur i Zatite.
6
St varanj e Hrvat ske sel j ake i gr aanske zatite donekl e j e zaj edni ko
del o HSS i ust aa. Ideja o nj enom st varanj u rodi l a se kod ust aa zbog nj i hove
neef i kasne t erori st i ke del at nost i u zemlji (na pr i mer neuspel i at ent at i na e-
OVI NI STI KE, SEPARATI STI KE I NEPRI JATELJSKE ORGANI ZACI JE I JUGOSLAVIJI 1 7 7
l ezni cama, koj e je organi zovao Gustav Perec, i velebitski ust anak, koji su
organi zoval i Vjekoslav Servaci i Artukovi). Kada su 1932. godi ne kod Pave-
lia (koji se nalazio u Italiji) doli Sl avko Kvat erni k iz Zagreba i Perevi iz
Bea, razgovarano je o pot r ebi st varanj a izvesne pol uvoj ni ke organi zaci j e u
zemlji. Maek je pri hvat i o nj i hove sugest i j e za t akvu organi zaci j u, jer je i mao
iste namer e kao i oni.
7
Poj edi ni pri padni ci Zatite imali su oruj e koj e su sami nabavljali, uglav-
nom l ovake ili zast arel e voj ni ke puke. Gr aanska zatita bila j e naj br oj ni j a
i naj organi zovani j a u Zagrebu. I nj ene j edi ni ce su f or mi r ane na t er i t or i j al nom
pri nci pu: po ul i cama i kvart ovi ma. Ona j e imala bat al j one kao st al ne forma-
cije i posebne j uri ne sat ni j e. Jur i na sat ni j a bila je neka vrst a pomone po-
licije, a i mal a je oko 200 naj odabr ani j i h pr i padni ka Zatite. Gr aanska zatita
u Zagrebu broj al a je oko 4000 ljudi. Post epeno je dobi j al a uni f or me i posebne
znake za inove. Ona je uoi r at a iz policijskih skl adi t a dobi l a oko 1000 pu-
aka i net o muni ci j e. Post oj al a je i u Bjelovaru, Osijeku. Vukovaru, Br odu,
Suaku, Splitu i neki m dr ugi m mest i ma, a imala je i gr upu Konjike zatite -
oko l Oeskadrona, od kojih se j edan, uni f or mi san radi defi l ea na par adama, na-
lazio u Zagrebu, dok su se ostali nalazili u pri gorski m, t ur opol j ski m i posa-
vskim selima.
Cel okupna Hrvat ska sel j aka i gr aanska zatita broj al a je pr eko 100
sreski h sel j aki h i 15 gr aanski h j edi ni ca, 1 eskadr on Gr aanske zatite i oko
10 eskadr ona Sel j ake zatite i 1 mot ori zovani odr ed, tj. oko 200.000 ljudi;
nj en zapovedni k Duka Kemf el j a bi o j e di r ekt no pot i nj en Maeku.
Zatita je bila pol uvoj ni ka organizacija, j er su nj ene j edi ni ce vrile voj-
nike vebe. Za vr eme zi mski h meseci 1938/39. godi ne u Zagrebu je odran
kur s za zapovedni ke sreski h j edi ni ca koji su, pored ostalog, sluali i predava-
nja iz vojnih pr edmet a.
8
Ministar vojske i mornarice u svom izvetaju Str. Pov. . O. br. 76 od 15.
februara 1938. upu e nom pr edsedni ku vlade, i zmeu ostalog, det al j no govori
o separ at i st i koj akciji vodst va Hrvat ske sel j ake st r anke i o organi zovanj u
i r adu ilegalne organi zaci j e HSZ ( Hr vat ske sel j ake zatite - pri m V.T. - pre-
pis ori gi nal a u Arhivi Dravne komi si j e za i spi t i vanj e rat ni h zloina okupat o-
ra i njegovih pomagaa (ADKRZ) br. 18923/XIV-13)... U vie prilika i mao
sam ast da vam dost avi m izvetaje komandanat a II i IV ar mi j ske o b l a s t i . . .
o opasnoj organi zaci j i HSZ na t eri t ori j i Savske i Pr i mor ske b a n o v i n e . . . Uz
ovu defet i st i ku pr opagandu vri se st al no organi zovanj e HSZ koja sve vema
raste. Po podat ci ma iz ovoga izvetaja ' - vr ena je organi zaci j a HSZ u 181 mes-
tu Pr mor s ke banovi ne i i ma s amo poznat i h 4600 l anova. Ove organi zaci j e
izvode r edovne vebe po voj ni kom uzoru; za sada je najvei deo bez oruja,
ali i ma l anova i sa or uj em, a po neki m obavet enj i ma govori se, da e ove
organi zaci j e lako moi dobi t i oruj e. Cilj ovih organi zaci j a se maski r a u raz-
nom vidu, ali se, po mnogi m podaci ma, na njih polae velika nada kao na
sr edst vo za i zvoenj e pol i t i ki h ciljeva HSS put em sile i t erora, to se je u ne-
kol i ko mahova do sada i pot vr di l o . . .
Prema podaci ma iz izvetaja komandanta Mornarice, na dan 6. j anuar a
ove godi ne ( 1939. - pr i m. V.T.) HSZ u selu Vodi ce vrila je vebu u voj ni kom
smislu i pod koma ndom voj ni ka . . . Istoga dana u selu Vilicama i zvoena je
bat al j onska obuka sa 300 l anova. Pri ovoj vebi pr i mi o je r apor t u svojstvu
pukovni ka pr edsedni k bive HSS iz i beni ka Dane kari ca, koji je navodno
obeao da e organi zaci j a dobi t i uskor o oruje; i menovani je zakazao i velike
manevr e organi zaci j e HSZ u Grebat i ci . . . O ovome sam izvestio i Gospodi na
Ministra unut r anj i h poslova.
9
Nemaki poverenik u Beogradu, u svom izvetaju od novembra 1939. godi-
ne, povodom voj ni h nemi r a u Karlovcu, a i oni h u Zagrebu, i zmeu ostalog,
iznosi da mobi l i zaci j a u s ept embr u, u stvari, pr edst avl j a neuspeh. U komen-
t aru u pri m. 2, stoji:
U t oku 22. i 23. s e pt e mbr a or gani Gr aanske zatite. HSS izvrili su u Zagr ebu ne-
kol i ko pr emet ai na u s t anovi ma gr aana naci onal no or i j ent i sani h i l anova naci onal ni h or
gani zaci j a (sokol a, et ni ka. JRZ-a ltd ) Ovom pr i l i kom su por ed fi zi kog na pa da oduzi mal i
gotov n u u i ko| i su nali- Povereni k dal | e pr enosi jo nekol i ko i nci denat a koj e su izvrili
pri padni ci HSZ fz izvetaja Gl. general t aba (Obavel aj no odel j enj e) pod nasl ovom Protiv-
dr Za\ na del a'
0
U Izvetaju italijanskog generalnog konzula u Zagrebu Canu od 30. j anuar a
1940. o dal j i m pl anovi ma HSS i Maeka kae se (izvodno) da su kneza Pavla,
za vr eme bor avka u Zagrebu
i mpr esi oni r al i rezul t at i koj e j e dr Maek, uz poveanj e svoga ugl eda, pos t i gao ovom
pr i l i kom i s hoenj em dono enj a i zbor nog zakona za hr vat ski s abor i pr i znavanj em del at nos-
t i Sel j ake zat i t e po voj nom uzor u. U stvari, s ama or gani zaci j a j e obavl j al a svoj u sl ubu kao
pomona policija: meut i m, u da ni ma pos et e kneza Pavla got ovo i t avu sl ubu j avnog r eda
zameni l e su f or maci j e Zatite dove de ne spol j a, u j ai ni od oko 15 000 ljudi, koj e su vri l e
sl ubu gr adski h or gana
. . Izgleda mi da u ovom t r enut ku Maek ne na me r a va da ponovno j as no post avi te-
r i t or i j al no pi t anj e, jer mu t e dobr o poznat o da bi Srbi j e dnodu no bili pr ot i v nj ega. On vie
eli da uvrst i svoj pol oaj u Ba nouni Hr vat skoj (i u vezi s t i m u dr avnom apar at u) , bi l o
si var anj em hr vat skog pat l ament a. t o bol j i m t ehni ki m i or gani zaci j ski m ur e e nj e m hrval a
kih formaci j a voj nog tipa akt uel no je st varanj e jedne voj ne kole za pr i pr emanj e ofi ci ra Se-
Itacke zatite, kao i poet no naor uavanj e s ame Sel | ackc zat i t e), bi l o pobol j avanj em I/M
enj a Spor azuma dobi j anj em pot r ebni h fi nansi j ski h kompet enci j a, bilo pak da i sposl uj e r u
kovoenj e j avnom s a obr a a j nom sl ubom u okvi r u Banovi ne Hr vat s ke . . . "
U Izvodu iz pisma CK KPJ od avgusta 1940. godi ne, povodom godi nj i ce
tzv. Spor azuma Cvet kovi -Maek, kri t i kuj ui rad nj i hove vlade, i zmeu osta-
log kae se:
. . . Umes t o s l obode i demokr at i j e hr vat ska gos poda su o d ma h poel i maj muni s at i ta-
l i j anski m f ai st i ma i nj emaki m naci onal -soci j al i st i ma. st var aj ui uni f or mi s a ne or gani zaci j e
pod nazi vom sel j ake zatite i gr aanske zatite da pomo u tih et ni ka t er or i zi r aj u na-
r od na selu i u gr a du i da se pomo u nj i h odr e na v l a s t i . . . U Zagr ebu je 7. s e pt e mbr a 1940.
dol o do demons t r aci j a prot i v rat a i skupoe, u koj i ma su pol i ci j a i Maekova Zatita ra-
nili 10 r adni ka . Ter or , bespr avi j e r adni ke klase, ubi j anj a po ul i cama r adni ki h bor aca,
koncent r aci oni l ogori i t amni ce, t er or nad sel j aci ma pomo u ne s a mo a nda r a nego i Hr-
vat ske sel j ake zatite, pl j aka sel j aka ui me neke sel j ake demokr at i j e. kako hr vat s ka
gos poda dr s ko nazi vaj u t u svoj u t vor evi nu, r aspi r i vanj e mr nj e u nar odu, r as pi r i vanj e na-
ci onal nog ovi ni zma, s t r a no si r omat vo, bi j eda i glad koj a kao avet pri j et i i r oki m nar od-
ni m sl oj evi ma, evo, t o su rezul t at i godi nj i ce Spor azuma. . .' *
Posle mar t ovski h dogaaj a 1941. godi ne Zapovj edni t vo Zat i t e u Zagre-
bu smest i l o je svoj St oer na Ilicu br. 44. gde su se st al no nalazili Zvonko Ko-
vaevi i Duka Kemfel j a. Lj udst vo j e akt i vi rano, t ako da j e j edna t r ei na stal-
no bila na okupu u sl ubeni m pr ost or i j ama na Ilici, u Radni koj komor i , na
Kaptolu, Savskoj i Sel koj cesti. Zvonko Kovaevi je nar edi o pr i padni ci ma
Gr aanske zatite da se ne odazi vaj u pozivu u voj ne j edi ni ce, ve da se uvrst e
u svoje zat i t ne jedinice. Nasuprot t ome, po nar eenj u Kemfel j a, koj e je po-
t pi sao Maek, zapovedni ci kot arski h organi zaci j a Sel j ake zatite upui val i
su svoje l j udst vo na izvrenje voj ne obaveze, a oni ma koji nisu pozvani nare-
dili su da uvaj u svoja sela.
Sa znanj em Maeka. u pr ost or i j ama Gospodar ske sloge, odr an je tih
dana tajni sast anak r ukovodst va Zatite, koj em su pri sust voval i Duka Kem-
felja, Zvonko Kovaevi, Milan Pri bani i dr. Na t om sast anku donet e su od-
l uke o nai nu zauzi manj a Zagreba i kako da se razorua vojska.
Pri padni ci Sel j ake zatite, koji nijesu bili pozvani u voj sku i oni koji se
nisu odazvali voj nom pozivu, organi zoval i su slubu po sel i ma, a u Zagrebu
je Gr aanska zatita pat rol i ral a gr adom i post avi l a st rae kod vanih obj eka-
ta.
Posle Kvat er ni kovog pr ogl aenj a NDH i Maekovog poziva pr i padni ci ma
HSS da se s novom vl adom i skr eno sar auj e, Gr aanska zatita u Zagrebu je
osi gural a, skupa sa r edar st vom. cest e, ulice, pot u i t el egraf, el j ezni ke sta-
nice, vodovod, el ekt r i nu cent r al u, dr avne zgrade i ur ede. U isto vr eme ona
je razoruaval a pr i padni ke j ugosl ovenske voj ske koji su prolazili kroz Zagreb.
Pr ema Kvat er ni kovoj izjavi, 10. apri l a je dovedeno u Zapovj edni t vo Zatite
oko 100 ofi ci ra i nekol i ko general a, koj e je Kovaevi smest i o u hot el Mili-
nov i kasni j e pr edao Nemci ma.
U neki m del ovi ma Hr vat ske od 10. apri l a je st upi l a u akci j u Sel j aka za-
tita. Ona j e razoruaval a del ove j ugosl ovenske vojske, pri kupl j al a voj nu op-
r emu i uval a red. U t ome se posebno istakla Sel j aka zatita na put evi ma:
Zagreb-Sv. Ivan Zel i na-Varadi n; Zagreb-Osi j ek; Zagr eb- Si sak- Sl . Brod.
Kao zapovj edni k Gr aans ke zatite u Zagrebu. Zvonko Kovaevi je 10.
apri l a pol oi o zakletvu Kvat erni ku, koji ga je sut r adan unapr edi o u in pu-
kovni ka Zbor a j avne si gurnost i . Zapovedni k Kopnene vojske general St ancer,
u nar edbi od 12. aprila, obr aa se svim hrvat ski m zat i t ni ki i n organizaci-
j ama da odmah pr i st upe pr i kupl j anj u svega or uj a i r at nog mat eri j al a.
Pod zapovedni t vom Zvonka Kovaevia Zatita je bila glavni Kvaterni-
kov osl onac za uspost avl j anj e nove vlasti i u odr avanj u r eda i mi r a u Zagre-
bu. Zbog toga, a i da bi je t o bol j e organi zovao i pr i pr emi o za upui vanj e sa
domobr ans ki m snagama u Bosni, Kvat erni k je. u svojstvu zapovedni ka celo-
kupne or uane snage i mi ni st r a domobr ans t va NDH, 19. apri l a pot pi sao sle-
dee reenj e:
Obzirom na velike zasluge pr i godom uspost avl j anj a Nezavisne Drave
Hrvat ske Graanska zatita u Zagrebu od dananjeg dana je sastavni deo Hr-
vatskog Domobranstva, te e pr ema t ome or gani zat or no i di sci pl i nski pot pa-
dati pod redovi t e voj ne vlasti. To pos ebno tijelo zove se: Hrvat ski zatitni
lovci. Ova odr edba tie se s amo Hrvat ske gr aanske zatite u Zagrebu, a ne
odnosi se ni na j ednu dr ugu j edi ni cu ili f or maci j u bive Hrvat ske ili Graan-
ske zat i t e. '
3
U r eenj u pogl avni ka o obj avl j i vanj u Temeljne uredbe o ustrojstvu Zapo-
vjednitva i Ministarstva domobranstva, od 16. apri l a 1941. godi ne stoji:
Da se ust oj st vo ( . . . ) Hr vat s ke voj ske or gani zi r a i vodi po uzor u i na pr i nci pi ma koji
su vri j edi l i za Hr vat s ko domobr a ns t vo do 1918. godi ne- Na l aj nai n pr odui t i e se u naoj
vojsci sve sl avne t r adi ci j e pr ve nae voj ske i nj ene sl avom ovenane 42. vraj e di vi zi j e'
4
NAPOMENE
1
Pri bani c Milan, Organizacija Seljake i Graanske zatite. Zagreb, 1941, AVII, reg br. 2/ 3,
k. 9 i 10.
2
AVII. reg. br. 1/ 3-580. st r. 61d. k. I. O. 10.
3
Hopt ner , n. d, str. 215.
4
Dr Fer do Cul i novi , Slom stare Jugoslavije, Zagreb, 1958, st r. 107.
5
Vjesnik voj ni h nar edbi i / apvoj edi br 1 12 apri l 1941, Zagr eb
Izjava Kvat er ni ka. AVII, reg br 14/ 1- 39. k 1. 0. 9
7
AVII. reg br. 1/ 3- 580. str. 59-60. k. 1. 0. 10.
8
Pr i bani c Milan. isto.
9
AR 1941. ZD I. dok. 29. st r. 127-128, pr i m. 10.
10
AR 1941, ZD. I. dok. 143. st r. 478-479. pr i m. 2. st r. 479; AVII, mi kr of i l m NAV- N- T- 77. reg.
br. 1291 734-36.
" AR 1941. ZD. I, dok. 172. st r . 562-563; DDI. IX. dok 231.
15
AR 1941. ZD, I, dok. 265. st r. 771-774: Arhiva istorije radnikog pokreta Jugoslavije (AIR-
PJ), reg br. 14539/11. 1-8 (1941).
Fer do Cul i novi , Organizacija vlasti i oruane snage u Nezavisnoj Dravi Hnatskoj, Voj-
noi st ori j ski gl asni k br. 3/ 1968. st r 132-199; Ml aden CoTi, Kopnena vojska domobranstva Ne-
zavisne Drave Hnatske, Voj noi st ori j ski glasnik br. 2/ 1970, st r. 170-227.
NACIONALISTIKE I KLEROFAISTICKE
ORGANIZACIJE U SLOVENIJI
Na elu sl ovenake buroazi j e i sl ovenakog kl eri kal i zma deceni j ama se na-
lazio dr Anton Koroec, kat ol i ki svet eni k koji j e bi o na elu Sl ovenske ljud-
ske st r anke. Ova st r anka j e u t oku dr ugog svet skog r at a dal a i st aknut e kl ero-
faiste, kao t o su Roman, Lav Rupni k, Marko Nat l aen, Miha Krek, Afsenek,
Alojzije Novak i drugi . Kao t o su organi zaci j e Sl ovenske l j udske st r anke u
vr eme prvog svet skog rata, pod dr Ivanom ut er i em i dr Kor ocem, izvele
veliko nedel o nar odne vel ei zdaj e razbi j anj em j edi nst va sl ovenakog nar oda
u ot por u pr ema ger mans kom i mperi j al i zmu, t ako su i sada u dr ugom svet-
skom rat u, bivi sar adni ci dr Koroca i njegovi ueni ci ponovi l i ovo i st o del o
izdaje odmah u poet ku t al i j anske okupaci j e.
1
Cent r al na linost sl ovenake reakci j e i svih sar adni ka okupat or a bi o j e
l j ubl j anski bi skup dr Roman. I on je, kao nekada dr Jegli i dr Kor oec 1941,
st vori o novo or gani zaci ono arite okupl j anj a svih kl erofai st i ki h el emenat a
uoi dr ugog svet skog rat a, a u apri l ski m dani ma 1941. i kasni j e u prvi m da-
ni ma okupaci j e izvrio del o vel ei zdaj e sl ovenakog nar oda, st avl j aj ui se jav-
no i tajno, bez ikakvih ogr ani enj a u slubu agresora, odnos no okupat or a.
Sve to t o se negat i vno dogadal o u apr i l skom rat u 1941. na tlu Sl oveni j e,
kao i kasnije, del o je kl eri kal i zma dr Koroca, koji se kao st ari agent Bea i
Rima, spr ovodei j ezui t sku pol i t i ku, deceni j ama, sve do svoje smrt i , bor i o za
domi naci j u Katolike crkve u Jugoslaviji, koristei je, pored ostalog, i za po-
litike svrhe u bor bi prot i v Beogr ada. Dr Anton Koroec je posl e 1918, kao
st ub sl ovenake reakci j e i dugogodi nj i mi ni st ar unut r anj i h poslova, obi no
st aj ao uz sve dvor ske rei me kral j a Al eksandra i kneza Pavla, vet o nosei
masku lanog pat ri ot i zma. Sl ovenaki kl eri kal i zam j e uoi dr ugog svet skog
rat a pr er ast ao u kl erofai zam, a 1941. godi ne bi skupski dvor u Lj ubl j ani po-
st ao je cent ar oko koj ega su se okupl j al i profai st i ki i faistiki el ement i za
sve vr eme rata. Zato se sl ovenaka i akci onar na buroazi j a post ar al a da, pod
okr i l j em okupat or a i Vat i kana, forn ira kont r ar evol uci onar ne, u stvari fais-
t i ke organi zaci j e Belu gardu i Katoliku akciju, Sl ovenako nar odno
gibanje, Slovensku l egi j u. , akademski kl ub Straa itd. Ove bor bene or-
gani zaci j e kat ol i ke part i j e bile su u slubi okupat or a u bor bi prot i v Osvobo-
di l ne f r ont e, prot i v KP Slovenije, u stvari, prot i v svih udr ueni h napor a slo-
venakog nar oda za osl oboenj e od fai st i kog r opst va i t i rani j e. Sve te or-
ganizacije su bl agonakl ono doekal e okupat or a u pr ol ee 1941. i prual e mu
ot vor enu ili pri kri venu pomo i podr ku u okupaci j i zemlje.
Pol uvoj na organi zaci j a Zdruenj e bojcev Jugoslavije - Boj pojavila se
u Sloveniji kao osl onac est oj anuar skom rei mu. Ova organi zaci j a bivih bo-
raca za uj edi nj enj e j ugosl ovenski h nar oda post al a j e udr ui vanj em organiza-
cija Zveza sl ovenski h vojakov i Zveza boj evni kov, ija je pol i t i ka aktiv-
nost bila us mer ena na ut vr i vanj e nar odnog i dr avnog j edi nst va. Tek u de-
cembr u 1933. dol o se je do nove organi zaci j e Boj - sa osnovni m zadat kom
da del uj e na i renj u i dej a 6. j anuara. U j anuar u 1934. f o r mi r a n j e Cent ral ni
izvrni odbor kao vrhovni or gan pokr et a.
Ovaj politiki pokr et bio je organizov an u 250 opt i na, mada je i mao uti-
caj na znat no i rem podr uj u u Sloveniji. Ponekad, zbog kri t i kog stava pre-
ma rei mu i neki m pr edst avni ci ma na sl ovenakom podr uj u, Boj j e poeo
dobi j at i pri st al i ce u nar odu. Pokret je vec bio do 1934. razvio svoju del at nost
na i t avom dr avnom podr uj u, pr i maj ui pomo od vl adaj ueg rei ma, za-
laui se za vl adavi nu pot ene i j ake r uke i st avl j aj ui se na r aspol oenj e kra-
lju.
Kasnije je vodst vo Boja pot pal o pod ut i caj kl eri kal aca i t i me se udal j i l o
od zvani ne dravne politike.
Pod pri t i skom bana Draga Maruia, Boj se mor ao opr edel i t i bilo za
njega ili za Koroca. Vodst vo Boja se izjanjavalo d a j e vanst r anaka or-
ganizacija i da se ne moe pri kl j ui t i ni j ednoj pol i t i koj st ranci . Usled meu-
sobni h opr eni h pol i t i ki h stavova, Boj se kasni j e pocepao u dve antago-
ni st i ke gr uoe koj e su iezle posle 1935. godi ne sa pol i t i ke pozorni ce. Po-
stojale su i dve glavne naci st i ke organi zaci j e f ol ksdoj er a - St ei eri scher
Hei mat bund (tajerski domovi nski savez) i Kar nt ner bund (Koruki
domovi nski savez). t aj erski domovi nski savez se, od svog osni vanj a 1940.
godi ne, isticao kao akt i van pr opagat or naci onal soci jalizma u Jugoslaviji, kao
i Kar t ner bund u j ugosl ovenskom del u Koruke. Posle okupaci j e Jugoslavi-
je 1941, obe ove organi zaci j e su i st upal e kao pol uzvani ni spr ovodni ci nema-
kog okupaci onog si st ema i nemakog okupat or s kog t er or i zma na ovom slo-
venakom podr uj u. One su razvile ivu akciju za i nt egr i r anj e ovog del a Slo-
venije s nemaki m Raj hom.
2
Katolika akcija, organi zaci j a unut ar kat ol i ke crkve, nast al a j e kao
prot i vt ea r adni ki m pokr et i ma. Ona mobi l i se kat ol i ke- l ai ke da sar auj u sa
kl erom u hi j erarhi j skom apost ol at u kat ol i ke crkve, s ciljem da ost var uj e
zadat ke i ciljeve koje post avl j aj u st arei ne kat ol i ke crkve. Njen je glavni cilj
bi o da usmer i pol i t i ku akt i vnost kat ol i ka u poj edi ni m zeml j ama sa politi-
kim ci l j evi ma ri mske kuri j e. Ut emel j ena j e na naj r eakci onr ni j i m shvatanji-
ma sr ednj eg veka.
U pr edr at noj Jugoslaviji Katolika akcija je bila akt i van pr opagat or o-
vinizma, separ at i zma i ul t r anaci onal i zma. verske net rpel j i vost i i j edan od
gl avni h os l onaca f ai st i ko- naci st i ke i deol ogi j e i agr esi j e u t oku dr ugog svet-
skog r at a.
3
NAPOMENE
' Viktor Novak. Magnum Crimen. Zagreb, 1948, str. lOfcO.
1
Dr Fer do Culinovi, Okupatorska podjela Jugoslavije. Voj no izdavaki zavod. Beogr ad.
1970, str. 104.
3
Enci kl opedi j a Jugoslavije, t om 4. Zagreb, 1959, str. 157.
FEDERALI STI CKO - SEPARATI STI KE
ORGANI ZACI J E U CRNOJ GORI
Posl e uj edi nj enj a Cr ne Gor e sa Sr bi j om 1918. godi ne u neki m obl as t i ma Cr ne
Gor e pos t oj ao j e separ at i st i ki pokr et zelenaa ( ugl avnom pr i st al i ce kr al j a
Ni kol e) koji j e u pr vi m pos l er at ni m godi nama ui vao podr ku zvani ne It al i j e
i Vat i kana, ali se posl e zakl j uenj a Rapal skog ugovor a ugl avnom ugasi o. Fe-
deralistika stranka, u i j i m je r edovi ma bi l o s epar at i s t i ki h s t r uj anj a, zasni-
val a j e svoj u pol i t i ku na f eder al i s t i kom ur e e nj u nove dr ave. Pot o su sve
ost al e pr i st al i ce gr aans ki h par t i j a ( Radni kal ne, De mokr a t s ke i Zeml j or ad-
ni ke), tzv. bjelai, bili izraziti pr edst avni ci uni t ar i s t i kog ur e e nj a i uj edi -
nj enj a, t o j e i zmeu ovi h dvej u gr upa u pr vi m pos l er at ni m godi na ma voe na
est oka pol i t i ka bor ba.
1
U pr edveer j e dr ugog svet skog r at a kl asna i naci onal na bor ba i na pod-
r uj u Cr ne Gor e dobi j al a j e naj r aznovr s ni j e obl i ke. Posl e 1935. Sekul a Drlje-
vi j e obnovi o akt i vnos t Feder al i st i ke s t r anke sa s epar at i s t i ki m ci l j evi ma,
ali bez nekog nar oi t og us peha, j er j e snani r evol uci onal ni pokr et sa KPJ na
el u pr euzeo vodeu pol i t i ku ul ogu.
Posle okupaci j e Al bani j e 1939. f ai st i ka It al i j a j e j a kom pol i t i kom i di-
ver zant s kom del at nos t i pogodoval a j aanj u s epar at i s t i kog pokr e t a u Cr noj
Gori . Uvi aj ui t akvu opas nos t u Bi l t enu Odel j enj a za dr avnu zat i t u Mi-
ni st ar st va unut r a nj i h posl ova Kr al j evi ne l ugosl avi j e za juli 1939. konst at ova-
no je: Na t er i t or i j i Zet ske banovi ne, a pogl avi t o u sr ezovi ma: cet i nj s kom, bar-
s kom i podgor i kom, u pos l ednj e vr eme upor no se iri vest o s kor om izdva-
j anj u Cr ne Gor e od Jugosl avi j e i o dol asku cr nogor s kog pr i nca na pr es t o sa-
mos t al ne Cr ne Gor e. Podr u ni m upr avno- pol i ci j ski m vl ast i ma sa t er i t or i j e
pr ea nj e Cr ne Gor e na r e e no j e da pr eduzmu pot r e bne me r e i bezus l ovno
na s vome podr u j u s pr ee i one mogu e svaku s epar at i s t i ku akci j u i suzbi j u
sve a l a r ma nt ne i t endenci ozne vest i kao i da pr ot i vu odgovor ni h lica naj hi t -
nije i naj st r oi j e pos t upaj u po zakonu.
2
Komuni s t i ka par t i j a u Cr noj Gori pr eduzel a j e me r e da suzbi j e ovu ita-
l i j ansku pol i t i ku. U s vome pr ogl asu pod nas l ovom Br ao sel j aci , r adni ci , gra-
ani i ost al i r odol j ubi Cr ne Gore, sa pot pi s om Cr nogor ska oml adi na, uka-
zuj e na s i s t emat s ku del at nost neki h separ at i st i ki h gr upa (St evan Popovi ).
3
Zbog poj aane i t al i j anske pr opa ga nde u Cr noj Gori i Makedoni j i , CK KPJ
uputio je Crnogorcima i Makedoncima sledeu poruku:
Od pos t anka ove dr ave o vai m se naci onal ni m pr avi ma ni j e vodi l o ra-
una. Ova pr ava moet e osvoj i t i s a mo u zaj edni koj bor bi sa ost al i m nar odi -
OVI NI STI KE, SEPARATI STI KE I NEPRI J ATEUSKE ORGANI ZACI JE U JUGOSLAVIJI
183
ma Jugosl avi j e za demokr at i zaci j u i naci onal nu sl obodu, u br at skom spora-
zumu sa nj i ma. Zat o se ne daj t e zavesti obeanj i ma i t al i j anski h agenat a j er oni
s pr emaj u r opst vo i vama i svim nar odi ma Jugoslavije.
4
Da j e Italija uoi agresi j e na Jugosl avi j u r aunal a na podr ku cr nogor ske
Federal i st i ke st ranke, vidi se iz sl edeeg pi sma koj e je italijanski poslanik u
Beogradu 15. VI 1940. uputio italijanskom konzulu u Dubrovniku:
Ova t eka pol i t i ka i ekonoms ka si t uaci j a mogl a bi se uspeno iskoris-
titi za nae pr opagandne svrhe. Ver ovat no nee biti t eko u ovakvoj t ekoj si-
tuaciji pri dobi t i za nae ciljeve nezadovol j ne Crnogorce, nar oi t o kad se zna
da fai st i ka Italija i ma u Cr noj Gori jo od rani j e pri l i an br oj si mpat i zera
tzv. crnogorski h federal i st a.
5
Posle 27. mar t a 1941. Italijani su nastojali da st i gnu u Crnu Gor u pr e Ne-
maca. Posle kr at kot r aj nog apri l ^kog rata, 17. apri l a 1941. cr nogor ski separa-
tisti (na elu sa Sekul om Drl j evi em) f or mi r al i su Privremeni administrativni
crnogorski komitet, sa zadat kom uspost avl j anj a samost al ne cr nogor ske dra-
ve pod okr i l j em Italije. Ve 19. apri l a izaao je prvi br oj Glas Crnogorca sa
separ at i st i kom par ol om ivjela sl obodna Crna Gora, a tih dana tzv. Komi-
tet za osloboenje Crne Gore, koji je obrazoval a j edna i zdaj ni ka gr upa vodei h
linosti Federal i st i ke st r anke, sveano j e doekal a ulazak i t al i j anski h t r upa
na Cetinje.
6
Odmah posl e okupaci j e vodst vo Federal i st i ke st r anke, na elu sa Seku-
l om Drl j evi em i Savi em Mar kovi em - St edi ml i j om, povezal o se sa Pave-
liem i stavilo se u sl ubu agresora, ukazuj ui mu pomo u uspost avl j anj u
okupaci onog si st ema. Tri naest oj ul ski ust anak cr nogor skog nar oda, na elu
sa KPJ, pr esekao je sve nade okupat or a i domai h i zdaj ni ka
7
NAPOMENE
' Dr Di mi t ri j e Dimo Vujovi, Ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom. Titograd. 1962, str. 409-469.
2
Dr. R Pajovi, Kontrarevolucija u Crnoj Gori 1941-1945. Obod. Cet i nj e. 1977. str. 17-30.
3
Arhiva Ist ori j skog i nst i t ut a Ti t ograd. V- l ^/ 39, Bilten za dravnu zatitu Min. unut ra-
njih poslova, juli 1939.
6
AUT, III, 2-41 (39).
6
Arhiva i st ori j e r adni kog pokr et a Srbi j e (AIRPS). br. 7616/11. 1-4 1939).
7
Istorijski zapisi br. 2. Ti t ograd, 1961, str. 275-277.
BHATPE11I HA MAKEAOHCKA
PEBOAVU. HOHEPHA OP r AHH3 AUHJ A ( BMPO)
Vnat r ena makedons ka r evol uci onar na organi zaci j a (VMRO) osnovana j e
1893. godi ne u Sol unu, sa zadat kom da or uanom i pol i t i kom bor bom prot i v
t urskog f eudal nog t er or i st i kog rei ma obezbedi aut onomi j u Makedoni j e.
Dve godi ne kasnije, pod pokr ovi t el j st vom bugar skog dvora, u Sofiji je formi -
ran Vrhovni makedonski komitet (vrhovisti) koji je svoje l anove ubaci vao
u VMRO i njegov Centralni komitet, s namer om da ovu organizaciju potini
ut i caj u bugarskog dvor a radi pr i kl j uenj a Makedoni j e Bugarskoj . Tako se u
VMRO, pored napr ednog, r evol uci onar nog krila or gani zuj e i vrhovistiko
desno krilo, koj e pod i menom VMRO vri t er or i st i ke akci j e i at ent at e pro-
tiv linosti koj e su im se suprot st avl j al e. Na elu ove t er or i st i ke organi zaci j e,
koja j e post oj al a do kraj a dr ugog svet skog rata, nalazio se Vano Mi hai l ov. '
Odmah posle poraza Bugar ske u pr vom svet skom rat u t r i umvi r at Alek-
sandr ov- Pr ot oger ov- Caul ev pr i st upi o je obnovi VMRO, a nepos r edno posl e
Versaj skog mi ra 1919. Bugar ska i Maar ska post aj u posl uni i nst r ument ita-
lijanske i mperi j al i st i ke politike u bor bi protiv nove j ugosl ovenske drave.
Tada poi nj e da se st vara velika zavera prot i v Kral j evi ne SHS. u koj oj e
VMRO, kao or ue vel i kobugar ske pol i t i ke i osvaj ake pol i t i ke velikih i mpe-
rijalistikih sila, imati znaaj nu ul ogu sve do kr aj a dr ugog svet skog rat a. Zat o
se ona, posle obnove, ve 1919. godi ne, pr eko st rani h di pl omat ski h predst av-
ni ka u Bugarskoj , povezal a sa i t al i j anskom i maar s kom vl adom i separat i s-
tikim pokr et i ma: hr vat ski m emi gr ant i ma u Beu: Fr ankom, Per evi em i Sa-
rkot i em, cr nogor ski m f eder al i st i ma u Cari gradu, Per om Vukovi em, Vue-
r akovi cem i dr ugi ma i al banski m gr upama u cilju or gani zovanj a ant i j ugosl o-
venske di verzant ske akcije. I por ed unut r anj i h razmi ri ca i nesl aganj a, VMRO
je do 1926. del oval a veoma agresi vno i t erori st i ki na podr uj u Makedoni j e,
uz nepr eki dnu j avnu ili t aj nu podr ku zvani ne bugar ske vl ade ( nar oi t o po-
sle obar anj a St ambol i skog 1923) i st al no upl i t anj e velikih sila u makedon-
sko pitanje pr eko Bea). Razume se, vl ada Kral j evi ne SHS se t ome energi -
no suprot st avl j al a ne bi raj ui sredst va. Zato j e Makedoni j a post al a st al no po-
pri t e malog rata, u koj emu j e najvie st r adao neduni makedons ki nar od.
Dol askom Vane Mihailova 1926. na el o VMRO znat no je poo t r ena te-
rori st i ka akt i vnost u Makedoni j i . I por ed zaj edni kog demar a Male Ant ant e
u avgust u 1926. koj i m se od Bugar ske trailo da r ast ur i Makedonski komi t et ,
akt i vnost VMRO se ni j e smanj i l a. A kada je iste godi ne skl opl j en pakt i zmeu
Italije i Albanije (u st vari uspost avl j en pr ot ekt or at Italije nad Al bani j om), u
Sofiji j e ot poel a nova velika kampanj a protiv Kral j evi ne SHS, smat r aj ui da
je tim pakt om Kral j evi na SHS izolovana i dovedena u vrl o teak pol oaj , t ako
da su st voreni povol j ni uslovi za ost vari vanj e bugar ski h pret enzi j a na Make-
doni j u. Poto je VMRO znat no poj aal a svoju akt i vnost u obl i ku poj edi nani h
at ent at a i ubi st ava, vlasti Kraljevine SHS (a kasni j e i Kral j evi ne Jugosl avi j e)
su pri menj i val e t eke represal i j e prot i v makedons kog st anovni t va koj e j e ve-
likim rt vama u krvi i i movi ni pl aal o supar ni t vo vel i kosr pskog i vel i kobu-
garskog ovi ni st i kog ekspanzi oni zma. (Videti Prilog 1 - St anj e u Makedoni j i
i na Kosovu).
Raznovrsna del at nost VMRO, koja se od obi ne t er or i st i ke organi zaci j e
pi-etvorila u snaan politiki i nst r ument povezan sa mnogi m cent r i ma u Ev-
ropi, rezultat je, por ed ostalog, i zvanredne vet i ne i upor nost i nj enog voe
Vane Mihailova. Nastojei da za ost var enj e svojih pl anova pr i dobi j e i ml adu
makedons ku i nt el i genci j u, on u mnogi m evr opski m gr adovi ma st vara Ml'a-
deku makedons ku t aj nu r evol uci onar nu organizaciju (MMTRO). Meut i m,
posle ubi st va Prot ogerova i drugi h krvavi h obr auna i zmeu dva t abor a u vr-
hovi ma organizacije, akt i vnost VMRO na t er enu poel a j e da opa da posl e
1932. godi ne.
Zbog meusobnog razraunavanj a u t aboru makedonst vuj ui h i anglo-
francuske intervencije u Sofiji, bugarska vlada poela je da menj a svoj odnos
pr ema VMRO, a i bugar ska j avnost je bila nezadovol j na nj eni m r adom. Bu-
garska buroazi j a, koj a se godi nama nadal a da e pr eko ove organi zaci j e us-
peti da ost vari pr i saj edi nj enj e Var dar ske Makedoni j e Bugar skoj sve j e vie
uvi al a da nj eni met odi ne odgovar aj u post avl j enom cilju. Na t aj nai n, umes-
to da kori st i Bugarskoj . VMRO je post al a nezgodna za Sofi j u i nj enu pol i t i ku.
Sve ei pr ot est i beogr adske vlade i pri t i sak zapadnoevr opski h bur oaski h
kr ugova na bugar sku vl adu zbog nove seri j e at ent at a, pri nudi l i su bugar sku
vladu Ki mona Georgi j eva i Damj ana Veleva da 1934. r aspust i VMRO. Vano
Mihailov je emi gr i r ao naj pr e u Tursku, a zat i m u Varavu. Tada se saznal o da
je i t al i j anska vlada daval a Vani Mihailovu 10 mi l i ona leva godi nj e i da je
snabdeval a VMRO or uj em i opr emom. Ti me j e pr i vr emeno pr est al o dej st vo
VMRO u Var dar skoj Makedoni j i .
Da bi ost vari l a pr i saj edi nj enj e Var dar ske Makedoni j e Bugar skoj VMRO
je pod vodst vom Todor a Al eksandrova, Al eksandra Pr ot oger ova i Vane Mi-
hai l ova traila da se povee i koor di ni r a svoj rad sa svim spol j ni m i unut ra-
njim nepr i j at el j i ma Jugosl avi j e. Tako je 20. apr i l a 1929, pri l i kom poset e Pave-
lia i Pereca Bugarskoj , dol o do spor azuma i zmeu Vane Mi hai l ova i Pa-
velia da se or gani zuj e t er or i st i ka akci j a na j ugosl ovenskoj t eri t ori j i i da se
st vore nezavi sne drave - Hr vat ska i Makedoni j a - s tim da Hr vat ska uspos-
tavi grani cu na Drini i da ove dve nove drave - u i nt er esu defi ni t i vnog mi r a
na Bal kanu - svoje gr ani ce pomaknu t ako da dou do nepos r ednog sused-
stva pr eko Sandaka i Kosova. Pored toga, voe ovih t er or i st i ki h organiza-
cija su se saglasili da st upe u kont akt s Al bani j om, stavljajui j oj u izgled pro-
i renj e svojih grani ca u pravcu nj eni h etnikih aspi raci j a pr ema severu, no
ne na t et u Cr nogor aca i Makedonaca. Koor di naci j a i ost var enj e akt i vnost i
ovih organi zaci j a i mal o se izvoditi pod okr i l j em i zat i t om Italije i uz podr ku
Maarske. Ovim s por azumom pr edvi ena j e i r aznovr sna pol i t i ko-propa-
gandna del at nost u svim zapadnoevr ops ki m dr avama i cent r i ma, a sar adnj a
ovih organi zaci j a f unkci oni sal a j e veoma uspeno za sve vr eme do apri l skog
sl oma Jugosl avi j e 1941. godi ne.
2
Posle ubi st va kral j a Al eksandra 9. okt obr a 1934. u Marsej u,
Fr ancus ka i st r ana sl uba ubr zo je ust anovi l a poi ni t el j e. At ent at or . . . na vodno je
nosi o t et ovi r ane oznake Unut r a nj e ma ke dons ke r evol uci onar ne or gani zaci j e (VMRO), i po
t ome se zakl j ui l o d a j e pr i padao ovoj organi zaci j i . . . a t e n t a t o r j e bi o neki Vlada Georgi j ev
Cer nozemski . t e j e kao lini of er Vane Mi hai l ova. j ednog od pr of ai st i ki h pr vaka t ada
u VMRO, bi o pos r edni k i veza i zmeu Vana Mi hai l ova i Ant e Pavelia. ust akog poglav-
nika. Konano j e i st raga ut vr di l a d a j e at ent at or pri j e dol aska u Fr ancus ku bor avi o neko
vr i j eme u Maar skoj , gdj e je (u emi gr ant s kom l ogoru Janka pust a) pouavao ust ae u iz-
vr enj u at ent at a . . i st raga j e nadal j e ust anovi l a i t o da at ent at or nije bi o sam. ve da j e bi o
pri i zvrenj u dj el a u vezi s j e dnom gr upom sauesni ka, te da at ent at nije uspi o u Marsej u,
i mal a j e dr uga gr upa zavj er eni ka ( ust ae) izvriti at ent at na kral j a u Parizu.
Kasni j a i st raga povodom l og at ent at a ust anovi l a j e povezanost a t e nt a t or a s faisti-
kom It al i j om . . . '
Neposr edno pre apr i l skog rata, VMRO Vane Mihailova je, po di rekt i va-
ma nj eni h i mperi j al i st i ki h gospodar a iz Rima, Berl i na i Sofije, p o n o v n o - u z
masovnu pr opagandu - razvila svoju t erori st i ku akt i vnost na podr uj u Var-
dar ske Makedoni j e. Tako su ubr zo oivele rani j e veze i mr ea pijunsko-di-
verzant ske del at nost i . Iako j e Mihailov bi o napust i o svoj raniji s t a v - d a Ma-
kedoni j u t r eba pri saj edi ni ci Bugar skoj - j er j e uoi dr ugog svet skog rat a ra-
unao d a e pomo u Nemake uspet i a f or mi r a makedons ku dravu koj a bi
st aj al a pod nemaki m pr ot ekt or at om, ipak su ondanj i vl adaj ui krugovi i z
Sofije bl agonakl ono odobr aval i ovu novu t erori st i ko-di verzant sku akt i vnost
VMRO, r aunaj ui da e im ona ol akaat i i ubrzat i okupaci j u makedons ke te-
ritorije. Zat o j e i razuml j i vo t o j e j edan deo makedons kog st anovni t va, pod
snanom pr esi j om st raha, t er or a i pr opagande u dani ma apr i l skog r at a prui o
pomo organi zaci j i VMRO u sl amanj u ot por a j ugosl ovenske voj ske i brzoj
okupaci j i zemlje.
4
U izvetaju taba granine trupe Pov. . Ob. br. 3067 od 26. novembra 1940.
godine, i zmeu ost al og, kae se a l anovi VMRO,
po svoj prilici uz pri st anak (bugarski h) vladinih krugova, ot poi nj u ve dost a ot vore-
no svoju akci j u u cilju t eri t ori j al ni h zaht eva . . pr ema Gr koj i Jugoslaviji. Pr ema dobive-
nim podaci ma, Vano Mihailov j e poet kom novembr a kr at ko vr eme bor avi o u Italiji da bi
dobi o pomo za i zdravanj e j ednog makedonskog odr eda sa al banske t eri t ori j e u pr avcu
grke granice, koji bi se popunj avao grki m Makedonci ma. Neki f unkci oner i VMRO su, ta-
koe. poet kom novembr a posetili i t al i j anskog posl ani ka u Sofiji i ponudi l i mu sar adnj u
ovog odr eda, iji bi lanovi bili pasoi ma r edovno pr ebaeni u Italiju, ali izgleda da je ita-
lijanski posl ani k to odbi o sa zahval nou.
Dalje se u izvjetaju kae da t om akci j om r ukovodi pr edsedni k Makedon-
skog naunog i nst i t ut a pr of esor Nikola St oj anov, koji se pr i pr ema da put uj e
u Maarsku, Nemaku i Italiju, da bi za ovaj pokr et pr i kupi o novana sred-
stva. Sem toga, sofijski st udent i i l anovi razni h rodol j ubi vi h organi zaci j a
pri redi l i su 15. novembr a demonst r aci j e u Sofiji, a pr ed i t al i j anski m i nema-
kim posl anst vi ma odrani su govori, u koj i ma su Nemci i Italijani nazivani
spasiocima zeml j e, dok je masa klicala Osl obodi t e nam Makedoni j u, a
uli su se i pokl i ci prot i v Jugoslavije.
5
U mar t u 1941. i t al i j anska vl ada je dal a 12 mi l i ona lira r ukovodst vu VMRO
za di zanj e pobune u Makedoni j i , s tim da se ova akci j a si nhr oni zuj e sa akci-
j ama ust akog pokr et a u Hrvat skoj . Ovoj odl uci j e pr et hodi o sast anak Artu-
kovi - kat r ov u Beu f ebr uar a 1941. godi ne.
6
NAPOMENE
1
AR 1941. ZD. I. dok 321. st r 944-947. pri m. 2; AVII. F-17. reg. br. 56/ 3- 1, k. 36.
2
Voina enciklopedija. / izdanje, t om 10, Beograd, 1967, str. 292
3
Ferdo Culinovi. Jugoslavija izmeu dva rata, II, str. 66.
4
Vojna enciklopedija, I izdanje, t om 10 str. 292.
6
AR 1941, ZD. I, dok 321, st r 944-947; AVII, F-17. reg. br. 56/ 3-1, k. 36.
AVII, reg br 26/ 4- 1. k 1
MAARSKE FAI STI KE I I REDENTI STI KE ORGANI ZACI J E
Nezadovol j na odr e dba ma Tr i j anonskog ugovor a o mi r u 1919. Maar ska j e
odmah posle svret ka prvog svet skog rata bila nepri j at el j ski r aspol oena pre-
ma novost vor enoj drav i - Kraljevini SHS. Zato se u Bakoj, Bar anj i i Banat u
razv ija ovi ni st i ka pr opaganda meu maar s ki m ivljem, osni vaj u se razna
maar ska dr ut va i pokr et i koji del uj u po di r ekt i vama iz Budi mpet e. Tako,
Nepker - kul t ur no naci onal no udr uenj e, radi odr avanj a maar s kog duha,
t ampa list Napio. Maar ska revizionistika pr opaganda nepr eki dno raste,
nar oi t u posl e dol aska naci st a na vlast u Nemakoj 1933. godi ne. Radio-pro-
paganda iz Maar ske post aj e vrlo akt i vna, a kat ol i ki svetenici, koji su bili
politiki pri vreni maar s koj manj i ni , ef i kasno su del oval i po sel i ma i grado-
vima.
Uoi dr ugog svet skog r at a u kri l u maar s ke manj i ne javljaju se razne fa-
istike organizacije, kao: Leventa, Maarski kul t ur ni savez, Partija stre-
lastin krstova (Nvi askrereszt es part), Ri mokat ol i ki krug i druge, koj e
u dani ma apri l skog sl oma Kral j evi ne Jugosl avi j e post aj u real i zat ori maar -
ske okupat or s ke politike. U t om je nar oi t o bio akt i van Maarski kul t ur ni
savez.
Deo maar s ke manj i ne u Vojvodini negovao je i dej u o Velikoj Maar-
skoj, koj a bi, pored met r opol e, obuhvat i l a Slavoniju, Srem, Banat , Baku i
Baranj u, Meumur j e i Pr ekomur j e, pa je u dani ma apri l skog rat a eljno oe-
kivao maar s ke t r upe i sabot aama i di verzi j ama, a pos ebno pr opagandom,
i ni o sve da ol aka i ubr za nj i hov dol azak. I, zaista, ve 12. apri l a t enj e ma-
ar skog revi zi oni zma bile su ost var ene - ul askom maar s ke voj ske u Vojvo-
di nu. Ona je odmah po ul asku u Baku i Bar anj u, tj. ve 14. aprila, ot poel a
da uni t ava sr psko i j evrej sko st anovni t vo. Uz punu pomo i podr ku fais-
tikih organi zaci j a maar s ke naci onal ne manj i ne nast al o j e hapenj e, zlostav-
l j anj e i ubi j anj e srpskog, cr nogor skog i j evrej skog st anovni t va, a nar oi t o
oni h koji su dosel j eni u ove obl ast i posle 1918. godi ne. Upor edo sa masovni m
t er or om spr ovedena j e i depor t aci j a, t ako da j e do 25. apri l a i sel j eno pr eko
10.000 st anovni ka, najvie iz novosadskog sreza. U tim zl oi nski m akci j ama,
fai st i ke organi zaci j e maar s ke naci onal ne manj i ne i mal e su pr vor azr ednu
ulogu. (Zborni k, Zloini okupatora u Vojvodini 1941-1944, Novi Sad. 1946, str.
68-93, 74, 52-67; Arhiva VII, k. 171-a, reg. br. 5/ 1).
ALBANS KE I RE DE NT I S T I KE ORGANI ZACI J E
Albanija je u skl opu tzv. istonog pitanja jo od poet ka ovoga veka bila in-
t er esna sfera evropski h velikih sila u nj i hovi m i mperi j al i st i ki m pl anovi ma
na Bal kanu, a u j ugozapadni m obl ast i ma Kral j evi ne SHS - na Kosovu, u Me-
tohiji i zapadnoj Ma k e d o n i j i - o d ma h posl e 1918. poj avi o se i redent i st i ki po-
kret. Zato j e vel i kosrpska buroazi j a naj br ut al ni j i m met odama povel a esto-
ku bor bu prot i v al banske i r edent e. U t om cilju na Kosovu i u Metohiji formi -
rala je st r anku begova i bogat i h gr aana al banske nar odnost i Demijet. Ona
je net o s t r ahom i t er or om, a net o p o d mi u \ u n | e m j ednog dela f eudal nog be-
govskog el ement a al banske manj i ne, u t om podr uj u sprovodi l a pol i t i ku ko-
lonizacije i odnar oavanj a al banskog ivlja i oduzi manj em zemlje u korist ko-
l oni st a bez ikakve naknade. Kolonisti sr pske i cr nogor ske nar odnost i bili su
povl aeni , a pri padni ci al banske manj i ne t akorei nisu imali ni kakvi h prava
i sl obode. Sem toga, et ni ci i drugi srpski ovinistiki el ement i vrili su t eka
nasilja nad al banski m ivljem na Kosovu, u Met ohi j i i zapadnoj Makedoni j i .
1
Na razvoj al banskog i r edent i zma u posl er at nom per i odu veliki ut i caj
i mal o je nest abi l no unut r a nj e pol i t i ko stan je u samoj Albaniji. Do 1926, Ah-
met beg-Zogu, dok je bi o veran Beogradu, nije davao javnu podr ku i reden-
t i st i koj del at nost i Al banaca za i zdvaj anj e iz Kraljevine SHS i pr i kl j uenj e Al-
baniji. Meut i m, si t uaci j a se i zmeni l a im je Ahmet beg-Zogu 1926. sa Italijom
zakl j ui o tzv. Tiranski pakt . Od toga moment a italijanska vl ada snano i nep-
r eki dno pomae al banski i redent i zam na t et u Jugoslavije, nar oi t o od ul aska
italijanskih t r upa u Albaniju 7. apri l a 1939. godi ne do apr i l skog sl oma 1941,
pa i kasni j e u t oku okupaci j e - do konanog os l oboenj a Jugosl avi j e 1945.
Al bansko posl anst vo u Beogr adu i al banski konzul at u Skopl j u post al i su
cent ri za pomaganj e i podst i canj e al banske i r edent e, nar oi t o meu st uden-
t i ma al banske nar odnost i koji su osnoval i svoje t aj no udr uenj e Besa. Cilj
ovog udr uenj a i akt i vnost i al banskog posl anst va i konzul at a bi o je da se po-
t kopavanj em i r uenj em Jugosl avi j e pr i poj e Kosovo i Met ohi j a i deo Make-
doni j e al banskoj dravi. Ubrzo j e Besa obuhvat i l a i mnoge dr uge al banske
i nt el ekt ual ce koji su se nalazili u dr avnoj slubi, pa i u j ugosl ovenskoj vojsci.
Besa j e izvravala ugl avnom one zadat ke koj e j e i t al i j anska voj no-oba-
vet aj na sluba, pr eko al banskog posl anst va u Beogr adu, post avl j al a ruko-
vodst vu ove organi zaci j e. Tako j e al banska i r edent a ve 1927. post al a i nst ru-
ment za obavet aj nu slubu i diverzije us mer ene prot i v i nt egri t et a Kral j evi ne
SHS, a kasni j e prot i v Kral j evi ne Jugosl avi j e i prot i v Nar odnoos l obodi l akog
pokr et a, sve do sl oma Italije 1943. godi ne. Do t ada je i t al i j anska vl ada ruko-
vodila cel okupnom obavet aj nom, agent ur nom i di ver zant skom sl ubom du
j ugosl ovenske gr ani ce pr eko svojih speci j al ni h cent ar a post avl j eni h na al-
banskoj i del om na j ugosl ovenskoj teritoriji. It al i j ansko posl anst vo u Beogra-
du dobr o j e pl aal o l anove organi zaci j e Besa, sa zadat kom da na Kosovu
i u Metohiji organi zuj u i l egal ne ete,
2
koj e bi u t r enut ku nas t upanj a jugos-
l ovenske krize (mislilo se na i zbi j anj e i t al i j ansko-j ugosl ovenskog rat a) doe-
kale i t al i j ansku voj sku i di verzant ski m akci j ama u pozadi ni j ugosl ovenski h
t r upa omogui l e j oj l ako i brzo napr edovanj e. Pored toga, Besa je i mal a za-
dat ak da popul ar i e Italiju na Kosovu i u Metohiji i pr i pr emi st anovni t vo al-
banske naci onal nost i da u dat om t r enut ku doeka i t al i j ansku voj sku kao os-
l obodi oce. I zaista, nj eni l anovi su na Kosovu i Met ohi j i f or mi r al i or uane
gr upe koj e su posl e dol aska i t al i j anske voj ske na ovu t eri t ori j u poel e da pale
nasel j eni ka sela i pr ot er uj u nasel j eni ke. Organizovali su i vel i ke mani fest a-
cije za doek i t al i j anski h t r upa i ukl j ui l e se odma h u okupat or ski apar at .
Uoi napada fai st i ki h agr esor a na Jugosl avi j u u pr ol ee 1941. zapostav-
ljena. obespr avl j ena, naci onal no ugnj et avana, ekonoms ki ekspl oat i sana i po-
t puno osi romaena al banska manj i na, a i pod ut i caj em i nost rane propagande,
bila je skor o sva obuhvaena i r edent om, t ako da je u t oku apr i l skog rat a na-
j vei m del om stala na st r anu agr esor a. Ona je, kao bl agovr emeno organi zo-
vana pet a kol ona, r azor no dej st voval a na f r ont u i u pozadi ni j ugosl ovenski h
t r upa i t i me ubrzaval a nj i hov sl om u rasul o. Za vr eme okupaci j e Jugosl avi j e
mnoge ul t ra-ovi ni st i ke organi zaci j e al banske i r edent e su, pod okr i l j em fa-
istike Italije, upot punj aval e si st em okupaci j e, pruaj ui punu podr ku oku-
pat or u. naroi t o u bor bi protiv Nar odnoosl obodi l akog pokr et a Jugosl avi j e.
U t ome su se nar oi t o isticale organi zaci j e Besa i Bali Kombet ar (Bali
kombet ar ) , koj e su se zalagale za st var anj e Velike Albanije, tj. za pr i kl j uenj e
Kosova, Met ohi j e i zapadne Makedoni j e Albaniji.
Bali kombet ar (Naci onal ni front ), naci onal i st i ki pokr et u Albaniji, da-
tira od 1939. godi ne, sa osnovni m zadat kom osl oboenj a zeml j e od Italijana.
No. kako je pr ogr amom bilo obuhvaeno i uspost avl j anj e Velike Albanije pri-
kl j uenj em Kosova i Met ohi j e, del ova Makedoni j e i Cr ne Gore, bor ba protiv
komuni zma i slino, ovaj pokr et j e zauzeo nepri j at el j ski stav pr ema Jugosla-
viji ve prv ih dana posl e nj enog sl oma, a kasnije, posl e neuspel i h pr egovor a
o saradnj i , i protiv NOP-a Albanije. Sa It al i j ani ma je sar ai vao pol upri kri ve-
no, sa Nemci ma ot vor eno. Kapi t ul aci j u bive Jugosl avi j e j e doekao oduev-
ljeno, smat r aj ui j e povol j nom pri l i kom da ot pone st var anj e Velike Albanije.
Uz podr ku okupat or a, pol ovi nom apri l a 1941. godi ne or gani zovao je bande
za pr ot er i vanj e sa Kosova i Met ohi j e nasel j eni ka Sr ba i Cr nogor aca. Poto su,
pr oi r enj em italijanske okupaci one zone, ovi kraj evi pri kl j ueni Albaniji, Ita-
lijani su od naj ovi ni st i ki j i h el emenat a, radi poj aanj a svoje vlasti, organi zo-
vali policijske, a zatim i razne pol uvoj ni ke dobr ovol j ake formaci j e. Ove for-
maci j e su u poet ku t er or i sal e mi r no st anovni t vo, a kasni j e su sluile za u-
vanj e grani ca Albanije i bor bu prot i v NOV u Cr noj Gori, Srbiji, Makedoni j i ,
na Kosovu i Metohiji.
3
NAPOMENE:
' Videti Prilog I - Sl anj e u Makedoni j i i na Kosovu.
Na pri mer, al banski i redent i st i ki Kosovski komitet' or gani zovao je tzv. kaake ete
u Jugoslaviji, nar oi t o u 1940. godi ni (AR 1941. ZD. I. dok. 237, str. 698, pri m. 2).
3
Enciklopedija Jugoslavije. I. Zagreb, 1955, st r 301-302
NEMAKA MANJ I NA ( FOLKSDOJ CERI ) I
NJ I HOVE ORGANI ZACI J E
Nemaka naci onal na manj i na j e pred drugi svetski rat post al a znaaj an inst-
r ument pol i t i ke naci st i ke Nemake, radi ost var enj a nj eni h pl anova za eks-
panziju i ut i caj a na politiki ivot Jugoslavije. Ona je j o od dol aska naci st a
na vlast u Nemakoj 1933. post al a or ue obavet aj ne sl ube Treeg Rajha, a
nepos r edno pr e poet ka apr i l skog r at a 1941. got ovo u celini se pret vori l a u
monu organi zaci j u za sabot ae i diverzije. Kao pet a kol ona, ona je u mart ov-
ski m i apr i l ski m dani ma 1941. prual a dr agocenu pomo nemaki m armi j a-
ma u t oku pr i pr ema i za vr eme nj i hove naj ezde na Jugoslaviju.
Na t eri t ori j i Jugosl avi j e nemaka manj i na je i mal a etiri grupe: gr upu u
j unoj t aj er skoj i r ej onu Koevja, gr upu u Bosni (nasel j enu posl e okupaci j e
Bosne i Her cegovi ne 1878), gr upu u Hr vat skoj i Slavoniji i naj kompakt ni j u
gr upu u Vojvodini.
Nasel j avanj e Nemaca u j ugosl ovenski m obl ast i ma sever no od Save i Du-
nava vr eno je u skl adu sa osvaj akom pol i t i kom Bea, u cilju germani zaci j e
sr ednj eg Podunavl j a i dal j eg pr odor a pr ema Jugoi st oku. Zato su aust ri j ske
vlasti sve do 1918. favori zoval e sve nemake gr upe na t et u srpskog, hrvats-
kog i sl ovenakog nar oda. Cak je i vlada Kral j evi ne SHS posl e 1918. dal a pri-
vilegovan pol oaj nemaki m manj i nama, nar oi t o u Vojvodini, da bi suzbila
ut i caj maar s ke manj i ne i pr oht eve por aene Maar ske na ove obl ast i . Zat o
su posl e 1918. Nemci u Voj vodi ni dobi l i per spekt i ve za nesmet an ivot i raz-
voj. Bl agodarei pri\ i l egovanom pol oaj u, oni su 1920. u Novom Sadu stvorili
svoju j edi nst venu organi zaci j u Schwbi sch- deut scher Kul t ur bund (Svaps-
ko- nemako kul t ur no udr uenj e - Kul t urbund), koj a je u pol i t i kom, kul-
t ur nom i pr i vr ednom pogl edu obj edi nj aval a blizu pol a mi l i ona ljudi.
Ta organi zaci j a je post epeno post aj al a moan kul t ur ni i politiki f akt or
koji e odi grat i veoma znaaj nu ul ogu u razbi j anj u j ugosl ovenske drave. Ona
je u prvim posl er at ni m godi nama i mal a 115 filijala na t eri t ori j i Voj vodi ne, gde
je do 1929. izdavala 26 listova na nemakom jeziku (do 1918. na t oj t eri t ori j i
nije i mal a ni j ednog svog lista), a ve 1933. na t eri t ori j i Jugosl avi j e bilo je 415
nemaki h kul t ur no- pr osvet ni h drut ava.
Nemaka man jina u Jugoslavi ji i mal a je pr eko 140 pr eduzea, od kojih 60
bankar ski h zavoda sa ul ozi ma od pr eko pol a mi l i j ar de di nar a 1929. godi ne.
Sem u Sloveniji, ona u poet ku t akor ei nije i mal a ni j ednu osnovnu kol u u
koj oj se uilo na nemakom jeziku, j er se na osnovu tzv. Aponi j evog kol skog
zakona u svim kol ama nast ava izvodila s amo na maar s kom. Meut i m, po
podaci ma od mar t a 1929. u 154 nemake osnovne kol e bilo je 570 odel j enj a
u koj i ma je kol ske 1929/30. godi ne 572 nemaka ui t el j a ui l o 33. 304 dece.
U to vreme, por ed 6 gr aanski h kola (24 odel j enj a i 721 ueni k), Nemci su
imali i gi mnazi j u u Novom Vrbasu (180 ueni ka), u koj oj je sva nast ava izvo-
ena na nemakom jeziku. Stavie, j ugosl ovenska vl ada j e 1932. dozvolila da
se ot vori ui t el j ska kola sa nemaki m nast avni ci ma koji nisu bili j ugosl oven-
ski podani ci . Cel okupna nast ava i u gr aanski m kol ama t akoe je i zvoena
na nemakom jeziku, a i zdravanj e kola padal o je na t eret drave. U s amom
Beogr adu, gde t ako rei i ni j e bilo Nemaca, j ugosl ovenska vlada je 1931. os-
noval a nemaku osnovnu i gr aansku kolu, a sl edee godi ne na t eri t ori j i Sa-
vske banovi ne, gde rani j e nije post oj al a ni j edna nemaka kola, ot vor eno j e
46 odel j enj a na niim i 12 odel j enj a na viim nemaki m osnovni m kol ama,
u koj i ma je bilo oko 1400 ueni ka. Poet kom kol ske 1931 /32. godi ne Nemci
su u Jugoslaviji imali 39 de.jih zabavita, 620 osnovni h i 188 viih osnovni h
kola sa ukupno 39. 843. dece. I u ver skom pogl edu nemaka manj i na u Ju-
goslaviji ouval a je svoj raniji privilegovani poloaj.
1
l ako je rad ove organi zaci j e bi o zabr anj en 1924. i 1929, a u Sloveniji 1934.
i 1936. godi ne, ona je nepr eki dno politiki akt i vno radi l a i posl e dol aska Hit-
l era na vlast u Nemakoj 1933. post al a i nst r ument pol i t i ke Tr eeg Raj ha. Zat o
j e vrhovno vodst vo nemake Naci onal soci j al i st i ke part i j e (im j e dol o na
vlast) obrazoval o Savet za f ol ksdoj er e (Vol ksdeut scher) sa nj i hovi m iz-
vrni m or ganom Vomi (Vol ksdeut sche Mittelstelle). U oba ova or gana
bili su odabr ani iskusni i sposobni nacisti iz Hesovog (Hess Rudol f) apar at a,
koji su iz Berl i na pr eko Drutva za nemst vo u i nost ranst vu (Berlin f r das
Deut scht um im Ausland) dirigovali r adom svih f ol ksdoj er ski h gr upa u Ev-
ropi, a nar oi t o naj or gani zovani j om, naj br oj ni j om i ekonoms ki naj j aom gru-
pom u Jugoslav iji koj a je pomagal a nemaku ekspanzi j u i obavet aj nu slubu.
Neposr edno posl e anl usa, a nar oi t o za vr eme sudet ske krize, pol i ci j ske
vlasti u Kraljevini Jugoslaviji vrlo su ot r o i st upi l e prot i v akci j e naci st i kog
obnovi t el j skog pokr et a za st var anj e j edi nst venog f ol ksdoj er skog f r ont a. U
organi zaci j ama nemake naci onal ne manj i ne, odnos no nemake nar odne -
grupe, post oj ao j e rascep: na j ednoj st rani st ar o konzer vat i vno vodst vo Kul-
t ur bunda, a na dr ugoj obnovi t el j ski nacistiki pokr et pod vodst vom <h
Avendera, l ekara iz Paneva, ur edni ka lista Folksruf (Vol ksruf). Obnovitelji
su bili iskljueni iz Kul t ur bunda ve 1935. godi ne. Da bi legalizovuli svo|ii
pol i t i ku akciju, oni su 1937. godi ne kol ekt i vno prili Zboru Di mi t ri j a Ljo-
tia.
Politiki pr ogr am f ol ksdoj er skog j edi nst venog f r ont a bi o j e vrl o slian
zahtevima koje je na kongresu Sudet ski h Nemaca u Karlovim Vat ima istakao
nj i hov voa Henl aj n. Na i nt er venci j u posl ani ka fon Her ena (Heeren Vi kt or
von), nemako Mi ni st arst vo i nost rani h posl ova pr eduzel o je niz kor aka i
mer a kako bi smi ri l o pr et er ano i spol j enu naci st i ku del at nost u r edovi ma
f ol ksdoj er a u Jugoslaviji . ..
Naelnik kul t ur no- pol i t i kog odel j enj a nemakog Mi ni st arst va i nost ra-
nih posl ova r ekao je 17. maj a 1938. godi ne:
Mi sada, iz opt i h spol j nopol i t i ki h razloga ne el i mo da fol ksdoj eri za-
uzmu opozi ci oni stav pr ema St oj adi novi evoj vladi, a isto t ako neemo da
f ol ksdoj er ska gr upa u Jugoslaviji sada pos ebno privlai panj u. . .
Posle Mi nhenskog sporazuma, ti spoljnopolitiki razlozi su otpali. U spo-
r azumu sa St oj adi novi em, posl ani k Ion Her en je ot r o pr ot est ovao kod mi-
ni st ra unut r anj i h posl ova dr Ant ona Kor oeca navodno zbog nepr avedni h
odnosa pr ema nemakoj manj i ni . Na zaht ev fon Her ena u Beograd j e dopu-
t ovao dr Luig, zameni k nael ni ka t aba Vol ksdeut sche Mittelstelle, cent ra-
le SS u Berl i nu, koj a je pot aj no r ukovodi l a del at nou svih f ol ksdoj er a u
i nost ranst vu.
Na sast anku pr edst avni ka glavnih st ruj a iz nemaki h manj i nski h organi-
zacija u Beogr adu, kr aj em okt obr a 1938. godi ne. Luig je saopt i o da svi folks-
doj eri u Jugoslaviji u i nt er esu nemako-j ugosl ovenski h odnos a mor aj u gla-
sati za vl adi nu listu Mi l ana St oj adi novi a i da ova di rekt i va mor a ost at i u na-
j veoj t aj nost i .
Meut i m, St oj adi novi je tek 13. novembr a u Novom Sadu pr i mi o dele-
gaciju fol ksdoj era. Izgovaraj ui se da je kandi dat ur e na svoj oj listi ve ras-
podel i o, on j e pri st ao s amo na dva f ol ksdoj er ska posl ani ka kandi dat a
umest o zat r aena etiri kandi dat a. U i t avoj pr edi zbor noj kampanj i JRZ je
briljivo izbegavala da na bilo koji nain pomi nj e podr ku koju su, pr ema di-
rektivi iz Berl i na, pruili vladi fol ksdoj eri .
Pr ema mi l j enj u fon Her ena, podr ka f ol ksdoj er a bila j e j edi no mogua
pot o se oeki val o da e St oj adi novi i posl e i zbora ost at i na vlasti. irokim
kr ugovi ma nar odne gr upe ipak bie vrlo t eko da gl asaj u za listu vlade, iji
se mi ni st ar unut r anj i h posl ova ve odavno pokazao kao nepomi rl j i v protiv-
nik nemakog ivlja u zeml j i i koji je upr avo posl ednj i h meseci doneo, ili se
bar em saglasio, sa mnogi m pol i ci j ski m me r a ma prot i v f ol ksdoj er a. me r a ma
koje su predst avl j al e svesno i kani ranj e.
2
Poto j e pobedi l a nova st r uj a ml adi h naci st i ki h el emenat a, ve poet-
kom 1939. Kul t urbund, koji je konano reorgani zovan po naci st i ki m pri-
nci pi ma. poeo j e da se agresi vni j e ponaa. Zato j e nael ni k Gl avnog general -
t aba general Simovi, pr ema izvetaju nemakog posl ani ka u Beogr adu od
13. apri l a 1939. godi ne, s kr enuo panj u nemakom vazduhopl ovnom at aeu
na post oj ee kr aj nj e razdral j i vo st anj e st anovni t va i izrazio boj azan da bi
agi t ovanj e medu f ol ksdoj er i ma u Vojvodini, koj e se odnedavno poveava,
mogl o dovest i do i nci denat a koji bi ozbi l j no nakodi l i nemako-j ugosl oven-
skim odnosi ma.
Fon Her en dul | c izvetava Ri bent r opa da su ga fol ksdoj eri uveraval i da
su se pri padni ci Pokret a pr epor oda ( Er neuer ungsbewegung) nedavno
pri l i no eksponi r al i u svom radu na agitaciji, i nagovestili su da sl ede i nst ruk-
cije iz Berl i na.
Ako se sloite sa mnom. nast avl j a Her en, d a j e zasada svako nespokoj -
stvo politiki nepoel j no, pr epor uuj em da se Uprava f ol ksdoj er a (Volks-
deut che Mittelstelle) obavest i u t om smislu.
3
Pa ipak fon Her en je 19. ap-
rila 1939. godi ne pr edao j ugosl ovenskom mi ni st ru most rani h poslova pro-
t est nu not u zbog navodni h bezobzi rni h post upaka j ugosl ovenske policije s
nemaki m demonst r ant i ma i pri t voreni m pet okol onaki m el ement i ma, a
pr ema uput st vu Ministarstva i nost rani h poslova Raj ha 13. mai a iste godi ne
predao je predsedni ku vlade Dragii Cvetkoviu Memorandum s prot est om
zbog progona nemaki h naci onal ni h pr i padni ka u Kraljevini Jugoslaviji.
Izvesne mer e Cvetkovieve vlade bile su ml ake t ako da su za naci st i ke pe-
t okol onae bile vie st i mul ans nego li suzbi j anj e subverzi vne akcije, pa su i
dalje nastavili da vre pritiske. Karakt eri st i no je d a j e i Milan Stojadinovi,
kao predsedni k j ugosl ovenske vlade, upr kos svog proosovi nskog stava, sre-
di nom 1938. godi ne bio pri nuen da svojim pot i nj eni m organi ma, naroi t o
banu Dunavske banovi ne, pr epor ui pr i menu represi vni h mer a protiv tur-
bul ent ni h pronaci st i ki h el emenat a u dravi, j er su foksdoj eri ot poel i agi-
taciju da se nemaka naci onal na skupi na u Jugoslaviji ugl eda na Sudet ske
Nemce u Cehoslovakoj. Nacistiki ispadi doveli su dot l e d a j e ak i Stojadi-
novieva vlada uhapsi l a vei br oj nacistikih agi t at ora ( pr ema pi sanj u Neue
Zri cher Zeitung-a od 18. maj a 1938), ali su ubr zo put eni na sl obodu na in-
tervenciju fon Her ena i dalje produili svoje pet okol onske akcije.
3

Naelnik Glavnog generaltaba u svom predlogu ministru vojske i morna-
rice od 21. jula 1939. godine o mer ama za suzbi j anj e manj i nske i komuni st i ke
propagande, i zmeu ostalog kae:
I nt er mi ni st er i j al na komi si j a u svoj i m zakl j uci ma po pi t anj u suzbi j anj a ne ma ke pro-
pagande u na oj zeml j i izloila j e si t uaci j u ove pr opa ga nde dos t a op i r no . . . Sami ciljevi ne-
make pr opa ga nde su us ko pr i kazani . Tr ebal o j e d o k u me n t o v a n o ot kr i t i i kr aj nj i cilj ove
pr opa ga nde j e dne t ako di nami ne, di sci pl i novane i or gani zovane naci j e, pa bi se r el j ef no po-
javila i istina, da sve ono t o izgleda s a mo kao cilj, nije ni t a dr ugo, ve sredstvo za postignue
krajnjeg cilja: dominiranje germanizma i podjarmljivanje svih manjih naroda koji se nadu na
putu njene nacionalne ekspanzije. ( Podvukao V. T).
Zatim govori o naci onal soci j al i st i koj koncepci j i Nemaca, o Kul t urbun-
du i o izradi det al j nog pl ana za suzbi j anj e pr opagande svih manj i na u naoj
zemlji sa opi rni m konkr et ni m predl ozi ma i mer ama.
4
Nemaki vojni atae u Beogradu u izvetaju od 21. jula 1939, pored ostalog,
kae:
Po moj e m mi l j enj u, pr opa ga nda za pobol j anj e pol oaj a Nemaca iz Nemake i pri-
padni ka ne ma ke manj i ne u Jugosl avi j i ni j e pot r ebna, s obzi r om na s ada nj e spol j nopol i t i -
ko st anovi t e. 1 ovako i ona ko st vari se razvi j aj u s ame po sebi pod pr i t i skom geogr af skog
pol oaj a. Ukol i ko j e manj e me anj a sa ne ma ke s t r ane u pi t anj e manj i ne, ut ol i ko e se po-
uzdani j e i spuni t i elja da j edna j aka Jugosl avi j a bude na savezni k, i s a mo u t akvoj Jugos-
laviji pr i padni k ne ma ke manj i ne doi e do svojih puni h pr ava. .
5
Razliiti meunar odni dogaaji, kao napr i mer aulus, sudet ska kriza,
razbijanje ehoslovake, podst akl i su nadu Nemaca u Sloveniji da e moi da
obnove nove organizacije vapsko-nemakog kul t ur nog saveza, pa su zbog
toga 31. mar t a 1939, prijavili st varanj e 32 mesne grupe. Iako su u neki m kra-
jevima odrali osni vake skupt i ne, ve u apri l u vlasti nisu dozvolile obnovu
Kul t urbunda u Sloveniji sve do okt obr a 1939, tj. tek u vr eme dr ugog svet-
skog rata, im su nacisti odobri l i pravila Sl ovenakog prosvet nog saveza u
Korukoj. Osim pokraj i nskog vodstva za Dravsku banovi nu do poet ka 1941.
godi ne bilo je organi zovano jo pr eko 50 mesni h grupa, i to u okr uzi ma Ma-
ribor, Ptuj, Celje, Ljubljana i Koevje. Prema podaci ma pokr aj i nskog statis-
tikog biroa Kul t urbunda u Sloveniji je 19. j anuar a 1941. godi ne bilo 11.577
lanova Kul t urbunda, pri emu nisu ubr oj ene mesne gr upe Gornj a Radgo-
OVI NI STI KE SEPARATI STI KE I NEPRI JATELJSKE ORGANI ZACI JE I JUGOSLAVIJI 1 9 3
na, Apae, Fiinci i Mur ska Sobot a, koj e su i mal e 8. decembr a 1940. godi ne
ukupno 691 lana, i ve f or mi r ana gr upa Crmonj i ce. Pr ema t ome, u Sloveniji
je u to vr eme u Kul t ur bundu bilo or gani zovano ve pr eko 12. 268 Nemaca.
6
Poto su j ugosl ovenske vlasti, pre svega zbog naci st i ke usmer enost i i
br oj ni h i spada nemake oml adi ne u Sloveniji, raspust i l e j ednu za dr ugom sve
mesne organi zaci j e Svapsko-nemakog kul t ur nog saveza, t amo gde su bila
snani j a nemaka upori t a, Nemci su imali ilegalne pol i t i ke odbor e peto-
rice. Takav odbor bio je, sasvim izvesno, u Celju. Poznat je i sastav t akvog
odbor a za Koevsku, koji se, poet kom 1939, pr ed pr est avni ci ma Fol ksdoj e
Miteltele obavezao da e preuzet i odgovornost za pol i t i ko vaspi t anj e na-
ci onal ne grupe. Takoe je mor ao da post oj i takav odbor i u Mar i bor u. Ne-
maki napad na Poljsku i poet ak dr ugog svet skog rat a su meu Nemci ma u
Sloveniji, koji su u to vr eme obnavl j al i Svapsko-nemaki kul t ur ni savez,
probudi l i nove nade za ost var i vanj e nemaki h i mperi j al i st i ki h pret enzi j a u
Sloveniji, pa su na to poeli i da se pr i pr emaj u.
Cim je rat izbio, oni su u okvi ru Svapsko-nemakog kul t ur nog saveza,
i por ed prot i vl j enj a nemakog Mi ni st arst va i nost rani h poslova, po uzor u ode-
ljenja SA brzo i pl anski stvarali posebna odel j enj a mu kar aca od 18 do 45 go-
di na i vojniki ih vebali U si ovenakoj t aj er skoj j ezgro tih j edi ni ca i-
nili su muki lanovi nemaki h f i skul t ur ni h i spor t ski h dr ut ava. U Mar i bor u
je post oj al o f i skul t ur no i spor t sko dr ut vo Rapid.
Na . Rapi dovom' t er enu u f i s kul t ur noj sali je bilo i zvebani h 800 ili Cak vie ml adi h Ne-
maca kao eki pa . Kul t ur bunda' . . Rapi dovi m' s por t s ki m t e r e nom u Mar i bor u j e prvi put od-
j eki vao kor ak naci onal -soci j al i st i ki h vaspi l ani h nemaki h kol ona. Ra pi d' j e u vel i koj mer i
i dal j e i zvravao vec r ani j e post avl j eni mu zadat ak da nemaCku oml adi nu fiziki obui i svet-
sko- nazor ski i skol uj e t e pr i pr emi dan osl oboenj a.
U j esen 1940. nemaku eki pu u Mar i bor u organi zoval i su j o bolje.
U Celju je u Atletik-port-ferajnu (Atletik sport Verei n) t akoe organi-
zovana nemaka ekipa; snana j edi ni ca Nemake eki pe bila je i u Pt uj u, ali je
naj snani j a i veoma dobr o organi zovana bila Nemaka eki pa u Koevskom.
Tamo j u j e izrazito naci st i ko okr uno vodst vo Kul t ur bunda poel o da or-
gani zuj e j o 1939. godi ne. U jesen 1939. godi ne vodst vo Koevskih Nemaca taj-
no se sast al o i odl ui l o da e ust anovi t i Nemaku eki pu. itavu Koevsku je
podel i o na 25 podr uj a i svi odrasl i mukar ci s poj edi nog podr uj a su pred-
stavljali osnovnu j edi ni cu, tj. t akozvani Sturm (St urm). Pod nosom andar-
meri j ski h st ani ca i pol i t i ki h kancel ari j a formi ral i su, obui l i i angaovali
t ur move. U svih 25 t ur mova (s nj i hovi h podr uj a su kasni j e pokr i vana pod-
ruj a mesni h gr upa Kul t ur bunda) bilo je 1560 jedinstveno uniforniisanih,
u duhu nacionalsocijalistikog svetskog nazora vaspilanih i fiziki osposoblje-
nih mukaraca.
Manj e j edi ni ce Nemake eki pe bile su i u dr ugi m kr aj evi ma Slovenije,
t amo gde su post oj al e organi zaci j e Kul t ur bunda. npr. u Dravogradu, Rua-
ma, Mar enber gu itd.
7
U Izvetaju potpukovnika Duana Bojovia o stanju u jedinicama 41. i 17.
peadijskog puka od 11. septembra 1939. upozor ava nael ni ka Obavet aj nog
odel j enj a Gl avnog gener al t aba da su pr i padni ci nemake naci onal ne manj i -
ne, za vr eme akt i vi ranj a ovih j edi ni ca, radili na st var anj u pet e kol one.
8
Ispadi pet okol onaki h naci st a mnoili su se u t akvoj meri da se u svoj oj
agitaciji za Trei Rajh nisu uzdravali ak ni od izjava da su Slovenci nia
rasa. I nt er esant no je da je Hi t l erova izjava od 8. okt obr a 1939. o mogunost i
pr esel j enj a nemaki h naci onal ni h manj i na iz susedni h drava u Rajh izazvala
pani ku meu sl ovenaki m f ol ksdoj er i ma (naroi t o u Koevskom kraj u), ali
j e t o ubr zo zamenj eno nj i hovom poj aanom agi t aci j om da se sl ovenaki kra-
jevi s nemakom naci onal nom manj i nom pri kl j ue Raj hu. Kul t ur bund j e
poj aao tu pol i t i ku akci j u u prilog Treeg Raj ha ak i u voj ni m j edi ni cama.
8

Zbog nepover enj a u manj i ne. Ministarstvo vojske i mornarice svojim aktom Str.
Pov. . br. 6265 od 28. septembra 1939. godine nar euj e da se iz kr uga rezerv-
nih ofi ci ra ods t r ane rezervni oficiri naci onal ni h manj i na kao nepouzdani (a
pr e svega Nemci i Maari ).
Naelnik Glavnog generaltaba je sa Str. Pov. . Op. br. 4866 od 16. oktobra
1939. godine predl oi o mi ni st ru vojske i mor nar i ce da se uvoenjem polaganja
ispita iz dravnog jezika ogranii broj aka neslovena u kolama za rezeri ne ofi-
cire. a t i me i nj i hov br oj za unapr ei vanj e i dobi j anj e svojstva rezervni h ofi-
cira.
9
Na t aj pr edl og Mi ni st arst vo voj ske i mor nar i ce je sa Str. Pov. . Br. 7268
od 22. okt obr a iste godi ne izdalo nar eenj e Nael ni ku Gl avnog gener al t aba
i pot i nj eni m koma nda ma i ust anovama da se za ake nesl ovene, koji su upu-
uj u u kole za rezervne ofi ci re, uvede pol aganj e ispita iz dr avnog j ezi ka. '
0
Ukoliko se bliila agresija na Jugoslaviju, ut ol i ko je rad manj i ne bio sve or-
ganizovaniji, i sci pl i novano sprovodeci sve di rekt i ve iz Berl i na. To se vidi i
iz tzv. Nar odnog pr ogr ama Nemaca Jugoslavije, u koj em je dr Janko Sep po-
et kom 1940. traio od j ugosl ovenske vlade pot punu samost al nost u okvi ru
j ugosl ovenske drave. n je, sem toga, iste godi ne - posl e nemaki h pobeda
na Zapadu - u j ednom govoru javno i st akao da se nemaka nar odnosna gru-
pa ima smat r at i del om i t avog nemakog nar oda i da uvek mor a biti spr em-
na da izvrava svaki zadat ak koji joj Trei Rajh bude post avi o.
Sem toga, on je t om pri l i kom i st akao i to da nar odnosna grupa, koj a se
nalazi izvan grani ca Rajha, i spunj ava svoj zadat ak j edi no ako ga s mat r a del om
zadat ka itavog nemakeg naroda. Prema njegovim rei ma nemaki Rajh je
ugroen ako ne vlada .junom kapi j om Raj ha koj a se nalazi u Sr emu. Ta ob-
last uvek mor a da stoji pod nemakom vlau, ako Rajh eli da sebi obezbedi
dunavski put ka Cr nom mor u i da osi gura zal ee protiv svih ut i caj a Jugois-
toka. Upravl j anj e del om Podunavl j a u koj em su nasel j eni j ugosl ovenski folks-
doj eri j e j edai . od najvanijih zadat aka nemake . nar odnosne grupe' , nj ena
misija. To je pr i r odni cent ar . Karpat ske kotline' , a ko nj ome vlada, vl ada i-
tavim ovim prost orom.
10

Inspekcija zemaljske odbrane u svom izvetaju Pov. . Ob. 2 br. 1423 od 15.
marta 1940. godine izvestila je nael ni ka Gl avnog gener al t aba da je Ministar-
stvo pol j opr i vr ede revi zi j om posl ovanj a nemaki h dr ut ava Agrarija i
Jugo-Agrar u Novom Sadu ust anovi l o mnoge nepravi l nost i i nezakoni t ost i ,
i t c pr eko mnogobr oj ni h zast upni t ava nemaki h f abr i ka pol j opr i vr edni h
mai na koj e vre ekspl oat aci j u razni m mal verzaci j ama cena. Zemljoradnika
Cntralna kreditna zadruga, kao savez nemaki h kr edi t ni h i pr i vr edni h zadru-
ga, dal a je svoj oj firmi zvanian nemaki naziv i nemaki jezik uvela kao zva-
nian. Ona osni va nemake zadruge i u Sloveniji na nemakom jeziku (Koev-
ju, Mar i bor u i okol i ni ) i daj e velike kredi t e Nemci ma za kupovanj e zeml j e.
Sem toga odr ava vezu sa nemaki m bankama, dobi j a kr edi t e o banaka u
Cirihu, pomae Kul t ur bund, daj e pomo za razna p u t o v a n j a * Nemaku,
krije st at i st i ke podat ke o br oj nom st anj u por odi ca svojih zadr uga i njiho-
vom i movnom st anj u, odrava t r omesene kur seve za podes na ml aa lica
radi nemake pr opagande, pr i r euj e razne par ade i t i me ut i e na raspol oe-
nj e Nemaca u Vojvodini, i ako lo nije nj en zadat ak, obi l no kr edi t i ma pomae
Drut vo za gr aenj e kuca u Novom Sadu (Habeg) za nemake kul t ur ne i
pr osvet ne ust anove u opsegu koji pr< mauj e nj ena ovl aenj a. I u ovoj Zadru-
zi i u Agrariji nova st r uj a zadoj ena je naci onal -soci j al i zmom, i to se ot vore-
no pri znaj e Ona je preuzel a vodst vo u Kul t ur bundu i bori se za pot puno
vl adanj e u svim pr i vr edni m i kul t ur ni m ust anovama Nemaca u Vojvodini, a
iz Berlina dobi j aj u i nst rukci j e koga mogu, a koga ne smej u bi rat i u upr ave tih
ust anova itd, itd. Najzad se predl ae da se rad svih ovih ust anova stavi pod
jai nadzor . ' '
Predsednik Stalne komisije za utvrivanje general Milan Radenkovi je u
svom izvetaju Mi ni st arst vu voj ske i mor nar i ce od 18. maj a 1940. sasvim ot-
voreno izneo nepoverenje prema nemakom, maarskom i albanskom ivlju i
predviao da ono moe korisno posluiti agresorskim padobranskim jedinicama
za unitenje glavnih pozadinskih centara ( podvukao V. T.). Zat o je pr edl agao
meovi t u upot r ebu ovog l j udst va i nj egovo st avl j anj e pod komandu dopun-
skih pukova, obr azovani h od sl ovenskog ivlja. Iako se sa tim sloio i nael ni k
Glavnog gener al t aba, general Pet ar Koi, on nije bio odl uan da t o sprove-
de izgovarajui se politikim razl ozi ma. '
2
Glavni generaltab je u svom izvetaju Ministarstvu unutranjih poslova od
20. maja 1940. (dakl e u vr eme usepni h oper aci j a nemake voj ske u Francus-
koj - pri m. V. T.) naveo da u posl ednj e vreme seljaci nemake naci onal nost i
u Dobanovci ma u svojim mani f est aci j ama ot v >reno i j avno pr et e Sr bi ma go-
vorei: Pri ekaj t e samo j o mal o pa et e videti ta e biti i sa vama. '
3
Nemaki poslanik u Beogradu je u svom izvetaju Ministarstvu inostranih
poslova od 20. maja 1940. naveo da se pobedonos na kampanj a nemake voj-
ske na Zapadu u Jugoslaviji prat i sa zapr epaenom nei zvesnou, ne s amo
kao ogr oman nemaki uspeh, ve i kao znaaj no j aanj e Italije i nj ene mogue
i nt ervenci j e u pravcu Dal maci j e i j une Srbi j e (Makedoni j e - pr i m. V. T.), to
bi dovel o i do i nt ervenci j e Nemake. Poslanik dal j e kae da u Jugoslav iji po-
stoje ovinistiki el ement i koji smat r aj u Nemaku i Italiju budui m nepri j a-
teljima, pa su i mer e bezbednost i policije pr ema st r anci ma i mer e voj ne bez-
benost i dobi l e j edan naroi t ant i nemaki kar akt er . Vlada j e odl ui l a da
pr eduzme ot r u akciju prot i v podst r ekaa nemi ra, ali nee biti u st anj u da
sprei nekol i ko izolovanih i nci denat a i vreanj a, ak ni u budunost i , ali ni
u kom sl uaj u nema neke ozbi l j ne opasnost i za f ol ksdoj er e i pr i padni ke Raj-
ha koji ovde ive. No, u sl uaj u izbijanja rata, oni bi bili izloeni ozbi l j noj opas-
nost i . '
4
Stab Dunavske divizijske oblasti sa Str. Pov. . Ob. br. 123 od 13. juna 1940.
godine obavet ava Komandu peadi j e ove obl ast i o reorgani zaci j i obavet aj ne
slube pr i padni ka nemake naci onal ne manj i ne i naglaava da e se ta oba-
vet aj na i pr opagandna sl uba ubudue vriti po el i j ama. Cent ral a za kul t ur-
ni savet ost ace u Novom Sadu, a cent r al a za naci onal soci j al i st i ki pokr et u
Panevu. Iz ovog pokr et a se r egr ut uj u lanovi za Kameraaft (Kamerad-
schaft - Udruenj e dr ugar st vo) koji i ma dve sekci j e SS i SA t r upe, iz kojih
e se birati l anovi za propagandne i obavetajne elije. Svaka elija i ma svog
celfirera (Zellfhrer - voa elije) i pet l anova. Mesni organi zaci onsl aj -
t er (Organisationsleiter - voa organizacije) moe biti samo ono lice koje je
zavrilo obavet aj ni ili pr opagandni kurs, a i cel fi reri mor aj u imati ovaj kurs.
lanovi polau zakletvu. For mi r aj u se i enske sekcije za obavetajnu slubu.
Pokret je pr i st upi o i organizaciji teroristikih sekcija, a or^ani zovanj e se vri
pr ema st rogo ut vr eni m uput st vi ma iz Rajha. Svaki l an i ma svoj zadat ak i
za njih se or gani zuj u kursevi za razne akcije i sabotae, pa ak i u Beogr adu.
Za l anove sekci j a u pr vom r edu dol aze u obzi r lica koj a su zaposl ena po
pr eduzei ma, mehani ar i i drugi kval i fi kovani radni ci , koji su osl oboeni voj-
ne obaveze. Sekci j e se osni vaj u ne samo t amo gde i ma Nemaca, nego i po os-
talim mest i ma - ak i u Srbiji.
Iz koment ar a ovog izvetaja u pri m. 4 se konst at uj e da je nemaka oba-
vet aj na sl uba uoi rat a bila veoma razvijena meu st anovni t vom nemake
nar odnost i u Jugoslaviji i da su Nemci stvarali svoju petu kolonu neometano
od nadlenih organa. Vlada Cvetkovi-Maek bila je toliko zaplaena od Nema-
ke, da nije smela nita ozbiljnije preduzeti da onemogui rad Kulturbunda i
drugih nemakih organizacija na irenju pete kolone, niti da iz svojih redova uk-
loni petokolonake ministre, kao to je bio ministar za fiziko vaspitanje Duan
Panti i dr. Cak su i neki istaknuli nemaki obavetajci posle hapenja ubrzo pu-
tani na slobodu i od strane visokih vojnih funkcionera, pa su neometano razvi-
jali svoju pijunsku mreu u Jugoslaviji. (Podvukao V.T.). Za pri kupl j anj e poda-
t aka i obavet aj nu sl ubu Nemci su slali i turiste u Jugosl avi j u, i j a je de-
l at nost bila veoma r azgr anat a i speci j al i zovana. Dalje se navodi veliki br oj slu-
aj eva r ada tih turista.
15
Uprava grada Beograda je sa Pov. II. br. 6149 od 20. juna 1940. godine oba-
vestila Obavetajno odeljenje Glavnog generaltaba o aktivnosti Nojhauzena
(Neuhausen Franz) i nemakog Saobraajnog biroa u Jugoslaviji - u stvari cen-
trale nemake obavetajne slube. Ininjer Nojhauzen, predstavnik nemake pri-
vrede u Jugoslaviji i rukovodilac Saobraajnog biroa, preko raznih linosti pri-
kupljao je podatke, da bi obavetavao i kneza Pavla, sa kojim je - prema njego-
vom (Nojhauzenovom) tvrenju - odravao prisne veze. On je, navodno, u spo-
razumu sa knezom prikupljao podatke o svim licima koja koe prijateljstvo iz-
meu naroda Nemake i Jugoslavije i takoe, po nalogu kneza, o eneraltabnim
i drugim oficirima koji odravaju bliske veze sa Englezima i Francuzima. On je
obeao knezu da e svaki Nemac izbegavati sukobe i da je naredio da se lanovi
nemake kolonije u Beogradu ne zadravaju posle 24 asa po ulicama i javnim
lokalitna i da se moraju pokoravati jugoslavenskim organima, jer e u protiv-
nom biti proterani iz Jugoslavije.
16
Glavni generaltab je sa M 2702 od j una (ili kraj a maj a) 1940. dost avi o
mi ni st r u voj ske i mor nar i ce i komandant i ma I i IV ar mi j ske obl ast i opi r no
obavet enj e o akt i vnost i nemake manj i ne i or gani zovanj u pet e kol one u
zemlji. U obavet enj u se, i zmeu ostalog, kae da pod ut i caj em naj novi j i h ne-
maki h uspeha u rat u, nemaka manj i na kod nas, di ri govana iz nemakog Sa-
obr aaj nog bi r oa pr eko Kul t ur bunda i razni h nemaki h, naizgled sasvim
naivnih udr uenj a i kl ubova u naoj dravi, post aj e sve agresi vni j a. Nacional-
soci j al i st i kom pokr et u se pr i dr uuj u i oni koji su se do sada drali po st rani .
Taj no se iz Nemake ubacuj e, kr i j umar i i r ast ur a oruj e na me nj e no za ne-
make dravl j ane u naoj dravi. Nemaku manj i nu obuavaj u i or gani zuj u
naroi t i ljudi iz nemaki h redova sa speci j al ni m kur sevi ma za pr opagandu i
odr avanj e dest r ukt i vnog zagrani nog rada. Pot o j e sa si gurnou ut vr di o da
se kod nas or gani zuj e pet a kol ona. Glavni gener al t ab j e doao do zakl j uka
da je ne ophodno pot r ebno preduzet i mere, energi ne, ali iz poj ml j i vi h raz-
loga obazri ve, u cilju zatite drave od ovakvog r ada nesl ovenskog ivlja i pet e
kolone. Na kraju predlae 11 konkret ni h mera koje u tom smislu t reba pre-
duzeti.
17
r
Glavni urednik nemakog lisia Minhner nojste Nahrihlen (Mnchner
neust e Nachri cht en) u svojoj Beleci od 1. jula 1940. godi ne kae d a j e Cin-
car-Markovi u razgovoru upozori o da bi izvesni dogadaj i od pre nekol i ko
nedelja u Berlinu mogli da dovedu do nesporazuma. Glavni urednik smat ra da
je Cincar-Markovi ciljao na paniku koja se u Jugoslaviji iri pod parol om .peta
kolona' i na politike progone folksdojera, nemakih dravljana i novinara iz
Rajha. Dalje je urednik rekao Cincar-Markoviu da ovo u Berlinu sigurno
nee naii na razumevanj e pa i ako se uzme u obzir da izvesne polici jske progone
v lada nije elela.'
8
Slab Dunavske divizijske oblasti je sa Pov. . Ob. br. 666 od 2. jula 1940.
godine obavest i o pot i nj ene komande i ust anove d a j e Glavni general t ab sa
Pov. . Ob. br. 2 od 25. juna obavest i o da je oko 900 Nemaca otilo iz Kule,
navodno na 2 godine na rad u Nemaku, a u stvari su otili da t amo zavre
kurseve za pr i pr emanj e pete kol one. '
9
l.'drulenje rezervnih oficira i ratnika je sa Pov. br. 117 od 29. sept embr a
1940. godine uput i l o mi ni st ru vojske i mor nar i ce Predstavku u koj oj se kae
da manj i ne u naoj zemlji, naroi t o nemaka, koja dobi j a velika novana sred-
stva iz i nost ranst va, mogu neograni eno da kupuj u nekr et ni ne i predl ae da
se mobilizacijski materijal ne sme poveravat i na uvanj e pr i padni ci ma manji-
na i da se ukl one st arei ne nesloveni. Meutim, pol o je u tom smislu ve ne-
to ui nj eno, domae nemake novi ne su objavile da se rezervni oficiri-Nemci
razreeni ina jave vodi Kul t urbunda dr Sep Janku u Novom Sadu (koji je
nedavno odlikovan od st rane kraljevske vlade).
20
V izvodu iz Referata Mura Bakica (o radu u vojsci) na Petoj zemaljskoj kon-
ferenciji od 19-23. oktobra 1940. por ed ostalog, zahteva se izbacivanje petoko-
lonaa i nj i hovo stavljanje pod sud i kae
Nepos r edna zadaa komuni s t a u vojsci mor a bili bor ba protiv pel e kol one, nj i hovog
i zdaj ni kog, pi j unskog i s abot er s kog r ada Konkr et no r askr i nkavat i nj i hov t et oi nski rad,
mobi l i sat i voj ni ke protiv nj i hovi h pr edavanj a, obj anj avat i povezanost nj i hovog r ada sa de-
f et i st i kom i ka puul a nt s kom pol i t i kom vl ade Cvet kovi - Maek, *'
Stab Dunavske divizijske oblasti je sa Pov. Pov. . O. br. 1137 od 14. no-
vembra 1940. obavest i o Garni zonsku uprav u u Zemunu da je jedna gr upa Ne-
maca iz Rajha, pot o su pr et hodno nauili na jezik, dola u nau zemlju i na-
bavila nepokr et na imanja, iako su strani dravljani: da se ve due vr emena
iz Nemake kri j umari oruj e za nemake manj i ne u Jugoslaviji, i to rastav-
ljene puke i aut omat i koje pr enose br odovi ma iji su vlasnici Nemci jugos-
lovenski dravljani; da je cent ar ove akcije, kako izgleda, u Apatinu i da se na
t aj nain vri pl anska kolonizacija Nemaca i njihovo naoruavanj e.
22
O radu Karla Krausa (Krauss Karlo Lot), SS-ovskog maj ora, glavnog no-
vereni ka SS obavet aj ne sl ube za i nost ranst vo, kasnije ela Gest apoa u oku-
pi ranoj Srbiji, a pre rata inovnika Saobraaj nog biroa u Beogradu, Glavni
general t ab je imao prilino det al j ne podat ke. U Izvetaju P br. 1282 od 2.
decembr a 1940. o petoj koloni, izmeu ostalog, se kae:
Or gani zovanj em l anova . pet e kol one' u na oj zeml j i r ukovode nar oi t a lica, koj a su
zaposl ena pr i vi dno u ne ma kom Sa obr a a j nom bi l ou Pr ema obave t enj i ma. sva ovakva
lica . odigrala su znaaj ne ul oge u zeml j ama, koj e su pot pal e pod ne ma ku okupaci j u' . Medu
t akvi m l i ci ma bilo j e i ne ma ki h akt i vni h ofi ci ra. Meut i m, do pr e i zvesnog vr emena t akva
lica nisu dej st voval a u ne ma kom s aobr aaj nom bi r ou
Karl Kr aus Lot. i novni k ne ma kog Saobr aaj nog bi roa, j edan j e od naj vani j i h orga-
ni zat ora ne ma ke pet e kol one' u Jugosl avi j i . On je u julu 1940. godi ne bor avi o u Berl i nu i
po povr at ku u Beogr ad pr i ao j e svoj i m s a r a dnui ma . da | e podne o Berl i nu l cr pan i zvet aj
0 organi zaci j i pet e kol one' u Jugosl avi j i i da su u Ber l i nu neobi no zadovol i ni nj egovi m ra-
dom.
Pr ema novi m obave t enj i ma, Karl Kr aus dobi o j e u Ber l i nu nove i nst r ukci j e za dal j e
or gani zovanj c . pet e kol one' u Jugosl avi j i i o nj emu se u bi r ou sada govori kao o f akt or u
kome j e pover ena del i kat na dunost posl e pauze od ' meseca. On j e poeo ponovo da or-
gani zuj e l anove . pet e kol one' i da dri speci j al na pr edavanj a u pr os t or i j ama bi veg Ceho-
sl ovakog posl anst va u Kral j a Al eksandr a ul. br. 22. Ovi m pr edavanj i ma, por ed Nemaca iz
Raj ha. pr i sust vuj u i Nemci iz na e zeml j e. Kursi st i su podel j eni na gr upe do po 6 lica. Pre-
davanj a sc- dr e dva- t r i put a nedel j no i po par t i j ama. Ovi m pr edavanj i ma pr i s us t vuj e i vei
br oj nemaki h s t udenat a i z Suevije~
23
Stab Dravske divizijske ublasti u izvetaju Pov . Ob. br. 607 od 27. decem-
bra 1940. godine naveo je da se na nj egovoj t eri t ori j i , nar oi t o u Koevskoj ob-
lasti, nast oj i svim si l ama da se svi Nemci i njihovi si mpat i zeri upi u u Kul-
t ur bund. kako bi se na t aj nain u spi skove pri kupi l a odl uuj ua masa koj a
bi, u svoje vreme, mogl a kad se ukae pogodan momenat , da trai sva prava
j ednog nar oda, ne bi raj ui ni sr edst va ni nai ne s amo da se post i gne cilj. Sem
toga, povereni ci , . Kul t ur bunda' put uj u iz kraj a u kraj, est o i pod mas kom
t rgovaki h put ni ka, pa nudei svoju r obu po kuama ire nemaku propa-
gandu, obeavaj ui razne benefi ci j e oni ma koji se budu upisali, kao i dobr o
zaposl enj e kad bude dol a nemaka voj ska. . ,
24
V Izvetaju od decembra 1940. godine nepotpisani autor (verovat no komu-
nista) pie o del ovanj u pet e kol one u I bar skoj diviziji, zatim o vel i ki m nedos-
t aci ma u r adu vojnih okruga, komandanat a skl adi t a, t ol er i sanj u krivaca, nes-
posobnost i ofi ci ra i podofi ci ra, nj i hovom nel j udskom odnos u itd. On dal j e
kae da se u vojsci i nar odu trai osl on na SSSR. a nepovol j no gl eda na pe-
t okol onaku pol i t i ku vl ade.
25
Komandant Prve armijske oblasti je sa Pov. . Ob. 2 br. 5493 kr aj em 1940.
godi ne obavest i o Glavni gener al t ab o akt i vnost i nemake manj i ne u Vojvo-
dini. U koment ar u ovog izvetaja, pri m 2, Redakci j a Zbor ni ka dokumenat a,
Aprilski rat 1941. kae:
Re j e o pr egovor i ma nove upr a ve Kul t ur bunda sa j ugos l ovens kom vl adom oko
odobr eni a zaht eva post avl j eni h u nar odnom pr ogr amu Nemaca u Jugosl avi j i , a u pr i m. 4.5
1 6: Mladi l anovi Kul t ur bunda (za razl i ku od st ari j i h, konzer vat i vni h' ) i mal i su svoj pro-
gr am . obnove' ove or gani zaci j e Zbog l oga su se zvali . obnovi t el j i ' ( . Er neuer er ' ) , a nj i hov po-
kret Pokr et obnove' ( . Er neucr ungsbevvegung' ) .
Kul t ur bund j e or gani zovao pr i kupl j anj e dobr ovol j ni h pri l oga za zi msku pomo Ne-
makoj 1940/41 Suma od 1.050 000 di nar a posl at a j e pr eko nemakog posl anst va u Beog-
r adu , Or gani zaci j ne ma ke zi mske pomoi ( Wi nt er hi l f s wer k) . "
Komanda Dravske divizijske oblasti je posle ovog izvetaja, u j anuar u 1941.
godi ne uputila izvetaj o opt oj delatnosti nacista u Sloveniji:
Rad nemake manj i ne . . . uzeo j e u posl ednj e vr eme veliki zamah. Or-
ganizacija se razvija brzi m t empom u svim pr avci ma . . . Dolo je dot l e da svo-
je sekci j e obr azuj u ak i dej e dadi l j e i babice! Si gurni u pobedu Nemake,
oni i st upaj u na svim sast anci ma i zbor ovi ma po obr ascu nacional-socijalisti-
kih zborova u Raj hu. Nose uni f or me Naci onal -soci j al i st i ke st r anke. Sale u
koj i ma pr i r euj u zbor ove ur euj u se po ugl edu na sline sale u Nemakoj .
Sviraju u f anf ar e i dobuj u na doboe nemakog obl i ka, post r oj avaj u se it.
Sve to nije pr edvi eno u post oj ei m pravilima, a naj manj e noenj e NS i NS-
DAP uni f or mi , ali se nemaka manj i na ne obazi r e na to, jer nae vlasti nisu
nal e za s hodno da ovo zabrane. Kral j evska banska upr ava uput i l a j e pi t anj e
Mi ni st arst vu unut r anj i h posl ova kako t r eba u t om pogl edu da post upa, ali
u vezi sa ovi m nije dobi l a jo ni kakve di rekt i ve.
27
U veoma opi r nom Obavetajnom biltenu Tree uprave nemake Slube
bezbednosli od 27. januara 1941. godine, i zmeu ostalog, kae se da su voi ne-
make nar odne gr upe dr Sep Janku (Sepp Janko), pri l i kom r azmene milje-
nja sa pr edsedni kom vlade Cvet kovi em, dat a razna posebna obeanj a u po-
gledu uki danj a pr ot i vnemaki h mera. Pr edsedni k vlade nar oi t o j e davao
uveravanj a da se nemaka nar odna gr upa moe sl obodno razvijati u smi sl u
naci onal soci j al i st i kog pogl eda na svet i da e se kazniti svaki (time je mislio
na vlast) koji radi prot i vu . . . mani fest aci j a nemake manj i ne.
Upi kos t ome prolivnemako raspoloenje protivit nemake narodne grupe ( podvueno
u or i gi nal u! odr ava se i dal i e. To je, pr e svega, dol o do i zraaj a u t ome t o je dos ada od
oko 140 rezerv nih ofi ci ra degr adi r ani h zbog naci onal ne pr i padnos t i s amo t r i deset or i ci vra-
en in Za 7 srezova. u koj i ma ne ma ko st anovni t vo i ma aps ol ut nu ili r el at i vnu vei nu,
pr eds edni k vl ade j e svojev r e me no obeao post avl j enj e Nemaca za nael ni ke srezova. Dosa-
da ie, meut i m, s a mo u j ednom j edi nom srezu post avl j en zameni k sr eskog nael ni ka sa ak-
t i vni m f unkci j ama koj eg j e pr edl oi o voda na r odne gr upe, ni j edan Nernac nije post avl j en za
opt i nskog be l e ni ka - Por ed t oga ponovl j ena obeanj a vodst vu na r odne gr upe od s t r ane
bans ke upr ave i pr eds edni ka vl ade ni su ur odi l a pl odom. Oni nisu u st anj u ni da s pr ee sve
vei niz i st upa, mal t r et i r anj a i na pa da sa s r ps ke s t r ane pr ot i vu pr i padni ka ne ma ke nar od-
ne gr upe, a ni da im za to pr ue odgovar aj ue zadovol j enj e
Pored t oga. pod ban. kao pr edst avni k pr eds edni ka vlade, u naj novi i e vr eme pr eba-
cuj e ne ma kom Kul t ur bundu da j e u svoi em r adu pr ekor ai o gr ani ce svojih st at ut a, zat o
t o pr opagi r a naci onal soci j al i zam, koji j e pr e ma hvat anj u pod bana pol i t i ka Part i j e
Dalje se det al jno izlae kako se kurs pr ema Nemakoj menj a s obzi r om
na povol j nost ili nepovol j nost si t uaci j e i kako se uvek zaot rava kad je situa-
cija povol j na, kao, na pr i mer , posle poraza Italijana u Africi, a kad je nepo-
voljna, kao posl e pobeda Nemake na Zapadu, onda se istie pri j at el j st vo sa
Nemakom i nagl aava da manj i na t r eba da bude most koji e povezivati Ne-
maku i Jugoslav iju. Dalje se kae da je Rezervni potpukovnik Jovanovi po-
stavljen za pr edsedni ka j ednog odbor a koji ima da spr emi cr ne liste.
U ove spi skove uvee se svi Nemci iz Nemake i Jugosl aveni koji konspi r i u sa Ne-
makom. kao i svi vodi nemake, ma a r s ke i bugar s ke manj i ne U sl uaj u upa da u Jugos-
laviju, ui ni t i bezopasni m sva lica navedena u spi skovi ma .
Kampanj a pr ot i vu Nemaca. nar oi t o od s t r ane Sr ba i Sl ovenaca, i spol j ava se u sve
veem privrednom ugnjetavanju pripadnika nemake narodnosti ( podvueno u or i gi nal u) u
Jugoslaviji. Pre kr at kog vr e me na Banska upr ava u Lj ubl j ani izdala j e poverl j i v r aspi s da j oj
se dos t ave u tri pr i mer ka spi skovi l anova svih mesni h gr upa vaps ko- nemakog Kultur-
bunda. s tim da se ne t r ae i s t ovr emeno od svih podr uni ca, ve pos t epeno da ne bi bilo
upadl j i vo.
Z;.tim se u bi l t enu navode mnogi pr i mer i o navodni m maltretiranjima
i nasi'nim aktima protivu pripadnika nemake nacionalnosti ( podvueno u ori-
gi nal u)
28
Stab za utvrivanje Dravske divizijske oblasti (koja je obuhvat al a Sloveni-
ju) u svom izvetaju Gener al t abu od 24. f ebr uar a 1941. godi ne kae:
U posl ednj e vr eme sve ee se deava da su na vebu u posadne bat al j one - u ko-
je imaju i rat ni r aspor ed - pozvan obveznici za koje se zna da su najistaknutiji hitlerovci i kao
takvi mogu nam u posadni i n el ama du gr ani ce biti od naj vee t et e. Vojni odsek u svoj e
vr eme sl ao j e t ane podat ke Komandi voj nog okr uga sa spi skom svili hi t l er ovaca i nadl eni h
u Mar i bor u, a i pak su i por ed l oga bili po r at nom r as por edu dodel j eni u pos adni bat al j on
Ovo se ne de ava s a mo u opt i ni Mar i bor , nego i u svim srezov ima pr ost o s l oga t o vojni
okr ug ne bel ei ta j e ko Skr e nuo sam panj u svoj i m poznani ci ma of i ci r i ma na ove poj ave,
a odgovor je r edovno bi o . znamo mi t a r adi mo' ili .pa to nije nita!' i t ako dol aze u nau od-
br a mbe nu liniju naj gori hi t l erovci . Doli su ak na vebu i u vojni okr ug kao pi sari i bili uk-
l onj eni t ek posl e moj e i nt er venci j e kod obave t aj nog ofi ci ra . .
Oigledno je da su i u voj nom okrugu radili petokolonai.
Gradaki list Tagespost i novosadski Deut sches Volksblatt i spunj eni
su prvih meseci 1941. vest i ma o kr et anj u akci j a nemaki h naci onal ni h pri-
padni ka, o Kul t ur bundu, o osni vanj u razni h gr upa Svapsko- nemakog
kul t ur nog saveza, o mnogi m nemaki m ost ent at i vni m mani f est aci j ama
pune sol i darnost i nemake naci onal ne manj i ne s vl adom Raj ha. U Osi j eku
Kul t urbund razvija veoma ivu del at nost . Altgaver i drugi prvaci nemake
naci onal ne manj i ne ire ve dost a bezobzi r no naci st i ku pr opagandu, pri
emu se ne pazi mnogo na i nt erese Kral j evi ne Jugosl avi j e. Or gani zuj u se ak
i izlobe ( nemaki h umet ni ka, nemake knj i ge i si.) da bi se j o j ae naglasila
t a oi gl edno pr onaci st i ka akcija ove manj i ne.
2 8
,
Formacija Kulturbund!u- u Odaama, u Vojwdini. 1941.
U prol ee 1941. godi ne od pol uvoj ni h skupi na, koj e su se bavile pri kup-
l j anj em oruja, obr azovana j e tzv. Nemaka momad (Deut sche Mann-
schaft ), u Koevskom kraj u Or t sst r mer (mesni jurinici), zat i m straar-
ski jurinici ( Wacht st r mer ) , a u okvi ru mar i bor skog spor t skog kl uba Ra-
pid jo kr aj em 1940. godi ne f or mi r ana je t aj na pol uvoj ni ka organi zaci j a
mesni h j ur i ni ka u koju je ul anj eno oko 1500 t amonj i h Nemaca. Neke
sportske (ali naor uane) f or maci j e poel e su i j avno da i st upaj u, t ako d a j e
Komanda andar mer i j e u Ljubljani, o j ednom t akvom j avnom nas t upu u No-
vom Logu, 15. mar t a 1941. izvestila Mi ni st arst vo voj ske i mor nar i ce.
2 9
Komanda andarmerije sa Pov. J. br. 1080 od 10. marta 1941. godine oba-
vestila j e Mi ni st arst vo voj ske i mor nar i ce d a j e vr hovno vodst vo dr ut va Kul-
t ur bund izdalo svoj i m l anovi ma nemake nar odnost i , pa i Sl ove nc i ma - re-
negat i ma u koj e i ma pot puno pover enj e - uput st va kako svaki lan moe ko-
ristiti Nemakom Raj hu i kada je na slubi u naoj vojsci, bi l o na odsl uenj u
kadrovskog roka bilo na vebi. Njihova je dunost da sa puno oseaj a i bez
obzi ra na event ual ne rtve r ade za i nt erese Nemake u sadanj em ratu, da
uvek uoe ili uj u sve t o bi mogl o biti ma i od naj manj e kori st i za nemaku
st var i o t ome us meno j avl j aj u svom pover eni ku. Oni t r eba da se pokazuj u kao
da su odani , posl uni i di sci pl i novani , kako bi stekli pot puno pover enj e svojih
pr et post avl j eni h st arei na i event ual no bili zaposl eni po razni m t abovi ma
kao pisari, kuri ri , or donansi i t ome slino, t o e im omogui t i da na lak nain
dou do pot r ebni h podat aka o voj noj sili i r aspol oenj u voj ni ka uopt e, na-
roi t o o oni m st ar ei nama i voj ni ci ma koji si mpat i u naci onal soci j al i zam.
Sem toga t r eba da pr i kupl j aj u i podat ke kol i ko i ma komuni st a, ali da se uvek
i u svakoj prilici pokazuj u kao prot i vni ci komuni st a.
3 0
Kao t o se vidi, od j eseni 1939. do pr ol ea 1941. t aj na sl uba Treeg Raj ha
razapet a j e svoju veoma r azgr anat u obavet aj nu mr eu na cel oj t eri t ori j i Ju-
goslavije, kori st ei svoja di pl omat ska, konzul ar na i t rgovi nska predst avni t -
va. ubaene agent e, pol i t i ke i dr uge si mpat i zere. Ali l anovi Kul t ur bunda,
proeti naci st i kom i deol ogi j om, bili su naj spr emni j i da to vie ol akaj u Tre-
em Raj hu u por obl j avanj u Jugoslavije. Zat o su se povezali i sa rukovodi oci -
ma nemake voj ne i pol i t i ke obavet aj ne sl ube i nj i hovi m cent r i ma u Aust-
riji, pruaj ui im dr agocene podat ke voj ne i pol i t i ke pr i r ode.
3
'
Usmeravaj ui bor bu prot i v ekspanzi j e Hi t l erovog fai zma, Tito pr i meu-
je da bazu za r ovar enj e nj emakog fai zma predst avl j aj u u pr vom r edu fa-
istike organi zaci j e nj emake manj i ne u Jugoslaviji, koje br oj e okr ugl o
500.000 lica,
32
zatim organi zaci j e ruski h bel ogardej aca, hr vat ska t er or i st i ka
Smotra Hitler-jiigenda u Zrenjaiiiu. 1141
organi zaci j a ust ae. . . Tehni ka unija sa Lj ot i em nael u, koja je i post al a
veliki fi nansi j ski cent ar za f i nansi r anj e Hi t l erovog r ovar enj a u ci j el oj zem-
lji.
33
Tako su se u apri l ski m dani ma 1941. godi ne etiri st ot i ne pedeset hi l j ada
kul t ur bundovaca (fol ksdoj era), svrst ani h u etiri st ot i ne raznih organi zaci j a
i r om Voj vodi ne, Slavonije, Hrvat ske, Slovenije, Bosne i t akor ei svuda, nali
ne s amo u pozadi ni j ugosl ovenske vojske, nego i u njoj, bl agovr emeno ospo-
sobl j eni za mnogobr oj ne pi j unsko-di verzant ske zadat ke, r aznovr sne sabot a-
e i dr uge geri l ske akci j e i - svojim konkr et ni m dopr i nos om - vie vredel i Ne-
makoj Vr hovnoj komandi od j edne naj bol j e oper at i vne armi j e.
NAPOMENE
' Izvod iz govor a s enat or a dr Val ent i na Roica koji je odr ao 26 ma r t a 1933. u Senat u Kra-
l j evi ne Jugosl avi j e o Pol oaj u nemake manjine u Jugoslaviji i poloaju Slovenaca u Austri/i za
cr eme budet skog pr et r es a. (Mi rko Dr obac, Za narodnu tampariju, Beogr ad. 1933.)
O i zdaj ni kom nepr i j at el j s kom r adu ne ma ke manj i ne u Jugosl avi j i , organi zaci j i , pijuna-
i, diverziji, kao i nj eni m vezama sa fai st i ki m i dr ugi m nepr i j at el j ski m or gani zaci j ama uoi i
za vr eme rat a u Jugosl avi j i , videti fel j t on Politike od nove mbr a i de c e mbr a 1972. koji je na-
pi sao Mi l orad Jankovi pod nasl ovom Peta kolona l' t om f el j t onu su i znet i i neki pozi t i vni pat-
ri ot ski pr i mer i or gana j ugosl ovenske kont r aobave t aj ne sl ube. I por ed neki h gr e aka i nedos-
t at aka. t aj fel j t on daj e pr i bl i no t anu sliku r ada pet e kol one u bi voj Jugosl avi j i
Neki konkr et ni podaci o r adu pet e kol one dat i su i u odel j ci ma ove knj i ge Tok operacija
u Jugoslaviji i Urica/ pete kolone na vodenje aprilskog rata.
2
Dr Duan Bi ber, Kraljevina Jugoslavija na raskru 1939. Politika, 10. s e pt e mbr a 1971.
Beogr ad (izvod); dr Fer do Cul i novi , Okupatorska podela Jugoslavije. Voj noi zdavaki zavod,
Beogr ad 1970, st r. 100-104
3
AR 1941. ZD. I. dok. 39. st r. 172; DGFP. D. VI, dok. 192.
Zameni k di r e kt or a Odel j enj a za kul t ur nu pol i t i ku ne ma kog Mi ni st ar st va spol j ni h posl o-
va napi s ao j e 15. apr i l a zabel eku povodom ovog izvetaja u koj oj navodi d a j e zamol i o dr He-
ni ngera iz Cent ral ne upr ave za folksdojeri- - da se pobr i ne da nemaka naci onal na gr upa u Ju-
goslaviji os t ane pot puno mi r na. U dai j em t ekst u ove zabel eke. koj a j e dos t avl j ena dr avnom
sekr et ar u i Politikom odel j enj u (4 odseku), navodi se izjava dr Heni ngera o mer ama koj e su
pr eduzet e ili t ek t r eba da se pr eduzmu, da fol ksdoj eri u Jugosl avi j i sauvaj u pot pun mir
(DGFP. D. VI, dok. br. 207; AR 1941, ZD. I. dok 40. st r. 173. pr i m 5; DGFP. D. VI. dok. 191).
u
Dr Fer do Cul i novi , Okupatorska podjela Jugoslavije,. . st r. 101-102 i pr i m. 38 i 39.
' AR 1941, ZD. I. dok. 64. st r. 252-253. AVIL F-17. reg. br. 56/ 4. k. 76.
5
AR 1941. ZD, I, dok. 65, st r. 272; AVII. mi kr of i l m, reg. br. NAV- N- T- 77. 1291/ 1397-1422.
6
Tone Fer enc, Nacistika politika denacionalizacije u Sloveniji u godinama od 1941. do
1945. Par t i zanska knj i ga. Lj ubl j ana - Beogr ad. 1979, st r 90.
7
Ist o. str. 89, 92-94.
8
AR 1941, ZD, 1. dok. 89. str 342. pr i m. 4; AVIL reg. br. 43/ 1. k. 12.
t* Dr Fer do Cul i novi . n.d.. str. 102.
9
AR 1941. ZD. I. dok. 120. str. 400-401; AVIL F-17. reg. br. 47/ 3. k. 135.
10
AR 1941. ZD, I. dok. 127, str. 423, AVIL F-17. reg. br. 51/ 3. k. 135.
'o Dr J anko Sepp. Reden und Aufstze, Beker ek, 1944. str. 54 i dal j e
11
AR 1941. ZD. 1. dok. 182, st r. 579-582; AVII. F-17. reg. br. 40/ 2- 1. k. 6.
U ma n u 1940. Hi t l e r j e za pr eds edni ka ( Vol ks gr uppen- Fuhr er ) Kul t ur bunda . post avi o dr
J anka Sepa. Taj akt. da ef j edne s t r ane dr ave vri post avl j enj a svojih l j udi na odr e de ne po-
loaje u dr ugoj s uver enoj dravi bi o je bez pr es edana. U stvari, to pokazuj e svu bedu. t r ul ost
i zavi snost r ei ma u Jugosl avi j i
U to vr eme nova or gani zaci j a - Kul t ur bunda i mal a je 13 odel j enj a i t er i t or i j al no je bila
podel j ena na upe. a ove na pkr uge
12
AR 1941. ZD. 1. dok. 215. st r 642. pr i m. 3; AVII, F-17, reg. br. 2/ 5, k. 98.
13
AR 1941, ZD. I. dok. 216. st r 644; AVII. F-17, reg. br. 17/ 3-1, k. 26.
14
AR 1941. ZD. I. dok. 217. st r 645-646; DGFP. D. IX. dok. 278
AR 1941 ZD. I, dok. 240, st r. 707-710. pr i m. 4: AVII. F-17. reg. br. 2/ 1- 1. k. 36.
16
AR 1941. ZD, I. dok. 243. st r. 713-715; AVII, F-17, reg. br . 31/ 3- 1, k. 26. Fr anc Noj hauzen
je bi o pr edst avni k ne ma ke pr i vr ede u Jugosl avi j i i r adi o na or gani zovanj u i pr et var anj u ne-
make manj i ne u naci onal -soci j al i st i ku or gani zaci j u. Kao pr edst avni k Nemake i lini Geri n-
gov pr edst avni k odr avao je ne pos r e dne veze sa knezom Pav l om i poj edi ni m mi ni s t r i ma (videti
pr i m. 2 na st r 713 ovog dokume nt a ) . U pome nut om i zvet aj u Upr ave gr ada Beogr ada kae se
da se in Noj hauzen u Sa obr a a j nom bi r ou s mat r a gl avni m ne ma ki m f akt or om u Jugosl avi j i
i l i cem koje svi Nemci mor aj u sluati, a da je fon Her en s amo j edna fi gura. (Isto, st r. 715).
17
AR 1941, ZD, I, dok 248, str. 721-725; AVII. F-17. reg. br. 43/ 2- 1. k. 6.
18
AR 1941, ZD, I, dok. 250, st r 736-737, pr i m. 4. AVII. reg br. Bon- 4/ 145- 150. U per i odu
od 1939 do 1941 godi ne j ugosl ovenske vlasti su ot kr i l e vie sl uaj eva obave t aj ne del at nost i
f ol ksdoj er a, od kojih su neki uhap eni i i zvedeni pr ed sud Akt i vnost f ol ks doj er s ke pet e ko-
l one os et no j e por asl a od 1940. U l et o t e godi ne, por ed i nt enzi vnog r ada na or gani zovanj u folks-
doj er a. poel o j e kr i j umar enj e or uj a i z Nemake za pr i padni ke ne ma ke manj i ne. U t o vr eme
j ugosl ovenski Gener al t ab j e r as pol agao podaci ma o pr i pr e ma nj u gr upa f ol ksdoj er a za rue-
nj e el ezni ki h pr uga kod Vi nkovaca i Lapova. kao i sarajev ske pr uge uzanog kol oseka. (AVII,
F-17, pov. . II br. 3140 od 11. maj a 1940). Videti, t akoe, dok. br. 240 i 272 i pr i m. br. 3 uz dok.
br 308.
'
9
AR 1941, ZD. I. dok. 251. st r. 741-742; AVII. F-17. reg. br. 35/ 4- 2, k. 36.
20
AR 1941, ZD, I. dok. 272, st r. 789-793; AVII, F. - 17. reg. br. 9/ 2. k. 11.
21
AR 1941, ZD. I, dok. 281. st r. 831, t a. 13; AIRPJ. reg br. 1940/ 14-8.
22
AR 1941, ZD. I. dok. 308, st r. 912-914; AVII, F-17. reg. br. 38/ 4- 1. k. 36.
23
AR 1941, ZD. I. dok. 243. st r. 713 i 714; AVII. F-17. reg. br. 31/ 3- 1. k. 26; AVII, F - I . r.
br. 42/ 2. k. 6.
24
Dr Fer do Cul i novi , n. d st r. 103, pr i m. 50.
28
AR 1941, ZD, I, dok 334, st r. 981-983; AIRPJ. reg. br. 145.
28
AR 1941, ZD. I. dok. 335. st r. 984-985. pr i m. 3. 4 i 5; AVII, F-17. reg. br. 18/ 3-1. k. 26.
27
Mi l or ad Jankovi . Peta kolona. Politika 19. nove mba r 1972, Beogr ad.
28
AVII, mi kr of i l m, reg. br. NAV- N- T- I 75, 260/ 27316-141.
28a
F. Cul i novi , 27. mart. Jugosl avenska akademi j a znanost i i umj et nost i , Zagreb, 1965, st r.
116. i 117. pr i m. 299.
29
Dr Fer do Cul i novi , Okupatorska podjela Jugoslavije, . . . st r. 103 i pr i m. 50
30
AVII, reg. br. S/ 4-1, k. 12.
31
Duan Biber, Nacizem in Nemci u Jugoslaviji 1933-1941. Lj ubl j ana, 1966, str. 229-249.
32
Pr ema Me mor a ndumu nemakog draavnog sekr et ar a St ukar t a od 15 jula 1941. godi-
ne u Jugoslaviji je ivelo 543.000 Nemaca (od toga na teritoriji NDH 180.000. u Pr ekomur j u 3.000.
u Baranj i i Bakoj oko 200.000, u Beogr adu 10.000 i u Banat u 150.000). - Videti AR 1941 ZD. dok
46 str. 190. prim. 6. Prema podaci ma Duana Bibera u knjizi Nacizem in Nemci u Jugoslaviji
1933-1941. Ljubljana. 1966. str. 20, u Jugoslaviji je 1921. godine ivelo 505.790 Nemaca
U Sloveniji je u j anuar u 1941, godi ne bilo u - Kul t ur bundu pr eko 12. 268 organi zovani h
Nemaca. (Tone Ferenc. n.d.. str. 90).
33
U susret ratnoj buri. Politika, 23 maj 1972. godi ne. Beograd
NEPRI J ATELJ SKA DELATNOST VATI KANA I DELA KATOLI KOG KLERA'
Neprijatelji sloge i j edi nst va jugoslovenskih naroda, Vatikan i deo katolikog
klera, pokazal i su svoje pr avo lice t okom celog pr vog svet skog rat a, ener gi no
se supr ot st avl j aj ui st varanj u Kral j evi ne SHS 1918. godi ne. To je bila pri rod-
na posl edi ca i t al i j anske vat i kanske i mperi j al i st i ke pol i t i ke na Bal kanu, iji
bi bi o cilj sprei t i osl oboenj e i uj edi nj enj e j unosl ovenski h nar oda u j ednu
zaj edni ku dravu.
Neobori ve su i nj eni ce d a j e kl eri kal i zam u Hr vat skoj u t om per i odu bi o
naj odani j i saveznik Bea i Ri ma, odnos no eksponent nj i hove pol i t i ke na Bal-
kanu. koji se sve ot vor eni j e i i nt enzi vni j e angaovao, nar oi t o od poet ka 20.
veka. On se u pr edveer j e dr ugog svet skog rat a pr et var a u kl er of ai zam, po-
vezujui svoje i deol oke, pol i t i ke i verske ciljeve sa fai zmom, odnos no na-
ci zmom Isto t ako j e nepobi t no dokazano d a j e Vat i kan, s pa pom na el u, us-
mer avao svoju pol i t i ku i pr opagandu sa osnovni m ci l j em da unese nesl ogu
meu nae br at ske nar ode, da i h razjedini i t ako r azj edi nj ene pot i ni i nt ere-
si ma r i mske crkve. Aust ro-Ugarska, kao bedem kat ol i ci zma, i mal a je u Va-
t i kanu i papi Piju X gl avnu podr ku 1914. za osvaj aki rat prot i v Srbi j e i Cr ne
Gore. Povodom ul t i mat uma Srbiji, aust r ougar ski posl ani k pri Vat i kanu grof
Palfi, posle razgovora sa papom i kar di nal om Meri del Valom, 29. avgust a
1914, javio je Beu: Papa i Kuri j a vide u Srbiji r azor nu bol est koj a mal o po
mal o nagriza Monar hi j u do sri i koj a e je vr emenom rast oi t i . Pored svih po-
kuaja koje je Kurija preduzimala u toku poslednjih decenija, Austro-Ugarska os-
taje i jeste katolika drava par excellence, najjai bedem koji je preostao u ovom
veku crkvi Hristovoj. Ruenje tog bedema znailo bi za crkvu (gubitak) najveeg
oslonca u svojoj borbi protiv pravoslavlja, ona bi izgubila svog najjaeg pobor-
nika. S tih razloga, dakle, kao to je za Austriju neodlono potrebno da zbog sa-
moodravanja oslobodi, po potrebi, i silom, svoj organizam od zla koje ga nagri-
za. tako je i na katoliku crkvu posredno nuno utiti sve ili da odobri sve to bi
moglo da poslui postizanju toga cilja.
2
(Podvueno u ori gi nal u).
Mnogi bi skupi i upni ci u Bosni. Hercegovi ni i Hr vat skoj pozdravi l i su
ul t i mat um i obj avu rat a Srbiji i Cr noj Gori 1914. i iste godi ne bili su glavni
nosi oci pol i t i ke mobi l i zaci j e za osvaj aki pohod aust r ougar ske voj ske.
3
Oni
su umes t o t r osmaj er ove misli d a j e sluenje nar odu sl uenj e bogu, pr opo-
vedali d a j e sluenje Ri mskoj kuri j i sl uenj e bogu. S dr uge st r ane, Vat i kan
je pri kraj u prvog svet skog r at a 1917. i 1918. godi ne i ni o maks i mal ne napor e
Nadbi skup Aloizije Stepina<c.(drugi zdesna), biskup Lah (prvi zdesna) i papinski nuncij (u sredini) sa
ustakim i nemakim funkcionerima
\adbiskup Stepinac na elu delegacije crkava u NDH. u audijenciji kod ustakog poglavnika
Ante Pavelia
da spasi t rul u Aust ro-Ugarsku na t et u j ugosl ovenski h nar oda, a zat i m da uje-
di nj enj em Hrvat a i Sl ovenaca sa Maar skom i Aust ri j om stvori kat ol i ku dr-
avu u Podunavl j u. Tek kasni j e - zbog pri t i ska me una r odne j avnost i i poli-
t i ke si t uaci j e u Evropi - Vat i kan je bi o pr i nuen da pri zna Jugosl avi j u kao
dravu, teei da u nj oj obezbedi povl aen pol oaj i da zaot ri bor bu po ver-
skom i naci onal nom pi t anj u. On se pot puno sol i dari sao sa ant i j ugosl ovens-
kim akci j ama i t al i j anski h faista u Istri i Gorici i ot vor eno pomagao denaci o-
nalizaciju j ugosl ovenskog st anovni t va.
Vatikan j e u Ri mu or gani zovao kol ovanj e kat ol i ki h kadr ova namenj e-
nih za rad u Jugoslaviji. Zavod sv. Jer oni ma, koji je pr euzeo od nae drave,
post ao je glavni cent ar za vaspi t anj e i obr azovanj e kat ol i kog kl era, s t enj om
da ga zadoji mr nj om pr ema Sr bi ma i sr pskoj crkvi. U t aj Zavod je svake go-
di ne i z Jugoslavije upui van na kol ovanj e odr een br oj svet eni ka koji su
pr i pr emani za razbi j aku del at nost . Meu nj i ma se nalazio i Alojzije St epi nac
(koji je kao dobr ovol j ac uest vovao u bor bama na Sol unskom f r ont u u pr-
vom svet skom rat u, zbog ega je st ekao pover enj e u Kraljevini Jugoslaviji i
post ao nadbi skup, ali j e zbog nepr i j at el j ske del at nost i u dr ugom svet skom
rat u 1946. godi ne os uen kao rat ni zloinac). Sem toga, f r anj evake gi mna-
zije, samost ani i dr uge kat ol i ke institucije, postali su glavni cent r i za stvara-
nj e kl ero-fai st i kog kadra.
L t ome cilju s t var ane su r azne ver ske organi zaci j e, kao na pr i mer . kri arska' , a Papa
Pije XI os novao j e . Kat ol i ku akci j u' , koj a e post at i mona or gani zaci j a kao j aka veza izme-
u kat ol i ke hi j er ar hi j e i kat ol i kog l ai kat a. Mada joj j e bila pr vens t vena na me na versko-cr-
kvena, ona se sve vie okr et al a i politici. Nj eni ogr anci su se pr ot ezal i svuda gde se nal azi l a
i naj manj a upa koj a j e bila sr edi t e nj eni h pot hvat a. Njeni boj ovni pokl i i svrst aval i su se
zaj edno sa svim naj eks t r emni j i m naci onal i st i ma, j ednako sa or gani zaci j ama HSS. ali us kor o
i sa ust aki m pokr et om, dobi j aj uci i ne pos r e dno ant i dr avne di r ekt i ve. . . Sve j e t o bi l o do-
br o poznat o nadbi s kupu- koadj ut or u, a t o e reci i s amoj Ri ms koj kuri j i , koj a ni j e ni t a pr ed-
uzi mal a da se t ako i zvi t oper enoj . Kat ol i koj akci j i ' da nj eno os novno obel ej e. U NDH bice
. Kat ol i ka akci j a' , nar oi t o u Hr vat skoj , pravi gcnoci dski zl oi nac, okr vavl j eni h r uku nad
pr avosl avni m Sr bi ma. Nj ena mona boj ovna f or maci j a bilo j e Kri arst vo, u kome su se na-
lazili naj vat r eni j i zagovor ni ci ust at va j o pr e osni vanj a NDH. Ako j e koa dj ut or sve t o dobr o
znao, on i h j e pr eds t avl j ao s a mo kao govorl j i ve bogomol j ce, a ne kao pol i t i ke agi gat or e.
4
Kriarska organi zaci j a kat ol i ke crkve u Hr vat skoj svoju prot i vj ugosl o-
vensku i pr oosovi nsku del at nost nar oi t o j e razvila posl e st var anj a Banovi ne
Hrvat ske, a nakon osl oboenj a zeml j e pret vori l a se u t er or i st i ku organi za-
ciju prot i v nove Jugoslavije.
5
U Izvetaju taba Primorske armijske oblasti od 3. oktobra 1940. ministru
vojske i mornarice, i zmeu ostalog, se kae:
I dal j e se s pomi nj e i dol azi do pot vr de, da kat ol i ki svct eni ci vode gl avnu re u spr o-
voenj u pavelievtine na teritoriji. Gde god se nai e na neku pavel i evsku pr opagandu, obi-
no je umean i po neki katoliki svetenik, a. po iskazu mnogi h pouzdani h naci onal ni h lju-
di na t eri t ori j i , svi ml ai kat ol i ki svet eni ci su oiti pavel i evci i j avno s pr ovode agi t aci j u
za nj ega. S nj i ma u vezi pavel i evl i na se spr ovodi izgleda naj vi e pr eko kat ol i kog udr ue-
nj a .Kriari' , od koj i h su l anovi i z Spl i t a, pr i l i kom izleta na Vi dovu Gor u, na o. Br au, j avno
na glas vikali .iveo Ant e Paveli i s l obodna hr vat ska dr ava pod pr ot e kt or a t om Italije' , a na
povr at ku su pozdravl j al i fai st i ki m pozdr avom i pokl i kom ,AP' ( skr aeni ca za ivio Ant e
Paveli).
8
Vodst vo kat ol i ke crkve smi l j eno del uj e na razbi j anj u Jugosl avi j e, po in-
st r ukci j ama bi skupa, uivajui u svim pr i l i kama svest r anu podr ku i pomo
Pavelievih i neki h Maekovi h organi zaci j a.
Posle dol aska Hi t l era na vlast, Vatikan daj e punu podr ku ost var enj u no-
vog por et ka u Evropi . Ekspanzi j a kat ol i ke cr kve pr ema Ist oku i na Bal kanu
dobi l a j e naj i re razmere. Vatikan j e t ada put em t ampe i pr opagande veoma
vet o r aspi r i vao naci onal ni ant agoni zam i versku net rpel j i vost , nast oj ei da
se to vie pr odubi jaz u j ugosl ovenskoj zajednici, koj a je i i nae bila br eme-
nita mnogi m supr ot nost i ma, tim pr e t o su Hrvat i bili naci onal no pot l aeni
od st r ane beogr adskog bur oaskog cent r a.
U Hr vat skoj su Katoliki list, zvanini organ zagr ebake nadbi skupi j e
i Hrvatstvo, politiki kl eri kal ni dnevni k, bili i zvanr edno snani pi oni ri za-
dat aka koji su dolazili iz Kurije.
7
O odnos i ma i zmeu kat ol i ke crkve i Vat i kana, s j e dne , i dr avne vlasti
u Jugoslaviji, s dr uge st rane, dol o je do ot r e krize 1935. zbog konkor dat a ko-
jim je St oj adi novi , uz sagl asnost kneza Pavla, pokuao da stavi kat ol i ku cr-
kvu u pri vi l egovan pol oaj . To se ubr zo pr et vor i l o u teak politiki sukob srp-
ske i hr vat ske buroazije.
Bor ba oko konkor dat a nije bi o verski sukob ve drut veno-pol i t i ki , dr-
avno-pravni i naci onal ni pr obl em koji se je nalazio pr ed svim vl adama Ju-
goslavije, poev od 1918. godi ne. Sve do 25. j ul a 1935. godi ne, kada je u Ri mu
na naj sveani j i nai n pot pi san konkor dat , o nj emu u j avnost i nije nita bilo
poznat o. Tek posle pot pi si vanj a, koj e je izvela vlada M. St oj adi novi a pot pu-
no tajno, bez ikakve j avne di skusi j e i psi hol oke pr i pr eme - nastali su na srp-
skoj st rani , pos ebno u vr hovi ma sr pske pravosl avne cr kve prot est i i ogor-
enj a zbog velikih privilegija dat i h kat ol i koj crkvi u Jugoslaviji. Vr hovno ru-
kovodst vo sr pske crkve, kao i mnogi buroaski politiari sr pske naci onal nos-
ti, traili su od vl ade da se pomenut i konkor dat poni t i i povue. I nt er esant no
j e istai d a j e i St j epan Radi svoj evr emeno bio prot i v tog konkor dat a, j er j e
smat r ao da ne odgovar a i nt er esi ma nar oda i drave. Koroec je, kao mi ni st ar
unut r anj i h poslova, poku ao da svim sr edst vi ma zabrani i sprei di skusi j u
o konkor dat u. On, lino, uloio je velike napor e da se konkor dat rat i fi kuj e,
borei se ot vor eno prot i v sr pske crkve. Tek posl e krvavi h demonst r aci j a, 19.
j ul a 1937. godi ne, u koj i ma su organi dr avne vlasti, po di rekt i vi Ant ona Ko-
roca, gr ubo napal i najvie pr edst avni ke sr pske pravosl avne crkve, konkor -
dat je ski nut sa dnevnog r eda i de facto nije rat i fi kovan.
8
U stvari, konkor dat je omoguavao kat ol i koj crkvi u Jugoslaviji da vri
pr opagandu i ekspanzi j u pr ema Ist oku na t et u sr pske crkve i sr pske nacije.
Zato su sr pska pravosl avna cr kva i sr pska buroazi j a reagoval e na svoj st ven
nain, t ako d a j e i pr of ai st i ka vlada Mi l ana St oj adi novi a bila pr i nuena da
odbaci konkor dat . Vat i kan j e zbog toga poj aao svoj nepri j at el j ski stav pr ema
Jugoslaviji, pos ebno pr ema sr pskoj pr avosl avnoj crkvi i sr pskom nar odu.
Papa Pije XI nije moga o da se uzdri od os ude ovih pos t upaka u Beogr adu, kada j e
na s veanom Vat i kans kom konzi s t or i j umu 16. XII iste godi ne, pr i l i kom pr edaj e ei ra no-
voi zabr ani m kar di nal i ma, me u koj i ma i Pel egri net i j u. i zr ekao t eku pr et nj u Jugoslaviji
zbog ovakvog nai na odr i canj a konkor da t a Doi e dan. .. i on to ne bi hteo da kae, ali je
u to posve siguran, kada ce biti ne malo njih koji e jako taliti ito nisu irokogrudno i veliko-
duno u stvari primili jedno dobro, koje je namjesnik Isusa Krista nudio njihovoj zemlji Nije
tu samo u pitanju bila i rkvena i vjerska strana narodne konsolidacije nego t socijalna i politika,
makar on odluno mrzi da politiku uini svojom stvari i svojim delom.'
9
( Podvueno u origi-
nal u)
Iako su Papa Pije XI i Pije XII, uoi i poet kom dr ugog svet skog rata, da-
vali izjave o neut r al nost i Sv. Stolice, nepobi t no je dokazano da je Vatikan
1941. uest vovao u st var anj u NDH, d a j e davao punu pol i t i ku i mat er i j al nu
podr ku Paveliu i Maeku radi razbi j anj a i komadanj a Jugosl avi j e i da je Sve-
ta Stolica odmah 1941. godi ne de facto pri znal a ovu mar i onet sku pol i t i ku
t vorevi nu NDH, ali de jure nije pri znal a nest anak j ugosl ovenske drave. On
je, sem toga, pr eko kl erofai st a, Pavelia i St epi nca, i nspi ri sao mas ovno ist-
r ebl j enj e sr pskog nar oda u Hrvat skoj , Dalmaciji, Slavoniji, Sr emu, Bosni i
Hercegovi ni . Zat o ni j e ni kakvo udo t o j e u Nezavi snoj Dravi Hrvat skoj , kao
i u naci st i koj Nemakoj , dosl edno spr ovoen zloin genoci da, nar oi t o pre-
ma Sr bi ma i Jevrej i ma.
Povezanost i zmeu ust aa i kat ol i ke cr kve u NDH, kao i j edni h i dr ugi h sa Vatika-
nom dat i r a od pr vog da na pos t oj anj a NDH, pa sve do nj enog sl oma. U t ome su us t a ka i kle-
r i kal na i deol ogi j a st al ne i us t r aj ne do kr aj ni h grani ca, povezane naj pr i sni j i m odnos i ma i za-
j edni ki m ci l j em. Tome slui svim ar om sva nj i hova pr opaganda, i ona u c r kva ma i ona u
t ampi . Za sve t o kl er of ai st i t r ae pot vr de i opr avdanj a u hi st or i j ski m odnos i ma Hr vat a pre-
ma Ri mskoj Kuri j i . U dal ekoj pr ol ost i kao i u nedavni m godi nama, pr ed s amu NDH .
Dovoljno je osvrnuli e na brojne telegrame koje su posle proglaenja NDH. izmenjali
papa Pije XII i pogl avni k Paveli pa da se uvidi pr i snost odnos a i zmeu Svet e St ol i ce i no-
voos novane hr vat s ke dr ave NDH. u i t avom per i odu nj enog pos t oj anj a 1941-1945. U t i m
mnogobr oj ni m i zj avama dubokog i t r aj nog pr i snog pr i j at el j st va uvek s us r e e mo i skreno,
smj er no - apost ol ske bl agosl ove Svet e Stolice, koj a u i voj pr i vr enost i Hr vat ske, gle-
da s r et nu budu nos t Hr vat ske
9
a
Hitlerov diplomatski poverenik za Balkan Her man Noj baher ( Her man
Neubacher ) kae sl edee:
Recept za pravosl avl j e ust akog voe i pogl avni ka (dravnog voe) Hr-
vat ske Ante Pavelia pot sea na ver ske rat ove sa naj krvavi j i m us pomenama:
Jedna t rei na mor a da post ane kat ol i ka, j edna t rei na mor a da napust i
zeml j u i j e dna t rei na mor a da umre! Posl ednj a t aka pr ogr ama bila j e izvr-
ena. Kada su vodee ust ake glaveine tvrdile d a j e pobi j en j edan mi l i on pra-
voslavnih Sr ba (ukl j uuj ui odoj ad, decu, ene i starce), t o j e onda po mome
mi l j enj u pr et er ano hval i sanj e. Na osnovu izvetaja koji su dol i do moj i h
r uku ceni m da br oj oni h koji su bez odbr ane pobi j eni iznosi tri et vr t i ne mi-
liona. Kada sam j ednom ponovo u Gl avnom st anu na di skusi j u izneo uasne
post upke u mome hr vat skom susedst vu, r ekao mi j e Adolf Hitler: Rekao
sam i Pogl avni ku da se ovakva manj i na ne moe pr ost o da pot amani - ona
je suvie vel i ka. '
0
U j ednoj vat i kanskoj publikaciji (Bibliografija Alojzija Stepinca, koju je na-
pisao opat Aleksa Beni gar 1974. godi ne u Rimu) kae se da je papa Pije XII pri-
mi o Pavelia,
ali samo kao katolikog vjernika, a ne kao dravnog pogl avara Tom / godom izrazio
mu j e svoj u l j ubav pr e ma hr vat s kom nar odu, ija mu j e vj er nost pr e ma Sv. st ol i ci d o b r o po-
znat a Obj asni o mu je, d a j e sl ubeno pr i znanj e Nezavi sne Drave Hr vat s ke odvi e osj et l j i ve
nar avi t e Sv st ol i ca ne obi aj e t o i ni t i u r at no vr i j eme, nego eka svr et ak r at a i mi r ovne
ugovor e | er mor a sauvat i nepr i s t r as nos t i uzeti u obzi r i ost al e kat ol i ke vj erni ke, koj i h
i made posv uda. Paveli j e sa svoje s t r ane ope t ova no i ot vor e no izjavio, kako hr vat ski nar od
eli ur edi t i svoje vl adanj e i zakonodavs t vo pr e ma nael i ma kat ol i ke vj ere.
Sama i nj eni ca d a j e papa Pio XII pr i mi o u audi j enci j u Antu Pavelia, j ed-
nog od naj poznat i j i h rat ni h zl oi naca u dr ugom svet skom rat u, po i j em j e na-
r eenj u pobi j eno ne s amo st ot i ne hi l j ada Srba, nego i blizu 40.000 Jevrej a i
na deset i ne hi l j ada Cigana, kao i hiljade Hrvat a ant i fai st a. st vori l a je u Jugos-
laviji. ali i u svet u, opr avdano podozr enj e da post oj i koluzija i zmeu izvesnih
krugova u Vat i kanu i nadbi skupa St epi nca i Ante Pavelia. Nije bi t no t o papa
Pio XII nije pr i mi o Antu Pavelia kao dravni ka, nego kako je u vat i kanski m
slubenim krugovi ma zabeleeno, kao obinog katolikog vjernika. Time je
mor al na odgovor nost pape Pija XII za r at ne zl oi ne u Jugoslaviji post al a jo
v eca, jer je i dent i f i kovao poj am kat ol i ki h vj erni ka s ubi j anj em st ot i ne hi l j ada
ljudi dr ugi h veroi spovest i .
OVINISTIKE, SEPARATISTIKE I NEPRIJATELJSKE ORGANIZACIJE I JUGOSLAVUI 209
Mnogi dokument i t akoe ut vr uj u uee Vat i kana u pr evoenj u pr eko
200.000 pravosl avni h st anovni ka u kat ol i ku veru, koj e je izvreno u doba Pa-
vel ievog masovnog ubi j anj a Srba.
10
"
Pr ema sl ubeni m dokume nt i ma naci st i ke Nemake, koja se sada objav-
ljuju u SAD, glavni i nspi r at or i organi zat or ul t r ar eakci onar ne, profai st i ke,
ant i sovj et ske pol i t i ke Vat i kana bio je Papa Pije XII (koji je pr e toga, kao kar-
dinal Paeli (Pacelli Eugenio), bi o dugogodi nj i ef vat i kanske spol j ne poli-
tike). On nije bi o samo vr st o na st rani Osovi ne i gaj i o ot vor ene si mpat i j e pre-
ma naci st i ma, ve j e svest r ano pomagao nj i hovu politiku genoci da u i t avoj
Evropi, nar oi t o u sl ovenski m zeml j ama, pos ebno Jugosl avi j i . "
Nemaki diplomata Fric Mens ha uze n (Fritz Menschausen), savetnik nema-
ke ambasade pri Vatikanu, u svome izvetaju od 12. septembra 1941, upuenom
dr avnom sekr et ar u nemakog Mi ni st arst va i nost r ani h poslova Er nest u fon
Vaj csekeru (Ernest Wei zscker), por ed ostalog, navodi d a j e vie put a dobi o
uver avanj a d a j e papa Pije XII u svom srcu na st rani Osovine. Svet a St ol i ca
je stalno govori l a prot i v bol j evi zma u principu. Pr ema hambur kom aso-
pisu Der Spiegel, papi na osovi nska oseanj a bila su zasnovana na uver enj u
d a j e naci st i ka vojska j edi na snaga sposobna da se bori prot i v komuni zi ra-
nj a Evr ope. '
2
Konkor dat je, u stvari, bi o us mer en i protiv i nt eresa hr vat skog nar oda,
j er je ogr ani avao i zabranj i vao upot r ebu glagoljice, tj. vr enj e sl ube boje
u crkvi na st ar osl ovenskom jeziku, pr ot i vno sl edei m zakl j uci ma kat ol i kog
epi skopat a od 27-29. novembr a 1918. godi ne: Neka se pr avo to ga neki nai
krajevi gl ede upor abe st ar osl ovenskog jezika u svet oj misi po r i mskom obre-
du od naj st ari j i h vr emena uivaju, pr ot egne odmah na cijelo podr uj e nae
drave. Zat o sudekr et i Ri mske kuri j e od 1918. i 1906. godi ne, koji su dati kao
prilog novom j ugosl ovensko- vat i kanskom konkor dat u 1935, smat r ani za na-
j veu uvr edu koj u j e Rim naneo Hr vat i ma. '
3
Nadbiskup Stepinac je 12. septembra 1939, kad je u svom dvoru primio Ma-
eka, i zmeu ostalog, rekao:
Komuni zam nast oj i , po svemu sudei , da udar i iza l ea banovi ni Hr vat skoj . Zat o mu
se valja odupr i j et i svi m si l ama. Cr kva ce t u pr uat i svoj u gol emu mor al nu pomo. Dr Maek
je i st aknuo da su u voj ni koj pobuni u Karl ovcu imali de facio svoj e pr st e komuni s t i i ju-
gofaisti. Dalje je St epi nac i st aknuo konkoi dal kao vilo vano pi t anj e za narod. On je r ekao
da ba sada kad j e svj et sko kl anj e u t oku. da se hr vat ski nar od moe vrl o l i j epo af i r mi r at i
kod Svet e St ol i ce, t i m vie t o e prosl avi t i svoj u 1300-godinjicu. Dr Maek j e izjavio da e
Konkordat bezuvjetno sklopiti ( podvueno u or i gi nal u) im mal o sr edi pri l i ke, i to naj bol j e
t< bude mogao, j er znade da ni j e dal eko vr i j eme kad e kat ol i ka cr kva igrati pr e s udnu ulo-
gu u svi j et u. Pos ebno j e i s t aknuo da ce i zmi j eni t i sadanj ega posl ani ka kod Vat i kana i po-
staviti pouzdanog ovj eka. Pi t ao je da li je istina da su pi t omci u Sv. J er oni mu bili u vezi sa
pavel i evci ma. St epi nac mu j e pr ot uma i o da j e t o obi na podval a Beogr ada. Dalje j e Ste-
pinac naglasio da je st arokat ol i ci zam ir na nar odnom organi zmu, koji valja odst rani t i , a koji je
Beograd podr a va o. . . "
. . . Kad j e names ni k knez Pavle poset i o Zagr eb da sr edi pol i t i ke odnos e. St epi nac j e
u tri dana i mao devet put a pri l i ke da sa knezom razgovara. Meu ost al i m, dodi r nuo j e nad-
bi s kup nj egovu st al nu pr eokupaci j u kat ol i enj a Srbi j e, o e mu je \ ec 1934. zapi sao u svome
Dnevniku. I sada. 17.1 1940. bel ei da bi naj i deal ni j e bilo da se Srbi vrat e vj eri svoj i h ot aca,
t j da pr i gnu gl avu pr ed na mj e s ni kom Hr i st ovi m. Svet i m Oc e m. . .
, E
U dani ma apri l skog rat a Alojzije St epi nac, na elu kat ol i ke crkve u Hr-
vatskoj, uput i o je i ovakvu por uku svojim vj erni ci ma:
Nar odu izvan Zagr eba por u uj e se da se odma h obr at i na sve upne Urede, gde e od
sveeni ka dobi t i uput s t va za dal j i r ad. Kod toga e nam uveliko pomagati katolika crkva.
Treba zbog toga uzdizati katolianstvo kao glavni branik Hrvatstva. Na pravoslavnu kao bizan-
tijsku kulturu treba navaljivati i treba isticati da su to specijalne odlike.'
8
On je j o 1934. godi ne napi sao:
Da je vea s l oboda (i da i ma) dovol j no r adni ka. Sr bi j a bi za 20 godi na bi l a kat ol i -
ka, '
7
a povodom 27. mar t a 1941. godi ne sl edee:
Iz ci j el og ovog i na, tj. dr avnog udar a, opet os t aj e u t ome i nj eni ca da su Sr bi i Hrvat i
dva svijeta koji se ni kada nece uj edi ni t i dok j e j edan od nj i h u i vot u. Duh bi zant i zma j e ne-
t o t ako grozno, da j e s a mo Svemoni i Sveznaj ui bog bi o u st anj u par i r at i i nt r i gama i pod-
val ama tih ljudi. Za nas j e t o net o ner azuml j i vo da se ugovor i i obaveze ki daj u bez i kakvi h
s kr upul a. '
8
. Sve u svemu. Hrval i i Srbi dva su svijeta, sj ever ni i j uni pol. koj e je nemo-
gue zbliiti osi m udom boj i m. Si zma j e naj vee pr okl et st vo Evr ope, s kor o vee nego pro-
t est ant i zam. Tu nema mor al a, ne ma nael a, nema istine, ne ma pr avde, ne ma po t enj a. . "
Na Drugom kongr esu KP Hrvat ske 1948. godi ne kons t at ovano je:
Najvii kat ol i ki krugovi u zeml j i (a nar oi t o u Zagr ebu) post al i su j o oda vno pr i j e
rat a nosi oci ma faistike pr opagande. Oni su izdavali naj vi e faistike l i t erat ure, oni su naj-
vie trovali oml adi nu, oni su bili najaktivniji u pr i pr emanj u okupaci j e nae zemlje. Pa ak
i sami h s kor o nekol i ko da na pr ed pr opast fai st i ke Nj emake i Pavel i eve NDH oni daj u
svoj u posl ednj u podr ku t oj ve leini poznat i m pr osvj edom hr vat skog kat ol i kog epi sko-
pata od 24. III 1945. Kat ol i ki kl er se st avl j ao ot vor eno na el o reakci j e, pos l ao c e nt r om
nj enog okupl j anj a. U nj ega j e poel a pol agat i nade sva unut r a nj a reakci j a, us t a ka i mae-
kovska emi gr aci j a i vanj ska reakci j a.
20
U Proglasu ustake radiostanice od 11. aprila 1941. godine u 4,30 asova
bilo je obj avl j eno:
Ci j enj eni gr aani gr ada Zagreba!
Dolazi savezni ka nj emaka voj ska, iskitite pr ozor e na svoj i m kuama, ene i dj evoj ke,
cvj eem u r uka ma doekaj t e savezni ku voj sku, budi t e j oj pri ruci u s vakom mome nt u.
Hr vat ski nar od di l j em Hr vat ske, neka se odma h obr at i na upske ur ede, gdj e e dobi t i
uput e t o e dal j e r adi t i
2 1
Obraaj ui se podr e de nom svet enst vu, pod ust akom par ol om Spre-
man za dom, nadbi skup St epi nac je objavio osni vanj e NDH sledeim reima:
asna br ao, ne ma ni koga me u vama koji u ovo pos l ednj e vr eme nije bi o s vj e dokom
naj zamani j i h dogaaj a u i vot u hr vat skog nar oda, u koj em dj e l uj e mo kao gl asni ci Kri st ova
evanel j a. Dogaaj i su ovo koji su na nar od doni j el i u susr et davno s a nj a nom i el j kovanom
i deal u. asovi su ovo u koj i ma ne govori vie jezik, nego krv svoj om t aj ans t venom poveza-
nou sa zeml j om u koj oj s mo ugl edal i svijetlo boj e i s na r odom iz koj ega s mo nikli. Je li
pot r e bno i st i cat i da j e i u nai m gr udi ma ivlje zakucal o sr ce? Ni t ko pa me t a n t oga osudi t i
ne moe i ni t ko po t en t oga zamj er i t i ne moe, jer j e l j ubav pr e ma vl ast i t om na r odu boj i m
pr s t om upi s ana u l j uds ko bi e, i boj a zapovi j ed! I t ko nam moe zamj er i t i a ko i mi kao du-
hovni past or i da j e mo svoj pr i nos na r odnom veselju i zanosu, kad se puni dubokog ganua
i t opl e zahval nost i obr a a mo Boj em Vel i anst vu.
Govor ei vam dakl e kao pr edst avni k cr kve i past i r dua. mol i m vas i pozi vam da svim
si l ama nast oj i t e i r adi t e oko t oga da naa Hr vat ska bude Boj a zeml j a, j er e s a mo t ako moi
izvriti dvije bi t ne zadae, koj e kao dr ava i made da izvri u kori st svoj i h l anova. .
Odazovi t e se sl oga s pr e mno mom pozi vu na uzvi en r ad oko uvanj a i una pr e e nj a Ne-
zavisne Drave Hr vat ske.
Poznavaj ui dobr o mueve koji da na s upr avl j aj u s udbi nom hr vat skog nar oda, mi s mo
duboko uvj er eni da e na nar od naii na puno r azumi j evanj e i p o mo . . .
asna br aco, i spuni t e svoj u dunost pr ema ml adoj dravi Hr vat s koj . . .
, J
Dr Novak na to kae:
Ovako je uzbueni nadbi skup St epi nac doekao -davno sanjani i ieljkovani ideal, fa-
moznu ust aku NDH i pozvao podr eeni kl er da t u t vor evi nu sa svi m si l ama pomae. ..
Zat o nije ni kakvo i znenaenj e, zat o j e i Vat i kan, kao pe r ma ne nt ni podmukl i l an me-
una r odne zaver e za r azbi j anj e j ugosl ovenske drave, st al no ukazi vao pomo us t a kom po-
kr et u. di r e kt no pomagao uspost avl j anj e NDH. - i naj zad dao bl agosl ov Pavel i u i vi sokom
kat ol i kom kl er u za uni t avanj e i pokr t avanj e (nasi l no kat ol i enj e) Sr ba u Hr vat skoj , od-
nos no na podr uj u NDH Papa Pije XII blagosilja Pavelia kada ga j e posj et i o u Vat i kanu,
18. maj a 1941, na dan pot pi si vanj a zl ogl asnog Ri mskog ugovor a, ' k a o pr akt i nog kat ol i ka
Nezavi sne Drave Hr vat ske - NDH - Svete vl adaj ue kr i st ove drave Ciji su glavni inspi-
rat ory organi zat ori i izvrioci bili klerofaisti, koji su pod vidom vere. na predi kaoni ci pro-
povedal i ust at vo puni h 20 godi na i r om zeml j e.
U apr i l u 1941, posl e pr ogl aenj a NDH. - svi hr vat ski bi skupi . - sem mos t ar s kog bi skupa
Miica. - zakleli su se na ver nost Paveliu daj ui mu odmah, neogr ani enu podr ku.
2 3
U Politici od 8. novembr a 1981. godi ne, Vl adi mi r Dedijer, pod naslo-
vom, injenice o Stepinevom genocidu, i zmeu ostalog, pie:
Nemaiko poslansko u Zagrebu poslalo je 26. okt obr a 1942. godi ne Mi ni st arst vu inost-
r ani h posl ova Tr eeg Raj ha i zvet aj o pokol j i ma st anovni t va u Bosni i Her cegovi ni i Hrvat s-
koj, koji su izvrile ust ae. Dokument je vrl o dug i pr eci zno navodi br oj rt ava i nai ne ubi-
j anj a u s vakom nas el j enom me s t u . . .
L'Oi svog pol aska u Vatikan, u susret sa papom Pijem XII, Ante Paveli ie 5. maj a 1941.
obj avi o Zakons ku odr e dbu o pri j el azu s j e d n e vj ere na dr ugu, i s t ovr emeno kada j e poel o
i mas ovno kl anj e Sr ba, Jevr ej a i Ci gana u NDH Odgovor nos t Vat i kana ut ol i ko je vea uko-
liko je kat ol i ka cr kva u NDH. na el u sa na dbi s kupom Alojzijem St epi ncem. pozdr avi l a i
usvojila ove zakons ke odr edbe, pa ih je unel a i u svoj e i nt er no pr avo. O t ome su done t e i
pos ebne odr e dbe na zasedanj u Bi skupske konf er enci j e u Zagr ebu. Na i ni ci j at i vu r ukovod-
stva kat ol i ke cr kve u NDH. done t e su doda t ne zakons ke odr e dbe o dopuni Zakons ke od-
r edbe o pri j el azu s j edne vj er e na dr ugu, kao i Uput e pr i l i kom pri j el aza s j edne vj er e na dru-
gu
Treeg j una 1941. godine Katoliki list u Zagrebu ovako je pohval i o ive mere:
Nadbi skup St epi nac je. uz saglasnosl i pod nadzor om opal a Josipa Mar conea. paps-
kog legata u Nezavi snoj Dravi Hr vat skoj , sazvao novu bi s kups ku konf er enci j u u Zagr ebu
od 17. pa do 20. s t udenoga 1941. koj a je bila pos veena pr i j el azi ma gr ko- i st onj aka na ka-
toliku cj eru'
Posle konf er enci j e, svi uesni ci na el u sa St epi ncem poselili su Antu Pavelia i pr edal i
mu j ednu pr eds t avku o svoj i m odl ukama. U est oj t aki lih odl uka stoji da j e konf er enci j a
i zabral a pos ebni o d b o r od tri l i nost i koji ima da r ukovodi akci j om oko pr ekr t avanj a Sr ba
u kat ol i anst vo U odbor su i zabr ani na dbi s kup St epi nac pr eds edni k Bi skupski h konf er en-
cija. bi s kup senj ski mons i ni or Vi kt or Bur i i admi ni s t r at or kr i evske epar hi j e, mons i nj or
J anko Si mr ak.
Nes umnj i vo da naj veu odgovor nos t za pr ekr t avanj e Sr ba u kat ol i anst vo i ma nad-
bi s kup St epi nac, kome j e Ant e Paveli posl ui o kao i ns t r umenat u t om akt u
Ako i kada budu ot vor eni arhi vi Vat i kana, onda Ce se moi t ano ut vr di t i kol i ko su op-
r avdana podozr enj a o odgovor nos t i Vat i kana o genoci du prot i v Sr ba u Hr vat s koj za vr eme
mi nul og rat a, kao i odgovor nost i za mas ovnu konver zi j u sr pskog pr avosl avnog st anovni t va.
Oni dokument i , s koj i ma sada r aspol aemo, ukazuj u da ima os nova za zakl j uak o ue u
poj edi ni h vat i kanski h kr ugova u t i m nemi l i m dogaaj i ma iz mi nul og svet skog rata.
O zl oi ni ma kat ol i ki h svet eni ka Dedi j er dal j e pie:
Paveli j e j o 1941. godi ne st vor i o kr aj r eke Save. blizu sela Jasenovca, koncent r aci oni
l ogor po uzor u na koncent r aci one l ogor e u Nemakoj . U t om l ogoru mas ovno su ubi j ani
Srbi . Jevrej i . Cigani i mnogobr oj ni Hrvat i - anuf ai st l .
U l ogor u j e bilo i nekol i ko r i mokat ol i ki h svet eni ka koji ni su s amo vrili duhovne ob-
r ede nego su. u stvari, bili ust aki i novni ci . Tako j e f r a t a r f r anj evac Mi rosl av Fi l i povi - Maj-
st orovu: . bio pr oi zveden u in boj ni ka, a kr aj em 1942. godi ne, pos t ao je i zapovedni k l ogora
III, naj veeg l ogora u kompl eks u Jasenovac.
Rauna se da j e u Jasenovcu pobi j eno 700 000 ljudi Svedok Tomo Kr ka ovako opi s uj e
zl oi ne f r at r a Mi rosl ava Fi l i povi ca - . Majstorovica:
Gl edao sam vrl o est o, za vri j eme svog bor avka u Jasenovcu, kako j e Maj st or ovi vlas-
t or uno st r i j el j ao zat vor eni ke u tzv. j avni m nas t upi ma
Vidio s am kako su Maj st or ovi i St oj i pri ut i l i zabavu da t roj i cu Ci gana pobi j u na t aj
nai n t o su naredi l i pr vom Ci gani nu, da ubi j e mal j em dr ugog Ci gani na, t rei da ubi j e pr-
voga, a oni su zal i m likvidirali posl ednj ega .
Na sedni ci Savet a Spomen- podr uj a Jasenovac 6. juna 1981. godi ne lan
Saveta i lan Predsedni t va SR Hrvat ske Pero Car, i zmeu ostalog, r ekao je:
St ot i nama hi l i ada ljudi ovde nad r akom pos l ednj e rei ost al e su nedor eene, prereza-
ne noem f r a Mi rka Maj st or ovi ca kome j e j edan od naj vi i h cr kveni h kat ol i ki h vel i kodos-
t oj ni ka St epi nac i dr ugi oko nj ega, davao bl agosl ov Koji od ver ni ka Kat ol i ke cr kve moe
biti r avnodu an ako (akvog - boj eg slugu eli sada, nakon 40 godi na od tih zl oi na, da pro-
glase svecem r i mokat ol i ke c r kve ' Govor i m o t ome kao at ei st , kao komuni s t , i zat o ne mogu
pozivati ver ni ke u i me nj i hovog boga da di gnu glas prot i v t oga ali ih pozi vam u i me savest i ,
u i me ovenost i , da j e naj vei zloin zaboravi t i zloin da bi se zbog t e zabor avl j i vost i mogao
ponovi t i . . IZloin je zaboraviti zloiin Politika 7. juli 1981).
U svom op i r nom pi smu od 8. f ebr uar a 1942, koje je iz Zemuna uput i o
Gospodi nu Alojziju St epi ncu, nadbi skupu, Zagreb, dr Gri zogono je, i zmeu
ostalog, napi sao:
. . . Zat o j a ovo pi em Vama, kada ni j est e pol i t i ka l i nost i ne moet e za ovo snosi t i
odgovor nos t . Evo zat o. U svi m ovi m bezpr i mj er ni m di vl j ai m zl oi nst vi ma, koj i su vie
nego bezboni . sudj el oval a j e i naa kat ol i ka cr kva na dva nai na: veliki br oj svet eni ka, kle-
rika, f r at er a i or gani zovane kat ol i ke ml adei sudj el oval o j e u ovome akt i vno. Dogodi l a se
s t r ahot a da su kat ol i ki svet eni ci post al i l ogorni ci i t abor ni ci ust aki , pa su kao t akvi na-
rei val i i odobr aval i t a s t r a na mu e nj a i kl anj a hr i anskog svijeta. Cak j e j edan kat ol i ki
svet eni k l i no zakl ao pr avosl avnog svet eni ka. Oni t o ni j esu smj el i ui ni t i bez. dozvol e svo-
jih bi skupa, a ako su t o uinili onda su mor al i izgubiti sl ubu i doi pr ed sud. Budui da se
t o ni j e dogodi l o, znai da su bi skupi dali svoje dozvol e. Drugo: kat ol i ka cr kva upot r ebi l a
j e sve ovo da pokat ol i ki sve prei vj el e Sr be i dok se zeml j a j o pui od krvi nevi ni h mue-
ni ka. dok su j ecaj i j o razdi ral i gr udi prei vj el i h nesr eni ka, svet eni ci . f r at r i , as ne s es t r e
nosi l e su u j e dnoj r uci ust aki bode, a u dr ugoj mol i t veni k i kr uni cu. Sav je Sr i j em pr epl av-
ljen l eci ma bi s kupa Akamovi ca. t i skani m u nj egovoj t i skar ni ci u Dj akovu. U l et ci ma se po-
zivaju Srbi da spasu i vot e i i met ke pr el aenj em u kat ol i ku vj er u. . .
Grizigono j e zavrio pi smo ovako:
Napi sao sam Vam ovo pi s mo da s pas emo svoju du u, a Vama ost avl j am da t rai t e i
na e t e put a za s pas enj e svoj e du e
Jedan od oni h koji j e pr vo ovj ek i hr i ani n pa onda doba r Hrvat.
I nt er esant no j e da j e St epi nac uivao puno pover enj e vl adaj ui h rei ma
u Kraljevini Jugoslaviji i kao takav post ao nadbi skup, tj. najvii dost oj anst ve-
nik kat ol i ke cr kve u Jugoslaviji. To pover enj e st ekao je ver ovat no zat o to
je u pr vom svet skom rat u st upi o u Dobr ovol j aku diviziju u koj oj se i st akao
pri pr oboj u Sol unskog f r ont a 1918. godi ne, a zat i m kasni j e i kao upor ni za-
kleti nepr i j at el j komuni zma, u emu je bio na i st oj poziciji sa zvani ni m Beog-
r adom.
lanovi Komi si j e za i nf or mi sanj e Skupt i ne SFRJ, Koor di naci onog od-
bor a Predsedni t va CK SSRN za ONO i DSZ i Odbor a za i dej ni rad Predsed-
nitva SK SSRNJ i Komi si j e za i dej ni rad Konf er enci j e SSOJ, na svoj oj sedni ci
u Beogradu 6. novembr a 1981. godi ne, pozdravili su pr e svega
Poetni korak u dubl j i m istraivanjima i nformi sanost i naih ljudi o et ni t vu. ustatvu, ba-
listima. i svim dr ugi m i zdaj ni ci ma i pos ebno o njihovim dananj i m akt i vnost i ma. Konst at ovano je
da mi i mamo dovol j no podat aka o kvislinkim i faistikim organi zaci j ama i pokr et i ma, nj i hovi m
zloinima, ci l j evi ma i del ovanj u u i nost ranst vu te da je stoga pot r ebno udrui t i ta znanj a i bol j e se
organizovati za si st emat sko pr aenj e nj i hove aktivnosti - radi efi kasni j eg i nf or mi sanj a i reagova-
nja .. Nije u i nt eresu brat st va i j edi nst va i zaj edni t va j ugosl ovenski h nar oda i nar odnost i zabau-
rivanje i nj eni ca iz prolosti, niti je opr avdano s hval anj ea ne t r eba akati po bol ni m r anama .
(Prolost se ne sme zabauriti. Politika, 6. novembr a 1981).
U svom del u Vatikan u suvremenom svijetu Vjekoslav Cvrlje kae:
Nadbi s kup St epi nac j e bi o opt er een a nt i komuni z mom kao i papa Pio XII To se
moe nai u St epi nevu Dnevniku koji obuhvaa per i od od 1934. do 1945. Iz. Dnevniku se
vidi St epi nev st av pr e ma unut r a nj oj pol i t i ci Jugosl avi j e: nj egove r ezer ve pr e ma s ur adnj i
Hr vat a i Srba, j er je s ma t r a o da su to dva svijeta koji se ne mogu uj edi ni t i . . . Iz Dnevnika
se vidi St epi nev odnos pr e ma Sr ps koj pr avosl avnoj crkvi . On j e n a j e d n o m mj es t u zapi sao:
,Da je vea s l oboda i dovol j no sveeni ka, Srbi j a bi bila za 20 godi na kat ol i ka' . . . Uoljivo
je da u Dnevniku ne ma ni gdj e os ude zl oi na ust ake vl ade ili ust akog r ei ma. . . U Dnevniku
se ne s pomi nj e d a j e mos t ar s ki bi s kup A. Mii u i zvet aj i ma od 18. VII i od 7. XI 1941 asno
digao svoj glas protiv ustakih nasilja i zloupotreba oko pokatoliavanja ( podvukao V. T.).
Takozvani emi sar i u licu st oer ni ka i logt r ni ka preuzel i su pos ao Cr kve i zl oupot r ebi l i si-
t uaci j u t e izvrSili okr ut na zl odj el a povezuj ui akci j u pokat ol i avanj a s mas ovni m uboj st vi -
ma. St epi nevom Dnevniku nal azi se pi s mo koj e je U. VI 1941. uputio Stepincu beogradski
nadbiskup dr Josip Uji. On upozorava na albe to se u Hrvatskoj postupa nepravedno i ne-
humano sa stanovnicima pravoslavne vjere i io privatnici na svoju ruku zatvaraju i ubijaju
Srbe. . . ( Podvukao V. T.)
Vjekoslav Crvlje dalje, i zmeu ostalog, kae:
i nj eni ca j e d a j e u na r odnoos l obodi l a koj bor bi s udj el ovao j edan di o sveeni ka pra-
vosl avne i kat ol i ke vj er e i dr ugi h religija koji su ve u t oku r at a kao npr msgr . Rittig rask-
ri nkaval i kl evet e da su sudi oni ci NOB-a nepr i j at el j i cr kve i vj ere.
24
Jakov Blaevi je kr aj em j anuar a 1981. godi ne, i zmeu ostalog, izjavio da
je bilo
mnogo popova i ( r at ar a s na ma u par t i zani ma, ali j edno l ude j ezgro, koj e se ust ol i i l o u vlas-
t i Kat ol i ke cr kve st ol ei ma vodi za t ui r aun bor bu pr ot i v hr vat skog n a r o d a . . .
Blaevi je zatim r ekao i ovo:
St epi nevu crkvu da na s upor no pr opove da naj zaost al i j i deo vodei h kapt ol ski h lju-
di. Ot vor eno kau, pr opovedaj u. piu, Radi o-Vat i kan i m slui, da St epi ncu mogu suditi
s amo Bog i i st or i j a. . . Neki dan sam pr ol azi o pokr a j Jasenovca. Sr ce mi se st ezal o gl edaj ui
ona j kr as an s pomeni k nade i noga ivota, gl edaj ui one mogi l e koj e \ i u u nebo. koj e zahva
Ijuju ovoj zemlji. Titu, sl obodama socijalizma i poret ka. Gl edam ovaj mement o i zgrozim se
pri pomisli i znanj u da su lim liudskim kasapni cama zapovedal i katoliki svetenici. Od na-
si l nog pr ekr t avanj a, kome j e da o i mpr i mat ur St epi nac do ovog Jasenovca. Jadovnog. Gli-
ne i svega t oga posveen j e put . .
U i nt ervj uu Nj uj ork Taj msu uoi svoje poset e SAD 28. f ebr uar a 1978.
dr ug Tito je, por ed ost al og, r ekao i sl edee:
. .. Sirile su se razne prie o lome da se mi borimo protiv crkve, protiv vere, da hapsimo
vjernike. Tano ]e da smo mi hapsili i neke od njih, ali samo one koji su suraivali sa okupa-
torom. Takav je slua/ bio i sa nadbiskupom Stepincem u Zagrebu koji je bio ustaa: za vrijeme
rata u Hrvatskoj je prekrlavao pravoslavne u katoliku vjeru. Suraivao je sa Nemcima i us-
taama. Bio je otvoreni neprijatelj nas i naih naroda. I morali smo da ga hapsimo i osudimo
na 15 godina Docmje i nije bio u zatvoru, ve je upuen u svoje selo gde je imao crkvu i mo-
gunost da se moli. Tu je i umro od leukemije.
Najzad t r eba istai sl edee konst at aci j e Vl adi mi ra Dedi j era u knjizi Novi
prilozi ZJA biografiju Josipa Broza Tita, Tom II, 1892-1945:
. . . Vat i kanska di pl omat i j a j e radi l a na r azbi j anj u Jugosl avi j e i uni t enj u nj enog integ-
r i t et a i pr i l i kom svojih r azr ada pl anova o s t var anj u kat ol i ke podunavs ke f eder aci j e. Tu j e
ona sar ai val a s j aki m pr okat ol i ki m s t r uj a ma u pol i t i kom i vot u SAD i Engl eske, poku-
avaj ui da ubedi r ukovods t vo i j e d n e i dr uge dr ave da bi j edna t akva dr ava u s r ednj oj Ev-
ropi mogl a da bude od kori st i kako SAD t ako i Bri t ani j i
Idej a st var anj a poduna vs ke f eder aci j e, na pr i mer , j o od poet ka dr ugog svet skog rat a.
naila je na dost a pr i vr eni ka i s j e dne i s dr uge st r ane At l ant i ka. A ovaj pr oj ekat duboko
je zadi r ao i u pi t anj e i nt egr i t et a Jugosl avi j e. Tr ebal o je. u st vari , ot ki nut i vel i ke del ove ju-
gosl ovenske t er i t or i j e i pri poj i t i i h poduna vs koj f eder aci j i .
Engl eska di pl omat i j a i e j o od doba Kout a - a i kasni j e, kada se Nemaka poel a da
poj avl j uj e kao ozbi l j an t a kma c Engl eske za pr evl ast u Evropi - pri hvat i l a i dej u sr ednj oev-
r ops ke f eder aci j e, jer se u Londonu s mat r al o da t o ne bi bi o sl ab nai n s pr eavanj a hege-
moni j e. bi l o Rusije, bilo Ne ma ke u Podunavl j u.
Posle r azbi j anj a Aust ro-Ugarske, naj kat ol i ki j e zeml j e u Evr opi . Vat i kan j e s t al no pod-
gr ej avao i dej u o pot r ebi ponovnog st var anj a j edne zaj edni ke dr ave nekada nj i h poda ni ka
cara Franj e Josi f a Tako se nekol i ko st ruj a iz prve godi ne rata, koj e su teile st var anj u podu-
navske federaci j e, slilo u j ednu, a nj eni najjai zast upni ci bili su nadvoj voda Ol o Habsbur -
ki i nj egov br at Feliks, prvi je do ao u SAD u j unu 1940. a nj egov br at bi o je t a mo nas t anj en
j o od vr e me na pr e dr ugog svet skog r at a. . .
Dalje Dedi j er navodi da j e Vinston Ceril, povodom pr opast i Austro-
Ugarske, u uvodni m st r ani cama prvog t oma svojih me moa r a o dr ugom svet-
skom rat u, i zmeu ostalog, istakao:
. Dr uga vel i ka t r agi na gr eka napr avl j ena je kada je Sent er mens ki m i Tr i anon-
ski m ugovor i ma uni t ena Aust ro-Ugarska i mper i j a. Vekovi ma j e ovo ivo ot el ot vor enj e Sve-
t e r i ms ke i mper i j e pr ual o zaj edni ki ivot i gar ant oval o t r govi nu i bezbednos t vel i kom bro-
j u nar oda, od kojih ni j edan u nae doba nije i mao ni snage ni vi t al nost i da se s am suoi sa
si l om j edne oi vl j ene Nemake ili Rusi j e. . .
2
'
NAPOMENE
' Da bi se shvat i l a pol i t i ka Vat i kana na Bal kanu, pos e bno u Jugosl avi j i za pos l ednj i h st o
godi na, i st ekl a slika s r ednj ovekovne inkvizicije hr vat skog i sl ovenakog kl er of ai zma u godi-
na ma dr ugog svet skog r at a. ne ophodno j e por ed ost al i h, i mat i u vi du sl edea del a: Dr Vi kt or
Novak. .Vfagnum Crimen. Zagreb. 1948; Dokumenti o pronvnarodnom radu i zloinima jednog di-
jela katolikog klera. Zagreb, 1946; Suenje Lisaku, Stepincu i druim ustako-kriarskim zloin-
cima i njihovim pomagaima, Zagr eb. 1946; Dokumenti o izdajnikom radu katolikog svetensrva
u Sloveniji: Nar odni list br. 6,1. Lj ubl j ana, 1946; Mi hovi l ovi Ivan. Taj ni dokumenti o odnosima
Vatikana i ustake XDH, Zagr eb. 1952; Si ma Si mi c. Tuinske mahmacije oko NDH, Ti t ogr ad, 1958;
Si ma Simi, Prekrtavanje Srba za vreme drugog svetskog rata. Ti t ogr ad, 1958; Mi r ko Mi rkovi ,
Versko pitanje u borbi za stvaranje pri'e jugoslovenske drave. Radi o Beogr ad, t rei pr ogr a m - Po-
litiki ivot Jugoslavije 1941-1945, Zbor ni k radova, 1973; Dr agan Zivojinovi, Sveta Stolica i stva-
ranje jugoslovenske drave 1914-1918, Nar odna knjiga, Beogr ad, 1978; Edmond Pari s, Le Va-
tican contre l'Europe i Genocide in Satellite Croatia, 1941-1945, The Amer i can I nst i t ut e f or Bal-
kan Affairs. 1961, USA
2
Vi kt or Novak. Vatikan i jugoslavenski narodi pred drugi svetski rat. r ef er at na meuna-
r odnom na u nom s kupu u Sr ps koj akademi j i nauka. Zbor ni k r adova, Beogr ad, 1973. st r.
127-128.
3
Odma h posl e sar aj evskog at ent at a f r ankovci i Radi eva sel j aka s t r anka u t el egr amu
car u Fr ancu Joef u I ( Fr anc J os ephl por ed ost al og, i st i u da sa naj vei m ponos om pozdr av-
ljaju obj avu r at a Srbi j i i Cr noj Gori - podmukl om nepr i j at el j u uzvi ene di nast i j e na e Monar -
hije. a nar oi t o Hr vat ske. ( Her man Vendel . Borba Jugoslavena za slobodu i jedinstvo, Nar odna
prosvet a, Beogr ad, 1925, str. 156).
Povodom obj ave r at a Aust ro-Ugarske Srbi j i 1914, zagr ebaki na dbi s kup Ba ue r Ant e po-
zvao j e hr vat s ke d o mo b r a n e da osvet e nedel o u Saraj evu i l j ubl j anski bi s kup Jegl i ui ni o j e
t o isto I s t ovr emeno. tih bur ni h da na i sekr et ar i j at Sl ovenske l j udske s t r anke (iji j e ef bi o dr
A Koroec) uput i o j e ci r kul ar s i r anaki m pr i padni ci ma da j e at ent at ot kr i o rak r anu na t el u
Jugosl ovena Sr ps ku zaveru. r adi l o se o zavj eri protiv ops t anka kat ol i kog sl ovenakog na-
roda. Dakle, kl er i kal i zam je uz punu podr ku Sv. St ol i ce i Vat i kana j edi ns t veno i vr st o st ao
1914 uz Habz. burku Monar hi j u dokazuj ui da bi r aspadom Austro-Ugarske bi o f at al no ug-
roen r i mokat ol i ki deo j ugosl ovenski h nar oda. (Mi rko Mi rkovi . Versko pitanje u borbi za stva-
ran/e jugoslovenske drave, - Politiki ivot Jugoslavia 1914-1915. Beogr ad, st r . 201-221) Posle
at ent at a S Radi e je uput i o Dvor skoj kancel ar i j i u Beu sl edei t el egr am:
Duboko pot r es eni u svoj oj kr ans koj savjesti, t eko povr i j eeni u svoj oj pr i r oe noj i
bal i nskoj s t ol j et noj mona r Fus koj vj ernost i , do skr aj nost i ogor eni u svom hr vat s kom i care-
OVINISTIKE SEPARATISTIKE I NEPRIJATELJSKE ORGANIZACIJE U J I GOS UVUI 2 1 5
vi nskom pat r i ot i zmu i u svoj oj pr i vr enost i ust avu i ust avnost i - pr ezi r uci i igoui podl i i odv-
rat ni zloin, naj s mj er ni j e uvj er avamo Vae Vel i anst vo u i me t i sua i t i sua pr os vj eeni h i or-
gani zovani h pr i st aa Hr vat ske sel j ake st r anke, da e mo se mi Hrvat i sl ono sa svi m ost al i m
nar odi ma Car evi ne kao j edna dua. kao j edna nepobj edi va voj ska okupi t i oko pr os veene oso-
be Vaeg Vel i anst va i oko uzvi enog Vl adal akog Doma. te c e mo iz svih sila nast oj at i , da i uz-
veliamo ovu nau Monarhiju, lu zlatnu kopu svih triju evropskih plemena, to sveto kulturno og-
njite svih njezinih naroda, tu jedinu nepobjedivu zatitu i nae predrage domovine kraljevine Hr-
vatske. ( podvukao V. T.) Bog ut j ei o Vae Vel i anst vo i sloio sve Vae na r ode u r adu za j akost ,
ugl ed i uzvel i anj e Car evi ne nae! ( Bogdan Kri zman, Stjepan Radi i Hrvatska puka seljaka
stranka u prvom svjetskom ratu. asopi s za s uvr e me nu povi j est br 2, Zagr eb. 1970, str. 114,
Dom od 1. j ul a 1914. godi ne.
U br oj u Doma od 1. VII 1914. Ant e Radi ( br at S. Radi a, koji je sa nj i m 1905. os novao
Hr vat sku sel j aku st r anku - pr i m. V T.), u uvodni ku je, i zmeu ost al og, napi sao: da su dva
Sr bi na, r odom iz Bosne, a po kol ama i po odgoj u iz Beogr ada, u Sar aj evu izvrila at ent at : da
j e sva Bosna pl anul a na Sr be i da su u s a mom Sar aj evu Hrvati ( musl i mani i kat ol i ci ) razorili
oko 200 sr pski h du a na u vr i j ednost i od mi l i j un kr una; da j e st oga pr ogl aen pr i j eki sud i da
su i u Zagr ebu da nomi c e est oke pr ot us r ps ke demons t r aci j e. . . Sva Evr opa os uuj e podl i zlo-
in, a hr vat ski nar od oal oen i ogor en da se t o ne da opi sat i . Uni t ena j e naj vea nada Hr-
vatske i cijele Carevi ne i sad ce t rebat i eljezne hr vat ske sloge, odl unost i i uzt raj nost i da se
podmukla i zloinaka srpska politika za uviek (onemogui) na hrvatskom tlu ( Podvukao V. T.).
Vjeni s pome n nai m mueni ci ma i nevi ni m r t vama pr okl et e s r ps ke mr nj e i podl ost i ! Vj ena
slava Franj i Fer di nandu i nj egovoj Sofi j i !. . . ( Bogdan Kri zman, n. d., st r. 117. pr i m. 82. Oigled-
no j e da ovakav stav br ace Radi a pot i e i z rel i gi oznog ubeenj a.
4
Vi kt or Novak, navedeni r ef er at , st r. 131
5
Komentar redakcije Zbornika dokumenata 'Aprilski ral 1941*, Voj noi st or i j skog i nst i t ut a
- Pri m. 6, st r. 806.
6
AR 1941. ZD, dok. 275, st r. 806; AVII. F-17. reg. br. 26/ 4, k. 11.
7
U Hr vat skoj su Kat ol i ki list, zvani ni or gan zagr ebake- nadbi skupi j e i Hrvat st vo,
pol i t i ki kl er i kal ni dnevni k, bili i zvanr edno snani pi oni ri zadat aka koji su dolazili iz Kurije
(Viktor Novak. n. referat str. 128).
9
Viktor Novak. Magnum Crimen. Zagreb. 1948, str. 244-247.
9
Vi kt or Novak, n. r ef er at , st r. 135.
' a Vi kt or Novak, n d., st r. 897 i 899; Hrvat ski nar od od 21. ma r t a 1941 O t ome je pod-
r obno i znet o u opt ubi j avnog t ui oca Jakova Blaevica prot i v St epi nca. kao i Dokumentima o
protivna rodnom radu i zloinima jednog dela katolikog klera (Zagreb. 1946) Suden/e Lisaku. Ste-
pincu itd. (Zagreb, 1946) i del u Vj ekosl ava Cvrl j e Vatikan u suvremenom svijetu. kol ska knjiga.
Zagreb, st r. 46-48.
10
Her mann Neubacher, Sonder Auftrag - Sdost 1940-1945, Bericht ei nes Di pl omat er. Berlin.
Fr ankf ur t / M - Gttingen, 1956, st r. 30-32).
'<* Vladimir Dedijer, Novt prilozi za biografiju Josipa Rroza Tita, II tom. 1892- 1945. Duhovni
otac Ustaa, Politika 7. novembar 1981.
" Profesor dr Edmond Paris, u svom r adu: 'Genocide in Satellite Croatia, 1941-1945, San
Diego 12, Calif SAD, - u uvodnom del u. por ed ost al og istie i sl edee:
Sv e t u j e t e ko da pover uj e da j e j edan ceo nar od bi o os uen na i st r ebl j enj e od s t r ane j edne
sl ade i ver ske hi j er ar hi j e dvades et og veka s amo zat o t o j e pr i padao dr ugoj et ni koj i r as noj
gr upi i koji j e nasl edi o hr i anst vo od Vizantije umes t o Rima. ..
12
Politika br. 18367, 20. nove mba r 1964. Beogr ad.
'
3
Dr Vi kt or Novak, Jo o glagoljici u konkordatskom prilogu i Glagoljica u konkordatu, a-
sopi s Javnost br. 28-29. Beogr ad. 1937, st r 7-35.
" Vi kt or Novak. Vatikan i jugoslovenski narodi pred drugi svetski ral. Zbor ni k r a dova .
Beogr ad, 1973. st r. 136.
Kada i e koadj ut or dr Alojzije Sl epi nac. posl e ubi st va kral j a Al eksandr a u Mar sej u 1934. do
ao u Beogr ad da i zrazi s a u e e knezu Pa\ l u i sa nj i m r a z gova r a o o mn o g i m p r o b l e mi ma , on
je u s vom Dnevni ku 19. X zabel ei o, i zmeu ost al og:
Kad s a m r e ka o Bol j evi zam j e na vel i ki nepr i j at el j , i u i nt e r e s u j e dr a ve i t e ka ko da
se suzbi j e. Jest . odgovor i o j e Pavl e, t o j e i prvi nepr i j at el j , a dr ugi j e mas oner i j a. Bi o s a m i s t o
o s u p n u t t i m r i j ei ma, j er kao da j e p o g a a o moj e mi sl i . ( Vi kt or Novak. Vatikan i jugoslovenski
narodi pred drugi svetski rat. Beogr ad, 1971. st r 7)
I nt er esant no ie da je i kralj Aleksandar, kad mu se St epi nac 3. VII 1934 pot ui o i rekao: Mo-
e mo oeki vat i j a ku komuni s t i ku agi t aci j u i r azmah. J e di no kat ol i ka c r kva dor a s l a j e komu-
ni zmu i ka dr a j e uhvat i t i se s nj i m u kot ac, odgovor i o: To j e i moj e uvj e r e nj e pr euzvi eni . da
c e j e d i n o kat ol i ka c r kva dr at i f r ont pr ot i v komuni z ma . Meni j e v e o ma d r a g o da s mo ova ko
ot vor e ni i i skr eni - d o d a o j e kr al j - i zvol i t e se uvi j ek obr a t i t i na me n e ka dgod b u d e t e t ogod
t r ebal i ( Vi kt or Novak. n. ., st r 5- 6) . Nedalirani Memorandum kneza Pavla (UK); Ho p t n e r , n. d.,
st r . 245
Po e t kom d r u g o g s vet s kog r at a, z na t no j e poj a a na pol i t i ka akt i vnos t Vat i kana p r e ma
Jugosl avi j i Tako j e u v r e me od 10-20. n o v e mb r a 1939. godi ne bor avi l a u Ri mu u zvani noj po-
set i papi Piju XII, s peci j al na del egaci j a hr vat s ki h bi s kupa i z Hr vat s ke. Bos ne, Sl avoni j e i Dal-
maci j e Sa ovom de l e ga c i j om - u n j e n o m s as t avu - bili su s peci j al ni i zasl ani ci dr Vl at ko Maek,
Dni r o Mar i e i dr Ivan Per nar . Tom pr i l i kom u s ve a noj audi j enci j i kod Pape. j e d n o v r e me n o
sa a d r e s o m u i me hr va t s ki h bi s kupa, pr e da t a j e i a dr e s a dr Vl at ka Ma e ka kao Dux populi Croa-
tici.' I u me je. po r e c i ma V. Novaka, osvet l j en put o c r kve no- pol i t i koj al i j ansi St e pi nc a i Ma-
eka. Ova z dr u e na pol i t i ka akci j a u Ri mu pogl avar a kat ol i ke c r kve u Hr va t s koj A. St e pi nc a
i naj vi eg r ukovodi oc a hr va t s kog na c i ona l nog pokr e t a dr V. Ma e ka ka o p o d p r e d s e d n i k a j ugos-
l ovens ke vl ade pr i ml j e na j e sa j avni m n e g o d o v a n j e m k a k o u r odol j ubi vi m ant i f a i s t i ki m slo-
j evi ma t a ko i od zvani nog Be ogr a da (V Novak. Magnum Crimen, Zagr eb, 1948, st r. 490- 493) .
15
Vi kt or Novak, Vatikan i jugoslovenski narodi pred drugi svetski rat. Be ogr a d, 1971, st r .
17.
, s
Kat ol i ki list br 25 od 26. I V 1941. Zagr eb, st r . 294. Podvu e ni d e o t e ks t a j e p o t p u n o
i dent i an sa de l om XV t a ke Okr u ni c e n a v e d e n e u Prilogu 2. s a mo t o u Okr u ni c i st oj i Hr-
vat ske u me s t o Hr vat st va.
17
Dnevnik nadbiskupa Stepinca, knjiga prva, Zagr eb, 1946, st r . 21, pogl avl j e 3 i 4.
" Ist o, knj i ga 4, st r . 127.
19
Ist o, knj i ga 4, st r . 176.
20
Drugi kongres KP Hrvatske 21-25. XI 1948. Zagr eb. 1949, st r . 77, 79.
71
Psunj ski , U ime Hrista. svetinje u plamenu. Jugosl avi j a. 1944, st r . 8.
22
V. Novak, n. d.. st r . 19-20.
23
Mi l an Bast a. Agonija i Slom Nezavisne Driave Hrvatske, Beogr ad, 1971, st r . 24- 25.
Nasi l no poka t ol i e nj e s r ps ki h mas a, ubi j a nj e i mu e n j e pr avos l avni h s ve t e ni ka i vl adi -
ka, r u e n j e nj i hovi h c r ka va i s a mos t a na , koj e se vri u Hr va t s koj t obo e i u i nt e r e s u kat ol i ci zma
zadi r e bez s u mn j e i u i nt e r e s e vr hovnog vods t va kat ol i ke cr kve. Sr bi su oeki val i da e Svet a
St ol i ca kao uva r i c a ugl eda kat ol i ke c r kve podi i svoj gl as pr i j e ili kas ni j e i j a vno os udi t i kr-
vave pr ogone , koj i se vr e u ka t ol i koj zeml j i i u i me kat ol i ci zma nad pr a vos l a vni m kr ani -
ma. Sr bi se pi t aj u i z koj i h r azl oga Svet a St ol i ca s ada ut i na s t r a nu t r agedi j u Sr ps ke pr avos-
l avne cr kve (V Novak. Magnum Crimen, Zagr eb. 1948. st r . 786)..
24
Vj ekosl av Cvr l j e. Vatikan u suvremenom svijetu. kol s ka knj i ga, Zagr eb, 1980. st r . 41- 43
i st r . 52.
25
Politika od 29. I 1981, Beogr ad. Fel j t on: Svetenici moraju vernicima prvi rei istinu,
- Re Jakova Blaevia pr i l i kom sveanog pr eds t avl j anj a et i r i knj i ge nj egovi h seanj a.
26
Josi p Broz Tito. Govori 78. - Borba, akt uel na politika biblioteka, Beograd, j anuar 1979
str. 93.
27
Vladimir Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, Tom II, 1892-1945, feljton: Ko-
mintema i integritet Jugoslavije, Politika. 19. okt obar 1981. Beograd, str. 19.
SPOLJNOPOLITIKA
SITUACIJA
DO PRI STUPANJA J UGOSLAVI J E TROJ NOM PAKTU
a) DO ANSLUSA 1938. GODI NE
Versajski sistem, stvoren u prvim godi nama posle prvog svetskog rata na bazi
mi rovni h ugovora u Parizu 1919-1920. godine, osi gurao je pobedni ci ma he-
gemoni j u i vlast u poj edi ni m svetskim regi oni ma. Drut vo naroda, kao inst-
r ument angl o-francuske politike, st voreno j e od st rane pobedni ka sa ciljem
da se odri status quo posle Versaja u Evropi i u svetu uopte, ali svetski pro-
blemi time nisu bili reeni - nisu bili zadovoljni ni pobedeni ni pobedioci. Iskrs-
le su nove suprotnosti, posej ano je seme za nove razdore, sukobe i ratove. Fra-
nuska, kao najjaa kont i nent al na sila u Evropi i glavni garant versaj skog sis-
t ema, iz sopst veni h i nt eresa povezuj e se sa Jugoslavijom, kao i nizom malih
drava na i st oku i j ugoi st oku Evrope u cilju odbr ane evropskog poret ka, stvo-
renog u Versaju, od Nemake i Sovjetskog Saveza. U stvari. Jugoslav ija je od
1918. godine bila beoug u si st emu domi naci j e Francuske u Evropi sa poseb-
nom ulogom u "Cordon sanitaire, protiv pr odor a boljevizma u srednj u Ev-
ropu i na Balkan. Ona je t aj sistem odraval a nizom ugovora, sav eza, pakt ova
sve do Hitlerovog dol aska na vlast u Nemakoj , kada je por emeena evropska
ravnotea.
Neto kasnije, upr avo 1920. godine, obrazov ana je takozvana Mala Aman-
ta - vojno-politiki savez ehoslovake, Rumuni j e i Kraljevine SHS (Jugosla-
vije) - radi onemoguavanj a Maarske za revizijom nj eni h grani ca pr ema
ovim dr avama i event ual nog pokuaj a Habzburgovaca za rest auraci j om
Aust rougarske Monarhije. Ona je post al a deo versaj skog sistema koji je izgra-
ivala Francuska da bi uvrstila i odral a politiki i teritorijalni status quo
st voren posle prvog svetskog rata. U prvoj polovini 1929. godi ne l ani ce su se
sporazumel e da se ugovori o uzaj amni m obavezama obnavl j aj u svake pet e go-
dine. Od t ada pa do 1937. godi ne svake godi ne odravani su sastanci nael-
nika general t abova l ani ca saveza na koj i ma je razraeno ukupno 19 varijan-
ti planova event ual ni h zaj edni ki h operaci j a. Na sast anku nael ni ka general-
t abova u Beogradu 20. j una 1936. plan vojnih operaci j a zasnivao se na tri mo-
gunosti: 1) da Maarska i Bugarska (zaj edno ili poj edi nano) napadnu Ru-
muniju; 2) da Maarska, Nemaka i Austrija (zaj edno ili poj edi nano) napad-
nu ehosl ovaku i 3) da Maarska, Bugarska, Italija i Albanija (za-
j edno ili poj edi nano) napadnu Jugoslaviju, s tim da ukupna j ai na upot r eb-
Ijenih vojnih snaga drava Male Ant ant e prot i v napadaa t r eba da iznosi 515
bat al j ona, 705 bat eri j a, 112 es kadr ona i 59 eskadr i l a i da se or gani zuj e ujedi-
nj ena komanda tih t r upa. ehosl ovaka j e najvie insistirala, zbog revanis-
tikih tenji Nemake, da se savez t o vie uvrsti, pa je kr aj em 1938. pred-
loila Jugoslaviji i Rumuni j i da zakl j ue ugovor o opt oj uzaj amnoj pomoi
ma od koga bile napadnut e ili ugroene. Iako je tu inicijativu podraval a i
Francuska, ona j e naila na hl adan pri j em u Beogr adu, t ako d a j e savez, pod
ut i caj em Nemake, sve vie slabio, da bi na Si naj skoj konf er enci j i avgust a
1937. l ani ce mogl e konst at ovat i da nj i hov savez prakt i ki vie ne postoji. A
poznat o j e d a j e sl edee godi ne Mi nhenski m s por azumom ehosl ovaka r-
t vovana i od st r ane Fr ancuske i V. Bri t ani j e. '
Odnosi sa Italijom i zmeu dva svet ska rat a bili su najvaniji i najtei pro-
bl em j ugosl ovenske drave u nj eni m spoi j ni m odnosi ma, j er je Italija ve od
1918. g. poel a da i st upa ot vor eno kao nepr i j at el j nove j ugosl ovenske dra-
ve.'
U per i odu zaot ravanj a meunar odni h odnosa 1922-1925, pa i kasni j e do
1927/28. godi ne. Italija vodi izrazito ekspanzi oni st i ku pol i t i ku pr ema Balka-
nu i Podunavl j u, uz podr ku V. Bri t ani j e, koj oj je bio cilj pot i ski vanj e f r ancus-
kog ut i caj a iz j ugoi st one Evrope
2
-
Bez obzi ra na t r adi ci onal ne pri j at el j ske odnose, Jugosl avi j a j e st al no po-
kuaval a da se vre spol j no-pol i t i ki povee sa Fr ancuskom, da bi smanj i l a
per manent ni pri t i sak Italije. Meut i m, Fr ancuska j e t o izbegavala da se ne bi
zameri l a Italiji. Ona je tek 11. novembr a 1927. godi ne pot pi sal a Ugovor o pri-
j at el j st vu sa Jugosl avi j om, ali bez voj ne konvenci j e, kao t o je to ui ni l a u svo-
jim ugovor i ma sa Pol j skom, ehosl ovakom i Rumuni j om
3
-
U t akvi m me una r odni m usl ovi ma u Atini je 9. f ebr uar a 1934. godi ne
skl opl j en Balkanski savez (pakt, sporazum) i zmeu Jugoslavije, Rumuni j e, Gr-
ke i Tur ske radi uvr enj a mi r a i odr avanj a post oj eeg t er i t or i j al nog po-
ret ka na Bal kanu zbog nezadovol j st va Bugar ske t er i t or i j al ni m odr e dba ma
Bukurekog (1913) i Nejiskog mi rovnog ugovora (1919) i njenih zahteva za re-
viziju tih ugovora. Sut i na pakt a ogl edal a se u obavezi drava pot pi sni ca da
meus obno gar ant uj u bezbednost svojih gr ani ca i u t ome da bez pr et hodnog
meus obnog obavet enj a ne pr eduzi maj u ni kakvu pol i t i ku akci j u pr ema ne-
koj dr ugoj bal kanskoj zemlji koj a nije pot pi sni ca. Pakt je bi o ot vor en i za dru-
ge bal kans kczeml j e uz pr i st anak svih ugovor ni h st rana. Uz Pakt je pot pi san
i Dodatni protokol koj i m se istie da Bal kanski pakt nije upr avl j en ni prot i v
koj e dr uge sile i da gar ant uj e bezbednost bal kanski h gr ani ca prot i v agresi j e
na bilo koju bal kansku zemlju. Ako bi j edna od ugovor ni h st r ana bila rtva
agresi j e neke nebal kanske sile, koj oj bi se odma h ili kasni j e pr i dr ui l a neka
bal kanska drava, sile pot pi sni ce st upi l e bi u akci j u prot i v te bal kanske dr-
ave. Tur ska j e Bal kanski m pakt om dobi l a st at us bal kanske drave i bezbed-
nost svojih gr ani ca u Trakiji, a Albanija, koj a je Ti r anski m pakt om iz 1927.
bila u savezu s It al i j om, nije bila ni pozvana da pot pi e Pakt. Pot o je Italija,
kao nebal kanska zeml j a. 1940. napal a Grku, ost al e drave pot pi sni ce Pakt a
nisu bile obavezne da j oj pr i skoe u pomo.
3
"
Kralj Al eksandar je i zmeu 1929. i 1934. godi ne uzal ud pokuavao da sre-
di odnose i zmeu Jugosl avi j e i Italije, ak i i zraavao elju za uspost avl j anj e
pri j at el j st va sa It al i j om
4
.
Poet kom 1934. godi ne razvila se velika di pl omat ska bor ba Nemake i
Italije oko Podunavl j a, a u isto vr eme zapaeno je naglo zbliavanje Nemake
i Maarske. Hi t l er je nast oj ao da istisne Italiju i Fr ancusku iz Podunavl j a, u
emu su ga podraval i zvanini Beograd, Bukur et i Budi mpet a. U stvari,
t ada su se u Podunavl j u nal a dva ant i nemaka bl oka - i t al i j anski i francuski ,
koj e je sl edei h godi na Nemaka uspel a da razbi j e i da uspost avi svoju domi -
naciju u Podunavl j u.
Kasnije se Jugosl avi j a sve vie pri bl i aval a Nemakoj i Italiji, teei da se
ne zameri ni j ednoj ni dr ugoj st rani . Ova pr eor i j ent aci j a bila je posl edi ca da-
leko vee opasnost i po i nt egri t et Jugosl avi j e od Nemake i Italije kao nepos-
r edni h suseda, ija j e agresi vnost pr ema naoj zemlji per manent no rasla. Ta-
kav stav j ugosl ovenski h vlada, nar oi t o St oj adi novi eve i vl ade Cvetkovi-
Maek, nailazio j e na snaan ot por vei ne nar oda, kako onog del a koji j e bi o
pri vren Fr ancuskoj i V. Britaniji, t ako i j o vie progresi vni h i ant i fai st i ki
orijentisanih snaga, predvoeni h snanim revol uci onarni m pokr et om, sa KPJ
na elu. Taj ot por je sve vie j aao, j er je vlada Milana St oj adi novi a daval a
pr i vr edne koncesi j e pr e svega Nemakoj , a i Dragia Cvet kovi je od svog do-
laska na vlast 1939. iao istim put em. Kol i ko je nemaki kapital brzo pr odi r ao
vidi se iz i nj eni ce da u Jugoslaviji pred rat nije bilo skor o ni j ednog znaaj-
nijeg pr eduzea koj e Nemci nisu koristili na ovaj ili onaj nai n. Tome j e mno-
go pogodovao kor umpi r ani dravni aparat , pr eko koga su Nemci uvek mogli
da odr euj u sastav pr i vr edni h del egaci j a koj e su s nj i ma vodile pregovore.
LI leto 1934. godine, strahujui i od Jugoslavije i od anlusa, Musolini je
sa naptegnutom panjom pratio spoljnopolitiku aktivnosj kralja Aleksandra.
Na sast anku 1. s ept embr a 1934. sa svojim sar adni ci ma, Musolini je konst at o-
vao da je psi hol oka smet nj a za spor azum sa Jugosl avi j om s amo j edna - li-
nost kral j a Al eksandra. Tom pr i l i kom posl ani k Italije u Beogr adu Gali pred-
oi o j e Musol i ni j u st r ahovanj e Jugosl avi j e kako od Nemake (kad izbije na
Karavanke), t ako i od Italije. Zat o ocenj uj e j ugosl ovensku spol j nu pol i t i ku u
odnos nom t r enut ku kol ebl j i vom.
5
-
Posle ubi st va kral j a Al eksandr a 9. okt obr a 1934. godi ne nast al o je vi dno
pogor anj e odnosa i zmeu Jugoslavije, s j edne, i Italije, Maar ske i Bugarske,
s dr uge st rane, pot o su vl ade ovih zemal j a na svoj oj t eri t ori j i godi nama dr-
ale i pr i pr emal e za t er or i st i ku i subverzi vnu del at nost mnogobr oj ne emig-
rant e, separ at i st e i dr uge zlikovce i slale ih u Jugosl avi j u sa di verzant ski m i
zl oi nski m ciljevima.
6
U t om per i odu i nt i man odnos Fr ancuske sa Italijom
sve j e vie poj aavao nepover enj e Beogr ada pr ema Francuskoj . Jugosl oveni
su bili si gurni da Francuska ne bi okl eval a da odbaci i nt erese Jugosl avi j e da
bi dobi l a i t al i j ansku podr ku prot i v Hi t l era.
7
POTPISIVANJE PAKTA O PRIJATELJSTVU IZMEU JUGOSLAVIJE I ITALIJE
25 MARTA 1937 U BEOGRADU
Posle ust ezanj a Fr ancuske i V. Bri t ani j e u Drut vu nar oda da osude i Ita-
liju zbog skl anj anj a i uvanj a t er or i st a koji su ubili kral j a Al eksandra, tj. kada
je uvi del a nemo Drut va nar oda i dvol i no dr anj e Fr ancuske i V. Bri t ani j e,
Jugosl avi j a se oseal a usaml j enom, ali je ipak pokuaval a da obnovi svoje sr-
dane veze sa Fr ancuskom, nadaj ui se da e Fr ancuska uspet i da ubedi Ita-
liju da pot uj e nepovr edi vost j ugosl ovenske t eri t ori j e u vr eme kada je sve
vie rasla zat egnut ost i zmeu Jugosl avi j e i Italije.
8
Nepos r edna podr ka Italije ust aama- ubi cama j o vie j e zaot ri l a iona-
ko rave odnose. Spol j nopol i t i ki pol oaj Jugosl avi j e se sve vie pogoravao,
j er je u t oku 1936. godi ne dol o do i t al i j ansko- nemakog zbl i avanj a. Tada je
bila naj znaaj ni j a poset a grofa ana Berl i nu u okt obr u, ali Nemci u to vr eme
nisu eleli bilo kakve kompl i kaci j e s Jugoslavijom, jer su pri premal i anl us s
Aust ri j om.
9
Posle pot pi si vanj a Aust r o- nemakog s por azuma 11. j ul a 1936, ko-
jim se Austrija obavezal a da e svoju spol j nu pol i t i ku uskl adi t i sa Nemakom,
pol oaj Jugosl avi j e post ao je osetljiviji. Poverenj e u st ar e savezni ke bi l o je po-
ljuljano, pa je jugoslovensica vl ada u tiini traila r azr eenj e st ari h veza za
koj e je smat r al a da su post al e nekor i sne i zato, poev od 1936. godi ne, otvo-
reno vri zaokret ka Nemakoj .
10
Stojadinovi je 2. okt obr a 1936, pri l i kom
pot pi si vanj a Trgovi nskog ugovora s Italijom izrazio elju o zbl i avanj u Jugos-
lavije i Italije.
11
S dr uge st rane, pot o se Musol i ni zanosi o mi l j u da Sredo-
zemno mor e pr et vor i u mare nostrum, to bi ga dovel o u s ukob s V. Brita-
ni j om i Fr ancuskom, pri hvat i o je St oj adi novi evu ponudu i 1. novembr a 1936.
u Milanu izjavio da su odnosi sa Jugosl avi j om pobol j ani i da post oj e uslovi
za pri j at el j st vo s nj om. Tajni pregovori , koji su poel i u Ri mu j anuar a 1937,
ubr zo su pokazal i rezul t at e.
12
Pri l i kom anove poset e Beogr adu 25. mar t a
iste godi ne, pot pi san je Pakt o prijateljstvu i pr i vr edni spor azumi , koji su od-
mah stupili na snagu. Obe zeml j e su se obavezal e da e pot ovat i zaj edni ke
grani ce; u sl uaj u da neka pot pi sni ca bude napadnut a od j edne ili vie sila,
dr uga e se uzdrat i od svake akci j e koj a bi kori st i l a napadau; obe zeml j e su
se obavezal e da se u meus obni m odnosi ma nee kori st i t i r at om, da e spo-
rove reavat i mi r ni m sr edst vi ma i da na svojoj t eri t ori j i nee t r pet i niti po-
t pomagat i ni kakvu akt i vnost uper enu prot i v t er i t or i j al nog i nt egr i t et a ili re-
i ma dr uge st rane. Ugovor j e skl opl j en uz pot puno odobr avanj e br i t anske vla-
de. Uz spor azum su pot pi sana i tri prot okol a: prvi m se Italija obavezal a da e
j ugosl ovenskoj manj i ni dozvoliti upot r ebu mat er nj eg j ezi ka u koli i crkvi;
dr ugi m j e gar ant ovan i nt egri t et Albanije; t rei m se Italija obavezal a da e lik-
vi di rat i pr avo azila j ugosl ovenski m emi gr ant i ma. Ovim s por azumi ma j e Ju-
goslavija de facto pri znal a i aneksi j u Etiopije.
Stojadinovi je tom prilikom pred Canom s neverovatnom iskrenou izneo
svoju politiku, istiui da e Jugoslavija nastaviti putem zbliienja s Italijom i Ne-
makom, poto se dosadanji uticaj Francuske na Jugoslaviju pokazao tetnim
Stavie, on je i st akao da nema pover enj a u br i t ansku pol i t i ku u Sr edozeml j u,
da Jugoslavija ne moe oeki vat i neku pomo od V. Bri t ani j e i da j oj ta pomo
nije ni pot r ebna. On je, t akoe, izjavio da nema pover enj a ni u Dr ut vo nar oda
i da je Jugosl avi j a t amo f or mal no ul anj ena, ali da sada iz nj ega ne moe is-
t upi t i zbog j avnog mnj enj a.
1 3
Povodom zakljuenja jugoslovensko-italijanskog pakt a 1937. godi ne tri gra-
anske st ranke beogradske opozicije uputile su proglas narodu u koj em su ot ro
napal e spoljnu politiku Stojadinovieve vlade. U redovi ma HSS-a pot pi si vanj e
italijansko-jugoslovenskog pakt a izazvalo je pot i t enost i zbunj enost .
STOJADINOVI EVA POSETA PARIZU. LONDONU I RIMU 1937
O mot i vi ma za pot pi si vanj e pakt a sa Italijom St oj adi novi je, pri l i kom
poset e Parizu u okt obr u 1937. godi ne, u razgovoru sa Bl umom (Bl um Leon
- t a da nj i pr edsedni k f r ancus ke vlade), pr avdao j ugosl ovensku pol i t i ku
zbl i avanj a sa Italijom:
Mi s mo ugr oeni sa vie st r ana. Okr ueni s mo sa pet nepr i j at el j ski r aspol oeni h ze-
mal j a. Post oj e dve opasnost i : j edna je ne pos r e dna i ve je u dej st vu. Italija sa zapada, a dr uga,
mal o dal j e ali. posl e anilusa. sasvi m bl i ska i r eal na - Nemaka sa severa. Obe te zeml j e r ado
bi nas . pr ogut al e' ali zaziru j edna od dr uge Jugosl avi j i j e ost al o vr l o mal o vr e me na da se spa-
se pr e nego t o bi sc t a dva mo na naa nepr i j at el j a sloila na na r aun. Fr ancus ka i En-
gl eska su us t uknul e pr ed Hi t l er om, ma r t a 1936. kada j e uma r i r a o u Raj nsku obl ast . Pr ed
ne ma kom opas no u sada obe t e zeml j e nast oj e da se ne pos r e dno s por azumej u sa It al i j om.
Zat o onda t aj nepos r edni s por azum sa It al i j om ne bi i mal a pr avo da napr avi Jugosl avi j a?
Ovo ut ol i ko pr e t o mi j e Laval t u pol i t i ku i zri no pr epor ui o, a Cember l en dao pr i mer za
podr avanj e svoj i m Gentlemens Agrementum l anuar a ove godi ne. Fr ancus ka je i zgradi l a
svoju Mai no liniju i s p r e mn a j e da br ani svoj e grani ce. Ali ko ce da br ani Jugosl avi j u ako
j e na pa dne Italija? Mi ne s u mn j a mo u kr aj nj u pobe du savezni ka, u pr vom t r e nut ku mi bi s mo
bili i zgubl j eni , ako bi se Nemaka pr i dr ui l a Italiji. Svakako ne el i mo da nam se ponovi gor-
ko i skust vo i z svet skog r at a u dal eko gor em i t eem st anj u. Bl um slee r a me ni ma i r ee da
pot puno r azume moj stav, ali da ne moe ni t a da ur adi za nas. '
4
Posle poset e Parizu i Londonu u okt obr u 1937. Stojadinovi je st ekao uti-
sak da za obezbeenj e grani ca Jugoslavije ne moe oekivati nikakvu garanciju,
a jo manj e pomo ni od Francuske ni od Vel. Britanije. Najzad, Minhenski spo-
razum etiri velike sile, post i gnut godi nu dana posle ove posete, tj. kraj em sep-
t embr a 1938, konano je uveri o Stojadinovia da Jugoslavija, u sluaju agresije
od st rane Italije i Nemake, nema ta da trai, niti da oekuj e ni od Francuske
ni od Velike Britanije zbog njihove vojne nespremnost i i arke elje da se po sva-
ku cenu sauvaju od upl i t anj a u ratni sukob sa Hi t l erom.
Pravdajui svoju spol j nu politiku u to doba. Stojadinovi kae:
Predsednik jugostovenske vlade Milan Stojadinovi sa Musolinijem za vreme posete Rimu 6. i 7. decem-
bra 1937 godine
Mnogi neobj ekt i vni kritiari moj e spol j ne politike nisu shvatili koliko se izmenio
geopol i t i ki pol oaj u Evr opi posl e dol aska Hi t l era na vlast. I zmeu nas i nai h zapadni h sa-
vezni ka podi gao se snaan bl ok sila Osovi ne, koji j e iao od Sever nog mor a pa sve do d u b o k o
u Sr edozemno. Mi s mo ostali s ove si r ane te bari j ere, bez nepos r ednog dodi r a sa savezni-
ci ma. Pr ema t ome, ak i da su hteli - a nisu imali ni kakvu obavezu da to ur a de - oni ne bi
mogl i da nas br ane. Meut i m, kao t o su t o mnogobr oj ni t ragi ni pr i mer i us kor o pokazal i ,
oni t akvi h na me r a uop t e nisu i mal i . '
4
Iako i t al i j anska vlada nije ni pokual a da j ugosl ovenskoj manj i ni da ona
prava na koj a se obavezal a prvi m pr ot okol om zakl j ueni m u Beogr adu, niti
da likvidira Paveliev ust aki pokr et u Italiji, ipak je pri l i kom St oj adi novi e-
ve poset e Ri mu 1937. u zvani nom komi ni keu r eeno da su odnosi dvej u dr-
ava u punoj sagl asnost i s Beogr adski m s por azumom i da e se, u i nt er esu
mi ra, stvoriti j o ua sar adnj a u svim obl ast i ma.
BENESOVA MISIJA U BEOGRADU
Bene (Bene Eduard) je bio ubeden da je knez Pavle hteo da se priblii Oso-
vini Berlin-Rim protiv Osovine Francuske, Narodnog fronta i Sovjetskog Save-
za. Iao je u Beogr ad zato t o je svetski mi r bi o u opasnost i . Meut i m, pet
meseci ranije, 13. i 14 novembr a 1936. godi ne, Bene je kazao Nemci ma da
j e nj egova pol i t i ka pri j at el j ska pr ema Raj hu i d a j e stavio do znanj a Francus-
koj, da nj egova zeml j a ne bi uest voval a ni u kakvom pr event i vnom r at u pro-
tiv Nemake i da je on s pr eman da pot pi e j edan ugovor o nenapadanj u ili
ak j edan shvatljiv ugovor sa Hi t l erovom Nemakom. St o se tie pakt a o
uzaj amnoj pomoi , koji j e Fr ancuska predl oi l a j o rani j e t e iste godi ne, Be-
ne j e mislio d a j e on i mao dost a dobr i h st rana, ali i ravi h. Od Jugosl avi j e
nije traio nita vie nego to bi mogl a dati, ali kao mi ni mum el eo je istu
si t uaci j u.
16
ano je naao d a j e njegov j ugosl ovenski par t ner ( St oj adi novi - pri m. V.
T.) faist - ako to nije na osnovu ot vor ene izjave par t i j ske lojalnosti, on je si-
gur no na osnovu svog shvat anj a v lasti, drave i ivota i da je nj egov pol oaj
u nj egovoj zemlji vie nego odl i an, j er je knez Pavle i mao neogr ani eno po-
ver enj e u njega. No, St oj adi novi je ve pokazi vao znake j ednog di kt at o-
ra
17

Nemaka je opas an nepr i j at el j , ali i nepr i j at an pri j at el j . Anl us je nei zbean, a italijan-
sko- j ugosl ovenska sl oga j e nunost u nai m budui m odnos i ma sa Nemakom. St o se t i e
ost al i h, na pakt t r eba da pr i vue dr uge zeml j e u na or bi t . Bilo bi eleti da se pos t i gne spo-
r azum sa Maar s kom. Kad Be pos t ane dr uga ne ma ka pr est oni ca. Budi m- Pel a t r eba da
bude naa, r ekao j e Cano knezu Pavlu 25. mar t a 1937. godi ne.
1 8
Predsednik Cehoslovake Republike rekao je 5. avgusta 1937. godine ured-
niku reimske Samouprave M. Jovanoviu, prilikom njegovog boravka u Pra-
gu da je nain na koji je zakljuen jugoslovensko-italijanski ugovor predstavljao
uvredu za Cehoslovaku i dodao:
Vae s por azumevanj e s It al i j om - si gur an da ce Jovanovi t o pr enet i St oj adi novi u
- ilo j e pot puno par al el no sa pol i t i kom t epanj a Cehosl ovake, koj u od nekog vr e me na vrl o
ener gi no i zaj edni ki vode Nemaka i Pol j ska. One vode pr opa ga ndu naj st r ani j e vr st e da
razbi j u nau dr avu, da j e pocepaj u i da j e podel e. Tano u t om vr e me ns kom per i odu vi os-
t avl j al e ut i sak svet u da ni st e onol i ko u Mal oj Ant ant i kol i ko se mislilo da j est e i na t aj nai n
ot eaval e pol oaj Cehosl ovake. ot eaval e nj enu odbr a nu i st var at e a t mos f e r u psi hoze kod
Cehosl ovakog na r oda i u ver e nj e da vas nj egova s udbi na pr e ma Ne ma koj ne i nt er esuj e.
Vi za va s por azum sa It al i j om ni st e izabrali zgodan mome na t s obzi r om na nas i to nas je
SPOLJ NOPOLI TI KA SI TUACI J A DO ANLUSA 1938. GODI NE 227
Knez Pavle sa grofom anom u Rimu 1939. godine
uvrcdi l o. Uostalom, ja sam tu r ekao i knezu Pavlu i g. St oj adi novi u. j er je sve ilo t ano i
par al el no sa r adom Berl i na prot i v nas: sve! A zalim su od -.trane Jugoslaviie nastav Ijene stva-
ri koje su odr al e to napet o st anj e i zmedu vas i nas, tu psi hozu nepover enj a, odvr aaj ui nas
od vas inei da se boj i mo i dej e osl anj anj a na vae pnj at el j st vo18a
SASTANAK STOJ ADINO VICA SA HITLEROM U BERU NU 17. JANUARA 1938
Posl ednj i h meseci 1937. St oj adi novi j e kr enuo kroz evr opski di pl omat -
ski lavirint U Parizu je uvrst i o f r ancus ko j ugosl ovenski pakt od 1927. U Lon-
donu je razgovarao sa ember l enom i I dnom, a 6 decembr a je st i gao u Rim
da iz kurt oazi j e vrati poset u anu i poset i Musol i ni j a. U razgovoru sa Muso-
linijem r ekao mu j e da j e vrst o odl ui o da i zbegne spor azum sa Fr ancuzi ma
u pi t anj u evr opskog bl oka, da nee pri mi t i dal j e obaveze da pomae Cehos-
lovaku, da ce nastaviti da trai spor azum sa Maar skom i da nije ni mal o za-
dovol j an sa an l us om. '
9
Hopt ner kae:
Jugoslovi nska politika bila je zasnovana na st r ahu od rata. koji bi proizlazio iz itaii-
lanske -osvet e i besa i shvat anj a da Francuzi i njihov si st em saveza ne bi mogl i prui t i za-
tiiu od it aiiiunsk l apada Cilj Jugoslavije bi o je da dobi j e u vr emenu, da trai neki nain
/.i koegzistenciji sa moni m susedom (Nemakom V T.) da sauva jugoslovensku dravu
Do te grani ce i l al i j ansko-j ugosl ovcnski pakt sluio | e pozi t i vnom i l ogi nom ci l j u. '
0
Kad se 17. januara 1938. u Berlinu (gde je pompezno doekan) sastao sa
Hitlerom. Stojadinovi mu je najpre isporuio pozdrave kneza Pavla, a zatim re-
kao da se jugoslavenska politika prema Nemakoj moe izloiti u jednoj reenici:
Jugoslavija ne bi nikad, ni pod kakvim okolnostima, ula ni u kakav pakt ili koa-
liciju protiv Nemake. Hi t l er mu je odgovor i o da on deli St oj adi novi evu
nadu da dve zeml j e ni kad vie nee biti nepri j at el j i , d a j e nepr i j at el j Habsbur -
ga, da im ni kad nee dopust i t i da se vrat e u Be i da bi on sl omi o munj e-
vi t om br zi nom svaki pokuaj da se povrat i monar hi j a i dodao d a j e naklo-
nj en Jugoslaviji. Kao naj gl avni j u opasnost za mi r oznai o je bol j evi ku ak-
ciju, u vezi s unut r anj opol i t i ki m t ekoama Fr ancuske. Belgije, Hol andi j e
i Cehoslovake, i ukazao na opasnost koja proizlazi iz moment al ne meuna-
r odne pr i vr edne situacije, povol j no se izrazio o Poljsl oj, kr i t i kovao Cehosl o-
vaku kao pos ebno ari t e krize, pohval i o Italiju koja je el ement r eda i i ma
istu kul t ur nu misiju kao i Nemaka u borbi prot i v bol j evi zma i izjavio da je
maar s koj vladi naj ozbi l j ni j e skr enut a panj a da ni u kom sl uaj u ne moe ra-
unat i na pomo Nemake u pogl edu neki h revi zi oni st i ki h zaht eva pr ema
Jugoslaviji i da j e Nemaka s pr emna da posr eduj e i bude gar ant i zmeu Ju-
goslavije i Maar ske za sr ei vanj e nj i hovi h odnos a . . . ako t o Jugosl avi j a smat-
ra za politiki opor t uno. Zatim je sveano izjavio: Nemaka nema na Jadran-
skom moru. kao ni na Balkanu nikakvih teritorijalnih zahteva. U vezi s austrij-
skim pitanjem, nemaka politika ne tei van granica dananje Austrije i zbog
toga potuje i potovae neprikosnovenost jugoslovenskih granica, kao to smat-
ra i Breuer ve definitivnom granicom izmeu Nemake i Italije. Na kraj u, Hit-
ler j e nagl asi o da s mat r a da nema pot r ebe da se i zmeu Nemake i Jugosla-
vije zakl j uuj e ma kakav politiki ugovor, j er ih Nemaka nema ni sa It al i j om.
St oj adi novi j e zahval i o Hi t l eru i izjavio d a j e pot puno zadovol j an gl edi t em
Nemake u pogl edu j ugoi st one Evr ope i dodao da Jugosl avi j a s mat r a da j e
austrijsko pitanje isto unut r a nj a st var nemakog nar oda i da u pogl edu
Habsbur ga i ma i st ovet an negat i van stav kao i Nemaka.
2 0
a
Fr ancuska vl ada j e bila j ako nezadovol j na ovi m St oj adi novi evi m put em
u Berlin, kao i nj egovi m r azgovor om sa Hi t l erom. Samo t ri dana posle toga
francuski mi ni st ar i nost r ani h posl ova Del bos (Del bos Yvon) r ekao j e jugos-
l ovenskom posl ani ku Puri u da saopt i St oj adi novi u d a j e neshvatljivo, s
obzi rom na odnos e Fr ancuske i Jugoslavije, da u ovim r azmer ama i na ovaj
nain Jugosl avi j a ovako j avno mani f est uj e svoje si mpat i j e za Nemaku. Ne-
to kasni j e (2. f ebr uar a) Subot i je, t akoe, obavest i o St oj adi novi a da je iz
slubenog i pol usl ubenog razgovora sa Francuzi ma st ekao ut i sak da Sto-
jadinovi nije nj i hov ljubimac da se ne bi ni naj manj e ljutili kad bi napust i o
kor mi l o j upj s l ovens ke spol j ne pol i t i ke i da se l j ut e i na St oj adi novi a i na
kneza Pavla, ne oekuj ui ni kakvu skor u pr omenu. Zatim j e f r ancuski posla-
nik u Beogr adu poset i o St oj adi novi ue i upi t ao ga da li bi j ugosl ovenska vl ada
bila voljna da se pri drui f r ancusko- br i t anskom pr ot est u u Berl i nu koj i m bi
se dala podr ka aust r i j skoj nezavisnosti. St oj adi novi mu j e sl ubeno odgo-
vori o da mu pr edst oj i put u Ankaru, da bi o t om pi t anj u i zmeni o misli sa svo-
jim kol egama iz Bal kanskog spor azuma, pa ne moe dat i sl ubeni odgovor ju-
gosl ovenske vl ade na j edno t ako vano pi t anj e. Zatim mu j e nesl ubeno do-
dao da mu izgleda da j e nemogue da Jugoslavija ulae prot est Berl i nu zat o
to ni Italija ne ulae prot est , i ako je u i st om pol oaj u kao i Jugoslavija, a ta-
kav prot est izloio bi Jugosl avi j u opasnost i zbog supr ot nog st ava Nemake i
Italije, zato t o ni l egi t i mna aust ri j ska vlada ni Austrija ne pokazuj u ni mal o
volje da br ane nezavi snost i zato t o se, zasad, radi o nael u nar odnost i i pra-
vu nar oda da raspol ae svoj om s udbi nom na koj i m pr i nci pi ma je nast al a i
sama Jugoslavija.
Na pi t anj e posl ani ka da li bi mogao da ut i e na i t al i j ansku vl adu da svoje
gl edi t e o ovom pi t anj u priblii f r ancuskom, St oj adi novi je odgovor i o da bi
di r ekt ni razgovori Pariza i Ri ma predst avl j al i bri put, podseaj ui ga da mu
je (Stojadinovi) savetovao da se spor azume s Ri mom. Kad je francuski po-
slanik i st akao da bi zbog zaj edni ki h i nt eresa bilo pot r ebno da dode do in-
t i mni j e sar adnj e i zmeu f r ancuskog i j ugosl ovenskog gener al t aba, Stojadi-
novi je odgovor i o da se slae, ali u gr ani cama post oj ei h konvenci j a i spo-
r azuma (nije bilo ugovora o i st om voj nom savezu - V. T.), a na izjavu posla-
ni ka da bi f r ancuska vl ada bila voljna, s obzi r om na moment al nu si t uaci j u, da
se ta sar adnj a proi ri i van post oj ei h spor azuma (svakako se misli na zaklju-
enj e voj nog saveza i voj ne konvenci j e - V. T.), St oj adi novi je r ekao da to pi-
t anj e mor a proui t i , jer ne zna ta misli Glavni gener al t ab.
Dakle, oi gl edno je da St oj adi novi nije eleo da skl apa ni kakav savez. On
je u razgovoru sa pr eds edni kom Tur ske Republ i ke Kemal om At at ur kom u
Ankari 26. f ebr uar a izneo spol j nopol i t i ki stav j ugosl ovenske vlade:
1) Osnovna st var svake zeml j e je odr avanj e pri j at el j ski h odnosa sa susedi ma. Jugos-
lavija je to postigla, i to j oj je donel o pozitivne re/.ultate;
2) danas se zna d a j e Nemaka sila prvog reda koju r espekt uj e ceo svet, zat o je Jugos-
lavija mor al a uskl adi t i svoje dr anj e t ako da ne bude ni izazivajue ni povl auj uce, vec ko-
r ekt no i r eal no s obzi r om na nae st varne pot r ebe i i nt erese;
3) pr ema Fr ancuskoj i Engl eskoj Jugosl avi j a ost aj e pri j at el j ski raspol oena, ali s obzi-
rom na nj i hovu udal j enost i na i nj eni cu da Engl eska nema suvozemne vojske, tj. glavnog,
pozitivnog i ef i kasnog i ni oca u sl uaj u evr opskog konfl i kt a, Jugosl avi j a mor a biti na oprezi
i izbeci i skueni u da pr i pada nekom i deol okom f r ont u ili savezu (velikih sila - V T.J koje
est o i maj u mal o obzi ra pr ema i nt er esi ma malih zemalja;
4) U pogl edu event ual nog anl usa Jugoslav ija se dri rezervi sano. ona ga ne eli kao ni
Habsburge, pa ost avl j a pr venst vo Austriji, koja je naj pozvani j a da brani svoju nezavi snost ,
kao i oni m velikim silama koj e su zai nt er esovane - Fr ancuskoj i Italiji;
5) Pi t anj e panskog rat a t akode ost aj e u domenu zai nt eresovani h velikih sila pr ema
koj i ma manj e drave dol aze tek u drugi plan Nemaka u t ome daj e pr venst vo Italiji, Eng-
leska ne smat r a da je za nju vi t al no pi t anj e da li e Fr anko pobcdi t i ili ne. dok su Nemaka
i Italija odl uno protiv cr veni h.
J 0
b
b) POSLE ANLUSA DO M1 NHENSKOG SPORAZUMA 1938. GODI NE
Jedan od sudbonosnih dogaaja za Jugoslaviju, pa i Evropu, pred drugi svetski
rat, dogodio se 12. marta 1938. g. kada su nemake trupe pod Hitlerovom koman-
dom prele austrijsku granicu i uvee stigle u Be, a 13. marta Sajs-lnkvartova
nacistika vlada proglasila prikljuenje Austrije Nemakoj,
21
j er je, prisajedinje-
njem Austrije. Nemaka postala snaan, opasan i neposr edan sused Jugoslavije.
To je bio poet ak pobedonosnog nemakog pohoda po Evropi (ne raunaj ui
upad u Rajnsku oblast 1936. godine), j er je bilo oi gl edno da se na t ome nee
zaustaviti. Poto se pojavila nadomak Panonske nizije i Balkana, Nemaka je bila
u stanju da nepr eki dno i neugodno vri vojniki, politiki i ekonomski pritisak
na Jugoslaviju. U isto vr eme postala je i neposr edan sused Italije, t ako da su se
i njihovi interesi pr ema jugoistoku Evrope ukrtali.
U Berl i nu je Hender son ( Hender son Nevile), novi bri t anski ambas ador ,
uver avao Hi t l era da j e on lino zast upao anlus. pa j e demant ovao da anti-
anl us oseanj a br i t anskog ambas ador a u Beu Selbija (Selbv Sir VV'allord) ne
predst avl j aj u mi l j enj e vlade Njegovog Velianstva.
Ako V. Bri t ani j a, kad se anl us desi, ne mogne da pr eduzme ni kakvu dru-
gu akciju no da poal j e prot est prot i v upot r ebe pri nude, podr ane silom,
prot i v j edne nezavi sne drave, da bi stvorila j ednu situaciju i nkompat i bi l nu
sa nj enom naci onal nom nezavi snou.
22
ako Fr ancuska uini mal o vie nego
V. Bi i t ani j a i ako Italija, , besna i pakosna' zbog Hi t l erovi h uspeha, ne moe
da uini vie nego da sanj a o novom ant i - nemakom pakt u sa Beogr adom ili
Rumuni j om.
2 3
Jugosl avi j a bi mogl a s amo pri znat i anl us kao nei / bean.
24
Britanski poslanik u Beogradu Henderson je jo 1934. godine predvideo da
e Jugoslavija biti neutralna u sluaju anlusa i da e vie voleti da ne preduzima
nikakvu akciju uopte, ili e se rukovoditi odlukama Engleske i Francuske. Ako
ehosl ovaka bude uvuena, Jugoslavija bi se ograni i l a da sprei svaki po-
kret Maar ske.
2 5
Kad su Francuzi predl agal i St oj adi novi u da im se pri drui u pr ot est u
prot i v mogue nasi l ne asi mi l aci j e Austrije i prot i v mogueg anl usa, on je.
pravei se gluv, podset i o nemakog posl ani ka u Beogr adu Her ena da je Ju-
goslavija post al a kao rezul t at prava naroda na samoopr edel j enj e. Kako bi
onda mogla Jugosl avi j a zauzeti stav protiv tog nael a?
26
Ma da bi St oj adi no-
vieva vlada pr et post avl j al a j ednu st abi l nu i nezavi snu Austriju iznad svega,
ona bi pri mi l a nemako reenj e kao j ednu st al nu garant i j u prot i v habsbur -
govskih i i t al i j anski h intriga u Austriji.
27
Naelnik Glavnog generaltaba jugoslovenske vojske Duan Simovi ovako
je gledao na taj dogaaj:
'Prikljuenjem Austrije Hitlerovom Rajhu. naa vojna i politika situacija na sevemoni
frontu bila je iz osnova izmenjena; umesto slabe i verovatno neutralne Austrije, i slabe Maar-
ske. izloieni udaru sa tri strane, mi smo dobili vrlo monog. tehniki izvanredno opremljenog
i vrlo agresivnog suseda koji je mogao ugroziti ne samo uzani deo naeg Severnog graninog
fronta, u severozapadnom kulu udaljenom od naih ivotnih centara, ve brzim nastupanjem
motorizovanih i oklopnih kolona preko slabije i nama nenaklonjene Maarske - mogao je brzo
i iznenadno da ugrozi i ceo na severni front i naroito njegove najosetljivije delove koji bi vodili
ka vaimm ivotnim centrima nae zemlje i nau odbranu cejkili na dva dela. Stavie. eventual-
nim politikim i vojnim pritiskom na Rumuniju i Bugarsku, isti je mogao ugrozili i na s. i front.
Obzirom na savez Italije sa Nemakom i neprijateljsko dranje Italije prema nama. i nai suvo-
zemni frontovi na severozapadu (prema Italiji) i jugozapadu Iprema AlbanijiI bih su ugroeni
Ovo se desilo ba u vreme kad sam doao na poloaj Naelnika Glavnog deneraltaba*
ze
Nasuprot tome, predsednik vlade Stojadinovi je jo u januaru iste godine,
na prijemu kod Hirlera, izjavio da je pitanje Austrije isto nemaka unutranja
sn'ar i da Jugoslavija zbog anlusa nee stupiti ni u kakvu protivnemaku akciju.
Najzad je i j ugosl ovenska vl ada 14. mart a, nepos r edno posle anl usa, zvani no
saopt i l a d a j e pr i saj edi nj enj e Austrije Nemakoj isto unut r a nj e pi t anj e ne-
rnakog nar oda, u koj e se ona ne mea. Nemaki konzul u Zagrebu Froj nd
( Fr eundt Alfred), izvetavajui Berlin o ut i sku koji je u Zagrebu izazvao an-
lus, pi sao je d a j e Maek izjavio maar s kom konzul u da mu je st al o do toga
da ukljui Hr vat sku u pol i t i ku Osovi ne Berlin - Rim. Moda bi maar s ka vla-
da mogl a da pr over i i ut vrdi da li bi se za to naao pr ohodan put. Samo ako
Berlin - Rim pot puno napust e Hrvat e, on bi poao f r ancusko- ehosl ovakom
linijom, a kao posl ednj i izlaz upust i o bi se u pr egovor e sa Beogr adom.
2 9
Jedanaestog marta, dan pre nego to je nemaka vojska ula u Be, Stoja-
dinovi je u razgovoru sa poslanikom SAD Arturom Blis Lcjnom ILane Arthur
Bliss) tvrdio da, ako Austrija zeit da se pripoji Nemakoj u duhu sa Vilsonovim
(Wilson Woodrow) principima o narodnostima, Jugoslavija ne bi imala prigovo-
ra. On j e podvl ai o d a j e sr pr obl ema odr anj e evr opske ravnot ee. To zavisi
od velikih sila, a ne od Jugoslavije. Fr ancuska i Engl eska su zamesi l e celu
stvar. Nikakvih pokr et a t r upa nee biti u Jugoslaviji, uver avao je Stojadi-
novi Lejna. Jugoslavija ost aj e s pu kom k nozi.
30
Pokazuj ui svoju elju za sar adnj u, Beograd je t ada t rai o od Raj ha da ga-
r ant uj e nepovr edi vost j ugosl ovenske grani ce.
3
' Tri nedel j e posl e anl usa Hit-
l e r j e odgovor i o na j ugosl ovenski apel . On j e ponovi o da Nemaka nema ni-
kakvih ciljeva izvan Aust ri j e i da j ugosl ovenska gr ani ca ne bi ni u kome slu-
aj u bila di r nut a. Mi s mo sreni to i mamo ovde t akve grani ce, da s mo os-
l oboeni t ekoa da i h voj ni ki br ani mo.
3 2
STAV JUGOSLOVENSKE VLADE PREMA ANSLUSU
Na dan 15. ma n a 1938. Stojadinovi je, povodom progl aenj a Sajs-Inkvartove
austrijske nacistike vlade 13. mar t a 1938. o pri kl j uenj u Austrije Nemakoj, i
ulaska nemaki h t rupa u Austriju, pred efovima par l ament ar ni h kl ubova ob-
jasnio stav svoje vlade i uglavnom izjavio:
Mi ni s mo pr i govar al i an l us u r adi pr i nci pa naci onal i t et a na koj e mu i naa dr ava po-
iva. St o s mo mi mogl i ui ni l i kad ni vel i ke si l e ni su ni t a pr e duz e l e Osovina Rim - Berlin
je jaa od osovine Pariz - London ( podvu e no u or i gi nal u) . . Ni sam moga o skl opi t i voj ni sa-
vez ni sa Fr a n c u s k o m ni sa Ce hos l ova kom Ni j e dna ni dr uga ne bi na m mogl a pr i t ei u
p o mo . . . Ja ni s am odu evl j en ovi m s l anj em, ali kako bi na m bi l o da ni sam bi o u Ri mu i Ber-
linu pr e anl usa. Ne bi h mo g a o spaval i kada bi h d a n a s i mao Ne mc e i I t al i j ane ka o nepr i j a-
t el j e Italija ne ma voj ni sav ez sa Ne ma kom. Oni se od s l uaj a do sl uaj a s por a z ume va j u.
G. Hi t l er j e da o umi r a va j uc a obe a nj a Italiji i Cehos l ovakoj . Meni j e G. Hi t l er por u i o da
su mu gr a ni c e Jugosl avi j e s v e t e . . . da se Ne ma ka e z i nt e r e s uj e na i m i r u mu n s k i m Nem-
ci ma, a Vi znat e t a znai g e r ma n s k a r e i nj i hova Ni bel ungent r oj e ( s me h ) . . . Mi sa Rusi-
j om. . . n e ma mo di pl oma t s ki h veza. ali i ma mo r azgovor a i zvesni m kanal i ma. Rusi j a bi mogl a
doci u p o mo Cehos l ovaci ma pa i na ma s a mo pr e ko Rumuni j e. To Rumuni j i ni j e poe udno.
j er bi mor al i pr ei pr e ko Bes ar abi j e i z koj e se vi e ni kad ne bi povukl i . Anl us j e d o b a r
za na e u n u t r a n j e pri l i ke. Ras t ur i e se komuni s t i ke or gani zaci j e, Sar kot i eve i os t al e koj e
pr ot i v nas r a d e i bi e sv i nai ant i dr avni poha p e ni Anl us j e d o b a r i r adi Hr vat a, da uvi de
da na m pr el i opas nos t , d a j e pot r e bi t a unut r a nj a konsol i daci j a, ka ko bi s mo p o mo u nai h
savezni ka (pokl i : koj i h) ouval i na u zeml j u
J i
Sefovi klubova opozicije nisu bili zadovoljni, pa su primetili da do aneksije
Austrije ne bi dolo da s mo sauvali Malu Amanlu, Balkanski blok i i skrenu sa-
radnju sa prijateljskom Francuskom i da nismo de /aktu prili Osovini Rim-Ber-
lin pr 'tiv koje je ceo na nar od. . .
34
STAV SOVJETSKE VLADE PREMA ANLUSU
Pr ema mi l j enj u nar odnog komesar a za i nost r ane poslove SSSR-a Litvinova
( AHTBHHOB MaKCHM MaKCHMonim-Ba vaxviaKc), da l o m ma a r s ko m ambasa-
dor u u Moskvi 26. mar t a 1938, aneksi j om je i zgubl j ena r avnot ea sila u sred-
nj oj Evropi, a u me una r odnoj situaciji svih drava, koj e su ovom i nj eni com
pogoene, nast al a je znat na i zmena koj a e rani j e ili kasni j e dovest i do pre-
gr upi sanj a sila. On je r aunao sa aneksi j om, ali je dr amat i no ost varenj e, ne-
zavisno od toga, uasavaj ue del oval o na sovj et ske krugove, pot o su iznena-
da stajali pred gol om i nj eni com pr odor a Nemaca u pravcu J ugoi s t oka. . . Ita-
lija je posl e aneksi j e Austrije dol a u isti pol oaj pr ema Tr eem Raj hu koji je
zauzi mal a pr e svet skog rat a u odnosu na Aust ro-Ugarsku. Maarska i Jugos-
lavija, dr uga dva nova suseda, dovi knue Raj hu . Hosana' (spasi), to ovek ne
moe da i m zameri , j er u svoj oj sl abost i nisu mogl e nita dr ugo da u i ne . . .
Poloaj Jugosl avi j e u ovom novom r aspor edu gori je od pol oaj a Maarske,
j er je Jugosl avi j a zapal a i zmeu Nemake i Italije. . . Posle anl usa nije dol o
ni do kakvih pr ome na u odnosi ma Cehosl ovaka-SSSR, a Rumuni j u t r eba tre-
tirati sa izrazitom nakl ono u. . .
35
Pet dana posle okupacije Austrije (17. III 1938. g.) Litvinov je predstavni-
cima tampe u Moskvi dao izjavu u koj oj se, i zmeu ostalog, kae:
Ukoliko su se r ani j e sl uaj ne agr esi j e dogaal e na vi e- manj e udal j eni m kont i nent i ma
ili na peri feri j i Ev r o p e . . . ovoga put a nasi l j e j e i zvr eno u c e nt r u Evr ope, i me j e s t vor ena
nes umnj i va opas nos t ne s a mo za 11 zemal j a koj e se sada gr ani e s agr es or om. ve i za sve
evr ops ke i ne s a mo evr ops ke dr a ve . . . U pr vom r edu ugr oena j e ehosl ovaka. . .
Sada nj a me u n a r o d n a si t uaci j a suoava sve mi r ol j ubi ve drave, a nar oi t o vel i ke dr-
ave, sa nj i hovom odgovor no u za dal j u s udbi nu na r oda Evr ope i ne s amo Evr ope. Sovj et -
ska vl ada j e svesna t e odgovor nost i , ona j e svesna okol nost i koj e proi zi l aze i z povel j e Drut -
va nar oda, iz Bri i an - Kel ogovog pakt a i iz ugovor a o uz a j a mnoj pomoi , koj e je skl opi l a sa
Fr ancuskom i Cenosl ovakom (u maj u 193S - V T.). U i me sovj et ske vlade mogu da izjavim: da
je ona i dal j e s pr emna da uest vuj e u kolektivnim akci j ama dogovor eni m s nj om. koje bi imale
za cilj zaust avl j anj e dal j e agresi j e i ot kl anj anj e poj aane opasnost i od nove svet skc klanice. Sov-
j et ska vlada je sagl asna da hi t no pri st upi diskusiji sa dr ugi m dr avama u Drut vu nar oda ili van
njega, o prakt i ni m mer ama koje di kt uj u okol nost i ma.
Treeg septembra 1938. ponovljena je izjava Litvinova u Moskvi francus-
kom otpravniku poslova Pajou (Payeau), da je SSSR spreman da zajedno sa
Francuskom brani Cehoslovaku ako za to bude zamoljen.
26
STAV K.PJ PREMA ANSLUSU
Aneksija Austrije u pot punost i je izmenila st rat egi j sku i pol i t i ku si t uaci j u u
cent r al noj i j ugoi st onoj Evropi u kori st Nemake.
ivko Avramovski konst at uj e:
Anl usom su konano uni t eni svi pr oj ekt i Dunavske konf eder aci j e i e konoms ke uni-
je i kr aj Ri mski h pr ot okol a (t rougl a: Italija - Aust ri j a - Maar ska) . Ali je naj znaaj ni j e od sve-
ga: ogr omno poj aanj e ne ma ke st r at egi j ske pozicije: por ed zaokr uenj a ehos l ovakog
pr ost or a, nj ene gr ani ce na jugu dobi l e su kao zat i t u vel i ku pr i r odnu bar i j er u al pski h pla-
ni nski h l anaca - a pr e ma Jugoi st oku ona je dobi l a i rok i ot vor en pr i s t up u Panons ku niziju,
a nar oi t o pr e ma Zagr ebu. Beogr adu i Budi mpet i , gl avni m cent r i ma Dunavskog bazena.
Postavi nepos r edni sused Italije. Jugosl avi j e i Maar ske. Nemaka j e dobi l a vel i ke mogu-
nost i da pr i meni pol i t i ki pri t i sak na sve zeml j e Dunavskog bazena, gde j e ve nj en pr i vr edni
ut i caj bi o domi na nt a n Ti me su s t vor ene nove, vel i ke mogunos t i za j aanj e fai st i ki h i na-
ci st i ki h s t r uj a u svi ma Podunavs ki m zeml j ama, kao i novo ohr a br e nj e za pods t i caj revizio-
ni st i ki h tenji u Maar s koj i Bugar s koj koj e su sa nes kr i veni m s i mpat i j ama pozdr avi l e
anl us.
37
Kako je prav ilno pr ocenj ena si t uaci j a i pr edvi eni dogaaj i koji e nastu-
piti vidi se iz Proglasa CK KPJ od marta 1938. narodima Jugoslavije (koji je Tito
napisao u Parizu) povodom anlusa Austrije, u kojem se najenerginije protes-
tuje i protiv anlusa i protiv stava jugoslavenske vlade. U nj emu se, i zmeu os-
talog, kae:
Hi l l er ove mot or i zovane f ai st i ke hor de pi egazi e mal u Aust ri j u i pocj epa e svoj i m
baj onet i ma sve me u n a r o d n e ugovor e ko;i su osi gural i nezavi snost t e zeml j e (N' emako-
aust r i j ski m ugovor om od 11 jula I93e>. Nemaka je pr i znal a Aust ri j i puni suver eni t et V
SPOUNOPOUTI CKA SITUACUA OD ANSLLSA DO MI NHENSKOG SPORAZUMA GODI NE 2 3 3
T ). Hi t l er i Musolini ost var ui u vec svoju zavj er u pr ot u mi r a i s l obode nar oda. Fai st i ki
razboj ni ci izazivaju rat radi podj el e Evr ope. Okupaci j om Aust ri j e Hi t l er j e s t egao u kl j et a
br at s ku Cehos l ovat ku Samo j e pi t anj e dana kad ce nad nj eni m mi r ni m s t anovni t vom da
zabr uj e fai st i ki avi oni . . . Hi t l er ove t r upe su na gr ani ci Jugosl avi j e. Fai st i ka, pa nge r ma n
ska i osvaj aka Nemaka post aj e pogr ani na dr ava sa Jugosl avi j om. Hi t l eri zam nije pri-
jatelj i dobr i susj ed ve zakl et i nepr i j at el j sl obode i nezavi snost i nar oda Jugosl avi j e . . Hit-
l erov i Musol i ni j ev fai zam znai ral Sl oboda i nezavi snost na r oda Jugosl avi j e, pa i sam ops-
t anak Jugosl avi j e ugr oeni su .
Hi t l er ov agent St oj adi novi i zdao j e na r odne i nt er ese, poma ga o j e Hi t l er a da pre-
gazi Aust ri j u i doveo ga na gr ani cu Jugosl avi j e Vl ada St oj adi novi a dal a je ovu zl oi naku
pomo da bi sebi osi gur al a podr ku osovi ne Berl i n - Rim u bor bi prot i v nar oda. . .
Skr i mo i zdaj ni ku vl adu St oj adi novi a. . . St vor i mo vl adu na r odne sl oge i od bra
n e . . .
ivio savez sa Cehos l ovakom. Fr ancus kom i Sovj et ski m Savezom!
ivjela sl oga i br at st vo svih na r oda Jugosl avi j e! Za hl j eb, mi r i sl obodu!
3 8
STAV ITALIJE PREMA ASM-LSI
O razgovoru sa grot om Canorn o politikoj situaciji u Ev ropi posle anlusa.
jugoslovenski poslanik u Rimu posl ao je pr edsedni ku vlade Stojadinoviu sle-
dei izvetaj (u izvodu):
. Po mome povrat ku iz Beograda, poset i o sam Grofa Cana kome sam izruio Vase po-
zdrave Tom pri l i kom govori o sam mu o velikom uspehu talijanske izlobe kao i o razlici u ras-
pol oenj u koj e se za godi nu dana izmenilo. bl agodarei vaim nast oj anj i ma, u prilog politike pri-
jatelistva sa I t al i j om. . . U dal j em razgovoru, pomenuvi Nemaku. s hodno vaim i nst rukci j ama,
r ekao sam anu da Vi ne vidite, bar em ne u sadanj ost i , neku opasnost od Nemake. Vama je
Hitler izjavio da smat r a nau grani cu za svetu i da Vi drite da se zaista nema razloga sumni at i
u i skrenost tih izjava. Dodao sam da mi kao i oni hoemo da odr avamo t o bol j e susedne pri-
jateljske odnos e sa Nemakom t e pri sadanj i m okol nost i ma ne elimo nita uradi t i t o bi mogl o
izazvati nepot r ebne sumnj e kod Nemaca Ht eo sam da nast avi m i da mu j ednom vie izrazim
svu vrednost koju pol aemo na sar adnj i i razvijanju prijateljskih veza sa Italijom. Meut i m Grof
Cano pr eki nuo j e moj e izlaganje rekavi, kao da ne pri daj e t ome neku osobi t u vrednost , slina
uveravanj a dobili su i oni iz Berl i na i da je i nj i ma Hitler izjavio da za nj ega pi t anj e j unog Tirola
ne postoji pa me zatim got ovo nervozno upi t ao .ali G. St oj adi novi je valjda saglasan za uvri-
vanj e naih veza' .
Pot o Cano nije izgovorio re savez ni pome nuo st varanj e novih obaveza i ograni i o se. ba-
rem ovoga p u t a na ovoj neodr eenoj formul i koja se moe t umai t i na razne naine, odgovor i o
sam potv r dno sa jeste ne uput aj ui se dal je. Grof Cano ovim kao umi r en i oi gl edno raspol oen
nast avi o je rekavi da ce Italija nastaviti politiku osovi ne Rim - Berlin i da bi bilo aps ur dno ne
sprovodi t i t u politiku dokl e god se moe sa j edni m di nom kao t o j e t o danas Nemaka, neza-
visno od toga. da li su Nemci kao nar od nekome si mpat i ni ili ne. Pri svem t ome t r eba zaj edno
pratiti Nemaku iz bliza jer je nemaka r uka uvek teka. Cano mi je t om pri l i kom r ekao da je
nei naka manj i na u Italiji od anl usa podigla glavu i poel a bivati nemi r na. Dodao je da to nije
ni mal o u vezi sa nemakom v l aom koja se dri vrlo kor ekt no i lojalno. Vlada talijanska, kazao
j e Cano. t o nece t i pet i i obavest i e nemaku vladu da j e prisiljena pr ema nemakoj manj i ni da
pr euzme st roge mer e
U pogl edu Cehosl ovake, por ed onoga o emu sam vas t el egr amom izvestio, Cano mi je
kazao da je Bek Josel (Bei k poljski mi ni st ar i nost rani h poslova V.T.) stavio do znanj a Pan/ u
da i u sl uaj u da Nemaka napadne Francusku zbog dranj a ove u pi t anj u Cehosl ovake. za Po-
ljsku to ne bi bio ka/ us lederis (sluaj kada savez st upa na snagu. tj. kada ga t r eba pri meni t i
- V T.) Ovom prilikom Grof Cano poveri o mi. ili bol j e reeno, izgleda mi da se izrekao, da misli
da ce u t r enut ku, kada Nemaka bude pri st upi l a r eenj u pi t anj a Cehosl ovake, Poljska ne s amo
t o nece ost at i neut r al na vec e napast i Cehosl ovaku. da zauzme kraj eve sa pol j skom manj i nom
i u isto vr eme sjedini svoj u grani cu sa Maai ^koin. Sto se tie Maarske, ona nece nita predu-
zimati dok se sve ne svrsi da jx>sle zauzme oblast gde ivi maar ski ivali. Cano je pr i mel i o da
je i bolje da se to pi t anj e j ednom resi jer ce bar em na t aj nain biti zadovol j ena Maarska. Pot o
j e t o r ekao Cano me j e nar oi t o zamol i o da nita pi smeno ne javliam j er ovo ne s me apsol ut no
ni ko da zna pa m Nemci, jer oni izgleda da bi eleli da Poljska ima zaj edni ku grani cu sa Ma-
ar skom.
Na kraj u t r eba istaci da je posle anl usa kod Talijana nast upi l a boj azan od Nemake i stvo-
rilo se uver enj e da post oj i opasnost od nadi r anj a nemakog na j adr ans ko mor e Dosadanj e iz-
jave sa nemake st r ane o nepovredi vost i talijanske grani ce nisu uspel e da ospokoj e t al i j ansko
javrio miljenje Moda ce to uspeti da uini Hitler pri l i kom njegovog dol aska u Rim. U vezi sa
lim savez sa naom zeml j om eli se ovde ne samo radi event ual ne zaj edni ke odbr ane nego i
kao garanci j u da se Jugoslavija nece event ual no vezivati sa Nemakom. Tr eba predvi det i da e
se talijanska nast oj avanj a sve vie kretati u t om pravcu i da radi toga na pol oaj moe post at i
sve delikatniji. Ovo naroi t o ako bi se dogodi l o da politika Osovi ne Rim - Berlin doe u krizu.
Svakoj ako u ovom pogl edu ne mogu se initi jo prognoze dok se ne vidi rezultat Hi t l erove po-
set e Italiji Za sada se s amo moe konst at ovat i da su Nemci posle anl usa u talijanskoi javnosti
postali nepopul ar ni i da bi doek Hitlera bio leden kada ne bi Musolini. bl agodareci svom og-
r omnom aut or i t et u, izdao nar eenj a koj ace biu izvrena, da se Vodi Raj ha pr i r ede mani fest aci j e
simpatija. Od pot pi sa spor azuma sa Londonom. Engleska je poela post aj at i ponovo si mpat i na
kod talijanske javnosti Posle pot pi sa spor azuma pri l i kom izlaska iz Palao Kii. engl eskom am
basador u okupl j en je svet pri redi o mani fest aci j e simpatija i od abi st nske krize ovo je pn i put
da su se na ul i cama Rima uli uzvici ivela Engl eska. . .o
58-1
Jugoslovenski poslanik u Rimu obavestio je 29. maja J938. godine Stojadi-
novia da mu je Hitler rekao: Hrvati ne mogu sada nita da uine, a ano je
- kad mu je j ugosl ovenski posl ani k pomenuo revi zi oni st i ke pl anove maar-
skih nacional-socijalista, koji izgleda tee da se Maar ska nekako sj edi ni sa
Nemakom da bi mogl a ost vari t i svoje revi zi oni st i ke t enj e - odgovor i o da
t i planovi ne odgovar aj u politici koju spr ovode nemaki odgovor ni fakt ori .
Jo j e dodao da t reba na poverljiv nai n da obavest i St oj adi novi a d a j e Hi t l er
bi o r ekao da je st ara Austrija propal a, j er se bila uput i l a na Jadr an i Sredo-
zemno mor e. Zat o on nee da uini istu greku i da danas Nemaka nema ni-
kakvih tenji na J adr ans ko i Sr edozemno mor e. Nj ene aspi raci j e upuene su
ka Baltikom mor u i Istoku, odnosno ka Rusiji - kako je to Cano pot vrdi o.
39
Poto je znao da je prisajedinjenje Austrije izazvalo nepoverenje Italije prema
Nemakoj, Stojadinovi je teio da se priblii Italiji. Zato je u junu 1938. posetio
grofa ana u Veneciji i obavestio ga da ni u predstojeoj ehoslovakoj krizi Ju-
goslavija nee intervenisati ako Maarska ne bi bila inicijator napada, a da bi
u pr ot i vnom - i pr eko svoje volje - bila pr i mor ana da izvri svoju obavezu
pr ema Maloj Antanti. Zadovol j i o se Canovom izjavom da sa maar s ke st r ane
nee doi do t akvog napada. Svi italijanski listovi pozdravljali su ovu poset u,
a II Telegrafo - spol j nopol i t i ki organ i t al i j anskog Mi ni st arst va i nost r ani h
posl ova - nagl aavao je da je pri j at el j st vo Jugosl avi j e i Italije danas osnovni
f akt or evr opske politike. .. Svi Italijani su radosni da mogu pozdravi t i u svo-
j oj zemlji uvenog dravni ka koji vrst om r ukom uprav lja s udbi nom susedne
zeml j e.
40
Poto je Jugosl avi j a anl usom dobi l a Nemaku za suseda, ona bi, po Ca-
novom mi l j en ju 1938. godi ne, t rebal o da trai vojni savez sa It al i j om da bi po-
pravi l a ravnot eu snaga. Ona bi mogl a dobi t i vojni savez ako bi pri st al a da Ita-
lija aps or buj e Albaniju. Za uspeh ovog pr oj ekt a bi t no je da se Jugosl avi j a ne
protivi ili da u nj emu ne uest vuj e. On mor a vezati Jugosl avi j u za Italiju voj-
niki i politiki, t ako da bi bila pr i mor ana da sa si mpat i j ama gl eda na ita-
lijanski smeli korak kad i t al i j anske t r upe umar i r aj u u Ti ranu. Kao ust upak
Jugoslaviji, Italija bi zaustavila sve iredentistike pokret e al banske manj i ne u Ju-
goslaviji
41
To pot vr uj e i dr Zivko Avramovski u svom del u Balkanske zemlje i velike
sile 1935-1937, Beograd, 1968, str. 214. Naime, da bi obezbedila predstojeu oku-
paciju Albanije, i Italija je teila da uvrsti veze s Beogradom, kako bi u tom slu-
aju prikazala lepo lice u runoj stvari, a u tome su joj nemaki pritisak na Bre-
neru i Karavankama i aktivnost nemake manjine u Jugoslaviji svakako ili na
ruku.
C LA NIC h MALE ANTANTE PREMA ( EHOSLOVACKOM PiTANJL
Anlus i otvoreno pitanje Cehoslovake izazvali su reperkusije i na odnose la-
nica Male Antante prema Cehoslovakoj i Maarskoj. Na pitan je senat or a G. An-
delinovia 16. mar t a 1938: . . . koje garant i j e ima da nemaki Rajh nee dirati
u grani ce nae saveznice Cehosl ovake Republ i ke i kakav stav u t ome sluaju
zauzima vlada Kraljevina Jugoslavije?. St oj adi novi je odgovorio: . . . i mam
izvetaj da j e ovih dana Nemaka dala pot r ebne izjave koje su delovale veoma
umi r uj ue i povol j no na ehosl ovaku vladu. Sto se pak tie naih obaveza
u pogledu Cehosl ovake Republ i ke, one su preci zno ut vrene meusobni m
obavezama u okvi ru Male Antante, a koje e obaveze naa vlada respektova-
t i . . .
42
Sredi nom avgusta 1938. dupisnik Cent ral nog presbi roa izvestio je o ne-
povol j nom pisanju j ednog dela r umunske t ampe o Jugoslaviji i politici Sto-
jadinovieve vlade, naroi t o zbog skl apanj a pakt a o prijateljstvu sa Bugar-
skom i Italijom i uverenj a da ce Jugoslavija na svoju ruku pristupiti sreiva-
nju odnosa i sa Maarskom, a i zbog pi t anj a r umunske manj i ne.
43
Na sastanku ministara inostranih poslova lanica Male Antante, 21. i 22. av-
gusta 1938. na Bledu. Stojadinovi je skrenuo panju na promenjeni ton nema-
kog poslanika (u Beogradu - V. T.) koji je govorio i o mogunosti oruanog su-
koba, ako se sudetski zahtevi ne ispune. Rumunski mi ni st ar i nost rani h poslova
Komnen (Comnen Nicolae) je izjavio da je i nemaki poslanik u Bukur et u
govorio u istom tonu. Cehoslovaki mi ni st ar i nost rani h poslova Kroft a (Krof-
ta Kamil) je, uglavnom, r ekao da se ne mogu dati t eri t ori j al ne grani ce Nem-
cima, da neut ral nost ne znai nita, da je rat neizbean ako Francuska i En-
gleska ne budu energi ne, da su Sovjeti izjavili da e ispuniti svoje obaveze
pr ema Cehoslov akoj ako ih ispuni Francuska, koja je t akoe obeal a da e
ispuniti svoje obaveze, i da e se ehosl ovaka u svakom sl uaj u braniti.
Komnen je dodao da ne postoji nikakav spor azum izmeu Rumuni j e i Sovjeta
o prel asku ruski h t r upa pr eko Rumuni j e, a St oj adi novi je uveravao Kroftu
da prema Maarskoj i dalje vae obaveze jugoslovenske vlade.
44
Kroft a je izjav io da Poljaci prebacuju esima za komunizam, to je neta-
no. Oni govore o podeli Cehoslovake, jer se ne moe dozvoliti da se na raun
Cehoslovake proiri samo Nemaka, ve i Poljska i Maarska.
45
Stojadinovi je 27. septembra 1938, tj. neposredno pred konferenciju u Min-
henu, dao instrukcije jugoslovenskom poslaniku u Rimu da upozna Cana sa sta-
vovima jugoslovenske vlade prema Italiji, Albaniji, sudetskom pitanju i ehos-
lovaka-maarskom sporu i da Cano nastoji da predsedni k maar ske vlade ili
maarski mi ni st ar i nost rani h poslova, slino Hitleru, izjave da smat raj u gra-
nice Maarske pr ema Jugoslaviji i Rumuni j i kao defi ni t i vne
46
Po pitanju da li ili ne da se pomogne ehoslovaka. knez Pavle je bio zabri-
nut i pesimistian u pogledu razvoja dogaaja. Pitao se ta bi Jugoslavi ja mogla
uiniti da pomogne esima - kad nemaka vojska kont rol i e prilaz Jugosla-
viji i kad italijanska vojska i mor nar i ca moe da bl oki ra Jugoslaviju od Ot-
rant skog moreuza do Lj ubl j anskog prolaza. Jugoslavija bi mogla mobilisati,
ali ne bi mogla pomoi ehe, ako ne bi mogla raunat i na pomo Engleza i
Francuza i na neut ral nost Italije.
47
Ako Cesi ne bi mogli dobiti nikakvu pomo od j ugosl ovenske vlade, sem
pod okol nost i ma predvi deni m u pakt u Male Antante, Nemci ni Maari ne bi
mogli dobiti obeanj e neut ral nost i od st rane Jugoslavije. Maari bi za neut-
ralnost Jugoslavije priznali dananj u maarsko-j ugosl ovensku grani cu kao
definitivnu, ali St oj adi novi nije hteo da obea neut ral nost zato to je smat-
rao da j e granica obezbeena i da bi ga pregovori sa Maar skom o gr ani nom
pi t anj u doveli do sukoba sa dve dr uge drave Male Ant ant e - Rumuni j om i
Cehoslovakom.
48
Zbog sve tee eke krize t rebal o je nai nain da se Maarska i ehos-
lovaka sporazumej u u okvi ru Male Antante i t ako ot kl oni sukob u koji bi i
Jugoslavija si gurno bila uvuena. St oj adi novi je na sast anku Savet a Male An-
t ant e na Bledu, 21. avgusta 1938, naao reenje: u zamenu za pravo da dri
veu vojsku nego t o joj je doput eno Tri j anonski m ugovorom, Maarska je
obeal a da e se uzdrati od upot r ebe sile protiv Jugoslavije, Rumuni j e i Ce-
hosl ovake.
49
U pogledu manjina. Maarska, s j edne, i Jugoslavija i Rumunija, s druge
strane, pristale su da to pi t anj e obuhvat e j edni m pr ot okol om, a Cesi su se us-
protivili kad su im Maari traili da priznaju maar sku manj i nu u Cehoslo-
vakoj, odbi j aj ui da pri znaj u ehosl ovaku manj i nu u Maarskoj . Zato je Sa-
vet pr epor ui o da ove dve drave nastave pregovore da bi se nagodile, ali se
to pokazal o nemogui m.
5 0
Iako nemaki zahtevi za Sudet sku obl ast nisu ugroavali j ugosl ovenske
interese, za Jugoslaviju je i dalje postojala opasnost od Maarske, ak i ako
bi Maarska traila plebiscit, j er j ugosl ovensko javno mnenj e to ne bi prihva-
tilo. A ako bi Maari traili samo maar ska pograni na podr uj a u okv iru no-
vih nemaki h poseda Jugoslavija se ne bi protivila, ali bi bila zabri nut a ako
bi Maari pot egnul i svoja istorijska prava na nemaar sko podr uj e Cehoslo-
vake.
5
'
Poto St oj adi novi nije iskljuivao mogunost eko-maarskog sukoba,
on se i posle hi t ne Cemberlenove (Chemberl ai n Neville) poset e Berhtesgade-
nu 15. sept embr a 1938, pi t ao da li je Pakt Male Ant ant e sposoban za ivot. Po-
to je Maarska mobilisala, pi t ao se da li Maarska i dalje pri znaj e maar sko-
j ugosl ovensku grani cu, iako se nadao da bi Italijani obuzdal i Maarsku, ipak
se sloio sa svojim mi ni st r om vojske i mor nar i ce da Jugoslavija izvri delimi-
no mobilizaciju.
52
Ako bi Maarska napal a ehosl ovaku, onda bi Jugoslavija i Rumuni j a
moral e ii u ral ili izdati svoje pot pi se na Paktu Male Ant ant e. a to je t r ebal o
izbei. Komnen je preporui o Stojadinoviu da zajedniki preduzmu korake
da spree maar ski pr odor u Slovaku i Podkarpat sku Rusiju; on je od Sto-
jadinovia traio da od Geringa zahteva da se usprotivi ideji zaj edni ke po-
l j sko-maarske grani ce i or uanoj intervenciji Maarske u Cehosl ovakoj . to
je Stojadinovi pri hvat i o i u t om smislu uput i o t el egram Ci ncar-Markovi u
u Berlin. St oj adi novi je pr epor ui o Komnenu da Jugoslav ija i Rumuni j a po-
lako istupe i prot est uj u protiv event ual ne akcije Maarske protiv Cehoslo-
vake i uzi manj a Podkarpat ske Rusije, ali je Komnen smat r ao da nema ni-
kakvog smisla da Rumuni j a i Jugoslavija proi ruj u svoje post oj ee obaveze
pr ema esima i da je naj bol j e saekat i odl uke Pariza i Londona, da Jugosla-
vija i Rumuni j a mor aj u ost at i neut r al ne ako rat izbije dok ne vide ko e po-
bediti i ko je vol jan da im prui vojnu, fi nansi j sku i i ndust r i j sku pomo.
6 3
St oj adi novi je 27. s ept embr a 1938, tj. uoi Mi nhenskog spor azuma, dao
j ugosl ovenskom posl ani ku u Ri mu i nst rukci j e da upozna ana o st al nost i ju-
goslovenske politike pr ema Italiji, o t ome da Jugoslavija posmat r a pi t anj e Su-
detskih Nemaca slino pi t anj u anlusa Austrije Nemakoj, ali da je uznemi-
ravaj u sasvim neopr avdane pret enzi j e Maar ske na Sl ovaku, pa zato eli da
ano i nt erveni e da Maar ska t i me ne bi dovel a Jugosl avi j u u nezgodan po-
loaj - da ide u rat koji ne eli ili da ne i spuni svoje obaveze iz Pakt a Male An-
t ant e (samo jedan dan pre toga Cent ral ni pr esbi r o j e nar edi o da se zapleni
Jugoslovenski list od 26. s ept embr a zbog vesti na 2. st rani pod nasl ovom
'Mala Amanta vjerna svojim obavezama), zato to se to ne sme pisati, a 22.
s ept embr a j e dao i nst r ukci j e t ampi da se ne sme pisati ni t a prot i v Nema-
ke i Italije i kri t i kovat i nj i hovu sadanj u pol i t i ku.
54
Uoi sast anka u Mi nhenu (Mnchen), sa br i t anske st r ane nudi l i su Hit-
l eru celi Jugoi st ok Evr ope i Podunavl j a, s amo da ne r at uj e i ne nat er a svet u
rat, a Hender son ( ambasador V. Bri t ani j e u Berl i nu) je smat r ao da je t et a
da zbog Sl ovena doe do sukoba meu Ger mani ma u i nt eresu boljeviz-
ma.
55
Koncepcija Klivlendskog kruga (politiki salon ledi Astor - gde su se
uoi dr ugog svet skog rat a okupl j al i naj r eakci onar ni j i el ement i Konzervativ-
ne part i j e i l ondonskog drut va: Makdonal d (Mac Donal d A.H.H.), Cember -
len. Baldvin (Baldwin Stanley), Hal i faks (Halifax vi scount Edwar d Wood) i
dr. i gde su se reaval a naj vani j a dravna pi t anj a V. Bri t ani j e) bila je da se
st i avanj em Hi t l era i Musol i ni j a osi gura zapadna bezbednost i usmer i nacis-
tika agresi j a pr ema Ist oku, tj. pr ema SSSR-u. A to su pot vrdi l i dogaaj i koji
su usledili nemakom agr esi j om na Austriju, ehosl ovaku, Danzig (Gdanj sk)
i Poljsku 1939. godine. Ta Klivlendska grupa je odrei val a i trasirala osnovnu
liniju zvani ne politike br i t anske vlade.
56
Isak Doj er (Deut scher Isaac) u svom del u Staljin, por ed ostalog, i st akao
je: Staljin je uoi Mi nhenske krize ( pr eko Litvinova) saopt i o Dal adj eu (Da-
l adi er Edouar d) da j e Rusi j a s pr emna ui u rat radi odbr ane Cehosl ovake.
ali s amo pod usl ovom da Fr ancuska i spuni svoju obavezu. No, Fr ancuska je
j avno pogazila Pakt sa Rusi j om. Poljska i r umuns ka vlada su se ener gi no sup-
rot st avi l e prol azu ruski h t r upa pr eko nj i hovi h t eri t ori j a.
57
c) POSLE MI NHENSKOG SPORAZUMA DO IZBIJANJA DRUGOG
SVETSKOG RATA 1939. GODI NE
Drugi veliki Hitlerov uspeh dogodio se 29/30. septembra 1938. u Minhenu kada
je na konferenciji, kojoj su prisustvovali Hitler, Musolini, Cemberlen i Daladje
(Daladier Edouard), rtvovana ehoslovaka i kada su Hitleru date odreene
ruke da radi iako rei ta hoe, posebno prema Istoku i Jugoistoku Evrope. Pre-
ma odl ukama ove konf er enci j e, ehosl ovaka vl ada j e bila pr i nuena da u
roku od 10 dana evakui e i pr eda Nemci ma Sudet sku obl ast . Tako su V. Bri-
tanija, Fr ancuska i Italija pomogl e da se Sudet i , ta vrsta t evt onska manj i -
na, osl obode od j arma slovenske sr edi ne vlasti u Pragu.
58
To je bila pri-
r odna posl edi ca rani j e f r ancus ke i br i t anske pol i t i ke poput anj a Nemakoj i
Italiji, u paniji i Etiopiji i nemoi Fr ancuske da se suprot st avi Hi t l er ovom
izazovu. S dr uge si rane, Sovjetski Savez je pokuavao da se udr ueni m sna-
gama brani ehoslovaka, ali su ti pokuaji propali zbog kapi t ul ant skog dr-
anja vlada V. Britanije. Francuske, Poljske i Rumuni j e koje su htele mir po
svaku cenu i nisu elele rat sa Hi t l erom. Zbog toga je Sovjetski Savez mor ao
preduzi mal i di pl omat ske i odbr ambene mere da bi ot kl oni o opasnost koja
mu je pretila od t ako agresivne nemake i per f i dne angl o-francuske politike,
tim pre to ni on nije bi o dovol j no spr eman da se uspeno u tom t r enut ku
suprot st avi event ual noj vojnoj agresiji. Ovo tim pre to su odl uke Minhena
pozdravile Maarska i Bugarska, dok su l ani ce Bal kanskog pakt a zauzele
stav iekivanja, u stvari su ih pr eut no odobraval e, a konkr et no nita nisu
preduzel e da se ne bi zameri l e nacistikoj Nemakoj .
U toku ehoslovake krize Sovjetski Savez je izraavao spremnost da oru-
jem brani ehoslovaku nezavisnost i integritet. Ali, to je ve bilo dovol j no da
se zapadne sile post araj u da do toga ne doe. Jer sovjetska pomo Cehoslo-
vakoj znaila bi uvl aenj e Sovj et skog Saveza u Ev ropu, a one su tada sve i-
nile da ga od Evrope ograde. Sovjetski Savez uopt e nije bio pozvan na Min-
hensku konferenci j u, mada je i on bio saveznik Cehosl ovake, kao to, uos-
talom, nije pozvana ni ehoslovaka. To je bio pazar izmeu zapadni h sila i
Hitlera, j er nisu dozvoljavale da se u to meaj u oni na i ju se t et u t aj raun
pravi.
59
RAZBIJANJE MALE ANTANTE I MUSOUNUEV PLAN
O ANEKSIJI ALBANIJE
Tzv. Minhenski sporazum, odnosno diplomatska kapitulacija V. Britanije i
Francuske, imao je dalekosene, upravo katastrofalne posledice po Jugoslaviju,
jer je razbio Malu Antantu i sasvim poremetio odnos snaga i dotadanju ravno-
teu u Evropi u korist Nemake, Italije i revanistikih snaga. Stavie. Stojadi-
novi je izrazio svoje bezgranino divljenje zbog Hitlerovog uspenog irenja
Rajha. S toga nije udo to su zbog takve spoljne politike Stojadinovieve vlade,
sednice Male Antante samo s vremena na vreme odravane do sloma Cehoslo-
vake 1938. godine. Na poslednjoj Konferenciji na Bledu, u avgustu 1938, la-
nice Male Antante su se sporazumele da se Maarskoj da ravnopravnost u na-
oruanju, uz obeanje da e voditi miroljubivu politiku. Kada je nast upi l a su-
det ska kriza, Jugoslavija i Rumuni j a su. u skladu sa svojim obavezama, i pored
pr eut nog St oj adi novi evog ot pora, ipak upozori l e Maarsku da ne napada
ehoslovaku. Meut i m, pr opau Cehoslovake u prol ece 1939. propal a je
i Mala Antanta. Ostala je f or mal no na snazi samo bi l at eral na Konvenci j a iz-
meu Rumuni j e i Jugoslavije, i to do 30. avgust a 1940. kada je teritorijalni
spor izmeu Rumuni j e i Maarske reen Drugom bekom arbitraom. Tako
je bio ost varen pr odor faistike Nemake u Podunavlje, a t i me je konano
likvidirana i Mala Ant ant a.
Na slabljenje Male Antante prvenstveno je uticala kapitulantska politika za-
padnih sila koje su davale punu podrku Hitlerovoj ekspanzionistikoj politici
prema Istoku, naroito prema Sovjetskom Savezu Sem toga, meu l ani cama
Male Antante nije bilo jedinstva, i pored rast ue faistike opasnost i , mada
je njihovim nar odi ma tada j edi na nada bila osl onac na SSSR. Naalost, la-
nice Male Antante, u svojoj kr at kovi dnoj politici, vezane klasnim i nt eresi ma
za zapadne kapititalistike drave, u stvari su dopr i nel e nj enoj likvidaciji.
60
Poto je Jugosl avi j a posl e anlusa dobi l a Nemaku za suseda, Cano je u
maj u s mat r ao da ce nast oj at i da sklopi vojni savez s Jugosl avi j om da bi uspos-
tavili por emeenu ravnot eu, a Italija bi ga pri hvat i l a samo ako bi Jugosl avi j a
pri st al a da Italija pr ogut a Albaniju. Zato je st vori o plan da voj no i politiki
vee Jugoslaviju za Italiju t ako da Jugosl oveni budu pri morani da na talijan-
SKU igru gl edaj u bl agonakl ono kad i t al i j anske t r upe udu u Ti ranu. Za uzvrat,
Italija bi bila s pr emna da zabrani svaki al banski i redent i st i ki pokr et koji bi
bio us mer en na al bansku manj i nu u Jugoslaviji. Kad je u junu pr i vat no po-
setio Rim, St oj adi novi j e r ekao Canu da j e odbi o ponudu Al banaca da skl ope
pakt o pri j at el j st vu zat o t o pri znaj e j edi nst ven pol oaj Italije u Albaniji, pa
je uz to pozvao ana da poset i Jugoslaviju. ano je pri hvat i o poziv ako to
Due odobr i .
6 0
"
Kad su Musolinijevi pl anovi za aneksi j u Albanije sazreli, poeo je da ok-
leva, ali ne zbog reakci j e Francuske, Engl eske ili Gr ke ili zbog obaveza iz
Beogr adskog spor azuma iz 1937. za ouvanj e al banskog i nt egri t et a, niti zbog
event ual nog voj nog pr ot i vnapada Jugoslavije, ve zbog bojazni da ne izgubi
j ugosl ovensko pri j at el j st vo koj e bi se okr enul o Nemci ma. Zat o je oseao po-
t rebu da sa St oj adi novi em pr ost udi r a pi t anj e naknade za Jugosl avi j u mo-
da na raun Grke, tj. Soluna,
6
' ime bi prvi put jedan osovinski partner pru-
io Jugoslaviji mamac Soluna. Dok ano, za razliku od Musolinija, ni kad ni j e
s umnj ao u St oj adi novi a, on je s umnj ao u kneza Pavla, smat r aj ui da knez ne
deli St oj adi novi evo mi l j enj e. Iako je vi deo da u to vr eme nije mogue pri-
vesti Jugosl avi j u u nj i hov t abor, ano ni kad nije i mao razloga da s umnj a u
St oj adi novi evu sol i dar nost sa Osovi nom.
62
Jugoslovenski poslanik u Rimu je 4. okt obr a 1938 - nepos r edno posl e
Konferenci j e u Mi nhenu - obavest i o pr edsedni ka j ugosl ovenske vl ade da
ano nema ni t a prot i v ut vr i vanj a j ugosl ovenske grani ce, da se zahval j uj e
na obavet enj u o post upku j ugosl ovenskog posl ani ka u Tirani, j er Albanci ne
govore uvek istinu; da je pi t anj e Sudet ski h Nemaca i Tjeina ve r eeno (na
ul t i mat i van zaht ev pol j ske vl ade ehosl ovaka je 2. okt obr a 1938. mor al a us-
tupiti Pol j skoj t eri t ori j u sreza pogr ani nog grada Tj ei na (e. Tein, poljski
Cieszyn) - videti pri m. 7. dok. br. 21, AR 1941, ZD, I, str. 61); da pret enzi j e Ma-
ar ske nisu upravl j ene na Sl ovaku, da bi se Slovaka mogl a pri kl j ui t i Ma-
ar skoj s amo ako bi se pl ebi sci t om za to izjasnila, u ta on ne veruj e, i da su
uzbunu oko Slovake, iz st r aha, izazvali Rumuni , mada mu je i j ugosl ovenski
posl ani k saopt i o St oj adi novi evo mi l j enj e da su neopr avdane maar s ke
pret enzi j e na Sl ovaku, j er bi mogl e sruiti pri nci p ravnot ee na Dunavu i do-
vesti Jugoslaviju u nezgodnu situaciju da st upi u rat ili da ne i spuni obaveze
iz Pakt a Male Ant ant e. Sto se tie izjave Maar ske u pogl edu nj eni h grani ca
pr ema Jugoslaviji i Rumuni j i , ano smat r a da se ni j edna maar s ka vl ada ne
bi usudi l a da da slinu izjavu. Ona bi moda mogl a dati takvu izjavu u pogl edu
grani ce pr ema Jugoslaviji, gde maar s ke revandi kaci j e nisu velike, a ni kako
za grani cu pr ema Rumuni j i . Italija smat r a da se maar ske r evandi kaci j e na
neki nain i maj u zadovoljiti i da e ona podravat i Maar sku u l om smislu
(spor i zmeu Maar ske i Rumuni j e reen j e tzv. Drugom bekom ar bi t r aom,
uz posr edovanj e Nemake i Italije, 30. avgust a 1940, kada je Rumuni j a mor al a
ust upi t i dve t r ei ne Transi l vani j e - videti AR 1941, ZD, I, dok. 266, str. 775,
pri m. 2). On eli da zblii Maar sku i Jugoslaviju i da se ost vari si st em u koji
bi uli: Varava, Peta (Budapest ), Beogr ad i Sofija. Najzad, pot o se st at us Ce-
hosl ovake pot puno i zmeni o, obaveze Male Ant ant e pot puno ot padaj u, s amo
se post avl j a pi t anj e da li e se drave Male Ant ant e izjasniti da su os l oboene
obaveza iz ovog Pakta, ili e velike sile to konst at ovat i , ili e eka izjaviti da
se s mat r a os l oboena obaveza. Oi gl edno, ano j e el eo da se Jugosl avi j a ne
vezuje sa Rumuni j om u odnos u na Maarsku, j er bi to ilo prot i v pol i t i ke Ita-
lije u Sr ednj oj Evropi .
63
Nemaki poslanik u Beogradu Heren, u razgovoru sa St oj adi novi em 22.
novembr a 1938. godi ne r ekao j e da r umunski kr al j Karol (Carol II Hohenzo-
l ern - Si gmar i ngen) svakako nee biti mnogo zadovol j an pi sanj em f r ancus ke
t ampe koj a ga progl aava ampi onom u st var anj u j ednog bl oka drava pro-
tiv Nemake. St oj adi novi mu j e odgovor i o da s umnj a da e Karol povest i
t akvu pol i t i ku nar oi t o posl e savet a koji j e dobi o od kneza Pavla pr i l i kom
susret a u Bukuret u (Bucure^ti) 5. novembra. Posle toga, Heren je izjavio da
Mala Ant ant a vie ne postoji, a St oj adi novi je na to odgovor i o da bi se prav-
niki mogl o brani t i gl edi t e da posl e Mi nhena Mala Ant ant a ne post oj i , ali da
iz obzi ra pr ema Cehosl ovakoj Jugoslavija nije ht el a da r azmat r a i pokr ee
t o pi t anj e. No, danas, kad ehosl ovaka plovi nemaki m vodama, moda se
moe pomi l j at i i na to da Malu Ant ant u ne bi t r ebal o sasvi m unititi. Her en
je r ekao da na to nije mi sl i o i zapitao: kakva e spol j na pol i t i ka Rumuni j e biti
pr ema Nemakoj ?, dodaj ui : Ako Rumuni j a bude zadocni l a da se opr e de l i . . .
onda bi Nemaka dr ugi m oi ma gledala i na maar s ke t enj e pr ema Rumu-
niji
64
Jugoslovenski poslanik Puri u Parizu prezrivo je motrio dranje Francuza
i Engleza u ekoj krizi. Posle Mi nhena vie nije bilo pot ovanj a ugovora, is-
punj avanj a obaveza i mor al ne pot r ebe odr avanj a rei. On je u Mi nhens kom
spor azumu vi deo mor al ni pad oveanst va i sa i roni j om i ci ni zmom pi sao
St oj adi novi u: Ako Cember l en produi kao t o ini doi e mo u j edno doba
kad se rat uopt e nee voditi, j er on namer ava da rei pi t anj e kol oni j a, pani j e
i Sredozeml j a politikom ust upanj a (Hitleru), t ako da ih ovaj ne bi mor ao
sam uzimati. Poljski mi r zavisio je j edi no od nemake dobr e volje, i Poljska
ce neizbeno pr et r pet i sudbi nu Cehosl ovake. Iz eke krize Puri je izvu-
kao pouku da se Jugosl avi j a ne s me vezati ma za koju silu. vel i ku ili mal u,
nego ako moe da sprei neku dravu da post ane savezni ca neke pr ema Ju-
goslaviji nepr i j at el j ske sile. Zat o Jugosl ovenska vl ada t r eba da razvije svoju
rat nu i ndust ri j u i da asi mi l uj e svoj e nezgodne naci onal ne nanj i ne bez nasi-
lja.
65
STAV GENERALA SIMOVICA 1 CK KPJ PREMA MINHENSKOM SPORAZUMU
Naelnik jugoslavenskog Glavnog generaltaba general Duan Simovi u svojim
Memoarima kae: Ova si t uaci j a (misli na veoma t eku si t uaci j u Jugosl avi j e
- pri m V. T.) bila je nar oi t o pogor ana posle Mi nhena, kada je ehosl ovaka
liena mogunost i odbr ane pr ema Nemakoj , i posl e razbi j anj a Male Ant ant e.
Ovo se desi l o ba u vr emenu kad sam doao na pol oaj nael ni ka gl avnog Ge-
neral t aba. Ta novost vor ena pol i t i ka i vojna si t uaci j a nae drave namet al a
je nemi novno pr el az iz pol i t i ke i st rat egi j ske ofanzi ve na naem Sever nom
f r ont u ( pr ema Maar skoj ) u pol i t i ku i st rat egi j sku defanzi vu,
66
pa je odmah
pr i st upi o izradi novog rat nog pl ana (videti poseban odel j ak Jugoslovenski rat-
ni planovi...)
U Rezoluciji CK KPJ od decembra 1938. godine, i zmeu ost al og, se kae:
Osvaj anj e Aust ri j e po Hi t l er u, r a s koma da nj e i uni t enj e nezavi snost i Cehosl ovake
Republ i ke s a mo j e j edna et apa Hi t l er ove Nemake u nj enoj ekspanzi j i na Jugoi st ok Evrope.
St oj adi novi eva vl ada j e odobr aval a Hi t l er u kada j e fai st i ka Nemaka zauzel a Aust-
riju i poj avi l a se ne pos r e dno na gr ani ci Jugosl avi j e. Ona je pot kopal a i r ast oi l a Mal u An-
t ant u i t i me pomogl a Hi t l er u da r a s koma da Cehos l ovaku i st vori ne pos r e dnu opas nos t za
sve bal kans ke zeml j e.
Svoj om i zdaj ni kom pol i t i kom pr e ma savezni ci ma Jugosl avi j e St oj adi novi eva vl ada
j e izvrila t eak zloin nad na r odi ma Jugosl avi j e. Nar odi Jugosl avi j e t r ebal i bi post at i kao
si t ni za pot kus ur i vanj e i zmeu Ne ma ke i Italije. Hi t l er i Musol i ni ve hu kaj u bugar ske,
al bans ke i ma a r s ke r eakci onar ne el ement e pr ot i v Jugosl avi j e, da bi j e uinili l aki m ple-
nom nemaki h i i t al i j anski h f a i s t a . . . "
I pored estokog ot pora i mnogobrojnih demonst raci j a antifaistikih sna-
ga u naoj zemlji protiv nemake okupacije Cehoslovake, Stojadinovieva vla-
da se solidarisala sa tim opasni m inom.
PREGOVORI C ANA I STOJADINOVIA O PODELI ALBANIJE.
PAD STOJADINOVICEVE VLADE
Poetkom /939, kada su Stojadinovievi dani ve bili odbrojani, Cano je stigao
u Jugoslaviju da osigura Stojadinovievu saradnju ili neintervenciju za svoj al-
banski projekt, a pre polaska za Beograd rekao je nemakom ambasadoru u
Rimu Makenzenu (Mackensen Hans Georg von) da j e prijateljski odnos sa Ju-
goslavijom t emel j osovi nske politike u Dunavskom basenu. Kad je pr i mi o
Cana na Bl edu, St oj adi novi mu je r ekao da u spol j noj politici eli da ost ane
u dobr i m odnosi ma sa Nemakom i da u isto vreme trai sredstva za zatitu
od Nemake, a tu zatitu moe da da samo Italija. Cano mu je odgovori o da
e se vrsto drati Beogradskog spor azuma i Osovine. On se usprot i vi o sva-
kom pokuaj u da se zaokrui Ne ma k a - s e m ako sama Nemaka napust i po-
litiku Osovine i okr ene se Jugu. U t om sluaju Jugoslavija i Italija nale bi se
zajedno. Ali ver uj e u Hi t l erovu re da nema bojazni od nemake ekspanzi j e
pr ema Sredozeml j u.
68
St oj adi novi je predl agao da ukl one Zogua (Zogu Ah-
med) ili da podel e Albaniju, a ano mu je iznosio koristi koje bi Jugoslavija
dobila kad bi Italija okupi r al a Albaniju: demi l i t ari zaci j a al banske grani ce i
popravka u severnom delu, vojni savez s Italijom i obeanj e Sol una kad god
ga Jugoslavija zaeli. No, St oj adi novi nikad nije mogao dobiti j asnu ideju
koje bi del ove Albanije okupi r al a Jugoslavija, a koje Italija. ano je kasni j e pi-
sao da ie St oj adi novi teio da Jugoslavija povea svoju t eri t ori j u i traio od
njega da u razgovoru sa knezom Pavlom dot akne pi t anj e Albanije, j er odnosi
pr eds t dni ka vlade i kneza Pavla nisu bili dobri .
89
Stojadinoviev i Canov pri-
kaz njihovog sast anka ne slau se samo u pogl edu najvanijeg pi t anj a - podel e
Albanije. ano je 8 meseci pre toga r azmat r ao plan podel e koji bi dao Jugos-
laviji kont rol u celog Skadarskog jezera, dekl araci j u o odri canj u prava na
Kosovo i obeanj e da demi l i t ari zuj e Albaniju. Detalje o akciji u Albaniji tre-
balo j e da ut vrde posebni m spor azumom opunomoeni mi ni st ar Anfuso i
Stojadinoviev brat. Na kraj u je St oj adi novi obeao da e Jugoslavija istupiti
iz Drutva nar oda.
7 0
Januar a 1939. Cano je u pregovori ma sa St oj adi novi em post i gao spora-
zum o podeli Albanije - da bi suzbio nemaki uticaj. Kod Italijana je st al no
bi o pri sut an st rah od nemakog uticaja na Bal kanu, smat raj ui d a j e pi t anj e
Albanije za Italiju isto por odi no pitanje (ano nem. ambasador u Maken-
zenu 23. V 1938). No, kasnije Nemaka odobr ava aneksi j u Albanije od st r ane
Italije. U italijanskim strategijskim pl anovi ma bilo je predvi eno: da Albanija
postane italijanska tvrava koja e neumoljivo vladati Balkanom, i mostobran
za dalje nadiranje u pravcu Vardarske doline i Solunskog zaliva.
U t om cilju je ve od 1939. iz Rima preduzet a velika pr opaganda (ireden-
ta) za pri kl j uenj e Albaniji svih t eri t ori j a Grke i Jugoslavije nast anj eni h al-
banski m ivljem, a posebna akcija bila je preduzet a na Kosovu u cilju otcep-
ljenja od Jugoslavije, - u moment u neizbene j ugosl ovenske krize. Musolini
je bio zadovoljan kad je uo kakva je politika Jugoslavije pr ema Nemakoj .
a oduevljen u pogledu Albanije.
700
U svom izvetaju knezu Pavlu o razgovorima sa anom Stojadinovi je pro-
pustio da pomene ma kakve planove za podelu Albanije. Docnije, kad je ano
kod kneza Pavla pokr enuo pi t anj e Albanije i mogunost t eri t ori j al ni h prome-
na, knez Pavle je rekao: Mi ve i mamo tako mnogo Albanaca u nai m gra-
ni cama, i oni nam zadaj u dost a muke, da ni mal o ne elim da poveavam nji-
hov broj .
7
' U t ome je Cano video povoljan znak za ost var enj e italijanskih am-
bicija.
anove aluzije na sporazum o podeli Albanije razdraile su kneza Pavla.
Poto je predsedni k vlade Stojadinovi propust i o da konsul t uj e kabi net ili na-
mesni t vo pre pravl j enj a sporazuma ove v rste koji bi Jugoslaviju vrst o svrs-
tao. ak i bez pakta, u osovinski tabor, navelo je kneza Pavla d a j e dol o vr eme
da ot pust i St oj adi novi a i on je mor ao otii. Cano je verovao da su Nemci mo-
rali imati neku vezu sa Stojadinovievim padom i da je to bio j edan antita-
lijanski manevar da se zaustavi i renj e italijanskog ut i caj a meu Hrvat i ma.
72
Posle Stojadinovievog pada Musolini i Cano su se sloili da ako novi pred-
sednik vlade Cvetkovi ne bi prihvatio Stojadinovievu politiku, Italija e oku-
pirati Albaniju bez Jugoslavije i, ako treba, i protiv njene volje. Radei brzo. da
bi spreili novu j ugosl ovensku vladu da pojaa veze sa demokr at i j ama, odre-
dili su invaziju Albanije za Veliku Nedelju 1939. godi ne.
73
Potiten zbog nemakih uspeha u Austriji i Cehoslovakoj, Musolini je do-
ao do zakljuka da mora odloiti svoj projekt u Albaniji. Invazija bi mogl a sru-
iti j ugosl ovensko j edi nst vo, to bi moglo dovesti do nemakog pr ot ekt or at a
nad Hrvat skom ili navesti Maeka da proglasi nezavisnu Hrvat sku pod ne-
makom zatitom, a Musolini ne bi t r peo da se zastava sa kukast i m krst om
lepra na Jadr anu. Italija je mogla uiniti samo j ednu stvar: ener gi no i direkt-
no prikazati stvari Nemci ma. Cano je otvoreno rekao nemakom ambasadoru
u Rimu o zabrinutosti Italije zbog dogaaja u Hrvatskoj - rezolucije hrvatskih
poslanika, posete Pragu i Berlinu i uopte politikog nemira. Italija smatra sta-
tus quo u Jugoslaviji osnovnim faktorom u odravanju mira i istonoj Evropi.
Makenzen je pr ot est ovao protiv anovih nagovetaja, ponav ljajui da njegova
vlada nema nikakve elje da intervenie u Hrvatskoj.
74
Zbog svoje ot vor ene profai st i ke politike, ner eenog naci onal nog pita-
nja, pritiska bri t anske i f r ancuske vlade, nesl aganj a kneza Pavla sa neki m as-
pekt i ma njegove spol j ne politike, naroi t o u pogl edu Albanije i skl onost i da
uvue Jugoslaviju u osovinski t abor i sve veeg nezadovol j st va naroda, Sto-
jadinovi je posle ostavke 5 ministara 3/4. februara 1939. podneo ostavku. Iako
je verovao da e dobiti mandat za sastav nove vlade, ipak je novu vladu 5. feb-
ruara obrazovao njegov dotadanji ministar Uragia Cvetkovi. Meut i m, knez
Pavle je posle ukl anj anj a St oj adi novi a preko njegov ih nasl edni ka - predsed-
nika vlade Cvetkovia i mi ni st ra i nost rani h poslova Cincar-Markovia, pro-
duio dot adanj u j ugosl ovensku spol jnu politiku osl anj anj a na Nemaku i Ita-
liju, uveravajui ih da je ova smena izvrena iz isto unut ranj i h politikih
razloga.
76
DRAGISA CVETKOVIC NASTAVLJA STOJADINOVICEVI POLITIKI
Cvetkovi je uveravao Nemce da promena vlade ne znai pramenu u jugosloven-
skoj politici. On je ponovo potvrdio Herenu prijateljstvo Jugoslavije prema Ne-
makoj i izjavio da e i dalje raditi za bolje nemako-jugoslovenske odnose i da
e novi mi ni st ar i nost r ani h posl ova biti Al eksandar Ci ncar Markovi , dota-
danj i posl ani k u Berl i nu Meut i m. Her en je alio t o je St oj adi novi pao, j er
je u t ome vi deo kr aj aut or i t at i vne vl ade u Jugoslaviji. On je pr edvi ao stva-
ranj e demokr at s ke vl ade u koj oj e Hrvat i imati znat an ut i caj zaj edno sa sr-
pski m leviarima. Zato je s mat r ao da bi bilo kor i sno za Nemaku da obra-
uj u Hrvat e, j er oni i maj u t esne kul t ur ne veze sa Nemakom, a, sem toga,
boj ao se i t al i j anskog meanj a u j ugosl ovenske posl ove.
76
Nemaki vojni atae u Beogradu, u svom izvetaju od 9. marta 1939. godine,
povodom Stojadinovievog pada, kae da je knez Pavle svojim linim angaova-
njem prilikom postavljanja Nemakoj naklonjenog ministra inostranih poslova
Cincar-Markovia i Italiji naklonjenog ministra vojnog Nedia vodio rauna o
eljama Osovine. At aej e nagl asi o d a j e pr omena v lade naila na si mpat i j e kod
zapadni h sila i ide u pri l og nj i hovi h i deol oki h t endenci j a u zemlji, ali da je
knez Pavle lino zai nt er esovan za dobi j anj e kredi t a od 200 mi l i ona RM za na-
or uanj e od Nemake.
7 7
MUSOL1NUEVA POLITIKA POSLE MINHENA
l PAD ITA IIJANSKIH FRLPA l ALBANIJU
Britansko Ministarstvo inostranih poslova je poetkom marta 1939. godine sa-
znalo da Italijani planiraju da upadnu u Jugoslaviju, da bi uspostavili red izme-
u Srba, Hrvala i Slovenaca, i da bi upad. koji bi bio praen upadom u Albaniju,
imao da bude oko I. aprila. Ministar inostranih poslova Halifaks je 12. marta u
najveoj tajnosti poslao ovu informaciju knezu Pavlu.
78
Knez Pavle je primio
ovu vest sa zahvalnou, ali je verovao da je zastarela, jer je ba primio telegram
od Musolinija koji ga je nagovarao da to pre sklopi sporazum sa Hrvatima. Ana-
lizirajui ovaj Musolinijev motiv, doao je do zakljuka da Italijani trae pretekst
za okupaciju Slovenije kako bi spreili nemaki izlaz na Jadran Mislio je da je
Maek jo lojalan dinastiji, ali da ini nemoguim svaki sporazum izmeu Hr-
vata i vlade, uprkos najboljih napora Beograda da se s njim sporazume na ra-
zumnoj bazi.
79
Halifaksova informacija knezu Pavlu bila je donekle tana, j er je ano re-
kao jugoslov enskom posl ani ku u Rimu Hristiu da Italija i ma s amo mi rot vor-
ne namer e pr ema Jugoslaviji, ali pr ema Albaniji nije izrazio takve namer e. Ita-
lijani ce uskor o udari t i na Al bani j u tek kad se uver e da se Beograd nee me-
ati Hristic j e s amo r ekao da Italija ne bi smel a da upot r ebi Albaniju kao bazu
za napad na Jugosl avi j u.
80
Mada je ano zavaravao sve zapadne sile pr i ama
o i t al i j anski m dobr i m na me r a ma pr ema Albaniji, bilo mu j e veoma t eko da
ubedi Hri st i a o svojim dobr i m namer ama pr ema Jugoslaviji. Hri st i j e t rai o
da Italija ne pr eduzi ma ni kakvu akciju pr e no to obavest i Beogr ad i da iznad
svega ne dovede u pi t anj e post oj anj e al banske drave bar f or mal no. Na to je
ano i spri ao sve to ^ii Italijani preduzel i u Albaniji, i kakve pl anove i maj u
za budunost , sto je Hristic pri mi o sa oevi dnom rezi gnaci j om i pri odl asku
pr i met i o da e Zogu zavriti na isti nain kao i Bene.
8
' I pogodi o je.
Poto su Nemci ubrzo posle Minhena - 15. marta 1939 - upali u eku i Mo-
ravsku i zauzeli Prag, a 17. marta proglasili eko-moravski protektorat i o tome
obavestili sirane vlade, Musolini se uplaio da e Maek uz pomo Nemaca ost-
variti svoj plan o autonomiji i nezavisnosti i time oslabiti pozicije Italije na Jad-
ranu. Meut i m, Hi t l er ga je ubr zo umi r i o uver avanj em da Nemaka, t oboe,
nema ni kakvi h ciljeva u Sr edozeml j u i da se nj e ne tie hr vat sko pi t anj e.
82
Tada je Musolini sve vie pomi l j ao i na okupaci j u Albanije, pa se sa anom
dogovori o da akci j u u Albaniji pr eduzmu s amo ako sa Beogr adom post i gnu
spor azum, na osnovu i spravke j ugosl ovenske grani ce, demi l i t ari zaci j e al bans-
ke grani ce, voj nog saveza i i t al i j anske podr ke j ugosl ovenskoj vladi u osvaja-
nju Sol una. Smat r al i su da bez j ugosl ovenskog pr i st anka ne vredi zbog Alba-
nije proigrati j edno t akvo dr agoceno pri j at el j st vo. Meut i m, kad se Muso-
lini uveri o da e ga Hi t l er podravat i i da zapadne sile i Jugosl avi j a nee ni t a
preduzet i , on je posl e pada St oj adi novi a odl ui o da upadne u Albaniju i bez
pr i st anka Jugoslavije, ak i prot i v nj ene volje, pa je 7. apri l a 1939. godi ne na-
r edi o da i t al i j anske t r upe uu u Albaniju.
83
I pored izvesnih voj ni ki h mera, pr eduzet i h j o za vr eme St oj adi novi a,
navodno za sl uaj da u Albaniji doe do pobune prot i v kral j a Zogua, jugos-
l ovenska vlada bila j e s pr emna da pri hvat i okupaci j u Albanije kao got ovu i-
nj eni cu To je bi o anov ut i sak iz razgovora s j ugosl ovenski m posl ani kom
Hri st i em, j er je 7. apri l a 1939. Hristi s amo pi t ao kakav je opseg okupaci j e
i nj eni h ciljeva. ano se nije izjanjavao u pogl edu opsega al banski h grani ca
i podset i o je Hri st i a da su se Italijani iskrcali s amo zato da uvrst e red i mir,
a nije ht eo da odgovori ni na to kakav bi stav zauzela i t al i j anska vlada ako bi
Jugosl oveni odl ui l i da okupi r aj u izvesne t ake na j ugosl ovensko- al banskoj
granici, ali je izjavio da bi o t om pi t anj u r ado r aspr avl j ao sa novi m j ugosl o-
venski m mi ni st r om i nost r ani h poslova Ci ncar-Markovi em. Meut i m, ano
se spor azumevao sa Maar i ma da s pr eme est divizija da bi ih bacili na ju-
gosl ovensku grani cu da izvre pritisak na Srbe.
84
POLITIKA JUGOSLOVENSKE VLADE I STAV JAVNOSTI PREMA
OKUPACIJI ALBANUE
Jugosl ovenska vl ada je ovo pi t anj e reaval a od 7. do 10. apri l a i donel a odl uku
da se poj aaj u garni zoni na al banskoj granici i da se Ci ncar-Markovi sast ane
sa anom, da bi mu ovaj dao obj anj enj e o akciji u Albaniji i o razgovoru sa
Hri st i em.
85
V stvari, Cvetkovieva vlada je agresiju protiv Albanije primila bez protesta
(iako j e Italija t i me oi gl edno kri l a odr edbe Beogr adskog s por azuma od 25.
mar t a 1937), s amo je traila obeanj e da Italija nee ii dal j e. Na t oj osnovi
je 22. i 23. apri l a dol o do spor azuma i zmeu grofa ana i Ci ncar-Markovi a
u Veneciji. Tom pri l i kom je grof ano izjavio da Kosovo ne zani ma Italiju,
i ako je, u stvari, mi sl i o da se mor a ivo pozabavi t i t om obl au, kao probl e-
mom koji e predst avl j at i no uper en u ki mu Jugoslavije.
86
SPOUNOPOUTI CKA S MACUA OD MI NHENSKOG SPORAZUMA DO DRUGOG SVETSKOG RATA
245
Procena Glavnog generaltaba bila je pravilna: Nai su interesi da se sa-
uva samost al nost Albanije. Ako Italija zauzme Albaniju, onda bi joj ona po-
sluila kao odskona daska za napad na Makedoni j u, a Kosovo i Metohija bie
jako ugroeni. No, i pored toga s t oj e naelnik Glavnog general t aba general
Simovi pr epor ui o mi ni st ru vojske i mor nar i ce da se izbegne svaka vojna
akcija u Albaniji, mi ni st ar vojske je sanj ao o podeli Albanije, Meut i m, Itali-
jani su brzom okupaci j om presekli sve nade u neki sporazum. Tako je Italija
postala bal kanska drava i st varni gospodar Jadrana, a Jugoslavija je dobila
jo j edan front na jugu i poj aanu al bansku i redent u.
87
Nemaka i Italija su ubr zo posle St oj adi novi evog pada u politici njego-
vih nasl edni ka Cvetkovia i Cincar-Markovia uvideli d a j e to bio taktiki po-
tez da bi se Francuzi i Britanci umirili, da bi se stiale nezadovol j ne nar odne
mase, i da se ni u j ugosl ovenskoj spol j noj politici u sutini nee nita izmeniti.
Istina. Cano je pad Stojadinovia, u razgovoru sa Musol i ni j em jo 7. februara,
ovako oceni o: Odl askom Stojadinovia, j ugosl ovenska kart a je za nas izgubi-
la 90 odst o svoje vrednosti.
Uostalom, Cvetkovi nije kri o d a j e u spol j noj politici poao Stojadino-
vievim t ragom. To se j asno vidi iz vladine dekl araci j e u Skupt i ni i Senat u
od 16. f ebr uar a i Cincar-Markovieve izjave od 9. mart a. Na slian nai nj e ne-
koliko dana kasnije pr i hvaena i aneksi j a Cehosl ovake. Tako se Cvetkovie-
va vlada pridruila kapitulantskoj politici V. Britanije i Francuske, zasnovanoj
na Minhenskom sporazumu.
88
Povodom italijanske okupacije Albanije 7. aprila 1939. godine, Ujedinjena
studentska omladina je sut r adan 8. aprila izdala Proglas, u koj em se, izmeu
ostalog, kae:
Svega j edan dan posl e l anog demant i j a Cvet kovi eve vl ade po kome ne pr edst oj i ni-
kakva t al i j anska akci j a pr ot i v Al bani j e. Musol i ni j evi odr edi napal i su s us j ednu zeml j u hrab-
rog al bans kog nar oda Na na oj grani ci vodi se r a t . . .
. . . Napad t al i j anskog f ai zma na mal u Al bani j u pr i r oda n j e nast avak r azboj ni ke os-
vaj ake pol i t i ke izazivake osovi ne Berl i n - Rim. Sa mo j e 20 da na pr ol o od kobni h t renu-
t aka kada su br at ski sl ovenski nar odi Cehosl ovake pali u na j c r nj e r ops t vo ge r ma ns kog im-
peri j al i zma. A da na s ve t r agi na s udbi na br at s kog ekog i sl ovakog na r oda pri j et i i da po-
st ane zla st var nost nar oda Jugosl avi j e!
Nee se Musol i ni zadrat i na na oj grani ci ! On ulazi da na s u Al bani j u da bi sj ut r a baci o
u svoj e r ops t vo Dal maci j u, c r nogor s ko i hr vat s ko pr i mor j e - ci j el u Jugosl avi j u. . .
. . Ne put kapi t ul aci j e, ne put t r agedi j e sl ovakog i ekog nar oda, ve ot por i bor ba
za svaku s t opu nae zeml j e, t o mor a da post ane put na r oda Jugosl avi j e!'
9
Za vreme svog boravka u Rimu Gering je 15. aprila 1939. u ime Hitlera es-
titao Musoliniju za upad italijanskih trupa u Albaniju. On je tom pri l i kom oba-
vestio Musolinija da je odbi o da primi nekog Maekovog emi sar a i da ga je
uput i o u Rim, pot o je smat r ao da Jugoslavija st opr ocent no ulazi u i nt eresnu
sferu Italije. Iako je alio za St oj adi novi em, koji je bi o bolji par t ner Osovine
od njegovog beznaaj nog nasl edni ka (Cvetkovia), Geri ng je ipak verovao da
e Jugoslavija ostali dobronamerno neutralna. On je t om pri l i kom izjavio: Ju-
goslavija moe iveti samo onda ako se povee sa dr uga dva suseda - Italijom
i Nemakom. Osov ina samo po sebi ima i nt eres da se stvari mi r no razvijaju
u Jugoslaviji. U sluaju rata Nemake sa Zapadom, oekuj emo blagonaklonu
neutralnost od Jugoslavije.
90
U toku Cincar-Markovieve posete Berlinu, 25. aprila 1939. godine, nagla-
eno je jedinstvo gledanja na spoljnopolitika pitanja. Na Ri bent r opovo pi t anj e
kakav bi bio stav Jugoslavije u sluaju oruanog sukoba u Evropi, Cincar-Mar-
kovi je odgovori o: Jugoslavija nee uestvovati u bilo kakvoj neprijateljskoj
akciji prema silama Osovine. Ona e u svakoj prilici ostati neutralna, i to je njena
konana odluka, dok je za j ugosl ovensko- nemake pr i vr edne odnos e uvera-
vao nemakog mi ni st r a da bi ostali isti. Nemci su bili zadovol j ni neut r al nou
Jugosl avi j e u r at u koji su pr i pr emal i i mogunou da Jugosl avi j u i dal j e eko-
nomski ekspl oat i u. Na Ri bent r opovo pi t anj e da li je Jugosl avi j a vol j na da na-
pusti Drut vo nar oda, Ci ncar-Markovi j e odgovor i o da j e Jugosl avi j a napus-
tila St al nu del egaci j u u enevi i akredi t oval a mi ni st r a u Ber nu. Jugoslavija
smatra da je Drutvo naroda odumrlo. Na Ri bent r opovu sugest i j u da bi bi l o
poel j no da Jugosl avi j a pri st upi Ant i komi nt er na pakt u, Ci ncar-Markovi je iz-
javio d a j e odma h po pr euzi manj u dunost i sa knezom Pavl om i kol egama u
vladi pr odi skut ovao to pi t anj e, da se lino zalagao za pr i kl j uenj e u ovom
ods udnom t r enut ku, ali su knez Pavle i drugi j ugosl ovenski mi ni st ri bili mi-
l j enj a da bi t akav j edan korak bi o pr eur anj en, a ni j ugusl ovensko javno mne-
nj e to ne bi pri hvat i l o.
91
Cincar-Markovi se - prilikom razgovora sa anom u Veneciji 22. i 23. ap-
rila 1939 - prema izvetaju nemakog ambasadora u Rimu od 24. aprila, vrlo po-
zitivno izrazito u prilog sve veeg zbliavanja jugoslovenske spoljne politike pre-
ma silama Osovine i da Jugoslavija odbija svaku garantiju Zapadnih sila, ve eli
da ostane, kao i do sada. u stavu blagonaklone neutralnosti prema silama Oso-
vine, pruajui im punu ekonomsku podrku. U pr i nci pu je bi o sagl asan da e
moda Jugosl avi j a pri st upi t i Ant i komi nt er na pakt u, ali j e ukazao d a j e pot reb-
no vr eme da se za t o pr i pr emi javno mnenj e. Saglasiii su se d a j e al banski pro-
blem konano reen t ako da post oj e uslovi za pobol j anj e odnosa.
ano smat r a d a j e u odnos i ma i zmeu Jugosl avi j e i Maar ske zapazi o e-
lju za zbl i enj em i da se Jugosl avi j a ubudue nee t ol i ko zalagati za t enj e Ru-
muni j e kao ranije. Bio bi pot r eban mali pritisak Berl i na radi ubr zanj a pri-
st upanj a Jugosl avi j e Ant i komi nt er na pakt u.
92
Meut i m, Ci ncar-Markovi u
Zapi sni ku o nj egovom sasl uanj u od 20. s ept embr a 1945. kae d a j e pr i l i kom
poset e Veneciji ut anai o poset u kneza Pavla Ri mu u maj u iste godi ne i kate-
goriki tvrdi da je odbi o pr edl og ana da Jugoslavija, u cilju vi dni j e mani fes-
tacije svoje pol i t i ke pr ema Italiji i Nemakoj , pri st upi Ant i komi nt er na pak-
t u.
93
Na sastanku sa Hitlerom sledeeg dana, 24. aprila, Hitler je naglasio Cincar-
Markoviu da Nemaka ima prijateljski stav prema Jugoslaviji ne samo sada
nego i ranije i izrazio elju da se Jugoslavija sporazume sa Maarskom. Odnosi
i zmeu Maar ske i Rumuni j e ga podseaj u na dva psa koji ree j edan pr ema
dr ugom i da j e naj bol j a odbr ana od Maara dobr o pos t upanj e pr ema Nem-
ci ma u Jugoslaviji koj a sa nj i ma bol j e post upa nego Maarska. Jaka Jugosla-
vija je veoma znaaj na ne s amo za Nemaku nego i za Italiju, koj a vie voli
Jugoslaviju na J adr ans kom mor u nego Maar sku. Gl upave su vesti d a j e tra-
io izlaz na Jadr ansko mor e i dodao: Moje grani ce su konane i stalne. e-
hosl ovaku je s mat r ao nepri j at el j em, j er je u svetu predst avl j al a naj vee skla-
dite oruj a prot i v Nemake. Cilj mu je da se post i gne mi r u Evropi , a pot o
je sr edi o stvari na Zapadu, Jugu i Jugoi st oku, ne eli vie da menj a gr ani ce.
Velika je ansa Jugoslavije u spr ovoenj u l oj al ne pol i t i ke pr ema Italiji koj a
ni kako ne bi elela Veliku Maar sku na Jadr anskom mor u. jer nije za to ra-
tovala s Aust ro-Ugarskom. It al i j ansko pri j at el j st vo sa Maar i ma ne i skl j uuj e
pri j at el j st vo s Jugosl avi j om. Nemaka bi odbi l a svaki zahtev Maar ske za re-
vizijom na r aun Jugoslavije. Kad je Ci ncar-Markovi pot vr di o da Jugosl avi j a
ni kada nee dopust i t i da bude uvuena u kombi naci j u koju V. Bri t ani j a nudi
garant i j ama, Hitler je izrazio zadovol j st vo zbog dobr i h odnosa s Jugoslavi-
j om.
94
U pismu Ministarstva inostranih poslova Maarske od 27. aprila 1939. ma-
arskom ambasadoru u Rimu, izmeu ostalog se kae da su se odnosi Maarske
i Jugoslavije poboljali na zadovoljavajui nain. Maarska nema rauna da se
Jugoslavija rascepka na 45 malih drava. Maarski i jugoslovenski interesi se
poklapaju sa interesima dveju velikih sila (Nemake i Italije - V. T.j. Ali ne treba
uriti sa nekim ugovorom, jer je unutranja situacija u Jugoslaviji teka, a Ju-
goslavija je saveznik Rumunije kojoj Maarska nikada ne moe izai toliko u sus-
ret koliko to ini Beograd.
95
REAKCIJA NA UPAD NEMACKIH TRUPA U EHOSLOVAKU
Kada su nemake t r upe 15. mar t a 1939. godi ne upal e u ehosl ovaku, V. Bri-
tanija je predl oi l a Francuskoj , SSSR-u i Pol j skoj navodno da se organi zuj u
u cilju ouvanj a mi r a put em kol ekt i vne bezbednost i i da zfestitc meunar od-
nu zaj edni cu od dal j eg kr enj a osnovni h zakona na koj i ma na poi va. Zatim
je postavila pi t anj e Fr ancuskoj , Poljskoj, Turskoj , Gr koj i Jilgolaviji ta na-
mer avaj u da ui ne ako Nemaka napadne Rumuni j u.
9 6
A kada j e bri t anski po-
slanik u Beogr adu ser Ronal d Kampbel (Campbel Sir Rol and) post avi o ovo
pi t anj e knezu Pavlu, knez ga je Ijutito upi t ao ta je sama V. Britani ja s pr emna
da uini u t oj situaciji. Na to je Kampbel r ekao knezu da se stavi u Halifaksov
pol oaj i dodao da se pr i mi e vr eme kad e nemaki manji susedi morat i da
odl ue da li e post at i nemaki vazali ili e brani t i svoju nezavisnost. Knez
Pavle je odgovor i o da e konsul t ovat i svoju vladu, savet ni ke i savezni ke svoje
zemlje.
97
Knez je govori o o t ekom geogr af skom pol oaj u, i upi t ao gde bi Ju-
goslavija mogl a kupi t i or uj e za popunu svog sl abog naor uanj a. Ser Ronald
se sloio da se Jugosl avi j a zaista nalazi u opasnom poloaju i javio svom mi-
ni st arst vu da ne veruje da bi se Jugoslavija unapred obavezala da stupi u rat
protiv Nemake, ve bi ostala neutralna, do krajnje mogueg trenutka. Zbog
st al nog pri t i ska Osovi ne ona bi - l ako neut r al na - pr eko volje sarai val a sa
Nemakom i It al i j om. On je mi sl i o da bi se Srbi (rekao je da ne moe govoriti
za Hrvat e) brani l i i ne bi ni kad pot puno popust i l i kao to su Cesi uinili,
i u docni j em st adi j umu, ako bi se stvari dobr o razvijale, mogli bi odi grat i ko-
ri snu ul ogu ako bi im se mogl o obezbedi t i snabdevanj e. Pr ema kneevom
mi l j enj u, u ovom t r enut ku mal e drave, nemaki susedi . pogreili bi ako bi
se pri drui l i ma kakvoj izjavi o zaj edni kom f r ont u, jer bi to upr avo znailo
ubrzat i ono t o ele izbei - agresi j u. Zat o bi j edna odl una dekl ar aci j a velikih
sila ohr abr i l a mal e nar ode.
9 8
Povodom nemake okupaci j e Cehosl ovake
CK KPJ je u mar t u 1939. izdao Proglas u koj em se, i zmeu ostalog, kae:
. Ovih su dana f ai st i ke bande nj emakog i mper i j al i zma okupi r al e ehosl ovaku
Zahval j uj ui mi nhe ns koj izdaji zbog t obonj eg ouvanj a mi r a por obl j eni su na ma brat -
ski sl avenski i mi r ol j ubi vi nar odi Cesi, Slovaci i Kar pat o- Ukr aj i nci . Nj emake fai st i ke hor-
de gr ubo i bezobzi r no uni t avaj u sve t ekovi ne ehosl ovaki h nar oda i pr i j et e i m pot puni m
i st r ebl j cnj em.
i t avom j e svijetu da na s j asno da sva dos ada nj a pr epu t anj a fai st i ki m osvaj ai ma
ni j esu spasi l a mi r ni s l obodu mal i h nar oda, ve napr ot i v s a mo oj aal a pozi ci j e r at ni h pot pa-
ljivaa nj emaki h, t al i j anski h i l apanski h i mpeni al i si a koji su radi svojih os\ aj aki h ci l j eva
ot poel i novi i mper i j al i st i ki rat i ot vor e no idu za t i m da gui nu itav svijet u naj st r ani j u
kl aoni cu kakvb ne pamt i l j udska i st or i j a. . Naa s t r anka j e t ano oci j eni l a i zdaj ni ki i ka-
pi t ul ant ski kar akt er Mi nhenskog s por azuma, pr edvi dj el a tok dogaaj a i pozval a r adni na-
r od i ost al e de mokr a t s ke i r odol j ubi ve snage u svim zeml j ama svi j et a da se udr ue u bor bi
za mi r i ot por Faistikim osvaj ai ma . .
Nar odi Jugosl avi j e, t r agedi j a ehosl ovaki h na r oda nas pozi va da b u d e mo budni pr ed
opas no u koj a nam pri j et i ! Nj emaki i i t al i j anski i mperi j al i st i vec s pr e ma j u svoj dal j nj i po-
hod na istok i j ug. . Na r edu su ost al e mal e drave - na Bal kanu i u i st onoj Evr opi Na r edu
je Jugoslav ija. ..
Zatim se pozivaju narodi Jugoslavije da ouvaju j edi nst vo i osi guraj u ot por-
nu moc zemlje i opt uuj e Cvetkovieva vlada koja odugovlai davanj e narodi-
ma demokr at ske i naci onal ne slobode. Takva vlada slabi odbr ambenu snagu dr-
ave i predstav lja veliku opasnost za opst anak Jugoslavije. Na kraj u se zahteva
da s<? stvori demokr at ska vlada nar odne sloge i odbrane, da se ostvari savez sa
So\ jetskim Savezom, savez i brat st vo balkanskih naroda, da se iz nae zemlje is-
t eraj u i onemogue svi Hitlerovi i Musolinijevi faistiki agenti i da se obezbede
politika i socijalna prava za radni narod i amnest i j a za sve politike vojne osu-
eni ke. "
Kao t o se \ i di , jedino je KPJ u svojim pr ogl asi ma i dr ugi m part i j ski m
mat er i j al i ma - l anci ma poj edi ni h part i j ski h r adni ka - st al no ukazi val a na
opasnost koj a pret i Jugoslaviji, na pot r ebu j edi nst va i odl unost i u bor bi za
ouvanj e mi r a i nezavi snost i zemlje, o zavoenj u demokr at s kog por et ka i re-
avanj a socijalnih, naci onal ni h i ekonomski h pr obl ema, o pot r ebi vrst og po-
vezivanja sa Sovj et ski m Savezom itd.
Edvard Kardel j je u svom l anku Nezavisnost Jugoslavije u opasnosti u
Proleteru XV, or ganu CK KPJ br. 1 u maj u 1939. godi ne, i zmeu ostalog, na-
pisao:
Rei mske nam sl uge govore, da nema opasnost i napada na Jugosl avi j u sa s t r ane
Nemake i Italije Takva je t vr dnj a svesna la, koj a t r eba da pr i pr emi t er en za kapi t ul aci j u.
Faistiki i mper i j al i st i nadi r u na naj sl abi j e t ake, po put u naj manj eg ot por a. A neut r al na
Jugosl avi j a zahval j uj ui kapi t ul ant s koj politici nar odni h i zdaj i ca i j est e naj sl abi j a t aka na
Bal kanu O t ome se mogao ubedi t i i Ci ncar-Markovi u Ml eci ma (Veneci j i - V. T.) i u Berl i nu,
gde su mu post avi l i zaht eve, koj e ni j edna zaista s l obodna zeml j a i na r odna vl ada ni kada ne
bi mogl a da pri mi . Pr ema pl anovi ma fai st i ki h osvaj aa Jugosl avi j a t r eba da bude ili vazal
osovi ne Berl i n - Rim ili da j e uop t e nema. Za j edan r odol j ubi vi nar od t akva al t er nat i va zove
se: ili kapi t ul aci j a ili ot por , odbr a na svoje nezavi snost i . Nar odi Jugosl avi j e u svoj oj ogr omnoj
veini st oj e za o d b r a n u nezavi snost i dr a ve . . .
Je l i odbr a na nezavi snost i Jugosl avi j e uopt e mogua? Bezusl ovno ona j est e mogu-
a. Ona j e mogua uj edi nj enj em sviju r odol j ubi vi h snaga, sl ogom sviju na r oda u Jugosl avi j i ,
soci j al ni m zadovol j enj em r adni h masa i u s p o s t a v l j a n i m demokr at s ki h pr ava To j e put po
kome bi bili st vor eni unut ar nj i uslovi za zaista us pe nu odbr a nu. Sa dr uge st r ane, odbr a na
e biti us pe na s amo t ada. ako e se Jugosl avi j a ukl j ui t i u r ad na st var anj u si st ema kolek-
tiv ne bezbednost i , ako ce radi l i na uvr enj u odbr a mbe nog saveza ugr oeni h mal i h na r oda
Bal kana i i st one Evr ope t e Fr ancus ke i Engl eske, a nar oi t o Sovj et skog Saveza. V
0 0
BRITANSKO-TL' RSKA DEKLARACIJA OD 12 MAJA 1939.
Iz reakcije na britansko-tursku deklaraciju od 12. maja 1939. jasno se videla od-
lunost jugoslovenske vlade da izbegne prilaenje ma kakvom zajednikom fron-
tu i da odri neutralnost protiv svakog pritiska - nemakog. italijanskog ili bri-
tanskog. jer je ova dekl araci j a, kao prot i v-pot ez na i t al i j ansku okupaci j u Al-
bani j e, obavezi val a Tursku i V. Bri t ani j u da sar auj u u sl uaj u r at a u obl ast i
Sredozeml j a. Obj anj avaj ui naput anj e neut r al nost i od st r ane svoj e vlade,
t urski poslanik u Beogr adu r ekao je i ncar-Markovi u da e nj ena odl uka
uticati na Jugosl avi j u i Rumuni j u i pr omeni t i nj i hov stav neut r al nost i .
1 0 1
Cincar-Markovi je smatrao da e britansko-turska deklaracija izazvati oz-
biljne posledice, jer je ona povredila Balkanski pakt <sporazum) koji je obavezi-
vao sve drave potpisnice da ne pristupaju nikakvim kombinacijama bez pristan-
ka drugih. Ona bi mogl a dati povoda Osovini da i spi t uj e Jugosl avi j u i Ruma-
niju da li namer avaj u da ost anu u Bal kanskom spor azumu post o je on napus-
tio svoju nezavisnost i vezao se za ant i -osovi nske sile. On je mislio da je pro-
bl em ouvanj a mi ra na Bal kanu j edi no st var bal kanski h drava i prot i vi o se
svakom meanj u velikih sila.
102
lanice Balkanskog pakta su nastojale da ostanu neutralne u sukobu izme-
u dva imperijalistika bloka, koji su Balkan smatrali svojim podrujem. Tre-
nut na neut r al nost Bal kana ila je u pri l og Nemakoj zbog nj eni h pr i pr ema za
napad na Poljsku. Meut i m, Hi t l er j e eleo da l ani ce Bal kanskog pakt a evo-
luiraju ka t enj em pri j at el j st vu s Nemakom.
1 0 3
A pot o se njegov pritisak u
pravcu j ugoi st one Evr ope sve vie oseao, V. Bri t ani j a i Fr ancuska su svim
sredst vi ma teile da ouvaj u svoje pozicije na Bal kanu. Zat o su one - zbog ne-
makog pri t i ska na Rumuni j u i i t al i j anskog na Grku - apri l a 1939. ovim zem-
l j ama garant oval e i nt egri t et ,
104
dok se Turska 12. maj a iste godi ne sporazu-
mel a sa V. Bri t ani j om da e se u sl uaj u rat a u Sr edozeml j u meus obno po-
t pomagat i svim sr edst vi ma.
1 0 5
Ovo je izazvalo ner aspol oenj e u Beogr adu
ut ol i ko vee to je t urski mi ni st ar pr edsedni k izjavio da Turska vie ne moe
ostati neut r al na.
1 0 6
Tur ska je 19. okt obr a 1939. skl opi l a slian ugovor i s Fran-
cuskom.
1 0 7
Meut i m, svi ti pokuaj i br i t anske pol i t i ke nisu mogli spreiti
stvarni nemaki ut i caj na Bal kanu.
Savet Balkanskog pakta se poslednji put sastao 2. februara 1940. godine, tj.
pet meseci posle poetka drugog svetskog rata, sa ciljem da se odri mir i red
na evropskom Jugoistoku i neutralnost prema zaraenim stranama. To je, u
stvari, bila sahrana Balkanskog pakta koji je konano iezao sa balkanske po-
litike pozornice.
SASTANAK HI TLER- KNEZ PAVLE U BERLINU 5. JUNA 1939.
U izvetaju zvani nog pr edst avni ka nemakog mi ni st r a i nost rani h poslova u
Berl i nu od 25. maj a 1939. kae se da je j ugosl ovensko posl anst vo pot vr di l o da
ce knez Pavle posel i t i Nemaku, ali je dat neodr een odgovor da li je u izgle-
du da se t om pri l i kom i zmeu Jugoslavije i Nemake zakljui neki pakt ili
spor azum ili pr i st upanj e Jugosl avi j e Ant i komi nt er na pakt u, j er su odnosi iz-
meu Nemake i Jugosl avi j e pot puno raieni. To su st rani novi nari u Ber-
linu ovako koment ari sal i : iako j ugosl ovensko posl anst vo pokazuj e izvesno
pri j at el j sko raspol oenj e, i pak se osea neka tenja da se omal ovai politiki
znaaj poset e kneza Pavla. Na margi ni ovog izvetaja Ri bent r op je napi sao:
Prema Jugoslaviji se mor a ot r o post upat i .
108
Na sastanku izmeu Hitlera i kneza Pavla u Berlinu, u prisustvu Ribentropa
i Cincar-Markovia, 5. juna /939. godine, Hitler je saoptio knezu da e nastojati
da produi politiku prisnog prijateljstva prema Jugoslaviji u ekonomskom i po-
litikom pogledu, a knez je rekao da je nadahnut istom eljom prema Nema-
koj. -Hitler je dalje nagl asi o da su Nemaka i Italija Osovi nom Rim - Berlin
povezane u jedan kr aj nj e vrst savez, pa bi za Italiju u ovom t r enut ku bilo va-
no da Jugosl avi j a uini neki gest kojim bi oi gl edno pokazal a svoju prijatelj-
sku politiku pr e ma Osovini. Na to je Ri bent r op dodao da bi j edan takav gest
mogl o da bude istupanje iz Drutva naroda, kao i t enj a sar adnj a jugosloven-
skog i nemakog mi ni st ra i nost r ani h poslova u pogl edu dal j eg razvoja odnos a
u Bal kanskom pakt u, j er Turska ve ide u r askor ak sa obavezama iz tog pakt a.
Knez Pavle je odgovor i o da se Jugoslavija ve dost a odvoj i l a od Drut va na-
r oda i da nita nema protiv i st upanj a zgodnom pri l i kom. Ci ncar-Markovi j e
r ekao da ce mi ni st ar i nost r ani h posl ova Rumuni j e. pri l i kom poset e Ankari,
traiti da se izostav i 6. paragraf iz br i t ansko- t ur ske dekl ar aci j e od 12. maj a i
da se suprot st av i suvie t esnom br i t ansko- t ur skom pri j at el j st vu, a Jugoslav ija
e nast oj at i da se Bal kanski pakt odri na neut r al noj bazi, i nae e traiti od
Turske da se povue. Sto se tie istupanja iz Drutva naroda Cincar-Markovi
je rekao da je to nemogue pre 1. septembra ( Ri bent r op je t rai o povl aenj e u
junu).
Hi t l er je opet i st akao da je za Jugoslavi ju v ano i kor i sno da j asno odr edi
svoju politiku, jer bi t i me uvrst i l a svoju unut r anj u si t uaci j u, j er bi hrvat ski
i sl ovenaki separat i st i shvatili da je nj i hova bor ba uzal udna i da ne mogu
oeki vat i pomo kad saznaj u da su Nemaka i Italija za odr anj e Jugosl avi j e
u sadanj em obl i ku i da Italija nema ni kakvog i nt eresa da podrava t enden-
cije Velike Maarske, j er su njeni i nt eresi usmer eni pr ema j ednoj snanoj
Jugoslaviji Knez Pavle je r ekao da on ve godi nama vodi odr eenu pol i t i ku
pri j at el j st va pr ema Nemakoj i Italiji, mada mu t o ponekad ot eavaj u zapad-
ne demokr at i j e, i da eli da nastavi takav kurs. Meut i m, Hi t l e r j e bio razoa-
ran ovom poset om i rezul t at i ma razgovora, t ako da nije mogao pri kri t i svoju
sr dbu pr i l i kom odl aska sa pregovora.
I razgovoru sa Cincar-Uarkovicem istog dana Ribentrop je rekao da Turska
sledi neshvatljn kurs. Ako bi se st al no povezala sa si l ama koj e je okr uuj u
onda bi Bal kanski pakt post ao nemogua kombi naci j a, a t ada bi odvaj anj e Ju-
goslav ije od Tur ske bilo nei zbeno pr e ili kasnije. Zat o je u i nt eresu Jugosia-
vije da svoju pol i t i ku pr ema Osovini ot vor eno pokae i st upanj em i z Drut va
nar oda. Ci ncar-Markovi je izjavio da e to pi t anj e dobr o proui t i , ali da jo
ne moe obeat i pr i st upanj e Jugoslavije Ant i komi nt er na pakt u, j er se t aj pakt
u Jugoslaviji smat r a da je us mer en protiv Rusije, za koj u su Jugosl avi j u dugo
vezivale sl ovenske sent i ment al ne veze. pa t aj pakt za sada nije popul ar an. Na
Ci ncar-Markovi evo pi t anj e da li je Nemaka s pr emna da Jugoslaviji odobr i
kredi l od 200 mi l i ona RM. Ri bent r op je izjavio da e podrat i j edno t akvo re-
enj e. Na kraj u Ri bent r op je pokr enuo pi t anj e t r et mana nemake nanj i ne u
Sloveniji, a Cincar Markov ic je obeao da e ispitati tu st var i izrazio al j enj e
zbog izvesnih pokr et a meu Nemci ma u Sloveniji i pome nuo nepoel j no de-
l ovanj e novog nemakog konzul a u Mar i bor u.
1 0 9
STAV JI GOSLAVUF. PRF.MA BALKANSKOM SPORAZUMU 1 DRUTVU NARODA
Meut i m, Jugosl avi j a je rani j e ipak teila da odri Bal kanski pakt i sauva mi r
u tom pr ost or u. Na sast anku pr edst avni ka Bal kanskog s por azuma f ebr uar a
1939, r umunski mi ni st ar i nost rani h poslova Gafenko (Gafencu Grigore) je, go-
vorei u ime lanova sporazuma i u ime Rumuni j e, uveravao nemakog posla-
ni ka u Bukur et u Fabri ci j usa (Fabri zi us Wi l hel m) d a j e Mala Ant ant a mrt va,
a da Bal kanski spor azum nee ni kad post at i ant i - nemako or ue. etiri zem-
lje su se slagale da je nemaki pr odor ka Istoku pr i r odna pojava ija e sna-
ga jaati i da su priznale da Balkan mor a shvatiti tu i nj eni cu i t esno sara-
divati sa Nemakom, nar oi t o u ekonoms koj sferi .
110
Gaf enko nije nita re-
kao o Bugar skoj koja nije bila uesni ca Bal kanskog spor azuma. Zbog toga t o
je odbi j al a da sudel uj e u odbr ani tog podr uj a. Bal kanski spor azum je bi o
nesposoban da odbi j a st al no meanj e Osovi ne u politiki ivot Bal kanskog po-
l uost rva. a bugarski t eri t ori j al ni zahtevi bili su putali or ue pol i t i ke velikih
sila. Bugarska bi uest voval a u zaj edni koj odbr ani Bal kana s amo ako bi od
Rumuni j e dobi l a j unu Dobrudu, od Grke del ove zapadne T rakije, a od Ju
goslavije i Gr ke Makedoni j u. Bugar ska nije bila zadovol j na, i ako je sa Jugos-
lavijom jo 24. j anuar a 1937. zakljuila Pakt o vei l om pri j at el j st vu, a 31. j ul a
1938. sa dr avama Bal kanskog spor azuma pot pi sal a u Sol unu j edan spora-
zum u koj em su se sve pot pi sni ce odr ekl e upot r ebe sile u meus obni m od-
nosi ma, odobr i l e Bugar skoj da povea br oj no st anj e svoje voj ske i ot vori l e
put za dal j u di skusi j u pr edl oene revizije t raki j ske grani ce.
111
Ona nije htela da ude u Bal kanski spor azum bez odr edeni h grani ni h re-
v izija. a bila je s pr emna da politiki i ekonomski sar aduj e sa Nemakom ako
bi Nemaka hi t no pomogl a nj ene t er i t or i j al ne zaht eve, nar oi t o pi t anj e Do-
brude.
1 1 2
I V. Bri t ani j a je apri l a 1939. poj aaval a svoje napor e da okupi bal kanske
drave u neki oblik kolektiv ne uni j e i ograni i sve vee i renj e nemakog uti-
caja. Njen posl ani k u Ankari pr edl agao je Tur skoj da uvue Bugar sku u Bal-
kanski spor azum pr i dobi j anj em Rumuni j e da obea ponov no r azmat r anj e pi-
t anj a Dobrude. Meut i m, r umuns ki mi ni st ar i nost r ani h poslova Gaf enko
pri st ao je da o t ome razgovara sa Beogr adom i podv ukao da ako Jugoslavija
odbi j e da ust upi t eri t ori j e Bugarskoj , onda bi mal o vr edel o da Rumuni j a
sama t o ui ni .
113
Iako je Nemaka u j unu traila da Jugosl avi j a napust i Bal kanski spora-
zum.
114
ipak je Jugoslav ija inila napor e da uvue Bugarsku u Bal kanski blok.
Ci ncar-Markovi i bugarski pr edsedni k vl ade Kj osei vanov sastali su se 4. j ul a
1939. na Bledu da di skut uj u o t ome kakvi e da budu odnosi i zmeu Jugos-
lavije i Bugarske ako Bal kanski pakt opst ane, a kakvi ako se r aspadne. Rasp-
ravljali su o svrsi shodnost i zaj edni ke neut ral nost i , u sl uaj u bilo ijeg pritis-
ka - Osovi ne ili zapadni h demokr at i j a ili oba bloka, i kol i ko bi dugo Jugos-
lavija i Bugarska mogl e ost at i neut r al ne. Kj osei vanov je tv rdi o da bi Bugarska
ula u rat na st ranu koju bi izabrala Jugoslavija i da bi s Jugoslav ijom st upi l a
u svaki blok koji joj doput aj u nj ene obaveze. Razgovarali su o mogunost i
politike, ekonomske i vojne saradnj e. pa ak i o vojnom savezu i nali da se
pot puno slau po svim t akama.
1 1 5
Dve drave su se sloile o politici ekonom-
ske saradnje i suglasile se da politika nezavisnosti i neutralnosti slui i intere-
sima obeju zemalja i interesima mira na Balkanu, pa je ne ophodno da obadve
vl ade nast ave politiku dobr i h i pri j at el j ski h odnos a pr ema svi ma susedi ma,
kae se u komi ni keu i zdat om t om pri l i kom.
116
Zadovoljstvo koje je Kjoseivanov izrazio 10. jula na Bledu pretvorilo se 10
dana kasnije u nezadovoljstvo u Sofiji, jer je Jugoslavija odbila da odrekne Bal-
kanski pakt, smatrajui da je bolje da ostane u njemu i usmerava njegov razvoj.
Kj osei vanov je r ekao Nemci ma da mu Ci ncar-Markovi nije odgovori o na pi
t anj e kakav bi stav zauzela Jugoslavija ako bi Turska napal a Bugarsku, niti je
verovao da e poset a kneza Pavla Londonu donet i dobr e rezul t at e za Bugai
sku.
117
Knez Pavle je u Londonu (19. jula 1939. - V. T.) rekao Halifaksu da bi vo-
leo da se rei pi t anj e Dobrude, ali je bio protiv toga da Bugarska dobi j e kak-
vu luku na Egejskom mor u. jer bi to dalo Italiji j ednu vrstu vrata koj i ma bi
ula u bal kansku kuu.
118
Nemaki poslanik u Beogradu je 20. jula 1939. obavestio Ribentropa da je
iz pouzdanih izvora saznao da je jugoslovensko Narodna banka sredinom ili kra-
jem marta Iverovatno u vezi sa optom politikom zategnutou prilikom rea-
vanja problema Cehoslovake) stvarno izvrila prenos zlata u V. Britaniju. Iako
se kae d a j e poset a kneza Pavla Londonu imala isto privatni, ipak je mogu-
no da ie imala i politiki karakt er. Siguran sam da jo uvek (knez Pavle - V.
T.) arko eli da dopri nese poput anj u zategnutosti u nemako-bri t anski m od-
nosi ma i da e u Londonu nastojati da to je mogue vie dopr i nese ovom ci-
lju. .. Poslanik dal j e smat r a da nikakvi pokuaj i Bri t anaca da pri dobi j u Ju-
goslaviju za bri t ansku politiku okr uenj a nee postii neki uspeh, j er je suvie
oi gl edna neposr edna opasnost koja preti Jugoslaviji od takvog st ava.
119
Poto je nemaki vojni at ae u Beogradu dost a obj ekt i vno i i nt er esant no
opi sao razvoj voj nopol i t i ke situacije u Jugoslaviji u vr emenu od I. okt obr a
1935. do 1. jula 1939. godine, ukl j uuj ui unut r anj u i svetsku si t uaci j u i od-
nose Jugoslavije sa Nemakom. Italijom. Bugarskom, Maar skom, Rumuni -
j om i Grkom, i taj izvetaj poslao u Berlin 21. jula 1939. godine,
120
to se iz
njegovog opi rnog sadraj a daj e samo izvod u Prilogu 3a.
Nemaka je 29. jula 1939. godine naredila svom poslaniku u Beogradu da
obnovi pritisak na jugoslovensko Ministarstvo inostranih poslova da se Jugos-
lavija povue iz Drutva naroda
w:
- Na taj zahtev nemaki posl ani k je ve 31.
jula odgovori o da je Jugoslavija, pr ema izjavi Cincar-Markovia, ve raski nul a
sa Drut vom naroda, samo eka formal an izgovor za i st upanj e, a to e vero-
vatno biti na septembarskom zasedanju u enevi koje e raspravljati o Ceho-
slovakoj i Albaniji.
122
U svom izvetaju od 10. avgusta 1939. godi ne nemaki
poslanik u Beogradu kae da je Cincar-Markoviu r ekao da dravi prijatelj-
skoj i neut r al noj pr ema nama (Nemakoj - V. T.) ne prilii l anst vo u Drutvu
naroda i zapi t ao ga koji su razlozi zbog kojih se izlazak j o uvek odlae. Cin-
car-Markovi je odgovori o da se izbor met oda koji e Jugoslavija pri meni t i
u svojem odvaj anj u od Drutva nar oda mor a prepust i t i j ugosl ovenskoj vladi.
Sa spol j nopol i t i ki h razloga ovo pi t anj e se mor a obazri vo reavati. Ako bi
Drutvo naroda na sept embar skom zasedanju zauzelo prot i vosovi nski stav,
onda bi to za Jugoslaviju bio povod za i st upanj e.
123
Nemako poslanstvo u Tirani u svom izvetaju od 20. avgusta 1939. godine
navodi da je tiranski prefekt, prilikom prijema grofa Cana, u svom pozdravnom
govoru istakao nadu u ujedinjenje sa svim Albancima s one strane granice i u
stvaranje Velike Albanije uz pomo faistike imperije, da je svoj odgovor ano
zavrio sa ivela Velika Albanija i da se ve sl ubeni ci ma i pri vat ni m licima
daj u uput st va da demonst r i r aj u za pri saj edi nj enj e Albaniji grke Cameri j e i
j ugosl ovenskog Kosova, tako da ve dolazi do manj i h demonst r aci j a te vrste.
Jugoslovenski poslanik smat r a da ova provokaci j a pr ema Jugoslaviji j ako ote-
ava poloaj beogr adske vlade i da ce znat no olakati rad prot i vni ka Osovine,
a grki predst avni k proceni o je ovu provokaciju kao mer u za zast rai vanj e su-
sednih drava Albanije.
124
UOI NAPADA NEMAKE NA POLJSKI.' .TROJNI PREGOVORI
PAKT O NENAPADANJU SSSR - NEMAKA
Uoi napada na Poljsku Ribentrop je na sastanku sa grofom Canom II. avgusta
1939. u Fulu (Fuschl ) pri l i kom anal i ze evr opske pol i t i ke si t uaci j e, por ed os-
talog, i st akao da je rat nei zbean; da Rusi j a nee i nt erveni sat i ; da su zapadne
sile sl abe i da nee brani t i Poljsku; da e bal kanske zeml j e biti neut ral ne, j er
nisu u st anj u da ma' t a pr eduzmu, budui da su obuzet e bri gom da sauvaj u
svoje grani ce; da je Jugoslav ija sl aba i nepouzdana; da je knez Pavle u Lon-
donu davao izjave koje su izrazito nepr i j at el j ske pr ema Osovini. Zato Rajh eli
da Italija i skori st i pol j ske af er e da dokraj i svoj spor sa Jugosl avi j om u Hr-
vat skoj i Dalmaciji; da e Ameri ka ost at i neut r al na i da je zbog svega toga vre-
me i zvanr edno pogodno za akci j u.
ana je tada proi mao strah, jer je Italija teila da Nemaka ne zagazi
u rat pre kr aj a 1942. Drugog dana. kod Hi t l era su ugl avnom ponovl j ene iste
misli. Hi t l er je t om pri l i kom nar oi t o istakao: da ima milion voj ni ka na Ist oku
i da e Poljsku likvidirati do 15. sept embr a; da se Nemaka pr ema Pol j skoj
nalazi u istoj situaciji kao Italija pr ema Jugoslaviji i da post oj e sumnj i vi znaci
da e Jugosl avi j a sauvat i svoj stav neut r al nost i pr ema Italiji, vec e je napast i
s l ea ako se poj ave t ekoe u Italiji. Zbog toga je savet ovao Itali ji da iskoristi
priliku da r askomada Jugoslaviju, okupi r aj ui Hr vat sku i Dal maci j u.
125
Kad je Musolini pr eko ana pokuavao da Hi t l era odv rati od napada na
Poljsku, Hi t l er j e odgovori o.
Due oekuj e od mene da dam dokument ovani dokaz o t ome da bi iz-
bi j anj e rat a u ovome t r enut ku bila l udost . ano j e i mao zadat ak da nema-
kim r ukovodi oci ma ot vor eno saopt i Musol i ni j evo uver enj e da bi napad na
Poljsku znai o svetski rat koji bi. u post oj ei m pri l i kama, doneo poraz Oso-
vini.
Posle dugi h nemako- i t al i j anski hpr egovor a u Sal cburgu ( Sal / bur g) od 11
do 13. avgust a 1939. godi ne, svaka st r ana je ost al a pri svome gl edi t u. Hi t l er
je s mat r ao da e sukob sa Pol j skom ost at i lokalizovan i da Velika Bri t ani j a
i Fr ancuska nee i nt erveni sat i , j er nisu s pr emne za rat. Tom pri l i kom Hitler
j e ponudi o Italiji da r as komada Jugoslaviju dok on bude uni t i o Pol j sku.
126
U svom strogo poverljivom prilino objektivnom izvetaju od 21. avgusta (tj.
nepos r edno pr e izbijanja dr ugog svet skog rat a) nemaki poverenik istie da ju-
goslovenski krugovi, tj, najmerodavnije linosti u vladi i vojsci.
ele da se aps ol ut no pr i dr avaj u neut r al nos t i Jugosl avi j e u sl uaj u r at a i da u nj oj vi de je-
di no mogu e dr anj e Jugosl avi j e, koj e se ni u t oku rat a. pa ma kakav on bio. ne bi mogl o
pr omeni t i . Ovaj stav Knez Pavle je zas t upao i u Londonu i, oi gl edno, t eko da je pri t ome
na engl eskoj st r ani nai ao na nesl aganj e ili ma i na sl ab poku a j da se pods t akne na neku
pr ome nu u t om dr anj u. U vezi sa l ondons kom pos et om moe se dodat i da se Knez Names-
nik (i pr e ma obave t enj i ma koj a ne pot i u iz j ugosl ovenski h izvora) oi gl edno vrlo objektiv-
no izraavao o svojim utiscima steenim o Nemakoj i da je. tavie, pokuao da pobudi razume-
vanje za nemako dranje. U me r oda vni m j ugosl ovenski m kr ugovi ma u pos l ednj e vr eme iz-
bija sve vie s t r ahovanj e od mogunos t i da Italija u sl uaj u rat a pr i nudi Jugosl avi j u da na-
pust i svoj u neut r al nos t i da dozvoli prolazak italijanskih trupa preko /ugoslovenske teritorije,
i to kroz junu Makedoniju u prascu Soluna. Ovo strahovanje u Generaltabu uzima se veoma
ozbiljno. . .
Mada se gor e opi s ana strahovanja povezuj u u pr vom r edu sa It al i j om, i pak. t akve
boj azni postoje i u osnosu na Maarsku i u odnosu na Bugarsku, u ije se i s kr ene na me r e ne
ver uj e Zbog toga se j ugosl ovenski Gener al t ab j o pr e dueg vr emena na ao pobue ni m da
pr i st upi izradi fomfikacijskih objekata na i t al i j anskoj , na maarskoj a del om na bugarskoj gra-
nici. koji u stvari, zbog kr at kog vr emena koj i m se za nj i hovu i zradu r aspol agal o, t eko da
mu g " posluiti za ne t o vie, ve s a mo kao sredsn'o za nevolju.': . zat i m pover eni k nagl aava
da se u beogr ads ki m kr ugovi ma t vrdi d a j e od vr e me na okupaci j e Al bani j e od s i r ane Italije
akt i vnost al banski h bandi u Makedoni j i porasl a, t o se pr i pi suj e i t al i j anskom ut i caj u i oiv-
l j avanj u s t ar e al bans ke i r edent e. Ist o t ako. sa zabr i nut o u se uoava da j e i bugarsko-ma-
kedonska akcija u jugoslavenskoj Makedoniji dobila nove impulse.
S/a kraju poverenik zakljuuje -da merodavni krugovi neobino iole, kada se pojave znaci
da se sa nernake sirane jugoslavenskom drianju ne poklanja puna vera. J e dno t akvo nepove-
r enj e u posl ednj e vr e me ogl eda se nar oi t o u i nj eni ci da su izvesne nernake isporuke Ju-
goslaviji obustavljene i da oni s veano izjavljuju da to nepover enj e. za koj e smat r ai u da ga
pot hr anj uj u Italija i Bugar ska, nisu zasluili, jer su vr st o r eeni da se naj s t r ozne pr i dr avaj u
obaveza o neut r al nos t i uzet i h pr e ma Osovini, a pr e svega pr ema Ber l i nu-
1 / 1
Bivi predsednik jugoslovenske vlade Duan Simovi u svojim Memoarima
kae da izgleda da je knez Pavle bio vrlo uznemiren obavetenjem, dobljenim u
drugoj polovini avgusta /939. da je Hitler zakljuio ugovor o savezu su Sov/et-
skom Rusijom i du e napasti Poljsku. Zbog toga je naredio da se odmah zakljui
sporazum sa Hrvatima poznat pod imenom Sporazum Cvetkovi-Maek, usvaja-
jui hrvatske pretenzije i rtvujui izvesne vane srpske interese. Vest o zaklju-
enj u pakt a ver ovat no mu j e doneo grof Jet enbah ( Jet enbach - Tering), koji
je, kao supr ug Jelisavete, sest re pri nceze Olge, bi o r edovan gost u dvor cu
'Brdo kod Kranj a. Grof Tering, koji je bio oduev ljeni nacista, i grao je ul ogu
odr aa veze i posr edni ka. On je obavel avao kneza o Hi t l erovi m na me r a ma
i nagovar ao kneza Pavla i knegi nj u Olgu na sar adnj u sa Nemakom, t vrdei
da e ona pov ratiti prest i izgubljen u pr ol om rat u, stati na e l o nove Evrope,
i si gur no pobedi t i Fr ancusku, koja je i znut ra sasvi m trula, i Veliku Bri t ani j u
koja j e pot puno nespr emna.
1 2 8
Pot o je u pr ol ece 1939. predv iala poveanj e opasnost i od rata. sovjet-
ska v lada se ener gi no zalagala za st var anj e kol ekt i vnog f r ont a, pa je 18. mar-
t a predl oi l a da se odri savet ovanj e pr edst avni ka SSSR, Engleske, Francus-
ke. Poljske. Rumuni j e i Turske; 17. apri l a predl oi l a je da se zakljui ugovor
0 uzaj amnoj pomoi i voj noj konvenci j i i zmeu SSSR-a, Engl eske i Francus-
ke. a 10 maj a dal a je izjavu pol j skoj vladi da SSSR nece ot kazat i pomo Po-
ljskoj ako ona t o bude elela.
129
Meut i m, engl eska vlada je dal a uput st va svoj oj voj noj misiji, koja je vo-
dila pr egovor e u Moskvi, da br i t anska vlada ne eli da pri mi na sebe bilo kak-
vu konkr et nu odgov or nost koja bi j oj mogl a vezati ruke i da se u pregovo-
r i ma ograni i na opt e f or mul aci j e
1 3 0
Pored toga, i zmeu ner nake i br i t anske vl ade u leto 1939. godi ne voeni
su tajni pregovori o post i zanj u spor azuma sa ci l j em da se Hi t l er ova r at na ma-
ina okr ene pr ema i st oku
1 3 1
Posto je lozinka Zapada j o uoi pregov or a u Mi nhenu bila ne dopust i t i
Rusiji da ue u Evropu, Staljin je, posl e kapi t ul aci j e V. Bri t ani j e i Fr ancuske
u Mi nhenu. uoi o opasnost od Nernake. Dok Hi t l er nije el eo da r at uj e na
dva front a, Staljin je vodi o politiku - borbu za dobi t ak u vr emenu - da Rusiju
zadri izvan rata i da ost ane u ulozi posmat r aa, a pot om u ulozi ar bi t r a.
On se kol ebao: da li da pri e zapadni m si l ama ili da pri hvat i Hi t l erove ponu-
de. Odl ui o se da pri hvat i ovo dr ugo. Tako je Staljin ot kl oni o poar od Ru-
sije On je jo u mar t u 1939. godi ne, na XV kongresu Komuni st i ke part i j e
istakao: Nama j e pot r ebno vreme.
132
Sredinom avgusta 1939. godine bilo je jasno da su trojni pregovori (izmeu
SSSR-a, Velike Britanije i Francuske) doiveli potpuni kruh, tj. da su Cemberlen
1 Duludje kao inspirutori minhenske politike sve s no sabotirali ove pregovore,
i doveli ih do slomu. Poto su i u lim sudbonosni m dani ma Cember l en i Da-
ladje ulagali maksi mal ne napor e da izazovu sukob i zmeu Nemake i Sovjet-
skog Saveza - a jo se nije znal o u kome e se pravcu okr enut i nacistika rat-
na maina, sovj et ska vlada, da bi izbegla izolaciju i dobi l a u vr emenu dal a
je pri st anak na pr edl og Ri bent r opa za zakl j uenj e pakt a o nenapadanj u.
I dok su se vodili paral el ni pregovori i zmeu Sovj et skog Saveza i Fran-
cuske i Velike Britanije, s jedne, i Sovj et skog Saveza i Nemake, s dr uge stra-
ne, 23. avgust a 1939. godi ne dol o je, navel i ko i znenaenj e u svetu, do zaklju-
enj a Pakla o nenapadanju izmeu Sovjetskog Saveza i Nemake.
Ovaj pakt zakl j uen je samo 7 dana pr ed izbijanje dr ugog svet skog rat a
i istog dana kada je post i gnut Spor azum Cvetkovi-Maek, koji je obj avl j en
26. avgust a.
133
Sut r adan posl e zakl j uenj a pakt a ef sovj et ske del egaci j e na pregovori-
ma sa angl o- l r ancuskom voj nom mi si j om u Moskvi maral Voroilov (Bo-
P O U I H A O B KvHMenT Jec^peMOBHw) izjavio je da su pregovori preki nut i , poto
Poljska nije dozvolila prol az sovj et ski h t r upa pr eko pol j ske t eri t ori j e u uslu-
vima vojnih, odnos no rat ni h oper aci j a Sovj et ske ar mi j e prot i v agr esor a.
1 3 4
Molotov (MOAOTOB BH4ec\an Mitxait \OBIIM) je 31. avgusta, obrazlau-
i zakl j uenj e pakt a pr ed Vr hovni m sovj et om, i zmeu ostalog, naveo:
23. avgust se mor a smat r at i kao dat um od velike i st ori j ske vanosti. To
je i pr ekr et ni ca u istoriji Evr ope i ne s amo Evrope.
135
Sovj et ska vlada je zakl j uenj em pakl a o nenapadanj u sa Nemakom one-
mogui l a da se ost vari zami sao mi nhenovaca da zapadne sile, posl e event ual -
nog i zbi j anj a nemako- sovj et skog i japansko-sov jetskog rata. dobi j u ulogu ar-
bi t ra i vrat e ulogu gospodar a sveta koju su stekle posle i mperi j al i st i kog rat a
1914-1918. godi ne. Rat je poeo u s ept embr u 1939 - rani j e no to su hteli min-
henovci. eleli su rat Nemake i Japana prot i v SSSR-a, da bi bili trei koji
e se radovat i . U stvari, rat je izbio unut ar kapi t al i st i kog sveta, meu dve
gr upaci j e i mperi j al i st i ki h drava.
136
Povodom zakl j uenj a nemako- sovj et skog pakt a bilo j e mnogo raznih tu-
maenj a u evr opskoj t ampi , kao i u di pl omat ski m cent r i ma Evr ope ( medu
evr opski m komuni st i ma pakt je izazvao zabunu, izvesnu dezor i j ent aci j u i raz-
ne koment ar e) .
Gledite jugoslovenske kraljevske vlade o pakt u moe se videti i/ Direk-
tive' Centralnog presbiroa u Reogradu od 24. avgusta, u koj oj se kae:
U vezi sa nemako- r uski m pakt om o nenapadanj u ne t r eba put at i l anke i bel eske
u koj i ma bi se vrednost toga pakt a omal ovaaval a, to vie t r eba redakci j i savct ovat i da do-
nosi sve one vesti koj i ma se pr i daj e vrednost i znaaj toga pakl a Uglavnom pisati onako
kako t o donose nemake i i t al i j anske novi ne.
137
Ver ovat no ov a pr edost r onost pot i e iz boj azni da se ne bi st varal e kom-
plikacije sa Italijom i Nemakom koj a je znat no oj aana pakt om o nenapada-
nju sa Sovj et ski m Savezom.
Stav CK KPJ i dr uga Tita ve je iznet u odel j ku Delatnost Komuni st i ke
part i j e Jugoslavije. Ovde e se izneti jo s amo gl edi t e druga Vl adi mi ra Ba-
kari a u l anku Prvi susret s Kardeljem u Politici od 23. j anuara 1980. godi-
ne, str. 9:
Politika pl at f or ma toga doba pos ebno za nas u Hrvat skoj , bila je u znaku dvaj u bit-
nih politikih dogaaj a To su pakt Staljin - Hitler i spor azum Cvetkovi Maek I9?9. go-
dine.
I jedan i drugi bili su takvi manevri koji su unijeli u mnoge part i j ske - i ne samo par-
tijske - r edove velike zabune Treba i mat i na urnu da jc pakt Hitler Staljin i u svijetu uni o
veliku zabunu. Govoi ilo se npr kako je Staljin j edni m pot ezom uni t i o faizam i t ome slino,
i i t ave or i j ent aci j e razliitih part i j a na t ome su se mi j enj al e. Tito je nedavno obj asni o t o
je on u to vr i j eme radi o. U vri j eme skl apanj a ovih dvaj u s por azuma on nije bio u zemlji.
Smat r ao je, meut i m, da su Sovjeti pakl om samo htjeli dobi t i na vr emenu i da bi t ni h pro-
mj ena t u nema.
1 3 8
d) POSLE I ZBI JANJA DRUGOG SVETSKOG RATA DO SLOMA FRANCUSKE
JUNA 1940. GODI NE
ELINI PAKT IZMEU NEMACKE I ITALIJE
USTEZANJE ITALIJE DA STUPI U RAT
Prilikom skl apanj a vojnog saveza (tzv. elini pakt) od 22. maj a 1939. godine
Italija i Nemaka su se saglasile da ne st upaj u u rat sl edei h 4- 5 godi na. Svega
dva meseca kasni j e Nemci su izjavili da e uskor o napast i Pol j sku, a da bi umi-
rili upl aenog i uvr eenog saveznika, ponudi l i su mu Hr vat sku i Dal maci j u.
U stvari, sada je t r ebal o da Hrvat ska i Dalmacija, koj e su od j ugosl ovenski h
pokr aj i na bile prve na listi osvaj aki h pl anova Italije i Vat i kana, posl ue kao
mamac kojim bi se Italija mogl a uvui u rat .
139
Meut i m, Musol i ni j u se nije ilo u rat, koji je Nemaka pr i pr emal a prot i v
Poljske, iako ga je privlaio, i por ed Cvet kovi eve izjave pr i l i kom poset e Tr-
stu 10. avgust a 1939. o spr emnost i Jugoslavije na pr odubl j enj e pri j at el j ski h
odnosa s It al i j om. No, iako je - i maj ui odr e ene r uke od st r ane Nernake -
f or mi r ao speci j al nu ar mi j u da ugrabi svoj deo pl ena u Hr vat skoj i Dalmaci-
ji, a ano mobi l i sao svoje hrvat ske prijatelje u Italiji i Hrvat skoj , Musol i ni
je ipak obj avi o neut r al nost , ne s amo zbog nespr emnost i Italije za rat, ve i bo-
jazni od i nt ervenci j e Fr ancuske i Velike Bri t ani j e. Zbog t oga je Italija zatraila
d a j e Nemaka razrei savezni ki h obaveza, t ako d a j e ost al a van s ukoba kao
nezaraena st rana. (Ona e ui u rat protiv Fr ancuske i Velike Bri t ani j e tek
u j unu 1940. kad je Fr ancuska ve bila na izdisaju).
Bez obzi ra na ovakav stav Italije, Nemaka je 1. s ept embr a 1939. godi ne
bez obj ave rat a napal a Poljsku. Pot o j e Nemaka odbaci l a ul t i mat um Fran-
cuske i Velike Bri t ani j e, podnet istog dana, da obust avi oper aci j e prot i v Po-
ljske i da t r upe povue iza grani ce, one su j oj 3. s ept embr a obj avi l e rat, a za-
tim, i zmeu 5. i 10. sept embr a, j o i Australija, Novi Zel and, Junoaf r i ka Uni-
ja i Kanada. Hi t l er je j o 3. apri l a doneo odl uku za napad i uni t enj e Poljske,
koj a j e tek 23. avgusta, kada j e post al o oi gl edno d a j e rat nei zbean, stavila
svoje or uane snage u st anj e pr i pr avnost i i 30. avgust a obj avi l a opt u mobi-
lizaciju. Ali, i por ed snanog ot por a, pol j ske ;mage bile su pr i nuene da posl e
35 dana kapi t ul i r aj u.
I znenadni m napadom Nernake na Poljsku 1. s ept embr a 1939. i obj ava
rat a V. Bri t ani j e i Fr ancuske Nemakoj na osnovi nj i hovi h obaveza iz ugovora
sa Pol j skom, ot poeo je novi peri od ev r opske i svet ske i st ori j e - drugi svetski
rat, koji e pot resl i itav svet i nanet i velika zla i nevol j e s kor o i t avom o-
veanst vu. Tada nast aj e rat u s amom krilu kapi t al i st i ki h drava. Umest o da
Nemaku us mer e protiv Sovj et skog Saveza, V. Bri t ani j a i Fr ancuska su se
neoeki vano nal e u rat u. Stavie, Nemaka i Sovj et ski Savez su se sporazu-
meli o podel i Pol j ske - Nemaka sa t enj om da se t o vie priblii najvitalni-
jim obl ast i ma SSSR-a u pl ani r anom pr edst oj eem pohodu na Ist ok, a Sovjet-
ski Savez sa ci l j em da del om Poljske t eri t ori j e ot upi ot ri cu event ual nog ne-
makog poet nog udar a.
Munjeviti poraz Poljske u sept embr u 1939. godi ne i mao je dal ekosene
posl edi ce na spol j nu pol i t i ku kral j evi ne Jugosl avi j e.
STAVJUGOSLOVENSKE I ITALIJANSKE VLADE POSLE IZBIJANJA DRUGOG
SVETSKOG RATA
Odmah po izbijanju drugog svetskog rata jugoslavenska vlada je ovjavila svoju
neutralnost. Zvanino saoptenje jugoslavenske vlade glasi: a e Jugoslavija
ostati neutralna u sukobima u kojima nisu tangirani njena nezavisnost i njen in-
tegritet.
140
Sovj et ske snage upal e su u Poljsku 17. s ept embr a 1939, da bi - pr ema iz-
javi zvani ni h sovj et ski h or gana - zatitile Ukraj i nce i Bel or use koji su iveli
na pol j skoj t eri t ori j i . Post o je ot por Poljaka bio slab, Crvena ar mi j a je brzo na-
predoval a. Pr ema ugovoru i zmeu Nernake i Sovj et skog saveza, koji je za-
kl j uen 28. s ept embr a u Moskv i. odl ueno je da t eri t ori j a i st ono od nove gra-
nice, koja je nasel j ena pr et eno Ukraj i nci ma i Bel orusi ma, pr i padne Sovjet-
skom Savezu, a t eri t ori j a zapadno od te grani ce - Nemakoj .
141
Nepos r edno pr ed i zbi j anj e dr ugog svet skog rat a nast al a j e prava konfu-
zija u odnos i ma mnogi h drava, do pr omene u dot adanj i m st avovi ma i do ne-
pover enj a ak i i zmeu Nernake i Italije. O t ome Hopt ner , ugl avnom, kae
da je Hitler pr ed samo izbijanje rat a na Jugosl avi j u gl edao kao na neizvesnog
neut ral ca zbog St oj adi novi evogot put anj a, bliskih veza kneza Pavla sa Bri-
t anci ma, neuspeha Nernake i Italije da nagovor e Jugoslaviju da napust i
Drut vo nar oda, nj ena nesagl asnost da Nemaka kont rol i e sudbi nu Balkan-
skog spor azuma i odbi j anj e kneza Pavla da da nedvosmi sl enu izjavu u prilog
Osovi ne.
142
Smat r ao je da e Jugoslav i ja ost at i neut r al na s amo dok Saveznici
ne budu dobili rat, kada ce prei na nj i hovu st ranu. Poto je u periodu neut-
ralnosti mogla da utie na tok dogaaja na tetu Osovine. Hitler je rekao anu
da Italija treba da likvidira Jugoslaviju, jer hi to ojaalo Osovinu. I Ri bent r op
je pre toga govori o Ganu da je Jugoslavi ja neverna, pa se nadao da e Italija
iskoristiti napad Nernake na Poljsku da rei st var u Hr vat skoj i Dalmaciji.
Meut i m, ano je odbaci vao ideju o ul asku Italije u rat i rekao Musoliniju da
su Nemci laovi i izdajnici (podvukao V. T.l. Musolini se u poet ku sagl aavao
sa anom, ali ga je pri vl ai l a pljaka koju bi uzeo iz Hrvat ske i Dal maci j e i
lime mogao sagradi t i svet i t e u svoju ast ,
143
pa je 23. avgust a nar edi o mar-
alu Badol j u (Badogl i o Pi et ro) da pr i pr emi napad na Gr ku i Jugoslaviju. Me-
ut i m, ni Badol j o ni Cano nisu bili oduevl j eni da upot r ebe t r upe u Jugosla-
viji. niti si gurni u pomo Maar a i Bugara, kao ni u to da li bi mogli provest i
t r upe Dravskom dol i nom por ed maar s ke grani ce. Musolini j e s mat r ao da se
Maarska i Bugarska nee prot i vi t i i da e kasni j e prei na i t al i j ansku st ranu,
ali da se za sada ne upot r ebl j ava Dravska dol i na, ver ovat no zato to je oceni o
da bi moda povr edi o naci st i ku osetljivost sl anj em t r upa isuvie blizu ne-
makoj sferi ut i caj a.
144
Poto su Sovjetski Savez i Nemaka 23. avgusta 1939. godine potpisali Pakt
o nenapadanju, tj. istog dana kada je Musolini poslao Badolju ove instrukcije,
meunarodna situacija se izmenila, pa je ano odl ui o da Italija saeka i da
net o dobije za sebe u Hr vat skoj i Dalmaciji or gani zovanj em speci j al ne voj-
ske koja ce u dat om t r enut ku udari t i na Hrvat sku i uspost avl j anj em veze sa
ant i j ugosl ovenski m Hr vat i ma u Italiji i Jugoslaviji. Sada je i Musolini bio ube-
ihn u vanost uvanja neutralnosti, odnosno nezaraene strane
146
vie zbog
loga sto je shvat i o da je Italija nes pr emna za dugot r aj an rat i da je vojniki
i ekonomski zavisna od Nemake, nego zbog Hi t l erovog pi sma koj i m je od-
baci o nj egovu pomo u napadu na Poljsku.'
4
Tako je Jugosl avi j a pot eena,
jer je neut r al na Italija znaila neut r al nu Jugoslaviju zato to su obe progl asi l e
neut r al nost u nemako-pol jskom rat u Meut i m, knez Pavle je uvet avao lor-
da Hal i l aksa da bi se Jugosl oveni borili ako bi bili napadnut i bez obzi ra t o
znaju da bi ih snage Osovi ne savladale. Ot por Jugosl avi j e zavisio bi od toga
da li bi V. Bri t ani j a mogla preki nut i i t al i j anske komuni kaci j e sa Al bani j om i
izbaciti Italiju iz rat a to pre, j er se ne sme previ det i da Nemci mogu znat ni m
\ azduhopl ovni m poj aanj i ma pomoi Italijane u Sever noj Africi. Knez Pavle
je s umnj ao u i t al i j ansku izjavu o neut r al nost i pri izbijanju nemako- pol j skog
rat a i uveravao br i t anskog posl ani ka Ronal da Kampbel a da bi V. Bri t ani j a
gr ubo pogrei l a ako bi dopust i l a Italiji da zauzme t akav neut r al an pol oaj s
izgledima da kasni j e ue u rat na st rani Nemake. Ako bi Italija ula u rat u
vreme kada bi. pod zatitom nemaki h snaga osl oboeni h sa Poljskog Ironla.
mogla da povede oper aci j e iz Albani je, onda bi V. Bri t ani j a bila kriva t o e
ceo Balkan propast i . U t om sl uaj u Jugoslavija, Grka, Rumuni j a, a moda i
Turska bile bi pr i mor ane da se nekako spor azumej u sa Nemakom. Meut i m,
Bri t anci nisu delili mi l j enj e kneza Pavla, jer su verovali da Italija nee biti
teak pr ot i vni k. '
4 7
Jugoslovensku vlada je obavetavala Nemaku o svom stavu prema Italiji
i isticala da hi Jugoslavija branila svoju nezavisnost ako bi Italija ula u rat i na-
predovala ka Solunu, jer put za Solun vodi preko Jugoslavije.'
48
Ci ncar-Markovi je. govorei o spol j noj politici j ugosl ovenske v lade po-
sle izbijanja rat a u Evropi, i zmeu ostalog, r ekao da je mi r na Bal kanu in-
t eres Nemake sve dok j e angaovana r at om na severu prvo prot i v Poljske,
a zatim protiv Fr ancuske i V. Britanije. Zadat ak Jugosl avi j e je bio da interve-
nie i zmeu Rumuni j e i Maar ske i Rumuni j e i Bugarske, kako se rat ni poar
ne bi odmah u poet ku pr eneo u Srednj u Ev r opu i Bal kan Maar sko- r umun-
ski odnosi bili su vrlo teki zbog Erdelja (ma. Erdelv, r um. Transi l vani a), a
odnosi Rumuni j a - Bugarska zbog Dobrude. Ja sam i nt er veni sao u i me nae
\ lade kod vlade Maar ske i Rumuni j e u cilju smi r enj a i normal i zaci j e odnosa,
jer su i jedna i dr uga st r ana koncent ri sal e t r upe na grani ci j edna pr ema dru-
goj. Kao t o je poznat o svi napori t adanj e v lade imali su uspeha, za ta su do-
la pri znanj a vlada Maar ske i Rumuni j e. '
4 9
U svojim Memoarima Duan Simovic istie da je brza pobeda Hitlera
nad Pol jskom por emet i l a Pavlov politiki bal ans. j er je poeo da ini konce-
sije Nemci ma i da izlazi u susret nj i hovi m zaht evi ma, t o je dovel o do otvo-
rene pr opagande meu nemaki m manj i nama i st var anj a pete kol one na
naoj teritoriji, koj a se pot puno nes met ano pr i pr emal a da odi gra svoj u ulo-
gu. '
4 9
-
LTK AJ PORAZA PO USKE SA JUGOSLAVIJU
Nemaki poverenik u Beogradu je 13. oktobra 1939. godine poslao nemakom
Ministarstvu inostranih poslova izvetaj o uticaju katastrofalnog sloma poljske
drave na dranje jugoslovenskih zvaninih krugova i javnosti koji, zbog inte-
resant nost i i pri l i ne obj ekt i vnost i , daj em u celini: (Sve podvueno u t ekst u
podvueno je u ori gi nal u - V. T.).
j
r enj e da je to i mogue. Jugoslavija, sem toga. aktivno nastoii da neutralnost celog Jugoistoka
dalje uvrsti i izgradi, to i pokazuje njeno posredovanje izmeu Rumunije i Maarske, koje je
dovelo do poznatog sporazuma o ogranienju obostranih vojnih mer a.
1 4 9
b
Italijanski poslanik u Beogradu, u svom izvetaju anu od 6. s ept embr a
1939, kae da mu j e Ci ncar-Markovi r ekao da j e zadovol j an t o j e uspeo da
ublai nepover enj e Tur ske i Rumuni j e pr ema Bugar skoj za koj u je j ugosl o-
venska vlada, u i zvesnom smislu, post al a garant , a za Gr ku je dodao da ga
ne zabri nj ava, j er smat r a da ona, ukl j et ena i zmeu br i t anske kont r ol e i sa-
veznitva sa Tur skom, nije u st anj u da donosi samost al ne odl uke. On, bar za-
sad, i skl j uuj e mogunost zaj edni ki h dekl araci j a u pogl edu st ava bal kanski h
zemal j a.
150
S dr uge st rane, italijanski poslanik u Budimpeti j u svom izvetaju od 11.
s ept embr a anu naveo da mu j e bugarski posl ani k r ekao da Bugar ska nema
mnogo pover enj a u Jugosl avi j u, jer je j ugosl ovenski vojni at ae pr e neki dan
izjavio d a j e i t avo j ugosl ovensko j avno mnj enj e nakl onj eno Francuskoj , i ako
sada j ugosl ovenska vlada vodi politiku neut ral nost i ; Jugosl avi j a bi bila prot i v
Italije i Nemake ukol i ko bi se ove umeal e u bal kansko pi t anj e. Pr ema mi-
ljenju bugar skog nael ni ka General t aba, maar ska vlada ver uj e da Jugosla-
vija, u sl uaj u napada na Rumuni j u, ne bi i nt erveni sal a u nj enu kori st . Posla-
nik je dodao da je Rusko-nemaki pakt ponovo pobudi o si mpat i j e pr ema Ru-
siji.
151
( izvetaju jednog pouzdanog i vanrednog nemakog poverenika od 10. sep-
tembra, kojeg je podneo Berl i nu po povr at ku iz Jugoslavije, kae se da se u
cel oj Jugoslaviji i u vojsci moe zapaziti j ednoduno pr ot i vnemako raspol o-
enje, t ako da su vlada i izvesni pri vredni krugovi ostali usaml j eni u svom dr-
anj u. da se to j asno ogl eda u t ampi koja unosi s umnj e u nemake voj ne iz-
vest aje i obj avl j uj e mat er i j al e br i t anske i nf or mat i vne slube, da se na l et nj e
t uri st e i z Nemake ner ado gleda, da se ot vor eno govori kako se zat egnut ost
i zmeu Srba i Hr vat a pot pi r uj e i podrava iz Nemake, da bi se to u svako
doba mogl o upot r ebi t i kao adut protiv vlade, da pada u oi iva veza i zmeu
Jugoslavije i V. Bri t ani j e i da se ne ver uj e da ce Italija ostavili Nemaku na
cedilu, ali se smat r a da njen ulazak u rat ni kako ne dolazi u obzir. Meut i m,
t akvo mi l j enj e ne del e pri vredni krugovi koji ele da u svakom sl uaj u st upe
u posl ovne veze sa Nemakom i koji se nadaj u povol j noj konj unkt ur i u ispo-
r ukama. Tvrdi s eda e vl ada pl anski organi zovat i izvoz ivotnih nami r ni ca u
Nemaku, ali se pod jevrejskim ut i caj em protiv toga zauzi ma ot ar stav u
t ampi . '
5 2
Nemako poslanstvo u Beogradu, u izvetaju od 20. septembra, kae:
Hr vat ski % oda Maek i st akao j e ne ma kom posl ani ku da sl ubenu j ugosl ovensku po-
litiku u pot punos t i odobr avaj u hr vat ski l anovi vl ade i hr vat ski nar od. 1 sa hr vat s ke s t r a ne
j ednodu no se eli odr avanj e st r oge neut r al nos t i u s ada nj em konf l i kt u .
, 5 3
Za razliku od izvetaja i t al i j anskog posl ani ka u Beogr adu od 27. sept em-
bra anu o t ome da knez Pavle gaji nepover enj e pr ema Nemakoj , da odr ava
kont akt sa br i t anski m kr ugovi ma koji su ga ubedi l i u opasnost j ednog kom-
bi novanog nemako- i t al i j anskog dej st va u Sloveniji i Hr vat skoj i i t al i j ansko-
bugarskog u Makedoni j i , da su nepri j at el j ska oseanj a pr ema Nemakoj - ma
da se iz obazri vost i ne i spol j avaj u jav no - sad poj aana i nj eni com t o su ot-
voreni put evi cr veni m t r upama pr ema Bal kanu, oseanj a nepover enj a - koj a
se odraavaj u u odgovornirTi krugov ima, nar oi t o voj ni m, i u cel oj zemlji - u
odnosu na Italiju i Bugar sku, a net rpel j i vost u odnosu na Maar sku, i da knez
u dui ver uj e i pri el j kuj e kraj nj i uspeh Fr ancuske i V. Bri t ani j e,
154
dot l e ne-
maki posl ani k u Jugoslaviji u svom izvetaju od 28. s ept embr a kae da je
knez Pavle izrazio veliko zadovol j st vo zbog toga t o su nemake i spor uke na-
or uanj a u t oku, da j e nar edi o da se r azmena dobar a sa Nemakom mor a raz-
vijati na svaki mogui nain, da e Jugosl avi j a - ma kako se rat zavrio - ostati
sused Nemake, a ne V. Bri t ani j e i d a j e on nepr i j at el j ne s amo bol j evi zma
nego i pansl avi zma, te izraava zabr i nut ost od r uske ekspanzi j e pr ema Zapa-
du.
1 5 5
IDEJA O STYARAS' Jl NOVOG SOLUNSKO FRONTA I NEUTRALNOG
BALKANSKOG BLOKA
Oseaj ui se ugr oenom od osovi nski h snaga posl e poraza Poljske. Jugosla-
vija je mobi l i sal a oko 500.000 ljudi i post avi l a dve ar mi j e du cel e sever ne gra-
nice od Jadr anskog mor a do Rumuni j e. Nemaka j e u t o vr eme snabdeval a
Bugarsku avi oni ma i dr ugi m r at ni m mat er i j al om, a Jugosl oveni ma nije dava-
la ni t a,
156
pa je Jugosl avi j a nastavila akt i vi r anj e j edi ni ca. Tako je j ugosl oven-
ska vlada u s ept embr u bila odl una da ne ude u rat na bilo ijoj st rani i da
se odupr e napadu sila Osovi ne. Ali Jugoslavija je imala veoma teak geograf-
ski pol oaj - bila je got ovo pot puno okr uena j ednom silom koja je ve u ratu,
j ednom tzv. nezaraenom silom i mal i m dr avama sumnj i ve neut r al nost i .
U t akvoj situaciji, i por ed svoje volje, Jugosl avi j a je mor al a da ini ust upke
Osovini, da bi se u povol j nom t r enut ku mogl a staviti na st r anu saveznika.
Zato je t r ebal o da usavrava vetinu odugovl aenj a i pogaanj a.
1 5 7
Dok su se f r ancuske i br i t anske snage (posle obj ave r at a Nemakoj zbog
agresi j e na Poljsku) jo mobi l i sal e, knez Pavle je. pr eko f r ancuskog posl ani ka
u Beogr adu R. Briera (Brugere Raymond), t rai o da se f r ancuske t r upe is-
krcaj u u Sol un t o pre, sa ili bez pr i st anka Italije, da bi sprei l e Osovi nu da
pr enese rat na Bal kan i osi guraj u Jugoslaviji izlaz na mor e i vezu sa Zapa-
dom.
1 5 8
Naime, sve dok je Sol un ot vor en za saobr aaj sa Jugoslav ijom ona
moe nastaviti svoju neut r al nost da bi j ednog dana pri st upi l a Savezni ci ma, ali
oni pr e toga mor aj u obezbedi t i kont r ol u Sr edozemnog i Jadr anskog mor a.
1 5 9
Jugoslavija bi se u roku od 60 dana posle uni t enj a i t al i j anske fl ot e i kont r ol e
Savezni ka nad Sr edozeml j em bori l a na st rani Saveznika, r ekao j e jugoslo-
venski ambas ador u Parizu Puri amer i kom ambas ador u Bul i t u (Bullitt Wil-
liam).
160
Meut i m, Fr ancuska nije mogl a izai u susret t raenj u kneza Pavla,
iako je Sol un i za nju bi o znaaj an, a general Vegan (Weygand Maxi me - ko-
mandant f r ancuski h snaga u Siriji - V. T.) izvestio je kneza Pavla da bi mu tre-
bal o tri meseca da se prve f r ancus ke j edi ni ce i skrcaj u u Grku.
161
Sav eznici su nekol i ko meseci pl ani ral i i skrcavanj e na Bal kanu, a general
Vegan je namer avao da poal j e j edan kor pus iz Sirije u Solun, pod usl ovom
ako na t o pri st ane Gr ka i ako se t ome ne usprot i vi neut r al na Italija,
162
dok
su bri t anski general i smat ral i da sl anj e t r upa u Sol un ne dolazi u obzi r i da
Sol un nije pogodna baza za oper aci j e.
1 6 3
Ovakav stav V. Bri t ani j e Vegan je tu-
mai o t i me to nije elela da Italija dobi j e izgovor za naput anj e neut r al nost i
i sto je smat r al a da je nemogue snabdevat i Bal kan r at ni m mat eri jalom iz mr-
avih savezni ki h rezervi. Tek kasni j e su se Fr ancuska i V. Bri t ani j a nekako
saglasile da zaj edni ki r ade oko pl anova za zauzi manj e i odr avanj e most o-
br ana na Bal kanu na obal i od Sol una do Dardanel a da bi f r ancuske snage
mogl e doci u pomo Jugoslaviji, ali se Grci nisu pot puno sloili sa Veganovi m
pr edl ogom.
1 8 4
U stvari, i zmeu s ept embr a 1939 i maj a 1940. godi ne, beogr adska poli-
tika neut r al nost i raspal a ><. zaj edno s f r ancus kom pr ot i vt eom Osovini. Knez
Pavle se zal agao za vojnu sur adnj u i zmeu Jugosl avi j e i Fr ancuske i por ed
toga t o su po Beogr adu v rveli nemaki pijuni, pa su s r edi nom apri l a, na nje-
govu sugest i j u, mi ni st ar voj ske i mor nar i ce general Milan Nedi i f r ancuski
ambas ador u Beogr adu Bri er razmenili mi l j enj a o t ome kako da se uspos-
lavi naj bol j a veza i zmeu j ugosl ovenskog i f r ancuskog gener al t aba. Cak su
se sloili da Nedi odobr i da j edan Veganov sar adni k u naj veoj t aj nost i u ci-
vi l nom odel u obi e j ugosl ovenske voj ne obj ekt e i ur eaj e. Meut i m, posl e
mesec dana nest al e su t akve zamisli, j er j e Vegan, posl e povl aenj a Br i t anaca
iz Norveke, pr i vr emeno odus t ao od svojih pl anova o i skrcavanj u u Sol un, a
posle nekol i ko nedel j a i sasvim ih zauvek napust i o, j er je por azom Fr ancuske
u junu 1940. pokopano to pi t anj e.
164
a
Ideja o st var anj u Sol unskog front a, tj. da se sa Bal kana i Bliskog i st oka
pr eduzme akci j a prot i v Nemake (podst i cana od gener al a Vegana) ost al a j e
na snazi i posle poet ka dr ugog svet skog rata. Planovi za akci j u na Bal kanu,
zbog Italije, nisu dobili sagl asnost bri t anske vlade - rat ni kabi net od 14. sep-
t embr a 1939. godi ne s mat r ao je da je Italija kori sni j a od Balkana Br i t anska
politika u poet ku dr ugog svet skog rat a nast oj al a j e da stvori bal kanski blok
kasni j e Sol unski front , a Ceril (Churchill Wi nst on), prvi lord Admi ral i t et a,
izjavio je: Mi bi smo moral i uiniti to god moemo da protiv Nemake opas-
nosti svr st amo Jugoslaviju, Grku, Tursku, Bugar sku i Rumuni j u.
1 6 4
b
Ci ncar-Markovi je jo u avgust u 1939. ponov o uver avao nemakog po-
sl ani ka u Beogr adu da za Jugoslav iju ne dolazi u obzi r neka dr uga pol i t i ka od
t adanj e. Kako je opst anak Jugoslavije u Bal kanskom savezu, posl e priklju-
enj a Tur ske engl eskom t abor u, izazv ao ner aspol oenj e u Sofiji, to je on po-
sebnom izjav om o j ugosl ovcnskom stavu umi r i o Bugarsku. Jugosl avi j a ne eli
ponovnu poj avu Tur ske na Bal kanu i osuuj e svako ugr oavanj e bugar ski h
grani ca od st r ane Turske.
165
Kad je Rumuni j a u novembr u 1939. pr eduzel a inicijativu da se u sada-
nj em sukobu stvori neut r al ni bal kanski blok, italijanski ambas ador u Ankari
( pr ema nj egovom izvetaju Canu od 10 novembr a) pi t ao je j ugosl ovenskog
otprav nika posl ova ta misli o toj inicijativ i. On je odgovor i o da bi se naj pr e
pot pi sni ci Bal kanskog pakt a sporazumel i i pri st upi l i izvesnoj demobi l i zaci j i
na odgovar aj ui m gr ani cama, zatim bi ove drave traile da Bugar ska i Ma-
ar ska pr i st upe ovom bl oku, i na kraj u trailo bi se od Italije da t aj blok stavi
pod svoje okri l j e. Meut i m, odnosi i zmeu Tur ske i Italije ne izgledaju takvi
da bi dozvolili Tur skoj da pri st upi j ednom bal kanskom bl oku pod okr i l j em
Italije. Rumuni j a bi ver ovat no u t r eem par agr af u pakt a traila da joj se da
dopuns ka garant i j a u sl uaj u ako bi ona bila rt va napada. To proi ri van je ga-
rant i j a odnosi l o bi se na event ual nu agresiju SSSR-a a to bi svakako pri i nj a-
valo t ekoe u pogl edu ost var enj a nj ene inicijative.
166
Navodno, tu inicijativu
su podral e sve zeml j e izuzev Sovj et skog Saveza.
167
Predsedni k bugar skog Mi ni st arskog savet a je, pr ema izvetaju italijan-
skog posl ani ka u Sofiji od 10. okt obr a 1939. godi ne, izjavio da se bugar ske pre-
tenzije na reviziju bugar sko- j ugosl ovenske grani ce ne odnose samo na pod-
ruj e Car i br oda. ve i na dr uga sada j ugosl ovenska podr uj a, tj. podr uj a
Makedoni j e bar do Vardara, gde bi j ednog dana. moda, mogl a da se uspos-
tavi i t al i j ansko-bugarska grani ca.
168
ODLI KE STALNOG SAVETA BALKANSKOG SPOKA/ l M A
BEOGRADSKA KONFERENCIJA
Ubrzo posle sloma Poljske, Cincar-Markovi i Gajenku sastali su se sa ciljem da
pojaaju Balkanski sporazum i rese bugarski problem. Odluili su da bi se iz-
vesni t eri t ori j al ni zahtevi Bugar ske mogli uzeti u r azmat r anj e: ako Bugarska
post ane deo Bal kanskog s por azuma i pri hvat i sve obaveze i odgov ornost i dr-
ave-lanice. ako svaka drava l ani ca Spor azuma dobr ovol j no ust upi terito-
riju Bal kanskoj zajednici, koj om bi se zadovoljili bugarski zahtevi i ako Bu-
garska ucut ka sve agi t at or e koji bi poveavali zat egnut ost medu dr avama
Spor azuma.
1 6 9
Ova deklaracija nije pominjala teritorijalne promene, a etiri drave lanice
nisu raspravljale o toj stvari do februara 1940. godine kada se Stalni savet Bal-
kanskog sporazuma (posl ednj i put - V. T.) sastao u Beogradu. Tu su odluile
da pomau politiku mira, da ostanu u dobrim odnosima, da zakljue sporazume
sa svim balkanskim zemljama, naroito trgovinske sporazume i da produe va-
nost Pakla za jo sedam godina.
170
Mada su Bugari znali o odl ukama St al nog savet a (iako nije izdat komi-
ni ke - V. T.) i o odl ukama Bal kanskog spor azuma da da t er i t or i j al ne ust upke,
oni nisu pristupili or gani zovanoj Bal kanskoj zajednici, jer je sr edi nom feb-
r uar a 1940. pala umer ena Kj osei vanova vl ada i zamenj ena vl adom koja je bila
mnogo osetljivija pr ema mi l j enj i ma Nemake i Sovj et skog Saveza. Dok je
SSSR j edno vr eme savet ovao bal kanski m drav ama da zauzmu vrst stav pre-
ma bugar ski m t eri t ori j al ni m zaht evi ma, sad j e pomagao bugarski revizioni-
zam. Bugari su izjavili Nemci ma da je juna Dobr uda sada mi ni mum nacio-
nal ni h aspi raci j a, a te aspi raci j e, kako su govorili, mogli bi da ost vare samo
kad bi Bugar ska st aj al a r ame uz r ame sa Nemakom.
1 7 1
Tako su Nemaka i
Sovjetski Savez, ot varaj ui put bugar skom revizionizmu, unitili sve pl anove
za uj edi nj eni ot por bal kanski h nar oda protiv napada.
Prema izvetaju italijanskog ambasadora u Berlinu od i. februara 1940, ne-
maki zvanini krugovi su sa panj om pratili Beogr adsku konf er enci j u (u
Beogradu je 2. f ebr uar a 1940. odr ana konf er enci j a St al nog savet a Balkan-
skog i akt a - Jugoslavije, Grke, Rumuni j e i Turske - Archiv den Gegenwart,
1940. str. 4408 D bez vel i ke zabri nut ost i u pogl edu nj eni h rezul t at a. Sast anak
di pl omat ski h predst avni ka Rajha iz Budi mpet e, Bukuret a, Atine i Sofije,
koji se odr avao u isto vr eme kad i konf er enci j a u Beogradu, apsol ut no ne
t r eba pri pi si vat i s amoj konferenci j i ve opt oj situaciji u j ednom podr uj u
koje i nt er esuj e Nemaku. U vezi sa konf er enci j om l ani ca Bal kanskog pakt a
dat e su i nst rukci j e da se ne vri ni kakav pri t i sak. U Berl i nu postoji utisak da
su sve l ani ce r aspol oene da se na Bal kanu ouva mir, ak i Turska koja stri
svojim pr ot i vnemaki m dr anj em, ali da je nemaka panj a us mer ena na Tur-
sku s obzi r om na pokr et e Veganovi h snaga u Siriji. Nemci su demant oval i no-
vinske gl asi ne da j e Gaf enko dao na znanj e ost al i m del egat i ma da bi Rumu-
nija, ukol i ko sile Bal kanskog spor azuma ne bi na neki nain gar ant oval e gra-
nice Rumuni j e sa Maar skom i Bugar skom, traila te garant i j e od Nemake
u zamenu za ekonoms ke ust upke i pokual a da post i gne s por azum sa Rusi-
jom put em pakt a o nenapadanj u. '
7 2
O rezultatima Beogradske konferencije italijanski poslanik u Beogradu je
10. februara 1940. izvestio ana da je glavna taka bila pronalaenje osnove za
usklaivanje odnosa izmeu Rumunije, Maarske i Bugarske. Ci ncar-Markovi
i Saradogl u (Saradogl u Sukr ) pokual i su da ubede Gaf enka da zauzme
el ast i an stav u pogl edu pret enzi j a Maarske i Bugarske, da bi se pr onal a os-
nova za r eenj e spora. Ako bi se ostavila nei zvesna situacija, koj a sa maar s ke
st r ane ne trpi odl aganj e, onda bi se otvorila vrat a za budue ugr oavanj e mi r a
na Bal kanu. Gaf enku je odgovor i o da u ovom t r enut ku ne moe uzeti to pi-
t anj e u r azmat r anj e, a ni pr ema Bugarskoj , gde post oj e vee mogunost i za
spor azum u pogl edu Dobrude, t akoe ne moe preuzet i bilo kakvu obavezu.
Kampanj a maar s ke t ampe neugodno j e del oval a, a Gaf enku j e ot put ovao
u Rumuni j u donekl e pokol eban. St ekao se vrlo povol j an ut i sak t o je Sara-
doglu bio raspol oen da se t o pr e priblii Italiji i da se. u gr ani cama mogu-
nosti, osl obodi kompr omi t uj ui h veza (misli se na veze sa Fr ancus kom i V.
Britanijom - V. T.), j er je vidno insistirao na neut ral nost i Turske u sadanj em
sukobu. '
7 3
V izvetaju italijanskog ambasadora u Ankari anu od 13. februara 1940.
kae se da je Saradoglu rekao kako posle Beogradske konferencije ne veruje da
u bliskoj budunosti postoji bilo kakva opasnost po mir na Balkanu. Agresiju si-
gur no ne bi izvrila Italija, koj oj je Beogr adska konf er enci j a odal a pri znanj e,
ni Nemaka, j er bi rizikovala da izgubi bogat o trite, ni bol j evi ka Rusija,
koj oj je sada poznat o da Italija ne bi ostala r avnodu na u sl uaj u nj enog pro-
dor a pr ema Bal kanu. Veganova ar mi j a u Siriji nema ni 100.000 ljudi i isklju-
uj e se mogunost da bi t e snage mogl e imati agresi vne namer e. Saradogl u
se na kraj u pohval no izrazio u pogl edu povol j nog razvoj a i t al i j ansko-t urski h
t rgovi nski h pr egovor a u Ri mu. '
7 4
Jugoslovensko Ministarstvo inostranih poslova obavestilo je 17. februara
1940. ministra vojske i mornarice o stavu Maarske prema Beogradskoj konfe-
renciji Saveta Balkanskog sporazuma. U t om obavet enj u se ugl avnom kae da
su rezul t at e rada Savet a povol j no pri mi l e ne s amo sve zeml j e Bal kanskog
spor azuma, nego i vlade i j avno mnenj e ost al i h zemal j a. I u zar aeni m i neut-
ral ni m zeml j ama smat r a se d a j e na sast anku u Beogr adu ui nj en ozbi l j an na-
por za uvrenj e vee sol i darnost i i zmeu bal kanski h zemal j a u duhu poli-
tike odr avanj a mi r a na Bal kanu. Jedi no su u Maar skoj rezul t at i nepovol j no
pri ml j eni i koment ar i sani , ali se svuda podvl ai da t akav stav pr ema Balkan-
skom spor azumu ni ukol i ko ne menj a nj en pri j at el j ski stav pr ema Jugoslaviji.
U formul aci j i t ake 3 komi ni kea da e vlade drava Bal kanskog spor azuma
zajedniki nast oj at i da ouvaj u prava svakoga od njih na naci onal nu terito-
riju, Maar ska vidi inicijativu Rumuni j e da se onemogue maar s ke revizio-
nistike t enj e u pogl edu Transi l vani j e (rum. Transi l vani a, ma. Erdelv) i da
se iza rei nast oj at i zaj edni ki krije neko poveanj e meus obni h obaveza,
pa ak i davanj e uzaj amne pomoi , iako je t akvo gl edanj e sasvi m pogreno,
j er se na zasedan ju teilo da se pr ema Maar skoj pokae izvesna pomi rl j i vost
i predusret l j i vost . Poto su se Maarska i Italija na sast anku ana i akija u
Veneciji (koji j e pr et hodi o Beogr adskom sast anku) spor azumel e da Maar-
ska pi t anj e svojih revandi kaci j a pr ema Rumuni j i odloi do kraj a rat a, sasvim
je pr i r odno da l ani ce Bal kanskog spor azuma, a pos ebno Rumuni j a. nisu
mogle ii dalje u t om pitanju nego Italija i Maar ska. '
7 5
ITALIJANSKO JI GOSLOVENSKi ODNOSI
Od anovog govora u i t al i j anskoj Skupt i ni 16. decembr a ( pr ema izvetaju
i t al i j anskog posl ani ka u Beogr adu anu od 20. decembr a 1939) pr i ml j en je sa
zadovol j st vom u Jugoslaviji, nar oi t o stav o Bal kansko- dunavskom podr uj u,
kao i sr daan t on pri izlaganju u pogl edu Rumuni j e koj a u Jugoslaviji, iz po-
znatih razloga, i dalje ost aj e oset l j i va t aka. Takoe se pozdravl j a i spol j ena na-
mer a Italije da se u i t avom Bal kansko- dunavskom podr uj u pomogne kon-
sol i daci j a mi r a put em pri j at el j skog r eenj a post oj ei h t ekoa i izjava da
Beogradski pakt (od 25. mar t a 1937. zakl j uen u Beogr adu i zmeu Jugosla-
vije i Italije - V. T.) u svakom sl uaj u i skl j uuj e rat i zmeu dve zemlje. Po-
slanik dal j e istie da u Jugoslaviji u posl ednj e vr eme nisu izostale ni glasine,
iz najrazliitijih izvora, koje su zabr i nul e i same vl adi ne krugove u vezi sa na-
im pr edst oj ei m pr i pr emama za buduu okupaci j u Dalmacije. Meut i m,
anov govor, po rei ma posl ani ka, prui o j e mogunost Jugoslaviji da poja-
a upor nost na ouvanj u pol i t i ke pot pune nezavi snost i pr ema pri t i sku koji
se ispoljava sa svih st rana, a koji tei da zeml j u uput i opasni m pr avcem. '
7 6
Kar akt er i st i no j e d a j e i t al i j anska pol i t i ka pr ema Jugoslaviji osci l i ral a
godi nama, da bi se na poet ku 1941. zavrila ot vor eni m nepri j at el j st vom, a
kasni j e i r at om. Pomirljiv stav Italije pr ema Jugoslaviji vidi se i iz razgovora
ana sa maar ski m mi ni st r om i nost r ani h posl ova aki j em (Csky Istvn) u
Veneciji od 5-7. j anuar a 1940. godi ne. Tada je ano, ugl avnom, r ekao da su
odnosi sa Jugosl avi j om dobr i i da e se Italija t rudi t i da odri status quo, iz-
begavaj ui bilo kakvo me anj e u j ugosl ovenske prilike, osi m ako: 1) u Jugos-
laviji izbije bol j evi zam i 2) ako bi Nemci pokual i da ui ne net o u Jugosla-
viji. Ministri su se saglasili da bi t esna sar adnj a i zmeu Budi mpet e, Beog-
rada i Ri ma mogl a za dugo da sauva mi r u ovom delu Evrope, ali ako bi do-
lo do sl oma Jugosl avi j e onda bi Maarska, osl onj ena na Karpat e, zaj edno sa
Italijom mogl a da odri ravnot eu snaga.
177
I nt er esant no je da je ano u svom Dnevniku pod dat umom 8. j anuar za-
beleio: Izvestio sam Duea koji se ljuti, to se Caki br i ne za Hr vat sku pr ema
koj oj su sve vie upr avl j ene Musol i ni j eve ambi ci j e. Pod dat umom 6-7. ja-
nuar, i zmeu ostalog, naveo j e da mu j e Caki gar ant ovao da Maar ska nee
pr eduzi mat i na Bal kanu ni kakvu inicijativu koja bi mogl a proi ri t i poar, u
ta sam i pr e toga bio si guran. Maar sko dr anj e kat kada podsea na one lju-
de koji se svaaj u na sav glas da ih drugi zadre da se ne pot uku. Maari su
siloviti na rei ma, a ponekad i previe umer eni . kao to su dokazal i u vr eme
ehosl ovake krize.
178
I novi posl ani k Italije u Beogr adu, u razgovoru sa j ugosl ovenski m pred-
sedni kom vlade Cvet kovi cem, pri l i kom pr ot okol ar ne poset e 21. mar t a 1940,
dot akao se i t al i j ansko-j ugosl ovenski h odnosa i izvestio ana da mu j e Cvet-
kovic r ekao da je u obos t r anom i nt eresu da se odlini odnosi koji sada po-
stoje i zmeu Italije i Jugosl avi j e i dal j e odravaj u i pr oi r uj u i da Jugosl avi j a
r auna na i t al i j ansku pol i t i ku mi ra na Bal kanu kao sa pr venst veni m fakto-
r om, istiui t ekoe Jugosl avi j e u odnos i ma sa Fr ancuskom i V. Bri t ani j om
zbog nj i hovog zaht eva da Jugoslav ija ne odrava t rgovi nske odnos e sa Ne-
makom, ak ni u nor mal nom obi mu kao rani j e, ali da se on t ome usprot i vi o
sa mot i vaci j om da Italija i Nemaka predst av ljaju pr i r odna trita za Jugos-
laviju. On je u t oku razgovora vie put a sa mnogo ara isticao istorijski znaaj
sast anka na Br ener u Hitlera i Musol i ni j a 18. mar t a 1940. za sadanj u si t uaci j u
u Evropi, povezuj ui ga sa ouvanj em mi ra na Bal kanu. '
7 9
O razgovori ma na Br ener u i zmeu Hi t l era i Musl ol i ni j a j ugosl ovenski
posl ani k u Ri mu obavest i o je jugoslov ensko Mi ni st arst vo i nost r ani h poslova,
d a j e Italija sagl asna da ponovo pot vrdi svoj pol oaj sile Osovi ne i svoj prav-
ni st at us pr ema pr obl emi ma koji proi st i u iz rata; da pol oaj Italije ost aj e
nepr omenj en, ukl j uuj ui i nj enu pol i t i ku na j ugoi st oku Evrope; da su neos-
novane izjave u t ampi o podel i zona ut i caj a i zmeu Italije, Nemake i SSSR-
a, i da ne odgovar aj u istini glasine u vezi sa pakt om o i t al i j ansko-nemako-
r uskoj garant i j i (verovat no saradnj i : - V. T.). ali da ne t r eba iskljuiti pobol j -
anj e odnosa i zmeu Italije i SSSR-a.
179
a
Ipak, opet je nastao preokret u politici Italije prema Jugoslaviji. Jugoslavija
je imala dosta razloga da sumnja u namere Italije. Kad god su se italijanske trupe
kretale prema severu, moglo se zakljuiti da se odnosi pogoravaju. Sem toga,
u Rimu je esto bilo govora o zauzimanju Grke ili Jugoslavije u istom zamahu
i sa lakoom kao kad bi ovek poruio ol ju kaje.
180
ano je pi sao da su Duea
svrbel e r uke da zgrabi Hrvat sku, Dalmaciju i ost rva na Jadr anu, j er j e ver ovao
da se ni Francuzi ni Englezi ne bi svetili ako bi Italija napal a Jugosl avi j u. '
8 1
Ceril pri znaj e d a j e bio protiv ul aska u rat s Italijom ako ova napadne Jugos-
laviju. On je ekao da vidi da li je to napad na i nt egri t et Jugoslav ije ili s amo
gr abl j enj e pomor s ki h baza na J a dr a nu.
, 8
' a
Jugoslavija je spaena od italijanskog napada zato to su Nemci u martu ot-
voreno rekli Musoliniju da se ostavi Balkana,
182
pa je Musolini pr i vr emeno
odust ao, a i zato to je Italija bila vojniki nes pr emna. .Meutim, pred kraj ap-
rila ponovo ga je uhvatila jugoslovensku groznica - Primorau Jugoslaviju da
klekne, rekao je generalu Gracijaniju (Graziani Rodol fo). On bi pr eduzeo
ofanzi vu pr ema Jugoslaviji, a defanzi vu pr ema Francuskoj . Nj egove nade raz-
bio je Gracijani, istiui nes pr emnos t vojske, t ako da bi mogl a biti zaustav-
ljena kad se bude pribliila reci Savi . '
8 3
I ano j e doao do zakl j uka da Ju-
goslaviju ne t r eba di rat i jo za dugo vreme. No, kada su Hi t l erove ar mi j e po-
bedonos no pr odi r al e kroz Belgiju i Hol andi j u i Musolini i ano poel i su da
misle o Paveliu i o nj egovom post avl j enj u za komandant a j edne hr vat ske ar-
mije, samo su se l j ubomor no plaili da bi se Hrvat i mogli svrst at i sa Nema-
kom pre nego t o bi ih Italija dovel a u svoj t abor . '
8 4
Jugosl avi j a je saznal a o mogunost i ust anka u Hrvat skoj , pod vodst vom
Pavelia, i o voj ni m pr i pr emama Italije prot i v Jugosl avi j e. Pr et nj a Italije, nje-
na politika sumnj i ve neut r al nost i nadvila se kao obl ak nad Bal kanom. Zat o
j e knez Pavle ot vor eno r ekao nemakom posl ani ku fon Her enu da nema ni
istine ni i skrenost i u i t al i j anskoj politici i da i ma s amo nepover enj e pr ema
It al i j ani ma - pri j at el j i ma Nemake. '
8 5
Paveli je jo 23. januara 1940, u razgovoru sa Canom u Rimu. rekao da
smatra da bi dolazak italijanskih trupa na Kosovo, sa ciljem da se proiri suve-
renitet Kraljevine Albanije na to podruje, doiveo uspeh. On je pot vr di o rei
grofa ana da Srbi, koji su se st var no uvek bojali al banskog i r edent i zma, oz-
bi l j no st r epe od al banske or uane akcije. Na Canovo pi t anj e kakvi su izgledi
na ust anak u Hr vat skoj i i renj e pokr et a, Paveli je odgovor i o da je ubeden
u uspeh ust anka i i st akao d a j e ne ophodno da 30.000 i t al i j anski h voj ni ka, im
bukne ust anak u Zagrebu, uu u manj e gr adske cent r e i sela, t ako da Sr bi ma
nee preost at i ni t a dr ugo nego da se povuku na t eri t ori j u st ar e Kral j evi ne
Sr bi j e. '
8 6
Cincar- Markovi je 23. aprila obavestio jugoslavenskog poslanika u Londo-
nu o reenosti Jugoslavije da sauva neutralnost i nezavisnost i da e se braniti
protiv svake povrede njene neutralnosti i integriteta. Prema i zvet aj i ma iz Italije
jo se ne ot kri va namer a da e Italija napast i Jugoslaviju U Albaniji je poja-
ano br oj no st anj e, ali ne t ol i ko da bi predst avl j al o opasnost , j er bi za ope-
racije protiv Bal kana bile pot r ebne znat no jae snage. Jugoslavija pr eduzi ma
mere predost ronost i , a i Saveznici (V. Britanija i Francuska V. T.) se pripre-
maj u, jer su pr i pr eme Italije isto toliko, ako ne i u veoj meri, uprav Ijene pro-
tiv nj i hovi h snaga u Sr edozemnom mor u.
1 8 7
J ugoslovenski poslanik u Lx>ndonu je 24. aprila 1940. obavestio Cincar-Mar-
kovia da je Vrhovni savet u Parizu 23. aprila konstatovao da je Italija poela
naputan svoj preteci stav i da za sada ne treba oekivati neki prepad Italije na
Jugoslaviju. Hal i faks je r ekao da su mer e j ugosl ovenske vlade ( ukl anj anj e
st rani h agenat a itd.) dobr o pr i ml j ene i da svoj om odl unocu da ouva neut-
ral nost i samost al nost Jugosl avi j a dopr i nosi odr anj u mi r a na Bal kanu. '
8 8
V toku maja dolo je opet do pogoranja odnosa izmeu Italije i Jugoslavije.
Italijanski posl ani k u Beogr adu 12. maj a 1940. podri eo je izvetaj i t al i j anskog
voj nog at aea, u koj em je izneo da su u Jugoslav iji pr eduzet e voj ne mer e zbog
uznemi ruj ueg stanja i sve v eih protiv italijanskih oseanj a u masama, naro-
i t o usled zaot ravanj a odnosa i zmeu Ri ma i Londona zbog koncent r aci j e
angl o- f r ancuske fl ot e u Sr edozeml j u, spor azuma sa Rusi j om, kao i nepozna-
vanj a i t al i j anskog stava, na koji ukazuj e f r ancusko- engl eska pr opaganda.
Opasnost od Italije i mr nj a pr ema Italiji su post avl j eni u prvi plan, mada se
slubeni krugovi mnogo t r ude da i h ublae. Neki kau d a j e mr nj a pr ema Ita-
liji prevazila mrnj u pr ema Nemakoj , iako j e nemaka agresija na Zapadu
izazvala dubok utisak. Nema s umnj e da Jugoslavija i spol j ava budnost do na-
jvee mer e. '
8 9
Jugoslovenski pomonik ministra inostranih poslova Smiljant je. u razgo-
voru sa italijanskim poslanikom u Beogradu 15. maja 1940. prvi put otvoreno
stavio do znanja italijanskom poslaniku da je Italija saveznica Setnake i da se
u Nemako/ vrlo uporno ponavlja kako e Italija u najskorije vreme upasti u Ju-
goslaviju. d a j e u naj novi j i m demons t r aci j ama protiv Fr ancuske i V. Bri t ani j e
u Rimu bilo i pov ika u pogl edu Dal maci j e i da su i r edent i st i ke demonst r aci j e
izbile i u Zadru. Italijanski posl ani k je odgovor i o da mu nisu poznat e te ne-
rnake izjave, da se t akve gl asi ne r ast ur aj u iz saveznikih izvora, a da je bilo
i prot i v-i t al i j anski h demons t r aci j a u Sloveniji i Dubr ovni ku. '
9 0
Jl ' GOSLOVENSKO-NEMAt ' KJ I JI GOSLOVENSKO BRITANSKI ODNOSI
Nemaki poslanik Heren je u svom izvetaju Mi ni st arst vu i nost rani h poslova
Rajha 13. apri l a 1940. godi ne nar oi t o i st akao si mpat i j e kneza Pavla pr ema
Nemakoj i nj egovo naj vee di vl j enj e pr ema nedavni m nemaki m smel i m i
brzim voj ni m oper aci j ama (u napadu na Norveku - V.T.). On misli da po-
stoji pr eka pot r eba za pri j at el j ski m odnos i ma i zmeu Jugosl avi j e i Nernake
i zbog j ugosl ovenske geogr af ske blizine pr ema samoj N e m a k o j , j er Jugoslo-
veni i Nemci mor aj u iveti kao susedi bez. obzi ra kako god se Evropa menj a-
la. Rekao je da ga nita ne moe odvrat i t i od nj egove ljubavi pr ema nema-
koj kul t uri , nemakoj zemlji i nemakom nar odu. Njegovo pover enj e u Ne-
maku st al no je jaalo, t o nije skri vao ni od Fr ancuske ni od V. Bri t ani j e i
da i m j e est o govori o d a j e Nemaka, za razliku od njih, uvek bila pri j at el j ski
r aspol oena i kor ekt na pr ema Jugoslaviji, ali da nema pover enj a u sadanj e
nemake pri j at el j e - Italiju i Rusiju, mada se nada da e ovo nepover enj e biti
neosnov ano. Na kr aj u je r ekao da je uvek gajio arku elju za ost var enj em ne-
mako-engl eskog r azumevanj a. '
9 1
V izjavi Klodijusu (Clodius Carl) zameniku naelnika odeljenja nemakog
Ministarstva inostranih poslova od 3. maja 1940, povodom britanskog ekonom-
skog rata, knez Pavle je rekao da e Jugoslavija i na ekonomskom planu sauvati
svoju neutralnost i da e i on i jugoslovensko vlada dati neograniene garantije
da trgovina sa Nemakom nee bili ometana. Klodi j us je obavest i o svoju vl adu
da su si mpat i j e nar oda u Jugoslaviji veoma podel j ene i da se stav Italije prat i
sa sve veim nepover enj em posl ednj i h nekol i ko nedel j a. Jugosl avi j a je pod ja-
i m pri t i skom nego Maarska, pr i t i skom koji se ogl eda u navodnoj opasnost i
od Italije. I Ci ncar-Markovi j e r ekao Kl odi j usu d a j e nemako t ri t e od od-
l uuj ueg znaaj a za Jugoslaviju i u budunost i , a j ugosl ovenski mi ni st ar pri-
vr ede Andres - da e uvek brani t i i tititi nemake ekonoms ke i nt erese. S dru-
ge strane, Italija je jo od jeseni 1939. godine sa velikim i nt eresovanj em pra-
tila razvoj ekonoms ki h odnosa Jugosl avi j e sa Nemakom i dr ugi m zeml j ama,
u tenji da ost vari svoj t o vei ut i caj u Jugoslaviji na r aun dr ugi h. '
9 2
1 nemaki poslanik u Beogradu je 20. maja 1940. obavestio svog ministra
inostranih poslova da itavo stanovnitvo Jugoslavije sa zaprepaenom neiz-
vesnou prati pobedonosne operacije nemakih armija na Zapadu koje znaaj-
no pojaavaju poloaj Italije, iji se ulazak u rat svakodnevno oekuje. Postoji
gotovo panian strah od iznenadnih italijanskih operacija u pravcu Dalmacije
i june Srbije ( Makedoni j e - V. T.) koje bi, navodno, dovele do intervencije Ne-
make sa severa. Smatra se- usledpropagande - da su Italija i Nemaka budui
neprijatelji i da je glavno da se sprei formiranje pete kolone ovih sila u zemlji.
Zato su ot r e mer e bezbednost i dobi l e ant i nemaki kar akt er . Jugosl ovenska
vl ada nije os l oboena nepover enj a pr ema Italiji, a ne s mat r a d a j e i s ukob sa
Nemakom sasvim nemogu, pa je - uvi aj ui opasnost koj a bi mogl a da pro-
izie i z dosada neodl unog st ava pr ema hukakoj ant i - nemakoj pr opagandi
- odl ui l a da pr eduzme ot r u akci j u prot i v podst r ekaa nemi r a. Ona nee
moi sprei t i i nci dent e, ali nema boj azni za f ol ksdoj er e i pr i padni ke Raj ha
koji ive u Jugoslaviji sem u sl uaj u r at a. '
9 3
S dr uge st r ane Cember l en je, po-
vodom konf er enci j e i zmeu l orda Hal i faksa i br i t anski h posl ani ka u Jugois-
t onoj Evropi, u Donj em domu 18. aprila, ugl avnom, izjavio d a j e cilj ovi h kon-
sul t ovanj a bio, u skl adu sa ut vr enom pol i t i kom br i t anske vlade, ouvanj e
mi ra i bezbednost i na Bal kanu i u podunavski m zeml j ama i da ni j edna od
ovih drava nema ni kakvog razloga da se plai da ce Saveznici ugroziti njiho-
vu nezavi snost ili nj i hov i nt egr i t et . '
9 4
U razgovoru j ugosl ovenskog posl ani ka
u Londonu od 25. apri l a 1940. sa zameni kom br i t anskog mi ni st ra i nost r ani h
posl ova Ri ar dom Bat l er om ( But l er Ri chard Austin), Bat l er se raspi t i vao u
kom obi mu j e i zvreno ukl anj anj e nepoel j ni h t uri st a, ta j e bilo sa St oj adi -
novi em i o ost al oj situaciji u Jugoslaviji, a sam je r ekao da se u Italiji net o
kuva to nije dobr onamer no. U V. Britaniji i ma se ut i sak da Nemaka vri
pritisak da Italiju uvue na svoju st r anu u rat i da se za sad Musol i ni nee oda-
zvati, s amo e ukazivati Nemakoj di pl omat sku pomo svoj i m pr et ei m sta-
vom pr ema Savezni ci ma. Moe se oeki vat i da e Italija svoj neodr eeni pre-
tei stav odrat i due vr emena. Prelazei na pri vat an razgovor, na pi t anj e ka-
kav bi stav zauzela V. Bri t ani j a ako bi Italija napal a Jugosl avi j u, Bat l er je od-
govori o da bi V. Bri t ani j a bila uz Jugoslaviju ako bi se or uj em odupr l a, te to
post ane opt i rat na Bal kanu, a ako bi se radi l o o nekoj l okal noj akciji (zauz-
i manj e j ednog ili dva ostrva), a Jugoslavija ne bi reagovala i ako to ne bi iza-
zvalo opti rat na Balkanu, V. Britanija bi imala da proceni kako e postu-
piti. Poto V. Bri t ani j a nije preuzel a garant i j e pr ema Jugoslaviji, ona nije oba-
vezna da i nt erveni e u svakom sl uaj u napada, ali da post oj e opt e-pol i t i ki
i opt e- mor al ni razlozi o koj i ma V. Bri t ani j a vodi rauna. n se slae sa dr-
anj em Jugosl avi j e koj e ne izaziva ni Nemaku ni Italiju, j er V. Bri t ani j a eli
da se rat ne pr enese na Bal kan. Na kraj u je r ekao da V. Bri t ani j a nee davat i
ni kakve koncesi j e Italiji na r aun Jugoslavi je i nj ene t eri t ori j e, da je br i t anska
vlada to j asno saopt i l a Jugoslaviji i da e se drati tog obeanj a, ponovo na-
pomi nj ui da se ovaj pri vat an razgovor mor a odeliti od onog sl ubenog.
195
JL GOSLO VENSKO-SOVJETSKI PREGOVORI
ISPOSTAVLJANJE DIPLOMATSKIH ODNOSA
Ukoliko su uspesi Nemake na Zapadnom f r ont u bili vei, ut ol i ko su Muso-
linijevi i anovi apet i t i pr ema Jugoslaviji sve vie rasli. Nai me, j ugosl ovenska
vlada je pr eko svojih veza u Vat i kanu i obavet aj ni h izvora doznal a da postoji
mogunost da Paveli di gne ust anak u Hr vat skoj i da se vre voj ne pr i pr eme
uper ene protiv Jugoslavije. Zat o je si t uaci j a Jugoslav ije u to vreme, i por ed v e-
likih si mpat i j a koje je Kl odi j usu knez Pavle 3. maj a izrazio pr ema Nemakoj
i uver enj a u nj eno pri j at el j st vo, bila je veoma teka, pa se postav ljalo pi t anj e
na koji nai n da se onemogui Musolinijev san o komadanj u Jugoslavije. Po-
st oj ao je s amo j edan nain osi m rata, a to je neki di pl omat ski potez. Bilo je
t ada i skl j ueno da se Jugosl avi j a osi gura pomou Nemake neki m pol i t i ki m
i vojnim udr ui vanj em sa naci st i ma, j er to nisu doput al i t radi ci j a i j avno
mnj enj e u zemlji. S dr uge st rane, Fr ancuska i V. Bri t ani j a nisu bile u st anj u
da se saglase o ma kakvoj zaj edni koj operaci j i na Bal kanu sve dot l e dok V.
Bri t ani j a s mat r a nepovr edi vom i t al i j ansku neut r al nost . Dranj e Tur ske nije
bilo sasvim jasno, j er ona, zbog ogr ada koj e su. na zahtev Grke, unet e u Bal-
kanski spor azum, nije mogl a da uest vuj e u event ual nom italijansko-jugoslo-
venskom rat u. Prema tome, Jugoslavija se u to vreme nije mogla pouzdano ni
na koga osloniti. Postojala je jo jedna velika sila na kontinentu Evrope - Sov-
jetski Savez - dovoljno jaka da zaustavi Nemaku i Italiju. Ali zakljuiti ak i naj-
obiniji ugovor sa njim znailo bi preokret jedne politike koja se nije menjala pu-
nih 23 godine.
Oseaj ui sve jai politiki i ekonomski pritisak sila Osovi ne spolja, a sve
vee nezadovol j st vo u zemlji svih progresi vni h snaga, svrst ani h u j edan sna-
an r evol uci onar ni pokr et na elu sa KPJ. koj a je st al no traila da se uspos-
tave di pl omat ski odnosi sa Sovj et ski m Savezom i pakt o uzaj amnoj pomoi ,
j ugosl ovenska vlada je bila pr i mor ana da poput a Nemakoj i Italiji, ali i da
se nemi l osr dno obr aunava sa komuni st i ma, sl anj em na robi j u i koncent r a-
ci one logore, pa i umor st vi ma, jer je bol j evi zam smat r al a svojim nepri j at e-
ljem br oj 1, a nar oi t o knez. Pavle. Pa ipak, jo posle 1935. godine Jugoslavija
je videla da e najzad morati da prizna Sovjetski Savez, ali pod izvesnim uslo-
vima i, po savetu kneza Pavla jugoslovenskoj vladi, da se to odugovlai to due.
On je napi sao: Priznati Sovj et ski Savez s amo ako je apsol ut no pot r ebno i
samo kad pri l i ke u zemlji post anu mi r ne i nor mal ne. Imati na umu da e se
oko budueg sovj et skog posl ani ka okupl j at i svi nezadovol j ni el ement i , uklju-
uj ui tu ak i opozi ci j u. On e ver ovat no pri vui i i re mase nar oda svojim
pravosl avl j em i sl ovenst vom. . ,
196
Imaj ui u vi du kako je ruski ambas ador Hart vi g (Hart vi g N. H. de) pr e pr-
vog svet skog rat a kori st i o Srbi j u za j aanj e i nt er esa Rusije, knez Pav le je pred-
lagao da se post upi slino nj emu, pa j e rekao:
. . . Mi t r eba da upot r e bi mo Rusi j u, ak i ednu naci onal i st i ku Rusi j u, za nae ciljeve.
Ali, mi j oj se ne s me mo ni kad pr edat i , ba zat o t o s mo s Rusi ma sr odni ci , t o j e mnogo opas-
nije po nas. Po svaku cenu sprei t i Rusi j u da doe na Bal kan, tj. u Car i gr ad. On j e r ekao He-
r enu kako se pl ai j aanj a sovj et skog ul i caj a u j ugoi st onoi Evropi koji u Jugosl avi j i moe
del ovat i kao kr i nka pansl avi zma. '
9 7
Pa ipak j ugosl ovenska vl ada je u mar t u 1940. poel a da postav lja osnove
razgov or a sa Sovj et ski m Savezom. Naime, Ci ncar-Markovi j e dao i nst r ukci j e
j ugosl ovenskom posl ani ku u Ankari Sumenkovi u da predl oi sovj et skom
posl ani ku Terent i j evu (TepeHTeB A.veKcen) da dve zeml j e uspost ave ekonom-
ske odnose i da upozna sovj et skog posl ani ka sa i t al i j anski m ekspanzi oni st i -
kim t endenci j ama koj e Sovjetski Savez ne t r eba da tolerie. Moskv a je formal -
no odgovori l a da se protivi i t al i j anski m aspi r aci j ama na Bal kanu i ener gi no
je i st upi l a za odr avanj e status quo-a. Sovjetski Savez je s pr eman da pone pri-
vr edne pr egovor e sa Jugosl avi j om. '
9 8
Poto su obe vlade 15. apri l a i menoval e svoj e del egaci j e, j ugosl ovenska
trgov i nska del egaci j a, na elu sa dr M. Dj orevi em, ot put oval a je 21. apri l a
u Moskvu, a tri nedel j e kasnije, 11. maj a, del egaci j e su pot pi sal e Ugovor o tr-
govini i plovidbi, Protokol o met odama pl aanj a r obe i Spor azum o ust anov-
ljenju t rgovi nski h pr edst avni t ava u Beogr adu i Moskvi. Sovj et ski Savez je
bio nar oi t o zai nt eresovan za met al e, pr venst veno bakar, a Jugosl avi j a za
benzin i ulje. Narodni komesar za spol j ne posl ove Mol ot ov ni kad nije otvo-
r eno r ekao Dj orcvi u da e se nj egova vlada suprot st avi t i i t al i j anskom i ne-
makom napr edovanj u u Dunavski basen. No, on nije i skl j ui vao mogu-
nost. To je j ugosl ovenska del egaci j a pr ot umai l a da bi se Sovj et ski Savez,
vie j e ver ovat no nego to nije. ot vor eno uspr ot i vi o osovi nski m u p a d i ma na
Balkan, to je bi o dobar znak za Jugoslaviju. Tako je Jugosl avi j a ui ni l a prvi
korak za pri bl i avanj e Sovj et skom Savezu. '
99
Italijanski poslanik u Beogradu je jo 17. apri l a izvestio ana da mu je Cin-
car-Markovi saopt i o d a j e j ugosl ovenska vlada mor al a razmot ri t i si t uaci j u
koja post aj e sve kri t i ni j a u pogl edu snabdevanj a Jugosl avi j e gvoem, pet-
rol ej om i pamukom - i donet i odgovaraj ue odl uke. Postoje samo dve drave
od kojih Jugoslavija moe to dobiti, a to su SAD i SSSR. . . S obzi rom da su
pr el i mi nar ni razgovori dali pozitivne rezultate, j ugosl ovenska del egaci j a, na
elu sa bivim mi ni st r om fi nansi j a Dj orevi em, ot put ovae ovih dana u
Moskvu. Ci ncar-Markovi je isto saopt i o i nemakom posl ani ku u Beogra-
du.
2 0 0
Italijanski poslanik je posl e tri dana obavest i o ana o suzdrl j i vom rea-
govanj u j ugosl ovenske t ampe i o bur nom i dubokom r eagovanj u masa i u
krugovi ma i podvoj eni m pol i t i ki m st r ankama, kao i meu i nost r ani m po-
smat r ai ma. Sve l evi arske st r anke izraavaju zadovol j st vo, a post oj i i nepro-
verena i nf or maci j a d a j e Maek zaht evao ot poi nj anj e ovih pr egovor a. Posla-
nik ne vidi razlog zbog ega bi uspost avl j anj e t rgovi nski h i di pl omat ski h od-
nosa Jugoslavije sa SSSR-om predst avl j al o politiki gest protiv It al i j e.
20
'
Italijanski poslanik u Beogr adu je 10. maj a 1940. obavest i o Cana d a j e Mo-
lotov 8. maj a pr i mi o br oj nu j ugosl ovensku pr i vr ednu del egaci j u i da su raz-
govori trajali oko 3 sala. U di pl omat ski m kr ugovi ma svi se slau da su pre-
govori preli iz pr el i mi nar nog st adi j uma sa ekonoms kom pozadi nom na su-
t i nsko pi t anj e, tj. na pol i t i ke pregovore. Na vesti f r ancuski h i br i t anski h lis-
tova da sovj et ska spol j na pol i t i ka kr ee put em pansl avi zma i vesti >Dejli ek-
spresa da SSSR nagovara Rumuni j u da prui pomo Jugoslaviji ako je na-
padne Italija. Agencija TASS je ovl aeno izjavila da su te vesti net ane i
s me ne. . Ovo bi t r ebal o da pr eki ne sve pekul aci j e posl ednj i h dana u vezi
sa razvoj em sovj et ske pol i t i ke u odnosu na Bugarsku, Sl ovaku i sada Jugos-
laviju - konst at ovao je italijanski posl ani k i dodao d a j e l ano da post oj i po-
seban i nt er es ove zeml j e (SSSR-a - V. T.) za sve sl ovenske zemlje na Bal kanu.
On se sad konkr et i zuj e u i st o ekonoms koj saradnj i , dok ispoljava prezi r pre-
ma Rumuni j i i nei nt er esovanj e za Maar sku koje na Bal kanskom pol uost rvu
ne mogu predst avl j at i osl one t ake za dalji razvitak. Sovjet ka pol i t i ka na
Bal kanu od danas se vie nece nazivati . pansl avi st i kom' . ali e sut r a moi da
se naziva . pansovj et skom' . Sadri na ost aj e u sutini ista.
202
Isti poslanik je
13. maj a obavest i o Cana da su sovjetski listovi pr et hodnog dana objavili sa-
dri nu pot pi sani h spor azuma i zmeu Sovj et skog Saveza i Jugosl avi j e i d a j e
t rgovi nska misija j ugosl ovenske delegacije, pr ema mi l j enj u di pl omat ski h
krugova, predst avl j al a s amo plat koj i m se pri kri va ponov no uspost avl j anj e
nor mal ni h di pl omat ski h odnosa sa sovj et skom vl adom.
2 0 3
Sovjetsko-jugoslovenski privredni sporazum, prema izvetaju italijanskog
poslanika u Sofiji od 24. maja. u Bugarskoj vide kao pokuaj Jugoslavije da u
sadanjem trenutku nade izvesnu zatitu od eventualnih nemakih i italijanskih
akcija. U Londonu i Parizu u nj emu mogu ak da vide izvesno razmi moi l ae-
nje i zmeu Berlina, Rima i Moskve. U Bugar skoj se ne gleda mnogo bl agonak-
l ono na zbl i avanj e Jugosl avi j e i SSSR-a, j er Bugarska, koja je prva sa Mosk-
vom uspost avi l a di pl omat ske odnose, ne bi elela da j oj br oj em st anovni t va
jaa i t er i t or i j al no vea Jugosl avi j a oduzme to nj eno prvenst vo.
204
Pregovori za formalno priznanje i uspostavljanje diplomatskih odnosa sa
SSSR poeli su krajem maja. Kada je umenkovic dooio uputstva iz Beograda da
kod Terentijeva (Tepemei s A.\eKCt-ft) ispita teren o mogunosti uspostavljanja
diplomatskih odnosa. Teren tijev mu je. u svoje ime, odgov ori o da smat r a da
bi njegova vl ada povol j no reagovala na pr edl og Beograda, pa pot o mu je Su-
menkovi r ekao d a j e pr edl og sl ubenog kar akt er a Moskva j e 10. j una pri st al a
na pr egovor e o sl ubenom pri znanj u. (To je bilo istog dana kada je Italija ob-
lavila rat Fr ancuskoj - V. T.). Posle rasprava o manje vanim pitanjima, Teren-
tijev i Sumenkovi su 24. juna (dva dana posle poraza Francuske - V. T.) u Ankari
potpisali Sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa izmeu Sovjetskog
Saveza i Kraljevine Jugoslavije, otvarajui time nove puteve jugoslovenskoj dip-
lomatiji i njenom traenju mira na Balkanu.
Da bi bolje uticala na unut r anj u politiku, j ugosl ovenska vl ada je za po-
sl ani ka u Moskvi odr edi l a dr Milana Gavrilovia, vou Sr pske zeml j oradni -
ke st ranke i jednog od voa Udruene opozicije. Dunost mu je bila da predo-
i sovjetskim vodama opasnost koja preli Jugoslaviji i Balkanu, i da dobi j e
naor uanj e i pomo Cr vene ar mi j e u sl uaj u napada Osovi ne na Jugoslaviju.
Ali Gavrilovi u to nepovol j no vr eme nije uspeo da izvri taj zadat ak.
Ni Nemci, ni Italijani nisu st rpl j i vo i sa r azumevanj em gledali na prizna-
nje Sov jetskog Saveza od st r ane j ugosl ovenske vl ade i na post avl j anj e Gavri-
lovica za posl ani ka, icr su bili ubeeni da on i ma zadat ak da zakljui \ ojni sa-
vez. tim pr e to je u poslanstvo u Moskvu i st ovr emeno upuen i vojni at ae
pukovni k arko Popovi. Heren j e ot vor eno r ekao Gavri l ovi u da j e protiv
nj egovog post avl j anj a, jer je Irankofi l . anglofil. liberal i demokr at , pa e kva-
riti nemako- r uske odnose. Gavrilovic je pr i znao da je liberal i demokr at , a
da je frankofi l zat o t o je Srbi n i to su ga t om saveznitvu naui l e lekcije iz
prvog svet skog rat a i da ide u Rusiju samo zato da zast upa i nt er ese Jugoslav i je
u okvi ru post oj ei h spor azuma.
2 0 5
ZAHLADKSJK ODNOSA ITA I Uf. I M MAKI PR P M A 11 GOSLAVUI
Od 10. do 31. maj a 1939 godi ne razv ijale su se pobedonos ne oper aci j e nerna-
ke vojske kroz Belgiju. Holandiju i Francusku, u kojima su poraene savezni-
ke snage (tzv. Sever na saveznika vojska), izuzev dela br i t anski h snaga koje
su na mos t obr anu kod Dcnkerka prual e ot por i uspel e da se pr ebace na Bri-
t anska ost rva. ost avl j aj ui itav rat ni mat eri j al uz t eke l j udske gubi t ke. Nem-
ci su zatim preori j ent i sal i snage i do 5. juna pri premi l i dr ugu - zavrnu lazu
svoje olanzive u Fr ancuskoj i u nezadri vom nal et u i pored snanog ot por a
f r ancuski h ar mi j a - vec 15. juna uli u Panz i 22 juna pri nudi l i Fr ancusku na
kapi t ul aci j u Ova munj evi t a ol anzi va i mal a je veliki odj ek u i t avom svetu i
ispoliila ut i caj na pol i t i ke odnos e u Evropi, pa i sire Pt e svega, Italija, jo
nezaracena st rana, budno je pratila tok nemaki h oper aci j a i ukol i ko su se
uspeni je razvijale, ut ol i ko se vis, pri kl anj al a Nemakoj . pa je 10 juna 1940.
obj avi l a rat Francuskoj , kada je ova vec bila u agoniji. Ona je u t oku maj a po-
stala agresi vni j a i pr ema Jugoslaviji.
hali/unski poslanik u Beogradu je 27 maj a izvestio C ana o veoma iscrp-
nom razgovoru sa Ci ncar-Markovi cem koji mu je pre nekol i ko dana i st akao
apsol ut nu neut r al nost kjju t r eba brani t i od svakog, a sada >a naj ugl ade-
nijim frazama pome nuo i t al i j ansku politiku pri i at el j ske podr ke za odrava-
nj e mi r a na Bal kanu, dodaj ui da se u mnogi m pozi t i vni m sl uaj evi ma du-
guj e Italiji t o je mi r sauvan i uveravaj uci da je j ugosl ovenska vl ada r aunal a
i r auna na pri j at el j st vo i sar adnj u i t al i j anske vlade vise nego ikad. kao i to
da je sline -izjave umi r enj a dobi o i od Nernake On je dal j e u vera \ ao da
voj ne mer e koj e Jugoslav ija pr e du/ i ma nemaj u nikakav znaaj sem pokr et a
u cilju izvoenja obuke i da se <j s ept embr a prol e godi ne ponovo prel o
na st anj e pr edost r onost i sa oko 350.000 ljudi, i ako italijanski vojni izaslanik
smat r a da je st var no st anj e dost i gl o 750-800 hiljada pod oruj em, ne uzima-
jui u obzi r radove na gr ani cama, razne di sl okaci j e i sve pr euzet e mer e sa
kar akt er om kr aj nj e hi t nost i . Al udi raj ui tla jc Jugoslav ija okr uena zeml j ama
koj e mobi l i u, da to zlo del uj e zarazno, izrazio je zabri nut ost j ugosl ovenske
vl ade u vezi sa izvetajem da je Maar ska mobi l i sal a jo dva kor pusa. Zatim
je i st akao da ve mesec dana si t uaci j a >a Italijom ulazi - uz nai zmeni ne pro-
metu- u ozbi l j nu, a po mi l j enj u j ugosl ovenske vlade al ar mant nu lazu Sup-
r ot no t ome, po rnisljeniu i t al i j anskog posl ani ka, i t al i j anska vlada, za razliku
od jugoslov enske, na svaki gest si st emat skog nepri jateljskog dr anj a Jugosla-
v ije upozorava mi rno, ot vor eno i odl uno. Na kraju italijanski posl ani k je za-
kljuio da se pr eko mesec dana ozbi l j ne krize sa Italijom, pokazal o da razno-
rodan sastav jugoslovenske drave moe odvesti u pravcu jednog, uopt e uze-
vi rasprost ranj enog oseanj a iako u raznom obliku i intenzitetu - li ose-
canj a mrnj e, st r aha i odvr at nost i pr ema Italiji.
206
Samo jedan dan pr e slanja
ovog izvetaja, tj. 26. maj a, ano je posl ao svom ambas ador u u Berl i nu uput -
stvo da u nemaki m pol i t i ki m i vojnim kr ugovi ma uvrst i uver enj e o Jugos-
laviji kao pot enci j al nom nepri j at el j u Osovine. U t om uput st vu on dal j e kae:
>Dvolino dr anj e Jugoslavije j e dobr o poznat o t amonj i m krugovi ma. Ako j e
nuda obavezuj e da ispol java si mpat i j e pr ema si l ama Osovine, nj ena oseanj a
su, u stvari, or i j ent i sana u sasvim dr ugom pravcu i est o se kao takva i ma-
ni fest uj u, mada jo opr ezno i kont r ol i sano. . Da je Jugoslavija pot enci j al ni
nepri j at el j Osovine nee ti biti t eko da iznese dokaze i pri mere. Od opt e
poznat og i vidnog angl ofi l st va kneza namesni ka i dvorski h krugova do ues-
talih Irankofi l ski h mani f est aci j a raznih krugova, st var no raspol oenj e Jugos-
lavije sve jasnije dolazi do izraaja u svetlu vrtoglavih dogaaj a u Ev ropi. Sve
ovo t reba na pogodan nain istaci i kod Nemaca uvrstiti uver enj e o dubo-
kom i kor eni t om nepri j at el j st vu Jugoslavije pr ema Nemakoj i Italiji. . .><
207
U svojim Memoarima.I/, eril je. razmat raj ui odnose i zmeu V. Brita-
nije i Italije, zabeleio: Prema j ednom rani j em i t al i j anskom pl anu. . . t r ebal o
je da se i t al i j anska dej st va u Evropi ogr ani e na pr eduzi manj e napada protiv
Jugoslavije, i me bi se uvrst i l a vlast Italije u i st onoj Evropi i oj aao nj en
ekonomski poloaj. Za tu ideju bio je neko vr eme pr i dobi j en i sam Musolini.
Graci j ani belei da mu je kr aj em apri l a Due rekao: Moramo bacili na kolena
Jugoslaviju; nama su potrebne sirovine, a njih moramo nai u njenim rudnici-
ina. Sledslveno lome moja strategijska direktiva glasi - dejanziva na Zapadu
IFrancuska), a ofanziva na Istoku (Jugoslavija).Pripremile studiju o lom proble-
mu.
208
Jugoslovenski poslanik u Rimu je, prema izvetaju nemakog ambasadora
u Rimu Makenzena od 29. maja, ponovo izrazio anu veliku zabrinutost zbog
glasina o italijanskim neprijateljskim planovima prema Jugoslaviji i d a j e Cano
odgovor i o da bi Italija, ako bi ula u rat protiv Francuske, ula na glavna, a
ne na spor edna vrat a.
209
Int eresuj uci se za odnos e i zmeu Jugoslav ije i Bugarske, italijanski posla-
nik u Sofiji je 29. maja 1940 - u vr eme kada se zavravala prva pobedonos na
faza nemaki h oper aci j a u Fr ancuskoj - obavest i o ana da mu je bugarski mi-
nistar i nost r ani h posl ova Popov (IlonoB HBaH B.\a.\HMnp) r ekao d a e Bugar-
ska sasvim ost at i po st rani u pogl edu pr edst oj eeg sast anka Pri vrednog save-
ta Bal kanskog pakt a 1. j una u Beogradu, da je skr enuo panju jugosloven-
skom i osl ani ku u Sofiji Milanov icu na poj aavanj e j ugosl ovenski h j edi ni ca i
utvr
1
anj e na granici pr ema Bugarskoj, da je Beograd, u vr eme koje se podu-
dara sa zategnutou pr ema Italiji, usmeri o pogled u pravcu Moskve i da
nema pot vr de za glasine da se Jugoslav ija, navodno, t rudi l a da trai garant i j u
SSSR-a za svoje grani ce.
210
Na pi t anj e pomoni ka j ugosl ovenskog mi ni st r a i nost rani h posl ova Smi-
Ijanica, pr ema izvetaju i t al i j anskog posl ani ka u Beogr adu anu od 9. j una
1940. - ta bi Bugarska radi l a ako bi Jugoslavija bila napadnut a? - novi bu-
garski poslanik u Beogradu Stoilov (CTOHAOB CTOHA U ) je odgovori o da postoji
prakt i an i skoranj i pr i mer : dr anj e Rumuni j e povodom invazije Pol j ske i is-
t akao da, dok j e Rumuni j a bila saveznica Poljske, dot l e nisu post oj al e ni kakve
obaveze i zmeu Jugosl avi j e i Bugarske. Pr ema t ome, postoji neposr edan raz-
log za jo st rou neut r al nost Bugarske. Italijanski posl ani k smat r a da se Smi-
Ijanievo pi t anj e ni j e odnosi l o, niti se mogl o odnosi t i , na sl uaj akt i vnog ulas-
ka Jugoslavi je u sukob, pa je zakl j ui o da se spol j na politika Jugoslavije, kao
274 vI.LIMIR Ii'w/lc SLOM KRALJEVIM IK,OSI HE
to je- po/.nato. u ovom moment u zasniva na koncepci j i naj st r oe i najpoelj-
nije neut r al nost i .
2
'
1
Poto je Italija 10. juna objavila rat Francuskoj, zaotrili su se i odnosi iz-
meu Nernake i Jugoslavije. Naime, nemako Mi ni st arst vo i nost r ani h poslo-
va je 15. j una dal o i nst rukci j e svom posl ani ku u Beogr adu da j ugosl ovenskoj
\ ladi na pogodan nain usmeno ukae da Jugoslav ija mor a zav isiti od pro-
daj e svih svojih proi zvoda Italiji i Nemakoj i da veliko poveanj e izvoza u
Francusku ne moe biti obnovl j eno u budunost i , nar oi t o bakar na koji Ne-
maka ubudue r auna. Jugosl ovenskoj vladi svakako t r eba obj asni t i sada-
nju pot punu ekonoms ku zavisnost Jugoslavije od sila Osovi ne.
2
'
2
Kao to se
vidi. ovakav stav vie lii na ultimatum ih nareenje nego na normalne diplo-
matske odnose izmeu zemalja. Oi gl edno je da su se Nemaka i Italija u to vre-
me t ol i ko osilile da mogu traiti velike ust upke, kada se Jugoslav ija nala uk-
Ijetena i zmeu njih i kada je bila u t ekoj situaciji.
Pr i r odno je da se Sov jetski Savez, u vr eme kad su Nemci nezadriv o na-
stupali kroz Fr ancusku, pr edvi aj ui njen poraz, i nt er esovao kakve e biti da-
lje namer e Nernake i Italije, nar oi t o pr ema Bal kanu. Zato je Molotov poet-
kom juna ponovo post avi o pi t anj e u vezi sa izjavom nemakog ambas ador a
u Rimu Makenzena. pa je Ri bent r op tek 16. juna (pot o su ner nake t r upe ve
pr et hodnog dana bile ule u Pariz, tj. 15. j una V. T.) dao i nst rukci j e svom am-
basador u u Moskvi da us meno obavest i Molotova:
ll da je Makenzen izjavio sovjetskom otpravniku poslova da se Nemaka i
Italija slau da se na Balkanu ouva mir i da hi se balkansko pitanje moglo mno-
go lake resiti posle rata, bez upotrebe sile, jer je to u interesu Nernake i Italije:
2) da je vlada Rajha zadovoljna to se rat nije proirio na Balkan, gde je Ne-
maka u principu zamteresovana samo ekonomski, a ne teritorijalno i da je stav
Nernake u tom pitanju neopozivo i konano odreen Paktom o nenapadanju od
23. avgusta 1939; i
3) da je Musolini jasno izrazio stav Italije u svom govoru 10. juna (kad je
Italija obj avi l a rat Fr ancuskoj - V. T.) da Italija nema nameru da Balkan uvue
u rat.
2X3
Nema s umnj e da j e Nemaka, t ako reci sve do napada na Jugoslaviju
1941. teila da se ouva mi r na Bal kanu, da bi mogla sprovest i u del o svoj pri-
marni plan - uni t enj e Sov j et skog Saveza Svaki rat ni zaplet na Bal kanu mo-
gao je izazvati pr evr emenu reakci j u Sovj et skog Saveza i por emet i t i nernake
pl anove. Nemaka je bila zadovol j na da vri ekonoms ku i pol i t i ku penet r a-
ciju u zeml j e j ugoi st one Evrope, na to su podozri vo gledali i Sovj et ski Savez,
i Italija. Ni Sovjetski Savez nije eleo proi renj e rata na Bal kanu, a Italija se
ust ruaval a da ga proi ri iz bojazni od i nt ervenci j e Sovj et skog Saveza, a i pod
pri t i skom Nernake. Ali. usled voj nog i pol i t i kog jaanja Nernake i Italije,
poveaval e su se pret enzi j e Bugarske i Maarske, nar oi t o pr ema Rumuni j i ,
a donekl e i pr ema Jugoslav iji. To je dovodi l o do kriza u odnos i ma i zmeu ze-
mal j a jugoistone Evr ope (koj e su reavane u prvom redu i nt er venci j ama Ne-
rnake) i do apet i t a Italije pr ema Gr koj i Jugoslaviji. Nemaka je nar oi t o
st al no insistirala da Maarska odrava pri j at el j ske odnose sa Jugosl avi j om,
dok je Italija teila da pomou Maar ske vri pritisak, pa i zaj edni ku voj nu
i nt ervenci j u prot i v Jugoslavije, o emu ce kasni j e biti rei.
Jos u j anuar u 1940, na sast anku Cano-Caki u Veneciji. Caki je t rai o da
Italija ne napada Jugoslaviju, a Cano - da Maar ska ne napada Rumuni j u, bo-
jei se od i nt ervenci j e Sovj et skog Sav eza. Samo ako bi Rusi napali Besar abi j u
ili ako bi dol o do komuni st i kog ust anka. Italija bi i nt erveni sal a i traila pro-
laz t r upa pr eko j ugosl ovenske t er i t or i j e.
2
'
4
e) OD PORAZA FRANCUSKE JI. NA 1940. DO I TALIJANSKOG
NAPADA NA GRCKU 28 OKTOBRA 1940.
Dok su se od sl oma Poljske u jesen 1939. do pr ol ea 1940. godi ne na Zapad-
nom f r ont u vrila s amo st rat egi j ska obos t r ana i zvi anj a i beznaaj na arka-
nja na gr ani cama, dot l e je Nemaka pr i pr emal a svoju munj evi t u ofanzi vu
protiv Danske i Norveke, a 10. maj a 1940. pr eko Belgije, Hol andi j e i Luksem-
bur ga ot poel a ofanzi vu protiv Francuske, da bi za r ekor dno vr eme - do 23.
maj a - nemake snage izbile na Laman i 22. juna pr i nudi l e Fr ancusku na ka-
pitulaciju. t i m pre to je pr e toga, jo 4. juna, pr est ao i ot por br i t anski h snaga
kod Denker ka. koj e su del om, bez rat nog mat eri j al a, uspel e da se izv uku na
Br i t anska ost rva. To je bio katastrofalan dogaaj po Zapadne saveznike u dru-
gom svetskom ratu. koji je imao neizmerne posledice na Vojno-strategijsku situa-
ciju u svetu, posebno u Evropi i na Balkanu, a time i u Jugoslaviji. Poraz Fran-
cuske. tako brz ' neoekivan, duboko i bolno je odjeknuo kod svih njenih prija-
telja u svetu, a naroito u Jugoslaviji. Najvei broj jugoslavenskih oficira, naro-
ito mlaih, i prelean deo naroda gajio je iluzije o njenoj snazi i verovao u njenu
konanu pobedu. Sada se jasno uvi del o da su to bile s amo pust e elje koje su
nemi novno uticale i na pad moral a. Ipak je karakteristino da je i u takvoj -
naizgled bezizlaznoj - situaciji, kada je najvei deo Evrope bio pod nemakom
izmom, kuda se svakog asa oekivao nemaki desant na Britanska ostrva i
kuda je jus bio na snazi Puki o nenapadanju izmeu Nemake i SSSR-a Izaklju-
en 23. avgusta 19391. postojala u narodu neka skrivena nada da jo sve nije iz-
gubljeno i da iz svake situacije ima izlaza. Kasniji doguuji su to potvrdili.
Samo se manj i br oj ljudi - vei nom pet okol onaa, revani st a i okor el i h fais-
ta. ij. izrazitih nepri j at el j a J ugos l avi j e- r adovao ovom t r i umf al nom pohodu
Nemake po Evropi, oekuj ui da e i oni iz toga izvuci neke koristi.
ini se du je uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Sovjetskim Savezom u
tom trenutku bio maksimum koji se mogao postii, jer Sovjetski Savez, bez obzira
na svoje interesovanje za Bulkun. ne bi bio spreman da sa Jugoslavijom zakljui
i pakt o uzajamnoj pomoi, da ne bi doao u sukob sa Nemakom. Ovo tim pre
to su Nemaka i Italija i samo uspostavljanje diplomatskih odnosa primile sa
tihim negodovanjem. Meut i m. Sov jetski Savez je istog meseca, radi svoje bez-
bednost i , u junu, pri poj i o tri bal t i ke zeml j e na severu i Bcsarabi j u i deo Bu-
kovine na jugu i izjavio: da ni j edna sila nema prava na iskljuivu ulogu u
konsol i daci j i i voenj u bal kanski h zemalja, to je u Berl i nu i Rimu ocenj eno
kao tenja Sovj et skog Saveza da se upl et e u bal kanske posl ove.
2
'
5
Ta izjava je znaila makar i posr ednu podr ku Jugoslaviji. No, uspostav-
ljanje di pl omat ski h odnosa sa Sovj et ski m Savezom nije smanj i l o represal i j e
j ugosl ovenske vlade pr ema Komuni st i koj partiji i nj eni m si mpat i zer i ma.
2
'
6
Istina, vl ada je ukazivala na opasnost koja pret i Jugoslaviji i Bal kanu i traila
naoruani e i pomo od Sovj et skog Saveza ako bi bila napadnut a. Veliko ne-
pover enj e j ugosl ovenske v lade, a i pri l i nog del a stanov ni t va. pr ema politici
KPJ. pored ostalog, ver ovat no pot i e zbog neki h gi eaka koj e su u to \ r e me
inile neke part i j ske organi zaci j e (na pr i mer kampanj a prot i v akt i vi ranj a, to
je ot r o kr i t i kovano na Pet oj zemal j skoj konf er enci j i okt obr a 1940), a i zbog
2 7 6 VELIMIK I ERZI C SLOM KRALJ EVI NE JUGOSLAVI JE
dezor i j ent aci j e koj a je nast al a posle skl apanj a Pakl a o nenapadanj u i zmeu
Sovj et skog Saveza i Nernake i st al nog nagl aavanj a pot r ebe bor be prot i v
i mper i j al i st i kog r at a i bor be za mir, j er je drugi svet ski rat pr ogl aen os-
l obodi l aki m za napadnut e zeml j e tek od poet ka napada na Sovj et ski Savez
22. j una 1941. Ne vi di m na koji bi drugi nain j ugosl ovenska vl ada u per i odu
1939-1941. godi ne mogl a voditi bor bu za mir, ako ne u pr vom r edu unut r a-
nj om konsol i daci j om pol i t i ki h prilika, r eavanj em mnogobr oj ni h oset l j i vi h
pr obl ema, koji su dovodi l i u pi t anj e j edi nst vo zeml j e, i st r ogom neut r al no cu
i pr eduzi manj em odl uni h mer a za odbr anu zeml j e bilo sa koj e st r ane. Pri-
kl anj anj e bilo koj em od t abor a u rat u. nemi novno bi znai l o s t upanj e u rat.
A skl apanj e pakt a o nenapadanj u i zmeu Sov j et skog Saveza i Ner nake 1939.
godi ne bila je prava senzaci j a u svetu i i znenaenj e i za fai st i ke snage i me-
unar odni radni ki pokret , a pos ebno je bilo nepopul ar no u Jugoslaviji. Ne-
kako se st i cao utisak da su V. Bri t ani j a i Fr ancuska vie opt ui vane od neki h
organi zaci j a KPJ za i mperi j al i st i ki rat i da one tee da i Jugosl avi j u uvuku
u n jega, nego Nemaka. s amo zat o t o je Nemaka imala makar i pr i vi dno do-
bre pol i t i ke odnos e sa Sovj et ski m Savezom, i ako mu je, u stv ari, ba Nema-
ka pr venst veno radi l a o glavi. U svakom sl uaj u, si t uaci j a u Evropi se svaki m
danom kompl i koval a, j er su se dogaaj i odi graval i vr t ogl avom br zi nom. No,
istina je i to d a j e KPJ st al no ukazi val a na opasnost koja pret i od fai zma i Ne-
rnake.
I nt er es ant no je d a j e u to vr eme bri t anski posl ani k u Beogr adu, u svom
i f r ovanom t el egr amu od 25. j una 1940. godi ne, naveo da se pos ebno u Srbiji
razmi l j a o dr avnom udar u uz sar adnj u Nar odne odbr ane, pravoslav ne cr-
kve i znaaj ni h del ova armi j e, da se ukl oni namesni k i odri di nast i j a sa mla-
di m kraljem.
21
O ovome bie opi rni j e izneto u odel j ku Dravni udar 27. marta
1941. godi ne.
C1NCAR-MARKOVIC O ODNOSIMA SA SUSED1MA
Glavni ur edni k lista Mi nhner noj st e Nahri ht en ( Mnchner neus t e Nachri c-
hten) od 1. j ul a 1940, u svoj oj veoma opi r noj beleci, iznosi razgovor sa Cin-
car-Markovi em 28. j una (posle ur edni kovog pr edavanj a pr et hodne veeri u
nemakom posl anst vu u Beogr adu ), u koj em je Ci ncar-Markovi c i zneo kako
je Jugoslav ija u vr eme svih r at ni h meseci pokuaval a da se kor ekt no dri kur-
sa koji je Hi t l er zaht evao od Jugosl avi j e pri l i kom poset e kneza Pavla Berl i nu
5. j una 1939. godi ne. Meut i m, izvesni dogaaj i od pr e nekol i ko nedel j a u Ber-
linu mogli bi da dovedu do nespor azuma, kao t o je pani ka koj a se u Jugos-
laviji iri pod par ol om , pet a kol ona' i policijski pr ogoni f ol ksdoj er a, nema-
kih drav ljana Raj ha i novi nar a. (St varno, j ugosl ovenske vlasti su od 1939. do
1941. ot kri l e vise sl uaj eva nepr i j at el j ske del at nost i f ol ksdoj er a, od kojih su
neki uhapeni i izvedeni pred sud), o emu je govor eno u odel j ku Nemaka
manjina (folk^dujeri) Urednik je govorio da to u Berlinu nee naii na razu-
mevanje, bez obzira to jugoslovenska vlada nije elela da dode do izvesnih
policijskih progona. Zatim j e Ci ncar-Markovi c nagl asi o d a j e Jugosl avi j a kraj-
nje zabri nut a zbog italijanskih aspiracija i upi t ao da li je Nemaka voljna da
ograni i te aspi raci j e, pozi vaj ui se na rei f el dmar al a Geri nga koji je i nj emu
i knezu Pavlu u Berl i nu r ekao da sudbi na Italije vie lei u Africi nego u Ev-
ropi i da Jugoslavija ne t reba da bri ne ako vlada dri odgovaraj ui jasni kur s
S PO UNO POLITI C'KA SITLACTJA OD PORAZA FRANI KE DO NAPADA ITALIJE NA C.RC KU
277
Uredni k j e odgovor i o da j e sada sa "rivatne st r ane j edva mogue dobi t i oba-
vet enj e o konani m na me r a ma Hi t . era i Musol i ni j a na Jugoi st oku, ali nema
izgleda da e Italija zaokr enut i ka r adi kal noj mare osrrww-politici. Marko-
vi j e dodao da Jugoslavija i ma mnoge t ekoe unut ar nj e- pol i t i ke pr i r ode i
pri znao d a j e prol e j eseni engl eskom posl ani ku i ni o kompl i ment e kad mu
je ovaj dol azi o sa obeanj i ma za garant i j u. O speci j al ni m pr obl emi ma Jugois-
t oka Markovi j e r ekao da j e pre mnogo meseci nast oj ao da Tur sku privoli
na neut r al nost , ali bez uspeha. Odnosi sa Bugar skom mogu biti pri j at el j ski ,
ako Bugar ska - kad bi joj Jugoslav ija ust upi l a dva mal a spor na sreza na gra-
nici - dal a garant i j u da e ubudue pr ema Jugoslaviji voditi izrazito prijatelj-
sku pol i t i ku. Odnosi Bugar ske i Grke su tei za reavanj e, i ako s mat r a da Bu-
garska t r eba da dobi j e izlaz na Egej sko mor e. U pogl edu Maar ske nema ni-
kakvih briga pot o ne ver uj e da bi ona mogl a ma ta da pr eduzme bez saglas-
nosti Nemake. pot o ver uj e u rei Geri nga koj e mu je dao. Na kraju je Mar-
kovi zakljuio da italijansku politiku prema Jugoslaviji smatra u najmanju
ruku teko procenljivom i da takoe -na da i Nemaka u ovome pogledu, pod iz-
vesnim okolnostima, nee proi bez komplikacija. Na ur edni kovu pr i medbu
da i zmeu Hi t l era i Musol i ni j a uopt e nisu mogui ni kakvi nespor azumi , Cin-
car-Markovi je i znenada sasvi m ot vor eno rekao: Da, ali Italijani su ovde po-
et kom maj a nagovestili da ako bude pr omene u i t al i j ansko-j ugosl ovenski m
odnosi ma, to e se u izvesnoj meri dogodi t i po nal ogu Berlina, r aunaj ui
da bi ipak mogl o biti s amo supr ot no, pot o su mu ove rei t aj no sa i t al i j anske
st r ane dostavili posr edni ci .
2 1 7
Ml SOUNIJEV1 PLANOVI ZA NAPAD NA JlGOSLAVLOi
O Musol i ni j evi m osci l aci j ama u pogl edu napada na Jugoslaviju ve je govo-
reno. Tako je i 10. j una - kad je obj avi o rat Fr ancuskoj - r ekao da Italija ne
namer ava da uvue dr uge nar ode u sukob, ciljajui na Jugoslaviju, i dodao da
bi ga sama Jugoslavija mogl a nat erat i da povue ove rei. Meut i m, ve u julu
pr omeni o je mi l j enj e i r ekao anu da kae Hi t l eru da pl ani ra da zauzme Jon-
ska ost rva i da rascepa tu ant i i t al i j ansku, versaj sku t vorevi nu Jugoslaviju.
Moda je to bila reakci j a na nedavno voene sovj et sko-j ugosl ovenske razgo-
vore. Hi t l er ga je svakako smi ri vao, i ako je bio skl on da Italija likvidira Ju-
goslaviju, ali s amo u povol j no vr eme za Osov inu. Sada bi se mogao izazvati
poar na Bal kanu, koji bi izazvao Ruse da i nt erveni u, pa ak i da stvori za-
j edni ke i nt er ese za Rusiju i Engl esku.
216
Posle pr i j ema kod gener al a Roat e (Roat t a Mario - nael ni k Gener al t aba
italijanske KOV) 13. avgust a, sa koj i m se saglasio o pot r ebi st rat egi j ski h ita-
l i j ansko-maarski h pr i pr ema protiv Jugoslavije, maar ski vojni at ae u Ri mu
je 16. avgust a pr i ml j en i kod Cana da mu ponudi voj nu sar adnj u Maar ske u
sluaju i t al i j ansko-j ugosl ovenskog rat a i da u i me maar s kog pr edsedni ka
vlade i mi ni st r a i nost rani h posl ova izvesti da bi maar s ka vl ada r ado uest-
vovala u or uanoj akciji prot i v Jugoslavije, j er zna da put u Jugosl avi j u ne vodi
pr eko kra, ve pr eko Drave. Kad se povol j no rei r umuns ko pi t anj e, glavni-
na maar s ke vojske st upi l a bi u akci j u t amo i sa takv im dej st vom kojim bi po-
eo slom Jugosl avi j e i koj i m bi Maar ska krvlju zauvek uvrst i l a maar sko-
i t al i j ansko pri j at el j st vo. Pored ostalog, at ae je skr enuo panj u anu na va-
nost i znenadne akcije. On je pr i met i o kako se ano t rudi da pri kri j e akt uel -
<
nost napada na Jugosl avi j u koji e ver ovat no usl edi t i im se zavri nemaki
napad na Engl esku i zakl j ui o da su Italijani ovu maar s ku ponudu sa rado-
u pri mi l i i da t r eba u t om smi sl u nastaviti razgovore sa Roat om, ali da Cano
ne vidi dal ekosenost ove stvari, ili se ne us uuj e da sam bez Duea donese
konanu odl uku.
2 1 9
Pa ipak 19. avgusta je Glavni generaltab italijanske Vrhovne komande iz-
dao Direktivu za eventualne operacije protiv Jugoslavije (sluaj ><) u kojoj se
kae: Nemaka i Maarska su nai saveznici, Bugarska je nas saveznik ili bar
protivnik Jugoslavije; Rumunija i Grka su neutralne, a u odnosu na nas Grka
je nepouzdana. Zatim se det al j no iznosi ver ovat an r aspor ed j ugosl ovenski h
snaga i pr edvi aj u oper aci j e sa gr upi sanj em snaga. I' pr i medbi je nagl aeno
da plan zavisi od nemakog odobr enj a za prol az na^ih t r upa i . . . od nema-
kog sadejstva Pot o j e izgleda ut vr eno da se t o nee odobri t i , na dokumen-
tu je r ukom dopi sano: . . . ostav iti ga da mi ruj e. U pr i me dba ma General t a-
ba od 11. s ept embr a na oper aci j ske pl anove prot i v Jugosl avi j e i Gr ke i Fran-
cuske pot vr eno j e da se nee dobi t i nemako odobr enj e za dej st vo italijan-
skih t r upa sa pravca Kor uke i t aj er ske.
2 2 0
U t oku i t avog avgust a Musol i ni
je oseao jak nemaki ot por da u s ept embr u napadne Jugosl avi j u,
22
' a Cano
je pi sao i t al i j anskom namesni ku u Albaniji da smanj i subverzi vnu akt i vnost
protiv Jugosl avi j e i Grke i da ne ui ni nita to bi dovel o do kri ze.
222
Tako
su Italijani pr i vr emeno odust al i od svog pl ana pr ema Jugoslaviji, s amo j e
Cano j ugosl ovenskom posl ani ku u Rimu izrazio elju Italije da se St oj adi no-
vic vrati na vlast, tim pr e t o i Berlin nema pover enj a u kneza Pavla, j er se
j ugosl ovenska politika bi t no izmeniia posle ot put anj a St oj adi novi a.
2 2 3
Sr edi nom avgust a 1940, Kampbel (Campbel l Rol and lan), br i t anski po-
slanik u Beogr adu, koji je 13. decembr a 1939. godi ne zameni o rani j eg posla-
nika Sir Rol anda Kampbel a, u svom speci j al nom izvetaju Mi ni st arst vu inost-
rani h poslova, govori o poj aanom pri t i sku na Jugosl avi j u od st r ane sila Oso-
vine; o di r ekt noj pomoi i t al i j anske vlade hrvat ski m, al banski m i makedon-
skim separ at i st i ma; o br zom odumi r anj u Bal kanskog spor azuma; o sl abl j enj u
unut r anj e kohezije; o nezadovol j st vu u zemlji vl adom i o napet ost i i neizves-
nosti koj e rast u u nar odu. On je dvadeset dana posle izbijanja rat a sa Gr kom
(tj. kraj em nov. 1940) posl ao Londonu novi izvetaj sa zakl j ukom d a j e pre-
nos rat a na Bal kan j o vie pogor ao pol oaj Jugosl avi j e - pot o j e zat var anj e
kruga oko nj e ve bilo na pragu.
223

Britanski ministar inostranih poslova lord Hal i faks je 20. avgust a uvera-
vao j ugosl ovcnskog posl ani ka u Londonu u konanu pobedu V. Bri t ani j e, go-
vorei sa si mpat i j ama i bez zamer ke o Jugoslaviji i o nadi da ant i -engl eska
pr opaganda nee uspet i izopaiti pravi utisak o Engleskoj. Na kr aj u je ista-
kao da su nei scrpni izvori Engl eske i da ne t r eba gubiti veru u nj enu pobe-
du.
224
V svom izvetaju od 30. avgusta 1940. nemaki poslanik u Beogradu je oba-
vestio da e Beki j esenj i saj am poset i t i dva najblia sar adni ka pot pr edsed-
nika j ugosl ovenske vlade Maeka - mi ni st ar t rgovi ne Andres i pot pr edsedni k
HSS Koutic, da bi se obavest i l i o nemakom stavu pr ema hr vat skom probl e-
mu i o i t al i j anskoj politici pr ema Jugoslaviji. Oboj i ca su u posl ednj e vr eme
izrazito pri j at el j ski raspol oeni pr ema Nemakoj , ma da su rani j e odraval i
t esne veze sa Zapadni m si l ama. Meut i m, krug oko Maeka j o i danas iz-
begav a j asnu, pr ema Osovini pri j at el j ski nakl onj enu politiku i tezi da zadobi je
pri j at el j st vo Nernake koj e bi posluilo samo kao zatita od Italije.
225
Ci ncar-Markovi je 7. s ept embr a obavest i o svog posl ani ka u Londonu da
se, posle tzv. Druge beke arbi t rae, koj om je 30. avgust a - na posr edovanj e
Nemake i Italije - Rumuni j a mor al a ust upi t i Maar skoj dve t rei ne Transil-
vanije. u namer ama Nemake ne pr i mecuj e pokr et anj e daljih t eri t ori j al ni h
pi t anj a u ovom sekt or u. Meut i m, deo i t al i j anske t ampe istie ovaj pr i mer
kao kori st an za event ual nu reviziju j ugosl ovenski h grani ca pr ema Maar skoj
i Italiji, ali je Cano pr e nekol i ko dana u izjavi j ugosl ovenskom posl ani ku u
Rimu kat egori ki demant ovao sve uznemi r avaj ue glasove i u vrlo prijatelj-
skom t onu govori o o sr dani m odnosi ma i zmeu nae dve zemlje.
226
Na sastanku Ribentropa i Musulinija (u prisustvu Cana. Makenzena i Alfi-
jerija) u Rimu 79. septembra 1940. Ribentrop je rekao da Italija treba da podesi
svoje budue planove prema Jugoslaviji s obzirom na mogunost intervencije
Rusije koja bi bila nepoeljna i da samu Italiju trebu du rei pitanje svojih inte-
resu u odnosu na Jugoslaviju i Grku, raunajui na odgovarajuu podrku Ne-
make. ali da je u tom trenutku bolje da se celokupne snage skoncentriu na
unitenje V. Britanije. Musol i ni je izjavio da Italija nee odmah povesti rat pro-
tiv ove dve zeml j e i da je kao mer u pr edost r onost i Italija koncent r i sal a
500.000 ljudi na j ugosl ovenskoj i 200.000 ljudi na gr koj granici. Naglasio je
da je gl avna st var ral pr ot i v V. Britanije, da ele da ive u mi ru sa Jugoslavi-
j om i Gr kom i da pre svega i ma namer u da osvoji Egipat.
227
Meut i m, u Pro-
memor i j i 8500 i t al i j anskog Gener al t aba KOV od 27. sept embr a, u vezi sa pla-
novi ma za napad na Jugoslaviju (sluaj E), izvetava se da je zavren Ojan-
zivni plan protiv Jugoslavije (izuzev akci j e iz Kor uke i t aj er ske - to nisu
Nemci dozvoljavali - V. T.) i Plan intervencije u Jugoslaviji kori enj em even-
t ual nog unut r anj eg pr evr at a. Jo 12. s ept embr a Musolini j e s mat r ao d a j e
pol i t i ka situacija u Jugoslaviji takva da se p rev rat moe uskor o oeki vat i .
228
UZNEMIRENOST .H GOSLOVENSKE VLADE 1 Rt Akt IJA
JUGOSLOVENSKEJAVNOSTI
Zbog nei zvesnost i o i shodu razgovora u Rimu (10. sept embr a) u vezi sa Bal-
kanom u Jugoslav iji vl ada velika uznemi renost , izvestio je nemaki posla-
nik Ri bent r opa 26. s ept embr a i dodao da je ta uznemi r enost nast al a zat o t o
se smat r a da je Nemaka sagl asna u pogl edu i t al i j anski h zaht eva pr ema Gr-
koj. A pot o se u sluaju i t al i j ansko-grkog sukoba oekuj e d a bi Italija mogla
zatraiti prolaz svojih trupa preko jugoslovenske teritorije u pravcu Soluna.
onda se osea ozbil jna opasnost od uvl aenj a Jugosl avi j e u rat. Poslanik smat-
ra da bi upad Italijana u junu Srbiju (Makedoni j u - V. T.) Jugoslav ija smat-
rala t akvi m ugr oavanj em koj e bi je pr i mor al o da se odupr e or uj em.
2 2 9
Si-
tuacija na Bal kanu se sve vie kompl i koval a zbog pr i pr ema Nemake za ula-
zak nj eni h t r upa u Rumuni j u i italijanskih - za napad na Grku.
Maar ska vlada je jo u apri l u 1940. pri hvat i l a i dej u o pr ol asku nemaki h
t r upa pr eko Maar ske u Rumuni j u, a kad su Maar ska i Bugarska 27. j una
1940. od Nemake zatraile rev izi ju grani ca pr ema Rumuni j i , Nemaka je 11.
jula odgovori l a da nee dozvoliti da se na Bal kanu ot vori novi f r ont i da eli
mir u l om pr ost or u.
2 3 0
Razuml jiv o je to je Nemaka teila da ouva mi r na
Balkanu, da bi beskrv no mogla sprovoditi svoje pl anove za pr odor kroz Rumu-
niju i Bugarsku radi zaokr uavanj a SSSR-a i spr eavanj a i skr cavanj a bri t an-
skih i f r ancuski h t r upa (tj. st var anj a tzv. novog sol unskog f r ont a) s j edne, i da
Bal kan mi r no i skori ava kao svoju si rovi nsku bazu, s dr uge st rane.
Uznemi renost j ugosl ovenske vlade u toj situaciji bila je opr avdana, pa je
pr eko svog voj nog at aea u Sofiji pukovni ka D. Put ni ka pokuaval a da sazna
stav Sovj et skog Saveza pr ema razvoju dogaaj a na Bal kanu. Vojni atae je 1.
oktobra 1940. obavestio Glavni generaltab da ga je sovjetski vojni izaslanik u
Sofiji pukovnik Dergaov srdano primio i obavestio ga da je u Sofiju stigao ge-
neral Kajtel IKeitel Wilhelm) radi sklapanja vojnog saveza izmeu Nernake i
Bugarske. Na Pukovnikovo pitanje kako e na taj pakt reagovati SSSR, Dergaov
je odgovorio da se to ne tie SSSR-a i da e on produiti svoju politiku striktne
neutralnosti, a na pi t anj e ta e se desiti ako V. Bri t ani j a podl egne udar ci ma
udr ueni h Nemaca, Japanaca i It al i j ana i u kakvom pol oaj u e se nai Sov-
jetski Savez, odgovor i o je da i ne pomi l j a da V. Bri t ani j a moe propast i .
2 3 1
Udruenje rezervnih oficira i ratnika Jugoslavije je 29. septembra skrenulo
panju ministru vojske i mornarice da strana propaganda nastoji da to vie ra-
iri uverenje da e se i sa Jugoslavijom postupiti isto kao sa Cehoslovakom i Ru-
munijom, da se pronose glasovi da jugoslovenska vlada pregovara sa Italijani-
ma, Bugarima i Maarima o priznanju njihovih revandikacija na izvesne delove
jugoslovenske teritorije i da e vlada te krajeve ustupiti bez borbe (tog dokumen-
ta nema, mada je bilo govora o bugar ski m aspi r aci j ama i o neki m akt uel ni m
pi t anj i ma Jugoistoka u razgovoru Cincar-Markovia sa glavnim ur edni kom lis-
ta Mnchner neust e Zeitung (videti AR 1941, ZD, I, dok. 250 i dok. 115, pri m.
3). Zatim Udr uenj e trai da se zabrani pr odaj a pogr ani ni h i manj a i onemo-
gui kupci ma pr i padni ci ma manjina, kao i to da se iz rei ' ova or uani h snaga
ukl one rezerv ni ofi ci ri pri padni ci manj i na, to je i ui nj eno, ali da su t ako raz-
reeni oficiri pozvani da se jave voi Kul t ur bunda dr Sep Janku u Novom
Sadu koji j e nedavno odl i kovan! It d.
232
U opi r nom l anku Pred godinjicu imperijalistikog rata u Evropi, dr ug
Tito je, i zmeu ostalog, napi sao:
Prvih dana sept embr a navrit e se godina dana ot kad se na nar odne
mase Evr ope i velikog dijela vanevr opski h zemal j a spust i l a krvava neman im-
peri j al i st i kog rata.
Krvava bukt i nj a i mperi j al i st i kog rat a koj a se zapalila u s ept embr u 1939.
god. posl ednj a je kari ka u dugom l ancu zloina prot i v mi r a i i nt er esa r adni h
masa, zloina bednog drut va englesko-francuskih imperijalista i njihovih slu-
gu i or ua - soci j al demokr at a i demokrat a dal aeovskog kova. To dr ut vo
nosi l o je na svojim pl ei ma versaj ski sistem ugnj et avanj a i i zrabl j i vanj a, to
dr ut vo j e sve vr i j eme poslije [prvog] svj et skog r at a pr i pr emal o i nt ervenci j u
i rat prot i v Sovj et skog Saveza. To dr ut vo je zatim guilo osl obodi l aku bor-
bu nj emakog nar oda i podupi r al o Hitlera, t o dr ut vo j e godi nama hukal o
Hi t l era protiv Sovj et skog Saveza, t o dr ut vo j e provel o i zdaj st vo u Mi nhenu
i bacilo itav niz mal i h evr opski h nar oda u Hi t l erovo i Musol i ni j evo r opst vo
- sve u nadi da e moi iskoristiti faizam kao udar nu pesni cu prot i v SSSR-a.
O t ome da e uspj et i u svojim ni ski m namj er ama, to dr ut vo mi nhenovaca i
fal pi l era bilo je u svojoj sl i j epoj mrnj i pr ema SSSR-u i r adni koj klasi t ako
uvj er eno d a j e ak zanemar i l o svoju vlastitu pr i pr emu za i mperi j al i st i ki rat,
drei da e se drugi narodi bori t i za nj egove i mperi j al i st i ke i nt e r e s e . . .
. . . Rauni su se. kako danas znamo, pokazali pogr eni m; nepobj edi va
snaga slavne Crvene armi j e, opi rui se na kr upnu soci j al i st i ku i ndust r i j u i
socijalistiku poljopriv redu, t e bespr eki dna bor ba r adni ke kl ase spri j ei l i su
sve pl anove mi nhenovske gospode. SSSR i r adni ka klasa, dodue, nisu mogli
spri j ei t i rat, ali su ga, zato, sprijeili na gr ani cama SSSR-a i suzili ga, bar em
pr i vr emeno, na ogr ani en kr ug drava. Imperi j al i st i su bili prisiljeni da od-
gode svoj obraun sa zeml j om pr ol et er ske revol uci j e i soci j al i zma i poeli
su meus obno da obr aunavaj u svoje i mperi j al i st i ke raune. Engleski i fran-
cuski i mperi j al i st i , mi nhenovci , koji su rani j e imali puna ust a paci fi zma dok
su se nadal i da e uspj et i Nj emaku nahukat i na SSSR. odmah su post al i na-
j r at obor ni j i rat ni hukai im su videli da s Hi t l erovi m napadom na SSSR
nema nita, a da, naprot i v, Hi t l er hoe s nj i ma da podijeli kol oni j al ni plijen
odnos no da nj i ma ot me i mperi j al i st i ku hegemoni j u u Evropi . Si r om Evrope
i i t avog svijeta poel a je naj r af i ni r ani j a haj ka nj i hovi h pl aeni h i nepl aeni h
agenat a da bi uvukli to vie nar oda u rat za njihove interese. Poela je naj-
odvrat ni j a haj ka protiv SSSR-a pokuaj i ma da se oaj ni ki m al ar mom o
bol j evi koj opasnost i pr i dobi j u r eakci onar ni upravl j ai i t avog svijeta za
kriarski rat prot i v zeml j e socijalizma. Naj novi j a ot kr i a nj emake Bijele
knjige rj ei t o razot kri vaj u svu podl u i per f i dnu igru engl esko- f r ancuski h im-
peri j al i st a i nj i hovi h demokr at ski h i soci j al demokrat ski h l akej a da bi i
ovoga put a realizirali t r adi ci onal nu engl esku i mperi j al i st i ku t akt i ku: da se
uvuku u rat drugi narodi , koji t r eba da dobi j u za - engl eske i mperi j al i st e. S
puni m pr avom su, dakl e, od prvog dana i mperi j al i st i kog rat a komuni st i oi-
gosali kao napadae engl esko-francuske imperijaliste (a da i st ovremeno, razu-
mije se, nisu ni mal o potcijenili imperijalistiku krvavu igru njemako-tali-
j anski h i mperi j al i st a).
Francuski i mperi j al i st i su rat izgubili, engleski ga vode dal j e sa znat no
smanj eni m izgledima na uspj eh. Koji su razlozi tih nj i hovi h neuspj eha?
1) Glavni razlog je iznio dr ug Mol ot ov na posl j ednj em zasj edanj u Vrhov-
nog sovj et a SSSR-a, a to je pot cj enj i vanj e uloge SSSR-a u dananj em svijetu
sa st rane francusko-engl eski h i mperi j al i st a Oni su zaboravili da pozivanje
na kri arski rat prot i v SSSR-a ne znai s amo mobilizaciju prot i v sebe j edne
zemlje sa 180 mi l i j una (u poet ku rat a) st anovni ka, proet i h el i ni m sovjet-
ski m pat r i ot i zmom, naor uani h naj moder ni j om i ndust r i j om i pol j opri vre-
dom koju moe da dade s amo socijalizam naor uan naj moder ni j om armi -
j om. . .
2) Engl esko-francuski i mperi j al i st i su u svoj oj sl i j epoj mrnj i prot i v
SSSR-a i r at nohu kakoj groznici zaboravili da ot por radni h masa znat no
smanj uj e a ponekad ve i pot puno spri j eava r eakci onar ni m vl adama da svo-
je nar ode bace u rat za t ue i mperi j al i st i ke i nt erese. St ara engl eska impe-
rijalistika t akt i ka da se bor e do posl ednj eg t ueg voj ni ka naila j e na ujedi-
njeni napor SSSR-a i r evol uci onar ne r adni ke kl ase da se i mperi j al i st i ki rat
to vie suzi, kad ga ve nije bilo mogue sprijeiti. Zat o su engl esko-francuski
i mperi j al i st i s amo dj el omi no uspjeli da uvuku dr uge drave u rat.
3) Engl esko-francuski i mperi j al i st i su zaboravili da je r evol uci onar ni
prol et ari j at pr edvoen svojim par t i j ama novog tipa, par t i j ama Komi nt er ne i
obogaen bezbr oj ni m i skust vi ma prol og svj et skog rat a dr uki j e doekao
novi i mperi j al i st i ki rat nego 1914. god. On je, pri j e svega, ve na samom po-
etku rata oigosao socijalistike lakeje imperijalistike buroazije i izbacio
ih iz svojih redova. Oni danas, raskri nkani , stoje pred r adni kom kl asom kao
pr ost o or uj e i mperi j al i st i ke pol i t i ke u bor bi protiv r adni ke klase. Isto vai
i za t akozvane demokrat e svih boja. koji su se ve na samom poet ku rat a
raskri nkal i pr ed r adni m mas ama kao nosioci j edne pr ot unar odne i mperi j a-
-
listike politike. Rat 1939. i 1940. god. mnogo se bre i jasnije razgol i t i o kao
i mperi j al i st i ki nego rat od 1914. do 1918. god. Zahval j uj ui r evol uci onar nom
radu r adni ke klase i njezine avangarde, zahval j uj ui bol j evi kom vodst vu
Komi nt er ne, engl esko-l rancuski i mperi j al i st i ak ni pr i vr emeno nisu uspjeli
da pri kri j u pravu i mperi j al i st i ku sadri nu rat a nekom demokr at skom ili
osl obodi l akom kamuf l aom.
4) Engl esko-l rancuski i mperi j al i st i zaboravili su da post oj i na dr ugoj
st rani ivi pr i mj er pr avde demokr at s ke i osl obodi l ake pol i t i ke u SSSR-u.
Zeml j a soci j al i zma je svojim unut r anj i m uspj esi ma i svoj om dos l j ednom po-
litikom mi ra na meunar odni m t r i bi nama post al a upor i t e mi rol j ubi vi h i os-
l obodi l aki h tenji ugnj ct eni h i r at om ugroeni h masa i t avog svijeta.
5) l svojoj zat r ovanoj mrnj i protiv SSSR-a engl esko- f r ancuski i mperi j a-
listi su. dodue, pomogl i naoruat i Hi t l era i pobol j at i mu voj nost r at eke po-
loaje u i st onoj Evropi - pot puno se predaj ui nadama da e se baciti protiv
SSSR-a - ali su. zato, zaboravili - sebe da naoruaj u. Prot usovj et ska i
mi nhenska pol i t i ka tih i mperi j al i st i ki h uprav I jaa nuno je mor al a da se voj-
niki osveti. Rat je naao engi esko- f r ancuske i mperi j al i st e nes pr emne. Mili-
june svojih voj ni ka bacili su ti neodgovor ni upravl j ai golih r uku pr ed do
zuba naor uanu nj emaku i mperi j al i st i ku ar mi j u.
U rezul t at u svih (ih razloga f r ancuska i mperi j al i st i ka buroazi j a je mo-
rala kapi t ul i rat i . U onom i st om Kompj enj u. u kome je 1918. god. di kt i ral a po-
raeni m Ni j emci ma usl ove po koj i ma je bio nj emaki nar od baen u l ogor ug-
nj ct eni h nar oda, u t om i st om Kompj enj u f r ancuski i mperi j al i st i su mor al i pri-
miti uslove koji znae da f r ancuski narod nije vie sl obodan nar od, d a j e ba-
en u l ogor ugn jctenih nar oda. ..
. . . Engl eska i mperi j al i st i ka buroazi j a vodi rat dal j e. Ona j o pri a kako
je t aj rat - rat za demokr aci j u, za sl obodu, za nezavisnost engl eskog na-
roda itd. Nita nije ogavni j e od te lai. Ugnjetavani kol oni j al ni narodi , pucanj e
u naci onal noosl obodi l ake mani fest aci j e u Indiji i dr ugi m kol oni j al ni m zem-
ljama, guenj e r adni kog pokr et a, a nar oi t o KP Engleske, oduzi manj e de-
mokr at ski h sl oboda, guenj e t ampe i kri t i ke i mperi j al i st i ke pol i t i ke itd.,
itd., naj rj ei t i j e govor e o t ome da engl eska buroazi j a spasava svoj i mperi j a-
listiki plijen, a ne nezavi snost engl eskog naroda, isto onako kao t o je Iran-
cuska buroazi j a onog moment a pr odal a f r ancusku nezav isnost t ui m i mpe-
rijalistima kada j e osjetila da f r ancuska r adni ka klasa, da f r ancus ke r adne
mase post aj u dovol j no j ake da uzmu vlast u svoje r uke i da na r evol uci onar an
nain odbr ane i st i nsku nezavi snost f r ancuskog nar oda od nj emake i mperi -
jalistike naj ezde.
Ima u nai m r edovi ma jo ljudi koji pot aj no ipak ele pobj edu engl eski h
i mperi j al i st a Ti ljudi zaboravl j aj u da takva pobj eda ni pot o ne znai pobj edu
demokr at ski h r e i ma , . . . nego znai s amo pobj edu engl eskog imperijaliz-
ma nad ugnj et eni m nar odi ma i r adni ki m pokr et om, znai pobj edu najsna-
nijeg st upa i mperi j al i st i kog si st ema. Revol uci onarni prol et ari j at - kao t o ne
eli pobj ede nemako-t al i j anski h i mperi j al i st a u t om rat u - isto t ako svim
snagama mor a se bori t i i za slom engl eskog i mperi j al i zma u t om rat u. Samo
takva pol i t i ka moe zauvijek uni t i t i uzr oke i mperi j al i st i ki h rat ova, s amo
t akva bor ba moe dovest i do pot punog sl oma i mper i j al i st i kog si st ema.
Kada su Irancuski i mperi j al i st i izgubili i mperi j al i st i ki rat bacili su se
sv im snagama i svim sr edst vi ma prot i v r adni ke klase i r adni h masa Francus-
ke da ouvaj u svoje kl asne pozicije. Poput 1871. god. . f r ancuska r eakci onar na
buroazi j a pod zat i t om nj emaki h okupat or ski h ar mi j a gui osl obodi l aku
bor bu f r ancuski h radni h masa i pr et var a se u pr ost og P' j ent a nj emake im-
peri j al i st i ke buroazije. Osl obodi l aka bor ba f r ancuski h masa protiv nje-
maki h okupat or a i kompj enj ski h uslova ne moe se, dakl e, danas s uspje-
hom zavriti a da f r ancuski narod ne zbaci sa svojih leda r eakci onar nu vladu
izdajnika; kapi t ul anat a i t ui nski h agenat a - vladu Pet ena i Lavala, koj a se
upot punj uj e poznat i m i zdaj ni kom, kr i mi nal ni m t i pom Dorioom.
U dr ugom del u l anka, u podnasl ovu Protiv novog Versaja njemako-ita-
lijanskih imperijalista, dr ug Tito je, i zmeu ostalog, istakao:
Kada je Hitler por obl j avao narod za nar odom u Evropi i kada je st upi o
u rat protiv engl esko- f r ancuski h i mperi j al i st a, onda je na sva ust a govori o
kako Nj emaka ne radi ni t a dr ugo nego razbija nepravedni mir, razbija
Versaj, a hoe iskljuivo postii samo pravedni mir na bazi r avnopr avnost i
nar oda. Komuni st i su ve onda i kroz sve vri j eme demaski r al i tu ogavnu la
i razotkrivali r adni m mas ama da se tu radi s amo o razboj ni ki m imperijalis-
tikim pr oht j evi ma nj emaki h i mperi j al i st a, koji hoe da ot mu bogat i plijen
engl esko-francuski h i mper i j al i st a i da pot i ne ot vor enoj di kt at ur i i hegemo-
niji nj emakog i mperi j al i zma i t avu Evropu.
Razvitak rat a j asno je pot vr di o to t o su komuni st i govorili. U t oku rat a
Hitler je por obi o niz novih nar oda u Evropi: Poljsku, Norveku. Hol andi j u,
Belgiju, Luksembur g, pa na kraj u i Francusku. Okupaci j a se pret vori l a na jed-
noj st rani u bezobzi rnu pl jaku tih naroda, a na dr ugoj st rani su okupat or s ke
nj emake v lasti posadi l e na kor mi l o okupi r ani h drava naj r eakci onar ni j e i u
nar odu naj omr aeni j e pr edst avni ke kr upnog kapi t al a. Okupat or ska vojska i
Hi t l erovi Gest apo-odredi svuda su upotpunili nasilje domae policije da bi
u klici uguili svaku bor bu r adni ke kl ase ili radni h masa. Kud god je stigla
i zma nj emakog naci onal socijalizma, sv uda je bila oj aana vlast kr upni h
kapi t al i st a. Tako se za nekol i ko mj eseci rat a u praksi pot puno raskri nkal a
prva demago ka fraza hi t l erovski h i mperi j al i st a o rat u protiv zapadnoev-
r opske kapi t al i st i ke pl ut okraci j e.
U Kompj enj u, na onom i st om hi st or i j skom mj est u gdj e j e pobj edni ki
f r ancuski i mperi j al i zam 1918. god. di kt i r ao por aenoj Nj emakoj uslove mira,
Hitler j e ove godi ne di kt i r ao usl ove mi r a por aeni m f r ancuski m generali-
ma da bi t i me si mbol i ki i st akao krah versaj skog si st ema. Nesumnj i vo, pobje-
da nj emake ar mi j e pr edst avl j a posl j ednj i smrt ni udar ver saj skom si st emu.
Meut i m, ugnj et eni nar odi i r adne mase i t avog svijeta oekivali su drugai j e
uni t enj e versaj skog si st ema. Uslovi koj e je di kt i r ao Hi t l er u Kompj enj u jesu
uslovi koji bacaj u f r ancuski nar od u pot puno ropst vo. Nj emaki i mperi j al i st i
nisu porobi l i samo nepos r edno okupi r ane t eri t ori j e Fr ancuske nego pr eko
svojih agenat a - Peten - Laval ove vlade - ugnj et avaj u itavu Fr ancusku i ve
unapr i j ed je jasno da ce mi r koji e nj emako-t al i j anski i mperi j al i st i di kt i ral i
f r ancuskom nar odu biti mi r por obl j avanj a tog naroda. Mjesto Versaj a
1918 1920. god. pr i pr ema se i ost var uj e u jo mrani j i m i nasi l ni ki m oblici-
ma novi Versaj, koji je br emeni t novim i mperi j al i st i ki m rat ovi ma, novi m ist-
rebl j i vanj em i pat nj ama r adni h masa i t avog svijeta.
L praksi se r askr i nkal a dr uga hi t l erovska Iraza o osl oboenj u nar oda od
versaj skog i mperi j al i st i kog di kt at a.
Opi j ena pobj edama, nj emaka t ampa j asno ot kri va dal j nj e ciljeve nje-
makog i mperi j al i zma. Ona govori o or gani zi r anoj ev r opskoj ekonomi j i , o
podj el i ev ropski h drava na i ndust ri j ske i pol j opri vredne, to znai zadrava-
nj e vei ne nar oda u vj et akoj zaostalosti, bijedi i kol oni j al no- ekonomskoj
pot i nj enost i . Govori, dalje, o i nt eresni m sferama i i nt er esnoj podj el i Ev-
rope meu nj emake i t al i j anske i mperi j al i st e, pri emu upet l j ava u to ras-
podj el j i vanj e i nt eresni h sfera i SSSR, iako j e pot puno j asno da SSSR nema
niega zaj edni kog s t akvi m sferama ukol i ko se ne radi o zeml j ama od ko-
jih zavisi bezbj ednost sovj et ski h grani ca itd. Oi gl edno, dakl e, nj emako-t a-
lijanski i mperi j al i st i pr i pr emaj u pot puno por obl j avanj e itave Evrope, uni-
t avanj e mal i h nar oda Evrope, nj i hovo pr et var anj e u obi ne kol oni j al ne naro-
de. U praksi se, dakl e, r askr i nkal a t r ea Hi t l erova fraza o r avnopr avnost i na-
r oda i o pr avednom mi ru.
Jo nije ni i zdal eka zavren ovaj rat, a ve se pokazuj u kont ur e novi h im-
peri j al i st i ki h supr ot nost i i novi h i mperi j al i st i ki h rat ova. Sj edi nj ene Drave
Sj everne Ameri ke, koj e danas svoj om grabl j i vom r ukom ekaj u na dan kada
e se moi r askomadat i kol oni j al ni i mper i j Velike Bri t ani j e, sve vie osj eaj u
opasnost za svoje i mperi j al i st i ke pozicije od nj emakog i j apanskog i mperi -
jalizma. Pobj eda nj emako- t al i j anski h i mperi j al i st a u Zapadnoj Evropi, dakl e,
ni pot o ne znai ki danj e i mperi j al i st i ki h supr ot nost i , nego. nasupr ot , njiho-
vo zaot ravanj e i pr oduavanj e i mperi j al i st i ki h rat ova. U praksi se, dakle,
r askr i nkal a et vr t a Hi t l erova fraza o t ome da e nj emako- t al i j anska pobj eda
obezbi j edi t i nar odi ma Evr ope mi r.
Nj emako-t al i j anske pobj ede dovel e su do pot punog pr eokr et a reakci o-
nar ni h snaga na Bal kanu i u ost al i m neut ral ni m zeml j ama Evrope. Dok su
rani j e t a gospoda oeki val a spas od pobj ede engl esko- f r ancuskog bl oka, da-
nas su poel a od Berl i na i Ri ma oeki vat i da e ih spasti od r evol uci onar ni h
tenji nar oda i opasnost i koj a prijeti i t avom i mper i j al i st i kom si st emu od
ori j aki h pobj eda SSSR-a na svim pol j i ma ivota. Hi t l er i Musol i ni i spunj ava-
ju nade te gospode. Oni su u Rumuni j i doveli na vlast naj cr nj u reakci j u, u Ma-
ar skoj i Bugar skoj podupi r u poznat e pt ot unar odne rei me, kod nas su
upotpunili ve i onako r eakci onar nu vladu Kor ocem i, kako izgleda iz pro-
t uj ugosl ovenske kampanj e koju sada pr ovode nj emaka i t al i j anska t ampa
- htjeli bi da je upot pune jo boljim ljudima iz redova St oj adi novi a -
Ljotia i hrvat ski h f r ankovaca itd. Tako Hi t l erove pobj ede svuda ut vr uj u
buroasku reakci j u na vlasti i naj odvr at ni j e met ode nasilja nad r adni kom
kl asom i r adni m nar odom. U praksi se, dakl e, r askr i nkal a pet a demago ka
Hi t l erova fraza o t ome da e svojim r at om osl obodi t i nar ode Evr ope vlada-
j ui h kapitalistikih klika.
Komuni st i , koji su uvijek vodili est oku bor bu protiv ver saj skog si st ema
ugnj et avanj a, koji su raskri nkaval i i mperi j al i st i ku hegemoni j u engl esko-
f r ancuski h i mperi j al i st a u Evropi , razotkrivali zavisnost i mar i onet s ku ul ogu
r eakci onar ni h vlada mal i h nar oda u Evropi, parazi t sku ul ogu engl esko-fran-
cuski h kapi t al i st a na pl ei ma mal i h nar oda u Evropi i kol oni j al ni m zeml j ama;
komuni st i , koji su zbog svega toga u poet ku rat a svom svoj om snagom stu-
pili protiv uvl aenj a novln nar oda, pa i Jugosl avi j e u rat za engl esko- f r ancus-
ke i mperi j al i st i ke i nt erese, danas u pot punoj sagl asnost i s t om svoj om do-
sadanj om bor bom govor e evr opski m i dr ugi m nar odi ma: nj emako-t al i j an-
ski i mperi j al i st i por obi l i su f r ancuski narod, porobi l i su itav niz nar oda u Ev-
ropi, pr i pr emaj u por obl j avanj e engl eskog nar oda, koji njegov a i mperi j al i st i -
ka buroazija danas t j era da krvari za nj ene i mperi j al i st i ke i nt erese, post av-
ljaju kr upnokapi t al i st i ke i r eakci onar ne vlade po i t avoj Evropi , sve u cilju
da bi ostvarili nov i Ver.saj u jo gori m f or mama, novo, jo t emel j i t i j e por ob-
l j avanj e mal i h i velikih nar oda Evrope, da hi pret vori l i Evr opu u svoj u bazu
za nove i mperi j al i st i ke rat ove i, najzad, za kont r ar evol uci onar ni rat prot i v
SSSR-a i r adni ke klase i t avog svijeta.
Kao t o su komuni st i dosl j edno, smj el o i i st r aj no na elu r adni ke kl ase
i r adni h masa vodili bor bu za sl om engl esko- f r ancuski h i mperi j al i st i ki h po-
zicija, t ako e oni danas smj el o, dosl j edno i i st r aj no voditi bor bu prot i v toga
da nj emako-t al i j anski i mperi j al i st i pr euzi maj u ulogu engl esko- f r ancuski h
i mperi j al i st a, bori t ce se prot i v svakog pokuaj a nj emako- t al i j anski h impe-
rijalista da nau i mperi j al i st i ki izlaz iz sadanj e ope krize i mperi j al i st i kog
si st ema. Borit e se za mi r bez aneksi j a i kont ri buci j a, za mi r na osnovu po-
tovanja punog prava svakog naroda na samoopredj el j enj e i sl obodno izja-
nj avanj e ako hoe da se pri drui dr ugi m nar odi ma, da s nj i ma zaj edno obez-
bijedi svoju nezavisnost, naci onal nu samobi t nost i napr edak.
U t reem, zavrnom del u l anka dr ug Tito kae:
Nasuprot razaranj u i mperi j al i st i kog rat a, nasupr ot por obl j avanj u na-
r oda za nar odom sa st r ane i mperi j al i st i ki h razboj ni ka, nasupr ot nest ai ci i
gladi radni h masa u kapi t al i st i koj Evropi, stoji SSSR, stoji zeml j a prol et er-
ske revol uci j e i soci j al i zma kao j edi ni mi rni ot ok u koji se upi r u t enj e i nade
napaenog r adnog ov jeanstva, kao j edi na nepobj edi va kula. u koj u uzalud
udar aj u talasi i mperi j al i st i kog razaranj a i bar bar s t va. . .
Postojanje Sovjetskog Saveza predstavlja, dakle, za ratom izmueno ovje-
anstvo praksom potvreni put iz krize imperijalistikog sistema, iz imperijalis-
tikog rata i imperijalistikog barbarstva. A to znai da Sovj et ski Savez sve vie
i vie post aj e cent ar nada i enji ne samo r adni ke klase nego svih r adni h
masa. ugnj et eni h i r at om ugroeni h nar oda i t avog mi rol j ubi vog i sl obodo-
ljubivog napr ednog ovj eanst va. To znai da se nasupr ot aci i mperi j al i st i -
kih velikih razboj ni ka st vara u mas ama kapi t al i st i ki h zemal j a odozdo ori ja-
ki ant i i mperi j al i st i ki f r ont sa cent r om i avangar dom - SSSR-om, koji moe
biti j edi ni nosi l ac pr avednog, mi ra na osnovi prava nar oda na samoodr ee-
nje. Jaanj e t oga front a, vrst o or gani zi r anj e toga f r ont a u naoj zemlji pod
vodst vom KPJ - to je naa gl avna zadaa o godinjici i mperi j al i st i kog rat a
u Evropi.
ta t r eba u t om cilju da ui ni mo?
Godi nj i cu i mperi j al i st i kog r at a u Evropi t r eba da doekamo:
1) Poj aanom bor bom protiv st varanj a novog Versaja, bor bom za mi r bez
aneksi j a i kont ri buci j a. mani f est aci j ama sol i darnost i s por obl j eni m f r ancus-
kim nar odom i ost al i m nar odi ma, bor bom prot i v ekonoms kog i pol i t i kog
por obl j avanj a Jugosl avi j e sa st r ane nj emako- t al i j anski h i mperi j al i st a, bor-
bom protiv svih pokuaj a engleskih agenata, bor bom za uni t enj e temeljnih
uzroka i mperi j al i st i ki h rat ova, bor bom za r uenj e si st ema i mperi j al i zma
uope.
2) Poj aanom bor bom za uvr enj e SSSR-a, za savez r adni h masa sa
SSSR-om, za osl onac i pakt o uzaj amnoj pomoi meu Jugosl avi j om i SSSR-
om, za popul ari zaci j u SSSR-a i nj egove pol i t i ke u nar odni m masama, za rask-
r i nkavanj e kl evet a i lai prot i v SSSR-a sa st r ane reakci j e.
3) Poj aanom bor bom prot i v pr ot unar odnog rei ma koji - na el u aice
kapi t al i st i ki h i vel eposj edni ki h nar odni h gulikoa te njihovih agenat a i
pasa u v a r a - j edi ni spr j eava realizaciju j edi nst vene ant i i mperi j al i st i ke vo-
lje nar odni h masa, koji u st r ahu pred nar odni m mas ama ot vara put nj ema-
ko-t al i j anski m i mperi j al i st i ki m razboj ni ci ma, r as pr odaj e ak i nae voj ne za-
lihe hrane, svoj om pr ot unar odnom pol i t i kom razoruava nar od Jugosl avi j e
i s pr ema kapi t ul aci j u pr ed nj emako- t al i j anski m i mper i j al i st i ma s amo da
r adne mase Jugosl avi j e ne bi mogl e potraiti zatite svojih naci onal ni h inte-
resa u SSSR-u.
4) Poj aanom bor bom za demokr at s ke sl obode u zemlji, prot i v nasilja i
pr ogona nar odni h boraca, protiv guenj a bor be r adni ke kl ase i ost al i h rad-
nih masa za nj i hove ekonoms ke zahtjeve, za r asput anj e koncent r aci oni h lo-
gora, za \ r aanj e naih panj ol ski h dobr ovol j aca iz f r ancuski h logora, za os-
l oboenj e pol i t i ki h osueni ka, za pravu nar odnu vladu, koj a e se osl anj at i
na savez r adni ka i sel j aka.
5) Poj aanom svakodnevnom ekonoms kom bor bom r adni ke Klase i
svih radni h masa bez obzi ra i protiv r eakci onar ni h ur edaba. Oj aat i bor bu
za sl obodu si ndi kal ne akcije i organi zaci j e. Postaviti se na el o or gani zi r anog
pokr et a sel j aki h masa za nj i hove svakodnevne ekonoms ke zaht j eve.
Godi nj i ca i mper i j al i st i kog rat a u Evropi, prvi dani s ept embr a t r eba da
budu smotra ant i i mperi j al i sl i ki h snaga hrvat skog nar oda.
Komuni st i Hr vat ske duni su da mobi l i zi raj u sve svoje snage kako bi an-
t i i mperi j al i st i ka volja hrvat ski h r adni h masa dol a t o j ae do izraa-
ja. . ,
232
"
U proglasu Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju od septembra 1940 - po-
vodom godinjice drugog svetskog rata - i zmeu ost al og se kae:
Mi komuni s t i s mo sc bori l i protiv ovog rat a pr e nego t o j e i / bi o. . . / a mi r i nezavi s-
nost u nasl anj anj u na SSSR aa di / a vu radni ka i seljaka kod koje narodi nalaze svesr dnu po-
t por u u svoj oj bor bi protiv uvl aenj a u ova| nepr avedni pl j akaki ( i mper i j al i st i ki ) rat .
Vl ast odrci (Jugosl avi j e V.T.) su pol i s upr ot ni m put em. . . Oni su - naj zad - poel i da u-
r uj u sa Londonom i Pari zom da nas za nj i hov r aun bace na svet sku kl ani cu. Om su hukal i
protiv Sovj et skog Saveza i kad su. . bili pri si l j eni da s nj i m uspost ave di pl omat s ke odnos e,
uinili su t o da pr evar e nar od i izigraju nj egove nade. Zat i m se opt uuj e vl ada Cvet-
kovi -Maek zbog nj ene pr ol i vnar odne spol j ne i unut r a nj e pol i t i ke.
2 3 3
ULAZAK NEMAK1H TRUPA U MAARSKU I RUMUNIJU
Sledei za Jugoslaviju nepovoljan i za situaciju na Balkanu veoma vaan doga-
a j odigrao se 4. avgusta kada je prvi kontingent nemakih trupa preko Maar-
ske uao u Rumuniju (za to se saznal o tek 13. okt obr a - V. T ). Poto se Hitler
na to odluio bez prethodnog konsultovanja sa Musolinijem, Musolini je reagi-
rao: "Hitler me uvek stavlja pred svren in. Ovoga puta cti mu vratiti dunju za
jabuku (ilo za ognjilo): saznace iz novina da sam zauzeo Grku. Tako e se us-
postaviti ravnotea. . . A dopi sni k jugoslov enskog Cent r al nog pr esbi r oa j avi o
je 8. okt obr a 1940. iz Atine da se grki vladini krugovi boj e da su t ana oba-
vel cnj a da j e Italija na br ener s kom sast anku (4. okt obr a) dobi l a odr e ene
ruke za svoju akci j u na Bal kanu. Smat r a se da je ul askom nemaki h t r upa u
Rumuni j u ot poel o i zvoenj e t e akci j e i me j e i skl j uena event ual na ruska
i nt ervenci j a i u r eavanj u daljih pi t anj a na Bal kanu.
234
Isti dopi sni k je sut ra-
dan t akode javio iz. Atine da se u grkim obavetenim krugovima smatra da je
ulaskom nemakih trupa u Rumuniju dolo do potpune izmene situacije na Bal-
kanu. da je time iskljuen svaki uticaj Rusa na Balkanu i da je Bugarska dove-
dena u slian poloaj kao Maarska, tj. da e u sluaju nemakog pokreta protiv
Turske hiti primorana ne samo da propusti nemake trupe nego i da im pomogne
u zauzimanju Dardanela. Predvia se da e hemci krenuti ka Carigradu listam-
bul) istovremeno kad i Italijani prema Solunu. Odbi j a se event ual na ponuda
Italije Gr koj da joj ust upi pogr ani nu zonu ako Gr ka smanj i svoje voj ne
efekt i ve i da grka vlada ne srne initi Italiji bilo kakve koncesi j e, j er bi se
t i me liila br i t anski h garant i j a (od 13. apri l a 1939. godi ne) i pomoi i prol a
kao Rumuni j a, iji su ust upci doveli do f akt i ne nernake okupaci j e.
2 3 5
Jugoslavenski poslanik u Londonu je 14. okt obr a obavest i o Ci ncar-Marko-
via da t ampa, javnost i politiki krugovi u V. Britaniji smat r aj u da dogadaj i
u Rumuni j i predst avl j aj u prvi korak ka dal j em pr odi r anj u Osovine, ver ovat no
naj pr e pr ema Bugarskoj , za koju se smat r a d a j e Osovi na i ma u svojim ruka-
ma. I' Tur sku se polau velike nade, istie se da Grka i ma odl uan stav i pod-
vlai kor ekt no dr anj e Jugosl avi j e koja se nalazi na gl avnom pravcu nadi ra-
nja. Zbog rezervi sanog stava Sovj et skog Saveza post oj ei koment ar i t ampe
osciliraju i zmeu bojazni da Rusija ne sprei Tur sku da prui ot por i disk-
r et ne nade da e ona ipak u posl ednj em t r enut ku akt i vno reagi rat i .
236
Nemaki poslanik u Beogradu Heren je 25. oktobra izvestio Ministarstvo
inostranih poslova Rajha da ponovo krue glasovi o planovima srpskih generala
da izvre pu, zavedu vojnu diktaturu i da eventualno dovedu na presto mladog
kralja zbog nezadovoljstva u vojsci i u srpskim krugovima sa sadanjim poloa-
jem Jugoslavije i pomirljive politike kneza Pavla prema Hrvatima, to se smatra
da slabi i ugroava jedinstvo drave. Pored toga. postoji zabr i nut ost zbog po-
gor anj a voj ne i pol i t i ke si t uaci j e u Jugoslavm J i usled novog kursa Rumuni j e,
zagonet nog dr anj a Bugar ske i . naroi t o, zbog i t al i j anski h namer a pr ema Ma-
kedoni j i .
237
Pada u oi d a j e Her en bio veoma i skusan i odl i an obavet aj ac,
da j e bl agovr emeno dol azi o do t ani h podat aka i d a j e dobr o poznavao situa-
ciju u Jugoslaviji i ugl avnom podnosi o obj ekt i vne izvetaje. U t om pogl edu
donekl e mu je bi o slian j ugosl ovenski vojni izaslanik u Berl i nu pukovni k
Vauhni k.
f) OD NAPADA ITALIJE NA GRKU DO KRAJA 1940. GODINE
Musolini je. uprkos obeanja Hitleru, 28. oktobra napao Grku, jer je nje-
gova zavist na Hitlerove uspehe dostigla vrhunac u oktobru kada su Nemci po-
tinili Rumuniju (ve je na pome nut o d a j e Musolini r ekao da e Hi t l eru vra-
titi dunj u za jabuku, ili kako bi smo mi rekli ilo za ognjilo, zato t o ga nije
konsul t ovao pri l i kom ul aska nemaki h t r upa u Rumuni j u - V.T.). Italijanski
Gener al t ab se prot i vi o ovoj avant uri , a ano je smatrao da je to pravi politiki
momenat, jer ni Jugoslavija nee mrdnuti. Bugar ska e, ako ue u rat, ui na
st r anu Italije, a Gr ka je izolovana. Ali Jugosl avi j a je mor al a mrdnut i makar
s amo iz j ednog razloga - Sol una, j er je Sol un za nju znai o veoma vaan izlaz,
na mor e i na Zapad.
238
Definitivnu odl uku za napad na Gr ku Musolini je doneo 15. okt obr a i na-
redi o da ot ponu pr i pr eme. On je o ovoj odl uci obavest i o Hi t l era (koji t ada
nije bio za pr oi r enj e r at a na Bal kanu) u t r enut ku kada vie nije bi l o mogu-
nosti da se ovaj napad obust avi . Tada j e odl ueno da napad pone 26. okt ob-
ra. ali je poeo dva dana kasni j e zat o to je grka vlada odbaci l a italijanski ul-
t i mat um kojim je t r aeno da ust upi Italiji nekol i ko st rat egi j ski h baza.
239
STAV JUGOSLOVENSKE VLADE PREMA
I TALI JANSKO- GRCKOM SUKOBU
U depei od 28. oktobra Cincar-Markovi je obavestio jugoslovenskog poslanika
u Londonu da se Jugoslavija jo nije opredelila u italijansko-grkom ratu, tj. da
je na stav u i eki vanj u dal j eg razvoja dogaaj a, a nar oi t o kakvo e dr anj e
zauzeti Nemaka, Sovj et ska Rusija, Bugarska i Turska. Ist om depe om tra-
eno je od posl ani ka da doe do t o preci zni j i h i nf or maci j a i da o t ome naj-
hi t ni j e obavest i Ci ncar - Mar kovi a. . .
Jugoslovenski poslanik u Londonu je istog dana kad je ot poeo rat sa Gr-
kom t rai o od Mi ni st arst va i nost r ani h posl ova i nst rukci j e o st avu Jugosla-
vije pr ema i t al i j ansko-grkom sukobu i dodao da se u Fori n ofi su nadaj u da
e Jugoslavija u gr ani cama koj e nae da su umes ne podupr et i Gr ku i da se
ni kako nee pri drui t i si l ama Osovi ne koj e su napadai . Posl ani k nije mogao
da odgovor na pi t anj e kakav e biti stav j ugosl ovenske vlade, j er nije i mao
i nst rukci j a, ali je izrazio svoje uver enj e da Grka nema ega da se boji, j er iz-
meu dve zeml j e post oj i t r adi ci onal no pri j at el j st vo. Sasluali su ga sa zado-
vol j st vom i napomenul i da e V. Bri t ani j a pomoi Grku u gr ani cama svojih
mogunost i .
2 4 0
Ministarstvo vojske i mornarice je t akoe 28. okt obr a nar edi l o komandan-
t u Tree ar mi j ske obl ast i da pr oui i pr i pr emi koncent r aci j u t r upa Var dar ske
divizijske obl ast i u dolini reke Radike, da se pr i pr emi smet aj za obvezni ke
koji e se 1, 5. i 8. novembr a pri mi t i sa t eri t ori j e Sumadi j ske i Mor avske di-
vizijske oblasti, da se forsi ra ut vri vanj e na St rumi ko-Radovi kom, Carevo-
sel skum i Kr i vopal anakom pravcu, tj. pr ema Bugarskoj , i da se sa bans kom
upr avom pr oui i pr i pr emi uzi manj e talaca i konf i ni r anj e vi eni h i ut i caj ni h,
a nepouzdani h lica kada se to nar edi .
2 4
' Ovo nar eenj e i zdat o je zbog boj azni
od kooper aci j e Italije i Bugarske, a i zbog event ual nog zauzi manj a Sol una pr e
Italijana.
Prema zabeleci ministra dvora Milana Antia na sastanku Krunskog saveta
28. i 31. oktobra i 1. novembra 1940. godine povodom napada Italije na Grku,
voena je, navodno, sl edea di skusi j a:
Knez: Tr eba mobi l i sat i na j ugu. Ne mo e mo dopust i t i da Italija ude u Sol un. Ovako se
vie ne moe i zdrat i . Pod ovi m usl ovi ma nemogue (je) iveti. Bol j e pogi nut i , nego obr az
izgubiti.
Cvet kovi : Ne moemo dopust i t i da Italija doe u Sol un. Mor a mo se bori t i , pa makar
i podl egl i . Mi e mo se povui .
C. Markovi : Lako j e pobei , a Sta e mo sa oni ma koj e ost avl j amo. Pr ot i van hi t ni m od-
l ukama. Nije za mobi l i zaci j u brzu ( pr ecr t ano: makar ) . Ne ma ka j e sa It al i j om. Ne mo e mo
r at ovat i sa nj i ma.
G. Nedi : (koji je t og j ut r a i pr e ovog sast anka bi o sa g. Koiem kod g. C. Mar kovi a) :
Pr e svega t r eba videti t a misli Nemaka. Gl avno j e pi t anj e za nas t a ona misli. Mobi l i zaci j a
neki h obl ast i opas na, moe nas uvest i u sukob.
Ja: Ne moe se pr et post avi t i da Nemaka ni j e iza svog j edi nog r at nog savezni ka Italije,
bilo di pl omat ski bi l o vojniki. Tr eba oeki vat i razvoj dogaaj a. Dalji rat u Gr koj i dr anj e
Nemake moe u vel i koj mer i zavisiti od engl eske pomoi i dr anj a Tur ske. Tr eba mal o sa-
ekat i , ne prenagl i t i . Tur s ka t r eba pr e nas da zauzme st av.
G. Koi ut i , ne uzi ma re.
Kne j e uznemi r en. eli da i ma mo vie t r upa na j ugu. Ni t a nije zakl j ueno, Knez vrl o
depr i mi r an.
Sut r a dan. pr i l i kom mog j ut ar nj eg uobi aj enog r ef er at a kae:
Cvet kovi j e j edi ni pravi Sr bi n. Kakvi su t o dener al i koji kukaj u?!
Ponovo sam odgovor i o da j e pr va st var biti hl adan i ne pr enagl j i vat i .
Od me ne se ne mue t rai l i da na pa da m zeml j u i pr ecr t ano: svoje ene) moj e ene. Gr-
ka j e na savezni k-
Niko ne misli da na pa da Grku, ali svi s mo sloni u t ome, da ne mo e mo i mat i Italiju
u Sol unu. Za s amu Gr ku je u kr aj nj oj liniji bol j e da i ma nas mes t o Italije u Sol unu.
Dobili s mo i zvet aj od g. Gavri l ovi ca iz Moskve o mogunos t i ma i hi pot ezama koj e se
ot var aj u.
dma h s am pozvao C. Mar kovi a
Resili s mo da g Peri c ( di r ekt or agenci j e Avala - V.T.) r azgovar a sa Gr i ber om (pred-
st avni k ner nake agenci j e DNB u Beogr adu - V.T.), Ber ger om Hr i bov ekom ( nemaki ata-
e za t ampu u Beogr adu - V.T.) kako oni gl edai u na si t uaci j u. Ovo zbog t oga t o je g. Gr i ber
na dan obj ave r at a ital -grkog odma h t el ef oni r ao g Nedi cu da c e mo dobi t i poziv da i demo
na Sol un.
G Peri c nam j e r ef er i sao. da g. Gri ber s mat r a da bi t r ebal i pokr enut i pi t anj e Sol una
u Ber l i nu. Pita on ta ekamo:
Reili s mo da C Mar. i g. Nedi sast ave t el egr am za naeg voj nog i zasl ani ka u Berl i nu,
da sondi r a t er en u naj vi i m voj ni m kr ugovi ma . . .
Reeno j e da se poj aaj u t r upe na Jugu i koncent r i u na gr koj gr ani ci . . .
242
O pr i pr emama za zauzi manj e Sol una vidi se u Prilogu 4.
Dopisnik Centralnog presbiroa iz Suaka je 31. okt obr a, kada se odr avao
sast anak Kr unskog savet a, izvestio o demons t r aci j ama u Rijeci prot i v V. Bri-
tanije i Grke. U t amonj i m dobr o i nf or mi sani m kr ugovi ma se istie d a j e Ju-
goslavija bila pr avovr emeno obavet ena o pr edst oj ei m dogaaj i ma pr ema
Gr koj i da preovl adava mi l j enj e da e Jugoslavija ost at i neut r al na. Tvrdi se
d a j e Italija ponudi l a Jugoslaviji da okupi r a Solun, ali da j e ona t o odbi l a i oce-
nj uj e se da su povol j ni odnosi i zmeu Italije i Jugoslavije, a govori se i o t ome
da predst oj i sast anak Musolini-Cvetkovi.
242
"
Zbog sve vee nernake pr et nj e Sr ednj em istoku, i t al i j anskog napada na
Grku, gubl j enj a nade da bi se Tur ska mogl a navesti da se odr ekne nezavis-
nosti i zbog opasnost i od ner nake invazije na Br i t anska ost rva, na sedni ci
br i t anske vlade od 29. okt obr a i st aknut o je da ne t r eba gajiti iluzije o obi mu
pomoi koju bi V. Bri t ani j a mogl a da prui bilo koj oj zemlji, s obzi r om na svo-
j e veoma sl abe snage.
24
~
b
Ministar inostranih poslova Cincar-Markovi je i frovani m t el egr amom
od 1. novembr a obavest i o j ugosl ovenskog posl ani ka u Londonu d a j e bri t an-
ska vlada pr eko svog posl ani ka u Beogradu obavest i l a j ugosl ovensku vladu
da je br i t anska vlada odgovor i l a gr koj vladi da e Jugoslavija, u gr ani cama
svojih mogunost i , pomoi Gr ku i da nee dopust i t i sl obodan prol az itali-
janskim i nemaki m t r upama pr eko svoje t eri t ori j e. Pored toga br i t anska vla-
da je ui ni l a korak u Sofiji i izrazila elju da Bugar ska zauzme neut r al no dr-
anje u t al i j ansko-grkom sukobu. Ci ncar-Markovi je odgovor i o br i t anskom
posl ani ku da Jugoslavija ost aj e uvek u stavu neut r al nost i i pri odl uci da brani
grani ce od svakog napada.
2 4 3
On j e istog dana posl ao sledei i frovani teleg-
ram str. pov. br. 3250 j ugosl ovenskom posl ani ku u Londonu:
Razvoj dogadaj a u vezi sa gr ko- t al i j anski m s ukobom pr at i mo s nai veom panj om,
ali i sa pot r e bnom hl adnokr vno u. Nas t oj avamo da se s ukob ne pr oi r i na ost al i deo Bal
kana Grci od nas nisu traili dr ugo osi m da ne dopus t i mo t ranzi t t al i j anski h t r upa pr eko
nae t er i t or i j e. Turci i zj avl j uj u da nee i nt er veni sat i dok Bugar ska os t ane mi r na. Bugari iz-
j avl j uj u da se nee meat i u sukob.
Tal i j anska vlada prui l a nam j e det al j na obave t enj a odnos no akci j e prot i v Gr ka i dal a
nam pr i j at el j ska uver avanj a t o se tie nas. Odgovori l i s mo da se na pri j at el j ski st av pr e ma
Italiji ne menj a i izrazili na du da ovaj s ukob nee dovest i do dal j i h kompl i kaci j a.
Nemci su nam sa svoj e s t r ane najavili da ne ele pr o i r enj e r at ni h kompl i kaci j u.
Pr ednj e vam dost avl j am i skl j ui vo radi vae line i nf or maci j e.
2 4 4
Ministar vojske i mornarice general Milan Nedi je 1. novembra uputio Re-
ferat Nj. V. Knezu namesniku Pavlu i Ministarskom savetu, u koj em opi r no
i veoma pesi mi st i ki iznosi situaciju u Jugoslaviji i svetu, t raei da Jugosla-
vija pr eki ne dot adanj u kol ebl j i vu politiku i pr epor uuj e d a j e naj cel i shodni -
je da pri de si l ama Osovine. Referat general a Nedi a od 1. novembr a u celini
je dat u Prilogu 5.
Pot o se sadri na ovog Referata unekol i ko razl i kuj e od Me mor a nduma
koji je Nedi - pr ema Memoarima generala Simovia, II, str. 47-48 - podneo
vladi 5. novembr a u pogl edu okupaci j e Sol una, izgleda da se tu radi o dva do-
kument a, bez. obzi ra t o je nj i hova sadri na vie slina nego razliita. Sut ra-
dan, 2. novembr a, pozvan od kneza Pavla, Nedi je, u pri sust vu Cvet kovi a,
us meno izloio svoje gl edi t e u vezi s me mor a ndumom, dodaj ui nova obja-
nj enj a u pogl edu nespr emnost i Jugoslavije za rat prot i v sila Osovine. Memo-
r andum je sadravao spol j nopol i t i ke ideje Ljotia, s koj i m je Nedi odr avao
pri sne veze. Pot o su t om pri l i kom ut vr ene Nedi eve veze sa Lj ot i em, kao
i to da se Ljotiev Bilten t ampa u t ampari j i Mi ni st arst va vojske, Nedi je 7.
novembr a smenj en i i nt erni ran, Ljotiev Zbor zabr anj en, Ljoti st avl j en u
kucni pri t vor, a l anovi Zbora ugl avnom su pohapeni , j er su onda nj e po-
licijske vlasti t vrdi l e da Ljoti sa vodei m l anovi ma svoga Zbora i Nedi
sa j ednom gr upom ofi ci ra pr i pr emaj u zaveru da u danom mome nt u izvedu
drav ni udar i sami dou na vlast. Smenj i vanj u je, svakako, dopr i nel o i to t o
j e knez Pavle s mat r ao da j e j edi no on pozvan da vodi spol j nu pol i t i ku Jugos-
lavije i nije ht eo da dozvoli svom mi ni st ru vojske da se mea u nj egovu kom-
pet enci j u. Na mest o s menj enog Nedi a za mi ni st r a vojske i mor nar i ce post av-
ljen je reakt i vi rani general Pet ar Pei.
245
Pov odom italijanskog napada na Grku jugoslovenska vlada je 2. novembr a
1940. dala sledecu izjavu:
Jo pr e poet ka s ada nj eg r at a u Evropi Jugosl avi j a j e dos l e dno s pr ovodi l a na Bal ka-
nu i u Podunavl j u j ednu kons t r ukt i vnu pol i t i ku mi ra ul aui sve na por e da na pr vom mes t u
st vori dobr e i pr i j at el j ske odnos e sa svim s us edni m zeml j ama, a nar oi t o sa dvema sused-
ni m vel i ki m si l ama, Ne ma kom i It al i j om.
Kada je izbio s ukob i zmeu velikih sila, Jugosl avi j a je odmah objavila striktnu neutral-
nost koj a ni j e bila usl ovl j ena ni i m dr ugi m sem po t ovanj em nj ene nezavi snost i i bezbed-
nosti nj eni h gr ani ca. Loj al ni m s pr ovoenj em ovakve pol i t i ke, Jugosl avi j a j e naj bol j e sluila
i vot ni m i nt er esi ma svoga nar oda, a s dr uge s t r ane odgovor i l a j e p o t p u n o i svoj i m dunos-
t i ma kor ekt nog susedst va, na e mu j e ne j edanput dobi l a kat egor i na i ot vor ena pr i znanj a
Ber l i na i Rima.
Posl ednj i s ukob i zmeu Italije i Grke, koji Jugosl avi j a d u b o k o ali, j er j e u i skr eni m pri-
j at el j ski m odnos i ma s obe ma zeml j ama, pr eneo j e rat na Bal kan, t e j e r azuml j i vo t o Jugos-
lavija mor a prat i t i sa naj veom panj om novos t vor enu si t uaci j u, ul aui i dal j e svoj e snage
da se sauva mi r . S obzi r om na svoj e dos ada nj e dr anj e. Jugosl avi j a se na da da dal j i m raz-
voj em dogaaj a na Bal kanu nj eni i nt eresi nee biti ugr oeni ni sa koj e s t r a ne .
2
"
Napomena: Toga dana (2. nove mbr a ) Ministarstvo vojske i mornarice sa St r. pov. Dj. br.
10721 i zdal o je na r e e nj e da se pozovu na vebu oficiri, obvezni ci i popi s na st oka i vozila
za et i ri peadi j ska i j edan ar t i l j er i j ski puk do punog br oj nog st anj a pr edvi enog r a t nom
f or maci | om pome nut i h pukova sa det al j ni m uput s t vi ma za akt i vi r anj e.
3 4 7
Posle sastanka Krunskog saveta, a na osnovi njegove odluke, ministar dvora
Milan Anti uputio je Cincar-Markovia i generala Nedia da poalju telegram
jugoslovenskom vojnom ataeu u Berlinu, pukovniku Vauhniku, da ispita kako
bt nemaka vojno vodstvo verovatno reagiralo ako bi jugoslovenske snage za-
uzele Solun. U meuvr emenu Jugosl avi j a bi koncent r i sal a t r upe na jug ka gr-
koj granici. Tel egram koji je pr i mi o 1. novembr a izgledao je udnovat Vauh-
niku i po opi rnost i i i st i canj u vanosti Sol una za Jugosl avi j u sa voj nog i eko-
nomskog gledita i po t ome da prisU. nite mogu zauzeli Italijani ili Bugari.
Dolazio je od mi ni st ra vojske, a ne od pr et post avl j enog nael ni ka Glav nog ge-
neral t aba; t el egram je i mao nevoj ni ki , politiki ton i bi o je sast avl j en prot i v
svih pravi l a i fre. Ukoliko je vr eme vie prot i cai o, t el egram je Vauhni ku po-
st oj ao sve sumnjiviji, j er se ni j edan kasniji t el egram iz Gl avnog gener al t aba
nije pozivao na nj ega.
248
Preko veze u Politikoj sekciji nernake t aj ne policije (Gest apo) Vauhni k
je saznao, pr e no to je t el egram stigao, da su l anovi Sr pskog kul t ur nog klu-
ba traili pr eut no odobr enj e j ednog pl ana da Jugoslavija uzme Sol un kad
kr al j Pet ar post ane punol et an, ali do l ada Nemci nisu pokazivali i nt eresa da
net o ui ne po t om zaht evu. Kad je doao kod Iva Andria (j ugosl ovenskog po-
sl ani ka u Berl i nu - V. T.) po pitanju zauzimanja Soluna, Andri je praskao od
Ijutine. Predlog je akt izdaje prema Grkoj, saveznici Jugoslavije, uzviknuo je
poslanik. Ali Vauhnik je ipak t rai o sast anak sa pol i t i ki m pr edst avni kom ne-
rnake Vrhovne komande. Primili su ga ef Obavet aj ne sl ube general Kven
(Ouent zsch) i oficir za vezu sa st r ani m voj ni m i zasl ani ci ma pukovni k Melen-
tin (Mellenthin von), Rekao im je d a j e Jugoslavija u vezi sa i t al i j ansko-grki m
r at om zai nt eresovana za Sol un i da se boji da bi mogl o doi do sukoba i zmeu
Jugoslavije i Italije ako bi Italija okupi r al a pri st ani t e, zat o bi bilo kor i sno da
Nemaka savet uj e Italiji da bude umer ena. Naglasio j e da j e Jugosl avi j a zain-
t eresovana za Sol un i d a j e s pr emna da se umea ako Italijani pokuaj u da ga
zauzmu. Odgovorili su mu da Vrhov na komanda nita ne zna o ma kakvom
planu koji se odnosi na Sol un i da e o t ome obavest i t i Mi ni st arst vo i nost ra-
nih poslova. Vauhni ku je bilo jasno da e Kven pr enet i razgovor Ministar-
stvu i nost rani h poslova i da e ono izvestiti i t al i j ansku vladu pr eko nj enog
ambas ador a u Berl i nu. Iako je Vauhni k obavest i o Beograd da se nadl ene li-
nosti za r eavanj e ovog pi t anj a ne nalaz.e u Berl i nu i savet ovao da se ne uri,
zvanini krugovi iz Beogr ada su insistirali da Nemci odgovor e na nj egovo pi-
t anj e i da hi t no doe u Beograd sa svojim izvetajem. Pot o su Grci preli u
ofanzivu, Vauhnuk je t el ef onom upi t ao Mel ent i na da li zbog razvoja dogaaj a
na gr kom f r ont u t reba odust at i od pi t anj a Sol una, a Mel ent i n j e odgovor i o
da je pi t anj e Sol una st var i t al i j anske vlade i da se nemako Mi ni st arst vo
i nost rani h posl ova jo nije o t ome konsul t oval o sa Vr hovnom komandom.
Vauhni k je t ada nagovori o grkog voj nog at aea u Berl i nu pukovni ka Lego-
risa da kae i t al i j anskom voj nom at aeu u Berl i nu gener al u Marasu (Marass
Elisio) da je uo iz. Ankare da Jugosl avi j a namer ava da i nt erveni e ako Italija
ne povue svoje t r upe sa Gr ke t eri t ori j e. General Maras bio j e pri j at el j ski
raspoloen pr ema Vauhniku i rekao mu da je antifaista i da i on i njegove ko-
lege ne vole Nemce. Pravi cilj i t al i j anskog rat a u Gr koj je da se sprei Nema-
ka da se uvrst i na Sredozeml j u, pa bi usi j ani m gl avama u Beogradu prepo-
rui o da ne di raj u sol unsko bur e barut a. U razgovoru sa pukov ni kom Melen-
t i nom Vauihnik je r ekao da Sol un vie nema st var nog znaaj a pot o Grci is-
t eruj u It al i j ane iz svoje zemlje, to je Melentin nel agodno pr i mi o.
2 4 9
General Si movi o sedni ci Kr unskog savet a i ulozi pukovni ka Vauhni ka
kae:
Kad je Italija napal a Gr . k u 28. okt obr a IV4U. kne/ Pavle, boj ei se da nas Italija ne
pr eduhi t r i , odr a o je u Bel om dvor u sast anak na koj em je r as pr avl j ano o na pa du Italije
na Gr ku Na ovome sast anku donet a je odl uka da se izvri okupaci j a Sol una i da se u t om
cilju t r upe na j ugu poj aavaj u i konc e nt n u na gr koj grani ci . Da bi se i zbegl e kompl i kaci j e
sa It al i j om, na i j e se br zo nadi r anj e ka Sol unu r aunal o, odl ueno j e da se pr e t hodno dobi j e
sagl asnost i odobr e nj e Hi t l era. Mi ni st ar vojske, u s por a z umu sa mi ni s t r om spol j ni h posl ova,
i mao j e da uput i na r e e nj e voj nom i zasl ani ku u Berl i n da se o t ome obavest i u naj vi i m ne-
maki m voj ni m kr ugovi ma i i zdej st vuj e t o odobr enj e. On, (Nedi), na r e di o j e voj nom izas-
l ani ku u Ber l i nu gener al t abnom pukovni ku Vlad. Vauhni ku da Nemci ma i znese sl edeu su-
gestiju: u cilju s pr eavanj a i skr cavanj a Engl eza u Sol unu i dol aska na Bal kan, da Jugosl avi j a
okupi r a Sol un. Nemci su, meut i m, odbi l i da o t ome pr egovar aj u i uput i l i su Jugosl avi j u da
se po t om pi t anj u s por a z ume sa It al i j om Nije poznat o, da l i su kakvi pr egovor i voeni sa
It al i j om i da li je i kakav s por azum post i gnut . Ako su ti pr egovor i voeni , oni su voeni u
naj veoj t aj nost i , ver ovat no pr eko naeg a mba s a dor a u Ri mu Boka Hi istica> br at a s upr uge
Mi l ut i na Nedi a.
2 5 0
MISIJA DANILA GREGORICA I PI K0VN1KA VAUHMKA l BER1.INI
Poto su Nemci posl e pada Fr ancuske zaplenili dokument a koj a su kompr o-
mi t oval a neut r al ni stav j ugosl ovenske vlade, odnosi sila Osovi ne sa Jugosl a-
vijom su t ol i ko ohl adnel i da je pr edsedni k vlade Cvet kovi s mat r ao da ih tre-
ba ponovo oiveti i mi mo di pl omat ske linije, nar oi t o posle ul aska nemaki h
t r upa u Rumuni j u. Zat o je nar edi o Cr egor i u da se sast ane sa fon Here-
nom.
25011
Dr Danilo Gregori c ( di r ekt or lista Vreme u Beogr adu i i st ovr emeno
dugogodi nj i nemaki agent u Beogr adu za vr eme vlade Cvet kovi -Maek,
tajni put uj ui ambas ador pr edsedni ka vlade Cvet kovi a) sast ao se sa nema-
kim posl ani kom u Beogr adu fon Her enom 2. novembr a, koji mu je t om pri-
likom izjavio da nemaka vl ada eli da se odri mi r na Jugoi st oku, ukol i ko
sa te st r ane ne bi zapret i o bri t anski napad, udei se zat o se Jugosl avi j a j o
nada u br i t ansku pobedu. Jugosl avi j a bi mogl a da pobol j a svoje odnose s Ne-
makom, pot o Nemaka pr ema nj oj nema t eri t ori j al ni h pret enzi j a, kao t o
ih i maj u njeni drugi susedi . Gregori je pi t ao kakvoj bi se naknadi Jugosl avi j a
mogl a nadat i u sl uaj u da izae iz svoje neut r al nost i i pri e Osovini, napomi -
njui da je za nju Sol un od naj vee vanosti, pot o je od pr eds edni ka vl ade
Cvet kovi a bio ovl aen da saopt i fon Her enu, kao svoje l i no mi l j enj e, da
bi Jugoslavija za Sol un ot vor eno pri st upi l a ant i br i t anskom bl oku. Pot o je
Gregori bio pozvan da poset i Berlin, Cvetkovi ga je ovl ast i o da to moe sa-
optiti i u Nemakoj .
251
Pr ema zadat ku koji je dobi o da ispita nemako voj no vodst vo o verovat -
noj reakciji na jugoslovenski ulaz u Grku u pristanite Solun, Vauhnik je 4.
novembr a u 19 asova t el ef onom javio:
1) da j e po post avl j enom pi t anj u upoznao j ednog gener al a iz. Vr hovne koma nde , koji
je odgovor i o da to pi t anj e u pr vom r edu i nt er esuj e Italiju i da je Nemaka tek u dr ugom r edu
zai nt er esovana;
2) da Nemaka t aj pr obl em nije prouaval a i da e se on namet nut i tek onda
kad italiianski uspesi budu pozitivni i da e zbog toga to pi t anj e predl oi t i na viem mesi u
(Herstelle) i.
3) da ce se Nemci , pr e ma Vauhni kovom mi l j enj u, mor at i pozabavi t i tim pr obl e mom,
j er e mor at i i oni t u uest vovat i ( svakako radi ugl eda Os ovi ne)
2 6 2
BOMBARDOVANJE BITOLJA SMENA MINISTRA VOJSKE I MORNARICE
GENERALA MILANA NEDJCA
Kad se Vauhni k spr emi o da ot put uj e u Beograd sa izvetajem, posl ani k An-
dri mu j e javio d a j e knez Pavle razrei o dunost i gener al a Nedia, t vorca pla-
na za zauzi manj e Sol una. Njegov pr et hodni razgovor sa Nemei ma i mao je niz
reakci j a. Kao da su odgovaral i na nj egove manevr e, italijanski avioni su 5. i
6. novembr a bombar doval i Bitolj. Na pi t anj e kneza Pavla zat o nije uput i o
avi one da spr ee bombar dovanj e j ugosl ovenskog tla i zat o nije pr eduzeo od-
govar aj ue mer e, Nedi je odgovor i o da je Jugosl avi j a dol a u si t uaci j u kad
bi mor al a zauzeti svoj stav, j er vlada vie ne sme okl evat i . Ako bi Jugoslavija
ust upi l a j edan mali deo svoje t eri t ori j e Nemakoj , r ekao j e knezu Pavlu, Oso-
vina bi spasla ostalo. (0 Nedievom miljenju, a verovatno i odgovoru ire je iz-
neto u njegovom ve pomenut om Memorandumu od 1. novembra - Prilog 5).
To je besmi sl eno, r ekao je knez Pavle, Nemaka nije ni kad traila jugos-
l ovensku t eri t ori j u i Jugosl avi j a ne bi nita ust upi l a. Sa i znenauj uom ot-
vor enou Nedi je izrazio mi l j enj e da je Jugosl avi j a i mal a vetu di pl oma-
tiju i politiku ne bi j oj bila pot r ebna vojska. Kad je to uo, knez Pavle je za-
traio da podnese ost avku.
253
Direktor Obavetajne uprave Glavnog generaltaba upi t ao je 5. novembr a
Vauhni ka da li je o pi t anj u Sol una upoznat nemaki vojni izaslanik i da li je
po t om pi t anj u pr eduzet o pot r ebno di pl omat ski m put em u Ri mu i Berl i nu.
Vauhni k je odgovor i o da ce o t ome dobi t i odgovor tek kad dou efovi s
front a, a oni dol aze u Berlin obi no j edanput nedel j no i dodao da su Nemci
dezai nt er esovani za italo-grki sukob i ak im je pr i j at no to It al i j ani ma ide
ravo.
254
REAKCIJA MINISTRA VOJSKE I MORNARICE I JUGOSLOVENSKE VLADE NA
BOMBARDOVANJE BITOLJA
Posle bombar dovanj a Bitolja 5. i 6. novembra, Ministarstvo vojske i mornarice
je sa Str. Pov. . Br. 10814 od 6. novembr a naredi l o da se iz rat ni h jedinica, ime-
novanih u 10 pregleda, pozove na vebu svo ljudstvo, stoka i vozila koji su ras-
por eeni po r at nom r as por edu u njih, tj. da se aktiviraju ( podvueno u origi-
nalu), s tim da prvi dan akt i vi r anj a bude 12. novembar . Zatim su det al j no iz-
loena uput st va za spr ovoenj e akt i vi ranj a.
2 5 5
Ministar inostranih poslova Cincar-Markovi je 7. novembr a 1940. ifrova-
nim t el egr amom Str. Pov. br. 3321 dao i nst rukci j u j ugosl ovenskom posl ani ku
u Londonu da pr eda ver bal nu not u br i t anskoj vladi povodom bombar dova-
nja Bitolja 5. novembr a. U not i se. i zmeu ostalog, kae:
. . . Na osnovu ut vr eni h i nj eni ca Kr al j evska vlada sa vel i ki m al j enj em kons t at uj e
da j e j ugosl ovenska neut r al na t er i t or i j a povr edena od s t r ane or uani h snaga j edne od zara-
eni h sila koj e se nal aze voj ni ki angaovane na gr ko- al banskoj grani ci pr e ma Bitolju.
t ada anket a koja j e nar eena jo ni j e ut vr di l a pr i padnos t avi ona. Kral j evska vl ada s mat r a
da ne bi odgovar al a svoj i m me u n a r o d n i m i naci onal ni m dunos t i ma ako prot i v ove povre-
de, ma sa koj e s t r ane ona dolazila, ne bi pr ot est oval a naj ener gi ni j e.
U isto vr eme Kral j evska vl ada smat r a za svoj u dunost da upozor i zar aene s t r ane ije
snage oper i u na ovom s ekt or u na neel j ene posl edi ce koj e bi ponavl j anj e ovakvi h incide-
nat a mogl o da pr oi zvede i i zraava nadu da e zar aene s i r ane pr eduzet i sve pot r e bne me r e
kako se ne bi ovakvi i nci dent i vi e ponavl j al i . . ,
J 56
Karakt eri st i no j e da ovakva not a nije upuena pr venst veno i t al i j anskoj
vladi, nego tek 9. novembr a kada je izdato zvani no saopt enj e, i ako je bi l o
oi gl edno da su bombar dovanj e izvrili italijanski avioni.
Cincar-Markovi je 8. novembra i frovani m t el egr amom Str. Pov. br. 3325
posl ao naknadno uput st vo j ugosl ovenskom posl ani ku u Londonu da prili-
kom pr edaj e not e o bombar dovanj u Bitolja obavest i t amonj u vladu da
emo o t ome kor aku kod triju vlada izdati sut r a 8. ovog meseca uvee u Beog-
l adu j edno saopt enj e, a r adi obavet enj a i umi r enj a nae javnosti.
256

Ministarstva vojske i mornarice je S. novembra sa Str. Pov. Dj. Br. 10871
nar edi l o komandantu vazduhoplovstva vojske da pored upuene st r une ko-
misije, odmah jo danas uput i drugu strunu komisiju naj bol j i h svojih stru-
nj aka da bi se l ano i obj ekt i vno ut vrdi l o por ekl o bombi koj i ma je iz st r ani h
av i ona bombar dovan Bitolj.
257
(Ova dr uga komi si j a je istog dana ut vrdi l a da
su Italijani bombar doval i Bitolj (AR 1941, ZD, I dok! 302, str. 897-900; AVII,
F-17, reg. br. 36/ 2-3, K. 11.). I nt er esant no je da je j ugosl ovenska vl ada jo 6.
novembr a znal a da su i t al i j anske vazduhopl ovne snage izvrile bombar dova-
nje. (AR 1941, ZD, I, dok. 298, str. 890, pri m. 3).
Jugoslovenska vlada je 9. novembra povodom bombardovanju Bitolja izda-
la sledee zvanino saoptenje:
Ola sceni s mo ila obj avi mo sl edee sl ubeno s aop t enj e: Povodom bomba r dova nj a Bi
lolja, u oeki vanj u zavr et ka a nke t e koj a je u l oku. Kral j evska vl ada ui ni l a je pot r e ba n ko-
rak kod vl ada u Atini, Ri mu i Londonu i izloila je ovaj sl uaj povr ede j ugosl ovenske teri-
t or i j e od s t r ane or uani h snaga j edne od zar aeni h sila koj e su voj ni ki angaovane na gr-
ko- al bans koj grani ci .
Kr al j evska vl ada upozor i l a j e zar aene s t r ane na neel j ene posl edi ce koj e bi ponavl j a-
nj e ovakvi h i nci denat a mogl o proi zvest i i izrazila j e na du da e se od nj i hove s t r ane pre-
duzet i pot r e bne mer e. kako se takvi i nci dent i ne bi ponovi l i
Kr al j evska vl ada r ezer v i sa l a j e sebi pr avo da na os novu r ezul t at a a nke t e na kna dno f or
mul i e zaht eve za pr avi nu na kna du line i mat er i j al ne t et e koj a j e ovi m bomba r dova nj e m
pr i i nj ena.
2 6 8
Cincar-Markovi je 14. novembru 1940. godi ne i t rovani m t el egr amom
Str. pov. br. 3411, radi line ori j ent aci j e, obavest i o j ugosl ovenskog posl ani ka
u Londonu da je
na osnovu i skaza oevi daca i eksper t i ze neeks pl odi r ani h bombi , a nke t na komi si j a ut-
vr di l a j e da su bomba r dova nj e Bi t ol j a izvrili t al i j anski avi oni . O ovom r ezul t at u anket e
upoznal i s mo t al i j ansku vl adu 12. ovog meseca. L! not i izjavili s mo da s ma t r a mo da j e do
ovog i nci dent a dol o usl ed zabune Traena j e pr avi na odt et a. Grof Cano i zj avi o a) da ni j e
znao da su t al i j anski bomba r de r i bombar doval i Bi t ol j i b) da e se obavest i t i kod koma nde
avijacije. U s vakom sl uaj u, r ekao, v) t o se mogl o dogodi t i s a mo n e n a me r n o i izjavio g) da
ce t al i j anska vl ada uloiti svu svoju vol j u da se ovo izgladi.
269
Ubrzo posl e bombar dovanj a Bitolja od st r ane i t al i j anski h avi ona, maar-
ski ministar inostranih poslova Caki. u razgovoru sa efom jugoslovenskog Cen-
tralnog presbiroa od 11. novembra, uglavnom je rekao da je italijansko-grki su-
kob izazvao teku situaciju, da mu je poznato ta Solun znai za Jugoslaviju ako
ga Italija zauzme i da e Nemaka intervenisati ako se Italija tamo zaplete. U Ma-
arskoj vlada uverenje da e male drave hiti likvidirane jedna za drugom i pita
se na koju je sada red. Nije mu ni mal o pr i j at no to su Nemci uli u Rumuni j u,
ali da t amo nema mnogo nj i hovi h t r upa. Uveren j e da Nemaka eli mi r na
Bal kanu, j er bi rat izazvao nedogl edne kompl i kaci j e. Zat o j e upozor i o svog
linog pri j at el j a bugar skog posl ani ka u Budi mpet i da paze ta rade. Smat r a
da Italija nema namer u da pr ovoci r a Jugoslaviju. Naglasio j e da u kar akt er u
nar oda Jugosl avi j e i Maarske, u nj i hovoj kul t uri , priv r edni m i pol i t i ki m in-
t er esi ma i ma mnogo zaj edni kog i slinog to ih pri bl i uj e i surova st varnost
upuuj e j edne na druge.
Sef jugoslovenskog Centralnog presbiroa ovako je saeo razgovor sa aki-
je m:
Veliki pesi mi zam u pogl edu pol oaj a Maar s ke u dal j em razvoj u r at ne si t uaci j e, od-
sust vo svakog odu evl j enj a za Nemaku i Italiju i t enj a za pr i bl i avanj e sa Jugosl avi j om.
radi os i gur anj a j edi ne pr eost al e linije sa spol j ni m svet om: Budi mpe t a - Beogr ad - Sofi j a
- I s t a mbul . "
0
STAKICEVA MISIJA U RIMU
Posle bombar dovanj a Bi t ol j a knez Pavle j e dao nal og ni ni st ru dvor a Milanu
Antiu da u Rim, u t aj nu-poverl j i vu misiju, poal j e advokat a dr Vladislava Sta-
kia, st al nog pr avozast upni ka i t al i j anskog posl anst va u Beogr adu, sa zadat-
kom da kao izaslanik j ugosl ovenske kral j evske kue pregovara sa italijan-
skom vl adom o zbl i avanj u sa Italijom. St aki se, po nal ogu mi ni st r a dvor a
Milana Antia, 11. novembr a u Ri mu sast ao sa gr of om anom i predl oi o mu
da se povedu pregovori za meus obno zbl i avanj e dvej u zemal j a u duhu
Beogr adskog pakt a. Sem toga, Staki je i mao zadat ak da ispita da li ili ne Ita-
lija j o s mat r a da je na snazi Beogr adski spor azum iz 1937. i da li t aj spor azum
jo predst avl j a osnovu i t al i j anske pol i t i ke pr ema Jugoslaviji.
Pod ut i skom neus peha u Gr koj (jer su grke snage u pr ot i vnapadu u to
vr eme prel e na al bansku t eri t ori j u) i uvi aj ui da bi napad na Jugoslaviju bi o
teak, i t al i j anska vl ada je bila skl ona da razgovara.
261
Na pr vom sast anku sa gr of om anom razgovaral o se o meus obni m ga-
rant i j ama, o demi l i t ari zaci j i Jadr ana, o savezu. O tim razgovori ma, dr Staki
je izneo sl edee:
Cano mi j e saopt i o da j e Musol i ni u svemu sagl asan sa oni m t o mu j e on ve izjavio
i d a j e ovl aen da u i me Musol i ni j a ui ni sl edeu dekl ar aci j u u Beogr adu: Mona i j aka
Jugosl avi j a pot r e bna j e Italiji. Italija s mat r a kor i sni m dal j e pr odubl j i vanj e pr i j at el j ski h veza
sa Jugosl avi j om. Ti odnosi t r eba da uzmu kar akt er saveza
Kad se vrat i o u Beogr ad. St aki je izvestio mi ni st r a dvor a Antia o t oku
pr egovor a i i t al i j anski m pr edl ozi ma. Predloi Ri ma nisu povol j no pri ml j eni
u Beogradu, a nar oi t o ner aspol oenj e je izazvala elja Italije da se demilita-
ri zuj e j adr anska obal a. ano j e dodao da Jugoslavija ne t r eba da se plai Ita-
lije. j er nj ene ambi ci j e se prot eu j uno od Albanije. Italija nee da okupi r a
Sol un ni pr i vr emeno ni st al no. Na St aki evo pi t anj e prot i v koj e sile bi bio up-
ravljen budui i t al i j ansko-j ugosl ovenski savez (sporazum), Cano j e odgovo-
rio: Ja znam gl edi t e kneza Pavla i ne t rai m savez prot i v Engleske. Meut i m,
ne bi li on bi o kori st an prot i v Sovj et skog Saveza? - A moda j ednog dana
protiv Nernake, t akoe? - upi t ao je Staki. Moda - odgovor i o je ano sa
osme! om.
2 6 2
Jugosl avi j a j e odbaci l a anovu sugestiju, j er bi po r ei ma kneza
Pavla takav savez oduzeo Jugoslaviji suvereni t et , a u zamenu ne bi nita do-
bila. Zabri nut i ano ot put ovao je u Ober sal cber g (Obersal zberg) na razgovor
sa Hi t l er om,
2 6 3
gde su se ve sastali 18. novembr a.
SASTANAK HITLER - CANO U OBERSALCBERGU I BEU
I HITLER - TELEKI U BEU
Na sastanku sa Canom u Obersalcbergu 18. novembra. Hitlerje izloio nepovolj-
nu situaciju u Sredozemnom moru. jer su Britanci zauzeli Krit i druga grka os-
trva i tamo izgradili vazduhoplovne baze i nameravaju da izgrade tri aerodroma
u Trakiji i dva u blizini Soluna. Zatim je naglasio da Nemaka nee moi da
prui ni kakvu pomo, a ako bi se ht el o da se izvri napad na Br i t ance u Gr-
koj, to bi se ui ni l o s amo u sl uaj u kad bi se za tu svrhu raspol agal o jakim
snagama, a za to bi t r ebal o dost a vr emena. Sem toga, izgleda da je Bugar ska
sada manj e nego ikad vol j na da pri st upi Tr oj nom pakt u, a Rusija j e pokazal a
znaaj no i nt er esovanj e za Bal kan na ber l i nski m r azgovor i ma sa Mol ot ovom.
Pored toga, na pome nuo je da e razvoj prilika u Gr koj sl abo uticati na Tur-
sku da se priblii Osovini i da r eagovanj e Jugosl avi j e do sada ni j e bilo mogue
utvrditi. Pos t oj e izloio t o t r eba preduzet i u Sr edozemnom mor u, Hi t l e r j e
nast avi o da t r eba poj aat i napor e da se r uske aspi raci j e na Bal kanu skr enu
i ori j ent i u ka jugu, da sa Tur skom t r eba traiti spor azum, da Maar ska mor a
dozvoliti prol az dopuns ki h nemaki h t r upa u Rumuni j i i da Rumuni j a mor a
preduzet i mer e za nj i hovo snabdevanj e. Naglasio j e da bi Nemaka odl uno
napal a br i t anske snage ako bi se ut vrdi l e u Grkoj , i to snagama iz Rumuni j e
pr eko Bugarske, no da se u t om pogl edu ni t a ne moe ur adi t i pr e pr ol ea
zbog vr emenski h i t er enski h uslova i nedost at ka pogodni h put eva pr avcem
sever - j ug, od kojih j edan prolazi oko 10 km od j ugosl ovenske grani ce, t ako
da pr evoenj e t r upa tim pr avcem zavisi od st ava Jugoslavije. U vezi sa tim,
upi t ao j e grofa ana di r ekt no ta j e Italija s pr emna da da u cilju neut r al i sanj a
Jugoslavije, dodaj ui da j oj t r eba ponudi t i garantiju nj ene t er i t or i j e i obeat i
Solun, pa e ona, za uzvrat, pri st at i na demi l i t ari zaci j u j adr ans ke obal e.
ano j e na Hi t l erove pr i medbe pokuavao da neuspeh prot i v Gr ke ob-
jasni t akt i kom gr ekom i t al i j anske oper at i vne komande. Izrazio j e saglas-
nost sa Hi t l erovi m mi l j enj em, dodaj ui da konana odl uka zavisi od Muso-
linijevog odgovora, da Musol i ni j u nee biti l ako da ini us t upke Jugoslaviji,
zato to on ne moe da t rpi Jugosl ovene. Na to je Hi t l er r ekao d a j e i on pri-
mor an da odrava odnos e sa zeml j ama koj e mu nisu pr i r asl e za srce. Zatim
j e ano obavest i o Hi t l era d a j e j edan j ugosl ovenski advokat (Staki - pr i m.
V. T.) kao izaslanik mi ni st r a dvor a Antia doao u Italiju da trai razgovor iz-
meu nj ega (grofa ana) i Antia. Pot o g a j e (grofa ana) Musol i ni ovl ast i o
da razgovara sa Ant i em. zakl j uuj e d a j e Musol i ni s pr eman da pri hvat i Hit-
lerove predl oge u pogl edu post upka sa Jugosl avi j om. On e obavet avat i Hit-
lera o dal j em razvoju pr egovor a sa Jugosl avi j om, a ako ne post i gne ni kakav
kont akt sa Beogr adom, onda neka Nemaka st upi u dodi r sa Jugosl avi j om za
svoj raun. Hi t l er j e odgovor i o d a j e s pr eman da t ako post upi i da e se pri l i ka
za sl anj e t aj nog izaslanika ukazat i kad Nemaka bude ht el a da ispita kakav
stav Jugoslavija namer ava da zauzme u i t al i j ansko-grkom rat u, a pos ebno
kakav znaaj u vezi s tim t r eba pri dat i mobi l i zaci j ski m me r a ma j ugosl oven-
ske vojske. Zavret ak grkog rat a svakako bi bi o ubr zan ako bi Jugosl avi j a sa-
dej st voval a.
Na kraj u ovog dugog razgovora (iz koj eg su i zvodno dot aknut a s amo
neka pi t anj a) Hi t l er j e r ekao grofu anu da e Dueu napi sat i pi smo u kome
e izloiti i dej e o koj i ma je di skut ovano i pr edat i ga gr of u anu moda i pr e
20. novembr a.
2 6 4
Hiller je 20. novembra ponovo primio grofa Cana u Beu. Tom prilikom
ano je izvestio Hitlera da je Musolini potpuno saglasan sa Hitlerovim predlo-
zima u odnosu na Jugoslaviju. Ako se Jugoslavija pridobije za sadejstvo. obraun
sa Grkom mogao bi se izvriti za nekoliko nedelja. Knez Pavle e sigurno zauzeti
pozitivan stav, jer mu kroz osam meseci istie namesnitvo, a i njegovi liiti in-
teresi su povezani sa Italijom (deo novca investirao je u Italiji i kupio vilu u Fi-
renci, gde e se posvetiti svojim umetnikim ambicijama). Hitler je napome-
nuo da e knez Pavle otii sa svog poloaja kao veliki dravnik ako bi Jugoslavija
dobila Solun pod njegovim namesnitvom i dodao da postoji mogunost i da
se ne povue sa poloaja, jer je poznato da je kneginja Olga vrlo ambiciozna i
sigurno bi volela da se ove aspiracije podre.
26
*'
Boravei u Beogr adu i Zagrebu, navodno sl ubeno radi i spi t i vanj a ne-
mako-jugoslovenske privredne saradnje, nemaki ambasador u Rimu Ulrih fon
Hasel (Hassell Ulrich von) u svom izvetaju od 16. novembra 1940. godine naj-
pre je dosta objektivno opisao unutranjepolitiku situaciju u Jugoslaviji, is-
tiui svoje ut i ske o veoma loim odnos i ma i zmeu Srba i Hrvat a. U vezi sa
spol j nopol i t i ki m pol oaj em Jugoslavije, Hasel kae d a j e na svim st r anama
zapazio st r ahovanj e od i t al i j anski h pret enzi j a i zbog toga elju za jai nasl on
na Nemaku kao garantiju i pr epr eku tim i t al i j anski m pr et enzi j ama.
U ovoj zamr enoj si t uaci j i pogl edi Sr ba i Hr vat a upr avl j aj u se pr e ma Nemakoj . Mi-
ni st ar Kor oec, sl ovenaki voda sada t akoe j avno zast upa nemaki pr avac, ali j e si gur no
da j e i nt i mno nepr i j at el j Nemaca. nar oi t o zbog t oga t o se pl ai od nemaki h aspi r aci j a na
sl ovenake obl ast i . Srbi , Sl ovenci i Hrvat i j edi nst veni su u elji da Nemaka zatiti Jugos-
laviju od i t al i j anskog napada. Pr e ma nj i hovom mi l j enj u, j edna ener gi na re Nemaca bila
bi dovol j na da spr ei t aj napad. Ali t o bi bi l o mogue ako se Jugosl avi j a bezr ezer vno stavi
na s t r anu Osovi ne, no moda j e sada ve suvi e kas no posl e svega t o se dogodi l o ( ver ovat no
misli na s t upanj e Italije u rat prot i v Gr ke - V. T.). U stvari, Hrvat i bi u s vakom sl uaj u go-
t ovo j ednogl asno pr et post avi l i pr i kl j uenj e Nemakoj , npr kao Sl ovaka, s vakom poveziva-
nj u s It al i j om, a nije mali br oj oni h koji bi ovakvo r eenj e vie voleli nego nast avl j anj e veza
s Beogr adom.
Dalje Hasel kae: Ali por ed ove t enj e za osl on na Nemaku, ljubav prema Nemakoj
niti je iroko rasprostranjena nm duboka ( podvukao V. T.) zbog l oga t o je Nemaka u savezu
s It al i j om, zbog secanj a na ne ma c ko zauzi manj e Praga koj e j e l j ude oner aspol oi l o i ui ni l o
nepover l j i vi j i m, pr vens t veno u Sloveniji, ali i u Srbi j i i Hr vat skoj , kao i zbog zbi vanj a u Ru-
muni j i ( ver ovat no se odnos i na ul azak nameki h t r upa u Rumuni j u 4. okt obr a 1940. godi ne,
kao i na t o t o j e Rumuni j a 30. avgusa iste godi ne, pod pr i t i skom Nernake. mor al a da ust upi
2 3 Tr ansi l vani j e Maar s koj - V. T.) i dr ugi h dogaaj a sl i ne vrst e. Takoe post oj i iva za-
br i nut ost zbog pr i vr edne ekspl oat aci j e monopoTi st i ki m pol oaj em Ner nake. . ,
2 6 4
b
Hitler je 18. novembra pozvao Maare i Rumune da pristupe Trojnom pak-
tu. On je u Ber ghof u u t aj nost i pr i mi o bugar skog kral j a Borisa, da bi ga na-
govori o da i on pri hvat i t akvu odl uku i odmah zatim i i t al i j anskog mi ni st r a
i nost r ani h posl ova da ispita mogunost da zai nt eresi ra Beograd za oper aci j e
prot i v Grke, uz granci j u sila Osovi ne za nepovredi vost grani ca Jugoslavije,
pr eput anj e Sol una Jugoslaviji i demi l i t ari zaci j u j adr anske obal e. Hi t l er j e re-
kao: Siguran sam da moemo i mat i Jugoslaviju sa n a ma . . . Jugosl avi j a e
imati Sol un, Bugar ska izlaz na more, a Italija itav ostali deo Grke. Tako
se poel a st varat i pr ava konkur ent s ka ut akmi ca oko t ol i ko nepouzdane Ju-
goslavije. Oba konkur ent a, Italija i Nemaka, ve su bila uspost avi l a zvani-
ne kont akt e sa Beogr adom i nast oj al a da u t aj nost i dre svoje kar t e da bi ih
odigrali svaki za sebe u vlastitu korist. Jugosl ovenski upravl j ai su ih koristili
da izigravaju sile Osovi ne j ednu prot i v dr uge.
2 6 5
Cincar-Markovi je takoe 18. novembra sa Str. Pov. br. 3460 dao uput st vo
j ugosl ovenskom posl ani ku u Londonu da zbog sve ee povr ede j ugosl oven-
ske dr avne t eri t ori j e uini kor ak kod t amonj e vlade, molei je da izda naj-
stroija nar eenj a svojim avi j at i ari ma da ni po koj u cenu ne vre nadl et anj e
nae t eri t ori j e, kao i da ovom pri l i kom izjavi da se slian korak ini u Lon-
donu, Atini i Rimu. Zatim mu je opet 22. novembra i frovani m t el egr amom
Pov. br. 32202 dao nal og da not i fi kuj e t amonj oj vladi i t el egr amom izvesti
o ui nj enom d a j e Kral j evska vlada, u cilju suzbi j anj a pr el et a st rani h avi ona
pr eko j ugosl ovenske t eri t ori j e, odl ui l a da por ed dosad zabr anj eni h zona
proglasi j o kao zabr anj ena zona cela t eri t ori j a j uno od linije: Ruj pl ani na
(juno od Pi rot a) - Leskovac - Br us - Uika Poega - Viegrad - Saraj evo -
Dj evrske (37 km i st ono od Bi ogr ada na mor u) i da se nad ovom zonom za-
branj uj e svaki prelet svima st rani m avi oni ma
265
*
U odgovor u br i t ansko Mi ni st arst vo i nost r ani h posl ova je 25. novembr a
nagl asi l o da ni j edan bri t anski aer opl an nije l et eo nad j ugosl ovenskom teri-
t or i j om izuzev j ednog bombar der a koji je, usl ed ravog vr emena, sl uaj no
pr eao j ugosl ovensku t eri t ori j u i sr ui o se kod Dani l ovgrada. Vl ada je pono-
vila nar eenj e da se ne sme leteti nad j ugosl ovenskom t er i t or i j om, ali da uvek
ost aj e mogunost , nar oi t o usl ed ravi h vr emenski h prilika, da po neki ae-
ropl an sl uaj no pr ee j ugosl ovensku granicu.
265b
Koliko je Hitler bio zabrinut, a i ogoren zbog stanja na grko-italijanskom
frontu i nepovoljne situacije koja proizilazi iz te Musolinijeve avanture moe se
reljefno videti iz pisma koje je 20. novembra 1940. godine uputio Musoliniju. U
t om pi smu Hitler, i zmeu ostalog, dosl ovno kae:
. . . Kad sam Vas zamol i o da me pr i mi t e u Fi renci ( sast anak j e odr an 26. okt obr a -
V. T. ), dao sam se na put u nadi da u Vam izloiti svoj e pogl ede pri j e nego Sto ot po ne s ukob
s Gr kom. koji j e pr i j et i o da e izbiti, a o koj em sam bi o obavi j et en s a mo povr no. Ht i o sam
Vas u pr vom r edu obavi j est i t i , da mal o odgodi t e t u akci j u, do, moda, pogodni j eg vr emena,
a u s vakom sl uaj u do pr eds j edni ki h i zbor a u USA. Ht i o s am Vas speci j al no uvj eri t i u po-
t r ebu, da ne pr eduzi mat e t u akci j u pri j e nego t o pode za r ukom munj evi t o zauzi manj e oto-
ka Kr et e (Kri t a) . Si t uaci j a, kakva j e danas, povl ai za s obom naj t ee ps i hol o ke i vojno-
s t r at e ke posl edi ce, i zbog t oga j e ne ophodno da j e p o t p u n o osvi j et l i mo. . .
Pot o je nai r oko izneo psi hol oke i voj no-st rat egi j ske posl edi ce, Hi t l er
j e i zneo koj e mer e pol i t i kog i voj no-st rat egi j skog kar akt er a t r eba preduzet i .
Ovde e se u izvodu izneti s amo mer e pol i t i kog kar akt er a. Te mer e su:
a) Tr eba s mj es t a uvj eri t i panj ol sku (pani j a - Rei no de Es pana) u pot r e bu da odma h
ue u rat Naj r ani j i dat um, koji bi mogl i odr edi t i za panj ol sku ef ekt i vnu i nt er venci j u, bi o
bi za est t j edana. I nt er venci j a panj ol s ke mor a na m posl ui t i da z a uz me mo Gi br al t ar , za-
t vor i mo t j esnac i pr e ba c i mo bar j ednu ili dvije divizije u panj ol ski Mar oko, da nas t i t e od
event ual nost i da Fr ancuzi zat aj e u Mar oku ili u pr eos t al om di j el u s j ever ne Af r i ke . . .
b) Mor a mo poduzet i sve mogue, da panj u Rusi j e odvr a t i mo od Bal kana i da j e skre-
ne mo pr e ma I st oku.
c) Mor a mo nast oj at i , da d o e mo do nekog s por azuma s Tur s kom, da t ako ot kl oni mo
t ur ski pri t i sak na Bugar sku.
d) Moramo nagovoriti Jugoslaviju, da promijeni svoju sadanju politiku i zainteresirati je
za stvarnu suradnju s nama. da bi rijeili grko pitanje. Bez garancija s jugoslavenske strane uza-
ludno je pokuati operacije na Balkanu. One bi bile osuene na neuspijeh. ( Podvukao V. T.).
e) Maar s ka mor a odma h dopust i t i t ranzi t znat ni h nj emaki h snaga u pr avcu Rumunj -
ske.
f ) Rumunj s ka mor a pr i mi t i t o poj aanj e nj emaki h t r upa, pr i kazuj ui ga kao poj aanj e
nj ene vl ast i t e odbr a ne .
Due, s pr e ma n s am da pr e mo ni m s nagama odgovor i m na event ual ni poku a j Engl eza
da osnuj u u Trakiji znaaj ni j u bazu i to u uiniti . puklo kud puklo' .
Ipak sam prisiljen da sa alou priznam, da je svaka kampanja na Balkanu nemogua pri-
je oujka. Svaki pritisak ili prijetnja protiv Jugoslavije bili bi sada potpuno uzaludni, jer .srpski'
generaltab zna jednako tako dobro kao mi. da je svaka oruana akcija nemogua prije oujka.
Moramo stoga nastojati, da Jugoslaviju pridobijemo za nau stvar drugim sredstvima. . .
Jse
( Podvukao V. T.).
Zbog i nt er esant nost i ovog pi sma daj emo ga u celini u Prilogu 6.
Kad je Hi t l er 20. novembr a doao u Be povodom cer emoni j e pri st upa-
nj a Maar ske Tr oj nom pakt u doznao je od mi ni sar a Telekija (Teleki De Sczez
Pal) i akija (Czki cont e Istvn) o agresi vnom ponaanj u pr i hvaenom od Ju-
goslavije od mome nt a napada Italije na Grku, s mat r ao j e kor i sni m da upoz-
na It al i j ane da bi im s kr enuo panj u na st varnu teinu voj ne i psi hol oke si-
tuacije. Pr epor ui o je maar ski m mi ni st r i ma da bi, zbog komuni st i ke i pan-
sl ovenske pr opagande. - bi l o pot r ebno da oj aaj u post oj ei reim u Beogr adu
i da poj aaj u dobr e odnos e sa Jugosl avi j om.
267
U j ednom dokument u od 20. novembr a 1940. na t emu Jugoslavija i rat
ekspert i bri t anskog Forin ofi sa su, povodom ( navodno nehot i nog) italijan-
skog bombar dovanj a Bitolja, razmatrali ta britanski poslanik u Beogradu
Kampbel lan t reba da kae Jugosl oveni ma- da vlada Njegovog velianstva eli
da zna da li Jugoslavija eli da za sada ost ane van rat nog sukoba ili moda eli
da ude u rat pod bilo kakvim uslovima pre ili kasnije.
Analizirajui si t uaci j u f unkci oner i Mi ni st arst va i nost r ani h posl ova za-
kljuili su da izgleda veoma nesi gur no da bi bilo ta mogl o da ut i e na Jugos-
l ovene da se pr i dr ue Vel i koj Bri t ani j i u rat u, j er Jugosl oveni znaj u da ona
moe veoma mal o da ponudi kao pomo. Ako bi Jugoslavija ula u rat sama,
bez Turske, malo bi se postiglo, a ako bi intervenisala i pruila pomo Grcima,
ta intervencija bi nesumnjivo izazvala munjeviti nemaki napad na Jugoslaviju
bez angaovanja Bugara u prvo vreme. V tom sluaju veoma je malo verovatno
da bi se Turska angaovala, pa hi Jugoslavija ostala sama i nesumnjivo bi bila
brzo pregaena (Podvukao V. T.) Velika Bri t ani j a bi j edi no mogl a da podri ju-
gosl ovensku inicijativu da ude u rat ako bi bila si gurna da bi i Bugar ska i Tur-
ska prile na nj enu st ranu, t o j e mal o ver ovat no. Zato Kampbel mor a da na-
stoji da Jugosl avi j a i st raj e ako bi ju napal i Italijani ili Nemci ili u sl uaj u kad
bi j oj oni postavljali zaht eve koji bi bili nespoj i vi sa nj eni m suver eni t et om.
2 6 8
Oi gl edno je da su bri t anski eksper t i u to vr eme pot puno pravi l no cenili voj-
no-pol i t i ku si t uaci j u na Bal kanu, ne ust ruavaj ui se da iznesu ne s amo ju-
gosl ovenske nego i sopst vene slabosti.
Prilikom razgovora, 20. novembra u Beu izmeu Hitlera i predsednika ma-
arske vlade Telekija, u prisustvu akija i Ribentropa, Caki je r ekao da Maar-
ska trai da i ma naj bol j e mogue odnose sa Rumuni j om, ali da general An-
t onesku (Ant unescu Yon) oevi dno ne eli t raj ni mi r sa Maar i ma, j er je u
Ri mu odr ao veoma opasne govore. Ovde Nemaka t r eba da del uj e kao po-
sredni k za kompr omi s. I Jugosl oveni bi, kad se ne bi bojali Nernake, odavno
napal i Italiju u vezi sa gr ki m rat om. Hi t l er j e na to r ekao da on zbog toga eli
da poj aa svoje voj ne j edi ni ce u Rumuni j i i da razmi l j a da li bi st var no tre-
bal o da pr egovar a sa Jugosl avi j om. Grof Teleki je na ovo pi t anj e odgovor i o
pot vr dno. A kad se na kr aj u razgovora ponovo pokr enul o pi t anj e Jugoslavije,
grof Caki je pomenuo i pri sl uki vane t el ef onske razgovore, iz kojih se j asno
vidi agresi van stav Jugosl ovena. Na to je Hi t l er r ekao da bi moda bilo koris-
no da se sa tim i nj eni cama upoznaj u Italijani, da bi obrat i l i panj u na celo-
kupnu vojnu i psi hol oku t ei nu situacije.
268
Kao t o se vidi, aki j e bio dvo-
lian, j er se njegov stav pr ema Jugoslaviji razl i kuj e od onoga to je iznosio u
razgovori ma sa knezom Pavl om i Hi t l er om.
Naelnik za tampu u Vilhelmtrase Paul Smit (Schmi dt Paul) je 21. no-
vembr a. po di r ekt nom Ri bent r opovom nal ogu, t el ef onom pozvao di r ekt or a
Vremena Gregori a da t o pr e doe u Berlin, gde e ga pri mi t i mi ni st ar
i nost r ani h poslova. Gr egor i je javio da e 23. novembr a doi u Berlin i o
t ome odma h obavest i o Cvet kovi a koji mu j e dao i nst rukci j e.
2 6 9
PREGOVORI O ZAKLJUENJU PAKTA O VECl TOM PRIJATELJSTVU
IZMEU MAARSKE I JUGOSLAVIJE
Maarski ministar inostranih poslova grof Caki nast oj ao je da se poj aaj u od-
nosi sa Beogr adom i da dobi j e podr ku Italije o svom pr oj ekt u za spor azum
sa Jugosl avi j om. O t ome je 22. novembr a govori o sa i t al i j anski m posl ani kom
u Budi mpet i i i nsi st i raj ui na pot r ebu da se umi r e zebnj e Jugoslavije pre-
ma istim Hitlerovim sugestijama, pot vrdi o je da je Maarska imala namer u
da sa Jugosl avi j om zakl j ui ugovor slian i t al o-j ugosl ovenskom iz 1937, ali je
pr e toga eleo da upozna mi l j enj e vlade u Ri mu. 23. novembr a maar ski po-
slanik u Beogr adu saopt i o j e Ci ncar-Markovi u d a j e put pr okr en ako su Ju-
gosloveni spr emni da uu u or bi t u Osovine, j er j e grof Caki dobi o ut i sak da
bi Nemaka dobr o pri mi l a ponovno maar sko- j ugosl ovensko pri bl i avanj e.
Caki bi bi o s pr eman da doe u Beogr ad ako bi se post i gao konkr et an rezul t at ,
na pr i mer , pot pi si vanj e ugovora o pri j at el j st vu za koji Maar ska ne bi postav-
ljala ni t a dr ugo do s amo uslov: zadovol j enj e l egi t i mni h prava maar s ke ma-
njine. Jugosl avi j a bi t ako pr eko Maar ske uspost avi l a novo, pou dano pove-
r enj e sa si l ama Osovi ne. Jugosl ovenski mi ni st ar i nost r ani h posl ova je sa ve-
likim zadovol j st vom pr i hvat i o zapaanj a maar skog pr edst avni ka o znaaj u
pakt a o pri j at el j st vu i o t ome upoznao kneza Pavla, koji je odmah dao saglas-
nost da se ot ponu pregovori . Tako j e j aanj e maar sko- j ugosl ovenski h od-
nosa, umes t o da ol aka prilaz Jugosl avi j e t r i par t i t nom si st emu, kako j e t o Hit-
ler predvi ao, za vladu u Beogr adu ol akal o dal j e okl evanj e da pr odui pu-
t em t enj e sar adnj e sa si l ama Osovine, i to ba u t r enut ku kad se Gr egor i u
Berl i nu t r udi o da ot kl oni Ri bent r opovu sumnj u da j e j ugosl ovenska pol i t i ka
jako neodr eena i da pot pada pod ut i caj e.
270
Jugosl avi j a je smat r al a da ugovor om o pri j at el j st vu sa Maar s kom uvr-
uj e svoj pol oaj u pr egovor i ma sa Nemakom, da bi bar za izvesno vr eme
presekl a put za invaziju. Nasupr ot t ome, i Vaington i London su sumnj al i da
j e t aj ugovor ant i naci st i ka mer a, kako i m j e t o obj anj aval a j ugosl ovenska
vlada, j er j e Maar ska st var no bila pod nemakom kont r ol om, t ako da Caki
ne bi vodi o pr egovor e za pakt bez pr et hodnog odobr enj a Berl i na. Zbog toga
su smat r al i d a j e pakt pribliio Jugosl avi j u za j edan korak osovi nskom or-
bitu.
270

Na to je Sovjetski Savez drastino reagirao opozivanjem svoje ponude ispo-
ruke oruja J ugosla\nji, verovatno podstaknut podrkom koju je Hitler pruao
Maarskoj i Bugarskoj u pogledu teritorijalnih revizija, podrkom koju je Hitler
ponovio u svom poslednjem razgovoru sa Molotovom jo 13. novembra 1940. u
Berlinu kada je tamo doao u zvaninu posetu. ( Podvukao V. T.). Nai me, jugos-
lovenski posl ani k u Moskv i Gav rilovic je, na poziv Visinskog ( BHUI HH" KH AH-
Apen HmapeBim), pr edao listu (spisak) pot r ebnog r at nog mat eri j al a, a obe-
ao mu je i vie no t o je traio, ali pod usl ovom da za to ne saznaj u ni Ne-
maka, ni Bugarska, ni Rumuni j a, i da se pregovori vode pr eko vojnih kanal a.
aponj i kov j e 22. novembr a t rai o da Jugoslavija podnes e det al j an i zvet aj
o pot r ebni m t i povi ma i br oj u or uj a i upozor i o j ugosl ovenskog voj nog izas-
lanika u Moskvi pukovni ka arka Popovi a da bi svako odl aganj e bilo opas-
no. No. ve sut r adan - 23. novembr a, sve je zamrl o. Razlozi za odugovl aenj e
naj pr e su, navodno bili t ehni ke pr i r ode, zatim su i st aknut i politiki prigo-
vori i, najzad, na i nsi st i ranj e pukovni ka arka Popovi a 4. f ebr uar a 1941. go-
dine, odgovor eno j e da su pregovori obust avl j eni , kao rezul t at zakl j uenj a
naeg (j ugosl ovenskog - V. T.) ugovora sa Maar skom i naeg t rgovi nskog
ugovora sa Nemakom (od 20. okt obr a 1940. - V. T.). t umaei ih kao uda-
ljavanje Jugosl avi j e od Sovj et skog Saveza.
270b
USPENA MISIJA DANILA GREGORIA U BERLINU
Kada se 23. i 24. novembra, po nemakom pozivu, ponovo naao u Berlinu, Gre-
gori je predao Ribentropu Cvetkovievu poruku: da Jugoslavija eli da sauva
mir i da sarauje s Nemakom na privrednom i politikom polju, da dobije ga-
rantije za svoje granice i da bi u takvim okolnostima, naroito ako bi dobila izlaz
na Egejsko more, pristupila antibritanskom bloku (vlada u Beogradu se ne pro-
tivi da Grka zadri Solun, ali ako ga ona treba da izgubi, onda neka ga dobije
Jugoslavija). Tom prilikom Ribentrop je upozorio Gregoria da Nemaka vodi
rat na ivot i smrt i da ne moe podnositi nejasnu politiku Jugoslavije. Zato je
traio da Jugoslavija prie Trojnom paktu, naglaavajui da su opravdane jugos-
lovenske aspiracije na Solun. Pored toga, uputio je poziv Cincar-Markoviu da
ga pose t i u Fui u.
211
Gregori je obavestio Cvetkovia da u Berlinu postoji izvesno nepoverenje
prema Jugoslaviji, ali i mogunost da se meus obni odnosi poprave, kao i to
da su nemaka i i t al i j anska vl ada sada zauzet e pr obl emom Jugosl avi j e.
272
Nemaki poslanik u Beogradu fon Heren je 24. novembra 1940. telegramom
uputio izvetaj Ribentropu, na osnovi nj egovog t el egr ama od istog dana, da je,
u skl adu sa dobi veni m uput st vi ma, odmah ur ui o Ci ncar- Markovi u poziv za
poset u; on j e (C. Markovi), meut i m, rezervi sao pr avo da odgovori , ali posl e
razgovora sa knezom names ni kom i sa pr eds edni kom vlade, on e ovo uiniti
to j e mogue pre. Meut i m, odmah j e r ekao da e se lino veoma radovat i
ako se ost vari plan za sast anak sa mi ni st r om i nost r ani h poslova Rajha, u cilju
r azmene gledita. Nj emu, pak, ne izgleda ver ovat no da e t o biti mogue ve
u sredu 27. novembr a zbog kr akt oe vr emena.
St o se tie ostalog, mi ni st ar i nost r ani h posl ova j e nagl asi o da nije poveri o
ni kakav zadat ak Gr egor i u.
2 7 3
Istoga dana Ri bent r op je obavest i o Rim da je ve poeo kont akt sa ju-
gosl ovenski m upravl j ai ma i d a j e poel j no da u ovom moment u Nemaka
bude t a koj a e voditi pr egovor e sa Beogr adom.
Takoe istoga dana fon Her en j e dva put a traio da ga pri mi Cincar-Mar-
kovi da mu podnese zaht ev za prel az 1000 t r anspor t ni h aut omobi l a u Alba-
niju, ali je Ci ncar-Markovi odbi o zaht ev o t ranzi t u i ogr adi o se da pri hvat i
Ri bent r opov poziv, pot o je konsul t ovao kneza Pavla i Cvetkovia, podvl aeci
da nije poveri o ni kakvu mi si j u Gregori u
2 7 4
Nemaki poslanik u Beogradu Heren poslao je Ribentropu 25. novembra iz-
vetaj u kojem naglaava da najiri krugovi naroda i vojska, zbog italijanskog
neuspeha u Albaniji i provokatorske debate u bugarskom Sobranju, koja se po-
novo rasplamsala, gaje duboko nepoverenje prema Bugarskoj i da se ohladilo i
raspoloenje prema Nemakoj. Pored toga. poj aal a se odl unost , nar oi t o sr-
pskog nar oda i vojske, da se or uj em odgovori na svako ugroavanj e od stra-
ne Italije. I u s amoj vladi se poj aal o nepr i j at el j sko dr anj e pr ema Italiji i Bu-
garskoj, mada je, i z obzi ra pr ema Nemakoj , defanzi vnog kar akt er a. ' Nj eno dr-
anje pr ema Nemakoj j e ne pr ome nj e no zbog r ast ue opasnost i rusofi l ski h
t endenci j a i nade d a j e Nemakoj , iz pr i vr edni h razloga, st al o do j ake i mi r ne
Jugoslavije. Ali nj ena elja za vri m osl oncem na Nemaku je osl abi l a,
kako zbog s umnj e u i shod rata, t ako i zbog podozr enj a d a j e Nemaka obeal a
svojim savezni ci ma pr venst vo pri reavanj u pi t anj a Jugoslavije.
Knez namesni k Pavle, koji odr eduj e spol j nu pol i t i ku Jugosl avi j e, mor a
zbog sl abost i vl ade da vodi r auna o r aspol oenj u sr pskog nar oda i voj ske i
zbog toga e nast oj al i da nastavi sadanj u pol i t i ku f or mal ne neut r al nost i . Do-
br ovol j no opr edel j enj e za nemaki t abor bilo bi s amo onda poel j no ako bi
se kao prot i vusl uga pruila gar ant i j a i nt egri t et a Jugosl avi j e u novoj Evropi ,
ili ako bi j oj se st avi o u izgled izlaz na Egej sko mor e.
2 7 5
TAJNI SASTANAK CINC AR-MARKOVIA U BERGHOFU SA HITLEROM
29. NOVEMBRA I SA RIBENTROPOM U Fl' SLU 28. NOVEMBRA 1940
U dvoru, u pri sust vu kneza Pavla, Ci ncar-Markovi a, Cvet kovi a i Antia. re-
eno je da se Ci ncar-Markovi odazove pozivu Ri bent r opa, kako bi se infor-
mi sao o nemaki m zaht evi ma. Zatim su ovu odl uku prihvatili Maek, Koro-
ec i mi ni st ar voj ske Pei. Tako se Ci ncar-Markovi 29. novembr a u Bergho-
fu sast ao sa Hi t l erom. Pot o je izloio svoje pl anove o konsol i daci j i Evr ope
i za st var anj e j edne svet ske koal i ci j e od J okohame ( Yokohama) do pani j e,
Hi t l er j e r ekao d a j e dol o vr eme kad svaka evr opska drava mor a da zauzme
stav u vezi sa ovi m pl anovi ma. Nedavno je mogao da det al j ni j e razgovara sa
gr of om anom u Beu (20. novembr a - V. T.) o konsol i daci j i Bal kana, ma da
zeml j e kao Jugosl avi j a sut i nski spadaj u u sferu Italije, pot o su to sr edozem-
ne zemlje.
Hitler je naglasio da je opstanak Jugoslavije vaan za Nemaku i da izmeu
Rajha i Jugoslavije nema politikih nesuglasica. Neka pitanja u vezi sa nacio-
nalnou re ava j u se na prijateljski nain. Zbog ravnotee snaga na Balkanu Ne-
maka eli jaku Jugoslaviju. Meutim, za Nemaku su posebno od velikog inte-
resa ekonomski odnosi sa Jugoslavijom
Posle dugog izlaganja negat i vni h posl edi ca i t al i j ansko-grkog sukoba,
Hi t l er j e r ekao da e Nemaka moda morat i da i nt erveni e zbog voj ne situa-
cije, ali u sl uaj u i nt ervenci j e, Nemaka nee st upi t i u akci j u prot i v Gr ke ve
protiv Engleza u Grkoj , koj e e na isti nai n i st erat i sa te t er i t or i j e kao t o
ih je isterala iz Norveke (Norge), Belgije, Hol andi j e (Nederl and-Ni zozemska)
i Francuske, u svakom sl uaj u on savet uj e Jugoslaviji da brzo i skori st i stvo-
r enu situaciju pr e nego kocka bude pala i podvukao da ako bi sada spr oveo
konsol i daci j u sa odobr enj em i t al i j anskog saveznika, ni kakve dr uge pr ome ne
ne bi se mogl e spr ovodi t i u budunost i . Pomo koju on prua Italiji daj e mu
pr avo da to od nj e zahteva. Sada je u mogunost i da nagovori Italiju da pri-
hvati j ugosl ovensku pol i t i ku, koju j e on uvek zast upao, ali do sada nije uspe-
vao da nagovori svog savezni ka d a j u usvoji. Ova mogunost st vor ena j e zbog
vojnih dogaaj a u Grkoj . A kad Jugoslavija dobi j e pot pi s Nemake u vezi sa
svoj om nezavi snou, onda moe da bude spokoj na. Nemaka i ma pr avo da
trai da se pr eduzmu mer e u cilju spr eavanj a dr ugi h poar a . . nema s umnj e
da e se Due radovat i ako izvesne i t al i j anske usi j ane glave budu st avl j ene
pred svren in. Hi t l er dal j e smat r a da ni Bugar ska ni Jugosl avi j a ni kako ne
bi smel e da i nt er veni u u rat u: Ukoliko se pre zavede red na Bal kanu, uto-
liko e pr e biti mogue da doe do spor azuma sa Rusi j om o t om pi t anj u. U
i nt eresu je Nemake, nar oi t o iz ekonoms ki h razloga, da i Bugar ska i Jugos-
lavija dobi j u izvesne pokr aj i ne. Nemakoj izgleda kor i sno da se Jugoslaviji
moe prii i pr eko dr ugi h l uka, a ne s amo j adr anski h.
Ci ncar-Markovi je s amo izjavio da e odma h kr enut i za Beogr ad i oba-
vestiti kneza Pavla o sadri ni razgovora i d a j e sve dobr o r azumeo, a Hi t l er
je r ekao da j e s pr eman da pri mi Cvet kovi a ili kneza- namesni ka u Berht es-
gadenu ili Beu (Wien) ako bi t r ebal o j o net o raspravi t i .
276
Pored navedenog, Hi t l e r j e Ci ncar-Markovi u j o ugl avnom rekao: da se
politika koja se bude zajedniki utvrdila sa Italijom u pogledu Jugoslavije nee
vie moi menjati ak ako u budunosti vie ne bi odgovarala Italiji. Italija je
otpoela grki rat sa zloinakom lakomislenou i sasvim nedovoljnom pripre-
mom . . . Poloaj Nernake je jasan i uvek je bio takav; samo je poloaj njenog
saveznika (Italije - V. T.) bio kolebljiv. Ako bi sada bilo mogue da se italijan-
ski saveznik obavee na konsol i daci j u, ona bi bila obezbedena za sva vre-
mena. . . Svakako t r eba shvatiti da j e konsol i daci j a nemogua bez i spravki .
Pr ema t ome. neki m bugar ski m zaht evi ma t r eba udovol j i t i . . . Na pi t anj e Cin-
car-Markovi a na koje i spravke misli, Hi t l e r j e odgovor i o da e se i spravke
za Bugar sku uiniti na t eret Grke. A na Markovi evo pi t anj e ta znai de-
militarizacija Dalmacije, odgovor i o je da je to samo j edan gest, j er bi napad
na Jugoslav iju bio nemogu kad Jugosl avi j a okupi r a Sol un, pot o se Jadran-
sko mor e moe zatvoriti, ali ne i st ovr emeno i Egejsko. Da bi Jugosl avi j a osi-
gural a sol i dan pol oaj u Evropi, ona moe zakljuiti pakt o nenapadanj u sa
Nemakom i Italijom i nagl asi o da je dolo vr eme da napust i svoj neodr e-
eni poloaj.
Al fredo Brecci a konst at ovao j e sl edee:
Ispost avi l o se da ponuda Sol una nije bila dovol j na da navede Jugosl avi j u da padne
u zagrl j aj Osovi ne. Naprot i v, vl ada u Beogr adu je, bez obzi r a na obj avu svoje neut r al nost i ,
nast oj al a da pomogne gr ku voj sku daj ui dozvol u da na svoj oj t eri t ori j i or gani zuj e skl adi -
ta hr ane i muni ci j e. Pitanje Sol una za Jugosl ovene nije imalo bitan kar akt er sve dok Grci
us pe no br a ne svoj u t er i t or i j u. Vlasti u Beogr adu su zat o n a me r n o odugovl ai l e pr egovor e
sa si l ama Osovi ne, j er j e i s am Hi t l er izjavio da mu j e pot r e bno na j ma nj e tri mes eca da bi
mogao pri skoi t i u pomo Italiji u Gr koj . Sem t oga eljeli su da vide kakav e pr eokr et za-
uzeti nemako- sovj et ski odnosi posl e neus pe ne Mol ot ovl j eve pos et e Berl i nu. A t akt i ka ok-
l evanj a Beogr ada pogodoval a je i si l ama Osovi ne, j er su pot aj no, svaka za sebe, i zbog svoj i h
vl ast i t i h i nt er esa, teile da s t eknu pr i j at el j st vo Jugosl avi j e.
277
Po povr at ku Ci ncar-Markovi a iz Nernake na sednici, koj oj su pri sust -
vovali knez, Maek, Koroec, Cvetkovi, Anti i Ci ncar-Markovi , izgledalo je
d a j e Hi t l erovi m pr edl ogom ot kl onj en zaht ev o pr i st upanj u Jugosl avi j e Troj-
nom pakt u, pa je donet a odl uka o podnoen ju pr edl oga da se post oj ei pakt
o nenapadanj u i zmeu Jugosl avi j e i Italije proi ri pr i st upanj em Nernake.
Nemaka bi, u stvari, gar ant oval a i nt egri t et j ugosl ovenski h gr ani ca ba pre-
ma Italiji. Ci ncar-Markovi je sast avi o not u s ovim pr edl ogom nemakoj vla-
di, ali ona nije ht el a odmah da odgovori . A nemaki odgovor, koji je stigao po-
sle mesec dana, nije bio zadovol j avaj ui .
278
Nemaki poslanik u Budimpeti obavest i o je 30. novembr a Ri bent r opa da
je Caki - na pr i medbu (posl ani ka) to je u svom govoru (od 27. novembr a)
pred Odbor om za spol j ne posl ove oba pr edst avni ka doma, pri l i kom obraz-
l oenj a razloga za pr i st upanj e Maar ske Tr oj nom pakt u 20. novembr a 1940.
godi ne (videti Archiv der Gegenwart, 1940, str. 4792 S), dao upadl j i vo prijatelj-
ske izjave o Jugoslaviji - odgovor i o da je to ui ni o na Hi t l erovu sugest i j u u
Beu da se osl obodi juni bok i poj aaj u dobr i odnosi sa Jugosl avi j om, i za
t o dao odgovar aj ue i nst rukci j e maar s kom posl ani ku u Beogr adu. Caki j e
dal j e izjavio da Maar ska za sada nece iznositi svoje t er i t or i j al ne zaht eve pre-
ma Jugoslaviji, sa koj om bi se mogao zakljuiti pakt o pri j at el j st vu, ali ne po
uzoru na Nemako- f r ancuski pakt od 1938 (koji sadri odus t aj anj e od terito-
rijalnih zahteva), j er se Maar ska ne moe sasvim odrei tih zaht eva, ve po
uzoru na bugarsko-j ugosl ovenski pakt .
279
Maarski poslanik Beenji (Bakach-Bessenyev Gyrgy) je, posle, povrat ka
u Beograd 3. decembr a, upoznao svog i t al i j anskog kol egu da se za poset u a-
kija oekuj e s amo formal na prilika za pot pi s ugovor a o pri j at el j st vu sa dva
posebna cilja - da se obezbedi mi r na bal kanskom sekt or u, na koj em Jugos-
lavija i ma pr et enu ulogu, i da bi se uspost avi o obr u ili most nasupr ot jugos-
l ovenske neodl unost i da se povee sa silama Osovi ne.
280
GOVOR KNEZA PAVLA 1 DECEMBRA I PISMENA IZJAVA
JUGOSLOVENSKE VLADE OD 7. DECEMBRA 1940
Kako je knez Pavle u to vr eme gl edao na situaciju Jugosl avi j e moe se videti
iz nj egovog govora pr eko radi j a, odr anog povodom dravnog pr azni ka 1. de-
cembr a. U t om govoru on je, i zmeu ostalog, rekao:
U ovom s veanom t r enut ku, kada svi Jugosl oveni duhovno uj edi nj eni i vr s t o pove-
zani u svoj oj dr a goj domovi ni , pr osl avl j aj u sa dos t oj ans t vom. I. de c e mba r 1918. godi ne, dan
svoga uj edi nj enj a, upu uj e m svoj pozdr av svi ma Sr bi ma, Hr val i ma i Sl ovenci ma sa dubo-
kom ver om u s r enu budunos t nae Kral j evi ne. Dananj a pr osl ava dana uj edi nj enj a pada
u ozbi l j na i t eka vr emena. Veliki deo svet a nalazi se u or u a nom s ukobu i rat besni na mno-
gim s i r anama. Pot r e bno j e sauvat i svu ozbi l j nost i hl adnokr vnos t da bi se sauval a zeml j a
od r at nog poar a. Naa zeml j a vodi mi r ol j ubi vu pol i t i ku i eli pr i j at el j st vo i s ar adnj u sa svim
svoj i m sused i ma. koji pot uj u nj en i nt egri t et i nj enu nezavi nost . . . Naa zeml j a, i por ed svo-
j e neut r al nos t i u ovom s ukobu, izloena j e mnogi m nezgodama, koj e pr oi st i u od spol j ni h
dogadaj a. . .
J 8 a i
Jugoslovenski poslanik u Londonu je 5. de c e mbr a obavest i o Mi ni st arst vo
i nost r ani h posl ova da j e 3. decembr a i mao dug razgovor sa l or dom Halifak-
som (Halifax vi scount Edwar d Wood) koji se raspi t i vao o j ugosl ovenski m pri-
likama, i da mu je dao obavet enj e u smislu govora kneza Pavla od 1. decem-
bra, kao i dr uga kor i sna obavet enj a o j ugosl ovenskoj spol j noj politici i trgo-
vi nski m i pr i vr edni m odnosi ma. Halifaks je rekao da su stav i dranje Jugos-
lavije u Londonu dobro primljeni i da nemaju ta da primete, samo bi eljeli da
Jugoslavija utie na Bugarsku da odri i podesi neutralni stav i da ne podlee
Osovini
281

Predsednik jugoslovenske vlade Cvetkovi je 6. de c e mbr a 1940. godi ne
pr ed Savet om beogr adske opt i ne odr ao govor, u koj em je, p o s t o j e podvu-
kao d a j e me una r odna si t uaci j a Jugosl avi j e dobra zahval j uj ui r azbor i t oj
spol j noj politici Namesnitva, izneo namer u svoje vlade da uest vuj e u krea-
ciji novog por et ka u Evropi, ali je uveravao da nee biti st avl j ene u pi t anj e
naa si gurnost , nezav isnost i sl oboda. Izjavu je dao sa ciljem da ot kl oni sum-
nj e sila Osovi ne povodom poset e maar skog mi ni st r a i nost r ani h posl ova
Beogradu, koj a je toga dana bila fi ksi rana za 11. i 12. decembar .
2 8 2
-
V to vreme su i odnosi sa Nemakom i Italijom bili prilino hladni. Heren
je 7. decembra 1940. izvestio Ministarstvo inostranih poslova da je jugosloven-
ska vlada odbila nemaki i italijanski zahtev da Nemaka isporui Italiji 1000 ka-
miona preko jugoslovenske teritorije. Ci ncar-Markovi je r ekao da Jugoslav ija
mor a t ako raditi i u pri nci pu izbegavati da se opr edel j uj e u italijansko-gr-
kom r at u. nagl aavaj ui da j e odbi l a i nekol i ko sl i ni h gr ki h zaht eva i da
s ma t r a da i ma i dr ugi h put eva za Al bani j u koji ne dodi r uj u j ugos l ovens ku
t er i t or i j u.
2 8 3
- Meut i m, u pismenoj izjavi jugoslovenske vlade od 7. decembra,
upu e noj ne ma koj vladi, ugl avnom se kae: da su odnos i i zmeu Ner nake
i Jugosl avi j e uvek bili sr dani , pr i j at el j ski i lojalni i d a j e dol o do ur e e nj a
odnos a Jugosl avi j e sa I t al i j om i Buga r s kom i pot pune nor mal i zaci j e odnos a
sa Ma a r s kom ot kad j e zadnj i h godi na pol i t i ka ne ma kog Raj ha post al a ak-
t i vni j a na Jugoi st oku. Zaj edni ka gl edi t a Ner nake i Jugosl avi j e i mal a su ko-
r i sne r ezul t at e za ouvanj e mi r a na J a dr a ns kom mor u, u podr uj u Dunava i
na Bal kanu. Jugosl ovenska vl ada s ma t r a da se i odnos i i zmeu Jugosl avi j e
i It al i j e t a koe mogu s mat r at i kona no ur eeni u uvr eni . Zat i m se opi r-
no i znose napor i Jugosl avi j e od zavr et ka r at a 1918. godi ne, da se t i odnos i
pobol j avaj u i kons t at uj e d a j e Jugosl avi j a, pr i l i kom okupaci j e Al bani j e, za-
uzel a l oj al an st av pr e ma Italiji, i ako j e t a okupaci j a bila pr ot i v sl ova i duha
zakl j uenog ugovor a . . . Za vr e me sadanj eg r at a Jugosl avi j a j e t akoe naj sa-
vesni j e pot oval a obaveze i z ugovor a od 1937. godi ne. It al i j a ni j ednog t r enut -
ka ni j e bila ugr oena od s t r ane Jugosl avi j e . . . Kraljevska vlada izjavljuje da je
voljna da sa vladom Rajha i iialijanskom vladom prodiskutuje mogunosti po-
tpisivanja pakta o nenapadanju, na bazi italo-jugoslovenskog ugovora od 25.
marta 1937. god.. .
284
ZAKLJUENJE PAKTA O VEClTOM PRIJATELJSTVU IZMEU
JUGOSLAVIJE I MAARSKE
Jo 1939. godi ne knez Pavle j e t rai o da se - radi pobol j anj a odnos a - zakl j ue
dva pakt a - j edan i zmeu Maar s ke i Jugosl avi j e i dr ugi i zmeu Maar s ke i
Rumuni j e, ali j e Maar s ka t o odbi l a, pa j e knez Pavle mol i o l or da Hal i f aksa
da posr eduj e.
2 8 5
Posle prvi h f r ancuski h por aza u maj u 1940. knez je posl ao pri-
vat ne emi s ar e r egent u Hort i j u ( Hor t hy de Hagybani j a Nicholas) radi ubr zanj a
pr egovor a o pakt u pr i j at el j st va.
2 8 6
Oboj i ca su veroval i da se Nemaka nee
prot i vi t i t ome. I Maar ski mi ni s t ar spol j ni h posl ova Caki - ne znaj ui za kon-
sul t aci j e kneza Pavla i Hor t i j a - s ma t r a o j e da bi j edan pakt pr i j at el j st va sa
Jugosl avi j om pr edst avl j ao prvi kor ak ka t eri t ori j al ni m pr ome na ma u kori st
Maar s ke i da e Nemci na t o gl edat i kao na naj bol j i put da se Jugosl avi j a uvu-
e u r e ma k i i st ono- evr opski si st em. Sa i dej om o pakt u upoz na o j e Ci ncar-
Mar kovi a, a ovaj j e t r ai o odobr e nj e od kneza Pavla da po ne pr egovor e. Da
bi bi o si gur an u uspeh, Caki j e posl ao nacr t pakt a u Berl i n radi event ual ni h
sugest i j a, a Ri be nt r op se sagl asi o.
2 8 7
Docni j e su Nemci stavili do znanj a Ru-
muni j i da se sa ovi m ugovor om Maar s ka ni j e st avi l a u pol oaj pos r edni ka
i zmeu Jugosl avi j e i Raj ha. Ba kad se Caki 10. d e c e mb r a s pr e ma o da kr ene
u Beogr ad da pot pi e pakt , nemaki posl ani k u Budi mpe t i ga j e obaves t i o
d a j e amer i ki posl ani k u Beogr adu Lejn posl ao u Vai ngt on i f r ovan i zvet aj
o r azgovor u kneza Pavla 9. d e c e mb r a sa pos l ani kom Lej nom. U t om razgovo-
r u knez j e r e ka o da na pakt sa Ma a r s kom gl eda kao na pr e pr e ku dal j e ne-
rnake naj ezde i kao pr o- savezni ki dokume nt u svoj oj osnovi .
2 8 8
-
Nemaki ministar inostranih poslova Ribentrop je j o 9. de c e mbr a st avi o
do znanj a gr of u aki j u da p r e ma mi l j enj u vl ade Raj ha, ema pr edvi enog
maar s ko- j ugos l ovens kog ugovor a sadri sve t o t r eba da bude r e e no u
ovom sl uaj u, zat o mi n e ma mo da d a mo ni kakvu sugestiju. Odmah zatim
je u Budi mpet i i u Beogr adu obj avl j eno da e maar ski mi ni st ar i nost r ani h
posl ova poset i t i Jugoslaviju. Tom pri l i kom maar ski mi ni st ar j e izjavio d a j e
izuzetno zadovol j an to t u poset u moe uiniti uz pr et hodno odobr enj e
Berl i na i Ri ma. Meut i m, Ri bent r op je u isto vr eme dao i nst r ukci j e svojim
di pl omat ski m pr edst avni ci ma da ne t r eba pri davat i ni kakav dubl j i znaaj
maar sko- j ugosl ovenskom ugovoru i dao nal og t ampi da ne daj e publ i ci t et
Caki j evoj poset i Beogr adu. To je bila Ribentropova reakcija kad je saznao da
je knez Pavle izjavio amerikom predstavniku da na pakt sa Maarskom gleda
kao na barijeru protiv dalje nernake najezde i da ga zato smatra pro-savezni-
kim.
Kad je maar ski mi ni st ar i nost r ani h posl ova Caki 11. decembr a sa prat -
nj om stigao u Beograd, doekal i su ga Ci ncar-Markovi i dr uge br oj ne linos-
ti. Obe st rane su se sporazumel e da se cer emoni j ama i mani fest aci j ama na pro-
gr amu dade iskljuivo j ugosl ovensko- maar ski kar akt er , pa ni su pozval e
ni j ednog st r anog pr edst avni ka, t o j e uvredi l o nemakog i i t al i j anskog posla-
ni ka.
Caki je, pr e svega, obavest i o Kneza Pavla da Nemci znaj u za nj egov raz-
govor sa Lej nom, t ako da sada i maj u dokaze o nj egovi m ant i naci st i ki m po-
gl edi ma, kao i amer i ku i fru, t ako da knez ne bi vie mogao govori t i sl obod-
no Lejnu mal o ili ni t a o pl anovi ma Jugoslavije. Zatim je r ekao da pret i vea
opasnost od Nernake nego od Rusije, d a j e nei zbean r usko- nemaki rat i da
se Maari bez bor be ne bi odr ekl i Dunava niti prepust i l i Transi l vani j u Sov-
j et skom Savezu. Hitler ne voli ni kneza Pavla, ni kralja Borisa, a na Musolinija
gleda kao na samovoljnog mlaeg brata i govori o njemu sa otunom sentimen-
talnou. Napomenuo je da mu je Hitler rekao da je Musolini napao Grku bez
njegovog znanja ba u vreme kad se spremao da poseti Italiju i nagovori Muso-
linija da zakrpi svoje razmirice sa Grcima. Upozorio je kneza Pavla na Muso-
linijeve imperijalistike namere prema Solunu i Canovo prevrtljivo miljenje o
ratu i miru sa Jugoslavijom, jer svaki as menja svoje izjave. It al i j anske voe
su t ol i ko nest al ne da u nj i hovoj politici nema ni kakve pol i t i ke. Caki je pred-
skazivao vel i ku ofanzi vu u mar t u, ali nije r ekao prot i v koga, adi je i pak u po-
verenj u r ekao knezu Pavlu i nj egovi m mi ni st r i ma d a j e iz vlastitih Firerovih
usta uo da Jugosloveni mogu da oekuju napad Nernake samo u dva sluaja:
ako bi Jugoslavija s lea napala Italiju u Albaniji i u sluaju ako bi Engleska po-
kuala da stvori Solunski front. Knez Pavle je t akoe pr edvi ao s ukob izme-
u Nernake i SSSR-a i u t ome vi deo i roke mogunost i za manevr i sanj e iz-
meu dve sile Osovine, da bi sauvao neut r al nost , a ugovor o veitom pri-
jateljstvu s mat r ao je kao sr edst vo za poj aanj e svojih pozi ci j a u pr egovor i ma
sa Nemakom i Italijom i da bar za neko vr eme ot kl oni event ual nu invaziju.
Ministri inostranih poslova Jugoslavije i Maarske, u toku zvaninih cere-
monija prilikom potpisivanja Pakta o veitom prijateljstvu (13. decembra - V.
T.), podvlaili su da e taj Pakt imati znaaj za mir na Jugoistoku Evrope u har-
moniji sa dve velike sile, susedne i prijateljske Nernake i Italije. Pre napu t anj a
Beograda, Caki se ponovo pot r udi o da raspri s umnj e posl ani ka sila Osovine,
teei da ih uveri u mi r ol j ubi ve namer e Jugoslavije, kao i Turske, izvinjava-
jui se zbog pri l i no kiselog nai na izraavanja u odnos u na Bugar sku, koju
j e opt ui o t o j e oko nj egove poset e Beogr adu svojim al ar mom proi ri l a gla-
sove o bl okovi ma i kont r a- bl okovi ma.
2 8 9
O spol j no-pol i t i ki m dogaaj i ma bie rei i u sl edei m odel j ci ma, naro-
ito u sl edeem odel j ku Pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu.
NAPOMENE
1
Vojna enci kl opedi j a, t om 5. dr ugo izdanje. Beograd 1973. str. 233-234.
Grof Cano vrl o pr eci zno u s vome Dnewitkw i u Ta/mm arhivima i znosi sve et ape
pl ana zavcre za r azbi j anj e Jugosl avi j e, nar oi t o u per i odu 1937-1941. godi ne.
Kar akt er i st i no je da su zvani ni krugovi u Pari zu i Londonu, oda vno i pr e apr i l skog r at a
bili upoznat i sa me u n a r o d n o m zaver om prot i v Jugosl avi j e, ali se ni su zbog l oga ni najmanj,.-
uzbui val i , j er su uvek imali samo svoje sopstvene interese.
2
The Foreign Polity of the Third Reich, B T. Bat sf or d LTD. London. 1973. ( Pr evod sa ne-
makog) .
3
League of Nations, Treaty Series, LXVIII. st r. 373; dr. J akob B. Hopt ner , Yugoslavia in cri-
sis 1934-1941. New York and London, 1962 ( pr evod Jugosl avi j a u krizi 1934-1941, Zapadna Ne-
maka, 1964. st r. 32).
11
Vojna enci kl opedi j a, t om U, dr ugo izdanje. Beograd, 1970, str. 459.
4
Beleika o razgovoru kralja Aleksandra i G vida Malagla Kapi 22. f e br ua r a 1932 (UK): Hopt -
ner . n. d., st r. 32-39
Na osnovi sauvani h podat aka iz. i st rage i sa s uenj a ues ni ci ma tzv. likog ustanka ut vr-
e no j e da j e naj pr e izvren napad na andar mer i j s ku st ani cu u Br u ani ma 6. i 7. s e pt e mbr a
1932. g. sa or uj em koj e je bi l o posl at o u pr ol ece 1932. pr eko Zadr a u r ej on Gospi a. U na pa du
je uest voval o i 10 pr ebaeni h us t a a iz Zadr a i nekol i ko l anova ust ake or gani zaci j e sa Gos-
pi kog podr uj a. To j e i mal o nepovol j an odj ek u i nost r anst vu za Jugosl avi j u. Tada j e nast al o po-
f
or anj e i t al i j ansko- j ugosl ovenski h odnos a i vr e zbi j anj e l ani ca Male At l ant e. ( Todor Stoj-
ov, O takozvanom likom ustanku 1932, asopi s za s uvr e me nu povi j est , br. 2. god. 11, Zagreb.
1970, st r. 167-180.
5
Duan Bi ber, Luj Banu u Beogradu I9i4 Politika 21. s e pt e mba r 1971, Beogr ad.
6
Diplomatski arhiv SIP. Popisnik Vaington (DASIPl, sveska I, T. 120, t r aka 3562. seri j a br.
9350 H. br. s ni mka E 662380 - E 662689. Beogr ad.
' Dokuments on German Foreign Policy 1918-1945 IDGFP). C. II. dok 316 i 318; Hopt ner ,
n. d., st r. 45.
DGFP. C. III. dok. 263 i 264: United States Military Tribunal IUSMT). dok. NG-2416; Hopt -
ner, n. d., st r. 50-51
Sedmog de c e mbr a 1934, Pjer Laval (Laval Pi erre) j e pr ogur ao svoj u rezol uci j u kr oz Drut -
vo nar oda, koj om j e zavr ena r as pr ava po pi t anj u odgovor nos t i za ubi st vo Kral j a Al eksandr a.
Da bi spr ei o dal j e zapl et e, koj i bi mogl i proi zai za Italiju i Maar s ku, Laval je pr i mor ao beog-
r ads ku vl adu i s amu Kraljicu da se odr e knu - sl oml j ena srca - svoga pl ana da gone kr al j eve ubi-
ce. Poni eni i uvr eeni - beogr ads ka vl ada i j avno mnj e nj e u Jugosl avi j i - pr cdskazi val i su dalji
slom f r ancuske politike na Bal kanu (J. Hopt ner, n. d . str 133-1 34).
9
Tajni arhivi grofa ana 1936-1942, Zagreb, 1952, st r 70. Voj no-pol i t i ki savez, tzv. Oso-
vina Rim - Berl i n, zakl j uen je 25. okt obr a 1936. godi ne, uz. podel u i nt er es ni h sf er a, a 25. no-
ve mbr a iste godi ne z a kl j u e nj e Ant i - Komi nt er na pakt i zmeu Nemake i Japana, koj emu j e 6.
nove mbr a 1937. godi ne prila i Italija Angl o-i t al i j anski m - Dent l mens ki m s por azumom od 2.
j anuar a 1937. godi ne bilo je pr e dvi e no da se odri status quo na Medi t er anu. U to vr eme, SSSR
i e opt ui o Nemaku i Japan da pr i pr e ma j u Svetski ral prot i v SSSR Po svemu sudei Evr opa
se nalazila na pr agu novog r at a. (C. Popov, Od Versa/a do Danciga. Nolit, Beogr ad. 1976, str.
492-527.
, 0
Dr i vko Avr amovski , Balkanske zemlje i velike sile 1935-1937. Beogr ad, 1968. st r.
155-156.
Naa s pol j na pol i t i ka od 1918. pa sve do 1935 kr et al a se pr e ma uput s t vi ma Fr ancus ke . . .
Na mali un bi o je vezan za vel i ku f r ancus ku l au. pl ovi o i st i m pr avcem u pot i l j ak (M. Sto-
j adi novi , Ni rat ni pakt, - Ot oka r Kerovani . Rijeka, 1968, st r. 328).
" Archiv der Gegenwart. Wi en. 1936, si r 2747.
Ipak je knez Pavle, pr i l i kom l aj ne posel e Hi t l eru 17 okt obr a 1936. ot vor e no i zrazi o pre-
lazak Jugosl avi j e na liniju neut r al nost i , a t o j e odgovar al o onda nj oj br i t ans koj politici, koj a j e
ila za tim da se nagodi sa Hi t l erom- Hi t l er je pr i l i kom ove pos et e kneza Pavla istakao da u
sluaju rata trai samo neutralnost Jugoslavije. (B. Kr i zman. Paveli i ustae. Gl obus, Zagr eb, 1978,
12
Sa j ugosl ovenske s t r ane uest voval i su Dr Milivoje Pil ja i dr Ivan Subot i . (Tajni arhivi
grofa ana 1936-1942, Zagr eb. 1952. str. 88).
13
Posle pot pi si vanj a Beogr adski h ugovor a Cano j e napi s ao Razgovor s pr e ds e dni kom
j ugosl ovenske vl ade St oj adi novi em koji je t ampan u knjizi Tajni arhivi grofa Cana,
1936-1942. Zagr eb. 1952, str. 111-118.
Nepos r edno posl e Cana. poet kom apr i l a 1937. g., u Beogr adu je bor avi o u zvani noj po-
seti pr eds edni k CSR Eduar d Bene. Opozi ci j a j e pr i r edi l a vel i anst ven doek i mani f est aci j e
pr eds edni ku br at s ke Cehosl ovake. Policija j e bl oki r al a ul aze u Beogr ad, s t anovni t vo nije kao
obi no obave t eno i pozvano da u odr e de no vr eme pozdr avi Benea. Te me r e pr edos t r onos t i
Sl oj adi novi eve vl ade i pak ni su dal e oeki vane rezul t at e.
Pi t anj e pr et var anj a Male ant ant e u opt i odbr a mbe ni savez, na beogr ads koj sedni ci Stal-
nog savet a Mal e ant ant e odl oeno j e do dal j eg. Bila j e t o s ahr ana pr ve klase, hval i o se Sto-
jadinovi nemakom posl ani ku fon Her enu i italijanskom posl ani ku Indeliju (Indelli Mario).
(Duan Bi ber. Po starom nacistikom planu. Politika, 1. okt oba r 1971. Beogr ad) .
Dr Zivko Avramovski , Balkanske zemlje i velike sile 1935-1937. Beogr ad. 1968. st r.
290-291 M St oj adi novi . Ni rat ni pakt. Kerovani, Rijeka, 1970. str. 427.
, s
Milan St oj adi novi . n. d., st r. 431.
" Hopt ner, n.d.. str. 126-127; Foreign Relations of t he United St at es 1934-1941. Wasc-
hi ngt on. Gover nment Pri nt i ng Offi ce (1937). st r 66-68.
" Hopt ner . n. d., st r. 122-123; Ci ano Galeazzo, L'Europa Verso la Catastrofe, (Ci ano, L'Eu-
ropa), Verona, 1948. str. 151-162.
" Hopt ner , n. d., st r. 124, Beleka o razgovoru kneza Pavla i Cana 25. ma r t a 1937. Dokumen-
ti Uni verzi t et a Kol umbi j a (UK).
Bogdan Kr i zman. Pr edgovor u knjizi J akoba B Hopt ner a Jugoslavija u krizi 1934-1941,
st r. 23.
" Hopt ner , n. d., st r. 131; DGFP. D. V, dok. 163.
20
Hopt ner n.d., str. 136-137.
21
AR 1941, ZD. I. dok. 1, st r. 11. pr i m. 2.
22
Hopt ner , n. d., str. 160; DGFP, D. I. dok. 138; DGFP, IU, dok. 47.
23
Hopt ner, n.d., str. 160;Ciano Galeazzo. Ciano's Dia rs 1937-1938. London. 1952. str. 76,
79. 88 i 89, (Dnevni k gr of a Cana 1937-1938); DFG P, D. I, dok. 138, DFG P, III. dok 47.
24
Hopt ner , n. d., st r. 161.
25
Hopt ner , n. d., st r. 161; DGFP. II. 6. dok. 331.
20
Hopt ner . n. d., str. 161; DGFP, D, I, dok. 321
27
Hopt ner . n.d.. str. 161-162; DGFP. D. V. dok. 174: FRI (1938), 414.
28
Memoari generala Duana Simovia, R-16. II deo. r ukopi s u AVII, br. reg. 2/ 1- 1- 142, k.
8a, st r. 1-2.
23
Dr Lj ubo Boban, Sporazum Cvetkovic-Maek. 1939. Zagreb, 1965, st r . 39
30
Hopt ner . n. d st r. 163-164; FRUS. I (1938), 431-432.
31
Hopt ner . n. d.. st r. 164; DGFP, D, V. dok. 184.
3 J
Hopt ne r , n. d st r. 164: International Military Tribunal. Documents at the international Mi-
litary Tribunal at Nuremberg and now deposited in the National Archives of the United Stated, IV'as-
hington (IMTD), D, C. dok, 2719- p. s.
33
AR 1941, I. dok. 2, st r 17-19; Arhiva ia radniki pokret (ARP). Zbi rka Kora, st r. 372,
34
Isto, dok 3. str. 20- 23, Arhiva VojnoiMorijskog instituta (AV1I), mikrofilm, reg. br
7 44 14,51
35
Isto, dok. 4, st r. 23-24.
22. avgust a 1938. g. uoi Mi nhena. zakl j uen je s por azum i zmeu Mal e Ant ant e i Maar s ke,
tzv. Bl edski s por azum. To je bio, u st vari , pr eut ni dogovor Jugosl avi j e, Maar s ke i Rumuni j e
da se ne me aj u u eku krizu. Tim s por a z umom Maar s koj j e pr i znat o pr avo na voj nu r avnop-
r avnost uz obavezu o ne na pa da nj u. Za razl i ku od Male Ant ant e. sa ovi m ugovor om Sile osovi ne
nisu bile zadovol j ne, posebno Nemaka. (Vuk Vinaver, Jugoslavija i Maarska 1933-1941. Beog-
rad. 1976. Na r odna knj i ga, str. 288).
38
Ivan Majski, Uspomene sovjetskog diplomate. Beogr adski i zdavaki zavod. Beogr ad,
1974, st r. 22-23.
Litvinov j e 3. s e pt e mbr a 1938. godi ne izjavio f r a nc us kom ot pr avni ku posl ova Paj ou da j e
SSSR s pr e ma n da zaj edno sa Fr ancus kom br ani ehosl ovaku, ako za t o bude zamol j en.
37
Zivko Avr amovski . n. d.. s t r 16.
38
Ar 1941, ZD, I. dok. 1, str. 11-17; ARP, reg. br. 7632/11, 1-1 (38).
35
Isto. dok. 9, st r. 33; AVI1. mi kr of i l m, reg. br. 7/ 117- 118.
4
AR 1941, ZD, I. dok. 11, st r. 36-37; AVII, reg. br. 7/ 342- 343.
4
' Hopt ner . n.d., str. 173; Ciano's Diary 1937-38, str. 94, 105. i 114. i L'Europa, Verso la Ca
tastrofe, Mondador i . Ver ona. 1948, st r. 313-314
42
AR 1941, ZD. I. dok. 3. st r. 22-23; AVII, mi kr of i l m, reg. br. 7/ 49- 51.
43
Isto, dok. 15, str. 43-5; AVII, mi kr of i l m, reg. br. 7/ 207- 211.
44
Isto, dok. 16, str. 46-47; AVII. mi kr of i l m, reg. br. 7/ 274- 278.
Uoi Mi nhena. Nemaka je 20. avgust a 1938. pr eduzet a ener gi ne kor ake u Beogr adu i Bu-
kur et u: ako ehosl ovaka ne popust i , r at j e nei zbean. To j e St oj adi novi (na sast anku St al nog
Savet a Male Ant ant e 21. avgust a 1938. na Bl edu, pr e ne o Krol t i ( Kr of t a Kami l l , uver avaj ui ga
da pr ema Maar skoj i dal j e vae obaveze j ugosl ovenske vlade. (V. Vinaver, n. d.. str. 286).
44
AR 1941, ZD, I. st r. 47-48; AVII. mi kr of i l m, reg. br. 7/ 279- 284.
48
Isto. dok. 21, str. 61; AVII. mi kr of i l m, reg. br. 7/ 127- 129.
47
Hopt ner , n. d str. 167; Documents on British Foreign Policy (DBFP) 1919-1939. Second
and Third Series, London. H. M. St at i oner y Office, III. 2, dok. 774 i 775.
48
Hopt ner n. d., str. 167-168; Documents Secrets du Minislere des Affaires Etrangeres d'Al-
temagne, II. dok. 24; DGFP. D. V, dok. 141.
49
Hopt ner . n. d., st r. 168. Stojadinovi knezu Pavlu. 22. avgusta 1938. (Dokumenta u arhivi
Univerziteta Kolumbija u Njujorku (UK).
5 0
Hopt ne r , n. d., st r. 168; DGFP. D. V. dok. 690.
' Hopt ner . n. d.. st r. 169; DGFP. D. IV. dok. 9 i D. V. dok. 229.
" Hopt ner . n. d., st r. 169-170. Stojadinovi knezu Pavlu 22. septembra 1938: Stojadinovi
Antiu 24. septembra 1938 (UK).
53
Hopt ner , n. d., st r. 171 .Stojadinovi Knezu Pavlu 25. septembra 1938 (UK): N. P. Comnen.
Preludi del grande dramma. Roma. Leonar do. 1947, str. 104-106 i 115-117.
s* AR 1941. ZD. L dok. br. 21, str. 59- 61; AVIL mikrofilm, reg. br. 7/ 65 - 69.
V Vi naver, n. d., st r. 292.
" I v a n Majski, n. d st r. 22-23.
57
Isac Deutscher. Staljtn. politika-biografija. -Globus. Zagreb. 1977. str 368 - 398
58
AR 1941, ZD. I. dok. br. 22. st r 62. pr i m. 3; Hopt ner . n. d . st r. 171-172: DBFP, III. 2.
623-624.
69
Pr edr ag Milojevi. Izmeu mira i rata, Politika, 11. apri l a 1972. Beogr ad.
Staljin je uoi Mi nhenske krize (preko Litvinova) saopt i o Dal adj eu da je Rusija s pr emna
ui u rat r adi o d b r a n e Cehosl ovake. ali s amo pod usl ovom da Fr encus ka i spuni svoj u obave-
zu. No Fr ancus ka j e j avno pogazi l a pakt sa Rusi j om Pol j ska i r umuns ka vl ada su se ener gi no
supr ost avi l e pr ol azu r uski h t r upa pr eko svoj i h t eri t ori j a.
Ne dopustiti Rusiji da ude u Evropu - to je bila l ozi nka Zapada uoi Mi nhena.
Staljin, posl e Mi nhena uvi a pr et eu opas nos t od Hi der a. Dok Hi t l er ne eli r at ovat i is-
t ovr e me no na dva f r ont a.
St al j i n vodi pol i t i ku - borba za dobitak u vremenu, da Rusiju zadrti izvan rata. No. najbolje
je da ostane izvan rata u ulozi gledaoca, a potom u ulozi arbitra' Kol ebanj e St al j i na - kome pri i
zapadni m si l ama ili prihvatiti ponude Hitlera. I on, Staljin, pri hvat a ovo drugo. I t ako je avgust a
1939 godi ne Staljin ot kl oni o poar od Rusije.
Nije ver ovao u kona nu pobe du Hi t l era.
Nama j e pot r e bno vr eme - Ist akao j e na XV kongr esu Komuni s t i ke par t i j e u ma r t u
1939 godi ne I et o. dobi o je predah - od 22 meseca! (Isak Doj er - Staljin, pol i t i ka bi ografi j a.
Gl obus, Zagreb, 1977. god. st r. 368-398).
60
Names ni k Ivo Perovi c izjavio j e na sasl uanj u od 2 f ebr uar a 1948. godi ne pr ed istra-
ni m or gani ma Upr ave dr avne bezbednost i da j e uo da su knez Pavle, Bene i St oj adi novi u
apr i l u 1937. u Beogr adu likv idirali Malu Ant ant u. Knez. jc t ada r ekao da su Mal u Ant ant u sklo-
pili kr al j Al eksandar , Ti t ul esku (Ti t ul escu Nicola) i Bene kao pr ot i vt eu Maar skoj , a Bene
bi sada ht eo da je pr et vor i u ugovor e o uzaj amnoj pomoi ( ver ovat no i prot i v Nernake), t o
j e j ugosl ovenska vl ada odbi l a, po t o j oj j e iz. Pari za pr e por u e no da po svaku cenu i zbegne bi l o
kakav s ukob s Ne ma kom i It al i j om, j er Engl eska i Fr ancus ka ni su bile s pr e mne .
Ci ano. L'Europa. st r. 331-332; Hopt ner . n. d.. str. 173.
81
Hopt ner . n. d st r. 174; DGFP. D. IV, dok 434; Ciano's Diarv 1937-38. str. 203; Ciano's
Dian 1939-1943, st r. 13.
82
Hopt ner , n. d.. st r. 171-172; DBFP. III. 2, 623-624.
63
AR 1941, ZD, I, dok. 22. st r . 62-64; AVTI, mi kr of i l m, reg. br. 7/ 130- 135.
84
Ist o. dok. 26, st r. 96-99; AVIL mi kr of i l m, reg. br. 7/ 65- 69.
85
Hopt ner , n. d., st r. 172-173. Puti Stojadinoviu. 1. okt . 1938 (UK).
88
Memoari generala D. Simovia, II. st r. 2.
87
AR 1941, ZD. I. dok. 29, st r. 123; ARP, reg. br. 7631/ III, 4-1(38).
88
Stojadinovi knezu Pavlu 20. j anuar a 1939. (UK); Hopt ner . n.d., 174-175: Ciano L'Eu-
ro pa, st r 405-412, DGFP. D, V. dok. 276. 434 i 430.
59
Hopt ner . n. d., str. 181; Ci ano, L'Europa, st r. 411; Ciano's Diary 1939-1943, st r. 14
70
Hopt ner . n. d., st r. 182: Ci ano. L'Europa, st r. 313; Ciano's Diary 1939-1943, st r. 14, DGFP
D, IV. dok. 440 i D. V, dok. 276.
70
* Ist o.
7
' Beleika o razgovoru kralja Aleksandra i G\ida Malagola kapi 22. februara 1932 (UK);
Hopt ner , n. d., str.39.
Takvo gl edi t e zas t upao j e i Tr umbi na Mi r ovnoj konf er enci j i 1919-1920. godi ne. Int ere-
s ant no j e d a j e i kr al j Al eksandar j o 1932, u tenji za s por a z umom sa Musol i ni j em na J adr anu,
izjavio: Shvat aj ui vanost t r govi nski h, i ndust r i j ski h i f i nansi j ski h i nt er esa, koj e Italija i ma u
Albaniji, kao i razvoj a koji ovi i nt er esi mogu i mat i u budunos t i , Jugosl avi j a pr euzi ma na sebe
obavezu da ne pr eduzi ma ni t a t o bi mogl o kodi t i i t et i t i ovi m i nt er esi ma. Cak j e i st e godi ne
za Al bani j u r ekao: J aj e ne bih ht eo ni kao pokl on ( Hopt ner . n. d., st r. 183-184), pa izjava kneza
Pavla lii na par af r azi r anj e ovi h kr al j evi h misli.
72
Hopt ner , n. d.. str. 191. pr i m. 57.
73
Hopt ner , n. d., st r. 191; Ciano's Diary 1939-1943, st r. 23-24; DGFP. D. VI. dok. 1110.
" Ho p t n e r , n. d., st r. 195-196; Ci ano, L'Europa, st r. 418-419: Ciano's Diarv 1939-1943. st r.
46-51.
75
O nes l aganj i ma kneza Pavla i St oj adi novi a i razl ozi ma pada St oj adi novi a post oj i vie
verzija, poev od boj azni kneza Pavla da e mu St oj adi novi pr eot et i vlast i da knez tei da po-
s t ane kralj, pa do nej edi ns t venog st ava u pogl edu podel e Al bani j e i odnos a sa V. Br i t ani j om. Ita-
l i j om i Bugar s kom, kao i u r e avanj u tzv. hr vat skog pi t anj a.
Komuni st i ka i nt er naci onal a, zvani an or gan Komi nt er ne, u svom pr vom na r e dnom
br oj u ma r t a 1939. godi ne zapi sal a je: Jugosl ovenski mi ni st ar pr eds edni k St oj adi novi . koji j e
st al no ur ovao sa Ber l i nom i Ri mom, mor a o j e ust upi t i mes t o vladi za koj u se naci st i pl ae da
e ponovo poku at i da st upi u kont akt s j ugosl ovenski m nar odni m ma s a ma i koj a se nj i ma ne
dopa da ve iz t oga razloga.
U l anku O padu Stojadinovieve vlade, obj avl j enom u Istoriji XX veka. Zbor ni k r adova.
VIII. Beogr ad. 1966. na str. 6-66, o uzr oci ma pada, por ed ost al og. D. Bi ber istie:
Pad j e do ao neoeki vano u sl oenoj i veoma zat egnut oj me u n a r o d n o j si t uaci j i , u koj oj
j e domi ni r al a ekspanzi oni st i ka pol i t i ka naci st i ke Nemake u Evropi . Knez Pavle j e s t ekao
uver enj e d a j e St oj adi novi na me r a va o da se vee sa Osovi nom; da uvrst i svoj e line pozicije,
uni t ar i st i ki aut or i t at i vni rei m, da tei ka l i noj di kt at ur i , da se t o vie osamost al i .
Lat ent nom s upar ni t vu i zmeu kneza Pavla i St oj adi novi a ui nj en j e kr aj pa dom ovog
posl j ednj eg 4. f e br ua r a 1939. g..
78
Hopt ner , n. d., st r. 190-191; DGFP, D, V. dok. 291, 310, 311 i 385
77
AR 1941, ZD. I. dok. 33. st r. 151; Mi kr ot eka VII, reg. br. NAV- N- T- 77. 1921/1423.
78
Hopt ner , n. d., st r. 201; DBFP, 4. dok. 378.
79
Hopt ner , n. d st r. 202; DBFP. III, 4. dok. 379.
80
Hopt ner . n. d.. st r. 202; Ciano's Diary 1939-1943, str. 54-58.
8
' Hopt ner . n. d.. st r. 203: Cano. isto, str. 64; Ci ano. L'Europa, st r. 423-425. Cvet kovi je iz-
j avi o Hopt ne r u da je j ugosl ovenska vl ada obavest i l a V. Bri t ani j u o i t al i j anski m n a me r a ma u Al-
bani j i i da je nj egova vl ada bila s pr e mna da st upi u akci j u da je bila osi gural a podr ku V. Bri-
taniji, ali nj ena r eakci j a ni j e bila f>ovoljna. ( Hopt ner , n. d.. st r. 303, pr i m. 21).
82
Tajni arhivi grofa Cana 1936-1942, Zagr eb. 1952, st r. 288-292; Archiv der Gegenwart.
1939. str. 4017; AR 1941, I, ZD, dok. 35. str. 161, pr i m. 4
83 Dnevnik grofa ana. Zagreb, 1948. st r. 28-31.
84
Hopt ner . n. d str. 202-203; Ciano's Diary 1939-1943, st r. 61-63.
86
Tajni arhivi grofa Cana. Zagreb, 1952. str. 293-294.
88
Dnevnik grofa Cana. Zagreb, 1948. str. 63.
87
AVII, reg. br. 51-2. k. 20.
88
Archiv der Gegenwart, 1939, str. 3945, 39, 72.
89
AR 1941, ZD. dok. 37, st r. 169-171; ARP, reg. br . 4996/ VI. 3- 8/ 39.
90
Ni r nber ki pr oces ( f r ancus ko izdanje), XXIX, st r. 53.
9
' AR 1941, ZD, I, dok. 45. st r. 183-188: DGFP. D, VI, dok. 262; Archiv der Gegenwart. 1941.
st r. 3945, 39. 72.
" AR 1941, ZD, I. dok. 44. st r . 181-182; DGFP. D. VI, dok. 256.
93
AVn, reg. br. 20/ 7, k. I.Archiv der Gegenwart, 1939. si r. 4036 J; Dnevnik grofa Cana, st r.
69-70.
94
AR 1941, ZD. I. dok. 46. st r. 188-193. DGFP, D, VI. dok. 271.
Ovo per f i dno Hi t l er ovo obmanj i vanj e i zavar avanj e j as no pr ot i vr ei nj egovi m i dej ama iz-
net i m u knjizi Mein Kampf. U st vari , i dej a o r azbi j anj u Jugosl avi j e st ar a je kol i ko i hi t l er i zam.
Ona se nal azi u ne da vno ot kr i veni m Hi t l er ovi m i nt er vj ui ma i z 1931, kada j e izjavio da e Dal-
maci j a i bal kans ke obl ast i iza nje biti pod i t al i j anski m ut i caj em i da e Makedoni j a, kao bu-
gar ska zeml j a, biti pr i kl j uena Bugar s koj koj a e biti naj bl i i (prvi ) nemaki savezni k na I st oku
(Edvard Galic, Unmasked Two Confidential Interviews with in 1931, London, 1970, str. 72). Sem
toga, u t zv. Hozbahovom memorandumu ( nazvanom po pi scu, Hi t l er ovom aut ant u) , na ve de n
je Zapisnik o konferenciji koj u je Hi t l er 5. nove mbr a 1937. godi ne odr ao sa svoj i m naj vi i m dr-
avni m i par t i j ski m f unkci oner i ma. Tom pr i l i kom i m j e st avi o do znanj a da j e r een da vodi r at
i dao i m i nst r ukci j e za pr i voenj e u del o ove odl uke. Izlaui ciljeve svoj e pol i t i ke, on i m j e re-
kao: Pr ema t ome. radi se pr e svega o pr obl emu pr os t or a. i vot ni pr os t or koj i na m j e pot r e ba n
t r eba t rai t i s amo u istonoj Evropi. Post i zanj e t oga cilja mogue j e u e t a pa ma . To se moe po-
stii s amo si l om or uj a Za sada kao prvi cilj Nernake j e Aust ri j a i Cehosl ovaka. Zat o t r eba
st vori t i voj ni ke i pol i t i ke usl ove. I ako su pr i sut ni gener al i stavili ozbi l j ne pr i me dbe na ovaj
pl an, on se na nj i h ni j e osvr t ao. ( Pr edr ag Milojevi, Izmeu mira i rata, Politika. 11. apr i l a 1972,
Beogr ad) . Videti i Auswrtiges Amt. 1939/41. N*7, st r. 68-70, kao i The Foreign Policy od the Third
Reich, Klaus Hildebrand. B. T. Bat sf or d Ltd, London, 1973 pr evod sa nemakog) .
9 8
AR 1941, ZD, I, dok. 47. st r. 194.
98
Hopt ner , n. d., st r. 205-206; DBFP. III. 4. dok. 446 i 390.
97
Hopt ner , n. d., st r. 206; DBFP, III, 4. dok. 420.
98
Hopt ner n d., st r. 206-207; DBFP. III. 4. dok. 426, 511 i 542. Posle ovog r azgovor a Ha
lifaks je upi t ao j ugosl ovenskog ot pr avni ka poslova u Londonu Milanovia da li bi se Jugoslavija
br ani l a ako bi bila na pa dnut a . Odgovor i o j e da mu za t o t r ebaj u i nst r ukci j e i z Beogr ada, a na
nj egovo pi t anj e: Sta bi V. Br i t ani j a ui ni l a ako bi Jugosl avi j a bila napadnut a?, Hal i f aks j e od-
govor i o da bi V. Br i t ani j a bila s pr e mna da st upi u akci j u ako bi to ui ni l e Fr ancus ka i Pol j ska.
O pos l emi nhens koj pol i t i ci V. Br i t ani j e izjavio je 1938. j edan sovj et ski pr eds t avni k da je
i st aknut i prvak br i t ans ke konzer vat i vne s t r anke Bi ver br uk ( Beaver br ook Wi l l i am Maxwel l Ait-
ken) r ekao da j e Cember l en s pr e ma n da ubudu e kapi t ul i r a pr ed agr es or i ma, pr e svega za ra-
un t r ee si r ane, ne pomi l j aj ui da se s upr ot s t avi ne ma koj ekspanzi j i u j ugoi s t onoj Evropi ,
jer ce to - r aunao je on - pr i nudi t i Hi t l er a da se s ukobi sa SSSR.
1. nove mbr a 1938. godi ne za st av pr e ma Bal kanu, Cember l en je izjavio u Donj em d o mu
kao odgovor na Alliievo (Atllee Cl ement Ri char d) pi t anj e o akt i vnost i ne ma kog mi ni s t r a Fun-
ka (Funk Walter): da nema nita prot i v nemake penet raci j e u i st onoj i j ugoi st onoj Evropi
- Neemo val j da da s ma t r a mo da j e i zmeu nas i Nemake pot r eban ekonoms ki rat (Poli-
t i ka. od 2. U. 1938).
89
AR 1941, ZD, I, dok 36, st r. 163-169; ARP, reg. br. 7616/11. 1- 4/ 39.
AR 1941, ZD. I. dok. 52, st r. 208-211; Or gan CK KPJ Pr ol et er . XV, ma j 1939, br oj 1.
,0
' Memorandum o razgovoru Cincar-Markovia i turskog poslanika 8. maja 1939. god
, 0 J
Hopt ner , n. d st r. 207; DBFP. III, 5. dok. 440. 555, 626, 633, 686; DGFP, D, V. dok. 428;
Ciano's Diary 1939-1943. str. 53 i 85.
,03
Cincar-Markovi, u sasluanju 20. septembra 1945.
104
Archiv der Gegenwart, 1939, st r. 4022-23.
, o s
Isto, st r. 4066.
108
Politika, 15. maj a 1939, Beogr ad; Archiv der Gegenwart, 1939, st r. 4069, 4075.
107
Isto. st r . 4112.
108
AR 1941. ZD. I, dok. 51, st r. 207-208; DGFP. D, VI, dok. 438.
'
9
AR 1941, ZD I. dok. 56; DGFP. D. VI, dok. 474.
Hopt ner . n. d., st r. 228; DGFP, D. V, dok. 304.
111
Hopt ner . n. d., st r. 229; Documents on Inernational Affairs, Prewar Series, London, Ox-
f or d University Press (DIA). I, (1939), 287-288.
1 , 2
Hopt ner , n. d., st r. 229; DGFP. D, VI, dok. 67.
"
3
Hopt ne r n. d., st r. 229-230; DGFP. Ill, 5, dok. 62. 63, 73. 162, 275, 285 i 297.
"
4
Hopt ne r . n. d., str. 230; DGFP, D, dok. 884.
116
Hopt ner , n. d., st r. 230; Dokumenta o Jugoslaviji, Pariz (juli 1956). br oj 8.
"
8
Politika, Beogr ad, 11. j ul a 1939.
"
7
Hopt ner . n.d, st r. 231; DGFP. D, VI, dok. 689; DDI, VIII. 12, dok. 628, 629, 217, 441, 473,
490, 510, 533, 548, 559, 596 i 612; DDI, VIII, 13. dok. 190.
Hopt ner . n. d., st r . 231; DBFP. III. 6. dok. 393 i 534.
"
9
AR 1941. ZD. I. dok. 63. st r. 250-252; DGFP. D. VI. dok. 691.
I nf or maci j a o pr enos u zlata j e t ana. Pr ema pi sanj u gos poe Filis Oti. na osnovu britanskih
strogo poverljtvih dokumenata koji su t ek od 1. j anuar a 1972 godi ne post al i dos t upni u Public
Record Office-u (PRO) u Br i t ans kom dr avnom arhi vu, br i t anski posl ani k u Beogr adu Kampbel
j e u speci j al nom t aj nom pi s mu upu e nom 14. apr i l a 1939. si gurni m put em izvestio da mu j e
knez Pavle pr e t hodne veeri r ekao da mu j e st al o da poal j e s edam t ona j ugosl ovenski h zl at ni h
rezervi u Engl esku banku da bi bi l e obe z be de ne na s i gur nom mest u, gde bi se uval o za r aun
j ugosl ovenske vl ade, a da o t ome ni ko ne zna. Pot o su se br i t ans ke vlasti sloile s ovi m zaht e-
vom kneza Pavla i kad su pr eds t avni ci Engl eske banke odgovori l i da se zl at o moe t aj no depo-
novat i . zl at o je r azar aem Dubrovni k stiglo 20. maj a u Por t s maut ( Por t s mout h) u 918 s anduka
sa 7344 zl at ne pol uge, odakl e je kami oni ma pr e ba e no u London. - Nedeljne informativne no-
vine (NIN), br 1121 od 2. j ul a 1972. str. 44 Pot o je ovaj zaht ev upu e n 13. apri l a, kada je knez
Pavle, po r ei ma Kampbel a, bi o u pr enapet om st anj u, moe se pr et post avi l i da j e na kneza
ut i cal a t eka si t uaci j a u koj oj se Jugosl avi j a nal a posl e i skr cavanj a i t al i j anski h t r upa u Al bani j u
nedel j u da na pr e t oga.
, 2
AR 1941, ZD. I, dok. 65. st r . 261, 265- 272 i 274- 277; mi k r o t e k a VII. r eg. br . NAV- N- T- 77.
1291, 1397-1422.
<
2
' AR 1941, ZD. I. dok. 66, st r. 277; DGFP. D, VI, dok. 733.
122
AR 1941, ZD. I, dok. 67, st r . 278, DGFP, D, VI, dok. 745.
1 2 3
AR 1941, ZD. I. dok. 73, st r . 293-294; AVII, fi l m NAV- N- T- 77. reg. br . 129/ 530.
1 2 4
AR 1941. ZD. I. dok. 74, st r . 295; AVII, f i l m NAV- N- T- 77, reg. br . 1293/ 868- 69. O na po-
r i ma J ugos l avi j e da o uva svoj u ne ut r a l nos t vi det i Al f r edo Br ecci a, Jugoslavia 1939-1940. Gi uf-
re edi t or e, Mi l ano, 1978.
1 2 5
DGFP. mi kr o- kopi j a, T- 20. r ol na speci j al ni br oj 66 - Di pl omat s ki ar hi v Be ogr a d; Ar-
chiv der Gegenwart. 1939, st r . 3202.
1 2 8
Popov Cedomi r , Od Versaja do Danciga, Nolit, Beogr ad. 1976, st r . 597.
1 2 7
AR 1941, ZD, I, dok. 75. st r . 296-299; AVTI. fi l m NAV- N- T- 77. reg. br . 1291/ 424- 27.
, 2 B
Du an Si movi . Memoari,. II, st r . 45 u Arhi vi Voj noi s t or i j s kog i ns t i t ut a.
1 2 5
CCCP B 6op6e 3a Mnp HaKaHVHe BTopoft Mi i p o Bo f l B o n n e , AoKyMeiiTbi H MaTepHaAbi,
H3Aaie.\bCTBo riOAnrHMecKoH AHTeparvpw, MocKaa. 1971. st r 243 247, 3 3 5 - 3 3 6 . 3 8 9 - 390 i
573- 583.
1 3 0
Ist o, st r . 10; Documents on British Foreign Policy 1919-1939 (DBFP), 3. VI. st r . 763- 764.
131
Ist o. st r . 11. o d n o s n o st r . 499- 502.
1 3 2
I sac De ut s c he r , Staljin, pol i t i ka bi ogr af i j a. Gl obus. Zagr eb. 1977, st r . 368- 398.
, 3 3
AR 1941, ZD, I, dok. 107, s t r . 375. pr i m. 3.
, M
DBFP. 3, VI. s t r . 641
1 3 6
Al exander We r t h, Russia at War 1941-1945, New Yor k E. P. Di t on & CO, JNC, 1964. st r .
3- 50.
138
Dokumenti i materijali o drugom svetskom ratu. I, Meunar odni pr obl emi , i zdavako
pr e duz e e FNRJ. Be ogr a d 1951, st r . 210- 211. 213- 215. 226- 228.
AR 1941, ZD. I, dok. 78. st r . 306; AVII, reg. br . 2/ 4- 1, k. 6t .
1 3 8
Vl adi mi r Bakar i , Prvi susret s Kardeljem, Pol i t i ka 23. j a n u a r 1980. st r . 9.
1 3 9
DGFP. mi kr okopi j a , T- 20. r ol na 58, br . 66.
'o Pol i t i ka, 5. s e p t e mb a r 1939, Beogr ad: AR 1941, ZD, I. dok. 126, st r . 420; AVII. mi kr o-
fi l m Bon- 1, br . s ni mka 176; Hopt ne r . n. d.. st r . 234; AVII. mi kr of i l m Bon- 1, br . s n i mk a 176.
, 4
' AR 1941, ZD. I, dok. 104. st r . 370 i 371, pr i m. 4; Drugi svetski rat. I, Voj noi s t or i j s ki in-
st i t ut , Beogr ad, 1957, st r . 105 i 106; Archiv der Gegenwart, 1939. st r . 4232 i 4255.
1 4 2
Ho p t n e r n. d., st r . 233. dok. TC ": United States Military Tribunal (USMT) Office of the
Chief of Consel for War Crimes. Do c u me n t s pr e s e nt e d at t he var i ous Cr i me s t r i al s a nd now de-
pos i t ed i n t he Nat i onal Ar chi ves of t he Uni t ed St at es, Wa s hi ngt on, D. C, dok. 3442.
1 4 3
Hopt ne r , n. d. . si r 234; Ci ano' s Di ary 1939-1943, st r . 125.
Ho p t n e r . n. d., st r . 234; DDI. VIII. 13. dok 162-186.
146
Hopt ner . n. d., str. 234-235; Ci ano' s Diary 1939-1943. st r. 131, 143. Italija je t ada post al a
tzv. nezar aena st rana - nov poj am u me una r odni m odnos i ma.
148
Hopt ner , n. d., st r 235; Badogl i o Pietro, Italh in the Second World War. London. Oxford.
1948, st r. 6 i 8.
, 4
' Hopt ner . n. d., str. 235-236; DBFP, III, 6, dok 393; DBFP, i n dok. 554-56.
148
Hopt ner , n. d., st r. 236; DGFP. d. VII, dok. 112.
'
49
Cincar-Markovi u sasluanju od 20. septembra 1945; AVII. reg. br. 20/ 7. k. 1; AR 1941.
ZD, I. dok. 84. st r. 330, pr i m. 2.
, 4 8 a
FRUS. I. 1939. 420-421; DGFP, D. VIII, dok. 229; DBFP, III, 4. dok. 100 i 426; Hopt ner ,
n. d., st r. 236.
, 4 S b
AVIL NAV-N-T-77, 1291/810-812;AR 1941, ZD. I, dok. 118. str. 396-399.
150
AR 1941, ZD. I. dok. 84. str. 330: DDI. IX. 1, dok. 61.
' AR 1941, ZD, I, dok. 87. str. 338-339; DDI, IX. 1, dok. 157.
AR 1941. ZD, I. dok. 92, st r. 349-350; AVII. mi kr of i l m NAV- N- T- 77, reg. br.
1291/ 486-88.
1 6 3
AR 1941, ZD, I, dok. 95. st r. 357; AVII. mi kr of i l m NAV- N- T- 77, reg. br. 1291/489.
154
AR 1941. ZD. I. dok. 103, st r . 368-369; / Documenti Diplomatici Italiani (DDI), IX. I,
dok. 421.
AR 1941. ZD. I. dok. 104. st r. 370; DGFP, D, Vi l i . dok. 155.
Hopt ner . n. d st r. 236-237; FRUS, I (1939), 420-21: DGFP, D. VIII, dok. 229.
, 6 7
Hopt ner , n. d.. st r. 237: DGFP. III, 4. dok. 100 i 428.
'
5 B
Hopt ner , n. d., st r. 239; Raymond Bri gere. Veni. Vidi. Vichv. Cal man- Levv. Paris. 1944,
st r. 165-166
168
Hopt ner . n. d.. st r. 239; FRUS, I. (1939), 238.
160
Auswrtiges Amt. 1939, dok. 38.
, 8
' Hopt ner , n. d st r. 240; R. Bri er, Veni, Vidi, Vishy. st r. 4.
, 8 J
Hopt ner , n. d.. st r. 240; Weygand Maxi me, Memoires; Rapelli au Service, III, Pariz, 1950,
str. 41; Gamel i n Maurice, Servir, 111, Plan, Paris, 1947, str. 213.
"
3
Hopt ner , n. d., st r. 240
t 8 4
Hopt ner . n. d., st r. 240: M. Vegan (Wevgand Maxi me). M/moires, Rappele au Service, III,
Fl amar i on, Paris. 1950. Papagos. Battle of Grece 1940-1941. Tbi ngen, 1949, st r. 58-79; Auswr-
tiges Amt, 1939, dok. 131
'
84a
Auswrtiges Amt, 1940. dok. 58 i 64.
'
8 4 b
El i sabet Bar ker , Britanska politika prema jugoistonoj Evropi u drugom svetskom ratu,
Gl obus, Zagreb. 1978, st r. 28-36.
AR 1941, ZD, I, dok. 73. str. 293-294; AVII. mi kr of i l m NAV-N-T-77. reg. br. 129/530.
, 8 8
AR 1941. ZD. L dok. 132, str. 434-435: DDI. IX. 2. dok. 172.
DDI, IX. 2. dok. 134; AR 1941, ZD, I. dok 132, st r. 434, pr i m 2.
188
AR 1941, ZD. I, dok. 115. sir 391-392; DDI, IX, dok. 693.
169
Hopt ner, n. d., st r. 231; Gafencu Grigore, Prelude to the Russian Campaign, Lon-
don, 1947
st r. 124 i 260; FRUS. I (1939) 467-77.
1 7 0
. Pol i t i ka 5, f e br ua r 1940, Beogr ad.
' " Ho p t n e r , n. d., st r. 232-233; DGFP, D. IX, dok. 198. Rumuni j a je 7. s e pt e mbr a 1940. us-
t upi l a j unu Dobr udu Bugar s koj (AR 1941, ZD, I, dok. 272, st r. 789, pr i m. 2).
AR 1941. ZD, I. dok. 173, st r. 564-565; DDI. IX. 3, dok. 251.
173
AR 1941, ZD, I, dok. 175, st r. 567-568; DDI. IX. 3. dok. 287.
174
AR 1941. ZD. I, dok. 176. st r. 568-569; DDI, IX, 3, dok 297.
AR 1941. ZD. I, dok. 177. str. 570-571; AVII, F-17, reg. br. 7/ 2, k. 11.
178
AR 1941. ZD, I, dok. 157, st r. 514-515; DDI. IX, 2, dok. 667.
, 7 7
AR 1941. ZD. I. dok. 165, st r. 545-546.
,78
Dnevnik grofa Cana, Zagreb, 1948, st r. 144.
179
AR 1941, ZD. I. dok. 185, st r. 588; DDI, IX. 3, dok. 603.
, 7B
AR 1941. ZD, I. dok. 187. st r. 591; DDI, IX, 3, dok. 692.
180
Raymond de Belot. Struggle for the Mediterean /939-1945. Pr i ncent on Uni versi t y Press,
1951, st r. 74; Hopt ner . n. d., st r. 242.
Ciano's Diary 1939-1943, st r. 234 i 331-32.
' ' Churchi l l , Their Finest Hour. Bost on, Hougt on Mi ffl i n. 1948. 1949. i 1950. II. st r .
128-129; Hopt ner , n. d., st r. 242.
'2 DGFP D. VIII. dok. 669; Hal der Franz, Diary 1939-1942, 28. ma n . 24. apri l , 8, 19.23. ma j
1940, Nr nber g, 1946; Hopt ner , isto, st r. 242.
, 8 3
Rodol f o Grazi ani , Ho Difeso La Patria, Mi l ano, 1951, st r . 191-193; Hopt ner , n. d., st r. 243;
V. eril, Drugi svetski rat. II, Prosvet a Beogr ad, 1968, st r. 119.
184
Ciano's Diary, 1939-1943. str. 243-244 i 246-249. Hopt ner . isto. st r. 243. 1 por ed italijan-
skog obeanj a da nee ii na Bal kan, u maj u j e glavni koma nda nt ne ma ke voj ske f on Br auhi
( Br auchi t sch Wal t her von) r ekao Ri bent r opu da bi on l i no s pr ei o Musol i ni j a da t a mo napr avi
haos. (DGFP. D. IX, dok 245, 323 i 328).
186
DGFP. D. IX, dok. 100 i 191; Hopt ner , n. d., st r. 241-242.
, 8 8
AR 1941, ZD, I. dok. 171, st r. 555-556; DDI. IX, 3, dok. 194.
187
AR 1941. ZD. I, dok. 198. str. 612-613; AVII. reg. br. SIP <Sekretarijat za inostrane poslove,
Dubrovnik - 15/97).
188
AR 1941. ZD. I. dok. 199, str. 613-614; AVII, reg. br. SIP Dubr ovni k. 15/223.
189
AR 1941. ZD. I. dok. 211. str. 630-633; DDI. IX, 4, dok. 397
190
AR 1941, ZD, I, dok. 213, st r. 636-637; DDI, IX. 4. dok. 419.
191 AR 1941, ZD, 1 dok. 190, sir. 594-595; DGFP, D, IX, dok. 100.
192 AR 1941. ZD, 1, dok. 205. st r 621-624; DGFP. D. IX. dok. 278.
193
AR 1941, ZD. 1, dok. 217, st r. 645-646; DGFP. D. IX, dok. 278.
194 AR 1941. ZD. I. dok. 193, st r. 600-602; AVII, reg. br. SIP Dubr ovni k 15/217.
195 AR 1941, ZD. I, dok. 197, st r. 610-612; AVII. reg. br. SIP Dubr ovni k - 15/ 219-220.
196
Nedatirani memorandum kneza Pavla (UK); Hopt ner , n. d., st r. 245.
197
Nedatirani memorandum kneza Pavla (UK); Hopt ner . n. d., st r. 245; DGFP, D. VIII, dok.
155; FRUS, I. 1939, 447.
Knez Pavl e j e r ekao von He r e nu da se boji j aanj a sovj et skog ut i caj a u j ugoi s t onoj Evropi
koji bi se uvuka o u Jugosl avi j u pod ma s kom pansl avi zma - DGFP. D. VIII. dok. 175; FRUS, I,
(1939), 447.
198
umenkovi eva izjava Hoplneru; Hopt ner , n. d.. st r. 246.
199
R. Bri er, Veni, Vidi. Vichy, Paris, 1944. st r. 167-168. Hopt ner . n. d . st r. 247.
2 0 0
AR 1941. ZD, I, dok. 192, st r 599-600; DDI. IX, 4, dok. 110.
AR 1941, ZD. I, dok. 194, st r 602-604; DDI. IX, 4, dok. 154.
2

2
AR 1941. ZD, I, dok. 209, st r. 62""-629; DDI. IX. 4, dok. 364.
2 0 3
AR 1941. ZD, I. dok. 212. st r. 633-635; DDI. IX, 4. dok. 406.
2
<* AR 1941, ZD, I, dok 219, st r. 648; DDI. IX, 4. dok 563.
205
Nedatirani Gavriloviev memorandum j ugos l ovens kom mi ni st ar st vu i nost r ani h poslo-
va; Hopt ner . n. d., st r. 248-249.
2

8
AR 1941. ZD. I, dok. 222, st r. 653-658; DDI. IX. 4. dok. 608.
207
AR 1941. ZD, I, dok. 222, st r . 654. pr i m. 3, Dril IX, 4. dok. 591; Tajni arhivi grofa Cana
I1936-1942J, Zagr eb. 1952, st r. 385-386.
2 0 8
AR 1941, ZD. I. dok. 226, st r. 670. pr i m. 2; V. Ceril. Drugi svetski rat, II. Pr osvei a. .
Beogr ad, st r. 119.
2

9
AR 1941, ZD. 1, dok. 226. st r. 669-670; DGFP. D. IX. dok. 341.
2 . 0
AR 1941. ZD, I. dok. 225, st r . 667-669; DDI, IX. 4, dok. 641.
2 . 1
AR 1941, ZD. I. dok. 236, st r . 697; DDI, IX. 4, dok. 824
212
AR 1941, ZD, I. dok. 241, st r. 711; DGFP. D. IX. dok 442. Archiv der Gegenwart. 1940, st r .
4644
2 , 3
AR 1941, ZD, I, dok. 242, st r. 712; DGFP, D, IX, dok 454.
2
" A Wilhelmstrasse es Magyarorszag, Budapest. 1960. str. 469
2
'
s
Archiv der Gegenwart, 1940. str. 4507 i st r. 4674
218
Archiv der Gegenwart. 1940, str. 4273.
2i6a pi | |
S
Oti. Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima, NIN br. 1120, 25.
j uni 1972. Beogr ad, st r 39-40.
2 . 7
AR 1941. ZD. 1. dok. 250. si r. 736-740. AVII. reg. br. Bon-^/145-150.
2 . 8
D. Gregori , Samoubtstvo Jugoslavije, Poslednji in jugoslovenske tragedije, Beogr ad.
1942, st r. 104-107.
2
'
9
AR 1941. ZD. I, dok. 260, st r. 761-765; M. Adam. Gy. Juhacz, L Ker ekes, Aham Hitler-
Horthy-Mussolini Budapest , 1966, br. 85.
2 2
AR 1941, ZD. I, dok. 261, st r. 765-768; AVII. reg. br. NAV-l -T-821. 126 ' 583-585; AVII,
reg. br. NAV-N-T-821. 126/ 646-647.
221
Hopt ner , n. d. , st r. 254;Ciano' s Diary, 1939-1943, st r. 281, 284. i 295; Si moni , Berlin. Am-
basade d I ta lie. st r. 192-196.
2 2 2
Hopt ner . n. d.. st r. 254; ano. L'Europa Verso la Catastrofe, Mondador i . Ver ona 1948,
str. 530-88. Ri bent r op j e u s e pt e mbr u s ma t r a o d a j e vanije usmer i t i na por e Osovi ne pr ot i v V.
Bri t ani j e nego i h r ast ur at i du bal kans ke peri feri j e. Ori j e pot vr di o da se Jugosl avi j a i Gr ka na-
laze u i t al i j anskoj sferi ut i caj a, ali je mol i o da Italija ne ui ni ni t a to bi dovel o Ruse na Bos-
for. (IMT. dok. 1842-PS).
2 2 3
Hopt ner . n. d st r. 254-255; Hristi Cincar-Markoviu. 10. okt obr a 1940 (UK)
2 2 3 a
Lj. Boban, Maek i HSS. II. . Li ber . Zagr eb. 1974, st r. 354-356 i 365-367.
2 2 4
AR 1941, ZD. 1, dok. 262. st r. 768-769; AVII. reg. br. SIP Dubr ovni k - 15/ 299
228
AR 1941, ZD, I, dok. 264, st r. 770-771; AVII, mi kr of i l m, NAV- N- T- 77. reg br
1314/ 580-81; VII, mi kr of i l m Bon-1, reg. br. 425-426.
2 2 8
AR 1941, ZD. I, dok. 266, st r. 775-776; AVII. reg. br. SIP Dubr ovni k 15/107
Na godi nj i cu Spor a z uma Cvet kovi c- Maek (26. avgust a) Her en j e poset i o kneza Pavla, ali
se ne zna sadr i na nj i hovog razgovora. Pr et post avl j a se d a j e Her en post avi o knezu zaht ev da
Jugosl avi j a j asni j e i konkr et ni j e odr edi svoj u pol i t i ku pr e ma Nemakoj i Osovi ni Rim - Berlin.
Tom pri l i km knez j e izjavio: Nemaka j e voj ni ki nepobedi va . . . Za Evr opu i ma dva nepri j a-
telja: glad i komuni zam . . . Sama Nemaka nije izloena t akvi m opas nos t i ma zbog svoj e unut -
r anj e vrst i ne. (AVII mi kr of i l m Bon-1, reg. br. 419-20).
2 2 7
AR 1941. ZD. I. dok. 268. str. 784; DGFP. D, XI, dok. 73.
2 2 8
AR 1941, ZD, I. dok. 270. st r. 768-787; AVII. fi l m NAV- N- T- 821. reg. br. 126/ 643-645.
2 2 8
AR 1941. ZD. I, dok. 269. st r. 785; DGFP. D. XI. dok. 110.
230
A Wilhelmstrasse es Magyarorszug, Budapest. I960, str 469.
231
AR 1941. ZD. I, dok, 274, st r. 801-803; AVII, F-17, reg. br 3/ 6- 2, k. 27
2 3 2
AR 1941. ZD. I, dok. 272, st r 789-793; AVII, F-17. reg. br. 9/ 2, k 11.
232a Josip Broz Tito, Sabrana djela V I. Beograd. 1978. st r 136-145. lanak t ampan u Srp
i eki br. 4. s r edi nom kol ovoza 1940.
2 3 3
AR 1941, ZD, I. dok. 273, st r. 794-800; Arhiva Instituta radnikog pokreta Srbi/e IAIRPS).
reg. br. 32/11, 2- 8/ 40)
2 3 4
AR 1941. ZD. 1, dok. 278, st r. 818-819, pr i m. 2 i 3, AVII. reg. br . 7/ 350; Tajni arhivi grofa
r Cana, st r. 410411.
2 3 5
AR 1941. ZD. I, dok. 279, st r. 820-821; AVII. reg. br 7/ 351.
2 3 8
AR 1941, ZD, I, dok. 280. si r. 821-822; AVII. reg. br. SIP Dubr ovni k 15/ 349
237
AR 1941. ZD, I. dok. 280, st r. 821; AVII, reg. br. SIP Dubr ovni k - 15/349.
2 3 7 a
AR 1941, ZD. I, dok. 282, st r. 833, 837 i 847; . Komuni s t 1/46, st r. 101-122; AR 1941.
ZD, I. dok, 281, str. 822 i 832: Arhiva Instituta radnikog pokreta Jugoslavije (AIRPJ), reg. br.
1940/14.8.
239
Hopt ner . n.d.. str. 256; Ciano's Diary. 1939-1943. str. 297-298. Solun je Uto t ako bio
vaan i Italiju (Hitler e Musoline, Lettere e Dokumenti, st r. 65-66).
2 3 9
Papagos . Gr i a u ratu 1939- 1941. . Voj no delo, Beogr ad. 1954: AR 1941, ZD, I, dok. 286,
str. 860. peim. 2; AVII, reg. br. SIP Dubr ovni k- 15/ 112.
2 4 0
AR 1941, ZD, I. dok. 286, st r. 860-861 i pr i m. 2: AVII. reg. br. SIP Dubr ovni k - 15/111
i 112.
241
AR 1941, ZD. I. dok. 287, st r. 861-862: AVII. F-17. reg br. 32/ 1, k. 138.
2 4 2
AR 1941. ZD. I. dok. 293, st r. 872-874; Radoj e Kneevi . Kako se to zbilo. Por uka, br.
4 i 5, London. 1951, str. 6- 7
2 4 2 a
AR 1941, ZD. I. dok. 289, st r. 866-867; AVII. film reg. br. 7/ 138.
242b Filis Oti, Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima. NIN br. 1120. 25.
j uni 1972, Beogr ad.
2 4 3
AR 1941, ZD. I. dok. 292. st r. 871; AVIL reg. br . SIP Dubr ovni k - 15/114.
2 4 4
AR 1941, ZD, I. dok. 291, st r. 870; AVII, reg. br. SIP Dubr ovni k - 15/113.
2 4 6
AR 1941. ZD. I, dok. 301, st r 896 i 897. pr i m. 3; Wal t er Hagen, Die Geheime Front, st r.
214.
2 4 6
Pol i t i ka. 2. nove mba r 1940, Beogr ad: Archiv der Gegenwart, 1940, st r. 4757
2 4 7
AR 1941, ZD. 1, dok. 294, st r. 875-879; AVII. F-17. reg. br 4/ 2, k.138.
248
Hopt ner , n. d.. st r. 257-258 (Vauhni k Hopt ner u) ; DGFP. D. XI, dok 110, 231, 320, 334
i 417; AR 1941, ZD I. dok 293, st r. 873, pr i m. 6.
2 4 9
Hopt ner . n. d.. st r. 256-258.
2M
D. Si movi Memoari. II. str. 47.
2SOa
Mar t i n L van Crevel d, Hitlerova strategija 1940-1941, Cambi dge Uni versi t y Pr ess 1974.
s t r . . . )
Hopt ner . n. d., st r . 253-254; Ciano's Diary 1939-1943. st r 275 i L'Europa. st r. 569
252
Hopt ner . n.d.. str. 257; Poruka br. 4-5. okt obar 1951. London, str. 9; AR 1941, ZD. I. dok.
293, str. 873, pri m. 6.
253
Hopt ner , n. d., str. 261.
254
Poruka br. 4-5, okt obar 1951, London, str. 9; AVII, AR 1941, ZD. L dok. 293. str. 873-874.
prim. 6.
2 5 5
AR 1941, ZD, I, dok. 297, st r. 885-S89; AVTI. F-17, reg br. 60/ 4. k. 31.
2 5 6
AR 1941, ZD, I, dok. 298. st r. 890-891; AVII, reg. br. SIP Dubr ovni k - 15/ 124
AR 1941, ZD. I. dok. 300, st r. 894-895; AVIL reg. br. SIP Dubr ovni k - 15/122.
2 6 7
AR 1941, ZD, 1. dok. 301, st r. 895 i 896; AVIL F-17. reg. br. 35/ 2- s. k.11.
2 5 8
AR 1941. ZD, I, dok. 300, str. 895, pr i m. 4; Politika, 9. nove mba r 1940. Beogr ad.
2 5 9
AR 1941, ZD. I. dok. 309, str. 916; AVII, reg. SIP Dubr ovni k - 15/ 125.
280
AR 1941, ZD, I. dok. 303, str. 900-904; AVII. mi kr of i l m, reg. br . 7/ 244- 249.
281
Dnevnik grofa Cana 1939-1943 st r. 217; AR 1941. ZD. I. dok. 312. st r. 924. pr i m. 3.
2 8 2
Hopt ner , n. d., st r. 262-263; Naa st var nost , J ohanes bur g, j uni 1953. br. 3.
2 8 3
Hopt ner . n. d.. str. 263; Haider. Diary, 18. novembar 1940.
2 8 4
AR 1941. ZD. I. dok. 312. str. 921-925; DGFP, D XI, dok. 353; Cano. LEuropa. st r.
614-615; Hopt ner . n. d., st r. 364-365.
284
AR 1941, ZD, I, dok. 314, st r. 933; DGFP, D. XI. dok. 366; Dnevnik grofa Cana. st r. 308.
2 8 4 b
Dr Lj ubo Boban, Sporazum Cvetkovi-Maek, Kultura, Beogr ad. 1965, str. 299.
2 8 6
Al f r edo Brecci a, Jugoslavia 1939-1941. Diplomazia della neutralita, Gui f f r e edi t or e,
Roma, 1978, st r. 382-383.
28
*a AR 1941 ZD, I, dok. 311, str. 920-921 i dok. 317, str. 940-941; AVII. reg. br oj SIP Dub-
rovni k - 15/ 129 i 15/130.
2 8 5 b
AR 1941, ZD. I, dok. 319, st r. 942; AVII, reg. br. SIP Dubr ovni k - 15/130.
2 8 8
AR 1941, ZD. I, dok. 315, st r. 934-938; Tajna pisma Hitler-Musolini (1940-1943) knj i ga
sabr ani h dokume na t a koj u j e pr i r edi o i pr eveo dr Bogdan Kr i zman, izd. NIP Zagr eb, 1953, str.
25-32.
2 8 7
A. Brecci a, n. d st r. 383-384; DGFP, dok. 365, 431 i 478.
2 8 8
Filis Oti, isto, NIN, br. 1115, 30. juli 1972, Beogr ad, st r. 58-59.
2 8 8 a
AR 1941. ZD. I. dok. 324, st r. 961, pr i m. 3 i DGFP. D. XI, dok. 365.
2 8 3
A. Brecci a, n. d st r. 385-386.
2 7 0
Ist o. st r. 389-390.
270a
Hopt ner . n. d., st r . 274; Fot i ch Cost ant i n. War We Lost, New York. 1948. st r. 38-39.
270b
United States Military Tribunal (USMT - Vojni sud SAD), Vezenmaj er ov odbr a mbe ni
dokume nt br. 110; Nazi-Soviet Relation 1939- 1941. (NSR - Naci st i ko- sovj et ski odnos i
1939-1941), Washi ngt on, Gover nment Pri nt i ng Offi ce, 1948; Hopt ner , n. d st r. 275-276.
2 7 1
Dani l o Gr egor i , Samoubistvo Jugoslavije, Poslednji in jugoslovenske tragedije. Beog-
r ad. 1942, st r. 118-119.
272
Cincar-Markovi na sasluanju od 20. 9. 1945.
2 7 3
AR 1941, ZD. I. dok. 318. st r. 941, DGFP, D. XI. dok. 392.
2 7 4
A. Br ecci a, n. d.. st r. 392 i 395.
2 7 5
AR 1941, ZD, I, dok. 320. str. 943-944; AVII, reg. br. Bon- 4/ 177- 8.
2 7 8
AR 1941. ZD. I, dok. 323, st r. 954-960; DGFP. D. IX. dok 417; A Brecci a, n. d., st r. 400-401.
277
A. Br ecci a, n. d st r 403 i 404.
278
Cincar-Markovi u sasluanju od 20. s e pt e mbr a 1945. godi ne.
2 7 8
AR 1941. ZD, I, dok. 324, str. 961 i 962: DGFP, D. XI, dok. 431.
2 8 0
A. Brecci a, n d str. 408.
280a
AR
1941 ZD. I. dok. 326. str. 967-968; - Pol i t i ka- 2. de c e mba r 1940. Beogr ad.
2 8
' AR 1941. ZD. I. dok. 326, st r. 967 i 968; AVII. reg. br. SIP Dubr ovni k - 15/118.
2 8 3
A. Br ecci a, n. d st r. 409.
2 8 3
AR 1941, ZD. 1. dok. 327, str. 969, DGFP. D. XI. dok. 465.
2 8 4
AR 1941, ZD. I. dok. 328, st r. 970-972, DGFP, D, XI. dok. 469 i 476.
285
Baron Dorde Baka-Beenji (Bessenyey Bakch George) bivi poslanik Maar ske u
Beogr adu - izjava Hoptneru; Hopt ner . n d.. st r. 270.
286 D B F P ni, 6, dok. 393; DGFP. D. IV. dok. 441 i D. V. dok 272, 273, 277 i 292; Hopt ner , n. d..
str. 270.
2 8 7
l ' SMT. dok. NG 2712 i NG 2658.
288
Baka-Beenji - izjava Hoptneru: Hopt ner . n. d.. st r. 272; A. Br ecci a n. d.. st r 411-420.
289
Beleke o razgovoru izmeu kneza Pavla i grofa akija; Hopt ner . n. d., st r. 273-274, A.
Brecci a, n. d., st r. 411-415.
Jugoslovensko-maarski pakt o venom prijateljstvu skl opl j en je na sugest i j u i pod kont r o-
lom Nemake -u ot por u protiv pansl avi zma i komuni zma, a u at mos f er i sve ot r i j eg nemako-
sovj et skog s ukoba.
Tekst s por a z uma j e l i no odobr i o Ri bent r op 9. de c e mbr a Hi t l er j e uver avao da j e zaus-
t avi o r ast ui sl ovenski t al as koji j e grozi o Bal kanu
Bugarska vlada je planski pogoraval a odnose sa Beogr adom, i sve se vie povezivala sa Ber-
linom. odbi j aj ui pakt sa SSSR-om (V. Vinaver, n.d.. st r 292- 293. ) .
PREGOVORI ZA PRI STUPANJE
KRALJEVI NE JUGOSLAVI JE
TROJ NOM PAKTU
Kraj em 1940. godi ne vojno-politiki poloaj Jugoslavije bio je veoma nepovo-
ljan. Nemaka je, posle pobeda na Zapadu i brze okupaci j e zapadne i sr ednj e
Evrope, sa ogr omnom ar mi j om stajala pr ema Istoku i Bal kanu. Njene t r upe
u Rumuni j i bile su spr emne da pr eko Dunava pr edu u Bugarsku radi napada
na Grku, koja se uspeno borila protiv Italije u Albaniji. Osovi nske snage bile
su u povol j ni m okol nost i ma da pot puno okrue Jugoslaviju, tim pre to se
oeki val o da e i Bugarska stupiti u Trojni pakt. Italija je ve dral a Albaniju,
Jadran i Ot rant ska vrata i ukazivala stalnu podr ku ust akom pokr et u i pla-
novi ma desnog krila vodstva HSS-a za unut r anj e razbi j anj e Jugoslavije. Ra-
nijim Hitlerovim izjavama o nepovredi vost i nemako-j ugosl ovenske grani ce
nije se mogl o verovati, a Rumuni j a vie nije i mal a ni kakvi h obaveza pr ema
Jugoslaviji.
Dranje Turske je bilo neizvesno; nije se mogl o znati da li e ispuniti oba-
veze pr ema Grkoj, kao t o ih nije ispunila ni pr ema V. Britaniji i Francuskoj
prilikom napada Italije.
Nemona i vojniki slaba V. Britanija bila je zauzeta na drugi m front o-
vima, t ako da se nije mogla j ae angaovati na Bal kanu, tj. vrst o odrat i tzv.
Britanski front , koji je t r ebal o uspostaviti, a u Grkoj se nalazio samo nez-
natan broj bri t anski h aviona. Grka vlada je bila reila da ne dozvoli ulazak
bri t anski h t r upa u svoju zemlju sve dok Nemci ne uu u Bugarsku.
Iako je i mao velikog i nt eresa za Balkan. Sovjetski Savez, u konkr et noj si-
tuaciji. nije mogao ukazati neku neposr ednu pomo Jugoslaviji. Prema t ome,
pot o se nije mogla nadat i ni u kakvu efi kasnu pomo sa st rane, Jugoslavija
se nala i politiki i strategijski pot puno izolovana.
1
PREGOVORI POSLE NOTE JUGOSLOVENSKE VLADE
OD 7. DECEMBRA 1940
Ri bent rop je 22. decembr a posl ao svom posl ani ku u Beogr adu st rogo pover-
ljivi telegram sl edee sadrine: Molim da poset i t e g. Ci ncar-Markovi a i da
mu u moj e ime saopt i t e sledee: Firer i ja smo proitali sa i nt er esovanj em
pi smenu izjavu j ugosl ovenske vlade koja nam je pr edat a 7. decembr a, a raz-
mot ri l i smo i predl og koji ista sadri, da se zakljui pakt o nenapadanj u izme-
u Nernake, Italije i Jugoslavije na bazi i t al i j ansko-j ugosl ovenskog ugovora
od 1937. godi ne. Zakl j uenj e t akvog oakt a o nenapadanj u, naravno, ne bi za-
dovol j i l o usl ove za j aanj e odnosa j j gos l avi j e sa si l ama Osovine, koj e s mo
predv ideli u razgovori ma sa Ci ncar - Markovi em u Ber ghof u (Berghoff) i u
Fulu kod Sal zburga a i dal j e bi ost al o ot vor eno vano pi t anj e pr i st upanj a Ju-
goslavije Tr oj nom pakt u, po kome s mo raspravl j al i u tim razgovori ma, kao
i dr uga pi t anj a o koj i ma s mo u vezi s t i me di skut oval i .
2
N'a ovo saopt enj e Ci ncar - Mar kovi je zamol i o Her ena da pr enese Ri-
bent r opu d a j e donekl e i znenaen saopt enj em mi ni st r a i nost r ani h posl ova
Rajha (Ri bent ropa - V. T.), j er je ideja o zakl j uenj u t roj nog pakt a o nenapa-
danj u pot ekl a lino od Hi t l era, s t o j e i Ri bent r op t o nar oi t o nagl asi o posl e
konf er enci j e u Ber ghof u i dodao da se moe uiniti i vie ako to Jugosl avi j a
eli. Pr ema t ome, Ci ncar - Mar kovi j e pr ot umai o da e pi t anj e pr i st upanj a
Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u ost at i j o uvek ot vor eno. Ovu Ci ncar - Mar kovi e-
vu izjavu Her en j e depeom od 23. decembr a saopt i o Ri bent r opu.
3
Nemaka Vrhovna komanda u svom st rogo poverl j i vom akt u br. 33435
od 21. decembr a o nemaki m vojnim pr i pr e ma ma na Bal kanu ugl avnom kae
da e se nernake snage koj e su do t ada bile pr ebaene u Rumuni j u (tzv. Voj-
na misija koj a se sast oj al a od j edne oj aane okl opne divizije, nekol i ko vazdu-
hopl ovni h j edi ni ca i i ns t r ukt or a za Rat nu akademi j u i kol ski h t eaj eva - V.
T.) biti poj aane j o j ednom okl opnom divizijom koj a e se t r anspor t ovat i
kroz Maar sku do 25. decembr a. Osim toga, Hi t l e r j e nar edi o da se u j unoj
Rumuni j i koncent r i e j aka gr upa or uani h snaga sa zadat kom da u dat om
sl uaj u pr eko pri j at el j ske Bugarske, i ne dodi r uj ui j ugosl ovensku ili t ur sku
teritoriju, pr odr e do Egejske obal e - i ve pr ema situaciji dalje u Grku i time
iskljui Engleze iz ovog pr ost or a. Bugar skoj vojsci je pri ovoj akciji name-
nj eno da titi bok pr ema Turskoj , ije se voj no angai vanj e ne smat r a vero-
vat ni m. Da li e se Jugoslavija prikljuiti nemakom napadu maajui se So-
luna ne moe se predvideti. Zatim se det al j no i u poj edi nost i ma iznosi vre-
menski tok pr i pr ema poev od 21. decembr a 1940. do kraj a j anuar a 1941. Na
kraj u se konst at uj e da e nemaka koncent raci j a u Rumuni j i izazvati nemi r
na Bal kanu, a ver ovat no i u Sovj et skom Savezu i pr ouzr okovat i popust l j i vo
dr anj e Grke. Sovj et skom Savezu se moe odgovori t i da Nemaka ne moe
da t rpi uvr enj e Engleza na Bal kanu i d a j e zbog pri l aenj a Rumuni j e Troj-
nom pakt u (23. novembr a 1940 - V. T.) obavezna da istu titi . . . da koncen-
t raci j a snaga ni pot o nije upr avl j ena prot i v Rusije . . . Za Sovj et ski Savez bie
vano da Nemaka nema ni kakvi h namer a prot i vu Jugosl avi j e i Gr ke . . .
4
Ri bent r op j e 23. decembr a podst i cao italijansku vladu da sr euj e odnose
sa Moskvom do zadovol j avaj ue nor mal nost i , j er j e t o odgovar al o t ekuoj
politici Nernake pr ema Rusiji, a ambas ador u Alfieriju (Alfieri Dino) izjavio
je da u odnos u na Jugosl avi j u nema nita novo. Pret post avl j ao je da t r eba
saekat i j o tri ili etiri sedmi ce za pr eduzi manj e dr ugi h koraka, veruj ui da
e pobol j ana situacija na f r ont ovi ma, pr e svega na Al banskom, imati naj bol j i
efekat na tok politikih poduhvat a koji e dovest i do pr i st upanj a Jugosl avi j e
Tr oj nom pakt u. U stvari, Hi t l er j e, ne s amo odbi j ao Musol i ni j eve upor ne mol-
be da pouri pr i st upanj e Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u, nego ga j e opomi nj ao da
o t ome ne gaji ni kakvu iluziju, j er vlada u Beogr adu nee pri st upi t i pakt u ni
u kom sl uaj u. On je oeki vao da e to postii im napr edovanj e nemaki h
ar mi j a na Bal kanu bude pobol j al o psi hol oku situaciju, ali ni j e eleo da
njegov saveznik iskoristi pr ednost i ni na pol i t i kom ni na voj nom pl anu. Fi rer
je namer avao da Due plati ceh za svoj nesret ni poduhvat prot i v Gr ke i da
pri zna hegemoni j u Nemake i na evr opskom Jugoi st oku. Tako se Musol i ni
uveri o vie iz pot r ebe da preduhi t ri Nemce u sl amanj u gr kog ot por a, bez
veeg pr eokupi r anj a Jugosl avi j om, j er je bio uver en da e Jugoslavi ja slediti
pr i mer Bugar ske u pogl edu pr i st upanj a pot o i nema dr ugog izbora.
Knez Pavle i njegovi saradni ci gajili su nade da e istrajati u t om t ekom
zadat ku, sagl edavaj ui svoju di pl omat sku snagu i u slabosti Musol i ni j a u t om
peri odu, u zaot r avanj u rivalstva meu si l ama Osovi ne na bal kanskom sek-
t oru, u ponovnom pri bl i avanj u Maar ske Jugoslaviji u ant i osovi nskoj funk-
ciji, u Hi t l erovoj namer i da italijansko-grki sukob rei bez uvl aenj a Jugos-
lavije i, na kraj u, u nemaki m voj ni m pr i pr emama za napad na Sovj et ski Sa-
vez.
5
ZABRINUTOST JUOSLOVENSKE VLADE ZB OG
L'LASKA NEMACKJH TRUPA U RUMUNIJU
U razgovoru sa Her enom, Ci ncar - Mar kovi je izrazio zabr i nut ost zbog ul aska
nemaki h t r upa u Rumuni j u, komuni st i ke ekspanzi j e na Bal kan i unut r a nj e
si t uaci j e u Bugarskoj . Her en ga j e uver avao da Nemci i maj u namer u s amo da
uvrst e mi r i red na Bal kanu i da e uiniti isto sa Bugar skom t o su uinili
sa Rumuni j om. Zat o Jugosl avi j a ne t r eba da se plai Bugarske. On je i mao
i nst rukci j e da i zbegne svaku di skusi j u sa Jugosl avi j om o pokr et u nemaki h
t r upa u sl uaj u rat a na Bal kanu, j er se Ri bent r op boj ao da Jugosl oveni mogu
izvestiti nemake nepri j at el j e. Posle razgovora sa Ci ncar - Mar kovi em, Her en
je izvestio Berl i n da Jugosl oveni ne misle na ofanzi vu prot i v Bugar ske, ak
ni da spr ee zaokr uavanj e svoje zemlje.
6
Jugoslavija nije veroval a u nemake namer e, ve je oeki val a da ce ne-
make snage, koj e kao buj i ca ulaze u Rumuni j u. upast i u Bugar sku da bi os-
lobodile Italijane u Grkoj.
7
Tada bi se Jugoslavija, pogot ovo ako bi Bugarska
pri st upi l a Osovini, nala u veoma t ekom pol oaj u, ali je Hi t l er zauzeo ljuba-
zan stav pr ema Jugoslaviji, teei da ost ane neut r al na da u pr ot i vnom ne bi
ugrozila put iz Bugar ske za Gr ku koji ide kroz St r umi ku kot l i nu, par al el no
sa j ugosl ovensko- bugar skom gr ani com. No, kad nemake t r upe uu u Bugar-
sku, a zatim u Gr ku i kad se spoj e nemake i i t al i j anske t r upe, onda bi Ju-
goslavija i mal a da bi ra ili da i de s Nemakom ili prot i v nje.
8
U svom t el egr amu Ministarstvu inostranih poslova od 5. j anuar a 1941. go-
di ne Her en je naveo da t r anspor t i nemaki h t r upa u Rumuni j i izazivaju za-
bri nut ost u Jugoslaviji koja se mea s oseanj em ol akanj a, j er se ipak ver uj e
da e j ugosl ovensko podr uj e biti pot eeno nemake akcije. U t oku razgo-
vora sa mnom mi ni st ar i nost r ani h posl ova s pome nuo j e voj ne t r ans por t e i
nije pri t ome i spol j i o ni kakvu uznemi r enost , niti j e pr ot est ovao kad sam mu
r ekao da j e oi gl edno u i nt er esu i t avog bal kanskog podr uj a ako Nemaka
suzbije svaki poku aj sabot ae spol j a da bi t i me obezbedi l a mir, rad i nesme-
tan razvoj pri vrede. Ci ncar - Mar kovi je pr i met i o da se prisustvo nemakih
trupa u Rumuniji samo moe pozdraviti zbog l abi l nog st anj a u t oj zemlji i da
on ne veruj e da e Englezi pokuat i da obr azuj u novi f r ont na Jugoi st oku; on
smat r a da je mnogo opasnija ekspanzija komunizma u t om pr ost or u . . . On je
dal je r ekao da ga zabr i nj ava unut r a nj a si t uaci j a u Bugarskoj . Odgovor i o sam
mi ni st r u i nost rani h posl ova da ako bi t akva opasnost st var no post oj al a, mi
bi smo i nt erveni sal i .
Razgovor sa mi ni st r om i nost r ani h posl ova pot vr di o j e moj e ubedenj e da
odgovor ni krugovi nee pr eduzet i ni kakvu ofanzi vu prot i v Bugar ske radi
spr eavanj a voj nog zaokrui vanj a.
9
Jugoslovenski poslanik u Bukuretu je sa pov. br. 78 od 6. j anuar a 1941. go-
di ne izvestio Ci ncar - Mar kovi a da mu j e general Ant onesku (Ant onescu Yon,
general ), na pi t anj e emu slue t ol i ke nemake t r upe u Rumuni j i , uglav-
nom odgovor i o da je glavni nepr i j at el j Rumuni j e - Sovj et ski Savez - pret i o
da produi okupaci j u novih sovj et ski h obl ast i i da Rumuni j a nije bila u st anj u
da se s ama odbr ani od sovj et ske opasnost i , a da ni Jugoslavija, ni Turska, ni
Grka nisu bile obavezne da br ane Rumuni j u od Sovjeta. Napomeno je da se
nije obr aao Velikoj Britaniji, j er j e dal eko, pa se obr at i o si l ama Osovine. Na
pr i medbu da j e pr i meen veliki br oj nemaki h j edi ni ca na Dunavu i nj i hove
pr i pr eme za prel az u Bugar sku i na pi t anj e da li vidi kakve kompl i kaci j e u slu-
aj u prel aza nemaki h t r upa u Bugarsku, kako t o po svemu izgleda, odgovo-
rio j e da se nemake t r upe nalaze u savezni koj Rumuni j i , t ako da na t o ni ko
nema ta da pri met i . Poslanik dal j e kae da j e i z cel okupnog Ant oneskuovog
dranj a i izlaganja st ekao utisak da i on oekuj e prel az Nemaca u Bugarsku
i da se t ome nee prot i vi t i .
10
Jugoslovenski poslanik u Atini, u svom izvetaju Str. pov. br. 54 od 7. ja-
nuar a 1941. godi ne, o svom razgovoru sa pr eds edni kom grke vl ade Metak-
sasom (Met axas Joannes), i st akao j e da Grka vlada pokazuj e vel i ku zabri nu-
tost usled event ual nost i do kojih bi mogl o doi na Bal kanu u vezi sa upui-
vanj em novi h kont i ngenat a nemaki h t r upa u Rumuni j u i da se u Gr koj oz-
bi l j no r azmat r a mogunost pr oi r enj a rat a na ceo Bal kan.
Predsedni k Gr ke vl ade izraava boj azan da bi nemake t r upe, koje se
sada grupi u u Rumuni j i , mogl e biti upuene dal j e na jug pr eko Bugarske, da
Bugarska nece odbi t i zaht ev za prolaz nemaki h t rupa, ako bi j oj Nemaka
uput i l a takav zahtev, ali d a j e apsol ut no si guran da bi Tur ska odgovori l a na-
padom na Bugarsku. Bugar ska bi se, nesumnj i vo, br ani l a ali je ver ovat no da
bi t urska vojska j ednom brzom akcijom uspela da u Bugarskoj zauzme takve
pozicije koje bi udaljile di r ekt nu opasnost za gr ku t eri t ori j u sa te st rane.
Predsedni k misli da bi prel az nemaki h t r upa u Bugar sku izazvao reakci j u
Sovj et skog Saveza, ali da je u t ome s amo napol a si guran. On ne i skl j uuj e mo-
gunost da bi Nemaka mogl a zatraiti sl obodan prolaz, svojih t r upa i pr eko
Jugoslav i je. Zato bi Gr ka elela da zna kakav e stav Jugoslavija zauzeti u slu-
aju da Nemaka zatrai sl obodan prol az svojih t r upa bilo kroz Bugar sku bilo
kroz Jugoslaviju, kao i da li je jo uvek r eena da se or uano odupr e eventual-
nom nemakom napadu. Izgleda da Grka vlada pomi l j a da od Engl eske za-
trai bl agovr emenu pomo u avi jaciji i dr ugom r at nom mat eri j al u, a eventual-
no i upui vanj e u Grku br i t anski h t r upa radi osi gur anj a Grke od silaska ne-
maki h t r upa, iako t o pr edsedni k naj manj e eli On smat r a da i z dosadanj e
pasi vnost i Maar ske moe se zakljuiti da se ona nalazi u vazal nom pol oaj u
pr ema Nemakoj i da je Rumuni j a usr edsr edi l a svu svoju nadu u nemaku
kraj nj u pobedu i da bi j edva doekal a da se proiri, pa makar to bi l o i na ra-
un Jugoslavije. "
Oi gl edno j e da j e Gr ka bila svesna opasnost i od ul aska nemaki h t r upa
u Rumuni j u i event ual noj povredi j ugosl ovenske t eri t ori j e, pa je general Me-
t aksas (Met axas Jean ili Joannes) pr edl agao knezu Pavlu da odbaci nemake
zaht eve da se Jugosl avi j a upot r ebi kao baza za napad na Gr ku i da se nada
da e se Jugosl avi j a odupr et i or uj em ako bude pot r ebno. Podseaj ui ga na
her oj ske t radi ci j e, Met aksas dal j e oekuj e da e Jugosl avi j a brani t i svoju ug-
roenu nezavi snost , dopr i net i l akom uni t enj u i t al i j anske voj ske u Albaniji i
ver ovat no ak uvui Rusi j u u borbu. Kad mu je knez Pavle odgovor i o da
Jugosl avi j a nee dopust i t i nemaki m t r upama da pr eu pr eko Jugosl avi j e,
Met aksas, duboko di r nut , izrazio mu j e svoju zahval nost .
12
U r azgovor i ma i zmeu Hi t l era i Ri bent r opa, s j e dne , i Musol i ni j a i gr of a
ana, s dr uge st r ane, u Ber ghof u 19. j anuar a 1941. pot vr ena je vr st a poli-
t i ka i voj na pozicija koj u je postigla Jugosl avi j a i apsol ut na pot r eba da je dre
mi rnom, da izbegnu obzi l j ne kompl i kaci j e u r eavaj uoj fazi konf l i kt a sa
Grkom. Ali bri t anska vlada nije prihvatila hladnu mi rnou jugoslovenskih
upravl j aa, tavie. Forin ofi s j e i skori st i o pri l i ku i t al o- nemakog sast anka
na vr hu da pokr ene vl ast i t u di pl omat sku ofanzi vu sa ciljem da pr i nudi Jugos-
laviju da se dogovori sa svoj i m susedi ma da prue ot por napr edovanj u ne-
maki h t r upa i da pospee krizu u nemako- sovj et ski m odnosi ma. U Londo-
nu se ivelo u iluziji da se moe pri vui Bugar ska u kombi naci j u sa Jugosla-
vijom. Gr kom i Tur s kom i t eko je opt ui vana vl ada u Beogr adu za to t o j o
nije preduzel a inicijativu za t enj e kont akt e ne s amo sa Sofi j om, nego ni sa
Ankar om i Atinom. da bi na kraj u stvorila zaj edni ki f r ont na Bal kanu. Tako
je V. Britanija pr omeni l a stav pr ema Jugoslaviji kojim je do kraj a 1940. godi ne
odobraval a nj enu spol j nu politiku u tenji da se odri mir na Balkanu.
U Beogr adu se, meut i m, i ako se nast oj al o da se pobol j aj u odnosi sa
Bugar skom, smat r al o da se Bugar ska pr i pr ema da pri st upi Tr oj nom pakt u i
da ne bi prui l a ot por pr ol asku nemaki h t r upa. Sem toga, oeki vao se od-
govor Ankare na notu od 4. januara 1941. godine da bi se doznao stav turske vla-
de u sluaju nemakog napada na Grku preko Bugarske, jer se smatralo da bi
trebalo da post upi kao Grka, tim pr e t o bi se nal a u povol j ni j oj si t uaci j i i
u di r ekt nom kont akt u sa Vel i kom Bri t ani j om. Vlada u Londonu je podst akl a
Tur sku da odgovori na jugoslovensku notu od 4. januara 1941. da bi ih navel a
da ut vr de zaj edni ki pl an akcije, pouri l a se da i h upozna sa svoj om odl ukom
da u Sol un poal j e vazduhopl ovne i mehani zovane snage.
13
U svom pismu dr Paulu mitu od 20. januara 1941. godine Danilo Gregori
je, i zmeu ostalog, naveo: Ovo t o Vam danas pi em u skl adu je sa moj i m
napor i ma da ui ni m t o vie mogu za budunost svoje zeml j e i da obezbedi m
dobr e odnose i s ar adnj u i zmeu Nernake i Jugoslavije.
Kao t o j e sada j asno, razgovori u Fulu nisu donel i pot puno r eenj e. I ma
mnogo razloga za to. Uzast opni porazi Italije dali su ovde nar oi t o j ak pod-
st rek masonskoj prot i vst ruj i . St o se tie unut r a nj e politike, ovde je, odma h
posl e Fula, poel a prot i vofanzi va, koj a se ugl avnom osl anj al a na si t aci j u u
s r edozemnoj obl ast i , koj a nije mnogo povol j na za Italiju, i na par ol e br i t anske
pr opagande u vezi s t i m .. .
Zatim ga obavet ava. da bi se mogl a shvatiti si t uac ja u Jugoslaviji, t r eba
imati u vidu da je u vladi Konst ant i novi naj moni j i ovek pr obr i t anski h i
prosovj et ski h shvat anj a, i saknut i mason i bivi dobr ovol j ac u f r ancus koj voj-
sci, ovek od vel i kog ut i caj a ne s amo u vladi nego i u namesni t vu. On je neka
vrst a vl adi nog pr avnog savet ni ka i odrava vrst e veze sa br i t anski m i sovjet-
ski m kr ugovi ma u Beogr adu. Za Cvet kovi a je, i zmeu ostalog, Gr egor i na-
pi sao ,da j e mome nt a l no jedini j ugosl ovenski politiki l i der koji moe da
bude pr edsedni k vl ade i koji bi mogao sprovest i pol i t i ku vrlo bl i skog kont ak-
ta sa Berl i nom, ako bi bi o ubeen u nj enu pravi l nost i ako bi za t akvu pol i t i ku
dobi o pot r ebnu podr ku u Berlinu. Pot o j e na pome nuo da j e posle sast anka
u Fulu dol o do velikih razmi moi l aenj a, t ako da Cvet kovi u nije j asna situa-
cija, j er j e ubeen da Ci ncar - Mar kovi nije dosl ovno pr eneo smi sao svojih
razgovora. Zat o je u nekol i ko mahova r ekao da bi se veoma r adovao razgo-
voru sa mi ni st r om i nost r ani h posl ova Rajha, a ako je mogue i sa Fi rerom,
pa bi se si gur no odmah odazvao ako bi bio pozvan. Na kraj u Gregori je za-
vrio: Veruj em da biste Vi. dragi dr Smite, mogli ut i cat i u t om pr avcu . . . Ja
bih doput ovao sa Cvet kovi em i t ako bi mogl o doi do dal j e r azmene gledita
na licu mest a . . .
14
Funkcioner nemakog Ministarstva inostranih poslova, Hevel (Hewel), u
svojoj beleci od 29. januara 1941. godine, napisao je U saglasnosti sa instruk-
cijama, predao sam Fireru pismo od 20. januara 1941. godine od Gregoria koje
je poslao ministru Smitu. Poto ga je proitao, Firer se sloio da se Cvetkovi po-
zove u posetu. Firer jo nije utvrdio datum, ali on misli da bi bilo bolje da ga pri-
mi u Berghofu nego u Berlinu.
Ja lino smatram da e Firer biti ponovo u Berghofu posle 6. ili 7. februara.
V svakom sluaju, Firer eli da lino primi Cvetkovia. '
5
MISIJA AMERIKOG PUKOVNIKA DONOVENA. SITUACIJA U JANUARU 1941.
Na br i t ansku sugest i j u t urski posl ani k u Beogradu je u svom pr edl ogu od 19.
j anuara 1941. godi ne, podnet om j ugosl ovenskom mi ni st ru i nost r ani h poslo-
va, sugeri rao da Ankara i Beogr ad i zrade pl an za zaj edni ku akci j u zat o t o
bi se nemaka vojska iz Rumuni j e mogl a okr enut i prot i v Sovj et skog Saveza,
protiv Grke ili neke dr uge bal kanske zeml j e.
16
Meut i m, ova sugest i j a j e od-
bi j ena ne s amo zato t o se veroval o da Tur ska nema neki konkr et an pl an niti
vojniki s pr e mnu vojsku, ve i zato to j e odbi l a da zaj edno da Jugosl avi j om
ue u rat na st rani Gr ke. '
7
Turska vlada je 21. januara odgovorila na jugoslovensku notu i pozvala Ju-
goslaviju da stupi u jo intimniji kontakt, da bi obos t r ano prat i l e razvitak si-
t uaci j e i da bi se uspost avi l a zaj edni ca za odl uke i akcije. Na to se Cin-
car - Mar kovi ograni i o da odgovori da j e ve dao uput st va svom posl ani ku
u Ankari. Tako su Jugosl avi j a i Turska, oekuj ui j edna dr ugu da zauzme stav,
traile . zgovor da donesu bilo kakvu odl uku koj om bi mogl a da na sebe na-
vue 1 es Nernake. Meut i m, knez Pavle je odmah igosao odl uku Londona
kao nespret an potez koji bi mogao izazvati nemaku invaziju i t avog Bal-
kanskog pol uost r va pr e dol aska br i t anski h t rupa. On j e nagl asi o d a j e Jugos-
lavija namer aval a da se odupr e pr ol asku nemaki h t r upa, ali j e upozor i o da
bi se ta namera mogla izmeniti ako bi Velika Britanija otvorila Iront u Solunu.
Tek to su saznali da su i Grci odbi l i bri t anski predl og, Jugosl oveni su pouri l i
da to saopt e Nemci ma u i spraznoj nadi da e ih nagovori t i da ne ulaze u Bu-
garsku, ako ele da Velika Bri t ani j a ne uspost avi nov f r ont u Sol unu. Por ed
toga, Ci ncar - Mar kovi je upozor avao i Berl i n i Rim da se ne t r eba t ol i ko bri-
nuti o britanskim hi pot et i ki m nast oj anj i ma kol i ko o opasnoj komuni st i koj
ekspanzi j i na Bal kanu, a pos ebno u Bugarskoj , teei da i skori st i nemako-
sovj et ske supr ot nost i na Bal kanu i da i zbegne da pl aa danak novi m poku-
aj i ma pri bl i avanj a Ri ma i Moskve. Nemaka vlada je, nasupr ot , upozori l a
da se pr eki ne akcija br i t anske pr opagande na j ugosl avenskoj t eri t ori j i i da
se ne bri ne o event ual ni m nemi r i ma u Bugarskoj , j er e ih Nemaka onemo-
guiti kao t o je to ui ni l a u Rumuni j i . Ci ncar - Mar kovi je zamol i o svog pred-
st avni ka u Moskvi da di skr et no prat i ponaanj e odgovor ni h f akt or a i kakav
e stav da zauzmu u sl uaj u ul aska nemaki h t r upa u Bugar sku.
1 8
Poto je britanska vlada zamolila SAD da svojim uticajem i intervencijom
podri napore za stvaranje zajednikog fronta na Balkanu, pr edsedni k Ruzvelt
(Roosevelt Franklin) je poslao svog linog emi sara pukovni ka Donovena (Do-
novan William) u Grku, Tursku, Bugarsku i Jugosl avi j u, koji je 22. j anuar a
stigao u Beograd. Tu se sreo sa knezom Pavlom, gl avni m l anovi ma vl ade i
sa voj ni m vl ast i ma. Dok su se vojni predst avni ci , pos ebno general Simovi,
izjasnili da su s pr emni da silom odbi j u pri t i sak Osovine, dot l e su se knez Pav-
le i njegovi saradni ci , j ednako odl uni , posebno u sl uaj u agresije, pokazal i
vie zabri nut i za j edi nst vo zeml j e ako je beskor i sno rt vuj u, bacaj ui je u me-
te u moment u u koj em bi je s udar vodi o u kompl et an poraz. Knez Pavle se
nije ust ezao da i st akne svoju neveri cu u stav Bugarske, izraavajui uver enj e
da e dozvoliti prol az nemaki h t rupa, a Maek j e pot puno ot vor eno izjavio
da e vlada traiti, i po cenu nekog veeg ust upka Hi t l eru, da odgodi t o je
mogue vie ulazak u rat. smat r aj ui da ce ver ovat no us kor o doi do nema-
ko-sovj et skog sukoba koji bi Jugosl avi j u izvukao iz kl et a Osovi ne i vrat i o j oj
izvesnu sl obodu akci j e i mogunost da efi kasni j e dopr i nese kr aj nj oj pobedi
zapadni h demokr at i j a.
1 9
0 t oj poset i general Si movi u svojim Memoarima, i zmeu ost al og, kae:
. . Da bi ga se osl obodi l i , nadl eni su pukovni ka Donovena uput i l i k meni da obi de
a e r odr om i vazduhopl ovne j edi ni ce. Pr i mi o sam ga . . . u zgradi Koma nde vazduhopl ovst va.
Sa nj i m j e bi o amer i ki voj ni izaslanik, pot pukovni k For t i j e ( Fo r t i e ) . . . Donoven me j e pi t ao,
kakvo je moj e mi l j enj e o si t uaci j i na gr ani cama Jugosl avi j e i o event ual ni m n a me r a ma Hit-
lera. pr e ma podaci ma koj i ma s mo raspol agal i . U dos t a dugom i zl aganj u j a s am mu i zneo
moj a pr edvi anj a o Hi t l er ovom gr andi oznom pl anu . . . Iznosei mu pot om opas nos t i naeg
pol oaj a i nedovol j nost nai h snaga i mat er i j al ni h sr edst ava za odl unu odbr a nu. i nsi st i r ao
sam da nam Amer i ka t o pr e poal j e pomo u naor uanj u i t ehni ki m sr edst vi ma, nar oi t o
u avijaciji i or ui ma za pr ot i vokl opnu i pr ol i vavi onsku odbr a nu. Kl i manj em glave i i zrazom
lica . . j e pokazi vao da se slae s moj i m i zl aganj i ma; ali ni j e i ni o ni kakve pr edl oge, niti j e
ma ta nast oj avao Pot om j e nekol i ko avi ona izvrilo l et ove s akr obaci j ama. Pukovni k Do-
noven bi o j e vrl o i mpr es i oni r an dr anj em naeg l j udst va, r e dom u ha nga r i ma i nar oi t o le-
t enj em avi ona. Uhvat i o s am i ovu pri l i ku, da mu i znesem nae pot r e be za hi t nu pomo u na-
or uanj u i i nsi st i r ao sam da se on l i no zauzme. Na t o mi j e on. pogl edavi mi pr avo u oi.
uput i o pi t anj e: -A na koj oj e se st r ani bori t i Jugosl avi j a u sl uaj u rat a? Ovo pi t anj e ni sam
oeki vao ali sam bez r azmi l j anj a odgovono: Ja ne znam, t a mi sl e mer odavni gore, ali
vam mogu reci s a mo j edno: na nar od ni kad nee i zneveri t i svoj e pr i j at el j e i savezni ke i z
pr ol og rata.
Opr a t aj ui se od me ne pri pol asku, pukovni k Donoven mi j e s r da no zahval i o na do-
eku. dodavi : Cest le plus in tel igen t, que i'at entendu a Belgrad'. To je i st o r e ka o i amer i -
kom voj nom i zasl ani ku u put u do Beogr ada. Pot pukovni k Fort i j e s aop t i o j e t o Tadiji Son-
der maj er u. Posl e 27. ma r t a 1941. pr i mi o sam i z Vai ngt ona depe u: Seam se naeg raz-
govor a od 24. j anuar a. Pozdrav Donoven . . .
20
Heren je pomno pratio misiju pukovnika Donovena pri l i kom nj egovog bo-
ravka u Beogr adu. O t ome je u svom opi r nom t el egr amu Mi ni st arst vu inost-
rani h posl ova od 25. j anuar a, ugl avnom, naveo d a j e Donoven st i gao 22. j anua-
ra uvee, d a j e st anovao u amer i kom posl anst vu i d a j e 23. j anuar a pr i r edi o
pr i j em za novi nare, ali je izbegavao da govori o cilju svoga put ovanj a . Iz te-
l egrama se vidi koga je sve posei vao (vidi se da je bi o t ano obavet en - V.
T.), s tim da su razgovori sa mi ni st r om i nost r ani h posl ova bili veoma krat ki ,
a poset a Maeku t raj al a je 1,1/2 sat. Na kraj u je naveo: t ampa je prvi h dana
nj egove poset e mnogo pisala o nj emu, meut i m danas j e prest al a da t o ini,
ver ovat no po dobi venom nareenj u.
20

Istog dana Her en j e u i f r ovanom t el egr amu izvestio Ri bent r opa d a j e iz-
vrena r ekonst r ukci j a j ugosl ovenske vl ade na t aj nai n to j e u vl adu uao dr
Kulovec voa kl eri kal ni h Sl ovenaca kao mi ni st ar bez port fel j a, a dr Krek, mi-
ni st ar bez port fel j a, dobi o j e Mi ni st arst vo prosvet e. Ti me j e Cvet kovi uspeo
da nagovori Kul oveca da odus t ane od svoga zaht eva da post ane pot pr edsed-
nik vlade i da odbi j e zaht ev levo nast r oj eni h l i beral ni h kr ugova za rekon-
st rukci j u vlade, nar oi t o da por t f el j mi ni st r a unut r anj i h posl ova dobi j e ma-
sonski mi ni st ar Kost ant i novi . Po mi l j enj u Her ena, Kul ovec t r eba da nasta-
vi pol i t i ku pokoj nog dr Koroeca, pol i t i ku koj a j e bila pr ot i vkomuni st i ka,
pr ot i vmasonska i prot i vj evrej ska i da od mi ni st r a Kreka oekuj e da e vo-
diti pol i t i ku povol j nu za nemaku nar odnos nu grupu.
20h
Ohr abr ene st avom Si movi a i srpski h vojnih komandanat a, vl ade u
Londonu i Vai ngt onu poj aal e su pri t i sak na Beograd da bi savl adal e okle-
vanj e pol i t i ara. Na te pr i t i ske nadovezao se i predlog jugoslovenskog posla-
nika u Moskvi Gavrilovia, pobor ni ka ne s amo za j ugosl ovensko-grko-t ursku
kol abor aci j u sa Velikom Bri t ani j om, nego i za politiki i vojni pakt sa SSSR-
om. jer j e smat r ao moguom sovj et sku i nt ervenci j u u korist bal kanski h dr-
ava, ako bi one prui l e ot por Nemakoj . On se pover i o i br i t anskom amba-
sador u ser St af or du Kri psu (St afford Cri ps Sir) da bi t o j ae ut i cao na jugos-
l ovenske upravl j ae, pos ebno na Hrvat e. Bri t anski posl ani k u Beogradu slo-
io se sa Gavri l ovi evi m pr edl ogom da mi ni r a ponude Nemaca jugoslovenskoj
vladi, Sem toga, Forin ofi s je dao uput st va Kampbel u da nast op da nav ede iu-
gosl ovensku vladu da se ukl j ui u t ur sko- bugar ske razgovore i da dade za-
dovol j avaj ua uput st va svom pr edst avni ku u Tur skoj da i on nast oj i da se na-
stave t ursko-j ugosl ovenski razgovori. Meut i m, nepoverl j i vo pona anj e Bu-
garske i rezervi sano dr anj e Turske i Sovj et skog Sav eza nije ohr abr i l o jugos-
l ovensku vl adu da pr i hvat a bri t anski pritisak i pot st i caj e svog posl ani ka u
Moskvi. Knez Pavle je ot ri m t onom govori o amer i kom pr edst avni ku o
podmukl ost i Bugarske i o gluposti br i t anske di pl omat i j e koj a nije uspel a
da shvati pr ave namer e kral j a Bori sa.
2
'
I nt er esant no je kako je nemaka Policija bezbednosii prilino objektivno
prikazala stanje u Jugoslaviji krajem januara 1941. godine. U svom veoma op-
i r nom izvetaju od 28. j anuar a Mi ni st arst vu i nost r ani h posl ova, pored osta-
log, konst at uj e da je mi ni st ar fi nansi j a Sut ej u svom govoru pr eko radi j a ot-
vor eno okri vi o Nemaku zbog opt eg poskupl j enj a u Jugoslaviji, to kori st i
nepr i j at el j skoj pr opagandi , jer ona ve meseci ma pokuava da sl i ni m argu-
ment i ma izazove ner aspol oenj e pr e ma Nemakoj . Pri kazuj ui Sut ej a kao
masona i j ednog od naj ai h hrvat ski h linosti, u izvetaju se naglaava d a j e
glavni uredni k Hrvatskog dnevnika, da bi ublaio nezadovoljstvo koje ie iza-
zvao Sutejev govor, r ekao da bi bilo neopr avdano previe napadat i uteja,
j er j e nj egov govor pr i pr emi l a vlada, j o pr e nego t o j e odran, a t aj govor
su pregl edal i i ponovo redi goval i Cvet kovi i Konstatinovi. U izvetaju se
dodaj e da se u svakom sl uaj u moe pr et post avi t i da j e Sut ej ev g o v o r . . . bi o
redi govan od Konst ant i novi a, a t o znai da nije si gur no da ga j e pr i pr emi l a
vlada.
Zazirui od nepri j at el j ske propagande, istie se da je novi mi ni st ar za is-
hranu, koji je st udi rao u Parizu, pa nije bio raspoloen pr ema Nemakoj, u
l anku u asopi su Danica t vrdi o da j e sadanj i si st em engl eske f unt e naj-
si gurni j e sr edst vo za odr avanj e me una r odne saradnj e. Zatim se navodi da
se u Zagrebu i spol j ava politiki r ascep zbog t rvenj a i zmeu HSS i Pavelia.
Maek j e uspeo da ovo t rvenj e pr i vr emeno ograni i depor t ovanj em dal j i h
ezdeset vodei h Pavelievih pri st al i ca u koncent r aci oni l ogor u Lepoglavi,
a u Sloveniji se sve vie i spol j ava i iri prot i vi t al i j ansko r aspol oenj e, kao po-
sl edi ca dogaaj a na f r ont u pr ema Grkoj, tako da se ot vor eno govori o po-
hodu protiv Italije radi osl oboenj a politike brae u Istri. U listu Jutro
spol j no-pol i t i ki ur edni k je izjavio da bi u sl uaj u j ednog pl ebi sci t a naj manj e
95% nar oda gl asal o za savez sa Engl eskom, dok bi s amo 5% gl asal o u kori st
Osovine.
Dalje se kae da su et ni ke i komi t ske organi zaci j e t okom posl ednj i h ne-
del j a poj aal e akt i vnost . et ni ka (Juri na - V.T.) komanda u Beogr adu, kao
i tajni odbor et ni ka u Hrvatskoj, izdali su uoi Boia proglas kojim stavljaju
u dunost svim svoj i m pr i st al i cama da napadnu Nemce ili It al i j ane u l ea u
sluaju njihovog ul aska u Jugoslaviju . . . Izgleda da je ova pr opaganda slube-
no pot pomognut a, j er ve 14 dana Radi o- Beogr ad daj e emi si j u za nar od koj a
se uvek zavrava et ni kom hi mnom: Sprem' t e se, spr em' t e, et ni ci , silna e
bor ba da bude. Kao dokaz za to, u izvetaju se dosl ovno navodi : Po r eenj u
Ministarskog saveta u 12 mest a ponovo se formi raj u et ni ke t rupe. Za tu svr-
hu odobr en je kredit od 2,5 milijarde din. koji e r a vnome mo snositi. Min.
vojske i Min. unut r anj i h posl ova. U Karl ovcu i u N. Sadu vri se obuka et-
ni ka u j uri ni m bat al j oni ma. Izvodi se t akoe j uri na obuka u 10. peadi j skom
puku u Saraj evu. U Vi egradu se odravaj u kursevi iz zat i t e od ot r ovni h ga-
sova, a u Karl ovcu i u Niu i nenj eri j ski kursevi . Gr upe et ni ka u Banat u, za-
j edno sa naci onal i st i ma iz organizacije Karaore, naoruane su u t oku
posl ednj i h dana pu kama i r uni m bombama; obuka u gaanj u se odr ava u
st rel j aki m udr uenj i ma, iz koj i h su iskljueni fol ksdoj eri .
Pomo Gr koj od st r ane komi t ske organi zaci j e izgleda d a j e znat na. Br oj
srpski h komi t a koji se bor e u Albaniji i u Gr koj iznosi naj manj e oko 6000 lju-
di. Pored toga, konst at uj e se da se pu kama i muni ci j om naor uavaj u l anovi
sokol ski h organi zaci j a.
U pogl edu pr opagande i komuni st i ki h akt i vnost i u i zvet aj u se kae:
U pos l ednj e vr eme, pr e svega u Sloveniji, ponovo se r as t ur aj u leci Cent r al nog komi -
t et a KP Jugosl avi j e koji hu kaj u protiv Nemake. U j e dnom od ovi h l et aka na pa dnut j e ,Pri-
zad' da je u t oku s a mo j ednog mes eca izvezao i t ari ce u Nemaku i Italiju u vr ednost i od
pr eko 10 mi l i ona di nar a i da t i me nesavesni Spekul ant i ot i maj u na r odu pos l ednj u kor u hle-
ba. . Uj edi ni t e se - (poziva progl as) - u bor bi prot i v vl ade koj a pr odaj e hr a nu i s am nar od
i mperi j al i st i ma!' U dr ugi m l eci ma KP i zj avl j uj e da j ugosl ovenska vl ada i ma s a mo dva put a:
prvi, os l anj anj e na SSSR. a drugi , pr odaj a Jugosl avi j e Hi t l er u i Musol i ni j u. Meut i m, vl ada
je ve i zabral a ovaj dr ugi put : put i zdaj st va. Posle op i r ni h i zl aganj a o pol i t i koj si t uaci j i u
pr ogl asu se trai pol i t i ka sl oboda, na r odna vlada i . pr e svega, os l anj anj e na SSSR U Vara-
di nu poel e su akci j e prot i v t amo nj eg Dr ut va pr i j at el j a Nemake. Prozori hot el a Novak
- sin vl asni ka je osni va Dr ut va - pol upani su . . .
Dalje se u i zvet aj u navodi da su j ugosl ovenski gener al t abni ofi ci ri na svom s as t anku
konst at oval i da j e j ugosl ovenska voj ska od kr aj a de c e mbr a u veoj mer i mobi l i sana. Povod
za t o bila j e pr et ea si t uaci j a na Bal kanu, izazvana gr ko- i l al i j anski m r a t om i pokr e t i ma ne-
maki h t r upa Nar oi t o uznemi r avaj ue za Jugosl avi j u bilo j e povl aenj e nemaki h t r upa u
jaini ' od 46.000 ljudi iz r umuns kog Banat a u j ugos l ovens ko- maar s koj pogr ani noj obl ast i
i nj i hovi dal j i pokr et i ka j ugoi st oku Rumuni j e na bugar sko- j ugosl ovensku gr ani cu. Zbog
t oga j e Jugosl avi j a uput i l a ove novomobi l i s ane t r upe u obl ast Ni - Skopl j e. et ni ci , koj i su
do sada bili st aci oni r ani u Novom Sadu, pr ebaeni su t akoe u j une obl ast i . Pod vods t vom
akt i vni h ofi ci ra, ove t r upe su dobi l e speci j al nu obuku kao padobr anci , ma i novoe, of er i
itd. Jugosl ovenske voj ne vlasti rei l e su da se rezervni ofi ci ri Jevr ej i ne dodel j uj u akt i vni m
j edi ni cama nego r adni m et ama Pr i r odno j e da su f ol ksdoj er i , od koj i h su f or mi r ane ove
r adne et e. st r ogo t r et i r ani od s t r ane pr et post avl j eni h Jevreja.
Na kraj u izvetaja govori se o sast anku br i t anskog voj nog i zasl ani ka sa
pomoni kom f r ancuskog voj nog izaslanika u Beogr adu, o t ome da amer i ka
vlada, u s por azumu sa br i t anskom vl adom, namer ava da poal j e 60 obave-
t aj aca u Jugosl avi j u, Maar sku i Rumuni j u koji t r eba da r ade za r aun V. Bri-
tanije, da al banski emi gr ant i u Jugoslaviji oekuj u nar eenj e iz Gr ke da
budu spr emni (da st upe u akci j u - V. T.) kad dobi j u parol u Brahim i da se
doznaj e
iz sr pski h izvora da se ner nake vesti na s r ps kom jeziku, koj e se emi t uj u pr e ko radi o-
st ani ca Prag i Br no, pr at e sa vel i kom panj om Meut i m, po t o se uvee ove r adi o- st ani ce,
zbog smet nj i , vrl o sl abo uj u. post oj i elja da se uspost avi jo j edna emi si j a posl e podne.
2 2
Kao t o se vidi, nemaka obavet aj na sl uba je budno i sa us pehom pra-
tila dogaaj e u Jugoslaviji, zahval j uj ui zavr bovani m obavet aj ci ma u redovi-
ma pet okol onaa.
MI SI JE NOVINARA GREGORICA
I ADVOKATA STAKICA
Kraj em j anuar a 1941. j ugosl ovenska vlada se ponovo obrat i l a novi nar u Gre-
gori u i advokat u St aki u da bi i st ovr emeno obnovi l i kont akt e sa Ber l i nom
i Ri mom. Tako je Gregori , pr eko pr edst avni ka novi nske agenci j e DNB Smi-
ta, pr edao Cvet kovi evo pi s mo za Ri bent r opa. koj e je Smit 29. j anuara ur ui o
Hi t l eru. U ovome pi smu je, por ed pr edl oga da Cvet kovi doe u Nemaku na
razgovore sa Hi t l erom i Ri bent r opom, izneta ocena unut r anj e- pol i t i kog sta-
nj a u Jugoslaviji, kao odj ek i t al i j anskog poraza u Gr koj i br i t anske pr opagan-
de, zatim bor be i zmeu razni h pol i t i ki h st r uj a i alba na akci j u mi ni st r a
pr avde Konst ant i novi a, kao pr obr i t anskog i pr osovj et skog oveka itd.
23
No,
Gregori je od Her ena saznao da su u Berl i nu jako i znenaeni st avom Ju-
goslavije koji se, upr kos razgovora u Fulu, nije pr omeni o, a iznad svega u
mnogi m mani f est aci j ama svakodnevne pol i t i ke akt i vnost i . Gregori se po-
uri o da i h uveri da post oj i mogunost da se itav pr obl em pokr ene sa mr t ve
take, jer se Cvet kovi i zj asni o s pr emni m da to uradi vrlo brzo, ako bi mu
nemake vlasti dal e pri l i ku da shvati koj a su t o nepodudar na t umaenj a raz-
govor a sa Ci ncar - Mar kovi em. U stvari, u Beogr adu su per f ekt no shvatili e-
lje ner nake vlade. Cvetkovi je samo t rai o da se itava st var stavi na di sku-
siju, da dobi j e u vr emenu i da t o vie odgodi defi ni t i vnu odl uku, u oekiva-
nju razvi t ka voj no-pol i t i ke si t uaci j e na Bal kanu. Gregori se ukl j ui o u tu
stvar, sa ci l j em da za Cvet kovi a i sposl uj e poziv nemaki h vlasti za susret na
koj em bi dol o do j ednost avni h obj anj enj a.
2 4
Naime, funkcionar nemakog
Ministarstva inostranih poslova, Hevel, izvestio je 29. j anuar a d a j e podneo Fi-
r er u pi smo koj e j e Grogori uput i o Smi t u i d a j e Firer, pot o g a j e proi t ao,
pr i st ao da se Cvetkovi pozove i da nije pome nuo dat um, ali misli da bi bilo
bol j e da ga pri mi u Ber ghof u nego u Berl i nu. Hevel je dodao: Ja s mat r am
da e Firer biti u Ber ghof u posl e 6. ili 7. f ebr uar a. U svakom sl uaj u, Firer eli
da Cvet kovi a pri mi lino. Pot om j e Smit t el ef oni r ao Gregori u da doe u
Berlin radi dogovora, pot o j e pr edsedni k vl ade pri hvat i o poziv. Gregori a j e
4. f ebr uar a naj pr e pr i mi o Smi t , a zatim i Ri bent r op.
2 5
Dr Smit je istog dana
u izvetaju izneo razgovor sa Dani l om Gr egor i em koji, zbog i nt eresant nost i ,
donos i mo u opi r ni j em izvodu. Gregori j e naj pr e izjavio da j e st ekao utisak
da razgovori Ri bent r opa i C. - Mar kovi a27. novembr a 1940. u Fulu nisu bili
pr eneseni Cvet kovi u i knezu namesni ku o svim pi t anj i ma onako kako se
mogl o o e ki va t i . . . da j e r eagovanj e Nemake na ponudu Jugosl avi j e, koj a j e
usl edi l a posl e Markovi eve poset e Fulu, ost avi o utisak na Cvet kovi a da j e
Berlin oeki vao net o dr ugo.
Si gur no j e i van s umnj e d a j e Mar kovi shvat i o r azgovor e jeziki t ano. ali nije nemo-
gucno da on nije t ano i kor ekt no r azumeo sut i nu i . pr e ma t ome, t o ni j e dal j e pr e ne o Tako
je Gregori, iz. razgovora, koji je i mao sa mi ni st rom i nost rani h poslova, dobi o utisak da se sa
ne ma ke s t r ane s mat r al o d a j e naj vani j e pr i s t upanj e Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u S dr uge
st r ane, kako je on zakl j ui o iz r azgovor a koji je i mao sa Cvet kovi em. Mar kovi je bi o ja\ <o
d a j e Nemaka oeki val a da e Jugosl avi j a zauzeti stav po pi t anj u novog por et ka. Meut i m,
oev i dno j e da j e Mar kovi s ma t r a o da j e Nemaka oeki val a da j edan pakt o ne na pa da nj u
sa Nemakom bude odgovor na t o pi t anj e. Ver ovat no j e da j e Mar kovi dobi o pot vr du za
svoj e gl edi t e u i nj eni ci da su u r azgovor i ma u Fulu Nemci nagovest i l i da Nemaka. kao
rezul t at dogaaj a na Bal kanu, s mat r a da j e dol o vr eme kada Jugosl avi j a mor a pr i hvat i t i po-
litiku pod nemaki m r ukovods t vom (Markovi j e oset i o. ili oi t o t vrdi da j e os et i o u t oku
razgovora, ne ma ku na me r u da se Jugosl avi j a pr i dobi j e za ne ma ku pol i t i ku bez Italije i ak
da se i skori st i si t uaci i a Italije). Gr egor i me j e ne pos r e dno pi t ao da l i j e pr i s t upanj e Jugos-
lavije Tr oj nom pakl u bi l o di r e kt no s pome nut o u t oku r azgovor a i kr at ko i j asno r ekao da
mi j e uput i o pi s mo posl e r azgovor a sa Cvet kovi em koji j e izrazio elju da doe ovamo. Po-
t o j e dobi o moj poziv da on. Gr egor i , doe u Berl i n, ponovo j e govor i o sa Cvet kovi em
ko| i mu j e r ekao da e se odma h odazvat i nemakom pozi vu Kad sam post avi o pi t anj e, kada
Cvet kovi ima na me r u da doe. Gr egor i j e odgovor i o: . Cvet kovi mi j e r ekao da ga s aekam
u Nemakoj u sl uaj u nepos r ednog poziva ' Kad sam obazr i vo upi t ao da li je Cvet kovi iz-
razi o neke s umnj e u pogl edu nai na poset e. da l i eli da doe i nkogni t o ili eli da pos et a
bude obj avl j ena. Gr egor i j e odgovor i o: . Cvetkovi pi e pu t a Nemakoi modal i t et e o posel i ;
on s a mo eli da i Ci ncar - Mar kovi c bude pozvan On t rai da budu napr avl j eni a r a n ma ni
koji e mu omogui l i da govori na s a mo sa mi ni s t r om i nost r ani h posl ova ili, ako j e moguno,
sa Fi r er om. ' Ja sam od Gr egor i a t r ai o da mi izloi svoj e l i no mi l j enj e - kako bi se st vari
mogl e razvijati Kad s am post avi o ov o pi t an je, on j e pos t ao veoma opr ezan. Tvrdi o j e da ni j e
di r e kt no pi t ao Cvet kovi a o pr i l aenj u Jugosl avi j e Tr oj om pakt u. Nekol i ko put a j e podvu-
kao. da bi sve akci j e, koj e bi znai l e podr avanj e Italije ili us t upke Italiji, bile u s ada nj oj si-
t uaci j i vrlo ne popul a r ne u Jugosl avi j i .
Zbog pr i s t upanj a Tr oj nom pakt u, pol i t i ki m i zj avama koj e bi i z t oga proizilazile, j ugos-
l ovenska pol i t i ka bi mogl a l ako posl at i nepopul ar na. Ovo bi se mogl o, meut i m, popr avi l i
ako bi se odma h, posl e pr i st upanj a, objavili uspesi koj e bi zeml j a post i gl a ovi m pr i st upa-
nj em .ja mi sl i m npr . na Sol un' , doda o j e Gregori. Ovo gl edi t e Gr egor i i e pr avdao de-
t al j ni m obj a nj enj em o j ugosl ovenskoj unut r a nj oj si t uaci j i . Nai me, u Jugosl avi j i se pol i t i ka
ne osl anj a na s t r anke ili na silu. nego i skl j ui vo na pr avo i muc di nast i j e . To znai da kru-
na r azmat r a sve pr obl eme, nar oi t o svoj u spol j nu pol i t i ku, i skl j ui vo sa gl edi t a post oj anos-
ti svoj e moi kao i sa di nast i ki h pozi ci j a. Radei t ako, kr una se kori st i pr e ds e dni kom v lade,
koga j e i zabral a i koji zavisi od kr une. Ako pol i t i ka pr eds edni ka vl ade dove de moc di nast i j e
u opasnost , svoj om s ops t venom gr e kom ili ne. n a me r n o ili ne na me r no, o n d a se pr eki da nit
koj a vezuj e ki unu sa pr e ds e dni kom vl ade i . ako j e pot r ebno, kao u sl uaj u St oj adi novi a.
izaziva se nj egov pad, koji odj e kuj e do naj udal j eni j eg hr vat skog sela. da bi se t i me uvrst i l a
moc di nast i j e. Na ovaj nai n. odl uka o s pol j noj politici mor a biti u skl adu i u slubi moi di-
nast i j e koj a moe da se osl oni i s t ovr emeno s a mo na nekol i ko linosti i zbog t oga j e pr i si l j ena
da vodi odr e e nu opor t uni s t i ku pol i t i ku Na pi t anj e .da li su po mi l j enj u di nast i j e defi -
ni t i vno ukl onj ene s umnj e u pogl edu konane ne ma ke pobede?' , Gr egor i j e d a o i zvrdava-
jui odgovor . Rekao j e da misli da ce us kor o nest at i i pos l ednj a s umnj a. St var no, ove s umnj e
su pot kr epl j ene est i m i t al i j anski m neus pes i ma. nar oi t o u sl uaj u Konst ant i novi ca koji j e
i skori st i o t akvu si t uaci j u Meut i m, si t uaci j a se mor a r azmat r at i sa speci j al nog gl edi t a sme-
ne names ni ka. ta t o znai-
1
est og s e pt e mbr a i st i e ma nda t kneza na me s ni ka r egent a Pavla;
on j e ambi ci ozan. Iako nema na me r u da i dal j e bude names ni k. i pak bi el eo. zbog l i nog
i pat r i ot skog ubeenj a. da vri odl uuj ui pol i t i ki ut i caj . Kako moe on t o da ur adi ? Sa mo
ako post ane nosi l ac j ednog pr ogr a ma spol j ne pol i t i ke koj i j e odl uuj ui za razvoj i budu-
nost Jugosl avi j e Takav pr ogr am je i s ar adnj a sa Ne ma kom i pol oaj Jugosl avi j e u novoj or-
gani zaci j Evr ope Knez names ni k ne voli da sam donos i odl uku; u t akvom sl uaj u on bi e-
leo da dobi je podr ku i od pr eds edni ka vl ade koji je vol j an da t akvu odl uku done s e . . Iz
t oga proi st i e da knez tei da poj aa svoj pol oaj i da zavede pol i t i ku koj a e mu obezbedi t i
st al an ut i caj na | ugosl ovensku vl adu. Pr edsedni k vl ade i ma istu ambi ci j u - da obezbedi svoj
pol oaj , sa names ni kom i kasni j e sa kral j em. Na kr aj u, Gr egor i je zakl j ui o: Sledei po-
st upak mor a se pr i meni t i u vezi sa pr i l aenj em Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u: pot o j e Marko-
vu:. kao odgovor no lice za ovo pi t anj e, vodi o r azgovor e sa mi ni s t r om i nost r ani h posl ova, po-
litiki pr eds t avni k kr une, ij. pr eds edni k vlade, mor a uzeti na s ebe pol i t i ku odgovor nos t za
t akvu odl uku, ost avl j aj ui f or mal nu odl uku knezu names ni ku.
2 8
Kraj em j anuar a mi ni st ar dvor a Anti pozvao j e advokat a St aki a i zamo-
lio ga da poe u Rim, j er nadol aze veoma t eke prilike zat o t o su u Beograd
stizali izvetaji da e Nemaka traiti obj anj enj e, a vlada se br i nul a kako
u t om t r enut ku da uskladi politiku mira i neut ral nost i sa nemaki m zahtevi-
ma. Sada nailazi veoma znaaj an momenat - dodao je Anti - u koj em mo-
emo event ual no iskoristi italijanski faktor, pa j e St aki u dao odgovor kne-
za Pavla na Canove pr edl oge od novembr a 1940. godi ne. U t om dugom odgo-
voru od sedam t aaka knez Pavle je, ugl avnom, izjavio d a j e anova izjava, po-
t vrena od Musolinija, sa zadovol j st vom pr i ml j ena, nai me, da Italija smat r a
Beogradski pakt kao vanu bazu svoje pol i t i ke pr ema Jugoslaviji, d a j e spr em-
na da i dal j e ost ane u pri j at el j st vu sa Jugosl avi j om, da je post oj anj e Jugosla-
vije u i nt eresu Italije i d a j e Italija s pr emna da pot uj e t eri t ori j al ni i nt egri t et
i neut r al nost Jugoslavije. Zatim knez navodi da do sada nije odgovor eno zato
to se t ada Italija nalazila u vrl o t ekom pol oaj u, a Jugosl avi j a je t akoe ima-
la ponet o da trai od Italije, to bi znailo kao da Jugosl avi j a pr i menj uj e neku
vrstu di pl oma t s ke uene. Canova pri j at el j ska dekl araci j a umi ri l a j e Beog-
rad u pogl edu namer a Italije i omogui l a Jugoslaviji da ost ane izvan r at a . . .
Jugoslavija mor a biti veoma mudr a i paljiva u svoj oj politici pr ema Nema-
koj, jer nema razloga da se ali na njen stav koji je uvek bi o korekt an. Dok
se niia ne moe prigovoriti ili prekorevati u politici Nernake prema Jugosla-
viji, dotle nije isto bilo sa Italijom. Odgovorni nemaki faktori obavestili su nas
da Italija, pre napada na Grku, namerava napasti Jugoslaviju i da samo zahva-
ljujui Nemakoj Jugoslavija je spaena od planiranog italijanskog napada. Ju-
goslavija ali to Italija nije uvek imala stalnu prijateljsku politiku prema njoj,
dok je u susednim zemljama - Maarskoj, Bugarskoj i u Albaniji pomagala re-
vanistike pokrete protiv jedinstva i sigurnosti Jugoslavije, finansirala i poma-
gala subverzivne pokrete, kao ustaki pokret Ante Pavelia (podvukao V.T.).
Jugoslavija jo uvek eli da se njeni odnosi reguliu pr eko Rima, s tim da se ne
di ra u oset l j i vost Nernake. Da bi se Jugosl avi j a mogl a odl ui t i za pol i t i ku
spor azuma sa Italijom, Beogr ad bi eleo da dobi j e odgovor na pi t anj e da li
je Italija u st anj u da dobi j e odobr enj e Nernake za takvu pol i t i ku i da li je Ita-
lija s pr emna da u t om smi sl u pr eduzme kor ake u Berl i nu, da bi j edna t akva
ponuda bila zaj edni ki ui nj ena od Nernake i Italije? Na kraj u je i st aknut o
da je za Jugosl avi j u nemogue da pri hvat i pol i t i ku spor azuma sa Osovi nom
na bazi pr i st upanj a Tr oj nom pakt u.
27
St aki je 1. f ebr uar a posl ao pi smo Anfusu u Rim, obavet avaj ui ga da e
uskor o stii sa odgovor om kneza Pavla na anove pr edl oge od novembr a
1940. Napomenuo je da je Ci ncar - Mar kovi u meuvr emenu poset i o Nema-
ku i nagl asi o da se radi l o samo o i nf or mat i vnoj poseti, a ne o konkur en-
ciji. Tako su Jugosl oveni brusili oruj e svoje di pl omat i j e da bi nali put spa-
senj a pr e no t o i h Osovi na defi ni t i vno prikljeti, dok se Cvetkovi br i nuo
da uspost avi di r ekt an kont akt sa Berl i nom, pri kazuj ui se s pr emni m da pre-
govara na bazi nemaki h zaht eva, dot l e je knez Pavie teio da i skori st i sl abu
poziciju Musol i ni j a da bi ga naveo da odvrat i Hi t l era da obavezuj e Jugosl avi j u
da udu u Troj ni pakt .
28
Istoga dana, 4. f ebr uar a, kad je Gregori a naj pr e pr i mi o Smi t , a zatim i
Ri bent r op u Berl i nu, u Bariju su pri mi l i St aki a - naj pr e grof ano, a zatim
i Musolini. U razgovoru sa gr of om anom St aki se st r i kt no dr ao i nst rukci j a
koj e mu je dao mi ni st ar dvor a Anti, ali mu je ano iznad svega izrazio Mu-
sol i ni j evo i svoje udenj e zbog t oga to j e t ol i ko zakasni o odgovor Beogr ada
na ponudu i t al i j anske vlade od novembr a 1940. godi ne. Musol i ni je, pak, oce-
nio da motiv obnavl j anj a kont akat a nije bi o da se st ekne ut i sak kako Beogr ad
net o trai od Italije zbog nj eni h vojnih neuspeha, nego zbog t oga t o j e beog-
r adska vl ada uver ena da j e sudbi na Grke zapeaena i da, pr ema t ome, ne
t r eba da izgubi pri l i ku da uest vuj e u nj enoj podeli, zbog nade da e dobi t i
Sol un pre Bugara, bez prot i vusl uge demi l i t ari zaci j e j adr ans ke obal e, i da j e
nj ena namer a da se pregovarai odmore u Ri mu pr e no t o st i gnu u Berl i n.
Meut i m. Musol i ni j eva ocena nije bila t ana. j er j e glavni cilj obnavl j anj a kon-
t akat a bio da se dobi j e podr ka Italije da bi se odst rani l i ili bar ublaili ne-
maki zahtevi. Pot o se uveri o da nije zadovol j i o ni Musol i ni j a ni Cana svojim
obj anj enj em zat o Beograd nije bl agovr emeno odgovor i o na ponudu itali-
j anske vlade, St aki se t r udi o da odbi j e nj i hove pr i govor e i da ubedi Muso-
linija da ponaanj e Jugosl avi j e ne posmat r a na bazi nepover enj a i pr edr asuda,
j er knez Pavle eli da ouva mi r i da mu j e neophodno ne s amo da uveri j avno
mnj enj e da j edi nst vo Jugosl avi j e i sl oboda nj enog unut r anj eg ivota nee biti
dovedeni u pi t anj e od st r ane Osovine, nego i da odri pr i sut ni m svoje strikt-
no prot i vl j enj e pr i st upanj u Tr oj nom pakt u. On eli da dade pr i or i t et prija-
teljstvu sa Italijom na bazi Beogr adskog ugovora, ali ne moe a da ne vodi ra-
una o nemakoj snazi, elei da bude si guran da e Italija biti u st anj u da ob-
novi i poj aa odnose Jugosl avi j e s Osovi nom na toj osnovi i da ui ni da to pri-
hvati Nemaka. Staki je, por ed toga, upi t ao Musol i ni j a da li moe i zmeni t i
svoje mi l j enj e o Jugoslaviji, napust i t i svoje st al no sumnj i enj e pr ema nj oj i
uvideti da ona ni kad nije predst avl j al a opasnost za Italiju i da li se moe sa-
glasiti sa t i m da Jugosl avi j a ost ane izvan rat a i uva mi r na Bal kanu?
Nalazei d a j e St aki evo izlaganje i zvanredno i nt er esant no, Musol i ni j e
u svom dugom odgovor u, i zmeu ostalog, r ekao da bi bi o veoma zadovol j an
kad bi se sva r azmi moi l aenj a i zmeu dve zeml j e j ednom zauvek eliminisala
i dodao: Ovom prilikom nudim Jugoslaviji prijateljstvo koje u lino gajiti kao
bazu italijanske politike na Balkanu. elim da Jugoslavija ostane van rata*. Is-
takao je da e dati takve predloge koji nee predstavljati nikakvu prepreku za
produbljivanje priftiteljstva sve do saveznitva... s tim da ta sar adnj a ne is-
padne kao plan za f or mi r anj e bl oka koji bi sluio kao ravnot ea u odnos u na
Nemaku. Na St aki evu pr i medbu d a j e t o pr venst veno i nt er es Italije koj a ne
bi dobr o pri hvat i l a situaciju u koj oj bi Nemaka bila svemogui gospodar ,
Musolini j e r ekao da u ovom mome nt u mor amo raditi i post upat i t ako da
se to ne kae. ve da t r eba nai razloge da uver i mo ne t ol i ko Hitlera, t o
nee biti t ako t eko, kol i ko Ri bent r opa koji j e j edan perverzni pokvare-
njak . . . I radi toga na dogovor t r eba da dobi j e sagl asnost Berlina. Pot o j e
i st akao da j e na posl ednj em sast anku sa Hi t l er om zakl j ueno da se Jugoslaviji
dadu ust upci da bi ost al a van r at a i da bi konfl i kt na Bal kanu bi o t o pr e lik-
vidiran, Musolini je, izlaui si t uaci j u, ugl avnom rekao: d a j e Bugar ska prista-
la da nemake t r upe udu u Bugar sku i da e pri st upi t i Tr oj nom pakt u, da e
nemake t r upe naj kasni j e prvi h dana ma n a ui u Bugarsku i zauzeti pol oaj e
na granici, da e se s ukob sa Gr kom likvidirati za nekol i ko sedmi ca, da e
Tur ska ost at i mi r na i neut r al na, bez obzi ra na stav Jugoslavije, i da Sovj et ski
Savez nee ni pr st om mr dnut i radi tzv. odbr ane Bal kanskog pol uost rva, a
zatim i st akao da knez Pavle t r eba do kraj a f ebr uar a regul i sat i svoje odnos e
sa Osovi nom. Da bi mu ol akao t akvu odl uku, Musolini je rekao da Italija eli
da Solun pripadne Jugoslaviji, jer je uvek mislio da Jugoslavija ima pravo da do-
bije izlaz na Egejsko more, bilo da se to ostvari u okviru Trojnog pakta, bilo u
okviru saveznitva sa Italijom na bazi Beogradskog ugovora. Zatim je dodao da
nudi Jugoslaviji da se zakljui italijansko-jugoslavenski savez, s tim to bi to sa-
veznitvo predstavljalo dovoljan korak za pribliavanje Osovini, tako da bi Ju-
goslavija ostala van rata i ne bi joj bio postavljen uslov da ue u Trojni pakt.
Predloio je da se pitanje jugoslovenske manjine u Istri rei novim ugovorom i
ponudio da se ona razmeni sa albanskom manjinom u Jugoslaviji i da se italo-
j ugosl ovenski odnosi regul i u na sast anku mi ni st ar a i nost r ani h posl ova u
Beogr adu ili Veneciji.
Na kr aj u Musolini je obeao da e se lino sastati sa Hi t l er om ako ga knez
Pavle obavest i pr eko M. Antia ili St aki a d a j e pri hvat i o nj egovu ponudu, da
e pot vrdi t i da t a ponuda bude zaj edni ka ponuda Osovi ne i da e kr aj em feb-
r uar a odrat i veliki govor u Ri mu, u koj em e obj asni t i novo savezni t vo Ju-
goslavije i Italije i nj egovu novu pol i t i ku pr ema Jugoslaviji.
Na St aki evu pr i medbu da pr edl oeno r eenj e Sol una, umes t o da ol aka
pregovore, ono e ga oteati, j er bi uee Jugosl avi j e u komadanj u prijatelj-
ske zeml j e bilo u supr ot nost i sa koncepci j om Namesni t va i opt i m raspol o-
enj em j avnog mnj enj a, Musolini j e r ekao St aki u da opome ne kneza Pavla
da ako Beogr ad def i ni t i vno ne rei svoje odnose sa Osovi nom i ne prihvati
ponudu Sol una onda bi Nemaka mogl a defi ni t i vno ost at i u Solunu. Pored
toga, ano je izrazio nezadovol j st vo u odnosu na j ugosl ovensko- maar ski
pakt o pri j at el j st vu, post avl j aj ui pi t anj e da li je zakl j uen zato da priblii Ju-
goslaviju Osovini ili obr nut o da priblii Maar sku Velikoj Bri t ani j i pr eko Ju-
goslavije? St aki j e odgovor i o da spor azum znai pacifikaciju podunavs kog
regi ona i da je, kao takav, vrlo dobar za Italiju.
Tako se St aki eva misija zavrila sa j ednom not om kompl et nog nepove-
renj a koj e je umanj i l o vr ednost Musolinijevih i anovi h pr edl oga i garanci j a,
j er se nisu ustezali da j ugosl ovensku inicijativu i skori st e da ponovo uravno-
tee svoje pozicije u Berl i nu.
Grof Cano je 5. februara 1941. saoptio Ribentropu i Hitleru da je Musolini
primio izaslanika ministra dvora Antia koji je ponudio nastavak pregovora iz-
meu Jugoslavije i Italije radi produbljivanja Ugovora od 1937. godine i pribli-
avanja Jugoslavije, preko jednog ugovora sa Italijom, za pristupanje Trojnom
paktu. Protivusluga Italiji za to mogla bi biti demilitarizacija dalmatinske obale,
a za Jugoslaviju ustupanje teritorije Soluna, kojeg Due smatra prirodnim i vi-
talnim interesom Jugoslavije u pravcu Mediterana. Muso\ini je podr ao pro-
dubl j i vanj e pakt a, naravno uz pr et hodnu konsul t aci j u o sagl asnost i o t ome
sa vl adom Rajha, oekuj ui da dobi j e zvani an odgovor Beogr ada u t oku
i due sedmi ce.
2 9
U memorandumu nemakog dravnog sekretara Vajscekera od 5. februara
mi ni st r u i nost r ani h posl ova kae se da je Musolini u koment ar u naveo da bi
zakl j uenj e pomenut og pakt a povol j no ut i cal o na razvi j anj e pol i t i ke sila Oso-
vine na Bal kanu i dovel o do mor al ne i voj ne pr opast i Grke, da bi Velika Bri-
t ani j a doivela kr ah svojih posl ednj i h nada i i nt ri ga u Beogr adu i u Sofiji, da
bi se Tur ska nala pot puno sama licem u lice pr ema nemaki m voj ni m sna-
gama, a nj ena i nt ervenci j a u Gr koj post al a bi izlina i da bi ona usled t oga
mogl a da pr omeni svoj e dr anj e koj e j e imala do sada. Ti me bi dalji nast avak
razvi j anj a pl ana u cent r al ni m i i st oni m del ovi ma Sr edozemnog mor a bio
ol akan.
3 0
ano je i zbegao da referi e da je Musolinijeva i dej a bila da se novom ugo-
voru sa Jugosl avi j om dade karakter lenog i st i nskog i pravog pol i t i kog sa-
veza, a Musolini je skri vao da je plan za takav ugovor pot ekao od njega, a ne
sa st r ane Beogr ada, i, umes t o da se zauzme da ga Hi t l er pri hvat i kao al t erna-
tivu pr i st upanj a Tr oj nom pakt u, on ga j e pri kazi vao kao pot r ebno sr edst vo
da ga ol aka. U stvari, Musol i ni j eva pr eokupaci j a je bila da zaust avi ili bar
uspori nemako nast upanj e pr ema Grkoj, smat r aj ui d a j e za slom Gr ke
suvina i nt ervenci j a nemake ar mi j e i nadaj ui se da st i gne u Sol un pr e Ne-
make. Zato j e podst i cao Jugoslaviju da ne odust aj e od znaaj nog izlaska na
Egej, istiui Hi t l eru da Sol un smat r a pr i r odni m i vi t al ni m izlazom Jugos-
lavije pr ema Medi t er anu, ali da u zamenu za nj egovo pr epu t anj e ponovo tra-
i demi l i t ari zaci j u j adr ans ke obal e. Meut i m, Nemci odmah odbacuj u ideju
zakl j uenj a novog i t al i j ansko-j ugosl ovenskog pakt a, jer su smat r al i da ne od-
govara nj i hovi m el j ama u pogl edu si gurnost i na j ugosl ovenskom boku. St o
vie, Ri bent r op je upozor i o na opasnost i koje mogu proi st ei iz toga t o Beog-
rad pokuava da zabije klin i zmeu Rima i Berl i na, pa je traio da se ta igra
odmah osuj et i .
31
Fon Heren je 5. februara obavestio Ministarstvo inostranih poslova da je iz
pouzdanih izvora saznao da je knez Pavle u razgovorima sa amerikim pukov-
nikom Donovenom ljubazno, ali odluno odbio Donovenov predlog o formi-
ranju balkanskog fronta protiv Nemake, sa obr azl oenj em da je r aspol oenj e
nar oda t akvo da i skl j uuj e svaku r at nu avant ur u, osi m ako j e dr avno pod-
r uj e di r ekt no napadnut o, da se t ome mor aj u dodat i unut r a nj e t ekoe, os-
kudi ca u pr evozni m sredst vi ma i u gorivu i da sudbi na neki h severni h i za-
padni h zemal j a del uj e kao zast rauj ui pr i mer . Uost al om Jugosl avi j a j e neko-
liko put a dobi l a umi r uj ua uver avanj a od st r ane vl ade Rajha. Her en j e do-
dao da izlaganja kneza namesni ka odgovar aj u st varnost i i izgledaju pot puno
verodost oj na.
32
Sut r adan. 6. f ebr uar a, Her en j e st rogo poverl j i vi m t el egr amom obavest i o
mi ni st r a i nost rani h poslova da ga je Ci ncar - Mar kovi
mol i o da ga poset i m danas popodne i saopt i o mi da j e pr eds edni k vl ade Cvet kovi
da na s pr i mi o s aop t enj e od Gr egor i a i z Ber l i na da mi ni st ar i nost r ani h posl ova Raj ha mol i
pr eds edni ka i nj ega, mi ni st r a i nost r ani h poslova, da ga poset e kr aj em nedel j e u Nema-
k o j . . . Mi ni st ar i nos t r ani h posl ova zamol i o me j e da zat rai m da se pr over i u Ber l i nu Gre-
gor i evo s aop t enj e i da u svakom sl uaj u odma h izvest i m mi ni st r a i nos t r ani h posl ova
Raj ha d a j e nuni s i r u pr eds edni ku i nj e mu l i no i z t ehni ki h razl oga ne mogu e da dou pr e
ut or ka uvee.
3 3
Ministar inostranih poslova Ribentrop je u 3,55 asova uj ut r o 6. f ebr uar a
posl ao fon Her enu sledei i frovani t el egram:
Dr Gr egor i je, posl e uspost avl j anj a kont akt a pi s me ni m put em sa nael ni kom Ode-
Ijenja za t ampu u Mi ni st arst vu i nost r ani h posl ova ( Smi l om V.T.), u s por a z umu sa ovi m,
do ao pr e nekol i ko da na u Berl i n i izjavio u pover enj u da j e Cvet kovi eva elja da zaj edno
sa Ci ncar - Mar kovi cem doe u Nemaku da bi ponovo razgovaral i sa mn o m o t ekui m po-
litikim pr obl emi ma i, ako je mogue sa Fi rerom; zbog loga sam danas lino pr i mi o dr
Gr egor i a i on mi je pot vr di o ovu izjavu.
Molim poset i t e odma h pr eds edni ka vl ade i javite mu. u vezi sa pome nut i m i zj avama
dr Gr egor i a. da u se r adovat i da i dal j e r azmot r i m s nj i m i g. Ci ncar - Mar kovi cem kom-
pl eks pi t ani a koj a su bila pr edmet prv i h r azgovor a sa posl ednj i m, kr aj em nove mbr a . Vero-
c a t noc c so ovoj guspodi prui l i pri l i ka da ih pri mi Fi rer Zat i m moli Her ena da ga obavest i
kada bi bilu zgodno da njih dvoj i ca dou u posel u, napomi nj ui da t e on od pet ka ove ne-
del j e i nadal j e bili u FuSlu, a Fi r er e ver ovat no pr ovest i vi kend u Ber ghof u: mol i m da ih
pi t at e da li ele da ovo put ovanj e za sada os t ane u t aj nost i . i da nakon poset e C vetkov iea,
posel i t e Ci ncar - Mar kovi a i obavest i t e ga ci t ome.
3
*
Ri bent r op je istog dana pr i mi o novi nara Gregori ca i obavest i o ga da je
sa Musol i ni j em i anom pr eci zno di skut ovao o svim pi t anj i ma koj a i nt eresu-
ju Jugoslaviju i da je rezul t at tih razgovora bi o naj povol j ni j i koji se u Beog-
radu mogao oekivati, s tim da i zmeu Nernake i Italije, kao i uvek. postoji
pot puno zaj edni t vo ideja u odnosu na ta pi t anj a. Ri bent r op se ljutio t o Ju-
goslavija jo nije nita ur adi l a da obj asni si t uaci j u i da od saveznikih pred-
loga pr ee na konkr et an pl an. Zatim je izjavio da je s pr eman da pri mi Cvet-
kovia i Ci ncar-Markovi a kr aj em sedmi ce i odmah im uput i o zvani an poziv,
uz i nformaci j u da postoji i mogunost da se sast anu i sa Hi t l erom. Meut i m,
sut r adan uj ut r o Gregori u je j avl j eno iz Beogr ada da nije mogue da dv a mi-
ni st ra t ako brzo krenu u Berl i n, dok je sam Gregori mor ao odmah da se vrati
da podnese svoj izvetaj. Nisam r azumi o koji se avo ponovo dogodi o. Naj-
pr e velika urba, a sad ponovno odgaanj e - pr okoment ar i s ao je Gregori .
Kad je kr enuo za Beograd Ri bent r op ga je zadui o da upozori svoje sunar od-
nike da Jugoslavija sada ima pri l i ku i veliku sreu koju ne t r eba isputati, j er
se sline si t uaci j e vie nee ponovi t i .
35
Jugoslovenski ambasador u Bukuretu je 6. f ebr uar a posl ao opi r an izve-
taj (ekspedovan sl edeeg dana) mi ni st ru i nost r ani h poslova Cincar-Markovi-
u u koj em, i zmeu ostalog, navodi da je sa vie st rana saznao da se broj ne-
maki h voj ni ka u Rumuni j i kree i zmeu naj manj e 200 i 250 hiljada, i to vei
deo du Dunava, i u Dobrudi , a manj i po ost al i m kr aj evi ma Rumuni j e. Pored
toga, pristiu novi tabovi: razni h divizija, v azduhopl ov nih divizija (izgleda da
ih ima tri) i ust anova. Uur bano se vre pr i pr eme t ako da nemake t r upe
mogu biti upot r ebl j ene u svim pr avci ma iz Rumuni j e, ali sve i nj eni ce uka-
zuju d a j e naj verovat ni j a pr et post avka pr i pr emanj e prel aza nemake voj ske
u Bugarsku. No, Nemaka pri kupl j a vojsku za svaku event ual nost , a pr-
venst veno kao opomenu Sovj et i ma da nema mest a nj i hovoj akciji na Balka-
nu. On dal j e smat r a da je cilj pri sust va ove vojske u Rumuni j i da se prui
podrka nemakoj di pl omat s koj a k c i j i na Bal kanu i vri pri t i sak na sve bal-
kanske drave. Ako ne uspe di pl omat ska akcija, onda i ma or uj em da se ost-
vare t e namer e Nemake.
3 6
Mit istar inostranih poslova Cincar-Markovi je pr e toga, t j. 3. f ebr uar a, za-
mol i o
J
i gosl ovenskog posl ani ka u Moskvi da u naj st r ooj t aj nost i i spi t a i sa-
zna:
1) kakvo je gl edi t e sovj et ske vlade pr ema st al nom pr i dol asku nemaki h
t r upa u Rumuni j u i pr i pr emama koje se vre za nj i hov prel az u Bugarsku, t o
moe da dovede do r at nog zapl et a na Bal kanu, s obzi rom na t o d a j e sovj et ska
vlada uvek iznosila bal kanski m vl adama, pa i j ugosl ovenskoj , d a j e zai nt ere-
sovana za odr anj e mi ra na Bal kanu i pr epor ui val a spr ovoenj e pol i t i ke
mi ra i neut ral nost i ;
2) kakav e stav zauzeti sovj et ska vlada pr ema event ual noj odr eenoj
voj noj akciji nemaki h t r upa na Bal kanu, i
3) da li sovj et ska vl ada smat r a da bi l om akci j om bili ugroeni i nt eresi
Sovj et skog Saveza i Jugosl avi j e.
37
Na ova pi t anj a j ugosl ovenski posl ani k j e u op i r nom t el egr amu od 8. feb-
r uar a u 23,37 asova ( pr i ml j en 9. f e br ua r a u 13,45) i zvest i o Ci ncar - Mar kovi a,
ugl avnom, sl edee: d a j e 8. f e br ua r a i mao dug r azgovor sa Vi i nski m, kome
j e r ekao da j e on u vie mahova govor i o da j e Sovj et ska Rusi j a zai nt er eso-
vana za Bal kan, nar oi t o da se t u odri mi r i izloio opas nos t i od ul aska ne-
maki h t r upa u Bugar s ku i za nae i za vae i nt erese. Zat i m mu je r e ka o da
e sve zai nt er es ovane vl ade, ako se t o desi , mor at i ponovo uzi mat i u r azmat -
r anj e op t u si t uaci j u, pa ver uj em i naa i sovj et ska vl ada . . . i da mi sl i m da
e uzaj amna savet ovanj a ut i cat i j edni na dr uge, da e mo da zavisiti j edni od
dr ugi h, nar oi t o a ko bi se gl edi t a o ovoj opas nos t i pokl apal a. On j e odgo-
vori o: Naa pol i t i ka ost aj e ista. Vi j e dobr o poznaj et e, ali kao di pl oma t a zna-
t e d a j e sovj et skoj vladi ne mogu e u ovom mo me n t u ot kr i t i svoj u pol i t i ku. Ja
sam s vama o naoj pol i t i ci ve govori o, a tu su i del a. Gl avne l i ni j e te pol i t i ke
ost aj u iste. I mi, kao i vi ver ovat no, d o p u n j u j e mo sad svoj u or i j ent aci j u. Ni vi
sami ne moet e rei odr e e no kakvo e biti dr anj e vae vl ade. Na or i j ent a-
ciju nau i vau ut i u rat ni dogaaj i . Et o vidite, t al i j ansko af r i ko car s t vo sko-
r o j e sr ueno. I z ovog odgovor a a mba s a dor j e ugl avnom zakl j ui o:
1) da ce Sovj et ski Savez zadr at i dos ada nj i st av i pol i t i ku u net o novoj
f or mi nezar aene st rane, po t o j o ni kako ne eli rat sa Ne ma kom i zat o
t o se di r e kt no ne t i e nj ene t er i t or i j e, a t o znai da e mi r no pust i t i ne ma ke
t r upe da uu u Bugar s ku;
2) da e moda u t om smi sl u dat i j avnu izjavu;
3) da e di r e kt no zai nt er es ovani m dr avama pr epust i t i da se br ane ili ne,
pr e ma t ome kako t e dr ave budu shvat i l e svoj i nt er es;
4) d a j e Sovj et ski Savez zai nt er esovan za Bal kan, ali u pr vom r edu za Bu-
gar sku i Mor euze, j er to ulazi u nj egovu sf er u i nt er esa;
5) da Sovj et ski Savez i ma i nt er esa da Nemaka t o vie osl abi da bi se,
por ed ost al og, i zvukao iz. kl et a Ne ma ka - J apan. Zat o e pomoi , ali odoz-
do, sve bal kans ke dr ave koj e se budu odupr l e Ne ma koj sve do me r e pr eko
koj e bi j e t o poma ga nj e odvel o u otv or eni rat sa Ne ma kom i s a mo dot l e dok
se voj na si t uaci j a r adi kal no ne i zmeni na t et u Nemake; i
6) da e i z ovi h novi h dogaaj a, koj e oekuj e i budno i s p r e mn o pr at i , iz-
vui vel i ku kori st , s kor o bez rizika, nar oi t o a ko se Tur s ka ume a, i da mu.
u sl uaj u da Tur s ka bude pot i snut a, ni ko nee moi st at i na put da uzme svoj
deo.
3 8
Gr egor i i St aki su se 8. f e br ua r a vratili u Beogr ad i podnel i i zvet aj e o
i shodu svoj e mi si j e.
3 9
Posle Gr egor i evog povr at ka, na savet ovanj u u dvor u 8. f ebr uar a, gde su,
por ed names ni ka, uest voval i Cvet kovi , Maek, Ci ncar - Mar kovi , Kul ovec,
gener al Peic i gener al Pet ar Koi, done t a j e odl uka da Cvet kovi i Ci ncar-
Mar kovi podu u Berl i n, ako budu pozvani , s tim da t a mo iznesu argumente
protiv pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, i da se istakne neutralan stav Ju-
goslavije u postojeem evropskom sukobu ( Podvukao V.T.). Ist oga da na voeni
su razgovori i zmeu Cvet kovi a, Maeka i Sut ej a i mi ni s t r a pr avde Mi hai l a
Konst ant i novi ca o ne ma ki m zaht evi ma Tom pr i l i kom j e Maek i st akao da
pakt u t r oj e (Troj ni pakt ) ot pa da i da je moguan pakt o ne na pa da nj u sa Ne-
ma kom (bez Italije) ili neki pos eban pakt . Konst ant i novi j e i zrazi o s umnj u
u obeanj a Ne ma ke i svoj u nepover l j i vost pr e ma nj eni m ponuda ma . U do-
noenj u ove odl uke ni j e uest vovao ceo mi ni st ar ski savet , niti j e bi o obave-
t en o pr eds t oj eem put u pr eds edni ka vl ade i mi ni s t r a spol j ni h posl ova.
4 0
Staki je referi sao knezu Pavlu o svoj i m razgovori ma u Rimu. Knez je bi o
zadovol j an t o Nemaka i Italija ne t rae od Jugosl avi j e t eri t ori j al ne ust upke
ni pravo prel aza njihovih t r upa pr eko j ugosl ovenske t eri t ori j e, ali ne bi pri-
mi o ponudu Sol una niti zakljuiti bilo kakav savez sa Italijom dok ona r at uj e
sa Gr kom. Nije se slagao ni sa r azmenom st anovni t va, jer Slovenci i Hrvati
ive u Istri vie od hi l j adu godi na. Jugosl avi j a ih nece presel j avat i niti ostaviti
Istru Italiji. On je pri hvat i o St aki evu sugest i j u da se t o pr e regul i u odnosi
s Osovi nom zato to su i nf or maci j e koje su stizale u Beograd pot vri val e nje-
gova kategorika pr edvi anj a o spr emnost i Bugar ske da dozvoli prolaz ne-
maki m t r upama i o i ner t nom ponaanj u Tur ske i Sovj et skog Saveza. S dr uge
st rane, oajniki apel koji je Ceril 9. februara uputio balkanskim zemljama,
podstiui ih da se ujedine i da s Velikom Britanijom stvore novi front protiv sila
Osovine, kao i paral el ni podst i caj i amer i ke vlade da i st raj u u uver enj u kraj-
nje pobede Velike Bri t ani j e, nisu ohr abr i l i j ugosl ovenske dravni ke, nego ih
j o vie uveri l e da zapadne demokr at i j e j o nisu bile u st anj u da ef i kasno pru-
e ot por nadi r anj u nemaki h snaga na Bal kanu. Sl edeeg dana knez Pavle sa-
vet ovao je Cvet kovi u i Ci ncar-Markovi u da pr i hvat e Ri bent ropov poziv, s
t i me da saeka rezul t at e nj i hove poset e pr e nego t o bi odobr i o da se nast ave
kont akt i s It al i j om.
Ri bent r op j e odl ui o da odmah upozna i t al i j ansku vl adu o Gregori evoj
misiji i o skor om dol asku Cvet kovi a u Nemaku, s tim da je dogovor eno da
se o t oj poseti ne govori u t ampi , podvi aei d a j e cilj razgovora sada kao
i ranije da se provoci ra pr i st upanj e Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u. On je pod-
vukao da bi. po nj egovom mi l j enj u, bilo pot r ebno da se pot puno usaglasi da-
lje i st upanj e, sa ciljem da se pregovori kruni u povol j ni m zakl j uci ma. Tako
je Hi t l er obavezao Musol i ni j a da odbaci ideju o nekom novom pakt u sa Ju-
gosl avi j om, iz bojazni da bi se mogao ponovi t i ant i nemaki stav iz prol ost i
i radi toga da onemogui beogr adski m dr avni ci ma bi l o kakvu mogunost
manevri sanj a.
4 1
PRVI PO K t SAJ \ BRITANIJE I SAD
DA SPRECH PRI ST! PANJE
JUGOSLAVIJE TROJNOM PAKU
Forin ofi s je posl e sl oma Fr ancuske 1940. bi o skl on da trai kompr omi s sa
Hi t l er om i sklopi mi r sa Nemakom. To se vidi iz depee koju je u j unu I940.
posl ao vedski ambas ador u Londonu svoj oj v ladi, a na osnov u nj egovog raz-
govora sa l or dom Hal i faksom, mi ni st r om spol j ni h poslova i Ri ar dom Bat-
l erom (Butler Ri chard), pods ekr el ar om u i st om mi ni st arst vu. Sada se uvi del o
da sa Hi l l er om nema ni kakvog kompr omi s a i da se mor aj u traiti dr uga sred-
stva za j aanj e protiv-osov inskih snaga. U svom odgovor u, br i t anska vlada je
predl agal a da se Jugoslavija s por a / ume sa Gr kom i Tur skom radi zaj edni ke
akcije prot i vu upada nemaki h t r upa u Bugarsku, pri emu bi V. Bri t ani j a
pruila mat er i j al nu pomo.
Oi gl edno je da ni j edna od velikih sila nije elela neut r al nu Jugoslaviju:
j ugosl ovenska neut r al nost bila je isto t ako mr ska Cerilu i Ruzveltu kao t o
je bila Hi t l eru i Musoliniju. Kako je Ceril mislio, engl eska pomo Grkoj , ne-
posr edna i posr edna, pri vukl a bi Jugoslaviju na st r anu saveznika. On je ne-
posr edno el eo da pomogne Grke or uj em i l j udst vom. A i st ovremeno, eleo
jo da stvori jedan bal kanski front , spaj aj ui zaj edno Jugoslaviju, Gr ku i Tur-
sku. Zato je Ant om Idn (Eden Anthony), bri t anski mi ni st ar i nost rani h poslo-
va, 12. f ebr uar a ot put ovao iz Londona u Kairo, gde je gr ke i t ur ske predst av-
nike pi t ao da li Jugoslav ija namer ava da ude u rat, na i j oj st rani i pod koj i m
usl ovi ma. Saglasili su se da skr enu panj u knezu Pavlu na opasnost koj a pret i
Sol unu i da ga pi t aj u da li e dopust i t i da pri st ani t e padne u i t al i j anske ruke.
Samo dan ili dva pr e toga, knez Pavle j e post avi o sl i no pi t anj e br i t ans kom
posl ani ku Rol and Ajan Kampbel u, ali j e dobi o obeshr abr uj ui odgovor.
Zato je i njegov odgov or na pi t anj a koja su bila post avl j ena u Kairu bio t akoe
neodr een, samo j e r ekao da e se Jugoslavija brani t i od napada i da nee do-
pustiti nemaki m t r upama da pr eu pr eko j ugosl ovenske t eri t ori j e. Jo j e do-
dao da ne moe rei kakva bi bila reakci j a Jugoslav ije ako Nemci kr enu u Bu-
garsku.
42
Pored ost al og Forin ofi s t eko je opt ui vao Cvetkovia i Ci ncar-Marko-
via zato to nisu ozbiljno vodili pregovore sa Tur skom. A Idn je pozvao
kneza Pav la da ut vrdi dat um susr et a u j unoj Srbiji (Makedoni j i - V.T.) da ot-
vor eno razgovaraju. da bi mu det al j no izneo br i t anske pl anove i da sazna da
li Jugosl avi j a namer ava da st upi u ral ili ne, na koj oj st rani i pod koj i m us-
l ovi ma, pr epor uuj ui da Sol un ne padne u r uke Italijana. Meut i m, Names-
nik je odbi o poziv, uz napomenu da bi upl i t anj e Bri t anaca, ogr ani eno na par
sedmica, ostavilo bal kanske zemlje na milost nepri j at el j u sa itavim njihovim
r at ni m pot enci j al om. To odbi j anj e t rebal o je staviti u vezu sa pr edl ozi ma koj e
ce Cvetkovi i Cincar-Markovi izneti u pregovori ma sa Nemakom, da bi se iz-
vukli od pritiska njenih upravljaa.
43
Jugoslavenski poslanik u SAD upozor i o je Stejt depar t ment da bi susret
Cvet kovi a i Ci ncar-Markovi a sa Hi t l erom i Ri bent r opom mogao imati iste
posl edi ce kao i pr et hodni susret i Hi t l era sa dr avni ci ma dr ugi h bal kanski h
zemal j a i dodao da bi s amo lina i nt ervenci j a pr edsedni ka Ruzvelta mogl a
uticati na Namesni ka da ne dones e pogrene odl uke. I, upr avo, 14. f ebr uar a,
dok su Cvet kovi i Ci ncar-Markovi razgovarali sa Hi t l er om i Ri bent r opom,
amer i ki dravni s e kr e t a r j e lino doao u j ugosl ovensko posl anst vo i pr edao
Ruzveltovu por uku.
4 4
Ta por uka glasi:
Pr edsedni k eli da slavi do znanj a d a j e on. u vr eme kada su mi r ol j ubi vi nar odi zauzel i
pol i t i kom iji j e cilj zat i t a nj i hove nezavi snost i i i nt egr i t et a, i skr eno ube de n da ni kakva
nova pol i t i ka agr esi vni h sila - ak ni na di pl omat s kom pol j u - nee pr okr i t i put novi m za-
htev i ma koji bi mogl i bi t i pi aeni pr e t nj a ma o upot r ebi sile pr ot i vu nezavi snost i ugr oene
zeml j e. Zakon o zajmu i najmu, koji je sad pr ed Kongr esom, a ve ga je pr i hvat i o Predst av
mki dom i Senat ski komi t et za spol j ne posl ove, pr ua v ladi SAD mogunos t da znat no po-
mogne one nar ode, koji mogu biti rt ve agresi j e, ili koji su agr esi j om ugr oeni .
4 5
Na ovu por uku j ugosl ovenska vlada je odgovorila:
Naci st i ki prvaci nisu postavili ni kakav zaht ev pol i t i ke ili voj ne pr i r ode. Obos t r a no
j e pr i hvaeno da su odnos i i zmeu Jugosl avi j e i Nemake pri j at el j ski i da i ma j o mogu-
nosti za ni i hovo dal j e pobol j anj e. Mi ni st ar i nost r ani h posl ova je u r azgovor i ma i st i cao va-
nost pol oaj a Jugosl avi j e i pr ednos t i koj e Nemaka i ma i z ouvanj a mi r a na Bal kanu. Cin-
car - Mar kovi i Cvet kovi pokual i su da ust anove cilj koncent r aci j e nemaki h t r upa u Ru-
muni j i , ali i m j e r eeno da Nemaka nije mogl a pr ei pr e ko pri su tva br i t ans ki h t r upa u Gr-
koj. koja je V. Britaniji pruila upor i t e na Bal kanu. To Nemaka nije mogl a t rpet i i ona
se mor al a supr ot st avi t i s naj veom est i nom. Hi t l er i njegov mi ni st ar spol jnih posl ova dugo
su razgovaral i sa Cvet kovi em i Ci ncar - Mar kovi cem o svoj i m pl anovi ma za budu u organi -
zaciju Evr ope. Ne post avl j aj ui ni kakav pos eban zaht ev, Hi t l er je izjavio da vec vidi kako u
novom e vr ops kom por et ku Jugosl avi j a zauzi ma pol oaj koji j oj po nj enoj vanost i i pri pa-
da
46
TAJNO PI TO' A NJ K CVETKOVIA
1 CINCAR-MAK KOVICA l NEM AC KU
Pre odl aska Cvetkovia i Ci ncar-Markovi a odr ano je u Bel om dvor u u
Beogr adu t aj no savet ovanj e, pod pr j ds edni t vom kneza Pavla. Na t om zase-
danj u utvrdili s mo d a j e pot r ebno odrat i neut r al nost i izbei svako ml ae-
nj e u sukob oba bl oka . . Sast anku su pri sust voval i : Knez namesni k. dr Ma-
ek, dr Kulovec, Ci ncar-Markovi , ener al Pet ar Pei mi ni st ar voj ske i mor-
nari ce i ja . .
47
Za tu sedni cu Mihailo Konst ant i novi c urui o je 13. f ebr uar a
predsedni ku vlade Dragii Cvetkoviu sledei Memorandum IReferat) kojeg
je Cvetkovi par al i r ao i pr ema koj emu se t r ebal o pri dravat i u t oku prego-
vora:
Nemci ce na m i zvesno predl oi t i ne t o i o t r eba naj bol j e da posl ui nj i hovoj r at noj
politici i ci l j evi ma koj e i ma| u u ovom del u Evr ope Oni bez s umnj e idu za lim da pos t anu
gos podar i cel og evr opskog kont i nent a Pred nj i ma su dve mogunos t i , a j edna i dr uga i h
goni da pos t anu t o pr e st var ni gos podar i Evr ope.
Pr vo ili da udar e svom si l om na Engl esku, u kom sl uai u ele da budu obezbedeni sa
ove st r ane, da se i nj i ma ne bi dogodi l a avant ur a koj u sada doi vl | uj u Italijani u Africi Ako
Ne s pr emaj u da izvre l aj napad uskor o, oni Ce pr i t i snul i odma h i vel i kom si l om da t o pr e
dobi j u obe z be e nj e sa ove st r ane.
Drugo, da se s pr eme za j edan dug rat. ako uvi dai u da Engl esku ne mogu pokor i t i . U
l om sl uaj u oni mor aj u i mat i t akode punu vlast u Evropi , nar oi l o i z e konoms ki h razloga,
ali i iz voj ni ki h (da se onemogui poj ava Engl eske u ovom del u Evrope).
U svakom sl uaj u nj i hovi pr edl oi bi e t eki za nas i nau budunos t . Oni ce nemi l o-
s r dno zaht evat i sve t o i m t r eba Ni kakvi m manevr i ma mi se ne moemo izvui i z kl et a.
koj a nam s pr emaj u, j er su i oni sami u j aki m kl j et i ma. koj a im st avl j aj u u pi t anj e nj i hovu
s ops t venu budunos t . Nj i hov pri t i sak ce biti jak i on se ne moe izbei. Moe li se bar pa-
ralizovati ili ubl ai t i ? - Da bi se to vi del o pot r e bno je i spi t at i sve mogunost i koj e dol aze u
obzi r.
I
Prelaz nemakih trupa preko nae teritorije
Pri st at i na t o znai l o bi izv riti s amoubi s t vo po nagovor u. Tr eba i m odma h rei da nam
j e t o ne mogu e pri hvat i t i .
II
Trojni pakt
On povl ai voj ni ku s ar adnj u Odma h bi posl e nj ega do ao zaht ev za dozvol u prel aza
nemaki h t r upa pr eko nae t er i t or i j e Por ed t oga pr i s t up Tr oj nom pakt u ne bi bi o u skl adu
sa nai m obavezama pr e ma Gr koj i Tur s koj Zbog t oga se ovaj pr edl og mor a ot kl oni t i . Bilo
| e mi l j enj e da bi se pr i s t up Tr oj nom pakt u moga o nekako ograni i t i , t ako da se i z t og og-
r ani enj a vidi da ni smo duni pr opust i l i ner nake t r upe kr oz nau zeml j u Ne znam da l i bi
Nemci h u l i t akvu ogr ani enj e pri hvat i t i Ali, i ako bi ga pri hvat i l i , koj a j e gar ant i j a da nam
t aj prel az nee traiti kad budu smat r al i da i m j e pot r eban? Troj ni pakt u osnovi znai ve-
zivanje s udbi ne za s udbi nu tri sile koj e su ga zakl j ui l e. Pr i s t upanj e nj e mu dovel o bi nas ne-
mi novno u s ukob sa Engl eskom i Sj edi nj eni m Amer i ki m Dr avama. Ako Nemci , na os novu
Tr oj nog pakt a, ili nekog dr ugog i ns t r ument a koji su zakl j ui l i sa Bugar s kom, ili koji e sa
nj om zakl j ui t i , budu otili na jug (Sol un), nnda e nemi novno doi zahtev da i m pr opus t i mo
mat er i j a! pa i t r upe kroz nau zeml j u, Jer. ne s me se zaboravi t i da veza Nemake sa Jegej-
ski m mor e m ne i de pr eko Bugar ske vec pr eko Jugosl avi j e Naj krai i naj bol j i put j e ona j
kroz mor avs ku i var dar s ku dol i nu
III
Pakt o nenapadanju u troje (Nemaka, Italija, Jugoslavija)
Ovaj pr edl og sadri u sebi veliku opas nos t t o daj e s l obodne r uke Ne ma koj i Italiji
pr e ma ost al i m bal kans ki m zeml j ama. Ali kako se on moe odbi t i ? Mi se mo e mo i zgovarat i
da sa It al i j om ve i ma mo dovol j no pakt ova i da ni j e pot r e bno da zakl j uuj emo neki nov pakt
sa nj om I por ed post oj ei h pakt ova post oj e mnogobr oj ni dokazi o i t al i j anskoj agr esi vnost i
pr e ma na ma Gde su gar ant i j e da e t aj pakt pot ovat i ? - Sa ovi m u vezi post avl j a se pi t anj e
da li bi se mogl o dobi t i da i Rusi j a uest vuj e u t akvom j e dnom pakt u kao s t r anka ili kao ga-
r ant ? Sme l i se t o pr edl oi t i bez opas nos t i da Nemci t o odma h odbi j u kao nepr i hvat l j i vo za
nj i hovo dost oj anst vo, po t o i mpl i ci t no sadri s umnj u u nj i hovu re? Bi l i se onda mogao iz-
neti ar gument da na m j e t o pot r e bno zbog Itali j e koj a na m st a no pr et i ? To su vel i ka pi t anj a
ali to izgleda - jedini izlaz iz opas nos t i koj u sadri pakt o ne na na da nj u u t roj e. - Sa mo , onda
dol azi dr ugo pi t anj e: hoe l i Rusi j a ui u t akvu kombi naci j u? Po dos a da nj e m nj enom po-
na anj u ne bi se r ekl o da j e ona na t o skl ona.
IV
Pakt sa Nemakom o prijateljstvu i nenapadanju
Takav pakt kri j e iste opas nos t i kao i onaj u t roj e: s l obodne r uke Ne ma ke pr e ma os-
t al i m bal kans ki m dr avama i opas nos t da Nemaka pogazi at u re kad joj t o b u d e t r ebal o.
Takav pakt . ako ga mo r a mo zakl j ui t i t r ebal o bi da sadri gar ant i j u od s t r ane Nemake da
e na ma nezavi snost i cel i na biti pot ovani . Ta gar ant i j a bi po sadri ni t r ebal o da nas titi
od Italije. To bi mogli zaht evat i pozi vaj ui se na ve izneti a r gume nt st al ni h pr et nj i od s t r ane
Italije.
V
Na predlog mogao bi biti da pos r eduj emo da se likvidira grko-italijanski sukob (ostaje
da se odr ede uslovi te likvidacije) i da se zatim stvori jedan di pl omat ski i nst r ument koj i m e
se bal kanske zeml j e obavezat i da nece dozvol i t i ni j ednoj s t r anoj sili da upot r ebi nj i hove te-
ri t ori j e z.a voj ne oper aci j e. To mi ne izgleda pri hvat l j i vo za Nemce. Oni vec i maj u i zvesne po-
zicije u Bugar skoj , koj e nee napust i t i Ali bi ovaj pr edl og i mao t u dobr u s t r anu t o bi se za
nj ega mogao izneti a r gume nt da se na t aj nai n gar ant uj e mi r na Bal kanu - t o Nemci st al no
istiu kao svoj cilj.
Opasnost koj u sadri ovaj pr edl og j e u t ome, t o ce Nemci s vakako t rai t i gar ant i j e da
ce se pakt pot ovat i u s vakom pogl edu, i zbog t oga zaht evat i neko pr avo kont r ol e i uvi da.
Ti me bi se ceo Bal kan - uput i o pr avcem nekog pol upr ot ekt or at a. Ali j e nj egova dobr a s t r ana
u l ome, t o bi se izbegle i mi nent ne opasnost i .
Zakljuak iz svega ovoga t eko je izvesti u pot punos t i . Nama su misli i ne pos r e dne na-
mer e Nemaca nepoznat i , pa j e t eko i donet i neki zakl j uak. Ali j edna st var j e van s umnj e:
silazak Nemaca na jug pr eko Bugar s ke znai z.a nas smrtnu opasnost, jer pr i r odna, naj kr aa
i naj bol j a veza Nemake i obal a Jegej skog mor a vodi pr e ko nae zeml j e. St oga ne mo e mo
pri st at i ni na kakav pr edl og koji e Nemci ma dat i Sol un. Pot o budu i mal i Sol un oni e nas
pos t epeno zadavi t i . Za nas j e bol j e da nas di r ekt no na pa dnu nego da nas i zol ovane mr cvar e.
Jer ak i kad bi na kr aj u oba sl uaj a bi o isti ne bi put bi o isti. II sl uaj u na pa da i ot por a
naa bi ast bila i t ava, a to ce znai t i ne t o u t r enut ku l i kvi di r anj a ovoga rata.
4
'
11
Cvet kovi i Ci ncar-Markovi su 13. f ebr uar a 1941. t aj no, zaj edno sa fon
Her enom, ot put oval i u zvani nu poset u Ri bent r opu, koji ih je pr i mi o u svoj oj
vili u Fulu (Fuschl, mal o mest o kod Sal cburga - Sal zburg) 14. f ebr uar a pr e
podne. Na nj egovo pi t anj e, da li je vlada Jugosl avi j e voljna da pri st upi Troj-
nom pakt u. Cvet kovi g a j e uver avao o politici bl agonakl one neut r al nost i ju-
gosl ovenske vlade pr ema Nemakoj , o ekonoms ki m usl ugama koj e se i ne
Nemakoj i o l ome da Jugosl avi j a ni kad nee post at i i nst r ument br i t anske
politike. On je izrazio s pr emnos t da se u t om pogl edu dadu garant i j e Nema-
koj, izraavajui got ovost za zakl j uenj e spor azuma sa Bugar skom i Tur skom,
kojim bi se onemogui l o V. Bri t ani j i da stvori bilo kakav f r ont na Bal kanu
protiv Nemake. Najzad, Cvet kovi je izrazio elju j ugosl ovenske vl ade da se
to pr e okona i t al i j ansko-grki rat. Ri bent r op j e sa l edenom suzdrljivou
sasl uao Cvet kovi evo izlaganje, izraavajui t i me svoje nezadovol j st vo sa sta-
vom j ugosl ovenski h pr edst avni ka. U zakl j uku Ri bent r op je rekao: d a j e u Ju-
goslaviji j aka br i t anska pr opaganda, d a j e ogr omna nemaka voj na snaga i da
svaki m danom sve vie jaa, da Rusija nee i nt erveni sat i , da e u r oku od 6
meseci poet i pravi podmor ni ki rat i da Nemaka r eal no gleda na razvoj do-
gaaj a, unapr ed uver ena da e pobedi t i i stvoriti novi por edak.
4 8
Pr ema sl ubenom Zapi sni ku nael ni ka Odel j ena za t ampu Mi ni st arst va
i nost rani h poslova Rajha dr Smita (Schmi dt Paul Karl), razgovor u Fulu iz-
meu Dragie Cvet kovi a i Ri bent r opa, ugl avnom je t ekao na sl edei nain:
Posle nekol i ko rei pozdr ava mi ni st ar i nost r ani h posl ova Raj ha j e r ekao da j e uo od
dr Gr egor i t a za elju pr edsedni ka j ugosl ovenske vlade i nj egovog mi ni st ra i nost rani h po-
slova da dodu u Nemaku i sada pozdr avl j a t o Sto moe da sa ovom j ugosl ovenskom gos-
podom di s kut uj e o svi m pi l anj i ma koj a su od i nt er esa za dve zeml j e.
Cvet kovi j e odgovor i o da mu j e Gr egor i r ef er i sao o svom r azgovor u sa mi ni s t r om
Smi t om i da j e do ao do zakl j uka da bi di r ekt ni kont akt i zmeu vodei h dr avni ka mogao
bili kor i st an za obe zeml j e, jer ce prui t i pri l i ku da se r azj asne neka pi t anj a o si t uaci j i na Bal-
kanu. a pos e bno pol oaj Jugosl avi j e. Zbog t oga j e bi o s pr e ma n da u svako doba pri hvat i po-
ziv da poset i Nemaku
t o se tie ost al og, on j e podvukao d a j e sa svoje s t r ane uvek i ni o sve t o j e u nj egovoj
moi da jo vie uvrst i post oj ee pr i j at el j ske veze i zmeu dve zeml j e. Sem t oga. vol j an j e
da uini svaki napor kako bi se ouvao mi r na Bal kanu, kao t o t o ele Nemaka i Jugos-
lavija. On j e uvek sve i ni o da spr ei nar u avanj e mi ra na Bal kanu Tako je, na pr i mer , Ju-
goslavija odbi l a izvesne sugest i j e, bez obzi r a odakl e su dol azi l e, zat o t o bi nar ui l e mi r na
Bal kanu Ona ce i dal j e u budunost i preduzi mat i sve u gr ani cama svojih moi da bi se obe-
zbedi o mi r neophodan i za nju samu i za cel o podr uj e Bal kana.
Mi ni st ai i nost r ani h posl ova Raj ha izrazio j e razumev anj e za ove na por e Jugosl avi j e On
j e podvukao da su od naci onal - soci j al i st i kog pr euzi manj a v lasti odnosi i zmeu Nemake
i Jugosl avi j e bili sasvi m nor mal ni , pa ak u i zvesnom s t epenu i pri j at el j ski . Nemaka je sa
zadovol j st vom vodi l aovakvu pol i t i ku po t o ne ma nikakv i h r azmi moi l aenj a i zmeu nj e i Ju-
gosl avi j e Fi r er j e zapoeo ovu pol i t i ku u vr eme kad j e Nemaka bila j o r el at i vno sl aba. Ta
pol i t i ka j e naila na pl odno tie u Jugosl avi j i Zbog l oga j e ona dos l edno s pr ovoe na do da-
nanj eg dana. kad j e Nemaka j edna od naj j ai h sila u svet u.
Mi ni st ar i nost r ani h posl ova Raj ha naveo j e r azgovor na opt u si t uaci j u, pr i met i vi da
se. i ako j e Cvet kovi govor i o o mi r u, ne srne zaboravi t i da rat, i pak. j o uvek t raj e. On j e pod-
vukao vr st o ube e nj e Nemake da j e Osovi na vec dobi l a rat . . . J edno j e si gur no: Nemaka
e pot ui Engl eze gde god se bude srel a s nj i ma na bilo koji nai n. On je nagl asi o da je Ne-
maka t akoe uvek bi l a mi l j enj a da j e mi r na Bal kanu cilj koji, sam po sebi . zasl uuj e da
se nj emu tei. Meut i m, st vari su se i zmeni l e Izbio j e grko-i t al i j anski s ukob . Nemaka
ne zna da li e Englezi st vori t i j o ne ko upor i t e u Grkoj , da li e okupi r at i dr uga ost r va
sem Kr na. ili gde e gr adi l i nove a e r odr ome . Nemake vlasti pr i maj u mnogobr oj ne i zvet aj e
o ovi m st var i ma. Nemaka nije pr oi zvol j no koncent r i s al a i zvesne kont i ngent e t r upa u ju-
goi st onoj Evropi Bilo bi z.a nas moda pr i j at ni j e kad ove t r upe ne bi mor al e da se bore;
ali. mor a biti aps ol ut no j asno da e Nemaka. ako Englezi st vor e jo neko upor i t e u Grkoj ,
i st erat i Engl eze ot uda, upr a vo ona ko kako se t o dogodi l o na dr ugi m mes t i ma u Evropi. i-
nei to. ona ce pr i st upi t i posl u sa nes umnj i vo nadmoni j i m s nagama koj e su s pr e mne da do-
ekaj u svaku event ual nos t koj u su nagovest i l i Tur ci i dr ugi nar odi .
Cvet kovi j e odgovor i o da nemako- j ugos l ovens ka s ar adnj a obuhvat a e konoms ka i
pol i t i ka pi t anj a Ekonoms ki . Jugosl avi j a je inila i i ni ce i dal j e sve t o je mogue da s nabde
Nemaku hr anom i si r ovi nama koj e ona eli Ovo j e t akoe kor i s no za s amu Jugosl avi j u, jer
j aaj ui svoj izvoz ona podi e ivotni s t andar d zeml j e. U s vakom sl uaj u, j ugosl ovenski se-
ljaci mogu biti veoma zadovol j ni ovi m razvoj em. I u pos l er at nom vr e me nu ne ma ko t ri t e
bi ce od naj veeg znaaj a za Jugosl avi j u
Politiki Jugosl avi j a vec vie godi na svoj u spol j nu pol i t i ku or i j ent i e pr e ma Nemakoj .
Pot o je naj pr e bila st r ogo neut r al na u 1934 godi ni , ona je svoj u pol i t i ku dovodi l a u sve vei
skl ad sa ne ma kom pol i t i kom u okvi r u Vlale Amant e i Bal kans kog s por azuma.
V unutranjoj politici Jugoslavije ini sve da sprei infiltraciju boljevizma. Nj en stav je
u ovom ant i komuni st i ki . Tako se i u t om pogl edu ona sl ae sa Nemakom. Jugosl avi j a eli
da anar hi j u zameni di sci pl i nom i nema demokr at s ki si st em, ve rei m koj i j e dobr o orga-
ni zovan i koji nas t oj anj i ma na r oda daj e mes t o koj e ona zasl uuj u.
Cvet kovi se zat i m os vr nuo na opas nos t koj e pot i u od Engl eske i nj ene pr opagande.
Engl eski stav j e neobi no opas an za mi r na Bal kanu On zbog t oga ver uj e da Jugosl avi j a
moe odi gr al i kor i snu ul ogu kao posr edni k u st var anj u bal kans kog bl oka, da bi se spr ei l a
br i t ans ka penet r aci j a na Bal kan. Jugosl avi j a j e poku al a svi m s r eds t vi ma - i nast avi e ove
poku aj e - da ubedi svoj e gr ke susede da nee biti u nj i hovom i nt er esu ako Englezi st vor e
upor i t e na nj i hovoj t er i t or i j i i na t aj nai n dovedu u opas nos t mi r na Bal kanu. Jer e, usl ed
ovog - kako j e t o mi ni s t ar i nost r ani h posl ova Raj ha vrl o t ano r ekao - dr uge zeml j e biti pri-
mor a ne da pr e duz mu me r e da bi se supr ot st avi l e opas nos t i koj a ot uda dol azi . U vezi sa
ovi m, post oj e i zvesne mogunos t i za r eavanj e t r enut ni h t ekoa, t ako da bi se mi r na Bal-
kanu. koji ele i Raj h i bal kans ke zeml j e, ponovo uspost avi o.
Mi ni st ar i nost r ani h posl ova Raj ha izrazio j e pot punu sagl asnost za tri gl edi t a koj a j e
Cvet kovi na poet ku svoga i zl aganj a i zneo o st avu Jugosl avi j e pr e ma Nemakoj . Po Fire-
r ovom mi l j enj u. Nemaka j e zai nt er es ovana za pos t oj anj e j ugosl ovenske dr ave i z tri gor e
pomc nut a razloga. To nije t r e nut na pol i t i ka nego. kako j e ve r eeno, pol i t i ka linija zapo-
et a 1933. godi ne i od t ada dos l edno spr ovodena. Ovi razlozi lee u osnovi j ugosl ovensko-
ri emaki h odnosa, i zbog nj i h je Raj h zai ni er esovan za pol i t i ki i e konoms ki na pr e da k Ju-
gosl avi j e. Kad se j ednom ovai osnovni i nt er es Nemake pr avi l no shvat i nee biti t e ko nai
pogodna r e enj a za sva ost al a pi t anj a Zat i m j e Ri bent r op op i r no govor i o o pr e dnos t i ma
Nemake nad Vel i kom Br i t ani j om i o op t oj si t uaci j i u Evropi i dodao: ako Ruzvelt nast avi
svoj u s ada nj u pol i t i ku, on e J apan uvui u okr aj , a ovaj moe nanet i Engl ezi ma st r ahovi t e
udar ce u i st onoj Aziji Ako Japan odl ui da t amo pr e duz me akci j u prot i v Engl eza, nee naii
ni na kakve pr epr eke. Amer i ka f l ot a se nece usudi l i da ot pl ovi van zone Havaj ski h os t r va
(Hawai . Sandwi ch i sl ands), bez obzi r a na ono t o j e pukovni k Donoven, sa pr avom amer i -
kom nai vnou, mogao izjavili za vr eme svoj i h poset a bal kans ki m pr es t oni cama . . .
. . . Cak i ako bi rat t r aj ao dugo - ma da e on po mi l j enj u mi ni st r a i nos t r ani h posl ova
Raj ha biti kr at ak - Nemaka e sa svoj i m savezni ci ma sauvat i aps ol ut nu na dmoc nos t u is-
t onoj hemi s f er i koj a se sast oj i i z Evr ope. Engl eska i Amer i ka nemaj u ni kakva posl a na ovoj
hemi sf er i ; ovde hegemoni j a pr i pada Osovini.
U dal j em t oku r azgovor a mi ni st ar i nost r ani h posl ova Raj ha pokr e nuo j e pi t anj e Rusi j e,
sa koj om j e post i gnut s por azum na t emel j u t r ezvenog r asui vanj a. Meut i m, Nemci ni su
boljevici, niti e to i kada post al i . Tako i u ovoj t aki post oj i sagl asnost sa Jugosl avi j om Dok
god j e iv St al j i n, koga j e mi ni st ar i nost r ani h posl ova Raj ha upoznao kao r azumnog, razbo-
ri t og oveka, Rusi j a nee pr eduzet i ni t a prot i v Nemake. j er St al j i n zna da bi s ukob sa Ne-
ma kom doveo do pr opas t i nj egovog r ei ma i nj egove zeml j e. I por ed svog ugovor a o pri-
j at el j st vu sa Rusi j om. Nemaka j e na opr ezu, i na ovom pol j u ona se ne uzda s a mo u ugovor e
nego pr e svega u snagu divizija koj i ma r aspol ae
1! pogl edu pi t anj a novog por e t ka u Evropi , mi ni s t ar i nost r ani h posl ova Raj ha razja-
nj ava nes por azum koji j e nas t ao za vr eme posl ednj eg r azgovor a sa Ci ncar - Mar kovi cem. (On.
mi ni st ar i nost r ani h posl ova Raj ha. u svom r azgovor u sa j ugosl ovenski m mi ni s t r om i nost ra-
nih posl ova pr edl oi o j e ovome da nj egova zeml j a pr i st upi Tr oj nom pakt u) . Zat o se Fi r er ni j e
v ie vr aao na poj edi nost i ovog pr edl oga nego j e s amo govor i o o j e dnom pakt u o nenapa-
danj u i o ukl j uenj u Jugosl avi j e u veliki, novi si st em koji e se pr ot ezat i od Azije do Evr ope.
Odgovar aj ui na j e dno pi t anj e Ci ncar-Markovi a, mi ni st ar i nost r ani h posl ova Raj ha j e bi o
r ekao da se moe ui ni t i ne l o vie i. u vezi sa ovi m. uzeo je u r azmat r anj e gar ant i j u j ugos-
l ovenske t er i t or i j e od s t r ane Nemake i Italije Ci ncar - Mar kovi c na t o pr i meuj c da j e on
l ada ver ovao da j e re s a mo o t r oj nom pakt u o ne na pa da nj u, pot o Fi rer ni j e govor i o o dru-
gim pi t anj i ma On je t ako pr ot umai o nj egove rei . ukl j uenj e u novi si st em i pozi t i van stav
pr e ma novom por et ku' On zna da u politici ponekad nije l ako izvriti i zbor i nai j asan put,
on i pak ver uj e da t r eba da ponovi j ugosl ovenskoj gospodi pr edl og koji j e ve p o d n e o Ci ncar-
Mar kovi u u nove mbr u Po nj egovom mi l j enj u bilo bi dobr o za Jugosl avi j u a nar oi l o s
obzi r om na nj ene pr i j at el j ske odnos e sa Nemakom - ako bi donel a pozi t i vnu odl uku o pi-
t anj u Tr oj og pakt a. Kad j e Ci ncar - Mar kovi c r ekao da ce - ako Jugosl avi j a pr i st upi Tr oj nom
pakt u - pakt o nenapadani u post at i izlian, on. mi ni st ar i nost r ani h posl ova Raj ha. ni j e mo-
gao pot puno da deli t o mi l j enj e. U s vakom sl uaj u. t r eba pr oui t i ovo pi t anj e. Troj ni pakt
i ma cilj da spr ei pr oi r enj e r at a. Tako. on ne pr edst avl j a ni kakav ugovor o savezu prot i v
Engl eske kome bi se Jugosl avi j a pri kl j ui l a. Nj egova svr ha j e da spr ei Amer i ku da ue u
rat: u vezi sa ovi m t r eba pr i met i t i da ce J apan uest vovat i u r at u tek posl e ul aska Amer i ke.
Sem t oga. Tr oj ni pakt j e na me nj e n skor om uspost avl j anj u mira. Ovde t r eba istai da j e
br zo okon a nj e rat a u i nt er esu svi h zemal j a, ukl j uuj ui i sadanj e nepr i j at el j e Osovi ne. Ne-
maka j e ve pr akt i ki post i gl a s por azum sa It al i j om na bazi r a z mot r e noj u r ani j i m di sku-
si j ama. U i nt er esu novog por et ka Evrope, i pak bi bi l o dobr o kad bi zeml j e evr ops kog kon-
t i nent a bile sl one i obr azoval e j edi nst ven f r ont .
Cvet kovi u svom odgovor u pomi nj e r azgovor e koj e j e vodi o sa Amer i kancem pukov-
ni kom Donovenom. Ovaj mu j e r ekao da e Amer i ka pomoi svi m zeml j ama koj e pr ue ot-
por Osovi ni . On j e odgovor i o da Jugosl avi j u odvaj a od Amer i ke i nj ene pomoi ne s a mo At-
l ant ski okean nego i pr os t r ani deo evr ops kog kont i nent a. Jugosl avi j a se ne os ea ni u kom
pogl edu ugr oenom, nego odr ava s r dane odnos e sa Ne ma kom i zbog t oga j oj nije pot r eb-
na ni kakva pomo.
Cvet kovi j e zat i m zat r ai o mi l j enj e mi ni st r a i nost r ani h posl ova Raj ha o pl anu koji j e
on pr edl oi o o di pl omat s koj i ni ci j at i vi da se post i gne mi r ol j ubi vo r e enj e i t al i j ansko- gr kog
sukoba, kao i da se sprei s t var anj e engl eskog f r ont a na Bal kanu. Ova di pl omat s ka akci j a
bi se t akoe pr oi r i l a i na Tur sku. Ako ona ne uspe, Jugosl avi j a e i mat i s l obodu akci j e i t ada
e moi da r azmot r i pr i s t upanj e Tr oj nom pakt u. Po nj egovom mi l j enj u i ma ma nj e t ekoa
sa Engl eskom nego sa ant i t al i j anski m st avom j avnog mnenj a u Jugosl avi j i , koji se j o vie
zaot rava, zbog novi nski h l anaka u koj i ma se post avl j aj u dal ekoseni t er i t or i j al ni zaht evi
Italije pr e ma Jugoslaviji.
St o se tie pi t anj a di pl omat s ke akci j e Jugosl avi j e za r e enj e gr ko- i t al i j anskog sukoba,
mi ni st ar i nos t r ani h posl ova Raj ha j e odgovor i o da se . . . Nemake ne tie grko-i t al i j anski
sukob. Ona se t u dri po st r ani i zai nt er es ovana j e s a mo ut ol i ko ukol i ko j e u ovome anga-
ovan nj en savezni k Italija. Mi ni st ar ne moe da kae kako e Italija pri mi t i j ugosl ovenske
pl anove o r e enj u sukoba. U s vakom sl uaj u, Musol i ni j evo mi l j enj e o ovom pi t anj u bi e
pr es udno.
Povodom ovoga, mi ni s t ar i nost r ani h posl ova Raj ha post avl j a Cvet kovi u di r e kt no pi-
t anj e: da l i on s t var no misli d a j e mogue na mi r an nai n ukl oni t i Engl eze sa gr ke t er i t or i j e?
S obzi r om na cl at nost Engl es ke u Grkoj , koj a se i spol j ava u i zgradnj i i pr o i r enj u novi h
a e r odr oma i zauzi manj u ost r va kao t o j e Krit. koji su oi gl edno zami l j eni kao pol azne ta-
ke za napad na r umuns ka na f t onos na pol j a, nj e mu se ovo ini vie nego sumnj i vo. Cak ni
grki kr al j nece vie biti u s t anj u da se os l obodi Engleza
Ci ncar - Mar kovi c j e odgovor i o da j ugosl ovenski pr edl og pr edvi a da e Jugosl avi j a i os-
tale pome nut e bal kans ke zeml j e s ame gar ant ovat i mi r na Bal kanu. S obzi r om na koncen-
t raci j e nemaki h t r upa u Rumuni j i , pri t i sak bi se. uz pomo Bugar ske i Maar s ke, mogao
t akode izvriti na Tur sku da bi se ona navel a da uest vuj e u ovi m pl anovi ma. Uslov je, me-
ut i m. da Nemaka ne ulazi na Bal kan.
U zakl j uku j e mi ni s t ar i nost r ani h posl ova ponovo izrazio j ake s umnj e u us peh ovih
pl anova.
Za vr e me povr at ka u Sal cbur g, posl e r uka. Cvet kovi je, u odsust vu Ci ncar-Markovi -
ca, ponovo dodi r nuo pi t anj e di pl omat s ke akci j e koj u t r eba da pr e duz me Jugosl avi j a. U vezi
sa ovi m on j e i zneo mi l j enj e da bi Jugosl avi j a, ukol i ko ova akci j a ne uspe. i mal a s l obodu
akci j e da s t ane na si r anu Osovi ne.
4 9
Toga dana posle podne j ugosl ovenske predstav ni ke je pr i mi o i Hi t l er u
Bei hte-gadenu ( Ber cht esgaden) . Prema Zapi sni ku dr mi t a, razgovor i zmeu
Hitlera i Dragi e Cvet kovi a, u pri sust vu Ri bent r opa i A. Ci ncar-Markovi a
14. f ebr uar a 1941, godi ne t ekao je ovako (izvodno):
Cvetkovi j e naj pr e pr e da o Fi reru pozdr ave kneza names ni ka Pavla i izrazio zadovol j -
st vo t o mu se sada prui l a mogunos t da se l i no upozna sa Fi r er om On je dol azi o u Ne-
maku et i ri put a: Pri l i kom pos l ednj e posel e. i zvukao j e mnoge pouke koj e j e mogao da
i skori st i u svoj i m s ops t veni m pl anovi ma za r e f or me u Jugosl avi j i On je uvek bi o pobor ni k
pr i vr edne i pol i t i ke s ar adnj e sa nemaki m na r odom i zal agao se naj ener gi ni j e za ovu po-
litiku naroi t o od NM godi ne. Sa istim r aspol oenj em je doao sada u Nemaku da bi razvio
i pr oi r i o s ai adnj u i zmeu dve zeml j e.
Cak i pr e sadanj eg t a t a zaj edni ki pr i vr edni i nt eresi dve zeml j e bili su j as no uoljivi.
Za v r eme ovog ral a. Jugoslav ija j e dal a svoj udeo odr avaj u zaj edni ki h i nt er esa, pa ce posl e
r al a ona l o l dal j e i ni t i l ski adu sa pr i r odni m e konoms ki m zakoni ma, l ugosl ovenska pri-
vr eda poel a j e da se or i j ent i e u pr avcu vel i kog ne ma kog t ri t a. Jugosl avi j a j e. pr e ma
t ome, u pot punos t i i spuni l a svoj u dunost na e k o n o ms k o m pol j u i ona ce t ako nast avi t i
U ovom t r e nut ku Jugosl avi j a i Nemaka i maj u zaj edni ki i nt er es: ouvanj e mi r a na
Bal kanu. Jugosl avi j a j e s pr e mna da se odupr e s vakom pokuSaj u koji bi t aj mi r por emet i o.
Ona u t om cilju namer ava da apel uj e na dr uge bal kans ke zeml j e u koj i ma i ma ut i caj a. U in-
t er esu Nemake i u i nt er es u bal kanski h zemal j a Jugosl avi j a namer ava, zaj edno sa dr ugi m
bal kans ki m dr avama, da gar ant uj e mi r na Bal kanu Pri l i kom konf er i s anj a sa mi ni s t r om
i nost r ani h posl ova Raj ha, on (Cvet kovi ) j e ve obj as ni o u poj edi nos t i ma n a me r e svoj e vla-
de.
Li svom odgovor u Fi r er j e izrazio zadovol j st vo zbog i nj eni ce Sto se sada, po t o j e vie godi na
poznavao j ugosl ovenskog mi ni st r a i nost r ani h posl ova, t akode upoz na o sa pr e ds e dni kom ju-
gosl ovenske vl ade On i zraava zahval nost na l epi m el j ama kneza na me s ni ka Pavla koj e mu
j e pr e ne o pr eds edni k vl ade i i zraava uver enj e da e nj egov r azgovor sa pr e ds e dni kom ju-
gosl ovenske vl ade i j ugosl ovenski m mi ni s t r om i nost r ani h posl ova zai st a dopr i net i r azj anj e-
nj u bal kanski h pr obl ema, a nar oi t o ne ma kog st ava pr e ma nj i ma. On ali t o sast anak
mor a da se odr i u pos t oj ei m usl ovi ma. Meut i m. Nemaka nije elela rat ; ona ne snosi ni
na j ma nj u odgovor nos t ni za nj egovo i zbi j anj e, ni za nj egovo pr o i r enj e na Bal kan. Ne ma ka
pol i t i ka pr e ma Jugosl avi j i ak i pod nj egovi m pr et hodni ci ma uvek j e bila ista. j er i zmeu
dve zeml j e ne pos t oj e ni kakve pol i t i ke razlike. Nemaka gl eda na Jugosl avi j u kao na svog
pr i r odnog t r govi nskog par t ner a, koji pr ua t ri t e za nemaki i zvoz. Nemaka izvozi svoj e fi-
nal ne pr odukt e u Jugosl avi j u; meut i m, ona j e i s t ovr emeno uvozni k j ugos l ovens kog izvoza
( hr ane i si rovi na), i ubudu e e se sve vie poj avl j i vat i kao t ri t e za Jugosl avi j u. Pot o je iz-
neo s uper i or nos t Nemake nad V. Br i t ani j om u e konoms kom i voj nom pogl edu. Hi t l er j e
nast avi o:
. Svuda gde se Engl eska poj avi , Nemaka se s pr e ma da i nt er veni e o d ma h a ko si t uaci j a
pos t ane nepodno l j i va Stav dr ugi h drava, koj e su se poput Tur ske, na pr i mer , i znaj mi l e da
vre r el ej nu sl ubu za Engl esku, t o su moda i Grci inili, nece biti ni mal o vaan. Jer voj na
sr edst va koj a Nemaka moe upot r ebi t i t ako su ogr omna da i t avo ovo pi t anj e ne pr edst av-
lja uop t e ni kakav voj ni pr obl em. Sem l oga. Nemaka se uop t e nee okr e nut i pr ot i v Gr ke
nego pr ot i v Engl eske, koj a st i e upor i t e u Grkoj . '
U pogl edu i ni ci j at i va za mi r u i t al i j ansko gr kom s ukobu, koj u j e p o me n u o pr eds edni k
j ugosl ovenske vl ade u r azgovor u i zmeu mi ni st r a i nos t r ani h posl ova Raj ha i Cvet kovi a, Fi-
r er pr i meuj e da ne moe zauzet i st av pr e ma ovome, po t o t o nije pi t anj e koj e se t i e Ne-
make Da li Italija eli ili ne da skl opi mi r sa Gr kom i pod kakvi m usl ovi ma i skl j ui vo je
st var Italije.
Cvet kovi i zj avl j uj e da se sl ae sa pl anovi ma o e konoms koj i pol i t i koj or gani zaci j i Ev-
r ope koj e j e F'irer izloio u op t i m pot ezi ma. Jugosl avi j a nije zeml j a koj a j e or gani zovana
na demokr at s koj , t o jest def et i s t i koj bazi. Demokr at i j e. sa svoj i m sl abost i ma, napr avi l e su
na nj ega al ost an ut i sak. Zbog t oga j e Jugosl avi j a pr i hvat i l a or gani zaci j u di sci pl i ne i por et ka,
a pos ebno, s obzi r om na skl adan razvoj odnos a i zmeu r ada i kapi t al a, ona je - kao uzor za
r ezul t at e vr e dne panj e u pr oi zvodnj i - uzel a Nemaku. Par l ament je, sa svoj i m r azor ni m
ut i caj i ma. el i mi ni san; s por a z um i zmeu Sr ba i Hr val a j e post i gnut . Sve j e t o u r a e n o sa jed-
ni m ci l j em da se sve snage us me r e ka e konoms kom bl agost anj u zeml j e i nj enoj pol i t i koj
konsol i daci j i . Iz ovog razl oga vl ada t akoe pr eduzi ma ener gi nu akci j u pr ot i v bol j evi ki h
i komuni s t i ki h st r uj a. Jugosl avi j a j e j edi na bal kanska zeml j a koj a j e j as no ukazal a na bolj-
evi ku opas nos t i koj a se odupi r e komuni s t i koj penet r aci j i svi m svoj i m r aspol oi vi m sred-
st vi ma. Za odr anj e mi r a na Bal kanu Cvet kovi s mat r a da j e naj vani j e:
I ) It al i j ansko-grki s ukob koji je. kako j e Fi r er veoma t ano pr i met i o, i st o i t al i j ansko-
gr ka st var. Meut i m, sa ne t o dobr e volje mogl o bi se mnogo dopr i net i r e avanj u ovog su-
koba.
21 Ot por s vakom poku aj u Br i t anaca da s t eknu upor i t e na Bal kanu. Jugosl avi j a j e
s pr e mna da uzme i ni ci j at i vu u ovome i da, zaj edno sa Tur s kom i Bugar s kom, obr azuj e bl ok
prot i v svakog poku aj a i skr cavanj a na Bal kanu Pot o sve bal kans ke zeml j e ele mi r, on mis-
l i da ce Jugosl avi j a t akvom j as nom i nedvos mi s l enom akci j om us pet i da navede svaku od
ovi h bal kanski h zemal j a da shvat i odakl e dol azi opas nos t i i z kog pr avca mi r na Bal kanu
moe biti na r u e n Uee Tur s ke u ovom bl oku ni j e s a mo u nj enom s ops t ve nom i nt er esu,
nego i u i nt er esu Nemake Ako ova pol i t i ka ne dovede do r ezul t at a, svaka dr ava e i mat i
pot punu s l obodu akci j e; dr avni ci ce t ada ui ni t i sve t o j e u nj i hovoj moi i znae koga t re-
ba okri vi t i zbog ne us pe ha ovi h napor a.
Jugosl avi j a vi soko ceni Fi r er ove na me r e u pogl edu ouvanj a mi r a i dobr u vol j u koj u
on mani f es t uj e pr e ma Bal kanu.
U zakl j uku Cvet kovi j o j e dnom podvl ai veliki i nt er es Jugosl avi j e za j aanj e pri j a-
t el j ski h veza sa ne ma ki m na r odom. Nj ena pol i t i ka e se ovi m uvek r ukovodi t i . . .
U s vom odgovor u Fi r er ponovo upuuj e Cvet kovi a na Duea u pogl edu pr vog del a
pr obl ema mi r a na Bal kanu, t o jest ilali j ansko- gr kog s ukoba. St o se t i e dr uge t ake, on po-
novo i zraava s umnj u da e Englezi napust i t i Bal kan Oi gl edno, t endenci j a Engl eske j e da
vodi rat na peri feri j i . Zbog t oga ona nee. dobr ovol j no, napust i t i ni gr ku t er i t or i j u ni arhi -
pelag.
Na pr i me dbu Cvet kovi a da se - ukol i ko se Nemaka pl ai vazduni h na pa da i z eng-
leskih baza u Gr koj na pet r ol ej s ke obl ast i u Rumuni j i - ovi napadi mogu se moda osuj et i t i
ako zeml j e bl oka, koji pr edvi a Jugosl avi j a, zvani nom dekl ar aci j om zabr ane l et ove pr e ko
svojih t er i t or i j a. Fi rer j e odgovor i o da Nemaka r ukovodi o d b r a n o m r umuns kog pet rol ej -
skog podr uj a akt i vno a ne def anzi vno. Sem t oga, Engl eska uop t e nee dozvol i l i d a j e odv-
rat i ovakva dekl ar aci j a, upr a vo ona ko kao i u sl uaj u neut r al ne Svaj car ske.
U dal j em t oku r azgovor a Fi r er govori o opas nos t i od bol j evi zma koj a pr et i bal kan-
ski m dr avama Samo Be kom ar bi t r aom i i nt er venci j om Nemake i Italije, Rumuni j a j e
bila s ps ena da j e ne pot opi t al as bol j evi zma Gar ant i j a Rumuni j i ne post oj i s a mo na pa-
pi ru, kao engl eske gar ant i j e, nego j e podupr t a j a kom voj nom s nagom koj a j e s pr e mna da
st upi u akci j u u svako doba.
U pogl edu Bugar ske. Mol ol ov mu j e l i no r ekao da Sovj et ski Savez eli da ponudi ovoj
zeml j i pakt o uzaj amnoj pomoi , koji pr edvi a i pr ebaci vanj e r uski h t r upa u Bugar sku. Sem
t oga. na r aun Jugosl avi j e Rusi su obeal i Bugar s koj ops ene revizije u Makedoni j i , a u vezi
sa pr i l azom Jegej skom mor u Meut i m, kr al j Bor i s i bugar s ka vl ada su ovo odbi l i . Pa i pak,
kad j ednom r us ke voj ne j edi ni ce st i gnu u Bugar sku, a nar oi t o ako. zbog post oj ei h pri vred-
nih t ekoa, l amo budu izbili ner edi , bol j evi zaci j a zeml j e e biti si gur na Iz Bugar ske Rusi j a
bi t ada poel a da baca oko na ost al e bal kans ke zeml j e, j er j e nj en cilj da Bal kan sve do Dar-
danel a st avi pod r us ku domi naci j u . . .
U vezi sa sl edecom pr i me dbom pr eds edni ka j ugosl ovenske vl ade da j e Jugosl avi j a, pod
i zvesni m uslov ima. s pr e mna da, s obzi r om na Sol un, t akoe uzme na sebe voj ne obaveze ili
da gar ant uj e da ga Br i t anci nee dobi t i uopt e, Fi rer odgovar a da nije re o Sol unu, ve o
l ome da l i ce uop t e Br i t anci dobi t i upor i t e na Kont i nent u Pr ema t ome, ne ma ni kakve raz-
like da li se ovo dogaa u Sol unu ili u ost al oj Gr koj . Nemaka ni pod koj i m okol nos t i ma
nee sedet i skr l eni h r uku dok Engl eska ut vr uj e pol oaj u ovom del u Evr ope da bi ot uda
u pogodnom t r enut ku povel a bor bu prot i v Nemake i Italije St avi e. u i nt er esu j e s ami h
bal kanski h zemal | a da se ovo ot kl oni . Samo j e vanost ouvanj a Rumuni j e kao s nabdevaa
s i r ovi nama na kr aj u pobudi l a Fi r er a da pr i s t ane na voj nu obavezu da ouva budui integ-
ritet r u mu n s k e drave. Pr i r odno, zbog svoj e obi mne t r govi ne sa ost al i m bal kans ki m dra-
vama. Nemaka j e t akoe zai nt er es ovana za st abi l nost pri l i ka u ovi m zeml j ama. Pr ema
l ome. ako on sada savet uj e Jugosl avi j i da st upi u t enj e odnos e s Ne ma kom i It al i j om pri-
kl j uenj em Tr oi nom pakt u, on t o svakako ne ini zat o t o misli da j e pomo ili podr ka i z
Jugosl avi j e moda poel j na. Nemakoj i Italiji nije pot r e bno da ovako pos t upaj u Ali. na ovaj
nai n st vor i e se j asna si t uaci j a i ona. po nj egovom mi l j enj u, moe s amo biti od kori st i i
za budu nos t Jugosl avi j e . .
Sada nj i rat zavri ce se j ednog dana. ali naci j e i dr ave ce osi at i . a novi por edak u Ev-
ropi mor a r aunat i sa nj i ma kao sa st var nou Sada nj a si t uaci j a j e povol j na za pr i znavanj e
t akve st var nost i . Jugoslaviji se pruiila jedinstvena istorijska prilika da konano za sva vremena
uvrsti svoje mesto u Evropi Ona sada mora zauzeti jasan stav prema novom poretku u Evropi,
i to svakako, u svom sopstvenom interesu: to jest, zauzeti svoje mesto u poretku koji predviaju
Nemaka i Italija neposrednim pristupanjem Trojnom paktu. Nema vremena za gubljenje, poito
su tekoe Italije u Albaniji samo privremene Grci vie ne napadaju u Albaniji. Pored toga. novi
metodi ratovanja Nemake pretvorie. u ne tako dalekoj budunosti. Sredozemlje u pravi pakao
za Englesku ( Podvukao V T) Nemaka i Italija e sem t oga skl opi t i s por azume r azmot r ene
u r azgovor u i zmeu Fi r er a i Ci ncar - Mar kovi a u novembr u. U vezi sa ovi m. pi t anj e demi -
litarizacije j adr anske obal e t akoe ie ukr at ko pomenut o. Jasno je da je ovo vie imalo karak-
t er gest a, na kome, meut i m, Due nije i nsi st i rao. Meut i m, ma kako vel i ko bilo i nt er eso-
vanj e Jugosl avi j e u ovom t r e nut ku za izlazak na Jegej sko mor e. u budunos t i bi u s vakom
sl uaj u mogunos t pr o i r enj a pr e ma Sol unu povl ai l a za s obom znat ne kori st i . U s vakom
sl uaj u, ono t o Jugosl avi j a t r eba da uini j est e da izgradi svoju pomor s ku l uku na J adr anu,
koji j e bl oki r an Ot r ant s ki m mor euzom, pr e nego na J egej s kom mor u. l l mes t o da trai de-
mi l i t ari zaci j u ovde. pr i mecuj e Fi rer u i nt er esu Italije bi, u stvari, bilo da nast oj i na zadra-
vanj u pomor s ki h l uka na dal mat i ns koj obal i i da spr ei nj i hovo pr ebaci vanj e na Jegej sko
mor e Cim Jugosl avna bude pr i st upi l a Tr oj nom pakl u. Italija i Nemaka e biti s pr e mne da
j oj pr ue gar anl i j u. St o rat bude due i r aj ao. ut ol i ko e on nemi novni j e vodi t i konsol i daci j i
evr ops ki h drava. St ar i svet nest aj e a novi se r ada De mokr a t i e , koj e t vr de da se bor e za de-
mokr a t s ke i nst i t uci j e, pr i mor a ne su za sada da i h pr i vr e me no uki nu, i na t aj nai n da do-
vedu s ebe ad apsurdu/n.
Pot o su izali da popi j u aj. r azgovor j e nast avl j en, i bi l o j e oi gl edno da su j ugosl o-
venska gos poda pr at i l a Fi r er ova i zl aganj a sa mnogo r azumevanj a. Oni su saopt i l i da e o
svemu r ef er i sat i knezu- names ni ku Pavlu u Beogr adu L' t oku dal j eg r azgovor a uzet a je u ob-
zir mogunos t s as t anka i zmeu Fi rera i kneza names ni ka Pavla. J ugos l ovens ka gos poda su
izjavila da bi t akvo kons ul t ovanj e smat r al i kor i sni m.
5 0
O toku razgovora sa Cvetkoviem i Cincar-Markoviem Ribentrop je ifro-
vani m t el egr amom od 15. f ebr uar a zamol i o nemakog ot pr avni ka posl ova u
Ri mu da odma h poset i Anfusa, s tim da odma h obavest i Duea d a j e Cvetko-
via i Cincar-Markovia, posle njihove poset e mi ni st ru i nost rani h poslova Raj-
ha u Fulu, 14. f ebr uar a pr i mi o Fi rer u Ber ghof u i da su odma h posl e poset e
ot put oval i za Beogr ad. U razgovoru oni su naglasili d a j e elja j ugosl ovenske
vlade, pr e svega, da se uskor o ponovo uspost avi mi r na Bal kanu i zbog toga
bi ona vrlo r ado pozdravi l a okonanj e sukoba i zmeu Gr ke i Italije, d a j e Ju-
goslavija pot puno svesna da izgledi za mi r post aj u sve manj i zbog dal j e eng-
l eske i nt ervenci j e u kori st Gr ke i d a j e Jugosl avi j a zbog t oga s pr emna da ui-
ni sve, bilo di pl omat ski m put em, bilo voj ni m pr i t i skom, da sprei Engl esku
da se dal j e mea, a vol j na je da je ak pr i nudi da napust i svoje pol oaj e u Gr-
koj, mada je pi t anj e da li bi se Engleska, f or mi r anj em j ednog bl oka od Ju-
goslavije, Tur ske i Bugarske, mogl a nat erat i na pr egovor e. Ako bi ova nast o-
j anj a propal a, Jugosl avi j a bi se oset i l a mor al no s l obodnom da odr edi svoju
pol i t i ku pr ema svom nahoenj u i da se opr edel i za Osovi nu.
5
'
Na t o j e Fi rer odgovor i o da po pi t anj u grko-i t al i j anskog s ukoba Nema-
ka ne moe da zauzme ni kakav stav, j er j e o t ome i skl j ui vo me r oda vno gle-
di t e Italije. Ako Jugosl avi j a s mat r a da t r eba da pr eduzme net o po ovom pi-
t anj u, j edi ni pravi l an put j e da di r ekt no stupi u dodi r sa It al i j om, odnos no da
se nepos r edno obr at i Dueu. Meut i m, na pr akt i ne rezul t at e t akvog pri t i ska
na Gr ku moe se gledati sa skepsom, j er i nt er venci j om Engl eske na st rani
Grke znaaj ovog s ukoba j e pr e ao grani ce Bal kana i st av pr ema ovom pro-
bl emu se pot puno i zmeni o. Nemaka u svakom sl uaj u nee dozvoliti da se
Engl eska j o j ednom uvrst i ma gde na Kont i nent u. Gde god se ona pojavi,
bi e napadnut a.
Uost al om, kombi naci j a Jugosl avi j e sa dr ugi m dr avama, kakva je, na pr i me r Tur s ka
koj a j e u savezu sa Engl eskom, radi vr enj a pri t i ska na Engl esku, j edva j e r eal na. Cak i ako
bi takvi zaj edni ki i nt er esi bili t eor i j ski mogui , mi s mo mi l j enj a da Englezi ne bi popust i l i
pod j edni m t akvi m di pl omat s ki m pr i t i skom U s vakom sl uaj u, o t akvom pl anu mor a bili
na j pr e obave t ena Italija.
Jugosl ovenski mi ni st ri su ostavili ut i sak da i maj u r azumevanj e za t akvo
gl edi t e i nisu dali ni kakav dr ugi predl og.
Firer j e obavest i o j ugosl ovenske mi ni st r e da je, u sopst venom i nt er esu
Jugoslavije, vrlo vano da ona zauzme j asan stav pr ema situaciji na Bal kanu
i pr ema novom por et ku u Evropi . Nemaka i Italija su s pr e mne da skl ope
spor azum na bazi razgovora koji su bili voeni u svoje vr eme sa mi ni st r om
i nost r ani h posl ova Ci ncar-Markovi em. A kad kasni j e bude uspost avl j en
novi por edak, obe drave su vol j ne da uzmu u r azmat r anj e j ugosl ovenske te-
nj e za izlaz na Jegej sko mor e (Solun). Jugoslaviji se prua j edi nst vena pri l i ka
da da nepos r ednu izjavu sol i dar nost i sa si l ama Osovi ne i da pri st upi Tr oj nom
pakt u. Ovo pi t anj e je za Jugosl avi j u vrlo hitno.
Jugosl ovenski mi ni st ri su sa velikim i nt er esovanj em pri mi l i na znanj e Fi-
r er ovo izlaganje. Oni ele da obavest e kneza namesni ka o razgovori ma i us-
kor o e nam saopt i t i svoj st a\ po ovom pi t anj u. Ver ovat no j e da e biti po-
t r eban j o j edan razgovor i zmeu Firera i kneza namesni ka. Molim javile Du-
eu da e mu sut ra ili pr ekosut r a biti dostavljen detaljniji izvetaj.
52
O razgovoru i zmeu Hi t l era, Cvet kovi a i Ci ncar-Markovi a u Berht es-
gadenu 14. f ebr uar a post oj i j o nekol i ko i nt er pr et aci j a. Pre svega, post oj i iz-
vesna razlika i zmeu Smi t ovog zapi sni ka za i nt er nu upot r ebu i zapi sni ka koji
je posl at na uvid Musol i ni j u. j er su u zapi sni ku za Musol i ni j a dva pasusa iz in-
t ernog zapi sni ka zamenj ena sa tri nova pasusa.
5 3
Druge i nt er pr et aci j e se ug-
l avnom slau sa mi t ovi m zapi sni ci ma, uz izvesne ni j anse od manj eg ili veeg
znaaj a. Tako, na pr i mer , pr ema j ednom izvoru, Hi t l e r j e bi o dal eko katego-
riniji i odl uni j i u svoj i m zaht evi ma. Nai me, pot o je na pome nuo da su sov-
j et ski upravl j ai ponudi l i Bugar skoj da se izvri i roka revizija u Makedoni j i
koj a e j oj obezbedi t i izlaz na Egej sko mor e na r aun Jugoslavije, nagl asi o j e
da Jugoslavija, u svom sopst venom i nt eresu, ne t r eba da gubi vr eme da de-
fi ni t i vno fi ksi ra svoje mes t o u novom por et ku koj eg su pr edvi del e sile Oso-
vine, bez obzi ra na i t al i j anske nesree u Albaniji koj e su pr i vr emenog karak-
t era. Nemaka i Italija su s pr emne da gar ant uj u Jugoslaviji izlaz u Sol un im
bi pri st upi l a Tr oj nom pakt u. Zatim j e nast avi o j o kat egor i ni j i m t onom:
Stav Jugosl avi j e za nas mor a biti j asan. Jugosl avi j a ne moe ost at i pot puno
po st rani od onoga t o se dogaa u naem susedst vu. Mi el i mo j aku Jugos-
laviju . . . Nemaka j e s pr emna da Vam gar ant uj e nezav isnost i Vae grani ce
u odnos u pr ema Vaim susedi ma. Nova i zdrava Evr opa od danas je u st anj u
st varanj a. U nj oj se Velika Bri t ani j a nee pitati Jugosl avi j a t r eba da se priklju-
i naem bl oku. Ja Vas pozi vam da uet e u Trojni pakt. Na to su oba mi ni st r a
bila zaprepaena. Uvidela su da t r eba da dadu odgovor na ovaj Hi t l erov
kat egori an zahtev.
54
Pr ema Cvet kovi evoj verziji. Cvet kovi i Ci ncar-Markovi su pruili Hit-
l eru dal eko vei ot por . Nai me, na ove Hi t l erove kat egor i ne zaht eve, Cvetko-
vi j e naj pr e napao Musol i ni j evu politiku na Bal kanu i dodao da nema ovla-
enj a za voenj e razgovora na t oj osnovi. Zatim, kad j e Hi t l er pr omeni o ton,
da bi po svaku cenu post i gao sagl asnost da Jugoslavija, makar i f or mal no, pri-
st upi Tr oj nom pakt u, zlobno t umai o pr e svega Musol i ni j evu sl abu poziciju
i vie put a uzvi knuo: nema pot r ebe da ita dat e Musol i ni j u, nita upr avo ni-
ta!, Cvet kovi je. i zmeu ost al og, rekao: Mi znamo to znai Trojni pakt za
one zeml j e koje su ga pri hvat i l e: meanj e u nj i hove unut r a nj e stvari, voj na
kont rol a, ut i caj t aj ne policije, prolaz, t r upa i sve dr ugo t o je u supr ot nost i sa
naci onal ni m dost oj anst vom i suver eni t et om j edne nezavi sne dr a ve . . .
Zbog ovih razloga, on i Ci ncar-Markovi su rekli Hi t l eru: Ne, mi ne moemo
ui u Troj ni p a k t . . . Na nar od to ne bi pri hvat i o, j er bi iz nj ega proi zi l e neke
posl edi ce za zeml j u koj a bi ga pri hvat i l a. Pored toga, ni smo ovl aeni da vo-
di mo razgovore na t oj osnovi. Hi t l er i h j e strogo gl edao za vr eme kad mu
je t uma Smi t pr evodi o nj i hove pri govore, a Cvet kovi je zakljuio: Jedna su-
ver ena drava ne moe dozvoliti prelaz st r ani h t r upa pr eko svoje t eri t ori j e,
niti meanj e u svoje unut r a nj e poslove. Troj ni pakt pr edvi a i voj nu sarad-
nju sa dr avama koj e su pot pi sal e t aj pakt , a to je u supr ot nost i sa j ugosl oven-
skom neut r al nou. Troj ni pakt znai odl ui t i se za zar aenu st ranu. Hi t l er
j e t ako ut vr di o d a j e nj egov ul t i mat i van t on. umes t o da uplai dva gost a i da
i h nat er a da popust e, s amo oj aao nj i hovu volju da se odupr u nj egovom za-
ht evu. Zato j e pr omeni o t on i nast oj ao da pod svaku cenu dobi j e nj i hovu sa-
gl asnost za pr i st upanj e, makar i f or mal no, Tr oj nom pakt u. Na dal j a Hi t l erova
uver avanj a i obeanj a Cvet kovi i Ci ncar-Markovi nisu popust i l i i odgovori l i
su da nisu ovl aeni da vode razgovore na toj osnovi, ograni avaj ui se da e
si gur no pr enet i Hi t l erove pr edl oge knezu Pavlu da bi on mogao donet i svoje
odl uke. Na to je Hi t l er zapitao: Da li bi knez - namesni k do ao da me poset i
u Ber ht esgadenu? Dva mi ni st r a su odgovori l a da bi j e dna t akva konsul t aci j a
bila kori sna, ali su, s obzi r om na di pl omat ske uzanse, istakli da bi poziv Na-
mesni ku t r ebal o pr edat i pr eko nemakog pr edst avni ka u Beogr adu.
5 6
Kao to se vidi, ova Cvet kovi eva verzija (koj a je i znet a u nj egovom lan-
ku Razgovori u Ber ht esgadenu u Dokumentima o Jugoslaviji, Pariz, 1956, br.
8. str. 7-17), subj ekt i vna je i pr et enci ozna, a naj mer odavni j a je ona koj a je u
izvodu dat a u Smi t ovi m zapi sni ci ma. Ipak izgleda d a j e Hi t l er bi o s pr eman
da pr egovar a o modal i t et u pr i st upanj a Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u, tj. da Ne-
maka pri mi neke obaveze i da prui izvesne garant i j e, s amo da Jugosl avi j a
ne bi omel a oper aci j e prot i v Gr ke koje j e t r ebal o izvesti t o bre, kako bi
oper aci j e prot i v Sovj et skog Saveza mogl e ot poet i u maj u, kako j e t o bi l o
pr edvi eno.
Pr ema t r eoj ver odost oj ni j oj verziji, Hi t l e r j e naj pr e izloio anal i zu bal-
kanske situacije, napomi nj ui da raspol ae i zvori ma da e se br i t anske t r upe
i skrcat i u Grku i da on to nee ni kada dozvoliti. On mor a pomoi svog sa-
veznika koji ne moe do izae na kr aj sa Gr kom, a zatim zat rai o od Jugos-
lovena da ot vor eno iznesu svoje namer e. Cvet kovi j e odgovor i o da Jugos-
lavija ne eli pr oi r enj e r at a na Bal kanu, kao ni Bugari ni Turci. Zat o je Ju-
goslavija s pr emna da se spor azume sa Bugar skom i Italijom, da bi se zaj edno
muL'li suprotstaviti svakoj agresiji i pr oi r enj u rata. U pogl edu Tr oj nog pakt a,
Hi t l er je uveravao sagovor ni ke da od Jugoslavije ne trai ni kakvu voj nu sa-
r adnj u, ni pr avo pr el aska t r upa pr eko j ugosl ovenske t eri t ori j e, ni upot r ebu
j ugosl ovenski h eleznica, ni baza, ni bilo ega t o bi dovodi l o u pi t anj e neut -
ral nost Jugoslavije. Sile Osovi ne bi gar ant oval e t eri t ori j al ni i politiki integ-
ritet Jugoslavije i ne bi ui ni l e ni t a t o bi ponizilo njen naci onal ni ponos, a
zatim upozor i o da su susedi Jugosl avi j e prihvatili pakt bez ikakv ih rezervi i
da je sada red na Jugosl avi j u da ga pot pi e. Molio je Cvet kovi a da izrazi nje-
gove najlepe elje knezu Pavlu i upi t ao da li bi knez-namesnik doao da
ga vidi u Ber ht esgadenu? Cvet kovi je obeao da e saopt i t i por uku, ali je
zamol i o da Hi t l er pozove kneza pr eko Her ena, t o j e on pri hvat i o.
56
Posle zavrenih razgovora Cvetkovi i Cincar-Markovi su se oprostili od
Hitlera, a Ribentrop ih je otratio do stanice, nastojei za vreme puta da ublai
atmosferu Hitlerovog ultimatuma, teei da shvate da je zahtev za pristupanje
Trojnom paktu bio samo podsticaj, a nikako neki ultimatum.Zatim je sarkas-
t i ni m t onom r ekao da Jugosl oveni t r eba sami da odl uuj u o budunost i svo-
je zemlje, pa mu se ini da ne bi bilo i spr avno da se na njih vri pri t i sak sa
bilo ije st rane. Meut i m, ovi m r ei ma nisu odgovar al e i nj eni ce, j er su Nem-
ci pokr enul i t akvu kampanj u koj om su i dal j e vrili veliki pri t i sak na odl uke
Beograda, a nemaka t ampa j e hvalila pri j at el j ske odnos e i zmeu dve zeml j e
i podvl ai l a nj i hov pro-osovi nski razvitak u pravcu defi ni t i vnog pr i st upanj a
Jugoslavije Tr oj nom pakt u. U stvari, iz kr at kog sl ubenog saopt enj a. i zdat og
pr e odl aska Cvet kovi a i Ci ncar-Markovi a, da su se razgovori koji se odno-
se na pr obl eme od r eci pr onog i nt eresa, odvijali u duhu t r adi ci onal ni h pri-
T
jateljskih odnosa koji post oj e i zmeu dve nacije, moe se zakljuiti da se
slubeni nemako-j ugosl ovenski susret zavri o bez rezul t at a.
57
Povodom poset e Nemakoj Cvet kovi a i Ci ncar-Markovi a 14. f ebr uar a
1941. i Hi t l erovi h post avl j eni h usl ova za pri l az Tr oj nom pakt u, Vinston Ceril
je zabeleio: Ministri su se pot i t eni vratili u Beograd. Pr i st upanj e Osovini
mogl o bi razbesni t i Srbi j u. Bor ba protiv Nemake mogl a bi dovest i do suko-
ba u pogl edu lojalnosti u Hrvat skoj , dok Cvet kovi s upr ot no tvrdi da su se
vrst o drali i da su odbili pr i st upanj e Pakt u.
58
Razgovori u Berhtesgadenu zavrili su se - kako svi znaci pokazuju - s od-
laganjem konanog odgovora na zahtev Berlina, ali is iekivanjem vlade Rajha
da ce daljnim pregovorima napose iz budueg susreta Hitlera s knezom Pavlom,
ipak doi do jugoslovenskog prihvatanja Trojnog pakta.
Ovakvim rastankom - pie o svoj i m razgovori ma u Bi t htesgadenu
Dragia Cvet kovi (str. 16) - nisu ipak bili por ueni svi most ovi . Pod pritis-
kom dogaaj a i u j ednoj st r ahovi t o t ekoj situaciji razgovori su moral i biti na-
stavljeni . . . Cvetkovi j e s por azumno s Hi t l er om s amo odgodi o konanu od-
luku, j er ni on ni Ci ncar-Markovi nisu imali ovl at enj a da konano odl ue
o j ugosl ovenskom pr i st upanj u Tr oj nom pakt u.
Nemaka pr opaganda irila je posle sast anka vesti o pri j at el j ski m odno-
sima i zmeu Nemake i Jugoslavije; t ampa je javljala o povol j noj , prooso-
vi nskoj perspekt i vi razvitka tih odnosa i sve je sa te st r ane izgledalo kao da
se zaista kr ee u pravcu konanog pri l aenj a Jugoslavije Tr oj nom pakt u. Pa
ipak, bilo je sve vie znakova iz kojih se mogl o zakljuiti i ner aspol oenj e vla-
de Raj ha zbog j ugosl avenskog odugovl aenj a pr i st upanj a Paktu. U Jugoslaviji
su od t ada uest al e kul t ur no- pr osvet ne mani fest aci j e nemakog Kultur-
bunda i dr ugi h naci st i ki h organi zaci j a, a razot kri val o se da se tu zapr avo
radi o demonst r at i vni m i st upi ma iji su reijski konci oi gl edno bili pr eko
granice.
58

Gradaki list Tagespost i novosadski Deut sches Volksblatt i spunj eni
su prvih meseci 1941. vest i ma o kr et anj u akci j a nemaki h naci onal ni h pri-
padni ka, o Kul t ur bundu, o osni vanj u razni h gr upa Svapsko- nemakog
kul t ur nog saveza, o mnogi m nemaki m ost ent at i vni m mani f est aci j ama
pune sol i darnost i nemake naci onal ne manj i ne s vl adom Rajha. U Osijeku
Kul t urbund razvija veoma ivu del at nost . Altgajer (Altgaver) i drugi prvaci
nemake naci onal ne manj i ne i re ve dost a bezobzi r no naci st i ku pr opagan-
du, pri emu se ne pazi mnogo na i nt erese Kral j evi ne Jugoslavije. Organi zuj u
se ak i izlobe ( nemaki h umet ni ka, nemake knjige i si.) da bi se j o j ae
naglasila t a oi gl edno pr onaci st i ka akci j a ove manj i ne.
PRVA SEDMICA KRUNSKOG SA VETA
Cvetkovi i Cincar-Markovi vratili su se u Beograd 15. februara pre podne. Za-
tim je Cvetkovi pred Krunskim savetom podneo ruiast izvetaj o susretu u
Berhtesgadenu i hrabrio prisutne da budu optimisti. Nemaka je ve ot vori l a
put na jug pr eko Rumuni j e i Bugar ske s odl unou da i zbegne rivalitet Ita-
lije, ija je pr i sut nost na i st oni m obal ama J adr ana u Albani ji i Gr koj bi o t rn
u srcu Hitlera. A Hi t l e r j e j edi no traio garantiju da se Jugosl avi j a nee uje-
diniti sa nj egovi m nepr i j at el j i ma u kr i t i nom odl uuj uem razvoju rat a i da
odri st rogu neut r al nost . On j e post avi o pi t anj e pr i st upanj a Tr oj nom pakt u,
ali ne u def i ni t i vnom obl i ku, i izjavio elju da se sast ane sa knezom Pavlom.
Krunski savet j e pr epor ui o Namesni ku da pri hvat i poziv, ali da odgada po-
setu kol i ko god bude mogue vie da bi se oceni l e r eper kusi j e susr et a u Ber-
ht esgadenu.
5 9
Pot o se pr et hodno sast ao sa Maekom, Cvet kovi j e i dueg dana (16.
f ebr uar a) u Pr edsedni t vu vlade u glavnim cr t ama obavest i o l anove vlade o
t oku razgovora koj e j e vodi o pri l i kom poset e Nemakoj , dok j e Mi ni st arst vo
i nost r ani h posl ova svim pr edst avni ci ma na st rani uput i l o ci r kul ar an teleg-
ram u kome je odnose s Nemakom pokazalo kao povoljne, ne obavet avaj uci
ih i st i ni t o o nemaki m zaht evi ma koji su imali ul t i mat i vni kar akt er . U vladi
su smat ral i da ne t r eba uriti s poset om kneza Pavla Hi t l eru. To je i Krnj evi
savet ovao Cvet kovi u pr eko Maeka.
Po povr at ku iz Sal cburga, Cvetkovi je obavest i o Konst ant i novi a da
Hi t l er nije postav io nikakav konkr et an zahtev i da su razgovori imali opt i ka-
rakt er. Konst ant i novi mu j e predl oi o da podnesu izvetaj Mi ni st ar skom sa-
vetu o svojim razgovori ma u Nemakoj , ali je on to odbi o pod i zgovorom u-
vanj a t aj ne. Knez Pavle je t ada nagovest i o Konst ant i novi u da e Nemci izvr-
iti jak pritisak na Jugoslaviju, a Konst ant i novi je kao i rani j e pr edl agao da
se obr azuj e koncent r aci ona vlada, koja bi okupi l a sve pol i t i ke snage u zem-
lji. o emu su vodeni razgovori sa razni m pr edst avni ci ma opozi ci oni h st rana-
ka.
60
Posle povr at ka Cvet kovi a i Ci ncar-Markovi a iz Nemake, knez Pavle je
pozvao mi ni st r a voj ske i mor nar i ce general a Petra Peia i post avi o mu pi-
t anj e ta misli o Hi t l er ovom zaht evu za pr i st upanj e Jugosl avi j e Tr oj nom pak-
tu. Iako ga Cvet kovi j o nije obavest i o, Pei je odgovor i o knezu: Jedini spas
j e pr i st upanj e Tr oj nom pakt u.
Da bi mogao da odl ui da li da odbaci pakt i t i me ri zi kuj e da izazove rat
sa Nemakom ili da ga potpie i omogui dalje pregovore sa Nemci ma, knez
Pavle je odmah upi t ao br i t anskog posl ani ka u Beogr adu Kampbel a kol i ku i
kakvu pomo bi V. Bri t ani j a prui l a Jugoslaviji u sl uaj u nemakog napada
i da li bi br i t anske t r upe, koj e su na put u za Grku, mogl e ost at i u Gr koj ko-
liko je pot r ebno, ali nije dobi o odgovor. Kampbel je r ekao da V. Bri t ani j a
smat r a da bi se udr uene snage Jugoslavije, Grke i Tur ske mogl e us pe no
odupr et i i predl oi o da ove drave st vore blok prot i v nemakog nadi r anj a na
Bal kanu, s tim t o e ih V. Bri t ani j a pomoi do kr aj nj i h grani ca mogunost i
i da je ona ve do sada dal a znat nu pomo Gr koj i Tur skoj i da je s pr e mna
da je dopuni i s por ukama iz SAD.
61
Meut i m, umi r uj ue izjave Cvetkovia. o susr et u u Ber ht es gadenu ipak
su pr i ml j ene sa dost a skepse u Londonu, Vai ngt onu, Atini i u Ankari. Bri t an-
ski posl ani k Kampbel . i m je bio i nf or mi san o nj egovi m i zj avama, suger i sao
je Londonu da intervenie i da ponovo insistira na opasnost i ako se Nema-
ka ostavi u sumnj i . Posebno su se Turci pokazali uvr eeni t o su ost avl j eni
po st rani u pogl edu susret a, pa su to iskoristili da u pr egovor i ma sa Buga-
ri ma izdaju j ednu dekl araci j u o nenapadanj u, koj a je i pot pi sana 17. februa-
ra u Ankari. Ova dekl ar aci j a podst akl a je Beogr ad da smat r a da post oj i mo-
gunost za zakl j uenj e sl i nog spor azuma sa Sofi j om. Ci ncar-Markovi je iz-
neo svom t ur skom kolegi da su napor i naih vlada bilo u odnos i ma sa Ve-
likom Bri t ani j om i Gr kom, bilo sa Nemakom i Bugar skom bili i nspi ri sani
zaj edni ki m i nt er esi ma bazi rani m na pri nci pu: Balkan br ani oci ma mi r a na
Balkanu. Rezervi sano dr anj e j ugosl ovenske vl ade u odnos u na pr edl og Tur-
ske da st upe u kont akt , radi ut r i vanj a pl ana za zaj edni ku akci j u u sl uaj u
nemakog napr edovanj a pr eko Bugar ske i ugroavanj a Sol una, nije bilo dik-
t i r ano nepover enj em nego iskljuivo naom eljom da nikog ne provoci ra-
mo, j er je to uvek bilo nae gledite. Zatim je j asno dao na znanj e Sofiji da
bi u Jugoslaviji bili r ado v i e n i . . . za poj aavanj e i pot vr i vanj e post oj eeg
pakt a i zmeu dve zemlje event ual no i zdavanj em j edne dekl araci j e.
Knez Pavle, odgovarajui na poruke kralja ora <George VI) i Ruzvelta,
koji su ga pozivali da zauzme islu i jasnu poziciju protiv pritiska Osovine, traio
je razumevanje za svoje interne potekoe i al beni m t onom obj anj avao da
su teki geografski pol oaj zemlje, nj ena st abi l na pol i t i ka neut r al nost i ne-
mogunost da dobi j e bilo kakvu real nu pomo od svojih pot enci j al ni h savez-
ni ka namet al i politiku spor azumevanj a sa Nemakom. On je mol i o da ne in-
sistiraju i uveravao da bi se Jugoslavija branila ako bude napadnut a i da ne
bi dozvolila prolaz st r ani m t r upama pr eko svoje t eri t ori j e, niti bi zakljuila
bilo kakav politiki spor azum sa Nemakom koji bi bio u supr ot nost i sa nje-
nom nezavi snou i naci onal ni m suver eni t et om.
6 2
U to vr eme Nemci su vrili pr i pr eme za di pl omat ske i vojne oper aci j e da
bi paralisali sovj et sku di pl omat sku ofanzi vu na Bal kanu. Od Bugar ske su tra-
ili da obnovi svoj pakt o nenapadanj u sa Tur skom, a zatim bi si gur no potpi-
sala Trojni pakt . Znali su da je mnogo tee ubedi t i Jugoslaviju da ga pot pi e,
ali kad to bude onda e Sovj et ski Savez biti i skl j uen sa Bal kana.
63
Ribentrop je u telegramu od 16. februara dao poslaniku Herenu uputstva
u vezi sa pitanjem eventualnog sastanka Hitlera sa knezom Pavlom, kao i sa pi-
tanjem pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, da i ma na umu da do ovog pri-
st upanj a, da bi se post i gao efekat koji svi ele. t r eba da doe odmah, a ne
posle nekol i ko nedel j a i u naem i nt eresu i u i nt er esu Jugoslavije. U sl uaj u
da knez namesni k Pavle sa svoje st r ane t akoe eli da razgovara sa Fi rerom,
mol i m, upot r ebi t e svoj ut i caj da se ovaj sast anak, ako je mogue, odri u prvoj
polovini ove nedel j e, pr venst veno u Berghofu. Her en je 18. f ebr uar a odgo-
vori o da je Ci ncar-Markovi c u diskusiji o poset i Nemakoj r ekao da su i on
i Cvetkovi pr epor ui l i knezu Pavlu da pri hvat i Hi t l erovu sugest i j u o direkt-
ni m pr egovor i ma i dodao:
'Po svemu sudei, glavno pitanje pristupanja Trojnom paktu jo interno nije reeno. Zbog
loga je datum posete Kneza namesnika za sad otvoren, iako verujem da naelno postoji sprem-
nost da do ove posete d ode.
U Beogr adu su odma h opazili da je Berlin t r ebal o da da Ri mu net o mal o
vie umi r uj uu verziju susret a u Berht esgadenu. jer je italijanski vojni atae
sa zabr i nut ou teio da utv rdi istinitost neki h upozor enj a koja su se odnosi l a
na koncesi j u j ugosl ovenske st r ane za prolaz nemaki h t r upa ka Sol unu, i
pri sust vo ofi ci ra nemake Vrhovne komande na neki m glavnim jugosloven-
skim st ani cama.
Cincar-Markovi je 18. februara pozvao italijanskog poslanika Mamelija da
ga iskljuivo obavesti o razgovorima u Berhtesgadenu. On ga j e uver avao da sa
nemake st r ane nije nam nita traeno i da su senzacionalni glasovi o pro-
lazu t r upa naom t er i t or i j om ili o kori enj u naih eleznica lieni svakog
osnova, istiui mu sa izvesnim oduevl j enj em da se Hi t l er obavezao da e
potovati grani ce, sl obodu, i nt egri t et i nezavi snost Jugoslavije, i da je bi o
manj e di rekt an u pogl edu pr i st upanj a Tr oj nom pakt u, naprot i v, t vrdi o j e
da za to nije bio pr edvi en neposr edni nast avak razgovora, i ako je sa ju-
gosl ovenske st r ane bila izraena elja za ueem u ekonoms koj r ekonst r uk-
ciji Evrope. Mamel i je bio zbunj en u odnosu na t vr dnj u o Hi t l er ovom oba-
vezivanju, a iznad svega zauen zat o to Ci ncar-Markovi nije ni t a r ekao o
odnos i ma sa It al i j om i obj asni o je da t akvo ponaanj e u pal at i Kii moe biti
i nt er pr et i r ano na razne naine, ali j e naj verovat ni j a pr et post avka d a j e od-
l ui vanj e u Beogr adu jo uvek u t oku, moda u oeki vanj u da se sa nae stra-
ne dadu i ndi kat i vni znaci. S dr uge st rane, Musolini, nest rpl j i v kakav je bio,
teio je da pre Hitlera dobi j e obj anj enj e j ugosl ovenskog stava. Najzad, Mamel i
je, na hitan zaht ev Anfusa, 20. f ebr uar a pozvao advokat a St aki a koji se oda-
zvao da e doi u Rim im bude mogao. Sut r adan je Mamel i uput i o hi t an
t el egram Anfusu, obavet avaj ui ga da e St aki isto vee kr enut i za Ri m.
65
NOVI PRITISAK V BRITANIJE I SAD NA JUGOSLAVIJU
Dok su se Nemci spr emal i za prel az u Bugarsku, br i t anska vl ada je dal a nal og
svoj oj komandi na Bl i skom i st oku da ut i e na Jugosl avi j u i Tur sku da zapr et e
Bugar skoj da e je napast i ako im se ne pri drui u pr uanj u ot por a Nemakoj
i da ot por Grke t r eba t ako oj aat i da se stvori vr eme za i nt er venci j u Tur ske
i Jugoslavije. Ako Grci ne bi pristali da pr i me br i t anske t r upe, onda t r eba po-
sesti Krit (gr. Krete, ant i ki Cret a) i svako dr ugo ost r vo koj e moe posluiti
kao vazduhopl ovna baza. Ost rvo Rodos (Rhodos) t r eba zauzeti u svakom slu-
aj u.
66
Apel kneza Pavla nije bi o pri hvaen ni u Vai ngt onu ni u Londonu. Anglo-
ameri ka pr opaganda poveavala je zategnutost u Jugoslaviji, koja se prosti-
rala sve do naj manj i h gradova, uz sar adnj u pol i t i ki h kr ugova sr pske opozi-
cije i komuni st a i, est o, sa odobr avanj em l okal ni h v lasti. Agenti Int el i dens
servi sa (Int el l i gence Servi ce) su do u poj edi nost i ma poel i da i re al ar mant -
ne vesti o nemaki m pl anovi ma i o spr emnost i cent r al ni h vlasti da dadu voj-
ne i t er i t or i j al ne koncesi j e si l ama Osovine. Oni su nast oj al i da nael ekt r i u jav-
no mnj enj e da se suprotstavi pritiscima i samovoljnoj i nedosl ednoj politici
vlade, kori st ei pri t ome sl abost Italije.
67
U isto vr eme London je poj aavao svoju i nt ervenci j u u Beogr adu. Nai me,
tih dana, poet kom mart a, br i t anska vl ada uput i l a j e mi ni st r a i nost r ani h po-
slova Idna i nael ni ka I mper i j al nog gener al t aba gener al a Dila (Dill Sir John),
sa glavnim zadat kom da obezbede to bru pomo Grkoj . Meut i m, Idn j e
ubr zo uvi deo da br i t anska i nt ervenci j a na Bal kanu pr edst avl j a veliki ri zi k,
mada je s mat r ao da je opr avdano angaovanj e V. Bri t ani j e, da bi se ut i cal o
na odl uku Jugosl avi j e i Tur ske
68
Pored toga, Kampbel j e i mao zadat ak da
skr ene panj u j ugosl ovenski m upr avl j ai ma da bi j edan t ursko-j ugosl ovenski
spor azum bio s amo pr edusl ov bilo kakvom kor i snom ponovnom bugar sko-
j ugosl ovenskom pri bl i avanj u, i da ih vie ne podst i e da t rguj u ugovor om sa
Bugar skom na j ednost avnoj osnovi o nenapadanj u, nego da s kr ene nj i hovu
panj u na opasnost i i dvosmi sl enost i koj e bi j edan takav ugovor i zmeu So-
fije i Beogr ada izazvao u sadanj i m okol nost i ma. Stavie, Idn je pozvao
Kampbel a u Atinu da bi usaglasili do kraj a kakve kor ake t r eba pr eduzet i da
se podst akne Jugosl avi j a da se suprot st avi pr et nj i nemakog napada na So-
lun.
69
Kao t o j e rani j e napomenut o, Turska se opredel i l a za neut r al nost , pot o
su t urska i bugarska vlada 17. februara zakljuile Ugovor o prijateljstvu i
neutralnosti, na kojemu ce bazirati svoju spoljnu politiku, uzdravajui se od sva-
kog napada.
7 0
To je t eko pal o knezu Pavlu, a izazvalo nove bojazni u Sovjet-
skom Savezu a, pr ema izvetaju jugi slovenskog posl ani ka u Moskvi Gavrilo-
vica. Rusi dodu e pori u da bi hteli rat na Bal kanu, ali pr i vat no pri znaj u da
ne bi ni pr st om mr dnul i da ga spree. Rat na Bal kanu znai sl om kapitalis-
tikog si st ema, pr opast za dr uge i pogodnost za Ruse. U haosu tog rat a SSSR
bi mcjgao preuzeti kont rol u, slabei Nemaku u isto vreme. No, to je bilo pri-
vat no. a ne zvani no mi l j enj e. Gav rilovic je ver ovao da bi SSSR, ako bi uop-
te intervenisao, to uinio tek kad bi Turci napali Nemce u Trakiji i Bugarskoj.
Nemci bi t ada l ako tukli i Tur ke i Jugosl ovene, a Rusi bi uli u Moreuze. Poto
SSSR nije el eo da Jugoslavija ost ane neut r al na, Gavrilovic je savet ovao svoju
vladu da t esno sar auj e sa Tur s kom i V Bri t ani j om, da bi spreili sovj et sko
irenje. Bio je ubeen da e posl ednj u bitku dobiti V Britanija i Amerika.
71
Kad ga je 18. f ebr uar a poset i o Ci ncar-Markovi , Heren je saznao da knez
Pavle jo nije doneo odluku o Hitlerovom predlogu, ali je javio Berlinu da je knez
Pavle u principu spreman da putuje u Berhtesgaden samo ne zna datum pose-
te.
72
U to vr eme su i SAD vrile pritisak na Jugoslaviju, iako su bar po izgledu
bile neut r al ne. Njihov posl ani k u Beogr adu Lejn je izrazio svoje ubedenj e da
zemlje koj e se ne odupi r u napadu ne zasl uuj u da budu nezavi sne i da ne
mogu r aunat i na pomo SAD kad se posl e rat a budu vrila geogr af ska pre-
urei vanj a. Posle nekol i ko dana, uspeo je 18. f ebr uar a da ga pri mi knez Pavle.
On je savet ovao kneza kako t r eba voditi j ugosl ovensku politiku, a knez
Pavle ga je uverav ao da e se Jugosl avi j a bori t i ako je Nemci napadnu Na Le j-
novo pi t anj e kakvu bi akci j u pr eduzeo ako bi nemake t r upe ule u Bugarsku,
knez je odgovor i o da nece nita uiniti, j er bi - u pr ot i vnom - Jugosl avi j a bila
okri vl j ena pred svet om. Sem toga. st rat egi j ski pol oaj Jugosl avi j e post ao bi
nemogu zato t o bi nemake t r upe mogl e napast i Jugoslaviju iz Bugarske,
otsei severne j ugosl ovenske ar mi j e od Srbi j e i sat rt i zeml j u za dve nede-
lje . . . Ako bi kr enuo t r upe sa hrvat ske i sl ovenake grani ce. Hrv ati i Slovenci
bi rekli da su rt vovani za Beograd i Srbe. Zatim je upi t ao Lejna ta on oe-
kuj e da uini kad V. Bri t ani j a ne moe pruiti ni kakvu pomo i kad je izvesno
da bi Jugosl avi j a bila uni t ena mnogo pre no bi iz SAD stigla pomo. Napo-
menuo j e da uver avanj e Nemaca da Jugoslavija nije u opasnost i ne znai nita
dr ugo s emnepr i j ai el j s ke l ukave obmane. Iako j e bi o pesi mi st i ki raspol oen
r ekao je Lejnu: Mi s mo uvek drali svoju zastavu vj soko, a Lejn je izvestio
Kordel a Hal a (Huli Cordel l ) da knez Pavle ver uj e u krai nj u pobedu Engles-
ke.
73
Jugosl ovenski posl ani k u Vai ngt onu Fotic je 15. f ebr uar a posl ao svojoj
vladi sl edeu linu Ruzvel t ovu por uku knezu Pavlu, kral j u i pr edsedni ku ju-
gosl ovenske vlade:
U ovom moment u, kada se mi r ol j ubi ve naci j e bor e za obezbeenj e s ops t venog integ-
ri t et a, Pr eds edni k j e ube e n da bi pobedu des pot s ki h sila ma ka r i na di pl omat s kom polju,
s amo ut r l a put novi m zaht evi ma pr aceni m pr et ni om sile prot i v s ame nezavi snost i t ako za-
st r aeni h naci j a
Pr edsedni k eli. t akoe da upozor i da t akozvani Zakon o zaj mu i nai mu koji se sada
nalazi pr ed Kongr esom a vec je usvoj en u Pr edst avni kom domu i Spol j noi r govi ns kom ko-
mi t et u Senat a, u s ada nj oj f or mi dozvol j ava Pr eds edni ku da s nabdeva r at ni m mat er i j al om
one naci | e ko| e su post al e rt ve agr esi j e ili koj i ma zapret i opas nos t od agresi j e.
74
O razgovoru sa zameni kom bri t anskog ministra inostranih poslova Kado-
ganom (Cadogan Sir Alexander) jugoslovenski poslanik u Londonu Subot i je
17. f ebr uar a izvestio da mu je Kadogan r ekao da, iako jo nema obavet enj a o
rezultatu sastanka u Berhtesgadenu, ipak smatra da je situacija Jugoslavije vrlo
ozbiljna, da shvat a to se pregovaralo, ali da zamer a to pr et hodno nisu do kra-
ja dovedeni pregovori sa Turskom (koji je predloila V. Britanija 19. j anuar a
V.T.) i d a j e to pogrena taktika, da smat ra da je jedini nain da Jugoslavija sa-
uva stvarnu nezavisnost ako zaj edno sa Turskom zauzme nepopust l j i v stav.
Meutim, na Subot i evo pitanje: u emu bi se sast oj ao efikasni i neposredni
prilog V. Britanije u zaustavljanju event ual ne agresije Nemake na Balkan, nije
odgovori o.
75
Ci ncar-Markovi je u i f r ovanom t el egr amu od 18. f ebr uar a, i skl j ui vo
radi line i nf or maci j e j ugosl ovenskog posl ani ka u Londonu, naveo da se raz-
govori sa Hi t l er om i fon Ri bent r opom 14. f ebr uar a >astoje u sl edeem:
kons t a t ova no je da su odnos i i zmeu Nemake i Jugosl avi j e dobr i i pri j at el j ski i da
ima usl ova da se i daf j e razvi j aj u u i st om pravcu, sa strane Nemake nisu nam postavljeni ni-
kakvi zahtevi niti us/ovi ni u voj ni kom ni u politikom pogledu ( podvukao V. T.); u i zl aganj u
naeg sl ava nast oj al i s mo da obj as ni mo kuri st i koj e j e Nemaka anal a, kao i one koj e moe
i mal i od odr anj a mi ra na Bal kanu nast oj al i s mo da doz na mo na me r e Nemake, s obzi r om
na koncent r aci j u nemaki h t r upa u Rumuni i i Sa s t r ane Nemake se i st i cal o da su Englezi
ve doli na Bal kan pr eko Gr ke i da Nemaka o t ome mor a vodi t i r auna. Ni sa t i m u vezi
nisu nam upui vana ni kakva t r aenj a, kancelar Rajha i fon Ribentrop izlagali su njihov plan
0 buduem ureden/u Evrope. Izraavah w< t.eljii da bi i Jugoslavija u tome uestvovala i sebi obezbedila
mesto koje /o/ po njeno; vanosti pripada. Nikakvi konkretni zahtevi nisu nam izrino fonnulisani iz-
lavljena nam je reienost Nemake da potuje suverenost, integritet i nezavisnost nae zemlje.
7
' (Pod-
vukao V.T.).
U Memorandumu britanske vlade, kojeg je bri t anski posl ani k u Beogr adu
Kampbel 20. f ebr uar a pr edao knezu Pavlu naj pre se konst at uj e da je knez Pavle
za vreme Kampbel ove audi j enci j e 14. februara, govorio o mogunost i ma da
bal kanske zeml j e budu nat er ane da br ane svoju sl obodu i svoje ivotne inte-
rese prot i v nemake agresije, i pi t ao da li bi se br i t anske t r upe, u sl uaj u voj-
nih oper aci j a u Grkoj , mogl e bori t i neodr eeno vr eme ili s amo nekol i ko ne-
del j a i izneo mi l j enj e da bi u ovom dr ugom sl uaj u bal kanske zeml j e nesum-
njivo nanel e Nemci ma izvestan br oj rtava i t et u, ali bi one bi l e uni t ene za-
j edno sa nj i hovi m voj ni m pot enci j al om. Meut i m, br i t anska vl ada smat ra da
bi se mogao pruiti uspean ot por , ako bi se Jugoslavija. Grka i Tur ska oru-
j em zaj edni ki bori l e prot i v Nemake . . . i j o uvek zast upa mi l j enj e da Ju-
goslavija t reba da se sporazume sa Turskom radi pr eduzi manj a i st ovremene
1 koor di ni r ane akci j e protiv Nemaca u sl uaj u da oni umar i r aj u u Bugar sku.
Ona bi sa svoje st r ane ui ni l a sve u svoj i m- mogunost i ma radi pr uanj a po-
moi . . . pa ne ver uj e da bi bal kanske zemlje bile uni t ene i da bi nj i hov vojni
pot enci j al nest ao. Bri t anska vl ada i spor uuj e znat ne kol i i ne r at nog mat e-
rijala Gr koj i Tur skoj i nada se da e, poveanj em pomoi od SAD, kol i i ne
za i sporuku biti jo vee.
77
U dogovor u sa zameni kom br i t anskog mi ni st r a i nost r ani h posl ova Bat-
l erom (Butler Richard Austin) 21. februara Suboti je saznao da je Ceril po-
slao Idna u Egipat kao l ana Rat nog kabi net a i oveka koji i ma st rat egi j ska
i pol i t i ka i skust va da sa nael ni kom I mper i j al nog t aba na licu mest a raz-
mot ri : si t uaci j u st vor enu pobedom u Libiji, zatim pol oaj u Etiopiji i Eri t rej i ,
dalji nain voenj a rat a i napada protiv Italije, pomo Grkoj , nemake ar-
mi j e u Rumuni j i , kol abor aci j u sa Tur skom (o koj oj je naj l epe govori o kao o
br i t anskoj snanoj saveznici) i stav pr ema ost al i m poj edi ni m dr avama
Sr ednj eg istoka. Subot i je naveo da je Bat l er razgovarao u pri j at el j skoj for-
mi, ali d a j e i on pr i govar ao t o posl ednj i razgovori sa Tur s kom nisu dali oe-
kivani rezultat i to put u Ankaru nije pr et hodi o put u u Berht esgaden. a tur-
sko-bugarski spor azum oceni o j e kao beznaaj an.
7 8
Poet kom 1941. godi ne bilo je j asno da je mal o ver ovat no da e se vlada
kneza Pavla mnogo due odupi r at i nemakom pri t i sku da pri st upi Tri part i t -
nom pakt u. U poruci br i t anskog posl anst va u Beogr adu (od 22. f ebr uar a) re-
gi st rovani su znaci nagl aenog opr edel j i vanj a neki h vodei h l anova jugos-
l ovenske vlade u prilog pot puno pasi vnog stava pr ema nemakoj akciji n i
Bal kanu. Posl anst vo j e suger i r al o da engl eski kral j event ual no uput i por uku
knezu Pavlu, kako bi se na t aj nain pomogl o u zadobi j anj u nj egove podr ke.
Oi gl edno je iz bri t anski h dokumenat a da je Velika Bri t ani j a u t om t r enut ku
i st ovr emeno spr ovodi l a pol i t i ku u dva s me r a - j edni m, zvani ni m. pr eko po-
sl ani ka u Beogr adu, podr avan je tesan kont akt sa vl adom i knezom Pavlom;
drugi m, t aj ni m i nezvani ni m, pr eko osobl j a t aj ne slube, a moda su i pr eko
Makdonal da i drugi h ljudi, pr i dodat i h posl anst vu speci j al no u tu svrhu, vre-
ni det al j ni ar anmani za udar kojim je t r ebal o da se zbaci knez Pavle.
79
Kada je Idn sa sar adni ci ma i gr upom ofi ci ra 22. f ebr uar a st i gao u Atinu,
predsedni k grke vlade mu je saoptio d a j e Grka reena da se bori protiv Ne-
make, bez obzi ra na stav Jugosl avi j e i Turske, pa i na event ual nu pomo od
V. Bri t ani j e, t ako d a j e s ut r adan (23. f ebr uar a) dol o do pot punog grko-bri-
tanskog s por azuma Grci su pristali da na svojoj teritoriji pr i me bri t anske
snage (Bri t anski ekspedi ci oni kor pus) i pre no to Nemci udu u Bugar sku, s
tim da se udr ueni m gr ko- br i t anski m snagama ods udno brani linija: Kaj-
makal an - Vermi on (Kara kamen) - Ol i mp.
8 0
Pot o se si t uaci j a na Bal kanu i dal j e kompl i koval a Ruzvelt je 22. f ebr uar a,
pr eko Lejna, amer i kog posl ani ka u Beogr adu, uput i o knezu Pavlu i dr ugu
por uku, koj u mu je Lejn ur ui o pri l i kom dr ugog pr i j ema 23. f ebr uar a. Ta po-
r uka glasi:
Obr aaj ui se vaem Kr al j evskom Vi soanst vu u namer i da izrazim i nt er es koji vl ada
SAD ima za okonanj e rat a. j a el i m da i zrazi m svoj e uver enj e da ce se ot por om na r oda koji
t r pe agr esi j u naj si gur ni j e pomoi na t i p civilizacije i okonanj e r at a. u e mu s mo bi t no za-
i nt eresovani . Ja oseam da svet, ugl avnom gleda sa st varni m si mpat i j ama na svaki nar od koji
se supr ot st avl j a bilo di pl omat s kom, bi l o voj ni kom na pa du agr esi vni h sila. Na pr i mer , Etio-
pija j e zadobi l a si mpat i j e svet a svoj i m kr at ki m i neust r ai vi m ot por om. Et i opi j a e biti po-
novo uspost avl j ena, koj a ni j e bila s ma t r a na s pos obnom da se o d u p r e u s a vr e me nom smi sl u
rei. ali i posl e et i ri godi ne j o uvek odol eva. uiva si mpat i j e svel a i i ma va nr e dne izglede
da nj ena nezavi snost bude j e dnom ponovo uspost avl j ena na neki nai n. Nezavi snost Gr ke
na kraju e t ri j umfovat i . upr kos silne nadmoi italijanskog vazduhopl ovst va i vojske, t o je
i mal o za posl edi cu da nj ena si t uaci j a bude s ma t r a na pot puno beznadenom. Nor veka j e ne-
kol i ko meseci spr ovodi l a pozadi ns ku o d b r a mb e n u akci j u i ponovo us pos t avl j anj e nj ene ne-
zavi snost i j e st var za koj u e mo se svi mi zaloiti Ja elim naj ozbi l j ni j e da nagl asi m da SAD
gl edaj u na budunos t , a ne na sadanj ost , ali u i st o v r eme pot puno pr i znaj u bi t ne i t eke pro-
bl eme pr ed koj i ma st oj e j ugos l ovens ka vlada i Vae Kr al j evsko Vi soanst vo. "
PREGOVORI ADVOKATA STAKI A SA MUSOUNUEM
Italijanski poslanik u Beogradu Mameli je 20. februara, na hitan zahtev Anfusa,
pozvao Stakia.koji se odmah odazvao pozivu da doe u Rim. a Mamel i je sut-
r adan posl ao hitan t el egr am Anfusu da ce Staki isto vee krenul i za Rim. Sta-
kiev pov rat ak u Italiju pao je u nezgodnom t r enut ku, j er je usl edi o posle du-
gog ekanj a odgovor a kneza Pavla na Musol i ni j evu ponudu pa j e Musolini,
ogor en zbog t ako dugog ekanj a, pr eduzeo kor ake u Berl i nu i Sofiji da bi
osuj et i o moguenost bugarsko-j ugosl ovenskog s por a / uma i t ako i zol ovao Ju-
goslaviju On se 22. t ebr uar a - u odgovoru na Hi t l erovo pi smu od 15. t ebr uar a
- zahvalio Hitleru to mu je dost avi o Zapisnik razgovora u Berht esgadenu sa
j ugosl ovenski m mi ni st r i ma. No. ovaj zapisnik se. kao to j e ve napomenut o,
razlikovao od st varnog Smi t ovog zapisnika (u t ome sto su dva pasusa zame-
nj ena sa tri nova - V.T.). Zatim je rekao: Dok ste Vi, kao uvek. govorili isk-
r eno i lojalno, Srbi su, kao i obi no, nei skreni i puzavci ( bi zant i ni ) . . Radi se
o nar odu koji je pot aj no nepr i j at el j s ki . . . Kada Gr ka bude poraena, a Ve-
lika Bri t ani j a i zbaena sa evr opskog Jugozapada Beograd e se mor al i odlu-
iti i t ada e traiti svoj deo pl ena - Sol un. Ali, jasno je da Sol un moe ui u
vitalni pr ost or Jugosl avi j e pri j at el j a, a ne nepri j at el j a Osovine.
81 a
Sa t akvi m
r aspol oenj em Musol i ni se s pr emao da pri mi St aki ca. a da za momenat o
t ome ni j e ni t a pome nuo Hi t l eru.
Pri maj ui St aki a 24. f ebr uar a u palati Venecija, i r oni no g a j e upi t ao:
Zar j e t ako mnogo vr emena pot r ebno Beogr adu da odgovori na moj u ponu-
du, umes t o saveza sa It al i j om, vaa vlada sada vodi pr egovor e sa Nemakom
na bazi pakt a. St aki je, ugl avnom, odgovor i o da Nemaka ini velike napor e
da uvue Jugosl avi j u u pakt , a knez ga ne eli. i i st akao da je nj egova misija
da ispita da li j o post oj i neka mogunost da se i zbegne pr i st upanj e pakt u i
da se i t avo pi t anj e vrati na bazu Beogr adskog pakt a, umes t o nekog novog
sav eza, kao i to da zamoli Musol i ni j a da uini neki pri j at el j ski gest pr ema Ju-
goslaviji, da svoj om izjavom ili govorom umi ri nj eno mnenj e koj e je uzne-
mi r eno zbog napada na Gr ku Musolini j e odgovor i o da ponovo ponavl j a e-
lju da Jugoslav ija ost ane van ral a, da ne dozvoli Ri bent r opu da je uvue u nep-
rilike iz kojih se ne bi mogl a izvuci i dodao:
Bilo je neophodno da naj pr e razgovaral e sa nama. a zatim s Nemci ma, jer bi to odgo-
varal o i duhu Beogr ads kog pakt a
Kakva je da na s si t uaci j a?, kakva je da na s moj a ponuda' * Isla kao i rani j a, ali sa j e dnom
vanom i / me n o m Pot o j e Vama Nemaka post avi l a zaht ev da uet e u pakt . t o ga ne s me mo
sasvi m i skl j ui t i i z pr egovor a, ali sa moj om pomoi moel e post avi t i pi t anj e kada pr i st upi t i
Tr oj nom pakt u. Pr ema Vaim r ei ma, izgleda kao da pakt pr edst avl j a za Vau zeml j u, nar o-
i l o za Kneza Pavla, Sekspi r ovsku ( Shakes pear e William) t r agedi j u. Svaka Sekspi r ova t ra-
gedi j a ima pr ol og i 5 i nova pr e no t o se spust i zavesa. Pakt je l aj zast or. Uinite sad prvi
korak koji e biti prol og. Prv i kor ak je savez sa It al i j om Ja mor a m i nsi st i rat i na savezu. Sam
Beogr adski pakt ni j e dovol j an Pot r ebno j e pr odubl j enj e ovog pakt a. Tr eba da Jugosl avi j a
dokae svoj u s pr emnos t da koor di ni r a svoj u pol i t i ku sa i t al i j anskom. Sa mo t ako j a mogu
stavili j ugosl ovensko pi t anj e kod Hi t l era i Osovi ne. Sa mo l ako moet e in ex/remis i zbcgavat i
pakt . bor bu za i zvesno vr eme, ali ve od sad mor al e obeat i da bi umi ri l i Nemaku i Ri ben-
t r opa da cel e t o ui ni t i kad bude mi r no sl anj e u vaoj zeml j i i kad va nar od i vaa zeml j a
uvi de da ne ma ni kakve opas nos t i za vau zeml i u, t ad et e, u t oj mi r noj at mos f er i , ui ni l i l aj
kor ak pr i kl j uenj e pakt u Ali pour i t e sa odl ukom Ukol i ko j e odl aet e bi et e izloeni ne-
ma kom pr i t i sku da pr i s t upi l e Tr oj nom pakl u Kad budet e poj aal i odnos e pr e ma nama. na
bazi saveza, t ada et e moi osl abi t i nemaki pri t i sak. Tada e t o biti i moj a st var, a ne s a mo
moj a Da znat e, mogu vam rei da j e pr i st upanj e Bugar ske Tr oj nom pakl u pi t anj e sati. a ne
dana Posle t oga vi cet e biti na r edu. Zato. ako j o elite da se pri bl i i t e Osovi ni pr eko Italije,
i mal e na r as pol aganj u jo nekol i ko dana, a ne nedel j a. U pr ot i vnom ost aj e Vam s a mo 10 da
pr egovar al e sa Nemakom, st o znai Troj ni pakl . St o se tie zat r aene izjave, da j a nju
dam, bilo koj oj od vaih novi na za j avno mne nj e (j avnost ), tu izjav i e pr enet i sva i t al i i anska
t ampa Neka me iz Beogr ada obaves t e koji je naj bol j i nai n i ja cu to ui ni t i .
Dakle et o moj e dr uge ponude. Sad ne mor at e ii u Troj ni pakt . Moj a ponuda i dal j e
vai. Savez sa It al i j om bi e dovol j an. Neka Beogr ad s a mo da svoj u sagl asnost . a ja cu sve sv
riti sa Nemakom. Ali mor a t e mi obeat i da cet e kasni j e pr i st upi t i Tr oj nom pakt u Na l aj
nai n e mo el i t ni ni sat i s dnevnog r eda r as pr avu o nj emu. J e dno vam s a mo s avet uj em. Do-
nesite t o pr e odl uku i to odma h po vaem povr at ku u Beograd ... Zatim je izrazio veru u ko-
nanu pobedu Osovi ne i dodao da ni Turska ni Rusiia nee ni pr st om mr dnut i ukul i ko bi Ju-
goslavija ula u ral protiv nas
62
Izgleda da je Musolini teio da preduhitri Nemce u pregovorima sa Jugos-
lavijom tj. da sa njom zakljui bilateralni savez pre njenog pristupanja Trojnom
paktu, da bi se resio grko-italijanski sukob bez nemake intervencije i da bi po-
boljao poloaj Italije u sklopu Osovine
Musolini je u Berlin hitno poslao prilino blag izvetaj o razgovoru sa Sta-
kicem, ali je preutao da je ponovo ponudio savez sa Jugoslavijom, sporazum
koji ovoga puta nije vie bio alternativa za Trojni pakt, vec potez za odlaganje
pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu. On je t vrdi o da je knez Pavle izrazio
spr emnost da se pr odubi j ugosl ovensko-i t al i j anski pakt iz 1937. godi ne i da
je od nj ega t rai o da, pr e no to zakljui novi spor azum, uini prijateljski
gest, koji mu je, po Musol i ni j evom mi l j enj u, pot r eban da stvori povol j nu at-
mosf er u kako t aj spor azum ne bi i znenadi o j ugosl ovensko j avno mnj enj e na
koje del uj e nepri j at el j ska propaganda, nego i sredinu u kojoj on ivi, koja, kako
se zna. i ma jake veze sa br i t anskom kral j evskom kuom. Zatim je, iznosei
svoj stav. St aki u rekao: da smat r a da bi pakt veoma mnogo pomogao da se
razjasni pol i t i ka bal kanski h drava pr ema Osovini i da ima u vidu pr ednost i
koj e ce se t i me postii, da j e svest an pr i r odni h aspi raci j a Jugosl avi j e pr ema
Egeju, ali da smat r a da je bol j e da se ne uri sa njihov im obj avl j i vanj em, a ko-
risnije da se ubrzava pri bl i avanj e Jugosl avi j e Osovini; da je jugoslovensko-ita-
lijanski pakt, preduslov da Beograd stigne u Berlin i definitivno ude u sistem
Osovine, formalno pristupajui Trojnom savezu; da je spr eman da uini gest
kojim bi pr i pr emi o j ugosl ovensku javnost za skl apanj e pakt a sa Italijom, ali
da insistira na t ome da zakl j uenj e i t al o-j ugosl ovenskog pakt a t akoe t r eba
da slui za pr i pr emu j ugosl ovenske j avnost i kada Jugoslavija kasni j e bude
mor al a da pri st upi Tr oj nom savezu; i da put u Berlin vodi pr eko Rima. Na
kraj u j e Berl i nu pr edoi o da j e St aki r ekao da smat r a da j e mogue da e
se brzo vratiti u Rim u dr ut vu zvani ni h predst avni ka.
82

Iz ovakvog izvetaja, kojeg je Anfuso 24. f ebr uar a t el egr amom pr eneo u
Berlin, a sut r adan verbal no izvestio nemakog ambas ador a, jasno se vidi da
Musolini nije bio oduevljen pristupanjem Jugoslavije Trojnom paktu, da je, kao
i jugoslovenska vlada, teio da se to pristupanje to vie odgodi i da odnosi iz-
meu Nemake i Italije nisu bili iskreni.
Cim je sasl uao St aki ev izvetaj o razgovoru sa Musol i ni j em, knez Pavle
j e odmah odl ui o da odbaci Musol i ni j evu ponudu i da pri hvat i Hi t l erovu, j er
mu je Musolini nudi o savez koji bi upl eo Jugosl avi j u u sukob sa Gr kom, a
Hitler mu je. po nj egovom mi l j enj u gar ant ovao da e pot ovat i sl obodu, je-
di nst vo i nezavi snost Jugosl avi j e i t ako dopu t ao da zeml j a ost ane van rata.
On j e u t om moment u s mat r ao d a j e manj e rizina al t ernat i va koj u mu nudi
Nemaka, ma da nije zanemar i vao ni italijansku kart u, urei se da pri hvat i
put ovanj e u Berlin, ali i da obavest i Musol i ni j a d a j e Bugar ska s pr emna da
ue u Trojni pakt i d a j e odma h posl e toga Jugoslavija na r edu. Zatim j e knez
Pavle, sa naj vani j i m l anovi ma vlade, 25. f ebr uar a pri sust vovao ot var anj u te-
aj eva nemakog i nst i t ut a u Beogr adu i tim ispoljio izraze nove velike ma-
nifestacije j ugosl ovensko- nemake sar adnj e.
8 3
Nekol i ko asova kasni j e He-
ren j e posl ao t el egram Ri bent r opu:
Knez prihv at a Fi r er ove pr edl oge u pogl edu susr et a u Ber ghof u i pr edl ae da razgovor
pone sl edee sedmi ce. Namer ava da aut omobi l om pr ee gr ani cu kod Vurcen-Vi l aha (Po-
t kor enal a odat l e vozom. Ako je mogue u Berghof bi do ao u 12 asova ugovor enog dana
Knez zaht eva da sa mnom r azgovar a o svim det al j i ma da bi se osi gur al a pot puna t aj nost . *
4
Sekretar nemakog Ministarstva inostranih poslova Rajha Vajcseker je 25.
f ebr uar a obavest i o Ri bent r opa da j e od i t al i j anskog ot pr avni ka posl ova sa-
znao o razgovori ma i zmeu Italije i Jugosl avi j e i da se ti razgovori nast avl j aj u,
j er je poznat a poverl j i va linost (St aki - V. T.) j ue ponovo poset i l a Duea.
U dal j em obavet enj u Vaj cseker, ugl avnom, navodi kako su tekli razgovori iz-
meu Duea i poverljive linosti i na kraj u podvl ai da i t al i j anski ot pr avni k
poslova (Kosmeli - V. T.)
nije bi o u st anj u da d t ani j a obave t enj a i da mi obj asni kako e i zgl edat i budui
i t al i j ansko- j ugosl ovenski s por azum. S j edne st r ane, iz nj egovog i zl aganj a proizilazi da je u pi-
t anj u s a mo j edan j avni s por azum, pot o Knez- namesni k eli da pr i pr emi na t o j ugosl oven-
sko j avno mnj enj e. Re j e t akoe o me u n a r o d n o m odj e ku s por azuma. S dr uge pak st r ane.
Due i zj avl j uj e d a j e j avno i znoenj e j ugosl ovenski h elja pr eur anj eno. Kosmel i (Cosmel l i
Gi useppe) ni j e znao da mi obj asni kako ovaj gest . na me nj e n j avnom mnj enj u, t r eba da iz-
gl eda. Ja sam za svaki sl uaj t rai o i dobi o obeanj e ot pr avni ka posl ova, da on nee ni t a
pr eduzi mat i dok odavde ne st i gne odgovor za Rim.
86
Musol i ni j eva obavet enj a o razgovoru sa St aki em nisu bila ba sasvi m
j asna Mi ni st arst vu i nost r ani h posl ova, pa j e sekr et ar Vaj cseker, posl e kon-
sul t aci j e sa Ri bent r opom, t el ef onom zatraio od i t al i j anskog opr avni ka po-
slova Kosmel i j a da mu iznese da pr et post avl j a da razgovor nee biti nastav-
ljen pr e no t o st i gne nemaki odgovor. Kosmel i j e odgovor i o da smat r a, da
se t o razume, d a j e u duhu stvari i da e pri rodno t u i ndi kaci j u odma h pre-
neti Rimu..
Ri bent r op j e odl agao da odgovori na Musol i ni j ev izvetaj, j er j e Her en i z
Beograda upr avo javio da ima j ednu novost od najvee vanosti i apsol ut no
tajnu, koja e doi od jugoslovenske vlade (radilo se o odluci o poseti kneza
Pavla). Zat o je odma h ot put ovao u Berlin, nast oj ei da svom i t al i j anskom ko-
legi ne obj asni razloge svog nepr edvi enog put ovanj a. Naravno, Hi t l e r j e iz-
begao da upozna Musol i ni j a sa odl ukom kneza Pavla. U odgovor ni m nema-
kim kr ugovi ma pokazi val o se nezadovol j st vo, skor o i ljutnja, i nagl aaval o
da novi razgovori sa j ugosl ovenski m mi ni st r i ma ni su imali ni kakav odj ek i da
del at nost i nt er bal kanske sar adnj e, koj u j e Jugosl avi j a upor no vodi l a u odno-
su na Maar sku i Tur sku, nije mogl a a da ne bude pr aena i zvesnom sum-
nj om. Jugoslav ija j e ost al a j edi na po mal o nej asna t aka bal kanske situa-
cije.
86
Jugoslovensko Ministarstvo inostranih poslova, u svom izvetaju Ministar-
stvu voj ske i mor nar i ce od 25. f ebr uar a, saopt i l o je da je 23. f ebr uar a dobi l o
iz Bukur et a pr over ene i nf or maci j e da je ve u Sofi j u stiglo nekol i ko gene-
ral t abni h ofi ci ra sa gener al om Hor s t enauom (Gleise Edmund von); da su u
nekol i ko okr uga u zat voreni m kol ama namet eni kreveti; da u Bugar skoj
i ma 20.000 Nemaca u civilu, od kojih 5000 u Sofiji, meu koj i ma 1000 nema-
kih vojnika; da u Bugar skoj sve most ove pr egl edaj u i kont r ol i u nemaki teh-
niari; da su Nemci du i t ave sever ne st r ane Bal kana postavili prot i vavi on-
ske bat er i j e i pr i sl une st ani ce; da Nemci ur no gr ade a e r odr om u Pet ri u i
Svet om Vrau, a na a e r odr omu kod Plevne vebaju Bugar e u nonom l et enj u;
da se najvei aer odr om, sa nemaki m bombar der i ma i kamuf l i r ani m maga-
ci ni ma, nalazi u Plovdivu; da nemaki vojnici r ade na a e r odr omi ma u radni -
kom odel u, ali da svi i maj u i voj ni ke uni f or me koje dre u svojim sanduci ma;
da su Bugari, po nar eenj u Nemaca, obust avi l i mobi l i zaci j u svoj e 4. ar mi j e
pr ema severu i da sedi t e Vr hovne komande bude u Camkori j i , s tim to je
cela obl ast oko ovog mest a progl aena opas nom voj nom zonom i z koj e j e ot-
poet a evakuaci j a st anovni t va.
87
Pr ema ovom izvetaju, mogl o se zakl j ui t i
da uskor o pr edst oj i pr ebaci vanj e nemaki h snaga u Bugarsku. Kao t o je ra-
nije napomenut o, pr i kupl j anj e nemaki h snaga u Rumuni j i za napad na Gr-
ku ot poel o je u decembr u 1940. godi ne ( pr ebaci vanj em 16. okl opne divizije
i pi oni rski h jedinica za podi zanj e most ova na Dunavu). U j anuar u i f ebr uar u
1941. godi ne pr ebaci vanj e j e bilo sve intenzivnije, t ako d a j e do 28. f ebr uar a
bilo pr i kupl j eno 18 divizija koj i ma se kasni j e pri kl j ui l o j o est .
88
RATIFIKACIJA PAKTA O VECNOM
PRIJATELJSTVU SA MAARSKOM
Cincar-Markovi je 26. februara stigao u Budimpetu radi razmene ratifikacio-
nih instrumenata Pakla o venom prijateljstvu. U t ampi je dat veliki publ i ci t et
o sveanoj cer emoni j i r azmene. Tom pri l i kom obe st r ane su podvukl e raz-
umevanj e i zmeu dva nar oda i oceni l e Pakt kao konst r ukt i van f akt or u ju-
goi st onoj Evropi, a Ci ncar-Markovi izrazio elju da nae mi r ol j ubi ve sna-
ge, u sar adnj i sa nai m vel i ki m susedi ma - Nemakom i Italijom, donos e svo-
je pl odove u korist Maar ske i Jugoslavije, kao i el om ovom sekt or u Evro-
pe.On se u t oku razgovora 27. f ebr uar a popodne sa pr eds edni kom maar-
ske vl ade Tel eki j em (Teleki Pal) i mi ni st r om spol j ni h posl ova Bar doi j em
(Bardossv Lsczlo) saglasio da Jugosl avi j a t r eba da udovol j i neki m zaht evi ma
maar s ke manj i ne.
8 9
NEMAKA ODVRAA ITALLJL
DA PREGOVARA SA JUGOSLAVIJOM
Ministar inostranih poslova Rajha Ribentrop je 27. f ebr uar a dao di rekt i vu dr-
avnom sekr et ar u bar onu Vaj cseker u da obavest i i t al i j anskog ot pr avni ka po-
slova Kosmel i j a da nemaka vl ada eli da bude upoznat a sa t okom razgovora
i zmeu i t al i j anske vl ade i j ugosl ovenske poverl j i ve linosti (St aki a - V. T.)
i da mu saopt i da razgovori i zmeu N' emaca i Jugosl ovena, koji su poeli u
Ber ghof u. j o nisu zavreni i da se odgovor oekuj e u t oku sl edei h dana. Zat o
bi bilo dobr o ako bi po ovom pi t anj u nemaka i i t al i j anska vlada zauzele je-
di nst ven stav. Sem toga. nemaka v lada predl ae da se i t al i j anska vlada, ako
se Jugosl oveni ponovo poj ave na razgovori ma, ne uput a dubl j e u razgovore,
niti da im stavlja bilo t o u izgled ili obeava dok se ne sazna rezul t at razgo-
vora koji su sada u t oku. Ist o t ako e i nemaka vlada odmah izvestiti itali-
j ansku vladu o t oku naih razgovora sa Jugoslov eni ma. Ako bi se u meu-
vremenu jugoslovenski posredni k ponovo pojavio, t rebal o bi post upi t i kako je
navedeno, s tim da i t al i j anska vl ada odmah obavest i o sadri ni nj egovog sa-
opt enj a.
9 0
Kao t o se vidi. ova di rekt i va, u stvari, predst avl j a novi Hi t l erov
veto kojeg je post avi o Musol i ni j u o j ugosl ovenskom pr obl emu. On je u l et o
1940. bl oki r ao realizaciju Musol i ni j evi h vojnih pl anova, a sad mu je bl oki r ao
di pl omat sku akci j u i t ako j o j edanput pokazao da s amo ver bal no pri znaj e Ju-
goslaviju kao sf er u i t al i j anskog ut i caj a i da je u praksi donosi o odl uke pr ema
nemaki m i nt er esi ma. Voj na sl abost Italije i odbi j anj e kneza Pavla da pri hvat i
Musol i ni j evu ponudu sav eza omogui l o je Hi t l eru da sam regul i e odnose Ju-
goslavije sa Osovi nom. Anf uso je, pr ema Musol i ni j evom nal ogu, posl ao teleg-
r am Kosmel i j u: Pot vrdi t e t amo da se Due slae.
91
NOVI POKUAJ DA JUGOSLAVIJA. GRKA I TURSKA
STVORE JEDINSTVEN FRONT
Dok j e br i t anska t ampa, povodom rat i fi kaci j e j ugosl ovensko- maar skog
Pakt a o pri j at el j st vu, isticala nezavisan pol oaj Jugosl avi j e i podvl ai l a da t aj
ugovor nije del o Nernake, ve elja Jugoslavije da regul i e pri j at el j ske odno-
se sa Maar skom, dot l e je bri t anski mi ni st ar i nost r ani h posl ova Idn, u sus-
ret u sa j ugosl ovenski m ambas ador om Sume nko\ i e m u Ankari, pokuavao
da i t om pri l i kom pr i nudi Jugosl avi j u da ue u j edi nst ven f r ont sa Gr kom
i Turskom. On je posl ao Memorandum beogradskoj vladi sa izjavom koju je
Saradoglu (Saradzoglu Skr) dao bri t anskom predst avni ku j o 22. februara,
pr ema koj oj j e Tur ska smat r al a nemako prel aenj e u Bugar sku pr ema So-
l unu ne s amo kao pr et nj u nj eni m ivotnim i nt eresi ma, ve kao i casus belli.
On je obeavao da e j oj Velika Bri t ani j a pruiti pomo kao i Sovj et ski Savez,
koji ne odobr ava pr odor Nemaca na Bal kan. Jugosl ovenski a mba s a dor j e
s umnj ao u r eal nu mogunost te pomoi i ponavl j ao da bi s ar adnj a preivljelih
l anova Bal kanskog saveza mogl a lako izazvati nemaku reakci j u. Ovaj sasta-
nak Idna i Sumenkovi a, u dva maha 27. i 28. f ebr uar a, izazvao je veu sen-
zaciju nego Idnov boravak u Ankari. Drugom sast anku pr i sust vovao je i bri-
tanski ambas ador u Moskvi Kri ps (Cri pps Sir St afford), koji se pohval i o do-
bri m odnos i ma sa Viinskim i kat egori ki t vrdi o da su Sovj et i s pr emni da
pr ue svaku pomo Jugoslaviji ako j e zatrai.
92
Bri t anski mi ni st ar i nost r ani h poslova Idn, u prat nj i gener al a Dila, nael-
nika br i t anskog I mper i j al nog t aba, stigao je 26. f ebr uar a u Ankaru, sa zadat-
kom da sa zai nt er esovani m zeml j ama pregovara o pomoi Turskoj . Oni su u
Ankari razgovarali sa pr eds edni kom t ur ske vlade, mi ni st r om i nost r ani h po-
slova i nael ni kom t urskog Generaltaba. Razgovori sa pr edsedni kom vlade
imali su svrhu da se pr edsedni k vlade ubedi u ef i kasnost amer i ke pomoi
i da e na kraj u Velika Bri t ani j a izvojevati pobedu. Idn nije vri o pri t i sak da
Tur ska odmah st upi u rat, ve je bi o zadovol j an da Tur ska ponovi izjavu da
e ost at i ver na savezu sa Vel i kom Bri t ani j om i da se t ur sko- bugar ska dekla-
raci j a od 17. f ebr uar a 1941. godi ne ( pr ema koj oj su vlade Tur ske i Bugar ske
istakle da uzdravanj e od svakog napada smat r aj u kao nepr omenj i vu osnovu
svoje spoljne politike - V.T.) ne sme tumaiti kao znak slabljenja toga saveza.
Sem toga, t ur ska vl ada j e dobr o pri mi l a vest da e Velika Bri t ani j a pomoi
odbr anu Gr ke i izjavila da e se odupr et i nemakom napadu, ali da Gr koj
ne moe pruiti pomo, j er nj ena vojska nema ofanzi vne moi . U Ankari j e
Idnu r eeno d a j e Tur ska r eena da uskl adi svoju akci j u s Jugosl avi j om, ako
ona na to pri st ane. Zat o Ceril skr ee panj u Idnu da ubedi Jugosl avi j u u po-
t r ebu da se akt i vno odupr e Nemci ma.
9 3
O tim r azgovor i ma nemaki ambasador u Ankari fon Papen (Papen Franz
von) izvestio j e Ri bent r opa da su i scrpni razgovori I dna i t ur skog mi ni st r a
i nost r ani h posl ova sa j ugosl ovenski m posl ani kom Sumenkovi em voeni sa
ciljem da se po svaku cenu odvr at i Jugosl avi j a od pr i st upanj a Tr oj nom pakt u,
d a j e Sumenkovi st al no pokuavao da u l om pr avcu ut i e na kneza Pavla, da
se grki posl ani k u Ankari, kako izgleda najvie i nt er esovao za i shod ovih raz-
govora i da se oekuj u dalji bri t anski koraci u Siriji, Iraku, i Dodekanezu. Na
kraj u fon Papen je mol i o Ri bent r opa da ga obavet ava kako se u Berl i nu gle-
da na dr anj e Jugosl avi j e.
94
PRISTUPANJE BUGARSKE TROJNOM PAKTU'
I ULAZAK NEMAKIH TRUPA U BUGARSKU
Kr aj em f e br ua r a Hi t l er j e r ekao j a pa ns kom a mba s a dor u da mi r no oekuj e
razvoj dogaaj a, j er j e ube e n da Jugosl avi j a eli da ivi u mi r u sa Os ovi nom
i da e pr e ili kasni j e ui u osovi nski t abor, bilo pot pi si vanj em Tr oj nog pakt a,
bi l o neki m dr ugi m a r a n ma nom. I ako j e i zgl edal o da knez Pavle ot ee, Hi t l er
j e n a p o me n u o da e knez s vakako vodi t i r auna o naci onal ni m i nt er es i ma.
9 5
Pot o su pr edst avni ci Bugar s ke u zamku Bel veder e u Beu u pr i sust vu
Hi t l era, Ri bent r opa, ana i pr eds t avni ka J apana, Maar s ke. Rumuni j e i Slo-
vake, 1. ma r t a 1941. pot pi sal i pr i s t upanj e Bugar s ke Tr oj nom pakt u,
9 6
ne-
maka Vr hovna koma nda j e s ut r a da n obj avi l a da su ne ma ke t r upe ul e u
Bugar s ku radi os i gur anj a pr ot i v br i t ans ki h akci j a na Jugoi st oku. Ti m povo-
dom j e pr eds edni k bugar s ke vl ade Filov (OHAOB BorAan) izjavio u Sobr anj u
da se ovi m ne menj aj u odnos i Bugar s ke pr e ma nj eni m s us edi ma i da i m s t e
s t r ane ne pr et i opas nos t .
9 7
Ve 2. ma r t a uj ut r o ne ma ka 2. ar mi j a nadi r al a j e
ka Sofiji, ali Jugosl avi j a ni j e r eagi r al a, t o j e smi r i l o Nemce, j er i m ne bi bi l o
pr i j at no d a j e zauzel a negat i van st av i izazvala kompl i kaci j e na Bal kanu. Oni
e zat o kr enut i ka gr koj gr ani ci t ek kad budu si gur ni da nee biti ni kakvog
pr ot i vl j enj a Jugosl avi j e.
9 8
Pr i hvat aj ui ne ma ku por uku, Anf uso j e 2. ma r t a nagovar ao Musol i ni j a
da se poal j e t el egr am Mamel i j u da na neki nai n mal o zadri St aki a, ali ne
do t e me r e da odus t a ne od pr egovor a. Pot o j e Hi t l er pr i hvat i o ovu sugest i j u,
Anf uso j e s ut r adan u t el egr amu j avi o Mamel i j u d a j e u Ri mu pr i ml j eno na zna-
nj e St aki cevo s aop t enj e i da o mu i nst r ukci j e da dal j e kont akt e sa nj i m ne t re-
ba pouri vat i , j er novi dogaaj i na Bal kanu zaht evaj u da se pr egovor i za mo-
menat odl oe, ali i da se ne pr eki nu, a kao razl og za odl aganj e t r e ba navest i
da Due ni j e u Ri mu. Zat i m j e pour i o da Ber l i nu pr enes e St aki eva saop-
t enj a i i nst r ukci j e koj e j e da o Mamel i j u. upr a vo uoi odl as ka kneza Pavla u
pos et u Nemakoj .
Nemaki posl ani k f on Her en se 2. ma r t a vr at i o i z Ber l i na u Beogr ad sa
pr ogr a mom t e t aj ne kneeve poset e, ali o nj oj ni j e ni t a r ekao Mamel i j u. Re-
kao mu j e da j e u Ber l i n i ao na kons ul t aci j u zbog pos e bne si t uaci j e Jugos-
lavije, da j e t om pr i l i kom obaves t i o Hi t l er a i Ri bent r opa d a j e opas na unut -
r anj a si t uaci j a Jugoslavije, da bi i h uver i o da za nj eno bezbolno pri st upa-
nj e Tr oj nom pakt u t r eba i zbegavat i da j oj se post avl j aj u nepr i hvat l j i vi zaht evi ,
pos e bno za s r ps ke voj ne r ukovodi oce i da nj egova vl ada s ma t r a da ni j e mo-
menat da se pokr ee neka dr uga akci j a, j er j e pogodni j a pol i t i ka nagovar anj a,
ukol i ko pr i l i ke ne bi na me t nul e net o dr ugai j e. U st vari , Hi t l er se s pr e ma o
da izvri jak pr i t i sak na kneza Pavl a i da ga nagovori da pr i hvat i Tr oj ni pakt ,
uver avaj ui ga da nee podnos i t i zaht eve koj i su u s upr ot nos t i sa nezavi sno-
u i t er i t or i j al ni m i nt egr i t et om i s uver eni t et om Jugosl avi j e.
Meut i m, pristupanje Bugarske Trojnom paktu, koje je jugoslovenska vla-
da sigurno oekivala, izazvalo je veliko uzbuenje u jugoslovenskoj javnosti, t i m
pr e t o j e Ri bent r op, pr i l i kom izraav anj a dobr odo l i ce novom l anu, i zrazi o
nadu da e i druge zeml j e ubr zo poi i st i m pr i me r om. Ta al uzi j a na Jugos-
laviju pot vr i val a je gl asove o pr e ds t oj e e m put ovanj u kneza Pavl a u Nema-
ku, uz r ai r enu senzaci j u da Jugosl avi j a i ma sve ma nj e i ma nj e vr emena (za
odl ui vanj e o pr i s t upanj u Tr oj nom pakt u - V. T.), a i t al i j anski posl ani k Ma-
mel i j e izvestio Pal at u Kidi da u n e ma k o m posl anst vu ne i skl j uuj u da moe
doi do kneevog put ovanj a, ali ga vie pokazuj u kao mogue.
9 9
Na sastanku sa Hitlerom i Ribentropom 1. marta u Beu, grof ano je t vrdi o
da nee pr eduzi mat i nove kor ake u pr egovor i ma sa Beogr adom dok ne bude ja-
san stav Beogr ada u pogl edu pr i st upanj a Tr oj nom pakt u. On je r ekao: U Italiji
se j o t ano ne zna sadri na novog i t al i j ansko-j ugosl ovenskog pakt a; t o pi t anj e
za Duea post al o j e manj e i nt er esant no posl e pr i st upanj a Bugar ske Tr oj nom
pakt u, mada j e Cano bi o uver en da Musolini gl eda na pakt sa Jugosl avi j om kao
na sr edst vo koj e bi omogui l o da se pr eduhi t r i nemako napr edovanj e u Bugar-
sku i Grku. Naprot i v, Hi t l e r j e pr eut ao da ita kae o svom pr eds t oj eem sa-
st anku sa knezom Pavlom. On se ograni i o s amo na t o da pot vr di da Jugosl avi j a
svakako nee ni t a preduzet i ve, da moe zauzeti pozitivniji stav, dodaj ui
da bi j ugosl ovensko-i t al i j anski pakt bi o pot puno beskori st an, ako se Jugosl avi j a
ne bi pri drui l a Tr oj nom pakt u.
1 0 0
St aki j e 1. mar t a, tj. i st og da na kad j e Bugar s ka pr i st upi l a Tr oj nom pak-
tu, upoz na o i t al i j anskog pos l ani ka u Beogr adu da se sast ao sa knezom Pav-
l om. da se r azgovor odvi j ao u opt e povol j noj at mosf er i , da j e knez sa ve-
l i ki m i nt er es ovanj em sasl uao i zvet aj i izjavio da se nal azi pr ed dono e nj e m
vani h odl uka. St aki j e d o d a o da j e dobi o ut i sak da j e nj egova i nt i mna od-
l uka sazrel a, ali da se zbog t r enut ni h okol nost i mor a j o ekat i da se izjasni
i pr eci zi r ao da bi knez Pavle, t o se t i e umi r uj u e Musol i ni j eve izjave, el eo
r azgovor za i nt er vj u ili izjavu za t ampu. Ovakvo St aki evo s aop t enj e i mal o
j e j asan ci l j da se st vari odl oe, j er j e knez Pavle el eo da pr oe vr e me da bi
moga o i skori st i t i i t al i j ansku kar t u posl e s us r et a sa Hi t l er om. U l ome ni j e
i mao t ekoa, j er su i It al i j ani bili s pr e mni na odl aganj e da se ne bi zapl el i u
nemako- j ugos l ovens ke pr egovor e.
1 0 1
Dok su se Vel i ka Br i t ani j a i It al i j a zal agal e da pr i dobi j u Jugosl avi j u svaka
na svoj u s i r anu i sve vi e se l j ut i l e zbog nj ene neut r al nost i , dot l e j e Nema-
ka bi l a s pr e mna da se zadovol j i nj e nom f or ma l nom neopr edel j eno u i da j oj
ne t rai voj nu pomo . Vel i ka Br i t ani j a j e svi m si l ama nast oj al a da Jugosl avi j a
i nt er veni e u ral u, s mat r aj ui da bi nj en i znenadni uda r pr e ma j ugu i zazvao
ogr omne t ekoe Italiji, a moda bi bi o i odl uuj ui za i nt er nu bal kans ku si-
t uaci j u.
Povr at ak He r e na u Beogr ad koi ndi ci r ao j e sa odl a s kom br i t ans kog po-
sl ani ka Kampbel a u Atinu, gde g a j e 2. ma r t a pr i mi o Idn. koj i j e t ek st i gao i z
Ankar e. Kampbel mu j e t umai o d a j e Jugosl avi j a uzdr mana unut r a nj e- po-
l i t i ki m t e koama, j er su Sr bi za Savezni ke, a Hrvat i , koji ive u blizini gra-
ni ce sa Raj hom, za Nemce, dok se vl ada nalazi pod pr i t i s kom Ber l i na da po-
t pi e Troj ni pakt i da s t r ahuj e od Nemake. On ne i skl j uuj e da Jugosl avi j a
moe biti ne pogodna za s ar adnj u ako shvat i br i t ans ke pl anove za p o mo Gr-
koj , ali se zaudi o t o se na pr i j at el j ( knez Pavl e) moda i nt i mno ve od-
l ui o da se okr e ne pr e ma Nemakoj , s a mo se j o plai da bi se t i me kompr o-
mi t ovao u j avnost i . I dn je, i zmeu ost al og, izjavio da od kneza Pavla ne moe
zaht evat i da se obavezuj e (o voj noj pomoi Gr koj - V. T.) na sl epo, ali, po-
t o vr eme istie bi l o bi d o b r o za r azmat r anj e pl anova sa Jugosl avi j om, a ko
bi Beogr ad posl ao j e dnog od svoj i h voj ni h r ukovodi l aca. I dn j e na me r a va o da
u vezi sa tim ponudi knezu Pavlu mamac za Hr vat e i Sl ovence koj i bi moga o
uj edi ni t i sve snage u zeml j i pr ot i v sila Osovi ne. U por uci knezu Pavlu, koj u j e
pr edao Kampbel u, Idn j e ugl avnom nagl asi o:
Razmislile o st r anoj sudbi ni koja oekuj e Jugoslaviju ako ost ane pasivna, zato iza-
beri t e put na naoj strani, jer, ma kol i ko moe biti bol an taj izbor u ovom t r enut ku, vi i va
nar od bar et e znat i da ste uinili sve t o j e u vaoj moi da bi izbegli s udbi nu gor u od one
koj a j e zadesi l a Bugar sku i Rumuni j u.
U ovoj por uci je dal j e i st aknut i pomenut i mamac za Hrvat e i Slovence
- ponudom da Istra i ost r va du j adr anske obal e, koj a su pr i padal a Italiji, u
sl uaj u pobede pr i padnu Jugoslaviji, a ako beogr adska vlada ne pri hvat i e-
lje Velike Bri t ani j e ona e je pr epust i t i nj enoj sudbini. A Ceril je u di skreci j i
r ekao I dnu da i nf or mi e Jugosl ovene d a j e br i t anska vlada sa r azumevanj em
proui l a pr obl em i t al i j ansko-j ugosl ovenske grani ce u Istri i smat ra da e je
zast upat i i na mi r ovnoj konf er enci j i .
1 0 2
Oi gl edno, spol j nopol i t i ka si t uaci j a Jugoslavije bila j e veoma t eka, j er
je Bugar ska post al a baza nemake vojske na veoma oset l j i vom mest u u stra-
t egi j skom i geopol i t i kom pogl edu, zat o je t rebal o nai naj povol j ni j e r eenj e
da se pr ebr odi opasnost od ost var enj a nemaki h vojnih i pol i t i ki h ciljeva u
j ugoi st onoj Evropi. Cvet kovi u j e bilo j asno da nemako nadi r anj e kroz Bu-
garsku predst avl j a s mr t nu opasnost za Jugoslaviju. On j e rekao:
Naj krai i naj bol j i put i zmeu Nemake i j egej ske obal e vodi kroz nau zeml j u. Mi
zat o ne mo e mo pri st at i ni na kakav pr edl og koji bi mogao dat i Sol un Nemci ma. j er. pot o
bi ga oni dobi l i , mi bi s mo bili pol ako zadavl j eni Bol j e j e za nas da bude mo di r e kt no napad-
nut i nego da b u d e mo l agano mr cvar eni . Ma da bi na ci l j bi o isti u oba sl uaj a, sr edst va za
post i gnue ovoga cilja ne bi bila ista Ako bi s mo bili napadnut i i ako bi s mo se odupr l i , naa
bi ast bila spasena. a to bi ne t o znai l o kad se ovaj rat zavri.
Sa ovakvi m r ezonovanj em Cvet kovi a i Konst ant i novi a sloio se i knez
Pavle i ono je posluilo kao baza za rad j ugosl ovenske vlade u budue. U me-
uvr emenu Cvetkovi i Ci ncar-Markovi su predloili knezu Pavlu da se sa-
st ane sa Hi t l er om.
1 0 3
Da je Cvet kovi i rani j e govori o slino ovome t o je izneto u zakl j uku
pot vrdi o je i Ri bent rop u razgovoru sa j apanski m mi ni st rom inostranih
poslova.
104
TAJNI SASTANAK KNEZA PAVLA
I CINCAR MARKOVlCA SA HITLEROM U BERGHOFU
Knez Pavle je zaj edno sa Ci ncar-Markovi em bez pr at nj e odgovor ni h linosti,
ak i bez znanj a ostalih namesni ka, 4. mar t a doput ovao u Berghof na sast anak
sa Hi t l er om.
1 0 5
A uvee 3. mar t a u cent r u Beogr ada demonst r i r al o je oko 200
ljudi, pr et eno st udenat a, prot i v Nemake i Bugarske.
105
O razgovoru Hitle-
ra i kneza Pavla u Berghofu Ri bent rop je u t el egramu str. pov. br. 151 od 6. mart a,
iskljuivo, radi line i nformaci j e svog poslanika u Beogradu fon Herena, doslov-
no naveo sledee:
U r azgovor u sa knezom- names ni kom Pavl om u Ber ghof u 4. ma r t a Fi r er je naj pr e ski-
ci r ao sliku opt e si t uaci j e koj u kar akt er i e i nj eni ca d a j e Engl eska, u st vari , ve izgubila rat
i da j e dol o vr eme da se sve evr ops ke zeml j e pr i l agode budu e m novom por et ku u Evropi.
Danas se Jugosl avi j i pr ua j edi nst vena pri l i ka, koj a se nee ponovi t i , da zasnuj e i obezbedi
svoj pol oaj u budu oj r eor gani zovanoj Evropi. St aj ui na s t r anu sila Osovi ne pr i s t upanj em
Tr oj nom pakt u. Jugosl avi j a da na s moe za sebe obezbedi t i t r aj nu gar ant i j u Nemake za svoj
t er i t or i j al ni i nt egr i t et i . pot o j e skori sl om Gr ke s amo pi t anj e vr emena, za svoj izlaz na Je-
gej sko mor e. Gr ka s vakako nee biti u st anj u da zadri svoj e pozicije u Sol unu, a ne ma ke
i r upe na Bal kanu povui e se j ednog dana U sl uaj u da Jugosl avi j a ne osi gur a bl agovre-
me no svoj zaht ev, ona e se izloiti opasnost i da joj put ka Jegej skom mor u na kr aj u spr ei
neka t r ea sila (misli na It al i j u - V T.).
Knez names ni k j e oi gl edno bi o i mpr es i oni r an ovi m p n me d b a ma . ali j e ot vor e no iz-
neo kol i ko mu j e t eko da dones e odl uku koj u mu Fi r er savet uj e: on j e i s kr eno r ekao da se
t akvoj odl uci pr ot i ve t o se nj ega l i no tie. i gr ko por ekl o nj egove s upr uge, nj egove line
si mpat i j e pr e ma Engl eskoj i nj egov st av pr e ma Italiji. Ipak j e knez. names ni k oznai o dal j i
s por azum sa It al i j om, kao event ual an prvi kor ak na put u koji mu s avet uj emo.
U vezi sa ovi m. Firer je podvukao interes Jugoslavije da pristur-njeni Trojnom paktu do-
bije i Nemaku kao partnera, a u isto vreme i kao jemca svoje sadasnje i budue teritorije. Sem
toga. mi od Jugoslavije ne oekujemo vie od pristupanja Trojnom paklu: naroito ne uee u
ratu. Mi emo se postarati da po zavretku rala Solun pripadne JugoslavijUPodvukao V T.)
Knez names ni k j e izrazio svoj u boj azan zbog unut r a nj e pol i t i ke si t uaci j e, r ekavi da
se plai da kr oz est meseci vie nee biti ovde ako bude posl uao na savet . Odgovor i o sam
da se pl ai m da bi se mogl o dogodi t i obr nut o, t o jest da kr oz est mes eci nee biti ovde ako
ne bude posl uao na savet i na l aj nai n dopus t i o da mu p r o ma k n e j edi ns t vena pri l i ka.
Kad se pozdr avi o, knez namesnik /e zadriao pravo da docnije donese odluku. Mi emo
sada ekati da vidimo kako e se jugoslovenska politika dalje razvijati; meutim, u vezi sa ovim
moe se smatrati da je u interesu Jugoslavije da ovu odluku donese u toku sledee dve nede-
lje . ( Podvukao V.T.).
Molim na svaki mogui nai n ui ni t e sve t o moet e da ubr zal e pr i s t upanj e Jugosl a-
vije.
RI BENTROP'
0 8
U sl edeem t el egr amu od 7. mar t a Ri bent r op j e obavest i o fon Her ena da
je opt i utisak koji je ost avi o knez Pavie nakon razgovora sa Fi r er om i sa po-
sl ani kom fon Der nber gom pri povr at ku u Jugosl avi j u da je knez poeo da po-
put a u svom negat i vnom st avu i da bi jo j edan razgovor s nj i m ver ovat no
dopr i neo da se izjasni za pr i st upanj e Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u, i dodao:
S obzi r om da poznaj em kneza names ni ka vec due vr emena, mi sl i m da bi bilo kor i s no
ako bi h mu pr edl oi o da j o j e dnom r azgovar amo u t oku i due nedel j e na Bl edu Mol i m br-
zoj avi t e t a mi sl i t e o t ome i uj e dno Vas mol i m da o t ome ni t a ne govor i t e j ugosl ovenski m
l i nost i ma i da mi poal j et e t aan i zvet aj o razvoj u si t uaci j e.
107
Prema Hoptnerovoj verziji, Hi t l er nije bio zai nt eresovan za pakt o venom
pri j at el j st vu; nj emu iz sebi ni h i ekonoms ki h razloga t r eba jaka Jugoslavija,
ali d a j e ne bi mogao zatititi od Italije ako ne potpie Trojni pakt. Knez Pavie
je odgovor i o da ne bi ost ao namesni k ni nedel j u ako bi nj egova vl ada post al a
saveznik Nemake i Italije, j er nj egovi sunar odni ci ne bi ni kad odobri l i vojni
savez sa zeml j om iji je vod odgovor an za smr t nj i hovog kral ja, a zatim upi t ao:
Da li je Nemakoj pot r ebno da napadne Grku? Hi t l er j e odgovor i o isto t o
i Cvet kovi u u f ebr uar u - da nee dopust i t i Br i t anci ma da se i skrcaj u ne ev-
ropski kont i nent . Zatim se opet vrat i o na t emu o Jugoslaviji i pakt u. Knez Pav-
l e j e na pome nuo da Jugosl oveni nee pri hvat i t i kl auzul e koj i ma se Osovini
doput a kor i enj e nj i hove t er i t or i j e u voj ne svrhe. Hi t l e r j e odbaci o t u pri-
medbu kao nevano pi t anj e. On e izbaciti voj ne klauzule, a Nemaka nee
traiti prol az svojih t r upa pr eko j ugosl ovenske t eri t ori j e. Na to je knez Pavle
odgovor i o da se mor a dogovori t i sa svojim savet ni ci ma i vl adom, j er j e pakt
i suvie ozbi l j na st var da bi mogao donet i odl uku na licu mesta.
107

Prema Breijevoj verziji, Hitler je, da bi savladao otpor kneza Pavla, pove-
rio mu da je ve doneo vanu odluku da poetkom leta napadne Sovjetski Savez-
U tom sluaju Jugoslavija treba da pristupi Trojnom paktu samo u svom
sopstvenom interesu. Ova izjava je, navodno, duboko impresionirala kneza Pav-
la da je poeo da se koleba, u pogledu pristupanja Trojnom paktu, do te mere
da je na Ribentropa ostavio utisak da bi se u sluaju jo jednog razgovora pri-
bliio pozitivnoj odluci ( Podvukao V. T.).
108
PREGOVOR! ZA PRISU PANJE KRALJEVINE JUGOSLAVIJE TROJNOM PVKTU 3 6 7
Kne: Pavle va Hitlerom u Berghofu 4 marta 1941, godine
Ri bent r op j e 5. mar t a t el egr amom zamol i o svog a mba s a dor a u Ri mu da
kae Anfusu da obavesti Duea da je jue, u ut or ak, Fi rer u mom pri sust vu
pr i mi o j ugosl avenskog kneza namesni ka Pavla u Ber ghof u, da e Fi rer u
t oku sl edei h dana obavest i t i Duea o sadri ni ovih razgovora u naj avl j enom
pi smu i da moli da i t al i j anska vlada ni t a ne obj avl j uj e u vezi sa ovi m sast an-
kom j er s mo obeal i Jugosl oveni ma da emo drat i u st r ogoj t aj nost i ovu po-
verljivu poset u kneza names ni ka. '
0 9
Vraaj ui se kroz Zagreb u Beogr ad (gde je stigao 5. mar t a) knez je r ekao
banu Subai u d a j e sa Hi t l erom razgovarao pet i po sati i da iz tih razgovora
nosi neodr eene ut i ske o na me r a ma Nemake u pogl edu Jugosl avi j e, j er ne
zna da li Nemaka eli pri j at el j st vo s Jugosl avi j om ili nj enu kapi t ul aci j u i ras-
p a d . "
0
Depri mi rani i pun neizvesnosti, knez Pavle se pitao: ,Da li e Hi t l er tra-
iti da Jugosl avi j a kapi t ul i ra? Da li e obj avi t i rat ? Ili e nast avi t i nor mal ne
di pl omat ske odnose?' Ovo posl ednj e mu j e izgledalo mal o ver ovat no. U naj-
manj u ruku, vl ada bi t rebal o da se pr i pr emi za mogunost ako bi Nemaka
i nsi st i ral a da Jugosl avi j a pri st upi Tr oj nom pa kt u. ' "
Pored Hi t l erovog pri t i ska na kneza Pavla, i fon Her en je vri o pri t i sak na
hr vat ske voe, da bi i h i skori st i o, kao oruj e presi j e, da nagovor e sr pske voe
na r azumno ponaanj e. Upravo radi toga, on je ot i ao u Zagreb, ali je Maek
odbi o svaki pri t i sak, sa mot i vaci j om da bi j asno zauzi manj e st ava Hr vat a u ko-
ri st Osovi ne pr ouzr okoval o reakci j u Srba, nar oi t o voj ni h r ukovodi l aca i pra-
vosl avne j er ar hi j e, koji s amo ekaj u priliku da lie Hrvat sku nj ene prve izbo-
r ene aut onomi j e. On se nije kol ebao da skr ene panj u nemakom posl ani ku
na glasove pr ema koj i ma j e srpski Gener al t ab apsol ut no prot i v pr i s t upanj a
Tr oj nom pakt u i da se pr i pr ema dravni udar za uspost avl j anj e voj ne dikta-
t ur e u zeml j i . "
2
Pritisci Nemake na Jugosl avi j u pokl apal i su se sa ser i j om al ar mant ni h
akat a koji su znat no poveaval i zat egnut ost u Jugoslaviji: i r edent i st i ke de-
monst r aci j e u Bugarskoj , koj e su izbile odma h posl e ul aska nemaki h t r upa,
izazivale su ive reakci j e nar oi t o u Srbiji; znat no poveano pozi vanj e rezer-
vista s mat r ano je kao uvod u opt u mobilizaciju, sve nagl aeni j i glasovi o po-
seti kneza Pavla Nemakoj nagovetavali su s kor o pr i s t upanj e Jugosl avi j e
Tr oj nom pakt u, a odl uka br i t anski h konzul at a da savet uj u svoj i m gr aani ma
da t o pr e napus t e Jugoslaviju st varal a j e ut i sak da se si t auci j a moe st rmog-
laviti svakog t r e nut ka . "
3
ODNOSI JUGOSLAVIJE SA V BRITANIJOM
I SOVJETSKIM SAVEZOM
U takvoj situaciji Cincar-Markovi je, da bi smanj i o unut r anj u napet ost i su-
zbio bugarske provokaci j e u Makedoniji, 5. mar t a dao umi r uj uu izjavu tampi,
koj a j e zvuala kao nepos r edan ot ar odgovor na pri t i ske Berl i na, t ako da
su u Londonu i Atini doli do zakl j uka d a j e odl uka Jugosl avi j e da se supr ot -
stavi svakoj agresiji post al a jasnija. Meut i m, on je izjavio pr edst avni ku u
Atini da posl ednj i razvoj si t uaci j e na Bal kanu ne zavisi t ol i ko od odl uke ju-
gosl ovenske kol i ko od odl uke grke vlade, j er j e nepri hvat l j i v st av nepopust -
ljive Grke i odl uka nj ene vl ade da nastavi rat bez nade. Zato je nast oj ao da
se Grka vl ada odl ui za pr egovor e sa Nemakom pr e no to bude kasno, u
nadi da bi mi r i kompr omi s sa Osovi nom omogui o Jugoslaviji da i zbegne op-
r edel j enj e za j ednu ili dr ugu r at uj uu st r anu.
1 , 4
Za vr eme bor avka u Atini, Idn je pr i mi o br i t anskog posl ani ka u Beogr adu
Kampbel a koji g a j e obavest i o da se j ugosl ovenska vlada plai Nemake, da
ima unut r a nj e t ekoe i da bi se moda pri drui l a ant i nemakom t abor u kad
bi saznala da e V. Bri t ani j a pruiti pomo Grkoj . Po povr at ku u Beograd,
bri t anski posl ani k j e 5. mar t a pr edao knezu Pavlu poverl j i vo pi smo ( por uku)
u kome je Idn i st akao da bi Jugosl avi j a - ako ost ane pod nemaki m ut i caj em
- mogla doiveti istu sudbi nu kao i one zemlje koj e su verovale nemaki m obe-
anj i ma. Zatim ga je obavest i o o t ome da e se Grka i Turska boriti protiv
Nemaca ako budu napadnut e i da bi bilo naj bol j e da im se i Jugosl avi j a pri-
drui jer je jednako ugroena. Iako su nael ni ci gener al t abova u Londonu
doli do zakl j uka da je br i t anska i nt ervenci j a u Gr koj suvie r i skant na, ipak
je bri t anska vlada 7. mar t a odl ui l a da se ne odus t ane od Idnovog ar anmana
s gr kom vl adom, ocenj uj ui da e poj ava br i t anske voj ske na Bal kanu imati
veliki ut i caj na dr anj e Jugosl avi j e. Tako je pr evoenj e br i t anski h t r upa za Gr-
ku ot poel o ve 5. ma r t a . "
5
Na zaht ev kneza Pavla kakav e stav zauzeti Moskva u sl uaj u nemakog
pr odor a na Bal kan, j ugosl ovenski posl ani k u Moskvi Gavrilovi je izvestio
vladu da je cilj sovj et ske pol i t i ke ne s amo da se to vie dobi j e u vr emenu
nego i to da Nemaka t o vie oslabi, i da e podrat i svaki ot por nemakoj
agresiji. On j e u j ednom dr ugom t el egr amu od 8. f ebr uar a nagl asi o d a j e bol j e
da Jugosl avi j a - ako se nasr t aj nepri j at el j a ne moe izbei - pri mi bor bu za
svoju nezavi snost i sl obodu no da neasno izgubi i j edno i dr ugo. Jugosl avi j a
bi inae, po nj egovom mi l j enj u, mogl a da izgubi podr ku angl o-saksonskog
sveta, to bi joj mnogo tetilo, ak i u sl uaj u kad bi Anglo-Saksonci prihvatili
kompr omi s an mi r s Hi t l er om ili mu ga di kt i r al i . "
6
I nt er esant no j e da j e Gavrilovi poet kom mar t a izvetavao j ugosl oven-
sku vl adu da e Rusi ver ovat no ui u rat protiv Nemake s amo kad Hi t l erov
poraz bude oigledan, da su sovjetski vojni rukovodi oci pos r edno nagova-
rali j ugosl ovenskog voj nog izaslanika u Moskvi pukovni ka Popovi a na skla-
panj e voj nog pakt a i zmeu SSSR i Jugoslavije, j er j e Nemaka nepr i j at el j i j ed-
ne i dr uge zeml j e. Isticali su da Jugoslavija u t om smislu pr euzme inicijativu
di pl on at ski m put em. Gavrilovi je i nsi st i rao da Ci ncar-Markovi ima u vidu
ove s< vjetske pr et post avke pri dono enj u odl uka o spol j noj politici, j er bi se
rat mogao produi t i za izvesno vreme, pot o j e izgledalo d a j e Nemaka odus-
tala od invazije na Br i t anska ost rva i okr enul a se pr ema Ist oku, a i zato t o
e Sovjetski Savez, pr e ili posle, mor at i da ue u rat da zatiti svoje sopst vene
interese na konferenci j i mi r a. "
7
Oi gl edno je da je Gavri l ovi evo gl edi t e bilo pot puno u skl adu s tada-
njim st avom i napor i ma br i t anske politike, j er je Gavrilovi bi o u t esnoj vezi
sa Kri psom, br i t anski m ambas ador om u Moskvi. On je jo kr aj em f ebr uar a
obavest i o j ugosl ovensku vl adu d a j e Kri ps upozor i o Viinskog da ce Nemaka
oko 15. maj a, a naj kasni j e do 1. j una 1941. izvriti napad na Rusiju. Bilo je i
drugi h obavet enj a i z kojih se mogl o zakljuiti da Nemaka pr i pr ema napad
na SSSR. "
8
Zbog toga je j ugosl ovenska vl ada teila da to vie otee pr i st upanj e Troj-
nom pakt u i zato t o je oeki val a napad Nemake na Sovjetski Savez. Pored
Hitlerovog nagovetaja knezu Pavlu da Nemaka namerava da se sukobi sa
Sovj et ski m Savezom, t aj nagovet aj i mao je pot r vr du i u dr ugi m i zvori ma.
Nai me, i j ugosl ovenski voj ni at ae pukovni k Vauhni k doznao j e kr aj em 1940. godi ne
od Ger i nga da ce Nemaka na pr ol ee 1941. godi ne i mat i vie od 200 vazduhopl ovni h divi-
zija. Vauhni k se pi t ao gde ce biti upot r ebl j enj e t e divizije? Oceni o j e da e mu biti dovol j no
50 prot i v Velike Bri t ani j e, a u Africi ne vie od 6 divizija, ali gde e bi t i upot r e bl j e ne ost al e?
Tada se set i o kako je cuo da je Mol ot ov (MOAOTOB BHMec.vaii Mnxaii.\oBHH CKpaomi ) raz-
bes neo naci st e za vr eme svoj e pos et e Berl i nu u nove mbr u 1940. godi ne. Moda Hi t l er na-
mer ava da na pa dne Rusiju? Nekol i ko nedel j a kasni j e, po e t kom 1941. godi ne, doznao j e od
sl ovakog voj nog at aea Tat ar ka ( Tat ar ko S.) da j e Nemaka, pr i pr emaj ui se za napad na
Sovj et ski Savez, zat rai l a od Sl ovake dve peadi j ske div izije, a od svoj i h zeml j aka Sl ovenaca
koji su radi l i na ne ma ki m el ezni cama, put evi ma i f abr i kama l akode j e dobi o obave t enj a
0 nemaki m pr i pr e ma ma za mar na Istok. Sem t oga, grof Ber nt of ( Si gi smund Bernst ofl f)
1 nj egov br at i Al bert est o su mu govorili o mogunost i i zbi j anj a r at a i zmeu Ne ma ke i
Sovj et skog Saveza, a j ednog da na grof Al bert , nekako pover l j i vo r aspol oen, t ol i ko se zabo-
ravi o da j e Vauhni ku r ekao kako nemaki napad na Sovj et ski Savez vie ni j e puka mogu-
nost nego i nj eni ca. Odl uka je ve pala. I Vauhni kov pr i j at el j Vili Pabst (Willy Pabst ), bivi
ma j or u n e ma k o m Gener al t abu, kao posl ovan ovek, i mao j e est e s us r et e sa svoj i m biv-
i m kol egama - t ada of i ci r i ma na vi soki m pol oaj i ma, a Vili j e es t o dol azi o na veer u kod
Vauhni ka J ednoga da na dr uge nedel j e mar t a 1941. godi ne Pabst j e i zri i t o r ekao Vauhni ku
da su pr i pr e me za napad na Rusi j u u punom jeku, d a j e mat er i j al na put u i da su a e r odr omi
s pr emni . Pri j at el j u moj, r akao j e pognut e glave obor e ne na grudi , sav u t o n u o u nasl onj au,
pri j at el j u moj , t o znai kr aj Nemake. Sl edeeg dana od j ednog Nemca ( pover eni ka) do-
znao j e da e oper aci j e Nemaca prot i v Rusa ot poet i pol ovi nom maj a sa 200 divizija. Smat -
r aj ui da su navedena obj a nj enj a l ana. Vauhni k j e obavest i o Glavni gener al t ab i pr vog
a ut a nt a kneza Pavla. U svoj oj i f r ovanoj por uci dao j e podat ke ne s a mo o pokr et i ma ne-
maki h t r upa, nego i pozi ve i mat i ne br oj eve divizija, ali Glavni gener al t ab ni kad ni j e po-
t vr di o da j e t u por uku pr i mi o. Zat o j e zat rai o od j ugosl ovenskog posl ani ka u Ber l i nu Iva
Andri ca da s adr aj por uke pr enes e Ci ncar - Mar kovi u. u nadi da bi ona mogl a kori st i t i u pre-
govor i ma sa Nemci ma. j er j e r ezonovao da bi se umanj i l a mogunos t na pa da na Jugosl avi j u
ako bi vl ada, moda, ubedi l a Nemce da se u t om sl uaj u ne mor aj u boj at i od i nt er venci j e
Jugosl avi j e.
I nt er esant no j e da j e Vauhni k o nemaki m pr i pr emama obavest i o Bri-
t ance pr eko vedskog voj nog at aea u Berl i nu, a Bri t anci su obavest i l i Ruse
koji su pri mi l i i nf or maci j u bez ikakve pr i medbe. Vauhni k j e pos ebno obaves-
tio sovj et skog voj nog at aea general a Tupakova koji j e ve r aspol agao tak-
vom i nf or maci j om, ali nije ht eo da veruj e d a j e istinita. Jugosl ovenski posla-
nik u Moskvi Gavrilovi s mat r ao je da su Sovjeti, ne ver uj ui Br i t anci ma, u
t ome gledali poku aj da se Sov j et ski Savez uvue u rat sa Nemakom koji nisu
eljeli. 0 t ome je Gavrilovi 23. mar t a 1941. godi ne izvestio Ci ncar-Markovi a.
Vauhni k je posl e dr avnog udar a u Beogr adu o svemu obavest i o i voj nog ata-
ea Sj edi nj eni h Ameri ki h Drava pukovni ka Ber nar da Pej t ona ( Ber nar d
Peyton) i nj egovog pomoni ka kapet ana Dona Lovela (John Lovel l ).
1, 8a
DRUGA SEDNICA KRUNSKOG SA VETA
ODLUKA VEINE DA SE PRISTUPI
TROJNOM PAKTI UZ GARANCIJE
U t ako t ekoj voj no-pol i t i koj situaciji Jugoslavije, koja je bila izloena pritis-
ci ma sa svih st rana, knez. Pavie je, posle povr at ka iz Berghofa, za 6. mar t sa-
zvao sedni cu Kr unskog saveta, koj oj su pri sust ovoval i namesni ci Ivan Pero-
vi i Radenko St ankovi i lanovi vlade: Cvetkovi, Maek, Kul ovec, Cincar-
Markovi, Pei i mi ni st ar dvor a Anti. Otvarajui sednicu, knez Pavle je saop-
tio da se 4. marta sastao sa Hitlerom i doslovno rekao:
Sa Hi l l erom sam i mao razgovor od 4 asa On je traio od mene da pr i demo Tr oj nom
pakt u i r ekao da nece ni po koju cenu dozvoliti da se stvori Sol unski f r ont On e Grku smr-
viti i nee vie, postojati kao drava. Ja sam dokazi vao da je za nas naj bol j e da os t anemo
neut r al ni , i da j a ne mogu ni kako da pr ui m r uku Musol i ni j u koji j e ubi o moga br at a Alek-
sandr a. a koji i sada alje t er or i s t i ke bande u Hr vat sku . . . Zat i m je nast avi o da ga nije mo-
gao pr i dobi t i za bi l et eral ni ugovor o pri j at el j st vu, ali da ni on ni j e pr i hvat i o Hi t l erov zahtev
da Jugosl avi j a pr i st upi Tr oj nom pakt u. Zat o j e za nj ega ost al o nei zvesno da l i e Nema' . a
napast i Jugosl avi j u ako ne pr i st upi ovom pakt u. On j e l om pr i l i kom saopl i o Hi t l er u da J j -
goslavija, zbog napada Italije na Gr ku, gaji si mpat i j e pr e ma na pa dnut oj Gr koj i vel i ko ne
pover eni e pr e ma Italiji Zat i m j e obavest i o pr i s ut ne kakve j e zaht eve Hi t l er post avi o i kakva
j e obeanj a dao ako Jugosl avi j a pr i e Tr oj nom pakt u, kao i t o da j e zapr et i o da nee dozvo-
liti st var anj e novog Sol unskog f r ont a Na kr aj u, knez j e i zneo i svoj e pr ot i vpr edl oge Hi t l eru
i zakl j ui o da je Hi t l erov zaht ev i mao kar akt er ul t i mat uma. Pot o se t r eba i zj asni t i da li ga
pr i hvat amo ili ne. mor a mo vodi t i r auna o t ome da mo e mo i mat i or uani s ukob s Nema
kom ako ga ne pr i hva t i mo. "
9
Posle kneza Pavla ministar Cincar-Markovi dopuni o je kneev izvetaj.
Zavravaj ui pri kaz poznat i h ve i nj eni ca, Ci ncar-Markovi j e prvi izjavio da
bi s obzi rom na t eko st anj e Kral j evi ne Jugoslavije, t r ebal o pri hvat i t i nema-
ki predlog u/ ve obeane gat an lije.Za uzvrat t ome Nemaka je vol j na da titi
nepovr edi vost Jugoslav ije od svaije invazije, ukl j uuj ui i samu Italiju. Vlada
Raj ha e dati garanci j u i za to da Jugoslavija ne bude uvuena u rat, i da se
od nje nee traiti tranzit t r upa i materijala. Hi t l er j e nadalje izjavio d a e podu-
preti aranman s Grkom da Jugoslav ija dobi j e grad i luku Solun.
Ci ncar-Markovi j e ( pr ema Maekovu opi su ove sedni ce Kr unskog save-
ta, Maek, n. d., str. 210) zavri o svoj izvetaj na pome nom da ova obeanj a od
st r ane Nemake znae, u stvari, pr i hvaanj e j ugosl ovenske neut ral nost i . Ju-
goslavija, pr ema svemu, ne moe vie izbei da pot pi e Troj ni pakt , a nj i me
e i st ovr emeno biti obavezna i Italija da pot uj e j ugosl ovensku neut r al nost .
Meut i m, vl ada Rajha ne namer ava da u tekst samog ugovor a o pr i hvaanj u
Troj nog pakt a uvrsti i kl auzul e o garanci j i da nemaka vojska nee traiti
tranzit pr eko j ugosl ovenskog podr uj a i da Jugosl avi j a nee biti uvuena u rat
koji traje. Vlada Rajha namer ava da da ove gar anci j e posebni m dodat kom os-
novnom ugovor u (slino je i zneo i Hopt ner u navedenom or i gi nal nom del u,
na str. 219).
Predsednik vlade Dragia Cvetkovi nije se u poet ku svog izlaganja izjas-
nio niti za, niti protiv nemakog pr edl oga o pr i hvaanj u Troj nog pakt a. Ali je
izloio por ed pozitivnih i negat i vne st r ane koj e odat l e mogu proizai. Prema
Maekovu pri kazu ove sedni ce, Cvetkovi je izrazio sumnj u u Hi t l erovu do-
br u veru, j er mnogi sl uaj evi Hi t l erova kr enj a preuzet i h ugovora opomi nj u
na opreznost pr ema vladi Rajha, pa zato s mat r a znaaj ni m i okol nost to
Nemci odbi j aj u da u osnovni ugovor uu i kl auzul e o garant i j ama koj e e biti
dat e Jugoslaviji. (Maek. n. d., str. 210). Nemci nast oj e da dou u st rat egi j sku
poziciju pr ema Jugoslaviji t ako da mogu zaht evat i sve vie i vie, i vojniki i
politiki od Jugoslavije. Ako Jugosl avi j a pot pi e ugovor o pr i hvat anj u Troj-
nog pakt a, onda e ona post at i deo nemakog pol i t i kog si st ema, ali bez mo-
gunost i da sprei nemaku okupaci j u Sol una. Cvet kovi j e zato nagl asi o da
bi t r ebal o ost at i pri j ugosl ovenskom pr edl ogu o zakl j uenj u j ednog bilateral-
nog paka s Raj hom A. Pavel i -Smi t , n. d , str. 97).
Ministar graevina Fran Kulovec, kao predst avni k Slovenaca u vladi, izjas-
nio se za poput anj e Nemakoj . Ponuda vlade Rajha zasluuje ozbiljno razmi-
ljanje. Kulov ec je za to da se prihvati Cincar-Markoviev predlog, dakl e da se pri-
stupi Troj nom paktu. Uz garant ne klauzule, koje daj e vlada Rajha, Jugoslavija
dobi ja sigurnost da nee biti uvuena u rat ili u kr aj nj em sluaju, ona t i me dobi j a
na vremenu, a qui habet temptis, habet vi tam.. ,'
20
Potpredscdnik vlade Vlatko Maek upitao je Cirtcar-Markovia. kakve bi po-
sl edi ce i mal o j ugosl ovensko odbi j anj e nemakog zaht eva da se pr i de Troj-
nom pakt u. Ci ncar-Markovi mu je odgovor i o da odbi j anj e t og zaht eva u sa-
danj i m pr i l i kama moda i ne bi odmah dovel o do napada, ali niko ne moe
biti t ol i ko slep pa ne videti da su Nemci kadri ponovi t i ovaj zaht ev u dal eko
nepovol j ni j i m pri l i kama, i to s ot vor enom pr i nudom, kada bi Jugoslaviji os-
t ao s amo izbor: pr i hvat anj e ili rat. Na ponovno Maekovo pi t anj e znai li dak-
le to da u ovi m pr i l i kama ve st oj i mo pr ed i zbor om rat ili Pakt, Ci ncar-Mar-
kovi j e pot vr dno odgovor i o. Osim toga na Maekovo pi t anj e odgovor i o j e da
se Nemci ma - moe verovat i (Maek. n. d., str. 210).
Na to se Maek obratio generalu Peiu kao ministru vojske i zamol i o da
ga izvesti o spr emnost i voj ske za sl uaj rata. Gener al Pei je odgovor i o da bi
nemaka voj ska (po nj egovom mi l j enj u) vrlo brzo zauzel a sev erni deo Jugos-
lavije i tri nj ena grada: Beograd, Lj ubl j anu, i Zagreb. Jugosl ovenska voj ska
mogl a bi se moda povuci u bosansko- her cegovake br ds ke predel e, ali i
t amo bi se mogl a odupi r at i najvie oko est nedel j a. Voj na si t uaci j a Jugosla-
vije veoma j e kri t i na. Zeml j a j e odasvud okr uena pr ot i vni ci ma, bol j e naor u-
ani m i spr emni j i m i j ai m od Jugoslavije. Snabdevanj e j ugosl ovenske voj ske
je veoma sl abo i nedovol j no za rat. Nemci su, zauzevi Cehosl ovaku, presekl i
Jugoslaviji izvor za dot ur t ekog oruj a i z Skodi ni h f abr i ka Br oj no st anj e
j ugosl ovenske voj ske j e nedovol j no za rat prot i v Osovi ne. Avijacija i ma oko
150 bombar der a, a isto t ol i ko l ovaki h avi ona i 26 izviakih avi ona, t o je sa-
svim nedovol j no pr ema Raj hu. Jugosl ovenski h 25 divizija ne bi mogl e dugo
pruat i ot por nemakoj vojsci Pomo sa st r ane ne bi mogl a stii, j er su sa-
vezni ke snage u Gr koj presl abe. Turska se dri neodr eeno, a Rusija izbe-
gava da pr i mi na sebe ma kakvu garanci j u nezavisnosti Kral j evi ne Jugoslavi-
je, da ne bi t i me izazvala nemaki Rajh. Pei se u svom izlaganju pozvao na
vie i st aknut i h general a vojske Kral j evi ne Jugoslav ije koji se s nj i me slau u
oceni kri t i nog st anj a j ugosl ovenske vojske i o nj enoj nes pr emnos t i za rat
ovakvog opsega i pr ema ovakvom prot i vni ku kakav je Rajh sa svoj i m savez-
ni ci ma. Zat o je general Pei mi l j enj a da u sadanj oj situaciji t r eba poput at i
nemaki m zaht evi ma i t akt i zi rat i kol i ko je god to mogue. Od j ugosl ovenski h
general a s koj i ma je Pei razgovarao izdvojio se svoj edobno napose general
Duan T. Simovi, koji je i st akao da bi pr i hvat anj e Tr oj nog pakt a bilo za Ju-
goslaviju neast an akt. Ipak, general Pei ukazuj e na neophodnu nudu, s ob-
zi rom na st anj e u kome se nalazi odbr a mbe na snaga Jugosl avi j e (Maek, n.
d str. 211, Hopt ner , n. d.. str. 220, A. Pavel i -Smi t , n. d., str. 98).
Kraljevski namesnik Radenko Stankovi se odmah i zj asni o prot i v nema-
kog predl oga. Pr i st upanj e Tr oj nom pakt u - kazao je St ankovi - znai za Ju-
goslaviju veoma t eku opasnost , j er dovodi pot i nj avanj u drave di kt at u Ne-
make, pa bi zeml j a ipak, u kr aj nj oj liniji, bila uvuena t rat, ali na st rani Oso-
vine. Za t o namesni k St ankovi smat r a da t reba odbi t i nemaki zaht ev. Ako
nemake t r upe napadnu Jugoslaviju, onda t r eba pruiti ot por i zbog nepo-
vol j nog odnos a snaga t r ebal o bi se povlaiti pr ema jugu. St ankovi misli da
bi Jugosl avi j a mogl a u kr aj nj em sl uaj u ot poet i j edan si mbol i ki r at . '
2 1
General Pei ga je na to pr eki nuo u izlaganju i zamol i o da obj asni t o on
podr azumeva pod si mbol i ki m rat om. St ankovi j e na t o odgovor i o kako
je to vrlo j ednost avno: kralj, vl ada i oko 200.000 voj ni ka povukl i bi se pr ema
grkoj granici i t amo bi se prikljuili saveznikim snagama. Ukratko - kazao
je St ankovi - mi bi se povukl i s Pr i t anci ma. ali bi s Br i t anci ma i doli na-
t rag. '
22
Cvetkovi je, ugl avnom, r ekau o a sile Osovi ne ne smej u okupi r at i Sol un
i da se protivi potpisivanju pakt a i pr >itao zapisnik (to je bio ve citirani Re-
ferat - Me mor a ndum - V. T.) kojeg mu je Konst ant i novi dao pri l i kom nje-
govog odl aska u Nemaku 13. l ebr uar a. On je, navodno, pr e ove sedni ce. u
svom kabi net u, izjavio M eku, Sut ej u i Konst ant i novi u da Jugosl avi j a ne
sme dozvoliti da Nemci pokor e Grku i izneo neke svoje pogl ede na mogu-
nost t esnog voj nog sadej st va, pri emu bi se uspeno mogl a iskoristiti i bri-
t anska voj na pomo. Maek nije pri hvat i o da Jugosl avi j a ulazi u rat zbog ne-
makog napada na Grku, j er bi ona, i por ed toga, mogl a sauvat i svoj u ne-
zavisnost. Sut ej se sloio s Cvet kovi em, a Konst ant i novi je r ekao da bi takav
nemaki napad pot puno izolovao Jugosl avi j u i kr aj nj e j e ugrozio. Maek se
saglasio s Cvet kovi em, Sut ej om i Konst ant i novi em da Jugosl avi j a ne t r eba
da pri st upi Tr oj om pakt u ako j oj t o bude pr edl oeno i da se br ani ako bude
napadnut a, ali se ni j e sloio da Jugosl avi j a ulazi u rat u sl uaj u nemakog na-
pada na Grku.
Posle Cvet kovi a namesni k St ankovi se opet uspr ot i vi o pr i st upanj u Ju-
goslavije Tr oj nom pakt u, ali j e ostao usaml j en sa svojim gl edi t em.
123
Prema Breiji, Pei se ot r o supr ot st avi o namesni ku St ankovi u o nje-
govom predl ogu o pruanj u si mbol i kog ot pora, istiui da sumnj a ne samo
u br i t ansku pomo Jugoslaviji nego i Grkoj , da je nej asan stav Tur ske i da
SSSR izbegava da se izjasni u bilo kom smi sl u da ne bi izazvao Nemaku. Zat o
on (Pei) predl ae da se vodi pomi rl j i va pol i t i ka da bi se izbegao rat i da ovo
mi l j enj e pr i hvat e svi visoki vojni rukovodi oci , pos ebno general Si movi koji
je t vrdi o da bi, pr ema nj egovom mi l j enj u, pakt sa Hi t l er om bio neasna ak-
cija za Jugosl avi j u, pos ebno za Srbe. Meut i m, mi l j enj e Si movi a, koj e je iz-
neo Pei, nije izazvalo zabr i nut ost . Maek j e s mat r ao d a j e Ci ncar-Markovi
preci zno pot vr di o Hi t l erovu obavezu o pot ovanj u i nt egri t et a i suver eni t et a
Jugosl avi j e i snano zast upao pol i t i ku spasavanj a mi ra. t akoe i unut ar pakt a.
Sa tim se sloio i namesni k Perovi .
124
Maek nije nita r ekao e Sol unu, ve-
r ovat no zat o t o j e Ci ncar-Markovi pr edoi o da bi Nemci, ako bi Jugosl avi j a
odbi l a ponudu Sol una, posumnj al i u i skrenost Jugosl avi j e.
125
Maek je dost a opi r no pi sao o i zj avama uesni ka tog dvor skog saveto-
vanj a. Ali o sebi bio je suzdrljiv. Meut i m, iz nj egovi h navoda (u knjizi In
the Struggle for Freedomj moe se izvesti i nj egov st av pr ema nemakom za-
ht evu. Na pi t anj e koj e j e post avi o mi ni st ru Ci ncar-Markovi u (da l i odbi j anj e
nemakog pr edl oga znai nepos r ednu opasnost rat a po Jugoslaviju), Maek
je, oekuj ui pot vr dan odgovor, dobi o podr ku za tezu o neophodnos t i da se
pri hvat i nemaki zaht ev za pr i st upanj e Osovini ako se ne eli da se zeml j a
uvue u rat s Raj hom. Na pi t anj e Cincar-Markoviu da li se nemaki m garan-
tijama moe verovati?, Maek je dobi o pot vrdu gornj e teze da t reba prihvatiti
nemaki zahtev, kada vl ada Rajha, daj e garanci j e u koj e se moe pouzdat i .
Svojim pi t anj em generalu Peiu o spremnost i jugoslovenske vojske za rat,
Maek je i t i me oi gl edno iao za tim, da negat i vni m odgovor om mi ni st r a voj-
ske pot kr epi gornj u tezu o neophodnos t i pr i hvat anj a nemakog zaht eva, j er
j e j ugosl ovenska vojska nes pos obna da se bori s Ne ma k o m.
n e
Tako su se za obavezno pri l aenj e pakt u nar oi t o isticali Ci ncar-Marko-
vi. Pei, Maek (Maek je, kao to se vidi bio i za i protiv - V.T.) i Kulovec,
jer su u t ome gledali j edi ni spas Jugoslavije. Pot o su, izgleda, uoili da i knez
nagi nj e Tr oj nom pakt u, eleli su da ga maks i mal no podre. Namesni k Raden-
ko St ankovi i Ci ncar-Markovi predloili su da se o situaciji obavest e i pr-
vaci opozi ci oni h part i j a i srpski pat ri j arh. Mada Maek to nije s mat r ao oprav-
dani m, ipak se nije protiv io, taku da je odl ueno da Ci ncar-Markovi u raz-
govorima s Nemakom obavesti efove opozicije, a knez - patrijarha Gavri-
la.'
27
Pr ema t ome, na sedni ci se vei na izjasnila za to da se iz t eke si t uaci j e po-
trai izlaz na t aj nai n to e se pri st upi t i Tr oj nom pakt u, uz izvesne gar ant i j e
koje bi se dobi l e. Meut i m, pri l i kom poj edi nanog gl asanj a, svi pr i sut ni su,
osi m kneza (koji ni j e glasao), dali nael an pr i st anak da se pr i e Tr oj nom pak-
t u. '
2 8
Poto u sut i ni na sedni ci ni ko nije bi o prot i v pr i st upanj a Tr oj nom pakt u,
odl ueno je da se Krunski savet opredel i za Trojni pakt , s tim da mi ni st ar
i nost rani h posl ova podnes e nemakoj vladi pr ot i vpr edl oge j ugosl ovenske
vlade. A kako su Ci ncar-Markovi i Pei jo rani j e, kao upor ne pri st al i ce
Troj nog pakt a izradili te predl oge, oni su na ovoj sedni ci i pri hvaeni .
Veanj e na Dedi nj u odr ano je u vel i koj t aj nost i . Iako su se uesni ci oba-
vezali da o t ome nee ni kom nita govorili, ipak su Cvet kovi i Maek, posl e
sedni ce, rekli Konst ant i novi u da se knez v rat i o iz Ber ghof a s nemaki m
pr edl ogom da Jugosl avi j a pri st upi Tr oj nom pakt u. '
2 9
Na pi t anj e Konst ant i novi a ta su odluili na savet ovanj u?, Cvet kovi i
Maek su izjavili da, navodno, ni t a nije konano odl ueno, ali da se iz voene
di skusi j e i iznetih mi l j enj a poj edi ni h l anova Kr unskog savet a moe zaklju-
iti da t r eba prii Tr oj nom pakt u. I znenaen ovakvi m odgovor om, Konst an-
tinovi im je o t r o zameno, tim pr e to su oboj i ca uoi sedni ce (6. mar t a) ima-
li sasvim drugi stav, tj. da se ne prilazi Tr oj nom pakt u. Zbog toga je 7. mar t a
uvec uput i o Cvetkoviu novi Memorandum, u kome je izneo svoje ranije ar-
gument e prot i v pr i st upanj a Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u. '
3 0
Veanj a, koj a su t raj al a nekol i ko asova, pokazal a su d a j e pi t anj e pristu-
panj a Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u vrlo ozbi l j no i, s obzi r om na j avno mnenj e,
vrlo t eko. Uz to su ovde posl ednj i h dana izazvali veliku uznemi r enost revi-
zi oni st i ke mani f est aci j e u Bugar skoj i ant i j ugosl ovenski ton bugar ske t am-
pe.
Rezultat ovog veanj a bi o j e da pre dono enj a odl uke mi ni st ar i nost r ani h
posl ova t r eba da pr eci zno razj asni i sl edea pi t anj a:
V sluaju pristupanja Trojnom paktu da li e Jugoslavija moi da dobije
sledeu pismenu izjavu od Nemake i Italije: 1) Suverenitet i teritorijalni integ-
ritet Jugoslavije bie potovani; 2) Od Jugoslavije se nee traiti za vreme rata
nikakva vojna pomo niti transport trupa kroz ovu zemlju i 3) Prilikom novog
ureenja Evrope, vodie se rauna o interesima Jugoslavije za slobodan izlaz na
Jegejsko more preko Soluna.
131
U podne sl edeeg dana, 7. mart a. Cincar-Markovi je pozvao Her ena i r ekao
mu da Krunski savet gleda na pot pi si vanj e pakt a kao na ozbiljan probl em, da
je jugoslovensko j avno mnj enj e protivosovinski raspol oeno i da su lanovi
Krunskog saveta svesni da se nalaze pred sudbonosnom odl ukom i da su zabri-
nuti zbog bugarski h revizionistikih zahteva i nepri j at el j skog t ona bugarske
t ampe. Zato je, posle vieasovne rasprave, zakl j ueno da se. pre konane od-
luke, mor a dobiti odgovor Nemake na tri gore postavljena pitanja.
Na to je nemaki poslanik ton Heren istakao da su Cvetkovi i Cincar Mar-
kovi, jo u toku pregovora, zakljuili da postoji spr emnost za davanj e takvih
uveravanja, da je knez Pavle t akoe izjavio da mu je mi ni st ar i nost rani h poslo-
va Rajha ponudi o da da takva uveravanj a u pi smenoj formi, ali, da bi situacija
bila pot puno jasna, on ipak trai precizan odgovor na ovo pitanje, t ako da e se
- ako odgovor bude pot vrdan - znat no olakati sprovoenj e politike koju eli
vlada.
132
Her en j e bi o vrst o uver en da e Jugosl oveni pot pi sat i Troj ni pakt ako
Nemaka i Italija dadu j emst va u pogl edu spor ni h pi t anj a i da e u pr ot i vnom
biti pot r ebni novi razgovori. Po nj egovom mi l j enj u, beogr adski vojni i poli-
tiki lideri oekuj u nekakav spor azum s Nemakom. s amo mu se prot i vi jav-
no mnenj e. On ver uj e da j ugosl ovenska vlada moe udovoljiti j avnom mnenj u
ako post epeno proglasi spor azum s Nemakom i t ako i zbegne pr i st upanj e
pakt u.
1 3 3
Ri bent r op je bio mi l j enj a da e knez Pavle pr omeni t i mi l j enj e o pri st upa-
nju pakt u, pa je - u nast oj anj u da Jugoslavija to pr e pri st upi t om Pakt u istog
dana, tj. 7, mar t a pisao Her enu da bi bilo dobr o da se predl oi knezu Pavlu
da se sa nj i m sast ane na Bl edu, da bi ga naveo na pot pi si vanj e pakt a, ali je na-
pomenuo Her enu da za sada ne pokr ee t o pi t anj e.
134
Tajnost zasedanja Krunskog saveta od 6. mar t a nije mogla biti pot puno sa-
uvana Jugoslovenska javnost je saznala net o o t ome savetovanju, dovodei ga
u vezu s poset om kneza Pavla Nemakoj i njegovim pregovori ma s Hitlerom.
To j e poj aaval o uznemi r enj e mnogi h koji su se bojali da predst oj i konana
odl uka o pr i st upanj u Kral j evi ne Jugoslavije Tr oj om pakt u. Beograd je bio sav
proet gl asovi ma o pr oosovi nskoj kapi t ul ant skoj politici kamar i l e i vlade, a
ogor enj e je zbog toga sve vie raslo kod oni h koji su to smat ral i i zdaj om na-
r odni h i nt eresa. A tih u zemlji nije bilo mal o. To se vi del o na br oj ni m demon-
st rat i vni m i st upi ma nai t fci t o po Beogr adu, a pokazivali su to i izvetaji poli-
cijskih vlasti i voj no-obavet aj ni h f unkci oner a koji su ba u tim prvi m mar-
t ovnski m dani ma got ovo sagl asno govorili o pr ot i vr ei mskom pokr et u, i to
nar oi t o s obzi r om na opasnost da Kral j evi na Jugoslavija pri hvat i Trojni
pakt . 1 u tim i zvet aj i ma govori l o se pr venst veno o poj aanoj akciji komu-
nista, o kret anj u komuni zma, a pod t i me se mislilo na sve ot voreni j e istu-
pe prot i vni ka rei mske spol j ne politike.
Na dr ugoj st rani por asl a j e i akcija pet okol onaki h el emenat a. Poet kom
mar t a oni su sve ivlji i kao da rade po di rekt i vi koja pot i e iz j ednog cent ra.
Tom pet okol onakom akci j om nar oi t o se ilo za tim da se u zemlji stvori
uver enj e o neophodnos t i da Jugosl avi j a pri st upi Osovini. Tom cilju sluila je
nar oi t o i pr oosovi nska t ampa koj a j e uivala vl adi nu podr ku.
Oi gl edno nije bila sl uaj nost d a j e fon Heren 4. mar t a poset i o Maeka,
kr enuo zatim s njim u Kupi nec i t amo posl e demonst r at i vni h et nj i (po Za-
grebu i okol i ni u Kupi ncu) vodi o razgovore koji ver ovat no nisu bili u vezi s
t uri st i ki m i nt er esi ma ovi h gostiju. Sam nemaki posl ani k fon Her en pot ru-
di o se da sa svoje st r ane pot vrdi t akvu pr et post avku kada j e novi nar i ma (4.
mar t a u Zagrebu) izjavio da j e . istina, doao da pri sust vuj e gost ovanj u nema-
ke oper e u Zagrebu, ali nakon t o je buknuo r a t . . . svreno je s moj i m pri-
vat ni m put ovanj i ma za zabavu. Nije bilo sl uaj no to j e tih dana naa t ampa
pokl oni l a nar oi t u panj u ovom fon Her enovom put u po Hr vat skom zagorju,
banket u koji mu je pr i r edi o (4. mar t a) ban Subai itd. Sve je to i mal o svoj
smi sao i svoju svrhu. Javnost je pret post avl j al a zato nemaki ambasador
kree u Kupi nec i zat o sm Maek ( umest o koi j aa) upr avl j a kol i ma u ko-
j i ma sedi nemaki ambasador . '
3 4

Na pi t anj e j ednog s t r anog novi nar a, da l i Nemaka poduzi ma neku veu di pl omat s ku
akci j u u Beogr adu, sl ubeni pr edst avni k Vi l hel mt r asea (VVilchelmstrasse) odgovor i o je. da
odl i ni m di pl omat s ki m odnos i ma i zmeu Raj ha i Beogr ada ne bi mogl o t o da se
doda . . .
, 3 4 b
Ovom Her enovom izjavom t r ebal o j e da se demant uj u glasovi o nema-
koj presiji na Jugosl avi j u da pri hvat i Trojni pakt . No, umes t o da t i me umi ri ,
ona je j o vie uzbudi l a u Jugoslaviji one koji su bili prot i v pr i st upanj a Oso-
vini, a nar oi t o komuni st e.
Iako je ugovor eno da se poset a kneza Pavla dri u naj veoj t aj nost i , ipak
je advokat St aki u i t al i j anskom posl anst vu izvestilo Mamel i j a da e za ne-
kol i ko dana biti i zdat a vana saopt enj a. On mu j e ot r ki o da se knez Pavle
upr avo nalazi u poset i Nemakoj i sa dobr o pr i pr eml j eni m i subj ekt i vni m ar-
gument i ma t vrdi o da mu se ini da poznat i pregovori nisu omet eni ve olak-
ani posl ednj i m dogaaj i ma. Mameli je to pr i mi o k znanj u, a kad mu je, mal o
kasnije, j edan f unkci oner nemakog posl anst va zat rai o t ekst italijansko-ju-
gosl ovenskog pakt a iz 1937. godi ne bio je i znenaen i pos umnj ao je u nema-
ke namer e. Ipak mu ga je dao, ali samoi ni ci j at i vno bez t aj ni h kl auzul a i do-
puna, o emu je odma h izvestio Palatu Kii. Taj nemaki zaht ev izazao je ne-
raspol oenj e u Rimu, tim pr e t o je usl edi o posl e Hi t l erove zabrane nastav-
ljanja bi l at eral ni h j ugosl ovenski h pregovora, upr avo na bazi tog pakt a, i t o
se saznal o da se fon Heren u to vr eme - kad je post oj al o ozbi l j no razmi moi -
laenje i zmeu Sr ba i Hrvat a oko event ual nog pri l aenj a Jugosl avi j e Tr oj nom
pakt u - u Zagrebu pr egovar ao sa Hrvat i ma. Izbegavajui da da preci zan od-
govor na Mamel i j eva pi t anj a, Her en j e t i me j asno pokazao da Nemaka nema
pover enj a j er j e odl ui l a da ona zakljui bi l at eral ni pakt sa Jugosl avi j om, da
bi ju to j ae vezala za sebe i izdvojila iz i t al i j anske sfere ut i caj a. U stvari, kad
se iz Zagreba vrat i o u Beograd, Her en je t vrdi o Mamel i j u da je na me r no odus-
t ao od bilo kakvi h pr egovor a pol i t i ke pr i r ode u Zagrebu i r ekao da e - ako
t r eba pr egovar at i o tim pi t anj i ma sa hrvat ski m mi ni st r i ma - to uiniti u Beog-
radu. On nije nita otkrio o tajnim kontaktima kneza Pavla i Hitlera, dok je
Ri bent r op zamol i o ot pr avni ka posl ova svoje ambas ade u Ri mu da o nj i ma
upozna Musolinija, s tim da se dre u t aj nost i i da ga obavest i da e dobi t i Hit-
lerovo pi smo'
3 4 c
OGORENJE JUGOSLOVENSKE JAVNOSTI
I PROGLAS KOMUNISTIKE PARTIJE
O pr ot i vosovi nskom ogor enj u j ugosl ovenske j avnost i iz tih prvi h dana mar t a
1941. govori i j edan letak koji je (sudei po nj egovu nasl ovu) kol ao po Beog-
radu, a koji se i tad pri pi si vao akciji Komuni st i ke part i j e. U t om se progl asu
i st akl o i ovo:
. . . Dananj a vlada s pr e ma izdaju. Za neki dan t r eba da se pot pi e Tr oj ni pakt koji zna-
i si gur nu i s r a mnu smr t na oj dravi , naoj sl obodi i na em nar odu. Prvi put u na oj istoriji
t r eba pr ed t i r ani nom, da kl eknemo. da na kol ni ma pot one mo u beae i r opst vo. I t o da-
nas. kad je ceo nar od u svim kr aj evi ma dr ave svih st al ea i uzr ast a us l ao isto kao 1912, 1913.
i 1914. i kada i ma s a mo j ednu du uej ednu volju i j ednu mi s ao - da na ivoi i smr t br ani svoju
naj veu t ekovi nu i svet i nj u, naci onal nu sl obodu i dr avnu nezavi snost .
Ceo nar od - esnaest mi l i ona l j udi - hoe ast i s l obodu ot adbi ne.
Vl ada esnaest mi l i ona l j udi - hoe i zdaj u ot adbi ne, r ops t vo i s r amot u.
Nar od j e sa naj vei m s t r pl j enj em ekao vl adu, davao j oj vr emena, ali ne da doeka iz-
daj u. nego da se s pr emi odbr a na .
Sada j e aa pr epuna!
Ovo su posl ednj i t r enut ci , kada se r eava naa sudbi na. Ne d a mo da nas i zdadu!
Neemo poloiti or uj e!
Oni koji se i graj u gl avama esnaest mi l i ona ljudi, i graj u se svoj i m gl avama!
Srbi ! Beogr ade!
Pokai mo se dost oj ni svoj i h pr edaka. Ne s me mo biti gori ni od Kosovski h j unaka, ni
od Kar aor evi h ust ani ka, ni od sl avni h her oj a sa Kumanova, Br egal ni ce. Cer a. Suvobor a,
Moj kovca, Kaj makal ana. Beogr ad 1941 ne s me da post i di Beogr ad 1915.
Neka svako i spuni svoj u dunost , i zloin koji vl ada pr i pr ema, bi e s pr een u posl ed-
nj em t r enut ku.
Neemo ni Troj ni pakt , ni i ns t r ukt or e, ni t uri st e, ni pr i vr edne s t r unj ake, ni i enj e
nepr i j at el j a Osovi ne.
Ho e mo vl adu naci onal ne sl oge i odbr ane!
Sve za ast i sl obodu! Sl obodu nizata!'
35
PREGOVORI O USLOVIMA ZA PRISTUPANJE
JUGOSLAVIJE TROJNOM PAKTU'
Kabi net nemakog Mi ni st arst va i nost r ani h posl ova je 8. mar t a upoznao ne-
makog ambasador a u Rimu da je Cincar-Markovi, u vezi sa razgovori ma Fi-
r er a i kneza Pavla, da li e Jugoslavija, u sl uaj u pr i st upanj a Tr oj nom pakt u,
moi da dobi j e pi smenu izjavu Nemake i Italije, u koj oj e biti reeno:
1) Suver eni t et i t er i t or i j al ni i nt egr i t et Jugosl avi j e bi e gar ant ovani : 2) Ni kakva voj na
pomo nee se t rai t i od Jugosl avi j e, a t akoe ni pr ol az ili t r ans por t t r upa kr oz ovu zeml j u
za vr eme rat a; i 3) I nt er esi Jugosl avi j e za s l obodan izlaz na Jegej sko mor e pr e ko Sol una bi e
uzet i u obzi r pr i l i kom r eor gani zaci j e Evr ope. Ove usl ove su r ani j e pri hvat i l i Fi r er i Due
ako Jugosl avi j a pr i s t upa Tr oj nom pakt u. Fi r er s mat r a da ove tri t ake t r eba zadrat i i dat i
obe a nj e pod us l ovom da se Jugosl avi j a pri kl j ui Tr oj nom pakt u odmah, t o jest, svakako
i due nedel j e. Fi rer bi bi o zahval an ako se Due izjasni u odgovor u kako bi j ugosl ovenska
vl ada mogl a biti obave t ena j o danas . Ri bent r op e odma h t el ef oni r at i a mba s a dor u kako
t r eba pr i meni t i ovu i ns t r ukci j u.
, 3
'
Na uslove koje je j ugosl ovenska vlada postavila nemakoj vladi za pristupa-
nje Troj nom paktu, nemako Ministarstvo i nost rani h poslova je 9. mart a, pr eko
Herena, dal o sledei odgovor, koji se, zbog znaaja i interesantnosti, uglavnom
iznosi u celini:
Za t aku I ) s pr emni s mo da j ugos l ovens koj vladi da mo speci j al nu izjavu da e mo po-
t ovat i nj en suver eni t et i t er i t or i j al ni i nt egri t et . Jugosl ovenska vl ada moe da obj avi ovu iz-
j avu ako eli:
Za t aku 2) dolazi u obzi r j e dno pi t anj e prol az t r upa kr oz zeml j u ili pr ol az t r ans por t a
t r upa i dr ugo voj na pomo.
a) St o se tie pr ol as ka ili t r a ns por t a t r upa kroz zeml j u, s pr e mni s mo da d a mo speci-
j al nu izjavu sagl asnost i , koj om pot vr uj e mo da za vr eme r at a neemo t rai t i t r t Jugosl avi j e
ni kakvu dozvol u za pr ol az t r upa kr oz zeml j u ili za pr ol az t r ans por t a t r upa. Jugosl ovenska
vl ada moe obj avi t i i ovu i zj avu sagl asnost i , ako s mat r a da j e i z unut r a nj i h razl oga t o po-
t r ebno; o ovome i o vr e me nu mogl o bi se na kr aj u pr egovor a dal j e r aspr avl j at i .
b) St o se tie voj ne pomoi , s pr emni s mo da se dr i mo dos ada nj eg gl edi t a, t j . da ne-
emo t rai t i pomo od Jugosl avi j e u gr kom konfl i kt u.
Ni kakva obaveza nee proi zi i i z Tr oj nog pakt a za Jugosl avi j u, po t o j e Gr ka ve up-
l et ena u evr opski rat . Nita ne st oj i na put u da se izda odgovar aj ua pot vr da i da se daj u po-
t r ebna obj a nj enj a ovog st anj a st vari j ugosl ovenskoj j avnost i u vr eme koj e bude dogovor e-
no.
c) S dr uge st r ane, ne mo e mo f or ma l no osl obodi t i Jugosl avi j u od obaveza pr uanj a
voj ne pomoi u sl uaj evi ma koji pr oi st i u i z s t upanj a u dej st vo Tr oj nog pakt a ( napad j edne
sile koj a ni j e dos ada bila upl et ena u rat), j er t o bi znai l o ponovo uki nut i dej st vo pr i s t upanj a
Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u
Taka 3) Tr oj nog pakt a mor a da ost ane. Ako bi ova t aka st vori l a t ekoe, onda bi se
mogl o, sa nae st r ane, pover l j i vo saopt i t i j ugosl ovenskoj vladi da j e nj ena voj na pomo koj a
proizilazi iz t ake 3. Tr oj nog pakt a u pr aksi pr obl emat i na i da je mi ver ovat no n e e mo ni
zatraiti: a ako bi ona uop t e dol a u obzi r, onda j ugosl ovenska vl ada, u s vakom sl uaj u, za-
dr ava pr avo da r azmer u svoga s udel ovanj a odr edi speci j al ni m s por a z umom. Ja Vas pak
mol i m da se t akva izjava ne da unapr ed, nego da se nagovest i mogunos t nj enog davanj a
s a mo ako bi Jugosl avi j a pr i st upi l a Pakt u. Nar avno da obj avl j i vanj e ovog pi t anj a ne dol azi u
obzi r.
U vezi sa t akom 3. mi s mo s pr e mni da obaves t i mo Jugosl avi j u j edni m t aj ni m saop-
t enj em da c e mo kod ponovnog odr ei vanj a gr ani ca na Bal kanu vodi t i r auna o i nt er es i ma
Jugosl avi j e za s l obodan izlaz na Jegej sko mor e pr eko Sol una. Nar avno, ovo s aop t enj e mor a
ost at i st r ogo poverl j i vo.
Mol i m Vas da neodl ono r azmot r i t e ova pi t anj a sa mi ni s t r om i nos t r ani h posl ova i o
r ezul t at u da nas odma h obavest i t e t el egr amom. Ri bent rop
137
Fon Heren je 10. mar t a obavest i o nemako Ministarstvo i nost rani h poslova
o reakciji j ugosl ovenskog mi ni st ra i nost rani h poslova na odgovor nernake vla-
de na uslove koji je j ugosl ovenska vlada postavila za pri st upanj e Troj nom paktu,
a koji se, t akoe zbog znaaja i interesantnosti, iznosi u celini:
Mi ni st ar i nost r ani h posl ova ni j e st avi o ni kakav pr i govor na dopuns ka s aop t enj a u
vezi sa t akom 1. t akom 2a i 2b, niti u vezi sa t akom 3. ni u pogl edu sut i ne ni po pi t anj u
f or mal nog pos t upka i obj avl j i vanj a.
Mi ni st ar i nos t r ani h posl ova bi o j e oevi dno veoma i znenaen s adr i nom t ake 2c. On
j e r ekao da j e j ugos l ovens ko pi t anj e u vezi sa ovi m bi l o post avl j eno na os novu pot punog po-
znavanj a l ana 3. Tr oj nog pakt a i da j e ba i mal o ci l j da se ut vr di da Ne ma ka i It al i j a nece
traiti od Jugosl avi j e voj nu pomo ak ni nakon nj enog pr i s t upanj a Tr oj nom pakt u. Moj e
s aop t enj e dovel o ga j e sada u kr aj nj e nezgodnu si t uaci j u, j er j e u pi t anj u naj vani j a t aka
c). a on j e ve obaves t i o Kneza names ni ka i pr eds edni ka vl ade da j e pos t avl j eno j ugosl oven-
sko pi t anj e i u ovom pogl edu pozi t i vno r eeno. Za Jugosl avi j u j e ba voj na pomo, koj a j e
pr edvi ena u Tr oj nom pakt u, s met nj a za nj eno pr i s t upanj e. Ovde su p o t p u n o s pr e mni da
i skr eno s ar auj u na uspost avl j anj u novog por et ka u Evropi pod vodst vom Ne ma ke i da je,
pr e ma svoj i m mogunos t i ma, podr e pol i t i ki i ekonoms ki . Meut i m, i zvrenj e obaveze
pr uanj a voj ne pomoi mogl o bi da upl et e Jugosl avi j u u ral - moda sa Amer i kom ili ak
sa Rusi j om - t o bi bilo u kr aj nj oj pr ol i vr enost i sa r aspol oenj em na r oda i os novnom mi-
r ol j ubi vom pol i t i kom Jugosl avi j e. On se zbog l oga plai da e i z naeg st ava pr e ma ovoj t aki
proi zai ozbi l j ne t ekoe.
U duem r azgovor u nas t oj ao sam da obj asni m mi ni st r u i nost r ani h posl ova besmi sl e-
nost pr i s t upanj a Tr oj nom pakt u ako bi se i s t ovr emeno uki nul a j edna od nj egovi h bi t ni h od-
r edaba i da ga ube di m u dal eko vei znaaj obeanj a sadr ani h u t akama I, 2a i 3.
Mi ni st ar i nost r ani h posl ova pal j i vo me j e sasl uao, ali j e st al no ponavl j ao da se ne
moe zaht evat i s t upa nj e Jugosl avi j e u ral na bazi t ake 3. Tr oj nog pakt a dokl e god nj eni i-
vot ni i nt eresi ne budu ugr oeni .
Na kr aj u j e mi ni st ar i nost r ani h posl ova r ekao da e odma h obavest i t i vie vl ast i i da
ce sa svoj e s t r ane nast oj at i da pot rai neko r eenj e. On ver uj e da ce se Kr unski savet sast at i
s ut r a
, 3 >
Advokat Staki je 8. marta obavestio italijanskog poslanika Mamelija da ga
je knez Pavle hitno pozvao da bi on (Staki) mogao isto vee da otputuje u Rim
da ispila kakav bi bio stav Italije prema jugoslovenskom predlogu da se Jugos-
laviji ustupi zona Skadra. ( Podvukao V. T.). Pri dravaj ui se Anfusovi h inst-
rukci j a. Mameli mu je pr epor ui o da ne ide na put zato t o se Musolini ne na-
lazi u Rimu i nagl asi o da ne vidi u koj oj bi meri j ugosl ovenski prel og mogao
dopr i net i pr egovor i ma koji su u t oku. St aki je kasni j e r ekao Mamel i j u da je
dugo razgovarao sa Knezom i ubedi o ga da ne f or mul i e t akav pr edl og i da
je u sadanj oj si t uaci ji j edi ni izlaz za pr egovor e neodl oan put j ugosl ovenski h
pr edst avni ka u Rini. Knez Pavie je eleo da pri kae Mamel i j u da. upr kos pre-
govora sa Nemakom, nije odbaci o ideju pr egovor a sa Italijom i da namer ava
da ih to pr e obnovi r azgovor om o mogunost i pr omene grani ce u kori st Ju-
goslavije u zoni Skadra - st are aspiracije Srba, da bi dobi o njihovu podr ku za
razgovore sa si l ama Osovine, predst avl j aj ui se kao nosi l ac nj i hovi h aspira-
cija za dobi j anj e Sol una u Berl i nu, a Skadr a u Ri mu. Mamel i je izvestio Palatu
Kidji i, i zmeu ostalog, naveo da su u Beogr adu, posl e poset e Cvet kovi a i
Ci ncar - Mar kovi a, po Nemakoj poeli da krue glasovi d a j e Hi t l er ponudi o
dvojici mi ni st ar a ne s amo izlaz u Solun, ve i deo Al bani j e sa Skadr om sve do
Dri ma i t er i t or i j al na pobol j anj a oko Ohr i dskog j ezera.
139
TREA SEDNICA ICRUNSKOG SAVETA
PREGOVORI SA BRITANCIMA U A TI NI
MISIJA GENERALSTABNOG MAJORA PERI SIC A
Na t r eoj sednici u dvor u 10. mar t a, Ci ncar - Mar kovi je saopt i o odgovor ne-
make vl ade koji j e dobi j en pr eko posl ani ka fon Her ena. Pot o j e nemaka
vlada pri hvat i l a sve pr ot i vpr edl oge j ugosl ovenske vlade, sem kl auzul e koj a se
odnosi l a na ukazi vanj e voj ne pomoi Jugosl avi j e Nemakoj . razvila se disku-
sija da li t r eba pri hvat i t i i ovaj nemaki uslov ili ne. Namesni k St ankovi bio
je ener gi no protiv, a podr ao ga je i Cvetkovi. Sem toga. St ankovi je insis-
t i rao da se sastavi koncent r aci ona vlada i da se o razgovori ma sa Nemakom
izveste efovi opozicije. Maek nije el eo da se konsul t uj e opozicija, a Kul ovec
i Pet ar Pei su se ener gi no zauzimali za pr i hvat anj e nemaki h zahteva. Za-
tim j e na sedni ci odl ueno da Ci ncar - Mar kovi obavest i fon Her ena da vlada
ost aj e pri rani j i m uslov i ma.
1 4 0
Odmah posle Prve sedni ce na Dedinju, knez Pavle je preko ameri kog po-
sl ani ka u Beogr adu dobi o Ruzvel t ovu por uku, u koj oj je pr edsedni k SAD iz-
raavao nadu da e Jugosl avi j a brani t i svoju sl obodu i nezavi snost i da nee
pri hvat i t i neasne zaht eve koj e bi j oj mogl e post avi t i Nemaka i Italija. Ame-
riki posl ani k u Beogr adu Lejn saopt i o je sadr aj ove por uke Cvet kovi u i
Maeku.
1 4 0
U ot vor enom razgovoru sa amer i ki m posl ani kom Lej nom 7. mar t a knez
Pavle je izloio dve al t ernat i ve: Jugosl avi j a bi se mogl a odupr et i , ali bi je to
kot al o dve ili tri st ot i ne hi l j ada l j udski h ivota, por obl j avanj e drugi h st ot i na
hiljada, kao u Poljskoj, uni t enj e zeml j e i nj enu podel u i zmeu Maarske, Ne-
make, Italije i Bugarske; ili bi mogl a da ost ane mi r na i dopust i da bude oku-
pi rana, sa neki m usl ovi ma ropst va, ali bez gubi t aka ivota. Rekao je da zna
sve ar gument e u prilog prvog put a, o uv anj u naci onal ne asti, on lino je as-
tan ovek. Ali u ovoj situaciji, on je i mao da radi ne na bazi t o je naj bol j e za
j ednu linost, ve ta je naj bol j e za ceo nar od. A nar od Jugoslavije nije istog
mi l j enj a o t ome ta nj egova vlada t r eba da radi. Dok mnogi Srbi t rae rat
prot i v Osovine, duboko ut anj e Hrvat a i Sl ovenaca pokazuj e nj i hovo opi r anj e
da se uini ma i j edan kor ak koji bi doveo nemake i i t al i j anske ar mi j e u nji-
hovu zeml j u. . . Mi neemo kapitulirati, mi neemo ni kad pasti na kole-
na, uver avao je knez Pavle Lejna.
141
Razgovor i zmeu Lej na i kneza Pavla liio je unekol i ko na i spi t i vanj e
j ednog zl oi nca ili os umnj i enog za j er es od st r ane inkvizicije. Lejn je. ak,
vie nego njegov britanski kolega (Kampbel - V.T.) ispitivao, insistirao, mo-
lio. Oboj i ca su upot r ebl j aval i sva sredst va da pr i mor aj u kneza Pavla i jugos-
l ovensku vladu da uskl ade svoju pol i t i ku sa st r at ekom dogmom ut vr enom
u Londonu i Vai ngt onu.
142
Pot o j e ve dobi o I dnovo pi smo (koje mu j e Kapmbel 5. mar t a doneo i z
Atine), knez Pavie je nar edi o mi ni st r u vojske da u Atinu uput i j ednog gene-
r al t abnog ofi ci ra sa zadat kom da se obavest i : kakvi m bi snagama V. Bri t ani j a
i nt erveni sal a na Bal kanu; da li bi br i t anske snage mogl e f or mi r at i f r ont izme-
u Or f anskog zaliva i Doj r anskog j ezera na koji bi se mogl a osl oni t i jugoslo-
venska vojska pri l i kom event ual nog povl aenj a i da li bi br i t anska fl ot a mog-
la pri hvat i t i onaj deo j ugosl ovenski h snaga koji bi se u t oku bor be povukao
ka J adr ans kom mor u.
1 4 3
Naelnik Gener al t aba Pet ar Koi je 9. mar t a avi onom uput i o u naj veoj
t aj nost i gener al t abnog maj or a Milisava Periia, sa zadat kom da na At i nskoj
konferenci j i obavest i br i t anskog komandant a za Bliski istok general a Vilso-
na (Wilson Sir Henr y M.) o t ome da e se j ugosl ovenska voj ska u sl uaj u ne-
makog napada brani t i i da e se - ako bude pr i nuena - pod bor bom povla-
iti u pravcu Grke, kori st ei povol j ne r ene t okove i pl ani nsko zeml j i t e i da
od nj ega pri t ome dobi j e odgovor na sl edea pi t anj a: da l i bi br i t anske t r upe
mogl e naj pr e obezbedi t i desni bok j ugosl ovenske vojske obr azovanj em fron-
ta na liniji Or f anski zaliv - Doj r ansko jezero; zat i m, da li bi br i t anske t r upe
mogl e pri hvat i t i i j ugosl ovenske snage, ako bi bile pr i mor ane da se povuku
u Tesaliju, drei f r ont u visini Ol i mpa, obezbedi t i im vr eme da se reorgani -
zuju i preoruaj u; i naj zad, da li bi br i t anska fl ot a mogl a pri hvat i t i one jugos-
l ovenske snage koj e bi odst upal e ka j adr ans koj obali.
Pot o je pr eko Sol una 9. mar t a stigao u br i t ansko posl anst vo u Atini, ge-
ner al t abni maj or Perii je na sednici, koj a je poel a u 17,00 asova, izloio
j ugosl ovenske zaht eve gener al u Vilsonu, u pri sust vu gener al a Smi t a (Smi t h
Artur), gener al a Vavela (Wavell Sir Archibald P.), nekol i ko dr ugi h general a
i viih bri t anski h oficira, gener al a Papagosa, vr hovnog koma nda nt a gr ke
vojske, i nj egovog nael ni ka t aba. Posle zavret ka sedni ce istoga dana, jugos-
lovenski delegat general t abni maj or Perii je tek 12. mar t a pozvan na sedni cu
istog sastava, samo to je doao i j edan vii oficir bri t anskog General t aba, na
kojoj je britanski general za vezu proi t ao spreml j ene i opi rne odgovore na po-
stavljena pitanja, koji se ugl avnom mogu svesti na sledee:
- da e Engl eska I mper i j a uiniti sve t o bude bilo mogue da nas po-
mogne u onako t ekoj situaciji;
- da nam po pi t anj u snabdevanj a st oj e na r aspol oenj u svi br i t anski iz-
vori za voenj e r at a do konane pobede.
Jedi no j e kat egori ki odbi j en uslov da br i t anska flota pri hvat i nae snage
na j adr anskoj obali, koje bi se t amo mor al e povui . Bri t anski admi r al dugo
j e obj anj avao ovo kat egor i ko odbi j anj e svog Admi ral t aba, zavravaj ui da
oni nemaj u mogunost i da j o j edar ed ponove Denkerk.
Zapisnik je zavren j edni m odvoj eni m st avom, u kome se poziva jug. Ge-
ner al t ab da ubr za i zvoenj e mobi l i zaci j e i koncent r aci j e t r upa.
Po zavrenom i t anj u odgovor a uzeo j e re grki gener al i si mus Papagos.
On je dugo govori o o razni m st rat egi ski m kombi naci j ama na Bal kanu, koj e
su se sve svodile na t o da se odma h pri st upi st varanj u novog Sol unskog f r ont a
u sever nom del u Grke.
General Vilson, zavravaj ui konf er enci j u i gl edaj ui na r ast vor enu kar t u
Bal kana pred sobom, ponovo j e izrazio elju da odmah mobi l i emo i koncen-
t ri emo, a pot om - da se povl ai mo na jug, kroz Grku, pri emu je nekol i ko
put a povukao po karti svoj u i roku r uku, zahvat aj ui pr ost or od Karavanki
do Pel oponeza
1 4 4
Kompl et ne zapi sni ke (dve verzije) sa sedni ca u Atini 9. i 12. mar t a izneti
su u Prilogu 7.
O tim pr egovor i ma nael ni k Gl avnog gener al t aba general Pet ar Koi
kae:
Gener al Vilson s aop t i o j e naem del egat u naj pr e kako on uvi a opr avdanos t nai h
zaht eva, da na sl uaj koji se pr edvi a, nae t r upe budu. na izloeni nai n, zat i ene i pri hva-
ene. Zat i m, pr el azei na poj edi na pi t anj a, gener al Vilson j e odgovor i o da bi se po onome
t o se trai pod 1) i 2) ui ni l o t o bi bi l o mogue, a t o se tie pi t anj a pod 3) naveo je kako
j e admi r al . . izjavio da engl eska fl ot a ne bi mogl a ul azi t i u J a dr a ns ko mor e. pa. pr e ma l ome.
ne bi mogl a pri hvat i t i i t r ans por t ovat i j ugosl ovenske t r upe koj e bi odst upi l e na t amo nj u
oba l u. . .
Dalje nael ni k Gl avnog gener al t aba u izvetaju iznosi d a j e pr edao fran-
cuski t ekst mi ni st r u voj ske i mor nar i ce, a knezu Pavlu engl eski t ekst zapis-
nika, i na kraj u dodao:
Iz odgovor a gener al a Vi l sona j asno se vi del o da mi t ada ni s mo mogl i r aunat i na
onakvu pomo od s t r ane engl eski h snaga, kakva bi nam bila pot r ebna.
Izaj ui uput st va del egat u pr ed nj egov odl azak u Atinu, por ed ost al og, bi o sam mu na-
r edi o i to da pri put ovanj u kroz. Gr ku razgl eda da li gdj e god i ma engl eski h t r upa. Po po-
vr at ku on me je izvestio da je vi deo u Atini i Pireju oko dve do tri et e engl eske peadi j e i
da vie ni gdj e ni j e zapazi o engl eske t r upe. Sa mo je. kako mi j e t ada saopt i o. na pr i st ani t u
Volos pr i met i o net o j au ivost, po e mu bi se mogl o zakl j ui t i da se t u pr i pr e ma neko
i skr cavanj e ili t r upa ili mat er i j al a.
Meut i m, u izvetaju del egat a o t ome se ni t a ne govori, ali se zat o u nje-
mu veli: Oekujui da e na osnovu ovog Zapisnika imati odmah da se pri-
stupi izradi pr oj ekt a zaj edni kog oper aci skog pl ana za novi rat na Bal kanu,
poekao sam nekol i ko dana, pa kad sam vi deo da se ni t a ne pr eduzi ma, oti-
ao sam u kancel ari j u kod nael ni ka gener al t aba i zapi t ao ga da li e se pro-
duiti zapoet a stvar u Atini? On mi je odgovor i o nekako neodr eeno da e
se narediti, da se za sada jo poeka itd.
145
Jedna verzija Zapisnika ovih sednica u izvodu daj e se u Prilogu 7.
TENJE V BRITANIJE, GRKE. TURSKE I SOVJETSKOG SAVEZA
DA JUGOSLAVIJA NE PRISTUPI TROJNOM PAKTU
Oigledno je da se do 27. mar t a 1941. godi ne nije pristupilo ni kakvoj obradi
zaj edni kog operaci j skog pl ana sa Grci ma i Bri t anci ma i da Atinska konferen-
cija nije donel a nikakve konkr et ne rezultate sem golih obeanj a. Mi emo ui-
niti sve to je u naoj moi - govorili su britanski predstavnici - izjavio je Dra-
gia Cvetkovi posle r at a. '
4 6
Meutim, Idn je ubei vao jugoslovenskog poslani-
ka u Egiptu Raenovia da se ne sme popustiti Hitlerovim zahtevima. A kad mu
je Raenovi skrenuo panju d a j e Jugoslavija opkol j ena sa sviju st rana i da je
Grci i Britanci ne mogu pomoi , Idn je odgovorio: ako Jugoslavija padne mi
emo je podii. Oevidno, eril je svim silama nast oj ao da sprei pri st upanj e
Jugoslav i je Troj nom paktu, da bi se pomou nje uspost avi o i odrao front na Bal-
kanu protiv sila Osovine. Zato je pr eko Idna nastojao da doe do koalicije bal-
kanskih zemalja Grke, Turske i Jugoslavije - i savetovao Papagosu da sa 3 - 4
div izije pojaa svoje desno krilo, raunaj ui na to da bi Jugosloveni, ako bi napali
Italijane u Albaniji, pored lake pobede, mogli doi do ogr omni h koliina rat nog
materijala, koji im je neophodno pot reban.
Slaui se u svemu sa Ceri l ovi m gl edi t i ma i t enj ama, Idn je ponovo,
pr eko pi sama i me mor a nduma , vrio pritisak na kneza Pavia. Por ed toga, bri-
t anska vl ada je pr eko Kampbel a i pr edst avni ka Forin ofi sa T. Sona (Terence
Shone) insistirala da se obnove bri t ansko-j ugosl ovenski i j ugosl ovensko-t ur-
ski pregovori , da bi se pr eduzel a zaj edni ka akci j a prot i vu pr et ee nemake
agresi j e na Bal kan. Meut i m, i knez Pavle i pr edsedni k vlade Cvet kovi su,
podravani od Ci ncar - Mar kovi a, pl anski odugovl ai l i odgovor e na sve Idno-
ve predl oge, kao i na pr edl oge t ur ske vlade, pol o su, izgleda, ve bili donel i
odl uku i dali svoj pri st anak za pr i t upanj e Tr oj nom pakt u.
Rani j e su Ceril i drugi bri t anski lideri bili svesni svoje nemoi . Ako im
ne moemo obeati nikakvu materijalnu pomo, pi sao je Ceril, moemo im (Ju-
goslovenima) bar pruiti uveravanje da emo se. kao i prolog puta (24. novem-
br a 1940. godi ne), postarati da se nepravde koje su im nanesene isprave. (Pod-
vukao V. T.). Ti me je mi sl i o na i spravke grani ca na r aun Italije po us pe nom
zavret ku rata. Da bi ova ponuda bila dovol j no pri vl ana, pot r ebno je bi l o ve-
rovati da e Velika Bri t ani j a i nj eni saveznici pobedi t i u rat u. Jasno je bilo da
u zimu 1940/41. godi ne knez Pavle i mnogi drugi Jugosl oveni nisu gajili t akvo
uverenj e.
Jugoslavija je kao poslednji balkanski neut ral ac. za Cerila bila za r-
tvovanje. Smat r ao je da bi udar Jugoslavije na i t al i j ansku pozadi nu u Albaniji
pomer i l a ravnot eu vojnih snaga. On je 10. mar t a pi sao Ruzveltu: Ni j edna
zeml j a nije ni kad i mal a t akvu p o g o d n o s t . . . Ne moe se sagl edat i ta se moe
desiti za nekol i ko nedelja. On je od Ruzvelta t rai o da pr eko svojih di pl omat -
ski h pr edst avni ka u Turskoj , Sovj et skom Savezu, a nar oi t o u Jugoslaviji,
sl ono ut i e na ove drave. '
46
*
Grka i t ur ska vl ada t akoe su traile od j ugosl ovenske vl ade da zauzme
j asnu poziciju. Na t o j e Ci ncar - Markovi pr edst avni ku Gr ke s amo r ekao da
e to pi t anj e post avi t i vladi, a Sumenkovi je obavest i o t ur skog mi ni st r a
i nost r ani h posl ova da mu j ugosl ovenska vl ada nije dal a ni kakve i nst r ukci j e
i i st akao da se - s upr ot no opr eni m, t endenci ozni m i al ar mant ni m vest i ma
koj e se ire u i nost r anst vu - nai kont akt i sa nemakom vl adom nast avl j aj u
u pri j at el j skom duhu da bi se zeml j i osigurali nezavi snost , i nt egri t et i suve-
reni t et i da i zbegne bilo kakvu i nt ervenci j u u rat u. Meut i m, i t al i j anski am-
basador u Ankari izvestio j e Palatu Kidji d a j e Turska, kol i ko j e mogl a, uest-
vovala, ali bez mnogo ver e u i shod angl o-ameri ki h manevar a radi zastrai-
vanj a i pri vl aenj a Jugoslavije.
U isto vr eme Sov jetski Savez, gnevan zbog odl uke Bugarske da poni zno pri-
hvati nemaku okupaci j u, usredsredi o je svoju panju na Jugoslaviju da bi one-
mogui o Hitlerove planove. Njegovo i nt eresovanj e za jedinu preost al u sloven-
sku poziciju potvrivali su i znenadan povrat ak iz Moskve sovj et skog posl ani ka
u Beograd i dolazak u Moskv u u nezvani noj formi j edne jugoslov enske misije,
na elu sa pukovni kom Boinom Simiem, koji je izjavio d a j e st ekao povoljne
i ohr abr uj ue utiske sa sast anka sa vodeim sovjetskim linostima. A nisu bile
bez osnova ni pretpostav ke da se pr i pr ema neka vrsta saveza i zmeu Jugoslav in.
i SSSR-a, naroi t o u j ugosl ovenski m vojnim krugovi ma. '
4 7
U tako sloenim uslovima, pritisci sa svih st rana poveavali su okl evanj e ju-
goslovenske vlade u pregovori ma sa Nemakom, nastojei da se izbegne uvla-
enj e zemlje u rat, pogot ovo s obzi rom na rezultate Atinske konferenci j e, u nadi
da se situacija moe promeni t i pre pri st upanj a Troj nom pakt u. Naime, okleva-
nje za donoenj e definitivne odl uke za pri st upanj e Troj nom pakt u opet je pod-
staknuto kad su knez Pavle i Glavni generaltab tih dana dobili poruku od voj-
nog ataea u Berlinu pukov nika Vauhnika da se Nemaka pri prema da napad-
ne Sovjetski Savez vrlo skoro,
147
* jer je to bila potvrda izjave koju je Hitler ranije
dao knezu Pav lu. Na osnovu te poruke moglo se zakljuiti da Hitler nee trpeti
nikakvo odlaganje, ali je ta vest imala pot puno obrnut efekat - ohrabri l a je Ju-
goslovene da izmiljaju nove izgovore.
Meutim, zvanina t ampa pri premal a je javnost z.a nove pregovore sa Ne-
makom, nastojei da se prikae kako koncept neutralnosti postaje sve vie re-
lativan, jer su neutralne zemlje ve pri morane da preduzimaju i takve akcije koje
su ranije bile suprot ne politici neutralnosti. Sirene su vesti o novom putovanju
Cvetkovia i Cincar-Markovia u Nemaku, navodno ne zato da se pristupi Troj-
nom paktu nego da se zakljui pakt o prijateljstvu i nenapadanj u onakav kakav
je Jugoslavija ve imala sa Italijom, Maarskom i Bugarskom. To je oigledno
bilo obmanj i vanj e javnosti. S druge strane, angloamerika propaganda, napu-
tajui uzdranost i opreznost, ot voreno je preduzimala sva sredstva za pojaanje
agitacije u zemlji protiv pri st upanj a paktu, usmerenu u prvom redu prema sr-
pskim vojnim krugovima koji su smatrali da bi se pri st upanj em paktu osramo-
tila ast srpskog vojnika. U isto vreme u krugov ima opozicije, koja je imala sim-
patije za Osovinu, elela se rehabilitacija i povratak na vlast Milana Stojadino-
via.
148
Jugoslovenski poslanik u Londonu je 11. marta izvestio Ministarstvo inost-
ranih poslova da mu je Bat l er saopt i o da je bri t anska vlada odl ui l a da prui
Grkoj obi mnu pomo, onakvu kakvu ona eli. i da se ve u Sol unu iskrcavaju
snage, da se oekuj e da Jugoslavija nee popust i t i pr et nj ama Nemake i da
e, ako se ne odupr e nemi novno doi u poloaj Rumuni j e i Bugarske, d a j e
sada posl ednj a prilika da Jugoslavija ouva svoju nezavisnost, izbaci Italiju iz
Albanije i nasloni se na Grki front i bri t ansku pomo, da Velika Bri t ani j a gaji
veliko prijateljstvo pr ema Jugoslaviji, ali da su g. Ceril i vlada odl uno re-
eni da protiv nemakog pr odi r anj a zauzmu vrst stav i da sa tog gledita
vode rauna o dranju Jugoslavije.
149
Istoga dana grki poslanik u Beogradu predao je jugoslovenskoj vladi op-
sitan Ed-memoar, u koj em se, izmeu ostalog, navodi da grka vlada eli
da zna da li, pred opasnou neizbenog nemakog napada, moe i uunat i na
vojnu pomo Jugoslavije, koj a bi mogla biti odl uuj ua i por emet Hi nemake
planove, ako bi nemake t r upe na levom boku imale masu t urske vojske,
spr emnu za dejstvo; da izjava j ugosl ovenskog predsedni ka vlade od 17. ja-
nuara 1941. godine da okupaci j a Sol una (od st rane Nemake ili Italije - V. T.)
predst avl j a za Jugoslaviju ivotno pitanje, uvruj e grku vladu u uverenj u
da je Jugoslavija pot puno svesna opasnost i i d a j e pobedonosni m grkim ot-
por om protiv Italijana u Albaniji Grka zatitila j ugosl ovenske grani ce od ita-
lijanskog napada, koji bi si gurno usl edi o d a j e sl oml j en grki ot por. Na kraj u
se apel uj e da Jugoslavija prui vojnu pomo Grkoj, jer obe zemlje imaju za-
jedniki interes da ostanu verne slavnoj prolosti reene da ive slobodne.
150
NOVI PREGOVORI SA NEMAKOM VLADOM
O USLOVIMA ZA PRISTUPANJE TROJNOM PAKTU
Telefonski razgovor izmeu Ribengropa i Herena 11. marta u 12.00 asova tekao
je ovako:
Fon Ri bent r op: Da li st e rekl i da je ona st var oko pomoi (voj ne - V. T.) pr obl ema-
tina?
Fon Her en: On mi je r ekao ( ver ovat no Ci ncar - Mar kovi - V. T.) da e ui ni l i Sto moe
da s pr ovede nae ar gument e, ali s am i mao ut i sak da j e i skr eno zabr i nut da l i e doci do po-
zi t i vne odl uke. Sve sam mu a r gume nt e obj asni o.
Fon Ri bent r op: Da l i st e mu rekl i da mi pomo uop t e ne t r ebamo?
Fon Her en: Rekao sam. Rekao sam jo: pr e ma svi m pr edvi anj i ma ovo pi t anj e nee
biti akt uel no.
Fon Ri bent r op: Zato t o ni j e real no.
Fon Her en: Ve i iz geogr af ski h razloga.
Fon Ri bent r op: Mi s mo ve gospodi i onda rekl i da t o nee biti akt uel no.
Fon Her en: Da. mor a da os t ane kod t oga da l an t r ei ne bude ni me nj a n ni uki dan.
Fon Ri bent r op: To. nar avno, mor a. To se ne moe obos t r a no uki da t i Vi et e mi dat i
odgovor .
Fon Her en: Tel egram j e na put u.
Fon Ri bent r op: Vi moet e j o da razmi sl i t e.
Fon Her en: Ni sam izriito r ekao da se nj i m ( t r ei m l anom - V. T.) ne e mo kori st i t i ,
r ekao sam da nee biti akt uel an. Rekao sam da ono t o proizilazi i z nj ega ne moe biti ni
pr ome nj e no ni uki nut o!
Fon Ri bent r op: Zovite me t el ef onom. To f or mal no mor a t ako ost at i i o n d a e mo j o
razgovarat i .
Fon Heren: To j o moe trajati neko vr eme. '
6
'
U telegramu od U. marta u 14,30 asova, fon Heren je javio nemakom Mi-
nistarstvu inostranih poslova d a j e obj asni o Ci ncar - Mar kovi u da ni Nemaka
ni Italija ne ele da uvuku Jugosl avi j u u rat i da shvat aj u da bi obaveza Ju-
goslavije da prui voj nu pomo, pr i r odno, bila pr obl emat i na po svom prak-
t i nom dej st vu i da se naj ver ovat ni j e - makar iz geografski h razloga - ovo pi-
t anj e uopt e nee pokret at i . Meut i m, nama je potpuno nemogue da ukinemo
ili ma na koji nain izmenimo ovu odredbu Trojnog pakta koja je predmet dis-
kusije. Trojni pakt je jedinstvena struktura sa u osnovi jednakim obavezama za
sve lanice. Zato je nemogue dati poseban poloaj jednoj od zemalja lanica.
(Podvukao V. T.) Zatim se nagl aava da je pr euzi manj e obaveza na osnovu
ana 3. ner azdvoj no povezano sa zat i t om budunost i Jugosl avi j e koj a prois-
tie iz pri st upanj a Troj nom pakt u. '
5 2
U telefonskom razgovoru istog dana u 18,05 asova, pr ema izvetaju jugos-
l ovenskog Cent r al nog pr esbi r oa, Ri bent r op j e javio Her enu da je, posl e raz-
govor a sa Fi r er om, s por azumno donet a f or mul aci j a da Nemaka i Italija, s ob-
zi rom na voj nu si t uaci j u j ugosl ovenske vlade, uveravaj u da sa svoje st r ane
nee ni kako zaht evat i voj ne usluge. No, ako bi j ugosl ovenska vl ada u ma kom
vr emenu, smat r aj ui da j e t o u nj enom sopst venom i nt eresu, htela, s hodno
Tr oj nom pakt u, da uzme uea u voj ni m oper aci j ama, onda se ost avl j a jugos-
l ovenskoj vladi da za t o saini neophodan vojni spor azum sa si l ama Tr oj nog
pakt a. Zatim j e Ri bent r op zamol i o Her ena da pr eda ovakav t ekst kako ne bi
bilo ni kakvog nes por azuma i nej asnost i , j er je ona rani j a f or mul aci j a bi l a ne-
jasna i da mu se, posle pr edaj e i zavrenog posla, hi t no javi t el ef onom. '
5 3
Heren je 11. marta u 23,30 asova poslao sledei telegram Ministarstvu
inostranih poslova:
Mnogobr oj ne vest i o t obonj em ne ma kom ul t i mat umu u pi t anj u pr i s t upanj a Jugos-
lavije Tr oj nom pakt u izazvale su. zaj edno sa obi mni m me r a ma mobi l i zaci j e, vel i ko uznemi -
r enj e meu s t anovni t vom i poj aal e pri t i sak ovi ni st i ki h kr ugova na vl adu. I s t ovr e me no
od s t r ane Engl eza i Amer i kanaca ini se sve da se povea vladin ot por p r e ma t obonj em ne-
ma kom pr i t i sku. Tako je. kako sam saznao i z pouzdanog izvora, Ruzveit u ovom smi sl u upu-
lio line por uke pr eds edni ku vl ade, hr vat s kom voi Maeku i s l ovenakom voi Kui ovecu.
U vojsci takoe raste negodovanje protiv pristupanja Trojnom paktu i ukazuje se da bi ovo oka-
ljalo ast srpskog vojnika . Zatim Heren zakljuuje da jugoslovenska vlada moe pruati nez-
natan otpor ovom pritisku, da je sve vea mogunost da e izbegavati jasnu odluku da bi izbe gl a
mrnju zbog pristupanja Trojnom paktu ili dobila vreme da to pristupanje pripremi korak po ko-
rak i da je ministar spoljnih poslova izrazio vrstu nadu da, bez obzira na to kakva e se odluka
doneti, izmeu Nemake i Jugoslavije nee nikad doi ni do kakvog sukoba, padae stie utisak
da je i skr eno zabri nut Sto moda nece biti kadar da pr ogur a pozitivnu odl uku. ' *
4
U telefonskom razgovoru 12. marta u 12,40 asova, Heren je obavestio Ri-
bentropa da je jugoslovenska strana do sada izrazila jo sledee elje:
- da bi t aku I t r ebal o da i s t ovr emeno obj ave obe st r ane;
- da bi obj avl j i vani e t ake 2a. zbog unut r a nj e si t uaci j e, bi l o aps ol ut no pot r ebno, vrlo
hi t no i u svakom sluaju t akoe i st ovremeno da objave obe strane:
- da e t aku 2b. koj a j e da na s obel eena kao mogua, j ugosl ovenska s t r ana ispitati;
da se za t aku 2c zbog unut r a nj e si t uaci j e, izraavala hi t na elja da i t u odobr i mo
obj avl j i vanj e. (Na t o j e Her en pr e por u i o Ri bent r opu da se. u i nt er esu br zog svr avanj a
st vari , hi t no i zae ovi m el j ama u susret ): i
- da j ugosl ovenska s t r ana mol i da se u taki 3 rei na j edan s l obodan pri l az ka . . .
zamene rei ma: na j ednu t er i t or i j al nu vezu s a . . (tj. sa Sol unom - V. T.), s tim da os t ane
u naj veoj t aj nost i .
Na Ri bent r opovo pi t anj e: St aj e sa sedni com vlade?, Her en j e odgovo-
rio da e sednica biti odr ana im dobi j e odgovor na ove take.
165
U telegramu od 12. marta u 16,45 asova Heren je izvestio Ministarstvo
inostranih poslova da je predao novu formulaciju u vezi sa takom 2c t ano ona-
ko kako mu je to saopt i o Ri bent r op u t el ef onskom razgovoru 11. mar t a u
18,05 asova, tj. posle konsul t aci j e sa Fi rerom, s tim to je dodao: Ovo uve-
r avanj e moe biti dat o u pi s menoj formi , ali, r azume se, ne bi mogl o biti ob-
j avl j eno.
Zatim je Her en u ovom t el egr amu izneo pot puno iste zaht eve Cin-
car - Mar kovi a koj e je izneo u t el ef onskom razgovoru sa Ri bent r opom istoga
dana u 12,40 asova, s amo je dodao: Krunski savet t r eba da se sast ane zbog
konane odl uke odmah po pr i j emu naeg odgovora.
156
S dr uge st rane, Heren je svom italijanskom kolegi Mameliju izraavao za-
brinutost zbog toga to jugoslovenska vlada odugovlai pregovore i poverio mu
da se jo ne zna da li e pregovori dovesti pre jednom privremenom paklu ili pri-
stupanju Trojnom paktu, i.siu ui tla odugovlaenje pregovora stvara opasno i
nemirno stanje. (Podvukao V. T.). Meutim. Cincar-Markovi. iako je izgledao
veoma izgubljen, nastojao je da Mameliju ispolji svoj uobiajeni optimizam,
ponavljajui vie puta svoje uverenje da e se neposredni razgovori sa Nema-
kom moi okonati brzo i povoljno. On je smatrao da nemaka vlada stalno oba-
vetava italijansku vladu o toku pregovora i sa zadovoljstvom se osvrtao na po-
sredne pregovore izmeu Italije i Jugoslavije, tvrdei da predvia i da se lino
nada da e to pre uslediti i direktni kontakti s italijanskom vladom On je na-
stojao da sazna da li su Nemci i u kojoj meri obavetavali Italijane o svojim pre-
govorima sa Jugoslavijom, da bi utvrdio kakve su jo mogunosti manevrisanja
preostale izmeu sila Osovine. Cutanje Mamelija nije moglo a da ne ostavi utisak
na Cincar-Markovia da se u Rimu nita ili veoma malo zna o toku jugosloven-
sko-nemakih pregovora. A na Mamelijevo pitanje: Zato je jugoslavenska vla-
da u takvim uslovima vrila mobilizaciju?, Cincar-Markovi je odgovorio da je
to posledica velikih tekoa unutranje situacije ipotreba da se bude spremno
u sluaju nekih iznenaenja.
Li telegramu od 13. marta Heren je ja\io Ribentropu
157
d a j e dobi o uvera-
vanj a i ndi r ekt no od pr eds edni ka vl ade Cvet kovi a da on ulae sve napor e da
savlada ot por prot i v j ugosl ovenskog pr i st upanj a Tr oj nom pakt u: On j e sta-
vio neke general e pod pol i ci j sku pr i smot r u da bi se osi gur ao od i znenaenj a.
On j e isto t ako reen, ako bude pot r ebno, da uhapsi vodee l i nost i i z opo-
zicije.
158
ETVRTA SEDMICA KRUNSKOG SAVETA.
ISPITIVANJE MOGUNOSTI ZA SKLAPANJE
VOJNOG PAKTA SA SOVJETSKIM SAVEZOM
Na ovoj sednici, koj a je odr ana 13. mart a, ministar inostranih poslova Cincar-
Markovi je r ef er i sao o odgovor u fon Her ena na pr ot i vusl ove j ugosl ovenske
vlade. U t om odgovor u fon Her en j e poduvkao da Nemaka ne moe objaviti
odr edbu da se j ugosl ovenska voj ska osl obaa voj ni h obaveza, pot o oekuj e
da e i dr uge drave pri st upi t i Tr oj nom pakt u i da e se od njih zaht evat i voj-
na pomo ako bi se rat proi ri o. Nai me, ako bi se obj avi l o da j e Jugosl avi j a
os oboena voj ni h obaveza, te dr uge drave bi s pr avom t rai l e da se i one os-
l obode tih obaveza. Bilo j e oi gl edno da j e Ri bent r op odl uno zaht evao da
fon Her en ne poput a Beogr adu.
Posle kr ae di skusi j e pr i hvaeno j e r eenj e da kl auzul a o voj noj pomoi
i o ust upanj u Sol una ost ane tajna, a Cincar-Markovi je dobi o nalog da sa fon
Her enom izradi sve pot r ebne pr ot okol e i da ih podnes e na pr edl og i konano
odobr enj e. Cvet kovi j e izjavio da j e st ekao utisak da Hi t l er nema nita prot i v
t oga da Jugosl avi j a odmah posedne Sol un sa kor i dor om i r oki m 30 km.
1 5 9
U t oku sedni ce. namesnik Radenko Stankovi je post avi o pi t anj e Cvetko-
viu da li je cela vl ada sagl asna da se pri st upi Tr oj nom pakt u. Na to je Cvet-
kovi odgovor i o da j edi no nisu saglasni Mihailo Konst ant i novi , Sr an Bu-
disavljevi i Br anko Cubri l ovi .
160
Prema zakljucima ove sednice, Cincar-Markovi i Pei su utanaili da bi
od nemake vlade trebalo zahtevati: potovanje suvereniteta, teritorijalnog in-
tegriteta i nepovredivost granica jugoslovenske teritorije za vreme rata i uzdra-
vanje od zahtevanja vojne pomoi u korist Nemake i Italije. Nemaka vlada je
prihvatila ove uslove i saglasila se sa zahtevom u pogledu jugoslovenskih prava
u Solunu. Ovom prilikom Krunski savet je, na elu sa knezom Pavlom, uporno
insistirao da se o ovome ne obavetavaju ni ostali lanovi vlade, ni opozicija i
da se odluka o pristupanju Trojnom paktu ne iznosi van najueg kruga. (Podvu-
kao V. T.).
Kao t o se vidi, knez Pavle, Cvet kovi i Maek su nast oj al i da sve raz-
govore. savet ovanj a i odl uke o pr i st upanj u Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u zadre
u naj veoj t aj nost i ne s amo od nar oda i voa opozicije, ve i od neki h l anova
vlade koji su se t ome upor no protivili.
Posle ove kr at ke sedni ce, na kojoj je Krunski savet, u stvari konano doneo
odluku za pristupanje Trojnom paktu ( podvukao V. T.), Maek, Kulovec, Pei
i Ci ncar-Markovi su se radoval i , oseaj ui ak izvesno ol akanj e i zadovolj-
stvo, nar oi t o zbog pr i hvat anj a zaht eva u pogl edu Sol una. S dr uge st r ane, po-
kuaj i Gavrilovia i Tupanj ani na da se pot rai pomo od Moskve nisu urodi l i
pl odom, pot o se Krunski savet pot puno or i j ent i sao u pr avcu Osovi ne. Ti me
j e st var pr opal a kri vi com j ugosl ovenske vlade.
Cincar-Markovi je 13. marta poslao jugoslovenskom poslaniku u Moskvi
Gavriloviu sledei telegram:
Pr et sedni k vl ade pr e ko Tupanj ani na dobi o Vau por uku da Vam i e od Pr eds edni ka
vl ade pot r e bno ovl acenj e da moet e sondi r at i t er en za s kl apanj e sovj et sko- j ugosl ovenskog
voj nog saveza Obj asni t e mi ta j e u st vari , j er t akvu sugest i j u od Vas, kao Vae mi l j enj e, nis-
mo dobi l i . Ist o l ako mol i m odgovor i t e koj i m st e put e m ovu sugest i j u dost avi l i Tupanj ani -
nu.
A Ministarstvo inostranih poslova mu je 15. marta uputilo telegram:
Molim uput i t e hi t no Boina Sirnici' (lan j ugosl ovenske voj ne misije u Moskvi - V.T.)
za Beograd radi referi sanj a.
161
Jugoslovenski poslanik u Londo> u, u t el egr amu od 14. mar t a, obavest i o
je Mi ni st arst vo i nost r ani h posl ova da u Fori n ofi su s mat r aj u da j ugosl ovenska
vlada nije donel a ni kakvu odl uku o pr omeni svog dosadanj eg stava, ali da
e biti t eko da se t aj stav i dal j e dugo odri zbog pri t i ska Nemake, da Velika
Bri t ani j a ne eli da vri ni kakav pri t i sak na Jugosl avi j u, ali da pr i daj e punu
vanost pi t anj u ot por a pr ema dal j em nemakom nadi r anj u i da su t ampi
dat e instrukcije da se dri rezervisano i ne oteava del i kat an poloaj Jugo-
slavije.
162
Istoga dana u 24,00 asova Cincar-Markovi je t el egramom obavest i o jugos-
lovenskog posl ani ka u Londonu Subotia, iskljuivo radi njegove line i nforma-
cije, da se kont akt sa nemakom vl adom nastavlja uvek u pri j at el j skom duhu,
da se nastoji da se zemlji obezbede nezavisnost, integritet i suvereni t et i otkloni
ma kakvo meanj e u rat i da se sa velikom panj om prati razvoj dogaaj a na jugu
Bal kana.
163
I nt er esant no je da je ef nemake Policije bezbednosti, u svom akt u od 14.
mar t a, obavest i o nemako Mi ni st arst vo i nost r ani h posl ova da Cvet kovi na-
stoji da obr azuj e koncent r aci onu vladu, da j e ponudi o pr of es or u Mi rku Ko-
iu. l anu Gl avnog odbor a Radni kal ne st r anke, naj pr e pol oaj mi ni st r a sa-
obr aaj a, a zat i m mi ni st r a fi nansi j a i da je on odbi o oba poloaja, pod izgo-
vor om da se mor a konsul t ovat i sa pr eds edni kom st r anke Acom Stanojevi-
em. Sef pol i ci j e j e dal j e naveo da ver uj e da j e Cvet kovi na me r no t ako go-
vori o zato t o je Koi angl ofi l i da su Cvet kovi evi ar gument i u razgovoru
sa Koi em navodno dosl ovno isti kao oni u izvetaju j ugosl ovenskog Glav-
nog gener al t aba koji je posl at knezu Pavlu i Cvet kovi u, tj. da se dol o do za-
kl j uka da e angl o-saksonske sile ipak na kraj u pobedi t i i da Jugosl avi j a
mor a biti pr i pr avna da se pojavi kao odl uuj ui f akt or u konanom obrau-
nu, kao i to d a j e Cvet kovi r ekao Koiu da Italijani mor aj u biti izbaeni iz
Albanije, da bi t amo Englezi stvorili baze.
164
Meut i m, Koi obj anj ava t akvo Cvet kovi evo dr anj e t i me t o j e pre-
t pot avl j ao da j e Glavni odbor Radi kal ne st r anke ori j ent i san pr ema Velikoj
Britaniji i da je to naj bol j i nai n da ga uvede u vl adu i da je Cvet kovi greio,
j er j e i sam Koi, posl e sl oma Fr ancuske, iao kod fon Her ena da mu obj asni
da Glavni odbor Radi kal ne st r anke nije na liniji Velike Bri t ani j e.
ODGOVOR NEMAKE VLADE
NA JUGOSLOVENSKE ZAHTEVE
Nemako Ministarstvo inostranih poslova je 14. marta, preko poslanika Herena,
dalo sledei odgovor jugoslovenskoj vladi na njene zahteve od 12. marta. Zbog
znaaj a nj egove aut ent i ne i i nt er esant ne sadri ne iznosi se u celini. On glasi:
- Mol i m Vas da kaet e j ugos l ovens kom mi ni s t r u i nost r ani h posl ova sl edee:
Mi s mo veroval i da s mo Jugosl avi j i ve t ol i ko izali u susr et da bi s mo ol akal i nj eno
r i s t upanj e Tr oj nom pakt u, da ni s mo oeki val i da e j ugosl ovenska vl ada j>odnositi nove za-
teve. Meut i m, pot o j e Vama u t oku r azgovor a od 12. III mi ni st ar i nost r ani h posl ova i zneo
j o nekol i ko zaht eva, zat rai vi da se na njih odgovor i pr e zas edanj a Kr uns kog savet a, smat -
r aj t e se ovl aceni m da izloite st av vl ade Raj ha o poj edi ni m t akama s aop t enj a na sl edei
nai n:
1) Sl aemo se da nemako- i i al i j ansko obeanj e o po t ovanj u s uver eni t et a i t eri t ori j al -
nog i nt egr i t et a Jugosl avi j e obj avi mo i s t ovr emeno i Jugosl avi j a i mi. Bilo bi naj bol j e ako bi
se ovo obj avi l o na da n pr i s t upanj a Jugosl avi j e Pakl u, i t o publ i kovanj em odgovar aj ui h nol a
dvej u sila Osovi ne.
2) St o se t i e obj avl j i vanj a obeanj a da vl ade sila Osovi ne nee t rai t i od Jugosl avi j e
da za vr eme r at a dopus t i pr ol az ili t r ans por t t r upa kr oz j ugosl ovensku t er i t or i j u, post oj i kod
nas pr i govor da ost al i m pa r t ne r i ma Tr oj nog pakt a ni j e da t o t akvo obe a nj e Sem l oga. ovo
bi l ako mogl o izazvati nepoel j na pozi vanj a u sl uaj u kasni j i h pr i s t upanj a. Pa i pak uzevi u
obzi r pos eban znaaj koji j ugosl ovenska vl ada pr i daj e t akvom obj avl j i vanj u i da bi j oj po-
loaj bi o ol akan, vol j ni s mo da i zaemo u susr et nj eni m el j ama ut ol i ko t o e mo j oj pre-
pust i l i da ovo obeanj e, koj e s mo s pr e mni da d a mo u not i koj a ne t r eba da se obj avl j uj e,
i skori st i u obl i ku s aop t enj a za j ugosl ovensku t ampu o emu e mo se dogovor i t i .
3) Ne ma mo ni l a prot i v l oga da j ugosl ovenska t ampa obj avi da pr i s t upanj e ne oba-
vezuj e Jugosl avi j u da ues t vuj e u gr kom s ukobu, po t o t o ut omat s ki proizilazi i z opt e-
poznal og t ekst a Tr oj nog pakt a.
4) Ni pod kakvi m okol nos t i ma ne mo e mo pr i st at i na obi avi j i vanj e gar anl i j e koj u s mo
ponudi l i da ne e mo post avl j at i ni kakav zaht ev za voj nu pomo od Jugosl avi j e i da c e mo ju-
gosl ovenskoj vladi pr epust i t i da skl opi pot r ebne s por azume si si l ama Tr oj nog pakl a, ako
ma kada bude s mat r al a da j e ue e u voj ni m oper aci j ama s.la Tr oj nog pakt a u nj enom
s ops t venom i nt er esu. Na da mo se da ste i Vi. sa svoj e st r ane, ovo izjavili Mi mo e mo j edi no
da, i s t ovr emeno sa okon a nj e m pr ot okol a o pr i st upani u Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u, uput i -
mo j ugos l ovens koj vladi st r ogo poverl j i vu not u koj a Ce sadr avat i nau gar ant i j u i obe a nj e
0 t er i t or i j al noj vezi Jugosl avi j e sa Jegej ski m mor e m pr e ko Sol una.
5) Da bi se j ugosl ovenski mi ni s t ar i nost r ani h posl ova liio svake mogunos t i da na ovo
stavi pri govor, mol i m da mu izjavite sl edee:
Ako se r azmot r e razlozi za obj avl j i vanj e nae gar anl i j e. kako eli j ugos l ovens ka vlada.
1 razlozi prot i v obj avl j i vanj a, pos t aj e j as no da uop t e ne post oj i ni kakav spol j nopol i t i ki in-
t er es za to, ve i skl j ui vo razlozi unut r a nj e pol i t i ke j ugosl ovenske vl ade Meut i m, i m se
ovo pi t anj e r azmot r i sa gl edi t a me u n a r o d n e pol i t i ke, ne moe biti ni na j ma nj e s umnj e da
ne s a mo ovo ili ono gl edi t e, vec pr os i o napr os t o sve govor i protiv t akvog obj avl j i vanj a. J e r
a) Samo po sebi j e sasvi m neuobi aj eno, i mogl o bi se obj asni t i j edi no na om kr aj nj om
pr edusr el l j i vou t o s mo i s t ovr emeno sa zakl j uenj em j ednog v anog ugovor a vol j ni da na-
em par t ner u Jugosl avi j i d a mo gar ant i j u da ne e mo od nj e zaht evat i da i spuni j ednu bi t nu
ugovor nu obavezu. Ako bi. por e d toga, ovo bilo i j avno saopl eno, t o bi izazvalo zl onamer ne
kome nt a r e o sadrani ugovor a, u t om smi sl u da ugovor ni j e ni t a dr ugo do obi na podval a
i da. u st vari , ne vr edi ni t a.
b) Ako pr i s t upanj e Tr oj nom pakt u znai pr i s t upanj e kol ekt i vnom ugovor u, o n d a bi se
t eko mogl i dopust i t i pos ebni izuzeci pr e ma j ednom j edi nom par t ner u, j er bi ovo. r azume
se. navel o dr uge pa r t ne r e da post ave pi t anj e zat o se ovi pos ebni izuzeci ne bi pr i meni l i na
njih. Uz lo. mi t akoe mo r a mo i mat i na umu da i dr uge zeml j e ele da pr i s t upe Tr oj nom pak-
t u Ako bi obeanj e da l o Jugosl avi j i bilo obj avl j eno, j as no j e da bi se sve zeml j e koj e budu
ubudu e pr i st upal e Pakt u pozi val e na ovo i t ako i st upal e sa zahtev i ma o i zuzeci ma Tako bi
se i t ava s t r ukt ur a Pakt 3 mogl a razvodni t i .
c) Zakl j uenj e Tr oj nog pakl a i pr i s t upanj e dr ugi h zemal j a pr edst avl j aj u povezanu ak-
ciju sa vi soki m pol i t i ki m ci l j em. Pakt j e izraz napor a tri velike sile. us me r e ni h kona nom
cilju - s vet s kom mi r u, a i s t ovr emeno mor a da spr ei dr uge drave, koj e bi mogl e pasi i u is-
ku enj e da se s t upa nj e m u rat s upr ot s t ave ovi m napor i ma. Pr i r odno j e da hi j edan pol i t i ki
i ns t r ument ove vrst e pos t ao t upo oruj e, ako bi sile, na koj e on t r eba da i ma p o me n u t o dej -
stvo. mogl e ukazat i da pr e ma obj avl j eni m t ekst ovi ma svako me anj e u rat . koj e bi one mogl e
pr eduzet i , ne bi nai l o na ot por zemal j a koj e su pr i st upi t e Pakt u
Ovi razlozi su l ako j asni i ubedl j i vi da ni j ugosl ovenska vl ada nee moi da z a ht von oi
pr ed nj i ma Ako ona i dal j e i nsi st i ra na obj avl j i vanj u nae gar anl i j e onda bi s mo mogli mi
ovo obj asni t i s a mo t i me t o su oi gl edno pr ot i vs t r uj e unut r anj o- pol i t i ke pr i r ode u Jugos-
laviji jae nego st o s mo mislili. U t om sl uai u mor al i bi s mo ak da se pi t a mo da l i pod t akvi m
okol nos t i ma post oj e usl ovi za pr i s t upanj e Jugosl avi j e kao par t ner a Tr oj nom pakt u, medu-
nm, mi zasad ne el i mo da se upu t a mo u r azmat r anj e t akvi h pi t anj a, vec pr et pos t avl j amo
da su vai ar gument i uhedi l i mi ni st r a i nost r ani h posl ova u neodr i vost nj egovog zaht eva o
objav liivanju gar ant i j a.
6) U pogl edu zaht eva da se obeanj e u vezi sa Sol unom f or mul i c t ako da pr i l i kom od-
r ei vanj a novi h gr ani ca na Bal kanu t r eba voditi r auna o i nt er esu Jugosl avi j e za t eri t ori j al -
nu vezu sa Jegej ski m mo r e m pr eko Sol una, mi s mo voljni da usvoj i mo pr edl og j ugosl oven-
skog mi ni si r a i nost r ani h posl ova.
Na vau pr i me dbu da se j ugosl ovenska vl ada sl ae da se ovo obeanj e sauva u naj si r o-
vijoj t aj nost i , el eo bih da kaem da j e sama j ugosl ovenska vl ada naj vi e zai nt cr es ovana da
se ono zadri u t aj nost i .
Molim vas saopt i t e gor nj a i zl aganj a mi ni s t r u i nost r ani h posl ova na pri j at el j ski , ali od-
l uan nai n i ne ost avi t e ga u s umnj i da j e sada na j ugos l ovens koj vladi da done s e odl uku
da l i eli ili ne da pr i st upi Tr oj nom pakt u na pr edl oenoj bazi. Moet e t akoe rei mi ni st r u
i nost r ani h posl ova u moj e i me da s mo mu izili u susr et kol i ko god s mo mogl i . Uost al om,
pr et pos t avl j am da Jugosl avi j a, s obzi r om na budunos t , nee pr opus t i t i ovu j edi ns t venu pri-
liku da obezbedi svoj suver eni t et i i nt egri t et i da i spuni svoj u davna nj u elju za izlazak na
Jegej sko mor e, a da pri t om ona s ama ne mor a da snosi ni kakve rt ve. Na kr aj u mol i m da
kaet e mi ni st r u i nost r ani h posl ova da e mo posl e zauzi manj a j ugosl ovenskog st ava j o mo-
rati da d o e mo u dodi r sa i t al i j anskom i j a pa ns kom vl adom da bi s mo dobi l i i nj i hovu sa-
gl asnost .
Javi t e t el egr af ski o i zvrenj u.
Ri bent r op'
8 5
Fon Heren je istog dana, 14. marta, u 22,30 asova telegramom obavestio
Ribentropa da je, u vezi sa obj anj enj em nemake vl ade od istog dana na za-
hteve j ugosl ovenske vlade, izvrio zadat ak, nai me, da se t r udi o da sa pri ml j e-
nim ar gument i ma uveri Ci ncar-Markovi a na naj ubedl j i vi j i i naj pot puni j i na-
in da je sasvi m i skl j ueno da se objavi obeanj e u vezi sa voj nom pomoi ,
d a j e t om pri l i kom st ekao ut i sak d a j e uspeo u t ome, j er ga j e Ci ncar-Markovi
zamol i o da mi ni st r u i nost r ani h posl ova Raj ha izrazi nj egovu linu zahval-
nost za j asno i znoenj e nuni h razloga nemakog gl edi t a o ovom pi t anj u, da
pot puno shvat a to gl edi t e i da e se zaloiti za njega, da je pr i mi o k znanj u
sva ostala moj a izlaganja bez pri govora i da se veoma r adovao t o prista-
j emo da i zvri mo t raene i zmene u obeanj u u vezi sa Sol unom.
1 6 6
U opirnom odgovoru na telegram Cincar-Markovia od 13. marta Gavrilo-
vi je iz Moskve 14. marta naveo:
1) da sovj et ska vlada moe odbi t i nj egovo sondi r anj e ako mu j ugosl oven-
ska vlada za to da ovl aenj e, da bi u t om sl uaj u naa vlada bila pot puno
opr avdana pred nai m nar odom ije su Vam si mpat i j e za Rusiju poznat e, bez
obzi ra na rei m u njoj. On s mat r a da t r eba pokuat i t ako da u dat om momen-
tu moemo j avno rei da s mo mi hteli, a da Sovj et ska Rusija ni je ht el a ili nije
smela;
2) da sovj et ska vlada moe pri mi t i ( sondi r anj e? - V. T.), a posl e postav-
ljati razne usl ove i razvlaiti;
3) da moe pri hvat i t i ozbi l j no t ako da u t om sl uaj u mi ni smo sami pre-
ma Nemakoj u Evropi, a st var je Sovj et ske Rusije kako e ona to obj asni t i
Ne ma k o j . . . Nemaka ne bi j avno ustala prot i v toga, j er bi t o znai l o raski d
sa Sovj et skom Rusi j om, a ako sa nj om raski ne, biee slabija i pr ema nama . . .
Sve ovo vai ako s mo sad t ako pri t i snut i od st rane Nemake da ne moemo
vie ekati, ni manevrisati. a ne eli se ulaziti u osovinu Rim-Berlin. Zatim
je Gavrilovi nagovestio da u sov jetskim vojnim krugovima, vojsci, pa i u
partiji, raste nezadovoljstvo pr ema dosadanj oj pr onemakoj politici i da je
jedan pukovni k u svom pr edavanj u rekao da se ve sad moe rei d a j e Ne-
maka izgubila rat i da se nj i hova ( sovj et ska- V. T.) pol i t i ka mor a ravnat i pre-
ma t ome. Ve se moe ut i i naj ot vor eni j a kri t i ka sadanj e politike. Gavri-
lovi je zav rio ovako: l ako se sve ovo ne sme preuvel i avat i , pome nut o son-
di ranj e sluilo bi kao probni kamen.
167
Tek 12. marta izaslanik Glavnog generaltaba, major Periic je pozvan u bri-
tansko poslanstvo, gde mu je saopt eno
-
da e V. Bri t ani j a uinili sve da po-
mogne Jugoslaviju; da Jugoslaviji stoje na raspol aganj u svi bri t anski izvori
snabdevanj a, ali da bri t anska flota ne bi mogla prihvatiti j ugosl ovenske snage
na j adr anskoj obali, i da se jugoslovenski General t ab poziva da ubrza izvo-
enj e mobilizacije i koncent raci j e. Zatim je general Papagos govori o o raznim
strategijskim kombi naci j ama na Bal kanu, koj e su se svodile na to da t r eba
pristupiti obrazovanj u novog sol unskog f r ont a u sever nom delu Grke. Ge-
neral Vilson je naglasio pot r ebu da j ugosl ovenska vojska odmah izvri mobi-
lizaciju i koncent raci j u. Savet ovano je da j ugosl ovenske snage pr eduzmu
ofanzivu u Albaniji i post i gnu brze odl uke i na t aj nain dou do ogr omne ko-
liine rat nog mat eri j al a.
188
Zapisnik o ovim razgovori ma Perii je 15. mar t a izjutra pr edao mi ni st ru
vojske generalu Petru Peiu, u prisustvu naelnika Generaltaba generala
Petra Koia. Meut i m, ni u General t abu, ni u Ministarstvu voj ske se u t om
smislu nije nita radilo. Stie se utisak da su se knez Pavie, mi ni st ar vojske
general Pei i naelnik Generaltaba general Koi ve bili odluili da prihva-
te Trojni pakt . Pored toga, sumnj a u bri t ansku pomo bila je velika, a vl adal o
je i mi l j enj e da ta pomo nee i ne moe stii na vreme.
169
Ceril je obaveten o rezultatima Donovenove posete Beogradu, nai me o
t ome kako je ameri ki posl ani k ust anovi o da u Beogradu vlada st rah od Ne-
rnake, da ministri i vodei politiari ne smej u da kau svoje gledite i da je-
dini izuzetak ini general Simovi, kao predst avni k onog dela ofi ci rskog sa-
stava koji je protiv nemakog pr odi r anj a na Balkan i protiv neodl unost i ju-
goslovenske vlade.
170
Prilikom ove posete, Donoven je obeao fi nansi j sku i
mat eri j al nu pomo Jugoslaviji.
Sr edi nom mart a, kada je kod j ugosl ovenske vlade ve bila sazrela odl uka
o pri st upanj u Troj nom paktu, odl ueno je da se j ugosl ovenska i movi na u SAD
prenese u neku drugu, neut ral nu zemlju, gde nee biti izvrena blokada nov-
ca kad Jugoslavija pri e si l ama Osovine. U vezi s tim, posle nal oga jugoslo-
venske vlade od 14. mart a 1941. da se jedan deo njenog depozita u vrednosti
od 10 miliona dolara u zlatu prenese iz njujorke Federalne banke u brazili-
j ansku banku, pr edsedni k Ruzvelt je, pr eko j ugosl ovenskog posl ani ka Fotia,
uput i o j ugosl ovenskoj vladi sl edee saopt enj e:
Jugosl ovensko zl at o ne moe biti na si gur ni j em mest u od Feder al ne banke. Pr edsed-
nik pr ua svoj u linu gar anci j u da e ovo zl at o biti upot r e bl j e no s a mo za pot r e be Jugosl avi j e
i nj eni h na r oda . '
7
'
Nemaki poslanik fon Heren je 15. marta u 21,40 asova izvestio Berlin da
je pr epor ui o j ugosl ovenskoj vladi da se na konferenci j i za t ?mpu dadu od-
govaraj ue izjave, s obzi rom na to to je beogradska javnost, zahval j uj ui nep-
rijateljskoj propagandi , st ekl a pogrean sud o pravi m uzroci ma nereeni h ne-
mako-j ugosl ovenski h pregovora i zahvaena izvesnom psi hozom zbog to-
bonjeg ugroavanj a najviih i nt eresa, kao i same drave, i da se i i dui h dana
ponavljaju umi r uj ue izjave, j er se situacija nee konano razbistriti, t ako da
bi opet mogla izazvati uznemi renj e. On naglaava da bi pri t ome t r ebal o is-
ticati ne samo nepr omenj ene pri j at el j ske odnose, nego i lojalne namer e Raj-
ha pr ema Jugoslaviji, koji vodi r auna o uvanj u j ugosl ovenski h i nt eresa.
172
A pet mi nut a kasnije javio je da je od dve vodee linosti bliske vladi doznao
da su nadleni organi danas dali uput st va j ugosl ovenskoj t ampi da poet-
kom sledee nedel j e ot ponu pr i pr emanj e javnog mnenj a za ukl j ui vanj e Ju-
goslavije u novi evropski poredak.
1 7 3
Italijanski poslanik u Beogradu Mameli javio je 15. marta Rimu kako se, to-
boe, u Jugoslaviji vojne mer e sprovode sa nesmanj eni m ri t mom, a sekre-
tar italijanske ambasade u Berlinu je istog dana dobi o hi t no t el efonom iz
Rima saopt enj e: Jugoslaveni se pr i pr emaj u da napadnu Italiju. Nemamo
dovol j no snaga za ot por. Trai mo neposr ednu nemaku akci j u. '
74
Da bi nastavio taktiku odlaganja, knez Pavle je pokuao da iskoristi zabri-
nutost Italije, zbog navodne mobilizacije it Jugoslaxnji i njenog napada na Italiju
za novu akciju kod Musolinija, tim pre to su pr ema neki m vestima Italijani
traili da se preki nu j ugosl ovensko-nemaki odnosi (takvu i nformaci j u dobi o
je podsekr et ar Ministarstva i nost rani h poslova Smiljani od r umunskog po-
slanika u Beogradu), j er nisu eljeli da pri hvat e privilegovani pol oaj Jugos-
lavije u odnosu na ostale bal kanske zemlje. Zato je advokat Staki 16. mart a
zamolio Mamelija da hi t no upozna Anfusa da, po miljenju mi ni st ra dvora An-
tia, nikakav pakt sa Nemakom ne moe dati nikakvu spokoj nost Jugoslaviji
ako njeni odnosi sa Italijom nisu jasni i uvreni. Staki je dalje izneo d a j e
pre tri dana r azmat r ana mogunost da predsedni k vlade i mi ni st ar spoljnih
poslova krenu avi onom z.a Rim, ali se od toga odust al o iz bojazni od Nemake,
jer bi mogla shvatiti da j ugosl ovenska vlada vodi zakulisnu igru. U svakom
sluaju, zbog te di l eme zakasni o je odlazak u Berlin, ali je predvien za iduu
sredu. Zatim je pi t ao Mamelija ta u t akvoj situaciji moe sugerisati jugos-
lovenskoj vladi, izraavajui spr emnost da odmah ot put uj e u Rim. Mameli
mu je samo odgovori o da e neposr edno prenet i Rimu ovo saopt enj e, ali
da nee govoriti o jugoslovensko-nemakim pregovorima.
174a
Anfuso je 16. marta saoptio Berlinu Stakievu izjavu i dodao da Due ima
namer u da poalje t el egram Mameliju da saopti knezu Pavlu: 1) da je itali-
j anska vlada spr emna da da sve garant i j e koje eli u pogledu osi guranj a na
koje al udi ra Staki; 2) italijanska vlada je spr emna da uvrsti italijansko-ju-
goslovenske odnose poj aanj em italijansko-jugoslovenskog pakt a koji t raj e
ve etiri godine; 3) da bi povezivanje pakt a iz 1937. godi ne sa Troj ni m pak-
tom znailo za Jugoslaviju naj bol j u politiku garant i j u u ovom t renut ku.
Anfuso je zamolio ot pr avni ka poslova u Berl i nu da ispita da li ovakva
por uka moe biti od koristi akciji i prgovori ma koje vlada Rajha vodi u Beog-
radu. O t ome je obavest i o i nemakog ot pravni ka poslova u Rimu, istiui da
Musolini pri daj e veliki znaaj da bude i nformi san o sadanj em st anj u ne-
mako-jugoslovenskih pr egovor a. '
7 5
Is.oga dana agencija DNB je saoptila da su na zahtev j ugosl ovenskog mi-
nistri vojske i mor nar i ce stavljeni na raspol aganj e genei al i Jovan Naumovi,
Aleksandar Dankovi, Pet ar Aratovi (Arai - V. T.) i Svetozar Hadi, radi
likvidacije nepoeljnih el emenat a koji gaje antipatije prema Osovini Rim-Ber-
lin. Prema izjavi bugarskog mi ni st ra i nost rani h poslova i t al i j anskom pred-
stavniku, Naumovi je poznat u Bugarskoj kao linost sa ant i bugarski m ten-
denci j ama, a stari naelnik Obavet aj ne uprave Glavnog general t aba Petar
Arai kao eksponent zapadni h demokr at i j a. '
7 6
I nt er esant no je d a j e Milan Stojadinovi tog istog dana, 16. mart a, iz svog
prebivalita u Ilidi kod Sarajeva, prebaen i sproveden u Solun, gde je 19.
mar t a predat bri t anskom voj nom at aeu u Grkoj radi ukrcavanj a na j edan
brod i prebaci vanj e na ost rvo Mauri ci j us. '
77
Jugoslovenski poslanik u Londonu Suboti javio je Ministarstvu inostranih
poslova da gaj e sovjetski ambas ador Majski obavest i o d a j e 15. mar t a u Forin
ofisu razgovarao o Jugoslaviji, da su mu rekli da, prema i nformaci j ama koji-
ma raspolau, Jugoslavija nije voljna da sklopi bilo kakav sporazum sa Ne-
makom koji bi omogui o ulaz ili prolaz nemake vojske kroz j ugosl avensku
teritoriju i da svi zvanini fakt ori i narod stoje na toj liniji. '
78
Fon Heren je telegramom od 17. marta u 16,00 asova obavestio Ministar-
stvo inostranih poslova da ga je pozvao Cincar-Markovi i da mu je saoptio da
se Krunski savet u principu odluio za pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu,
s tim da je dao uputstva da odgovori na pojedine take nemakog odgovora od
14. marta, i to da Krunski savet:
- u pogledu take 1 (potovanje suvereniteta i integriteta) smatra da je neop-
hodno da se odgovarajue note objave kao dodatak br. 1 protokolu o pristupa-
nju;
u pogledu take 2 (prolaz ili transport kroz zemlju) smatra da je izvanred-
no vano, s obzirom na ovdanju unutranju situaciju, da se predloeno saop-
tenje objavi u jugoslovenskoj tampi istovremeno sa pristupanjem, i to u obliku
kominikea. Zbog ovoga bi se morao unapred postii sporazum o sadrini i pred-
lae sledei tekst:
Jugoslovenska vlada je mogla da se ubedi u toku diskusija koje su pretho-
dile pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu da. usled postojee vojne situacije,
vlade sila Osovine nee traiti od Jugoslavije da dopusti prolaz ili transport trupa
kroz jugoslovensku nacionalnu teritoriju;
- u pogledu take 3 (grki sukob) nema primedbi;
- u pogledu take 4 (vojna pomo) usvaja formu jemstva koju mi elimo
(strogo tajna nota), ali je miljenja da jemstvo u pogledu vojne pomoi i jemstvo
u pogledu Soluna treba dati u dve posebne note, poto su posredi dva pitanja
koja nemaju meusobne veze; i
- u pogledu take 5 (Solun) Krunski savet veruje da tekst obeanja koji je
poslednji put predloio Cincar-Markovi moe ipak izazvati sumnje o tumaenju,
i zbog toga pridaje znaaj ispravci teksta obeanja u smislu da prilikom novog
odreivanja granica na Balkanu treba voditi rauna o interesima Jugoslavije za
teritorijalnu vezu sa Jegejskim morem proirenjem njenog suvereniteta na grad
i luku Solun. (Sve podvukao V. T.).
Na kraju, Heren je saopt i o da mu je Cincar-Markovi u zakl j uku r ekao
da oekuj e dal j e vesti od nas o vr emenu i mest u pot pi si vanj a pr ot okol a o
pr i st upanj u. '
7 9
Nemaki dravni sekretar Vajcseker je istog dana (17. marta) obavestio Mi-
nistarstvo inostranih poslova da je pri mi o maar skog posl ani ka Stojajia (Sto-
vav) na njegov zahtev i daj e, pr ema i nst rukci j ama svoje vlade, t rai o da se ob-
rati panja na to da se maar ski revizionistiki zahtevi u odnosu na Jugosla-
viju ne odbace ako Jugoslavija pri st upi Troj nom pakt u. On je poao od toga
da smo mi spr emni da Jugosl oveni ma damo garant i j e za nj i hovu sadanj u te-
ritoriju. Naravno, mi smo st varno samo izjavili u Beogr adu da el i mo da po-
t uj emo suvereni t et i t eri t ori j al ni integritet Jugoslavije. (Prema ovom ko-
ment ar u dravnog sekr et ar a i spada da postoji samo elja za pot ovanj e suve-
reni t et a i t eri t ori j al nog integriteta, ali ne i obaveza, to bi verovat no bilo ta-
no i da nije dol o do dravnog udara 27. mar t a - V. T.). Vajscekcr je na kraj u
rekao da ovu stvar pr edaj e Ministarstvu i nost rani h poslova, jer se uzdrao da
Stojajiu daj e tanijc saopt enj e o stanju pregovora. '
80
Nemaki ambasador u Rimu Makenzen je takoe 17. marta obavestio Minis-
tarstvo inostranih poslova d a j e iz razgovora sa Anfusom stekao utisak da bi
Due pri davao veliki znaaj podr obni j i m obavet avanj i ma o st anj u nemako-
j ugosl ovenski h pregovora, ali da ne eli da pr eduzi ma zvanine kor ake u Ber-
linu, ma da se stie utisak da bi obavet enj a o tim pregovori ma pri mi o sa na-
roi t om zahval nou. '
8
' A italijanski otpravnik poslova Kosmeli je preneo ne-
makom dravnom sekretaru Vajcsekeru Dueovu namer u da pr eko Mamelija
saopti knezu Pavlu svoje mi l j enj e u tri take, ali je Vajcseker. pre no to ju
je pr eneo Ri bent ropu, ht eo da razjasni da li t ake 2 i 3 (koje je Musolini for-
mulisao i koje su ve iznete - V. T.) t reba t umai t i u smislu pri st upanj a Ju-
goslavije Troj nom pakt u ili u smislu produbl j i vanj a i uvrenj a italijansko-
j ugosl ovenskog pakt a iz 1937. godine, koji bi se event ual no uskl adi o s Troj-
nim pakt om. Kosmeli je smat r ao da je takvo t umaenj e u skl adu sa opt i m
smislom obost r anog obavet avanj a, pa je traio da dobi j e hitan odgovor o
pregovori ma izmeu Rima i Beograda.
Meut i m, nemaki zvanini krugovi postali su jo rezervisaniji nego to
su bili u odnosu na kor ake za koje se Musolini spr emao da ini kod kneza Pav-
la Oni su se isto tako pokazivali pr ema Maar i ma i Bugarima, iako sa najve-
om panj om pr at e j ugosl ovensko-nemake pregovore zbog bojazni da e ti
pregovori dovesti do obaveza sila Osovine da garant uj u j ugosl ovenske grani-
ce, iju reviziju oni pri el j kuj u. S dr uge strane, nemaki zvanini krugovi iz-
raavaju izvesnu l j ut nj u i negodovanj e zbog pr et er anog odugovl aenj a, kole-
banj a i pravni h t ekoa koje Jugoslavija iznosi pri l i kom odrei vanj a svojih
odnosa sa Osovinom, mada ne gube svoj preovl auj ui opt i mi zam u pogl edu
pozitivnog okonanj a pregovora.
182
PETA SEDNICA KRUNSKOG SAVETA.
NEMAKI PREDLOG TEKSTOV A NOTA UZ
PROTOKOL O PRISTUPANJU JUGOSLAVIJE TRAJNOM PAKTU.
PRVI ULTIMATUM JUGOSLOVENSKOJ VLADI
Ova sedni ca odrana je 17. mart a. Zbog nedost at ka jugoslovenskih izvora, to
se moe konst at ovat i na osnovu ve ci t i ranog Herenovog t el egrama, upue-
nog nemakom Ministarstvu i nost rani h poslova 17. mar t a u 16.00 asova, kao
i iz t el egrama kojeg je Ri bent r op uput i o 18. mar t a u 02. asa i 35 mi nut a svom
ambasador u u Italiji. (To tvrdi i Breccija u n. d. na str. 535).
U Ribentropovom telegramu se u taki I. izmeu ostalog, kae da je dosada-
nja diskusija sa jugoslovenskom vladom dovela do rezultata tako da je Krunski
savet 17. marta doneo odluku da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu i da nema-
ka vlada namerava da se predloi jugoslovenskoj vladi 23. mart kao dan pristu-
panja. a Be kao mesto potpisivanja. (Podvukao V. T.).
Cim se dobi j e pri st anak j ugosl ovenske vlade, nemaka vlada e se obra-
titi sa odgovaraj ui m pozivom italijanskom mi ni st ru i nost rani h poslova.
Zbog znaaj a daljeg t ekst a iznosi se del om dosl ovno.
. II - Pr edl aemo sl edee t ekst ove za not e koj e ce se urui t i j ugosl ovenskoj vladi na
da n pr i s t upanj a, pod pr et pos t avkom da na nj i h da sagl asnost i t al i j anska vl ada:
IJ Sota o teritorijalnom integritetu
l
1
i me i po i ns t r ukci j ama ne ma ke vl ade ast mi j e saopt i t i sl edee vaoj eksel enci j i :
Pri l i kom dana nj eg pr i s t upanj a Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u ne ma ka vl ada pot vr uj e
svoju odl uku da za sva vr e me na po t uj e suver eni t et i t eri t ori j al ni i nt egr i t et Jugosl avi j e. Pri-
mite, itd.
Ova not a t r eba da se obj avi i s t ovr emeno sa pr i s t upanj em.
2) Nota o prolazu ili transportu trupa kroz zemlju.
U vezi sa di s kus i j ama koj e su voene pr i l i kom dana nj eg pr i s t upanj a Jugosl avi j e Troj-
nom pakt u, ast mi j e ovi m pot vr di t i Vaoj Eksel enci j i u i me vl ade Raj ha s por a z um i zmeu
vl ada sila Osovi ne i kr al j evske j ugosl ovenske vl ade da se za vr eme r at a vl ade sila Osovi ne
nee obr aat i Jugosl avi j i sa zahl evom da ona dopust i pr ol az ili t r ans por t t r upa kr oz jugos-
l ovensku t er i t or i j u.
Pri mi t e, itd.
Ova not a se nee obj avl j i vat i , ali mi s mo dali pr i st anak da i s t ovr emeno sa pr i s t upanj em
j ugosl ovenska vl ada obj avi u svoj oj t ampi komi ni ke sa sl edei m t ekst om:
Jugosl ovenska vl ada j e mogl a da se uveri u t oku di skusi j a koj e su pr et hodi l e pri st u-
panj u Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u da se usl ed post oj ee voj ne si t uaci j e vl ade sila Osovi ne
nee obr aat i Jugosl avi j i sa zaht evom da ona dopus t i prol az ili t r ans por t t r upa kr oz j ugos-
l ovensku t er i t or i j u- ( For mul aci j a da se usl ed post oj ee voj ne si t uaci j e vl ade sila Osovi ne
nee obr a a l i . . . j asno pokazuj e da post oj i mogunos t da ce se obr aat i kad se pr ome ni voj-
na si t uaci j a - V I . )
3) Tajna nota o vojnoj pomoi.
U vezi sa di s kus i j ama koj e su voene povodom da na nj e g pr i s t upanj a Jugosl avi j e
Tr oj nom pakt u ast mi j e ovi m pot vr di t i Vaoj Eksel enci j i u i me vl ade Raj ha s por azum iz-
meu vl ada sila Osovi ne i kr al j evske j ugosl ovenske vl ade o s l edeem:
Nemaka i Italija, i maj ui u vidu voj nu si t uaci j u, uver avaj u j ugosl ovensku vl adu da
nece. s ame od sebe. upui val i ni kakav zaht ev za voj nu pomo. Ako j ugos l ovens ka vl ada u
ma koj e vr e me bude s mat r al a d a j e u nj enom i nt er esu da uzme uee u voj ni m ope r a c i j a ma
sila Tr oj nog pakt a, bie ost avl j eno j ugosl ovenskoj vladi da o ovome zakl j ui pot r e bne voj ne
s por a z ume sa si l ama Tr oj nog pakt a. ( I ova f or mul aci j a pr ua mogunos t t r aenj a voj ne po-
moi - V.T.).
Sa mol bom da gor nj a s aop t enj a t r et i r at e kao s t r ogo pover l j i va i da i h obj avl j uj et e
s a mo po s por a z umu sa vl adama sila Osovi ne, kor i st i m se ovom pr i l i kom da, itd.
4) Tajna nota o Solunu. (Prvi i posl ednj i pas us i dent i ni su sa pas us i ma pod 3). Sr ednj i
pas us glasi:
Pri l i kom novog odr ei vanj a gr ani ca na Bal kanu bi e uzet i u obzi r i nt er esi Jugosl avi j e
za t er i t or i j al nu vezu sa Jegej ski m mor e m pr o i r enj em nj enog s uver eni t et a na gr ad i l uku So-
lun.
Kr aj t ekst ova not a.
I pogl edu pos l ednj e dve not e sa j ugos l ovens kom vl adom j e pos t i gnut s por a z um o naj-
st r ooj t aj nost i U not a ma pot vr de j ugosl ovenska vl ada e izjaviti da e ova s aop t enj a tre-
t i ral i kao s t r ogo l aj na i da e i h obj avi t i s amo u s por a z umu sa vl adama sila Osovi ne. Odgo-
var aj ue t aj no r ukovanj e ovi m not a ma mor a se t akoe obezbedi t i i u Ri mu.
III - U ovom odel j ku i znet e su one t ri t ake o koj i ma je i t al i j anski ot pr avni k posl ova
u Ber l i nu 16. ma r t a obavest i o ne ma kog dr avnog s ekr et ar a Vaj cseker a, a koj e s adr e od-
govor i t al i j anske vl ade na zaht eve j ugosl ovenske vl ade pr e ne t e pr e ko pover l j i vog pr edst av-
ni ka ( advokat a St aki a - V.T.), koj e s mo ve naveli i na koj e j e t r aeno mi l j enj e ne ma ke
v lade.
IV - Mol i m obaves t i t e odma h Anf usa st r ogo pover l j i vo o sadr i ni t aaka I i II. sa mol -
bom da sa nj i ma odma h upozna Duea.
Mol i m reci t e Anf usu sl edee u vezi sa i t al i j anski m pi t anj em koj e j e gor e da t o pod III:
Ne ma mo ni kakve pr i me dbe ako i t al i j anska vl ada eli da se posl ui pr i s t upa nj e m Ju-
gosl avi j e Tr oj nom pakt u kao pr i l i kom za pos ebne i t al i j ansko- j ugosl ovenske s por a z ume u
smi sl u uvr enj a pakt a od 1937. godi ne u duhu r azgovor a i zmeu dr avnog s ekr et ar a Vajc-
s eker a i gos podi na Kosmel i j a. Meut i m, pot o su i zl aganj a g. Kosmel i j a bila i pak dat a bez
f
>oznavanja t anog st anj a nemako- j ugos l ovens ki h r azgovor a, mi pr et pos t avl j amo da e ita-
i j anska vl ada j o pr oui t i da li e. s obzi r om na gor nj e saopt enj e, biti uzet i u r azmat r anj e
dopuns ki i t al i j ansko- j ugosl ovenski s por azumi van okvi r a pr i s t upanj a Jugosl avi j e Tr oj nom
pakt u. Pr et pos t avl j amo da se i t al i j anska vl ada sl ae sa nacr t i ma not a.
Mol i m j avi t e o i zvrenj u ove i nst r ukci j e.
Ribenrrop'.'
82
Ribentrop je 19. marta u 18,43 asa javio fon Herenu da je Musolini dao sa-
glasnost, a zatim u otrom tonu nastavio da bi se termin potpisivanja pakta mo-
gao odrati ako Krunski savet zaseda sutra. Ako se termin ne odri onda se za
dugo nee moi nita uiniti jer 25. marta dolaze Japanci (mi ni st ar i nost rani h
poslova - V.T.), to e trajati do aprila, a to bi znailo odlagati sve do ad kalendas
grekas (unedogled, do kukovog leta - V.T.). Recite gospodi da je to jedinstvena
prilika koju ne treba da propuste . . . Recite im, ako su za ovaj termin da odmah
dadu nalog poslaniku Andriu u Berlinu. (Podvukao V.T.). Zatim je nekol i ko
put a ponavl j ao sve to je ve r ekao i dodao da ima jo j ednu st var i da se vie
ne moe odlagati. To moete rei gospodi potpuno ozbiljno i sa akcentom. Zo-
vite me jo veeras i dajte mi odgovor. Ja moram sutra putovati zbog jedne druge
stvari. Jedino to pristajem to je odlaganje za 24 sata. To je krajnje. Dakle 23.
moe biti 24. Javite mi, jer moram disponirati.. . Veeras sam kod kue, nazovite
me tamo. .. Fon Heren je za sve vreme razgovora govorio samo da i razu-
mem.
18i
To je oigledno bio stvarni prvi ultimatum jugoslovenskoj vladi. /Pod-
vukao V.T.).
Nemaki ambasador u Rimu Makenzen je kasno po podne istog dana, 19.
marta, izvestio Ministarstvo inostranih poslova da je Due apsolutno pristao na
sve u pogledu nacrta tekstova nota, ali da j e u pogl edu razgovora izmeu Vajc-
sekera i Kosmelija 16. mar t a (o tri take koje je Musolini namer avao da da
kao odgovor na sondi r anj e advokat a Stakia u Rimu o stavu Italije pr ema Ju-
goslaviji, o koj i ma je ve bilo rei - V.T.), odluio da za sada, u svakom slu-
aju, ne preduzi ma nita nego da tu st var odugovl ai . . . Makenzen je dalje
izvestio da izgleda da ce se o ovom pi t anj u pruiti prilika za razgovore izmeu
grofa ana i fon Ri bent ropa i da e grof Cano izvriti pr i pr eme za put, u vezi
sa pot pi si vanj em pr i st upanj a Jugoslavije Troj nom pakt u, koje odgovaraj u
mer ama preduzet i m za pot pi si vanj e o pri st upanj u Bugarske.
185
NOVI POKUAJI SAD I V BRITANIJE
DA ODVRATE JUGOSLAVIJU
OD PRISTUPANJA TROJNOM PAKTU'
Kad se 18. marta pukovnik Donoven vratio u Vaington i referisao Ruzveltu,
Ruzvelt je bio zadovoljan Donovenovom misijom, a zatim u Beograd poslao
poruku u koj oj je, pored ostalog, stajalo:
Mislim d a j e pot r e bno da na neki nai n st avi mo do znanj a knezu Pavlu i dr ugi ma da
Sj edi nj ene Amer i ke Drave ne gl edaj u s amo na sadanj i cu nego i na budunos t , i da e sva-
ka zeml j a koj a se pokor no pr e da bez ot por a, uivati manj e nakl onost i u svet u nego zeml j a
koj a prui otf>or, makar t aj ot por t r aj ao svega nekol i ko nedel j a
. Civilizaciji u koj oj i vi mo i r at u za iji s mo i shod vrlo zai nt er esovani . moe u vel i koj
mer i da dopr i nes e ot por Jugosl avi j e i Tur ske - t a v i e i u t om sl uaj u da Jugosl avi j a i Tur s ka
ne uspej u u voj ni kom pogl edu. '
8 8
Poto je j ugosl ovenska vlada naknadno zahtevala da se daljih 15 mi l i ona
dolara u zlatu prebace u Argentinu, to je bio znak da je knez Pavle sa svojom
vladom doneo odl uku o pr i st upanj u Troj nom paktu, nasuprot uveravanj i ma
koja su davana amer i kom posl ani ku u Beogradu. S obzi rom na ozbiljnost si-
tuacije, predsedni k Ruzvelt je 18. mart a pr eko Fotia uput i o novu por uku ju-
gosl ovenskoj vladi sl edee sadrine:
Kol i i na zlata obuhva e na t r ans akci j om - s ama po sebi ni j e od vel i ke vanost i , vec
r azoar ava st av j ugosl ovenske vl ade koj a izgleda pr i daj e mal u vanost pr eds edni kovom
uver avanj u o si gurnost i j ugosl ovenskog zlata. Pr edsedni k gaji i s kr ene si mpat i j e pr e ma Ju-
goslaviji i el j an je da nj enu nezavi snost vidi os i gur anu. Ali izgleda da je j ugosl ovenska vl ada
ve kr enul a put e m koji j e konano dovodi do kapi t ul aci j e. Ovo gl edi t e pot vr uj e i nj eni ca
da j e Feder al na r ezer vna banka pr i mi l a novi nal og za pr e nos zl at a u Ar gent i nu. . .
Posle ove poruke, j ugosl ovenska vlada je povukl a svoj drugi nalog za pre-
bacivanje zlata u Argentinu, dok je prvi nalog za Braziliju ost ao i dalje na sna-
zi.
187
Britanski poslanik u Beogradu Kampbel predao je 18. marta predsedniku
vlade Cvetkoviu veoma opiran Memorandum britanskog ministra inostranih
poslova Idna, s mol bom da se saopti knezu Pavlu. U Memor andumu se, ug-
lavnom, kae da je od pr vor azr edne vanosti da Jugoslavija ne dopust i Nem-
ci ma da ju odseku od Jegej skog mora, da odbi j anj e da se zakljui pakt sa Ne-
makom ne znai da Jugoslavija mor a sada objaviti rat Nemakoj , da Ne-
maka ve sada zna da e, napadaj ui Grku i Solun, nanet i udar ac interesi-
ma Jugoslavije, koji su, pr ema izjavi j ugosl ovenske vlade, oznaeni kao ivot-
ni'. i da e se Nemaka u takvim okolnostima ispoljiti kao agresor. Ako tada Ju-
goslavija bude branila svoje ivotne interese, ona e voditi odbr ambeni rat, a. s
obzirom na veoma ograniena ovlaenjaoficiru koji je stupio u vezu sa grkim
i britanskim vojnim vlastima (majoru Periiu 9. i 12. mart a - V.T.), ove vlasti su
bile u mogunosti da mu iznesu svoje planove samo u optim crt ama, tako da
su zakljuci jugoslovenskih vojnih vlasti zasnovani na nepot puni m podaci ma.
Kampbel je, posle detaljnih objanjenja, zavrio sledeim reima:
Us uuj em se zamol i t i Vau Eksel enci j u da bl agonakl ono pr osl edi sugest i j u gos podi na
I dna da se r azgovor i sa gr ki m i br i t ans ki m voj ni m l i ci ma naj hi t ni j e ponovo pr eduzmu. A
j a cu biti be s kr a j no zahval an ako bude t e hteli da mi po ovom pi t anj u t o pr e dat e odgo-
vor. '
88
Britanski poslanik Kampbel obratio se i sutradan, 19. marta, predsedniku
Cvetkoviu. pot seaj ui ga da mu je pri l i kom si nonj eg razgovora (Cvetkovi)
rekao da t reba obraivati Turke, i d a j e t o mi l j enj e odmah pr eneo Idnu.
Meutim, pre toga, Kampbel je dobi o depeu od Idna, pr ema koj oj je dogo-
voreno izmeu njega i t urskog mi ni st ra i nost rani h posiova Saradogl ua, da
turski ambas ador u Beogradu podnese j ugosl ovenskoj vladi sl edee saopt e-
nje. Turska vlada odl ui l a je sa svoje st rane da se odupr e svim svojim sna-
gama napadu upuenom protiv Turske. Turska vlada j e ubeena da e Jugo-
slavija uiniti isto ako bude napadnut a. Moguno je, meut i m, da i skrsnu i
druge event ual nost i u koj i ma bi Jugoslavija bila ugroena sa Tur skom. Od tih
eventualnosti najverovatnija je ona u kojoj bi bio napadnut Solun preko bu-
garske t eri t ori j e Turska vlada je mi l j enj a da bi takav napad predst avl j ao za
obe zemlje kat ast rofal nu opasnost , opasnost koja bi zahtevala da se odl uke
donesu i da akcija bude preduzet a zajedniki. Ako je i j ugosl ovenska vlada
ovog gledita. Turska vlada sugeri e j ugosl ovenskoj vladi d a j e preporul j i vo
da obe vlade odmah ot ponu razmenu miljenja o izloenoj situaciji. Meu
tim, pot o Idn veruj e da depea iz Ankare ne moe stii u Beograd pr e 20.
mar t a po podne, on j e ovlastio Kampbel a da, pod usl ovom st roge poverljivos-
ti, moe saoptiti da je takva depea na put u i da ova por uka moe biti od
koristi u vezi sa di skusi j ama t ako vanim za sudbi nu Jugoslavije koje et e
imati sut r a sa vaim kol egama.
189
Na veeri koju je 20. mar t a pri redi o u ast kneza Pavla i knegi nj e Olge,
ameri ki poslanik Lejn podset i o je Kneza da bi Jugoslavija, pot pi suj ui Pakt,
zadala udarac svome savezniku Grkoj. Knez se sloio da Pakt ne bi bi o ni-
kakva garant i j a protiv nemakog napada, j er su proli dogaaj i dokazali da
su nemake garant i j e bezvr edne i da bi Pakt vezao r uke Jugoslaviji za buduu
di pl omat sku i voj nu akci j u. Ali, ako bi odbi o nemake garant i j e i ako dode
do rata, on je bio ubeen da se Hrvati i Sl ovenci nee boriti, da su od nj ega
Hrvati i Sl ovenci traili da pot pi e Pakt, kao i dva dr uga namesni ka i Jugos-
l ovenska naci onal na st r anka koj a je u opoziciji. No, ako bi Nemci, i posl e da-
tih garant i j a, napal i Jugosl avi j u, ona bi se, po mi l j enj u kneza Pavla, uj edi ni l a
protiv napadaa. Lejn j e dokazi vao da j e j avno mi l j enj e prot i v pot pi si vanj a
pakt a, mislei na ant i - nemake i ant i -fai st i ke razgovore koji su se est o
mogli uti na beogr adski m ul i cama, u r es t or ani ma i kaf anama, kada su mnogi
Srbi pokazivali ot vor en prezi r pr ema vabama. Knez j e odgovor i o da ono
to je istina u Beogradu, ne mor a biti i st i na u Zagrebu, da ne post oj i j edno
j avno mi l j enj e, postoji, u stvari, j edna zeml j a duboko i t ragi no razjedinje-
na. Knez je dodao: Ako Nemaka napadne Jugosl avi j u, Maarska, Italija i
Bugar ska bi j oj se pri drui l e u del j enj u zemlje. Kneza je pr i vat ni m kanal om
obavest i l a V. Bri t ani j a da Jugosl avi j a ne t r eba da r auna na nj enu voj nu po-
mo u sl uaj u rata, j er fl ot a ne moe proi kroz Ot rant ski kanal . Zbog toga
j e mogao oeki vat i naj gor e.
1 9 0
ESTA SEDNIC A KRUNSKOG SAVETA
JEDNOGLASNO PRI HVATANJE DOKUMENATA O PRISTUPANJU
TROJNOM PAKTU
Na dokument i ma o pr i s t upanj u Jugoslavije Tr oj nom pakt u radi l o se. uglav-
nom, u kabi net u mi ni st r a dvor a Antia, u s por azumu sa fon Her enom, koji
je bio u st al nom kont akt u s nemakom vl adom
191
. Dokument i su j ednogl asno
pri hvaeni na ovoj sedni ci u dvoru, koj a je odr ana 20. mar t a.
1 9 2
Na pi t anj e
kneza Pavla da li bi o novom pravcu spol j ne pol i t i ke t r ebal o obavest i t i i e-
fove opozicije, Maek je odgovor i o da ih ne t r eba obavet avat i . pot o u Hr-
vat skoj nema opozicije, j er on predst avl j a 95o hrvat skog nar oda i da Kulovec
ot pri l i ke to isto predst avl j a u Sloveniji, a da Cvet kovi predst avl j a veinu sr-
pskog nar oda. I Cvet kovi je bi o istog mi l j enj a.
193
Zatim je ministar vojske Pe-
tar Pei izvestio da je iz razgovora sa svima komandantima vojnih oblasti, osim
zagrebake, saznao da se svi slau da se ne moe ii u rat i da je pakt jedini izlaz
iz situacije i zatim dodao da je uveren da su i drugi visoki komandanti istog mi-
ljenja. Poto na sedni ci nije pr i hvaen pr edl og Radenka St ankovi ca da se kon-
sul t uj e opozicija, ve j e r eeno da se voe opozi ci j e ukr at ko i nf or mi u posle
sedni ce vlade, St ankovi j e post avi o pi t anj e ta e se raditi ako doe do po-
bune u zemlji? Na to su Maek, Cvet kovi i Pei odgovori l i da su policija i
vojska dovol j no jaki da odr e red.
194
Pre zakl j uenj a sedni ce, knez Pavle j e podvukao da j e donet a odl uka sup-
r ot na nj egovi m oseanj i ma i dodao: Ja i mam i svoju savest i ne s mem da vo-
di m svoj nar od u rat kad u s amom poet ku znam da bi nas vodi o u si guran
poraz. Zatim se opr ost i o od ost al i h da bi pr i mi o nemakog ambas ador a fon
Hasela (Hassell Ulrich von) koji u t oku svoje speci j al ne misije po bal kanski m
zeml j ama stigao u Beograd. Na sast anku mu je r ekao da e se Jugoslavija, po-
sle sedni ce Kr unskog savet a, moda j o vie pribliiti Nemakoj , ali da je na
t om put u nailazio na psi hol oke t ekoe, pr e svega zbog Bugar a i It al i j ana. Iz-
laui opt u situaciju, knez. Pavle mu je i st akao da je grevi t o nast oj ao da nae
izlaz iz or sokaka u koj em se nala Jugoslavija Zatim mu je izneo da je na-
st oj ao da izvidi da li post oj i mogunost r eenj a angl o- nemakog s por a i na-
sl ut i o da bi moda s ukob i zmeu Nemake i Sovj et skog Saveza mogao post at i
most za spor azum sa Zapadom, dodaj ui da post oj i boj azan da tajni dogovor
i zmeu Rusa i Tur aka moe onemogui t i i tu posl ednj u ansu. '
9 5
Iz ovakvog stava kneza Pavla mogl o bi se zakljuiti da j e , u nast oj anj u da
se osl obodi pri t i ska Osovine, teio da Nemaka t o pr e ost vari svoj e pl anove
prot i v Sovj et skog Saveza, tj. pr e no to ovaj event ual no zakljui neki ugovor
sa Tur skom. Fon Hasel mu nije dao ni kakvu umi r uj uu izjavu, s amo j e zabe-
leio kneevu zabr i nut ost i j asan ut i sak da se Kr unski savet pozi t i vno izrazio
u pogl edu pr i st upanj a Tr oj nom pakt u, mada e se Jugosl avi j a moda j o ko-
l ebat i . '
96
Pr ema j ednom dr ugom podat ku, knez Pavle j e zavrio sedni cu Kr unskog
savet a ot pr i l i ke ovi m rei ma: Hvala Vam gospodo . . . Shvat am kol i ko Vam
je t eko bilo da to ui ni t e, pot o ni meni nije bilo ni t a lake. Vi vrl o dobr o
znat e da sam ja nekad bi o engl eski ak i da su mnogi dananj i br i t anski dr-
avnici moj i kolski drugovi . Moja svast i ka je udat a za lana br i t anske kraljev-
ske porodi ce, a moj a supr uga j e gr ka pri nceza. Ovo nekol i ko j ednost avni h
i nj eni ca same po sebi govore gde pr i pada moj e srce. Ali ja i mam savest i ne
mogu da vodi m svoj nar od u rat kada unapr ed znam da bi nama t o donel o
si guran por az. '
9 7
Ovoga dana, tj. 20. marta u 18,55 asova, sekretar nemakog Ministarstva
inostranih poslova Rintelen (Rintelen Enno von) pi t ao je t el ef onom fon He-
rena da li i ma net o novo: (tj. da li je donet a odl uka o pr i st upanj u Jugosl avi j e
Tr oj nom pakt u - V.T.), a Her en je odgovori o:
Javili su mi mal oas, da st var stoji dobr o. I oko 10 asova veer as bi e
sedni ca vlade, posl e koj e e mi se oko 11 asova saopt i t i , pa u Vas odma h
pozvati t el efonom. Na Ri bent r opov poziv, Her en je dopuni o: Jo su ost al e
mal e formal nost i , kako sam obavet en. Ali e se na veer anj oj sedni ci vlade
o svemu raspravl j at i . Ri bent r op mu je na to zahval i o i zamol i o ga da se javi
jo veer as t el ef onom kad posl e sedni ce vlade bude dobi o obavet enj e. He-
ren mu je obeao da e se ver ovat no javiti odmah posl e 11 asova po nema-
kom vr emenu (tj. posl e ponoi - V. T. )'
98
Ovoga dana je britanski poslanik u Beogradu Kampbel izvestio Cvetkovia
da Idn eli da se sa njim na br i t anskoj t eri t ori j i odri t aj ni sast anak predst av-
ni ka Jugoslavije, Grke i Tur ske da bi se zaj edni ki razmot ri l i pr obl emi Bal-
kana i zaj edni ka pol i t i ka sa ci l j em da se izbegne pr oi r enj e rat a na Bal kanu,
jer bi pot puna sagl asnost gl edi t a i zmeu Jugoslavije, Grke i Tur ske mogl a
imati kao rezul t at dr anj e u ahu nemaki h pl anova za Balkan. Dalje se na-
vodi da Idn eli da u tim r azgovor i ma lino uest vuj e pr edsedni k vl ade Cvet-
kovi i da savreno r azume elju j ugosl ovenske vl ade da Turska da izjavu u
koj oj e defi ni sat i svoj stav, j er bi t akva izjava umi ri l a j ugosl ovensko j avno
mnenj e. '
9 9
Istoga dana (20. mar t a) Kampbel se obr at i o pr eds edni ku vl ade Cvetko-
viu:
Si no sam uo od Vae Eksel enci j e da j e Nemaka upr avo pri hvat i l a j ugosl ovenske
pr edl oge za s por azum. Nisu mi poznat e poj edi nost i l og s por azuma ali. u sl uaj u da Jugos-
l ovenska vl ada s t var no odl ui da zakl j ui s por azum sa Nemakom, moj a vl ada stavila mi j e
u dunost da zamol i m Jugosl ovensku vl adu da i nsi st i ra kod Nemake da u s por azum udu
bar uver avanj a od s t r ane Nemake da ona nee napast i Sol un. I mam razl oga da ver uj em da
j e grka vl ada podnel a sl i an zaht ev j ugosl ovenskoj vladi.
Sol un, kao t o mi j e Vaa Eksel enci j a est o govori l a, pr edst avl j a ivotni i nt er es za Ju-
gosl avi j u. Sasvi m j e pr i r odno da pod t akvi m usl ovi ma Jugosl avi j a i nsi st i ra na t ome da Ne-
maka prui uver avanj e u p o me n u t o m smi sl u. Takvo uver avanj e moe l ako biti bez vred-
nosti, ali ako ga Nemaka da. pa kasni j e ugrozi Sol un. Jugosl avi j a e i mat i puno opr a vda nj e
da pr ede svoj e gr ani ce. Ako. naj zad, Nemaka na pa dne Sol un, ona e oi gl edno biti agr esor .
I na t aj nai n unut r a nj a si t uaci j a u Jugosl avi j i bi e mnogo oj aana. Ako, napr ot i v, Nemaka
odbi j e da d t akva uver avanj a, Jugosl ovenska vl ada bi e u st anj u da i ona odbi j e svaki spo-
r azum sa Ne ma kom koji ne t i t i nj ene i vot ne i nt er ese, pa e unut r a nj a si t uaci j a u Jugos-
laviji biti t akode mnogo j aa.
2 0 0
NAELNA ODLUKA JUGOSLOVENSKE VLADE
ZA PRISTUPANJE TROJNOM PAKTU.
OSTAVKA TROJICE MINISTARA - KRIZA VLADE
Na sednici vlade, koj a je odr ana 20. mar t a uvee, bili su pri sut ni svi mi ni st ri .
U uvodnoj rei Cvet kovi je upoznao Mi ni st arski savet o t oku pr egovor a s Ne-
makom u pogl edu pr i st upanj a Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u, ali nije izneo za-
kl j uke t aj ni h sedni ca Kr unskog savet a u dvor u. Cvet kovi nije ni t a saopt i o
ni o put u kneza Pavla u Berghof niti o t aj ni m kl auzul ama u pakt u (o osl obo-
enj u Jugoslavije od uea u r at ni m oper aci j ama sila Osovi ne i o t ome da
e Jugosl avi j a u posl er at nom ur eenj u dobi t i Solun). Poto je Jugoslaviji
pr edl oeno da pri st upi Tr oj nom pakt u, s tim da e pot pi sni ce pakt a garant o-
vati suvereni t et i t eri t ori j al ni i nt egri t et Jugosl avi j e i da e Nemaka i Italija
dati izjavu da nee traiti dozvol u za prel az nj i hovi h t r upa pr eko j ugosl oven-
ske t eri t ori j e, on je izneo svoje uver enj e da e se na t aj nai n sauvat i neut -
ral nost i i nt egri t et zemlje i izbei uee u rat u. Na to je Mihailo Konst ant i -
novi u duem govor u obj asni o razloge prot i v pr i st upanj a pakt u, nai me: da
j e Trojni pakt i ns t r ument zavoj evake politike, da nas t aj pakt dovodi u sukob
sa SAD i SSSR-om, da su nesi gur na obeanj a nemake vlade, j er je Hi t l er do
sada pogazio sva svoja obeanj a i da je st upanj e u pakt pr ot i vno nai m inte-
resima, tradiciji i nar odni m oseanj i ma. U istom smislu su govorili Br anko
Cubri l ovi i Sran Budisavljevi, koji su na kraj u sedni ce podnel i ost avku.
Dok su se neki mi ni st ri odl uno izjasnili za pr i st upanj e Tr oj nom pakt u, drugi
su ga pravdal i kao nudu ili pot r ebu, a neki su izjavili da nisu o svemu dovolj-
no obavet eni . Izj anj avaj ui se u i me mi ni st ar a svoje st r anke za Pakt, Maek
je r ekao da u Pakt u vidi veliki uspeh j ugosl ovenske politike. Kulovec je za-
uzeo isti stav. Nikola Beli se izjasnio za Pakt i izneo sve kori st i koj e e Ju-
goslavija od nj ega imati. Duan Panti je pri hvat i o Pakt kad je od Cincar-Mar-
kovia uo da su j ugosl ovenski i nt eresi u Sol unu zatieni, a isto t ako i Milan
St. Proti, kad je dobi o pot vr dan odgovor na pi t anj e da li se Jugosl avi j a ovim
s por azumom s Nemakom obezbedi l a da ne doe u sukob sa Sovj et ski m Sa-
vezom. Po pr et hodnom dogovor u sa Cvet kovi em i knezom, nisu govorili
Ci ncar-Markovi i Pet ar Pei. Na izriit zaht ev Budisavljevia, svi mi ni st ri su
poj edi nano glasali (i por ed Cvet kovi evog pokuaj a da sprei glasanje). Mi-
ni st arski savet j e pri hvat i o pr i st upanj e Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u, dok su tri
glasa bila prot i v. Sedni ca je pr eki nut a u 1,00 as 21. mar t a i zakazana istog
dana u 10,00 asova.
201
Maek u svojini Memoarima, i zmeu ostalog, o t oj sedni ci pie:
Posle sast anka, st aj ao s am sa Cvet kovi em kad j e doao names ni k St ankovi i pr i me-
tio: -Hval a bogu, i skuenj e s mo prel i bol j e nego t o s mo oeki val i . . .
Iste veeri pi t anj e pr i s t upanj a Jugosl avi j e Tr oj nom pakl u bilo j e pr edl oeno kabi-
net u. Vlada je pr edl og pr i hvat i l a sa 16 prot i v 3 glasa. Prot i vni ci su bili Budi savl j evi . Cub-
rilovi i Konst ant i nov i. Prva dvoj i ca odma h su podnel a ost avke, a Konst ant i novi c je ekao
sa svoj om os t avkom do nar ednog jutra, ali ga j e knez Pavie u me u v r e me n u ube di o da j e
povue Dan kasni j e, poku a o sam da ubedi m Cubri l ovi ca. koji se sl oi o da j e kur s koj i m
s mo poli dobr o zasnovan, ali i e i nsi st i r ao da on u t i m okol nos t i ma ni j e mogao da napus t i
svoj sopst veni stav. j er bi l o mogl o da mu ak ugrozi ivot Ni sam s ma t r a o da j e cel i s hodno
t r udi t i se oko Budi sav ljevica, koji j e u el om t om per i odu bio got ovo hi st er i an.
2 0 2
Cvet kovi j e sut r adan pr e podne pr i mi o ost avku Sr ana Budi savl j evi a,
Br anka Cubri l ovi a i Mihaila Konst ant i novi a, t ako d a j e t i me bila ot vor ena
kriza vlade Pot o mu j e pr opao poku aj da odloi nj i hove ost avke do potpi-
sivanja pakt a, Cvet kovi je bio mi l j enj a da bi zbog ost avke ove t roj i ce minis-
t ara mor ao podnet i ost avku cele vlade. Zat o j e Ci ncar-Markovi , po Cvetko-
vievom nal ogu, odmah obavest i o fon Her ena o krizi vl ade i na pome nuo mu
da e biti izvesnog odl aganj a u pogl edu defi ni t i vnog j ugosl ovenskog odgovo-
r a.
2 0 3
Pr ema Maekovi m Memoar i ma, Ci ncar-Markovi je 20. mar t i skori st i o za
pr egovor e sa nemaki m ambas ador om fon Her enom, koji j e zbog t oga neko-
liko put a zvao Berlin. Kada je fon Heren t el ef oni r ao u Berlin, tog dana u 6,55
asova uvee, bio je si guran da e vl ada odobr i t i Cvet kovi ev predl og. Kada
je ponovo pozvao Berlin, u 1,20 uj ut r u 21. mar t a, mogao je s amo da javi da
je nast al a kriza i da e se Mi ni st arski savet ponovo sastati tog istog dana. ve-
r ovat no da donese povol j nu odl uku.
Naredni sast anak Kr unskog saveta (? - V.T.) odr a nj e 21. mar t a. Cincar-
Markovi je odma h uzeo re. On je izvestio da su se Nemci i on dogovori l i da
t aj ne kl auzul e nee biti unesene u sam pakt , ali da nemaka vlada nema pri-
medbi ako ih obj avi mo u nai m listov ima. Nemaka vlada nije namer aval a da
ih se odr ekne.
Cvetkovi se saglasio sa tim dogovor om i pr i st upanj e Jugosl avi j e Troj-
nom pakt u bilo je prihv aeno j ednogl asno (?! - V.T.).
204
Mada j e Ci ncar-Markovi , pr ema odl uci Kr unskog saveta, t r ebal o da oba-
vesti efove opozi ci j e o pr i st upanj u Jugoslavije Tr oj nom pakt u im to Minis-
t arski savet bude pri hvat i o, ipak se knez Pavie tih dana, i zmeu sedni ce u
dvor u i za vr eme pr egovor a s Nemci ma. savet ovao sa ef ovi ma opozi ci j e i ne-
kim dr ugi m l i nost i ma. On j e poj edi nano pr i mi o Sl obodana Jovanovi a. Mi-
lana Grola, Miu Tri funovi a, Bogol j uba Jeft i a, Zivka Topal ovi a i pat r i j ar ha
Gavrila, ali o t oku i sadraj u tih razgovora nema podat aka. Pat ri j arh Gavrilo,
poznat i ant i fai st a (za vr eme okupaci j e i rat a izdrao je uasne pat nj e, stra-
danj a i poni enj a od naci st a i domai h izdajnika), izjavio je t om pri l i kom:
Bolje je pogi nut i nego t aj pakt potpisati. Da bi onemogui o pot pi si vanj e
Pakta, za 27 mar t sazvao je Arhi j erej ski sabor i zapret i o vladi okupl jan jem na-
r oda i j avni m pr ot est i ma. Odbi o je da pri mi pr edsedni ka vl ade Cvet kovi a i
mi ni st r a spol j ni h posl ova Ci ncar-Markovi ca.
205
Evo kako pat ri j arh srpske pravoslavne crkve Gavrilo Doic opi suj e susret
i razgovor sa knezom Pavlom:
Kada je 20 mar t a 1941. godi ne na sednici vlade izneto pi t anj e pri st upanj a
Jugoslavije Troj nom paklu, neki ministri iz opozicije dali su ostav ke. Tada je vla-
da na brzu ruku popunj ena. Da bi se sa veim aut ori t et om pot pi sao akt pristu-
panja Troj nom pakt u, namesni t vo je ht el o da u tu igru uvue i Srpsku pravos-
i avnucrkvu, ne slutei da e ona do kraja ostati na brani ku nar odne asti i pune
nezavisnosti Jugoslavije. U vezi sa lim bio je pozivan pat ri j arh Gavrilo u Beli
r
dvor na razgovore sa namesni kom knezom Pavlom. O tim razgovori ma saznaje
se iz Zapisnika Sv. arh. sinoda. On glasi: Njegova svetost patrijarh gospodin Ga\
rilo saoptava sledee:
Posle sedni ce Sv. arhi j erej skog si noda. odr anog 20 mar t a 1941 godine, saopt eno mi je
od Maralata Dvora nj. velianstva kralja us meno pr eko Kabineta, a mal o docni j e od g Antia,
mi ni st ra Dvora pi smeno, da me toga dana posle podne u pet sati eka u Bel om dvoru, radi raz-
govora. nj. kral j evsko vi soanst vo knez namesni k.
Shvat i vi razlog ovoga pozi va po ao sam u odr e e no vr eme u Beli dvor , i odma h sam
bi o uveden kod nj. kr al j evskog vi soanst va i nj egov kabi net .
Posle uobi aj enog pozdr ava, nj. vi soanst vo r ee da j e el eo da se vidi sa mnom i da
mi izloi vrlo t eku i s udbonos nu si t uaci j u u koj oj se nal azi mo.
Izlaui post oj ee s t anj e i okol nost i u koj i ma se nalazi, knez j e ugl avnom t o s t anj e
pr edst avi o. Jugosl avi j a j e da na s u vrlo mu n o m pol oaj u, j er j e okr uena sa dr avama, koj e
su pr i st upi l e Tr oj nom pakt u. St aral i s mo se do sada. sa usj u- hom. da se dr i mo po st r ani u
st r ogoj neut r al nost i . Takvo dal j e dr anj e j e nemogue. Od Rusi j e ne mo e mo se nadat i ni-
kakvoj pomoi . Rusiji j e gl avno da br ani svoj rei m Cak i sa Tur s kom, koj oj obeavaj u da
j e nee napast i ako ova st upi u rat, pos t upi e u da nom sl uaj u kao t o su post upi l i sa Po-
l j skom i dr ugi ma. Od Tur s ke s mo traili da se izjasni, ali ona se ne i zj anj ava. Englezi su iz-
javili da bi mogl i pomo dat i u s ada nj i m pr i l i kama s a mo et i ri divizije. Na nae pi t anj e, da
l i bi u sl uaj u pot r ebe mogl i osi gur at i ods t upni cu na J a dr a ns kom mor u. odgovor i l i su ne-
gat i vno pod i zgovorom, da ne bi mogl i kr oz Ot r ant ski t esnac dovest i svoj e l ae u dovol j noj
mer i .
Bugari su od Sobol j eva ve r ani j e imali obeanj e, da e Rusi j a radi t i da i m se ust upi
sr pska Makedoni j a. Upozor avao j e Engl eze na nesi gur nost dr anj a kr al j a Bori sa, ali Englezi
su Bor i su veroval i i me ne pr ekor eval i da Bori sa l i no mr zi m, pa ga i z mr nj e pr edst avl j am
kao nesi gur na. Bugari se boj e da mi ne d o e mo do nekog s por azuma sa Raj hom, u kome
bi sl uaj u t eko imali podr ku za svoj e r evandi kaci j e kod sila Osovi ne. Pri ovom st anj u sve
s mo uloili, da bi se sa Nemci ma sf j or azumel i neki m pos ebni m pakl om ili dekl ar aci j om, da
bi izbegli Tr i par t i nom pakt u Ber l i n- Ri m. Meut i m. Nemci t akvo nae pr i s t upanj e neopozi -
vo t rae, i s a mo po i s punj enj u l oga usl ova voljni su da nam dadu i zvesne gar anci j e. To j e nji-
hov posl ednj i zaht ev.
Iz j e dne har t i j e. koj u j e i zvadi o i z depa. Knez names ni k j e gor e pomenut i zaht ev Raj ha
izneo, koji je, kako ree. dost avl j en j ue od ne ma ke vl ade.
Sad su, pr odui Knez names ni k, pr ed na ma tri put a.
Prvo. da e ka mo u ovom st anj u, susedi e post avi t i svoje r evi ndi kaci j e. i to Bugari i Ta-
lijani, a moda i Maar i , u e mu bi ih Nemci pomogl i .
Drugo, da se pr i kl j ui mo engl esko- gr kom savezu, mi bi mor al i biti napadnut i , i m bi
Nemaka pol a prot i v Gr kt . U l om sl uaj u, bili bi izloeni si l ama sa svih s t r ana i pr eseeni .
t ako da bi event ual no s a mo j uni delov i nai mogli odst upi t i . U t om sl uaj u osovi nske sile
dovel e bi Pavelia u Zagr eb i obr azoval e vl adu protiv nas Mi muni ci j e n e ma mo ni za dva
meseca, a nabavl j at i je ne bi mogli, jer je nae naor uanj e iz kodi ne i dr. f abr i ka, koj e su
pod vl au Osovi ne.
Ovaj put znai o bi ii u oi gl ednu pr opast . Mogl o bi se verovat i da e i shod r at a biti
u ke ist Egnl eske, ali kad e to bi t i ? Amer i ka pomo tek ce se upot puni t i posl e 1942. go-
din a dot l e moe pot puno pr opast i i naa dr ava i na nar od Ja na to pomi l j am, pa gle-
dan. da se koj i m bilo nai nom spase i drava i naci j a. Ja vodi m s a mo j ugosl ovensku pol i t i ku
i ni kakvu dr ugu.
Ost aj e na m s amo ona j t rei put . tj. da us voj i mo ne ma ke zahtev e, da se pr i kl j ui mo Tri-
par t i t nom pakl u, uz obezbeenj e t o vie gar anci j a za nau egzi st enci j u, suver eni t et i integ-
ritet nae t er i t or i j e, u emu na m Nemci izlaze u susr et u naj veoj mer i . pa ak i i zvesni m
t aj ni m odr e dba ma .
Kons ul t i r ao sam mi l j enj e voj ni h i pol i t i ki h f akt or a i vi di mo da mo r a mo poci t r ei m
put em radi spasavanj a dr ave i naci j e, j er odupi r a nj e m se u ovakvi m okol nos t i ma Nema-
koj, koja ima 220 divizija s pos obne vojske, znailo bi ii u oi gl ednu i pot punu kat ast rofu. '
Posle i zvesnog ut anj a, r ekao sam nj. kr al j evskom vi soanst vu ovo: Mene i znenauj e
i por aava st anj e u koj e je dove de na naa ot adbi na i vrl o mi je t e ko dat i ma kakvo mi-
l j enj e u ovome mome nt u, ut ol i ko pr e t o ni sam r ani j e obave t en. niti sam moga o pomi sl i t i
da j e t ako oaj an na pol oaj .
Nae t radi ci j e, na ponos, i na glas koji i ma mo u svet u, zat i m nae obaveze pr e ma svi-
ma oni m her oj i ma i mueni ci ma, koji su za ovu dr avu svoj e i vot e poloili, kao i nae oba-
veze pr e ma svim pr ol i m i budu i m gener aci j ama naega nar oda, i mper at i vno nal au, da se
ne pr i kl j uuj emo Tr i par t i t nom pakt u, a ne t r eba zaboravi t i da bi t akvo pr i kl j uenj e u bu-
dunost i po nae i nt er ese na r odne i dr avne mogl o donet i i naj f at al ni j e posl edi ce.
S dr uge st r ane, pr e ma r aspol oenj u koj e sada u na r odu vl ada za ener gi ni ot por , t o
dokazuj e i odu evl j enj e sa koj i m nai voj ni ci idu pod zast avu u svoj e j edi ni ce, j edan i aka\
pr el om dr avne pol i t i ke, kol i ko muan t ol i ko i i znenadan, i mao bi na j avno mi l j enj e por a-
avaj uci ut i sak, ili bol j e rei on bi bi o j edna bomba, koj a bi mogl a izazvati ekspl ozi j u unut r a
u zemlji. Meni j e dunost da vam ot vor eno r eem, da bi pr i s t upanj e nae dr ave Tr oj nom
pakt u, i opr edel j enj e nj ezi no uz Osovi nu, uni t i l o i vot nu silu i mor al nar oda, pogodi l o bi
nj egove r odol j ubi ve oseaj e i duboko uvr edi l o nj egov ponos i nj egove t r adi ci j e i i deal e.
Mogu vas uveri t i , da ovo ni j e s a mo moj e mi l j enj e i poj edi naca, ve cel og nar oda.
Naj zad, j a mor a m ovde istai moj e vel i ko udenj e: Zat o kr al j evska vl ada, koj a j e mogl a
i mor al a videti i poznat i r as pol oenj e nar oda, kad j e dobr o znal a d a j e pol oaj nae dr ave
doveden u t ako nes r et an kr i pac, zat o ona nije pr eduzel a pot r e bne me r e da se na r od i nje-
govo j avno mne nj e pr i pr emi za j edan takav pr eokr et nae dr avne pol i t i ke, i nae budu e
ori j ent aci j e? Naprot i v, ona j e t ako post upal a da se odu evl j enj e za ot por sve j ae snai l o i
irilo. Takva pol i t i ka mi j e veoma udnovat a i pr ost o neshvat l j i va!
Knez names ni k j e na sve ovo r eagi r ao i pr avdao dr anj e vl ade kao da j e mor al a popus-
titi. kao t o j e popust i l a, jer su t o pr i l i ke nal agal e. Pri pol asku r ekao sam nj egovom kral j ev-
skom vi soanst vu: Ja vas mol i m i kumi m odl oi t e kol i ko god moet e konanu odl uku, j er
se boj i m t eki h posl edi ca, ako se sa t akvi m pr edl ogom i znenadno i zae pr ed nar od.
Razgovor j e t r aj ao j edan sat i 26 mi nut a.
2 0 5 4
Neposr edno posl e pr eki da sedni ce j ugosl ovenske vl ade u 1,00 as 21.
mar t a, fon Heren je istog dana u 1,20 asova ovako obavestio Kabinet nemakog
Ministarstva inostranih poslova:
Sednica Ministarskog saveta prekinuta je u 1 sat u noi posle trajanja od
etiri sata. Bie nastavljena u 10 sati pre podne po ovdanjem vremenu. Ministar
inostranih poslova mi je saoptio, da prema dosadanjem toku sednice ima uti-
sak da e sve ii dobro. Ve i zato, kao to mi je jo pre rekao, to se je Krunski
savet izjasnio u pozitivnom smislu . . . Nova sednica Ministarskog saveta sastaje
se u 10 sati i moe se predvideti da e trajati do 13 sati, ali se to ne moe tano
rei.. ,206b (Podvukao V.T.) Zatim je uj ut ro 21. mar t a poset i o Cvetkovia i
Ci ncar-Markovi a i na pi t anj e kad e se odrat i cer emoni j a pot pi si vanj a Troj-
nog pakt a, oni su mu odgovori l i da jo ne znaju, j er nisu u t om mome nt u mog-
li predvi det i ostav ke t roj i ce mi ni st ara i da im je pot r ebno j o vr emena da bi
mogli ost vari t i pr egovor e sa neki m sr pski m gr upama. Na t o j e Her en t rai o
da se donese hi t na odl uka.
2 0 6
Zatim je odmah t el ef onom izvestio Berl i n o os-
tavci t roj i ce j ugosl ovenski h mi ni st ara.
2 0 7
Posle t oga je, kao dopunu t el efon-
skog izvetaja, posl ao sledei t el egram:
Ci ncar-Markovi j e izjavio d a j e zbog nast al og odugovl aenj a r azoar an,
j er j e j o j ue s mat r ao da e st var gl at ko tei. S dr uge st rane, t r eba pozdravi t i
povl aenj e ova tri mi ni st ra (mi ni st ra pravde Konst ant i novi a, pol j opr i vr ede
Cubrilovia, soci j al ne pol i t i ke Budisavljevia), koji su uvek st varal i t ekoe
vl adi noj politici. Naravno, nj i ma nije lako nai zamenu, j er su posl ednj a dvo-
jica predst avni ci pri l i no vanih sprski h st r anaka ( Zeml j or adni ke st r ane i sr-
pske s t r nke u Hrvat skoj ). Dodue, pot o Cvet kovi eva vlada i ma za s obom
veinu Hr vat a. Sl ovenaca i Musl i mana, ali ba u Srbiji nema mnogo prista-
lica. mor a se sve pokuat i da se ovo sl abl j enj e sr pske baze, zbog ost avke tro-
jice mi ni st ara, u naj manj u r uku izravna. Zbog toga e pr edsedni k vl ade od-
mah sve preduzet i u t om pravcu, ali se ipak, zbog t ekoa u pr egovor i ma,
mor a r aunat i sa odugovl aenj em od nekol i ko dana. On nas mol i da i mamo
r azumevanj a za ovu si t uaci j u. . ,
20e
Heren je istog dana, 21. marta, u 18,45 asova telefonom javio u Berlin da
ga je i Cincar-Markovi obavestio da e zbog demisije trojice ministara za popu-
nu vlade biti potrebno nekoliko dana, jer se mora pregovarati sa vie srbijans-
kih grupa, da je do poslednjeg asa pokuavao spreiti ostavke, ali na alost
bez uspeha i da se nada da e se posle popune vlade najhitnije sprovesti za-
kljuci za koje se veina kabineta izjasnila. (Podvukao V.T.)
209
NOVI PRITISAK VELIKE BRITANIJE I SAD NA JUGOSLAVIJU
DA ODUSTANE OD POTPISIVANJA
TROJNOG PAKTA STAV SOVJETSKOG SAVEZA
U to vr eme pritisak na kneza Pavla poveavao se ne s amo od st r ane V. Bri-
t ani j e nego i SAD. Pr ema br i t anski m t aj ni m dokument i ma, j avni m od poet ka
1972. godi ne, Filis Oti, i zmeu ostalog, kae d a j e mar t a 1941. br i t anski minis-
t ar i nost r ani h posl ova Idn ui ni o t aj nu poset u Grkoj, u nadi da e moi in-
kogni t o da poset i kneza Pavla u Beogr adu i da l i no s nj i m razgovara. Meu-
tim, knez Pavle je odl uno odbi j ao da ga pri mi . U svom t el egr amu od 20. mar-
ta 1941. br i t ansko posl anst vo u Beogr adu izvestilo je da su knez Pavle i nje-
gova supr uga predloili da umes t o toga doe do pr i vat ne i t aj ne poset e efa
Imperi j al nog general t aba.
Knez Pavle se izvinio br i t anskom posl ani ku, napomi nj ui da pr et post av-
lja da e Idn si gur no biti ljut na njega. On je govori o o svom starateljstvu
i pot rebi da del uj e u skl adu sa nar odni m eljama, r ekao da je nj egov Ge-
ner al t ab pesi mi st i ki raspol oen, d a j e naor uanj e voj ske neadekvat no, isti-
cao da Jugosl avi j a ne bi mogl a da bude agr esor i podseao na uase prvog
svet skog rat a.
Ve sl edeeg dana, 21. mar t a, br i t anski posmat r ai u Beogr adu bili su
uvereni da j e knez Pavle done o odl uku da pot pi e Tri part i t ni pakt , ali da j e
bio reen da trai nepovr edi vost grani ca Jugoslavije. Knez Pavle j e saopt i o
speci j al nom pr edst avni ku Fori n ofisa u Beogr adu T. Sonu da su Nemci pri-
hvatili sve ove uslove. On (knez Pavle) ost avi o j e na mene utisak kao d a j e
skor o pot puno savl adan svojim bri gama i odgovor nost i ma, izneo je Son. U
toj fazi, kral j or e je uput i o trei i oaj ni ki apel knezu Pavlu. Stiu mi iz-
vetaji, st aj al o je u poruci , da vl ada Vae kral j evske visosti r azmat r a mogu-
nost pot pi si vanj a spor azuma koji e, ma kakve bile ograde, koj e ona bude us-
pel a da dobi j e, svrst at i Vau zeml j u u oi ma sveta uz bok nepri j at el j a sl obode
a prot i v naci j a koj e se br ane. S obzi rom na duboko pri j at el j st vo i zmeu nai h
nar oda i zaj edni ke ideale koj i ma su obe nae zeml j e teile u povol j ni m i ne-
povol j ni m vremenima.ictK a mogu da ver uj em da su ovi izvetaji t ani . Dobr o
shvat am t eku si t uaci j u u koj oj se Vaa zeml j a nalazi, ali ako se Vaa vl ada
zaista nosi mi l j u da pr eduzme t ako ozbi l j an korak, s mat r am svoj om obave-
zom da st avi m do znanj a Vaoj kral j evskoj visosti da e t o skor o nei zbeno
dovest i u pi t anj e sr danost nai h odnosa. Naj ozbi l j ni j e mol i m Vau kraljev-
sku visost da odmer i ne s amo nepos r edne posl edi ce t akvog ina na si t uaci j u
u j ugoi st onoj Evropi, ve i dal ekosene posl edi ce po budunos t Jugoslavi-
je . . . Nai saveznici i pri j at el j i su svakog dana sve uvereni j i u nau pobedu.
Meut i m, kada t o vr eme bude dol o set i emo se k o j e bi o s nama a ko prot i v
nas . . . Veoma bi nas alostilo kad Vi ne bi st e bili meu oni ma prvi ma.
2 1 0
Br i t anska di pl omat i j a inila j e ogr omne napor e da povee Jugosl avi j u sa
Tur skom i sa Gr kom, koj a je nanosi l a udar ce i t al i j anski m t r upama u Alba-
niji. Za t o se, por ed Cerila, nepr eki dno zalagao b r i t a n s k i mi ni st ar i nost r ani h
posl ova Ant oni Idn koji je, kao to je ve napomenut o, u t om cilju nedel j ama
boravi o na Malti. Gr koj i Turskoj . Bri t anci su j asno videli da se Jugosl avi j a
u t oku 1941. godi ne nalazila u sve teoj situaciji zbog sve j aeg Hi t l erovog pri-
t i ska i zaht eva da pri st upi Tr oj nom pakt u, nar oi t o od 1. mar t a kada mu je
pri st upi l a Bugarska. Jugoslavija, i ako usaml j ena i okr uena silnim nepri j at e-
ljima odol eval a je tim pri t i sci ma, odugovl ai l a pregovore, lavirala i zmeu Ne-
make i Italije, poput al a Nemakoj kao dal eko naj opasni j em susedu i teila
da to due ouva neut r al nost . Sr edi nom mar t a 1941. godi ne vl ada Cvetkovi-
Maek nalazila se u naj t eoj situaciji, j er su nast upi l i kri t i ni t renuci , kada je
mor al a donet i s udbonos nu odl uku.
Kar akt er i st i no je da su knez Pavle i vl ada ve due vr emena drali u za-
toenitvu dr Milana Stojadinovia osvedoenog prijatelja Berlina i Rima, i
da su, iz boj azni da ga Nemci silom vrat e na vlast, kao t o su uradi l i s Pj er om
Laval om u Fr ancuskoj , 15. mar t a obavest i l i br i t ansku vladu o svoj oj namer i
da ga ukl one iz zemlje. Na to je u Donj em domu, pr ema r ei ma Ri arda Bat-
lera, pods ekr et ar a za spol j ne posl ove, br i t anska vlada izrazila s pr emnos t da
izae u susret t oj elji, t ako da j e dr St oj adi novi pr edat na uvanj e bri t an-
ski m vl ast i ma.
2
'
0

Svojom ogr omnom voj nom moi, razbijanjem Bal kanskog front a - kojeg
su Bri t anci upor no pokuaval i da organi zuj u, ali bez real ni h izgleda na uspeh,
jer je Nemaka svoj om agr esi vnom i bezobzi r nom di pl omat i j om svaki m da-
nom, u t om neur al gi nom pr ost or u, sticala vel i ko pr ei must vo nad V. Brita-
nijom i neodl uni m Sovjetskim Savezom. Iako je bila veoma uznemi r ena pe-
net r aci j om Nemake i V. Bri t ani j e na Balkan, j er su se j une evr opske gr ani ce
SSSR-a naj opasni j e mogl e ugroziti iz Rumuni j e, Bugar ske i Tur ske kr oz Bos-
for i Dardanel e, sovj et ska vlada - vezana ugovor om sa Nemakom od 23. av-
gust a 1939. godi ne - kl oni l a se got ovo svakog, pa i naj manj eg zaot r avanj a sa
Nemakom, j er nije elela da pogor ava odnose sa nj om koji su, pr ema Hit-
l erovoj oceni , bili vrlo dobri , j er ove zeml j e razdvaj aj u j edi no Fi nska i Carig-
rad.
2
'
01
' Karakt eri st i no je da se sovjetska vlada na sve nemake balkanske iza-
zove, na sve za SSSR nesumnjivo provokativne poteze i neprijatne pokrete tru-
pa, zadovoljavala da uputi neku protestnu ali blagu notu. Kad su naci st i ki
avioni sve ee prel et al i sovj et sku grani cu, kad su Maar ska, Rumuni j a i Bu-
garska pri st upi l e Tr oj nom pakt u, kad su nemake divizije ul e u ove zeml j e
i di r ekt no ugroaval e bezbednost grani ca Sovj et skog Saveza, sovjetska vlada
je samo upuivala memorandume i note, ili preko TASS-a objavljivala saopte-
nja u vidu blagih upozorenja.
2
^ Tako je agrsi vnost nemake di pl omat i j e
rasla do bezonosti, samo joj se u to vreme suprotstavljala V. Britanija. Vezu-
jui se za Nemaku i novi por edak, Rumuni j a je prva podl egl a. Maar ska je
pr oput al a nemake t r upe u Rumuni j u i dal j e u Bugar sku za napad na Gr ku
i za rat ni pohod Barbarossa, tj. za napad na Sovj et ski Savez, pl ani r an za ne-
del j u 15. maj a. Dosta ot ar pr ot est sovj et ske vl ade bugar skoj vladi bi o j e s amo
i ndi r ekt an pr ekor Nemakoj , ali se na to nisu osvrt al i r.i pr edsedni k bugar ske
vlade Filov (<t>n.\OB BorAaH). a j o manj e nemaki mi ni st ar i nost rani h poslova
Ri bent rop, t ako da se sve svrilo na not ama i pr ekor i ma.
2 1 0 d
Oi gl edno j e d a j e sovj et ska vl ada t eka srca poput al a Nemakoj , u te-
nji da j oj se ne zameri suvie, da ne bi dol o do sukoba, za koji Sovj et ski Savez
j o nije bi o s pr eman - t r ebal o mu j e j o dost a vr emena za pr i pr eme. Drugi m
rei ma, Sovj et ski Savez j e zbog t oga bio pr i mor an da iskljuivo gl eda svoje
interest-, pa i u pogl edu Jugosl avi j e, i ako j e bl agonakl ono gl edao na ot por ju-
gosl ovenske vl ade na ne ma ke priti- ke. esti, t akor ei nepr es t ani zaht evi Ko-
muni s t i ke par t i j e Jugosl avi j e i na pi e dni h snaga da Jugosl avi j a skl opi savez
sa Sovj et ski m Savezom bili su ner eai ni , j er Sovj et ski Savez, iz navedeni h raz-
loga, ni j e bi o s pr e ma n da ui ni ni t a vie od s kl apanj a pakt a o pri j at el j st vu
i davanj a mor a l ne podr ke. Pr ema t ome, j ugos l ovens ka vl ada se u naj kri t i -
ni j em per i odu, u t oku 1941. godi ne, ni j e mogl a nadat i ni kakvoj ef i kas noj pod-
rci i voj noj pomoi ni sa koj st r ane, ak ni od V. Br i t ani j e i SAD, pa je i to
j edan od razl oga t o j e kapi t ul i r al a.
Britanski ministar inostranih poslova je 21. ma r t a zamol i o svog ambas a-
dor a u Moskvi Kri psa da izvidi da l i su Sovj et i s pr e mni da ponu neku ak-
ciju r adi odvr aanj a Jugosl avi j e od Tr oj nog pakt a. Kr i ps j e o d ma h zat rai o
sast anak sa pomo ni kom kome s a r a za i nos t r ane posl ove Vi i nski m
(BHUJMHCKII AiiApen HiivapeBim), ali on, u t om t r e nut ku, ni j e bi o vol j an da
o t ome r azgovar a. Tek po t o se kons ul t ovao sa nadl eni m, Vi i nski j e odgo-
vor i o da ne post oj e usl ovi za di skusi j u i zmeu dve vl ade o op t i m pol i t i ki m
pi t anj i ma, kao t o j e pi t anj e Jugosl avi j e i da br i t ans ka vl ada t r eba da pr ome ni
svoj u op t u pol i t i ku pr e ma Sovj et s kom Savezu, poevi od me r a e konoms ke
bl okade, pa do pr i znanj a bal t i ke si t uaci j e, ako j e vol j na da se vode takvi
razgovori . Tako j e br i t ans ka i ni ci j at i va da se Sovj et ski Savez ukl j ui u j ugos-
l ovensko pi t anj e pr opal a.
Meut i m, j ugosl ovenski posl ani k u Moskv i Gavri l ovi samoi ni ci j at i vno
je poset i o Vi i nskog i pi t ao ga kakav bi st av zauzel a sovj et ska vl ada u sl uaj u
da su t ani glasovi o pr i s t upa nj u Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u? Viinski j e od-
govor i o da bi SSSR u odnos u na Jugosl avi j u i mao isti st av kao i pr e ma Bu-
gar skoj . Gavri l ovi j e i pak upi t ao da l i sovj et ska vl ada i ma n a me r u da net o
ui ni pr e nego t o Jugosl avi j a pri st upi Osovi ni , a ne ona ko kao t o j e t o bi l o
u sl uaj u sa Bugar skom? Vi i nski je opet kons ul t ovao nadl ene i kasni j e po-
zvao Gavri l ovi a da mu s aop t i da sovj et ska vl ada, po t o j e st ekl a ut i sak da
j e Jugosl avi j a rei l a da pr i st upi Osovi ni , s ma t r a i zl i nom svaku i ni ci j at i vu. A
na Gavr i l ovi evo pi t anj e: Sta bi sovj et ska vl ada ui ni l a ako bi nj en ut i sak de-
mant oval e i nj eni ce? Vi i nski j e dos l ovno odgovor i o: Ako bi j ugosl ovenska
vl ada za dva da na nedvos mi s l eno dokazal a da nee pr i st upi t i Osovi ni , t ada bi
SSSR bi o s pr eman da sa Beogr adom ot vori pol i t i ke razgovore.
211
Ovakav
odgovor mogao bi se pr ot umai t i kao el j a sovj et ske vl ade da se Jugosl avi j a
angauj e pr ot i v Nemake r adi ods t r anj i vanj a nj enog napada na Sovj et ski Sa-
vez. Br i t anska vl ada j e t o podr aval a u nadi da e st vori t i usl ove za s ar adnj u
sa SSSR-om, oseaj ui da bi event ual na i nt er venci j a Moskve i mal a i skl j ui vo
di pl omat s ki kar akt er .
2 1 2
Britansku vladu ohrabrila je Titova inicijativa poetkom marta da se uspos-
tave neposredni kontakti sa krugovima srpske prozapadne opozicije, posebno sa
lanovima Srpskog kulturnog kluba, da bi se zajednikom politikom nacio-
nalne odbrane- pruio otpor pristupanju Trojnom paktu. Tada je Komuni s t i ka
par t i j a jo s mat r al a da nee doi do r at a i zmeu Ne ma ke i SSSR-a, ne isk-
l j uuj ui zakl j uenj e nekog ugovor a Jugosl avi j e sa Ber l i nom, ali ni kako Troj-
nog pakt a, i pod us l ovom da Jugosl avi j a zakl j ui pakt sa Sovj et ski m Savezom.
Ti t o j e s t ekao dos t a j asan ut i sak o pr eovi ai vaj uoj at mos f er i me u s r ps ki m
bur oas ki m s t r a nka ma da se s upr ot s t avl j aj u pot i nj enost i j ugos l ovens ke vla-
de i pos e bno kneza Pavla Nemakoj . Zat o j e ovl ast i o svoga pr eds t avni ka da
se zaj edni ki or gani zuj u demons t r aci j e pr ot i v pr i s t upanj a Jugosl avi j e Troj-
nom pakt u. Komuni st i su nali u Beogr adu izvor veoma vanih i nformaci j a
u novi naru akr edi t ovanom u Cent r al nom pr esbi r ou (Di mi t ri j evi u - V. T.)
koji j e pr i pr emao konf er enci j e za t ampu mi ni st r a i nost r ani h posl ova Ci ncar-
Markovi a, od koga su saznali da e vlada kapi t ul i rat i pod ne ma kom pre-
si j om.
213
S dr uge st rane, beogr adske vlasti su nast oj al e da obj asne j avnost i da j e
vl ada pr i mor ana da pr i st upi Tr oj nom pakt u, j er Jugoslavija nije vojniki pri-
pr eml j ena, a Velika Br i t ani j a nije u st anj u da za nekol i ko meseci bi l o i m
snabde Jugosl avi j u i da Tur ska zavarava Br i t ance koj e e napust i t i kad se
nau u nevolji. Bri t anski posl ani k Kampbel je zat rai o od svoje vl ade da od-
govori na ove ar gument e pr eko sr pskohr vat ski h emi si j a BBC-a, u koj i ma e
se isticati d a j e Velika Bri t ani j a daval a i da daj e p o mj Grkoj , da e i Jugos-
lavija dobi j at i pomo i od Velike Bri t ani j e, i od SAD, i da bi j oj dobr o doao
plen u Albaniji. Agenti Int el i dens servi sa su ef i kasno podraval i ovu propa-
gandu, obasi paj ui zeml j u pr ot i vnemaki m pr ospekt i ma i l eci ma, da bi izaz-
vali saszrevanj e r evol uci onar ne kl i me. Oni su davali i fi nansi j sku pomo ne-
kim kr ugovi ma sr pske opozi ci j e i usr edsr edi l i svoje napor e na l j ude koji su
imali ost vari t i dravni udar .
Kol ebanj a br i t anskog mi ni st r a i nost rani h posl ova Idna, u pogl edu revo-
l uci onar ne akci j e u Jugoslaviji, odj ednom su nest al a kad ga j e Kampbel izves-
tio i z Beogr ada da j e situacija post al a j o neodr eeni j a zbog ost avki t roj i ce
mi ni st ara. Smat r aj ui da mu vie nisu pot r ebna obj anj enj a o mogunost i
dravnog udar a, on j e ovl ast i o Kampbel a da radi onako kako mu se ini naj-
bol j e ako ne bi i mao vr emena da se sa njim konsul t uj e. Idn j e pr epor ui o
Kampbel u da bi t r ebal o da i ma u vidu j ednu stvar, da pre no t o dozvol i mo
da Jugosl avi j a bude mal o po mal o uvuena u or bi t u Nemake, s pr emni s mo
na rizik da ubr zamo nemaki napad.
2 1 4
Uprkos j ugosl ovenski m s umnj ama u sposobnost ili elju Sovj et skog Sa-
veza da prui pomo Jugoslaviji u event ual nom s ukobu sa Nemakom, nepos-
r edno pr e pot pi si vanj a Tr oj nog pakt a bilo j e t aj ni h izvetaja da j e Sovj et ski
Savez s pr eman da prui mat er i j al nu pomo Jugoslaviji ako bude prui l a ot-
por Nemakoj . Na dan 22. mar t a kada j e br i t anski m l i deri ma bi l o j asno da se
j ugosl ovenska vl ada nalazi pr ed pot pi si vanj em Pakt a i da oni ne mogu u t ome
niim da j e srpee, ser St af or d Kri ps se sast ao sa sovj et ski m mi ni s t r om inost-
rani h posl ova Viinskim, u pokuaj u da privoli SSSR da pr eduzme neodl onu
akci j u ne bi li se sprei l o da j ugosl ovenska vl ada pot pi e Pakt. Viinski je od-
govori o da e konsul t ovat i svoju vl adu i videti da li je ona s pr emna da ita
pr eduzme, ali se vrat i o sa odgovor om (po svoj prilici od St al j i na) d a j e st var
ve r eena u nepovol j nom smi sl u i da nema ni eg t o bi Sovj et ski Savez mo-
gao u vezi s tim da uini.
214

Da bi pomogl e Veliku Bri t ani j u, SAD su pr eko zameni ka dr avnog sek-
r et ar a Samner a Velsa ( Sumner Welles) 21. mar t a opomenul e j ugosl ovensku
vladu da e vl ada SAD odma h zamr znut i sve j ugosl ovenske f ondove, da e od-
biti svaki zaht ev za pomo po Zakonu o zaj mu i zaj mu koji bi Jugosl avi j a za-
traila, ako Jugosl avi j a zakljui ma kakav spor azum sa Nemakom koj i m bi
se umanj i l i suver eni t et ili samost al nost Jugoslavije, ako Nemakoj ol aka da
napadne Gr ku ili br i t anske snage u Sr edozeml j u i ako u bilo kom pogl edu
pomogne osovi nske sile u voj nom ili pomor s kom smi sl u. Vlada SAD bi mogl a
odobr i t i s amo ugovor o nenapadanj u i zmeu Jugosl avi j e i Nemake i ni t a
vie. U pr ot i vnom. Jugosl avi j a bi izgubila si mpat i j e vl ade SAD.
215
Knez Pavle se nije mnogo osvrtao na pritiske, uveravanja i obeanja Velike
Britanije i SAD. ve je podr ao napor e pr esedni ka Cvet kovi a za reavanj e
krize vlade i saglasio se sa Ci ncar Markovi em da se posl ani ci ma u Londonu,
Moskvi i Vai ngt onu dadu i nst urkci j e kako da obj asne razloge zbog kojih j e
Jugoslavija pr i nuena da se spor azume sa Nemakom. Pos t oj e i st akao napo-
re Jugoslav ije da se i zbegne rat na Bal kanu, zatim revi zi oni st i ke zaht eve Bu-
garske i Maarske, neodl uan i kolebljiv stav Tur ske i zagonet an stav Sovjet-
skog Saveza, Ci ncar-Markovi je upozor i o na to da Jugoslavija, s obzi r om na
post oj eu si t uaci j u, ne moe voditi dr ugu pol i t i ku sem onu koj a obezbeuj e
nj enu sopst venu odbr anu, da ona moe voditi rat s amo ako bi bila napadnut a.
Zbog toga se u akt uel noj situaciji namee pot r eba da se u pr egovor i ma sa Ne-
makom pr onae di pl omat sko r eenj e koj e e Jugoslaviji omogui t i da nasta-
vi i sledi pol i t i ku mi ra i da odbr ani glavne dravne i naci onal ne i t erese, a to
su si gurnost , nezavi snost zemlje, njen i nt egri t et i t eri t ori j al ni suvereni t et , od-
bi j anj e svakog upl i t anj a u rat i, pre svega, da ni ko od zaraeni h st r ana ne is-
koristi j ugosl ovensku t eri t ori j u kao bazu za napad na dr ugu zar aenu st r anu.
Svoje i nst rukci j e pomenut i m posl ani ci ma Ci ncar-Markovi c j e zavrio poziva-
jui ih da u navedenom smi sl u obj asne zvani ni m kr ugovi ma i nai m prija-
t el j i ma nau si t uaci j u. . .
216
Italijanski ambasador u Sofiji obavestio je Palatu Kidji da je u Beograd sti-
gao bri t anski vojni at ae u Sofiji pukovni k Ros (Ross A.), j edan od najaktiv-
nijih i naj opasni j i h agenat a, koj e London i ma u Bugarskoj . On dobr o poznaj e
sl ovenske jezike i ima veliko i skust vo u kont akt i ma sa l j udi ma u zeml j ama is-
t one Evrope. A pot o je ot put ovao iz Sofije u Jugosl avi j u umes t o u Tursku,
on e svakako traiti kont akt e sa sr pski m voj ni m kr ugovi ma koji su prot i v
Osovi ne i razviti pr opagandnu akt i vnost , kako bi ovim kr ugovi ma pr edoi o,
mogunost i pr ednost napada na i t al i j ansko krilo u Albaniji.
217
Zbog t oga su neki italijanski politiki krugov i nagovaral i Musol i ni j a da
se da ot por koncesi j ama i pri vi l egovanom pol oaj u Jugosl avi j e u okvi ru Troj-
nog pakt a. Tako je, na pr i mer , senat or Dudan 21. mar t a uput i o pi smo Muso-
liniju, u koj em je konst at ovao d a j e Beograd pomagao i da e na sve mogue
nai ne pomagat i Vel i koj Bri t ani j i i Gr koj na nau t et u i svim sredstv i ma ko-
liko mu to dozvol j ava geografska i voj na situacija. Bilo bi pogr eno i t et no
ako se to ne bi popravilo. Ako se govori o jugoslovenskom zahtevu za garan-
t ovanj em teritorijalnog integriteta, onda t reba naci neku di pl omat sku for-
mu, el ast i nu i za nas zadovol j avaj uu. . .
2 1 8
DRI GL ULTIMATI M JUGOSLOVENSKOJ VLADI
Ri bent r op se jo 21. mar t a sast ao sa maar ski m mi ni st r om i nost r ani h poslo-
va Bar doi j em u Mi nhenu (gde se i Hi t l er nalazio u svom speci j al nom vozu
- V. T.) i i skori st i o tu pri l i ku da porui maar s koj vladi u Budi mpet i da ne
st vara dal j e smet nj e ul asku Jugosl avi j e u Trojni pakt , nai me, da pri hvat i ga-
rani i j e koj e se daj u Jugoslav iji, uveravaj ui Bardoi j a da su maar ski zahtevi
u svakom sl uaj u u dobr i m r ukama kad su Maari zaj edno sa Nemakom.
lako je Nemaka vlada 22. marta donela odluku da okona odlaganje pristupa-
nja Jugoslavije Trojnom paktu i insistirala da Heren u ultimatovnom tonu pred-
uzima potrebne mere da prinudi Jugoslaviju da pristupi paktu najdalje da 24.
marta, Hitler nije sa sigurnou mogao da obavesti Vrhovnu komandu da li se
moe ili ne moe oekivati neki potez jugoslovenskih snaga u skorim operacija-
ma protiv Grke. S dr uge st rane, im je dobi o vest o krizi vl ade u Beogr adu
i Ri bent r opovom ul t i mat i vnom kor aku. Musol i ni se pobr i nuo da t aj no privu-
e poj aanj a na i st onu grani cu radi stabilizacije odbr a mbe nog por et ka svo-
jih t r upa.
2 1 9
Zbog nast al e si t uaci j e - usl ed ost avke t roj i ce mi ni st ar a i krize j ugosl oven-
ske vlade - Ri bent r op je o t ome hi t no r ef er i sao Hi t l eru, koji se nalazio u spe-
ci j al nom vozu u Mi nhenu i odat l e, posl e konsul t aci j e 22. mar t a u 01,25 asova,
posl ao t el egr am br. 320 Mi ni st arst vu i nost r ani h posl ova u Berl i n, gde je pri-
ml j en u 02,25 asova, a odat l e istog dana u 04,50 asova upuen fon Her enu
u Beograd. To je, u stvari, bi o drugi ultimatum, pa t aj t el egr am i znosi m u ce-
lini. On glasi:
Molim obavest i t e vl adu pri koj oj st e akr edi t ovani sl edee: ost avl j am
vama da li et e radi toga doi u dodi r sa mi ni st r om spol j ni h posl ova, pred-
sedni kom vl ade ili Knezom- namesni kom.
Vlada Raj ha smat r a nezgodnom situaciju u koj u j e dovedena Cvetkovie-
va vlada zbog ost avke trojice ministara. Meut i m, ona smat ra da je hi t no po-
t r ebno. u i nt eresu Jugoslavije, da se ova unut r a nj a pol i t i ka t ekoa koj a je
iskrsla rei odmah na ovaj ili onaj nain. Inae, Jugosl avi j a e u kr aj nj e kri-
t i nom t r enut ku za zeml j u liiti sebe mogunost i da pr eduzi ma akci j e u pi-
t anj i ma spol j ne pol i t i ke i pokazat i se nes pos obnom da dri kor mi l o. Situacija
je sada takva da smo mi jo uvek spremni, do 24. marta, najdalje do 25. marta,
da zakljuimo pripremljene sporazume. Japanski ministar spoljnih poslova stile
u Berlin 26. marta, a i druga spoljnopolitika pitanja zahtevae nau punu pat-
nju, tako da se datum za sastanak sa Jugoslovenima moe uzeti u razmatranje
tek kad zakljuenje predvienih sporazuma ne bude vie imalo mnogo spornih
taaka. Mi smo sloga uvereni da e Cvetkovieva vlada brzo povratiti svoju spo-
sobnost za akciju tako da ugovoreno vreme za Jugoslaviju nee istei neiskori-
eno. (Podvukao V. T.).
Vaa izlaganja u gor nj em smi sl u prui e Cvet kovi evoj vl adi efi kasan ar-
gument da osuj et i sve t endenci j e za pr oduenj e krize koj e bi se mogl e t amo
pojaviti. Sem i zvrenj a ovog demar a, mol i m da sa vae st r ane t akoe ui ni t e
sve, pod svim okol nost i ma, da se pr i st upanj e Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u ost-
vari u ut vr eno vr eme.
Molim j avi t e t el egrafski u opt i m pot ezi ma i brzo o dal j em razvoj u ta-
monj e si t uaci j e.
Ri be nt r op"
0
Istoga dana u 18 asova nemaki konzul u Zagrebu Frojnd poslao je teleg-
ram u Berlin i fon Herenu u Beograd u koj em izvetava da su policijski at ae
za t ampu u Beogr adu Kr aus (kasni j e ef Gest apoa u Srbi j i - V. T.) i r ef er ent
za t ampu u Zagrebu Mi t er hamer ( Mi t t er hammer Ot t o) 21. mar t a imali sasta-
nak sa Maekom i Kout i em. Tom pri l i kom Maek im je u pover enj u saop-
tio da mu je ovdanji konzul SAD r ekao da nj egova vlada zna da se hrvat ski
i sl ovenaki pol i t i an zauzi maj u za pr i st upanj e Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u i
da e posl edi ce t akvi h i nt ervenci j a pogodi t i Hr vat e i Sl ovence, a Srbi e Ma-
eka, Kout i a i Kul ovca smat r at i i zdaj ni ci ma i svaliti krivicu na njih za even-
t ual ne pobune.
2 2 1
Fon Heren je 22. marta u 22,40 asova poslao Ministarstvu inostranih po-
slova telegram u koj em je, i zmeu ostalog, izvestio:
- d a j e poset i o Ci ncar-Markovi a, Cvetkovia i kneza Pavla, Maeka i Ku-
loveca i da im je, u skl adu sa pr i ml j eni m t el egr amom (od 04.50 asova - V.
T.), veoma energino izloio situaciju;
- da je st ekao ut i sak da upr kos svim t ekoama, st var no post oj i vrst a
odl uka za pr i st upanj e Tr oj nom pakt u, i da se sa pover enj em gleda na mogu-
nost da se in pr i st upanj a obavi do kr aj nj eg roka koji s mo odredi l i ;
- da mu je Cvetkovi r ekao da svakako oekuj e da e naj dal j e do 23. mar-
ta zavriti popunj avanj e vlade, iako nailazi na mnoge t ekoe, j er mu je po-
sebno stalo da u vr eme pr i st upanj a ne bude prazni h mest a u vladi, nar oi t o
u nj enom s r ps kom delu;
- da su ga Maek i Kul ovec uveravali da e konano r eenj e nemako-
j ugosl ovenski h odnosa biti i skr eno pozdr avl j eno od st r ane hrvat skog i slove-
nakog st anovni t va, izuzev mal obr oj ni h ovi ni st i ki h krugova, i da su se oni
zbog toga u t oku veanj a od samog poet ka ener gi no zalagali za ovo reenj e.
Ni j edan ni drugi, izgleda, ne s umnj a da e se, upr kos nast al i m t ekoama, os-
tati pri dat umu pri st upanj a koji mi elimo;
- da je razgovor sa Knezom- namesni kom voen u neos por no prijatelj-
skoj at mosferi i da mu je izjavio da ce se pridravali svoje odluke, pot o je vr-
sto uveren da ona odgovara stvarnim i nt eresi ma Jugoslavije: i
- da oekuj e da e se popuna vlade uspeno zavriti naj kasni j e u t oku 23.
mar t a.
2 2 2
POSLEDNJI (TRECL) ULTIMATUM JUGOSLOVENSKOJ VLADI
Cvet kovi je nast oj ao da t o pr e rei krizu vlade, i pored toga to je dobi o
linu por uku od Cerila, koji ga je j o j edanput pozvao da se uj edi ni sa Tur-
skom, i ako ona upr avo t ada nije pokazi val a ni kakvu namer u da se angauj e
u sl uaj u napada Nemake na Grku. Meut i m, ni Cerilov apel, ni pritisak
amer i kog posl ani ka Lejna, nisu pokol ebal i Cvet kovi a da trai hi t no r eenj e
krize vlade, koju su i Ceril i Lejn eleli da produe. On je ipak obeao Lejnu
da e nast oj at i da odugovl ai pr egovor e sa Nemakom i uveravao ga da pri-
st upanj e Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u ne t r eba smat r at i kao pot ez prot i v SAD
ili Velike Bri t ani j e, j er je pakt isto politike, a ne voj ne pri rode. Ali Cvet-
kovi nije mogao ispuniti obeanj e o pr oduavanj u pr egovor a sa Nemakom,
j er je nemaki mi ni st ar i nost r ani h poslova - podst aknut i nj eni com da jugos-
lovenski rukovodi oci i zbegavaj u obavezu u pogledi dat uma pot pi si vanj a Troj-
nog pakt a - preko fon Herena 23. marta ujutro saoptio trei - istinski ultima-
tum: Jo do ponoi mora se znati odluka zbog neophodnih priprema za cere-
moniju u Palati Belvedere.
223
Unutranja politika situacija u Jugoslaviji vrlo brzo je postala eksplozivna.
jer se i del i mi na kriza vl ade odmah odrazi l a i na ve i onako nest abi l nu sa-
r adnj u Srba i Hrvat a. Naime, zbog ostav ke mi ni st ra Budisavljevia, predst av-
nika glavnih sl edbeni ka Srba u Hrvat skoj u Samost al noj demokr at s koj stran-
ci (SDS), mogl o je doci do raski da sar adnj e i zmeu ove st r anke i HSS, a t i me.
po mi l j enj u Maeka, i do gubl j enj a t ekovi na ost vareni h Spor azumom Cvet-
kovi-Maek. Zat o je Maek, pr ema saopt enj u Krnjevtca. izgleda pokuao da
upot r ebi sav svoj ut i caj da i zbegne r ascep koalicije, daj ui do znanj a rukovo-
di oci ma SDS d a j e njihov najvei i nt eres - pot o oni predstavljaju i deo hrvats-
kog st anovni t va - da pr odue sa sar adnj om, da bi se sprei l e event ual ne po-
sledice koje bi t et i l e sadanj em hr vat skom pol oaj u, a kori st i l e Pavel i evoj
st ruj i u budunost i .
S dr uge st rane, u Beogr adu je pol i t i ko vr enj e rasl o iz asa u as, j er su
srpski politiki, vojni i vjerski krugovi (a nesumnj i vo i KPJ - V. T.), uz anglo-
amer i ku podr ku - poveli pravu pr opagandnu ofanzi vu prot i v pr i st upanj a
Tr oj nom pakt u. Knez Pavle nast oj ao j e da vri nepos r edne pr i t i ske na sr pske
naj ut i caj ni j e linosti, naroi t o na pat r i j ar ha Gavrila i na pr eds edni ka sr pskog
kul t ur nog kl uba Sl obodana Jovanovi a. t vrdei da e se pr i st upanj e Tr oj nom
pakt u izvriti uz niz garantija za zatitu t eri t ori j al nog i nt egri t et a i suvereni -
teta, da bi i h naveo da smi r uj u st anovni t vo. Meut i m, ne s amo da su njegovi
pritisci bili uzal udni , nego j e na njih dobi j ao nove pr et ee opome ne da ne do-
nosi odl uke koje su u suprot nost i sa t radi ci j ama i naci onal ni m oseanj i ma
Srba.
224
Tako su se Mihailo Konst ant i novi , Cubri l ovi i Budi savl j evi dogo-
voiili da Konst ant i novi i Sl obodan Jovanovi zat rae pr i j em kod kneza i da
mu pr edoe nepri hvat l j i vost Pakla za Jugoslaviju. Sl obodan Jovanovi j e t o
odbio, posto je ve jednom bio kod kneza, ali je Konstantinovi uspeo da ga
odvede kod mi ni st r a vojske general a Peica. Pot o je 22. mar t a u 18 asova
primljen kod kneza. Konstantinovi mu je izneo razloge ostavke i izjavio da
nar od gleda na pr i st upanj e Troj nom pakt u kao na kapi t ul aci j u. Zat i m mu j e
pr edao Odl uku Konferenci j e Udruenja rezervnih oficira protiv Pakta i pred-
loio mu da sasl ua mi l j enj e ml adi h general a meu koj i ma j e pome nuo ge-
nerala Simovia i Pet rovi a Poto mu je knez obeao da e jo razmisliti o
svemu i da nita nije definitivno reeno, Konstantinovi je na kneevu elju
pri st ao da se ne povue s pol oaj a mi ni st ra, ali s amo do 23. mar t a u podne.
Knez je oi gl edno eleo da se kriza vlade zavri bez mnogo pot r esa, j er se vie
nije mogl o nita menj at i . Uostalom, u donoenj u naj vani j e odl uke uest vo-
vao je i sam knez.
225
OTPOR GENERALA SIMOVI A
I PATRIJARHA GAV RILA
Prilikom audi j enci j e kod kneza Pavla 23. mar t a pr e podne, general Si movi
(za koga se znalo da je odl uan prot i vni k pr i st upanj a Tr oj nom pakt u) izneo
je sve t eke posl edi ce pr i st upanj a pakt u i savet ovao knezu da se pri hvat i ot-
por, upozor avaj ui ga da e se u pr ot i vnom vojska pobuni t i i da e avi j at i ari
bombar doval i dvor i zgrade vl ade.
226
O t ome je general Si movi (t ada koman-
dant vazduhopl ovst va - V. T.) u svojim Memoarima napi sao:
' Sma t r a j u i da u ovom t e kom v r e me n u t r eba da o s t a n e mo sl oni i uj e di nj e ni oko vla-
de radi i zraza Sto snani j eg ot por a Hi t l er ovom pr i t i sku i t enj ama i pr edvi aj ui mogu e
kompl i kaci j e u nai m odnos i ma s Hr vat i ma, j a sam nas t oj avao do pos l ednj eg t r e nut ka da
ube di m u pr vom r e du Kneza Pavla, u ne ophodnos t odba c i va nj a Hi t l er ovog di kt a t a i odb-
r a ne nae n a r o d n e s l obode i dr a vne nezavi snost i . Nar oi t o sam nas t oj avao da ube di m mi-
ni st r a voj s ke i mo r n , a i m ge ne r a l a Pet r a Pei a, kome s am r ef er i s ao svakog e t vr t ka i pre-
ko nj ega oha \ e t a va o l anove v l ade. O t o me j e gener al Pei c r ef er i s ao i na sedni ci Mi ni st ar -
skog savet a. Ta koe r sam nas t oj avao da u t o ube di m i nael ni ka Gl avnog ge ne r a l t a ba a r m.
gener al a Pet r a Kosi ca. moga kol s kog dr uga i l i nog pr i j at el j a.
Pol ovi nom ma n a 1941 bio s am u dva ma ha pr i ml j en u audi j enci j u kod Km / a Names
ni ka po nj egovom pozivu. Na oba sast anka j a sam izlagao Knezu ver ovat ne na me r e Hi t l era
i mogui r azvoj dogaaj a Tom pr i l i kom s kr e nuo sam mu panj u na nepopul ai nosi liji
gove unut r a nj e i spol j ne pol i t i ke. Pri l i kom dr uge pos et e nar oi t o sam mu govor i o u/ m-
mi r enost i koj a vlada medu of i ci r i ma zbog nei zvesnost i o dr anj u vl ade i nj egovo t K /.
vog - neodl unog sl ava . . . da bi ga t o j ae i mpr es i oni r ao o nj egovoj l i noj si t uai iu u sluaju
ako bi i zdao naci onal ne i nt er ese, r ekao sam mu: -Ja jedva driim u rukama moje ufu u,
se desni, na slua] nepovoljnog obrta stvari i pogrenih odluka, bombarduju prvo mene i K.,
mandu vazduhoplovstva. polom Generaltab i ministarstva, pa i Vas u Belom dvoru-. Na ovo
se Knez Pavle ozbi l j no zami sl i o i nije ni t a odgovor i o Posle kr aeg cut anj a zapi t ao me: da
l i post oj i mogunos t odbr a ne od Hi t l er ovog napada. Odgovor i o sam mu: Jedini nai n bor-
be protiv nemakog munj evi t og r at a j e ger i l sko r at ovanj e, ost avl j aj ui deo snaga po plani-
nama u pozadi ni nepr i j at el j a, s t i m da se mor a ponovi t i Sol unski f r ont .
2 2 7
Meut i m, general Simovi, kao nael ni k t aba Vr hovne komande nije
t ako post upi o.
Pusto se izvetaji nael ni ka Glavnog gener al t aba nisu slagali sa milje-
nj em general a Simuvia. knez je naredi o da se i on pozove u dvor i da od ge-
neral a Si movi a uj e s upr ot no mi l j enj e o st anj u u vojsci. I zaista, Si movi je
u prisustvu kneza, Antia i Kosica ponovi o sve ono to je mal o pr e luga rekao
Knezu. Pot o je Si movi i zmenj ao nekol i ko ot ri h rei sa Koiem i Ant i cem,
i vrst o ost ao pri svome gl edi t u, tj. da t r eba odbaci t i Troj ni pakt . njegov ener-
gian slav uneo je uznemi renost i nespokoj st vo i kod kneza i kod Cvetkovi-
eve vlade.
Kada je oko podne ovog dana (23. mar t a) doao u pr edsedni t vo vlade.
Konst ant i novi je naj pr e upozor i o Maeka, Kuloveca i Sut ej a. a zatim i Cvet-
kovia, da u nar odu vlada vel i ko ogor enj e zbog pr i st upanj a Tr oj nom pakt u,
da je uo da postoji vrenj e i u vojsci i da je pravosl avna crkva zbog toga za-
kazala zasedanj e Si noda. On je t om pri l i kom izneo svoje mi l j enj e d a j e u za-
j edni ci s Tur skom i Gr kom mogue pruiti ot por i da t r eba organi zovat i kon-
cent r aci onu vladu. Maek g a j e posebno uver avao d a j e cilj ove odl uke da se
dobi j e u vr emenu, pot o e Nemci svakako napast i Sov jetski Savez, a t ada ce
nast al i sasvi m dr uki j a si t uaci j a. Zato vl ada t r eba da produi i zvoenj e poslo-
va oko pr eur eenj a drave na osnovu spor azuma i zmeu njega i Cvetkovi-
a.
228
Novi pokuaj kneza Pavla da pridobije podrku Srpske pravoslavne cr-
kve i svet enst va za Trojni pakt propal i su. Evo kako pat r i j ar h Gavrilo opi suj e
drugi susret sa knezom Pavl om:
Dana 23 mar t a 1941 godi ne , kud sam uveden u dvorski salon, zat ekao sam m
kr al j evsko vi soansl vo kneza names ni ka Pavla i nj. kr. vi soanst vo knegi nj u Olgu Malo / a
tim st i gao je g Miroslav Spal aj kovi c. a zat i m su uli ni vi soanst vo kr al j Pet ar II, u ur nt oi mi
kapet ana II klase, i oba si na kneza names ni ka Poli s mo na poziv knegi nj e u t r pezar i j u, i po-
t o sam blagoslov i o t r pezu, seli s mo za ruak Na r uku s mo razgovaral i o r azni m st var i ma,
ali o politici ni t a. Po r uku, ja s am pr vo sa ni v kr al j em, pa onda sa oba kneev ica. st oj ei
i zmeni o nekol i ko rei Pol om s mo svi preli u sal on, gde s mo popili kat u. a zat i m su rij v
kr al j i oba kneevi a otili. G. Spal aj kovi c i ja ost al i s mo sa vi soki m domai ni ma do 3 asa
u r azgovor u Razgovor je vei nom bio o pos t oj eem pol i t i kom st anj u. Ja sam uest vovao
ukol i ko sam mor ao, i nae g Spal aj kov ic je u i r okom obi mu davao svoj a r ezonovanj a da se
mor a ici put e m koj i m j e vl ada pol a. G. Spal aj kovi c j e t vr di o da nar od nece st r mogl avo u
pr opast , vec l o t rae izvesni poj edi nci koji hoe da i skori st e t eke pri l i ke i u svoj e pos ebne
i nt er ese.
Kad sam ja p n me t i o da je v l ada i nauguns al a r avu t akt i ku, i nije za zauzel o dr anj e pri-
pr emi l a j avno t nnenj e u nar odu, g Spal aj kovi c i knez namesni k brani l i su vl adu, a knegi nj a
j e dodal a da bi t r ebal o angaovat i svet enst vo. da se nar odu obj asni si t uaci j a. Na moj u pri-
medbu da ie to dunost bila vl ade ali je ona u razrogost i . i o nj enoi neslozi ve se u nar odu
zna Knez names ni k je to pr i znao, i i meni no naveo tri mi ni st r a, koji su prot i vni st anovi t u
vl ade. Konst at oval i smo. da l o ni j e dobr o, da se u uvi m pr i l i kama nesl oga pojav Ijuje, kad bi
t r ebal o da j e u cel oj dravi j ednodu nos t . j er ce t akva r azmi moi l aenj a od nepr i j at el j a biti
i skor i cena Pr i met i o sam da j e gospodi n Spal aj kovi c bi o vat r eni br ani l ac pravca, koj i m j e
kra!| evska vl ada posl a
Kako je \ r eme bilo odmakl o, ja sam pot r ai o dozvol u da poem, i g. Spal at kov i je os t ao
i dal j e sa vi soki m domai ni ma. Ja sam napus t i o Beli dvor u 3 asa po podne i do a o u Pal
ri j ari j u
228
*
POSLEDNJI POKUAJI SAD I V BRITANIJE
DA JUGOSLAVIJA NE PRISTUPI TROJNOM PAKTU
U svakom sluaju, tada je ve bilo poznato da se beogradska vlada pr i pr ema da
pristupi Troj nom pakt u bez vojnih klauzula, koje se. /.bog tajnosti nisu smel e ob-
jav iti. Jugoslovenski poslanici u Vaingtonu i Moskvi, Fotic i Gavrilovi, interp-
retirali su instrukc ne Cincar-Markovia u smislu pot r ebe pri st upanj a Troj nom
paktu, ali ih se nisu dizali, ve su ot vor eno izraavali svoje nesl aganj e i ak pretili
ost avkama. Nasuprot njima poslanik u Londonu Subot i se pri dravao tih inst-
rukcija, ali nije pokuavao da brani politiku svoje vlade, kada mu je pomoni k
podsekret ara u Forin ofisu Sardent (Sargent Sir Or me) u crni m boj ama opi sao
sudbi nu koja eka Jugoslav iju kad stupi uz bok sila Osovine. Subot i je na to
samo izrazio nadu da Velika Britanija nee smat rat i da Jugoslav ija ima namer u
da promeni svoju politiku ili napust i svoje prijatelje ako pot pi e neki ugovor sa
Nemakom. Sardent je naglasio da se u Londonu ima u vidu uasno teak po-
loaj kneza Pavla i potvrdio da Britanci, ako Jugoslavija zakljui neki politiki
ugovor sa Nemakom, nee v riti uzal udna pr ekor avanj a i prebacivanja, ve e
biti veoma zadovoljni ako se ne ost vare njihova mr ana predvi anj a i ako Ju-
goslavija - supr ot no iskustvu svih ostalih neut ral ni h zemalja - bude mogl a za-
drati pot punu nezavisnost, integritet i suverenitet, ali da ne vidi ni naj manj u
mogunost da se t ako net o desi.
229
Ameriki poslanik Lejn je 23. mart a, kasno po podne, poselio kneza Pav la. da
bi mu ponovo izloio stav SAD, i zatraio od njega da ne potpie Trojni pakt ili
da bar odloi sv aku odl uku za nedelju dana, kako bi se za to vr eme omogui l o
Turci ma da razjasne svoj stav Meut i m, knez Pavle je odmah izrazio svoje ube-
enj e da Turska ne eli da sarauj e sa Jugoslavijom, a zatim je izbezumljen i
duboko potiten - napao bugarsku zlobu, britansku tupoglavost i ' hrvats-
ku opoziciju odbi j aj ui da r azmot r e mogunost nepoi pi si vanj a pakt a i zbog ne-
sigurnosti svog linog poloaja. On t reba da ost ane na svom mest u jo samo pet
meseci i da mu je dunost da kralju Petru preda celovito kraljevstvo koje mu je
povereno posle smrti kralja Aleksandra. Zatim je uz. pot punu uzdrljivost povc-
rio Lejnu da e pakt koji e Jugoslavija potpisati, pored dve obj avl j ene obaveze
Nemake i Italije, imati jo jednu po kojoj se nikakva njihova rat na opr ema nee
smeti prevoziti pr eko jugoslovenske teritorije. Pored toga, knez Pav le je istakao
da mu nije bilo mogue odl aganj e potpisivanja pakta, jer ima vr emena samo do
pola noi da odgovori Berlinu. Opratajui se od Lejna. knez ga je uveravao da
ova neizbena odl uka nee umanj i t i njegove simpatije za Saveznike i da mu je
elja da Ruzvelt shv.iii uvak poloaj Jugoslavije. Tako je Lejnu preost al o samo
da lakonski izvesti Su it Depart ment : Pakt e se potpisati u Beu.
230
[ poruci predsctlh . hritunske vlade Cerila. koju je 23. mar t a uput i o pred-
sedniku jugoslovenske vlade Cvet kovi u, i zmeu ostalog, se kae da e Hitler i
Musolini sasv im si gurno pret rpet i konaan totalan poraz i da ni j edan razborit
ovek nc moe u to sumnjati, da i ma samo 65 miliona zlobnih Huna (od kojih
veina sada gui. tlai i pljaka Austrijance, Cehe, Poljake i mnoge druge st are
narode), a narodi Bri t anske Imperije i Sj edi nj eni h Drava blizu 200 miliona
samo u njihovim domovi nama i u Bri t anski m Domi ni oni ma, da je Velika Brita-
nija nepri kosnoveni gospodar okeana. t ako da e se amer i kom pomoi uskoro
postii i nadmonost i u vazduhu, da su Velika Britanija i SAD najbogatije i teh-
niki naj spremni j e i da proizvode najvie elika na svetu.
U svojoj poruci eril dalje kae:
. Mi znamo da sr ca svih ver ni h Srba, Hr vat a i Sl ovenaca kucaj u za sl obodu, integ-
ri t et i nezavi snost nj i hove domovi ne i da oni i maj u isti pogl ed u budunos t kao i svet koji
govori engl eski Ako bi Jugosl avi j u sada zadesi l a s udbi na Rumuni j e. ili ako bi ona poi ni l a
zloin kao Bugar s ka i post al a sauesni k u poku aj u uni t enj a Grke, nj ena pr opas t bi bila
si gur na i nepopr avl j i va Ona nee izbeci nego s a mo odl oi t i t eka i skuenj a r at a i nj ene hr ab-
re ar mi j e ce se onda bori t i s ame po t o budu opkol j ene i ods eene bez nade i pomoi . S dr u-
ge st r ane, r at na i st ori j a j e r et ko kada prui l a l epu pri l i ku od ove koj a se ukazuj e j ugosl o-
venski m ar mi j ama ako j e one i skor i st e dok j o i ma vr emena. Ako se Jugosl avi j a i Tur ska ud-
r ue sa Gr kom i uz pomo koj u moe da prui Br i t anska I mper i j a, ne ma ka aaj a e biti
zaustav Ijena i konana pobeda e biti i zvoj evana l ako s i gur no i odl uno, kao t o j e bilo pro-
li put
Ja ver uj em da ce Vaa eksel enci j a biti na visini svet ski h dogaaj a
J 3
'
Istog dana Cvetkovi je odgovorio na ovu poruku:
Zahval an sam Vaoj Eksel enci j i na speci j al noj por uci koj u ste mi izvoleli uput i t i . Ja
Vas mogu uver i t i da Jugosl avi j a ni kad ni u svojoi pr ol ost i a ni da na s nije pr est al a da vodi
r auna o naj hi t ni j i m i nt er esi ma svoga nar oda, uvaj ui l j ubomor no uvek svoju nezavi snost ,
sl obodu i i nt egri t et . Samo lim mo me n t i ma Jugosl avi j a se r ukovodi l a i r ukovodi ce se u svim
svoj i m me una r odni m akt i ma
2 3 3
Poto j e odl uka ve bila donet a, br i t anska i nt ervenci j a nije vie mogl a
nita izmeniti, i ako je j ugosl ovenska vlada teila da se ne zameri V. Britaniji,
SSSR-u i SAD. veruj ui d a j e ipak dost a postigla t i me t o je dobi l a nemaku
obavezu da se od Jugosl avi j e nece zaht evat i voj na i ost al a pomo koju je i nae
pr edvi ao lan 3. Troj nog pakt a.
2 3 3
Na sve pokuaj e V. Bri t ani j e da jugoslo-
venska vlada pr omeni odl uku i da prui ot por Nemakoj odgovor eno j e da
je rat s Nemakom nepri hvat l j i v zbog unut r anj i h prilika i voj ne nespr emnos-
ti.
234
Iako se bri t anska akci j a nije ograni aval a s amo na di pl omat ske kor ake
(Bri t anski kl ub u Beogr adu bi o je glav ni cent ar za pr opagandu, dopi sni ci bri-
t anski h listova dospeval i su svuda, meu ofi ci ri ma su Bri t anci imali podr ku,
a najjae upori t e imali su u pri vredni m krugovima), ipak su propali i ovi po-
sl ednj i pokuaj i Cerila i Idna, pa ak i br i t anskog kral j a da odvr at e kneza-
namesni ka i j ugosl ovensku vladu od pr i st upanj a Jugosl avi j e Tr oj nom pak-
t u.
235
Toga dana dolo je do pojaanih javnih manifestacija, velikih zborova i jav-
nih pretnji oruanim ustankom koje su zahvatile celu zemlju. Duhovi su se ras-
palili nar oi t o u Beogradu, a napet ost je vrt ogl avo rasl a zbog i renj a senza-
ci onal ni h vesti (meu koj i ma i one o br zom kr et anj u br i t anski h t r upa pr eko
june Grke i ul asku pr eko j ugosl ovenske grani ce u Var dar sku dol i nu, da bi
obrazoval e f r ont u sl uaj u event ual ne invazije sa severa, i o t ome d a j e knezu
Pavlu stiglo deset hi l j ada pr ot est ni h t el egr ama od poj edi ni h gr aana i pat ri ot -
skih organi zaci j a sa zbor ova u gr adovi ma i selima), kao i zbog odl uke Udru-
enja rezervni h ofi ci ra i bivih rat ni ka da r apust e godi nj i kongres u znak pro-
t est a protiv zakl j uenj a s por azuma sa Nemakom koji je nespoj i v sa au i
nezavi snou nacije. A pot o je inicijativa za r asput anj e kongr esa pot ekl a od
hrvat ski h del egat a, u Beogr adu se st ekao ut i sak da je nacija, kao ni kad pre
u j ugosl ovenskoj istoriji, vrst o uj edi nj ena pr ed zaj edni kom opasnou. Is-
t ovr emeno se saznal o d a j e sovj et ski ot pr avni k posl ova Lebedj ev pr edao Mi-
ni st arst vu i nost r ani h posl ova not u u koj oj je nj egova vl ada izrazila s pr emnos t
da sklopi pakt o pri j at el j st vu sa Jugosl avi j om ako bi ona odbi l a pakt sa Ne-
makom. Maek j e bi o i znenaen ovi m sovj et ski m kor akom. On j e r ekao:
Rusija j e zagonet ka i na nj u se ne moe r aunat i St abi l i zoval i s mo odnos e sa nj om,
obesi l i s mo i t u pu ku o r a me i ako j e pr azna. Nemaka | e lav, nepobedi v na kopnu. Velika
Br i t ani j a j e kr okodi l , nepobedi v na mor u. Mi se nal azi mo blizu dr el a lava i zat o se mo r a mo
pr avi l no post avi t i pr e ma n j e mu . "
6
U meuvremenu, Cvetkovi je 23. marta uvee uspeo da zameni dvojicu mi-
nistara koji su podneli ostavku (dr Dr agomi r Ikooi postavl jen je za mi ni st r a
soci j al ne pol i t i ke i nar odnog zdravija, a dr Caslav Nikitovi za mi ni st r a po-
l j opri vrede) i, poto je reio krizu vlade, otiao je u Beli dvor da odnese ukaz na
potpis Knezu. Dok su Maek i Sut ej ekali Cvetkovia da se vrati iz Dvora u
kabi net je upao mi ni st ar pr avde Konst ant i novi i hi st er i no vi knuo: Sve ide
naopako. Desie se net o st rano. U to je Cvet kovi t el ef onom pozvao svu
t roj i cu da dou u Dvor, gde su ih ekali knez Pavie, Cvet kovi i Anti, mi ni st ar
Dvora. Kad su stigli, Knez i m j e saopt i o da g a j e t o posl e podne poset i o ko-
mandant vazduhopl ovst va general Simovi, koji je v ie put a pr e toga opomi -
nj ao da on ne moe garant ovat i da se njegovi ofi ci ri nee pobuni t i i obor i t i
namesni t vo. Knez je t rai o mi l j enj e o novom razvoju dogaaj a, ali ni ko nije
ht eo da da mi l j enj e dok ne uj e ta e rei mi ni st ar v oj ske general Pei. Kad
je posl e j edan sta posl e poziva stigao, i kad su mu rekli zat o su ga zvali. Pei
j e odgovor i o da vrlo dobr o poznaj e Si movi a da bi ozbi l j no uzeo nj egove pre-
t nj e i da e ga za to pr ekor et i i t ako reiti celu stvar. Ni Maek. kako je sam
pisao, nije pri hvat i o Si movi evu opomenu, j er nikad nije uo o dr avnom
udar u obj avl j enom unapr ed, a pot om zaista i zvrenom.
237
Cvetkovi je, uz pomo kneza Pavla i Maeka, uspeo da ubedi mi ni st r a
Konst ant i novi a, t o j e - pr ema rei ma fon He r e n a - bila s amo pr i vr emena
mera, jer se oko njega bila polarizovala najjaa opozicija, dok je italijanski po-
slanik Mameli okarakl eri sao Dragomi ra Ikonica i a^lava Nikitovia kao figu-
re drugog reda.
238
POSLEDNJA SEDNICA KRUNSKOG SAVETA.
SAGLASNOST DA SE POTPISE TROJNI PAKT
Pot o je rok Ri bent r op v om ul t i mat i mu isticao 23. mar t a u 24 asa, a pod pri-
t i skom krize izazvatu ost avkom tri mi ni st ra i odl uni m ot por om gener al a Si-
movia, knez je odl ui o da jo jednom sazove Krunski savet. iako je odl uka
o pri st upanj u Tr oj nom paktu ve bila donet a 20. mar t a na Sest oj sednici
u dvoru. Ove veeri su se u dvor u na Dedi nj u kod kneza namesni ka, por ed
Konst ant i novi a, naj pr e nali: Cvetkovi, Maek, Sutej, Kulovec, Anti, Cin-
car-Markovi i general Koi, a kasni j e je pozvan i general Simovi. Pot o je
Simovi ponovi o isti stav pr ema Pakt u kao i pr e podne pr ed knezom, knez
mu je nar edi o da poe do Peica i da mu saopt i da je prot i vu Pakt a. Neza-
dovol j an to je knez pr i mi o Si movi a bez nj egovog znanj a i t o je od Si movi ca,
a ne od njega t rai o izvetaj o st anj u u vojsci, Pei je pr eko Si movi a por ui o
knezu da e podnet i ost avku. Pot o je posle toga t el ef onom pozvan u dvor
kod kneza. Pei je, u pri sust vu l anova Kr unskog savet a napao ods ut nog Si-
movi a, ponovo i st akao svoj u pri vrenost pr i st upanj u Tr oj nom pakt u i izja-
vio:
Ja sam prot i vu Nemaca i Pakta, ali mi ne ma mo dr ugog izlaza nego ovaj.
Niko nema pr avo da daj e ost avku zbog Pakt a i onaj ko to ini je izdajnik.
Na to se Konst ant i novi obr at i o Cvet kovi u reci ma: Na mene vie ne
moet e raunat i , a 24. mar t a podneo je pi smenu ost avku.
Cvetkovi je 23. mar t a oko 21 as pozvao Konst ant i novi a da odmah
dode u dvor. Pri dol asku sl uaj no se u ekaoni ci susr eo sa gener al om Simo-
viem koji mu j e est i t ao na upor noj bor bi prot i vu Pakt a. Posle izvesnog vre-
mena Konst ant i novi je na zasedanj u u dvor u izneo iste podat ke i svoje mi-
ljenje kao i pr e podne u Predsedni t v u vl ade kod Cvet kovi a i Maeka, tj. o
vrenj u u nar odu i vojsci i ver ovat nom ot por u ako se pri st upi Tr oj nom pakt u.
Knez je na to r ekao da ne eli sukob or gana vlasti i naroda, niti to da prihva-
t anj e Pakt a bude signal za napad na Grku. Na ozbiljnost si t uaci j e u zemlji,
koju je pr edoi o Konst ant i novi . Cvet kovi je, na upadi cu Ci ncar-Markovi a
o st var nom st anj u, samo sl cgao r ameni ma.
Svi prisutni, na elu sa knezom, sem Konstantinovia Ikoga je Pei zbog
padnete ostavke nazvao izdajnikom), bili su saglasni da se potpie pakt sa Oso-
vinom. Zatim je Cincar-Markovi podsetio prisutne da se pribliava rok ultima-
tumu i da hitno treba dati odgovor Nemcima.
239
O tim dogaaj i ma general Simov i u svojim Memoarima, pie, i zmeu os-
talog:
Oku 20,15 asova 23. ma r t a pozvao me t cl el onom deur ni ad] ul ant u Bel om dvor u i
saopt i o: da me knez oekuj e i da odma h doe m k nj emu . Kod kneza Pav la pr i ml j en sam
t ano u 20,30 asova . Knez me je upi t ao: Da li los os t aj et e pri gl edi t u da e pobedi t i En-
gl eska? Odgovor i o sam: Ost aj em i s ma t r a m da Engl eska gubi s\ e bi t ke osi m posl ednj e Za-
t i m sam mu saopt i o moj u na me r u da sut r a pr e podne odr i m konf er enci j u svi h st ar ei na
u gar ni zonu kod k o ma n d a ma Beogr ada, da pr odi s kut uj c mo o st anj u u vojsci i da to i znesem
mi ni st r u voj ske. Dodao sam: Donosi se odl uka o sudbi ni zeml j e i nar oda, a ni ko ne pi t a na-
r od i voj sku koji e i mat i sut r a da prol i vaj u krv za odbr a nu ot adbi ne i s kupo pl aene slo-
bode- Pot om sam u r azgovor u od pol a asa izneo knezu svoje mi l j enj e da j e vezi vanj e
za sile Osovi ne i st o t o i padanj e u r opst vo, iz koga se vie ni kada ne e mo izvuci: da bi sl oga
zakl j uenj e Tr oj nog pakl a znai l o svesno i svoj evol j no odr i canj e s l obode naeg na r oda i sa-
most al nost i nae drave na t a ni on-knez names ni k m Cvet kovi eva vl ada, neovl aena
od nar oda, ne ma j u pr avo i da bi t i me uinili zloin pr e ma na r odu i naot zavet noj misli -Pa
t ako ne mi sl e vai drugov i. m mi ni st ar vojni, ni nael ni k Gl avnog gener al t aba pr i met i o
je knez . Odgovor i o sam: Oni mi sl e da e ost at i mi r ni na svoj i m pol oaj i ma, a ne shvat aj u
j asno t eku si t uaci j u u koj u ce zapast i nar od . . . Ako su oni bili dobr i za mir, nisu dobr i za
ral . Uzmite na nj i hova mest a ml ade l j ude.
Knez je upi t ao: - Pa ko bi moga o doi za mi ni s t r a vojske? - Odgovor i o s am Uzmite
gener al a Bogol j uba Ilica ili gener al a Vlirkovica-
Posle t oga r ekao sam Knezu: U sl uaj u ako pot pi et e Tr oj ni pakt , izbice r evol uci j a u
nar odu i pobuna u be ogr a ds kom gar ni zonu. Nar od nee dozvol i t i da bude pr edat na milost
i nemi l ost nepr i j at el j u. A voj ska e del i l i os ecanj e Naroda posle kr at ke pauze Knez me
zapi t ao: -Da li sl e to saopl i l i mi ni s t r u Voiske? Idite odma h kod gener al a Peica i saopt i t e
mu t o t o st e meni rekli i Si mov u mu j e na t o pi t anj e odgovor i o da ce ici kod mi ni st r a voj-
ske posl e konf er enci j e kod koma nda nt a Beogr ada da bi mu t ek t ada saopt i o rezul t at dis-
kusi j e. - V. T.) Na moj u pr i me dbu da je ve dockan. Knez je r ekao: Ne mar i ni t a, j avi l e
mu da dol azi l e po mom nar eenj u. Bilo j e t ano 21 as.
U to je uao pr eds edni k vl ade Dragia Cvet kovi i Knez mu je rekao: Evo vi di t e i ge-
ner al Si movi je istog mi l j enj a kao i vi i ja da Pakt ne t r eba pot pi s at i .
Genar al Pei pr i mi o me oi t o nezadovol jan, t o j e Knez me ne zvao i pi t ao za mi l j enj e
i nar edi o mi je da ode m nazad u Dvor i Knezu saopl i m nj egovu us me nu os t avku na po-
l oaj mi ni st r a voj ske Dodao j e da on s mat r a da ce pobedi t i Nemaka i da mi mo r a mo ii
sa nj om. Na moj u pr i me dbu . da e pobedi t i Engl eska on j e odgovor i o: Znam da t i t ako
misli ali ti si jedini koji t ako misli Pa et o neita t ebe Knez uzme odma h za mi ni st r a voj-
ske - Ovo s am odl uno odbi o. . . Knezu sam saopt i o us me nu os t avku gener al a PeSica i re-
kao. da je . . bi o nezadovol j an. Sto je knez me ne pr i mi o. Na to je knez r ekao: Val j da ja rnogu
zvati moj e gener al e i pi t al i za mi l j enj e. LI to su uli nael ni k Gl avnog gener al t aba ar m.
gener al Pet ar Kosic i mi ni st ar Dvora Milan Ant i . . .
Zatim Simovi iznosi pol emi ku izmeu njega i ove dvojice o posl edi cama
potpisivanja Pakta, pot o su imali oprena miljenja, i nastavlja:
Knez Pavle i pr edsedni k vlade paljivo su sasluali diskusiju, ne ulazei u istu Na moj e pi-
tanje. i o da saopt i m general u Peicu koji oekuj e odgovor, - knez mi je kazao: .Recite mu da
njegovu ost avku ne mogu primiti i da u sut ra govoriti s njime' . Kad sam general u Peiu saopS-
lio odgovor kneza i da su u Dvoru na veeri dr Maek. Sut ej i Konst ant i novi . on mi je rekao:
.Knez si gurno menj a politiku' . U to je deurni adj ut ant t el ef onom pozvao Peia da dode u
Dv o r . . . Da ne bi gubi o u vr emenu zamolio me da ga odvezem i u put u mi r ekao . . . da on nee
ostati ministar, ve neka knez uzme mene, da e on s amo ii da pr eda ostav ku, a ja da ekam
kod deur nog adut ant a i da odmah dodem na nj egovo mest o . . . t o se tie moga ul aska u vladu
r ekao sam mu: , S vaim Dragi om (oni su braa od t et aka - prvi kuzeni) ja ne bih ht e oda sednem
ni u ista kob. a kamo li u istoj vl adi ' . Peic mi se obrat i o: .Kao t voj mi ni st ar nar euj em ti da
me ovde saeka Ja cu s amo uci da pr edam ost avku, a onda ti doi na moj e mest o' Odgovori o
sam: Razumem da vas saekam, a po dr ugom vi znale moj e miljenje' . Posle 15 do 20 mi nut a
saopt eno je deur nom adj ut ant u . Gospodin Simovi moe da ide, nije pot r ebno da saeka ge-
neral a Pei a' . .
Prilikom pr edaj e dunost i 29. mar t a pre podne. Dragia Cvetkovi mi j e saopt i o. da sam nou
23/24. ma n a t r ebao bili uhapen, ali d a j e nar eenj e povueno na i nsi st i ranj e general a Peica
i nj egovo .. ,
2
*
ODLl KA 7.A ODLAZAK U BEC I POTPISIVANJE
PROTOKOLA O PRISTUPANJU JUGOSLAVIJE TROJNOM PAKTU
Polo je odluka na ovoj poslednjoj sednici konano pala, Cvetkovi, je o njoj tele-
fonom obavestio fon Herena, a zatim su ga Cvetkovi, Cincar-Markovi i Maek u
24 asa primili u Predsednitvu vlade i saoptili mu da su Cvetkovi i Cincar-Mar-
kovi spremni da sutradan <24. marta) uvee otputuju u Be radi potpisivanja Troj-
nog pakta.
Cincar-Markovi je 24. marta saoptio jugoslovenskim predstavnicima u inost-
ranstvu vladinu odluku o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, sa obrazloe-
nj em daj e, pored napor a koji su ulagani da se sauva mi r i osi gura nezavisnost
i teritorijalni integritet, post i gnut o i to da se izbegne prolaz oruani h snaga pre-
ko j ugosl ovenske teritorije. On je u saopt enj u posl ani ci ma u Londonu i Ankari
naglasio da ova odl uka ne moe priiniti t ekoe Grkoj, j er e j ugosl ovenska
vlada i ubudue, kao u prolosti, sauvati prijateljske odnose sa svim ostalim
zeml j ama.
24
'
Cim je pri speo odgovor iz Beograda o pri st upanj u Jugoslavije Troj nom pak-
tu, nemaka Vrhovna komanda je ve idueg dana, 24. mana, pod pot pi som Jod-
la, obavestila nadl ene komande da Hitler doput a da odmah mogu ot poet i iz-
vianja i napadi na bri t anske i grke pomor ske snage u oblasti Krita.
242
To je,
u stvari, bilo prvo izvrno nar eenj e za operaci j u Marita. Verovat no je da bi
to nar eenj e bilo izdato jo 21. mart a da nije bilo krize jugoslovenske vlade od
20. mar t a uvee, j er se odnosi na dejstvo vazduhoplovstva ije je grupi sanj e na
bugarski m i r umunski m aer odr omi ma ve bilo dovreno. Istoga dana, tj. 24.
mana, nemaka Sluba bezbednost i j e hi t no t el epri nt erom obavestila Ministar-
stvo i nost rani h poslova:
Danas j e u Beogr adu na r e e na voj na pr i pr avnost . Pr et post avl j a se da su ove mer e u
vezi sa pot pi s i vanj em i pr i s t upanj em Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u. Nadl eni kr ugovi oekuj u
da t e povodom t oga doci do vei h demons t r aci j a. Po na r e e nj u mi ni st r a voj ske, mor aj u se
poev od 23. III pr eduzet i sve me r e za op t u mobi l i zaci j u. Pr ema vesl i ma koj e su kasni j e stig-
le. u popodnevni m asovi ma r as t ur eni su leci, koj i ma se ot vor e no poziva na ust anak. Pre-
bacuj e se vl adi i zdaj st vo i nar od se poziva na o t p o r .
2 0
Pri pravnost o koj oj se govori nije nar eena da bi se odbi o event ual ni na-
pad Nemake, ve zbog guenj a event ual ni h demonst r aci j a.
U t oku 24. mar t a general Si movi je ui ni o posl ednj i pokuaj da sprei
donoenj e s udbonos ne odl uke na Konferenci j i general a u Komandi Beog-
rada, koj oj su, por ed gener al a Si movi a i komandant a Beogr ada, prisustvo-
vali: komandant vazdune odbr ane, upravni k Vojne akademi j e, komandant i
Konjice, Ini nj eri j e, Dunavske divizijske obl ast i i Prot i vavi onske odbr ane,
iako nije znao d a j e odl uka ve bila donet a prol e noi. Na sast anku poj edi ni
komandant i su izneli si t uaci j u u svojim j edi ni cama, nar oi t o ner aspol oenj e
ml ai h ofi ci ra i graanst va. Gener al Jovan Anti, komandant konj i ce, govori o
je o ner aspol oenj u kol ske oml adi ne i dodao: Moj sin mi je rekao: Ja se sti-
di m da sam sin j ednog general a. Svi moj i drugovi su prot i v mene i prezi ru
me.
U t oku konf er enci j e mi ni st ar voj ske pozvao je gener al a Si movi a i r ekao
mu: Zvao sam te, da ti kaem da sam povukao ost avku. Donet a je odl uka za
pot pi s pakt a. Druge mogunost i za sad nemamo. Dragia i Ci ncar-Markovi
veeras odl aze za Be. Danas e izai nar eenj e za st rogu pr i pr avnost t r upa.
Ti gl edaj i dri te tvoje vazduhopl ovce. General Si movi je obavest i o Peia
o sast anku i diskusiji u Komandi Beogr ada i zamol i o ga da ih lino pri mi . On
mu je odgovori o: Sad je sve svreno, nema zata da ih pri mi m, ali ih je pri-
mi o na Si movi evo i nsi st i ranj e. Na kraj u im je r ekao da je si t uaci j a teka, da
je vlada donel a odl uku da pot pi e pakt i pr epor ui o im da odre red i discip-
linu kod svojih t r upa.
2 4 4
Toga dana. 24. marta, britanski ministar inostranih poslova Idn uputio je
telegram svom poslaniku u Beogradu: Sada ste ovlaeni da postupite kako na-
lazite za shodno ne biste li svim sredstvima koja Vam stoje na raspolaganju na-
veli lidere i javno mnenje da shvate realnost i preduzmu akciju koja odgovara
situaciji. Imate moje puno ovlaenje za sve mere koje smatrate da su na svom
mestu da bi se pospeila promena vlade ili reima, ak i dravnim udarom (Pod-
vukao V. T.). Bilo koja nova vlada koja bi bila obr azovana kao rezul t at ovih
dogaaj a i bila s pr emna da se odupr e nemaki m zaht evi ma uivala bi nau
punu podr ku. O t ome moet e t aj no da izvestite sve one koji dol aze u obzir
za r ukovodee pol oaj e a u koj e i mat e pover enj a.
Drugom por ukom s aop t eno je da su izdata uput st va Mi ni st arst vu infor-
macija i BBC - Brittish Br oacast i ng Cor por at i on Bi - Bi - Si - j u) da se posl ue
svim mogui m pri t i skom u emi si j ama na srpskohrv at skom jeziku, a danas su.
kako sam obavet en, upuene i speci j al ne por uke namenj ene Pravosl avnoj i
Kat ol i koj crkvi. U nar ednoj depei je stajalo:
Event ual na vlada povol j no r aspol oena pr ema nama j edva da bi mogl a
da bude i kakva drugai j a nego sr pska vlada i stoga bi t r ebal o preduzet i na-
por e da se uvrst i ot por medu Sr bi ma . . . t rebal o bi da i zdamo uput st va tam-
pi i Bi - Bi - Si - j u da ponu da izriito pomi nj u Srbi j u i da se koncent r i u na
srpski o t p o r . . . t rebal o bi da i zbegavamo pokuaj e podvaj anj a Srba i Hrva-
ta. . .
Kampbel ovo posl anst vo je 24. mar t a uput i l o t el egram iz Beograda, u
kome j e stajalo:
Aktivno se r azmat r aj u izgledi za s pr ovoenj e us pe nog dr avnog uda r a . . . Ni j edna
( j ugosl ovenska) vl ada ne bi mogl a da se odri na vlasti bez podr ke voj ske. Pr ema t ome, ni-
kakav dr avni uda r ne bi i mao izgleda na uspeh, ukol i ko ne bi bila obr azovana voj na vl ada
ili pak t akva ci vi l na vl ada koj a bi od sat nog poet ka uivala ili bi bez odl aganj a mogl a da obe-
zbedi podr ku voj ske. Sl edst veno t ome s ma t r a mo da dal eko naj bol j a ansa lei u voj nom po-
kr et u.
Izvrnoj slubi br i t anske j edi ni ce za speci j al ne oper aci j e (SOE) je istog
dana (24. mar t ) nar eeno da punom par om prui pot r ebnu pomo. Tog istog
dana Ki mpbel je, sa svoje st rane, uput i o por uku iz Beogr ada:
Ini ci j at ori sa koj i ma s mo u kont akt u nast oj e da doe do or gani zovanj a al t er nat i vne
ci vi l ne vl ade povol j no r as pol oene pr e ma naoj stvari, u e mu j e voj na podr ka od bi t nog
znaaj a.
246
U duhu donet e odl uke. Cvetkovi i Ci ncar-Markovi su kr enul i u Be 24.
mar t a u 22 asa. Na per onu Topi der ske el ezni ke st ani ce i sprat i l a ih je cela
vlada i nekol i ko dr ugi h linosti. Ver ovat no je da je knez o t ome put u obaves-
tio br i t anskog posl ani ka, koji je tih dana est o odl azi o u dvor. za razliku od
Mi ni st arst va i nost r ani h poslova koj e nije obavest i l o ni j edno s t r ano poslan-
stvo.
246
Da je London bi o dobr o obavet en, vidi se iz izjave br i t anske vl ade
u noti koj u je 24. mar t a uput i l a j ugosl ovenskoj vladi. Nai me, u t oj noti bri t an-
ska vlada izraava uenj e kako j e Jugoslavija odj ednom s pr emna da pot pi e
sporazum, po kome se nee odrei samo svoje neut ral nost i , ve e pristupiti
i bl oku br i t anski h nepri j at el j a, iako t o j ugosl ovenski nar od ne odobr ava.
2 4 7
CEREMONIJA POTPISIVANJA PROTOKOLA
RAZ M EN A NOTA I TELEGRAMA
Jugosl ovensku del egaci j u, koj a je 25. mar t a pr e podne stigla u Be posebni m
vozom, doekao je Ri bent r op s viim i novni ci ma Mi ni st arst va i nost r ani h po-
slova. Dva sat a kasni j e ot poel a je sveanost u ut oj dvor ani dvor ca Belve-
dere. a u 14 asova su Cvetkovi i Ci ncar-Markovi pot pi sal i Protokol o pri-
stupanju Jugoslavije Trojnom paktu, koji glasi:
Vl ade Italije. J apana i Nemake s j edne s t r ane i Vl ada Jugosl avi j e sa dr uge s t r ane ut-
vr uj u pr eko svoj i h dol e pot pi sani h punomo ni ka sl edee:
CI. I
Jugoslavija pri st upa Paktu t ri j u sila pot pi sanom u Berlinu 27. s ept embr a 1940. godi ne,
i zmeu Nemake, Italije i Japana.
CL 2.
Kad zaj edni ke t ehni ke komi si j e, pr edvi ene u l. 4. budu r aspr avl j al e pi t anj a koj a
dot i u i nt er ese Jugosl avi j e, bi e i st o t ako i pr edst avni ci Jugosl avi j e pozvat i da uest vuj u u
s avet ovanj i ma komi si j a.
Cl. 3.
Tekst t r oj nog pakt a pr i l oen j e ovom pr ot okol u.
Pr ednj i pr ot okol sast avl j en j e na i t al i j anskom. j apans kom, ne ma kom i sr psko- hr vat s-
kom jeziku, pri e mu se svaki t ekst s mat r a kao ori gi nal . Pr ot okol s t upa na s nagu na dan po-
t pi si vanj a.
Pot \ r uj ui gor nj e, pot pi sni ci nadl eno opunomo e ni od svoj i h vl ada pot pi sal i su ovaj
pr ot okol i overi l i ga svoj i m peat i ma.
Sast avl j eno u et i r i or i gi nal na pr i mer ka u gr adu Beu, 25. mar t a 1941. godi ne, u IX go-
dini t ai st i ke er e i da t uma koji odgovar a 25 da nu t r eeg mes eca XVI er e Sove.
2 4 8
S desne st r ane pot pi sal i su se j ugosl ovenski predst avni ci , a s leve st r ane
Ri bent rop, Cano i general Osi ma, j apanski ambas ador u Berl i nu. Pot pi san je
s amo nemaki tekst, a spr skohr vat ski t ekst je j edi no sravnj en s nemaki m
t ekst om. Potpisu su prisustvovali maarski poslanik Stojaji, r umunski posla-
nik fon Bosi, slovaki posl ani k Cernak, bugarski posl ani k Draganov i jugos-
lovenski posl ani k u Berl i nu Ivo Andri.
Tekst Troj nog pakt a glasi:
Vlade Nemake, l l al i j e i J apana s mat r aj u da | edna od pr et pos t avki za t r aj ni mi r j est e
u t ome da svaka naci j a na svet u dobi j e pr os t or na koji i ma pr avo.
St oga su resi l e da u duhu svoj i h t enj i u obl ast i i st one Azije u i r em smi sl u rei (Gros-
sasi at i scher Raum) 1 u obl ast i Evr ope budu vazda r ame uz r a me i uz a j a mno s ar auj u, pri
emu s mat r aj u svoj i m naj uzvi eni j i m ci l j em da st vor e i odr e nov por edak koji ce biti t akav
da e dopr i net i na pr e t ku i bl agos t anj u nar oda koji ive u t i m obl ast i ma.
Tri v lade, osi m t oga el e da pr oi r e ovu s ar adnj u i na naci j e i u dr ugi m def ovi ma svet a
koj e su skl one da uput e svoj e t enj e u sl i nom pr avcu, a kako bi se mogl e ost var i t i t enj e
i (ih nar oda ko| i ma je svet ski mi r kr aj nj i cilj
Na osnovu t oga. vl ade Nemake. It al i j e 1 J apana ugovor i l e su sl edee:
Cl. t .
J apan pr i znaj e i pos t ovace vodst vo Italije i Nemake pri st var anj u novog por et ka u Ev-
r opi .
Cl. 2.
Nemaka 1 Italija pr i znaj u i pot ovae vods t vo J apana pri st var anj u novog por ekt a u
i st onoj Aziji u i rem smi sl u rei.
Cl. 3.
Nemaka. Italija i J apan saglasili su se da s ar auj u pri svoj i m t enj ama koj e poi vaj u
na gor e obel eenoj osnovi ci .
Oni osi m toga. pr i mai u obaveze da se uz a j a mno pomau svim pol i t i ki m, pr i vr edni m
i voj ni ki m sr edst vi ma, ako bi j edna od sila pot pi sni ca bila na pa dnut a od koj e sile koj a sad
ne uest vuj e u evr ops kom r at u. ili u ki nesko j a pa ns kom s ukobu
Cl. 4.
Radi pr i voenj a u del o ovoga Pakta, s mes t a Ce se sast at i zaj edni ki st r uni odbor i i j e
e l anove post avi t i vl ade Nemake. Italije i J apana
Cl. 5.
Nemaka, Italija i J apan i zj avl j uj u da ono Sto j e ugovor eno pr e t hodni m l anovi ma ni
u kom pogl edu ne t angi r a pol i t i ki odnos koji sada post oj i i zmeu svake poj edi ne od t ri sila
pot pi sni ce i Sovj et ske Rusi j e.
Cl. 6.
Ovaj ugovor s t upa na snagu odma h po pot pi si vanj u i ost ace u vanost des et godi na,
r aunaj ui od da na s t upanj a na snagu
Ako bi j edna od njih t o zatraila, sile pot pi sni ce e bl agovr emeno st upi t i u pr egovor e
o nj egovom pr oduavanj u.
Tekst ovog ugovor a sast avl j en j e na ne ma kom. i t al i j anskom i j a pa ns kom j ezi ku. Pakt
nosi da t um 27. s e pt e mba r 1940. godi ne.
Potpisali su ga mi ni st ar za spol j ne posl ove Raj ha g. fon Ri bent r op, minis-
tar spoljnih poslova grof ano i ambasador g. Kurusu
248;
>
TEKSTOVI NOTA UZ PROTOKOL O PRISTUPANJU
TROJNOM PAKTU
Ministar i nost r ani h posl ova Raj ha
Be, 25. mar t 1941.
Gos podi ne mi ni s t r e pr eds edni e!
Po nal ogu i u i me Nemake vl ade i mam ast da Vaoj Eksel enci j i s aop t i m sl edee:
Povodom dana nj eg pr i s t upanj a Jugosl avi j e Pakt u t ri j u sila Nemaka vlada pot vr uj e
svoj u odl uku da u svako doba po t uj e suver eni t et i t er i t or i j al ni i nt egr i t et Jugosl avi j e.
Pri mi t e, gos podi ne pr eds edni e, uver enj e o mo me odl i nom po t ovanj u.
J oahi m fon Ri bent r op
Nj egovoj Eksel enci j i
Mi ni si ru pr eds edni ku Kr al j evi ne Jugosl avi j e
Gos podi nu Cvet kovi u. *
Pot vr dna not a pr eds edni ka Jugosl ovenske vlade:
Be. 25. ma r t a 1941 g.
Nj egovoj eksel enci j i Gos podi nu J oahi mu fon Ri bent r opu mi ni s t r u i nost r ani h posl ova Raj ha
VaSa Eksel enci j o,
Pri l i kom dana nj eg pr i s t upanj a Jugosl avi j e Pakt u t ri j u sila. Vi ste izvoleli uput i t i mi
not u ove sadr i ne:
U i me i po nal ogu ne ma ke vl ade i mam ast saopt i t i Vaoj Eksel enci j i sl edee: Povo-
dom pr i s t upanj a Jugosl avi j e Pakt u t ri j u sila koj e j e da na s ui nj eno ne ma ka v l ada pot vr uj e
svoj u odl uku da ce uvek pot oval i suver eni t et i t eri t ori j al ni i nt egr i t et Jugosl avi j e.
U i me i po nal ogu j ugosl ovenske kr al j evske vl ade ast mi je pot vr di l i pr i j em ove izjav e
koj u j e kr al j evska vl ada uzela na znanj e.
Izvolite pr i mi t i . Gos podi ne mi ni st r e, uver enj e o mome dubokom po t ovanj u.
Dragi a J Cvet kovi , s. r.
* Original na nemakom jeziku u Dravnom s e k ma n | a t u za i nost r ane poslove (DSIP) Vidi kopi j u originala.
OER RE I CHS MI NI S T E R OES AUSWRTI GEN
J e n , L' cn 2 u . i , r z l j ' . l
Herr Hi ni s t er pr s i dent !
Uaiens und 1 m Auf t r ag der Deutschen Regierung
habe Ich die ehre, Euerer Exzel l enz fol gendos mt -
z ut ei l en:
' Aus Anl ass des an heuti gen Tage er f ol gt en
B e i t r i t t s Jugosl awi ens zu Dreinchtepakt be-
s t t i gt die Deutsche Regierung I hr en Ent s chl us s ,
die Souver ni t t und die t e r r i t o r i a l e I nt egr i t t
Jugosl awi ens j eder zei t zu r espekt l er en.
Genehnlyen Si e, Herr Mi ni s t er pr s i dent , die
Versi cherung raeincr ausgezei chnetsten Hochachtung.
An Seine Exzel l enz
den Kni gl i ch Jugoslawischen Hi ni s t er pr s i dent en
Herrn Z v e t k o v l
Mi ni st ar i nost r ani h posl ova
Rim. 25 mar t I 94I - XI X
Eksel enci j o,
U i me i po nal ogu Kr vl ade ast mi je da Vam s aop t i m sl edee:
Povodom pr i s t upanj a Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u, koj a j e da na s obavl j eno. Kr . vl ada
pot vr uj e svoj u odl uku da e u svako doba pot ovat i s uver eni t et i t er i t or i j al ni i nt egr i t et Ju-
goslavije.
Eksel enci j o, pr i mi t e izraz mog naj veeg po t ovanj a
Cano
Eksel enci j i
Pr eds edni ku Jugosl avenske vl ade
Gosp. Cvet kovi u*
Pot vr dna not a pr eds edni ka j ugosl ovenske vlade:
Be. 25. ma r t a 1941. g.
Nj egovoj Eksel enci j i , gos podi nu gr of u Gal eacu anu. mi ni st r u i nos t r ani h posl ova Kraljevi-
ne Italije
Vaa Eksel enci j o,
Pri l i kom dana nj eg pr i s t upanj a Jugosl avi j e Pakt u triju sila Vi st e izvoleli uput i l i mi
not u ove sadr i ne:
U i me i po nal ogu kraljev ske i t al i j anske vl ade i mam ast saopt i t i Vasoi Eksel enci j i sle-
dee: povodom pr i s t upanj a Jugosl avi j e Pakt u t ri j u sila koj e j e da na s ui nj eno, kr al j evska ita-
l i j anska vl ada pot vr uj e svoju odl uku da ce uvek pot ovat i suver eni t et i t er i t or i j al ni integ-
ritet Jugosl avi j e.
t i me i po nal ogu kr al j evske j ugosl ovenske vl ade ast mi je pot vr di t i pr i j em ove izjave
koju j e kr al j evska vl ada uzela na znani e
Izvolite pri mi t i . Gos podi ne mi ni st r e uver enj e o mo m dubokom po t ovanj u.
Di agi a J Cvetkov i. s r
Mi ni st ar i nost r ani h posl ova Raj ha
Be, 25. mar t 1941.
Gos podi ne mi ni st r e pr eds edni e!
U vezi sa r azgovor i ma odr ani m povodom dana nj eg pr i s t upanj a Jugosl avi j e Pakt u tri-
j u sila. i mam ast da Vaoj Eksel enci j i u i me Vl ade Raj ha ovi m pot vr di m s por azum i zmeu
vl ada sila Osovi ne i Vlade Kr al j evi ne Jugosl avi j e o sl edeem:
Uzi maj ui u obzi r voj nu si t uaci j u Nemaka i Italija gar ant uj u Jugosl ovenskoj vladi da
sa svoj e s t r ane nee post avl j at i ni kakav zahtev za voj nu pomo. Ako Jugosl ovenska vl ada ma
u koj e vr eme bude s mat r al a d a j e u nj e nom i nt er es u da uzme uea u voj ni m oper aci j ama
sila Osovi ne, onda ce J ugos l ovens koj vladi biti pr e pu t e no da sa si l ama Osovi ne zakl j ui po-
t r ebne voj ne s por azume
Molei Vas da pr ednj e s aop t enj e uvat e u s t r ogoj t aj nost i i da ga objav ite s amo u do-
govor u sa vl adama sila Osovi ne, kor i st i m ovu pri l i ku, gos podi ne mi ni st r e pr eds edni e, da
Vam izrazim svoj e odl i no pot ovanj e.
J oahi m fon Ri bent r op
Nj egovoj Eksel enci j i
Mi ni st ru pr eds edni ku Kr al j evi ne Jugosl avi j e
Gos podi nu Cvet kovi u. *
Mi ni st ar i nost r ani h posl ova
Be, 25. mar t 1941 - XIX
Poverljivo
Eksel enci j o,
U vezi sa r azgovor i ma koji su danas odr ani povodom pr i s t upanj a Jugosl avi j e Tr oj nom
pakl u, koj e j e da na s obavl j eno, ast mi j e , Eksel enci j o, da Vam, u i me Kr. vl ade, ovi m put em
pot vr di m s por azum i zmeu vl ada osovi nski h sila i Jugosl ovenske vl ade u pogl edu sl edeceg
Italija i Nemaka gar ant uj u J ugos l ovens koj vladi, s obzi r om na voj nu si t uaci j u, da sa
svoj e s t r ane nee upui vat i ni kakav zaht ev za voj nu pomo.
Ukol i ko bi J ugos l ovens ka vl ada u bilo kom mome nt u s mat r al a da j e u nj enom sopst
venom i nt er es u da uzme uee u voj ni m ope r a c i j a ma sila Tr oj nog pakt a, J ugos l ovens koj
vladi bi e ost avl j eno da u t u s vr hu skl opi voj ne s por azume sa t i m si l ama.
S mol bom da dri t e u s t r ogoj t aj nost i napr ed navedena s aop t enj a i da i h obj avi t e
s amo s dopu t e nj e m vl ada Osovi ne, kor i st i m pri l i ku Eksel enci j o. da vam i zrazi m svoj e na-
j vee pot ovanj e.
Cano
Eksel enci j i
Pr eds edni ku Jugosl ovenske vl ade
Gospodi nu Cvetkoviu.**
Mi r i st ar i nost r ani h posl ova Raj ha
Be, 25. mar t 1941
Gos podi ne mi ni st r e pr eds edni ce!
U vezi sa r azgovor i ma odr ani m povodom dana nj eg pr i s t upanj a Jugosl avi j e Pakl u tri-
j u sila, i mam ast da Vaoj Eksel enci j i u i me Vl ade Raj ha ovi m pot vr di m s por azum i zmeu
vl ada sila Osovi ne i Vl ade Kr al j evi ne Jugoslav ije o t oi ne. da v l ade sila Osovi ne za vr eme r at a
nece Jugosl avi j i podnosi t i zahtev za odobr e nj e prol aza t r upa ili t r ans por at a pr eko j ugosl o-
venske t er i t or i j e.
Dozvol i t e mi. gos podi ne mi ni st r e pr eds edni e. da Vam izrazim svoje odl i no pot ova-
nj e.
Joahi m fon Ri bent r op
Nj egovoj Eksel enci j i
Mi ni st r u pr eds edni ku Kr al j evi ne Jugosl avi j e
Gospodi nu Cvetkoviu.***
Original na ne ma f kom jeziku u OSIP u Vidi kopilu ori gi nal a
* Original na Hai anskom l ei i ku u DSIP u Vidi kopi j u ori gi nal a
Original na ncmakom j rzi ku u DSIP-u Vidi kopi j u originala
Pot vr dna not a pr edsedni ka j ugosl ovenske vlade:
Be, 25. mar t a 1941. g.
Nj egovoj Eksci enci j i Gos podi nu J oahi mu fon Ri bent r opu mi ni st r u i nost r ani h posl ova Raj ha
Vaa Eksel enci j o,
Pri l i kom dana nj eg pr i s t upanj a Jugosl avi j e Pakt u t ri j u sila. Vi st e izvoleli uput i t i mi
not u ove sadr i ne:
S pozi vom na r azgovor e koji su bili voeni povodom dana nj eg pr i s t upanj a Jugosl avi j e
Pakt u t ri j u sila. i mam ast da Vaoj Eksel enci j i u i me vl ade Raj ha sa ovi m pot vr di m spor a-
zum i zmeu vl ada sila Osovi ne i Kr al j evske j ugosl ovenske vl ade o t ome da vl ade sila Oso-
vine za vr eme r at a nee upui vat i Jugoslav iji zaht ev da dozvol i pr ol az ili pr evoz t r upa pr eko
j ugosl ovenske dr avne t eri t ori j e.
U i me i po nal ogu kr al j evske j ugosl ovenske vl ade, ast mi j e pot vr di t i pr i j em ove izjave
koj u je kr al j evska vl ada uzela na znanj e.
Izvolite pri mi t i . Gos podi ne mi ni st r e, uver enj e o mome d u b o k o m po t ovanj u.
Dragi a J. Cvet kovi . s i
Mi ni st ar i nost r ani h posl ova
Be, 25. mar t 1941. XIX
Ekse l enct j o,
U vezi sa r azgovor i ma koji su da na s odr ani povodom pr i s t upanj a Jugosl avi j e Tr oj nom
pakt u, koj e j e da na s obavl j eno ast mi je. Eksel enci j o, da Vam, u i me Kr. vl ade, ovi m put e m
pot vr di m s por azum i zmeu vl ada osovi nski h sila i Jugosl avenske vl ade u pogl edu i nj eni ce
da u t oku r at a sile Osovi ne nece upui vat i Jugosl avi j i zaht ev da odobr i pr ol az i t r ans por t
t r upa pr eko j ugosl ovenske t er i t or i j e.
Eksel enci j o, pr i mi t e izraz mog naj veeg pot ovanj a
Cano
Eksel enci j i
Pr eds edni ku Jugosl ovenske vl ade
Gosp. Cvet kovi u. *
Mi ni st ar i nost r ani h posl ova Raj ha
Be, 25 ma r t 1941.
Gos podi ne mi ni st r e pr eds edni e!
U vezi sa r azgovor i ma odr ani m povodom dana nj eg pr i s t upanj a Jugosl avi j e Pakt u tri-
j u sila. i mam ast da u i me Vl ade Raj ha ovim pot vr di m s por azum i zmeu vl ada sila Osovi ne
i Vlade Kral j evi ne Jugosl avi j e o sl edeem:
Pri novom odr ei vani u gr ani ca na Bal kanu t r eba voditi r auna o i nt er esu Jugosl avi j e
za t er i t or i j al nu vezu sa Jegej ski m mor e m, pr oi r i vanj em nj enog s uver eni t et a na grad i l uku
Sol un.
Molei Vas da ovo s aop t enj e uvat e u st r ogoj t aj nost i i da ga objav ite s a mo u dogo-
voru sa vl adama sila Osovi ne, kor i st i m ovu pri l i ku, gos podi ne mi ni st r e pr eds edni e, da Vam
ponovo izrazim svoj e odl i no pot ovanj e.
J oahi m f on Ri be nt r op
Nj egovoj Eksel enci j i
Mi ni st ru pr eds edni ku Kral j evi ne Jugosl avi j e
Gospodi nu Cvet kovi u. "
" Original na ual i | anskoni jeziku u SIP-u Vidi kopiju ori gi nal a
* Original i;a nemakum -e.-iku u DS1P u Vidi kupiju ongi nal a
r
Ministar inostranih poslova
Poverljivo Be. 25. ma n 1941 - XIX
Ekselencijo.
U vezi sa r azgovor i ma koji su da na s odr ani povodom pr i s t upanj a Jugosl avi j e Tr oj nom
pakt u, kuj e j e da na s obavl j ei . o, ast mi je. Eksel enci j o. da Vam, u ime Kr \ lade, ovi m put e m po
t vr di m s por azum i zmeu vl ada osovi nski h sila i Jugosl ovenske vl ade u pogl edu sl edeeg:
Novim r egul i sanj em gr ani ca na Bal kanu vodi e se r auna o i nt er esu Jugosl avi j e za te-
r i t or i j al no povezi vanj e sa Jegej ski m mor e m, s pr o i r enj em nj enog s uver eni t et a na grad i l uku
Sol un.
S mol bom da dri t e u st r ogoj t aj nost i pr e t hodna s aop t enj a i da ih objav ite s a mo s dopu -
t enj em vl ada Osovi ne, kor i st i m pri l i ku. Eksel enci j o. da Vam izrazim svoje naj vee po t ovanj e
Eksel enci j i f a n c j
Pr edsedni ku Jugosl ovenske vl ade
Gosp Cvet kovi u.
Posle r azmene poverljivih not a, pr edsedni k vl ade Cvet kovi pr edao j e
sl edeu not u mi ni st ru i nost r ani h posl ova fon Ri bent or u:
Vaa eksel enci j o. ast mi j e da Vas obaves t i m da e Kr al j evska j ugosl ovenska vl ada
smat r at i s t r ogo poverl j i vi m sve izjave koj e j e pr i mi l a u pi s menoj f or mi od vl ada sila Osovi ne
povodom pr i s t upanj a Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u, i da ce i h obj avi t i s amo po s por azumu sa
vl adama sila Osovi ne, sa i zuzet kom izjave o s uver eni t et u i t er i t or i j al nom i nt egr i t et u Kralje-
vi ne Jugosl avi j e i izjave da j oj ( j ugosl ovenskoj vladi) nee biti upu e n ni kakav z a h t e v o pro-
lazu ili t r ans por t u t r upa.
Va, itd.
Be 25. ma r t a 1941. godi ne Dragia Cvet kovi
2 4 3
Posle pot pi si vanj a Prot okol a, Cvet kovi je odr ao govor, koji je redigo-
vao j o u Beogr adu Ci ncar-Markovi sa svojim pomoni ci ma Smi l j ani em i
Gavri l ovi em. Meut i m, Nemci su u Beu traili da se ispravi u t om smislu
da se u nj ega unese vie t opl i ne i da se pomenu odnosi Jugosl avi j e pr ema
svim t ri m si l ama Osovine, a ne s amo pr ema Nemakoj , kako je to bilo u ju-
gosl ovenskom pr oj ekt u. Pr ema i spr avl j enom t ekst u govora Cvet kovi j e re-
kao:
Glavni, got ovo j edi ni ci l j spol j ne pol i t i ke Jugosl avi j e bio je i ost aj e da se j ugosl oven-
s kom na r odu obezbedi mi r odr avanj em naj bol j i h odnos a sa svim zeml j ama koj e gaj e mi-
r ol j ubi va os eanj a pr e ma nj oj .
U duhu ove pol i t i ke nai napor i su u pr vom r edu st al no teili ka konsol i daci j i mi ro-
ljubivih i pr i j at el j ski h odnos a sa s us edi ma radi obezbedenj a mi r a na gr ani cama, sl obode, ne-
zavi snost i i dr avnog j edi nst va.
Jo pr e. a i posl e povezi vanj a zaj edni ki m i nt er esi ma, Jugosl avi j a j e odr aval a naj bol j e
odnos e sa vel i ki m ne ma ki m Raj hom, koji su bili proet i pr i j at el j st vom i puni m pover enj em.
Kori sni rezul t at i j edne t akve pol i t i ke su se nar oi t o ispoljili u nizu vanih dogadaj a koji su
se odi gral i u odnos i ma i zmeu dve zeml j e od god. 1934. do dana nj eg s veanog akt a.
Jugosl avi j a j e ve od svoga pos t anka oseal a da j e nj eno naci onal no uj edi nj enj e, koj e
nije pl od r azni h ugovor ni h kombi naci j a, nego pr i r odan zavr et ak dugi h i t eki h bor bi Srba.
Hrvat a i Sl ovenaca, bilo uvek pr avi l no ocenj i vano od s t r ane Nemake.
U t akvom duhu Jugosl avi j a je u god. 1937. zakl j ui l a sa It al i j om znaaj an s por azum
Sline pr i j at el j ske pakt ove Jugoslav ija j e zakl j ui l a sa Bugar s kom i Maar s kom
Pot o Jugosl avi j a ne post avl j a ni kakave ekspanzi vne zaht eve, vitalni i nt er esi nj enog
ops t anka i nj enog napr et ka zaht evaj u da Jugoi st ok bude s auvan od ponovnog i r enj a r at a
i da pnv r edna sar adni a. koj a j e j ako por e me e na zbog post oj ee si t uaci j e, bude oj aana, da
bi ut rl a put e vr ops kom s mi r enj u, j edi nom spasu naeg evr ops kog kont i nent a i nj egove hi-
I j adugodi nj e kul t ur e. Samo pod znakom i skr ene i pozi t i vne s ar adnj e moe Evr opa da pro-
nae osnovu za svoj novi por edak koji e biti u mogunos t i da ukl oni st ar e pr e dr a s ude i da
sav l ada mat er i j al ne t ekoe zbog kojih mi svi t r pi mo u Evropi .
Mi rol j ubi va pol i t i ka Jugosl avi j e u punom j e skl adu sa vi t al ni m i nt er esi ma i duboki m
t enj ama naeg nar oda.
Svi pol i t i ki i pr i vr edni s por azumi koj e je naa zeml j a pot pi sal a u pos l ednj i m godi na-
ma nadahnut i su vol j om za os t var enj e sve bol j e or gani zovanog mi r a u ovom del u Evrope.
Na dana nj i dan kad Jugoslav ija pr i s t upa Tr oj nom pakt u, ona l o ini sa na me r om da
obezbedi mi r nu budunos t i s ar adnj u sa si l ama Tr oj nog pakt a.
Pot o t i me daj e svoj dopr i nos organi zaci j i nove Evrope, ona i spunj ava naj veu dunost
pr ema sebi i evr ops koj zaj edni ci .
2 5 0
Pr ema mi t ovom op i r nom Zapi sni ku o razgovoru i zmeu Hi t l era i
pr edsedni ka j ugosl ovenske vl ade Cvet kovi a, u pri sust vu mi ni st r a spol j ni h
posl ova Raj ha i j ugosl ovenskog mi ni st r a spol j ni h posl ova Ci ncar-Markovi a
u Beu u hot el u Imperi j al na dan 25. mar t a 1941. godine, Hi t l e r j e naj pr e
izrazio zadovol j st vo zbog pr i st upanj a Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u i i st akao da
e nezavi sno od svih okol nost i osetljivosti, sent i ment al nost i i nepri j at el j st va,
u kr aj nj oj liniji pr i st upanj e Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u biti od velike koristi
za j ugosl ovenski narod; da shvat a oseanj a koja su moda st aj al a na put u ovoj
odl uci , ut ol i ko pr e t o ni on sam nije pot puno bez t akvi h oseanj a; da po-
zdravlja to j e Jugoslavija pr i st upanj em Tr oj nom pakt u stala na st r anu oni h
koji e donet i novi por edak, j er je apsol ut no ubeen da e kont i nent al na Ev-
r opa na kraj u pobedi t i sve prot i vni ke; da lino uvek vodi pol i t i ku pri j at el j st va
pr ema Jugoslaviji, a nj egov sadanj i stav pr ema t ome nije usl ovl j en uspesi ma
ni seanj em na prol ost , ve s amo odr az real i st i nog razmi l j anj a; da je na-
roi t o srean t o se Jugosl avi j a sada pri kl j ui l a savezu nove Evrope, pot o
ovo pr i st upanj e omoguuj e Nemakoj da svoj glas i svoj ut i caj stavi na vagu
u kori st razvoja Jugosl avi j e u budunost i i da upr avo stoga t o Nemaka kao
saveznik Italije nema ni kakve pol i t i ke ili t eri t ori j al ne i nt er ese u j ugoi st onoj
Evropi, naj sr dani j e pozdravl j a s t oj e Nemaka dobi l a mor al no pr avo da kae
svoju re o buduem or gani zovanj u j ugoi st onog evr opskog podr uj a, ali ne
zbog sebi ni h pol i t i ki h ili t eri t ori j al ni h i nt eresa, nego na bazi ovog novog
ugovora o savezu. Dalje je i st akao da je uvek bio i skren i ast an pri j at el j Ju-
goslavije, uveravaj ui Cvetkovia dae Jugoslavija, ako ikad dos pe u opas nu
situaciju, ili ako ikad bude pover oval a da ima razloga da se ali, uvek nai u
Fi reru asnog, lojalnog posr edni ka, zast upni ka i prijatelja, s tim da ovo uve-
ravanj e pr enese knezu- namesni ku Pavlu. Zatim je dodao da vrlo dobro razume
stav mnogih Jugoslavena, kao i kneza namesnika Pavla prema izvesnim pitanji-
ma, utoliko pre to i on sam nije bez ovakvih oseanja, ali da dravni razlozi
i interesi naroda imaju prevagu, upravo kao to i ja, posle hladnog razmiljanja,
esto moram da preduzimam korake vojne prirode koji mi nisu prijatni sa ljud-
skog gledita i da su i meni neke odluke poslednjih nekoliko dana bile teke*.
( Podvukao V.T.). Posle i st i canj a koristi koj e e Jugosl avi j a imati i zl askom na
Jegej sko more, Hi t l er j e pr eao na pr i vr ednu pol i t i ku, istiui, obos t r anu ko-
rist od sar adnj e na t om polju. Na kr aj u je izriito uver avao Cvet kovi a da Ne-
maka nema ni kakve pol i t i ke ili t eri t ori j al ne i nt erese na Bal kanu i da e
onog dana kad se rat zavri, ili kad spoljna opasnost za Balkan prestane, po-
slednji nemaki vojnik biti povuen sa ovog podruja i da iz toga proistie mo-
gunost za prisno prijateljstvo. . . (Podvukao V.T.).
Zahval j uj ui Fi reru na nj egovi m rei ma, Cvetkovi j e r ekao da j ugosl o-
venski narod zna d a j e Firer uvek bio pri j at el j ski raspol oen pr ema nj emu i
da iz njegovih rei uoava da on t ano ocenj uj e Jugosl ovene kao pot enu i
hr abr u naciju koj a ce biti s pr emna da sar aduj e sa Nemakom u svakom po-
gl edu. naroi t o na e konoms kom polju. Cvetkovi j e nar oi t o izrazio elju da
sudel uj e u ekonoms kom i skust vu Nemake da bi se mogli postii ciljevi koji
su danas post avl j eni . Jugosl avi j a j e spr emna da sar aduj e sa novom Evr opom.
To mor a post at i Evr opa koj a e svim naci j ama donet i veu pr avdu nego t o
je to inila st ara. Ako bude naila na t ekoe, Jugosl avi j a e uvek apel ovat i
na pri j at el j ska oseanj a Nemake o koj i ma je Fi rer upr avo govorio. Pot o je
pr eao na pr i vr edna pi t anj a i i st akao pot r ebu da se t rgovi na i zmeu dve zem-
lje stavi na vrst u osnovi cu. Cvet kovi je r ekao da Jugoslavija vrlo dobr o zna
da Nemaka, nar oi t o Fi rerova Nemaka, nije ni kad vodila pol i t i ku revizio-
ni zma pr ema Jugoslaviji, i u vezi sa tim ukazao na nemaku manj i nu. Pot om
je govori o o t ekoama koj e su se mor al e savladati u samoj zemlji pr e pri st u-
panj a Jugoslavije Tr oj nom pakt u i koj e su ot kl onj ene nedvosmi sl eni m izjava-
ma u razmenj eni m not ama, a zatim obeao da e. naput aj ui Nemaku sa naj-
snanijim utiscima, sa novom hrabrou i novom odl unou raditi na ost-
varenj u ciljeva na koj e je ukazao Firer.
Na kraj u je Cvetkovi j o j ednom zahvalio Fi reru u i me cel og jugoslo-
venskog nar oda na i skr eni m i nedvosmi sl eni m r ei ma koj e je i zrekao o nje-
govoj zemlji. Jugoslavija e nast oj at i da za ovaj stav uzvrati oseanj i ma lojal-
nosti i odanost i pr ema Nemakoj .
Najzad, Fi rer je zamol i o Cvetkov ia da pr enese knezu namesni ku Pavlu
nj egova lina est i t anj a i da ga uveri kako je veliko Fi rerovo r azumevanj e za
nj egova i nt i mna oseanj a i kol i ko je on srean t o su na kraj u dravni razlozi
prevagnuli nad svim ovim iniocima.
251
Agencija DNB je javila da se razgovaral o o pi t anj i ma od zaj edni kog in-
t eresa u duhu t r adi ci onal ni h pri j at el j ski h odnosa i zmeu Nemake i Jugos-
lavije. Tada j e Hi t l er rekao:
Gospodo, pr i mi o sam vas da vam kaem i kol i ko oseam pr i j at nost i za-
hval nost t o s mo danas pot pi sal i Pakt spor azuma i zmeu Jugosl avi j e i moj e
zemlje. Pozdaravi t e nj egovo Kral j evsko Vi soanst vo kneza- namesni ka i reci t e
mu da ja vrlo dobr o znam i da ja to vi soko ceni m, j er je on doavi do ovoga
pot pi sa, i mao vrlo veliku bor bu sa s amom svoj om sent i ment al nom pr i r odom
u vezi sa nj egovi m r odbi nski m vezama sa Engl eskom i Gr kom, s j e d n e stra-
ne, - i s dr uge st rane, u vezi sa ot por om koji je i mao u sopst venoj zemlji, pro-
tiv ove politike.
251

Posle potpisivanja Protokola o pri st upanj u Jugoslavije Troj nom pakt u fon
Ri bent rop je, izmeu ostalog rekao:
. . . Ovaj pr i st up je meut i m za nas od osobi t e vanost i jo i stoga to se
t i me sada pr akt i no itav dosadanj i neut r al ni Bal kan nalazi u r edovi ma Reda
i drugo, to se k nama pri drui l a drava, o koj oj je Engl eska jo uvi j ek mislila,
da moe svoj i m meanj em u unut r a nj e nj ene poslove, razvijajui svoje int-
rige, da izvesne snage ove drave mobi i i e prot i v novog por et ka u Evropi . . .
Mi ovaj pr i st up pozdr avl j amo stoga ut ol i ko vie to se Jugoslavija nije izdvo-
jila od sudel ovanj a u st varanj u novog por et ka u Evropi, nego se pri drui l a k
ml adi m nar odi ma, koji su pozvani da ovaj novi por edak ost vare upr kos sva-
kog meanj a spol j a. . ,
251b
Pr i st upanj e Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u, i r oni nom igrom sl uaj a, pod-
udar al o se sa prosl avom et vr t e godi nj i ce i t al i j ansko-j ugosl ovenskog Pakt a
o pri j at el j st vu koji je bi o pr edst avi jen kao sr eno kr uni sanj e mi ra na Jadr anu.
Cvetkovi i Ci ncar-Markovi su sada istakli da je Jugoslavija i mal a sline ugo-
vore sa Bugar skom i Maar skom i da je pr i st upanj e Jugosl avi j e Tr oj nom pak-
t u sar r o kr una njihovih napor a za odr avanj e mi r a i pri j at el j sko sr ei vanj e
odnosa sa susedni m dr avama, radi osi gur anj a mi r a na granici, sl obode, ne-
zavisnosti i j edi nst va drave.
252
Meut i m, Ri bent r op j e kasni j e zapi sao d a j e
dranj e Cvet kovi a i Ci ncar-Markovi a, bez obzi ra na pr i godnost prilike, bi l o
t akvo d a j e cer emoni j a pot pi si vanj a Prot okol a o pr i st upanj u Jugoslavije Troj-
nom pakt u liila na pogreb. Takav ut i sak st ekao je i Hitler, izraavajui svoje
r azumevanj e za oseanj a mnogi h Jugosl ovena i samog kneza Pavla, ali da dr-
avni razlozi i interesi nar oda mor aj u uvek imati prednost .
253
U razgovoru i zmeu Hi t l era i grofa Cana, u prisustv u ambas ador a fon
Makenzena i Alfijerija, 25. mar t a 1941. u hot el u Imperijal u Beu, Hi t l e r j e
naj pr e izrazio zadovol j st vo t o j e Jugoslavija pri st upi l a Tr oj nom pakt u i t i me
preci zi ral a svoj stav. To je nar oi t o vano s obzi r om na pr edst oj eu voj nu ak-
ciju prot i v Grke, koja bi nesumnj i vo bila l akomi sl en poduhvat pri nesigur-
nom dranj u Jugoslavije, kada se i ma u vidu da je glav na saobr aaj ni ca pr eko
Bugarske, dui ne od oko 350 do 400 km, udal j ena samo 20 km od j ugosl oven-
ske grani ce. Grof Cano je na pome nuo da mu je Due na sast anku u Bari j u na-
loio da postavi Fi reru nekol i ko pi t anj a, a zatim (del i mi no i t aj ui iz j edne
bel eke koju je Due svoj er uno napi sao) o voj noj situaciji u Albaniji r ekao
d a j e dobr o poznat tok t amonj i h dogaaj a, ali da o voj ni m poj edi nost i ma ne
bi mogao nita vie da kae, j er to prelazi okvi re nj egove nadl enost i , s amo
eli da obj asni da na f r ont u vlada mi r i da se si t uaci j a stabilizovala. Due
smat r a da je, s obzi r om na pr ot ekl e dogaaj e na Bal kanu, i t al i j ansko-grki rat
logian, eljeni dogaaj , j er se cel okupna si t uaci j a na Bal kanu rai st i l a u ko-
rist Osovine. t o su se Jugosl avi j a i Bugar ska nedvosmi sl eno pri kl j ui l e Oso-
vini moe se pri pi sat i samo nj i hovoj nadi da e uest vovat i u podel i Grke,
dok bi i nae zadral e kol ebl j i vo dr anj e i predst avl j al e opasnost za Osovi nu.
Due je, kao i u j ednom od svojih prvih pi sama Fi reru, izrazio mi l j enj e da bi
ceo Dunavski bazen t r ebal o osl obodi t i f r ancusko- br i t anskog ut i caj a, a da bez
i t al i j ansko-grkog rat a do toga ne bi ni kad dol o, ili bi dol o mnogo kasnije.
A to se ofanzi ve u Albaniji tie, tu se nije radi l o o vel i koj ofanzivi, nego vie
o nekoj vrsti nasi l nog izvianja, j er je od 60 pukova koji su angaovani u Al-
baniji s amo 6 upot r ebl j eno za ofanzivu, pa se za kr aj meseca pr i pr ema nova
ofanziva, koja ce se izvesti na srednj em delu Albanskog f r ont a (Kalkira), jer
zbog snenog pokri vaa, vi sokog 2 m, nije mogue izvesti t akve oper aci j e na
levom krilu, tj. na Ohri dskom jezeru i kod Podgradeca, tj. na podruj u 9.
armije.
Na kraj u grof Cano je izjavio da mu je Due naloio da pi t a Fi rera za mi-
ljenje o paniji, Francuskoj , Rusiji i Turskoj , kao i da pokr ene pi t anj e novog
susr et a Fi rera i Duea, kao to je to bilo pr edvi eno u Ber ht esgadenu.
Fi rer j e u svom odgovor u ponovo nagl asi o d a j e on posl e dananj eg dana
znat no mi rni j i t o se tie dal j eg razvoja na Bal kanu. Nesigurno dranje Jugos-
lavije stvorilo bi opasnu situaciju za nemake oruane snage, s obzirom na ve-
liku udaljenost njihovih baza. Sada je to rai eno. kol i ko je to u l j udskoj
moi, ali bi se, i por ed svega, mogli kompl i kovat i unut r anj i odnosi u Jugos-
laviji. Nemaka bi kr aj em mar t a zavrila koncent r aci j u svojih snaga na gr-
kom f r ont u, a zatim bi, zbog kiovitog vr emena i pl ani nskog zeml j i t a sae-
kala l epo vr eme da bi ot poel a napad.
U vezi sa pani j om, Fi rer je ukazao na to d a j e Fr anko pr akt i no ot kazao
spor azum u Hendej u j edni m pi smom koj e mu j e nedavno uput i o. Fr anko j e
nizom uver avanj a i lepih fraza obj asni o da ne namer ava da vodi rat prot i v En-
gleske, ali bi bez obzi ra na to t r ebal o odravat i bar na izgled dobr e odnose.
On (Firer) je, kao i rani j e, vrlo nepoverl j i v pr ema vladi u Viiju, ali da ne vidi
ni kakvu mogunost da se net o pr eduzme i da se, dokl e god se moe, izbegava
sve to bi mogl o dovest i do ot cepl j enj a sever ne Afrike od Fr ancuske, bar t ako
dugo dok u Tri pol i su ne budu j ake or uane snage. Zatim j e nagl asi o da t r eba
veoma opr ezno pokuat i da se zblie Nemaka i Turska, j er izgledi na uspeh
nisu veliki, ali bi se st r pl j enj em, moda, uspel o da Tur ska net o popust i . Zat o
j e mi ni st ar spol j ni h poslova Raj ha pokazao posl ednj i h dana vel i ko st r pl j enj e
kad se radi l o o pol i t i ki m pi t anj i ma. U tim odnos i ma post i gnut je izvestan us-
peh. a pr i st upanj em Jugoslavije Tr oj nom pakt u jo e se poveat i , j er Tur ska
nee vie gledati nemaki napad na Grku kao pr et nj u Turskoj . Ipak j e pr ema
Tur skoj post avl j eno nekol i ko okl opni h divizija kao obezbeenj e i one e
l amo ostati.
Rusija je u posl ednj e vr eme post al a j ako nel j ubazna. Takav stav Sovjet-
skog Saveza Fi rer pr i pi suj e i nj eni ci to Nemaka nije bila s pr emna da rtvu-
je Finsku, kao Sto je t r ebal o da rt vuj e i Bugarsku, koj u t akoe nije mogl a r-
tvovati zbog oper aci j a prot i v Grke. Ruski m el j ama se nije izalo u susret ni
po pi t anj u Dardanel a, a Sovj et ski Savez je konano zamer i o i gar ant i j ama da-
tim Rumuni j i . Staljin j e sada obeao Tur skoj d a j e Sovjetski Savez ne bi napao
ako bi ona zaratila sa nekom dr ugom zeml j om. Fi rer j e t o obeanj e okarak-
t eri sao kao istu la, j er bi Sovj et ski Savez svakako odma h i skori st i o svaku
t ekou Turske, da bi se doepao dela t ur ske t eri t ori j e. Tu j e opet dola do
izraaja st ara r uska t akt i ka koj a se sastoji u t ome da hr abr i sve zeml j e da upa-
daj u u konfl i kt za iji kr aj Rusija nije zai nt eresovana, nego napr ot i v eli da se
t aj sukob produi to vie. Firer je naglasio da se on. s obzirom na veoma ne-
ljubazno dranje Sovjetskog Saveza, vie oslanja na svoje divizije nego na spo-
razume sa Rusijom. On ipak ne veruj e da bi Sovjetski Savez iao dal j e od tih
nel j ubaznost i . Pa i pored toga, Nemaka mor a, svakako, pri l i kom svih akcija
na Zapadu da obezbcdi pozadi nu pr ema Istoku, a operaci j a u Grkoj t akoe M.
mor a osigurati od svakog i / m naenj a sa severa, naroi t o u Rumuni j i
Nemaka je od okt obr a do mar t a (1940 - V.T.) bila, t akorei , bes pomoi
no izloena r uskom pri t i sku. To je Staljin znao. Zato je l et o bila sezona r uske
utivosti, dok je u t oku zime r usko dr anj e post al o nel j ubazno.
Zatim je u t oku i scrpnog r azmat r anj a pr edst oj ei h oper aci j a u Gr koj
Hi t l er nagl asi o da e koncent r aci j a snaga st varat i velike pr obl eme t ehni ke
i organi zaci one pri rode, j er t r eba snabdevat i pr eko 1,5 mi l i ona vojnika, a sva-
ka nova divizija koja se dopr e ma u Bugarsku pomer ae za nekol i ko dana
snabdevanj e ost al i h, j er ima mal o eleznikih pruga. On j e pr edvi ao da ce
oko 20 do 40 hi l j ada Br i t anaca pokuat i da se dre na uskom pr ost or u izme-
u pl ani na i Jegej skog mor a zapadno od Sol una. Pot o je tu zeml j i t e delimi-
no movar no, protiv njih se ne bi mogl o ni t a uiniti po r avom vr emenu. Na-
protiv, po lepoin vr emenu aust r al i j sko- j unoaf r i ke i novozel andske j edi ni ce
ne bi mogl e da izdre ni j edan dan napada ,tuka' , art i l j eri j e i t enkova, j er t ako
net o j o nisu doi vel e. . .
Na kraj u Hi t l er j e izjavio da bi se mogao sastati sa Musol i ni j em posle po-
set e Macuoke (mi ni st ar i nost r ani h poslova Japana - V.T.), grof Cano je odgo-
vori o da bi to, po nj egovom mi l j enj u dol o u obzi r posl e Macuokove poset e
Rimu, tj. posle 4. aprila, ali Due ni u kom sluaju ne eli da vri pritisak
na Firera. Hi t l e r j e odgovor i o da i on sa svoje st r ane osea pot r ebu da j o
j ednom porazgovara sa Dueom i da se uvek r ado s nj i me sast aj e.
254
Povodom pr i st upanj a Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u, knez Pavle j e 26. mar t a
uput i o sledei t el egram Hi t l eru:
Molim Vau Eksel cnci j u da na dan kada Kr al j evi na Jugosl avi j a pr i st upa Pakt u t ri j u
sila pr i mi moj e nar oi t o s r dane elje za l i no d o b r o Vae eksel enci j e, kao i moj e i skr ene
elje za dal j i pr ocvat i napr edak vel i kog ne ma kog nar oda.
Hi t l e r j e odgovor i o Knezu sl edei m t el egr amom:
"Naj sr dani j e zahval j uj em Vaem kr al j evskom vi soanst vu za est i t ke upu e ne meni
povodom pr i s t upanj a Jugosl avi j e Pakl u t ri j u sila. i zraavaj ui moj e i skr ene elje za budu-
nost j ugosl ovenskog nar oda i nj egovog kr al j evskog d o ma . "
5
Cvetkov i i Ci ncar-Markovi su napust i l i Be 25. mar t a uvee, t ako da su
i dueg dana u 9 asova stigli na Topi der sku st ani cu, gde su ih doekal i la-
novi vlade, s Maekom na el u. Na Cvet kovi evo pi t anj e o situaciji u zemlji,
Maek je odgovor i o da je sve u redu. Pot o su odmah po dol asku pozvani u
dvor, Cvetkovi i Ci ncar-Markovi su t amo zatekli mi ni st r a voj ske i mor na-
rice Petra Peia i obavestili kneza Pavla o obavl j enom poslu u Beu. Knez
im je saopt i o da pr avosl avna crkva pravi t ekoe, da Si nod zaseda i da pat-
ri j arh moli da mi ni st ar spol j ni h posl ova poset i Si nod i upozna ga o st var nom
st anj u. Iako j e pr i met i o da ni gde nije obi aj da vl ada obavet ava cr kveno po-
gl avarst vo o spol j noj politici, Ci ncar-Markovi je ipak pri st ao, i maj ui u vidu
ulogu koju je sr pska pravosl avna crkva odi gral a u prol ost i . Reeno je da Cin-
car-Markovi 27. ma n a pr e podne poset i Si nod.
256
Meut i m, kada se vi del o
da e Jugosl avi j a biti uvuena u dr ut vo sila Osovine, pat r i j ar h Gavrilo, sa Sv.
Arh. si nodom, rei o je da se sazove Sveti Arhi j erej ski sabor, i da nj emu i znese
st anj e stvari, pa da se na t om Sabor u zauzme zvanini stav pr ema vl ast odr-
ci ma koji su vodili dravu put em ka Tr oj nom pakt u. O sazi vanj u s abor a sa-
znalo se tek 24. mar t a posl e podne, kada j e beogr adska t ampa o t ome donel a
vest. Pr edsedni k vl ade Cvet kovi bi o j e na Zel ezni koj stanici kada j e pr oi t ao
u Pravdi vest o sazivu Sabor a. Ovo ga je j ako zabri nul o, ali ni j e se zadrao,
nego je i pak ot put ovao za Be, da bi t amo pot pi sao spor azum sa Nemci-
ma.
2 S6 j
O odl ukama Sabora 27. ma n a bie rei u odel j ku Dravni udar generala
Duana Simovia.
Ve s ut r adan posl e pr i st upanj a Tr oj nom pakt u, u Mi ni st arst vu voj ske i
mor nar i ce je pr i pr eml j eno i pot pi sano nar eenj e o dezakt i vi r anj u j edi ni ca,
da bi se voj ska svela na mi r nodops ko st anj e, ali to nar eenj e, zbog nekog spo-
r ednog razloga, nije posl at o pot i nj eni m komandama.
2 5 7
REAKCIJA l ZEMLJI I 1NOSTRANSTVU POSLE
POTPISIVANJA PROTOKOLA TROJNOG PAKTA
U izvetaju efa ner nake sl ube bezbednost i od 25. mar t a, koji je nemako
Mi ni st arst vo i nost r ani h posl ova pri mi l o 26. mar t a, kae se i zmeu ost al og:
Unut r anj a pol i t i ka napet ost zbog pr eds t oj eeg pr i s t upanj a Jugosl avi j e Tr oj nom
pakt u dost i gl a j e iue vr hunac. U t oku pr e podne va mi ni st ar voj ske na r e di o j e voj nu pr i pr av-
nost u Beogr adu. U nadl eni m kr ugovi ma oekuj u se demons t r aci j e koj e or gani zuj e opozi-
cija Kasno posl e podne r as t ur ani su leci u Beogr adu, koj i ma se pozi va nar od na ot vor e nu
pobunu. Vladi se pr e ba c uj e i zdaj st vo i poziva se nar od na ot por . Zahval j uj ui pr eduzet i m
mer ama bezbednost i do sada nije dol o ni do kakvih ner eda . . . U voj ni m kr ugovi ma ove
me r e bezbednos t i oznaene su kao ot vor ena pr i pr ema za bor bu pr ot i v Nemake. Pr ema do-
bi veni m vest i ma Englezi poku avaj u da pr i dobi j u j ugosl ovenske vazduhopl ovne ofi ci re, da
u sl uaj u pr i s t upanj a Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u odl et e s avi oni ma ili bez nj i h u Gr ku da
bi se t a mo bori l i pr ot i v sila Osovi ne . . .
Iako j e kri za vl ade i zbegnut a. opozi ci j a j e poj aal a svoj u akt i vnost . Bivi mi ni s t ar pol j op-
ri vrede Cubr i l ovi posl ao j e pi s mo Cvet kovi u i ponovo se i zj asni o pr ot i v pr i s t upanj a Troj-
nom pakt u i pret i da e nj egova s t r anka u t om sl uaj u pr eduzet i pr ot i vmer e. Ist o t ako j e Tu-
panj ani n. zameni k pr e ds e dni ka Zeml j or adni ke s t r anke, zapr et i o Cvet kovi u da e u sl uaj u
pr i s t upanj a Tr oj nom pakt u, svi dr avni sl ubeni ci l anovi nj egove s t r a nke dat i ost av-
ku. .
A savet ni k nemakog posl anst va u Beogr adu Faj ne, u svom t el egr amu od
26. mar t a, naveo j e da j e nar od i znenaen i duboko i mpr esi oni r an zbog pri-
st upanj a Tr oj nom pakt u, j er ga vlada nije dovol j no pr i pr emal a, ve se jo pr e
kr at kog vr emena i zj anj aval a za pol i t i ku neut r al nost i , t ako da j e i r okoj masi,
nar oi t o u Srbiji, sada pot r ebno vr eme da se pri l agodi novoj si t uaci j i . . . Vla-
da je, navodno, pot pun gos podar si t uaci j e i pr eduzel a j e sve pot r ebne mer e
pr edost r onost i ; pokuaj i demonst r aci j a, nar oi t o na Cet i nj u i u Sumadi j i ,
brzo su os uj eeni . . . Dalje j e naveo d a j e r adi o j avi o da su j ugosl ovenski po-
slanici u Vai ngt onu i Moskvi podnel i ost avke, ali u Mi ni st arst vu i nost r ani h
poslova jo nije nita st i gl o.
259
Kad su Cvet kovi i Ci ncar-Markovi ot put oval i u Be, Maek je u Beog-
radu zast upao pr edsedni ka vlade. KaJ mu j e uj ut r o 26. mar t a upr avni k gr ada
Beogr ada Drini javio da su opozi ci one st r anke prijavile zbor pod vedr i m
nebom da prot est u ju protiv potpisivanja Troj nog pakt a i traio da poalje vie
andar ma da rast uri oko 4000 do 5000 ljudi koji su se okupi l i u blizini Kra-
gujevca, Maek je to odbi o i rekao Drinicu da nat ovari dva kami ona .Slu-
benih novina' u kojima je objavljen tekst Pakta i tzv. tajne note, da ih poalje
na zbor no mest o i naredi pol i ci j ski m agent i ma da ih r ast ur e u nar od. On je
r ekao Cvet kovi u da se nar od umi r i o i r ast ur i o kad je vi deo da Jugosl avi j a
nee da ue u rat na st rani Osovine, a da je ost al o 300 do 400 ljudi, uklju-
uj ui tu i nekol i ko pravoslav nih svet eni ka. Posle ovog obj anj enj a kako je
sprei o revoluciju, Maek se vrat i o u Zagreb, a Cvet kovi je posl e podne re-
feri sao knezu Pavlu, koji je - umor an i i scrpl j en - bio s pr eman da poe na
Br do da se odmor i . Cvet kovi ga j e i sprat i o do St are Pazove, a zat i m se vrat i o
u Beogr ad.
2 6 0
Uj ut ro 26. mar t a Cvet kovi i Ci ncar-Markovi su se vratili u Beogr ad za-
j edno sa nemaki m posl ani kom fon Her enom. Na stanici su ih saekal i Ma-
ek i drugi l anovi vlade. Pri l i kom pozdrava Cvet kovi ih je uver avao rei ma:
Sad je sve u redu. Maek je r ef er i sao d a j e unut r a nj a si t uaci j a bila pod kon-
t rol om, pa je po podne ot put ovao u Zagreb. I knez Pavle je kr enuo pr ema svo-
joj rezidenciji Br do u Sloveniji da bi odmor i o svoje ivce koji su bili stavljeni
na t eku pr obu dogaaj i ma posl ednj i h dana. Meut i m, fon Her en se uri o da
u Berlin poal j e sl edee al ar mant ne vesti:
Unut r anj a pol i t i ka si l uaci j a zat egnut a. U gr adu kr ue gl asovi o pl anovi ma dr avnog
udar a od s t r ane gr upe ml adi h ofi ci ra koji su. kako se ini, nal i osl onac kod koma nda nt a
va/ duhopl ovs t va gener al a Si movi a. Vl ada s mat r a d a j e gos podar si t uaci j e. Kako sam danas
po podne s aznao i z aps ol ut no si gur ni h i zvora br i t anski vazduhopl ovni al ee j e i mao dug taj-
ni r azgovor sa gener al om Si movi cem u t oku koj eg bi bile ut a n a ne poj edi nost i koj e se od-
nose na engl es ku pomo u sl uaj u r at a sa s nagama Osovi ne, Sto Si movi s mat r a nei zbeni m
u sl uaj u i shoda dr avnog udar a
J 8
'
Jedan od pr i pr avni ka za gener al t abnu st r uku, t ada kapet an I klase, a po-
sle rat a pukovni k JNA Milutin Suovi, zapi sao je sl edee:
. . Na dan 26. mar t a uj ut r o, pr i l i kom dol aska nael ni ka Gl avnog gener al t aba gene-
ral a Koia, kao deur ni of i ci r r apor t i r ao sam o st anj u u Gener al t abu i obavest i o ga da sam
u t oku noi na nj egovu adr es u pr i mi o vel i ku gomi l u depe a i pi sama. Kad s am mu sve t o
pr edao, nar edi o mi j e da se u 10 asova pr i kupe svi ofi ci ri iz Gener al t aba u vel i kj Rat noj
sali Pot o s mo se prikupili, obr at i o nam se sl edei m re ima: . Gospodo oficiri, vi ste ve i
pr eko t a mpe i radi j a obaves t eni da j e naa vl ada jue pr i st upi l a Tr oj nom pakt u. Bio na m
je sl avl j en no pod grlo - ili da pr i s t upi mo Pakt u, ili da nas pr egaze. Vi znat e kakva je voj na
i pol i t i ka si l uaci j a kod nas i u sv et u - okr ueni s mo sa svih st r ana, sem j edi nog uzanog ot-
vora pr e ma Gr koj koji se moe br zo i i ako zat vori t i , a savezni ka n e ma mo ili su veoma da-
l eko Moral i s mo da bi r amo i zmeu dve al t er nat i ve - ili da d a mo novo Kosovo, i zgi nemo i
ope r e mo obr az, ili da s pas i mo t o se spast i moe Opr edel i l i s mo se za ovu dr ugu al t er nat i vu
a ne za carst vo nebesko. To je sve t o sam i mao da vam kaem. Na svoja mest a' . Razili s mo
se pognut e glave, bez glasa i d u b o k o pot i t eni - bar vei na ofi ci ra, koj a nije znala da j e ve
bila s pr ovedena or gani zaci j a za i zvr enj e dr avnog udar a >
262
Dok se u Beu odvi j al a sveanost oko pr i st upanj a Jugosl avi j e Tr oj nom
pakt u, u Beogradu su r adi o i t ampa pokuaval i da ubede j avno mnj enj e da
j e takav korak vlade i mao i st o f or mal an kar akt er i da nije podr een uslo-
vi ma koji bi pr akt i no i t eori j ski bili u supr ot nost i sa nai m t er i t or i j al ni m in-
t e g r i t e t o m , naom nezavi snou i naom naci onal nom au. Meut i m, an-
gl o-ameri ka pr opaganda okar akt er i sal a je odl azak Cvet kovi a i Ci ncar-Mar-
kovia u Be kao poet ak pr ocesa unut r anj e dezi nt egraci j e j ugosl ovenske
nacije i bodri l a nar oi t o Sr be da odbace izdaju vlade, upozor avaj ui da Pakt
sadri t aj ne kl auzul e koj e poni avaj u Jugoslaviju pr ed Nemakom, a j o gor e
pr ed Italijom. U Beogr adu i u razni m mest i ma Srbi j e i u dr ugi m gr adovi ma
Jugosl avi j e izbile su nove, spont ane i or gani zovane demonst r aci j e, nar oi t o
st udenat a, prot i v sila Osovi ne i pot pi si vanj a Tr oj nog pakt a.
U Proglasu CK KPJ od sredine marta - us me r e nom protiv kapi t ul aci j e
- a za pakt o uzaj amnoj pomoi sa SSSR-om, i st aknut o je, por ed ost al og, da
vlada pr odaj e nezavi snost Jugoslavije. Obj anj ava t e nar odu prl j avu izdaju
vl ast odraca Cvet kovi - Maek- Kul ovec. Neka se slije nar odna volja u j edan
silni nar odni pokr et u bor bi za ost var enj e tih zaht eva i naa e sl oboda i ne-
zavisnost biti osi gurane. Dalje se u progl asu istie pot r eba ot por a pakt u sa
silama Osovi ne.
263
O komeanj u i demons t r aci j ama u Jugoslaviji i l ani ce Tr oj nog pakt a u-
tale su da ne bi pomr ai l e di pl omat ski uspeh sila Osovine, ve su hvalile pri-
st upanj e Jugosl avi j e kao di pl omat ski Denkerk Velike Bri t ani j e, j er j e ono,
navodno, znailo kraj mahi naci j a Londona na Bal kanu i savr enst vo si st ema
Troj nog pakt a u j ugoi st onoj Evropi. Tako su Bugari i Maari sa duboki m
zadovol j st vom pozdravl j al i ulazak Jugoslavije u Troj ni pakt , nagl aavaj ui da
su t ome sr eno dopr i nel i njihovi pakt ovi venog prijateljstva sa Beogra-
dom.
U Berl i nu se nast oj al o da se ne zaotri negodovanj e Moskve i i st i cal o da
j e Jugoslavija oseal a pot r ebu da pri st upi Tr oj nom pakt u, da bi uest voval a
u obnovi novog por et ka u Evropi , a da to ne ide na ut r b nj eni h i nt er esa za
odravanj e dobr og susedst va sa dr ugi m zeml j ama, zadravaj ui nar oi t o po-
verenj e u t r adi ci onal no pri j at el j st vo sa Rusi j om. Sovj et ski r ukovodi oci , koji
su ba tih dana vodili razgovore sa j apanski m mi ni st r om i nost r ani h posl ova,
da bi uspeno okonali te razgovore, pokazivali su st ri kt nu uzdrljivost u po-
gledu pr i st upanj a Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u. Meut i m, br i t anski novi nari su
javljali da j e sovjetski pr edst avni k u Beogr adu dao na znanj e j ugosl ovenskoj
vladi da i nt eresi SSSR-a na Bal kanu nisu prest al i da post oj e. Pot o ova vest
nije demant ovana u Moskvi, ona se ticala ne s amo Jugosl avi j e nego i sila Oso-
vine. London i Vai ngt on su obi l no isticali pot r ese u Jugoslaviji, pret i l i pre-
ki dom odnosa sa Beogr adom, da bi izazvali pr ome nu vlade. Ruzvelt j e nare-
di o da se zal ede j ugosl ovenski fondovi i kredi t i u SAD, a u Forin ofi su su raz-
mat ral i tri vari j ant e u pogl edu svog st ava pr ema Jugoslaviji:
1) da li da se i dal j e odr avaj u kont akt i sa j ugosl ovenskom vl adom, s tim
da se izbegavaju pr et nj e i uzaj amna opt ui vanj a,
2) da li da se u Jugoslaviji izazove ot por nemakom pr odi r anj u i kont rol i ,
nar oi t o u vojsci i meu sr pski m st anovni t vom da bi se Cvet kovi eva vl ada
zameni l a dr ugom vl adom koj a bi odbaci l a Troj ni pakt , i
3) da se radi na odcepl j enj u j ugosl ovenske vojske u j unoj Srbiji (Make-
doniji - V.T.). s tim da se pod nj enom zat i t om obr azuj e pos ebna vl ada sa se-
di t em u Bitolju, kao t o je to Venizelos (Venizelos El eut heri os) ur adi o 1916.
godi ne u Sol unu. O ovi m var i j ant ama post oj al a su razliita gl edi t a meu ru-
kovodi oci ma u Fori n ofi su za vr eme debat e u Donj em domu.
28
' *
U prvi m asovi ma 26. mar t a, dok su se Cvet kovi i Ci ncar-Markovi vra-
ali u Beograd, B.B.C. je objavio Apel dravnog sekret ara za Indiju Leopol da
Emer i j a ne t ol i ko ost al i m Jugosl oveni ma kol i ko Srbi ma, kao nj i hov stari
rat ni drug iz prvog svet skog rat a, uveravaj ui ih da e Saveznici dobi t i rat,
a da Hi t l er ne moe savl adat i Engl esku i Ameri ku zaj edno. Apel ovao je na
svet enst vo i st udent e i t vr di o da j ugosl ovenska vlada ne moe imati pr avo
da ot pi e ast i nezavi snost 16 mi l i ona Jugosl ovena . . . Ne, j o nije dockan za
t o (da vlada konsul t uj e nar od pr e rat i fi kaci j e pakta). Cela Jugosl avi j a j e na
ot ri ci bri j aa.
265
Taj apel je r aspl amsavao i onako ve zat egnut u at mosf er u u j ugosl oven-
skoj prest oni ci . I st ovr emeno su izbile nove demonst r aci j e u svim sr ednj i m
kol ama uz pokli: Dole izdajnici, Bolje rat nego pakt, Radije smr t nego
ropstvo! Novi nama, koj e su toga j ut r a izlazile sa f ot ogr af i j ama Cvet kovi a i
Hitlera, st udent i su palili vat ru oko koj e su se okupl j al i i pevali naci onal nu
hi mnu. Zatim su gr upe ml adi a odlazile u grki konzul at sa zaht evom da ih
uvrst e kao dobr ovol j ce grke vojske. U isto vr eme pr onoeni su glasovi da
neki pol i t i ari naput aj u zeml j u da bi formi ral i vladu, da pat r i j ar h Gavrilo
Doi or gani zuj e pohod na Beograd i da su ml adi oficiri nali podr ku i os-
l onac kod komandant a vazduhopl ovst va general a Si movi a da bi izvrili dr-
avni udar .
2 6 6
Toga dana je Cerif pisao Kampbel u da mnogo ceni sve to je
do tada uinio, s tim da ne dozvoli da se stvori bilo kakva bari j era izmeu nje-
ga i kneza Pavla ili nj egovi h mi ni st ara.
Nast avi t e da uznemi r avat e, da gnj avi t e, da pr ot es t uj et e. Trai t e audi j enci j e. Ne pri-
hvat aj t e NE kao o d g o v o r . . . Ovo nije mome na t za pr e kor e i za dos t oj ans t vene sast anke. U
isto vr eme ne zapost avl j aj t e ma ka r kakvu mogunos t koj oj bi event ual no t r ebal o pr i bei
ako b u d e mo konst at oval i da j e s ada nj a vlada ot i l a t ol i ko dal eko da vie ne moe na-
t r a g- .
J 8
'
U svojim posl er at ni m l anci ma Dragia Cvetkovi isticao j e d a j e do pot-
pisivanja Pr ot okol a o pr i st upanj u Tr oj nom pakt u dol o st i caj em pri l i ka i da
je to bio izraz neot kl oni ve nude. On je t vrdi o d a j e nj egova vlada t akvi m ak-
t om osi gural a Jugoslaviji nemako-i t al i j ansku garant i j u nezavi snost i i terito-
ri j al nog i nt egri t et a i da t o pot pi si vanj e nije ni t a dr ugo nego pot vr da neut ral -
nost i Jugoslavije. Opi suj ui opt u si t uaci j u u svetu kr aj em mar t a 1941. godi-
ne, on kae:
Od kr aj a 1940. a nar oi t o poet kom 1941. pri l i ke na Bal kanu su se sve vie kompl i -
koval e. Pol oaj Jugosl avi j e, na s udbonos noj r askr sni ci put eva i zmeu Zapada i Jugoi st oka,
pos t oj ao j e svakoga dna sve tei i del i kat ni j i . Na sever ni m j ugosl ovenski m gr ani cama st aj al e
su t eko naor uane ne ma ke divizije. One su se ve nalazile ne s a mo u Austriji, ve i u Ma-
a r s koj i Rumuni j i . Najzad je i Bugar s ka pr i st upi l a Tr oj nom pakt u i pr opust i l a ne ma ke tru-
pe na svoj u t er i t or i j u. Jugosl avi j a je bila sa svih s t r ana zaokr uena i obuhvaena u j edan e-
lini obr u, koji j e svakog t r enut ka mogao da j e zadavi . A kakva j e bila op t a me u n a r o d n a
si t uaci j a? Na kont i nent u e vr ops kom nije >ie bi l o nepr i j at el j a Nemake Fr ancus ka j e bila
i zbaena i z rat a i zakljuila pr i mi r j e. Engl eske t r upe su evakui sal e Evr opu. Sovj et ska Rusi j a
ja bila saveznik Hitlerov (net ano bila je pot enci j al ni nepri j at el j Nemake V. T) i snabde-
vala ga ne s a mo nami r ni cama, ve i st r at egi j ski m mat er i j al om, a nar oi t o pet r ol ej om. t ako
ne ophodni m z.a nj egovo vazduhopl ovst vo i mot or i zovane divizije. Sj edi nj ene Drave bile su
neut r al ne (bile su van rat a, ali su podr aval e ant i hi t l er ovske snage i pr ual e im mat er i j al nu
i mor al nu pomo, pa i Jugosl avi j i - V.T). Za r j e u t akvi m pr i l i kama - nast avl j a Cvet kovi -
ba Jugosl avi j i bila dodel j ena ul oga j ur i ne t r upe, koj a se rt vuj e, pr eko koj i h gl avne t r upe
t r eba da pr eu? Zar su dot l e r at om po t eene zeml j e, kao Turska, vedska - i ako us r ed oku-
pi r ane Nor veke i r at uj ue Fi nske - i Svaj car ska - ost r vo usr ed od Nemaca okupi r a ne Ev-
r ope - i mal e pr avo da pr et post avl j aj u ops t anak svoga na r oda svim dr ugi m spol j ni m obzi-
ri ma. a Jugosl avi j a ost avl j ena sama sebi. nije i mal a pr a^o. da se st ar a da sauva svoi nar od
od ne pot r e bnog kr vopr ol i a i i st r ebl j enj a? Zar nar od Ju^bsl avi j e ni j e isto t ol i ko kul t ur an i
dost oj an da nast avi svoj ivot, kao t o su bili nar odi ovih dr ugi h drava, koj e su kr oz dip-
l omat ska akt a i s por azume, kr oz i zvesne us t upke, ali kr oz uvanj e naci onal ne nezavi snost i .
uspel e da sauvaj u sebe od uni t enj a? Za r j e mogla biti vea dunost i namesni t va i kra-
ljevske vl ade od t e da svome nar odu ut edi nepot r ebne i ot kl oni ve nesr ee? Pol i t i ku j edne
drave i u manj e kri t i ni m t r enuci ma, i maj u da vode odgovor ni fakt ori , a ne ulica i poj edi ne
neodgovor ne, avant ur i st i ke linosti, j o uz to po elji i nal ogu iz i nost ranst va. (Ovde Cvet-
kovi al udi r a na Dvadeset sedmi mart i nj egove pr ot agoni st e - V.T.) Cvet kovi dal j e nastav-
lja: Kada smo posl e svih naih nast oj anj a bili pr i mor ani - j er je to bi o j edi ni izlaz - da po-
t pi emo pakt sa Nemakom i Italijom 25. ma n a 1941. godi ne u Beu, naa namer a je bila
da ovi m samo odgodi mo nau i nt ervenci j u na st rani savezni ka do boljih dana. U pr ol ee
1941. godine Nemaka nije imala ni j ednu savezniku diviziju protiv sebe u celoj Evropi. Iza-
zivanje nemake intervencije i napada nemaki h t r upa na Jugoslaviju u l ome moment u . . .
znailo j e samo pr opast Jugosl avi j e kao nezavi sne dr ave. . ,
2
'
8
I mi ni st ar i nost r ani h posl ova A. Ci ncar-Markovi oznai o je pr i s t upanj e
Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u kao nemi novnu nudu i kao veliku pr ednos t za Ju-
goslaviju u nj enom t adanj em pol oaj u. U izvetaju okupat or s koj Komisiji za
i spi t i vanj e odgovor nost i u vezi sa dravni m uda r om 27. mar t a zapi sano je:
. . . Na pi t anj e - ta bi bilo da smo odbili da pr i s t anemo na pakt . r ekao j e da su nam
Nemci ostavili na bi r anj e i tu al t ernat i vu, ali da se ona sa nae s t r ane nije mogl a ozbi l j no
uzeti u obzi r. Da smo odbili da pr i hvat i mo P a k t . . . Italijani bi si gur no pokr enul i pi t anj e na-
ih zapadni h grani ca, a t ome bi se nesumnj i vo pridruili i Bugari, koji su ve bili ot poel i
di skusi j u u Sobr anj u o makedons kom pi t anj u, pa bi na kr aj u bili pozvani na ar bi t r au, te ako
bi je prihvatili, proli bi kao Rumuni j a. a ako bi je odbi l i , dol o bi do rat a i pr opast i naSe
domovi ne . . .
249
Bivi j ugosl ovenski ambas ador u Parizu Miroslav Spal aj kovi (koji je bi o
veoma blizak dvoru - V. T.) t akoe je izjavio okupat or skoj Komisiji da je:
Pakt bi o j edi no mudr o reenj e krize u nai m odnos i ma sa si l ama Osovine. . . da je,
pr ema nj egovom mi l j enj u, Ci ncar-Markovi pri l i kom pr egovor a o Pakt u pokazao velike
di pl omat ske sposobnost i i post i gao sj aj an uspeh. Taj uspeh j e naem nar odu bi o obezbedi o
tri naj dr agoceni j a dobr a; nezavi snost , dravnu cel okupnost i mi r . . .
27

Branei kneza Pavla i kral j evsku vladu. Jakob B. Hopt ner je u svom del u
napi sao:
Jugosl ovenska vlada je bila real i st i na u svoj oj analizi nemaki h i i t al i j anski h tenji
na Balkanu. Bila je realistina u spoznaji vojne nemoi, i svoje, i saveznike. Bila je bol no sve-
sna slabosti i neodl unost i Zapada. Nakon pada Francuske, nakon bekst va Britanaca, privre-
meno vlada nije videla dr ugog put a da spasi zeml j u nego da usvoji politiku nagodbe s oso-
vinskim silama. Ali. ak i pod takvim okol nost i ma Namesni t vo, spol j a neut r al no, ost al o je
dosl edno nakl onj eno Savezni ci ma (misli na V. Bri t ani j u i Fr ancusku - V.T.). Pomogl o je Gr-
ku kad je napadnut a (a pri st al a je da j oj uzme prilaz ka Sol unu i luku Sol un - V.T.). Poticalo
je sar adnj u j ugosl ovenske i f r ancus ke vojske. 1 got ovo je tri godi ne odbi j al o nasr t aj e Osovi ne
na Jugoslaviju. Meut i m, dravni ci Savezni ka pokazali su veoma mal o r azumevanj a za teki
pol oaj Jugosl avi j e t okom tih godi na. Oni Jugoslaviju nisu podari l i onom st rpl j i vou i dip-
l omat skom suzdrl j i vou koj e su pokazal e pr ema vedskoj - i por ed t oga t o je vedska,
pod slinim okol nost i ma u koj i ma se nala Jugoslavija - pot pi sal a s Nemakom spor azum
kojim j e dopust i l a st al no st r uj anj e nemakog voj nog saobr aaj a pr eko svoje t eri t ori j e . . .
Obj ekt i vni posmat r a sloiti e se da su Jugosl oveni imali pr avo da pr egovar aj u sa Hi t l erom
1941. godi ne j ednako toliko kol i ko Bri t anci i Francuzi 1938. ili Rusi 1939. godi ne. Stavie, oni
su bili u bol j em mor al nom pol oaj u za t akav in ier su preizovarali o svoj oj budunost i , a
ne o koristima na raun tuih pouruci a Pristali -u na di pl omat ske neprilike da bi dobili \TC
mena. upr avo kao t o su Bri t anci i hrancuzi uinili pr e nj i h . u i rem smi sl u. J u g o s l a v i j a
pret st avl j a oi gl edan pr i mer mal e drave koj a nepr es t ano mor a da pri l agoava svoja j edr a
pr ema prot i vusl ovni m vet r ovi ma koje pokr eu velike sile. U t r enuci ma krize, mal u dravu
nagovaraj u, ili pri si l j avaj u, ili pomau, ponekad se ak i posavet uj u sa nj om o politici rat a.
mi ra ili opst anka, ali joj ni kad ne doput aj u da ost ane po st rani ; velike sile u rat u ne dopu-
taju mal i m dr avama l uksuz neut r al nost i ili samost al nog mi l j enj a. . .
2 7 1
Slino mi l j enj e, kao i prot agoni st i pr i st upanj a Jugoslavije Tr oj nom pak-
tu, i ma i Danilo Gregori u svom r adu Samoubijstvo Jugoslavije, t o je pri rod-
no, j er je bi o stalni eksponent i pover eni k kral j evske vlade.
Meut i m, sasvim dr uki j e su mislili svi oni koji su na Osovi nu gledali kao
na nepri j at el j a Jugoslavije. Za sve pr ot i vosovi nske kr ugove pot pi s Pr ot okol a
0 pr i st upanj u Jugoslavije Tr oj nom pakt u znai o je nesr eu za zeml j u i i nst ru-
ment novog t l aenj a od st r ane Osovine. Nai me, pot pi suj ui Beki prot okol ,
vlada Kral j evi ne Jugosl avi j e preuzel a je pr ema Osovini u pr vom r edu glavnu
obavezu iz Pakta, tj. da sudel uj e u spol j noj politici sila Osovi ne i to onako
kako je to pr edvi eno Tr oj ni m pakt om. To je u pr vom r edu znailo da se Kra-
ljevina Jugosl avi j a sagl aava s i nj eni com da bude satelit glavnih triju sila
Osovi ne i da svoju spol j nu (a i unut r anj u) pol i t i ku uskl adi sa svojim obave-
zama iz Tr oj nog pakt a. Beki m pr ot okol om se dakl e Kral j evi na Jugosl avi j a
obavezal a na to da e pomagat i i mperi j al i zam sila Osovine, tj. da e se pod-
rediti pol i t i ki m ci l j evi ma osovi nski h velesila. S pot pi si vanj em Bekog ugo-
vora vlada Cvet kovi - Maek je svoju vlastitu dravu svrstala u pol oaj dru-
gor azr ednog sat el i t skog par t ner a.
Cvetkovi i Maek sa knezom Pavl om moral i su pret post avl j at i d a e na-
kon pot pi si vanj a Bekog ugovor a mor at i post upat i u skl adu s Tr oj ni m pak-
t om. A te su obaveze bile sve s amo ne neut r al nost o koj oj je govori o i pi sao
Dragia Cvet kovi . . .
Prilino neuverl j i vo zvui Cvetkoviev navod d a j e Kraljevina Jugosl avi j a
posle pr i hvaanj a Troj nog pakt a t rebal a sauvat i svoje snage s koj i ma bi u
boljim pri l i kama udari l a u pogodnom asu na Nemaku i Italiju. Koj e u
oni m dani ma j o verovao Hi t l erovi m uver avanj i ma o nj egovoj mi rol j ubi vost i
1 o pot ovanj u preuzet i h obaveza? Zar nije bilo i suvi e dokaza ve dot l e da
i Hi t l er i Musolini kre dane rei, kada im to t reba, i da upr kos obeanj u o
pot ovanj u t ueg suver eni t et a napadaj u drave koj e su tek mal o pri j e toga
uveravali u svoje duboko pri j at el j st vo? Sa ovakvi m Cul i novi evi m rezono-
vanj em slae se i general Si movi u svojim Memoarima, II, na str. 4.
Culinovi daj e sledei obj ekt i van zakl j uak:
Pot pi si vanj e Bekog pr ot okol a bi l o j e izraz kapi t ul aci j e dravni h vrhova
Kraljevine Jugoslavije, koji su i nt erese zeml j e podredi l i svojim i nt er esi ma i
koji su, uvajui svoje pozicije u dravi, zanemarili i nt erese vlastite zemlje. Vrlo
je ver oj at no da bi Hi t l er u sl uaj u nepr i hvaanj a Troj nog pakt a napao Jugos-
laviju, j er j e ona bila na nj egovu i mperi j al i st i kom put u. Pot pi si vanj e Bekog
pr ot okol a je to zaustavilo. Ali je oi gl edno i to da je Beki m ugovor om Kra-
ljevina Jugoslavija bila pr epu t ena Osovini kao obj ekt nj ene domi naci j e. Ono
ega su se bojali dvor i vlada Cvet kovi -Maek, nai me, da bi Jugosl avi j a mog-
la biti i nae uvuena u rat, to bi naj ver oj at ni j e i usl edi l o (kao i u dr ugi m oso-
vinskim sat el i t ski m zeml j ama) da nije dol o do Dvadeset s edmog mart a.
Iz ovog izlaganja i dokume nt a koji su izneti u ovom odel j ku oi gl edno se
vidi da su knez Pavle i kraljevska vlada, pod strahovitim pritiskom Nemake i
u izrazito tekoj spoljnopolitikoj i unutranjoj situaciji - to pot vr uj u i drav-
nici V. Bri t ani j e i SAD - na kraju kapitulirali i potpisali Protokol o pristupanju
Jugoslavije Trojnom paktu. Ne bi se moglo tvrdili da je to uinjeno sa eljom i
voljom, jer su do poslednjeg trenutka odugovlaili i pokuavali da izbegnu pri-
stupanje. Postavlja se pitanje ta je trebalo uinili u toj situaciji - pristupiti Paktu
ili odbiti ultimatum i na koga se osloniti, pa rizikovati da Jugoslavija bude na-
padnuta i privremeno unitena, ili se privoleti carstvu nebeskom i odluno
rei Ne? Po mome miljenju, trebalo je izabrati ovu drugu alternativu i osloniti
se na sopstvene i na antifaistike snage u svetu, iako su bile daleko, ali u per-
spektivi dostine, a nikako kapitulirati. Sa odlunim otporom pristupanju Jugos-
la v i je Trojnom paktu saglaavala se ogromna veina naih naroda, jer je - kao
to je general Simovi u svojim Memoarima zapisao:
. . . Na vest o pot pi si vanj u pakt a ceo nar od j e bi o kons t er ni r an i d u b o k o r azoar an.
Svi su oseai i teak t er et ovog i na i smat r al i isti kao naci onal nu s r a mot u i poni enj e na-
r oda . . . Pokor avanj e Hi t l er ovom di kt at u i pr i s t upanj e si l ama Osovi ne i mal o je. p r e ma mo m
oseanj u. da kompr omi t uj e budunos t naeg nar oda i da ga odvede u r opst vo, st r ani j e od
onog pet vekovnog r ops t va pod Tur ci ma.
2
'
2
Do demonst r aci j a 25. mar t a nije dol o samo u Kraguj evcu, nego i po dru-
gim gradovi ma u zemlji. Jo iste veeri izbile su demonst r aci j e na Cetinju, u
aku, Jagodini, Kolainu, Kraljevu, Ljubljani, Nikiu, Podgorici, Skopl j u,
Splitu i drugi m neki m mest i ma. U neki m kraj evi ma, kao npr. na podr uj u Ba-
novine Hrvatske, demonst r aci j e t ada jo nisu izbile, ali to nije znailo d a j e
i tu sav narod saglasan s vl adi nom politikom, napose s Beki m ugovorom. I
na t om podruj u bilo je vrlo mnogo oni h koji se nisu slagali s proosovi nski m
st avom vlade, iako do demonst r aci j a nije dolo. Pri tom t reba podset i t i na i-
nj eni cu d a j e uprava Banovi ne Hrvat ske nekol i ko dana pre odl aska del egat a
u Be j edni m j avni m progl asom zabrani l a svako demonst r at i vno sakupl j anj e
graana i d a j e npr. zagrebaka policija tih dana bila revnosna u r ast ur anj u
nj oj sumnj i vi h skupi na po zagrebaki m ul i cama.
Na Drugom kongresu KP Hrvatske 21-25. XI 1948. konst at ovano je:
Ipak t r eba i st aknut i da par t i j a u Hr vat s koj ni j e uspel a or gani zi r at i onakve pr ot es t e
prot i v s r a mne i zdaj e r ei ma Cvet kovi - Maek pr i s t upanj em Tr oj nom pakt u, kakvi su bili
npr u Beogr adu Cak i 27. mar t a ona u t om pogl edu zaost aj e. Istiu se Dal maci j a, od gr adova
Karlovac i neki manj i , gde demons t r aci j e daj u odl u no podr ku nas t upal i m pr omena-
ma . . .
273
O stanju u Jugoslaviji j edan nemaki novi nar 26. mar t a 1941. godi ne do-
stavio je iz Beograda svojoj redakciji u Berlinu sledei t el efonski razgovor ne-
makog novi nara Kest era s berl i nskom novi nskom agenci j om Transozean:
Pozvali st e me bl i t zt el ef onom - kazao je Kest er t om pr i godom - ta elite?. Iz Ber-
lina mu odgovar aj u Mol i mo vas da nam br zo i t ano j avi t e l a j e u st vari u pogl edu i nost -
r ani h vesti o ne mi r i ma u Jugosl avi j i . Tr eba nam hi t an odgovor !
Kest er j e na t o odgovor i o:
Samo o ne mi r i ma vam i mogu javiti. Obi l azi o sam da na s pr e podne Beogr ad i t av sat
i po. Spol j anj a slika Beogr ada je ova: nemi r i i demons t r aci j e. Demons t r ant i vi u i pr ol azni ci
i m se pr i kl j uuj u, nar oi t o na gl avnoj ulici . Kral j a Mi l oa' . Tek posl e i zvesnog vr e me na po-
licija je i nt er veni sal a i odvel a des et ak l i nost i na sasl uanj e u kvart . U neki m kol ama dai
iz viih r azr eda pr eki nul i su pr edavanj a, boj kot uj u pr of e s or e i izvesili su pl akat e s nat pi s i ma
Radi j e umr et i , nego r obovat i ! Dole Hitler, .ivela sl oboda' , .Dole Pakt sa Nema-
k o m. . .
2 7 4
Tel efonska pri sl una sluba je istoga dana (u 13 asova) sa beogr adske
pot anske st ani ce uhvatila novi Kesterov izvetaj Berlinu koji je glasio:
Po gr adu se ire pl akat i koji pr edst avl j aj u ne ma kog voj ni ka kako ga s a hr a nj uj u Pla-
kati pr edst avl j aj u Hi t l er a sa pogr dni m r ei ma Da li el i t e t akve i nf or maci j e? Tr ebat e li tak-
ve vesti? Iz Ber l i na su mu odgovori l i : Da!
276
Isto tako u t el efonskom izvetaju novi nara (R.S. Johna, aut or a From t he
Land of Silent People) Associated Press u Bernu kae se:
Beogr ads ka pol i ci j a naor uana do zuba r ast er al a j e s t udent e i s r ednj o kol ce koji su
uest voval i u pr oi i vnaci st i ki m de mons t r a c i j a ma na j ednoj od naj gl avni j i h ul i ca Beogr ada
Meu s t udent i ma bilo j e i nekol i ko st ot i na s r ednj o kol s ke oml adi ne Por ed c e l okupne beog-
r adske andar mer i i e nal azi se oko 10.000 voj ni ka u s t al noj pr i pr avnos t i r adi ugu cnj a even-
t ual ni h demons t r aci j a i pobuna. Li no sam pos ma t r a o or gane beogr ads ke pol i ci j e kako
kundaci ma i pe ndr e c i ma r as l er uj u s l udent e- demons t r ant e. ali na pomi nj e m da ne el i m da
suvi e dal eko ode m u ovoj st vari .
Kroz Beogr ad se pr onos e gl asovi da su mnoge me r oda vne l i nost i j ako zabr i nut e zbog
ozbi l j nost i si t uaci j e. Mogu vam rei da se sada moe ovde svat a dogodi t i Oekuj e se da e
se noas net o ozbi l j no dogodi t i . Ofi ci ri ma nije dozvol j eno da se udal j avaj u i z kasar ne, j er
su u pr i pr avnost i . Policija i voj ska u s t al noj su pr i pr avnost i do dal j eg na r e e nj a . . .
278
Agencija Havas dobi l a je 26. mar t a u 19,37 asova t el ef onom sl edeu
vest:
. . . Poverljivo: Do mani f est aci j a j e dol o u mnogi m mes t i ma pr ovi nci j e. Na Cet i nj u
pol i ci j a se pr i dr ui l a de mons t r a nt i ma . U Skopl j u s t udent i su mani f est oval i puna et i ri sat a.
U Beogr adu su kol e zat vor ene. Pat rol e andar ma sa l j emovi ma i baj onet i ma na pu kama
kr eu se ul i cama. aci su se ipak sakupi l i pr ed svoj i m kol ama i nekol i ko put a mani f est oval i
na r azni m t akama gr ada. Ove mani f est aci j e nast avl j aj u se uvee. Veliki br oj l et aka ci r kul i e
po cel oj z e ml j i . . .
Po svom povr at ku i z Bea. pr eds edni k vl ade j e nar edi o o t r e me r e prot i v i r enj a l et aka
i pr ot i v voa mani f est aci j a. Ove mer e s t upaj u na snagu od t ur a. U svr hu smi r i vanj a duhova
ob| avl j uj e se s dr uge st r ane, da e knez- namesni k i mi ni st ar voj ske g. Pei u t oku s edmi ce
odr at i govor e na r adi j u . . ,
377
Nemaki novi nar Kest er ponovno je javio svoj oj redakci j i u Berlin (tele-
f onom iz Beogr ada 26. mar t a u 20,44 asova):
Ovde su svi nezadovol j ni Pakt om. Demons t r aci j e su u cel oj zemlji Pr i st up je del ovao
kao ok i sada se i spol j ava r eakci j a.
Iz razni h kr aj eva Jugosl avi j e j avl j aj u se demons t r aci j e pr ot i vu j ugosl avenske vl ade i
pr i s t upanj a Tr oj nom pakl u. Iz Kr aguj evca se j avl j a da su 2000 l j udi prolazili kroz gr ad. peval i
pat r i ot ske pe s me i vikali prot i v vl ade Policija j e bila ne mo na da i h r ast ur i za due vr emena
U ul or ak demons t r i r al o je 3000 ljudi na Cet i nj u. U ponedel j ak i ut or ak ui nj en je po-
kuaj demons t r aci j a pr ot i vu v l ade u Skopl j u, ali je pol i ci j a sprei l a demons t r aci j u. U ut or ak
uvee sakupi l e se u Kral j evu pr eko 8000 st anovni ka Posle t oga de mons t r a nt i su kr enul i
kr oz gr ad i vikali pr ot i vu vl ade. Kasno uvee mi r j e uspost avl j en
2 7 8
Sovj et ska agenci j a TASS objavila j e sl edee saopt enj e pod nasl ovom
Dogaaji u Jugoslaviji:
U t oku posl ednj i h da na po cel oj Jugosl avi j i bile su demons t r aci j e pr ot es t a pr ot i vu
spol j nopol i t i ke or i j ent aci j e vl ade Cvet kovi a. Dvadeset pet og ma n a u svim kol ama u
Beogr adu bili su skupovi na koj i ma su usvoj ene r ezol uci j e pr ot est a. Na s kupu u Kr aguj evcu
bilo j e deset hi l j ada ljudi, na Cet i nj u pet hi l j ada. Vl ada Cvet kovi a, upl a ena zbog ovih sku-
pova. poel a j e da pr eduzi ma br ze mer e. Vojsci i policiji bile su dat e na r e dbe da pr i menj uj u
or uj e . . .
, 7 9
O nemi r i ma i demons t r aci j ama u Jugoslaviji javljali su i mnogi drugi do-
pisnici.
Takvo r aspol oenj e nar oda ubr zo j e dovel o do dravnog udar a 27. mar t a
1941.
O raspol oenj u u vojsci evo s amo j ednog pr i mer a: Andri j a Nikoli, ui t el j
iz Nia. zapi sao je:
Dvadeset og mar t a 1941 dobi o s am poziv na voj nu dunost , a to mi je bi o t rei poziv
za vebu u r oku od godi ne dana. Odma h s ut r adan kr e nuo sam u sel o Cvet oj evac, kod Kra-
guj evca: t u mi j e biu r at ni r as por ed, u 5. vozar skom bat al j onu boj ne komor e. Odma h po do-
lasku na zbor no mes t o oset i o s am ner voznu a t mos f e r u zbog gl asi na o s kor om pot pi si vanj u
pakt a s Nemakom. Nalazio sam se u s eos koj gost i oni ci , u dr u t vu des et i ne ofi ci ra, kada s mo
uli emi si j u Radi o- Londona: Dragi a Cvet kovi i Ci ncar - Mar kovi se ve nal aze u Beu gde
t r eba da pot pi u Pakt o pr i j at el j st vu i uz a j a mnoj pomoi sa Hi t l er ovom Nemakom.
Svi mi po e s mo ogor e no da pr ot es t uj emo. pot pi si vanj e pakt a j edi no j e odobr a va o re-
zervni konj i ki pot pukovni k Tauanovi , i nae koma nda nt naeg bat al j ona. On j e pokua-
vao da nas ubedi . kako su mal e dr ave ne mo ne da se odupr u velikim i da j e bes mi s l eno
da mi r at uj emo. Cak je naveo i na r odnu i zreku: Gde se bivoli val j aj u, tu se abe dave. I
dos l edno t ome svome st avu, i zgovaraj ui se da j e st ar za r at ne napor e, on j e napus t i o na
bat al j on, pr edavi dunost kapet anu i kl ase Mi l anu Risticu, bor cu sa Sol unskog f r ont a
Dvadeset est og ma r t a kr e nuo sam sa bl agaj ni kom naeg bat al j ona, por uni kom Mi-
r osl avom Si nger om, da u ma ke dons ki m sel i ma Dr enovu i Vozar ci ma pr i pr e mi m s me t aj za
na bat al j on. Na put u s mo se zadral i na el ezni koj st ani ci Gr adsko. I dok sam j a d r e ma o
u ekaonici, moj blagajnik je izaao da se proet a. ali se ubr zo vrat i o i j o sa vrat a uzbueno
uzviknuo: ,Uo, u Beogr adu je noas izvren prevrat : namesni ci i vlada Cvet kovi -Maek
oboreni ! Kralj st upi o na presto, a general Simovi obr azovao vladu' . Odmah sam se rasani o
i poj ur i o napol j e, gde su se na sve s t r ane uli pokl i ci odobr a va nj a i odu evl j enj a. To j e bi l o
u svi t anj e 27. ma r t a 1941. godi ne.
Pr avo vesel j e j e nast al o kad j e stiglo os am vodova nai h komor di j a. Na nj i ma ni j e bi l o
ni t raga umor a, i z grla gr mel a i m j e pes ma kao da dol aze na s va dbe no vesel j e, a ne da se na-
laze u pr edveer j u novog r at a. Oni su donel i dnevne l i st ove i z koj i h s mo mogl i , por ed os-
talog. pr oi t at i d a j e obr azovana vl ada sast avl j ena i z svih. po t ada nj i m zakoni ma, pos t oj ei h
s t r anaka - t o j e t r ebal o da bude znak da s mo j edi nst veni u odbr ani svoj e s l obode i nezvis-
nost i . Gl edaj ui got ovost nai h bor aca da pogi nu za odbr a nu svoj e zeml j e, os eao s am se po-
nos ni m t o sam sin Jugosl avi j e i na da o sam se da u budu e m r at u ne e mo i zneveri t i heroj -
ske t r adi ci j e nai h pr edaka. Na al ost , ni j e t r ebal o mnogo vr e me na pa da se ova moj a nada
r aspadne kao me hur od sapuna.
2
'
0
NAPOMENE
1
Al f r edo Brecci a, Jugoslavija 1939-1941. Diplomazia della neutralil, Roma. Gi uf f r e edi t o-
re. 1978, str. 417-418.
2
AR 1941, ZD. 1. dok 331, st r. 975-976; A. Brecci a, n. d. , st r. 418-419.
3
AR 1941. ZD. 1. dok 333, st r. 980; DGFP, D, XI, dok. 551.
* AR 1941, ZD. I. 332, st r. 976-979: Kriegstagebuch des Oberkomandos der Wehrmacht, I.
Fr ankuf r t am Mein, 1965, st r. 994-996. Rumuni j a j e pr i st upi l a Tr oj nom pakt u 23. nove mbr a
1940. Pot o su tih dana ovom pakt u pri st upi l e Maarska i Slovaka. Nemaka je ost vari l a pot-
punu domi naci j u u ovi m dr avama i pogodne baze za pr eds t oj eu agresi j u na SSSR a Hi t l er j e
done o odl uku za napad j o u t oku bi t ke za Vel i ku Br i t ani j u i u j ul u iste godi ne nar edi o da ot-
ponu pr i pr eme. Di rekt i vu za ovaj novi osvaj aki poduhvat (tzv. pl an Bar bar ossu) pot pi s ao
je 18. decembr a 1940 (Drugi svetski rat, 2, st. 11-12). Meut i m. Hi t l er j e, ipak, nast oj ao da na ev-
r ops kom j ugoi st oku sauva mi r i spr ei svako zaot r avanj e me du dr avama u t om pr os t or u i
da u Podunavl j u i na Bal kanu obezbedi ekspanzi j u i domi naci j u bez rat a. Zbog t oga se od j eseni
1940. pa do kr aj a ma r t a 1941. vet o sl ui o svi m sr edst vi ma di pl omat s ke bor be, uz s ves t r ano an-
gaovanj e nemaki h nar odni h skupi na, r azni h pr of ai st i ki h or gani zaci j a u poj edi ni m zeml j a-
ma. pr i menj uj ui uene i zast r ai vanj a i r azne me t ode voj nog i pol i t i kog pr i t i ska i pr i vr edne
ekspanzi j e. Odl uku o ueu u oper aci j ama na Bal kanu done o j e 4. novembr a, tj. s edam da na
posl e napada Italije ne Gr ku, a 4 da na posl e br i t anske okupaci j e Krita i Lemnosa. U t om ci l j u
izdao je di r ekt i vu br 18 od 13. de c e mbr a za j e dnovr e me nu akci j u prot i v Gi br al t ar a i Gr ke, s
tim da se i zvede j e dnovr e me no u j a nua r u 1941. a ne ma ka ofanzi va u s ever noj Africi u jesen
iste godi ne Za oper aci j e pr ot i v Gr ke bile su pr edvi ene 24 kompl e t ne divizije, a Musol i ni j e
bi o ukr at ko obavet en da e ne ma ke snage i nt er veni sat i kr aj em mar t a 1941. godi ne. Ali zbog
por aza Italije u Africi i Gr koj u nove mbr u i de c e mbr u 1940. godi ne. Hi t l er je uvi deo da br zo
i pot puno os vaj anj e Jugoi st oka nee ii bez voj nog angaovanj a na Bal kanu Zat o su ne ma ki
pl anovi u de c e mbr u 1940. pr et r pel i vel i ke i zmene
5
Hi l l ebr and Bughar t Muel l er, Improvizacija jedne operacije, Kni gst ei n, 1949; Nemake
kampanje na Balkanu, izdanje Mi ni st arst va kopnene vojske SAD - prevod u AVII, mi krofi l m,
SAD. N- l , 190-217. Beogr ad; A. Br ecci a, n. d., st r. 420-423. Original: Die Improvisierung einer
Operation. E S. Mi t er und Sohn, G. m. b H. Berl i n. 1949.
USMT. dok NG-2978 i 3245; Hopt ner , n. d., st r. 282. Nemci su obavest i l i Jugosl avi j u da
j e pokr et nemaki h t r upa u Rumuni j i pol i t i ke, a ne voj ne pr i r ode i da t o ni j e upr avl j eno pr ot i v
Jugosl avi j e (USMT, dok. NG-3376).
7
USMT, dok. NG-3155. Tada je j ai na nemaki h snaga u Rumuni j i iznosila oko 500.000 lju-
di (USMT. dok. NG-3765; Hopt ner . n. d., st r. 283).
8
US M T, dok. NG-3097 i 3167. Nemci su teili da Sto due odl oe obj avl j i vanj e svoj i h voj-
ni h na me r a u Bugar skoj .
AVII. Bon- 1/ 919- 920.
, 0
Ori gi nal u AVII, reg. br. 18/ 3- 1, k. 59a.
" Ori gi nal u AVII, reg. br. 3/ 4- 1, k. 54.
'
2
Met aksas knezu Pavlu 6. i 17. j anuar a 1941.
, 3
A. Brecci a, n. d, st r. 426-428.
' DGFP. D. XI. dok. 708.
' DGFP, D. XI, dok. 730.
18
Hopt ner , n. d. st r. 285-286.
17
Dragi a Cvet kovi Hopt ne r u: King Pet er II. King's Heritage, London, 1955, st r. 59;
Knat chbul l - Huges s en, Diplomat in Peace and War, London. 1943. st r. 160-166 - Tur ci t vr de da
ni kad nisu dobi l i odgovor na svoj pr edl og, koji je. kako kau, pr i ml j en sa i r oni ni m os mej kom;
Papagos, Battle ofGrece 1940-41, Tbi ngen, 1949. st r. 310-311; pr e ma gener al u Vavelu, Turci ne
bi uinili ni j edan pokr et da i zazovu Nemce: Sir J ohn Kennedy, Bussines of War, London 1957,
st r. 41-44; Hopt ne r . n. d., st r. 286.
' A. Brecci a, n. d., st r. 428-431.
Ist o st r. 431-432.
20
D. Si movi , Memoari, II. r ukopi s u AVII, st r. 39-40.
20
" AVII. mi kr of i l m Bon- 2, reg. br. 77.
2 (
* AVII. reg. br. Bon- 1/ 939.
2
' A. Brecci a, n. d., st r. 432-434.
22
AVn, Bon-1. reg. br. 816-824.
" AVn. reg. br. Bon- 1 / 938.
24
AVII. reg. br. Bon- 1/ 939.
29
Ori gi nal u mi kr ot eci VII, F- SUP- 25.
28
DGFP. D. XII, dok. 10: A. Br ecci a, n. d.. st r. 4 3 ^ 4 4 0 .
27
A. Brecci a, n. d st r. 435-438.
28
Isto, st r. 438-439.
28
Ist o. st r. 440-446.
Isto, st r 446-447; DGFP, D, XII, dok. 15.
" A Br ecci a, n. d str. 447-448.
52
AVII. r eg br. Bon- 2/ 77.
" AVII, reg. br. Bon- 2/ 78- 79.
34
DGFP. D. XII. dok. 20.
36
A. Brecci a, n. d., st r. 448-449.
3
AVII, reg. br. 27/ 3- 1. k. 59a.
31
AVII, reg. br. 5/ 4- 2, k. 54.
39
AVII, reg. br. 6/ 4- 1, k. 54.
39
A. Brecci a, n. d., st r. 449.
40
D. Gr egor i . u sasl uanj u od 24. j una 1948; AVII, p. 17. F- I , reg. br. 1. k. 2a.
41
A. Brecci a, n. d., st r. 449-454.
42
Churchi l l . Grand Alliance. London. 1950, st r. 10 i 25 Hopt ner , n. d st r. 296. i 297. Ronal d
Ajan Kampbel (Ronaldlan Campbell! je 13. de c e mbr a 1939 zameni o dot ada nj eg br i t ans kog po-
sl ani ka u Beogr adu ser Rol and Kampbel a (Sir Rol and Campbel l ) . U na oj publ i ci st i ci se ova
i mena razl i i t o pr evode - Kampbel , Kembel i Kempbel . Pr i hvat i o sam pr vu var i j ant u - Kamp-
bel - V.T.
43
A Brecci a, n. d.. str. 456-457.
44
Isto. str. 456.
45
FRUS, II. st r. 450-480; AVII, mi kr of i l m B o n - 1 . reg. br. 955-956,
49
DGFP, D. XII. dok 160.
47
Dragi a Cvet kovi . Razgovori u Berhtesgadenu. sveska 8, zbi r ke Dokument i o Jugosl a-
viji. Pariz. 1956, st r . 10. Her en je 13. f e br ua r a 1941. izvestio Berl i n o pr eds t oj eoj poset i Cvet-
kovia Berl i nu, i pr edoi o svoj oj vladi da su nepr i j at el j ski r aspol oeni pr e ma ne ma koj vl adi
Cvet kovi evi mi ni st ri : Konst ant i novi , Cubri l ovi i Budi savl j evi (AVII, mi kr of i l m. Bon-1, reg.
br. 858-874).
4 , 4
AVII, P. 17, k2. f. 2, dok 30; F. Cul i novi , 27. mart. Jugosl avenska akademi j a znanost i
i umj et nost i . Zagr eb, 1965, st r. 107-110.
49
Cincar-Markovi u sasluanju od 20. IX 1945; AVII, p. 17, F-4. k. 59; V. B. Popovi , Trojni
pakt i martovski dogaati 1941. Politika, 27. II. 1961
49
Slubeni zapisnik o razgovoru Dragie Cvetkovia i Ribentropa u Ful u 14 f e br ua r a 1941.
godi ne: DGFP. D, XII, dok. 47.
50
Slubeni zapisnik o razgovorima Dragie Cvetkovia i Hitlera 14. f e br ua r a 1941; DGFP, D,
XII. dok. 4691. st r. 92, dok. 4691/ E, 226203-13. No 48 od 14. II 1941; AVII. p. 17. F-4. k. 59.
5
' Snimak nemakog originala u AVII reg. br. Bon- 2/ 96- 98.
" DGFP, D. XII, dok. 48.
53
DGFD, XII, dok. 47.
54
A. Brecci a, n. d st r. 459-460.
55
Dragia Cvet kovi , Razgovori u Berhtesgadenu. Dokumenti o Jugoslaviji. Pariz 1956, br.
8, st r. 7-17; A. Brecci a, n. d., st r. 460-461
" USMT. dok. NG-3244; Hopt ner . n. d. . st r. 291-293.
57
Ceril, Drugi svetski ral. lom 11, Prosvet a, Beogr ad, 1964, st r. 145; AVII, k. z. br. 4. F-40.
i spr avka u listu Figaro od 4. IV 1950.
58
A. Brecci a, n. d st r 462-463.
683
F. Cul i novi , 27. mari st r. 116.
59
A. Br ecci a, n. d., st r. 467; AVII. mi kr of i l m Bon-2, reg. br. 111.
60
M Konst ant i novi , Memorandum referat od 13. t ebr uar a 1941, AVII, reg. br. 9/ 4- 2, k 3.
81
Hopt ner , n. d.. st r. 293-294; t aj erski Gos podar . Lj ubl j ana. 27. s e pt e mbr a 1942. Eks-
pedi ci one br i t ans ke snage u Gr koj sast oj al e su se s a mo od j edne br i t ans ke okl opne br i gade,
j e dne novozel ands ke divizije, j e dne aus t r al i j ans ke divizije i sedan es kadr a RAF. kao i r azni h spe-
ci j al i st i ki h j edi ni ca. (Ceril. Grande Alliance. London, st r. 94-98).
82
A. Br ecci a, n. d., st r. 469-472.
83
USMT. dok. NG-3097; Hopt ner . n. d., st r. 289.
84
DGFP. D. XII, dok 60.
85
A. Br ecci a, n. d., str. 476-478.
88
W. Churchi l l , The Second World War. Ill, London, 1950. st r 56-59.
87
A. Brecci a, n. d., str. 472.
88
Archiv der Gegenwart. 1941. st r. 4895.
89
A. Br ecci a, n. d 474-476.
70
Archiv der Gegen wa n . 1941. st r. 4895.
71
Gavri l ovi Ci ncar - Mar kovi u 24 f e br ua r a 1941; Hopt ner , n. d.. st r 295.
72
USMT, dok. NG-3372; Hopt ner . n. d.. st r. 295.
73
FRUS, II (1941), str. 943- 948 i 957; Hot ner . n. d st r. 299-300
74
Snimak nemakog originala u AVII, reg. br. Bon- 1/ 955- 6. Kad je upoznat sa deSi frova-
nom por ukom, koj a j e s kor o p o t p u n o i ndent i na sa navedenom. Musol i ni j e j ako negodovao
zbog ovog amer i kog kor aka.
76
Dokume nt u mi kr ot eci Vl l . reg. br. SI P- EV- 8. dok. 269-270.
78
Dokume nt u mi r kot eci VII, reg. br. SI P- EV- 8. dok 278-280.
77
Prevod sa engl eskog, AVII, mi kr of i l m Bon- 1. reg. br. 912.
" Original u Diplomatskom arhivu DSIP. s ni mak u AVII, reg. br. SI P- EV- 8/ 283- 286.
79
Fils Oti. NIN br. 1120 od 25. j una 1972. str. 40; E Barker. Britanska politika prema Ju-
goistonoj Evropi u drugom svetskom ralu, Globus, Zagreb, 1978, st r. 9-28.
80
Ceril, n. d.. st r. 66-67.
81
AVII. popi sni k 16. F- l . reg. br 2/ 1, - 125. k. 8.
' A. Brecci a, n. d.. st r. 478-480.
82
A. Brecci a, n. d., st r. 479-483.
* Isto, st r. 483-484.
83
A. Brecci a, n. d., st r. 486
DGFP, D, XII. dok. 84.
86
AVII. mi kr of i l m Bon- 1, reg. br. 963-965.
88
A. Br ecci a, n. d., st r . 485-486.
87
AVII. reg. br. 19/4, k. 1.
88
Gr ei ner Hel mut h, Die oberste Wermachtfhrung 1939-1943. Li mes Verl ag, Wi es baden,
1951, st r. 245-246.
89
A. Br ecci a, n. d., st r. 487- 488 pr i m. 33.
90
DGFP. D. XII. dok. 27; AVII, mi kr of i l m Bon- 1, reg. br. 1/968-
91
A. Br ecci a, n. d., st r. 489.
92
Ut o st r. 488.
93
International Military Tribunal (IMT). dok. 85. st r. 158; A. Br ecci a, n. d., st r. 488.
94
AVII. Bon- 1, reg. br. 972; Archiv der Gegenwart. 1941. st r. 4913 i 4895.
98
DGFP, D, XI. dok. 85.
98
Archi v der Gegenwar t , 1941. st r. 4912-13.
97
Isto. st r. 4913-14.
98
Hopt ner , n. d., str. 301-302; Hal der Franz, Diary, zapisi od 28. f ebr uar a do 3. mar t a.
99
A. Br ecci a, n. d., st r. 491-492.
100
DGFP. D, XII, dok. 117.
">' A. Brecci a, n. d , 490-91.
102
Isto, st r . 492-497.
'
3
AVII, reg. br . 9/ 4- 2. k. 3; Hopt ner , n. d., str. 301-304; A. Brecci a, n. d., st r. 498-500.
1 0 4
DGFP, D, XII, dok. 78.
108
Fon Her en j e 1. ma n a posl ao st r ogo poverl j i v t el egr am posl ani ku Denber gu da spe-
cijalni kuri r (to je knez Pavl e - V. T.) sa pr at i ocem stie na gr ani ni pr el az kod Jezer skog od-
r e e nog da na u 10.30 asova po ne ma kom vr emenu, i t o a ut omobi l om za koji na t oj st ani i ci
t r eba pr i pr emi t i gar au. Aut omobi l j e ma r ke Mer cedes- Kabr i ol et Y br . 128. (AVII. mi kr of i l m
Bon- 1. reg. br . 975).
, o s
A. Br ecei a, n. d. st r. 501.
DGFP, D, XII, dok. 130. Smi t ov zapi sni k o r azgovor i ma DGFP, D. XII, dok. 124, na a-
lost, do sada ni j e pronaen; \ AVII, mi kr of i l m Bon- 1, dok. 978; A Brecci a, n. d., st r. 502-503. Ceri l
u svom del u Drugi svetski rat, III, Beogr ad, 1964, na st r. 146 kae da se knez Pavle, pod st ra-
hovi t i m pr i t i s kom obavezao da e Jugosl avi j a poi za pr i me r om Bugar ske, ali se t o ne vidi i z
nemaki h dokume na t a .
107
AVII, mi kr of i l m Bon- I . reg. br . 984.
, 07
* Jacob B. Hopt ner , Jugoslavija u krizi 1934-1941, Ot okar Kerovani Rijeka, 1973, str.
221.
108
A. Br ecci a, n. d., st r. 503
AVII, Bon 1/198. (Vidi pri m. 102).
no
I. Juki c. Zapis K pov. br. 6687 od 27. septembra 1941, London, st r. 83.
1 . 1
Hopt ner . n. d., i r i l i no i zdanj e, st r. 305.
1 . 2
A. Brecci a, n. d., st r. 540-505; Hrvat ski dnevni k od 4. i 6. ma r t a 1941,
1 . 3
Mamel i j evi t el egr ami - A. Brecci a, n. d., st r. 505-506.
, u
A. Breci a, n. d., st r. 506.
"
5
eril, n. d., st r. 88-97; dr D. Luka. Kraj diplomatske borbe Nemake i V. Britanije za
Balkan (novembar 1940-mart 1941). Nauni skup Trei Rajh i Jugoslavija 1933-1945-, Beogr ad,
1973.
1 , 8
Hopt ner , n. d., i ri l i no i zdanj e, st r. 305.
Isto. st r. 290; Kako izbei rat?. NIN br. 1078. 5. s e pt e mba r 1971. st r. 62-63.
1,8
Cincar-Markovi u sasluanju 29. novembra 1945 - AVII. p. 17, F-4. k. 59.
Hopt ner , n. d, l at i ni no i zdanj e, st r. 231-232.
"
s
AVIL reg. br. 53/ 3, k. 2; Arhiva Driavne komisije za utvrivanje ratnih zloina okupatora
i njegovih pomagaa (ADKRZ), inv. br 215.
120
Hopt ner , n. d., i r i l i no i zdanj e, str. 306; A. Brecci a, n. d., st r. 512.
1 2
' Hopt ner , n. d., st r. 306. Mi ni st ar dvor a Anti, u svom sasl uanj u pr ed Komi si j om za ist-
rai vanj e odgovor nost i za s t upanj e odnos no uvl aenj e Jugosl avi j e u r at (tj. komi si j om kvislin-
ke Ai movi eve vl ade - pr i m. V. T.) od 30. maj a 194I. godi ne, net ano t vrdi da je namesni k
St ankovi bi o za pr i s t upanj e Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u - AVIL reg. br. 8/ I - 1. k. 8. Meut i m,
Pat r i j ar h Gavri l o kae da ga j e names ni k Radenko St ankovi . uoi 27. ma n a mol i o da se s as t ane
sa nj i m. Na sast anku, zbog pat r i j ar hovog st ava pr ot i v Tr oj nog pakt a, namesni k j e pr ot es t vovao
i uput i o mu pr et nj u. podvl aei da se dr avna vlast nee us t r uavat i da upot r ebi silu, ako t o
bude pot rebno, pa makar bio u pitan ju i poglavar crkve. Glasnik, slubeni list Sr pske pravoslav-
ne crkve, godi na LXI. br. 6, Beograd, j uni 1980. str. 133.
, 2 J
Hopt ner . n. d., str. 307; Maek Vlatko. In struggle for Freedom. New York. 1957. str. 211.
1 2 3
Isto. st r. 308.
124
A. Br ecci a, n. d., st r. 511-512.
126
Hopt ner , n. d., str. 308; Maek-Hoptneru.
128
F. Cul i novi . 27. mart.... st r. 129-130.
127
1. Juki . navedeni Zapi s. st r. 88-89; Ivo Perovi u sasl uanj u 30. j anuar a I948-AVII. p.
17. F-1, reg. br. 4, k.2a.
128
M. Anti u sasluanju od 8. oktobra 1945. - AVII, p. 17. F-6, k. 55; Hopt ner , n. d., st r. 308.
, 2 9
1. Juki . isto, s t r 92
130
V. B Popovi . Trojni pakt i martovski dogaaji, Politika, 12. ma n 1961.
131
USMT. dok. NG-3542; A. Br ecci a, n. d., st r 513-514
132
AVII, mi r kof i l m Bon- 1, reg. br. 985/ 6: DGFP. D. XII, dok. 131, pr i m. 5; A. Br ecci a, n.
d., st r 514, pr i m 64.
1 3 3
Hopt ne r , n. d str. 308-309; USMT dok. NG-3542.
1 3 4
Isto.
13J
Obzor br. 53 od 3. ma r t a 1941, st r. 3. Zagr eb.
,34
*> Pol i t i ka, i Obzor od 7. ma r t a 1941.
, 3 4
A. Br ecci a, n. d., st r 507-508.
1 3 6
Arhi va CK SKI - Bor ba od 9 ma r t a 1961
1 3 6
DGFP. D. XII. dok. 138.
, 3 7
AVII. reg. br. Bon- 2/ 113- 114.
1 3 8
AVII, reg. br. Bon- 2/ 117- 118.
1 3 8
A. Br ecci a, n. d., st r. 514-515.
!4
Izjava R. Stankovia u sasluanju 18. septembra 1945. AVII. p. 17, F- l , k. 2a; Archiv der
Gegenwart, 1941, st r. 4938.
'
4 1
L Juki , n. d., st r. 97-98.
142
Hopt ne r . n. d., st r 310-311; FRUS, II, 1941. st r. 949-950.
'
4 3
Hopt ne r . n. d., st r. 310; USMT. dok NG-3542.
144
Izjava M Periia 30. avgusta 1946; F. Cul i novi , Slom stare Jugoslavije . . . st r. 123: AVII.
reg. br. 9/ 1- 1. k.5.
145
Hopt ne r , n. d. str. 312; Izjava naelnika Glavnog generaltaba Petra Koia
148
AVII, F-40. k. z. 4; I s pr avka u listu Figaro od 4. apr i l a 1950.
, 4 8
" Hopt ne r . n. d., st r. 326, NIN br oj 1120 od 25. j una 1972, str. 40.
147
A. Br ecci a, n d., str. 521-522.
, 4 , a
Joo Tomasevi ch. etnici u drugom svjetskom ratu (prevod). Liber, Zagreb. 1979, str. 48.
U napomenama za Pristupanje Trojnom paktu
148
A Breccia, str. 523: DGFP, D. XII, dok 151.
, 4 9
AVII. mi kr ot e ka reg br. SI P- EV- 8, dok 297.
, s o
AVII, reg. br 9/ 4- 1. k. 54
' 5' AVII. reg. br. 10/ 4- 1. k. 54.
, 5 2
DGFP. D. XII. dok. 149.
AVII. reg. br 11/ 4- 1. k 54. DGFP. D. XII, dok 156: A. Br ecci a, n. d st r. 523-524
, 5 4
DGFP, D. XII, dok. 151.
155
AVII. rcg. br. 13/ 4-1, k. 54; DGFP. D. XII dok. 156; A. Brecci a, n. d., st r . 524-525.
156
DGFP. D. XII, dok 156, st r. 281
157
A Brecci a, n. d., str. 525- 526
158
DGFP. D. XII, dok. 156, pr i m 3; A Bi ecci a. n. d., st r 526.
169
Izjava / Perovia 30 januara 1948 AVII, p. 17, F- l , k. 2a.
180
Izjava R. Slankovia 18. septembra 1945 - AMI. p. /7. F-l. k. 2a
161
AVII, reg. br 18/ 4-2, k. 54.
162
AVII. mi kr ot eka. reg. br . SIP, EV- 8/ 303- 305.
163
AVII. mi kr ot eka reg. br . SI P- EV- 8/ 306- 307.
164
AVIL reg. br. Bon- l / 882- 884.
AVII. Bon- 2, T24- 128.
166
AVII. mi kr ot eka reg. br. Bon- 2/ 130- 131
AVII. reg. br. 19/ 4-1, k 54.
:s8 lyava M Periia 30. avgusta 1946-AVII, reg. br. 9/ 1- 1. k 5. F. Cul i novi c, Slom stare Ju-
goslavije. . . str. 129-130
189
AVII, p. 17. F-2. reg. br. 37. k. 2
170
CerCil, n. d., st r 140.
A. Brecci a, n. d., st r. 528: - Veer nj e novost i od 2. i 3 i una I960, godi ne.
AVII, Bon- 2/ 133.
AVII. Bon- 2/ 134
174
A Br er ci a. n. d., st r 530
Isto, sir. 531.
, 7 5
Ist o, st r. 529-532.
178
Isto. st r. 526
177
Isto. st r. 524
178
AVII. mi kr ot eka. reg. br SIP. EV- 9/ 630- 631.
'
7 J
DGFP. D. XII dok. 173
'
8 Q
DGFP, D, XII dok. 172.
181
AVII. Bon- 2/ 140.
A Brecci a, n. d., st r . 532-533, DGFP, D. XII. dok 175 i pr i m. 3. DGFP. D. XII, dok. 172.
1 8 3
DGFP. D. XII. dok 178.
, 8 4
Ori gi nal u AVII, reg. br. 22/ 4- 1, k 54.
DGFP. D. XII. dok 182.
180
Mont gomeri Hajd, Tihi Kanaanin. . Rad, Beograd, 1963. str. 59-60.
187
Veer nj e novost i od 3 j una 1960.
, 8 8
AVII, reg. br. 50/ 4, k. 54.
188
AVII, reg. br. 51/ 5. k. 54.
1 9 0
Hopt ner . n. d.. 328-329.
191
AVII. mi kr of i l m Bon- 2/ 130- 131.
192
Pr ema Maekovi m Memoarima (In the Struggle for Freedom. New York. 1957). sedni ca
Kr uns kog savet a poel a je 19. ma n a u 11 asova. On kae: Bio s am u Zagr ebu, kad me j e 18.
mar t a 1941. ban ubai i nf or mi s ao da j e knez Pavle pr oput ova o kroz gr ad na svom povr a t ku
sa s as t anka sa Hi t l er om . . .
. . . Knez j e i zgl edao veoma ut uen. St al no j e ponavl j ao Subai u: Moj dr agi Subai u,
ne znam ta da r adi m. Pol o se r as pi t ao gde sam, r ekao j e Subai cu da mi kae da na r e dnog
da na si gur no d o e m u Beogr ad Ot put ovao sam noni m vozom t Burni martovski dani, NIN,
br. 1079, 12. s e pt e mbr a 1971, Beogr ad, st r. 60). Meut i m, iz nemaki h d o k u me n a t a vidi se da
je sedni ca zaista bila 20. mar i a. To pot vr uj u Hopt ne r u n. d. na st r. 324 i A. Br ecci a u n. d. na
st r. 339. Ist o i ako, ni gde ne ma t r aga o t ome da j e knez Pavle bi o na s as t anku sa Hi t l er om posl e
4. mar t a.
193
V. B Popovi , Trojni pakt i martovski dogaaji 1941. Politika 20. mar t 1961.
191
R Stankovi u sasluanju od 30. januara 1948.
'
9 S
A. Brecci a, n. d. st r . 538-539. FRUS, 1941, I. st r. 611-612.
196
A Brecci a, n. d, st r. 540; Ulrich von Hasseil. Vom Andern Deutschland Aus Nachgelas-
senen Tagebchern 1938-1944. Vi enna, Humbol t , 1948, st r. 126-128.
197
Burni martovski dam. NIN. br. 1079, 12. s e pt e mbr a 1971 Beogr ad.
' AVII, reg. br. 26/ 4- 1, k. 54.
199
AVII. reg. br. 54/ 4. k. 54.
2 0 0
AVIi, reg. br. 52/ 4, k. 54
201
M. Konstantinovi. n. d. st r. 14.
202
Burni martovski dani,NIN. br. 1079, 12. s e pt e mba r 1971. Beogr ad.
2 0 3
AVII. p. 17. F-4. k. 59 - Cincar-Markovi u sasluanju od 24. septembra 1945.
204
Burni martovski dam,NIN. br. 1079, 12. s e pt e mba r 1971, Beogr ad. U dr ugi m dokume n-
t i ma nema podat aka da j e Kr unski savet odr ao s edni cu 21. mar t a - ver ovat no j e bi o nast avak
sedni ce vl ade od 20. mar t a.
2
<* AVII, reg. br. 27/ 4- 1, k. 54.
josa Uese patrijarha Gavrila i Srpske pravoslavne crkve u dogaajima ispred i za vreme 27.
marta i njihovo stradanje u toku rata. Glasnik, sl ubeni list Sr ps ke pr avosl avne cr kve, godi na
LXI. br 6, 1980 sir. 131-132.
2 0 6 b
AVII. reg. br. 27/ 4-1. k 54.
208
AVII. reg. br. 22/ 4- 1. k. 54; DGFP. D. XII. dok. 187. pr m. I; A. Breccia, n.d., str.
549-550, pr i m 129.
St a hoet e! Eto. va ef Pr esbi r oa Milojevi u Bel vederu. los pr i l i kom pot pi si vanj a Troi-
nog pakt a, gr di o j e pakl pr ed s t r ani m novi nai i ma- . To nar avno, niie bilo t ano. Ali. po izrazu
Andri evog lica (radi se o posl ani ku Ivu Andri cu - \ T.), pa moda i mom. Pavlu Smi t u nije bilo
t eko da zakl j ui ta mi sl i mo. ekanj e na pot pi si vanj e pakt a mnogo se odui l o.
Poel o j e ve da se zucka: da se ni j e net o desi l o? Jest e, desi l o sc Saa Zvekic. lini sek-
r et ar Ci ncar - Mar kovi ca, uz bue no mi j e i spr i ao t a j e bilo. Tako reci u pos l ednj em t r enut ku
Ri bent r op j e t r ai o da se net o doda govor u koji j e Cvet kovi i mao da odri pr i l i kom pot pi si -
vanj a.
Ri bent r opu se izgleda ni j e dopa l o t o se u govor u mal o govori o p- i v i enost i Jugosl avi j e
pr i nci pi ma Tr oj nog pakt a Posl e dueg nat ezanj a, dodal je pasus u kom. Jugosl avi j a istie svoju
s pr emnos t da u mi r u akt i vno s udel uj e u i zgradnj i - novog por et ka- . (NIN br 1580 od 12. ap-
rila 1981, str. 61).
DGFP. D, XII. dok. 207; Tajni arhivi grofa Cana 1936-1943. Zagreb, 1952. st r. 454.
Archiv der Gegenwart. 1941, st r 4946; AVII, reg br 38/ 1- 1. k. 26).
25ib Der Feldzug auf dem Balkan Ar meeober kommando. Berlin. 1941, str. 18-21
252
A. Breccia, n d., st r. 567: Cvetkoviccv t el egram od 26 mar t a Politika, 25. mar t a 1941
2 5 3
Joachi m von Ri bent r op. Zwischen London und Moskau. Erinnerungen und letzte Auf-
rechnungen aus dem Nachlass, Leoni, Druffel , 1953 ( pr evod na i t al i j anski 1954), st r. 272: Leonar-
do Si moni . Berlino: Ambasciata d' Italia 1939-1943. Migliaresi. Roma. 1946. str. 215. A. Brecci a,
n. d., str. 567-568 i prim. 161-162.
254
AVII ( nemaki arhi v), reg. br. 2/ 14- 1- 3. k. 1.
2 5 5
AVII. p 17. F-4, k 59.
254
Ist o
2 8 7
AVII. p. 17. F- l , reg. br. 23, k. 4.
288
AVII. mi kr ot eka reg. br. 891-893.
2 5 9
AVII. mi kr of i l m Bon- 1, reg. br. 1003.
260
Maek- Hopt ner u Hopt ner . n. d., st r 341-342.
2 8
' A. Breccia, n. d str. 581.
2 , 2
Milutin uovi . ivo! u iicama. Pobj eda - Vr i j eme 29 avgust 1971, Ti t ograd. st r. 4.
29
Vr eme i Politika od 25. mar t a: dr Milan Bul aj i c. Aprihka kriza 1941, Borba, sep-
t embai 1963, Beograd; A. Breccia, n d., str. 572.
264
A. Breccia, n. d., st r 573-576; Memor andum Foreign Office. 25. mart 1941.
371/ 30243/ 04900.
286
Mi krot eka u VII reg br. SIP-EV-8. dok. 310-313 Hopt ner . n. d . str. 336.
289
A. Breccia, n d., str. 577.
297
Isto. str. 577-578; Churchi l , Grande Aliance. London. 1950.
299
Dragia Cvetkovi, Istina o 25. i 27 martu (broura). Pariz. 1951. sti 18.
289
Dokumenti o Jugoslaviji, sveska 10, Pariz. 1958. st r 8
2 7 0
Isto.
271
Hopt ner . n. d.. l at i ni no i zdanj e, st r. 285-286 i 283.
2 7 2
D. Si movi . Memoari, / / . st r. 14
273
Drugi kongres Komunistike partije Hrvatske 21- 25 XI 1948. Zagreb, st r. 58-59; F. Cu-
linovi. 27. mart, st r. 233.
274
Zabeleka telefonske prislune slutbe u Beogr adu nalazi se u Zavodu za i nf or maci j e Iz-
vr snog vi j ea Hr vat s ke I PROJ - 1- I 945- 62. 1-25-27. ma n .
2 7 5
Isto.
2 7 9
Isto.
2 7 7
Ist o i Politika od 27. ma r t a 1941.
2 7 8
Ovaj dokume nt d a t i r a n j e 25. mar t a 1941. ali izgleda d a j e r azgovor obavl j en 26. mar t a.
2 7 9
Isto.
2 8 0
Politika 18. nove mbr a 1970. Beogr ad
DRAVNI UDAR 27. MARTA 1941. GODINE
PRIPREME ZA IZVRENJE UDARA
Pot o je posl e Mi nhenskog s por azuma ut i caj sila Osovi ne u Jugoslaviji sve
vie rast ao, zapadne sile su vrile pri t i sak na j ugosl ovensku vl adu i u isto vre-
me teile da j e nasi l no obor e pomou opozi ci oni h snaga (ukol i ko ona i zva-
ni no pri de Tr oj nom pakt u) . One su se u t om cilju sluile st ari m vezama i pri-
j at el j st vom j o iz vr emena prvog svet skog rat a i novi m obeanj i ma. U t ome
su se vrlo akt i vno angaoval e br i t anska i amer i ka vlada pr eko svojih diplo-
mat ski h pr edst avni ka u Beogr adu i nj i hove veoma r azgr anat e obavet aj ne
mree. Ta akt i vnost zapadni h sila dost i gl a je vr hunac u dane koji su pr et hodi l i
obar anj u vl ade Cvet kovi -Maek, tj. u vr eme i zvrenj a dravnog udar a od 27.
mar t a 1941. godi ne. Istina, one su i pr e toga budno prat i l e i podst i cal e neras-
poloenje jugoslovenskih nar oda protiv reima, naroi t o posle sl oma Fran-
cuske u l et o 1940. i kasni j e poet kom 1941, kada je fai st i ka agresi j a bila na
pragu Jugosl avi j e i kada je nj ena vlada sve vie poput al a si l ama Osovine.
Zapadne sile su poj aal e svoj ut i caj u vojsci nar oi t o u poet ku 1941. go-
dine. Pr ema podaci ma i i zj avama neki h zapadni h dravni ka (erila i drugi h),
koje su dali posle dr ugog svet skog rata, Int el i dens servis ( br i t anska t aj na
obavet aj na sluba) i mao j e zadat ak da uz sadej st vo i pomo amer i ke t aj ne
slube, pr eko visokih vojnih r ukovodi l aca i i st aknut i h pol i t i ara opozi ci one
gr upe ( pr et eno srpske), or gani zuj e dravni udar i silom ukl oni vl adaj uu
gr upu na el u sa knezom Pavl om.
U odel j ku Pregovori o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu bilo je govo-
ra o di pl omat ski m napor i ma V. Bri t ani j e i SAD da odv r at e j ugosl ovensku vla-
du od i zvrenj a toga i na. kao i o del at nost i nj i hovi h obavet aj ni h slubi. Na-
roi t o je u t om pogl edu bi l a akt i vna t aj na br i t anska obavet aj na sl uba SOE,
na elu sa Hju Dol t onom (Dalton Hugh), j edni m od voda Laburi st i ke part i j e
i mi ni st r om za pr i vr edno rat ovanj e, koga je jo 1940. godi ne na t aj pol oaj po-
stavio bri t anski pr emi j er eril. Ova organi zaci j a i mal a je dva speci j al na za-
dat ka: subverzi j u i sabot au. Bila je sl i na amer i koj organi zaci j i za Strategij-
sku slubu (Office of St rat egi c Service). Vojni per sonal i graani radili su za-
j edno pr ema Dol t onovi m i nst r ukci j ama:
. . Oni su hrabri l i i veZbali ger i l ske bor ce i pokr et e ot por a, upot r ebl j aval i t aj nu pro-
pagandu, podmi i vanj e i t d. . Dol t on. soci j al ni i nf or mat or , odgovor i o j e sa deaki m odu-
evl j enj em na Ceri l ov si gnal da zapali Evr opu. '
Bri t anski posl ani k u Beogr adu Kampbel bi o je povezan sa Mas t er s onom
(Mast erson Tom S.) ef om SOE koj a je radi l a pod r ukovodst vom mi ni st r a za
pr i vr edno pl ani r anj e Hju Dol t ona, iji su ljudi j o u leto 1940. godi ne poeli
da oper i u u Jugoslaviji, nar oi t o Mast erson koji je vrlo dobr o poznavao bal-
kanske prilike.
2
Jedna od dunost i bila mu j e da pr i dobi j e ant i - namesni ke
el ement e i da ih or gani zuj e za docni j u upot r ebu, a sad je to vr eme dol o. Kad
je saznao da e Jugosl avi j a pot pi sat i Trojni pakt, Dolton je dao signal svoj i m
agent i ma u Beogr adu da upot r ebe sva sr edst va da di gnu revol uci j u. Kao t o
je ob javio u svoj oj knjizi, bio je uver en u uspeh, j er je sve unapred bilo dobr o
pr i pr eml j eno
3
Mast er son i njegovi pomoni ci t aj no su bili povezani sa jugos-
i ovenski m opozi ci oni m pol i t i ari ma, t ako d a j e i or gani zat or dr avnog udar a
general Bora Mirkovi tek kasni j e saznao d a j e br i t anska t aj na sl uba dobi l a
novac sa ciljem da pomogne nar odni ust anak.
4
Oni su radili sa nekol i ko li-
nosti koje bi daval e oblik politici nove vlade proi zal e iz revol uci j e .. . Njiho-
va uver avanj a u uspeh i obeanj a vlasti vie su vredel e u pol i t i koj bor bi nego
pr ost o podmi i vanj e. Ali njihovi napor i nisu bili pot r ebni , j er je stara mr-
nja i zmeu Sl ovena i Tevt ona bila u dej st vu . . .
5
Izgleda da je glavni politiki i nspi r at or bila br i t anska vlada, pos ebno
nj en posl ani k u Beogr adu Ronal d Kampbel , koji j e pr ema i nst r ukci j ama svog
mi ni st ra i nost r ani h posl ova Idna i uz pomo izvrsnih obavet aj aca: Master-
sona (Mast erson Tom S.) Mapel beka, Hadson Bejlija i dr ugi h agenat a iz ame-
ri ke obavet aj ne mree u Beogr adu - r adi o po j edi nst venom pl anu i pr uao
punu podr ku gener al u Si movi u u pr i pr emi i obar anj u vl ade Cvet kovi -
Maek.
Naroi t o j e osovi nska pr opaganda isticala d a j e dravni udar u Jugoslaviji
bio del o i nost r ane t aj ne slube, nar oi t o br i t anskog Int el i dens Servisa. To su
posebno naglaavali Hi t l er i Ri bent r op u svojim i zj avama 6. apri l a pr i l i kom
napada na Jugoslaviju, a to je ponovi o i Musolini. Nemaka obavet aj na slu-
ba budno j e prat i l a sve poset e di pl omat ski h pr edst avni ka Jugoslaviji, naro-
i t o u t oku 1941. godi ne do 27. mar t a, a pos ebno je prat i l a kr et anj e amer i kog
pukovni ka Donovena del egat a amer i kog pr edsedni ka Ruzvel t a u j anuar u
iste godi ne, t vrdei da j e bi o ef amer i ke obavet aj ne slube. Nemaka oba-
vet aj na sl uba prat i l a je gener al a Duana Si movi a i obavet aval a Berlin o
nj egovi m sast anci ma sa st r ani m licima. I Valter Hgen u svoj oj knjizi Die f"<
heime Front (na str. 213 i dalje) pie kako se general Si movi pri l i kom svug
izleta na Planicu (u Sloveniji) sast ao s advokat om or om Radi nom koji je
vie godi na iveo u SAD. za koga je nemaka t aj na sluba veroval a da i ma po-
sebnu. t aj nu misiju u Jugoslaviji, kao povereni k Hari Hopki nsa, Ruzvel t ovog
savetnika. Nemaka t aj na sluba pri kupl j al a j e podat ke o del ovanj u bri t an-
skih, amer i ki h i dr ugi h i nost r ani h poset i l aca, dovodei te poset e u vezu s
dvadeset sedmi m mar t om.
Slino mi l j enj e o 27. mar t u, por ed Dragie Cvet kovi a, pronosi l i su i
mnogi bivi j ugosl ovenski politiari, koji su o t ome posle rat a pisali vei nom
pr i st r asno i neobj ekt i vno. Sl i no je pi sao i Lidl Ha n (Liddel Har t ) u svom
del u Defense of the West. Istina, general Si movi ukazao je u svojim memoar -
ski m zapi si ma na neke svoje razgovore sa st r ani m i zasl ani ci ma, ali je i u svo-
jim usmeni m izjavama (koje je dao Ferdu Cul i novi cu) Odluno poricao da je
Dvadeset sedmi mart bio rezultat direktive Intelidens Servisa. Meut i m, on je
nagl aavao da su kont akt i sa savezni ki m del egat i ma i kod njega i kod nje-
govih sar adni ka imali veliki odj ek i da su u znat noj meri del oval i i na uvr-
i vanj u nj i hove odl uke, nar oi t o njegov susret sa pukovni kom Donovenom.
6
Dokt or F. Culinovi kae:
Neki uesni ci u i zvrenj u udar a izjavili su posl e r at a da su zaista odr avani izvesni
kont akt i sa st r ani m pr eds t avni ci ma u vezi s pr i pr e ma ni m uda r om Tako npr. dr St a ni a Kos-
ti. istie u svojim zapisima o Dvadeset sedmom mar t u kako je on u samo predveerj e, pr ed
izvoenje dravnog udara, kao ml ad poruni k bio od zavlerenikih krugova odr eden da
prati lana konspi raci j e Ml adena ujovica. do Bri t anskog poslanstva, st o je on i izvrio. Sli-
no su post upi l i i neki njegovi dr ugovi zaver eni ci ofi ci ri , koji su prat i l i veze sa neki m gr aan-
skim pol i t i ar i ma . st ari m savezni ci ma - Rusiji. Fr ancuskoj . Engl eskoj i Ameri ci ' Nakon po-
vr at ka i / Br i t anskog posl anst va izjavio mu j e Ml aden ujovic kako j e zaver eni ci ma opet o-
vano obe a na podr ka i da e se Jugosl avi j i s vakako i sporui t i pomo . u pr vo vr eme s vaz-
duhopl ovs t vom a kasni j e i t r u p a ma pr e ko Gr ke . Mal o je udno da gr aans ka lica. po-
vezana sa zaver eni kom gr upom ofi ci ra, odl aze u s a mo pr edveer j e pr evr at a do neki h sa-
vezni ki h a mba s a da i t amo na vodno dobi j aj u posl j ednj a uver avanj a o podr ci . Naj obi ni j a
obazriv ost nal agal a je meut i m, punu konspi r aci j u oko pr i pr e ma za pr evr at , a ov akve po-
set e a mba s a da ma mogl e su post at i pogubne za neobazr i ve pol i t i are. Ver oj at no ce biti da
su poneki od tih gr aans ki h pol i t i ara, uavi u kr ug zaver eni ka, s pont a no izvrili t e poset e.
po svoj prilici i z vl ast i t i h pobuda i i nt er esa da se kod savezni ki h vl ada (u sl uaj u us peha
udar a) za njih zna i o nj i ma vodi r auna Sam gener al Si movi izgleda da o t i m pos et ama
gr aans ki h pol i t i ar a ni j e bi o obave t en. a niti im je on dao za to ma kakv a ovl acenj a. I ova
okol nost , u sut i ni i nae beznaaj na, ipak r azot kr i va kako j e bi l a sl aba povezanost i zmeu
os oba upl et eni h u zaveru, t e da j e vr st u j ezgr u zaver eni ke or gani zaci j e sai nj aval a s a mo
s kupi na of i r i r a okupl j eni h oko gener al a Si movi a i Mi rkovi ca. Pr vot no r ukovods t vo nala-
zilo se u t abu Komande vazduhopl ovst va u Zemunu, a kasni j e (od poet ka s ame akci j e) u
Mi ni st ar st vu voj ske i mor nar i ce. St o se tie gr aans ki h pol i t i ki h ljudi koji su prili zaveri.
moe se rei da j e (uz r et ke i zni mke) vei na njih uglav nom r aunal a na mogunos t da se po-
be dom zaver e domogne pozi ci j a vlasti, l e j e znat an br oj tih pol i t i ar a na ovaj udar vie gle-
dal o kr oz pr i zmu vl ast i t i h i nt er esa, a manj e s obzi r om na ono t o j e zeml j a i mal a post i i od
t akve akci j e. Zat o su ti gr aans ki pol i t i ari za ovu zaveru pr edst avl j al i vie nepoel j no op-
t er eenj e nego i st i nsku pomo.
8 3
Britanski poslanik u Beogradu, u svom i f r ovanom t el egr amu od 25 jula
1940. izneo je:
Saznanj em da i ma el emenat a u Jugoslaviji, pos ebno u Srbiji, koji razmi-
ljaju o t ome da i skori st e nezadovol j st vo izazvano pr oosovi nskom pol i t i kom
sadanj e vl ade da bi pokual i dravni udar i istov r emeno pri st upi l i zajedni-
koj stvari sa V. Br i t ani j om . . .
Dalje se navodi da t i el ement i r aunaj u na sar adnj u Nar odne odbr ane,
pravosl avne crkve i znaaj ni h del ova armi j e, pos ebno sel j aka i Zeml j oradni -
ke st r anke u Bugarskoj , sa koj om su u kont akt u, i pr edvi aj u: da se u Jugos-
laviji odri di nast i j a sa ml adi m kral j em i ukl oni namesni k po pot r ebi i nasil-
nim put em, da se u Bugar skoj svrgne kral j i zakljui savez i zmeu Bugar ske
i Jugoslavije, da se Hr vat i ma ponude mest a u vladi, da Jugoslavija napadom
na Albaniju izazove revol uci j u, da Jugosl avi j a pri st upi zaj edni koj stvari sa V.
Bri t ani j om, nast oj ei da se obezbedi or uana podr ka SSSR-a i da u sl uaj u
nemake invazije prui maksi mal ni vojni ot por i izvri sabot ae u naj i ri m
r azmer ama. Pl anom je predv i eno da V. Bri t ani j a odmah pri zna novu vl adu,
ponudi savez i prui vojnu podr ku kol i ko je mogue. Poslanik Kampbel je
savet ovao maksi mal nu obazri vost u pogl edu spr ovoenj a ovog pl ana, ali je
t el egram pobudi o veliko i nt er esovanj e br i t anske vlade. Filip Nikols j e rekao:
Ovo je zanimljiv t el egram iz koga se mogu izvui dva zakl j uka: 1) Ju-
goslavija je zdrava i sa nj om se moe event ual no r aunat i da nam pomogne.
Ali 2) Ona se osl anj a suvie na Rusiju i zbog toga e skor o si gur no biti razoa-
rana. Ipak je ser Sardent , stalni pods ekr et ar u Forin Ofisu 1. avgust a 1940.
uput i o Kampbel u zvani an odgovor:
Izgleda da je plan pr eur anj en, ali bi kasni j e mogao biti od pr vor azr ed-
nog znaaj a za vl adu Njegovog vel i anst va . .. koj a ne bi mogl a da prui podr-
ku ni j ednom pl anu koji bi povl ai o za sobom pr eduzi manj e bilo kakvi h na-
silnih mer a pr ema Namesni ku. Kont akt i sa zaver eni ci ma su posle t oga na-
stavljeni nazvani nom nivou, j er se u Jugoslaviji nalazio pri l i an br oj pri pad-
nika br i t anske t aj ne obavet aj ne slubfc, vojnih i civilnih, koji su nezvani no
obavet aval i Kampbel a ta se pl ani ral o nar edni h meseci .
7
Mogue je da su i SAD bile upoznat e sa pl anom (za dravni udar - pr i m.
V. T.), j er je pukovni k Donoven, j edan od r ukovodi l aca amer i ke t aj ne slube,
ija je ua specijalnost bila praenj e zbivanja u istonoj Evropi, boravi o u
Beogr adu u to vr eme. Ve je navedeno da je t ada i mao sast anak sa gener al om
Si movi em i dr ugi m l i nost i ma, kao i to da su iz Her enovog izvetaja ak i
u Berl i nu saznali 26. mar t a da je u pr i pr emi pu sa Si movi em na elu. He-
ren je javio da su se Si movi i engleski vojni izaslanik konsul t ovai i o det al j i ma
engl eske voj ne pomoi Jugoslaviji u sl uaj u rat a prot i v Osovi ne koji bi, pr ema
Si movi evom mi l j enj u, bi o nei zbean ako se sa us pehom izvri pu. Ali He-
ren j e na pome nuo da on ver uj e da Cvet kovi eva vl ada zna ta se dogaa i da
e biti u st anj u da ugui pu.
Da li su i Rusi bar znali za post oj anj e zavere, ne moe se zakljuiti na os-
novu bri t anski h t aj ni h dokumenat a. U poruci Londonu od 25. f ebr uar a 1941.
godi ne kae se: Mi (bri t anski posl ani k u Beogr adu) di s kr et no poku avamo
da obezbedi mo i zraavanj e opozi ci one podr ke akciji. Pokuao sam j ut r os da
ohr abr i m nael ni ka gener al t aba (j ugosl ovenskog). A pi smeni koment ar ,
koji je ser Or me Sar dent ( podsekr et ar u br i t anskom Mi ni st arst vu i nost r ani h
poslova - pri m. V. T) pri bel ei o uz to u Forin ofisu u Londonu, glasio je: Sada
j e nesumnj i vo pravi t r enut ak da poku amo da mobi l i emo opozi ci one part i j e
koj e subvenci oni r amo. Govori u o t ome sa S02 (Odeljak br i t anske t aj ne slu-
be).
7

. . Ima podat aka d a j e t aj na obavet aj na sl uba j ugosl ovenskog General -
t aba u neki m sl uaj evi ma vrlo uspeno sarai val a sa sovj et skom obavet aj -
nom sl ubom prot i v Nemaca.
U raspol oi vi m i zvori ma o vezama sovj et ski h pr edst avni ka sa sr pski m
gr aanski m kr ugovi ma naj ee se pomi nj e i me advokat a i knj i evni ka Dra-
gie Vasi a, . . . koji je bi o j edan od pot pr edsedni ka Sr pskog kul t ur nog kl uba
i lan naj ueg vodst va tzv. Konspiracije, te sami m tim i j edan od vanih in-
spi r at or a prevrat a. Vasi je. po svemu sudei , odr avao veze i sa sovj et ski m
predst avni ci ma. Pred nemakom anket nom komi si j om pr of esor Mi rko Koi
je, i zmeu ostalog, rekao:
Dragia Vasi je odravao vrste veze sa sovjetskim posl ani kom Plotnji-
kovim. i ja sam vrst o ubeen da je Vasievo nepr i j at el j sko dr anj e pr ema
knezu bilo i nspi ri sano od st r ane Rusa. Sam Vasi r ekao mi j e j ednom prili-
kom u razgovoru da sovj et ska vl ada dri kneza za svog veoma opasnog pro-
tivnika i da paljivo prat i svaki njegov korak. Moskva se plai, r ekao mi je Va-
si, da knez, koji je u j ednako dobr i m odnos i ma i sa Engl ezi ma i sa Nemci ma,
pokuava da se pr ovue i zmeu ove dve zavaene zeml j e na r aun Sovj et skog
Saveza, ut ol i ko pr e to j e sovj et ski m r ukovodi oci ma dobr o poznat o kneevo
ant i komuni st i ko dranj e, kao i njegov odnos pr ema r uskoj emi graci j i . Ukla-
nj anj e kneza sa vanih pol i t i ki h pol oaj a bilo je za Sovj et e i zvanr edno zna-
aj no i svakako da su u t om smislu i davali Vasiu savete.
7b
. . . Pisac i istoriar Vl adi mi r Dedijer u svojoj sintezi Istorija Jugoslavije u
XX veku pie: Neke i nj eni ce govore da su sovj et ski obavet aj ci (Must afa
Gol ubi ) bili u t oku pr i pr emanj a zavere, pa ak da su davali podr ku zavere-
ni ci ma (Boin Simi).
Must afa Gol ubi nekada j e et ovao u odr edu Voje Tankosi a, bi o ml ado-
bosanac, poznavao dobr o Apisa. Odbi o j e 1917. da bude lani svedok protiv
Apisa, te je zat o zat varan. Izmeu dva rat a r adi o je u sovj et skoj obavet aj noj
slubi. U l et o 1940. doao je u Jugoslaviju i u Beogr adu bi o organi zat or oba-
vet aj nog cent r a IV odel j enj a Crvene armi j e.
7c
V. Dedi j er pie d a j e Dragia Vasi godi nama odr avao kont akt e sa sov-
j et ski m cent r om za obavet aj nu sl ubu u Pragu. To je bila t akozvana et vrt a
linija sov j et ske voj noobavet aj ne sl ube za sve tri drave l ani ce Ant ant e: Ce-
hosl ovaku, Jugosl avi j u i Rumuni j u. To je r adi o iz ubeen ja, a ne za novac. On
se speci j al i zovao za rad meu bel ogar dej skom emi gr aci j om u Beogr adu . . .
Kada je 1940. Must afa Gol ubi doao u Jugosl avi j u, gde je pr euzeo dunost
efa sovj et ske voj noobavet aj ne slube, bi o je u uskom kont akt u sa Dragi om
Vasiem. Ovaj mu je kri o radi o-st ani cu u Beogradu.
Poto su pomenut e linosti nekad bile veoma bl i ske cr nor ukci ma ili ne-
posr edni l anovi udr uenj a, a kao to s mo videli t akvi h je bilo i meu zave-
reni ci ma, nije t eko pr et post avi t i da su pr or adi l a st ar a poznanst va i prijatelj-
stva, te su Rusi bili ne s amo dobr o obavet eni o pr i pr emama za pr evr at ve
su na te pr i pr eme donekl e mogli i da ut i u. U t om svetlu ne i znenauj e d a j e
kao pomoni k Jovana onovi a u redakci j i Trgovinskog glasnika radi o Fjo-
dor Mahi n
7d
(kasniji pr vobor ac u NOR-u i gener al - maj or JNA - V.T.).
U svoj i m Memoarima, pod nasl ovom Veze s inostranim krugovima u po-
glavlju Dravni udar. general Si movi je napi sao:
Ja l i no ni sam i mao ni kakve veze sa zvani ni m pr eds t avni ci ma st r ani h drava, ni sa
or gani ma nj i hovi h t aj ni h sl ubi u pogl edu pr i pr e me i i zvoenj a i na od 27. mar t a. Vojni i vaz-
duhopl ovni izaslanici st rani h drava, akredi t ovani kod nas, uinili su mi zvanine poset e.
Speci j al no s br i t anski m vazduhopl ovni m i zasl ani kom u nekol i ko mahova vodi o sam razgo-
vor e u pogl edu nabavke i i s por uke l ovaki h avi ona i u cilju dobi j anj a i dr ugog vazduhop-
lovnog mat er i j al a. S voj ni m i zasl ani kom Sovj et ske Rusi j e i mao sam u t ol i ko vezu. t o mi j e
on posl e zvani ne poset e u dva ma ha sl ao j ednu nj i hovu pover l j i vu linost, nudei i s por uku
i zvesnog mat er i j al a za naor uanj e i opr e mu vazduhopl ovsl va. Posle 27. ma r t a dot i na pover-
Ijiva l i nost dovel a je k meni ot pr avni ka sov j et skog posl anst va u Beogr adu, Vi kt or a Lebed-
j eva . .
7e
Si movi tvrdi d a j e nj egov pomoni k general Bori voj e Mirkovi st aj ao
u vezi s br i t anski m vazd. i zasl ani kom pukovni kom Macdonal dom i sa zastup-
ni kom engl eske f abr i ke mot or a i avi ona Bristol. Mapl bekom i nj egovi m
kompanj onom Krst i em. Nj emu, meut i m, nije bilo poznat o da l i j e general
Mirkovi pr eko ovih osoba i mao kont akt a i s dr ugi m ut i caj ni m st r ani m kru-
govima. General Bora Mi rkovi sam ne govori o t ome u svojim posl er at ni m
zapisima, koje je obj avi o u i nost ranst vu, ali neke okol nost i upuuj u na to da
je on svakako i mao veze s engl eski m f akt or i ma, t o pot vr uj e pukovni k Mak-
donal d u svom izvetaju od 31. mar t a 1941. (NIN br 1121/1972.).
Kada su stv ar no poel e pr i pr eme za dravni udar, ko je bi o i ni ci j at or i
t vorac udar a i ko je sve bi o umean u to t eko je ut vrdi t i , j er post oj e razne
i nt er pr et aci j e. Naime, post oj i verzija da j e t vorac pua bio vazduhopl ovni bri-
gadni general Bora Mi rkovi ( pomoni k Komandant a vazduhopl ovst va gene-
rala Si movi a) koji j e navodno poi nj ao da daj e oblik svojim pl anovi ma za
pu u vr eme pot pi si vanj a j ugosl ovensko-i t al i j anskog pakt a 1937. On je 1938.
godi ne odl ui o da mor a naci oveka koji bi pr euzeo voj no i pol i t i ko vodst vo
pot r ebno da vrati zeml j u na put veliine i i spravnost i . Obr aao se gener al u
Milanu Nediu, general u Al eksandru St ankovi u ( komandant u Kral j eve gar-
de) i general u Bogol j ubu Iliu, ali bez uspeha. Najzad je, posl e 4 godi ne, naao
general a Duana Si movi a koji je pri hvat i o nj egov pr edl og i o kome je svoje
visoko mi l j enj e podi gao j o vie. Si movi je t ada za nj ega bio najvei o-
vek u zemlji. Za nj ega je general Si movi bi o ambi ci ozan i sposoban u voj-
ni koj politici, ovek ije su ambi ci j e bile razlog za est a smcnj i vanj a sa veeg
na manj i poloaj, ali koji je uvek uspevao da ponovo dode na vrh. Ipak, Mir-
kovi je rezervisao za sebe dono enj e odl uke kad i kako da se izvri pu.
Da ne bi bi o izdan i ot kri ven od Cvet kovi evi h agenat a, on nita nije st avl j ao
na hartiju. Niko na svet u ni j e nita znao o nj egovi m pl anovi ma.
8
O namer ama za i zvrenj e dravnog udar a jo od 1938. godi ne dao je izjavu
i ofi ci r bive j ugosl ovenske voj ske St ani a N. Kosti, sada prof. dokt or u Za-
grebu. On kae da mu je nj egov raniji poznani k advokat Ml aden Zujovi u julu
1938. godi ne govori o da post oj i izvesna gr upa ljudi koj a net o radi da spase
ast nae zemlje, i pr i vukao ga na t aj ne sast anke ove gr upe. On dal j e kae
da je ubr zo na pr vom sast anku u Zuj ovi evoj kui u Beogr adu obr zovana
neka vrst a t aj ne organi zaci j e sa glavnim ci l j em da se obor i reim kneza Pavla
i St oj adi novi a i uspost avi demokr at ski i ant i fai st i ki por edak. Sast anku su
prisustvovali: Sl obodan Jovanovi pr of es or uni verzi t et a i pr edsedni k Sr-
pskog kul t ur nog kl uba, Dani l o Daki pot pr edsedni k Kasaci onog suda, Anto-
nije Buti i Vel i mi r Vemi ofi ci ri u penziji, Milan Nikoli advokat , Dragoslav
St ranj akovi pr of esor uni verzi t et a, Sl obodan Drakovi docent , Zivojin Ba-
lugdi mi ni st ar na st rani , Dragia Vasi advokat i knjievnik. Anti i Vemi
dali su uput st va organi zaci one pr i r ode, a u Izvrni odbor uli su Dragia Va-
si, Mladen Zujovi i Milan Nikoli. Pr ema uput st vi ma t r ebal o je u vojsci stva-
rati tajne gr upe od po pet ljudi. U prvu pet or ku koja se osnoval a u 1. proti-
vavi onskom puku u Beogr adu uli su kapet ani Mihailo S. Koi, St ani a N.
Kosti, or e A. Srb, Sr et en S. Sauli i por uni k Vl adi mi r M. Nikoli. Pet orka
se t aj no sast aj al a s Izvrnim odbor om j edanput nedel j no ili vie put a pr ema
pot rebi . Samo voe konspi r at i vni h grupa, koj e je t r ebal o organi zovat i u sva-
koj voj noj j edi ni ci Beogr adskog garni zona, mogli su da se uzaj amno upoznaj u
i odravaj u vezu t ako da ost al e l anove tih gr upa ni ko nije s meo poznavati.
Kosti je u svoj oj izjavi naveo i dr uge konspi r at i vne gr upe koj e su vodili:
maj or Sr ba Popov, kapet an Novica M. Miloevi, pot por uni k Sinia Nikola-
jevi, maj or ivan Kneevi, pot pukovni k Milo B. Bankovi , maj or Svetislav
Vohaska, maj or Danilo Zobeni ca, kapet an Veljko T. Gostiljac i pot por uni k
Nikola Z. Stanisavljevi.
3
Jovan Marjanovi napi sao je:
Izgleda da su se r azna opozi ci ona s t r uj anj a prot i v r ei ma i pol i t i ke kneza Pavla, i u
vojsci i u gr aans ki m pol i t i ki m kr ugovi ma, poel a sj edi nj avat i s r edi nom 1940 godi ne. Mir-
kovi eva akci j a i kr ug oko gener al a D Si movi ca t ada se sj edi nj uj u sa pome nut om akci j om
i t aj nom or gani zaci j om kuj u je vodi o Sr pski kul l ur ni kl ub. I to vr eme se i poel a j asni j e kris-
lalizovati ideja pua Ta/ni oficirski, kao i ceo zavereniki pokret, bio je pre svega domai au-
tohtoni pokret, proizvod domaih uslova i prilika . .*
Moj klasni drug, sada pukovni k JNA u penziji Vukosav Suni , izjavio mi
je: Jo u jesen 1940, nar oi t o posle dol aska general a Petra Peia za mi ni st r a
voj ske i mor nar i ce (koga su got ovo svi ml ai oficiri nazvali Peten, oeku-
jui njegovu kapi t ul ant sku pol i t i ku, kao Pet ena u Francuskoj ), pronosrl i su se
glasovi da j edna gr upa maj or a u beogr adskom garni zonu pr i pr ema da izvri
neke nasi l ne pr omene u dr avnom r ukovodst vu, na koj e su ml ai ofi ci ri sa
si mpat i j ama reagovali.
Kad sam se poet kom novembr a 1940. na Slaviji (u Beogr adu) sr eo sa
maj or om Bokom Todor ovi em, upi t ao sam ga: Kakve t o pr i pr eme vri
neka maj orska gr upa u beogr adskom garnizonu? Koliko se seam, odgovori o
mi je: Mi koji ni smo na komandni m poloajima u trupi, ne moemo nita ui-
niti, to bi j edi no mogle one stareine koje komanduj u j edi ni cama.
Posle bombar dovanj a Bitolja (5. novembr a 1940.), gde sam pr eme t en na
novu dunost , izgubio sam svaku vezu sa dr ugovi ma u beogr ads kom garni zo-
nu.
U novom garni zonu, uoi dravnog udar a 26/27. mar t a 1941, uo sam da
je por uni k Sava Konval i nka (sada pukovni k JNA u penziji), sa j o 1-2 dr uga
pr eao pr eko gr ani ce na gr ku t eri t ori j u, u namer i da se sa gr ki m j edi ni cama
bori protiv i t al i j anski h faista.
I nt er esant no je da je i nemaki poslanik fon Heren j o 25. okt obr a 1940.
godi ne izvestio Mi ni st arst vo i nost r ani h posl ova Raj ha da ponovo kr ue gla-
sovi o pl anovi ma srpski h general a da izvre pu, zavedu voj nu di kt at ur u i da
event ual no dovedu na pr est o ml adog kral j a . . .
, 0
Hopt ner j e napisao:
Gl avni zavereni ci su izgradili svoj u mr eu linih veza u gol ovo svi m gar ni zoni ma u
zemlji. Svuda su gl avne linosti bile sr pski oficiri; zavereni ci ni su uzeli u obzi r niti su imali
pover enj a ni u j ednog of i ci r a koji je i kada pr i padao vojsci Dvoj ne monar hi j e, a i mal i su po-
ver enj e u vrl o mal o nj i h iz Hr vat s ke i Sl oveni j e . . .
, 0a
Tako, na pr i mer , nemaka agencija DNB pr enel a je izjavu i t al i j anskog
konzul a u Splitu da su glasovi o pr i pr emi dravnog udar a bili pot kr epl j eni
zahtevom viih ofi ci ra da sudel uj u u skor o ot kr i veni m br i t anski m t ero-
ri st i ki m pl anovi ma koj e je 2. mar t a 1941. nosi o uhapeni sl ubeni k Koman-
de mor nar i ce u i beni ku. Za te glasove saznao je i SIM, j er je uhvat i o t el egr am
vaj carskog predst avni t va u Beogr adu od 11. mar t a u koj em se, i zmeu os-
talog, kae da se meu ofi ci ri ma sve vie mogu uti glasovi o ener gi noj ak-
ciji u sl uaj u da se pr i hvat e pr et er ani zahtevi Nemake, a t akoe se pret i l o
i dravni m udar om.
, 0 b
Posle povrat ka Cvetkovia iz Bea, kao to je ve navedeno, fon Her en je
poslao Berlinu 26. mar t a sledei telegram:
Unut r anj a pol i t i ka si t uaci j a zat egnut a. U gr adu kr ue vest i o pl anovi ma dr avnog
udar a od s t r ane gr upe ml adi h ofi ci ra koji su. kako se ini, nali os l onac kod koma nda nt a
avi j aci j e gener al a Si movi a. Vl ada s mat r a da j e gos podar si t uaci j e. St var nost j e u s vakom
sl uaj u dr uki j a kako sam do a r a o i z aps ol ut no si gur ni h izvora; da na s po podne br i t anski
vazduhopl ovni at ae i mao j e dugi i t aj ni razgovor sa gener al om Si movi em, u t oku koj eg su
bile ut a na e ne t ane poj edi nost i koj e se tiu engl eske pomoi u sl uaj u r at a sa s nagama
Osovi ne, t o Si movi s mat r a nei zbeni m u sl uaj u i shoda dr avnog uda r a . " *
O pr i pr emama za i zvrenj e dravnog udar a znao je i ef Servi sa t aj ne slu-
be Glavnog general t aba. On je, i zmeu ostalog, napi sao:
Poet kom j anuar a 1941. godi ne, dva pl aena i zvrna or gana servi sa t aj ne sl ube sa-
moi ni ci j at i vno su podnel i obavet enj e sledeeg sadraja; ,U Sr pskom kul t ur nom kl ubu i En
gl esko- amer i ko- j ugosl ovenskom kl ubu veoma se ivo di s kut uj e o uki danj u names ni l va i
pr omeni vlade Dragie Cvetkovia? Izvor pot puno pouzdan'
Pr edst avni k j edne pr i j at el j ske t aj ne sl ube pr i l i kom boi ni h pr azni ka, por ed est i t ke
i pri godnog pokl ona efu servisa t aj ne slube, saopt i o mu je i sl edee obavet enj e; .Vojska
j e zauzela pr avi l an stav pr e ma zaj edni kom nepr i j at el j u Pouzdano s mo ut vrdi l i da se u ko-
mandi vazduhopl ovst va u Ze munu uur bano radi na i znal aenj u nai na kako bi se pr ome-
DRAV NI UDAR >^ MARTA 1*41 GODINE
nilo s ada nj e st anj e r aspol oenj a kod mer odavni h pr e ma Nemci ma. Pur ed t oga pr edvi aj u
se pr ome ne i na unut r a nj e m pl anu. Ver uj em da st e i vi upoznat i sa vie det al j a, ali sam
smat r ao za nuno 1 pot r ebno da vas obavest i m Kao osvedoenog prijatelja'
Pr eduzet e su odgovar aj ue me r e da se i dent i f i kuj u r ukovodee linosti u t oj nagove-
t enoj akt i vnost i voj ni h r ukovodi l aca, kao i t vorci os novne i dej e za ovu akt i vnost . Pl ani rani
pos ao j e obavl j en mnogo br e i sa manj e na por a nego t o se mogl o pr oc e nom razni h ele-
menat a doi do zakl j uka u pogl edu vr emena t r aj anj a.
Kr aj em mes eca f e br ua r a 1941. godi ne oko 9 asova zazvoni o j e t el efon u r adnoj pro-
st ori j i efa servi sa t aj ne sl ube. Poziv j e uput i o gener al Bor i voj e Mi rkovi c. koji j e i nae doba r
poznanik i pri j at el j efa servisa t aj ne slube l pi t an ta eli odgovori o je: .Treba da se hi t no
sast anem sa t obom, ali van prost ori j a Glavnog gener al t aba u Beogradu ili Zemunu' ?! Od-
govori o sam: .izrazite samo elju, kada 1 u koje vreme: ja cu vam dat i tanu adr esu gde t r eba
da doet e' .
U zakazano vreme na sast anak su doli .general Borivoje Mirkovi, Vlaela Bogdano-
vic. pr eds edni k udr uenj a r ezer vni h ofi ci ra i j edan od ef ova savezni ke t aj ne sl ube . . . Pri-
l i kom pozdr ava gener al Mi rkovi c saopt i o | e ef u servi sa da ga j e pozdr avi o gener al Duan
Simovi i por ui o mu da se dri dobr o .
Pot o je u etiri oka upoznao general a Mi rkovi a sa si t uaci j om i pri kup-
ljenim podaci ma poset a je zavrena. Zatim ef Servisa nastavlja:
General Mirkovi upozor i o me je da o nj egovoj poset i ni kome ne govori m. Posle ne-
kol i ko i zmenj eni h l j ubazni h rei sa svaki m poj edi ncem od pr i sut ni h, gost i su napust i l i do-
mai na.
Posle poset e gener al a Mi rkovi a. efu servi sa t aj ne sl ube si t uaci j a j e j xi st al a pot puno
jasna. Sa mal om pr over om kod j e dne savezni ke t aj ne sl ube, koji j e bi o uver en da j e servi s
det al j no upuen u s pr e mnu akci j u, kompl et i r an j e mat er i j al i i zveden j e sl edei zakl j uak:
.Dravni udar u pr i pr emi je. Inicijativu za nj ega posr edni m put em dala je j edna prijateljska
t aj na sl uba Takvu i ni ci j at i vu pr i hvat i o j e gener al Duan Si movi Na el u gr upe ofi ci ra iz-
vri oca dr avnog udar a stoji gener al Bori voj e Mi rkovi c Ost al i l anovi i dent i f i kovani su ra-
nije. Svi ml ai ofi ci ri mogu da posl ue kao pr i me r r odol j ubl j a i neogr ani ene hr abr ost i , dok
je kod nekih viih oficira zapaena bol esna ambicija' . Cel okupan ovaj el aborat regi st rovan
je kao operaci j a .Plavi avoli' .
Poet kom mes eca ma r t a 1941 godi ne ponovo me j e poset i o gener al Mi rkovi u r adni m
pr ost or i | ama u Gl avnom general t abu. .Zdravo' , pao. r ekao je. ni sam namer no doao, ve
sasvi m sl uai no. pot o sam pos et i o ovu kucu. Pozdr avi o t e gener al Si movi i zaj edno s mo
odl ui l i da ti post avi mo ot vor e no pi t anj e, da li si ti pri st al i ca real i zaci j e naeg pr ogr ama?
Nemoj da vrda nego brzo odgovori ' ? Na to sam ja rekao: .General Simovi doveo me je
na ovaj pol oaj zbog pover enj a. a narav no i st r unost i . Vas odl i no poznaj em i os obi t o ce-
nim. Pr ema t ome ne ma m r azl oga ni obj ekt i vni h ni subj ekt i vni h da ne bude m pr i s t a l i c a . . .
Inae budi t e bez. bri ge gos podi ne gener al e; s a mo skr eni t e panj u vai m s ar adni ci ma da se
uzdre od svake govorl j i vost i o ovome poduhvat u, kako kod kue u kr ugu por odi ce, t ako
i u dr u t vu pr i j at el j a i poznani ka. Pr edsedni k vl ade Cvet kovi ve me je pi t ao t a se to spre-
ma u koma ndi vazduhopl ovst va? Odgovor i o sam: Nita nar oi t o, pr i pr ema za r a t . "
K; o t o se vidi, Mi rkovi eva konst at aci j a da Niko na svetu nije nita
znao nj egovi m pl anovi ma pot puno je neubedl j i va, pa i besmi sl ena. Iz iz-
loenog se j asno vidi da su pl anovi o obar anj u rei ma kneza Pavla postojali
ve od 1938. godine, i to kako u gr aanski m t ako i u voj ni m kr ugovi ma Kra-
ljevine Jugoslavije. Sem toga, na t ome su radi l e i neke i nost r ane t aj ne obave-
t aj ne sl ube koj e su dolazile do podat aka u kont akt u sa zavereni ci ma.
Jo od poet ka 1941. godi ne komandant vazduhopl ovst va general Simo-
vi poeo je da vri pr i pr eme i organi zaci j u dravnog udar a, a nar oi t o posle
t aj ne poset e kneza Pavla Hi t l eru 4. ma n a kad se saznal o da e Jugosl avi j a pri-
st upi t i Pakt u. On je u t om cilju, por ed gr upe ofi ci ra iz Komande vazduhop-
lovstva: general a Mirkovia, pukovni ka Savia i pot pukovni ka Lozia i V. Pav-
lovia, za svoje sar adni ke i zabr ao iz Kral j eve gar de i ost al i h beogr adski h je-
di ni ca nekol i ko oficira, meu koj i ma: maj or e Zivana Kneevia, Zobeni cu,
Roalovskog, Koia, Topal ovi a i druge.
Hopt ner j e napisao:
Kad se Culo da je pot pi san Troj ni pakt nagl o se pr oi r i o kr ug tih zaver eni ka, a upo-
r edo sa tim izbilo je i ogor enj e u mas ama. Tu su bili nii vazduhopl ovni oficiri, neki od nj i h
akt i vni , dok j e znat an pr ocenat bi o rezervni h ofi ci ra pozvani h na vebu. Svi su bili svesni
st al ni h pri a da se net o mor a ui ni t i da se spr ei i spase ast naci j e . . . zat i m neki l anovi
Udr uenj a r ezer vni h vei nom vazduhopl ovni h ofi ei ra u Beogr adu. Engl eski voj ni i zasl ani k,
pot pukovni k Klark (Cl arke C.S.) i vazduhopl ovni izaslanik A.H. MakDonal d ( MacDonal d
A H.H.) nalazili su u nj i ma paljive sl uaoce . Tu je bilo of i ci r a od kar i j er e, koji su uglav-
nom pr i padal i voj noj eliti gener al t abne kol e (ml adi gener al t abni ofi ci ri i pr i pr avni ci za
gener al t abnu s t r uku - V.T.) koji su se okupl j al i oko maj or a i vana Kneevi a, t ada koman-
dant a peadi j skog bat al j ona Kral j eve gar de. Oni su bili veoma oset l j i vi na pi t anj a naci onal ne
ast i i Tr oj nog pakt a, nar oi t o ml adi gardi j ski ofi ci ri . Nj i hova os eanj a u vezi sa t i m ilust-
r ovana su beks t vom u Gr ku pot por uni ka Vukovi a i Smi l j ani a u znak pr ot es t a pr ot i v
Pakl a Nj i hovo opt ueni ko pi smo, ost avl j eno na mes t u gde su prel i gr ani cu upu e no
knezu Pavlu, bi l o je umno e no i r as t ur ano u Beogr adu. Naj zad, tu su bili i oni koji su sluili
kao veza i zmeu Gener al t aba i opozi ci j e, kao i Sr ps kog kul t ur nog kl uba i Sl obodana Jova-
novi a, oko koga se okupl j al a i nt el ekt ual na el i t a Beogr ads kog uni ver zi t et a . . .
Sa i zuzet kom mal og br oj a l i nost i . Srbi nar oi t o . stari general i ' , i nt el i genci j a i levi-
ar ski st udent i , opozi ci j a, voj ska, vazduhopl ovst vo i pr avosl avna cr kva i neki Hr vat i i Slo-
venci su veroval i da su pot pi s i vanj em pakt a os ueni na s r a mot u i kaznu posl e nei zbene sa-
vezni ke pobe de nad Nemakom. Stavie, oni su bili ubedeni da bi t o ohr abr i l o hr vat ski se-
par at i zam i i t al i j anske t er i t or i j al ne zaht eve i t ako dovel o j ugosl ovensku dr avu do pr opas-
t i - . "
Na pi t anj e k o j e bio glavni organi zat or dr avnog udar a moe se rei da
su u cent r u panj e samo general Si movi i general Mi rkovi . Iako to pi t anj e
nije t ol i ko b i t n o - j e r j e gl avno d a j e udar uspeno izvren zahval j uj ui op t em
raspol oenj u i podr ci nar oda i neust r ai vom r adu st varni h izvrilaca - i pak
e se ovde izneti neke verzije, vie radi radoznal ost i , nego zbog i st ori j ske is-
tine, j er j e do nj e t eko doi .
Hopt ner u navedenom del u gov ori da su 26. mar t a zaverenici bili got ovi
za pokr et . Samo su imali da ekaj u na Mi rkovi ev znak. Pred vee, Mi rkovi
je saznao da su se Cvet kovi i Ci ncar-Markovi vratili iz Bea. To je bi o tre-
nut ak za odl uku; odl ui o je da pu t r eba da bude izvren u r oku od 24 sat a.
Ot i ao je u Si movi evu kancel ar i j u i tu smest i o svoj t ab . . . Si movi je doao
oko 5 asova uvee . . . . Ja sam odl ui o, r ekao j e Mirkovi, da veer as ukl oni m
izdajnike. Si movi se zapanj i o od st raha. Post ao je uzbuen i ner ovozan. Nje-
gov odgovor na Mi rkovi ev predl og, dat j ednom, t ako sl uaj no, sad g a j e ui-
nio sauesni kom u izdaji. On je mol i o Mi rkovi a da odloi oper aci j u bar za
kr at ko vr eme .. . Mirkovi je bio nepopustljiv. .. Rekao je da je njegova odluka
konana; i nije hteo da eka ni jedan trenutak vie, niti je imao razloga da eka.
Posle ovog prekora komandantu vazduhoplovstva, Mirkovi ga je otpustio. ..
11b
Meut i m, ko dobr o poznaj e karakt er, odl unost , odvanost i ambi ci j e ge-
neral a Si movi a t eko moe poverovat i pr ednj i m navodi ma. Oni su t ol i ko uv-
redljivi i neshvatljivi da ih ne bi mogao pr et r pet i ni bilo koji ofi ci r kome je
stalo do svog dost oj anst va. Sam t on odaj e veliku mr nj u i subj ekt i vnost . Zar
bi general Simovi, koji je i mao t ol i ko smel ost i i s amopouzdanj a da naj vi i m
dravni m r ukovodi oci ma, mi ni st r u vojske, pa ak i knezu Pavlu (u dva maha
nepos r edno pr e pot pi si vanj a Pakta) iznosi svoje s upr ot no mi l j enj e i negodo-
vanje, pa i pret nj e, mogao da t ol eri e t ako uvredl j i v i nekor ekt an odnos svog
pot i nj enog general a Mirkovia!
U izbeglitvu Sl obodan Jovanovi je izjavio d a j e Si movi mor ao uiniti
ono to je ui ni o - inae bi u zemlji dol o do pobune; da su glavni organi zat ori
dravnog udar a 27. mar t a general Mirkovi i maj or Zivan Kneevi uz nepos-
f
r ednu sar adnj u maj or a Vl ast i mi ra Rodal ovskog i Svetislava Vohoske; da j e
od l anova Cvet kovi eve vlade u tu stvar bi o upuen s amo Srdan Budisavlje-
vic; d a j e Si movi pri ao u posl ednj em t r enut ku kad su s \ e pr i pr eme za pu
bile izvedene; da su Ili i Si movi bili samouver eni : prvi da s mo dovol j no jaki,
a drugi da nas Nemci nee napast i i da je bila sasv im pogrena pr ocena no-
vonast al e si t uaci j e od st r ane general a Si movi a i Ilica.
12
U Makdonal dovom izvetaju napi sanom 31. mar t a kae se:
Glavni or gani zat or dr avnog udar a bi o j c gener al Mi rkovi , nael ni k t aba koma nde
vaz. duhopl ovst va. sa koj i m sam bi o u t es nom kont akt u pr e i za vr eme dogadaj a On je moj
lini pr i j at el j vec v i.e od dve godi ne. Gener al Libau ( ? V T.) t r ebal o ie da obavi posao ug-
l avnom uz pomo odabr ani h l anova svoga t aba i neki h ol i ci r a Kral j eve gar de. Gener al Si-
movi j e pr i st ao da pr euzme svoj u novu ul ogu, ali nije bi o upoznat sa poj edi nos t i ma aktiv-
nosti ko| a je pr et hodi l a dr a vnom uda r u Vrlo je malo civilnih lica bilo povezano sa dravnim
udarom, a velika veina pripadnika armije i vazduhoplovsn u nije o lome nita znala . . .'
3
A. Brecci a u navedenom del u kae da je general Mirkovi r ano po podne
26. marta, kad je doznao da su se Cvetkovi i Cincar-Markovi vratili iz Be-
a i da je vlada ve imala gotove ukaze o njegovom penzionisanju, kao i Si-
movi a i neki h viih ofi ci ra osumnj i eni h za zav er u, ot i ao kod Si movi a da
ga ubedi da ne okleva nego da odmah pr ee u akci j u. On je pr i mi o nar eenj e
da oper aci j a ot pone u 01. as 27. mart a.
14
(Nije j asno koj e izdao, a ko pr i mi o
nar eenj e. Ako je general Mirkovi, kao t o se pri kazuj e, bi o glavni organi-
zat or i nar edbodavac onda se postav Ija pi t anj e zat o nije pozvao Si movi a da
doe kod njega nego j e on sam doao Simoviu-V. T).
Sam Si movi u svojim Memoarima kae: Poto su Cvetkovi i Cincar-
Markovi stigli u Beograd i pot o sam dobi o izvetaj da e pr i pr avnost t raj at i
do ponoi 26/27. mar t a doneo sam 26. mar t a po podne odl uku da se akci j a
pr eduzme j o te noi 26. 27. o.g, ako su zavrene pot r ebne pr i pr eme.
1 5
U do-
govoru s gener al om B. Mi rkovi em i neki m drugi m vazduhopl ovni m oficiri-
ma general Si movi je odl ui o da se akci j a izv ri u I sat posle ponoi 26/27.
mart a.
16
Sa Si movi em se slau pukovni k Dragut i n Savic koga nazivaju tre-
im ovekom dravnog udara, kapet an korvet e Josi p Saksida. ivan Knee-
vi i pot pukovni k Andrija Pavlovi.
17
Pr ema t ome, bez obzi ra na napr ed navedene izjave, pa ak i na mi l j enj e
V. Cerila u njegov im Memoarima da je gl avnu ulogu u dr avnom udar u i mao
general Mirkovi, ipak je glav ni i nspi r at or udara, po svemu izgleda, bio ge-
neral Duan Simovi, dok j e general Mirkovi svakako i mao veoma vanu
ulogu u t ehni ki m pr i pr emama i st var anj u pl ana za nj egovo real i zovanj e. To
dokazuj u i mnogi uesnici u dravnom udar u u svojim posl er at ni m izjavama,
meu koj i ma, por ed ve navedeni h, i Si movi ev aut ant kapet an Dragia Ris-
ti u svoj oj knjizi Jugoslovenska revolucija 1941. I sv akom sl uaj u, za t ako oz-
biljan poduhvat mor al a je post oj at i kol oboraci j a, jer su bili bliski saradni ci .
Postavlja se pi t anj e zbog ega post oj e tolika nesl aganj a? Po naem mi-
l j enj u to je posl edi ca neobj ekt i vnost i akt er a i je su izjav e sluile kao mat eri j al
za donoenj e sudova. No, j edan od glav nih razloga bi o je t aj to su odnosi iz-
meu general a Simovia i general a Mi rkovi a u emi graci j i bili t ol i ko zatvo-
reni da su nast avl j eni . posl e rata. t o se nar oi t o moe videti iz Odgovora ge-
nerala Bonvoja Mirkovia na Objanjenje generala Duana Simovia. Dok je
Objanjenje general a Duana Si movi a koj e daj emo u Prilogu 8 pi sano u veo-
ma kor ekt nom t onu, to se ne bi mogl o reci za Odgovor general a Bori voj a Mir-
kovia. koji se odl i kuj e uvr edama. Naime, Si movi je. pr ema izjavama ljudi
i z nj egove nepos r edne okol i ne, pri znavao do smr t i mnoge voj ni ke zasl uge i
l j udske vrl i ne svome supar ni ku. A Mi rkovi je, meut i m, odma h posl e pua,
a nar oi t o u emi graci j i , odr i cao u svojoj pl ahovi t ost i ponekad svaku vr ednost
Si movi u (zaboravl j aj ui da je o nj emu rani j e govori o u pozi t i vnom smi sl u).
inio je to i pi smeno i usmeno, ne ust ruavaj ui se da upot r ebi i naj pogr dni j e
r e i . . ,
18
General Mirkovi je u svom Dnevniku pri pi sao sebi sve zasluge za stva-
r anj e pl ana, pr i pr emu, organi zaci j u i izvrenje udar a, kao i za dono enj e od-
luke, pri kazuj ui general a Si movi a mal t ene kao posmat r aa i posl unog iz-
vrioca. On kae da je oko 2,30 asova 27. mar t a, kada je dobi o i zvet aj da su
zauzeti zgrada Gl avnog gener al t aba i Mi ni st arst va voj ske i mor nar i ce i blok
mi ni st arst ava, uput i o pr at nj u za general a Simovia, a zat i m - pot o je u t abu
vazduhopl ovst va ost avi o pukovni ka Savia da ga zast upa - kr enuo u Beograd
i usput obi ao t r upe na t er enu i Upravu gr ada Beogr ada, daj ui pot r ebne in-
st rukci j e. Kad je stigao u Mi ni st arst vo vojske, t amo je zat ekao gener al a Simo-
via . . . koji je ve pr eduzeo akci j u za pr euzi manj e vlasti i i f or mi r anj e nove
vlade. U to isto vr eme st i gao je u Mi ni st arst vo voj ske i general Bogol j ub Ili,
koji j e odma h pr i mi o por t f el j mi ni st r a voj ske i mor nar i ce.
Pot o sam se p r e t h o d n o uver i o da j e moj poduhvat u pot punos t i uspeo, da j e s r u ena
j ednom za uvek anaci onal na vl ada kneza- namesni ka i Dragi e Cvet kovi a, d a j e vlast pot pu-
no u r uka ma voj ske i , naj zad, da j e izvren uda r na r odnog os l oboenj a pr e da o sam vlast e-
ner al i ma Duanu Si movi u i Bogol j ubu Uiu, ver uj ui da je pr e da j e m u si gur ne i naj si gur -
nije r uke . . .
Mi rkovi dal j e navodi da mu je oko 10 asova na ulazu u Kabi net Minis-
t arst va voj ske est i t ao sr ean ishod bri t anski vazduhopl ovni izaslanik pu-
kovnik Makdonal d. S dr uge st rane, general Si movi j e na mar gi nama Mirko-
vievog Dnevnika st avl j ao mnoge znakove pi t anj a i udenj a i, por ed ostalih
pr i medbi , st avi o i ovu: Djen. Mirkovi je oeki vao da e on biti mi ni st ar voj-
ske i mor nar i ce i bio je r azoar an da to nije post ao. '
9
Poznat o je iz r at ne pr akse i voj ne t eori j e da komandant daj e i dej e i donosi
odl uke, koj e spr ovodi nael ni k t aba sa svoj i m sar adni ci ma, j er se koman-
dant ne bavi det al j i ma. To znai, da nael ni k t aba, u stvari pr edst avl j a ko-
mandant ovu desnu r uku, t ako da se obi no kae da komandant i nael ni k ta-
ba t r eba da budu kao dva tela, a j edna dua. U konkr et nom sl uaj u, Mir-
kovi, kao Si movi ev pomoni k, i mao j e ul ogu nael ni ka t aba.
O ulozi gener al a Si movi a u izvrenju Dravnog udar a 27. mar t a F. Cu-
linovi kae:
Ne moe se por ei da j e gener al Si movi bi o j edan od naj i st aknut i j i h l j udi Dvadeset
s edmog mar t a. On j e s t upao u vezu s mnogi m l i nost i ma koj e su uest voval e u ovom uda r a
bilo na st r ani voj ske, bilo me u gr aans ki m opozi ci oni m pol i t i ar i ma. On j e s vakako i mao
vi dnog udel a u pr i pr e ma nj u i t avog pl ana zaver eni ke akci j e ma ka r da i ni j e r azr adi o sve
poj edi nost i uda r a od 27. mar t a. Si movi j e nadal j e bi o ona j koji j e ( ver oj at no u s por a z umu
s gener al om Bor i voj em Mi r kovi em) ut vr di o vr eme kada i ma poet i zaver eni ki udar . Ist o
t ako i nj eni ce pokazuj u da j e on nakon gor nj eg pozi va zaver eni ki h of i ci r a (od 2 3 0 asa 27.
mar t a) i st upi o kao glavni r ukovodi l ac koji daj e di r ekt i ve, izdaje na r e dbe i od sviju j e neos-
por no pr i znat kao gl avni u uda r u od 27. ma n a . Takvi m su ga u t aj as pri znaval i svi uesni ci
ovog udar a pa i sam gener al Mi rkovi , t akvi m ga j e s ma t r a o i knez Pavle. Dragi a Cvet kovi ,
kao i osovi nski di pl omat s ki pr eds t avni ci u Jugosl avi j i , te di pl omat e Vel i ke Br i t ani j e i Sje-
di nj eni h Amer i ki h Drava u Beogr adu. Zat o je, me ut i m (od 17 asova 26. ma n a do 2 3 0
asova 27. ma n a ) os t ao kod kue, na t o ni j e l ako dat i kat egor i an odgovor . Ver oj at no i ma
i st i ne i na st r ani j edni h, koji ga pri t om br ane, kao i na st r ani dr ugi h, koj i ga zbog t oga na-
padaj u da se el eo povui , pr i kr i t i , kamuf l i r at i i saekat i pobe du zaver e da se st avi na el o
got ovom i nu.
, 9 i
Pr i dr uuj em se oni ma koji ga hr ane iz pr ost og razloga t o ne vi di m ni-
kakvu pot r ebu da sedi zaj edno s ge i e r a l om Mi rkovi em u Komandi vazdu-
hopl ovst va, j er j e svome pomoni ku pr epust i o t ehni ku organi zaci j u izvre-
nj a udara, a kod svoje kue bi o blii gradi Gl avnog gener al t aba i Ministar-
stva vojske, gde su se posl e udar a r e' aval e gl avne stvari. On u ove zgrade nije
mogao doi pr e no t o su bile u si gurni m r ukama. Pr ebaci vanj e d a j e eleo
da se povue, pri kri j e, kamufl i ra i saeka got ov in neobj ekt i vno je, j er je
sugur no znao ta ga eka ako dravni udar ne bi uspeo. Zar da se plai neus-
peha udar a kad je sve bilo pr i pr eml j eno, kad se nije pl ai o da se ot vor eno sup-
rot st avl j a knezu Pavlu i mi ni st r u vojske, i ne s amo nj i ma. Lino poznaj em ge-
neral a Si movi a kao ambi ci oznog oveka koji nije i mao dlaku na jeziku,
zbog ega j e est o pr emet an. Jedan moj dr ug r ekao mi j e d a j e 1940. godi ne,
pri l i kom odl aska sa pol oaj a nael ni ka Glavnog gener al t aba na pol oaj ko-
mandant a Druge ar mi j ske obl ast i , opr at aj ui se od ofi ci ra Gener al t aba u
Velikoj r at noj sali, upadl j i vo uzvi knuo: Do skor og vi enj a, gos podo oficiri.
To nesumnj i vo znai da je i t ada st varao pl anove da se vrati u Beogr ad i tu
nepos r edno prat i pol i t i ke dogaaj e.
Kad se posl e t aj ne poset e kneza Pavla Hi t l eru 4. mar t a 1941. saznal o da
e Jugoslavija pri st upi t i Tr oj nom pakt u, organi zat ori udar a su u Komandi
vazduhopl ovst va i 6. vazduhopl ovnog puka u Zemunu uur bano poel i da pri-
pr emaj u plan za obar anj e rei ma. Oni su za tu akci j u lako pri dobi l i mnoge
ml ae ant i fai st i ki r aspol oene ofi ci re beogr adskog garni zona i u isto vr eme
su pojaavali svoju pol i t i ku akt i vnost i u gr aanski m r edovi ma. Konana od-
l uka donet a je 26. mar t a posl e povr at ka pr eds edni ka vlade Cvet kovi a i mi-
ni st ra i nost r ani h poslova Ci ncar-Markovi a iz Bea sa pot pi si vanj a ugovora
o pr i st upanj u Jugoslavije Tr oj nom pakt u.
ORGANIZACIJA I IZVRENJE UDARA
Pred sam poet ak udar a, nou 26/27. mar t a, general Mi rkovi j e svakom
r ukovodi ocu gr upe obj asni o cilj akci j e i dao konkr et ne zadat ke. Poet ak uda-
ra bi o je pr edvi en za 27. mar t u 1 as posl e pol a noi, s tim da se gl avne akci j e
u gradu izvre naj kasni j e do r anog j ut r a.
2 0
Poet ak udar a poeo j e po pr edvi enom pl anu. Sve j edi ni ce-uesni ce u
udar u odmah su posl e pol a noi 26/27. mar t a kr enul e pod koma ndom svojih
st arei na pr ema post avl j eni m ci l j evi ma i ubr zo zauzele zgrade Gener al t aba,
Komande Beograda, Predsedni t va vlade, zgradu Uprave grada, Radio-stani-
cu Beograd, Glavnu pot u, El ekt ri nu cent r al u, Vodovod i dr uge glavne ob-
j ekt e i ust anove. U isto vr eme, po nar eenj u general a Si movi a, ot poel o je
hapenj e l anova vlade. Tom pri l i kom j e pr opao poku aj pr edsedni ka vlade
Cvetkovia da pobegne, kao i pokuaj general a: Koia, Stajia, Bar j akt er e-
vica i Leka da organi zuj u ot por pomou 2. i 18. peadi j skog puka i Kraljeve
garde na Dedi nj u.
21
Naelnik Glavnog general t aba general Petar Koi traio je pi smeno ov-
l aenj e od dva namesni ka (Perovi ca i St ankovi a - V.T.) da pr euzme koman-
du nad svim j edi ni cama u beogr ads kom garni zonu da bi ugui o udar. Na-
mesni ci su oklev ali i konsul t oval i se. ali na kraj u nisu dali t akvo ovl aenj e.
22
Radoj e Kneevi pr i znao j e Juki u da bi dravni udar bi o uguen d a j e Koi
i mao t akvo ovl aenj e. Da sc knez Pa\ Ie u t om naj kr i t i ni j em mo me n t u na ao
u Beogr adu s i gur no bi to dozvol i o u sl uaj u pot r ebe.
2 3
I zvr enj em zadat aka u zauzi manj u obj ekat a u Beogr adu ne pos r e dno j e
r ukovodi o pot pukovni k St oj an Zdravkovi , a obj ekat a u Ze munu i mos t ova
na Savi gener al Bor a Mi rkovi i pukovni k Dr agut i n Savic. dok se gener al Si-
movi u t oku noi 26/ 27. ma r t a nal azi o u svom st anu, da bi i zbegao podoz-
r enj e policije, budno pr at ei i zvr enj e post av l j enog pl ana. Kasni j e se, r adi lak-
eg r ukovoenj a, pr ebaci o u zgr adu Gener al t aba, u koj u su do 6 asova bili
dov edeni s kor o svi l anovi vl ade sa Cvet kovi cem i kr al j evski names ni ci St an-
kovi i Perovi . Posl e j ednog asa Beogr ad j e bi o pot puno pod kont r ol om re-
vol uci onar ni h t r upa, uda r j e us peo u vrlo kr a t kom v r e me nu i bez pr ol i vanj a
krvi, s a mo j e bi l a j edna rtva, i t o nes r eni m s l uaj em Si movi u su klicali kao
naci onal nom heroj u Srbije, jer j e spasi o zeml j u od s r amot e da kl ekne pr ed
Nemakom. U et i ri asa 27. ma r t a ( pr ema A. Br ecci a, n.d.. str. 584) obj avl j ena
je kraljeva proklamacija koj a glasi:
Srbi Hr van i Sl ovenci !
U ovom t e kom i r e nut ku za na nar od odl ui o s am da uzmem u svoj e r uke kr al j evsku
vlast
Namesni ci koji su r azumel i opi avdanost moj i h pobuda, odma h su sami podnel i ostav-
ku
Mo| a ver na voi ska i mor nar i ca slavili su mi se odma h na r as pol oenj e i vec i zvr avaj u
moj a nar een | a
Pozivam sve Sr be Hi vale i Sl ovence da se okupe oko pr est ol a. To j e naj si gur ni j i nai n,
da se u .v im t eki m pr i l i kama odrZi l ed unul r a i mir spol j a
Mandal za sastav vl ade pover i o sam ar mi j s kom e ne r a l u Duanu T Si movi u.
S ver om u boga i u budunos t Jugosl avi j e, pozi vam sve gr aane i sve vlasti u zeml j i na
vr sen| c svojih duZnosu p r e ma Kral j u i Ot adbi ni
11 III 1941 u Beogr adu Pet ar s.r.
14
Zat i m j e Si movi pozvao pr eds t avni ke neki h pol i t i ki h s t r anaka (bez ko-
muni st a) , kao i gener al a Pet ra iv kovi ca. Tada im je r ekao da je voj ska, od-
govar aj ui j e dnodu nom os eanj u nar oda, da sauva svoj u s l obodu i nezavis-
nost zbaci l a vl adu Cvet kovi a, koj a j e pot pi sal a Troj ni pakt , i Kr al j evsko na-
mes ni t vo i da j e ml adog kr al j a progl asi l a punol et ni m. Tada su sa pr i s ut ni m
pr eds t avni ci ma pol i t i ki h s t r anaka voeni pr egovor i o sast avu nove vl ade i
zakl j ueno da se u vladi zadr e svi mi ni st r i Hrvat i s dos ada nj i m r es or om.
Tako j e obr azovana nova vl ada, na el u sa gener al om Si movi em. Maek j e
st i gao iz Zagr eba tek 4 ma r t a (o e mu e kasni j e biti rei), a j edan l an vo-
stv a HSS t ada je izjavio u svoj e i u i me svojih drugov a bi vi h mi ni s t ar a iz vl ade
Cvet kovi -Maek, da e ui u vl adu j edi no - t raei s a mo mogunos t da oba-
vesti efa s t r anke dr Maeka.
2 5
I me uvr e me nu Si movi j e o s vemu i zvest i o kral j a Pet ra, koj i j e pot pi s ao
pr okl amaci j u r ani j e obj avl j enu pr e ko radi j a, kao i ukaz o i menovanj u Si mo-
V K .I ZA pr e ds e dni ka vl ade. Na kr al j evo pi t anj e kakva e biti pr i r oda unut r a -
nje spol j ne pol i t i ke nove vl ade, Si movi j e odgovor i o da poku ava da ubedi
M.u i ka da ue u vl adu. U pogl edu s pol j ne pol i t i ke r ekao je da je r azgovar ao
s, Hc r e nom i uver i o ga da e se nast avi t i Cvetkov ieva pol i t i ka pr e ma Nem-
i ma Revol uci j a je bila st var unut r a nj e pol i t i ke, jer je gl avni nedos t at ak
Cvet kovi eve vl ade bi o - t o j e dr al a nar od neobave t en 6 svoj oj pol i t i ci .
26
Pot o je knez Pavle, na put u za Bled, t ada vec bi o st i gao u Zagr eb, nare-
eno j e koma nda nt u ar mi j e u Zagr ebu gener al u \ e de l j kovi c u da javi knezu
Pav Iti da se odma h vrat i u Beogr ad. Kad mu je gener al Nedel j kovi s aop t i o
< ' z.ihtev, knez Pavle je zat r ai o da se sast ane sa Maekom do ega je i do-
io u st anu bana Subai a ( odnosno u Banski m dvor i ma - pri m. V.T.). Poto
je saznao za pr omene u Beogradu, Maek mu je na t om sast anku predl oi o
da ost ane u Zagrebu i saeka dalji razvoj dogaaj a i da se Si movi u postavi
ul t i mat um, s tim da se svom snagom udari na Beograd, ako ga Si movi ne pri-
hvati u naj kraem roku. Poto je ovaj predlog pr eut no odbi o i odl ui o da se
vrati u Beograd, knez Pavle je pri r ast anku savet ovao Maeku da se dri od-
r eene pol i t i ke, tj. pol i t i ke koju su, pr eko svojih zast upni ka Cv et kovi a i Cin-
car-Markovi a, t ako j asno postavili u Beu pr i st upanj em Jugoslav ije Tr oj nom
pakt u.
27
General Simovi u svojim Memoarima, o t ome, izmeu ostalog, kae:
Jo dok su ekali u sal on-vagonu na izlazak Kneza, dr Maek zabr i nut i ljut,
r ekao je pred gener al om Nedel j kovi em i dr Subai em: Nije dobr o to su
uinili!, a pot om: Ja sam st aj ao s knezom, ja s knezom i padam! Mi ni smo
sposobni da se bor i mo s Nemakom. Ja ne idem u Beograd. Ja sam slobodan!
( podvueno u ori gi nal u). Hr vat ska je sl obodna!
28
Kad je dobi o ovo obavet enj e, general Simovi je nar edi o gener al u Ne-
deljkoviu da kneza Pavla po svaku cenu vrati u Beograd. Maek se predo-
miljao; nije bio odl uan to da ini, ali kad je od svojih st ranaki h drugova
iz Beogr ada saznao o svemu to se dogodi l o, izjavio je general u Si movi u da
njegovi mi ni st ri mogu ui u vladu, ali da on nee, ve da za sebe zadrava
pravo odl uke, i i st akao da nj egovo mest o prvog pot pr eds edni ka ost ane up-
ranj eno. Istog dana (27. mar t a) uput i o je u Beograd kao svog pouzdani ka
bana dr Ivana Subai a koji je ot put ovao s knezom Pavlom. Net o kasni j e po-
slao je u Beograd i dr Krnj evi a. ali sam nije mi sl i o na put .
29
Knez Pavle se pred vee 27. ma n a vrat i o u Beograd. Poto je doekan na
el ezni koj stanici u Zemunu, aut omobi l om je dovezen u Beograd, a zatim je
uveden u veliku salu Mi ni st arst va voj ske i mor nar i ce u Nemanj i noj ulici, gde
su se ve nalazila ost al a dva namesni ka - Stankov i i Perovi. Zatim je pr ed
pri sut ni m l anovi ma Si movi eve vlade pr oi t an ukaz. o razreenj u dunost i
namesni ka. Knezu Pavlu je odobr eno nekol i ko asova da se spr emi za put. a
zatim je u t oku noi 27. mar t a ot put ovao u Grku. I nt er esant no je da se u to
vr eme u zgradi Glav nog gener al t aba u j ednoj sobi u pri zeml j u j o nalazio na-
elnik Glav nog gener al t aba armi j ski gc-neral Pet ar Koi i st ovr emeno i vas-
pila pr est ol onasl edni ka Petra. Evo t a o susr et u i zmeu njega i gener al a Si-
movi a pie priprav nik za gener al t abnu st r uku Milutin Suovi (t ada kape-
tan I klase, a posle rat a pukovni k JNA):
Pred vee 27 mar t a na me ne i mog dr uga Mi l una ZeeviCa do ao j e r ed da ue mo u
sohu nael ni ka Gl avnog gener al l aba Pet ra Kosi ca i da ga do sl edee s mene uva mo Uhap-
eni gener al Kosi t s edeo je u j ednoj fot el j i i spr ed velikog pi saeg stola, a nas dvoj i ca na ne-
kol i ko kor aka za j edni m mal i m st ol om okr enut i pr ema nj emu Niko nije ni rei pr ogovar ao.
Pos mat r ao sam gener al a i . nehot i ce, dol azi o do zakl j uka kako znaaj ne linosti za j edan
t ren mogu doi u i ako be s pomo a n pol oaj Neos por nu j e d a j e nj e mu u t i m t r enuci ma bilo
naj t ee, ne s amo zat o t o j e od nael ni ka Gl avnog gener al t aba post ao obi an zar obl j eni k,
nego i zat o i o ga sada uvaj u nj egovi poi i nj eni ofi ci ri Zat o sam ga pos ma t r a o sa neki m
udni m r as pol oenj em i pr at i o sv aki nj egov pokr et Kad bi pr ebaci o levu nogu pr eko des ne
i onako zaval j en u fot el j i nasl oni o glavu na des nu r uku. vi deo bih kako mu se kot r l j a suza
niz levi obr az, a kad bi us kor o zat i m zauzeo s upr ot an stav. pr i met i o bih da mu suza opet kli-
zi, ali t ada niz desni obr az To je za nas dvoj i cu bi o neobi an pri zor. Pot o se za to vr eme
zavrila cer emoni j a pr ot er i vanj a kneza Pavla, net o kasni j e u nau sobu i znenada upa de
novi pr eds edni k vl ade i nael ni k t aba Vr hovne koma nde ar mi j ski gener al Duan Si movi
u vazduhopl ovnoj uni f or mi sa a pkom na glavi i uput i se pr e ma gener al u Kosi cu. Nas dvo-
jica mu se s a mo nakl oni s mo u znak pozdr ava. Dok se pri bl i avao Koiu, ovat br zo us t ade
iz svoje l ot el | e, snano podi e obe r uke uza sebe do vi si ne pazuha, zat i m ih nagl o spust i i
odl uni m gl asom ree Duane, ta ur adi sa mnom?!. Gener al Si movi mu odma h odgo-
vori: Petre, ne boj se ni t a, sada e ii kui, okr e nu se pr e ma meni i dodade: Suovi u
( dobr o me j e poznavao), br zo obuci injel, opai se i doi da ot pr at i ener al a kui . Brzo
sam ot r ao na 1 spr at , o b u k a o se i opas ao i j oi br e si ao u pr i zeml j e, ali t amo vie nije bi l o
ni j ednog ni dr ugog gener al a ( ver ovat no j e gener al a Koi a ot pr at i o neki dr ugi naor uani
ofi ci r).
30
ODJEK, OCENE I ZNAAJ DRAVNOG UDARA OD 27. MARTA
Posle i zvrenog dr avnog udar a, nakon 22 godi ne nenar odnog rei ma, zba-
ci vanj em kapi t ul ant ske vl ade Cvet kovi -Maek i pr ot er i vanj em kneza Pavla iz
zemlje, nai nar odi su odl uno zau2eli nepomi r l j i v stav i neust r ai vo odbaci l i
Troj ni pakt , uz poznat e par ol e Bolje rat nego pakt, Bolje gr ob nego rob!
Ti me j e ot poel a velika nar odna buna, koj a oznaava s udbonos nu pr ekr et ni cu
- poet ak novog doba i st ori j e j ugosl ovenski h n a r o d a
Kad j e ve bi l o s vanul o 27. ma r t a voj ska j e u Beogr adu i mal a p o t p u n u
vlast u r uka ma . Do 10 asova t oga da na got ovo na svakoj zgradi l epr al e su
se j ugosl ovenska, br i t anska, f r a nc us ka i a me r i ka zast ava, a do podne svet j e
i spuni o ul i ce i t rgove. Masa j e peval a, mar i r al a i demons t r i r al a pr ot i v pakt a.
Oko 10,30 asova komuni s t i su se ukl j ui l i u de mons t r a c i j e i izbacili pr vu pa-
rol u Pakt sa Rusi j om, a oko podne i dr uge par ol e: Brat ski Sovi et ski Sa-
vez, Beogr ad- Moskva, Savez s Rusi j om i Br ani t e mo zeml j u
30
*
L i ntci \ ju u dopi sni ku Boi K 5. j ul a 1981. godi ne i st aknut i r evol uci onar
i visoki par t i j ski r ukovodi l ac, Svet ozar Vukmanovi - Tempo. i zmeu ost al og,
izjavio je:
. . Tog dana. 27 mar t a, osj eam da se ne t o deava, ali ne znam ia je Ni sam znao
da se pr i pr e ma pu, niti vj er uj em da j e t o i ko od Part i j e znao. Ja bi h ba r e m znao, j er j e svaki
mat er i j al dol az od mene. Meut i m, nije se znalo. t a j e meni bilo novo? Ni sam moga o da
i zdri m da ne v i m kakve su t o demons t r aci j e, koj e s mo poel i or gani zovat i ve 25 mar t a,
kako t o uspj e I znenadi l o me j e t o t o nema policije, ne zat var aj u se prozori , ot pozdr avl j a
se. et r naest . J e c e mbr a 1939. godi ne bila je jeziva si t uaci j a, pucnj ava do d u b o k o u noc,
poj edi nar - uen| i . a ja mor a m i zdal eka da gl edam. Sada net o novo. St o je to
7
Tek 27 ma r
ta, t ada sc zabor avi o kons pi r aci j u. . . Bilo mi je 29 godi na. Bio s am r ani j e govor ni k na stu-
dent s ki m demons t r aci j ama, i mao sam r ut i ne i t o su s t udent i znali. Uj ut r u, 27. mar t a, nai ao
sam na ' iiale gr upe sa naci onal ni m zast avama . . . Tada sam doznao da j e pala vlada, da j e pu.
da j e obr azovana nova vl ada. Vi di o sam odma h koj e su gr aans ke par t i j e, i mao s am r ani j e
kont akt e sa nj i ma, sa Gr ol om, sa Tupani ani nom, Gavr i l ovi em, Dr agol j ubom J ovanovi cem
i Mi om Tr i f unovi em; ocj enj i vao sam da su t o st ar ci koji ni t a nee pr omi j eni t i .
To sam r ekao na Slaviji i kr i t i kovan sam posl i j e zbog t oga.
Drugovi koj e sam s us r eo na de mons t r a c i j a ma oko podne nat j er al i su me da govor i m
Prvo. i z i st e pot r e be j er su svi bili pr omukl i . Govor i o sam pr ed Tehni ki m f akul t et om Kada
su vidjeli da me nisu napust i l e govor ni ke s pos obnos t i sa uni ver zi t et a, prilazi mi ilas i
kae: ti e govori t i u i me Part i j e na Slaviji. Ja sam govor i o u i me Komuni s t i ke par t i j e Ju-
gosl avi j e Tog da na vi dj el o se kol i ko j e r aspol oenj e masa. nae dot a da nj e saznanj e, t o j e
prevazi l o sve t o s mo mi mislili o naem ut i caj u To je bi o 27 mar t , a onda je do a o rat . ..
I nost r ani i st or i ar i Al f r edo Br ecci a i J a kob Hopt ne r i st i u da su Srbi
zbog mr nj e pr e ma Ne mc i ma i uver enj a da su knez Pavl e i nj egova vl ada za-
kljuili voj ni savez sa Ne ma kom, zat i m zbog l j ubavi pr e ma pot u e noj Fran-
cuskoj , po t ovanj a pr e ma V. Bri t ani j i , ost avl j enoj s a moj sebi, i pover enj a u
pomo od s t r ane SAD, ekspl odi r al i u mani f est aci j i kl i canj a za dravni
udar koji j e bi o pozdrav ljen sa duboki m os e a nj e m mor a l nog i naci onal nog
ponosa. Nj i hova os eanj a su se mani l es t oval a kr at ki m par ol ama, ali i spunj e-
ni m s u t i nom sr pske i st or i j e i s r ps ke psi hol ogi j e. Pot o j e naveo poznat e
Manifestaciie narodu u Beogradu 27 marta 1941. godine
parol e Bulje rat nego pakt, Bolje gr ob nego rob sa dodat kom par ol e
Nema rata bez Srba, nast avi o j e kako j e navodno uzbuenj e uzi mal o maha
iz asa u as. Demonst r ant i su zlostavljali (pljuvali-V.T.) pomoni ka nema-
kog voj nog at aea, pretili su i okruili posl anst va Nemake i Italije, n a j u r i
zauzeli i zapalili (razbili) nj i hove t uri st i ke agenci j e i opust oi l i bi oskopske
sale u koj i ma su se davali nemaki i italijanski filmovi. Komuni st i ki ruko-
vodioci. i znenada t rgnut i dravni m udar om i nar odni m ust ankom, pouri l i su
da se uvrst e u demonst r aci j e da bi preuzel i vodst vo gde god je mogue. Ak-
tivisti su imali nar eenj e da uzvi kuj u parol e koj e zaht evaj u demokr at i zaci j u
zeml j e i zakl j uenj e pakt a o uzaj amnoj pomoi sa Sovj et ski m Savezom da bi
se sprei o nemaki napad.
3
'
Meut i m, Pokrajinski komi t et KPJ za Srbiju organi zovao je mnogobr oj ne
povorke koje su ubrze prepl avi l e grad. Organi zovane mas e nar oda kr et al e su
se itav dan razni m pr avci ma sa povi ci ma i par ol ama Bolje rat nego pakt ,
Bolje gr ob nego rob. Beograd-Moskva, Hoemo nar odnu vladu, Dole
Hitler, Dole faizam, -Raspust i t e koncent r aci one logore, itd. To su bile
parol e Partije, t o su bile pl amene rei do j ue okovani h ali ni kada pokor eni h
nar odni h masa, neobuzdani izlivi nj egove volje, osl oboene energi j e i snage.
Te do jue gnevne i ogor ene, a sada r azdr agane mase, mani f est oval e su svoje
elje i enje za sl obodom, upr kos ot por a nekih lanova vlade i ve preduze-
tim policijskim mer ama.
Oduevl j enj e nar oda i mani f est aci j e povodom obar anj a vlade Cvetkovi-
Maek ubr zo su se rai ri l e nar oi t o u Srbiji i Crnoj Gori. Ljubljani, Splitu,
Karlovcu, Saraj evu i dr ugi m gr adovi ma nae zemlje. Sasvim je razuml j i vo to
su odj eci 27. mar t a bili slabiji u Hrvat skoj , kod f r ankovaca i pri st al i ca desnog
krila HSS, t ako d a j e dravni udar pr i ml j en hl adno i rezervi sano. Nije bilo is-
t aknut i h zastava u oeki vanj u odl uka HSS-a.
32
Neki su kritikovali pu kao
isto sr psku stvar, koji je doveo u opasnost ne s amo Srbi j u ve i cel u zeml j u.
Mnogo vie ih je pozdravi l o pu ba zbog t oga razloga, to je on zaista doveo
zemlju u opasnost ; on je doveo Nemce u Jugosl avi j u i omogui o im da ost vare
svoj st ari separat i st i ki san ust anovl j enj a nezavi sne drave Hrvat ske.
33
Na Drugom kongresu KP Hr^'utske 1948. godine konst at ovano je . .. Ipak,
t r eba i st aknut i da Partija u Hr vat skoj nije uspj el a organi zi rat i onakve prot es-
t e prot i v s r amne izdaje rei ma Cvetkovi-Maek pr i st upanj em Tr oj nom pak-
tu, kakvi su bili na pr i mj er u Beogr adu. Cak i 27. mar t a ona u t om pogl edu
zaost aj e. . .
34
tavie, Maekove pri st al i ce su 27. mar t a ot vor eno i st upi l e pro-
tiv svakih demonst r aci j a. Zat o je ut ol i ko vei dopr i nos oni h ant i fai st i ki h
snaga koje su u Zagrebu ( nar oi t o 28. mar t a) i u dr ugi m mest i ma Hrvat ske
odl uno rekli svoju re i i skr eno se pri drui l i ovoj velikoj opt e-j ugosl oven-
skoj nar odnoj buni. Dakle, u pol i t i koj pr i pr emi dogaaj a 27. mar t a i doga-
aj a koji su iza toga sledili odl uuj uu ul ogu i mal e su r evol uci onar ne mase,
u prvom r edu progresi vne snage i ubeeni ant i fai st i svih j ugosl ovenski h na-
roda.
O pr i st upanj u Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u i o 27. mar t u dr ug Bakari je,
i zmeu ost al og rekao:
Mart je mj esec kad j ugosl ovenska vl ada pr i st upa Tr oj nom pakt u. KPJ se
t ome est oko odupi r al a i organi zi ral a ot por i velike demonst r aci j e. Nije jo
imala dovol j no snage da si l om t ako pokr enut i h masa i j avnog mni j enj a niti
sprijei pr i st upanj e Pakt u. . . I novu (Si movi evu) vladu nije Partija mogl a pri-
siliti da uini ozbiljnije pr i pr eme za obr anu zemlje, pa ak ni to da ukl oni de-
fet i st i ke i pr onj emake (zavrbovane) gener al e s najvanijih pozicija u vojsci.
Sve je te pr i pr eme mor al a KPJ (i KPH u nj enom sast avu) initi sama. Ipak se
s 27 mar t om i dogaaj i ma oko njega cent ar revolucije u Jugoslaviji smj et a
u Beograd i Srbi j u. Tu se u t om asu nagomi l aval o najvie dr ut veni h i po-
litikih supr ot nost i , te se i CK KPJ ubr zo presel i o onamo. Taj je . cent ar' one
ost ao sve do pada Uike republ i ke.
35
Dravni udar od 27. mar t a brzo j e odj eknuo i rom i t avog sveta, nar oi t o
u V. Britaniji i SAD Izvetaji o ovi m dogaaj i ma obj avl j eni su pr eko l ondon-
skog radi j a na 9 jezika i u vanr edni m i zdanj i ma s kor o svih listova u V. Bri-
taniji. Br i t anska t ampa j e pisala:
-Znali s mo da kar akt er j ugosl ovenskog nar oda ne bi mogao dozvolili da bez. ot por a
pu Ja zeml j u da j e nepr i j at el j pi ega/ i , ma kol i ko on bi o veliki i mot a n. Engl eska j avnost bila
je oduevl j ena kada je
7
7 mar t a stigla vest da je zbaeeno Namesni t vo i da )e pr omc nj e na
dot adanj a pol i t i ka popus t ani a Hi t l eru. Najzad j e pr ogovor i o j edan nar od koji nije dozvol i o
da ga namesni ei i pr edst av ni t i vl ade vode pogr e ni m pul e m i da bude os r a mo e n i izdan
Pr ogovor i o je nar od koji ie bi o s pr e ma n da ne dozvol i s r a mot u i heae. ak i p o c e n u uni-
t enj a i s mr t i Naao se ipak j edan nar od, i ako mal en i nenaor uan, dovol j no s me o da pogl eda
u oi naj veoj sili naeg vr e me na -
Predsedni k br i t anske vlade Vi nst on Ceril je, s neskr i venom r adou i s
ponosom, saopt i o ovu vest par l ament u, izjavljujui:
Jut ros r a no Jugosl avi j a je nal a svoj u duu. .. L' Beogr adu je izbila revol uci j a, i javlja
se da su uhap eni mi ni st r i koji su. kol i ko jue, pogazili ast i s l obodu svoj e zeml j e. Taj pat -
ri ot ski pokr et r ezul t at j e gneva odvanog i r at ni kog na r oda zbog izdaic zeml j e, do koj e j e
dol o usl ed sl abost i oni h koji vl adaj u nj i m i ni ski h i nt ri ga sila Osovi ne. - St oga mo e mo ga-
jiti nadu - ja, nar avno govor i m s amo na osnovu i nf or maci j a koj e su do me ne stigle - da e
biti obr azovana j ugosl ovenska vl ada, dos t oj na da br ani s l obodu i i nt egr i t et svoj e zeml j e
Takva vlada e u svoj i m hr abr i m nas t oj anj i ma dobi t i svu moguu pomo od Br i t ans ke Im-
per i j e i . uz t o ne s umnj a m, pos e bno od Sj edi nj eni h Drava. Br i t anska I mper i j a i nj eni savez-
nici bor i e se sa j ugosl ovenski m na r odi ma za zaj edni ku st var i mi Cemo nast avi t i da zaj ed-
no kor a a mo i da se bor i mo dok ne bude i zvoj evana pot puna pobeda.
3 8
Izmeu mnogi h pohval a pr eko br i t anskog radi j a i br i t anske t ampe iz-
dvaj amo sl edeu:
. 27. mar t e zauvek ost at i zapi san u i st ori j i sl obode. . . J ugos l ovens ka naci j a poka-
zala j e svet u j ednu od i st i na koj u Hi t l er por i e, vlade koj e ne ui vaj u pover enj e oni h koj i ma
vl adaj u ost aj u na cedi l u.
3 7
Prve vesti o dr avnom udar u u Beogr adu senzaci onal no su odj eknul e u
Sj edi nj eni m Ameri ki m Dravama. Predsedni k Ruzvelt, u posl ani ci kral j u
Pet ru II, por ed ostalog, kae:
U t r e nut ku kada Vae vel i anst vo pr euzi ma pot puno vr enj e svoj i h kr al j evski h pr ava
i moi i vodst vo j ednog hr abr og nezavi snog na r oda j a el i m da sa na r odom Sj edi nj eni h Dr-
ava uzmem uea u i zraavanj u nai h i skreni h elja za zdravl j e, dobr obi t Vaeg vel i anst va
i za mi r an napr edak Jugosl avi j e.
3
'
Samner Vels (Welles Sumner ) , vrilac dunost i mi ni st r a i nost r ani h po-
slova, na konf r enci j i za t ampu, odr anoj 27. mar t a, izjavio je:
Obavet enj a i z Beogr ada pr i ml j ena su u Sj edi nj eni m Dr avama sa i r okom dobr odo -
locu. kao pr e dme t za s amoes t i t anj e s vakom s l obodol j ubi vom oveku i eni S veli-
ki m zadovol j st vom - kae se dal j e u por uci Sa mne r Velsa - pr i mi o sam vest o obr azovanj u
nove vl ade u Beogr adu Ona. izgleda, pr edst avl j a koncent r aci j u svih de mokr a t s ki h i naci o-
nalnih el emenat a u Jugoslaviji Ubeden sam da e politika nove v lade bili upr avl j ena na odbra-
nu nezavisnosti i suvereni t et a zemlje. U ovim bi napor i ma nova j ugosl ovenska \ tada mog-
la biti si gur na u i skr enu nakl onost i mat er i j al nu pomo Sj edi nj eni h Drava Politika Sjedi-
nj eni h dr ava ni kad nije bila us me r e na na t o da pr i mor a Jugosl avi j u da st upi u rat Sjedi-
nj ene Drave j edi no su el el e da vi de Jugosl avi j u kako br ani svoj u nezavi snost , ne pokor a-
vajui se Hi t l er u. Ako bi Nemaka sada napal a Jugosl avi j u, ova se moe pouzdat i u pomo
Sj edi nj eni h Drava u hrani , kao i u dr ugoj mat er i j al noj i mor al noj pot por i .
3 8
U vezi sa dogaaj i ma od 27. mart a, amer i ka t ampa je pisala :
Vest o dogadaj u u Beogr adu pr i ml j ena je u SAD kao munj evi l i bl esak koji obas j ava
mr aan kr aj . Ovo j e s vakako naj vei dan za s l obodne l j ude cel og svet a Dok se ne ma ke
okl opne divizije nal aze na nj i hovi m gr ani cama. Jugosl oveni su se usudi l i da bace novi po-
r edak na smet l i t e gde mu j e me s t o . . . Dogaaj u Beogr adu j e od i st ori j skog znaenj a, kao
akt hr abr ost i j ednog mal og na r oda da se di gne, bori i svoj u zeml j u izloi r a t u. . . r adi j e nego
da pr i hvat i i zdaj u. .
Mani f est aci j e ol akanj a i r adost i koj e su prekri l i l e Jugosl avi j u u st vari su slav Ijc po
bede koj a se moe svuda ponovi t i ako se nar odi pod i gom us ude da odbace okove. .-">
Vel i anst ven dan za s l obodne l j ude i s l obodne ene i r om svet a - ci t i r ao je l ondons ki
spi ker j ednu mi sao dr ugog nj uj or kog l i s t a. - Upr kos pancer - divizija koj e se upr a vo nal aze
na nj i hovi m gr ani cama. Jugosl oveni su se usudi l i da novi por edak bace na gomi l u pepel a
gde mu je i mes t o .*'
Dogaaj od 27. mar t a izazvao je veliko oduevl j enj e f r ancuskog nar oda.
Moe se rei da posle francuskog sloma 1940. godi ne nijedan dogaaj nije iza-
zvao takvo uzbuenj e kao 27. mart, koji je kod Francuza ponovo oiveo ne-
kadanj u veliku popul ar nost naeg nar oda. U Marsej u, pr ema izvetaju itali-
r
j anskog del egat a pri Komisiji za pr i mi r j e, vat r ene demonst r aci j e pret vori l e su
se u t unj avu, a ogr omna gomi l a zadral a se pr eko i t avog dana pred spome-
ni kom kral j a Al eksandra, pol aui gomi l e cvea i venaca, uz pokl i Ziveo de
Gol, iveo Petar i pevanj e Marseljeze. No, mi ni st ar i nost r ani h posl ova Nin-
i nije okl evao da se okomi na t akve mani f est aci j e i na nepromi l j ene emi-
sije BBC koj a moe pr ouzr okovat i pogor anj e odnosa sa Nemakom.
4 2
Vat-
r ene demonst r aci j e izbile su i u Turskoj .
43
27. mar t je i mao velikog odj eka i u okupi r anoj Evropi, koja je ve t eko
oseal a fai st i ke okove. Ver ovanj e u nepobedi vost Hi t l era pokol ebano je i
nove nade poel e su pr oi mat i srce hi l j ada por obl j eni h nar oda.
I u Gr koj su vesti iz Jugoslavije, sasvim pr i r odno, pozdravl j ene sa og-
r omni m oduevl j enj em i r odol j ubi vi m mani f est aci j ama pred j ugosl ovenski m
posl anst vom.
Posle pr i s t upanj a Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u gl asnogovor ni ci su du t e l e linije grko-
l l al i j anskog I r ont a i rubi l i Gr ci ma da su se Rumuni j a. Bugar ska i Nemaka udr ui l e radi na-
pada To j e t r aj al o sve do j ue u podne, kada su grki gl asnogovor ni ci razglasili s upr ot nu
vest, vest o j ugosl ovenskom dr avnom udar u Posle ovoga i t al i j anski gl asnogovor ni ci su za-
mu k l i . . . "
Sveti arhi j erej ski si nod je uoi pot pi si vanj a Troj nog pakt a, kad se videlo
da e Jugoslavija biti uvuena u dr ut vo sila Osovine, doneo odl uku da se 27.
mar t a sast ane Sveti arhi j erej ski sabor. Njegove odl uke i ocene vide se u izvo-
du ovog Zapi sni ka:
Zapi sni k
I sedni ce vanr ednog zasedanj a Svet og ar hi j er ej s kog sabor a, odr anog 14/27 mar t a
1941. godi ne u Beogr adu u PMr i j ar i j skom dvor u pod pr eds edni t vom nj egove svet ost i pat-
rijarha s r ps kog Gavrila ( . . )
U smi sl u l. 54. Ust ava Srps!;-- pr avosl avne crkve, pr e ot var anj a, kons t at ovano je. da je
pr i sut na vei na svih epar hi j ski h arj-.ijereja - pot r e bna za dono e nj e punovani h odl uka.
Br. I.
Nj egova svet ost pat r i j ar h sr pski gospodi n Gavri l o, pozdr avl j aj ui pr i sut ne l anove do-
br odol i com, r ekao j e i zmeu ost al og sl edee:
. Sudbonosni su dogaaj i koje prei vl j uj emo. sudbonosni j i su moda nego ikada, ne
s amo za poj edi nce nego i za dr ave i nar ode Posl ednj i dani bili su teki i t eko je bilo snai
se u nj i ma i ta t r eba radi l i i govori t i Ni smo mogl i znat i da je pol oaj dr ave tei nego ikad.
O t ome se Sveti ar hi j er ej ski s abor moe uveri t i i z zapi sni ka Svet og ar hi j er ej s kog si noda.
Kada nam j e s aop t eno da j e skl apanj e pakt a nemi novno, mi s mo posl al i svesni da
ovde nije u pi t anj u s a mo drava, niti su u pi t anj u ne s amo ast i t radi ci j a pr eda nj i h gene-
raci j a. ve i gener aci j a koj a e posl e doi . I ja l i no i Sveti ar hi j er ej ski si nod izjavili s mo da
ne mo e mo ost at i i ndi f er ent ni . U nedel j u s mo se mor al i sast at i , dol i s mo do zakl j uka da
se nal azi mo u doba da mo r a mo obel ei l i svoj st av pr e ma vl ast i ma i pr e ma nar odu, pa s mo
zbog t oga sazvali Sveti ar hi j er ej ski sabor , j er s mo smat r al i da s mo slabi da bez Sabor a op-
r edel i mo pol i t i ku i liniju koj om e mo ii. Smat r al i s mo da e ono bilo pogr e no t o j e vl ada
ui ni l a i da vr ea ast, slavu i t r adi ci j u naeg nar oda, i t o onda kada j e nar od got ov bi o da
ide do kr aj a.
Neka j e slava Bogu, zahval j uj ui t ome da j e pr ol e noi (izvren pu) i si t uaci j a j e mno-
go j asni j a. Na pol oaj j e mnogo laki. Si no mi j e j edan od kr al j evski h names ni ka r ekao da
e mo mi biti krivi, ako nar od bude us t ao i nast al i nemi r i , i da e posl edi ca t oga biti ul azak
Nemaca u nau zeml j u. Noanj i akt s pas ao je ast naeg na r oda i drave, pa zbog t oga i mi
moemo s a mo bl agosl ovi t i ovo del o.
Pr edl aemo da se ui ni sve u cilju umi r i vanj a na r oda i da mu se obr a t i mo ( . . . )
Br. 4.
Da hi sc u dana nj i m i st or i j ski m vr emeni ma dol o t o pr e u vezu sa s ve t ens t vom i na-
r odom. Sveti ar hi j er ej ski s abor reava:
Umoliti nj egovu svet ost p a t r i a r h a gos podi na Gavri l a, da pr eko r adi j a izvoli u i me Sve-
t og ar hi j er ej s kog s abor a obj avi t i svet enst vu i na r odu por uku koja glasi ovako:
. U i me svih vl adi ka sr pski h, sakupl j eni h na Svet om ar hi j er ej s kom s abor u, ovde u
pr est oni ci , a u i me svoj e, hi t am da vam se j avi m, da vas pozdr avi m i bl agosl ovi m
Pred nau naci j u u ove dane s udba j e ponovo bila st avi l a pi t anj e kome e se pri vol et i
car st vu. J ut r os u zor u na t o pi t anj e dat j e odgovor pri vol el i s mo se car st vu ne be s kom, t j
car s t vu Boi j em i st i ne i pr avde, na r odne sl oge i sl obode. Taj veni ideal, no en u s r ci ma svih
Sr ba i Sr pki nj a, uvan i r azgor evan u svet i l i t i ma nai h pr avosl avni h hr amova, i i spi san na
nai m nar odni m kr s t a i ma bar j aci ma, j ut r os j e os va nuo ist i svet ao kao sunce, oi en i op-
ran od pr a i ne navej ane na nj i od svake mr l j e . . .
Poboni i sloni, svi kao j edan ovek. vr i mo svoj u dunos t ( . . . ) , ispunjeni potovanjem
prema vlastima i vojnim i graanskim, ispunjeni ljubavlju jedan prema drugom i prema naoj
brai druge vere (. . .) zagrljeni i zbratimljeni, potrudimo se da brod naeg narodnog i dravnog
ivota sreno prebrodi bure sadanjeg vremena i prebrodiemo ih s Boijom pomou ( Podvukao
V.T.) ( . . ) "( Pol i t i ka 28. ma r t a 1941).
Ova sedni ca je pr eki nut a u 12 asova i nar edna zakazana za 16/29. mar t a.
Na novoj sedni ci . posl e di skusi j e. Sveti arhi j erej ski s abor reava:
1 Pr epor ui t i pr eos veenoj g.g. epar hi j ski m ar hi j er ej i ma da izvole pr eduzet i me r e da
se nar od obavet ava, j edi nst vo i sloga u nar odu odrava, da se red i por edak uva i da se je-
r ar hi j a i svet enst vo st avi u sl ubu ( . . . ) ot adbi ne.
2 Pr epor ui t i pr eos veenoj g.g. epar hi j s ki m ar hi j er ej i ma, da u sl uaj u r at a do kr aj ni h
grani ca mogunost i ost anu u svojim epar hi j ama i vre svoju dunost , i da se u sluaju ne-
volje upr avl j aj u po savest i .
3. Nj egovoj svet ost i pat r i j ar hu i Svet om ar hi j er ej s kom si nodu pr epor ui t i da pr e ma
dat i m pr i l i kama os t anu u zemlji, i da odr avaj u vezu. kol i ko j e t o mogue, sa epar hi j s ki m
ar hi j er ej i ma. .
U vezi r a z ma t r a nj a pol i t i ke si t uaci j e i t a se Zapi sni k Svet og ar hi j er ej s kog s i noda od
23/ 10. ma r t a o.g. br. 403/ pov. br . 42.
Po sasl uanj u pome nut og Zapi sni ka, i u vezi sa s aop t enj em nj. svet ost i pat r i j ar ha Gav-
rila. Svet i ar hi j er ej ski s abor reava:
Svet i ar hi j er ej ski s abor sa zadovol j st vom pr i ma i odobr a va st anovi t e Svet og arhi j e-
r ej skog si noda i zr aeno u pr edst avci nj. nj egovom vi soanst vu names ni ku Pavlu i z razl oga,
t o j e na cel okupni nar od i mi l j enj em i r as pol oenj em pr ot i van j ednoj t akvoj or i j ent aci j i
nae dr avne pol i t i ke, j er st oj i u pr ot i vnost i sa na r odi ma rel i gi ozni m i et i ki m s hvat anj i ma.
t r adi ci j ama, i deal i ma, naci onal ni m ponos om i sl avom kao i oi gl ednoj opr eci sa svi ma za-
vet eni m mi sl i ma, vekovni m amanet i ma. odnos i ma, s t r eml j enj i ma naeg na r oda i n| egove
sl avne prol ost i , pa bi n e mo n o v n o bili u opr eci sa svi ma odnos i ma i s t r eml j enj i ma nj egovi m
i u budunos t i , t o se naj bol j e dokazuj e i skust vom i i st or i j om naeg na r oda . . "
b
O znaaj u dravnog udar a od 27. mar t a 1941. godi ne na unut r a nj em pla-
nu, tj. na dogaaj e koji su opredel j i val i buduu sudbi nu nai h nar oda, i znee
se s amo nekol i ko mi l j enj a, pr e svega dr uga Edvar da Kardel j a. Evo nekol i ko
nj egovi h ocena:
S pravom moemo rei da velike demostracije 27. marta predstavljaju pr-
vog glasnika i pn'i korak u revolucionarnom procesu koji je promenio karakter
Jugoslavije.**
Te su demonstracije faktiki poetak velikog narodno-oslobodilakog po-
kreta sa Komunistikom partijom na elu. 27. mart se moe smatrati danom po-
etka narodnooslobodilake borbe jugoslovenskih naroda.*
6
. . .27. mart pokazao je i poslednjem politikom slepcu da je u Jugoslaviji
prola era buroazije i da je rukovodea uloga prela na radniku klasu i njen
najsvesniji deo - Komunistiku partiju. . .
Ako bi smo dogaaj e od 27. mar t a gledali samo po nj i hovom spol j nom
obl i ku, izgledalo bi da se ovde radi s amo o puu u vr hovi ma st ar e Jugoslav ije.
Ali, ako celu st var pogl edamo mal o dubl j e, v i deemo da je do pua dol o pod
usl ovi ma ogr omne unut r a nj e r evol uci onar ne napet ost i kakva je u to vr eme
v ladala u Jugoslaviji. I u t oj r evol uci onar noj napet ost i dol e su do izraaja raz-
ne snage: di r ekt ni uticaji meunar odni h fakt ora, pekul aci j e domai h politi-
kih i vojnih gr upa i di nast i ki h klika, pritisak odozdo, a isto t ako i skreni pat-
riotski ot por poj edi naca iz politikih vrhova.
47
. . . Kao io je 25. mart personifikacija stare Jugoslavije, tako je 27. mart ves-
nik nove Jugoslavije. . ,
48
Boris Ziherl kae:
v. . . Istorijski znaaj 27. marta 1941. jeste u tome to je on jedna od najveih
prekretnica na putu jugoslovenskih naroda ka 29. novembru 1943. kada su na
Drugom zasedanju Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije, uda-
reni temelji nove Jugoslavije. Sto nije uspelo velikoj smotri borbenih snaga ju-
goslovenskih naroda 27. marta 1941. uspelo je 29. novembra 1943.*
9
Luj Adami je u knjizi Moja rodna gruda, Trends and Tides, okt.-dec. 1946,
napi sao: da j ugosl ovenski ust anak od 27. mar t a 1941. prot i v pr onaci st i kog
reima kneza Pavla, koji i st om bi j ae pot pi sao pakt sa Osovi nom, i ma svet ske
posl edi ce, i moda e hi st ori j a gledati na t aj dat um kao na poet ak Hi t l erovog
kr aj a. . .
50
Organi zat or dravnog udar a general Si movi kae:27. mar t 1941. je, po
opt em pri znanj u, j edna od najsvetlijih t aaka u istoriji naeg nar oda. To je
najvei mor al ni kapital Jugoslav ije i celog j ugosl ovenskog nar oda. . . pred na-
im savezni ci ma, pred sopst veni m pokol j enj i ma i pred i st or i j om. . .
51
Na pr voj proslavi 27. mar t a, u osl oboenoj zemlji, 1945. godi ne, dr ug Tito
je rekao:
27. marta 1941. godine izvren je taj preokret zato jer je to narod htio. Nije
to stvar pojedinaca, stvar male grupe ljudi, to je stvar itavog naroda. Bez toga
ne bi se moglo izvriti ono to se izvrilo. Pojedinci su uinili ono to je htjela
masa, to je htio narod.
To je bio odl uan r evol uci onar an korak, sa or gani zovanom pol i t i kom
snagom - Komuni st i kom part i j om Jugoslavije. Dogaaji od 27. mar t a bili su
i prvi r evol uci onar ni pr oboj preivelog kapi t al i st i kog sistema. Dogaaj i koji
su se tih mar t ovski h dana zbili u naoj zemlji snano su odj eknul i i izvan gra-
nica Jugoslavije, a oni koji su pot om usledili potvrdili su objektivnu ocenu is-
torije da to nije bio samo pu. ve masovni narodni patriotski i revolucionarni
pokret i na prvi veliki doprinos antifaistikoj koaliciji.
51

Na partijskom savetovanju u Beogradu 29. marta 1941. godine Tito je, pre-
ma Zabeleci u Speci j al noj policiji zapi sanoj 7. okt obr a 1943. godi ne na osno-
vi izjave Vasilija Buhe, rekao:
Dvadeset sedmi mart je jedan krupan politiki dogaaj, koji prevazilazi okvire nae zemlje
i ko/i ce imati znaaje posledice. X/ime je nanet tak udar neprijatelju - silama Osovine. Sova vla-
da generala Simovia jeste korak napred. ali je ne treba precenjivati, jer njen sustav nije jedin-
stven L' njo/ je ved na anglojila i reakcionara. Prema toj vladi treba se odnosili po rezultatima
njenog rada, ali na n/u treba vriti stalilo pritisak da radi po elji naroda - Komunistike partije.
Pakt je pao Rat /e neizbean. zemlja e biti napadnuta, pa je potrebno napadau pruiin to jai
otpor, koji se mora iz dana u dan jaan i pripreman jo pre nego to napad bude izvren, kako
bi zemlja vojniki i politiki bila u/edinjena.
Iz toga za komuniste proistie jasan stav t dunosti: /o vie pojaati antifaistiki front ak-
tivne odbrane zeml/e pred napadaem. Komunisti se moraju listom odazvati mobilizaciji. L \xrj-
sci mora/u najdoslednije da se zalau za podizanje borbenog duha otpora, da se bore protiv pete
kolone, protiv naginjan/a kapitulaciji koja bi vodila izda/i zeml/e.
Da se odmah stvore nova rukovodstva u pozadini, mala ali ekspeditivna, uglavnom od
tena i onih mukaraca lanova Partije, koje ne obuhvata mobilizacija.
Osnovna linija rada je: ral je odbranben i pravedan za nas, jer se borimo protiv napadaa
za slobodu i nezavisnost nae zemlje. Zato svim snagama nasto/ati da se neprijatelju prui to
vei otpor. Zahtevati savez i naslon na SSSR. koji jedino moe pomoi i olakati nao/ zemlji.
5,b
Posle dr avnog udar a 27. mar t a Georgi Di mi t rov je 29. mar t a 1941. godi ne
uput i o sl edeu por uku Val t eru - Josi pu Brozu Titu:
Izriito savjetujemo da se na ovoj etapi ograniite na intenzivno i umjesno objanjavanje
masama stava koji ste zauzeli, ali odustajui od ulinih demonstracija i na svaki nain izbjega-
vajui oruane sukobe masa s vlastima. Ne preputajte se trenutnim raspoloenjima. Ne zanosite
se bunim i na izgled efektnim istupanjima, ve svu svoju panju usredsredite na objanjavanje
naih principa i parola, nae komunistike politike; na uvrenje Partije, na zbijanje i organi-
zovanje snaga radnike klase, seljakih masa i radnog naroda grada i na svestrano pripremanje
tih snaga; na jaanje i irenje naeg uticaja medu vojskom i omladinom. Ne istravajte se. Ne
nasjedajte provokacijama neprijatelja. Ne stavljajte pod udar i ne bacajte prevremeno u vatru
avangardu naroda. Jo ni izdaleka nije nastupio trenutak odlunog okraja s neprijateljem. Os-
novni zadatak Partije sada se sastoji u tome da neumorno objanjava svoja gledita i da svest-
rano priprema sebe i mase. Primile to na znanje i izvrenje. Potvrdite prijem ovog pisma. Infor-
miite redovno-.
5,c
Dravni udar od 27. mar t a i mao je veliki znaaj i s obzi r om na voj nopo-
litiku si t uaci j u u svetu. Pre svega, reakci j a Nemake bila je odl uka da se Ju-
goslavija napadne i uniti. Ali nj egova naj sudbonosni j a posl edi ca ogl eda se u
t ome t o je Nemaka bila prinuena da za pet nedelja odloi napad na SSSR.
( Podvukao V.T.). Nai me, Hi t l e r j e 30. mar t a def i ni t i vno odl ui o da se t aj na-
pad izvede 22. j una, umes t o 15. maj a, kako je to bilo rani j e pr edvi deno. Ovo
odl aganj e se kobno odrazi l o na nemake oper aci j e na I st onom f r ont u u t oku
1941-1942. godi ne i dopr i nel o vel i kom nemakom porazu pr ed Moskvom, gde
su - po rei ma samoga Hi t l era - sagorel e naj bol j e ar mi j e koj e je Nemaka ika-
da imala. To dokazuj u mnogi i st aknut i pol i t i ari i i st ori ari .
52
Dogaaj i ma 27. mar t a u Jugoslaviji bili su por emeeni Hi t l erovi pl anovi
pr ema Ist oku. Oevi dno j e bilo nemoguno da se odri 15. maj kao poet ak
napada na SSSR - pr edvi en j o u decembr u 1940. Zat o je Hitler, zbog rat a
na Bal kanu, bio pr i nuen da odloi napad na SSSR za pet nedel j a.
5 3
Voj ni ke posl edi ce 27. mar t a bile su mnogo znaaj ni j e nego t o se u po-
et ku pr et post avl j al o. Nemci, s koj i ma s mo razgovarali, naglaavali su da su
dogaaji u Jugoslaviji odluno doprineli nemakom porazu, jer su odloili po-
etak nemakog napada na Istok do 22. juna. . .
54
Lidl Hart (Liddell) u svoj oj knjizi The Other Side of the Hill, London, Cas-
sel, 1949, ospor ava t vr enj e d a j e grka kampanj a pr ouzr okoval a Hi t l er ovo
odl aganj e napada na SSSR. On kae: .. .odluujui faktor u izmeni vremena
za poetak napada bio je iznenadni dravni udar u Jugoslaviji izvren 27. mar-
ta. .. Izlaui se prva udaru siline Hitlerove ratne maine i rtvujui sebe u ne-
ravnoj borbi, Jugoslavija je spasla Bliski i Srednji istok, onemoguila veliki obu-
hvat i napad protiv Rusije sa juga i naterala Nemce na gubitak dragocenog vre-
mena od oko 6 nedelja, to je bio glavni uzrok da Nemci nisu mogli zavriti rat
u Rusiji pre zime. ..
Dogaaj i od 27. mar t a 1941. i napad sila Osovi ne i nj i hovi h sat el i t a Bu-
garske i Maar ske na Jugosl avi j u bez obj ave rat a - po l ordu Ej vonu (Avon) -
povlaili su za s obom j ednu dr ugu odl uku, mnogo ozbi l j ni j u: poet ak ope-
racije Barbarossa bi o je odl oen za tri ili etiri nedel j e. Meut i m, odl aganj e
je pr emai l o i pet nedel j a: od 15. maj a dat um se pomer i o do 22. j una. U to vre-
me mi ovo ni smo mogli znati, ali t a obi na kal endar ska pr omena dat uma na-
pada, na kraj u kraj eva, opr avdal a j e pat nj e koj e su imali da podnesu Grci, Ju-
gosloveni, t r upe Velike Bri t ani j e i domi ni ona. Posl edi ce pr i nudnog odl aganj a
pl ana Barbarossa r ezi mi r ao je u nekol i ko rei Karl Ri t er (Karl Ritter), ofi ci r
za vezu nemakog mi ni st ar st va spol j ni h posl ova pri Vr hovnoj komandi : Ovo
odl aganj e prisililo je Nemce na zi msku bi t ku pr ed Moskvom, i tu je izgubljen
rat.
65
Kao podl ogu za svoj zakl j uak, lord Ejvon je kori st i o sasl uanj e fi rerovi h
saradni ka, r at ni h zl oi naca, koj e j e pr ed Ni rnberki pr oces obavi o Ameri ka-
nac Pol De Vit (Poole De Witt). U lanku koji je objavio 1946. godi ne P. De Vit
iznosi d a j e Karl Ri t er navedenu izjavu dao pr ed nj i m. Na osnovu nj e i , vero-
vat no, ost al i h sasl uanj a Hi t l erovi h vojnih i pol i t i ki h sar adni ka, i ovaj ame-
riki islednik tvrdi da su dogaaji u Jugoslaviji odl uno dopri nel i nema-
kom porazu.
56
To mi l j enj e deli i sovj et ski i st ori ar V.T.Fomin. On je 1957. godi ne u jed-
nom l anku pri hvat i o st avove I dna i Dejvita o dal ekoseni m voj ni m implika-
ci j ama prevrat a od 27. mar t a na i shod dr ugog svet skog rata. Lord Ejvon j e
to ak posebno nagl asi o u svojim Memoarima. Jer i V.T.Fomin konst at uj e da
j e . . . svrgavanj e Cvet kovi eve vl ade por emet i l o pl anove hi t l er ovaca. . . Pre-
ma Prot okol u savetovanja koj e je Adolf Hitler odrao u svom Glavnom stanu
odmah pot o je 27. mar t a 1941. uo za dogaaj e u Beogr adu, Fi rer je izjavio
da . . .Srbi i Sl ovenci ni kad nisu bili pr oger mans ki nast r oj eni . . . On je pri
t ome konst at ovao d a j e dravni udar koj i m sl uaj em izvren u doba pri pre-
ma za ost var enj e Barbarossa posl edi ce bi po nas bile j o ozbiljni-
je . . ,
57
Nemaki admi ral Asman (Assmann Kurt) koji je posebno prouavao bitku
za Moskvu, zakljuio je da je ova bitka, vie od taljingradske, znaila prekret -
nicu drugog svetskog rat a i ut vrdi o da su voj ne operaci j e protiv Jugoslavije pro-
uzrokovale odgaanj e napada na Sov jetski Savez i gubitak dragocenog vremena,
stoje, uz kraj nj e ot ru zimu 1941 /42, onemogui l a Nemci ma da osvoje Moskvu.
Ta se injenica pokazala kobnom za nemaki rat protiv Rusije.
573
Meutim, postoji i supr ot no miljenje bri t anskog istoriara Mart i na L Van
Krevelda da drav ni udar od 27. mart a nije i mao uticaja na odl aganj e nemakog
napada na Sovjetski Savez. Naime, on, izmeu ostalog kae:
Mi s mo sada u st anj u da d a mo odgovor koji ni j e obi no nagaanj e. Savr eno j e j as no
da r as por ed Ner nake XII ar mi j e koj a j e pr edst av ljala vie od pol ovi ne snaga s pr eml j eni h
za napad na Gr ku i Jugosl avi j u, ne bi mogao i mat i ni kakvog ef ekt a na oper aci j u Barba-
rosa (napad na Rusiju), pot o je ova armi j a pr akt i no imala zadatak da, posle invazije, odr-
ava red u Grkoj, t o znai da ona nije uopt e bila s pr emana za Rusiju. Tri okl opne, dve
na brzi nu iz Francuske i j edna iz eke. Od 29 divizija, koje su na jedan ili drugi nain, uvu-
ene u bal kans ku ka mpa nj u s amo j edna (14. mot or i zovana) bila j e ve t r ans por t ovana za is-
tok. (tj. pr e ma SSSR-u. pr i me dba V.T.). Pr ema ovome, pu-j e i mao mal o ili ni mal o ut i caj a
na poet ak r at a prot i v Rusi j e.
68
Ali, Kreveld ne uzi ma u obzi r i nj eni cu da su snage, koj e su izvrile ag-
resiju na Jugoslaviju, a del om i na Grku, mor al e biti vr aene pr ema Sovjet-
skom Savezu, a konst at aci j a d a j e 12. armi j a, i mal a zadat ak da odrava red u
Gr koj neodri va je. Sem toga, da Krevel dovo mi l j enj e nije opr avdano po-
t vr uj u nemaka dokume nt a (OKW i OKH)i mnogi drugi i st ori ari ija su
mi l j enj a ve navedena.
Oi gl edno je da je dravni udar od 27. mar t a ut i cao i na pr edst oj ee do-
gaaj e u Gr koj i d a j e izazvao veliku zabr i nut ost u Italiji, a i ire. Naime, po-
t o se j apanski mi ni st ar i nost r ani h posl ova u to vr eme nal azi o u Nemakoj ,
uoi poset e Italiji, razuml j i vo je to je dravni udar u Jugoslaviji veoma ne-
povol j no del ovao. Tako j e veliki tokijski dnevni k Asahi Si mbun pisao:
Nadamo se d a j e Macuoka paljivo r azmot r i o nemake t enj e i st anj e sprem-
nost i Nemake da pr emost i si t uaci j u u koj oj su se nali par t ner i Osovi ne.
59
A poznat o je da je Hi t l er navaljivao, upr avo i nsi st i rao da se Troj ni Pakt po-
t pi e 25. mar t a, upr avo u vr eme kad se j apanski mi ni st ar i nost r ani h posl ova
nalazio u poset i Nemakoj . U stvari, Hi t l er je teio, por ed ostalog, da svom
gost u pr i st upanj e Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u pri kae kao svoj veliki vojni i
politiki uspeh.
Naj saet i j e r eeno, dogaaj i od 27. mar t a pr edst avl j aj u i st ori j sku pobedu
nar oda Jugosl avi j e nad r eakci onar ni m snagama i nj i hovi m kapi t ul ant ski m
upor i t i ma u s amoj Jugoslaviji. To je, uj edno, i prvi znaaj ni j i pol i t i ki por az
Nemake, koji je znat no dopr i neo da se u pokor enoj Evropi ponovo di gne za-
st ava ot por a i pokol eba vera u Hi t l erovu nepobedi vost . S dr uge st r ane, u kon-
kret nom odnosu klasnih snaga, antifaistiki revol uci onarni pokret , na elu sa
KPJ, u tim dani ma ni j e i mao ni kakvi h mogunost i da ui ni vie od onoga t o
j e ui ni o, j er 27. mar t nije mogao donet i neke sut i nske pr ome ne u dravi zat o
t o j e j ugosl ovenska buroazi j a, kao vl adaj ua klasa, sa cel okupnom svoj om
dr avnom organi zaci j om i dravni m apar at om, ost al a i dal j e na vlasti, i t o su
se posl edi ce nj ene t akve dugogodi nj e pol i t i ke t ako t r agi no zavrile u krat-
kot r aj nom r at u.
Meut i m, dal eko je vanije to t o se KPJ ukl j ui l a u progresi vni antifa-
istiki pokr et za obar anj e nenar odne vl ade Cvet kovi -Maek, daj ui punu
podr ku i zvri oci ma dr avnog udar a. S dr uge st r ane, znaj ui r aspol oenj e ve-
ine, ona j e od nove vlade ener gi no traila da izmeni r eakci onar nu unut r a-
nj u pol i t i ku svr gnut e vlade i da se u cilju poj aanj a odbr a mbe ne sposobnost i
Jugosl avi j a povee sa SSSR-om pakt om o uzaj amnoj pomoi , s tim da se iz dr-
avne upr ave i voj ske ukl one svi pet okol onaki el ement i . Meut i m, naj sud-
bonosni j e j e bilo t o to j e KPJ, kao opt ej ugosl ovenska pol i t i ka part i j a, posl e
sl oma u apri l u, ^i l a osnovna snaga koja je mogl a povest i i povel a je nar ode
Jugosl avi j e u osl obodi l aki rat i dovel a ih do odl uuj ue pobede.
NAPOMENE
' Hugh Dalton, Fatefull Years. Memoirs 1931-1945, London, 1957, str. 366-367; Hopt ner , n. d.,
st r. 337. U per i odu 1939-1941. br i t ans ka vl ada je pr eduzi mal a niz akci j a sabot aa, subver zi j a u
neut r al ni m bal kans ki m zeml j ama, s mat r aj ui da ce pr i vr edni m r at om, kao s mr t onos ni m
or uj em vi dno osl abi t i nemaki r at ni napor .
U t i m dani ma, zapl aene Nemakom, sve bal kanske dr ave vapi l e su za or uj em i sve su
t rai l e or uj e od V. Bri t ani j e.
A. i s t ovr emeno. Nemci da bi pari ral i ut i caj Bri t ani j e, nude naor uanj e Bal kanci ma za hra-
nu i st r at egi j ske si rovi ne.
I j edni i dr ugi (i Br i t anci i Nemci ) su obi l ni m obe a nj i ma ugl avnom odmanj i val i bal kans ke
nar ode. ( Bar ker El i sabet h, Britanska politika prema jugoistonoj Evropi, Gl obus, Zagreb, 1978,
st r. 43-59).
2
Fitzrov Maclean, Tito. A Study, Foreign Affairs, 28. j anuar a 1950. str. 235; Hopt ner . n. d.,
st r. 337.
3
Hugh Dal t on. isto. st r. 373-375: Randol ph Chur chi l l u Daily Tel egr aph and Mor ni ng
Post, London, 9. f ebr uar a 1953, Hopt ner . n.d., str. 338.
* Daily Tel egr aph and Mor ni ng Post, Londun. 3. ma n 1953; Hopt ner . n.d., st r. 338. U
odel j ku Pristupanje Jugoslawe Trajnom paktu napomenut u je d a j e poet kom 1941. godi ne, kako iz-
gleda. pl ani r ano da se zbaci knez Pavle, a u odel j ku Spoljnopolirika situacija govorilo se o pr i pr emi
dravnog udar a i za vr eme dok je mi ni st ar vo| ske bio general Milan Nedi
6
Hopt ner . n.d., st r. 338
ul i novi c Fer do. 27. mart. Hi st ori j ski i nst i t ut Jugosl ovenske znanost i i umj et nos t i . Za-
gr eb. 1965. st r. 258-259.
8
Isto, st r. 260.
7
Auswrtiges Amt 1941, doK 75, Hopt ner . n.d , st r. 353, pr i m. 7.
,a
Phillis Auti. Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima. NIN br 1120 od 25.
j una 1972. str. 40
Po svemu i zgl eda da su s i r ane obave t aj ne sl ube: br i t anska, amer i ka, a moda i sovjet-
ska. pos r edno, ili ne pos r e dno ut i cal e na pr i pr emu i i zvr enj e uda r a 27 ma n a . O t ome i ma niz
podat aka u i nos t r anoj l i t erat uri , obj avl j enoj posl e dr ugog svet skog r al a Tako se. na pr i mer , is-
tiu veza i kont akt i Si movi a ne s amo sa Donovenom nego i sa adv. or em Radi nom, l i ni m
poznani kom Hari Hopki nsa. Ruzvel t ovi m savet ni kom. Ist o t ako se s pomi nj u i veze Si movi a sa
ef om Int el i dens servisa u Beogr adu, koji se s ma t r a o pos r e dni kom i zmeu zaver eni ka i bri-
t anske vlade. (Walter Hagen. Die geheime Front. Line i Be. 1950, str. 213- 215) .
7b
Jovan Marjanovi, Draa Mihatlovi izmeu Britanaca i Nemaca. Gl obus, Zagreb. 1979,
st r. 41-42; (str. 341, pr i m. 23,) Wues chl Johan, Jugoslawien und das Dritte Reich, St ut t gar t . 1969.
7c
ol akovi Rodol j ub. Kazivanje o jednom pokoljenju. II Sar aj evo 1968. st r. l i l i III, Sa-
r aj evo 1972, st r. 729: Jovan Mar j anovi , n.d.. st r. 42
7d
Jovan Mar j anovi , n.d.. st r. 42; V. Dedi j er, n.d., st r. 473.
7c
D. Si movi , Memoar i , II, st r. 16.
8
Hopt ner , n.d., na osnovi podat aka u del u St anoj a St anoj evi ca Die Ermordung des Erzher-
zoges Franz Ferdinand, u knjizi Luidi Albertini, Origins oj the War of 1914, II, London, 1953, str.
28-29 i 34. govor a gener al a Bor e Mi r kovi a 27. ma r t a 1951. obj avl j enom u listu Sel j aka Jugos-
lavija br. 110 u Londonu od 8. apr i l a 1951. i ver ovat no na osnovu Mi r kovi evi h Memoara.
8a
Jovan Mar j anovi . Draa Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca. Gl obus. Zagr eb. 1979.
st r. 30-31; dr . F. Cul i novi , Dvadeset sedmi mart. Zagr eb. 1965. st r. 248-249
9
Ist o. st r . 31 i 43.
10
AR 1941. ZD. I. dok. 284, st r. 856: DGFP. D. XI. dok. 231.
'<* Hopt ner , n.d., st r. 355. del i mi no Sporazum Cvetkovi-Maek u memoarima aktera, NIN
br. 1082 od 3. okt obr a 1972. st r. 62 i 63.
, o b
A. Brecci a, n.d., str. 505. pr i m. 52; Izvet aj Mamel i j a od 4, mar t a 1941. br. 175.
, 0 c
A. Breccia, n.d., str. 581 u Dokumente zum Konflikt mu Jugoslawien und Griechenland
1939-1941, br. 7. D 75.
" Ugljea Popovi c, Deseti po redu. Tajna obavetajna sluba bive jugoslovenske vojske od
1938. do maja 1941 godine. Beograd, 1976, str. 140-149
na
Hopt ner . n.d., st r 351-355; A. Brecci a, n.d., str. 583.
"
b
Hopt ner , n.d., str. 356-357; Sporazum Cvetkovi-Maek u memoarima akt er a, NIN br.
1082, 3. okt oba r 1971, st r . 62
Jugosl ovenski voj ni at ae u Ber l i nu pukovni k Vauhni k j e r ekao da gener al u Mi r kovi u ni-
kad nije mogl o ii u gl avu da Nemci mogu upot r ebi t i odma z du ako pu uspe. Ger i ng j e bi o i z
iste pr of esi j e avi j at i ar, kao i sam Mi rkovi ; mar al ova ( Ger i ngova - pr i m. V.T.) f ot ogr af i j a sa
pot pi s om zauzi mal a j e poas no mes t o u nj egovoj ( Mi r kovi evoj - pr i m. V.T.) kancel ar i j i . (Hopt -
ner, n.d., st r. 352). No, t o je, s vakako bila neka vrst a kamuf l ae nj egovog s t var nog opr edel j enj a.
12
Kot a Pavlovi, Razgovori sa Slobodanum Jovanoviem 1941-1945. Vi ndzor, Kanada.
1969, st r. 52-53.
15
Phillis Auti. Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima NI N. br . 1121,2. j ul
1972, Beogr ad.
, 4
A. Brecci a, n.d., st r. 584.
" D. Si movi , Memoari II. st r. 16.
" Fer do Cul i novi , Jugoslavija izmeu dva rata. 11. Zagreb, 1965, st r. 196.
" S. Paunovi . Jo jednom istina o 27. martu. NIN br. 1110. 1107, 1103. 1104. 1108, 1105 i
1118 od 1972. godi ne. Tu su det al j no opi sani dogadaj i i akt er i u nj i ma.
Isto. NIN br . 1102 od 20. f e br ua r a 1972. st r. 60.
Isto. NIN br. 1107 od 26. ma r t a 1972, st r. 62-63.
F. Cul i novi , 27. mart. ... st r. 266-267.
20
Pr ema pi sanj u kapet ana Dragi e Ristica. u svoj oj knjizi Jugoslovenska revolucija 1941.
University Park. London, 1966, gener al Mi rkovi c j e nekol i ko mi nut a posl e 19 asova 26. ma r t a
podne o def i ni t i van i zvet aj o akci j i koj a je t r ebal o da pone s ut r adan (27. mar t a) u 2,15 asova
uj ut r o (vidi Sinia Paunovi . Jo jedna istina o 27. martu 1941. NIN. br. 1107 od 26. ma r t a 1972.
st r 60); pr e ma Memoarima gener al a Mi rkovi a Izvrenj e svih zadat aka f i ksi r ano je za 2,20 as.
27 mar t a. (Vidi Si ni a Paunovi , isto. NIN br 1107 od 26. ma r t a 1972. st r. 62), a pr e ma Si mo-
vi cevi m Memoarima i A. Br ecci a n.d.. st r. 584 u I as posl e ponoi Kome ver ovat i ?
21
F. Cul i novi , n.d.. st r 196; D. Si movi , Memoari. II. st r. 21. Det al j ne poda t ke o ovom ot-
por u i akci j ama izvrilaca dr avnog uda r a vi det i Si ni a Paunovi . Jo jedna istina o 27. martu
1941. NI N. br . 1113, 7 ma j 1972, st r. 60-63. U t i m op i r ni m opi si ma, na os novu izjava neki h ues-
ni ka, s vakako i ma dos t a subj ekt i vni h ocena, pa i h t r eba pr i mi t i sa r ezer vom, zbog e ga se ovde
i ne i znose.
22
A. Brecci a, n.d.. st r 584. Det al j ne podat ke o ovom ot por u, nar oi t o u kasar ni Kr al j eve
gar de u Topi der u. i akci j ama izvrilaca dr avnog udar a vi det i Si ni a Paunovi , Jo jedna istina
o 27. martu 1941. NIN br 1113, 7. ma j 1972. st r 60-63.
23
Ilija Juki c, Pogled na prolost, sadanjost i budunost hrvatskog naroda, H P K., London,
1965 i d. st r. 140; A Brecci a, n.d., st r. 584.
24
F. Cul i novi . n.d.. st r . 196; AVII, reg. br 40/4-2. K. 54 i AVII, mi kr of i l m Bon-2/ 150. (Pre-
ma ovom d o k u me n t u Rai o- st ani ca Beogr ad obj avi l a j e ovu Pr okl amaci j u 27. apr i l a 1941. u 5.00
asova); Brecci a, n.d., st r. 584. Ova pr okl amaci j a pr eno ena je u i nt er val i ma od po 10 mi nut a,
uz pr at nj u naci onal ne hi mne i voj ni h mar eva. i t ao j u j e neki ml ai ofi ci r koj i j e na vodno opo-
na ao kral j ev glas. J edan od zaver eni ka Radoj e Kneevi navodi d a j e pr okl amaci j u da o svom
br at u ma j or u Zi vanu Kneevi u da j e odnes e kral j u na pot pi s, ali j e t o s pr ei o gener al Koi,
t ako da j e ost al a nepot pi s ana, pa j e odl u e no da se sa nj om post upi kao da j e pot pi sana. i t ao
j u j e por uni k boj nog br oda Jakov Jovovi , ali. nije t ano da j e opona a o kr al j ev glas. (Emig-
rant ski asopi s Poruka br. 53- 54 za j anuar-mart 1959, str. 38. F. Culinovi, n. d.. str. 197). Na pi-
t anj e gener al a Pet ra Zivkovica da l i j e kr al j pot pi s ao pr okl amaci i u, Si movi j e pot vr dno ollgo-
vori o. i ako nije bila pot pi s ana (D. Gregori . Samoubisivo Jugoslavije. Beogr ad. 1942, st r. 21)), a
bivi kr al j Pet ar II pi e u svoj i m me moa r i ma The King's Heritage, New Jor k. 1954, st r 77. da' j e
t u pr okl amaci j u prvi put uo 27 mar t a oko 9 asova pr e podne i t o sa beogr ads ke r adi o- st ani ce
(F. Cui i novi . n.d.. st r. 197). Ukaz o i menovanj u nove vl ade kr al j j e pot pi s ao net o kasni j e t okom
pr e podne va 27. mar t a (F. Cui i novi , n.d., st r. 197).
26
F. Cui i novi , n.d., st r. 196.
28
Hopt ner , n.d., str. 369 ( pr ema King Pet er II, King's Heritage, str. 71).
27
Maek se 26. mar t a uvee vr at i o iz Beogr ada u Zagr eb. Od dr J. Sut ej a 27. mar t a u 6
asova uj ut r o s aznao j e pr eko t el ef ona za dr avni uda r i da su uha p e na 4 hr vat s ka mi ni st r a,
od koj i h gener al Si movi trai da udu u nj egovu vl adu, ali da su odbi l i da uu bez nj egovog
odobr enj a. Maek mu j e odgovor i o da ga nazove posl e dva sat a da bi se za t o vr eme kons ul t ovao
sa pot pr e ds e dni kom HSS A. Kout i em i gl avni m s e kr e t a r om s t r anke J. Kr nj evi em, koj e je po-
zvao da dou. Ubrzo posle toga obavest i o ga je ef zagrebake policije Vikert (Vikert Ri kard)
da se knez Pavie nalazi u dvor s kom vozu na el ezni koj st ani ci u Zagr ebu i da eli da se sa nj i m
s as t ane u Br ei ci - ( Maek- Hopi ner u, Hopt ner , n.d., st r. 360). Meut i m. Maek j e ot i ao na sta-
ni cu, gde j e zat ekao koma nda nt a 4. ar mi j s ke obl ast i gener al a Nedel j kovi a, uao u voz i na pi-
t anj e kneza Pavia: Recite mi t a se desi l o? saopt i o mu ono t o j e uo od Sut ej a. Knez j e upi t ao
St a da se radi?, a Maek je, vi dei Subai a, Kout i a i Kr nj evi a na st ani ci , pr edl oi o da i du
u bans ke dvor e i t a mo odl ue t a t r eba uiniti. Naput aj ui st ani cu. Maek j e na s a mo upi t ao
efa pol i ci j e Vi kert a: Koliko ljudi i mat e? Da l i i mat e kurai da uhaps i t e Nedel j kovi a? (ar-
mi j ski general , koma nda nt IV ar mi j s ke obl ast i - V.T.). Izdaj t e nar edbu, i ja u je izvriti, od-
govor i o j e Vi kert . Dobro. Pr at i t e nas u dvor e i budi t e spr emni , doda o j e Maek.
U Banski m dvor i ma Maek j e pr edl oi o knezu da se uhaps i gener al Nedel j kovi . a ume s t o
nj ega post avi Hrvat gener al Mari c, Nedel j kovi cev zameni k. i da se sa l oj al ni m t r upa ma ugui
pobuna. Knez se nije sloio, ve je pozvao gener al a Nedel j kovi a koji je. u i me kral j a i nove vla-
de. f or mal no t rai o da se knez vrat i u Beogr ad. Pot o j e pr i st ao, knez je. pr e napu t anj a Zagr eba,
pr eko engl eskog konzul a, mol i o engl es ku vl adu da mu odobr i da se skl oni u neku engl esku ko-
l oni j u ( Cvet kovi - Hopt ner u . Hopt ner , n.d.. str. 360-362); A Brecci a, n.d.. st r. 589).
I pr e ma verziji dr Danila Gr egor i a Maek j e pr edl agao knezu Pavlu da se na mes t o ge-
ner al a Nedel j kovi a za koma nda nt a Zagr ebake voj ne obl ast i post avi gener al Mari c a da se Si-
movi u post avi ul t i mat um sa kr aj nj i m r okom, i ako ga ne izvri da se sa l oj al ni m pukovi ma kre-
ne na Beogr ad. (Dr Dani l o Gregori , Samoubistvo Jugoslavije, Beogr ad. 1942. st r. 220-225) Knez
j e odgovor i o: Vi dobr o mislite, dr agi moj gospodi ne Maek. Ali t o ne i de t ako kao t o vi st vari
zami l j at e Pre svega, to bi znai l o gr aans ki rat - i to gr aanski rat i zmeu Sr ba i Hr vat a. A
t o j e ba ono t o j a neu Zbog l oga sam j a j o pr e dve godi ne poku a o da cel u svoj u pol i t i ku
post avi m na t emel j e s por azuma i zmeu ova dva nar oda. Ako vi sad kr enet e sa voj skom i z Za-
gr eba na Beogr ad, naprav ili bi st e ot vor eni sr psko- hr vat ski sukob. A t o j e van svake s umnj e ras-
pad drave. (Isto. st r. 223) Ovo pot vr uj e i Walter Hagen u svom del u Die Geheime Front, Wi en.
1950, na st r. 222; AVII. mi kr of i l m Bon-2. reg br. 159-160.
28
D. Simovu. memoar t. 11, st r 22.
2S
F. Cul i novi c. n.d., str. 198; D Si movi . Memoari, II, st r. 22
30
M. Suovi c, ivot u iicama, - Pobj eda- - Vri j eme, Ti t ogr ad 29. avgust 1971, str. 4.
3
' A. Brecci a, n.d., str. 585. To isto navodi i Hopt ne r na st r 359 svoj e knj i ge, ali dodaj e:
Sem j edne kr at ke poj ave na t rgu Slavija. j ugosl ovenski komuni st i ni su igrali ni kakvu ul ogu
u puu. t o nije t ano, jer su sve do dr avnog udar a bili glavni kri t i ari pr ot i vnar odne i pro-
osovi nske pol i t i ke kr al j evske j ugosl avenske vl ade.
32
AVII mi kr of i l m Bon-1/ 1042.
33
Hopt ner . n.d., i ri l i no i zdanj e, st r 397
34
Drugi kongres Komunistike partije Hrvatske 21-25. novembra 1948. Zagr eb 1949, st r. 58-
59.
35
Vl adi mi r Bakari , Nisam tako mislio, pi smo NIN-u kao odgovor na l anak Na ta je mis-
lio Bakari. NIN br. 1121. 2. jul 1972. st r. 25.
36
V. Ceri l i . Drugi svetski rat. III. Beograd 1964. str. 153-154: dr M. Bulajkr. Aprilska kriza
1941 - Bor ba s e pt e mba r 1963: AVII. mi kr of i l m Bon-1, reg br 1015.
I nt er es ant no j e da j e Ceri l u i st o vr eme dao i nst r ukci j e svom pos l ani ku u Beogr adu
Kampbel u da uvek kad s mat r a pot r ebni m poduzi ma kor ake kod nove vl ade i d a j e zvani no
obavest i da ce t u vl adu i nj egovo Vel i anst vo pri znat i ukol i ko odbaci Pakt sa Ne ma kom i pri-
drui se Grkoj, da ce V. Britanija odmah ispitati kakvu naj veu moguu pomo moe da prui,
uput i t i apel pr eds edni ku Ruzvel t u da t o i st o uini i pri t i ski val i Tur sku da i nt er veni e i p o t p u n o
uloi svoj udeo. Zat i m mu dos l ovno kae: - Nadam se da Jugosl oveni nee gubi t i vr eme da po-
mognu Gr ku napadaj ui i uni t avaj ui i t al i j anske snage t o bi i mal o ef ekt a od pr vor a z r e dne
vanosti . . Traili s mo od s ekr et ar a i nost r ani h posl ova i od nael ni ka I mper i j al nog t aba da se
v r al e u Kai ro. St avi t e to nj i ma do znanj a i da li mogu doi u Beogr ad. (A. Brecci a, n.d., st r. 591-
592, t el egr am Fori n of i sa 27 ma r t a 1941. br. 402).
37
News Croni cl e, London. 28. mar t a 1941.
38
AVII. mi kr of i l m Bon- 2/ 448. dok 995.
39
Arhiv BBC. Wr i t t en Archi ves Cent r e. Caver sham- Readi ng, 27. ma n 1941; Dr M. Bul aj i c.
Aprilska kriza 1941. - Bor ba, s e pt e mba r 1963 Tada je Si movi i zneo Lej nu j ugosl ovenske po-
t r ebe u pogl edu pomoi koja mu je rani j e obeana od st r ane SAD. Ovu Velsovu por uku Lejn je pre-
dao Simoviu 27. mar t a oko podne i s nj i m se zadrao u duem rezgovoru. Lejn je govori o o mogu-
nost i ma Pr edsedni ka Sj edi nj eni h Drava da na osnovu Zakona o zaj mu i naj mu, u i nt er esu nacio-
nalne odbr ane Sj edi nj eni h Drava, prui pomo Jugoslaviji i svim dr ugi m naci j ama koje nast oj e
da sauva svoju nezavisnost i i nt egri t et . Simovi je izneo j ugosl ovenske pot r ebe u vezi pomoi ,
to mu je rani j e obeano od st r ane SAD. Pr ema veslima BBC u Londona S. Vels je dodao da
ce jugoslovenski depozi t i bili debl oki rani .
40
New York Ti mes. Nj uj or k, 27 mar t 1941.
4
' The New York Heral d Tribune, Nj uj ork, 27 ma n 1941; iz. Eur opean News Bulletin
od 28. ma r t a 1941, za emi si j e poev od 6,00 asova.
42
A. Brecci a, n.d.. st r. 590. pr i m 24.
4 3
Ist o.
44
Emi si j a ENB od 28. mar t a 1941. na vie jezika, a na s r ps ko- hr vat s kom od 15,15 do 15,30
asova.
44a
Politika 28. mar t 1941 - Gl asni k Sr ps ke pr avosl avne cr kve br. 6. Beogr ad, j uni 1980,
st r 135-137.
4 4 b
Glasnik, slubeni list Sr pske pravosl avne crkve br. 6, Beograd, j uni 1980, str. 137.
45
E. Kar del j . Deset Ijet ljudske revolucije. Novi svet. Lj ubl j ana 1951. st r 403.
48
E. Kardel j , Put nove Jugoslavije. Beogr ad- Zagr eb. - Kul t ur a. . 1946, str. 7 i 255.
4
' Dr Met od Mi ku navodi Kar del j evu ocenu u svom del u Pregled razvoja SOB u Sloveniji.
VIZ. Beogr ad. 1956. st r . 30.
48
Edvar d Kardel j . Deset godina narodne revolucije - Komuni st br 2-3. 1951 st r . 61. 59. i
65.
49
Bori s Zi herl . lanci i rasprave, Kul t ura. Beogr ad 1948. st r. 50. i 57.
50
Luj Adami . Moja rodna gruda, Tr ends and Tides, okt -dec. 1946.
51
D. Si movi , .Memoari. II, str. 141.
Nasupr ot mi l j enj u gener al a Si movi a, dot ada nj i nael ni k Gl avnog gener al t aba gener al
Pet ar Koi je. ocenj uj ui 27 mar t . 29. maj a 1941 pr ed Ist ranom komi si j om za ut vr i vanj e od
govor nost i u vezi sa uvl aenj em Jugosl avi j e u rat . izjavio, por ed ost al og: Vi vidite kol i ko je to
gr eh i koliki j e t o gubi t ak i kako s mo mi l udoval i Kol i ko bi naa zeml j a bila pr oi r ena, ta s mo
sve izgubili. Zloin j e kad ovek ubi j a oveka. . ali kad neko ubi j e dr avu od 15 mi l i ona, kad
j oj ubi j e glas i ast, onda to ni j e zloin, vet ne t o zat o ne post oj i t er mi n u nauci . . . (AR 1941,
ZD. I. dok. 220. st r 649. pr i m. 2: AVII, F-17).
5
' . Pol i t i ka, 27. mar t 1980. Beogr ad, st r. 9
5 , b
Arhiv CK SKJ, Fond CK KPJ, 1943/218
5
" Arhiv CK SKJ. Fond CK KPJ, 1941/185.
" Dr Fer do Cui i novi u svom del u Slom stare Jugoslavije. Zagreb. 1958, st r. 148. kae da
j e Hi t l er izjavio da se zbog dr avnog udar a poet ak Barbarossa - poduhvat a mor a odl oi t i za
et i ri t j edna.
83
N in be r ski proces. XXXIV ( f r ancus ko i zdanj e), 1946. st r. 702, Dok. C-I70.
54
De Wi t t C. Pole, Light on Nazi Foreign Policy. Forei gn Affairs. XV, No I, okt . 1946, st r.
130.
85
Ant hony Eden. Memoirs /' Esperence de Force Fevrier 1938-Aot 1945. Pln a Meaux.
1965, Str. 234-235; Sl obodan Neovi . Dvadeset sedmi mart i britansko javno mnenje. Referat u Sr-
pskoj akademi j i nauka na me u n a r o d n o m s kupu u Beogr adu 1971. o t emi Ustanak u Jugoslaviji
1941. i Evropa, str. 40
58
For ei gn Affairs. Ameri can quat er l v Review. New Jor k. vol. 25 No I, okt . 1946. st r. 150.
Sl obodan Neovi . isto. str. 40.
' ' B o u p o c H HCTopHH. aKaAe. MHH n a v K C C C P , o T . v e \ e n n e HCTOPHMCCKH.X na y K. MOCKBB.
No 6, j un 1957; Sl obodan Neovi . i st o, st r. 41.
Assmann Kun. Deutsche Schicksjahre, Wi esbaden. 1950, str. 255 - 286.
58
Mar t i n L Van Krevel d, Hitler's Strategy 1940 1941. The Balkan Clue, Cambr i dge Univer-
sity Press, Engl and. 1974, st r. 144-147
' Eur opean News Bul l et i n od 28. III 1941 - vest i na s r ps kohr vai s kom j ezi ku emi t ovane
od 1: .45-16.00 asova.
OBRAZOVANJE I RAD VLADE GENERALA SIMOVIA
OD 27. MARTA DO 6. APRILA 1941. GODINE
OBRAZOVANJE VLADE
Posle duih pogaanj a u zgradi Gl avnog gener al t aba, naj zad je 27. mar t a u
9 asov a sastav ljena nova j ugosl ovenska vlada, na el u sa gl avni m organi za-
t or om udar a gener al om Si movi em. U elji da sastavi koncent r aci onu vladu,
od pr edst avni ka svih gr aanski h partija, general Si movi je, izgleda, bi o pri-
nuen da uzme i neke kompr omi t ovane pol i t i are. On nije ni pomi l j ao da
u vl adu uvede bilo kog predst av nika KPJ, bez obzi ra t o je ona bila najsolid-
niji osl onac za odbr a nu zeml j e. O napor i ma za sastav vl ade Si movi pie:
Predst avni ci pol i t i ki h par t i j a pr i kupl j eni su u kabi net u mi ni st r a voj ske i mor nar i ce.
i to:
- od r adi kal a - Mia Tr i f unovi , Kot a Mileti i Mi r ko Koi ( Mi r ka Koia je pogr e no
doveo ofi ci r upu e n po dr Dor a Duri a):
- od de mokr a t a - Milan Grol , Boa Mar kovi i Boi dar - Boka Vlaji.
od Jugosl ovenske naci onal ne s t r anke (JNS) - Jovan Banj ani n.
- od samost al ni h de mokr a t a - Sr an Budi savl j evi ,
od zeml j or adni ka - Br a nko Cubri l ovi i Milo Tupanj ani n (M. Tupanj ani n ni j e ni bi o
pozvan na savet ovanj e ve j e samozvan, u svoj st vu zas t upni ka efa Zeml j or adni ke s t r anke,
upao u kabi net mi ni st r a voj ske, gde su vodeni pregovori za obr azovanj e vl ade):
- pr eds edni k Sr pskog kl uba- Sl obodan Jovanovi i pr eds edni k Nar odne odbr a ne
Ilija Tr i f unovi - Bi r ani n.
Na i nsi st i r anj e M. Grol a. na kna dno je pozvan Momi l o Nini, a na pr eds t avku J. Ba-
nj ani na da ne moe uzeti uee na s as t anku bez. vodst va svoj e s t r anke i na zauzi manj e M
Grol a - pozvani su. na kna dno. Pet ar i vkovi i Boko Jevti.
Ot var aj ui ovaj sast anak, j a sam saopt i o pr i s ut ni ma da j e voj ska, odgovar aj ui j edno-
du nom os ecanj u na r oda da sauva svoj u s l obodu i nezavi snost , zbaci l a vl adu Dragi e Cvet-
kovi a koj a j e pot pi sal a Troj ni pakt i kr al j evsko names ni t vo i d a j e ml adog kral j a pr ogl asi l a
punol et ni m. Pot o sam pr oi t ao kr al j evu pr okl amaci j u, upi t ao sam pr i sut ne: Koga pr edl a-
et e za pr eds edni ka vlade? Svi su j e dnodu no odgovori l i : Vas Pr edl oi o sam da u vl adu
uu po d \ a pr eds t avni ka i z svake s t r anke i da mi ni st ar st vo voj ske i mor na r i c e pr i mi ar mi j s-
ki gener al Bogol j ub S. Ili. Pot om se razvila kr at ka di skusi j a oko podel e poj edi ni h r esor a. '
Slino pie i kapet an Dragia Ristic u svoj oj knjizi Jugoslovenska revolu-
cija 1941. o poj edi nost i ma oko i zbora linosti za pol oaj mi ni st r a i nost r ani h
poslova, dodaj ui s amo da j e kandi dat za t aj r esor bio, por ed Momi l a Nin-
ia i Mi l ana Gavrilovia, i dr or e uri, ali da je odmah ot pao iz pr ost og
razloga to zabunom, nije bio pozvan.
2
U svojim seanj i ma pot pukovni k ivojin Radoj i i o sastavu vlade, izme-
u ostalog, kae:
. . . St o sc tie s amog i na sast ava vl ade, sr pski deo pol i t i ar a odma h j e pr i hvat i o po-
nue ne por t f el j e. Hr vat ski pol i t i ari su dali nael ni pr i st anak, ali su pr e konane odl uke e-
leli da se kons ul t uj u sa svoj i m ef om s t r anke dokt or om Vl at kom Maekom. koji j e i sam t e
noi bi o svr gnut sa vlasti kao pot pr eds edni k Cvet kovi eve vl ade.
L'z.gred budi r eeno, gener al Si movi j e poku a o da Maekovu sagl asnost dobi j e pr eko
t el ef ona Pozvao g a j e da u novoj vladi zauzme st ar i pol oaj pot pr eds edni ka. l ako su dugo
razgovaral i , dokt or Maek ni j e t om pr i l i kom dao svoj pr i st anak. Ali, nije ni kat egor i ki od-
bio t aj pr edl og. Cak j e nedvos mi s l eno izjavio da ne ma ni l a prot i v da nj egovi pr edst avni ci
pr i hvat e ponue ne r esor e u Si movi evoj vladi. Izgleda da j e on ht eo da na neki nai n i spi t a
ne ma ko mi l j enj e o nast al oj si t uaci j i i da vidi kakav e st av zauzeli Si movi eva vl ada pr e ma
Pakt u. Hr vat ski mi ni st r i bi ve vl ade, koji su i nae bili kandi dat i i za novu vl adu, i mal i su
svoje a pa r t ma ne u hot el u -Bri st ol u Kar aor evoj ulici Po nj i h su. r adi svake si gurnost i ,
otili ofi ci ri s or uanom voj ni kom pr at nj om. I ako i m j e odma h r eeno kuda i h vode i zbog
ega, oni su se cel i m put e m dral i vrl o r ezer vi sano i got ovo l j ut i t o. A kada su se nali pr ed
gener al om Si movi cem, mi ni s t ar Sut ej j e gl asno pr ot es t ovao t o i h odv ode kao neke zloin-
ce. pod or u a nom pr a t nj om Na t o j e gener al Si movi mi r no, ali odl uno r ekao: - Budi t e,
gospodo, pamet ni ! Zar ne vidite da j e ovo revol uci j a?! To s mo uinili radi vae bezbednos-
ti, , .
3
General Mirkovi u svom Dnevniku kae:
Ja l i no ni sam i mao ni kakvog ut i caj a na sastav vl ade Ona ie sast avl j ena vol j om i spo-
r azumom gener al a Si movi a. J edi no sam na mol bu i pr ekl i nj anj e ma j or a i vana Kneevi a
da nj egov brat , pr of es or Radoj e Kneevi , bude post avl j en za mi ni st r a pri Pr edsedni t vu vla-
de, pr edl oi o ener al u Si movi u da ga post avi na j o ne popunj e ni pol oaj mi ni st r a dvora,
t o je ener al Si movi i pri hvat i o
Neslaganje izmeu general a Simovia i Mirkovia postojalo je u pogledu
ulaska u vladu crnogorskog politiara Marka Dakovia.
Mirkovi je o t ome zapi sao u svom Dnevniku:
Mar ko Dakovic je bio oduevl j en i got ovo zbunj en dravni m udar om, za koji je rekao:
.Dvadeset sedmi mart je posle Kosova najvei dogaaj u istoriji srpskog naroda' !
Ali kada je ener al Simovi sa j edni m mal o irim uvodom i sa mnogo lakta r ekao Marku Da-
kovicu ko su lanovi vlade. Mar ko je bio zapanj en . . . Rekao je got ovo i zbezuml j eno:
Ja boga mi. ne mogu Zar ja celog ivota da se borim protiv lih ljudi i da sada saraduj em s nji-
ma . Ja, boga mi. neu!' Tek posl e dueg ubei vanj a od st r ane general a Si movi a i Ilia. Mar ko
Dakovic je na kraju popust i o i pr i st ao na sar adnj u s ovim ljudima i doc nije sasvim skr uen izaao
iz kancel ari j e mi ni st ra vojske
Meut i m, general Simovi je u Mirkovievom Dnevniku du celog teksta
stavio dva znaka pitanja, povukao debel u crt u i napisao: To je apsol ut no neta-
no.
4
Hopt ner u svoj oj knjizi Jugoslavija u krizi 1934-1941 pie d a j e u rani m
j ut ar nj i m asovi ma 27. mar t a u Mi ni st arst vu vojske i mor nar i ce dol o do ot-
rih r as pr i . . . Zami l j aj ui j edan aut ori t at i vni reim, po ugl edu na ono t o j e
organi zovao njegov r umuns ki kolega general Ant onesku, general Mi rkovi j e
traio vladu general a, sa j edni m gener al om, ver ovat no njim sami m, kao pred-
sedni kom, ali je Radoj e Kneevi ener gi no ust ao prot i v ovog pr edl oga i is-
t akao da vl ade od 1929. godi ne nisu predst avl j al e zemlju, pa je pr edl agao da
nova vlada trai legitimnost od samog nar oda . . . (Un temoin, Le Coup d'Etat de
Simoxic, La France interieure, sept, i okt. 1945).
Pot o su hrvat ski i sl ovenaki predst avni ci u zbaenoj Cvetkovi-Mae-
kovoj vladi (za razliku od sr pski h pr edst avni ka) mogli st var no da govor e u
ime svoga naroda, Kneevi je s mat r ao da oni t r eba da ost anu lanov i 27-mar-
t ovske vlade. No, u Kneevi evom r ezonovanj u ima j edna nedosl ednost . On
j e ht eo vladu, pr edst avni cu svih naci onal ni h gr upa koje sai nj avaj u Jugosla-
viju - Srba, Hrvat a, Sl ovenaca i svih drugi h. A u isto vr eme ht eo je da uki ne
Ustav od 1931. godi ne - koji su Hrvat i pri mi l i pr agmat i ki i hteli da ga t r pe
do i zmena u nj i hovu kori st - pa da se vrati Ustavu od 1921. godi ne, s koj i m
su Hrvati bili sasvim nezadovol j ni i pod koj i m su, s vr emena na vr eme, boj-
kotovali i vl adu i par l ament . Izgleda d a j e on ht eo da i gnori e nj i hovo dr anj e
i t akt i ku sl anj a pr edst avni ka u par l ament s amo da bi vrili si st emat sku opst -
rukci j u, da bi podst i cal i pasi vnu rezi st enci j u, ili da bi zaustavili akci j u name-
nj enu uvr enj u cent ral i zma.
5
Posle dugi h di skusi j a, pri st al i ce Mi rkovi eve teze pr i mi l e su, pr eko volje,
Kneevievu pol i t i ku anal i zu.
I drugi su imali svoj e i dej e o pr i r odi vlade i sast avu kabi net a. Si movi je
ht eo vl adu nar odnog spasa sa s obom kao pr eds edni kom, Sl obodanom Jo-
vanovi em i Vl at kom Maekom kao pot pr eds edni ci ma i sr pski m epi s kopom
Ni kol aj em i kat ol i ki m bi skupom Akamovi em kao mi ni st r i ma bez por t f e-
lja. Pr ema nj egovom pl anu, Slovenci bi imali dva mi ni st r a, Hrvat i tri por ed
Maeka, svaka od tri sr pske pol i t i ke st r anke i menoval a bi po j ednog, a Voj-
vodi na i Cr na Gora dal e bi po j ednog.
6
Za vr eme r aspr ave oko sast ava kabi net a, Si movi j e odus t ao od i dej e da
uzme dva e pi s kopa . . . Rasprava j e bila vrlo ot r a oko mi ni st r a i nost r ani h po-
slova. Milo Tupanj ani n, pr edst avni k Sr pske zeml j or adni ke st ranke. i nsi st i -
rao j e na post avl j enj u dr Mi l ana Gavrilovia, dok j e Koi, Si movi ev blizak
pri j at el j , zast upao stav da i zbor mi ni st r a zavisi od pol i t i ke koj u novi mi ni st ar
i ma da vodi, pa j e pr edl agao da se ostavi pi t anj e post avl j enj a novog mi ni st r a
dok se ne odl ue dali ele mi r ili rat. Milan Grol i Mia Tri runovi odma h su
se izjasnili za mi r. Pera Zivkovi je r ekao da je nemugue misliti o r at u. Si-
movi je bio za mir ako je mir moguan. ( Podvukao V.T.). Dok su oni nast avl j al i
u t om pravcu, Tupanj ani n se nije vie mogao uzdrat i . Sa r azbar u enom ko-
som, on je l upi o o sto r ukom i uzvi knuo: .Kakav mi r? Ovo je naci onal na re-
volucija i kada se ona zavri, onda e biti naci onal ni rat . To je bi l o prvi put
d a j e neko pome nuo re revol uci j a' . Upr kos nj egovog i spada, vei na j e bi l a za
mi r. Tada j e Koi uzeo re, znaj ui da e ono t o e rei srui t i nj egove anse
da ue u novu vl adu i rekao: ,Ako hoet e da vam Nemci ver uj u da ste za mi r
zadri t e Ci ncar-Markovi a kao mi ni st r a i nost r ani h poslova, bar dok pr oe
prvo uzbuenj e.
7
Na sedni ci nije pr i hvaeno da se zadri Ci ncar-Markovi , a s pr eeno je
i post avl j anj e Mi l ana Gavrilovia na pol oaj mi ni st r a i nost r ani h posl ova, po-
to bi to si gur no znai l o rat. Ostala je s amo j edna linost da se uzme u obzi r
- Momi l o Nini, koji je bi o mi ni st ar i nost r ani h posl ova esnaest godi na ra-
nije. Pozvali su ga od kue, gde se opor avl j ao od j edne ope r a c i j e . . . Nini,
koji je stigao da pr euzme naj odgovorni j i pol oaj u vladi, bi o je mi ni st ar inost-
rani h poslova posl ednj i put 1926. godi ne . . . Ot voreni f r ankof i l , on je, t akoe,
bi o pr edsedni k It al i j ansko-j ugosl ovenskog, Nemako- j ugosl ovenskog i Ma-
arsko-j ugosl ovenskog dr ut va. Oi gl edno, Nini je bi o svaiji pr i j at el j i od-
lian izbor za mest o na koj e je sada pozvan i pod usl ovi ma koji su sada po-
stojali. Profesi onal ni di pl omat a, on j e ver ovao da mu j e prvi zadat ak bi o da
pu uini pri hvat l j i vi m naci st i ma.
8
Prilikom f or mi r anj a nove vlade, koj a j o nije bila l egi t i mna, j er j u kr al j
jo nije bi o pot vr di o ukazom, razoaral i su se oni uesni ci u debat i koji su kao
prvi rezultat dr avnog udar a oekivali nepos r ednu os udu Tr oj nog pakt a i hit-
ne pr i pr eme za rat, j er se general Si movi izjasnio u pri l og veoma opr ezne po-
litike smi r enj a, u nadi da e uspet i da dobi j e u vr emenu ne s amo da stvori us-
love da se zeml j a supr ot st avi r at nom sukobu, nego da i t aj s ukob odloi dokl e
god mu si t uaci j a dozvoli da sa us pehom st ane uz bok saveznika. On se, u stva-
ri . zavaravao da e t o post i i obi nom odugovl aeom t akt i kom, kao t o j e
to r adi o knez Pavle, a zavaravao je i svoje naj nepomi r l j i vi j e pri st al i ce koji su
strpljivo oekivali da e biti poni t ena izdaja koj u su pr i pr emi l i knez i
nj egova vlada.
9
U meuvr emenu Si movi je o svemu izvestio kral j a Petra, koji je pot pi sao
pr okl amaci j u rani j e obj avl j enu pr eko radi j a, kao i ukaz o i menovanj u Simo-
via za pr edsedni ka vl ade. Na kral j evo pi t anj e kakva e biti pr i r oda unut ra-
nj e i spol j ne politike nove vlade, Si movi j e odgovor i o da pokuava da ubedi
Maeka da ue u vladu. U pogl edu spol j ne politike r ekao j e d a j e razgovarao
sa Her enom i uveri o ga da e se nastaviti Cvet kovi eva pol i t i ka pr ema Nem-
ci ma. . . Revol uci j a je bila st var unut r a nj e politike, j er je glavni nedost at ak
Cvet kovi eve vlade bi o t o je drala nar od neobavet en o svoj oj pol i t i ci . '
0
Radi o Beograd je u 9,30 asova obj avi o f or mi r anj e nove vlade pod pred-
sedni t vom general a Si movi a, a u t om asu su se odj eci j ugosl ovenski h do-
gaaj a proirili u i t avom s vet u. "
Nova vlada odral a je svoju prvu sedni cu 27. mar t a u 22 asa u zgradi
Predsedni t va vlade u Beogr adu. Ovoj sedni ci pri sust voval i su: pr edsedni k
vlade general Simovi, drugi pot pr edsedni k vlade Sl obodan Jovanovi , i mi-
nistri: Nini, Sutej, Andres, Torbar, Smol j an, Ili, Kulovec, Groi, Banj ani n,
Dakovi, Cubri l ovi i Kosanovi, kao i ban Banovi ne Hr vat ske Ivan Subai .
Tom pri l i kom j e pr edsedni k vlade general Si movi podneo Mi ni st ar skom sa-
vetu ukaz o obr azovanj u nove vlade, ost avku namesni ka i sledei kraljev pro-
glas o st upanj u na pr est o:
Sr bi . Hrvat i i Sl ovenci !
U ovom t ekom t r e nut ku za na nar od odl ui o sam da uz me m u svoj e r uke kr al j evsku
vlast.
Namesni ci . koji su r azumel i opr avdanos t moj i h pobuda, odma h su sami podnel i ostav-
ku.
Moj a ver na voj ska i mor na r i c a stavili su mi se odma h na r as pol oenj e i ve i zvravaj u
moj a nar eenj a.
Pozi vam sve Srbe, Hr vat e i Sl ovence da se okupe oko pr est ol a To j e naj si gur ni j i nai n.
da se u ovi m t eki m pr i l i kama odri red unut r a i mi r spol j a
Mandat za sast av vl ade pover i o sam a r mi j s kom ener al u Duanu T Si movi u.
S ver om u boga i u budu nos t Jugosl avi j e, pozi vam sve gr aane i sve vlasti u zeml j i na
vr enj e svoj i h dunost i pr e ma Kral j u i Ot a d bi ni
27. III 1941. g. u Beogr adu Pet ar s.r.
Ve u 5 asova Radi o-st ani ca Beogr ad objavila je ovaj progl as nar odu. U
stvari, to je bi o progl as koji su na brzi nu sastavili organi zat ori udar a, jer kral j
o t ome nije nita znao. '
2
Pored toga saopt eno j e d a j e knezu Pavlu, po nj egovoj elji, odobr eno da
sa por odi com ot put uj e u Grku i da e nova vlada biti predst avl j ena kral j u
pr e bl agodar enj a u cr kvama. Ministar i nost r ani h posl ova Nini obavest i o j e
l anove vlade o svom razgovoru sa fon Her enom, nemaki m posl ani kom u
Beogr adu. Zatim je Mi ni st arski savet konst at ovao da se pl oaj Banovi ne Hr-
vat ske nije ni ukol i ko pr omeni o akt om od 27. mar t a.
Ban Banovi ne Hr vat ske dr Subii i zneo je razloge svoga dol aska u Beog-
rad i stav dr Maeka u vezi novost vor ene si t uaci j e u zemlji.
Posle duge di skusi j e, Ministarski savet je odl ui o: da kral j poloi zakletvu
pred Mi ni st arski m savet om: da mi ni st ar pr avde izradi pr edl og o amnest i j i za
pol i t i ke kri vce i da mi ni st ar voj ske i mor nar i ce r aspust i koncent r aci one lo-
gore ( r adne et e i bat al j one). Tom pri l i kom su neki l anovi vlade, nar oi t o
Fr anc Kulovec, bili ne s amo prot i vni ovoj politici, ve su zaht eval i da se za-
br ane nar odne mani f est aci j e i da unut r a nj a pol i t i ka linija ost ane nepr ome-
nj ena.
Najzad. Mi ni st arski savet je usvoj i o t ekst izjave koj u e za j avnost dat i
pr edsedni k vl ade gener al Si movi .
Posle ove sedni ce j ugosl ovenske vlade, u vr eme kada je Hi t l er ve bi o iz-
dao svoju Direktivu br. 25 za napad na Jugoslaviju, novi pr edsedni k vl ade ge-
neral Si movi j e negde pr ed pono 27. mar t a u svom kabi net u dao sl edeu
izjavu pr edst avni ci ma domae t ampe:
Apel graanst vu:
U ozbi l j ni m da ni ma nar od Jugosl avi j e osel i o se one s pokoj e n naCi nom na koji su vo-
deni javni posl ovi . Nepover enj e pr e ma l akvom st anj u st vari pos l ednj i h da na mani f es t oval o
se s t ol i kom si l i nom da j e pr et i l o j avnom por et ku.
Pod pr i t i skom t og nes pokoj nog j avnog mi l j enj a dol o j e do dana nj i h pr ome na . Za t u
uznemi r enos t nema vie razl oga od t r e nut ka kad je Nj. V Kr al j Pet ar Drugi uzeo vlast i ob-
r azovao vl adu kao izraz r as pol oenj a na r oda sr pskog, hr vat skog i sl ovenakog.
U i me vl ade koj oj s am na el u j a da na s kao svoju pr vu re upr avl j am apel gr a a ni ma
isto l ako kao i vl ast i ma da pomognu Kr al j evsku vl adu u ovom t r enut ku, iji j e prvi zadat ak
da ouva red u zeml j i i mi r spol j a.
Apel uj em na r odol j ubl j e gr aana Jugosl avi j e da se kl one mani f est aci j a koj e bi ot eal e
nae odnos e sa s us edi ma sa koj i ma el i mo da i dal j e os t a ne mo u mi r u i pr i j at el j st vu, ape-
l uj em da ne podl eu ni koj i m nepr omi l j eni m akt i ma ni ut i caj i ma sa koj i h bi l o s t r ana.
Os t ani mo u brizi o sebi - svoji, nezavi sni , dost oj anst veni . St r og r ed i kor e kt no dr anj e
p n i su uslov us pe nog s pr ovoenj a zadat aka koji su pr ed nama.
1 3
Vec iz. ove prve izjave pr eds edni ka vlade general a Si movi a mogl o bi se
zakl j ui t i da cilj pua nije bi o da se dade ot por i da se ako t r eba zagazi u rat
sa si l ama Osovine. Narod se poziva samo: da ne podl ee ni kakvi m nepr omi -
l j eni m akt i ma ili ut i caj i ma sa kojih bilo st rana, da se ne bi oteali nai odnosi
sa susedi ma sa kojima elimo da i dalje ostanemo u miru i prijateljstvu. Zar
se mogao uput i t i ovakav poziv gr aanst vu 27. mar t a, koji je ve doneo svoju
odl uku: bolje rat nego pakt? Zar nije ovakva izjava kapi t ul ant skog karak-
t era? Si gur no j est e.
Nova vlada se odma h susrel a sa i zvanredni m, upr avo s udbonos ni m pro-
bl emi ma - kakav stav zauzeti pr ema rat u, da li nar odu dati i kakve demok-
r at ske sl obode i kakav stav zauzeti pr ema oni ma koji su se nalazili u zatvo-
r i ma ili koncent r aci oni m l ogor i ma zbog nj i hovog pol i t i kog r ada i dugogo-
di nj e upor ne bor be prot i v nenar odni h rei ma i nj i hove politike, a nar oi t o
u per i odu od est oj anuar ske di kt at ur e do pr ed sam poet ak rata.
Pr i r odno j e da ova nova nehomogena vlada nije mogl a i mat i j edi nst venog
pl ana. Zat o se u nj oj prvi h dana poj avl j uj u ugl avnom dve gr upaci j e sa razli-
itim gl edi t i ma, kako o unut r a nj i m t ako i o spol j nopol i t i ki m pi t anj i ma.
1 4
U prvoj grupi - koj a se ener gi no prot i vi l a st upanj u u rat i upr no se zal agal a
za pr oduet ak one iste pol i t i ke koju je na unut r a nj em i spol j nopol i t i kom
pl anu vodila obor ena vlada Cvet kovi -Maek, bili su glavni prot agoni st i Ma-
ek. Kulovec i Nini, a u dr ugoj - Simovi, Kosanovi, ubri l ovi i Dakovi.
U grupi kol ebl j i vaca (uvek s pr emni h da pr ebegnu iz j ednog u drugi t abor),
koja je bila sasvim bez ikakvih koncepci j a i j asni h stavova, bili su ostali la-
novi vlade. To j e pokazao prvi sast anak part i j ski h pr edst avni ka radi konsul -
t ovanj a o sast avu vl ade 27. mar t a, kada j e izbio spor oko i zbora mi ni st r a spolj-
nih poslova.
Na pr voj sednici vlade, general Si movi j e pokr enuo pi t anj e opt e mobi-
lizacije, ali se prot i vni ka gr upa (koja je bila za Troj ni pakt), na el u sa Ku-
l ovecom i Ni ni em (Maek j o nije stigao u Beograd), ener gi no izjasnila
prot i v tog predl oga, pod i zgovorom da za to j o nije vr eme da se ne bi izaz-
vali Nemci. Meut i m, ni general Si movi toga dana, kao i docni j e, nije bi o
odl uan, i ako j e mogao i mat i punu podr ku nar oda za donoenj e j edne t ako
s udbonos ne odl uke. Stavie. on je 27. mar t a u 9 asova, kad mu je pomoni k
nael ni ka Gl avnog gener al t aba, u pri sust vu mi ni st r a voj ske i mor nar i ce ge-
neral a Ilia, predl oi o da se odmah nar edi opt a mobilizacija, odgovori o:
Nemci nas ne smej u napast i . Tada su j edva pristali da se izda nar eenj e za
akt i vi ranj e t r upa za zat i t u grani ce i unut r anj ost i . Ovo je i mal o kobni h po-
sl edi ca za voj nu silu i nar od u t oku voenj a namet nut og rata.
Iako j e bilo oi gl edno da e Nemaka napast i Jugosl avi j u, vl ada general a
Si movi a je gajila iluziju da e t akt i zi ranj em i pr egovor i ma moi da ot kl oni
napad. '
4
*
U P O R E D N I P R E G O V O R I D R MA C E K A
S A S I M O V I E M I S A N E MA K I M A G E N T I MA
I P O V E R E N I C I MA - P R E D S T A V N I C I MA N E M A K E V L A D E
Odmah posl e dr avnog udar a gener al u Si movi u j e bilo naj vani j e da
uvue Maeka u novu j ugosl ovensku koncent r aci onu vladu, j er j e znao da j e
Maek rani j e uivao veliki ugl ed u Udr uenoj opoziciji i da u Hr vat skoj i ma
veliku podr ku za svoju pol i t i ku. On je zbog toga bi o pr i nuen da pr egovar a
sa njim o ul asku u vladu, i ako je dobr o znao nj egovu pol i t i ku prol ost , a po-
nekad i nepr i j at el j sku akt i vnost , kao i to da je bio veliki pobor ni k za pri st u-
panj e Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u. Nemaj ui dr ugog izlaza, Si movi j e r ano
uj ut r o 27. mar t a t el ef onom ponudi o Maeku pol oaj pot pr edsedni ka u novoj
vladi.
Iako j e t om pri l i kom dao nael nu sagl asnost da pri padni ci HSS: Sutej,
Tor bar . Smol j an i Andres uu u novu vladu, Maek je lino ost ao kr aj nj e re-
zervisan. Pot o je i dal j e odr avao kont akt sa t aj ni m agent i ma Ri ma i Berl i na,
on j e izvestio Si movi a da e po banu Subai u posl at i uslove pod koj i ma bi
pri hvat i o ponueni pol oaj pot pr eds edni ka vlade. I zaista, Subai je nou
27/28. mar t a, posle dol aska sa knezom Pavl om u Beograd, pr eneo Si movi u
sl edee Maekove uslove: da nova vl ada pri hvat i Spor azum Maek-Cvetkovi
od 26. avgust a 1939. g. i da pri zna Troj ni pakt koji je pr et hodna vl ada pot pi sal a
25. mar t a u Beu. Subai se vrat i o u Zagreb 29. mar t a i saopt i o Maeku da
e Si movi ceva vlada pri znat i sve me una r odne ugovore rani j e vlade, rauna-
jui i Trojni pakt , ali Maek nije bio zadovol j an Subai evi m pr e kome r no op-
t i mi st i ki m pr edvi anj i ma da bi Jugoslavija mogl a izbei rat sa Osovi nom, pa
j e u Beograd posl ao svoga zameni ka Kout i a da t amo izvri novu pr ocenu
si t uaci j e.
15
Pot o je znao da je Si movi u neophodan u novost vor enoj situaciji, Maek
je namer no odugovl ai o pr egovor e post avl j anj em novih uslova za ulazak u
vladu i time. u stvari, iao na r uku pl ani r anoj naci st i koj agresiji. S dr uge stra-
ne, Si movi j e uri o da Maek t o pr e doe u Beograd radi umi r enj a j avnog
mnj enj a iz spol j nopol i t i ki h razloga. Zbog toga su se puni h 7 dana redal e po-
set e nj i hovi h del egat a i zmeu Beogr ada i Zagreba. Si movi je slao Kosano-
vica sa por ukama, a Maek nj emu Koutia, koji je odma h ot put ovao u Beog-
rad, a zat i m se 31. mar t a vrat i o u Zagreb mnogo manj e pouzdan nego Subai .
Pre odl aska r ekao je Sut ej u da e uiniti sve to moe da se i zbegne rat, ali
da su izgledi mi ni mal ni . '
6
On je 30. mar t a doneo sl edee Maekove usl ove za
ulazak u vladu:
1) Da se o d ma h f or mi r a Kr unski savet u kome bi se nalazili po j edan pr eds t avni k Sr ba.
Hr val a i Sl ovenaca, zat i m sr pski pat r i j ar h i zagr ebaki na dbi s kup Kr unski savet t r ebal o bi
da bude uz kral j a, s t i m da kr al j ne moe pr eduzet i ni kakav vaniji kor ak ni t i donet i ma ka-
kav vaniji zakl j uak bez sagl asnost i Kr unskog savet a. Funkci j a Savet a t r aj al a bi t ol i ko ko-
liko t o budu iziskivali ml adost kral j a i bezbcdnos i zeml j e Pr edst avni k Sr ba mogao bi da
bude Sl obodan Jovanovi , dr ugi poi pr eds edni k pui st i ke vl ade, pr eds t avni k Hr vat a Maek
ili ban Subai (s t i m t o bi Maek u t om sl uaj u pr euzeo f unkci j u bana Banovi ne Hr vat ske) ,
a Kul ovec pr edst avni k Sl ovenaca.
2) Pr avosl avna cr kva mor a se depol i t i zi rat i i ne moe se dozvol i t i da se poj edi ni nj eni
pr edst avni ci akt i vno me aj u u pol i t i ku Ist o t ako mor a se odgovar aj ui m me r a ma onemo-
guiti vojsci da se ubudu e mea u pol i t i ku. Zato, por ed mi ni st r a voj ske, t r eba obr azovat i
Savet na r odne odbr a ne od pol i t i ara, ukol i ko se r es or Mi ni st ar st va voj ske ne bi moga o po-
veriti nekoj gr a a ns koj pol i t i koj l i nost i . Si movi mor a s veanom i zj avom pot vr di t i i u pu-
noj mer i pri znat i Spor azum od 26. avgust a 19.39. godi ne, s t i m da i kr al j tu pot vr du i zri i t o
odobr i i sa nj om se saglasi.
3) Vl ada mor a odma h dat i sveanu izjavu da u pot punos t i pr i znaj e pr i s t upanj e Jugos-
lavije Tr oj nom pakl u i da e pol i t i ku t oga pakt a voditi u s vakom pogl edu.
Tom pr i l i kom Kout i j e pr edoi o Si movi u da bi se Maek. ako se ne i s pune pr ednj i
uslovi, odma h zvani no obr at i o Nemakoj za zat i t u i u t ome bi se sl uaj u pos t ar ao za r ed
i mi r u Hr va t s koj . "
Maek je jo 27. mana preko svojih ljudi stupio u vezu sa nemakim kon-
zulom Frojndom u Zagrebu (Freundt Alfred), a sa Kvaternikom se saglasio da se
u spoljnoj politici treba osloniti na Nemaki Rajh. ( Podvukao V.T.). Ali. on ni
tada, kao ni rani j e, nije bio s pr eman da ot vor eno istupi i da progl asi samos-
t al nu dravu Hrvat sku, jer nije bi o si guran d a j e rat i zmeu Nemake i Jugos-
lavije nei zbean. a za takav kr upan poduhvat t r ebal a mu je i Hi t l erova garan-
cija, j er mu garanci j a Froj nda, nemakog konzul a u Zagrebu, nije bila sigur-
na. '
8
Zato je odl ui o da zauzme rezervi san stav dok se si t uaci j a ne razbistri
i dok se ne vide j asni znaci j ugosl ovensko-nemaki h odnosa. Takva koncep-
cija ga je nemi nov no t eral a da u t oku kri t i ni h mar t ovski h i apri l ski h dana
pregovara i sa Nemci ma, i sa Si movi em, i sa f r ankovci ma, odnos no ustaa-
ma. Ovih dana j e na njega vren pri t i sak nar oi t o sa nemake st r ane, f r anko-
vaca i ust aa da odus t ane od pr egovor a sa Beogr adom, da odma h progl asi
NDH i trai nemaku zatitu. Froj nd kae da se iz Maekovi h izjava vidi da
j e neodl uan i da mu se ini da se on (Maek) podj ednako t rudi da odri mi r
s Nemakom i da sauva Jugosl avi j u. '
9
Zat o je oi t o r azoar ao i des no kri l o
HSS, j er je ono nast oj al o da i znudi pr eki d s Beogr adom, a bi l o je s pr e mno da
to po pot r ebi ui ni i iza l ea svog pr edsedni ka.
Uvee 1. apri l a sluba Abvera u Beogr adu por ui l a je u Berl i n d a j e Sel j aka zat i t a
u Maekovo i me. ali bez nj egovog ovl aenj a, nar edi l a svoj i m pr i padni ci ma, da se oni koji
su pozvani u j ugosl ovensku voj sku sut r adan i pr ekos ut r a ne j avl j aj u . . . Sve dobr e Hr vat e
naj vi e zabr i nj ava mogunos t da Nemaka moda eli sar ai vat i s a mo s Maekom. dok
st varni pol oaj zaht eva da se pomi l j a i na r e enj e bez Maeka.
2 0
Posle 27. mar t a nemaka vlada je u svom pl anu za pol i t i ko razbijanje Ju-
goslavije u prvom redu raunal a na dr Maeka, za razliku od italijanske vlade
koja je poklanjala najvie panje dr Paveliu i frankovci ma. Tom prilikom je
Hitler napomenuo maar skom poslaniku Stojajiu kako bi Hrvat ska mogla
doci . . . u izvjesnu vezu s maar skom dravom" i da bi se Hrv at skoj mogla
dati neka aut onomi j a.
2
' Pot o ovaj nej asni pl an nije ost varen, vl ada Treeg
Raj ha se odl ui l a
da poku a za svoj pl an pr i dobi t i Vl at ka Maeka. pr eds j edni ka . Hr vat ske sel j ake
st r anke' , kao naj podes ni j eg ovj eka da progl asi odcj epl j enj e Banovi ne Hr vat s ke od Beogra-
da. . . U me u n a r o d n o p r a v n o m pogl edu event ual ni Maekov pr i st anak na s pome nut i nje-
maki pl an odcj epl j enj a Banovi ne Hr vat s ke mogao bi se moda t umai t i ak i kao meu-
na r odnopr a vno dozvol j ena pomo Tr eeg Raj ha . podj ar ml j eni m Hr vat i ma' za pr avi l no rje-
enj e hr vat s kog pi t a nj a . . . S obzi r om na Hr vat sku sel j aku s t r anku vl ada Tr eeg Raj ha ra-
unal a j e da bi s Maekovi m pr i s t ankom dobi l a podr ku i si gur nost na i t avom podr uj u
Banovi ne Hr vat s ke i od l anst va HSS, koj a j e bila u Kral j evi ni Jugosl avi j i ne s a mo br oj na,
nego i pol i t i ki veoma znaaj na. . . No, osi m t oga, za vl adu Raj ha bila j e od pos ebnog zna-
enj a i i nj eni ca, da bi pr i s t anak Maeka omogui o da za svoj e voj no-pol i t i ke ci l j eve isko-
risti i odr e de Maekove na or u a ne Hr vat ske sel j ake zat i t e.
22
O inicijativi za pr egovor e od st r ane Maeka ili od st r ane Nemake raz-
liito se govori l o. Maek je ner ado govori o, a jo manj e pi sao o svojim kon-
t akt i ma s eks ponent i ma nemakog Raj ha u dani ma pr ed sam or uani napad
na Jugosl avi j u.
23
Tako bi i zgl edal o kao da j e i ni ci j at i va za pr egovor e s Maekom pot ekl a zai st a od nje-
make st r ane. Meut i m, dr ugi dokume nt a r ni podaci r azot kr i vaj u dr uki j e s t anj e i pokazuj u
da j e ove pr egovor e zapoeo - s am Maek. To se vidi i z j edne zabi l j eke efa nj emakog ure-
da za i nost r anst vo. odnos no Abver a pr e ma zabi l j eci admi r al a Kanar i sa ( Canar i s Wi l chel m
O. L) d a j e Maek 27. ma n a 1941. zamol i o vl adu Raj ha za obavj e t enj e o nj e ma kom st avu
pr e ma beogr ads koj vladi, t e da e Maek shodno t ome odr edi t i svoj e dr anj e pr e ma Beog-
r adu.
2 4
Pr ema j ednom dr ugom dokument u i z istog izvora ( I nost r ano odj el j enj e
Abvera) od 29. mar t a 1941. proizilazi, kako Maek j o uvijek eka nj emaki
odgovor na nj egovo pi t anj e o stavu Nj emake pr ema novoj j ugosl avenskoj
vladi, j er - pr ema t om akt u - on se eli osi gurat i na svi ma st r anama.
2 5
Ist oga da na j e i Er nes t Ver man ( Woer mann) . dravni pods ekr et ar u nj e ma kom Mi-
ni st ar st vu vanj ski h posl ova, obavi j est i o kapet ana Leopol da Bi r kner a i z Abver ovog odj el a za
i nost r anst vo. kako na Maekovo t r a e nj e . . . j o ni j e done s e na odl uka, ali e ona usl i j edi t i
moda u t oku dana nj eg dana. . .
2
*
Nemaka vlada j e sa vie st r ana dobi j al a Maekove ponude za posr edo-
vanj e. Ona j e saznal a da se Maek saglasio da Sut ej ost ane u vladi s amo pod
usl ovi ma ako Si movi eva vl ada pr odui spol j nu pol i t i ku pr et hodne vlade. A
Maek i pak nije ht eo da pot puno r aski ne sa Si movi evom vl adom i da se vee
za Nemce ili ust ae, j er se - kako je i sam izjavio nekol i ko dana kasni j e slo-
vakom posl ani ku - pl ai o da bi t i me pr ouzr okovao represal i j e Sr ba i napad
na Hrvat sku. On je 1. apri l a r ekao Mal et keu (Malletke Wal t her) opunomo-
eni ku nemakog Mi ni st arst va i nost r ani h poslova, da e mor at i da ide u
Beograd i ue u vladu, j er j e t o j edi ni nai n da spase Hrvat e. Sr pske t r upe idu
u Hrvat sku, onemoguuj ui nj egovoj Sel j akoj atiti da se pobuni prot i v
Beogr ada i nj emu da or gani zuj e nezavi snu dr avu. . . On mor a ii u vladu da
bi sprei o kr vopr ol i e i zmeu Sr ba i Hrvat a. Zat o je izbegao di skusi j u o sa-
most al noj Hrvat skoj , izjavljujui da e ost at i sa Sr bi ma ako Troj ni pakt osta-
ne na snazi i ako Jugosl avi j a bude dal a pot puno zadovol j enj e Nemakom Raj-
hu.
27
Do 27. mar t a Hi t l er j o nije bi o f or mi r ao j asnu pol i t i ku liniju u odnosu
na Hrvat sku. Tek kasni j e doao j e na i dej u da se stvori f or mal no samost al na,
a u stvari vazalna drava sa gr ani cama to dal j e pr ema i st oku. Rani j e obez-
beeni kont akt i sa Maekom i vodst vom HSS, a i s f r ankovci ma i st ovr emeno,
davali su puno nade Tr eem Raj hu u ost var enj u ove zamislim, r aunaj ui da
e u svim ovi m pol i t i ki m kombi naci j ama imati osi gur an osl onac na Maeka
i HSS.
Hi t l er je bio izrazito protiv ut i caj a Italije; cilj mu je bi o da pomou Ne-
zavisne Drave Hrvat ske (NDH) stvori br anu koja bi zadral a i t al i j ansko pro-
di r anj e na Bal kan. Zat o j e teio da na el o t e nove hr vat ske drave doe Ma-
ek i Kvat erni k, a ne Paveli, koga je s mat r ao i t al i j anski m ovekom.
Vet od pr vog dogovor a Hi t l er a i Musol i ni j a o poduzi manj u napada na Jugosl avi j u.
27. ouj ka, bila je nami j enj ena u t om pl anu i odr e de na ul oga Pavel i u i u s t a a ma . . . Mu-
sol i ni j eva izjava u pi smu Hi t l eru. 28. ouj ka, da t r eba r aunat i s Pavel i cem kao pr eds t avni -
kom . separ at i st i ki h t endenci j a kod Hr vat a . nedvoj beno je ukazi val a . . da je Musol i ni . u
tenji da Italija zauzme t o vr e pozi ci j e na podr uj u Jugosl avi j e, ozbi l j no r a una o s Pa-
vel i cem kao svoj i m e ks pone nt om, pr eko koj ega bi se mogao ma ks i ma l no real i zi rat i ekspan-
zi oni st i ki pl an u odnos u na Hr vat sku, i da se Musol i ni boj ao i s umnj a o da i t al i j anski in-
t eresi mogu bili pot i snut i od Ni j emaca u ovom pr os t or u, koji j e pr e ma nael nom s por a z umu
ul azi o u i t al i j ansku i nt er es nu s f e r u. . Paveliu j e odma h da no do znanj a da e mu Tal i j ani
omogui t i da s us t a ama iz Italije doe u Zagr eb i pr euzme vlast . . Os novno je bi l o pi t anj e
pr i poj enj a Dal maci j e. . . Sam Paveli j e vie nagl aavao pi t anj e us pos t ave t al i j ansko- hr vat s-
ke per s onal ne uni j e. . .
Po s vemu sudei Ni j emci nisu vec u s a mom poet ku imali j asan i konkr e t a n pl an
u pogl edu Hr vat ske, za razl i ku od Tal i j ana. Zbog l oga su zast upal i s a mo nael o da t r eba dat i
podr ku separ at i st i ki m t endenci j ama u Hr vat s koj To je bi l o i s t aknut o i u poz na t om Hit-
l erovu . Pl anu 25', o na pa du na Jugosl avi j u, a t a koe r i u Smj e r ni c a ma za nj emaku pr opa-
gandu prot i v Jugosl avi j e. L' nj i ma se l ei t e post avl j a na pol r ebu pr opa ga nde u Jugosl avi j i
o s t var anj u . Samost al ne Hr vat ske' , koia je bila us ko povezana. . s r a una nj e m na Mae-
ka
Veze Maeka sa nemaki m pr egovar ai ma pot vr uj u se razni m doku-
ment i ma. On j e uskor o posl e dravnog udar a st upi o u kont akt sa nemaki m
novi nar om Ot om Mi t el hamer om i u razgovori ma sa nj i m se i nt er esovao da
li se mi mo sl ubeni h kanal a moe upi t at i Berlin kakvo e dr anj e zauzeti vla-
da Raj ha u pogl edu pri znanj a Si movi eve vlade. On je t om pri l i kom ovom no-
vi naru izjav io da jo nije si guran da li e pri hvat i t i ponueni mu pol oaj po-
t pr edsedni ka u toj vladi, j er njegovi mi ni st ri (Sutej. Tor bar , Smol j an i Andres)
uest vuj u u nj oj s amo pod usl ovom ako nova vlada pr i hvat a pr i st upanj e Ju-
goslavije Tr oj nom pakt u.
2 9
Meut i m, Maek j e na ovo pi t anj e pr eko nema-
kog konzul at a dobi o neodr een odgovor vlade Rajha, t ako da ni posl e t oga
nije bio nai st o da li e Nemci napast i Jugosl avi j u ili ne. Nemaki konzul u
Zagrebu Froj nd je 27. mar t a javio Berl i nu o Kout i evoj izjavi da e st ano-
vite HSS pr ema novoj vladi biti u zavisnosti od stava Nemake.
3 0
Kad j e speci j al ni izaslanik ne ma ke vl ade in. Derfl er ( Der f f l er Mi chael koji j e pr e 27.
mar i a posei i o kneza Pavla) 28. ma r t a pos et i o i svog st ar og poznani ka dr Maeka. Maek ga
j e mol i o da se ne ma ko nas t upanj e - ako doe do r at a - ne vri pr eko Hr vat s ke da ne bi
l r pel a, - vet u pr a vt u Drine, i izjavio da ce nova vl ada kroz nekol i ko da na mor at i ot i i , a
kad on ude u kabi net , nast oj ae da ga razbi j e Sem toga zamolio je ini Derflera da mu nema-
ka vlada dade instrukcije radi zauzimanja definitivnog stava prema dogaajima u Beogradu. O
t oj mol bi | c i si oga da na nael ni k IV odel j enj a obavest i o Mi ni st ar st vo i nost r ani h posl ova Raj-
ha.
3
' Por ed navedenog. Maek j e r ekao Der f l er u -Za Hr vat e bi bilo os obi t o mu n o kada bi
u Jugoslav iju umar i r al e i t al i j anske et e-
3J
Meut i m, Br i t anski gener al ni konzul Rap ( Rapp
Thomas C.) je 28 mat ta pi sao iz Zagr eba o spremnosti Maeka da se Hrvati bore zajedno su
Srbima.
Ver uj em da j e s t var no Mackov o gl edi t e da ce se. ukol i ko Srbi ele da se bor e r adi
odbr a ne Jugoslav i je, i Hrval i bori t i s mirna Rap na pomi nj e da je Maek odbi o da ode u Be
na pot pi si vanj e pakt a s Neme ima. zat o t o se pl ai o nes pr emnos t i Jugosl avi j e i nenakl onos t i
mnogi h Hr vat a pr e ma r al u Rap pie - Hr val i nisu odgovor ni za bankr ot s t vo s r ps kog poli-
t i kog ivota, pr ouz r okova no dvei na deceni j ama neobuzdane kor upci j e, t er or a i kr aj nj e rav-
nodunost i . pa je ol ud oi t o nepr avi no, kao god i nepol i t i ki , bacal i na njih kri vi cu za sa-
da nj u kri zu.
33
Kad je nael ni k IV odseka Politikog odel j enj a Mi ni st arst va i nost r ani h
posl ova Raj ha 29. mar t a posl ao izvetaj da mu j e Maek podneo mol bu da mu
nemaka vlada prui pot r ebna ovl at enj a radi zauzi manj a defi ni t i vnog stava
pr ema Beogr adu
3 4
, toga istoga dana j e Komanda spl i t skog garni zona poslala
izvetaj nael ni ku Gl avnog gener al t aba o namer i prvaka Maekove st r anke
da odl ue da nar od ne uest vuj e u event ual nom rat u.
35
Ali kad je fon Her en 30. mar t a napust i o Beograd sa nemaki m dravlja-
ni ma, Maeku j e izgledalo da e se j ugosl ovensko- namaki odnosi t eko ure-
diti mi r ni m put em. Pored toga, Subai je toga dana, po povr at ku u Zagreb,
izjavio da se drava vie ne moe odrat i
36
i nar edi o da se zatvori zagreba-
ki Univerzitet da bi se sprei l e nove demonst r aci j e (koje su organi zoval i ko-
muni st i , od kojih j e znat an br oj bio uhapen) . On t akoe nije ht eo da spro-
vede odl uku viade o r asput anj u koncent r aci oni h logora na t eri t ori j i Bano-
vine Hrvat ske, niti da pust i pol i t i ke osueni ke iz zat vora. Nasupr ot t ome, iz-
javio je da se Nemci iz Raj ha i maj u osj eat i si gurni m u Hr vat skoj kao kod
svoje kue i da e Nemci i Hrvati ostati uvek kao dobr i susj edi i biti me-
us obno vrst o povezani .
37
Derfl er je 30. mar t a u Berl i nu dobi o i nst rukci j e da kae Maeku da jo
nema ni kakvog obavet enj a i da na Maeka ostavi utisak da e i mat i net o da
mu kae docni j e.
38
Pr ema Derfl erovi m rei ma, Maek j e bi o pot puno psi hi ki
sl oml j en kad je iz ovog odgovor a vi deo da mu se nee pruiti ni kakva po-
mo.
3 9
Ri bent r op j e 31. mar t a saopt i o gener al nom konzul u Fr oj ndu d a j e Der-
fl er 29. mar t a bio u Mi ni st arst vu i nost r ani h posl ova i da je namer avao da se
sut r adan vrati u Zagreb. Reeno mu j e s amo t o da moe obavest i t i Maeka
da emo mu se javiti.
40
Ri bent r op je 31. mart a, ver ovat no posl e razgovora s Hi t l erom, t akoe
pr eko konzul at a u Zagrebu, r adi o- t el egr amom dost avi o ovu por uku:
Mol i mo da saopt i t e dr Maeku na nai n koji vam bude i zgl edao podesan, ali koji
i pak mor a biti s t r ogo pover l j i vog kar akt er a, u odgovor na nj egove zaht eve, koji su na m stigli
razliitim put evi ma. a koj i ma j e t rai o nae mi l j enj e, sl edee: Neodl ono odvr a a mo nj ega
i sve ost al e hr vat s ke voe da u ma kom obl i ku s ar aui u sa da na nj om be ogr a ds kom vl adom
Nar avno da davanj e ovakvog savet a sa nae s t r ane valja da os t ane u naj st r oi j oj di skreci j i
Ako bi pos t upi o po na em savet u. eleli bi s mo da os t a ne mo s nj i m u vezi koj u i on sa svoj e
st r a l e mor a obczbedi t i odr ei vanj em podes ni h pos r edni ka.
4
'
I dr ugom t el egr amu se kae da se Maeku i dr ugi m hrvat ski m voama
saopt i
da u okvi r u novog por et ka pr edvi amo s amos t al nu Hr vat sku ako Jugosl avi j a pr opad-
ne zbog svoj i h gr eaka. Hr vat s ke vode ce naj vi e pr i donel i os t var enj u t og cilja, ako se uzdr e
od bilo kakve s ar adnj e s Beogr adom.
4 2
I nt er esant no j e d a j e nemako Mi ni st arst vo i nost r ani h posl ova trailo da
bude odmah obavet avano o svim pol i t i ki m odl ukama hrvat ski h voa, kao
i o mest u gde se nalaze u svakom t r enut ku.
4 3
Navedena pr epor uka dost avl j ena je i nemakom posl anst vu u Beogradu,
da bi se Maek bl agovr emeno obavest i o ukol i ko je ve t amo. Da ne bi otkrili
svoje namer e, Nemci su Maeku j edi no predloili aut onomnu Hrvat sku u ok-
viru Jugosl avi j e i izrazili elju da saznaj u kakvo bi dr anj e on zauzeo u t akvoj
situaciji. Na ovu ponudu Maek je izjavio d a j e on za aut onomi j u Hrvat ske u
okvi ru Jugosl avi j e sa vei m ovl acenj i ma, s tim to bi t r ebal o izvriti izvesne
kor ekt ur e, odnos no t er i t or i j al ne isprav ke u Bosni, i f or mi r at i j edno pos ebno
hr vat sko mi ni st ar st vo u cent r al noj vladi. Meut i m, na inicijativu dr Maeka,
vodst vo HSS, s por azumno sa ust aama, odr al o je 31. mar t a 1941. konf er en-
ciju pr eko 60 nar odni h posl ani ka HSS u pr ost or i j ama Gos podar s ke sloge u
Zagrebu. Na ovoj konferenci j i , koj oj su pri sust voval i ust aki prvaci u zemlji
i predst avni ci vlasti Banovi ne Hrvat ske, donet a je odl uka da se od sila Oso-
vi ne trai da pri znaj u samost al nu hr vat sku dravu. Proklamacija koj a je do-
net a na ovoj konf er enci j i (u pr evodu s nemakog) glasi:
Za mi ni st r a i nos t r ani h posl ova Raj ha. Dost avl j a se t ekst pr okl amaci j e, iji pr evod za-
ht eva nar oi t u panj u.
Na s as t anku vel i kog del a posl ani ka i zas t upni ka vlasti Banovi ne Hr vat ske, zas t upni ka
hr vat ski h kul t ur ni h i e konoms ki h i nst i t uci j a i z svih i st ori j ski h kr aj eva Hr vat s ke bez razl i ke
na pol i t i ku pr i padnos t , odr anog u Zagr ebu 31. mar t a 1941. godi ne, i zl oena je pol i t i ka si-
t uaci j a i pol oaj hr vat skog na r oda u okvi r u Jugosl avi j e posl e dr avnog pua u Beogr adu 27.
mar t a i j e dnodu no donet a sl edea rezol uci j a:
Da hr vat ski nar od posl e ovi h dogaaj a ne moe vie ver ovat i da mu j e u Jugosl avi j i
mogu mi r an ivot i naci onal ni razvitak, da kod s r ps kog nar oda post oj i vr st a volja da Ju-
gosl avi j a ue u r at pr ot i v Nemake. dok hr vat ski nar od eli mi r i s ar adnj u sa ne ma ki m na-
r odom i s mat r a da j e sr pski nar od prot i v novog por et ka u Evropi , - dok hr vat ski na r od i ma
r azumevanj a i eli j edan novi i pravi ni j i por edak u Evropi ; da se pr edst avni ci s r ps kog na-
r oda nal aze u sl ubi engl eske pol i t i ke koj a i i z sopst veni h i nt er esa svi m si l ama radi na t ome
da na Bal kanu izazove nemi r , ner ed i rat, dok hr vat ski nar od ne eli da slui i nt er esi ma En-
gl eske, koj a j e uvek podr aval a hegemoni j u Sr ba nad Hr vat i ma.
4 4
Dalje se konst at uj e da hrvat ski nar od ve vekovi ma i ma pol i t i ke, kul t ur-
ne i ekonoms ke veze sa nemaki m nar odom; da je hrv at ski nar od vekovi ma
vodi o svoj politiki vlastiti ivot i da nije ni kada pr i znao sr psku vlast u hrvat s-
kim kr aj evi ma koj a j e bila namet nut a od st r ane zapadni h demokr at i j a; da i-
tav hrvat ski nar od j ednodu no eli da ponovo uspost avi svoju dravu; da u
hr vat skom nar odu post oj i vrst a vera i nada da, pri ost var enj u s l obodne i ne-
zavisne drave hrvat ske, moe da r auna na punu podr ku Nemake. koj a j e
kao rat ni cilj pr okl amoval a - da svakom nar odu u Evropi omogui sl obodan
naci onal ni razvoj i pr osper i t et . Na kraj u donet a je sl edea rezol uci j a:
I Jugosl avi j a je pr est al a da post oj i .
St var a se s l obodna Hr vat s ka dr ava u svoj i m i st or i j ski m i et nogr af s ki m gr ani cama, uk-
l j uuj ui t u Pr ekomur j e, Meumur j e, Sl avoni j u. Dal maci j u. Bosnu i Her cegovi nu i hr vat ski
deo Voj vodi ne.
II Do dono e nj a ust ava ( odnos no zakona dr avne vlasti) i zvrnu i zakonodavnu vlast
vri e nova hr vat s ka naci onal na vl ada sa sedi t em u Zagr ebu.
III Dost avl j aj ui ovu odl uku vladi Raj ha. hr vat ski pr edst avni ci mol e vl adu Raj ha da iz-
dej st vuj e pr i znanj e hr vat s ke dr ave od s t r ane sila Osovi ne.
IV Radi obezbeenj a samost al nost i i nezavi snost i novos t vor ene hr vat s ke dr ave pr ed-
st avni ci hr vat skog nar oda, u i me i t avog hr vat skog nar oda, mol e vl adu Raj ha za ne pos r e dnu
zat i t u i pomo.
U gl avnom gr adu Zagr ebu. 31 mar t a 1941 godi ne.
Sl ede i mena opunomo e ni h posl ani ka Skupt i ne, koj a su u pr o l om t el egr amu nazna-
ena.
152933
Vezenmaj er
Fr oj nd.
4 5
Pr ema nemakoj dokument aci j i ova pr okl amaci j a i rezol uci j a hr vat ski h
pr edst avni ka dost avl j ena je Berl i nu tek 5. apri l a.
46
Meut i m, iz j edne depe e
iz Berl i na od 1. apri l a vidi se da su ovi dokument i dost avl j eni istog dana tj.
31. mar t a, j er ta depea glasi: Odbrambena sluba Zagreba javlja 31. Ill 1941.
u 18,30 asova Nemaka vlada je sa zadovoljstvom primila k znanju sadraj
molbe i preporuuje tesnu saradnju sa Kvaternikom.*
7
Raj hsl aj t er Rozenberg ( Rosenber g Alfred) je po Hi t l erovom nar eenj u 1.
apri l a uput i o Mal et kea u Zagreb da pr egovar a sa Maekom. Pr ema Rozen-
ber govom pl anu, Mal et ke je t r ebal o u pr egovor i ma sa Maekom da ispita mo-
gunost dva reenj a: prvo, da Maek, u svojstvu pot pr eds edni ka jugosloven-
ske vlade, pozove Nemce da i nt erveni u voj nom silom u Jugoslaviji - radi us-
post avl j anj a st anj a pr e obar anj a vlade Cvet kovi -Maek. Ako bi Maek uput i o
ovako f or mul i sani i obrazl oeni zahtev Berl i nu, onda bi Trei Rajh i mao op-
r avdanj e za okupaci j u Jugosl avi j e. Time bi se spr ei o ut i caj Italije, a Vermaht
bi okupi r ao Jugoslaviju i pr et vor i o je u vazala. Drugo, ako Maek ne bi pri st ao
na ovo prvo r eenj e - da se spr ovede pr ogl aenj e nezavi sne Hrvat ske na elu
sa Maekom (a ne sa Paveliem), s tim da u ovako pr ogl aenu Nezavisnu Hr
vatsku udu nernake t r upe kao oslobodioci i da se ot ri ca voj ne akci j e us-
meri prot i v srpskog del a drave (Slovenija bi se okupi r al a i pri poj i l a Tr eem
Rajhu), a Mae kova Nezavisna Hrvatska vee za Berlin. Ti me bi se onemo-
guilo da se u nj oj uvrst i italijanski ut i caj .
48
Poto Mal et ke nije i mao ovl aenj a za konane pregovore, Ri bent r op j e
1. apri l a 1941. izvestio konzul at u Zagrebu da e se Mal et ke i Vezenhaj mer
( Veesenhei mer ) uput i t i u Zagreb kao predst avni ci Rajha, a Vezenmaj er (Vee-
senmaver Edmund) , kao poverl j i va linost gospodi na mi ni st r a i nost rani h po-
slova Rajha. Konzulat je o ovome obavest i o Maeka, a tih dana su i posred-
nici konzul at a ataei za t ampu Oto Mi t el hamer ( Mi t t el hammer Oto) i Kop
(ili Kob) bili u st al nom kont akt u sa Maekom.
4 9
No, sam Maek je ner ado go-
vorio, a j o man je pi sao o svojim kont akt i ma s eks ponent i ma nj emakog Raj-
ha u dani ma pred sam oruani napad na Jugosl avi j u. Ipak je u svom memoar -
skom dj el u In the Struggle for Freedom dao j ednu, dost a krt u sliku o t ome
dogaaj u. On pie da ga je oko 28. mar t a 1941. posj et i o Oto Mi t l l hamer, do-
pisnik nj emake novi nske agencije, izruivi mu por uku nj emakog minist-
ra vanj ski h posl ova J. Rib ent r opa neka se - dri dal j e od Beograda.
50
Dakle, u Berl i nu je dogovor eno da Mal et ke i Ri bent r opov opunomoeni k
Vezenmaj er ot put uj u u Zagreb da t amo sondi r aj u si t uaci j u i da naj pr e poku-
aju da pri dobi j u Maeka za neogr ani enu sar adnj u sa Nemakom. Vezenma-
jer je opi san kao Voa udar ne j edi ni ce u Fi rerovi m di pl omat ski m rat ovi ma
i ovek koji st vara i rui v lade. Zat o je i sada dobi o t ako del i kat an zadat ak.
(Na procesu u Wilhelmstrasse u spisima ameri ke opt ube Vezenmaj er je iz-
javio: Slali su me uvek t amo gde je bilo vrue.
51
Di rekt or Politikog odel j enj a nemakog Mi ni st arst va i nost r ani h posl ova
Emil Rintelen je 1. apri l a depe om obavest i o Fr oj nda da su . . . radi povezi-
vanj a s mer odavni m hrvat ski m os obama iz Berl i na u Zagreb upueni Valter
Maletke, ef odel j enj a za evropski Jugoi st ok u Spol j nopol i t i kom ur edu Na-
ci onal soci j al i st i ke part i j e i Edmund Vezenmaj er SS s t andar t er f hr er kao
posebni izaslanik nemakog mi ni st ra i nost r ani h poslova.
52
A ef Politikog
odel j enj a nemakog Mi ni st arst va i nost r ani h posl ova je 1. apri l a t rai o od kon-
zula u Zagrebu da st al no alje i nf or maci j e o akci j ama hrvat ski h voa i oba-
vestio ga da su Mal et ke i Vezenmaj er poslati u Zagreb da st upe u vezu sa vo-
dei m Hrvat i ma.
5 3
Maletke, opunomoeni k nemakog Mi ni st arst va i nost r ani h poslova, zva-
ni no je 1. apri l a 1941. godi ne obavest i o Maeka da Nemaka eli nezavi snu
Hrvat sku. Iako je ova vest pogoral a Maekov poloaj, on je r ekao da e mo-
rati da ide u Beograd i ue u vl adu. U meuvr emenu j ugosl ovenska vlada mu
je ponudi l a da e i jo dve linosti, ija i mena nisu pomenut a obrazovat i
aut or i t at i vnu v ladu sa kr al j em na el u kao fi gurom. Mal et ke je. l askaj ui Ma-
eku i uveravaj ui ga kako je Nemaka za sl obodnu i nezavi snu Hr vat sku, tvr-
di o da Simovieva vlada nije po volji Nemakoj i da se ni kome i nj oj ne moe
verovati. Apel ovao je na Maeka da se vrati u svoje skrovite, da eka na
akciju Nemake i ne put uj e u Beograd. Maek je ponovi o da mora ii u Si-
movi evu vl adu da bi spr ei o kr vopr ol i e i zmeu Hrvat a i Srba. On je bio
uveren da e pos t epeno dobi t i aut onomi j u za Hr vat sku i ust anovi t i r edovne
odnose sa Nemakom i Italijom, da e nat eral i j ugosl ovensku vl adu da se iz-
jasni u pri l og Tr oj nog pakt a i dat i sat i sfakci j u koj om e Nemaka biti zado-
voljna. Meut i m, kad se uveri o d a j e Maek defi ni t i vno odl ui o da ide u Beog-
rad, Mal et ke ga j e mol i o da ne pr eduzi ma ni kakve kor ake dok ne dobi j e
odobr enj e iz Berl i na. Maek je to obeao.
54
O svoj oj ulozi sam Mal et ke kae (izvodno):
Prvog apr i l a dal a su mi dva naloga;
1) Mi ni st ar Raj ha mi je nar edi o da na Maeka ut i em da uspost avi s l obodnu i nezavis-
nu Hr vat sku, s tim da se negde po\ ue (u neko skr ovi t e) i saeka dogaal e koji t e nast upi t i ,
i saopt i o mi da j o tri ili et i ri linosti del aj u u Zagr ebu u vezi r azni h upul st ava.
2) Raj hsl aj t er Rozenber g mi j e r ekao da na Maeka ut i em da pokr e ne akci j u na us-
post avl j anj u nezavi s ne i s l obodne Hr vat s ke i da odma h s a mnom poal j e z.a Berl i n j ednog za-
s t upni ka ( pos r edni ka) .
Istog dana. 1. apri l a, kada sam pr i mi o por uku ponovo sam u 15 asova mol i o Maeka
da ni kako ne put uj e u Beogr ad Maek se kol ebao, a bi o je i opt e r e e n r azni m pos e t a ma ve-
likog br oj a lica koj a su se pr edst avl j al a kao posr edni ci i poverl j i va lica gl avni h pos r edni ka
i pr enosi l a mu r azna obe a nj a od Nemake, ali u vrlo nei zvesnoj l or mi . Uvee 2. apr i l a po-
set i o ga j e j edan gospodi n i z Mi ni st ar st va spol j ni h posl ova koji mu j e zvani no s aop t i o da
je nezavi sna Hr vat ska vrlo poel j na. Pol o mi je Derfl cr saopt i o ovo op t e st anj e st var i i da
Maek vie ne moe da odugovl ai dono enj e odl uke za odl azak u Beogr ad, odl ui o sam da
odma h pr egovar am sa nj i m . . Moj pr e dhodni plan da se naj pr e dogovor i m sa naj bl i i m li-
nost i ma koj e i maj u veliki ut i caj na Maeka, mor a o sain da odbaci m, po l o j e bi o zadnj i as.
a dve od nj i h bile su van Za gr e ba . . . Sma t r a o sam da Maek nee da se ukl j ui u vl adu a da
pr e t hodno j o j e dnom ne doe u kont akt s amnom. Maek me j e zamol i o da event ual no po-
em s nj i m u Beogr ad. To sam odbi o pod i zgovorom da e Maek po svom dol as ku u Beog-
rad biti l i em s l obode i da r adi na svoj u r uku.
Uvee sam r azgovar ao j o i sa mi ni s t r om Koul i cem i. . . zamol i o ga da pods et i Maeka
da u Beogr adu ne pr eduzi ma ni kakve kor ake, a da pr e t hodno ne dobi j e sagl asnost Berl i na.
Kout i j e ovo ur adi o, o emu me j e nakon dva dana i obavest i o.
Da sam bi o ovl aen da mu pr e ne s e m odl uku da ne ma ke t r upe sl oj e s pr e mne na gra-
nici da mu pomognu. Maek bi svakako odus t a o od put a Moja ovl acenj a ni su ila t ako da-
leko. l ako da on na moj a ubei vanj a nije gl edao kao na vr st o j emst vo da e Nemci st upi t i
u akci j u.
55
Iz Fr oj ndove depee nemakom Mi ni st arst vu i nost r ani h posl ova (od 1.
apri l a 1941.) proizilazi da mu je Maek javio kako je u Beograd posl ao pred-
st avni ka HSS A. Kout i a da obavest i Si movi a o usl ovi ma za nj egovo (Ma-
e k o v o - pr i m. V.T.) l i no sudel ovanj e u vladi. >Frojnd podvl ai pri t ome. da
mu je Maek obeao naj st rou t aj nost za podj el j eni mu savjet, te da je za po-
sr edni ka odr edi o Koutia. U Fr oj ndovoj depei t ano su navedeni uslovi
koje je Maek pr eko Kout i a post avi o Si movi u 30. mar t a.
5 6
Vodst vo pokr aj i ne t aj er ske je 1. apri l a dost avi l o nemakom mi ni st ar-
stvu i nost rani h posl ova sl edeu Maekovu por uku:
Ako Si movi eva vl ada ne pr i hvat i moj e uvj et e nego se -u Beogr adu pr obi j u pr ot i vne
t endenci j e, ri j e e i mat i Nj emaka On ce (Maek > u t om sl uaj u odmah sl ubeno od Nje-
make zatraili pomo.
5
'
General ni konzul Froj nd je 2. apri l a pre podne uput i o u kr at kom razma-
ku dva t el egr ama u Berlin:
Maek mi j e po pover l j i voj osobi , koju l i no poznaj em, por ui o da j e posl e j uer anj i h
savet ovanj a u t oku noi odl ui o da pr eki ne s Beogr adom Maek se boji da e u Zagr ebu
us kor o doi do voj nog pua. s ci l j em da voj ska pr e uz me vlast. Uveren j e da e, po t o sagle-
daj u nj egove namer e, nast oj at i da ga uh\ ; te. Rekao j e da j e hr vat s ka Zatita, naal ost , s a mo
dei i mi no naor uana, da su pouzdani pulit ija i del ovi a nda r me r i j e . . . da su i zdal a uput s t va
Ja nrvatski voji.iei u sl uaj u r at a svoje \. v tn| e podese pr ema prilikama-.**
Iz Fr oj ndove depee od 3. apri l a nemakom Mi ni st arst vu i nost r ani h po-
slova vidi se da se Kout i c rano danas vrat i o iz Beogr ada i da e izgleda
Beograd pri hvat i t i Maekove uvj et e.
59
Ist oga dana je general ni konzul u Za-
grebu izvestio Ri bent r opa da je Maek posl ao Kout i a u Beogr ad da bi Si-
movi pri hvat i o post avl j ene uslove i da Maek nast oj i da se odri mi r sa Ne-
makom.
6 0
Istina, on je kao j edan od usl ova za ulazak u Si movi evu vl adu za-
hl evao da se prui sat i sfakci j a Nemakoj . Kada uslovi budu pr i hvaeni ot pu-
t ovae u Beograd, j er e odande bol j e sluiti i nt er esi ma Raj ha.
6
'
U isto vr eme Nemci su u Zagrebu aktivirali svoje veze s r adi kal ni m hr-
vat ski m naci onal i st i ma. Vezenmaj er je 3. apri l a uj ut r o stigao u glavni grad Hr-
vatske. Istog dana razgovarao je s r adi kal no- naci onal ni m krugovi ma. Tada
jo ni je bila obj avl j ena Maekova izjav a za t ampu o nj egovom ul asku u vladu,
ali se Mal et keova misija kod Maeka ve bila izjalov ila. Radi kal ni naci onal i st i
isticali su da su nazvali vodu Sel j ake st r anke i zdaj ni kom, ali su ponovno
isticali da su nj i hove vlastite snage deci mi rane hapenj i ma, bekst vom i po-
zivima u vojsku. Poto gotovo uopt e nemaj u oruja, izjavili su da ne mogu
reski rat i da se akt i vno angauj u. Zat o smat r aj u da j e j edi no r eenj e da
Nemci umar i r aj u u zeml j u.
62
General ni konzul u Zagrebu je 3. apri l a traio od Ri bent r opa da se u Za-
gr eb hi t no poal j e pr opagandni mat eri j al da bi se t o vie pr odubi o jaz izme-
u Hrvat a i Srba.
63
A da bi poj aao pr ot i vsr psko raspol oenj e, nar oi t o da bi
naveo hrvat ske voj ni ke da dezert i raj u, nemaki General ni konzul at j e pri pre-
mao i akciju letcima. Predv i ena su dva razliita t ekst a. Deo l et aka bio je
namenj en ci vi l nom st anovni t v u, a drugi voj ni ci ma. Nemci su namer aval i da
bace letke pr e ul aska svojih et a, da bi izazvali ut i sak da su ih rast uri l i hrvats-
ki naci onal i st i .
64
Froj nd je t el egr amom br. 31 od 3 apri l a javio u Berlin d a j e
pr avovr emena akci j a s l et ci ma nuno pot r ebna. Smat r ao j e da j e isto t ako
pot r ebna i veta pr opaganda put em radi j a iz Rajha, kako bi se pospei o razvoj
koji, zbog Maekove suzdrljivosti, ni j e dosegao eljeni i nt enzi t et .
65
General ni konzul Froj nd je o t ome 4. apri l a napi sao Mi ni st arst vu inost-
rani h poslova:
Pri sast avl j anj u t ekst a os obi t o s mo pazili na t o da psi hol oki del uj e na ment al i t et Hr-
vata Hr vat ski ori gi nal ni t ekst mor a biti napi san j ezi kom koj i m se govori na hr vat s kom je-
zi nom podr uj u, i ne s me ni gde odavat i kar akt er pr evoda. '
6
U ovom t r aenj u izlaza iz si t uaci j e dolazi konano do raspl et a, koji je vrlo
kar akt er i st i an za kol ebl j i voga Maeka. On se napokon 3. apri l a 1941. godi ne
odl ui o za ulazak u vladu general a Si movi a, u koj oj e navodno radi t i na spa-
avanj u mi ra i - davanj u zadovol j t i ne nj emakom Raj hu. O t ome opi r no go-
viri Frojndova depea od 4. aprila 1941. nj emakom Ministarstvu vanjskih po-
slova.
67
O toj kol ebl j i vost i Hopt ner kae da je moguno da je Maek igrao dvost-
ruku igru pogaanja sa obadve sirane. Berlinom i Beogradom ( Podvukao V. T.).
Radei tako, on bi bi o s pr eman za svaku mogunost , ral ili mi r. Pro-ncmaki
pravac koji je zast upao kod Mal et kea, obezbei vao mu je si t uaci j u kod Nema-
ca i spas Hrvat ske, ako oni napadnu Jugoslaviju. U isto vreme, nj egovo pro-
nemako ukopavanj e mogl o bi znaiti i njegov napor da sprei nemaku in-
vaziju na svoju zeml j u. Samo j edan dan pr e nj egovog razgovora sa nemaki m
agent om, Sut ej mu je r ekao da su izgledi za mi r vrlo slabi. Ovo mi l j enj e ga
je, pi sao je Maek docni j e, opr edel i l o da se odl ui da ide u Beogr ad i ue u
Si movi evu vladu. Da je odbi o da ue u vl adu i zgl i dal o bi kao d a j e odob-
ravao Hi t l erovu pol i t i ku i pl anove, a on nije ht eo da se hrvat ski nar od nae-
na st rani Osovi ne ako bude rat a.
68
Sam Maek kae
Treeg apr i l a posl e podne, upr avo pr e nego Sto sam napus t i o Zagreb, speci j al ni izas-
lanik fon Ri bent r opa Mal et ke done o mi j e por uku da j e dol o \ r e me da se Hr vat s ka ot cepi
od Srbi j e. Nudili su mi ne ma ku pomo da se ovaj pr oj ekt ost vai i Odgovor i o sam da bi tak-
vo r azdvaj anj e bi l o mogu no j edi no r at ni m sredst v i ma i da sl oga neu da pr e duz i ma m t akvu
st var, Inae. bi o sam vr st o r een da upot r e bi m sve svoj e snage da i zhegnem rat Rekao s am
mu da t o pr enes e fon Ri bent r opu i da mu istov r e me no obj asni da ne ma pot r ebe da Nema-
ka ob| avi rat Jugosl avi j i , j er se. i por ed pr ogl aenj a kr al j evog punol et s t va i f or mi r anj a nove
vlade, ni t a ni j e i zmeni l o. . .
. . . Nast oj ao sam da ga ubedi m da ni ko. izuzev nekol i ko ml adi h vr ui h glava u Beog-
r adu. ne eli rat . To j e bila istina ako se mogl o verov ati Kout i evi m i Sut ej evi m i zvet aj i ma
o si t uaci j i u Beogr adu Mal et ke j e izrazio al j enj e t o nije us peo da pr obudi moj e i nt er eso-
vanj e za n| i hov pl an, ali j e p n s i a o da ce nadl eni m vl ast i ma pr enet i moj e mi l j enj e, da bi ob-
j avl j i vanj e r at a Jugosl avi j i bi l o a ps ur dna stvar.*
9
Maek je, nai me, toga dana po podne i mao sast anak s nemaki m ekspo-
nent om, Val t er om Mal et keom, iji j e posl j ednj i pokuaj da nagovori Maeka
na odcj epl j enj e Hr vat ske od Jugoslavi je. konano pr opao. Maek j e Mal et keu,
nai me, odgovori o:
I On kat egor i ki ot kl anj a svaku di skusi j u o s amos t al noj Vel i koj Hr vat skoj ; 2. Po-
jaat ce s r ps ku dobr u volju da se ponov i izjava o pr i hvat u Tr oj nog pakt a; 3. Maek je svj est an
toga. da Jugosl avi j a mor a dat i Nj emakom Raj hu zadovol j t i nu: 4 Maek ce ukol i ko j e Ber-
lin s tim s por azuman, pr edl oi t i vladi Srbi j e, da pr e uz me os obno pr egovor e s nj emaki m
Raj hom u cilju obnovl j enog pr i znanj a Troinoi; pakt a i i zvrenj e j edne i r oke sat i sfakci j e; 5.
Pored kral j a i maj u dvi j e os obe dobi t i tsuliucivu viast.o. Idej a o odv aj anj u Sl oveni j e ne dol azi
u obzi r za di skusi j u, a i st o t ako i o nj ezi noj di obi . . .
. Maek j e pot puno odbi o sve Mal et keove pr i govor e i poku aj e da na nj ut i e. On vje-
r uj e u svoj u mi si j u za odr avanj e mi ra i u svoj uspj eh, te mol i m obavj e t enj e da li je Ber l i n
sf Kj r azuman s nj egovom s pr emno u, kako j e navedeno, da on vodi pr e govor e . . .
70
ULAZAK DR MACEKA U SIMOVI EVU VLADI
Kad su Vezenmaier i Mal et ke uvee 3. apri l a doli u Maekov st an, gde ih je
doekao Batui, j edan od Maekov ih naj poverl j i vi j i h ljudi, Maek im je sa-
opt i o d a j e doneo odl uku da ot put uj e u Beograd i d a j e pri hvat i o pol oaj pod-
pr edsedni ka u Si movi evoj vladi. Takvu odl uku doneo j e posl e pr epodnev-
nog kont er i sanj a u Banski m dvor i ma u Zagrebu sa banom Subai em, glav-
nim s ekr et ar om HSS-a Kr nj evi em i pot pr eds edni kom st r anke Kout i em.
kada je Kout i podneo izvetaj o pr egovor i ma koj e je vodi o u Beogr adu. Pre
no to je iste veeri ot put ovao za Beograd, on je svojim l j udi ma dao uput st va
za pasiv nu rezi st enci j u, i ako je Hrvatski dnevni k pi sao da e se, ulazei u
Si movi evu vladu, akt i vno zaloiti da se por emeeni odnosi sa Nemakom
ponovo pobol j aj u.
71
Maekova izjava glasi:
Hr i cani n sam i sj eam se rijei Hri st ovi h Blaeni oni koji gr ade mi r . j er ce se sino-
vi ma Boijim nazvati Osj eam dunos t pr ema nar odu, koji mi ve deset godi na daj e po-
vj er enj e. da poku a m sve da mu s pas em mi r - t o naj vee dobr o ovj eanst va.
Iz i zvj et aj a koj e su mi doni j el i ban g dr h a n Subai i hr vat ski mi ni st ri , kao i iz por uka
pr eds j edni ka vl ade gener al a g. Duana Si movi a. mi ni st r a spol j ni h posl ova g. dr Momi l a
Ninia. kao i iz pi sama koj e s am pr i mi o od ugl edni h sr bi j anski h i sl ovenaki h pr vaka, ste-
kao s a mo duboko uvj er enj e da su dananj i prvaci Sr bi j e i sr pskog nar oda isto t ako i skr eno
za mi r kao i ja.
Svj est an sam da i por ed svih t ekoa koj e se u posl j ednj e vr i j eme nagomi l avaj u zajed-
ni kom s a r a dnj om i zaj edni ki m na por i ma mo e mo da s auvamo mi r i da ol a k a mo t ekoe
koj e nam da na nj a t eka vr e me na donos e. Os i gur ano j e osi m l oga da ce l om s a r a dnj om ste-
ena pr ava Hr vat a biti ne s a mo pot ovana i uvr ena, nego i pr odubl j ena.
Uvj er en sam da u l aj pos ao obavl j al i ut ol i ko l ake t o u se na nj emu nai sa mue-
vi ma sa koj i ma sam s ar adi vao u naj t ei m vr emeni ma i bi o nosi l ac zaj edni ke liste na izbo-
r i ma. '
2
Maek je 3. aprila dao ovu izjavu, j er je bio vrst o ubeden da su i Simovi
i njegova vlada nedvosmi sl eno spr emni da pri hvat e Trojni pakt i politiku pri-
jateljske sar adnj e sa Osovi nom. Na to su ga navele Simovieva i Ninieva iz-
java nemakom posl ani ku i Niniev pokuaj da ode u Rim radi neposr edni h
razgovora sa i t al i j anskom vl adom. Ukoliko Simovi bude izneverio njegova
oekivanja, Maek je j o uvek bio u mogunost i da se okr ene na drugu st ranu.
Tako je .. zavreno ovo konspirativno pregovaranje s eksponentima Raj-
ha. koje je Maek sam zapoeo, ali se u toku pregovora predomislio i odbio nje-
maki prijedlog da odcjepi Banovinu Hrvatsku od Jugoslavije.
73
(Podvukao
V.T.). Ipak Maekov dolazak u Beograd i ulazak u Simovicevu vladu i mao je,
bar u poet ku, izvesno pozitivno dejstvo, j er je Simovi ski nuo s vrata j edno
teko br eme koje ga je do tada pritiskivalo, jer ukol i ko su odnosi Simovieve
vlade sa vl adom Rajha postajali zategnutiji, Maek je postav ljao sve tee us-
love Simoviu za ulazak u vladu. Stavie, on je sa tim uslovima upoznao i la-
na nemakog Inst i t ut a za Jugoistok dr Karst anj ena i preko njega zamolio ne-
maku vladu da mu odgovori da li i ona eli mi r no reenj e spora s Jugosla-
vijom, kao to to i on sam eli, naglaavajui da veliki br oj j ugosl ovenski h voj-
nih rukovodi l aca vidi da je pu nerazuman. Na pi t anj e j ednog nemakog oba-
vetajca kakav e biti njegov stav ako beogradski krugovi istupe protiv Oso-
vine, odgovori o je da bi u t om sluaju odmah zvanino zatraio zatitu od Ne-
make i sam pri mi o odgovor nost da se na teritoriji Hrvatske i Slovenije odri
red i mir.
74
Nasuprot sve teim uslov ima koje je Maek postavljao. Simovi je zbog
teke unut r anj e situacije mor ao po svaku cenu da se nagodi sa Hrvat i ma.
Maeka je u prvom moment u osni vanj a nove vlade i menovao za zame-
nika pr edsedni ka vlade, mada ga nije pr et hodno ni pitao za saglasnost.
Maek uopt e nije mislio da ude u sastav nove vlade. Da ne bi pr eki nuo sve
veze sa Beogradom, on je, kao to je vec reeno, poslao vou desni arskog
krila Hrvatske seljake st ranke ing. Avgusta Koutica, s tim da Simoviu pre-
nese bitne Maekove zahteve. Kako je Simov i po svaku cenu ht eo da ima Hr-
vate u svojoj vladi i da bi izbegao njihov ot por, on je izjavio da usvaja sve te
zahteve. Naravno, on uopt e nije ni mislio da odri sva ta obeanj a, ali je tre-
nut no ht eo da dov ede Maeka u Beograd i da ga bar za izvesno vreme ima
u vladi. Maek, koji je mislio da su njegov i zahtevi neprihvatljivi za Simovia.
naao se u kri pcu. Nije vie i mao osnove za odbi j anj e Simovievog vrbova-
nja. ut ol i ko vie to su ga i Nemci drali u neizvesnosti u pogl edu onoga to
su on i njegova st ranka oekiv ali iz Ber l i na. . . Kad je Rozenberg predl oi o
Hitleru da se prema Jugoslav iji mor a upot rebi t i vojna sila. da bi Maek bio
naj pogodni j a linost u vezi reenj a hrvat skog pitanja, i da bi se moda sa mal o
napor a uspel o da Maek potrai pomo od Nemake protiv Srba i za uspos-
t avl j anj e sl obodne hr vat ske drave, Hi t l er j e oduevl j eno pr i hvat i o ovu ideju,
ali izaslanika za pr egovor e nije ovlastio da daj e obeanj a Maeku.
Samo mali br oj Maekovi h saradni ka, pr e svega dr Subai i gener al ni
sekr et ar Maekov dr Jur aj Krnjevi, bili su za kompr omi s sa Beogr adom. Ma-
ek nije bi o Radi evog f or mat a. On j e odugovl ai o sa dono enj em r eenj a,
nadaj ui se da e dobi t i podr ku od Nemaca. Tu se vidi kol i ko j e bilo kobno
t o Rozenber g nije i mao ovl aenj a za obeanj a, t ako da upueni izaslanici
nisu mogli ni t a da zakl j ue. Zbog toga je Maek 4. apri l a, upr kos svojih pri-
j at el j a i sar adni ka, ot i ao za Beograd.
7 5
Hrvat ski dnevni k je 4. apri l a pisao:
Danas je. nakon dugot r aj nog konf er i r anj a. pr eds j edni k dr Vl adko Maek odl ui o pri-
mi t i ponue no mu mj es t o pr vog pot pr eds j edni ka vl ade. Kako j e r ekao u izjavi, koj u j e da na s
dao novi nar i ma, s t ekao j e uvj er enj e, da su sadanj i prvaci Sr bi j e i s r ps koga nar oda i st o
t ako i skr eno za mi r kao i on. Razlozi zat o je dr Vl adku Maek i na kon t oga j o os t aj ao u
Zagr ebu i vi j eao sa svoj i m naj ui m sur adni ci ma, sasvi m su drugi . Dr Vl adko Maek j e rasp-
ravl j ao i r azmi l j ao o t ome t o bi mogao ui ni t i da spasi mi r u ovome di j el u Evr ope, da t ako
pot edi svoj hr vat ski nar od, a t i me i sr pski i sl ovenski od r at ni h s t r ahot a i nesr ee. Pot o
j e sasl uao r azne i zvj et aj e i pr i mi o r azne por uke, on se odl ui o na to, da poe u Beogr ad
i pr i hvat i o se j ednog Vel i kog zadat ka.
Macek je st i gao u Beogr ad 4. apri l a uj ut r o i odma h se sast ao sa Simovi-
em. Prvo pi t anj e razgovora bilo je kako da se i zbegne rat sa Nemakom. Si-
movi je izloio Maeku mer e koj e su pr eduzet e da se rat izbegne, kao i nova
uver avanj a da e se, u duhu spor azuma od avgust a 1939, j o vie poj aat i au-
t onomnost Banovi ne Hr vat ske (to se videlo i z deset novi h ur edaba koj i ma
vlada pr oi r uj e ovl aenj a Banovi ni Hrvat skoj ). Meut i m, Maek se odma h
pokaj ao to je uop t e dol azi o u Beograd i uao u Si movi ev kabi net , j er se
uveri o da u novoj vladi nema j edi nst venog stava o buduoj politici, nar oi t o
ne u onom pravcu kakav je on eleo, kao i u to da se rat vie ne moe izbei.
On je, t akoe, pri pol asku za Beograd, izjavio da ulazi u Si movi evu vl adu da
se ne bi zamer i o Englezima. O ovome je nemaki ot pr avni k posl ova u beog-
radu Faj ne depe om obavest i o vl adu Rajha i nagl asi o da su sl oml j eni i Maek
i nj egova pol i t i ka.
76
O povr at ku u Beograd Maek u svojim Memoarima pie:
et vrt og apri l a, odma h posl e dol as ka u Beugr ad. poset i o sam pr e mi j e r a Si movi a. e-
ljan da r aspr avi m sa nj i m pi t anj e koj e mi je bi l o pri sr cu, a to je da li i ma j o mogunos t i
da se spr ei rat. Si movi j e pot vr di o da post oj i t akva mogunos t . It al i j ani u t om t r e nut ku
nisu skl oni voj nom konf l i kt u Osovi ne sa Jugosl avi j om, pot o se pl ae da bi i h j ugosl ovenska
voj ska izbacila iz Al bani j e pr e nego t o bi Nemci mogl i da alju poj aanj a. St oga su se do-
br ovol j no ponudi l i za pos r edni ke i/. medu Nas i Nemaca. U s vakom sl uaj u, s ut r a da n e se
odr at i speci j al ni sast anak kabi net a, na kome ce mi ni st ar i nost r ani h posl ova Nini podnet i
izvetaj pr e nego t o se odl ui mo o naem kur su. Ja sam t akoe pi t ao Si movi a kol i ko vre-
mena po nj egovom mi l j enj u t r eba Nemci ma da pr i pr e me napad na nas. On j e r ekao: Ako
hoe da na pa dnu d o b r o pr i pr eml j eni , pot r ebne su na j ma nj e dve nedel j e za koncent r aci j u
pot r ebni h t r upa u Maar skoj . Meut i m, ako su s pr emni na rizik, oni mogu odma h r at ovat i ,
pot o oni ve i maj u i zvest an br oj j edi ni ca st aci oni r ani h u Bugar s koj za upad u Gr ku, koj e
l ako mogu da okr e nu prot i v Jugosl avi j e
7 7
Vl adi mi r Bakari j e t ome dao sl edeu ocenu 1972. godi ne:
Za HSS 27. mar t a i ma pos e bno znaenj e Tu poi nj e i nj en f or mal ni r as pad. Ne tre-
ba pos e bno govori t i o r eakci onar ni m t endenci j ama r ukovods t va. Ono j e razbi l o i r azbi j al o
svaki demokr at s ki pokr et ne s a mo u Banovi ni , nego i u Jugosl avi j i . Podl egl o je ovo nj ema-
kom pri t i sku da pr i vede Jugosl avi j u Tr oj nom pakt u. Kad j e ovaj obor e n, di o r ukovods t va
ulazi u Si movi evu vl adu (koj a j e s t var no obor i l a Tr oj ni pakt , us pr kos kol ebanj a) da bi ondj e
vrdal o, pa zat i m di o odl azi s t om vl adom u i nozemst vo (Krnj evi kao pot pr eds j edni k. Sut ej
kao mi ni st ar , Subai kao ban Banovi ne Hrvat ske), di o se pr i kl anj a us t a ama, Maek daj e
ver bal nu podr ku novoj vlasti, a sam ne pr i ma nj emaki pr i j edl og da pr euzme odgovor -
nost za nj e ma ku vl adavi nu u NDH Post al a je to par t i j a koj a (u i me svoj e kl ase - kr upne
hr vat ske buroazi j e) ne ma ni s vome l anst vu, ni svome na r odu ni t a rei u naj t ei m njego-
vim asovi ma. Jedi na je st var, u koj oj je nepokol ebi va, da nee s ur adnj e s nama. . . '
Fajne, ot pr avni k nemakog posl anst va u Beogr adu je 5. apri l a izvestio
Berlin o razgovoru koji je Maek toga dana i mao sa sl ovaki m ot pr avni kom
poslova. Tom pri l i kom Maek j e izjavio da ne veruj e da j e rat mogue izbei,
da je sve i zgubl j eno i da eli da se t o pr e vrati u Zagreb. I slovaki posl ani k
je 5. apri l a j avi o d a j e Maek veoma pot i t en i da se kaj e to je doao u Beog-
rad. Vi ste me prevarili r ekao je ovom posl ani ku kad je uao (Maek) kod
njega u sobu.
7 9
Poznati Maekov sar adni k Andri j a Pavli r ekao je u istrazi (posle rat a) da
je na sedni ci vl ade od 5. aprila, kada je Si movi izloio posl ednj e dogaaj e i
traio da se obnovi pakt sa Nemakom kako bi se ukl oni l a r at na opasnost ,
Maek nagl asi o da Si movi ne moe povest i hrvat ski nar od u rat. On se pr ed
polazak za Beograd sast ao sa Vezenmaj er om sa kojim se dogovor i o o stvara-
nj u NDH i pr euzi manj u vlasti sa Pavel i em nael u. Tom pri l i kom ugovor eno
je kakvu ul ogu u razbi j anj u j ugosl ovenske voj ske dobi j a Zatita. U ovi m pre-
govor i ma Maek j e i mao t ekoa da kod Nemaca progura Pavelia koji j e
smat r an italijanskim ovekom, ali uz Kvat erni ka, vernog nemakog sluge.
Tek kad je vl ada Raj ha pri hvat i l a Maekov plan, on je, da ne bi por ui o sve
most ove sa Zapadom, kr enuo za Beogr ad.
8 0
Meut i m, Maek j e po dol asku
u Beograd 4. apri l a pr epor ui o da se obveznici i davaoci st oke u Hr vat skoj
odazi vaj u pozivu mobi l i zaci j ski h organa.
81
O del at nost i ma Maeka, vodst va HSS i drugi h pol i t i ki h gr upa u Hrvats-
koj posl e izbijanja rat a 6. apr i l a bi e govora kasnije.
Ve prvi h apri l ski h dana iz vrhova Sl ovenske l j udske st r anke javljaju se
pet okol onai koji su odmah, posl e 27. mar t a, ot poel i akci j u za razbi j anj e ju-
gosl ovenske drave i pokual i da st vore zasebnu sl ovensku dravu pod okri-
ljem Treeg Rajha. Naime, t o su prvaci Sl ovenske l j udske st r anke Miha Krek
i Fr ano Kul ovec 5. apri l a predloili vladi Treeg Raj ha pr eko ot pr avni ka slo-
vakog posl anst va u Beogr adu Ivana Milea. O t ome svedoi sl edea depea
koju je istoga dana - 5. apri l a - ot pr avni k nemakog posl anst va u Beogr adu
Faj ne - uput i o svome Mi ni st arst vu i nost r ani h poslova:
Sl ovenski vode s mat r aj u da je rat nei zbean, a s nj i me dolazi i pr opas t Jugosl avi j e.
Ako se za Sl oveni j u ne nade ni kakav pos eban izlaz, mor al i bi Sl ovenci i st o kao i Hrvat i da
pogi nu zaj edno sa Sr bi ma. No. poto je njima njihova zemlja bliia nego li jugoslovenska drava
potraili su drugi izlaz. Taj bi se svakako morao iznai uz pomo Nemake. ( Podvueno u ori -
ginalu). Post oj al e bi dve mogunos t i :
1. Samos t al na Sl oveni j a
2. Drava sast avl j ena iz Sl oveni j e i Hr vat ske.
U Sl oveni j i se. meut i m, pl ae da Nemaka i ma dr uge pl anove koji upu uj u na r aspo-
del u Sl oveni j e Bilo bi vrl o kor i s no kad bi se j as no saznal o, kakav stav pr e ma t ome zauzi ma
vlada Raj ha Naalost, sl ovenske voe ne ma j u ovde. zbog sr pskog nadzor a, ni kakve mogu-
nost i da dou u nepos r edni dodi r s vl ast i ma Raj ha. Kad bi nj i hovo nast oj anj e ovde bi l o po-
znat o, nj i h bi si gur no ubili.
82
Iako je nemaki ot pr avni k poslova u Beogr adu upoznao vl adu Nema-
kog Raj ha o ovi m Kul ovevi m pi t anj i ma, nemaka vlada nije nita odgovori -
la.
Dakle, uoi napada osovi nski h snaga na Jugoslaviju, i prvaci Sl ovenske
l j udske st r anke ponudi l i su vladi Treeg Rajha, odcepl j enj e Sl oveni j e od ju-
gosl ovenske drave.
NAPOMENE
' D. Si movi , Memoari, //. st r. 82: A Brecci a, n.d., st r 586.
3
S. Paunovi , Jo jedna istina o 27. martu. NIN br. U l i , 23. apri l 1972. st r. 60
3
Isto. st r. 60 i 61
4
Isto, st r. 62.
5
Hopt ner , n.d., st r. 365-366: Vl adko Maek. In the Strugle fon Freedom. New Jor k, 1957, st r.
109.
8
Mi r ko Koi, Je li 27. mart plaen?, pr i vat no i zdanj e 1950. str. 15 i 17: Hopt ner . n.d., st r.
366.
7
A. Brecci a, n.d., st r . 586, 587, pr i m 19: Hopt ner . n.d.. st r. 367; M Kosic. n.d.. st r. 17.
8
Zapisnik sednice Ministarskog saveta 27 marta 1941. godine. A. Brecci a, n.d., st r. 586.
9
A. Brecci a, n.d.. st r. 588.
10
King Pet er II, King's Heritage. London. 1955. st r. 71.
" A. Brecci a, n.d., st r. 590. Ukaz kr al j a Pet ra II od 27. ma r i a 1941 o r azr eenj u s t ar e i ob-
r azovanj u nove j ugos l ovens ke vl ade, glasi
Mi. Pet ar II. po mi l ost i Booj oj i volji na r odnoj Kral j Jugosl avi j e, uvaavaj ui os t avku
koj u su podnel i :
Pr et sedni k Mi ni st ar skog savet a i Mi ni st ar unut r a nj i h posl ova Cvet kovi J. Dragi a.
Pot pr eds edni k Mi ni st ar skog savet a Maek dr Vl at ko. Mi ni st ar voj ske i mor nar i ce. Na Po-
asni adut ant . ar mi j ski ener al Peic Pet ar.
Mi ni st ar pr osvet e Krek dr Miho.
Mi ni st ar uma i r udni ka Kul enovi dr . DZafer.
Mi ni st ar s aobr aaj a Beli in. Nikola.
Mi ni st ar i nos t r ani h posl ova Ci ncar-Markovi c dr. Al eksandar .
Mi ni st ar bez por t f el j a Smol j an dr. Bari a.
Mi ni st ar f i nansi j a Sut ej dr. Jur aj .
Mi ni st ar t r govi ne i i ndust r i j e Andr es dr. Ivan.
Mi ni st ar pot a, t el egr af a i t el ef ona Tor bar dr . Josi p.
Mi ni st ar pr avde Konst ant i novi c dr . Mihailo.
Mi ni st ar gr aevi na Vulovi in. Danilo.
Mi ni st ar s nabdevanj a i i shr ane Prot i Milan.
Mi ni st ar soci j al ne pol i t i ke i na r odnog zdravi j a Ikoni dr . Dr agomi r .
Mi ni st ar pol j opr i vr ede Ni ki t ovi dr. Caslav. r azr e avamo i h od dunost i i st avl j amo na r aspo-
l oenj e, a pos t avl j amo za.
Pr et sedni ka Mi ni st ar skog savet a Si movi T. Duana, ar mi j skog ener al a,
Pot pr eds edni ka Mi ni st ar skog savet a Maeka dr Vl at ka, pot pr e ds e dni ka Mi ni st ar skog savet a na
r aspol oenj u.
Pot pr eds edni ka Mi ni st ar skog savet a Jovanovi c Sl obodana. pr of es or a uni ver zi t et a.
Mi ni st r a s aobr aaj a Jef t i ca Bogol j uba. Pr et sedni ka Mi ni st ar skog savet a u penzi j i .
Mi ni st ra gr aevi na Kul enovi ca dr. Frana, mi ni st r a na r aspol oenj u.
Mi ni st ra i nost r ani h posl ova Ni ni a dr . Momi l a. mi ni st r a u penzi j i .
Mi ni st ra pr os vet e Tr i f unovi a Miloa, mi ni st r a u penziji,
Mi ni st ra soci j al ne pol i t i ke i na r odnog zdravi j a Grol a Milana, mi ni st r a u penziji,
Mi ni st ra bez por t f el j a Kr eka dr . Miha. mi ni st r a na r aspol oenj u
Mi ni st ra uma i r udni ka Kul enovi a dr . Dat era, mi ni st r a na r aspol oenj u.
Mi ni st ra bez por t f el j a Smol j ana dr. Bari u. mi ni st r a na r aspol oenj u.
Mi ni st ra t r govi ne i i ndust r i j e Andr esa dr. Ivana, mi ni st r a na r aspol oenj u.
Mi ni st ra pot a, t el egr af a i t el ef ona Tor bar a dr . Josi pa, mi ni st r a na r aspol oenj u.
Mi ni st ra unut r a nj i h posl ova Budi savl j evi a dr . Sr ana, mi ni st r a na r aspol oenj u.
Mi ni st r a pol j opr i vr ede Cubr i l ovi ca dr. Br anka, mi ni st r a na r aspol oenj u.
Mi ni st ra bez por t f el j a Gavri l ovi a dr. Milana, opunomo e nog mi ni st r a u Moskvi,
Mi ni st ra voj ske i mor nar i ce i zast upni ka Mi ni st r a fizikog vaspi t anj a nar oda llia Bo-
gol j uba. ar mi j s kog ener al a.
Mi ni st r a bez por t f el j a Banj ani na dr. Jovana, advokat a.
Mi ni st ra bez por t f el j a Dakovi ca Marka, odvokat a,
Mi ni st ra s nabdevanj a i i s hr ane Kosanovi a dr Savu, s enat or a.
Mi ni st ra pr avde Mar kovi a dr. Boi dara. pr of es or a uni ver zi t et a.
Na Pr et sedni k Mi ni st ar skog savet a neka izvri ovaj ukaz.
Pet ar II s r. .
( Pr ema podaci ma iz Nl.N-a br. 1112. 9. juli 1972. st r. 60 i 61).
AVII. reg. br. 40/4-2. K.54 i AVII. mi kr of i l m Bon-2/ 150.
, 3
Politika. 28. mar t 1941. Beogr ad, AVII, mi kr of i l m Bon-1/ 1013.
14
Archiv d e r Gegenwar t 1941. st r . 4950.
, 4 a
Vcl i mi r Terzic, Jugoslavija u aprilskom ram 1941. Grafiki zavod. Ti t ogr ad. 1963, st r.
136
'
5
Hopt ner , n.d . st r 375-376; Bogdan Kr i zman. Paveli i ustae. CGP DELO, Lj ubl j ana,
1978, st r. 356.
Maek je traio garant ne od Beograda za ulazak u vladu Simovia i zaht evao da se pruzi sa-
t i sfakci j a Nemakoj . Kad usl ovi budu pr i hvaeni ot put ovae l i no za Beogr ad, j er s mat r a da
oda nde moe bol j e da slui i nt er esi ma Raj ha. (AVII, mi kr of i l m. Bon-2. reg. br. 68 od 2 apr i l a
1941.).
I nt er es ant no j e da j e t oga i st og da na Fr oj nd j avi o Berl i nu da j e Maek r ei o da pr eki ne
pr egovor e sa Beogr adom (AVIL mi kr of i l m Bon-2. reg. br. 256). Fr oj ndova depe a od 2. apri l a
1941, Akten zur deutschen auswrtigen Politik 11918-1945. Serie D. 19371941. Die Kriegsjahre. V,
Gttingen. (AD.AP), 1969. dok br. 246. st r 354-355; F. Cul i novi , Okupatorska podela Jugoslavije,
Beogr ad. 1970, st r. 176).
16
Maek- Hopt ner u. Hopt ner . n.d., str. 376; AVIL Mi krofi l m Bon- 2/ 64 od 1. IV 1941.
" AVIL mi kr of i l m. Bon-1. reg. br. 1059, 1067-68 i Bon-2, reg. br. 64 i 68.
18
Walter Hagen. Die Geheime Front. Line i Be. 1950, st r. 232.
Kvat erni k j e ovog da na u i me hr vat skog naci onal nog pokr et a podne o pi s menu mol bu via-
di Raj ha da uput i ne ma ke t r upe r adi zat i t e hr vat skog nar oda (AVII, mi kr of i l m Bon-2. reg. br
159). Ovog dana. t j 27. mar t a nemai konzul u Zagr ebu Fr oj nd j e lavio Ber l i nu da j e Kvat erni k
hi t no i nt er veni sao kod vodst va HSS- a da se pozovu ne ma ke t r upe (AVIL mi kr of i l m Bon-2/ 157.
158).
19
Ladi sl aus Horv und Mar t i n Broszal , Der Kroatische Vsiascha Staat 1941-1945. Deut sche
Verlags-Anstalt. St ut t gar t . 1964. st r. 47; DGFP. XII, dok 246.
30
Isto, st r. 47.
Maek j e znao za ovakva nas t oj anj a unut a r vl ast i t e st r anke, a pr i boj avao se da bi u Hrvat s-
koj, zbog op t e mobi l i zaci j e, mogl o biti pr ogl a eno va nr e dno st anj e, pa bi moda zavl adao neki
vojni j ugosl ovenski rei m. To bi bi o kr aj a ut onomne hr vat ske bans ke vl ade i nj ene egzekut i ve.
Sve je to i opet pokol ebal o Maeka. (Isto. str. 47)
Jl
ADAP, st r. 524-544. dr Fer do Cul i novi , Okupatorska podjela Jugoslavije. Voj noi zdavaki
zavod (VIZI, Beogr ad. 1970. st r 171
" F. Cul i novi , n.d., st r. 172.
Javnost u Hr vat skoj govori l a je da Maek odr ava konspi rat i v ne veze s nemaki m ekspo-
nent i ma, ve vie meseci unat r ag, da ga posecuj u i i zvesne ne ma ke pol i t i ke linosti, pa i ne-
maki posl ani k fon Her en koji ga je ( r ani j e - V.T.) poset i o u Kupi ncu. Povodom 27. ma n a te Ma-
ekove veze s e ks pone nt i ma Tr eeg Raj ha post al e su ivlje i od nar oi t og pol i t i kog doma aj a.
(Isto, st r. 172).
23
F. Cui i novi , n.d.; str. 173.
24
ADAP. D. XXII I, st r. 349; depe a admi r al a Kanar i sa br. 510/ 235 486 od 27. ma r t a 1941;
F. Cui i novi . n.d., st r. 174; B. Kr i zman, n.d.. st r. 356.
25
OKW. Amt Ausland ( Abwehr . ABT. Ausl and, br 0664; Dokumenten zur deutschen ausw.
Politik (DDAP). st r. 349 uz dokume nt br. 238; F Cui i novi . n.d., st r. 174.
2 6
Ver manova bel eka na akt u ne ma kog Mi ni st arst va i nost r ani h posl ova br. 510/ 235. 849
od 29. mar t a 1941; ADAP, XXII-1. 1969. st r. 349 pr i m. 1; F. Cui i novi , n.d., st r. 174 175; B Kri zman,
n.d., st r . 336.
27
Hopt ner . n.d.. st r. 377-378.
28
Fi kret a Jel i c-But i , Vloga Nezavisne Driave Hrvatske u razbijanju Kraljevine Jugosla-
vije. Ref er at na Me u n a r o d n o m na u nom s kupu u Sr ps koj akademi j i nauka i umet nos t i na
t emu Ustanak u Jugoslaviji 1941. i Evropa. Beogr ad. 1973, st r. 1-4
Maek j e tih da na st avi o na r as pol aganj e Pavelicu izvestan br oj svoj i h ljudi, na el u sa Jan-
kom Tor t i em. O t ome se u del u Put izdaje dr Maeka i druine ( r ukopi s u AVII) navodi sl edee:
A kod pr e pa r a t or ni h i na kod naci st a u pr avcu ost var i van| a svog pl ana s t vor enog nakon
27. ma r t a 1941. dr Maek ni j e vodi o s a mo di r ekt ne pr egovor e s Vezenmaj er om, nego j e di o ak-
cije povj er i o i J anku Tor t i u, koji j e ve unat r ag dul j eg vr e me na u i me vodst va HSS podi / a va o
t aj ne kont akt e s nj emaki m agent i ma. O t ome j e dr Vl adi mi r Zi dovec pr i l i kom i st rage da o in-
f or maci j e koj e j e dobi o od J anka Tort i a:
Torti n a v o d i . . . da j e on. sa znanj em i odobr e nj e m dr Maeka, j o u god 1940, a pogo-
t ovo ona pr va tri mes eca g. 1941, vodi o pr egovor e s Nj emci ma. a ovi su ba t i m pr egovor i ma
pri daval i naj vee znaenj e. . . Tort i i m j e r ekao da Hr vat s ka hoe svoj u s amos t al nu dr avu.
Nj emci su pri st al i , pa j e na t emel j u t oga Tort i u asu kad j e vec dol o do kri ze nakon Si mo-
vieva pua, sazvao u Zagr ebu na zasi j edanj e na r odne zas t upni ke koji su se slagali s t akvom po-
l i t i kom Tort i j e kazao da j e od neki h 90 zas t upni ka t ada uz nj ega bi l o oko 60 Tako j e odr a no
to t aj no zasi j edanj e u Zagr ebu dana 31 III 1941, na koj em su odobr eni kor aci koj e je p r* J uzeo
Tort i . t e zakl j ueno da se i ma osnovat i s amos t al na hr vat ska drava. Pr ema Tor t i cu ova inje-
nica, koja je mal o ili ni kako poznat a, odi gr al a je odl uuj uu ul ogu kod os ni vanj a NDH O tom
Tortievom radu bio je informiran dr Maek. koji se je slagao sa ovom stvari, ali nije htio javno is-
tupiti niti stvar otvoreno preuzeti u svoje ruke (u ori gi nal u podvueno) , zbog ega je Tort i od-
l ui o da sam ost var i pl an. .. (AVII, Fond, NDH. reg. br. 1/3. k l. 0.9 i 10. st r . 105-106).
29
L Hory and M. Br oszat . n.d.. st r. 46. Froj ndov t el egr am od I apr i l a 1941; DGFP, XII,
dok. 241.
30
AVII. mi kr of i l m. Bon l / 157-158; Izvet aj od 27 III 1941 Pr i ml j en u 21,30 asova.
31
AVII. mi kr of i l m. Bon- 1/ 1032 1034 - Haj nbur gov izvetaj.
32
L Hory and M. Broszat . n.d.. st r. 45: DGFP. XII. dok 238. pr i m 2.
33
Filis Oli. Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima. NIN br. 1127, 13. av-
gust 1972, Beogr ad, st r . 58.
34
AVTI. mi kr of i l m Bon-1 /1032-34.
35
AVII. reg. br. 33/2-1. k. 26a.
38
AVII. mi kr of i l m Bon-2/ 190-192 i Bon-1/ 1058.
37
AVII, reg. br 1/3. st r . 105-106. k.l. 0.9 i 10 i mi kr of i l m Bon- 2/ 188 dok. 21
38
Bogdan Kri zman. Paveli i ustae. GP del o. Lj ubl j ana 1978, st r. 356; USMT. dok. NG-
2449; Hopt ner . n.d.. str. 376-377.
39
Hopt ner . n.d., st r 377
4
L Hor v und M Broszat , n.d.. st r. 45; DGFP, D. XII. dok 238
41
AVII. mi kr of i l m Bon-1. reg bi 1086 Berl i n. I IV 1941: USMT dok NG-3260.
42
DGFP. D, XII. dok 238 i 239; L Hory und Br oszat . n.d.. str 45
43
L Hory und Broszat . n.d., st r 46; Hopt ner , n.d., str 377. DGFP D. XII. dok 243 i 238.
44
AVII, mi kr of i l m Bon-2. reg br 301-302 Ovu rezol uci j u Vezenmaj er i Froi nd dost avi l i su
Ri bent r opu tek 5. apri l a.
45
AVII. mi kr of i l m Bon-2. reg br 301-302, F Cul i novi , n.d.. str. 198-199; A DA P. D. 1937-
1941, XII I, str. 381; AVII. reg br 157-158, 298, k.l.0.9: mi kr of i l m Bon-2 190
46
AVII. mi kr of i l m Bon-2. reg. br 301-302.
4
' AVII. mi kr of i l m Bon- l / 1058 od 1. apri l a 1941
48
Di pl omat ski arhi v Sekr et ar i j at a i nost r ani h posl ova (SIP) - (DASIP) Popi sni k Vasing-
t on, T 120, seri j a 3903 H sni mci br . E 049706-049711; DGFP. D. XII, dok. 24V str 627.
49
B. Kri zman, n.d.. st r. 357. Mal et ke u svom i zvet aj u kae da je dobi o i nst r ukci j e i od raj h-
sl aj t er a Rozenber ga. ( Di pl omat ski arhiv SIP-a Popi sni k Vai ngt on- . T-120. seri j a 390, H, sni mci
br. E 049706-049711); Ri bent r opov t el egr am od 1. apr i l a ne ma kom konzul u u Zagr ebu - AVII,
Bon-1, reg. br. 1082.
50
V. Maek, n.d.. str. 220; B. Kri zman, n.d., st r. 357
51
L Hor y und Broszat , n.d., st r 46
" F. Cul i novi , n.d.. st r. 175; ADAP XII I. dok. 238. st r 349-350; DGFP. D. XII, dok. 243. str.
627.
53
DGFP, D. XII. dok. 243. st r. 627.
84
USMT. dok. N'G-2449. Hopt ner , n.d., st r. 377-378.
55
Di pl omat ski arhiv SIP-a (DASIP). Popi sni k Vai ngt on. T-120, seri j a 3903 H. sni mci br.
E 049706-049711; Hopt ner , n.d.. str. 377-379
58
F. Cul i novi , n.d.. str. 175; Fr oj ndova depe a br. 23 od 1. IV 1941 s pozi vom na depes u
br. 72 od 31 III; ADAP. Dok. 241, st r 351, AVII, Bon-2. reg. br 64.
87
L Hor v und M. Broszat . n.d.. s t r 47, pr i m. 100; USMT, NG-5734.
88
L Hor y und M Broszat , n.d.. st r 47; Tel egr am, br. 28 i 29; DGFP, D. XII. dok. 246, pr i m
4. USMT, NG-5734. U dr ugom t el egr amu Fr oj nd je javio da Maek trai od Beogr ada da prui
sat i sfakci j u Nemakoj i bezusl ovno i s punj enj e usl ova. posl e ega ce ot put ovat i za Beogr ad, a
pot om da namer ava da po nal ogu vl ade ot put uj e u Berl i n Dalje se kae da vl ada o t r o pos t upa
protiv komuni s t a i da se Idn ne nalazi u Beogr adu i da mu je ot kazano gost opr i mst vo. (AVTI.
Bon-2. reg. br. 231).
59
F. Cul i novi . n.d.. st r 176, ADAP. dok. 251, st r. 359
80
DGFP. D. XII. dok 246. st r 430.
8
' AVII. mi kr of i l m Bon-2. reg. br. 68.
8J
L Hor y und M. Broszat . n.d.. str. 49. pr i m. 108.
83
DGFP. D, XII, 12, dok. 251. str. 436.
84
L Hory und M. Broszat . n.d., st r. 49 i pr i m 108.
85
AVII, Bon-2/ 28, dok. 31 od 3. IV 1941; DGFP. D. XII. dok. 251. st r. 436; L Hor w und M.
Broszat , n.d., st r 49.
88
L Hory und M. Broszat , n.d.. st r. 49, pri m. 108.
87
F. Cuiinovi, n.d.. st r. 176; ADAP, dok. 262, st r. 370-371
88
Hopt ner . n.d., st r. 378-379.
89
Sporazum Cvetkovi-Maek u memoarima aktera. NIN br. 1081. 26. s e pt e mba r 1971,
Beogr ad, str. 61.
70
ADAP. dok. 262. st r. 370-371; F. Cuiinovi. n.d., str. 176-177. DGFP. D. XII, 12. Dok. 265.
str. 448: AVII mi kr of i l m Bon-2/259-260 br. s ni mka 33 od 4. IV 1941. Kri zman, n.d., str. 360.
7
' AVII. reg. br. 1/13, k. l.
72
AVn, reg. br. 12/2-1, k.2; -Pol i t i ka 4. apri l 1941.
73
F. Cuiinovi, n.d.. str. 177.
74
AVII, mi kr of i l m Bon-1/1032-34.
78
Wal t er Hagen. Die Geheime Front. Line i Be. 1950, st r. 231-232; vidi DGFP. D. 12. dok.
239 i AVII, mi kr of i l m Bon-1, reg. br. 1059, 1067-1068 i Bon-2. reg. br. 64 i 68.
78
AVII, mi kr of i l m. Bon-2/356-357.
77
Sporazum Cvetkovi-Maek u memoarima aktera. NIN br. 1082, 3. okt obar 1971. Beogr ad,
str. 61.
78
Vl adi mi r Bakari , Nisam tako mislio, NIN br. 1121. 2. juli 1972. Beogr ad, st r. 25.
7
" AVII, mi kr of i l m Bon-2/356-357.
8
AVII, reg. br. 1/3-1. 580. str- 99. k.l.O. 10.
81
AVII. mi kr of i l m Bon-2/ 275.
82
Dr Fer do Cuiinovi. Okupatorska podjela Jugoslavije. Beograd. 1970, st r. 137-138.
POKUAJI SI MOVI EVE VLADE DA I ZBEGNE RAT
PREGOVORI SA NEMAKOM 1 ITALIJANSKOM VLADOM
Nemaki poslanik u Beogr adu fon Heren je jo 27. mar t a oko 5 asova poslao
podrobne podat ke Ri bent ropu o dravnom udaru u Beogradu. ' Ri bent rop je
o t ome obavest i o Hitlera, koji je odmah doneo odl uku da napadne Jugosla-
viju i za posle podne istoga dana zakazao sast anak, najviih dravni h i vojnih
f unkci oner a radi organi zovanj a napada. Hi t l er j e sada eleo da r at om ostvari
one ciljeve koje nije post i gao politikim pri t i skom. Her en je istog dana zva-
ni no poset i o mi ni st ra i nost rani h poslova Ninia i uloio naj ot ri j i prot est
povodom i spada demonst r anat a pr ema nemakom Saobr aaj nom bi rou u
Beogradu. Tom pri l i kom skr enuo je panj u na to da bi, ukol i ko bi se slini
ispadi ponovili, mogli da i maj u ozbiljne posl edi ce po nemako-j ugosl ovenske
odnose. Zaht evao je da se td pre sast ane sa pr edsedni kom vlade Si movi em,
koga do t ada nije mogao da pronae, da bi i nj emu izneo da je Nemaka ne-
zadovoljna razvojem dogaaj a u Beogradu.
2
Ministar i nost rani h posl ova Nini je, po odobr enj u svoje vlade, izjavio
fon Herenu naj dubl j e aljenje zbog dogaaj a koji su se desili u nemakom Sa-
obraaj nom birou, uveravajui ga da je odgovorni policijski general (koman-
dant andarmeri j e - V.T.) zbog toga smenj en. Zatim je odmah pozvao mi ni st ra
unut ranj i h poslova koji je, u pri sust vu Herena, obeavao da e sprovest i naj-
hitniju istragu i izjavio da mu na osnovu ve preduzetih mera moe dati pot-
punu garant i j u da se Nemci ma nee vie priiniti nikakva teta, ni u Beog-
radu, ni u ostalim kraj evi ma zemlje. Nini je, sa svoje st rane, obeao Herenu
da e mu omogui t i da se j o istog dana sast ane sa pr edsedni kom vlade Si-
movi em. Zatim je izjavio da e dekl araci j a vlade, koj a se pr i pr ema, biti ob-
javljena 28. mart a, da su se svi mi ni st ri izjasnili za naj t enj u sar adnj u sa Ne-
makom i da na sednici vlade nije bilo ni pomena o ot kazi vanj u Troj nog pak-
ta.
Nini je 27. mar t a pouri o da uveri nemakog posl ani ka da e pol oaj
Jugoslavije u odnosu na Nemaku ostati nepr omenj en i izjavio da je nova ju-
goslovenska vlada spr emna da pri mi Trojni pakt, ali je elela da se upozna sa
njegovim t aj ni m kl auzul ama. Meut i m, Her en je t om pri l i kom stavio do zna-
nja Niniu da u Berl i nu nee ici t ako lako zbog ant i nemaki h demons t r aci j a
i r azar anj a Saobr aaj nog bi roa u Beogradu.
3
Her en je ovoga dana posl ao u Berlin nekol i ko izvetaja. U j ednom izve-
taju obavest i o je da je na ulici napadnut i lake r anj en pomoni k nemakog
voj nog at aea, da su razbi j eni izlozi na nemakom Saobr aaj nom bi rou u
Beogr adu i da se sekr et ar j ugosl ovenskog Mi ni st arst va i nost r ani h posl ova od-
mah izvinio zbog ovog i nci dent a. U dr ugom kompl et nom izvetaju dao j e
ovakvu ocenu nove vl ade.
Sastav novog kabi net a u pogl edu linosti pr edst avl j a gar ant i j u da Ce uivati snanu
podr ku i u s r ps ki m kr ugovi ma. On e i mat i snage da s pr ovodi spol j nopol i t i ku liniju, ak
ako bi ona bila i nepopul ar na. Spor azum sa ovi m kabi net om bi. pr e ma t ome, st vor i o j asnu
si t uaci j u. Linost mi ni st r a i nos t r ani h posl ova i s ar adnj a hr vat skog kri l a ( pot pr eds edni k Ma-
ek) pr edst avl j a gar ant i j u za os novne s mer ni ce s pr eavanj a s ukoba sa Os ovi nom. Pot o su.
na dr ugoj st r ani , l anovi s r ps kog kri l a kabi net a u osnovi prot i v pr i s t upanj a Tr oj nom pakl u,
t r eba oeki vat i ma ka r or i j ent aci j u ka sl abl j enj u veza. '
U 14 asova 27. mar t a st i gao je u Berl i n sl edei Her enov izvetaj:
Umest o pr eds edni ka vl ade gener al a Si movi a pr i mi o me novi mi ni s t ar i nost r ani h po-
sl ova Momi l o Ninic. i r ekao da j e ovo svr gavanj e dol o zbog sl abe podr ke koj u su u srp-
s kom na r odu uivali knez- namesni k Pavle i Cvet kovi eva vl ada. N' inieva l i nost , r e ka o j e
on. gar ant uj e kont i nui t et sa r adnj e sa si l ama Osovi ne, pos e bno s Ne ma kom. Ovo e sadr at i
i izjava koj a se oekuj e u podne, posl e pol aganj a zakl et ve Si movi eve vl ade.
Sve s r ps ke s t r anke su zast upl j ene u novoj vladi, i ako da e za s obom i mat i cel u naci j u.
Kada sam upi t ao kakav ce stav nova vlada zauzet i pr e ma Tr oj nom pakt u, mi ni s t ar
i nost r ani h posl ova j e saopt i o da ne moe j o ni t a rei . On e se. me ut i m, l i no zaloiti
da pr euzet e obaveze budu pot ovane.
Ukazao sam mi ni st r u i nost r ani h posl ova, sa koj i m sam bi o u pr i j at el j st vu godi nama,
na svu ozbi l j nost si t uaci j e i st avi o j asno do znanj a kakve e posl edi ce nuno proi zi i i z pro-
mene u j ugosl ovenskoj sj xj l j noj politici ili ak iz ozbi l j ni j i h i nci denat a pr ot i v ne ma ki h dr-
avl j ana ili f ol ksdoj er a.
Nini je, sa svoj e st r ane, i st akao da je. kao i ost al i l anovi vl ade, svest an obzi l j nost i
si t uaci j e, da su posl al e i nst r ukci j e pol i ci j ski m vl ast i ma da svim mogui m s r eds t vi ma spre-
avaj u demons t r aci j e ili akci j e u vezi sa s pol j nom pol i t i kom, ukl j uuj ui i one koj e bi bile
us me r e ne pr ot i v Tr oj nog pakt a. Do pobune je. bez s umnj e, dol o zbog ne popul a r nos t i kne-
za- namesni ka i Cvet kovi eve vl ade u vojsci - ali je i zazvana es t okom r eakci j om s r ps ki h o-
vi ni st i ki h kr ugova prot i v pr i s t upanj a Tr oj nom pakt u.
Fon Her en javlja da mu j e Nini jo rekao:
Nova vl ada e ver ovat no nast oj at i da odri pr i j at el j ske odnos e sa Os ovi nom, ali e se
u i st o vr eme vratiti, kol i ko je god to mogue, politici neut r al nost i .
5
I pr edsedni k vlade general Si movi je 27. mar t a u 21 as t akoe izrazio
aljenje fon Her enu zbog dogaaj a koji su se desili u t oku pr epodneva i obe-
avao mu da se ubudue nita vie nee ponoviti. Sem toga. obj asni o mu je
da je dravni udar isto unut r anj a stvar Jugoslavije, jer knez Pavle nije razu-
meo nar odne mase. niti je bio sposoban da se okrui ugl edni m linostima
iz nar oda. Na kraj u je dodao da e voditi bri gu da se st anj e u zemlji u naj kra-
em vr emenu sredi i smiri.
6
Oi gl edno j e da general Si movi nije ni pr et post avl j ao da j e Hi t l er t oga
dana ve bio doneo odl uku za napad na Jugoslaviju. Zbog t oga j e od samog
poet ka nast oj ao da se odnosi Jugosl avi j e sa Nemakom ne pomut e. Meu-
tim, Hi t l er j e ve bi o pr eduzeo mer e da u napadu na Jugosl avi j u angauj e ne
s amo svog i t al i j anskog saveznika, ve i Maar sku i Bugar sku, kao i Kvater-
ni kove pri st al i ce i Pavelieve ust ae, ne zanemar uj ui ni vodst vo HSS na el u
sa Maekom.
U svom sl edeem t el egr amu Heren je izvestio da ga je pr i mi o pr edsedni k
vl ade general Simovi u 21 as u t oku sedni ce vlade, i izrazio al j enj e zbog in-
ci dent a koji se ni u kom sl uaj u nee ponovi t i . Si movi je i st akao da knez-
namesni k nije umeo da se okrui l j udi ma koj e narod pot uj e, da e se lino
post arat i da se si t uaci j a u zemlji u kr at kom r oku pot puno smiri. On je, zatim,
r ekao da j e uvek bio pri j at el j Nemake, da j e ponosan svojim poznanst vom
s mar al om Raj ha Ger i ngom i mar al om Mi l hom (Milch Erhard), i mol i o da
im pr enese nj egove pozdrave.
7
Odmah posle dr avnog udar a nemaka vlada j e dal a uput st va svom po-
sl ani ku u Beogr adu, fon Her enu, da se svi nemaki obavet aj ni organi u Ju-
goslaviji pr i pr eme za akci j u i ot ponu sabot ae, a nemaka Vrhovna koman-
da oruani h snaga (OKW) mu je istoga dana saopt i l a Hi t l erovu odl uku da se
fol ksdoj eri u Jugoslaviji negat i vno odnose pr ema mobilizaciji i da se ne oda-
zivaju pozivu, ve da se sakri vaj u na sve mogue nai ne.
8
Sut r adan (28. mar t a) mu j e mi ni st ar i nost rani h posl ova Rajha, fon Riben-
t rop, t el egr amom javio da ne vri ni kakve zvani ne poset e j ugosl ovenski m dr-
avnicima, niti da alje bilo kakve predst avni ke, ve da se izgovara bol eu.
9
I st ovr emeno su u Berlin pristizali novi izvetaji o demons t r aci j ama 27. mart a,
a Her en je, kao to je ve r eeno, dost avi o kompl et an izvetj o dogaaj i ma 27.
mar t a. '
0
Noj baher ( Neubacher Her mann) j e javio da su u Beogr adu bile vee
demonst r aci j e i da su se meu demons t r ant i ma, por ed gr upa ml adi h Srba,
mogle pri met i t i i vee gr upe komuni st a, koje su ot vor eno apl audi r al e za
Moskvu. Noj baher je t akoe obavest i o Berlin da su sovjetski i grki pred-
stavnik u Budi mpet i posetili j ugosl ovenskog posl ani ka i estitali mu na dr-
anju Jugoslav ije u pogl edu Tr oj nog pakt a. On je dal j e j avi o da j ugosl ovenska
vlada namer ava da iznese na javnost t aj ne klauzule Bekog ugovora, meu
koj i ma se, na osnovu za sada nepr over eni h vesti, nalaze: revizija j ugosl oven-
sko-bri t anski h odnosa, kont r ol a pr ebaci vanj a vojnih t r anspor t a, demobi l i za-
cija j ugosl ovenske armi j e, pr i kupl j an j e j ugosl ovenskog r at nog mat er i j al a pod
nemakom kont r ol om i s i . "
Ovoga dana su se j ugosl ovensko-nemaki di pl omat ski odnosi znat no po-
gorali zbog nepri j at el j ski h mani fest aci j a st anovni t va Beogr ada pri l i kom
pri sust vovanj a fon Her ena bogosl uenj u u Sabor noj crkvi u ast kral j a Petra
II i zbog novi h vandalskih i spada protiv ust anova i nemakog vlasnitva.
Stav Berl i na se t ol i ko zaot ri o da se j asno uoaval a pr edvi ena voj na akci j a
za kr at ko vr eme. '
2
Hiller je 28. marta lino saoptio svoju odluku o napadu na Jugoslaviju
predstavnicima Maarske i Bugarske, pozivajui ih da odmah upozore svoje vla-
de da budu spremne da imerveniu u Jugoslaviji. On je jamio da e Sovjetski
Savez ostati miran i da e Nemaka likvidirati Jugoslaviju za nekoliko dana,
doputajui Hrvatskoj da dobije nezavisnost. Maarskoj i Bugarskoj se tako pru-
a jedinstvena prilika da ostvare svoje revandikacije. Nemaka je zai nt ereso-
vana samo za Kor uku i j unu t aj ersku, a podrav ala bi ambi ci j e Maar ske
da dobi j e izlaz na J adr ans ko mor e. mada bi to bi o del i kat an pr obl em u od-
nosu na Italiju.
13
Kasno nou istog dana Hi t l er je sa vel i kom ur bom napi sao pi smo Mu-
soliniju i nar edi o da se odma h t el egrafski pr enese u Rim. On je javio Muso-
liniju da se pripremi da se suprotstavi krizi >sa potrebnim vojnim sredstvima
i toplo ga zamolio da ne preduzima dalje operacije u Albaniji, ve da u najveoj
tajnosti i brzini najpre upotrebi sva potrebna sredstva za pojaanje granice pre-
ma Jugoslaviji, jamei suradnju Bugarske i Maarske, bez kojih se ne moe si-
gurno operisati sa brzinom koju e eventualno nametnuti dogaaji. Javi o je da
e se vojni at ae Ri nt el en odmah vratiti u Rim da di r ekt no saopt i koj e e se
nar edne mer e preduzet i noas sa nae st r ane za pr i pr emu. '
4
Musolini je bio itavog dana nespokojan zbog neoekivane opasnosti od
udara jugoslovenskih snaga u pozadinu italijanskih trupa na Grkom frontu.
Besno je telefonirao ambasadi u Berlinu da bi saznao kako Nemaka gleda na
situaciju prouzrokovanu dravnim udarom i da ubrza slanje vojne pomoi. A
kad j e sa ol akanj em pr i mi o Hi t l erovo pi smo, odmah j e odgovor i o d a j e mir-
no pr i mi o dogaaj e u Beogradu, j er ga ni naj manj e nisu uznemi ri l i i dodao
da je ve izdao nar eenj a da se sve pr i pr eme izvre to je naj br e mogue
i u apsol ut noj t aj nost i . Napomenuo je da. pored saradnje Maarske i Bugar-
ske. treba voditi rauna i o separatistikim hrvatskim tendencijama koje pred-
stavlja dr Paveli koji se nalazi nedaleko od Rima.'
5
Musolini se pouri o da pozove Pavelia 29. mar t a da sa nj i m prei spi t a
spor azume od j anuar a 1940. godi ne i da ga nagovori da pri zna pr ava Italije
u Dalmaciji pr e no t o mu ot vori sl obodan put za pr euzi manj e vlasti u Hr-
vatskoj. Poto ga je pr i mi o u vili Torloniji (Torlonia), Musol i ni mu je rekao:
Sada je va t renut ak, a Paveli je bio s pr eman da pot vr di pr et hodne spo-
razume. s lim da pr e toga uveri dal mat i nske Hrvat e u kor i snost f eder aci j e sa
Italijom, pa pot o ih u to uveri pri l agodi ce ih da pr i hvat e i t al i j anska pot ra-
ivanja. Zatim je dodao: Kada Hrv ati budu ubeeni da vie i zmeu njih i Ita-
lijana ne post oj e pol i t i ke i admi ni st r at i vne razlike, dal mat i nsko pi t anj e vie
nee imati znaaja. Musolini je pri st ao u pri nci pu, ali bi gradovi , u oekiva-
nju uj edi nj enj a, moral i prei pod suvereni t et Italije, uveravaj ui Pavelia da
bi Italija pri znal a nj egovu vladu im bude uao u Zagreb. Na r ast anku Paveli
j e traio da mu se pr i dr ue i nt er ni r ane ustae, t o mu j e i obeano. '
6
Jugosl ovenski posl ani k u Berl i nu Ivo Andri je 29. mar t a ot i ao u nema-
ko Mi ni st arst vo i nost r ani h posl ova da obavest i dr avnog sekr et ar a Vajcseke-
ra da je pozvan u domovi nu na konsul t aci j u, ali jo ni t a ne moe da saopt i
0 pol oaj u nove vlade, da se radi o unut r a nj oj pobuni i da e se post ar at i da
saopt i j asnu pol i t i ku koj u e formul i sat i j ugosl ovenska vl ada pr ema nema-
koj kad se vrati u Berl i n naj dal j e do 2. aprila. On moe gar ant ovat i d a j e nova
vl ada zavela red do t e mer e da e od sada sprei t i bilo kakvu nasi l nu ant i ne-
maku mani fest aci j u. Vaj cseker j e ut ei pr i mi o Andri eva obj anj enj a, izra-
avajui al j enj e zbog i nci denat a koji su se dogodi l i Her enu u Beogr adu, ali
nije bio u st anj u da da mi l j enj e o situaciji koj a je nast al a i zmeu Nemake
1 Jugoslavije. Pot puno ut anj e nemaki h rukovodi l aca u Berlinu i nj i hovo obil-
no isticanje znaaja koji su davali di si dent skom stavu Maeka i hrvat ski h
voa uopt e, kao i uur bane pr i pr eme nemaki h i i t al i j anski h gr aana da na-
pj s t e Jugosl avi j u pokazi val o je da je situacija t akva da se neumol j i vo srlja u
rat. Meut i m, u Beogr adu se si t uaci j a cenila sa i zvesnom dozom opt i mi zma. '
7
Fon Her enu je 29. apr . . a posl al a i nst rukci j a iz Berl i na da. pod i zgovorom
d a j e bol est an, izbegava da vri svoje f unkci j e u Beogr adu i da ak ne alje ni
svog zameni ka i Mi ni st arst vo i nost rani h poslova, ve da al j e zvani nog pred-
st avni ka da bi t i me dokazao d a j e bol est an, '
8
a u Berl i nu je dravni s ekr et ar
Vaj cseker nar edi o i novni ci ma Mi ni st arst va i nost rani h poslova da nal aze iz-
govor o odsut nost i ako bi j ugosl ovenski posl ani k ili neko u nj egovo i me za-
t rai o sast anak. Istog dana j e nar edi o da svi nemaki dravl j ani bez razlike
odmah napust e Jugosl avi j u, sem naj nuni j eg broj a i novni ka posl anst va i
konzul at a. A nemako Mi ni st arst vo pr opagande je istoga dana dal o nal og ce-
l okupno j t ampi da iz Jugoslavije ne objavljuje nita dr ugo sem ono to ob-
javi novi nska agenci j a DNB u Berl i nu posl e pr et hodne cenzure. Poto se li-
no i nt er esovao za povl aenj e nemaki h dravl j ana, i Hi t l e r j e 30. mar t a nare-
di o da nemaka kol oni j a iz Beogr ada mor a ii odmah i to svi . '
9
Tako je iste
veeri kr enul o br odom za Nemaku oko 1200 nemaki h dravl j ana.
20
Jednom rani j om depe om od istog dana fon Heren j e obavest i o Berlin da
j e doznao da se veina Si movi evog kabi net a odl ui l a za pr i hvat anj e Troj nog
pakt a i za l oj al no i spunj avanj e svih preuzet i h obaveza, kao i to da je j edan lan
vl ade iz nj enog sr pskog del a izjavio da bi r ado pri hvat i o odl azak mi ni st ra
i nost rani h posl ova Ninia u Berlin radi r azj anj enj a si t uaci j e i da ga je mi-
ni st ar i nost r ani h posl ova Nini pozvao da ga poseti u 11 asova.
Ban Subai i mi ni st ar Sut ej (kao prvaci HSS) su 29. mar t a posetili ne-
makog posl ani ka u Beogr adu fon Her ena i t om pri l i kom mu izjavili da su
hrvat ski mi ni st ri bili pohapeni i dovedeni u Mi ni st arst vo voj ske i mor nar i ce,
gde im je t r aeno da udu u novu vladu da bi se izbeglo vee zlo, s tim da e
Maek kasni j e dati konanu sagl asnost . U svom izvetaju Berl i nu Her en na-
vodi da su Hrvati mnogo zabr i nut i zbog ozbi l j nost i situacije, da ar ko ele da
se izbegne rat sa Nemakom i da se oni ovde oseaj u kao zarobl j eni ci . Sut ej
ga je izvestio da je vl ada pri znal a Trojni pakt . ali da se - zbog r aspol oenj a na-
r oda u Srbi j i - ustee da se to j avno pri zna.
2
'
Pot o j e uvi deo da ne moe da uspost avi di r ekt an kont akt sa Nemci ma,
general Si movi se obr at i o It al i j ani ma da ih nagovori da oni posr eduj u, pa je
uvee 29. mar t a pozvao advokat a St aki ca i izrazio mu elju da trai pr eko Mu-
solinija da se izbegne rat i da odvrat i Nemaku od napada na Sol un, j er bi na-
pad na Sol un za nas post ao rat ni sluaj. Ako bi se to desi l o odmah emo
napast i It al i j ane u Albaniji. Zat o t reba da ode kod i t al i j anskog posl ani ka Ma-
melija i da ga zamoli da doe u sedite taba. Mamel i se odazvao pozivu
t ako da g a j e general Si movi pr i mi o u 21.30 asova i t om pri l i kom mu rekao:
Jugoslavija ni u kom sl uaj u ne sme do/ vol i t i da bude okr uena i na t aj nain
pri si l j ena na kapi t ul aci j u. Ako nemake t r upe okupi r aj u Sol unsku zonu onda
e Jugoslavija biti pri si l j ena da sebi obezbedi izlaz u pravcu Albanije. Na pri-
medbu i t al i j anskog posl ani ka da ovakvo nj egovo shvat anj e nemi novno vodi
ratu, j er se znal o da predst oj i nepos r edan napad nemaki h t r upa na Grku,
Simovi je ost ao pri svom gl edi t u.
22
O susr et u Si movi a sa i t al i j anski m posl ani kom post oj e razne verzije. Pre-
ma izjav i general a Si movi a, 29. mar t a su oko 16 asov a kod Si movi a doli
advokat i St aki i Lakovi koji su stajali u veoma bliskim vezama sa italijan-
skim posl ani kom i saoptili mu elju posl ani ka Mamel i j a da ga poset i , da bi
mu saopt i o Musol i ni j evu por uku za pos r edovanj e i poziv da ide u Rim. Kada
je Mamel i doao kod Si movi a, on mu je rekao: Vi ste eleli da me vidite.
Na to se on t rgao i odgovori o: Ja? Ne! Vi ste eleli da doem! Si movi je pre-
ao pr eko dal j eg obj anj enj a i rekao: Ne mari , moda je mali nespor azum
i dodao: I za Italiju je kori sni j e da ne doe do zapl et a sa Jugosl avi j om zbog
del i kat nog pol oaj a vaih t r upa u Albaniji Mameli je bio mal o zbunj en i po-
sle kraeg razmi l j anj a odgovori o: Mi s mo preduzel i pot r ebne m<
r
e i Nemci
su nam obeal i pomo. Zatim je obeao da e obavest i t i Duea o ovom raz-
govoru i o pot r ebi nj egove i nt ervenci j e za odr avanj e mira. Na nj egovo pita-
nje: Kakv o e dr anj e zauzeti Jugosl avi j a u sl uaj u da nemake t r upe zauzmu
Solun - Si movi ga je uput i o za odgovor na mi ni st ra spol j ni h posl ova.
23
Na
pi t anj e Mamel i j a da li je vodi o r auna o teini svojih pr edl oga koji znae oru-
ani konfl i kt i da li je i mao u vidu t eke posl edi ce koj e bi zbog t akve odl uke
nast al e za Jugoslaviju, Si movi je odgovor i o da ga je pozvao da upozor i svoju
vl adu i vl adu u Berl i nu da ne bi mogao suzbiti gnev j ugosl ovenskog nar oda
ako bi nemake t r upe ul e u Solun, j er j e j ugosl ovenski nar od spr eman da
se rt vuj e i da kr ene na Albaniju. Na Mamel i j evo pi t anj e zat o tako ozbi l j ne
indikacije nisu di r ekt no pr enet e nemakom posl ani ku, Si movi j e mi r no re-
kao: Mi el i mo posr edovanj e Musolinija i zamol i o Mamel i j a da nj egov za-
htev hi t no pr enes e Musol i ni j u i da ga obavest i da bi on (Simovi), pot o ne
moe da napust i Beograd, posl ao u Rim pot pr es edni ka Jovanovi a i mi ni st r a
i nost r ani h posl ova Ninia. Zapanj eni Mamel i j e r ekao da mu j e dunost da
pr enese Si movi ev zaht ev za Ri m.
Cim se vrat i o u posl anst vo Mameli je t el ef onom stupio u vezu sa gr of om
anom u Palati Kii. Pot o ga j e paljivo sasl uao, ano j e r ekao Mamel i j u da
moe rei pr edsedni ku vl ade da pot pr edsedni k vlade Jovanovi moe kr enut i
za Rim. gde e ga sut ra si gur no pri mi t Due, ali da se as pr i j ema ne moe
precizirati zat o t o je Due veoma zauzet, ali e pot pr eds edni k u t oku sut-
ranj eg dana biti si gur no pr i ml j en, s amo t e mol i m da mi pot vr di as polas-
ka.To j e bi o dokaz zabr i nut ost i u Ri mu zbog pr et nj e i znenadnog j ugosl oven-
skog napada u l eda i t al i j anski h t r upa na Gr kom f r ont u. Iako j e bi o iznena-
en ovakvom s pr emno u gr of a ana, Mamel i j e odma h saopt i o odgovor
podsekr et ar u Mi ni st arst va i nost r ani h poslova Smi l j ani u. Meut i m, kasni j e
j e i z Ri ma pr i mi o t el ef onsko nar eenj e grofa ana: Jo ne obj avl j uj odgovor .
I ma vremena. - ao mi je. ve sam ga objavio, r akao je Mamel i . ano je
savet ovao Mamel i j u da saopt i Beogr adu da se poset a odl ae zbog sut ranj e
posete j apanskog mi ni st r a i nost r ani h poslova. Smi l j ani j e hl adno pr i mi o
novo Mamel i j evo saopt enj e, daj ui ut i sak da j e ve bi o upoznat .
Jugosl ovenska obavet aj na sl uba uhvat i l a j e t el efonski razgovor i zmeu
ana i Mamel i j a, t ako da se saznal o da Musolini nije namer avao da ponudi
svoje dobr e usl uge da spasi Jugosl avi j u od Hi t l erove osvete. U stvari, Mu-
solini j e ozbi l j no shvat i o pr et nj u j ugosl ovenskog napada na Albaniju, ali se
odazvao Hi t l er ovom pozivu da svojim komandant i ma nar edi da daju ot por
do kraj nj i h granica dok nemaka i nt ervenci j a rei si t uaci j u. Zat o j e odbi o da
pri mi j ugosl ovenske mi ni st re i nar edi o anu da o nj i hovom zaht evu posre-
dovanj a pr egovar a na odugovl aei nain, da bi dobi o u vr emenu i maski r ao
svoje voj ne pr i pr eme koj e su bile u toku, u oeki vanj u ner nake ofanzi ve.
24
Posle pr i j ema Hi t l erovog pi sma. Musolini j e ubr zo st upi o u akci j u. On j e
29. mar t a dao nal og i t al i j anskom posl ani ku u Beogr adu Mamel i j u da bude u
st al noj vezi sa nemaki m posl ani kom Her enom i da sve nal oge koj e Her en
pr i ma od vl ade Raj ha i sam u pot punost i izvrava.
25
Istoga dana dao je nal og
Anfusu, efu kabi net a Mi ni st arst va i nost r ani h poslova, da pr i mi Pavelia. Po-
t o je Anf uso u t oku dana u dva maha razgovarao sa Paveliem, nemaki am-
basador u Ri mu j e s ut r adan izvestio Ri bent r opa da Italija u linosti Pavelia
i ma jak adut u r ukama, j er Paveli u Italiji raspol ae sa 500 nj emu odani h us-
taa.
26
Izgleda da j e kod Musol i ni j a dol o do izvesnog kol ebanj a posl e Simovi-
eve pr et nj e i d a j e i t al i j anska vl ada namer aval a da objavi pol uzvani nu izja-
vu koju je u i me j ugosl ovenske vl ade dao Nini kao mi ni st ar i nost r ani h po-
slova. Meut i m, Berlin se odl uno usprot i vi o i 30. mar t a saopt i o i t al i j anskoj
vladi da se pol uzvani na izjava j ugosl ovenske vl ade u pogl edu j ugosl ovensko-
nemaki h i j ugosl ovensko-i t al i j anski h odnosa moe objaviti s amo ako bi j e Si-
movi zvani no pot vrdi o. Zat o t r eba sve da ost ane onako kako su Hi t l er i Mu-
solini ve utvrdili, s tim t o e Musolini, ukol i ko bi dol o do neki h novi h mo-
menat a, biti odmah obavet en.
2 7
Musol i ni se boj ao da e novi j ugosl ovenski
reim napast i Italiju i t o je j o g o r e - n j e n e t r upe u Grkoj . Zat o je st al no zvao
Alfijerija, svog ambas ador a u Berl i nu, da moli pomo koj u Nemci mor aj u od-
mah posl at i - vikao j e pr eko t el efona. Meut i m, Ri bent r op j e mi sl i o da su
Italijani ubrzal i krizu u Jugoslaviji i ht eo je da ih pust i za t r enut ak da se peku
na aru koji su sami raspalili. Tekoe u Jugoslaviji su nepos r edna posl edi ca
i t al i j anske nespr emnost i u Grkoj .
28
General Simovi j e i pak nast avi o da vri pri t i sak za odr avanj e kont akt a
bar sa i t al i j anskom vl adom i st avi o do znanj a br i t ans kom pr edst avni ku d a j e
s pr eman da pri hvat i Musol i ni j evu ponudu posr edovanj a, j er j e t o i nt eres Ju-
goslavije, a i V. Bri t ani j e, ako bi se uspel o da se ubedi Hi t l er da ne pr eduzi ma
ni kakvu dalju akci j u na Bal kanu. Nini j e 30. mar t a naj pr e pozvao nemakog
posl ani ka fon Herena, a zat i m i i t al i j anskog Mamel i j a i dao im sl edeu izjavu:
Jugosl ovenska vlada ost aj e ver na pr i nci pu po t ovanj a me una r odni h ugovor a, meu
koj e s pada i ugovor sa Pr ot okol om koji j e zakl j uen 25. ma r t a u Beu. Vl ada e odl uno na-
st oj al i na l ome da ne bude uvuena u sadanj i konf l i kt . Nj ena gl avna bri ga bi e da odri pri-
j at el j ske odnos e sa s us edni m Nemaki m Raj hom. kao i sa Kr al j evi nom It al i j om. Kr al j evska
vlada se nar oi t o i nt er es uj e u pogl edu pr i mene navedenog Pr ot okol a, i maj ui u vidu zat i t u
svih vi t al ni h i nt er esa j ugosl ovenske naci j e da isti ni u kom sl uaj u ne budu povr eeni .
2
'
Nini je dal j e izjavio fon Her enu da se on lino r aduj e t o je svoj prvi
cilj - pr i znanj e pr i st upanj a Jugoslavije Tr oj nom pakt u od st r ane nove vl ade
- u pot punost i post i gao. Bi e pot r ebno da se dobi j e s amo j o mal o vr emena
pa e nova vl ada biti u st anj u da gar ant uj e st al nost i pouzdanost i st i nske pri-
j at el j ske pol i t i ke Jugosl avi j e sa Nemaki m Raj hom, koj a e biti j o stabilnija,
nego t o je bila za vr eme vl ade Cvetkovia - r ekao je na kr aj u Nini.
Fon Her en je izjavio Niniu da je nj egovu izjavu pr i mi o k znanj u, ali ga
je zatim zamol i o da mu obj asni kako se ova nj egova izjava moe dovest i u sa-
glasnost sa izjavom koju j e pr edsedni k j ugosl ovenske vl ade nedavno dao ita-
l i j anskom posl ani ku. Nini koji, po svoj prilici, nije bi o upoznat sa Simovi-
evom izjavom, bio je vi dno i znenaen i upl aen. On je uver avao nemakog
posl ani ka da pr edsedni k Si movi ni u kom sl uaj u tu izjavu nije dao u i me
j ugosl ovenske vl ade.
30
Nemaki posl ani k Her en j e istog dana (30. mar t a) posl ao t el egram br. 317
(koji je u Berl i nu pr i ml j en u 16,48 asova) o ovoj Ni ni evoj izjavi i dodao:
Odgovori o sam mi ni st r u i nost r ani h posl ova da j a mogu pri mi t i nj egovu iz-
javu s amo k znanj u i zamol i o sam ga da mi obj asni kako moe da se izjava vla-
de pokl apa sa si nonom izjavom mi ni st r a- pr edsedni ka i t al i j anskom poslani-
ku. Her en j e preci zi rao da ne ver uj e da bi izjava j ugosl ovenske vlade mogl a
prei nai t i si t uaci j u i da ne zna da li nj egova vlada namer ava ili ne d a j u objavi,
dodaj ui da j e tek pr i mi o i nst rukci j e da izbegava svaki di r ekt an kont akt sa
j ugosl ovenski m vl ast i ma i da se odma h vrati u Berlin na r ef er i sanj e.
Mi ni st ar i nost r ani h posl ova Nini, koji oi gl edno nije ni t a znao o t ome,
bi o je j ako uzbuen i uver avao me j e da mi ni st ar - pr edsedni k ni u kom sl uaj u
nije govori o u i me nove vlade.
31
It al i j ansko posl anst vo u Beogr adu je 30. mar t a u 13,15 asova saopt i l o
svom Mi ni st arst vu i nost r ani h posl ova u Ri mu d a j e Si movi eva vl ada izjavila
i t al i j anskom posl ani ku Mamel i j u da vlada ost aj e ver na pr i nci pu pot ovanj a
zakl j ueni h ugovora. Ali ce nj ena glavna briga biti ouvanj e mi r a i st r i kt ne
neut ral nost i , kako bi odst r ani l a svaki dalji rat na Bal kanu. Izjava vl ade nee
se objavljivati danas, ve kroz tri dana.
3 2
Svega pol a sat a kasni j e, i t al i j ansko posl anst vo j e dost avi l o Ri mu dr ugi te-
legram u kome ga obavet ava da je j ugosl ovensko Mi ni st arst vo i nost r ani h po-
slova dal o izjavu kral j evske j ugosl ovenske vl ade o odr avanj u pr i nci pa pot o-
vanj a zakl j ueni h ugovora, podr azumevaj ui tu i posl ednj i spor azum u Beu
i nagl aavaj ui pri t om da vlada ne eli da bude uvuena u bi l o kakav sukob,
ve da e nj ena glavna bri ga biti posveena odr avanj u mi r a i pri j at el j ski h od-
nosa sa susedi ma, na pr vom mest u sa Nemaki m Raj hom i Kral j evi nom Ita-
l i j om.
33
Neposr edno posl e ovih saopt enj a, It al i j ansko posl anst vo u Beogr adu je,
pr ema podaci ma pr i sl une sl ube u Beogradu, t el ef onom posl al o sl edei iz-
vet aj Mi ni st arst vu i nost r ani h posl ova u Ri mu:
Italijanski posl ani k Mamel i kae da mu je u Mi ni st arst vu i nost r ani h po-
slova u Beogr adu saopt eno d a j e Jugosl avi j a s pr emna da pri hvat i Troj ni pakt
pod usl ovom da drave pot pi sni ce pri hvat e sl edeu rezervu: pot ovanj e ivot-
nih i nt eresa Jugosl avi j e. Pr ema izjavi mi ni st ra i nost rani h posl ova u Beogra-
du, pr edst avni k Nemake ve j e pri hvat i o ovakvo reenj e. It al i j anski posla-
nik, meut i m, kae da mu j e nj egov pri j at el j (tu oevi dno misli na nemakog
posl ani ka) izjavio d a j e t vr enj e j ugosl ovenskog mi ni st r a i nost r ani h posl ova
nei st i ni t o. Pr ema t ome, veli posl ani k, j ugosl ovenska vlada trai di verzi j u.
34
Mamel i j e sa mnogo skept i ci zma pr i mi o Ninieva poverl j i va obj anj enj a
j er ona vode vrenj u u krug, nar oi t o u odnos u na posl ednj i deo izjave, za-
tim je r ekao Niniu da je von Her en tek pr i mi o i nst rukci j e od vl ade da iz-
begava svaki di r ekt ni kont akt sa j ugosl ovenski m vl ast i ma i da se odma h vrati
u Berlin na r ef er i sanj e. Takoe j e r ekao da nj egova vl ada ne namer ava da ob-
javi izjavu j ugosl ovenske vlade. Zato j e Mameli pouri o da trai i nst r ukci j e da
li i on t r eba da se ponaa kao fon Her en i nagl asi o da je sa nae i nemake
st r ane repat ri j aci j a gr aana sa itave j ugosl ovenske t eri t ori j e u punom j eku
i da na svom mest u ost aj e s amo mu ko osobl j e posl anst va i konzul at a. Ma-
melijev zaht ev stigao j e u Rim tek pot o j e Ri bent r op t el ef onom saopt i o
anu d a j e nemaka vl ada odbi l a da pri mi j ugosl ovensku izjavu i d a j e opoz-
vala svog posl ani ka u Beogr adu. Musol i ni j u nije godi l o da se ponaa kao Hit-
ler, pa je bio iz asa u as sve nepomirijiviji, jer je bio zabri nut kako bi mo-
gao da odugovl aenj em di pl omat ski m sr edst vi ma ot kl oni pr et nj u neoeki va-
nog j ugosl ovenskog napada na Albaniju. Tako j e Mamel i i dal j e ost ao na svom
mest u. On j e doao do zakl j uka da se j ugosl ovenski r ukovodi oci nadaj u u
podvaj anj u sila Osovi ne. To j e posl ednj a nada kol i ko oevi dna t ol i ko oaj-
na.
Novi dokaz za to je i nj eni ca da je Si movi na sedni ci ueg kabi net a, koj oj
su pri sust voval i pot pr eds edni k Jovanovi i mi ni st ri Nini, Grol i Ili, 31.
mar t a odl ui o da se ponovo obr at i Musoliniju da ga moli da na osnovi Pakt a
o pri j at el j st vu od 1937. godi ne pos r eduj e svojim dobr . m usl ugama da spr ei
rat i zmeu Osovi ne i Jugosl avi j e. Meut i m, na sedni ci je odl ueno da pred-
sedni k vl ade u t ako kr i t i nom mome nt u ne moe da napust i zeml j u nego da
u Rim idu pot pr edsedni k Jovanovi i mi ni st ar Nini. Zat o je Si movi kasno
uvee pozvao i t al i j anskog pr edst avni ka da mu saopt i da j e j edna del egaci j a,
pod vodst vom pot pr eds edni ka Jovanovi a, s pr emna da odmah kr ene t ako da
u Rimu bude ve sl edeeg j ut ra. Naglasio j e da Nemaka j o ni j e s pr emna za
napad protiv nj egove zeml j e i podset i o da bi Musol i ni j eva i nt ervenci j a bila
kori sna i za Jugoslaviju i za Italiju.
Italijanski poslanik Mameli je, na osnovi instrukcija iz Palate Kii, upo-
zori o na neobi nu vanost Si movi evog podat ka da Nemaka j o nije
s pr emna za napad na Jugosl avi j u, to je pot vri val a odl uka j ugosl ovenske vla-
de da dobi j e u vr emenu da bi pr i pr emi l a novo pr egr upi savanj e snaga sa se-
vera i koncent r i sal a ih na odbr a mbe noj liniji Drina - Sava - Dunav, sa poste-
peni m povl aenj em pr ema j ugu. Mameli j e upozor i o da j e j ugosl ovenski na-
pad na Albaniju, u sl uaj u nemakog napada na Jugoslaviju, vie sl uaj an
nego verovat an i d a j e opt a namer a j ugosl ovenskog Gener al t aba pogl avi t o
da se spoje jugoslovenske, grke i bri t anske snage i obrazuj u Solunski front.
Mameli je t el ef onom javio Palati Kii o novom kor aku general a Si movi a. U
svom t el egr amu od 1. apri l a on je dao i line podat ke o pot pr eds edni ku Jo-
vanovi u opi suj ui ga kao veoma i nt el i gent nog i l ukavog sedamdeset ogodi -
nj aka demokr at ski h t endenci j a, ali ne vezan ni za j ednu st r anku, kao pozna-
tog u i t avoj zemlji i naj emi nent ni j oj linosti u Si movi evoj vl a di . . .
Meutim. Musolini je. upuuj ui 30. mar t a svoju Direktivu za operaci j e
protiv Jugoslavije, i mao u vidu pr et nj u j ugosl ovenske ofanzi ve prot i v Albani-
je, ne preci zi raj ui dan kada e ot poet i nepri j at el j st va, ve j e pr epor ui o svo-
jim komandant i ma da ne pr eduzi maj u skupe vat r ene akci j e (u Gr koj - V.T.)
nego da do maksi muma t ede municiju, a snagama u Albaniji da se dre de-
fanzive na svim f r ont ovi ma i da nije mogue menj at i t aj stav sve dok se ne raz-
viju nemake akci j e.
35
Poto nije uspeo da uspost avi neposr edan kont akt svoje vl ade sa Muso-
linijem, Si movi je 1. apri l a vodi o razgovore sa vodama f ol ksdoj er a Brike-
r om i Mozerom. On je t om pri l i kom izjavio da e uiniti sve da sprei rat sa
Nemakom i suzbije ut i caj Velike Bri t ani j e i Sj edi nj eni h Ameri ki h Drava i
izrazio elju da st upi u razgovore sa vl adom Rajha. On se sast ao sa voom ne-
make manj i ne u Jugoslaviji, dr Jankom, i sa posl ani kom Hamom, kako bi ovi
saoptili nj egovu izjavu mi ni st r u i nost r ani h posl ova Raj ha Ri bent r opu i dru-
gim nemaki m f unkci oner i ma. Na kr aj u j e Si movi r ekao da j e s pr eman da
i sam ot put uj e u Berlin, da bi izneo ovo svoje gledite.
36
Jugosl ovenski r ukovodi oci su teili da Sovj et ski Savez di r ekt no interve-
nie u sukobu, da bi osl obodi o Jugoslaviju od okruenj a od st rane sila Oso-
vine. pa su odluili da odma h poalju voj nu misiju u Moskvu, ali, iz bojazni
da n kompr omi t uj u svoje napor e za ubl aavanj e zat egnut ost i sa Ber l i nom i
Ri m^m, nisu oklevali a da ne j ave Nemci ma o sovj et ski m ponudama i da pre-
ma Sovj et skom Savezu okr enu Hi t l erovu osvetu. Tako j e j ugosl ovenski voj-
ni at ae u Moskvi obavest i o nemakog pomor s kog at aea da su ga sovj et ske
vlasti pozvale radi ponude pr odaj e r at nog naor uanj a Jugoslaviji, ali d a j e on
to odl uno odbi o. U isto vr eme j ugosl ovenska vlada je pustila vest u unut ra-
njosti i u i nost r anst vu da pot pr esedni k vl ade Jovanovi namer ava da ot put uj e
u Rim, j er ga j e pozvao lino Musolini radi posr edovanj a u j ugosl ovensko-ne-
makom spor u.
Mi ni st ar i nost r ani h posl ova Nini pozvao je Gavrilovia i. upoznavaj ui
ga da post oj i povol j no r aspol oenj e Sovj et a za zakl j uenj e pol i t i kog i voj nog
pakt a sa Jugosl avi j om, dao mu nalog da odmah st upi u vezu sa Mol ot ovom,
u oeki vanj u dol aska Voj ne misije, i zamol i o ga da se priblii i t al i j anskom i
nemakom pr edst avni ku i da i m obj asni d a j e cilj misije pot pr edsedni ka Jo-
vanovi a u Rimu da sprei rat i zmeu Jugoslavije, s j edne, i Nemake i Italije,
s dr uge st rane.
3 7
Si movi eva vl ada j e pokuaval a da ut i e na dogaaj e i pr eko j ugosl oven-
skih posl anst ava, nar oi t o pr eko oni h u i st ono- evr opski m zeml j ama i u Sov-
j et skom Savezu. Tako j e posl ani k Avakumovi u Bukur e t u pot vr dno odgo-
vori o Ant oneskuu (Ant onescu Victor) da e Jugosl avi j a ost at i u Tr oj nom pak-
tu i nagl asi o da tu izjavu daj e po nal ogu svog mi ni st r a i nost r ani h posl ova Nin-
ia, ali je zamol i o da se Si movi evoj vladi ostavi vr eme da se pri l agodi novoj
situaciji. Po nal ogu Ninia, mi ni st ar u Si movi evoj vladi Gavrilovi, koji je
i dal j e ost ao na dunost i j ugosl ovenskog posl ani ka u Moskvi, poset i o je 1. ap-
rila naj pr e italijanskog, a zatim i nemakog ambas ador a u Moskvi. On je sa
uzbuenj em i zabr i nut ou, u duem izlaganju, izjavio da bi nemako-j ugos-
lovenski i i t al i j ansko-j ugosl ovenski rat bi o velika nesr ea za sve one koji bi
u nj emu uestvovali, da e pot pr esedni k vlade Jovanovi otii u Rim, da bi
t amo naao neko r eenj e i da se Beogradski kabi net , pr ema depei koj u j e
toga dana pr i mi o i z Beogr ada, rei o da pri zna pr i st upanj e Jugosl avi j e Troj-
nom pakt u. Pod t akvi m okol nost i ma - dodao je Gavrilovi - i pak je mogue
da se ovaj nesr et ni rat sprei . Na t o j e italijanski ambas ador s amo pri bel ei o
Gavrilovievu izjavu, j er nije bi o u st anj u da pr oceni znaaj koji bi mogl a ima-
ti. Meut i m, nemaki ambas ador Sul enber g ( Schul enber g Fri edri ch Wer ner ,
grof von der) j e stavio pr i medbu Gavriloviu da Nemaka nije ni kad name-
raval a da vodi rat protiv Jugoslavije, a za sadanj u ozbiljnu si t uaci j u sva od-
govornost pada na nove r ukovodi oce Beograda. Zatim j e s kr enuo panj u na
niz poj edi nost i o koj i ma mu Gavrilovi nije ni rei rekao, nai me, u pogl edu
neke i nt ervenci j e sovj et ske vl ade u pogl edu dr avnog udar a o zvani nom de-
mant i j u Pravde: o telegrafskoj estitci Jugoslaviji, o stavu sovjetske vlade
pr ema Rumuni j i i Bugar skoj i, naj zad, o pot punoj never ovat nost i neke ponu-
de oruj a Jugoslaviji, i da je sve to - t vrdi o je Sul enber g - pot vr i val o da je
j ugosl ovenski vojni at ae r ekao istu la da bi pokr enuo pakosnu intrigu.
Igra koju su Beogr ad i Moskva zapoeli da bi skr enul i pr et nj u nemake ag-
resije sa sebe zavrila se na svu t et u Jugosl ovena. Sul enber g j e demas ki r ao
nj i hovu igru i odmah s kr enuo panj u Berl i nu na opr eznost prot i v nj i hovi h in-
triga u sovj et skoj prest oni ci .
3 8
Pr edsedni k vl ade Si movi se 1. apri l a apel om obr at i o naciji d a j u uveri
da vlada vodi pri j at el j sku pol i t i ku sa svim susedi ma i da je vojska, u svakom
sl uaj u s pr emna da izvri svoju dunost . Ali dan kasnije, kada j e pr i mi o if-
rovan t el egr am od voj nog at aea u Berl i nu pukovni ka Vauhni ka da e nema-
ki napad usl edi t i 6. apri l a odma h je sazvao sedni cu vl ade da se zaj edno s hr-
vat ski m pr edst avni ci ma r azmot r e pr obl emi unut r a nj e i spol j ne politike.
Razmat aj ui spol j nopol i t i ku si t uaci j u odl ui o j e da se ubr za Musol i ni j evo
posr edovanj e, pa j e posl ani k Mamel i odmah pozvan u Pr edsedni t vo vlade.
Primili su ga Jovanovi i Nini, a Si movi je doao nekol i ko mi nut a kasni j e
kao vi hor vetra i odma h pr eao na stvar.
Poto j e i zneo ozbi l j nost situacije, Si movi j e pozvao i t al i j anskog pred-
st avni ka da ponovo pr enese Musol i ni j u zaht ev o pr i j emu dva j ugosl ovenska
mi ni st ra. Mameli j e r ekao da mu j e dunost da pr enese t aj zahtev, ali j e od-
ri cao da je Musolini ikad dozvol i o nj i hov dol azak u Rim, j er bi to bilo uzal ud-
no ako se ne bi ust anovi l a r azumna osnova za i znal aenj e r eenj a koj a se tra-
ila t ako kasno. Na t o j e Nini j o j edanput ponovi o obi nu f or mul u da j e ju-
gosl ovenska vl ada bila s pr emna da pot uj e Troji pakt , ali ga j e Si movi ot r o
pr eki nuo i, obr aaj ui se Mamel i j u. rekao; Gospodi ne mi ni st re, mor am jas-
no da Vam izjavim da emo Vas napast i u Albaniji, ako Nemci napadnu Gr-
ku. Zatim j e dodao da j e vl ada bila s pr emna da pri hvat i obaveze i z Troj nog
pakt a, ali ni u kom sl uaj u nije mogl a dopust i t i da zona Sol una, koj a je bila
obeana Jugoslaviji, bude dot aknut a ili pr edena od st r ane nemaki h t r upa,
j er bi to znai l o pot puno okr uenj e i kapi t ul aci j u. Bilo je u i nt er esu Italije da
ost ane pri j at el j i ca Jugoslavije, j er bi bili obezbeeni bok i pozadi na italijan-
skih snaga u Albaniji. Na ove pr et nj e, i zgovorene zvani no pr ed dva svekoda,
Mameli j e mi r no odgovori o: Gospodi ne pr edsedni e, ako j e pr et nj a, pust i t e
neka vr eme pokae, ako j e pr edvi anj e onda Vas, gospodi ne, mor a m podse-
titi da i Italija i Nemaka i maj u svoje t above, t ako da se ne t r eba zanositi da
takav sl uaj nije predvi en. Preki daj ui Mamel i j a, Nini j e zabr i nut o pona-
vljao: To je prognoza, to je prognoza, gospodi ne ministre! Posle nekol i ko
t r enut aka ut anj a Simovi, na uenj e svojih kolega, di gao se i pozvao Ma-
mel i j a da nast avi razgovor sa Jovanovi em i Ni ni em, izjavljujui d a j e sed-
nica vl ade u t oku. Mamel i je odgovor i o da nema razloga da ost ane, ali je iz
kor ekt nost i ipak ost ao j o nekol i ko mi nut a. Nini se poalio na neopr ezne
Si movi eve rei, ali Mamel i je i st akao pr ot i vr enost stava j ugosl ovenske vla-
de koja, dok apel uj e na Duea da otkloni konflikt, jo vrsto stoji na po-
zicijama koj e vode di r ekt no i pr ost o u rat. Nini je uver avao Mamel i j a da
se pr edvi a nova sedni ca vlade, da bi se ponovo pr odi skut oval o o osnovni m
el ement i ma da bi se, event ual no, mogl o poi kod Duea. Sedni ca vl ade koj a
je bila u t oku, zakl j uena je posl e ot r e pol emi ke, u koj oj je Si movi srdi t o
pr ekor en od nj egovi h kol ega iz vlade, koji su ga pitali da li je vodi o r auna
o t ome da je dao izjavu koj a znai rat .
39
Italijanski posl ani k Mamel i t el ef onom je obavest i o Palatu Kii o novom
kor aku general a Si movi a, a Grof ano je, po Musol i ni j evoj odl uci , odmah
upoznao ambas ador a u Berl i nu Alfijerija i dao mu sl edeu i nst rukci j u: Du-
ea i nt er esuj e Si movi ev kor ak ako j e od i nt eresa za Osovinu. Zbog toga od-
mah st avi t e do znanj a Ri bent r opu da e Due pri mi t i j ugosl ovenske mi ni st r e
ako s mat r a da j e kor i sno i ako nema neke pr epr eke. Ako, pak, smat r a opor-
t uni m da se dobi j e u vr emenu, mogl o bi se pr et hodno traiti od Beogr ada
koje ar gument e pomenut i mi ni st ri ele izneti Dueu. Tako j e Musol i ni ost ao
i ndi f er ent an na Si movi eve pr et nj e, pa se ak pouri o da iskoristi svoj zaht ev
posr edovanj a da dopust i Nemci ma da izvuku event ual ne kori st i na voj nom
pl anu.
Hi t l e r j e pr i hvat i o savet da Musolini pr egovar a na nai n koji e odugov-
laiti j ugosl ovenski zahtev, da izvri posl ednj e pr i pr eme za napad i da obez-
bedi vr eme osobl j u di pl omat ski h i konzul ar ni h ust anova da uni t i poverl j i vu
arhi vu i da neomet ano napust i jugoslovensku teritoriju.
40
Ri bent r op je 2. apri l a nar edi o da se u posl anst vu u Beogr adu u r oku od
24 asa smanj i br oj osobal j a na 4 ili 5 lica, koj a e - kad dobi j u i f r ovane rei
Trojni pakt - unititi sav t aj ni mat er i j al i ifre, a r adi o- ur eaj e zakopat i pod
ugalj u podr umu ili na neko skrovi t o mest o. Zatim ce t o pr e napust i t i Beog-
rad i skloniti se van gr ada na pogodno mest o. Sem toga, svi konzul at i e se
zatvoriti 3. apri l a sem onaj u Zagrebu. Istog dana, j edan pouzdan lan poslan-
stva e rei i t al i j anskom, j apans kom, maar s kom, r umuns kom, bugar skom,
panskom i sl ovakom posl ani ku (ili nj i hovi m zameni ci ma), da je - s obzi r om
na sve zat egnut i j u si t uaci j u - smanj en br oj osobl j a u Nemakom posl anst vu,
da to ne bi liilo na zvani no saopt enj e, ve na obi no obavet enj e kol ege
kolegi, pr epor uuj ui im da i oni smanj e svoje osobl j e.
U zgradi biveg ehoslovakog poslanstva ostali su: savetnik Gerd Fajne
(Feine Gerd), vojni izaslanik pukovni k Rudolf Tusen (Toussai nt Rudol f), i
glavni opunomoeni k RSHA Hi t l erove obavet aj ne sl ube za Jugosl avi j u Karl
Kraus. Glavni ef pi j una di verzanat a za Jugoslaviju bi o je pukovni k Tusen.
41
Uj ut ro 3. apri l a Nini je obavest i o svoje di pl omat ske pr edst avni ke u
i nost ranst vu da se vl ada nije protivila di skret noj i t al i j anskoj inicijativi za
put ovanj e pot pr esedni ka Jovanovi a u Rim da pos r eduj e i zmeu Jugosl avi j e
i Nemake, ali pod usl ovom da se moe postii spor azum, a da se ne dovedu
u pi t anj e nezavi snost , si gurnost i vitalni i nt eresi zemlje. It al i j anska vl ada je
posl e prvog kont akt a odust al a da r azmat r a ovo pi t anj e za ije r eenj e Beog-
rad oekuj e nj enu dal j u inicijativu.
Grof Cano je posl ao Mamel i j u i nst rukci j u u koj oj ga naj pr e obavet ava
d a j e od mol be pr edsedni ka vl ade kod Mi ni st ra i nost r ani h posl ova of or ml j en
pr edmet koji e reavat i vlada Osovine. Zat i m ga je uput i o da moe rei ju-
gosl ovenskoj vladi da pr e event ual nog put ovanj a dva nj ena mi ni st r a t r eba da
se iznesu ar gument i sa koj i ma namer avaj u da nast upe u Ri mu. Bez pr et hod-
nog poznavanj a nj i hovi h i dej a takav put mogao bi da bude uzal udan, a za vas
opasan u sadanj i m okol nost i ma. Iz ovog odgovor a Jugosl oveni su mogli da
shvat e da vie nema ni kakvog izlaza iz nj i hove kri t i ne si t uaci j e, j er ni kakvi
pr egovor i ni su bili mogui sa si l ama Osovine, niti su to ikad bili posl e neo-
pozive Hi t l erove odl uke od 27. mar t a l Beogradu se saznal o o Musol i ni j evom
odgovor u pr e no t o j e dobi j eno zvani no saopt enj e od i t al i j anskog pred-
st avni ka. Mamel i je pr i mi o anov t el egram 3. apri l a u 8 i 45, a Nini je pr i mi o
Mamel i j a u 12 i 45 asova.
42
Nini j e pokuao da odmah doe u kont akt sa nemaki m ot pr avni kom
poslova, ali se mor ao zadovoljiti da pr i mi samo dopi sni ka DNB u Beogr adu
Val t era Gr i ber a ( Gr ber Wal t her) koji j e javio Berl i nu da mu sa razni h zva-
ni ni h i pol i t i ki h linosti upuuj u mol be da ukae da mer odavne l i nost i ni
na koji nain ne ele rat sa Nemakom. I one se plae engleskih i italijanskih
intriga. One e, naprot i v, ui ni t i sve i pruiti dokaze da ele dobr e odnos e . . .
U mer odavni m kr ugovi ma Beogr ada j ako ale zbog i nci denat a i i st upa i po-
stoji nada da e se sve moi zagl adi t i . . . U Beogr adu su svesni ozbi l j ni h a-
sova. Sve u svemu, mogu rei da se ovdanj i ljudi vrst o nadaj u da e se si-
t auci j a j o dat i spast i .
43
Ovoga dana je ot pr avni k posl ova nemakog posl anst va u Beo" ad u posl ao
izvetaj Mi ni st arst vu i nost r ani h posl ova Raj ha d a j e dr Nini s pr eman da ot-
put uj e u Berlin radi pr egovor a sa nemakom vladom.
43
U to vreme, 3. apri l a,
Nini j e obavest i o Gri bera d a j e bi o pozvan od i t al i j anske vl ade da ide u Ri m
da razgovara o situaciji, ali, smat r aj ui d a j e kor ekt ni j e da di r ekt no pr egovar a
sa Berl i nom, s pr eman j e da t amo ide u ma kom t r enut ku i naj br e mogui m
sredst vi ma, da bi razgovarao sa Hi t l erom i Ri bent r opom. Meut i m, Gl oberoj -
t er ( Gl ober eur t er ) je u svom t el egr amu od 9 i 45 asova 3. apri l a i st akao da
izgleda da j e pr opao i posl ednj i Musolinijev napor da se i zbegne rat i zmeu
Jugosl avi j e i Nemake i da se iz izvora bliskih j ugosl ovenskoj vladi vidi da
su razgovori i zmeu Italije i Jugosl avi j e i Nemake i Jugosl avi j e dospel i do
mrt ve take.
Oevi dno je da su j ugosl ovenski rukovodi oci , izgubivi svaku nadu u po-
sr edni ku Musol i ni j evu i nt ervenci j u, oaj ni ki traili posl ednj i di r ekt an kon-
takt sa Ber l i nom, nat er ani i nj eni com d a j e Musol i ni j ev odgovor bi o rezul t at
konsul t ovanj a vlada Osovine. Zbog t oga su moral i voditi r auna da ne daj u
utisak da vode dvost r uku igru. Ali Ni ni eva nei st i na da je pozvan u Rim i da
vie voli da i de u Berlin, bila je dokaz t akve igre. Predaj ui t ekst Musolinije-
vog odgovor a Niniu, Mamel i g a j e upozor i o d a j e t o jasan i t aan odgovor
vl ada Osovine i da bi, naj zad, mor ao navesti j ugosl ovensku vladu da razmis-
li, j er odgovor skor o si gur no sadri posl ednj u mogunost koj a joj j e ponuena
za r azumnu odl uku, ako je u st anj u d a j u pri hvat i . Nini nije odgovori o; Ma-
meliju je izgledao umoran, obeshr abr en fiziki iscrpen i nesiguran. itao je
Musolinijev odgovor i ponovo ga itao, daj ui ut i sak da ga odmah nije shva-
tio. a zat i m bez koment ar a, r ekao Mamel i j u da bi i nsi st i rao u vladi da se otk-
l one razni spor ni el ement i o i dej ama koj e t r eba izneti u Rimu.
44
Jugosl ovenski posl ani k u Berl i nu Ivo Andri vrat i o se 3. apri l a u Berlin
sa i nst r ukci j ama j ugosl ovenske vl ade da hi t no st upi u kont akt sa rukovodi o-
ci ma nemakog Mi ni st arst va i nost r ani h poslova, da im izrazi r aspol oenj e i
elju j ugosl ovenske vl ade da moe razgovarat i i ponudi t i bilo kakav ust upak
koji se ne kosi sa naci onal nom au. On je t r ebal o da pr eda Hi t l eru sl edeu
not u:
1. Jugosl avi j a se, ak i u ovom asu, nada da e i po svaku cenu rtava
ouvat i svoju nezavi snost i integritet; 2. Jugosl avi j a je voljna da sar aduj e sa
Trei m Raj hom, stavljajui svoje eleznice na r aspol aganj e Nemakoj za tran-
sport hr ane i sirovina, ali ne i za prel az t r upa i r at nog mat eri j al a; 3. Jugosla-
vija je, kao i uvek. voljna da sar aduj e sa Nemakom; 4. Jugosl avi j a nee ni kad
objaviti rat Nemakoj ako ne bude napadnut a, ali e se odupr et i svakoj nep-
r ovokat i vnoj agresiji; 5. naj zad, Jugoslavija e javno i ot voreno pot ovat i
sve osnovne obaveze pr e ma svim svojim susedi ma i biti s pr emna da sa nj i ma
razgovara u svako doba.
Cim se vrat i o u Berlin, Andri je vie put a pokuavao da se sr et ne sa dr-
avnim s ekr et ar om nemakog Mi ni st arst va i nost r ani h posl ova Vaj csekerom,
ali uzal ud. Na kr aj u se 4. apri l a obr at i o i t al i j anskom ambas ador u i izjavio mu
duboko ogorenje zbog toga to izjava dobr e volje jugoslovenske vlade da
mi rno regulie nastalu situaciju ne nailazi na povoljan prijem od st rane ne-
make vlade. Andri j e pot om r ekao da mu nije poznat o kako se razvija ini-
cijativa j ugosl ovenske vl ade u pogl edu t raenj a Musolinijevih dobr i h usluga
i uveravao Alfijerija da je za vr eme svog bor avka u Beogradu lino mogao
konst at ovat i veoma veliku di spr opor ci j u i zmeu st varni h i nj eni ca i verzija
koju je iznela nemaka t ampa, nar oi t o u pogl edu i nci ndenat a pr ema ne-
maki m gr aani ma. Italijanski ambas ador drao se veoma rezervi sano i
pouri o je da pr enese i Ri bent r opu ovu izjavu svog j ugosl ovenskog kole-
ge.
45
U meuvr emenu Nini se 4. apri l a sr eo s i t al i j anski m posl ani kom Ma-
mel i j em koji se zavrio bez rezultata, pa ga j e ponovo pozvao u 19,30 asova
da mu pr eda sl edeu izjavu:
1. Jugosl avi j a nije ni kada imala i nema ni kakve obaveze pr ema Velikoj
Britaniji i ne eli da se bilo kako obavezuj e i mea u sadanj i konfl i kt u kori st
bri t anski h i nt eresa; 2. Kao t o je ve zvani no izjavljeno pr edst avni ci ma Ita-
lije i Nemake, sve pr euzet e obaveze iz Pr ot okol a pot pi sanog u Beu 25. mar-
ta ost aj u na snazi; 3. Kao posl edi ca svog pr i st upanj a Pakt u, Jugosl avi j a se
obavezuj e da odri nakl onj enu neut r al nost i da na t aj nai n zatiti levi bok ita-
lijanske i desni bok nemake vojske u sl uaj u kompl i kaci j a na Bal kanu i
4. Jugosl avi j a bi, uz pri st anak Grke, do zavret ka rat a mor al a zauzeti zonu
Sol una koj a bi sluila kao neka vrst a t eri t ori j al nog odboj ni ka i zmeu stra-
na koj e ne bi dozvol j aval e svojim voj ni m snagama da prel aze t u zonu.
Nini je pr oi t ao ove pr edl oge i preci zi rao da bi f or mul a u t r eoj taki
nakl onj ena neut r al nost mogl a biti dobr o zamenj ena nakl onj en stav ili
nekom dr ugom sl i nom f or mul om. Mamel i j e sasl uao bez upadi ca, a zatim,
u gl avnom, r ekao da j e Italija nekol i ko dana i spol j aval a pl emeni t u popust -
ljivost, za razliku od tvrdoglavog stava general a Si movi a. Zbog t oga za-
htev da se i de u Rim sa t akvi m i dej ama znai o bi da se ni sad ne bi mogl a uk-
loniti veoma ozbi l j na si t uaci j a koj a nei zbeno vodi u konfl i kt . Zat i m je upi t ao
Ninia da li je Maek, koji je j avno izjavio da e ui u novu vladu radi odr-
avanja mira, bio obavet en o sadrini t ake etiri. Nini je zaobilazei od-
govori o d a j e ova t aka f or mul i sana u spor azumu s amo sa pr eds edni kom vla-
de i zamol i o Mamel i j a da sl edeeg dana doe u Pr edsedni t vo vl ade radi po-
novne di skusi j e ako s mat r a da navedena f or mul a nije dobr a i da t u f or mul u
ne smat r a def i ni t i vnom. Istog dana ano j e pr eneo Berl i nu Ni ni evu izja-
vu.
46
Tako j e Nini j o j ednom pokazao ne s amo da spr ovodi t akt i ku odu-
govl aenj a j ugosl ovenske vl ade nego i nj enu dvost r uku igru.
Pr edsedni k vl ade general Si movi nije ver ovao u upozor enj a Ceri l a i
Br i t anaca koj a su mu upui val i uj ut r o i posle podne 5. apri l a da e nemaki
napad ot poet i sl edeeg dana. On j e r aunao da mu t r eba j o vr emena za iz-
vrenj e mobilizacije, pr i manj e pomoi od SAD i zakl j ui vanj e ugovor a sa Sov-
j et ski m Savezom. Zat o je opet pr i begao taktici odugovl aenj a, a mi ni st ar Nin-
i mu j e iao na ruku, obuzet i dej om nemakog pri j at el j st va, t ako da ni on
nije verovao br i t anski m upozor enj i ma. Traio j e pod svaku cenu da st upi u
di r ekt an kont akt sa nemaki m ot pr avni kom posl ova Faj neom, uzdaj ui se u
svog br at a Velizara. i nae nar odnog posl ani ka. U 13 asova poslao ga je u Ne-
mako posl anst vo da u svoje i me da sl edeu izjavu:
Jugosl avenska vl ada j e elela da di r ekt no pr egovar a sa nemakom vla-
dom. Pregovori sa i t al i j anski m posl ani kom Mamel i j om do sada su odgaani ,
j er se oeki vao povr at ak Gri bera, dopi sni ka DNB, kome j e bila i zraena elja
za pregovore. Mi ni st ar i nost r ani h posl ova j e s pr eman da odma h poe u Ber-
lin. On eli da zna da li post oj i mogunost da se dr Gr i ber sa odgovor om do
veer as vrati u Beogr ad ili post oj i neka dr uga mogunost da veer as ot pone
di r ekt an razgovor i zmeu nemake i j ugosl ovenske vlade.
Oi gl edno j e da j e Nini j o j ednom t rai o da izvede dvos t r uku igru iz-
meu Ri ma i Berl i na, pri kazuj ui se da vie voli di r ekt ne pr egovor e sa Ne-
makom. Iako j e pr i mi o i nst r ukci j u da ne odrava di r ekt ne kont akt e sa jugos-
l ovenskom vl adom, Faj ne j e odl ui o da zaht ev pr eda Berl i nu i t akoe obaves-
tio Mamel i j a da odgovor, ukol i ko bi bio dat, ne bi stigao pr e veeri ili sut r a
uj ut r o i da bi ver ovat no bi o ogr ani en da se ponovo trai t a Nini hoe da
izloi.
Pot o nije oeki vao neki odgovor, Nini j e 14,30 asova ponovo posl ao
svog br at a Velizara u Nemako posl anst vo da obj asni da sa nj egovi m znanj em
nije bila pr eduzet a inicijativa za pr egovor e j ugosl ovenske sa sovj et skom vla-
dom, da se t o dogodi l o u klimi izazvanog dravni m udar om kada se dr uki j e
mislilo, da nije eleo neki spor azum sa sovj et skom vl adom nego s amo sa Ne-
makom i da su se svi l anovi vl ade sloili o nj egovom put u u Berlin, t ako da
nj egovo gl edi t e pr edst avl j a gl edi t e vlade. Glasovi o nekom s por azumu iz-
meu Beograda, Moskve i Ankare zastareli su, a Jugosl avi j a bi pri hvat i l a
s amo one pr edl oge koji bi se mogli pri mi t i u Berl i nu j er je on pr ost o i isk-
ljuivo pobor ni k Pr ot okol a pot pi sanog u Beu.
47
Meut i m, navedene Ni ni eve izjave ni su odgovar al e i nj eni cama, j er se
znalo da se vode pregovori i zmeu j ugosl ovenske i sovj et ske vlade o zaklju-
enj u pakt a, a sem toga nemaki ot pr avni k posl ova j e doznao da su srpski
rukovodi oci pretili s mr u sl ovenaki m mi ni st r i ma Kul ovecu i Kreku ako
st upe u di r ekt an kont akt s ofi ci rski m kr ugovi ma Raj ha da bi dobili garanci j e
za sudbi nu nj i hove t eri t ori j e. Naime, Faj ne j e saznao od sl ovakog kolege da
su sl ovenaki mi ni st ri smat r al i d a j e rat nei zbean i da su traili put spasenj a
u sar adnj i sa Nemakom, bi l o da Sl oveni j a post ane samost al na ili da se os-
nuj e j edna drava koj a bi obuhvat i l a Sl oveni j u i Hrvat sku, iz boj azni da po-
stoji nemaki pl an o podel i Slovenije. Pr i r odno je da su Nemci traili da olak-
aju ost var enj e svojih i nvazi oni h pl anova. Ri bent r opov emi sar Vezenmaj er j e
uspeo da uj edi ni hrvat ske naci onal i st i ke grupe, ukl j uuj ui i desno kri l o
HSS, da njihovi voe pot pi u Apel za t r aenj e pomoi i zatitu od nemake
vlade. On je 5. apri l a t rai o od mi ni st r a i nost r ani h posl ova da ga u pogodnom
t r enut ku, a naj kasni j e est asova unapr ed, obavest i kad ga t r eba objaviti, da
bi se pot pi sni ci mogli skl oni t i na si gur no mest o.
4 8
Nini je uzalud oeki vao ma i naj manj i znak odgovor a iz Berl i na, a ju-
goslovenski poslanik u Berlinu Andri. kad se sl uaj no sreo sa efom proto-
kola Mi ni st arst va i nost r ani h poslova, ovaj se pouri o da mu vrati paso.
Ri bent r op j e obj anj avao j apans kom mi ni st r u i nost r ani h posl ova (koji se
j o nalazio u Berl i nu) da j e Nemaka inila sve mogue ust upke da uskl adi
stav Jugoslavije sa st avom sila Osovine, ali se ona, bez i kakve pot r ebe, pobu-
nila protiv njih. On je dodao da e odl uke, koje su se sada moral e preduzeti,
moda biti t eke sa l j udske t ake gledita, ali su Fi rer i njegovi savetnici, u
t r enut ku kada se odl ui val o o sudbi ni nemakog n a r o d a . . . moral i gl edat i u
budunost i radi t i ono t o zakoni rat a propi suj u. Odmah posl e odl aska ja-
panskog mi ni st ra, Ri bent r op se u dugom razgovoru zadrao sa i t al i j anski m
ambas ador om, obr aaj ui mu panj u na njegov izvetaj i posl ednj a Mameli-
jeva obj anj enj a iz Beograda, i t om pr i l i kom mu dao neke poj edi nost i o na-
i nu nemakog napada koji e usl edi t i veoma skoro. A kad bude doao po-
godan t renut ak, dodao je Ri bent rop, pozvae svog posl ani ka iz Grke i preda-
ti mu not u sa razlozima zbog kojih Nemaka objavljuje rat Grkoj, dok Ju-
goslaviji - zbog nj enog pona anj a - nee biti pr edat a ni kakva not a, ve e se
u i t avoj nemakoj t ampi pojaviti j edna ot r a i odl una not a koja e pokazat i
da j e Nemaka na st rani razuma.
4 9
Nemako mi ni st ar st vo i nost r ani h posl ova 5. apri l a po podne t el ef onom
je saopt i l o ot pr avni ku posl ova u Beogr adu Faj neu sl edee:
Odnosi i zmeu Nemake i Jugosl avi j e vie se ne odr avaj u. Svaki di pl omat ski kont akt
j e uki nut . Si t uaci j a j e ne pr ome nj e na . moe se rei da j e vrlo kr i t i na i nei zbena. Jugosl o-
venska vl ada u t oku 8 dana ni j e dal a ni kakav odgovor ne ma koj vladi. Odgovor beogr ads ke
vl ade je op t a mobi l i zaci j a Ne ma ko posl anst vo u Beogr adu uva voj ska i svi prilazi k nje-
mu su zat vor eni . Jugosl ovenski posl ani k g. Andri se nal azi j o uvek u Berl i nu, ali ni kako
ne poseuj e Vi l hel mt rase
60
Poto j e uvi deo da vie nema dr ugog izlaza, Nini j e zamol i o gener al a
Si movi a da sazove sedni cu vl ade radi pr ocene situacije. Tako j e sedni ca po-
ela 5. apri l a u 16 asova, koj oj su pri sust voval i : Simovi, Maek, Jovanovi ,
Nini, Tri funovi , Grol, Jevti, Ili i Kulovec. Mi ni st ar spol j ni h posl ova Nin-
i je u svom izglaganju podvukao da, ako se eli izbei nemaka agresija, nije
nita dr ugo pr eost al o nego da se pod svaku cenu st upi u kont akt sa Ber l i nom
i d a j e lino s pr eman da ide kod Hitlera, ali da mor a pr et hodno da zna na ko-
j oj bi bazi mor ao voditi razgovore. Zatim je izneo prve tri t ake svoje izjave
koju je 4. apri l a dao i t al i j anskom posl ani ku
51
i obavest i o vl adu d a j e Italija
s pr emna da pos r eduj e u i me Jugoslavije, pod usl ovom da j ugosl ovenske tru-
pe odmah okupi r aj u grko-j ugosl ovensku gr ani cu i st vore zat i t ni poj as pro-
tiv prol aza br i t anski h i grki h t r upa u Jugoslaviju. Meut i m, to nije bi l o ta-
no, j er je Nini, u st vari obmanj i vao svoju vl adu. Nai me, Mamel i kae da mu
je Nini lagajui svoju vl adu, pri pi si vao neke izjave koj e ni kad nije dao u
pogl edu t oga to bi j ugosl ovenska voj ska mor al a da ui ni .
52
Si movi se sagla-
sio s tim, ali je t rai o da j ugosl ovenske snage okupi r aj u Sol un, to je Ni ni
s mat r ao besmi sl eni m zat o t o bi t o znailo nei zbean rat, j er Sol un i okol i na
predst avl j aj u j edi ni prol az za nemake t r upe na put u za Grku, ukol i ko bi se
odl ui l o da mi moi u Jugoslaviju; sem toga, Sol un nije j ugosl ovenska t eri t o-
rija, pa bi Jugosl avi j a nj egovi m zauzi manj em pr ekr i l a dekl ar aci j u o neut ral -
nost i .
Posle zapaljive di skusi j e, vei na se izjasnila u kori st mi r a i bila je spr em-
na da glasa za tzv. italijanski pr edl og kao bazu za pr egovor e. Na to je Si movi
nagl o ust ao i ot r i m t onom podseao na i st ori j u Srbije, kosovsku bi t ku, bor-
bu protiv Turaka i na srpske j unake. Tada je reagovao Maek, prigovarajui
da se razvi j anj em naci onal ni h oseanj a u ovom moment u ne mogu reavat i
t ako ozbi l j na pi t anj a kao t o su ona koj a se sada post avl j aj u pr ed vladu, a ako
Si movi nast avi u t om pravcu, on e biti pr i nuen da podnese ost avku. Si mo-
vi j e nast oj ao da umi r i Maeka uveravaj ui ga da nee biti podnet ni kakav
defi ni t i van pr edl og pr e 12 asova sl edeeg dana. On je, oevi dno, oeki vao re-
zultat pr egovor a u Moskvi, ali je ve sada bilo j asno da, pr ot i vno uveravanj i -
ma i obeanj i ma koj e je davao Maeku da ga navede da ost ane u vladi, ni j e
video drugi izlaz osim rata, u nadi da bi se mogli ponoviti dogaaj i od 1914.
do 1918. godi ne.
Posle tri asa uzbudl j i ve i konf uzne di skusi j e, na sedni ci su se setili da u
19 asova istie rok za odgovor i t al i j anskom pr edst avni ku. Zat o je Ni ni u dat
zadat ak da zaht eva od Mamel i j a pr oduenj e r oka bar do 12 asova sl edeeg
dana, kada e se vl ada ponovo sastati da bi donel a odl uku o, u stvari, nepos-
t oj eem i t al i j anskom pr edl ogu. Nini se dobr o uvao da podnese t akav za-
htev, ali je dao nal og dvojici svojih podsekr et ar a - Sr bi nu Smi l j ani u i Hr vat u
Juki u da na bazi tog tzv. i t al i j anskog pr edl oga sast ave nacrt spor azuma sa
Nemakom, u namer i da ga sl edeeg dana pr eda posl ani ku Mamel i j u. Zatim
je ot i ao u Dvor da izvesti kralja. Na kraj u audi j enci j e kral j ev aut ant pukov-
nik Raki upi t ao je Ninia da li njegov izvetaj znai rat, a Nini mu je od-
govorio: vNe, uj ut r o mi j e prva st var da i dem u Berl i n.
53
Kakva je to bila kon-
fuzija i obmanj i vanj e!
PREGOVORI SA BRITANSKOM. GRKOM, AMERIKOM I
TURSKOM VLADOM
Ishodi beogr adskog dr avnog udar a od 27. mar t a ubr zo su unekol i ko razoa-
rali Bri t ance, pot o se njime, u sutini, nije i zmeni o pol oaj Jugosl avi j e pr ema
si l ama Osovine. Si movi eva vlada, i ako teorijski vie nakl onj ena Savezni ci ma
r
od vlade kneza Pavla, i pak je i mal a da se suoi sa istim muni m pr obl emom
- kako da ispolji nakl onost pr ema Savezni ci ma a da ne pri mi obeanj e del ot -
vor ne pomoi u sl uaj u nemakog napada. Zato pui st i ka vl ada nije ni ot-
kazala Pakt koji je pr et hodna vlada bila pot pi sal a, a zbog kog je, bar em no-
mi nal no, pu i spr oveden bez obzi ra to su Bri t anci , pr e dr avnog udara, gajili
velike nade u general a Si movi a kao odl unog pobor ni ka Savezni ka.
54
Neposr edno posl e dr avnog udar a 27. mar t a, bri t anski , grki i t urski am-
basador u Moskvi izvestili su svoje vlade d a j e nj i hov kolega Gavrilovi do-
bio nar eenj e da se vrati u Beograd, istiui d a j e Gavrilov, u s por azumu sa
nj i ma i ni o nadl j udski napor da bi spr ei o svoju vl adu da se ukl opi u po-
litiku Osovi ne i da je upor no por ui vao da se zakljui vojni spor azum sa Gr-
kom i Tur skom. Zbog t oga oni ele da se on to pr e vrati u Beogr ad da bi
svoj om odl unou onemogui o kapi t ul aci j u pr ema Osovini.
55
Meut i m, Simovi je u isto vreme pozvao na konsultaciju britanskog i ame-
rikog poslanika, s tenjom da prihvate njegovu taktiku odugovlaenja, garan-
tujui im da njegova vlada nije obavezna da se pridrava klauzula Trojnog pakta,
jer nisu ratifikovane, niti se to htelo uraditi. Ali, u isto vreme, odbio je svaku ide-
ju o ofanzivnim operacijama u Albaniji i izjasnio se da e Jugoslavija biti sprem-
na da stupi u rat samo radi odbrane suvereniteta i da sprei da Solun padne u
ruke Osovine. Zato je bri t anski posl ani k Kampbel upozor i o svog mi ni st r a
i nost r ani h posl ova da j ugosl ovenski r ukovodi oci ele da dobi j u u vr emenu,
ali da nisu hteli da se izjasne da su s pr emne da se svrst aj u sa demokr at i j ama.
Radi toga bilo bi opasno kad bi smo traili da ih t er amo na nae bojite. U
Forin ofisu su doli na i dej u da se sugeri e mi ni st ru Idnu da u Beogr ad ak-
redi t uj e nekog general a vi sokog ranga koji bi di r ekt no pr egovar ao sa ge-
ner al om Si movi em.
U meuvr emenu Idn je uspeo da savl ada ot ezanj e t ur ske vl ade da u Beog-
radu iznese pr edl og za zaj edni ku akci j u prot i v nemake pr et nj e. Meut i m,
t urski mi ni st ar i nost r ani h posl ova Saradogl u bi o j e oprezan. Pot o j e izrazio
ubeenj e da j e nova j ugosl ovenska vl ada politiki or j ent i sana kao i nj egova
vlada, on je pozvao pr edst avni ka j ugosl ovenskog Gener al t aba da doe u An-
karu radi nast avl j anj a i zrade voj nog pl ana, pod usl ovom da Jugoslavija unap-
red razjasni da li namer ava da mobi l i e i st upi u akci j u u sl uaj u nemake ag-
resije prot i v Grke pr eko Bugarske. Jugosl ovenski posl ani k u Ankari Sumen-
kovi mu j e i st akao da Turska, ako predl ae zaj edni ku akciju, onda bi ona
t akoe moral a unapred biti spr emna da uini to isto to je zahtevao od Ju-
goslavije. Saradogl u nije dao ohr abr uj ui odgovor, s amo j e r azmat r ao snagu
agresora i sposobnost t ur ske i j ugosl ovenske voj ske za supr ot st avl j anj e toj ag-
resiji i izjavio da nj egova zeml j a ne bi pri hvat i l a ni kakvu br i t ansku pomo
dok ne bude napadnut a.
5 6
Pre no t o je uput i o nael ni ka I mper i j al nog gener al t aba Dila u Beograd,
Idn je 28. mar t a 1941. godi ne, poev od 12,30 asova, u Pr edsedni t vu minis-
t arskog savet a u Atini odr ao sast anak sa grki m predst avni ci ma: pr edsedni -
kom Mi ni st arskog saveta, gener al om Papagosom i pukovni kom Ti t ri l aki som,
i gospodi nom Mavr oudi som. Sa br i t anske st rane, por ed Idna, pri sust voval i
su nael ni k I mper i j al nog gener al t aba Dil, general Vilson (Wilson Sir Henr y
M ), general Hej vud i g. Dikson. Prema strogo poverljivom zapisniku na sastan-
ku su, i zmeu ostalog, r azmat r ani odnosi sa Jugosl avi j om i Tur skom. Tom
pri l i kom general Papagos j e r ekao da e, ukol i ko Jugoslavija bude dral a ju-
gosl ovensko-bugarsku grani cu, za Nemce biti opasni j e da nadi r u dol i nom
St r ume. Da bi uspeno odraval i ovaj poloaj, Jugosl oveni bi moral i da pro-
dr u t ol i ko duboko na bugar sku t eri t ori j u da i m St r uma bude u doma aj u vat-
re, ali da nije i mao nikakvih dodi ra sa j ugosl ovenski m komandant i ma, i
dodao:
Njihova ( j ugosl ovenska - V. T.) 3. ar mi j a t r eba da osvoj i pl ani nski gr eben koji se pr ua
zapadno od dol i ne St r ume, sa ci l j em da se obezbedi St r uma, j er bi t ako ona bila ma nj e ug-
roena, a mi bi s mo moda, zahval j uj ui l ome, mogl i da pome r i mo svoj u gl avnu koncent r a-
ci j u t r upa dal j e na i st ok . . .
Mi ni st ar i nost r ani h posl ova Idn j e smat r ao da se naj pr e t r eba sporazu-
met i sa Jugosl oveni ma, a zat i m pri dobi t i Turke. Izloio je r azne pr edl oge koj e
j e ve dao za uspost avl j anj e kont akt a sa novom j ugosl ovenskom vl adom, ali
da jo nema odgovor a na t e pr edl oge i da, sudei po i zvet aj i ma br i t anskog
posl ani ka u Beogr adu, izgleda da j e situacija i dal j e nej asna . . . Meut i m, Tur-
ci, ijim t r upa ma nedost aj e udar na snaga, ne ele da se bor e za Sol un, ni u
savezu sa Jugosl oveni ma.
General Papagos s mat r a da bi Turci moda bili s pr emni da uzmu uea,
ukol i ko im j ugosl ovenska st r ana uput i poziv, sa i me se sloio i pr edsedni k
Mi ni st arskog saveta. General Papagos je zatim preao na izlaganje svog gledita
u svetlosti novog jugoslovenskog stava:
U pr voj fazi na cilj t r eba da bude obrazovanje jednog vrstog i trajnog odbrarnbenog
fronta od Jadranskog do Crnog mora. U tu svr hu ne ophodno je donet i br ze odl uke, ka ko na
pol i t i kom t ako i na voj nom pol j u, kako bi se Nemci ma ost avi l o naj kr ae mogu e vr eme da
sai ne nove pl anove. U cilju uspost avl j anj a t akvog f r ont a, koji valja podj e dna ko da t i t i t ra-
ke l uke i el ezni ku pr ugu pr avcem i st ok-zapad, na pr vom mes t u bi l o bi n e o p h o d n o rai s-
titi sa Al bani j om. U vr e me r azgovor a sa Jugosl oveni ma u okvi r u Bal kans kog saveza bilo j e
pr edvi eno da Jugosl avi j a izvri sl edee tri oper aci j e:
1. sa j ednom di vi zi j om iz Podgor i ce u pr avcu Skadar - Dra - Ti rana;
2. sa j e dnom di vi zi j om iz Pr i zr ena u pr avcu Kukesa i Draa;
3. sa j ednom di vi zi j om iz Debar s ko- s t r u ke obl ast i u pr avcu El basana.
Zahval j uj ui r aspol oi vi m di vi zi j ama j ugosl ovenska voj ska t r eba da j e u sl anj u da sa
us pe hom i zvede ove oper aci j e, r azume se u sadej st vu sa gr ki m s nagama koj e bi oper i s al e
sa Zapadnom ma ke dons kom a r mi j om u pr avcu El basana i sa Epi r s kom ar mi j om u pr avcu
Ber at a i Val one. El i mi ni sanj em Al bani j e osl obodi l e bi se gr ke snage za angaovanj e na is-
t o no- ma ke dons kom sekt or u.
to se tie I st ono- makedonskog f r ont a, general Papagos s mat r a da ga
sada t r eba poj aat i svim raspol oi vi m angl o-grki m snagama, jer s mo prak-
t i no obavezni da br ani mo Sol un, ukol i ko bi Jugosl oveni pokual i da uu u
njega.
Naelnik Imperijalnog generaltaba je ukazao na t ekoe za obr azovanj e
nekakvog t r aj nog f r ont a kakav predl ae general Papagos, j er bi t aj f r ont i mao
veoma pl i t ko zalee, dok su makedons ke i t r ake l uke vrlo ranj i ve na napade
iz vazduha, a t er en povol j an za t enkove . . .
Ministar spoljnih poslova je predl oi o da se odr e et vorni razgovori iz-
meu bri t anski h, grki h, j ugosl ovenski h i t ur ski h pr edst avni ka, na koj i ma bi
se raspravl j al o o balkanskoj situaciji i obrazovao zajedniki front protiv agre-
sije. On, ipak, s mat r a d a j e naj bol j e poet i usr edsr ei vanj em panj e na pl ano-
ve sa Jugosl avi j om, a pot om pri vol et i Tur ke na sar adnj u. Pr edsedni k Minis-
t arskog savet a i general Papagos u pot punost i su se saglasili sa t akvi m po-
st upkom.
General Papagos je r ekao da su general Si movi i general Nedi dvoj i ca
l i dera sa koj i ma e se moi brzo doi do odl uke. Pre svega, on s mat r a poelj-
nijim da kont akt sa j ugosl ovenski m voama uspost ave Bri t anci , a ne Gr c i . . .
Naelnik Imperijalnog generaltaba je r ekao da bi nemaki napad na So-
lun bio naj nezgodni j i i da se zbog loga mor a r aunat i sa nj i m kao naj verovat -
nijim, sa im se sloio i general Papagos i nagl asi o da bez odl aganj a t r eba ob-
razovati f r ont za odbr anu Sol una. Na to je Idn podvukao da se post avl j a pi-
t anj e da li i ma vr emena da se obr azuj e takv front pr e no to Nemci napadnu
i na pome nuo da bi bilo kor i sno kada bi, kao prvi korak, Jugosl oveni dali zva-
ni nu izjavu, j asno st avl j aj ui na znanj e da je Sol un za njih od vi t al nog inte-
resa . . . Na to je general Papagos r ekao da bi se mogl o razmi l j at i o upui-
vanj u t r upa za odbr anu Sol una ako j ugosl ovenska vlada da t akvu izjavu i
predl oi o da general Vilson pr euzme komandu nad angl o-grki m snagama u
i st onoj Makedoni j i i m se t r upe sa pol oaj a Al i akmon pr ebace na pol oaj na
granici. Meut i m, nael ni k I mper i j al nog gener al t aba i general Vilson nisu se
sloili da se pomer aj u t r upe sa Al i akmona sve dok stav Jugosl ovena ne bude
j asan.
57
Poto je novi pr edsedni k j ugosl ovenske vlade, i uj edno nael ni k Gl avnog
general t aba, general Duan Si movi odl ui o da se obnove pregovori sa Bri-
t anci ma, u Beogr ad su 31. mar t a u naj veoj t aj nost i stigli general Don Dil
(John Dill) naelnik bri t anskog Imperi j al nog general t aba i predst avni k Fo-
rin ofisa Pirson Dikson (Pi erson Dixon). Oni su istog dana od 19,00 do 21,45
asova u Mi ni st arst vu voj ske i mor nar i ce odrali sast anak sa gener al om Si-
movi em, mi ni st r om voj ske i mor nar i ce gener al om Bogol j ubom Iliem i pr-
vim pomoni kom nael ni ka Gl avnog gener al t aba gener al om Mi l ut i nom Ni-
kol i em.
Pr ema Zxpisniku br. 1, Aneks 20, (videti faksimil), u poet ku pregovora,
na elju gener al a Dila da uj e j ugosl ovensko mi l j enj e o nemaki m namer a-
ma, generali Simovi i Ili su izjavili da e po nj i hovom miljenju Nemaka na-
pasti Jugoslaviju, a ne Grku, j er se nemaka vlada nalazi u pri j at el j ski m od-
nosi ma sa gr kom vl adom, a Jugoslavija, zbog toga to je Nemce izvrgla ruglu,
mor a biti kanj ena. Izvetaji govore da j e Hi t l era s popao bes zbog dr avnog
udar a. Pored toga, napad na Jugosl avi j u i z Bugar ske st rat egi j ski j e dal eko pri-
vlaniji za Nemce od napada na Grku. Imaj ui j ugosl ovenske ar mi j e na svom
boku, Nemci bi se izloili opasnost i da napadnu Solun dol i nom St rume.
Zat o e Nemci, verovat no, izvriti napad na j ugoi st i ni deo Jugosl avi j e iz ju-
gozapadne Bugarske. Sedam nemaki h i dve bugar ske divizije koncent r i sane
su u ' i gozapadnom del u Bugarske, koj i ma se za sada mogu suprot st avi t i
s ame iri j ugosl ovenske divizije. Jugosl ovenske snage j o uvek nisu mobilisa-
ne, mada se mobi l i zaci j a t aj no sprovodi , divizije se hi t no upuuj u na j ugoi st ok
Jugoslavije, ali t r eba da pr oe izvesno vr eme dok zauzmu svoje poioaje, pa
e nar edni h sedam do osam dana biti kri t i ni .
Na pi t anj a generala Ilia: 1) da li bi Jugoslavija, u sl uaj u br i t anske podr-
ke. ako bi Nemaka napal a Jugoslaviju, mogl a kori st i t i svoju avijaciju protiv
Nemaca iz grki h baza. a da Gr ka ne bude u rat u sa Nemakom? i 2) Kol i ko
i kakvih br i t anski h snaga t r enut no i ma u Grkoj ?
General Dil je r ekao da je pr vo pi t anj e pol i t i ko i da se tie gr ke vlade,
ali ni kako ne s umnj a da e, i maj ui na umu t akve okol nost i , moi koristiti gr-
ke baze. Na dr ugo pi t anj e odgovor i o j e da Bri t anci u sever oi st onoj Gr koj
koncent r i u znaaj ne snage na liniji Hal i akmon, da su to okl opne j edi ni ce i
mehani zovana pr ot i vt enkovska i prot i vavi onska artiljerija, da e nj i hova
ukupna j ai na iznositi 150.000 ljudi, da se t r enut no nalazi blizu pol ovi ne tog
broj a i da konvoj i pri st i u svakog dr ugog ili t reeg dana.
97
(Msl Secret.)
ANNEX 20. 2f
A nglo-Yugosltt Discussions, March 31-April 1, 1941.
(RECORD NO. 1.)
Meeting at Ministry of War and Morine, Belgrade, on March 31, .
fron 7 to 9-45 P.M.
Pr esent :
General Sir John Dill. Chief of the General Dushan T. Simovitch, Presi-
Imiterial General Sun. dent of the Council.
Mr. 1 ierson Dixon. Foreign Of f ice. General Bogoljub Hitch. Mi nut er of
War and Marine.
General Miloutin P. Nikolitch, Acting
Chief of the General Stall.
Sir John Dill enquired the Yugoslav opinion of German intentions.
The Minister of War and President of the Council stated that in their
opinion Germany would attack Yugostavi and not Greece. The Gcrmnn Govern-
ment were in f riendly relations with the Greek Government, whereas Yugoslavia
h.nl f louted them and had to be punished. Hitler was reported to be f uri ous at
the coup d'Ktat. Moreover, strategically an attack on Yugoslavia f rom-Bulgaria
was much more attractive f or the Germans than an attack on Greece. Wi t h the
Yugoslav nnnies on their f lank the Germans would not risk an attack on Salonica
down the St ruma Valley. In the Yugoslav view the Germans were likely to
deliver an nltack on the south-east corner of Yugoslavia f rom the south-west
corner of Bulgaria. There were seven German and two Bulgarian divisions
concent rated in the south-west corner of Bulgaria, with only three Yugoslav
divisions at present to meet them. The Yugoslav f orces were not yet mobilised,
although mobilisation wos proceeding secretly; divisions were being hurried to
the south-east corner of Yugoslavia, but it would be some time bef ore they were
in position, and the next seven or eight days would be critical.
The Minister of Wir asked f or answers to the f ollowing two questions
regarding British support in the event of a German attack on Yugoslavia only :
() In that event should we be able to operate our ai r force against the
Germans from Greek bases, considering t hat Greece was not At war
with Germany?
Sir John Dill said thai this was a political question involving the Greek
Government, l i e had no doubt, however, t hat in the circumstances contemplated
we should be able to use Greek bases.
() What was the size and composition of the British forces at present in
North-Eastern Greece?
Sir John Dill stated that we were concentrating important forces on the
Ilaliaemon l i ne: these forces contained armoured uaits. anti-tank and ant i -
ai r cr af t artillery and were on a mechanised organisation. They would ultimately
total 150,000 men. we were at present somewhere near the half-way mark, and
convoys were arriving even
-
two or three days.
The President of the Council and the Minister for War said that in order
to prevent the Germans breaking through to Salonica down the Vardar Valley
it was essential to form a strong "roup at the Doiran Lake. They asked whether
British forces could advance to this position and. if necessary, over the Yugoslav
front i er in order to meet the Germans
Sir John Dill was not willing to give any categorioal opinion on this point,
which must be the subject of detailed Infi d'iscussions. He stated that we had
contemplated holding with the Greeks the fortified line following the Bulgarian
front i er and the Nestos River to the coast, provided we could be certain of
Yugoslav co-operation. Meanwhile, we were well established on the Haiiacmon
f239*281
Generali Simovi i lli naglasili su d a j e za spreavanj e nemakog pr odor a
dol i nom Var dar a do Sol una bi t no da se obr azuj e j edna snana f or maci j a u re-
j onu Doj ranskog jezera. Na nj i hovo pi t anj e da li bi br i t anske snage mogl e pro-
dret i do tog pol oaj a i , ukol i ko se ukae pot r eba, prei j ugosl ovensku grani cu
u susret Nemci ma?
General Dil nije izneo svoje mi l j enj e, j er se o t om pi t anj u, kako je objas-
nio, mor a podr obno raspravl j at i u Gener al t abu. Izjavio je da se ve razmi-
ljalo o t ome da Bri t anci zaj edno sa Grci ma, dre fort i fi kaci j ski ut vr enu liniju
koj a bi se prual a du bugar ske grani ce i r eke Nest os sve do mor s ke obal e,
pod usl ovom ako bi bili si gurni u j ugosl ovensku sar adnj u. A dot l e, Bri t anci
su se dobr o ut vrdi l i na liniji Hal i akmon i ne mogu razmi l j at i o dal j em kre-
t anj u dok ne budu imali vrst u garanci j u o sar adnj i Jugoslavije. No, u sl uaj u
da se obr azuj e takva i st ur ena linija komandant br i t anski h snaga u Grkoj , ge-
neral Vilson, komandovao bi angl o-grki m snagama.
General Simovi i lli ponovo su istakli d a j e Doj ran vana t aka koju tre-
ba drati zato to se napad nee izvriti dol i nom St r ume, nego na j ugoi st onu
Jugoslaviju. Ako se t ako ne post upi Nemci e se probi t i , stii e do Sol una,
udari t i u pozadi nu grke snage koj e posedaj u bugarski f r ont i ot sei jugoslo-
venske od br i t anski h snaga. Ist ona Makedoni j a i Traki j a, sve do t ur ske gra-
nice, bile bi i zgubl j ene ako ne koncent r i emo svoje t r upe kod Doj rana, ali
j e t o od manj eg znaaja, j er general Simovi ne pr i daj e ni kakvu vanost odr-
avanj u pr i pr eml j eni h grki h pol oaj a u i st onoj Makedoni j i . Ako br i t anske
snage nisu u mogunost i da napr eduj u, bolje j e da ost anu na liniji Hal i akmon,
gde bi titile bok j ugosl ovenski h t r upa u povl aenj u iz j ugoi st one Jugosla-
vije. Zatim su general Si movi i lli insistirali na pot r ebi da se dobi j e u vre-
menu. Imaj ui to na umu, Grci t r eba da nast ave demonst r aci j e u j unoj Al-
baniji radi zadravanj a i t al i j anski h snaga, a bilo bi pot r ebno da Turci zauzmu
pret ei stav na t ur sko- bugar skoj granici, pa se nadaj u da e Tur ska bar ob-
javiti rat ako bi Nemaka napal a Jugoslaviju.
Generali Simovi i lli traili su od V. Bri t ani j e maksi mal nu vazduhopl ov-
nu podr ku i upitali da li bi se j ugosl ovenska voj ska mogl a snabdevat i pr eko
Sol una, j er ona nema dovol j no prot i vavi onski h i pr ot i vt enkovski h t opova, a
i pi t anj e i shr ane vojske zadavae t ekoe nakon mesec, dva dana.
General Dil je odgovor i o da e se dati svaka mogua pomo i i st akao da
bi se l uka Sol un t eko koristila, j er je izloena nemaki m napadi ma iz vazdu-
ha, a i l ako se moe mi ni rat i , i dodao: Moda bi smo mogli da poal j emo iz-
vesnu kol i i nu mat er i j al a nou.
Zatim su generali Simovi i lli izloili sledei jugoslovenski plan za sluaj
nemakog napada na Jugoslaviju iz Bugarske: povl aenj e na zapad pred ne-
maki m napadom; napad na Bugar sku u pravcu Sofije i napad na It al i j ane u
Albaniji, s tim da Grci u i st o vr eme pr eduzmu ofanzi vu na kopnu, a Bri t anci
u vazduhu.
Mada se sloio sa mogunou da e Nemci napast i Jugosl avi j u pr e nego
Grku, general Dil je r ekao d a j e vano znati da li bi Bri t anci i Grci, u sl uaj u
napada na Grku, bili sigurni da e Jugoslavija t ada pri skoi t i u pomo Gr-
koj, izraavajui nadu da e Jugosl oveni napast i It al i j ane u Albaniji i pr odr e-
ti u Bugarsku i m Grka bude napadnut a.
General Simovi je izjavio da e Jugoslavija st upi t i u rat ako Nemaka na-
padne Grku sa ciljem da zauzme Solun. Tada bi se odmah pr eduzel a akci j a
u Albaniji, ali Jugosl oveni ne bi bili u st anj u da pr eduzmu ofanzi vu pr ema Bu-
garskoj . zbog nes r azmer e i zmeu j ugosl ovenski h i nemaki h snaga.
Pot o j e general Si movi bi o napomenuo da ni Jugoslavija ni Nemaka
jo nisu s pr e mne i da je, s obzi rom na to, bi t no da Jugosl avi j a dobi j e u vre-
menu, general Dil je izneo mi l j enj e da je u i nt eresu Jugosl avi j e da ona pre-
uzme inicijativu pr e nego t o Nemaka bude spr emna. Zbog t oga se zal agao
da Jugosl oveni izvre napad u Albaniji, gde bi izvojevali laku pobedu i pri ba-
vili velike kol i i ne pr eko pot r ebne opr eme. Likvidacija Albanije omogui l a
bi da se nekol i ko grkih divizija ot uda povue i angauj e u Makedoniji.
Na Dilovo pi t anj e da li bi, pr ema j ugosl ovenskom shvat anj u, napad na Al-
bani j u izazao nepos r ednu reakci j u Nemake? Generali Simovi i lli su ned-
vosmi sl eno tvrdili da bi u t om sl uaj u odmah usl edi o nemaki napad na Ju-
goslaviju i z j ugozapadne Bugarske. Jugosl oveni j o uvek ni su s pr emni da do-
ekaj u takav napad, podj ednako kao ni gr ke i br i t anske snage. Jugoslaviji j e
pot r ebno da za sada, ukol i ko je to mogue, i zbegne rat, kako bi dobi l a u vre-
menu za mobi l i zaci j u i koncent r aci j u svojih snaga i za konsol i dovanj e svoje
vlade.
General Dil j e r ekao da je, po nj egovom mi l j enj u, bi t no da se odmah po-
vedu vojni razgovori i zmeu bri t anskog, j ugosl ovenskog i gr kog general t a-
ba. Kako Nemci mogu napast i svakog asa, pr es udno j e da usagl asi mo svoje
pl anove, ako e se uopt e pokuat i sa odbr a nom Soluna, pa j e predl oi o da
se sast anak odri 2. apri l a u nekom pogodnom mest u, r eci mo u Florini, gde
se moe obezbedi t i t aj nost .
General Simovi i lli su se u poet ku opi ral i odr avanj u t akvi h razgovo-
ra, iz boj azni da se nee moi sauvat i t aj nost i da e i shod t oga biti izazivanje
Nemake. Oni su naj pr e predl oi l i da se razgovori gener l t abova odr e kroz
mesec dana, ali su na kr aj u ipak pristali da se organi zuj u 2. apri l a u Florini.
General Si movi j e r ekao da e j ugosl ovenski pr edst avni k biti general Niko-
li.
General Dil je j asno podvukao da e za sada biti t eko obezbedi t i vel i ke
kol i i ne mat eri j al a, iako e mo prui t i svaku moguu vazdunu podr ku i
uiniti sve t o moemo da bi se nadoknadi l i j ugosl ovenski manj kovi u opr emi
i zal i hama. Na nj egovo ponovno i nsi st i ranj e da Jugosl oveni smest a uu u Al-
bani j u, j er i h t amo eka s pr e mna opr e ma koj a i m j e pot r ebna da j e uzmu, ge-
nerali Si movi i lli su kat egor i no izjavili da bi takav korak izazvao nemaki
napad.
General Dil je predl oi o general u Simoviu da bi bilo poeljno da se pot-
pie kratak dokument koji bi u saetom obl i ku sadrao spor azum koji je po-
st i gnut , t ako da glasi: ako Nemaka napadne Jugoslaviju, vl ada Nj egovog Ve-
lianstva prui e j oj svaku pomo koj om raspol ae i ako Nemaka napadne
Grku, a ne i Jugosl avi j u, j ugosl ovenska vlada pr i dr ui e se vladi Nj egovog
Velianstva u pr uanj u Gr koj svake raspol oi ve pomoi . Da bi se za te situa-
cije mogli usaglasiti vojni pl anovi pr edst avni ci br i t anAog, j ugosl ovenskog i
grkog gener al t aba t aj no e raspravl j at i o t ome 2. apri l a u Florini. Gener al i
Simovi i lli pristali su da pot pi u dokument u naznaenom duhu, s tim to
je Si movi pr edl oi o da t aj dokument pot pi u on sam i general Dil u 11.00 a-
sova sledeeg dana, a da se pomoni k nael ni ka Glavnog general t aba gene-
ral Nikoli i g. Dikson sast anu u 9.30 asova radi uskl ai vanj a i pr eci zi r anj a
spor azuma.
Imaj ui na umu izvetaje da nemaka vl ada vri pritisak na j ugosl oven-
sku vladu da pot pi e jo neki dokument kojim se razj anj ava pol oaj Jugos-
lavije u okvi r u Troj nog pakt a, gener a' Dil je pi t ao general a Si movi a kako sto-
ji ta stvar. Na to je general Si movi izjavio da Nemaka smat r a ver odost oj nom
pri vrenost Jugoslavije ovom Paktu. Jugosl ovenska vlada pr edl ae da t o pi-
t anj e ost ane pod suspenzi j om, jer j ugosl ovenska st r ana pr eut no s mat r a da
je pr i st upanj e pr opal a stvar Jugosl ovenska vlada nee ni proi ri vat i ni sua-
vati ovaj Pakt.
Pret post avl j aj ui da Nemci vre pritisak u t om smi sl u, general Dil je upi-
t ao da li je od Jugosl avi j e zat r aeno da pot pi e neki dokument koji sadri ob-
j anj enj a, general Si movi j e dao kat egor i na uver avanj a da nemaka vlada
nije uput i l a ni kakav t akav zahtev.
Pot o je general Dil nekol i ko put a u t oku pr egovor a pr edl agao da g. Idn
poset i Beograd, general Si movi j e izrazio al j enj e t o ne moe da ga pri mi ,
j er bi se za nj egovo pr i sust vo u Beogr adu nemi novno doznal o, a t o bi Nemci
si gur no smat ral i pr ovokat i vni m i nom, pa j e j ugosl ovenska vl ada r eena da
ne da Nemci ma ni kakvog osnova za provokaci j u, dodaj ui da bi t akva poset a
moda dobr odol a kroz dva do tri meseca, kada j ugosl ovenske r at ne pri pre-
me budu poodmakl e. On j e u t oku di skusi j e i nsi st i rao na apsol ut noj pot r ebi
da Jugoslavija ne pr eduzi ma nikakav korak koji bi pr ovoci r ao Nemaku.
Zbog toga se, kao t o je to mal oas obj anj eno, i skl j uuj e poset a g. Idna. Zbog
toga se isto t ako i skl j uuj e i j ugosl ovenska voj na akci j a u Albaniji pr e nego
t o Nemci napadnu Jugosl avi j u.
General Si movi je izneo dva razloga za t akav stav: 1) Jugosl avi j a je nesp-
r emna i mor a igrati za vreme; 2) Hrvati i Slovenci, zbog svog izloenog po-
loaja, st varaj u t ekoe, i kada bi j ugosl ovenska vlada pr eduzel a bilo kakvu
izazovnu akci j u ili kada bi se doznal o da pl ani ra t akav korak, to bi i mal o za
posl edi cu ot cepl j enj e Hrvat a, r ascep u zemlji i unut r a nj u krizu. Zatim je do-
dao: jo uvek nisam siguran u saradnj u dr Maeka, te je stoga pot r ebna naj-
vea opreznost . Razjedinjena Jugoslavija ne bi nam bila ni od kakve koristi.
Odgovaraj ui na j edno pi t anj e, general Si movi j e r ekao da j e uveren da
bi se Hrvati i Slovenci borili u sl uaj u nemakog napada i da bi nemaki na-
pad doekal a uj edi nj ena zeml j a, ali iskljuivo ukol i ko je vlada u st anj u da do-
kae da ona nije izazvala t akav napad. Na kr aj u je i on upi t ao: da li s mo si-
gurni da bi se Grka i Tur ska borile, ako bilo koj u od njih napadne Nema-
ka?, general Dil je to sa nagl aavanj em pot vrdi o.
5 8
U por uci general u Dilu od 1. apri l a eril kae da razliite poj edi nost i po-
kazuju da se brzo vri pr egr upi savanj e snaga prot i v Jugoslavije, da dobi t i u
vr emenu pr ot i v Nemake znai izgubiti ga u odnos u na Italiju i da ni t a ne
t r eba da spreava Jugosl ovene da prot i v ovih dr ugi h t o pr e us mer e svoje
snage, j er s amo na t aj nai n mogu postii znaaj an poet ni uspeh i rokog do-
met a i veliku koliinu r at nog mat er i j al a za kr at ko vreme. Zbog toga smat r a
da Jugosl oveni ne mogu za nekol i ko asova popravi t i godi nama poi nj ene
greke, d a j e nj i hova si t uaci j a oajna i da se veoma mal o moe postii pro-
kl i nj anj em sudbi ne.
5 9
Meut i m, ni ova eri l ova por uka nije pomogl a da se
post i gne spor azum.
Na sast anku u Gl avnom gener al t abu u Beogr adu 1. apri l a 1941. godi ne
u 09,30 asova pri sust voval i su sa j ugosl ovenske st r ane general Milutin Niko-
li pomoni k nael ni ka Gl avnog general t aba, general Radivoje Jankovi na-
el ni k Oper at i vne di rekci j e Gl avnog gener al t aba i general t abni maj or Mi-
lisav Perii, a sa bri t anske general A. W. S. Mal aboj (Mallaby) predst avni k
Ministarstva rat a i Pirson Dikson predst avni k Ministarstva i nost rani h poslo-
va. Sast anak je organi zovan sa ciljem da se usaglase odr edbe spor azuma koji
t reba da pot pi u pr edsedni k j ugosl ovenske vlade i naelnik br i t anskog Impe-
rijalnog general t aba, kao to je to odl ueno pri l i kom nj i hovog susret a 31.
mart a. (Videti faksimil).
(Record No. 2.)
Meeting at Yugoslav General Staff. 09.30 boi rs, April 1, 1041.
Present :
General Miloutin Nikolitch. Acting Brigadier A. W. S. Mallaby, War
Chief of Yugoslav General Staff. Office.
General Iladivoye Jankoviteh, Director Mr. Pierson Dixon, Foreign OfTice.
of Operations.
Commandant M. Perichitch.
1. This meeting had been arranged for the purpose of agreeing the terms
of a note to be signed by the Yugoslav President of the Council and liic Chief of
the imperial General Staff, as decided at their meeting on the 31st March
(Record No. 1).
Mr. Dixon took the dr af t preparati bv the Chief of the Imperial General-
Stall' (Appendix A) to the Yugoslav General Staff at UU.30 hours. On his arrival
lie founii thai, a procbs-ccrbul had been prepared by the Yugoslav General Staff, and
they hoped that this document would be signed. The proces-ferial had not yet
been completely translated into French, but from the first part of it, which had
Prema Zapisniku br. 2. (na engl eskom jeziku) sast anak je odran na sle-
dei nain: general Dikson je u 09,30 asova u Glavni general t ab doneo nacrt
koji je sastavio naelnik britanskog Imperijalnog generaltaba (Dodatak A) i po
dolasku ustanovio da je i jugoslovenski Generaltab pri premi o nekakav tekst
sporazuma (proces verbal) i da se Jugosloveni nadaj u da e taj dokument biti
pot pi san. Sam tekst j o nije bi o pot puno pr eveden na francuski jezik, ali je
iz njegovog prvog del a koji je bio pr eveden Dikson shvat i o da sadri vojno-
tehnika pitanja, pa se na njegov zahtev i brigadni general Malaboj pridruio
sast anku. Pot om j e maj or Perii proi t ao tekst na francuskom jeziku, prevo-
dei srpsku verziju t okom i t anj a, ali su pri t ome iskrsla ova dva glavna spor-
na pitanja:
a) Jugosloveni ele da se j asno defi ni e stav Grke u sl uaj u da Nemaka
napadne Jugoslaviju, a ne i Grku.
b) Jugosloveni e st upi t i u rat, ukol i ko Nemaka napadne samo Grku,
iskljuivo ako se t aj napad izvri zapadno od doline St rume.
Na ova dva pi t anj a izneto je sledee br i t ansko gledite:
a) Naelnik Imperi j al nog t aba nije ovlaen da govori u ime grke vla-
de, niti na obaveze grke voj ne snage na bilo koji vid dejstva. Jedini nain da
Jugosloveni dobi j u konaan odgovor jeste da ga zatrae od sami h Grka na voj-
nim razgovori ma za koj e je dogovor eno da e se odrat i 2. apri l a u Florini.
(Odrani su 3. apri l a u Kenali - V. T.).
b) Ova ogr ada omogui l a bi br i t anski m t r upama da se pome r e unapr ed
do linije Nestos, u pr ot i vnom izloile bi se opasnost i da ih nepr i j at el j pret ek-
ne iz Rupel skog t esnaca. Stavie, bri t anski predst avni ci moral i bi da konsul -
t uj u nael ni ka I mper j al nog t aba pr e nego to pr i st anu da se ova ogr ada une-
se u tekst spor azuma.
Tokom r aspr ave post al o j e j asno da j e nemogue izraditi pri hvat l j i v t ekst
na osnovu jugoslovenskog procs verbal-a do 14.00 asova kada e bri t anski pred-
stavnici napustili Beograd. Stoga je Dikson ponudi o Dodatak .4, upitavi da li
bi Jugosl oveni bili s pr emni da zamol e pr edsedni ka vl ade da ga pot pi e.
Diskusija se dal j e nast avi l a i zavrila t ako t o je unesen j edan amandman
u Dodatak A, koji je potom prekucan pod nazivom Dodatak B. Bri t anski pred-
stavnici su izjavili da ovaj dokume nt mor aj u dost avi t i nael ni ku I mper i j al nog
t aba i da e bl agovr emeno obavest i t i Jugosl ovene da li on pr i hvat a ili odba-
cuj e ovaj amandman. Izrazili su sumnj u da e a ma ndma n biti pri hvaen, j er
se nj i me j ugosl ovenskoj vladi pr eput a da odl ui pod koj i m e usl ovi ma i u
koj em t r enut ku Sol un biti ugroen.
to se tie pr et hodno ugovor eni h vojnih pr egovor a pr ema Zapi sni ku
br oj 1), isrsla su tri nova pi t anj a:
a) umes t o pomoni ka nael ni ka Glavnog gener al t aba gener al a Miluti-
na Nikolia, kao to je r ani j e izjavio pr edsedni k vlade general Simovi, Jugos-
l ovene bi na pr egovor i ma zast upao divizijski general Radivoje Jankovi , na-
el ni k Oper at i vne di rekci j e;
b) Jugosl oveni ele da se pregovori , umes t o u Florini, vode u Skopl j u i
c) Pot o je nemogue obavi t i pr i pr eme pr e 3. aprila, pregovori e se od-
loiti za j edan dan . . .
Pot o j e nael ni k I mper i j al nog t aba sasl uao izvetaj sa sast anka koji su
mu podneli brigadni general Mal aboj i Dikson i pot o je proi t ao dopunj enu
verzi ju dokume nt a za pot pi si vanj e, zakl j ui o je da ga ne moe pot pi sat i u t om
obl i ku, ve da mor a zatraiti nov sast anak sa pr eds edni kom vlade.
Nakon di skusi j e post i gnut a j e sagl asnost da bi se dopunj eni dokument
mogao pot pi sat i pod usl ovom da se i st odobno pot pi e i j edan separatan do-
kument pod nazivom Dodatak C. Pot om je ugovoren nar edni sast anak sa pred-
sedni kom jugoslovenske vlade (Zapisnik br. 3).
60
Pat o nije pr onaen t aj zapi sni k, kao ni dodaci A, B, i C, to je zasad ost al a
nepoznat a nj i hova sadri na. Zbog toga se o t oku razgovora 2. apri l a mor a mo
posluiti pi smeni m i zvet aj i ma j ugosl ovenski h predst avni ka. Tako general
Radivoje Jankovi kae da je 2. apri l a, u nj egovom pri sust vu odr ana konfe-
renci j a na koj oj su, por ed gener al a Dila, pri sust voval i i engl eski vojni izasla-
nik u Beogradu, a s j ugosl ovenske strane, pored nael ni ka Glavnog general-
taba. koji je bio uj edno i predsedni k vlade, jo i mi ni st ar vojske i mor nar i ce
i p n i pomoni k naelnika Glavnog general t aba.
Razgovori su voeni o j ai ni br i t anski h snaga u Gr koj i o nai nu naeg
dejstva prot i vu Nemaca u sl uaj u da napadnu Grku. St o se tie br i t anski h
snaga u Grkoj, general Dil je izjavio da u Gr koj nema pet engl eski h divizija,
ali nije r ekao kol i ko ih i ma.
O naem buduem r adu u sl uaj u da Nemci napadnu Gr ku nael ni k ju-
g o s l o v e n s k o g Glavnog gener al t aba j e rekao: Mi emo napasti Nemce u bok,
ako oni napadnu Grke t svoje operacije upute desnom obalom r. Strume ka So-
lunu, a ako svoje operacije upute levom obalom r. Strume i ne budu ili ka So-
lunu neemo ih napadati.
Na ovo je general Dil pr i met i o: Smat r am nemogui m da bi Nemci mogli
operi sat i bi l o levom, bi l o desnom obal om r. St r ume, a da svoje oper aci j e ne
uput e ka Sol unu.
Najzad je r e eno da se st upi u vezu s gr kom Vr hovnom koma ndom i ko-
mandant om br i t anski h t r upa u Gr koj i da se t om pri l i kom ut anae gl edi t a
za zaj edni ki rad u sl uaj u nemakog napada.
6 1
U pi s menom izvetaju I pomoni ka j ugosl ovenskog Gl avnog general t a-
ba general a Nikolia, koji j e t akoe pri sust vovao konferenci j i , st vari se dr uk-
ije pret st avl j aj u. On kae: U pr egovor i ma u Mi ni st arst vu voj ske i mor nar i ce
1. i 2. apri l a upoznat je general Dil sa naom voj no-pol i t i kom si t uaci j om i na-
im pot r ebama. Od nj ega dobi s mo ova obavet enj a:
1) d a j e Grka u kri t i noj situaciji i da t r eba d a j e pomogne mo hi t ni m na-
padom na Nemce u Bugarskoj ;
2) da Englezi i maj u u Gr koj izvesne svoje snage u visini Ol i mpa na r. Ab-
kant e (a ne u Sol unu, kako s mo mi bili obavet eni ); j ai nu ovih snaga nije
ht eo t ano da nam kae; doci ni j e j e ut vr eno d a j e t o bila s amo j edna meo-
vita divizija i j edna okl opna brigada;
3) da se ove engl eske t r upe ne mogu upot r ebi t i u visini Doj r anskog Je-
zera za vezu i zmeu naih i grki h t rupa, kako s mo to mi predl agal i ;
4) da j ugosl ovenske or uane snage Engl eska ne moe pomoi ni kakvi m
r at ni m mat er i j al om, pa ni hr anom, u r oku 4- 5 meseci , a net o benzi na stav-
ljali su nam na r aspol oganj e u Sol unu; i
5) da engl eska flota ne sme ui u Sol unski zaliv, a j o manj e u J adr ans ko
more, zbog opasnost i od osovi nski h avi ona i podmor ni ca.
Na nau napomenu da e mo biti baeni na pl ani nski t er en i kr nu Alba-
niju i da e mo ost at i bez sr edst ava za ivot i bez t ekog naor uanj a, a nar oi t o
bez muni ci j e, odgovor i o j e da pomo od Engleza ne moemo oeki vat i , ve
ta nam bude t r ebal o da ot me mo od Italijana.
General Dil nudi o nam j e savez sa gar anci j om za budunost , s amo da od-
mah na pa dne mo Nemce u Bugarskoj . Tada savez nije pot pi san.
6 2
Ugovoreni sast anak sa Gr ci ma i Br i t anci ma odr a nj e na Zel ezni koj sta-
nici Kenali 3. apri l a 1941. i t aj no od 21.00 as do duboko u no. Sast anku su
sa jugoslovenske st rane prisustvovali general Radivoje Jankovi i general t abni
maj or Milisav Perii, sa grke st rane general i si mus Papagos sa del om svoga ta-
ba i sa bri t anske st rane komandant bri t anski h snaga u Grkoj general Vilson sa
svojim saradni ci ma.
General Jankovi je, pr ema nj egovoj pi smenoj izjavi, na sast anku naj pr e
izloio t ekst ci t i r anog oper aci j skog pl ana od 2. apri l a. Meut i m, Vilson i Pa-
pagos su nepr es t ano predl agal i da sej ugosl ovenske snage povl ae na j ug radi
obr azovanj a zaj edni kog j ugosl ovensko-grko-bri t anskog f r ont a, ali j e gene-
ral Jankovi odbaci o t aj pr edl og i obj asni o da bi Jugoslaviji bi l o pot r ebno j o
dvadeset ak dana da izvri mobi l i zaci j u i koncent r aci j u. Zatim je general Vil-
son, na pi t anj e koliko ima bri t anski h snaga u Grkoj, odgovori o da ima samo
dve divizije i j edna okl opna brigada i da bi kroz 3 nedel j e mogla stii j edna, a
u toku dalje 3 nedel j e j o j edna divizija
Na molbu jugoslovenske delegacije da se sadanj e br i t anske snage u Gr-
koj pr ebace u dol i nu r. St r umi ce general Vilson je izjavio da nj egov kor pus
mor a ost at i u r ej onu Ol i mpa radi obezbeenj a komuni kaci j a, a da u r ej on
St r umi ce ne moe da uput i svoje t r upe zbog veoma slabih komuni kaci j a, t o
j e general Jankovi ospor i o. General Vilson j e dodao da se ni nael ni k grkog
Gener al t aba Papagos nije sl agao da se br i t anske snage uput e u dol i nu r.
St rumi ce, ali j e t om pri l i kom na pome nuo d a j e pot r ebno da mi na ovom prav-
cu i mamo j ake snage.
Na kr aj u general Papagos je predl oi o da se razgovori nast ave u Atini, a
general Jankovi j e samo obeao da e t aj zaht ev pr enet i Beogr adu.
6 3
Pismeni izvetaj generaltabnog majora Periia, dr ugog j ugosl ovenskog
del egat a, u sut i ni se slae sa pr ednj i m navodi ma gener al a Jankovi a, s t om
razl i kom to je general Vilson, na pi t anj e kol i ki m snagama raspol ae u Gr-
koj, odgovor i o da i ma s amo j ednu i po diviziju i da e se svake dve sl edee
nedel j e moi da pr ebacuj e po j edna mot or i zovana bri gada. Perii j e dodao
i to da je po izrazu cr t a na licu general a Vilsona zakl j ui o da general Vilson
smat r a da e biti dockan ako bi za koncent r aci j u j ugosl ovenske voj ske t reba-
l o oko 20 dana kako mu j e t o general Jankovi sopt i o.
64
Iznenaeni general Vilson upi t ao je A ta et e radi t i ako vas Nemci na-
padnu za 2- 3 dana? ( ver ovat no je bio obavet en da e Nemci napast i 6. ap-
rila, samo to nije ht eo ot vor eno da kae). Odgovoreno mu je da e se braniti
sa oni m t o se bude i mal o na licu mest a. Na t raenj e j ugosl ovenske del egaci j e
da se ukae pomo u vazduhoplovstvu, odgovoreno je da se pomo ne moe
ukazati zbog angaovanj a na dr ugi m f r ont ovi ma, a general Vilson je i st akao
i to da se na pri st ani t e u Sol unu ne moe r aunat i zbog nemakog vazduhop-
lovstva.
64

Bri t anci su smat ral i da su pregovori o posr edovanj u Italije i zmeu Jugos-
lavije i Nemake supr ot ni i nt er esi ma V. Britanije. Oni su doli do zakl j uka
da nova j ugosl ovenska vlada, mada ugl avnom zdrava, nije onol i ko privre-
na prosaveznikoj politici kol i ko bi oni eleli i da se na nju mor a vriti stalan
pritisak da bi donosi l a poel j e odl uke. Pored zvani ni h br i t anski h predst av-
ni ka t akvo gledite imali su i tajni l anovi br i t anske obavet aj ne sl ube (S02)
koji su radili u Jugoslaviji. Oni su nast oj al i da se izvre bar neke pr i pr eme pr e
nemakog napada na Jugosl avi j u koji su ve smat ral i nei zbeni m. Na pr i mer ,
t rebal o je da pr i pr eme r uenj e most ova pr eko Dunava i neki h put eva i elez-
nikih pruga, posebno u r ej onu Nia, Cari broda, Velesa i u dol i ni Vardara.
Oni su pokuaval i da uspost ave mreu radi o-st ani ca, koj a bi radi l a i posl e ne-
make invazije, sa cent r i ma na Suaku, u Ljubljani, Mari boru, Beogr adu, Sa-
raj evu, Niu i Skopl j u, od koj i h je s amo pet bilo uspost avl j eno, ali ni j edan od
njih nije r adi o posl e nemake okupaci j e. Takoe su pr i pr emal i sabot ae na
nemaki m i nst al aci j ama i opr emal i sabot ane gr upe za rad u Bugar skoj i Al-
baniji.
641
'
Prema izjavi generala Radivoja Jankovia u Gl avnom gener al t abu je u
t oku 2. apri l a, pr e odl aska u Grku, i zraena j edna vrst a operaciskog plana,
kojim j e bi l o pr edvi eno:
a) Cilj naih operacija - ovde je navedeno da emo zaj edno napast i Nem-
ce, ako oni pr et hodno napadnu Grke i svoje dal j e oper aci j e uput e des nom
obal om r. St r ume ka Sol unu.
Cilj naih operaci j a bi o bi da ne dozvol i mo da Nemci zauzmu Sol un.
b) Koncentracijska prostorija naih snaga prema Bugarskoj - ovde su po-
kazane nae snage koj e se i maj u grupi sat i pr ema Bugar skom f r ont u. Nazna-
en je samo br oj divizija i, ugl avnom gde e se nalaziti.
c) Vreme zavretka koncentracije naih snaga prema Bugarskoj - navede-
no j e da snage, odr eene pr ema Bugarskoj , zavravaj u svoje gr upi sanj e oko
12. apri l a i da pr e toga ne bi bile u mogunost i da pr eduzmu oper aci j e.
d) Zajedniko dejstvo jugoslovensko-grkih snaga - ovde je nar oi t o istak-
nut o d a j e St r umi ki pr avac vrl o vaan, kako za nas, t ako i za Grke, i zbog t oga
se predl ae: da engl eske okl opne divizije (mislilo se da Englezi u Grkoj i maj u
okl opni h divizija) t o pr e dou u dol i nu r. St r umi ce radi obezbeenj a ovog
pravca, a pot om da posl ue kao j aka udar na gr upa pr ot i vu nemaki h snaga
u dol i ni r. St r umi ce.
U svom izvetaju od 4. apri l a o svojoj misiji u Beogr adu britanski general
Dil je, i zmeu ostalog, naveo d a j e Si movi i mao teak zadat ak da odri vl adu
na okupu i da ne moe zakljuiti ni kakav spor azum bez pr i st anka vlade, ali
izgleda da su i on i general Ili odluili da se bore. Pot o j ugosl ovenske snage
nisu s pr emne za rat, Si movi eli da dobi j e u vr emenu kako bi zavri o mo-
bilizaciju i koncent r aci j u snaga. On ne moe iz unut r anj e pol i t i ki h razl oga
da uini prvi korak u objavljivanju neprijateljstva, nego mor a da eka nemaku
inicijativu. On oekuj e da e Nemaka napast i Jugosl avi j u iz Bugar ske i za
sada ostaviti Grku po strani. Jugosl oveni e pomoi Grke u Albaniji, ali nee
ak ni tu napadat i dok Nemaka ne napadne njih ili ne ugrozi nj i hove i vot ne
i nt erese. U t akvi m usl ovi ma j ugosl ovenska vlada nije ht el a da pr i mi mi ni st r a
i nost r ani h posl ova Idna.
65
Pot o j e uvi deo da pr et hodni razgovori nisu doveli do nekog opi pl j i vog
rezultata, britanski predsedni k vlade V. Ceril je 4. aprila uput i o sledeu por uku
predsedni ku vlade general u Simoviu:
Moj e i nf or maci j e sa sviju s t r ana pokazuj u da se vri brza i vel i ka koncent r aci j a ne-
maki h suvozemni h i vazduhopl ovni h snaga, kao i nj i hovo na pr e dova nj e p r e ma Vaoj zem-
lji. Nai agent i iz Fr ancus ke nam j avl j aj u o velikim pokr e t i ma vazduhopl ovni h snaga iz Fran-
cuske. Pr ema obave t enj i ma. koj i ma r aspol ae obave t aj na sl uba nae Afri ke ar mi j e, bom-
bar der i su povueni ak iz Tri pol i sa. Meni je neshvat l j i v t aj va a r gume na t da Vi dobi j et e
u vr emenu. Jedi ni pot ez koji bi os i gur ao pobe u i bezbednos t j est e da se i zvoj uj e br za i od-
l una pobeda u Albaniji, i da se zapl eni velika kol i i na mat er i j al a koji bi pao u Vae r uke.
Kada u Al bani j u st i gnu et i ri ne ma ke al pi nske divizije, za koj e Va Gener al t ab t vr di da do-
laze i z Tirola, Vi et e se nai pr e ma sasvi m dr uki j i m o t p o r o m nego t o j e ot por koji bi mog-
l a da Vam prui demor al i s ana pozadi na i t al i j anske voj ske.
84
I amer i ka vlada je pokual a da odvrat i novu j ugosl avensku vl adu od pri-
znavanj a Troj nog pakt a. U t om cilju je ameriki poslanik u Beogradu Blis Lejn
poset i o Si movi a 27. mar t a oko podne i pr edao mu sl edeu por uku amer i -
kog v. d. mi ni st r a i nost r ani h posl ova Samnera Velsa (Welles Sumner ) ;
Pri mi o sam vest o obr azovanj u nove vl ade u Beogr adu Ona pr edst avl j a koncent r aci j u
svih demokr at s ki h naci onal ni h el emenat a u Jugosl avi j i . Ja sam ube de n da e pol i t i ka nove
vlade biti upr avl j ena na odbr a nu nezavi snost i i s uver eni t et a zeml i e. U ovi m bi na por i ma
nova j ugosl ovenska vl ada mogl a r aunat i na si gur nu i i skr enu nakl onost i mat er i j al nu po-
mo SAD Politika SAD ni j e ni kada pr i mor aval a Jugosl avi j u da st upi u rat . SAD su j edi no e-
lele da vi de Jugosl avi j u kako br ani svoj u nezavi snost , ne pokor avaj ui se Hi t l er u. Ako bi Ne-
maka sada napal a Jugoslav iju. Jugoslavija se moe pouzdat i u pomo Sj edi nj eni h Drava u hra-
ni i dr ugoj mat eri j al noj i moi al noj pot por i
8 7
Na Lej novo pi t anj e ta nova vlada namer ava da uini sa Tr oj ni m pakt om,
Si movi je odgovor i o da nova vl ada eli da i zbegne di skusi j u o Tr oj nom pak-
lu, ako je to i kako mogue, da ne eli odbaci t i Pakt, ali ga nece ni rat i fi kovat i ,
pa vlada nee da izaziva osovi nske sile, ali e nova vlada odbi t i silom svaki
pokuaj Nemake i Italije da zauzmu Sol un. Solun je od vi t al nog znaaj a za
nae naci onal ne i nt erese. Jugosl avi j a ne bi t rpel a ni kakav pot ez koji bi sma-
njio njen suverenitet, r ekao je Simovi.
Meut i m, Nini je, pol azei sa pr avni ke st rane, r akao da Pakt ne bi mo-
gao biti odbaen, j er nj egove odr edbe pr opi suj u da Pakt st upa na snagu od-
mah posl e pot pi si vanj a, pa se zbog toga ne trai ni kakva rat i fi kaci j a. On je do-
dao da vlada nije pri st upi l a Pakt u, ne bi bi l o samo t ekoa sa Nemakom ve
bi se mogao desiti i r aspad zeml j e, j er Maek ne bi uao u vladu i da je on
(Nini - pr i m. V. T.) za mi r sve dot l e dok nema povr ede j ugosl ovenskog su-
vereni t et a. Nini j e dal j e pr edoavao Lejnu da Jugosl avi j a ne moe raunat i
ni na podr ku Moskve dokl e god Sovj et ski Savez ne bude izloen nemakom
napadu. Molio j e Lejna da se zauzme kod Ruzvelta da se poni t e mer e zale-
i vanj a j ugosl ovenski h f ondova u SAD, j er su one bacile Jugoslaviju u nepo-
vol j nu pol i t i ku si t uaci j u slinu situaciji Maar ske i dr ugi h zemal j a pod ne-
makom domi naci j om.
6 8
Dva dana kasnije, tj. 29. mar t a, Samner Vels je pozv ao j ugosl ovenskog po-
sl ani ka u SAD Fotia i saopt i o mu Ruzvehovu poruku da su Sjedinjene Ame-
rike Drave odluile da na Jugoslaviju primene odredbe Zakona o zajmu i na-
jmu
69
i da odmah izdaju nalog za neposredno odailjanje ratnog materijala, sa-
nitetske i druge opreme potrebne jugoslovenskim oruanim snagama.
70
U cilju dobi j anj a pomoi od SAD voeni su itavih pet dana paral el ni raz-
govori i u Beogradu i u Vai ngt onu. Vej e bila post i gnut a puna sagl asnost po
svim pi t anj i ma mat er i j al ne pomoi . Pr edsedni k Ruzvelt se lino angaovao za
organi zaci j u i odai l j anj e brze pomoi Jugoslaviji. No, i znenadni nemaki na-
pad 6. apri l a pr eki nuo je sve to i onemogui o da SAD ukazu Jugoslaviji bla-
govr emenu pomo.
7 1
PREGOVORI SA SOVJ ETSKOM VLADOM
Dok se bri t anski general Dil j o nalazio u Beogradu, sovjetski otpravnik inost-
ranih poslova i vojni atae zahtevali su u I as 1. apri l a da ih pr i me pr edsedni k
vlade general Simovi i mi ni st ar i nost r ani h posl ova Nini, da bi uruili hi t nu
por uku Mol ot ova koji je pr i hvat i o pr edl og o zakl j uenj u Pakta o uzaj amnoj
pomoi i saveznitvu i pozi vao da doe u Moskvu ovi aeni delegat za zaklju-
enj e tog pakt a, kojeg j e tog istog dana Vr hovna komanda nemakog Vermah-
ta nazvala t er mi nom: Pakt pri j at el j st va Rusi j a-Jugosl avi j a, j er su Nemci od-
mah doznal i o namer ama Sovj et a da zakl j ue pakt sa Jugosl oveni ma, ali sa
veim ogr ani enj i ma i sadr aj em od oni h koj a su i znoena u Beogr adu. Na-
ime, taktika moskovskih rukovodi l aca je bila da Jugoslavija zauzme krut stav
pr ema Osovini i da pri hvat i pr edl og saveznitva, ali sa izvesnim ograni enj i -
ma. da bi se izbeglo di r ekt no upl i t anj e Sovj et skog Saveza u nemaku voj nu
kampanj u na Bal kanu.
Poto se nisu uzdali u beogr adske upravl j ae zbog nj i hovi h izjava privr-
enost i Tr oj nom pakt u, Sovjeti su se post aral i da Nemci ma stignu i nf or maci j e
o ogr ani enj i ma pri l i kom pr egovar anj a sa Jugosl oveni ma, izraavajui istov-
r emeno Hi t l eru svoj stalni i nt eres za bal kanski sekt or, da bi ga event ual no
privukli da pr egovar a s Moskvom.
Jugoslovenski rukovodioci pri mi l i su sa i znenaenj em i never i com ponu-
enu pomo od st rane Sovj et skog Saveza. Njihov pr edl og Pakt a o uzaj amnoj
pomoi i savezu nije bi o us mer en t ol i ko da se trai pr uanj e voj ne pomoi ko-
liko da Sovj et ski Savez i nt erveni e u konfl i kt u i osl obodi Jugosl avi j u od ok-
ruenj a od st r ane sila Osovine. Odluili su da odmah poal j u Voj nu mi si j u u
Moskvu, ali, zbog zabr i nut ost i da e kompr omi t ovat i svoje napor e za ublaa-
vanj e zat egnut ost i sa Ber l i nom i Ri mom, nisu oklevali a da ne j ave Nemci ma
o sovj et ski m ponuda ma i da na t aj nai n okr enu Hi t l erovu osvet u pr ema Sov-
j et skom Savezu. Kao t o j e ve rani j e napomenut o, j ugosl ovenski vojni at ae
u Moskvi obavest i o je nemakog pomor s kog at aea da su ga sovj et ske voj ne
vlasti pozval e i ponudi l e pr odaj u raznog mat er i j al a Jugoslaviji, ali d a j e on t o
odl uno odbi o. Tako je izgledalo kao da se Moskva i Beogr ad ut r kuj u u po-
kuaj u da okrenu j edan prot i v dr ugog r at ne Hi t l erove pl anove. Ali t a t r ka se
okr enul a prot i v Jugosl ovena, j er j e nemaki ambas ador u Moskvi Sul enber g
( Schul enber g Fr i edr i ch von) demas ki r ao nj i hovu igru i odma h upozori o
Berlin na nj i hove i nt ri ge.
72
Meut i m, general Simovi je izneo druki j i r edosl ed pregovora, tj. d a j e
inicijativa za zakl j uenj e pakt a pot ekl a od njega, a ne od Sovj et a. Nai me, on
kae da j e odmah posl e dr avnog udar a 27. mar t a, pr eko sovj et skog ot prav-
nika poslova u Beogradu Viktora Lebedeva (AeeAeB BUKTOP 3 ), uput i o
pr edl og vladi SSSR za zakl j uenj e ugovora o uzaj amnoj pomoi . On je prvog
aprila u 1 as posle ponoi pri mi o u svom stanu Lebedj eva i sovjetskog vojnog
izaslanika, general a Al eksandra Suhonj i na (CVXOHHH), koji su ga obavest i l i o
poruci mi ni st ra i nost r ani h posl ova Mol ot ova da j e sovj et ska vl ada pr i hvat i l a
pr edl og i da u t om cilju j ugosl ovenska vlada uput i u Moskvu opunomo e ne
pr edst avni ke radi pr egovor a.
7 3
Zatim j e mi ni st ar i nost r ani h posl ova Nini odmah uput i o i nst r ukci j e ju-
gosl ovenskom posl ani ku u Moskvi Milanu Gavriloviu da kao ef del egaci j e
odmah st upi u vezu s Mol ot ovom, ne ekaj ui ost al e del egat e. Za l anove de-
legacije odr eeni su Boin Simi i gener al t abni pukovni k Dragut i n Savi,
koji e istog dana ot put ovat i avi onom pr eko Ist anbul a.
Gavrilovi, meut i m, nije odma h st upi o u pr egovor e, nego j e saekao os-
tale l anove del egaci j e koji su, gr ekom Turaka, upueni za Ankaru, a odat l e
za Odesu i Moskvu. Istog dana je nemaki ambas ador u Moskvi Sul enber g iz-
vestio Berlin da je j ugosl ovenski posl ani k u Moskvi dobi o i nst rukci j e da od-
loi put za Beograd. Gavrilovi se toga dana sast ao sa nemaki m i i t al i j anski m
ambas ador i ma i u dugom izlaganju, pr oet om uznemi r enou, i st akao da bi
nemako-j ugosl ovenski rat pr edst avl j ao nesr eu za sve zai nt eresovane, da
je pot pr edsedni k vl ade Jovanovi sada ve na put u za Rim, radi i znal aenj a
reenj a. da je vl ada odl ui l a da pri zna Trojni pakt i da je u t akvi m usl ovi ma.
po nj egovom mi l j enj u, apsol ut no moguno sprei t i rat. pa j e zamol i o da ne-
maki ambas ador i nt er veni e u Berl i nu.
74
Jugosl ovenski del egat i pukovni ci Simi i Savi (Vojna misija) stigli su 2.
apri l a uvee u Moskvu s nacr t om pr edl oga ugovora i zmeu Jugosl avi j e i Sov-
j et skog Saveza. Sl edeeg dana imali su prvi sast anak sa Andrejom Viinskim
pomoni kom sovj et skog mi ni st r a i nost rani h posl ova. Kad se upoznao s na-
crt om, Viinski im je odmah rekao da mu je ideja o voj nom pakt ku sasvim
nova. da pr edl og mor a dat i Mol ot ovu na odobr enj e i da e im odgovori t i sut-
radan.
Na sast anku 4. apri l a Viinski je r ekao Gavriloviu da Sovj et ski Savez
smat r a da u t om t r enut ku nije podesno da potpie vojni pakt s Jugoslavijom.
j er bi se t i me raski nul i pri j at el j ski odnosi Rusije i Nemake i dodao da bi pr e
zakl j ui vanj a t akvog pakt a t r ebal o poznavat i vojnu snagu obej u zemal j a, pa
zat o nudi nacrt j ednog ugovor a o pri j at el j st vu i nenapadanj u. Iako to nije bi o
vojni pakt koji su oekivali, Gavrilovi i nj egove kol ege odluili su da ga pri-
hvat e zbog vrednost i nj egovog l ana II koji je pr edvi ao da ako j ednu ugo-
vor nu st r anu napadne neka t rea drava, dr uga ugovor na st r ana nee pomoi
napadaa dokl e god t r aj e ugovor. Gavrilovi je smatrao da bi takav ugovor
mogao biti uvod u vojni savez. Uz to je Viinski izriito nagl asi o d a j e Sovj et ski
Savez voljan da snabde Jugosl avi j u r at ni m mat er i j al om, pa j e t rai o od Gav-
rilovia listu nabavki da bi se mat eri j al mogao i sporui t i odmah. Viinski j e
t akoe r ekao da Rusi mi sl e da dadu i nst r ukci j e svoj em ambas ador u u Ber-
linu da kae Nemci ma da oni ne ele da nezavi snost , suver eni t et i i nt egri t et
Jugoslavije budu ugroeni ili izmenjeni.
74

U meuvr emenu sovjetski komesar za inostrane poslove Molotov je 4. ap-
rila pozvao nemakog ambas ador a Sul enber ga i, pozivajui se na post oj ei
spor azum o konsul t aci j ama i zmeu Nemake i Sovj et skog Saveza, saopt i o
mu da j e j ugosl ovenska vl ada predl oi l a sovj et skoj vladi da pr egovar aj u o
ugovoru o prijateljstvu i nenapadanju i da je sovj et ska vlada pri hvat i l a t aj pred-
log, t ako da e ugovor biti pot pi san danas ili sut ra. Sovj et ska vl ada se od-
luila da pri hvat i pr edl og j ugosl ovenske vlade j edi no sa eljom da se ouva
mir, to je u skl adu i sa el j om vl ade Raj ha koja se t akoe prot i vi pr oi r enj u
rata. S toga se sovj et ska vl ada nadal a da e i nemaka vlada u svojim sada-
njim odnos i ma sa Jugosl avi j om uiniti sve da se odri mir. Sporazum izmeu
Sovjetskog Saveza i Jugoslavije bie analogan sovjetsko-turskom sporazumu iz
1925. godine, a sporazum Sovjetskog Saveza sa Jugoslavijom nee obuhvat at i od-
nose sa drugi m zemljama. Prema tome sovjetsko-jugoslovenski sporazum nije upe-
ren bilo protiv koga i niti bilo protiv koje druge drtave. Na taj nain Molotov je
traio da iskoristi skl apanj e spor azuma sa Jugoslavijom da podseti Berlin na re-
ci pronu obavezu konsultacija Nemake i Sovjetskog Saveza koja, u stvari, nije
bila skoro nikad potovana. On se sada, vie nego ikad, nadao da e i Nemaka
ubudue to potovati i da e je privoleti da se ponovo ot ponu pregovori koji
bi doveli do j ednog novog nemako-sovj et skog sporazuma. U svakom sluaju,
Molotov je t akoe teio da se shvati da je Sovjetski Savez protiv nemakog na-
predovanj a na Balkanu i proi renj a rat a na t om sekt oru, ali je u isto vreme bio
zabrinut da sporazum sa Jugoslavijom ne pogora odnose Sovjetskog Saveza sa
Nemakom.
75
Nemaki ambasador Sulenberg odgovor i o je Mol ot ovu da je, po nj egovom
mi l j enj u, i zabran veoma nesret an t r enut ak za skl apanj e spor azuma za Ju-
goslavijom i da bi nj egovo zakl j ui vanj e izazvalo nepoel j an ut i sak u svetu.
Naglasio je da politika j ugosl ovenske vlade nije j asna i da su nj en stav, kao
i ponaanj e j ugosl ovenskog j avnog mnj enj a izazivaki. Sul enber g j e nast oj ao
da dobi j e obeanj e da e Sovjetski Savez ponovo razmot ri t i i t avu stvar, ali
j e Mol ot ov naglasio d a j e nj egova vl ada donel a odl uku da zakljui spor azum
sa Jugosl avi j om posle zrel og razmi l j anj a i posle ubectenja da su beogr adski
rukovodi oci raspol oeni da pri znaj u pr i st upanj e Jugoslavije Tr oj nom pak-
tu.
78
Poto je Mol ot ovl j eva izjava pr i ml j ena sa gor i nom i neugodnou, nije
se dugo ekal o na reakci j u Nemake. Naime, nemaki mi ni st ar i nost r ani h po-
slova Ri bent rop, ubr zo posl e pr i ml j enog izvetaja, pozvao j e sovj et skog am-
basador a i upozor i o ga da bi ugovor Sovj et skog Saveza sa Jugosl avi j om zna-
io kraj nemako- sovj et skog pri j at el j st va, j er bi Firer bi o sposoban da po-
niti t aj ugovor, a t ada bi budunost odnos a sa Sovj et ski m Savezom bila
crna.
Posle toga je sovjetski ambasador Dekanozov (AeKaH030B B,\aAHMHp D
iz Berl i na posl ao u Moskvu veoma al ar mant an izvetaj, pa je ver ovat no on
dopr i neo da rukovodioci Kremlja razvodne pakt sa Jugoslavijom umetanjem
klauzule neutralnosti A nepomi rl j i vo odbi j anj e Gavrilovia da prihvati takvu
kl auzul u pr i mor al o j e St al j i na da odloi pot pi si vanj e pakt a i da sazove Polit-
bi ro da di skut uj e po t om pi t anj u.
77
Gavriloviev opt i mi zam nije dugo t raj ao. Posle manj e od dva sat a od raz-
govora sa Viinskim, ovaj ga je pozvao u Kreml j , pot o su Sovjeti pr omeni l i
svoje mi l j enj e o stilizaciji l ana II, t ako da za Jugosl ovene vie ni j e i mao onaj
di pl omat ski i politiki znaaj koji je i mao rani j e. On je sad glasio: U sl uaj u
da j edna st r ana ugovor ni ca bude napadnut a od neke t r ee drave, dr uga ugo-
var aj ua st r ana e zadrati svoju pol i t i ku neut r al nost i i pri j at el j st va. Kad je
Gavrilovi r ekao da bi i zmena mnogo oslabila pakt , Viinski j e nagl asi o da j e
t o bilo nuno; inae, Nemci bi mogli misliti da Sovjetski Savez namer ava da
im obust avi i spor uku mat eri j al a, a to bi uvukl o Sovj et ski Savez u rat sa Ne-
makom u vr eme kad Rusi nisu spr emni za rat, r ekao je Viinski. Jugosl oven-
ski predst avni ci nisu mogli pri hvat i t i i zmenu. Za njih bi sovjetska neutralnost
samo ohrabrila Nemce i zaplaila njihov sopstveni narod.
Gavrilovi se ponovo sast ao sa Viinskim, da bi mu saopt i o ovo gl edi t e
i zat rai o od nj ega da odloi pot pi si vanj e pakt a dok ne uj e mi l j enj a iz Beog-
rada. Od Viinskog j e dobi o mal o ohr abr enj a. Opome nuo ga j e da ono t o
j e mogue danas, moe biti nemogue sut ra. Meut i m, dodao j e da Jugosl o-
veni mogu raunat i , u svakom sluaju, na r usku mat er i j al nu pomo. Gavrilo-
vi je ponovo izrazio svoje i znenaenj e t o su Rusi pr omeni l i svoje mi l j enj e
speci j al no o voj nom pakt u, jer je sovjetski otpravnik poslova u Beogradu bio
kazao jugoslovenskoj vladi da je Rusija voljna da zakljui vojni i politiki savez
s Jugoslavijom. Visinski je demantovao da su Rusi tako neto rekli. Ono to su
rekli bilo je da su voljni da pregovaraju samo o pitanjima koja se odnose na da-
vanje vojnog materijala i, eventualno, o nekoj vrsti ogranienog sporazuma.
Gavrilovi je odgovorio da je njegova vlada bila sigurna da je Moskva pristala
da potpie vojni pakt. Inae, ne bi bilo nikakve potrebe da alje delegaciju sa pu-
nomostvima samo zato da potpie jedan prost sporazum o prijateljstvu i nena-
padanju. ( Podvukao V. T.).
Kako j e Gavrilovi znao da nj egova vlada oekuj e akci j u, on j e r ekao Vi-
i nskom da bi pot pi sao spor azum pod dva uslova: da Rusi j a zameni kl auzul u
o neut r al nost i izjavom da e u sl uaj u da Jugoslavija bude napadnut a od neke
t ree st rane, pri j at el j ski odnosi i dal j e postojali, a da Si mi i Savi pot pi u
ugov or ak i ako ni j e bilo u nj i hovoj nadl enost i da to ui ne. Gavrilovi je mis-
lio da bi t akvi m manevr om naveo Nemce na zakl j uak da se ne radi o obi-
nom ugovor u o pri j at el j st vu, j er se razl i kuj e od uobi aj enog obr asca i zat o t o
ima pot pi se dva ofi ci ra. Viinski mu j e r ekao da takav pr edl og ne dolazi u ob-
zir. Posle duge pr epi r ke, Viinski je rekao, da o ovome mor a izvestiti svoju
vladu, a Gavrilovi je bi o nepopust l j i v.
Sut r adan, tj, 5. apri l a u 8 asova Viinski je t el ef oni r ao Gavriloviu da su
dokument i gotovi za pot pi s, no. Gavrilovi je u t oku i t avog tog dana odbi j ao
da pot pi e ugovor i izjavio da nee doi u Kreml j ako ona kl auzul a ni j e pro-
menj ena. Mada j e Visinski i nsi st i rao da j e pr omena nemogua, Gavrilovi j e
nepopust l j i vo zadrao svoj stav, t ako da ga je Viinski ponovno pozvao i upi-
t ao da li bi ht eo da razgovara sa gener al om Si movi em u Beogr adu. Gavri-
lovi je pr i st ao i kroz deset mi nut a, tj. 6. apri l a u 1,15 st upi o u vezu s gene-
r al om Si movi em koji mu je, posl e dugog nat ezanj a, nar edi o da mor a potpi-
sati Pakt, ali je Gavrilovi bi o nepopust l j i v. Viinski je vi kao od l j ut i ne Vi mo-
rat e pot pi sat i , ali j e mol i o Gavrilovia da doe.
Kada su Gavrilovi i nj egova pr at nj a stigli u Kreml j , svi su ekali na njih
-Staljin. Molotov, Viinski i mnogi drugi. Molotov je proi t ao onakvu stilizaciju
l ana II kakvu je t rai o Gavrilovi. Ja mislim zakl j ui o je Molotov, Da ce
dr Gavrilovi pri mi t i ovu pr omenu. Pri mam i hvala, gospodi ne Molotov.
Ne, ne meni , brzo je r eagi r ao Molotov. Ne meni , zahval i t e naem dr ugu
Staljinu. Mi nita ne r adi mo bez naeg dr uga Staljina.
Gavrilovi je zahval i o St al j i nu, koji je odgovori o: Vi ste bili u pravu, gos-
podi ne Gavriloviu. Ako bi ost al a kl auzul a o neut ral nost i , to bi znai l o da bi,
ako budet e napadnut i , Sovj et ski Savez pr ao r uke nad vaom sudbi nom. - Ja
sam pokuavao da t o obj asni m gospodi nu Viinskom, odgovor i o j e Gavrilo-
vi, Ali on nije ht eo ni da uj e. - Moja vina! Moja vina! (Moja krivica! moj a
krivica!) izvinjavao se Viinski i kl anj ao se duboko pr ed St al j i nom sa r ukama
pr ekr t eni m na gr udi ma.
Tako je, i por ed negat i vnog stava Nemake, zakljuen Pakt o prijateljstvu
i nenapadanju izmeu Jugoslavije i Sovjetskog Saveza koji su 6. apri l a u 2,30 a-
sova uj ut r o, tj. nepos r edno pr e nemakog napada, pot pi sal i Gavrilovi, Simi
i Savi u i me j ugosl ovenske vlade, a Mol ot ov u i me Sovj et skog Saveza. Zatim
j e Staljin nar edi o da se t ekst ugovora pr enes e pr eko radi j a na srpkso-hrvat s-
kom i nemakom j ezi ku.
78
Tekst Pakta glasi:
Ugovor <> prijateljstvu i nenapadanju izmeu SSSR i Kraljevine Jugoslavije:
Pr eds edni t vo Vr hovnog sovj et a Saveza Sovj et ski h Soci j al i st i ki h Republ i ka i Nj egovo
Vel i anst vo Kral j Jugosl avi j e, pobueni pr i j at el j st vom koj e post oj i i zmeu obe dr ave i ube-
eni d a j e ouvanj e mi r a u nj i hovom zaj edni kom i nt eresu, reili su da zakl j ue Ugovor o
pr i j at el j st vu i ne na pa da nj u i u t om cilju su odr edi l i punomoni ke:
Od s t r ane Pr edsedni t va Vr hovnog sovj et a SSSR Vj aesl ava Mi haj l ovi a Mol ol ova.
pr e ds e dni ka Sovj et a nar odni h komes ar a i na r odnog komes ar a za spol j ne posl ove SSSR;
Od s t r ane Nj egovog Vel i anst va Kral j a Jugosl avi j e dr Mi l ana Gavri l ovi a. i zvanr ednog
posl ani ka i opunomo e nog mi ni st r a Jugosl avi j e, Boi na Si mi a i Dr agut i na Savi a pukov-
nika, ija su punomo j a naena u odgovar aj uoj f or mi i pr opi s anom r edu, sloili su se u sle-
deem:
lan pn'i- Obe ugovorne st r ane uzaj amno se obavezuj u da e se uzdrati od svakog napada
u odnosu j edne pr ema dr ugoj i da ce uvaavati nezavisnost, suver ena prava i t eri t ori j al nu celinu
SSSR i Jugoslavije.
Clan drugi - U sl uaj u ako j edna od ugovorni h st rana bude napadnut a od st r ane t ree dr-
ave, dr uga ugovorna st r ana obav ezu je se da e sauvali politiku prijateljskih odnosa pr amanj oj .
Clan rrei Ovaj ugovor zakl j uuj e se za rok od pet godina. Ako j edna od ugovorni h st rana
ne smat r a neophodni m da ot kae ovaj ugovor na j ednu godi nu pr e ust anovl j enog roka, onda
ovaj ugovor aut omat ski ost aj e na snazi za nar edni h pet godina.
lan enrti - Ovaj ugovor st upa na snagu u moment u njegovog pot pi si vanj a Ugovor pod-
lee ratifikaciji u Sto je mogue kr aem roku. Razmena rat i fi kaci oni h isprava t r eba da se izvri
u Beogradu.
Clan peti - Ugovor je sastavljen u dva originala, pri emu oba t ekst a imaju r avnopr avnu sna-
gu.
Po opunomost vu
Moskva, 5. apr i l a 1941. god. Nj egovog Vel i anst va Kralja
Po opunomos t vu Predsedni t va Jugosl avi j e
Vr hovnog sovj et a SSSR dr Milan Gavri l ovi
V. Mol ot ov Boin Si mi
Dragut i n Savi
78

Posle pot pi si vanj a Ugovora razgovor se nast avi o u Kreml j u o opt oj , na-
r oi t o nemakoj situaciji. Gavrilovi, zauen zbog i znenadnog i brzog zaklju-
i vanj a spor azuma, pr i vukao j e St al j i novu panj u na opasnost nemakog na-
pada i izvestio ga o novost i ma koj e je o t ome pr i kupi o. Staljin ga je sl uao sa
oevi dni m i nt er esovanj em i, posl e kr at kog okl evanj a, odgovor i o: Mi s mo
spr emni , neka dou ako hoe. Zatim j e obi l at o davao obeanj a o pomoi sva-
ke vrst e i pozvao Gavrilovia da se dogovori sa Tur ci ma radi pr evoza kroz
Dardanel e sovj et skog r at nog mat er i j al a namenj enog Jugoslaviji. I zaista, Gav-
rilovi je odmah izvestio t urskog kol egu o razgovoru sa St al j i nom. Turski ko-
lega j e bio zadovol j an i s pr eman na sar adnj u, izjavljujui mu d a j e poznat o da
je kral j Al eksandar uvek govori o da put iz Beogr ada u Moskvu ide pr eko An-
kare. Napomenuo j e da j ugosl ovenski pol i t i ari u zadnj e vr eme ni su uvaavali
ovu istinu, a sada oevi dno ele da vode dr ugu pol i t i ku, pokazuj ui se t ol i ko
popust l j i vi pr ema Ankari kao to su to bili pr ema Moskvi i Londonu.
7 9
Dok j e Staljin davao obi l at a obeanj a Gavriloviu, Ri bent r op j e 6. apri l a
u 4,00 svom pr edst avni ku u Beogr adu posl ao i f r ovanu par ol u Trojni pakt ,
tj. ugovoreni znak za upozor enj e osobl j a posl anst va da uni t i t aj ni mat er i j al
i da se skl oni na si gur no mest o. U i st o vr eme posl ao je t el egr ame u Rim, Bu-
di mpet u, Bukur et i Sofiju izvetavajui ih da e oper aci j e ot poet i uj ut r o.
Pola asa kasni j e dao j e i nst r ukci j e svom ambas ador u u Moskvi da r ano uj ut -
ro poe kod Mol ot ova da mu obj asni mot i ve zbog kojih j e Nemaka pri si l j ena
da pr eduzme voj ne oper aci j e prot i v Gr ke i Jugosl avi j e i da ga uveri da e ne-
maka akt i vnost na ovom pr avcu biti us mer ena j edi no na t o da sprei Bri t an-
ce da uspost ave drugi osl onac na kont i nent u i da e se ner nake t r upe povui
kad izvre ovaj zadat ak, j er Nemaka apsol ut no nema ni kakvog pol i t i kog ili
t eri t ori j al nog i nt er esa na pome nut om podr uj u. Ri bent r op j e posl ao slinu
i nst rukci j u i svom ambas ador u u Ankari net o pr e napada na Jugosl avi j u, s
tim da t ur skoj vladi prui uver enj e da su ner nake t r upe dobi l e nar eenj e da
apsol ut no pot uj u t ur sku grani cu.
8 0
Samo dva do tri sata posle pot pi si vanj a j ugosl ovensko- sovj et skog Ugovo-
ra o pri j at el j st vu i nenapadanj u, sa maar ski h i r umuns ki h a e r odr oma pole-
teli su nemaki bombar der i da i zrue svoj prvi s mr t onos ni i rui l aki t ovar
na Beograd.
MERE ZA UNUTRANJE SMIRIVANJE STANOVNITVA I VERZIJA
GENERALA SIMOVIA O POLITICI NJEGOVE VLADE
Da bi sauvali mi r i red, zat o to je u zemlji post oj al o vel i ko uznemi r enj e zbog
bojazni od izbijanja r at a iji se dah ve oseao, j er su se tih dana na beogr ad-
skoj el ezni koj st ani ci mogl e videti neopi si ve guve - kao da j e svako teio
da t o pr e bei iz Beogr ada - vl ada general a Si movi a je 31. mar t a 1941. go-
di ne izdala Naredbu br. 1. koj a glasi:
Povodom al ar mant ni h vesti, koj e po na oj zeml j i i re st r ani agent i , r adi uno e nj a nes-
pokoj st va u na nar od, na r e uj e m da se saopt i i obj avi svi ma da se nar od ne povodi za ovi m
net ani m. vet o ubaeni m i pr eno eni m vest i ma i da ne ma razl oga uzbuni .
Kr al j evska vl ada vodi pr i j at el j sku pol i t i ku sa svi ma nai m s us edi ma i nast oj i da sa ovi-
ma os t ane u odnos i ma naj bol j eg susedst va i pri j at el j st va, i u t ome pr avcu e i dal j e nast oj at i
pr eduzi maj ui sve t o j e u gr ani cama nj ene mogunos t i
Svo na e s t anovni t vo t r eba da bude spokoj no, da r adi svoj e t ekue posl ove i da se ne
da uznemi r i vat i neos novani m gl asovi ma pr ot ur e ni m i z i nos t r ans t va ili zeml j e. St oga zabra-
nj uj em svako i sel j avanj e i z svoj i h mest a i napu t anj e domova, j er j e t o bezrazl ono, a moe
i mat i i t et ni h posl edi ca.
I nt er esi dr ave i na r oda nal au da svako uva svoj dom i da na nj egovom pr agu, ako
t o us t r eba i ako t o s udbi na dodel i poloi ivot za dobr o Ot adbi ne. Kral j a i nar oda.
Voj ska, vazduhopl ovst vo i mor nar i ca nae Kral j evi ne duni su da vre svoj u dunost .
Sve dr avne vlasti, i u pr vom r edu opt i nske vl ast i i svet enst vo. i maj u ost at i na svoj i m
mes t i ma u s vakom sl uaj u. Nadl eni g. g. mi ni st ri dozvol i e s a mo onu evakuaci j u koja je
pr edvi dena pl anom, a za koj u se i nae i zdaj u pi s mena nar eenj a. Gospodi n mi ni st ar unut -
r anj i h posl ova izvolece pr eduzet i sve pot r e bne me r e da se svi skupovi , koji ne odgovar aj u
pot r e ba ma ove si t uaci j e, zabr ane, kao i da se zabr ani i okupl j anj e st anovni t va na r azni m
mest i ma.
Po pr e dnj oj nar edbi i zvol ee nadl eni g. g. mi ni st r i odma h nar edi t i pot r e bno r adi ta-
nog pos t upka. Tom pr i l i kom nar oi t o s kr enut i panj u dr avnom i novni t vu na savesno vr-
enj e sl ube u ovi m t eki m mome nt i ma i na nj egovu ul ogu u pogl edu suzbi j anj a net ani h
vesti i odr avanj a duha na pot r e bnoj visini.
81
udno je da za vladu gener al a Si movi a ni 31. mar t a nema razloga uz-
buni!, tj. kada je ve pr et hodnog dana bilo izdato nar eenj e za opt e aktivi-
ranj e. Zabr ana i sel j avanj a pr edst avl j a veoma kr upnu greku. Mnoge rtve bile
bi i zbegnut e da je na vr eme nar eena evakuaci j a. Mada je post oj ao pl an za
evakuaci j u u sl uaj u kad pr edst oj i rat, ipak nar eenj e za evakuaci j u civilnih
lica i ust anova iz ugroeni h mest a nije izdato, ve je i sel j avanj e zabr anj eno,
kao to se to vidi iz ove nar edbe. Ipak, ova nar edba nije u pot punost i poto-
vana u Beogr adu, j er su vozovi u pravcu unut r anj ost i bili pr epuni , t ako da
su mnogi stajali na papuama ili leali na krovovi ma vagona.
Istoga dana j e obj avl j eno i saopt enj e Uprave gr ada Beograda:
Pri l i kom nar odni h mani f est aci j a u Beogr adu na dan 27. i 28. ovog mes eca el ement i
s t r ane pr opa ga nde i st r nci pokual i su da i skori st e ovo s pont a no na r odno vesel j e za svoj e
ciljeve. Tom pr i l i kom dol o j e do manj i h i zgreda kao i uzvika koj i ma j e mani f es t ovano ras-
pol oenj e odnos no ner as pol oenj e pr e ma poj edi ni m r at uj ui m dr avama.
Povodom ovih sl uaj eva vlasti su povel e naj ener gi ni j e izviaje i sa kr i vci ma e se naj-
st roi j e po zakonu post upi t i .
Skr ee se panj a gr aans t vu pr es t oni ce i ost al i h nai h gr adova da se ne povodi za ek-
s ponent i ma s t r ane pr opa ga nde i da ubudu e i zbegava ovakve i sl i ne sl uaj eve koji s a mo
t et e i i nt er esi ma nae zeml j e.
8 2
U meuvr emenu su nemake radi o-st ani ce i t ampa irile al ar mant ne
vesti: da se st anovni t vo nemake nar odnost i ubija, zat vara i pr ot er uj e iz Ju-
goslavije; da se u Jugoslaviji odravaj u pr ot i vnemaki zborovi, na koj i ma su
noene engl eske i pol j ske zast ave i pevane pr ot i vnemake pesme; da su po-
pal j ena neka sela sa nemaki m st anovni t vom, kao i neke ume gde se sklo-
nila nemaka manj i na: da je u Pet rovgradu ( Zr enj ani nu) por uena jedna c da
ulica u koj oj su st anoval i Nemci , itd. Pot o su to bile lane i t endenci ozne ves-
ti, to je j ugosl ovenska vl ada bila pr i nuena da pr eko agenci j e Avala izda tri
demant i j a.
Prvi demanti od 31. marta glasi:
Odl azak j ednog del a nemaki h dr avl j ana i z Jugosl avi j e, koji j e ver ovat no usl edi o
zbog i nci denat a neodgovor ni h lica pr i l i kom pat r i ot ski h mani f est aci j a od 27. i 28. mar t a ni j e
opr avdan. Ovi i nci dent i , koji su os ueni kako od vl ade t ako i cel okupnog nar oda, izazvali
su kod poj edi ni h pr i vat ni h lica i zvesnu zabunu. Poziva se st anovni t vo da u svim pr i l i kama
sauva hl adnokr vnos t i da ne pos veuj e panj u ovi m al ar mant ni m vest i ma. Vlada sa svoj e
s t r ane ini sve da bi sauval a dobr e odnos e pr ema nai m s us edi ma i izbegla svaki nespo-
razum. (Politika, 31. mar t 1941).
Drugi demanti od I. aprila glasi:
Ovlaeni s mo da ener gi no d e ma n l u j e mo i zvet aj e j ednog del a i nos t r ane t a mpe o
navodnom r avom pos t upanj u sa Nemci ma u Jugosl avi j i i napadi ma na nj i hovu si gur nost ,
liCnosl i i movi nu. Ist o t ako su net ane i vr dnj e i nos t r ane t ampe da se u Jugosl avi j i organi -
zuj u pr ot i vnemake demons t r aci j e na koj i ma su no ene engl eske i pol j ske zast ave i na ko-
j i ma su pevane i zazi vake pr ot i vnemake pesme. Dalje se de ma nt uj u izvetaji i nos t r ane
t ampe, pr e ma koj i ma su l anovi ner nake manj i ne, usl ed pome nut i h pr ogona, del om pre-
begli u Rumuni j u. l anovi ne ma ke manj i ne i maj u sva gr aans ka pr ava i ui vaj u aps ol ut nu
si gur nost kao i svi ost al i dr avl j ani Jugosl avi j e.
Skr ee se panj a gr aans t vu pr es t oni ce i ost al i h nai h gr adova da se ne povodi za ek-
s ponent i ma s t r a ne pr opa ga nde i da u budue i zbegava ovakve i sl i ne sl uaj eve koj i s amo
t et e i i nt er es i ma nae zeml j e. (Pol i t i ka, 1. apri l 1941).
Trei demanti od 2. aprila glasi:
Sa sl ubene s t r ane ovl aeni s mo da obj avi mo: Posl ednj i h da na j edan de o i nos t r ane
t ampe, kao i r adi o- emi si j e iz istih zemal j a, i por ed ve obj avl j eni h demant i j a s na e st r ane,
donos e f ant as t i ne i skr oz i zmi l j ene vesti o t obonj i m de mons t r a c i j a ma i na pa di ma na na-
r odnos ne manj i ne, o ugr oavanj u nj i hove i movi ne i l i ne bezbednost i . kao i niz dr ugi h pr o-
izvoljnih pot puno net ani h vesti. Tako j e danas j avl j eno da su u Banat u zapal j ena dva sela.
Zii i Kudr ni . nasel j ena ne ma ki m manj i nama, i da se t aj poar vi di o i z r umuns kog pogr a-
ni nog sela St anor e.
Dalje j e j avl j eno da su u blizini j ugos l ovens ko- r umuns ke gr ani ce zapal j ene na e ume
u koj i ma se. t oboe, kri j u pr i padni ci j e dne manj i ns ke gr upe, zat i m da su u opt i ni Bor a pri-
padni ci ne ma ke manj i ne t e ko zl ost avl j ani , koj om j e pr i l i kom ubi j eno des et Nemaca. da j e
por u ena i t ava j edna ulica u Pet r ovgr adu u koj oj s t anuj u pr i padni ci ne ma ke manj i ne, da
se vre hap enj a pr eds t avni ka manj i na i mnogo dr ugi h i z os nova i zmi l j eni h dogaaj a
Naj t i pi ni j i pak pr i me r ovi h net ani h vesti pr eds t avl j a t vr enj e j ednog zvani nog
pr edst avni ka na da na s odr anoj konf er enci j i t ampe u i nos t r ans t vu da se engl eski mi ni s t ar
i nost r ani h posl ova g. Idn i engl eski gener al g. Dil nal aze u Beogr adu, i ako to. kao t o je dobr o
poznat o, ne odgovar a istini. (Politika, 2.april 1941).
General Simovi u svojoj posleratnoj izjavi, u cilju opravdavanja sastava i
politike svoje vlade navodi sledee:
Glavne t enj e nove vlade posl e 27. mar t a bile su: 1) odr avanj e j edi nst va
drave i nar oda: 2) dobi j anj g pomoi iz i nost ranst va; 3) odl aganj e nemakog
napada i 4) pr eduzi manj e mer a za odbr anu zemlje.
U vladi sam zadrao dot adanj e mi ni st r e Hrvat e, Sl ovence, i bosanske
musl i mane, kako bih odr ao j edi nst vo nar oda i drave i t i me ut i cao na ras-
pol oenj e ovih nar oda i poj aao nj i hovu volju za odbr anu Jugoslavije, kao i
da bi paral i sao fai st i ku pr opagandu spol j ni h i unut r anj i h nepri j at el j a, koj a
je teila da razbi j e j edi nst vo j ugosl ovenski h nar oda i j ugosl ovensku dravu
kao celinu. Sem toga, u vl adu sam uveo pr edst avni ke pol i t i ki h par t i j a srp-
skog nar oda, kako bi u vladi bi o predst avl j en ceo srpski nar od.
Pr ema Nemakoj i Italiji zauzet je stav neizazivanja, kako im se ne bi dao
povod za napad, sa ci l j em da dobi j emo bar neophodno pot r ebno vr eme za iz-
vrenj e mobi l i zaci j e i koncent r aci j e nae vojske. Ovo nar oi t o s obzi r om na
to, to su se pr ema nai m gr ani cama - nar oi t o u Bugar skoj - nalazile nep-
ri j at el j ske j ake snage, pogl avi t o mot or i zovane i okl opne, pot puno s pr emne za
oper aci j e prot i v Grke i Turske, a koj e su mogl e biti l ako upot r ebl j ene prot i v
nas, kao i s obzi r om na nepr i j at el j sku veliku nadmonos t u avijaciji.
Sovj et skoj Rusiji ponudi o sam - u svojstvu pr eds edni ka vl ade - odma h
posle izvrenog i na od 27. mar t a, pr eko nj eni h pr edst avni ka u Beogr adu, za-
kl j uenj e ugovora o savezu i uzaj amnoj pomoi . Nou 31. mar t a - 1 . apr i l a pri-
mi o sam odgovor g. Mol ot ova i poziv da uput i m del egaci j u na pr egovor e. 1.
apri l a pre podne, upuena su za Moskvu dva l ana nae del egaci j e, pot o j e
trei lan ve bi o u Moskvi.
Sa Velikom Bri t ani j om st upi o sam odmah u pr egovor e pr eko nj enog po-
slanika u Beogr adu, a s ci l j em dobi j anj a pomoi u ivoj snazi i mat er i j al u. U
r
i st um cilju doput ovao je i nkogni t o u Beograd nael ni k I mper i j al nog general-
t aba ener al (docni j e f el dmar al ) Don Dil sa g. Di ksonom, linim sekret a-
r om Mi ni st arst va spol j ni h posl ova t Idna. Pregovori su voeni 31. mar t a i 1.
apri l a s pr edst avni ci ma naeg Glaviv >g ener al t aba koj i ma smo prisustvova-
li ministar vojske i ja. Tom prilik im dobili smo obeanj e pomoi . Idn,
koji je za vr eme ovih pr egovor a ost ao u Atini, po elji j ugosl ovenske vlade,
odust ao je od dolaska u Beograd, kako njegov dolazak ne bi i mao izgled iza-
zivanja Nemaca.
Od Sj edi nj eni h Ameri ki h Drava zat raena je pr eko naeg posl ani ka u
Vai ngt onu pomo u mat er i j al u, nar oi t o u avijaciji, i ta nam je pomo obea-
na. Upuen je u Tursku del egat za pr egovor e o zaj edni koj akciji, koja nam
je kr aj em 1940. i poet kom j anuara 1941. bila ponuena od Turske. Zbog pro-
mene si t uaci j e Turci nisu vie hteli da uu u akci j u.
Diplomatski pregovori koje je vodio ministar spoljnih poslova Nini sa ne-
makim i italijanskim poslanstvom u Beogradu, imali su za cilj: da se sile Oso-
vine obavest e da Jugoslav ija nema ni kakve agresi vne namer e i da je akt od
27. mar t a izvren iz razloga unut ar nj e pol i t i ke, kako bi se t i me ublailo pre-
tee dr anj e Hi t l era i ukol i ko je mogue odl oi o napad: da se dobi j e u vre-
menu u prvom redu za izvrenje mobilizacije, koncent raci j e i strategijskog raz-
voja vojske, a pot om za pr egr upi savanj e snaga u cilju oj aavanj a del ova na ug-
roeni m pr avci ma i izvlaenja del ova sa neugr oeni h ili manj e ugroeni h
frontova. Kako je za ove pr i pr emne r at ne radnj e bilo pot r ebno vr eme oko me-
sec dana, to je vlada nast oj al a da ovim pr egovor i ma i pomi rl j i vi m dr anj em
obmane nepri j at el j a i dobi j e u vr emenu. To je razlog zbog ega vlada nije dal a
ni kakvu izjavu o svojoj politici, t o nije zauzela ni kakvo izazivako dr anj e i
to je preduzel a mer e da se spr ee provokaci j e. U vezi s tim, j ugosl ovenska
vlada pri hvat i l a je ponudu i t al i j anskog posl ani ka u Beogr adu od 1. apri l a da
Musolini posr eduj e kod Hitlera, a zatim je j ugosl ovenski posl ani k u Berl i nu
pozvat zbog event ual ni h razgovora sa nemakom vl adom, ali do toga nije do-
lo usled nemakog napada.
8 3
ZABLUDE I NEOPROSTIVA INDIFERENTNOST
GENERALA SIMOVIA I NJEGOVE VLADE NA MNOGA UPOZORENJA
DA 6 APRILA PREDSTOJI IZNENADAN NAPAD
Ovako post avl j ene koncepci j e Si movi eve vlade mogl e su predst avl j at i samo
nest varne elje. General Si movi je tek 6. apri l a uj ut r o uvi deo da je sve bilo
uzal udno i bez ikakvih rezul t at a sa veoma t eki m posl edi cama za odbr anu
zeml j e zbog i zgubl j enog vr emena. S dr uge st rane, nemaka vlada nije dozvo-
lila da se to ostvari, j er je Hitler ve 27. mar t a doneo odl uku za napad.
Posle izvrenog dr avnog udar a i dol aska na vlast nove vlade 27. mar t a,
progresi vne snage Jugosl avi j e su oeki val e brzi pr eokr et u i t avoj unut r anj oj
i spol j noj politici. Meut i m, nova nehomogena vlada, pred fai st i kom opas-
nou, u stvari iz st r aha od Hi t l era i od sopst venog naroda, nije bila kadra da
pri st upi neki m koreni t i j i m unut ar pol i t i ki m pr ome na ma u zemlji, a kamol i
da ost ane na st anovi t u bes kompr omi s ne bor be prot i v Troj nog pakt a. Napro-
tiv. ona se pokol ebal a t ako da je ve 27. mar t a posl e podne poel a da prego-
vara sa budui m agr esor om, izjavljujui da e ost at i uz Trojni pakt i priznati
sve obaveze koj e iz nj ega proi st i u, i ako je ba na t ome os novnom pi t anj u -
tj. hoe li se pri hvat i t i s r amni mir, ili povest i asni odbr ambeni rat - nar od
27. mar t a sr ui o kapi t ul ant sku vladu Cvet kovi -Maek. To znai da j e nova
vlada u t om pogl edu ost al a na pozi ci j ama st ar e vlade.
Dalje se s puni m pr avom oeki val o i enj e dr avnog i voj nog apar at a od
raznih kompr omi t ovani h , profai st i ki h i pet okol onaki h el emenat a, naro-
i t o u vr hovi ma dr avne upr ave i vojske, ali u t om pogl edu nije ni t a pred-
uzeto, t ako da se t o t eko osvet i l o u kr at kot r aj nom apr i l skom rat u. Oeki vao
se bar proglas opte mobilizacije, ali je umesto nje 30. marta nareeno opte ak-
tiviranje, sa poetkom tek 3. aprila, dok je opta mobilizacija objavljena ak 7.
aprila kad je ve bilo isuvie kasno. Iako je opt e akt i vi r anj e neka vrst a t aj ne
opt e mobi l i zaci j e, ono j e znat no spori j e, t ako da se gubi t ak vr emena mor a o
skupo platiti - o emu e kasni j e biti j o govora.
Komuni st i ka part i j a Jugosl avi j e j e tih dana nast oj al a da ispolji svoj uti-
caj na spol j nu i unut r a nj u pol i t i ku Si movi eve vlade. Ona je s amo u t oku 27.
mar t a izdala dva letka, u koj i ma se zaht eval o da nova vlada u spol j noj politici
trai osl onac na t ada j edi nu zeml j u soci j al i zma - Sovj et ski Savez, a u unut r a-
nj oj politici da raspust i koncent r aci one l ogore i pusti na sl obodu pol i t i ke
osueni ke koji su se u svoj oj pol i t i koj borbi zalagali za odbr anu Jugosl avi j e
od faistikih agr esor a itd.
Posle ovih progi asa koji su r ast ur eni u vidu l et aka po Beogr adu i u unut -
ranj ost i zemlje, j edna del egaci j a Komuni st i ke part i j e, sa Vesel i nom Masle-
om na elu, poset i l a je mi ni st r a unut r anj i h posl ova u Si movi evoj vladi Sr-
ana Budi savl j evi a i pr eko nj ega post avi l a vladi zaht ev da se odmah raspus-
te koncent r aci oni logori koji su bili f or mi r ani u vidu r adni h bat al j ona pod ok-
riljem vojske, da se odmah pr eduzmu koraci za st var anj e saveza sa Sovjet-
skim Savezom itd. Ali Si movi nije ht eo da razgovara sa komuni st i ma, sa ko-
jima, kako i sam kae, nije i mao ni kakve veze.
Ipak t r eba istaci da j e mi ni st ar unut r anj i h poslova, dr Sran Budisav-
Ijevi, na i nt ervenci j u del egaci j e Komuni st i ke partije, doneo odl uku da se
r aspust e koncent r aci oni logori (radni bat al j oni ) i lino nar edi o da se uniti
kar t ot eka i sva arhi va koj a se odnosi l a na rad Komuni st i ke part i j e Jugosla-
vije, izuzev onog del a koji je bio od znaaj a za i st ori j u - kako je to u odl uci
f or mul i sano. Tako su spal j ene kar t ot eke u Beogr adu i ost al i m kr aj evi ma Sr-
bije. izuzev u N'iu i Kraguj evcu, gde nar eenj e nisu hteli da izvre neki po-
licijski organi koji su se stavili u slubu Nemaca, i m su ovi okupi r al i Srbi j u.
Dok su na t eri t ori j i Srbi j e rasput eni koncent r aci oni logori, dot l e ni ban
Banovi ne Hrvat ske, dr Ivan Subai, ni ban Dravske banovi ne, Nat l aen, u
t om pogl edu nisu izvrili nar eenj e vlade. tavie, u Hrvat skoj su, nar oi t o
u Zagrebu, vrili ak i nova hapenj a komuni st a kad su ovi organi zoval i de-
monst raci j e 29. mar t a. Tako su smi l j enom akci j om Subai a i Maeka mnogi
revol uci onari i i st aknut i borci protiv nenar odni h rei ma i fai zma bili izru-
eni Nemci ma odnos no ust aama za vr eme i posl e apri l skog sl oma. Teko je.
meut i m, rei kol i ko j e pri t i sak Komuni st i ke part i j e i i roki h nar odni h
masa Jugoslav ije i mao ut i caj a na Si movi a da SSSR-u ponudi savez o uzaj am-
noj pomoi .
Jugoslovenska vlada je poet kom apri l a sa vie st rana dobi l a obavet enj e
o pr edst oj eem napadu na Jugoslaviju. 0 t ome su vladu obavest i l i jugoslo-
venski vojni izaslanici iz Berlina, Rima. Li sabona i Bukuret a, kao i br i t anska
\ lada. U svim ovi m obavet enj i ma bilo je skor o pot puno t ano oznaeno v re-
me napada. l aku je j ugosl ovenska vlada i 5. apri l a ponovo dobi l a obavet enj e
da e faistiki napad usl edi t i 6. aprila, ipak se u kr ugovi ma vlade jo uvek
veroval o da je to nemaki blef.
Naroi t o pouzdane i bl ago\ r emene podat ke o nemaki m pr i pr emama za
napad na Jugoslaviju slao je iz Berl i na j ugosl ovenski vojni at ae pukovni k
Vauhni k Vladimir. On je ve 28. mar t a saznao o Hi t l erovoj odl uci za napad
na Jugoslav iju i odmah obavest i o Beograd. On je skor o svakog dana do 5. ap-
rila slao dr agocena upozor enj a i i nf or maci j e Beogr adu ne s amo o danu na-
pada. vec i o snagama i sr edst vi ma koj a e biti angaovana u agresiji. Tako
j e Vauhni k dva dana pr e nemakog napada, pr eko svoje odl i no razvijene
obavet aj ne mree u Nemakoj , saznao nemaki oper at i vni plan za ofanzivu
protiv Jugosl avi j e i dost avi o ga j ugosl ovenskom Gener al t abu. Kasnije, Nem-
ci ga ot kri vaj u, zapr epaeni t anocu nj egovi h podat aka. Hi t l er i Kajtel bili
su besni na svoje pot i nj ene zbog ot kr i vanj a nj i hovi h pl anova.
84
U svojim t el egr ami ma od 29. i 31. mar t a Vauhni k je obavet avao Gene-
ral t ab da se vre pokr et i nemaki h t r upa i okl opni h sredst ava ka j ugosl oven-
ski m gr ani cama. Njegov aut ant je 1. apri l a u 18 asova t el ef onom pr i mi o sle-
dee upozor enj e: Govori veliki pri j at el j Jugoslavije. Obavest i t e gospodi na
pukov ni ka da e Jugoslav ija biti napadnut a u nedel j u 6. apri l a u zoru. Agresija
ce biti izvrena t eki m bombar der i ma, a Beograd e biti pr et vor en u prah i
pepeo. Neka bog spasi Jugosl avi j u.
86
O Vauhni kovoj ulozi det al j ne podat ke dao je Hopt ner na osnvou: Vauh-
ni kovog r ukopi sa Auf der Lauer nach Hitlers Kriegsplnen, King Pet er II,
Kings Heritage i general a Vase Petkovia, Ko je kriv? On kae da su Vauhni ku
28. mar t a posle podne donel i neka kor i sna obavet enj a njegovi izvetai. Je-
dan novi nar, koji je bio u vezi sa Deut sche Allgemeine Zeitung-om, j avi o mu
j e d a j e 27. mar t a Hi t l er na sast anku Rat nog savet a izjavio da e Jugoslavija
biti uni t ena kao voj ni ka sila, ako nova vlada t r enut no i nedvosmi sl eno ne
odl ui da st ane uz Nemce. Dr Si gi smund Bernt orf (Bernst orff Si gi smund)
do anuo mu je got ovo isto, s t om razl i kom da je to uo od j ednog gr upnog
vode SS u t abu Gest apoa. Vauhni k je 1. apri l a u svoj oj poti naao dve po-
r uke u koj i ma se predv i aj u t ekoe za Jugoslaviju u r oku od nedel j e do 10
dana, a uvee istog dana pr i mi o j e pr eko t el efona opome nu da e r ano u ne-
del j u 6. apri l a uslediti t eko bombar dovanj e koj e e Beograd pret vori t i u
pr ah i pepeo.
Sesti april vec je i mao znaenj e za Vauhni ka kao dat um ut vr en za po-
et ak nemakog napada na Gr ku iz Bugarske, da bi se ol akal o Italiji; sada
je mi sl i o da e Hitler i st ovr emeno ot poet i ofanziv u protiv Grke i osvet ni ki
napad na Jugoslaviju. Mada je t el egrafi sao Beogr adu pre nekol i ko asova i
obavest i o da ga j e Politiko odel j enj e Ver maht a uveraval o da Nemaka nema
apsol ut no ni kakvi h nepri j at el j ski h namer a pr ema Jugoslaviji, Vauhni k j e
oset i o pot r ebu da pokua ubedi t i j ugosl ovenski Glavni gener al t ab i vladu u
supr ot no. Sagl asno s tim, r ano uj ut r u, 2. apri l a, on je pr eko tri razliite st r ane
posl ao Beogr adu i frovan t el egram, koji je sadravao fatalnu vest da bi Ju-
goslavija 6. aprila, i mal a da r auna sa nemaki m napadom.
8 6
Nou, 1/2. aprila, pr i mi o j e j o j ednu opomenu, ovoga put a i z j ednog
bes pr ekor nog izvora. U dva sata uj ut r u, dok j e Berlin spavao duboki m snom.
njegov je t el efon zazv oni o tri put a, t o je bilo rani j e ut vreni znak za njega da
uzme por uku, koja e biti u j ednoj pukot i ni zida por ed nj egove garae. Na pr-
st i ma je pr o ao por ed dva agent a Gest apoa, koji su spavali i hrkal i u svoj i m
kol i ma i spred nj egovi h vrata, i naao bel eku:
Konf er enci j a se ba sad zavrila. Napad na Jugosl avi j u def i ni t i vno j e odr e de n za 6. ap
ril Opkol j avaj ui napadi iz Bugar ske sa i st oka i Maar s ke sa severa. Neka vas boiji blagos-
lov i moj e naj i skr eni j e elje pr at e u ovom s t r a nom i skuenj u
Izvor ove por uke bi o j e t ako pouzdan, t ako ver odost oj an da Vauhni k nije
oseao pot r ebu da vest proverava.
Tanost ove vesti bila j e pot vr ena vie put a za vr eme nekol i ko sl edei h
dana. Iz glavne kancel ar i j e Gest apoa Vauhni k j e saznao d a j e veliki br oj ges-
tapovaca na put u za j ugosl ovensku grani cu. Iz izvora u Hambur gu uo je da
se j edna divizija ukr cal a u v ozove za Arad, na r umunsko- j ugosl ovenskoj gra-
nici. Od pri j at el j a u Bavar skoj saznao je da je j edna div izija na put u za grani cu.
Druga je pola za Maar sku pr ema Jugoslaviji. Obavet enj a su stizala sa svih
st rana, t ako d a j e i mao utisak da j e cel o nemako st anovni t vo stalo na stra-
nu Jugoslavije. Cuo j e da j e policija pri mi l a nar eenj e da stavi sve jugoslo-
venske gr aane pod nadzor i zatvori ih na dat i znak.
Vauhni k j e ponovo posl ao t el egr ame u Beograd, odakl e ve pet dana nije
uo nita. Uzalud j e pokuavao da dobi j e Glavni gener al t ab t el ef onom. Tre-
eg apri l a j e posl ao svog pomoni ka Pupia avi onom za Beograd da odma h
i us meno saopt i i ponovi u Gl avnom gener al t abu sadr aj etiri naj vani j a
t el egrama, j er je saznao da su svi njegovi t el egrami stigli u Beograd. Ali uzal ud
zato to zvanini krugovi u Beogr adu, uvereni d a j e nj i hov vojni izaslanik bi o
obmanut , nisu veroval i t el egr ami ma. Posl ednj i m t el egr amom Beogr adu
Vauhni k je upozor i o da e oko 32 nemake divizije napast i Jugosl avi j u i Gr-
ku.
88
(Tanost Vauhni kovi h izvetaja pot vr di o j e sam Hitler, tri nedel j e po-
sle okupaci j e Jugoslavije, on je u j ednom govoru izjavio da su 31 divizija i 2
bri gade bile s pr emne za napad na J ugos l avi j u) . . .
Izgleda da j e Vauhni kov izvor bi o admi r al Kanari s (Canari s Wi l hel m
0 L.), ef Kancel ari j e za spol j nu i kont r aobavet aj nu sl ubu nemake koman-
de pr eko gener al maj or a Hansa Ost era (Ost er Hans), gl avnog Kanar i sovog po-
moni ka.
9
Mada j e vie j ugosl ovenski h ofi ci ra videlo Vauhni kovu t el egr af sku
opomenu, mi ni st ar voj ske general Bogol j ub Ili izjavljivao j e da on ni j e ni kad
za nj u uo.
Pored mnogi h Vauhni kovi h upozor enj a u Beograd su stizale i dr uge in-
f or maci j e o nemaki m pr i pr e ma ma za napad na Jugosl avi j u iz Viija, Budi m-
pet e i Bukur et a, a iz Li sabona t el egram voj nog izaslanika Vl adi mi ra Ger be
od 2. apri l a. Vesti o opas nos t i ma od nemakog napada upor no su upui vane
1 beogr adskom dvoru, pr ema koj i ma bi oper aci j e ot poel e t akoe 6. apri l a.
Takoe j e i kral j Pet ar sa tim upoznao pr edsedni ka vl ade gener al a Si movi a
i mi ni st r a voj ske i mor nar i ce general a Ilica, ali ih oni nisu ozbi l j no shvatili,
ak su pokazivali izvesnu mi r nou i ponavl j al i d a j e Nemaka zadovol j na zat o
t o Jugoslavija nije ot kazal a Trojni pakt .
90
Postavlja se pi t anj e koji su razlozi naveli gener al a Si movi a da dopust i da
nj egova vlada od samog poet ka post ane t ako neefi kasna, a on kol ebl j i v i
neodl uan, a ponekad i s amouver en? Zato nije ut i cao na vladu, Mi ni st arst vo
vojske i Glavni gener al t ab da se odma h ili t o pr e progl asi opt a mobi l i zaci j a
ili bar opt e akt i vi r anj e (t aj na mobilizacija)? Da li je st var no znao da e 6. ap-
rila uslediti i znenadni napad i da li je t ano da je zaista r ekao ili mi sl i o da nas
Nemci ne smej u napast i ? Da li se i i me moe obj asni t i bar pri vi dna nj egova
hl adnokr vnost da uoi samog napada udaj e svoju ker i ne odust aj e od te na-
mer e ni na sam dan napada (bar pr ema raspol oi vi m izvorima)?
Pre no to bi se doneo t aan ili pri bl i no taan odgovor na ova pi t anj a,
t rebal o bi imati u vidu neke i nj eni ce, a i pr et post avke. Pre svega, general
Simovi, kao pr edsedni k vlade, nije mogao imati punu sl obodu akcije, j er j e
kar akt er nj egove vlade, u pr vom redu het er ogenost , nehomogenos t i koleb-
ljivost, mor ao ostaviti jak peat na itav njegov rad. Drugo, t r eba pri znat i da
je ubr zo posl e 27. mar t a posl e izliva oduevl j enj a i radost i , dol o u nar odni m
masama i do izvesnog j enj avanj a raspol oenj a koje je u neki m r edovi ma za-
menj eno bojaljivou, pa i st r ahom od izbijanja rata. Tree, i nj eni ca je da
je general Simovi, kao pr edsedni k vlade, za veoma kr at ko vr eme do 6. apri l a
i u isto vr eme i mao da reava nekol i ko kr upni h pa i s kor o nerei vi h probl e-
ma. Tu su njegov i pregovori sa dr Maekom, koga je pot o- pot o ht eo da i ma
u vladi, j er bez nj ega i podr ke hrvat ski h mi ni st ara vlada nije mogl a biti sta-
bi l na - nije mogl a biti st abi l na ni sa nj i ma, ali bi ipak bila stabilnija. Upor edo
sa tim, u vladi su post oj al e i snage koj e su teile da se pri zna Trojni pakt i reak-
ci onar ne snage koj e su se opi ral e progresi vni m pr omenama. Neospor no j e i
to da je general Simovi, i u t ako t eki m okol nost i ma, pokuavao da prego-
vori ma, u pr vom redu sa Nemakom, a zatim sa V. Bri t ani j om. SAD, Tur skom
i Sovj et ski m Savezom, kol i ko t ol i ko pobol j a kri t i nu situaciju Jugoslavije, da
je u t om cilju izvrio ak i nes mot r en pritisak na i t al i j anskog posl ani ka Ma-
melija, a kasni j e i mol i o za posr edovanj e Italije. Na kraj u, general Si movi je
mor ao za sve to vr eme da odr ava vezu i vri ut i caj na rad Mi ni st arst va vojske
i Gl avnog general t aba u pogl edu r eavanj a pr obl ema odbr ane zeml j e. Kao
t o se vidi, t eko br eme za j ednu linost, bez obzi ra na njegov u sposobnost
- t eko br eme ak i za j ednog velikog dravni ka i voj nog t al ent a.
Ne moe se t ano odgovori t i da li je general Simovi zaista znao da e 6.
apri l a uslediti napad, ali se moe pret post avi t i , pa ak i sa vie razloga vero-
vati, da j e znao da e Nemaka napast i Jugoslaviju, s amo se, izgleda, nadao
da e to biti kasni j e no t o je bilo. Moe se sa dost a si gurnost i rei da su i nje-
mu i Gl avnom gener al t abu bili poznat i Vauhni kovi t el egrami , ali i to da im
nisu pokl anj al i odgovar aj uu panj u, bez obzi ra na to t o je 4. apri l a dol o i
Cerilovo upozor enj e, kao i izvetaji j ugosl ovenski h vojnih izaslanika iz Rima,
Lisabona, Budi mpet e i Bukur et a o pr edst oj eem napadu. Da su se i on i
Glavni gener al t ab zaista nadal i napadu moe posluiti kao dokaz nar eenj e
za izvi enj e t aj nog opt eg akt i vi ranj a, koje za sobom povlai sve r adnj e koj e
bi t rebal o to pr e da dovedu zeml j u u r at no st anj e. Nesumnj i vo j e da general
Simovi nije bio t ol i ko naivan da veruj e da e t o opt e akt i vi ranj e ost at i t aj na
bilo za koga, a kamol i za Nemaku. Velika je greka to je ono kasno nar eeno
i to nije odmah pr ogl aena opt a mobilizacija. Po svemu izgleda da Simovi
t o nije s meo uiniti u pr vom r edu zbog Maeka koji j e nepr eki dno i nsi st i rao
da se pri zna Trojni pakt i da se Nemaka niim ne izazove, ve da j oj se ak
i prui zadovol j t i na zbog i nci denat a kod Saobr aaj nog bi roa u Beogr adu.
Istina, mi ni st ar vojske i mor nar i ce je jo 27. mart a izdao strogo poverljivo na-
reenj e da se odmah aktiviraju: sve t r upe za zatvaranje granice, sve jedinice za
osi guranj e unut ranj ost i teritorije, sva poj aanj a andarmeri j ski h jedinica, sve
posadne t r upe i sve jedinice za ruenj e i zapreavanje.
Verovatno je general Simovi i spoljnim efekt i ma udaj a erke i nje-
gova pri vi dna samouver enost i smi r enost - pokuavao da ostavi utisak kao
da nema neke nepos r edne opasnost i . Meut i m, ne moe se ni kako oprost i t i
t ol i ka l eernost i nebudnos t koj e su dovel e do t oga da nemaka avijacija za-
t ekne na legalu i vladu i Mi ni st arst vo voj ske i Glavni gener al t ab. Kad se ve
vrilo akt i vi ranj e, mor al o se misliti i na bezbednost naj vani j i h dravni h i voj-
nih or gana i na nj i hove si gur ne veze. Ovako je sve to od pr vog t r enut ka bi l o
i znenaeno i obezgl avl j eno. Moda je pokl anj ao suvie vere u podr ku Sov-
jetskog Saveza i ponudi sovjetskog ot pravni ka poslova Lebedeva za zaklju-
enj e pakt a o uzaj amnoj pomoi , j er je bilo poznat o da se i Sovj et ski Savez
i nt er esovao za sudbi nu Bal kana. A imati za savezni ka j ednu t akvu silu kao t o
je Sovjetski Savez nije mal a stvar, i to silu koj a je, l ogi no je pret post avi t i , mo-
rala imati ut i caj a i na Nemaku.
Jedno je si gur no da ni j edna vlada u oni m pol i t i ki m i voj no-st rat egi j ski m
okol nost i ma, ne bi mogl a za t ako kr at ko vr eme uiniti neke ozbi l j ni j e i zmene
u r at nom pl anu R-41 niti u opt oj konst el aci j i snaga. No j edi no se mogl o
odust at i od st r i kt nog spr ovodenj a r at nog pl ana R-^41 i pokuat i voenj e te-
ri t ori j al nog. odnos no par t i zanskog rat a, a to je bi l o i nuno i veoma znaaj no.
Meut i m, umes t o da se bavi pot puno bespl odni m i besci l j ni m pr egovor i ma
i dr ugi m spor edni m pi t anj i ma, Si movi eva vlada - takva kakva je bila - ipak
j e mogl a i mor al a da sve svoje napor e usr edsr edi na pr i pr eme za to uspeni j u
odbr anu, ne vodei r auna da li e se kome zameri t i - Nemakoj , pa ni Ma-
eku - tim pr e to je to sam dogaaj od 27. mar t a od nj e i mper at i vno zahte-
vao. No, to ne znai da bi Jugoslavija, u usl ovi ma pr i hvat anj a f r ont al nog rat a,
prol a mnogo bol j e no t o je prol a, ali je si gur no da bi asni j e i dost oj ni j e
podl egl a u ner avnoj borbi , a vlada bi se osl obodi l a t ol i ki h poni zni h i bespl od-
nih mol j akanj a, pa i linog i kol ekt i vnog poni avanj a pr ed neobuzdani m ag-
r esor om.
NAPOMENE
1
AVII. mi kr of i l m, Bon- l / I Ol O; AVII. mi kr of i l m. Bon- I reg. br 1007. On je i st og d a n a iz-
vest i o Ri bent r opa i o i zgr edi ma pui t a prot i v Nemakog Raj ha - AVII, mi kr of i l m Bon- 1, reg.
br. 1014.
2
AVII. mi kr of i l m London - N* 2, 297811; mi kr of i l m. Bon- 1 / 1017 i Bon- 2/ 166, dok. 299 od
28. III 1941
3
Wal t er Hagen, Die Geheine Front, Line i Be. 1950, st r. 223; AVII mi kr of i l m. Bon- 2/ 148.
149, dok 282 od 27. III 1941.
4
AVII, mi kr of i l m Bon- 1/ 1014; Bon- 1 / 1018-1020.
6
AVIL mi kr of i l m London. N" 2. 297811.
8
AVII, mi kr of i l m Bon- 1/ 1020; Bon- 2/ 156.
7
AVII. mi kr of i l m Bon- 2/ 156.
8
AVII. mi kr of i l m Bon- 2/ 164.
9
AVII. mi kr of i l m Bon- 2/ 171.
10
AVIL mi kr of i l m. Bon- 1. reg. br. 1018
11
AVII. mi krofi l m, Bon- 2/ 169.
12
Al fredo Brecci a, Jugoslavia 1939-1941. Gi uf f r e edi t or e. Roma. 1978, str. 612.
'
3
A. Brecci a, n. d.. st r. 600, DGFP, D. XII, dok. 215 216. Hi t l er nije i skl j ui vao mogunos t
da Maar s ka dobi j e Rijeku, j er j e maar s ki posl ani k u Ber l i nu u i me Hi t l era pr e da o poverl j i vu
por uku Hor t i j u.
' A Br ecci a, n. d.. st r 601; DGFP. D, XII. dok 224.
, 8
A Br ecci a, n. d., st r. 601-602; DGFP, D, XII, dok 226.
, 8
A Brecci a, n. d., st r. 617-618.
'
7
Isto, st r. 622-623.
18
USMT, dok NG-3242; Hopt ner . n. d.. st r. 370.
18
USMT. dok. NG-3339; Hopt ner , n. d.. st r. 370.
20
USMT. dok. NG-3339. 3246, 3248. DGFP. D. dok. 248, st r. 431; Hopt ner , n. d st r 370-371.
Her en je 31. ma r t a napus t i o Beogr ad i ot put ovao u Berl i n (AVII. mi kr of i l m Bon- 1/ 1058 od 31.
III 1941).
" AVII, mi kr of i l m Bon- 2/ 168. dok. 301 od 29. III 1941; A. Brecci a, n.d.. st r. 626-627.
22
AVII. mi kr of i l m Bon- 1/ 1043.
23
AVII. mi kr of i l m Bon- 1/ 1043: DGFP. D. XII. dok 235; A. Brecci a, n.d . st r. 626-629.
24
AVII, mi kr of i l m Bon- 2/ 62. Bon- 1/ 1017, Bon- 1/ 1044; A. Brecci a, n.d., st r. 629-633.
25
DGFP. D, XI. dok. 226, st r. 397.
28
DGFP, D, XI. dok. 227, st r. 402; AVII. mi kr of i l m Bon- 1, reg. br. 1037/8.
2
' AVII, mi kr of i l m Bon- 2/ 198- 20; Hopt ner . n.d . st r. 371.
28
Si moni Leonardo. Berlin Ambassade d Italia. Pans, 1947, str 255-256.
28
A. Breccia, n. d., str. 633.
3
AVII, mi kr of i l m Bon- 1/ 1017.
3
' AVII, mi kr of i l m Bon- 2, reg. br. 62; A. Brecci a n d, str 634.
32
DGFP, D, XI, dok. 230, st r. 406; AVII. mi kr of i l m Bon- 2/ 197.
33
DGFP. D, XI, dok. 233, st r. 412.
34
DGFP, D, XI. dok. 235, st r. 422.
38
A. Brecci a, n.d., st r. 634-638.
38
AVII. mi kr of i l m Bon- 2/ 241. Bon- 2/ 18 i 21. dok. 350 i 355.
37
A Brecci a, n. d., st r. 643-644; DGFP. D, XII. dok. 260.
38
AVII, mi kr of i l m Bon- 1, reg. br. 1088/ 9 od 1. IV 1941; DGFP. D, XI. dok. 242, st r. 456; A.
Brecci a, n. d., st r . 644-645.
38
A. Br ecci a, n.d., st r . 651-654.
40
Ist o. st r. 655-656.
41
USMT, dok. NG- 3339, 3246 i 3248; DGFP. D, XI, dok 248, st r . 431; Hopt ne r , n. d. , st r .
370- 371.
42
A. Br ecci a, n. d. , st r . 656- 657.
43
AVII. mi kr of i l m. Bon- 1, reg. br. 1003.
44
A. Br ecci a, n. d. , st r . 657- 659; DGFP, D. XII, dok. 252 i 253.
45
A. Br ecci a, n.d., st r . 664 i 667- 668; DGFP, D. XII. dok. 279. pr i m. 3; AVII. mi kr of i l m
Bon- 2/ 179.
48
A. Br ecci a, n. d. , s t r . 668- 669.
47
Ist o, st r . 676- 678; DGFP. D, XII, dok 271 i 272; AVII. mi kr of i l m Bon- 1, r eg. br . 1082.
48
I st o. s t r . 678- 679; DGFP. D. XII, dok. 270 i 273.
4
i Ist o. s t r . 679.
5 0
AVII. mi kr of i l m Bon- 1. reg. br . 1082.
s
' A. Br ecci a, n. d. . s t r . 679- 680.
8 2
Ist o. st r . 681. pr i m. 154.
83
Ist o. st r . 680- 682; AVII, mi kr of i l m Bon- 1. r eg. br . 2/ 375 i 376 od 5. IV 1941; M. Bul aj i C.
Aprilska kriza 1941, Bor ba, 3. do 25. s e p t e mb a r 1963.
54
Filis Ot i , Jugoslavija u britanskim strogo poverl/ivim dokumentima, NIN br . 1127, 13 av-
gust , Be ogr a d. 1972, st r . 57 i 58.
! S
A. Br ecci a, n. d. . st r . 610, pr i m. 54.
5 8
Ist o. s t r . 613- 615.
87
Public Record Office. Appendix XXIIa, F. O 371, 29782. 6753. s t r 87- 90.
58
Pubitc Record Office. Annex 20. Record N'-1 (Zapisnik br. 1). 23928. 31. ma r t - 1. apr i l
1941, st r . 97- 100.
59
A. Br ecci a, n.d., st r . 641.
80
Public Record Office. Annex 20. Record AT -2 (Zapisnik br. 2. 23928. 1. apr i l 1941. st r .
100-101.
81
IzveStaj generala Radivoja Jankovia . . . ( po izjavi d a t o j pos l e r at a, 29. 6. 1946. - si gna-
t ur a AVII, p. 17, k. 4, f. 1. dok. 23).
82
Izvetaj generala Milutina Nikolia... (po izjavi dat oj posl e r at a 26. 6. 1946, - si gnat ur a: AVII,
p. 17. k. 5. f. 1. dok. 1).
83
Izvetaj generala Radivoja Jankovia. po na ve de noj izjavi. A. Br ecci a, n.d.. st r. 665; AVTI,
mi kr of i l m Bon- 1, reg. br. 412.
84
Izjava potpukovnika Milisava Periia u AVII. mi kr of i l m Bo n - 1 reg. br . 410; f ot okopi j a
u f ot ot eci I ns t i t ut a za hi s t or i j u dr a ve i pr a va na Pr a vnom f a kul t e t u u Zagr ebu; F. Cui i novi ,
Slom stare Jugoslavije.. ., st r . 130-131. Izvod iz ovog i zvet aj a i znet je u Pr i l ogu 7 a.
8 4 4
AVII, mi kr of i l m Bon- 1, reg. br . 411.
6 4 b
Filis Oti, Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima. NIN br. 1127 Beog-
r ad. 1972, st r. 57-58.
66
Dr M. Bulaji. Aprilska kriza 1941, Borba od 3. do 25. s ept embr a 1963, Beograd
88
Filis Oti, Jugoslavija u britanskim strogo poverljivim dokumentima NIN br. 1127, Beog-
r ad. 1972. st r. 58, Wchur chi l l , The Second World War, 111, Cassel and Co and London, 1950, st r.
154; A. Brecci a, n.d.. st r. 675.
AVII, mi kr of i l m Bon- 1. reg. br. 395-396.
Hopt ner . n.d.. st r. 373-375; A. Brecci a, n.d.. 723-724; FRUS II. 1941. st r. 969-972.
68
U a me r i kom Kongr esu je done l Zakon o zajmu i najmu sa vanou od 11. 3 1941, ko-
jim se ovl auj e amer i ka vl ada da moe snabdevat i ar t i kl i ma i r at ni m mat er i j al om sve dr ave
iju odbr anu smat r a ivotno vanom za odbr anu SAD. (Hans Adolf Jakobsen. Der Zweite Wel-
tkrieg 11939-1945) in Chronik und Dokumenten, 1. Dar mst adt , 1959), str. 136.
70
AVIL mi kr of i l m Bon- 1, reg. br. 404.
71
AVII. mi kr of i l m Bon- 1, reg. br. 398.
72
A Brecci a, n.d., str. 642-646; FRUS, 1941. I, str. 134-135; DGFP. D. XII. dok. 260
73
AVII. reg br. 2/ 1, st r. 268, k. 8.
Nikola Mi l ovanovi , Vojni pu i 27 mart, Prosvet a. Beogr ad. I960, sir. 155-157; Spo-
razum Cvetkovi-Maek. NIN br 1081. st r. 61 i NIN br. 1083. st r. 61.
7
*" Gavrilovi jugoslovenskom Ministarstvu inostranih poslova 4. apr i l a 1941 (UK); Spora-
zum Cvetkovi-Maek. NIN br. 1083, si r. 61 i NIN br. 1081, st r. 61. Beogr ad. 1971; A. Brecci a, n.d.,
st r. 669-670.
78
AVII, mi kr of i l m Bon- 1. reg. br. 414; A. Brecci a, n.d., st r. 671-672; DGFP. D. XII, dok 265;
AVII. Bon -2, reg. br. 278-279.
78
AVIL mi kr of i l m Bon- 1, reg br. 416; A Brecci a, n.d., st r. 673-674.
77
A Brecci a, n.d.. st r. 674; DGFP, D, XII, dok. 265.
78
Hopt ner , n.d. st r. 383-388; A Brecci a, n.d., st r . 677. 685-686; FRUS 1941. L st r. 301-302
i 312-315.
"
, a
HmecTiia, or gan s ovj et s ke vl ade od 6. apr i l a 1941 - na nasl ovnoj si r ani done o j e t ekst
Ugovora o prijateljstvu i nenapadanj u i zmeu SSSR-a i Jugoslavije; BON 2/395, 396 od 6. IV
1941.
'
8
A Brecci a, n.d., st r. 687.
80
Isto. st r 688; DGFP. D. XII, dok. 283, 284 i 285: AVII. mi kr of i l m Bon- 1. reg. br 417-418
81
Archiv der Gegenwart 1941, s i r 4960; Zapisnik sednice Ministarskog saveta od 3. aprila
1941 (UK); The Times-, London. 1. apri l a 1941; Hopt ner , n.d., str. 381-382
'IAnhn der Gegenwart. Wien. 1941. str. 4965-4966.
83
Iz Izjave generala Simovia Generaltabu JA. eh. fot okopi j a u fototeci Inst i t ut a za is-
t or i j u dr i pr ava na Pr avnom f akul t et u u Zagr ebu.
8<
Dr Milan Bulaji. Aprilska kriza 1941. Borba od 3. do 25. s ept embr a 1963. Beograd
85
AVII reg. br. 38/ 2- 1 i 43/ 2- 1. k. 8a. A. Brecci a, n. d. , st r . 652. pr i m. 110: Vl adi mi r Vauhni k.
Nevidna fronta. Spomini jugoslovenskega vojakega ataeja v Berlinu 193811. CGP DF.LO. Ljubljana.
1972, strOOO. 156; Hopt ner . n.d., str. 389.
86
V. Vauhni k. n.d., st r. 157; Hopt ne r n.d., st r. 390.
87
A Brecci a, n.d.. st r. 660; Hopt ner , n.d., st r. 390; Spor az um Cvetkovic-Maek u memoarima
aktera. NIN br . 1082, Beogr ad. 1971. st r. 61; V. Vauhni k. n.d, st r. 157-158 Jugosl ovenski voj ni at a-
e gener al Vl adi mi r Ger ba j avi o j e nael ni ku Gl avnog gener al t aba da ee nemaki napad na Ju-
goslaviju usl edi t i I ili 2 apr i l a - AVIL reg. br. 27/ 2- 1. k. 26a.
88
Hopt ner , n.d, st r. 390-391; V. Vauhni k, n.d.. st r. 158-159.
89
A Brecci a, n.d., st r. 660. pr i m 124; Hopt ner , n.d., st r. 391 pr i m. 53.
90
AVII, reg. br. 27/ 2- 1, k. 26a; Mi hai l o Mari. Kralj i Vlada u emigraciji. Epoha. Zagreb.
1966. st r 40: A Br ecci a n.d., st r. 652. pr i m. 110.
PRILOZI
Prilog 1
S t a n j e u M a k e d o n i j i i n a K o s o v u
(Izvetaj mi ni st ra vojske i mor nar i ce pr edsedni ku kral j evske vlade od 28. X
1940)
Pomoni k i nspekt or a Vrhovne vojne inspekcije, posle zavrenog slube-
nog obilaska teritorije III armi j ske oblasti, koja uglavnom obuhvat a junu Sr-
biju (pod j unom Srbi j om podr azumevani su Makedoni j a i Kosovo - V. T.),
dost avi o je, por ed sl ubenog izvetaja o i st o voj ni m pi t anj i ma, i sl edee svoje
opaske i zapaanj a o st anj u i pri l i kama u j unoj Srbiji i kod t amonj eg ivlja:
Stanje na naem j ugu vrlo je ozbiljno i zabri nj avaj ue, ali i u posl ednj em
t r enut ku t r eba preduzet i to hi t ni j e i energi ni j e mer e da se t o st anj e popravi ,
na t amonj i ivalj naci onal no osvesti i povrat i mu se vera u dravu za koj u
on danas nema gotovo ni kakvi h oseaja, ili pak i ako ih ima oni su negativni.
Takvo teko, got ovo oaj no stanje, nije rezultat dananj i h pri l i ka niti re-
zultata iz nai h spoljno-politikih prilika, ve je to izraz naeg pogrenog sis-
t emat skog spr ovodenj a unut r anj e politike za ovih 20 godi na od zavret ka
svetskog rat a do danas u tim kraj evi ma, koje je u sadanj i m pri l i kama dol o
do vrhunca i moe imati kobni h posledica, ako mu se ne nade leka to pre.
A j o uvek nije dockan, i zlo t reba traiti, ali ne dol e na t erenu, ve u naem
dosadanj em radu.
Na levoj obali gornj eg t oka r. Vardara pr ema Arbanakom (al banskom
- pri m. V.T.) front u, gde je u veini arnaut ski (albanski - V. T.) ivalj, stanov-
nitvo je po izgledu mi r no i posl uno i po nj egovom pr i kr i venom dranj u, ne
bi se mogl o doi do negat i vnog uverenj a o njegovoj odanost i pr ema naoj dr-
avi.
Ali nezadovol j st vo ipak postoji i to veliko.
Nezadovoljstvo Arnaut a (itaj Albanaca, a t ako i u dal j em t ekst u - V.T.)
ima vie uzroka, a j edan od glavnih lei u reenj u agrarni h pi t anj a i podel e
odnosno oduzi manj a zemlje Arnaut i ma - nai m st anovni ci ma.
Nezadovoljstvo ar naut sko mnogo pot pi r uj e kat ol i ko svetenstvo, koje
vodi j ednu razornu akciju prot i vu nae drave, a u korist Italije. Ovoj e utvr-
eno, ali su nae vlasti nemone da ovoj akciji st anu na put - to je za aljenje.
Dodeljivanje pot por e si romani m obvezni ci ma ovog kraj a nije vreno
bl agovremeno i u redu. Post oj ao je izvestan zastoj u reenj u ovih molbi kri-
vicom odgovornog, a vrlo nesavesnog i novni t va i opt i nski h vlasti. Na ovo
se j avno ale obveznici. I ova poj ava pr ouzr okuj e nezadovol j st vo, j er valja
imati na umu, da j e st anovni t vo vrlo si r omano.
Dodel j i vanj e hrane, na i me pomoi , t akoe se ne vri pravi l no, a nar oi t o
u odnosu na Arnaut e, koji su zbog toga ozl oj eeni , j er i oni vrlo r evnosno od-
govaraj u sv ojim voj ni m obavezama kod nas. Po izvetaju j ednog komandant a
mest a, kukur uz se deli nes r azmer no manj e Ar naut i ma u odnos u na dr ugi i-
valj.
Od ar naut skog ivlja naoj stvari mnogo je vie odan i veran musl i manski
deo, dok su katolici zapoj eni akci j om i kampanj om kat ol i kog svet enst va u
korist Italije.
Crnogorci , sa ovog podr uj a, koji su do nedavno bili u zavadi sa Arnau-
tima, sada su sa nj i ma u rel at i vno dobr i m odnosi ma. Moe biti, a post oj e svi
izgledi, da ovome uzrok lei u izvesnim separ at i st i ki m t enj ama Cr nogor aca,
iji se pokr et ne moe pr enebr egnut i . U ovim svojim t enj ama, pr i r odno je,
da se Crnogorci -poj edi nci nasl anj aj u na ar naut ski ivalj. Pri ovome, oseca se
izvesno ner aspol oenj e poj edi ni h Cr nogor aca pr ema Sr bi j anci ma.
Crnogorski deo st anovni t va ovog kraj a, a kome j e dodel j ena zeml j a, nije
jo uspeo da se svojim t r udom i r adom privee za zeml j u. Osea se kod njih
nemar, nerad i slaba volja za obr adom zemlje, to je donekl e i razumljivo,
obzi r om na rani j i nain ivota.
St anovni t vo popunj eno Cr nogor ci ma - svakako nije na visini svoga po-
ziva u ovi m kr aj evi ma u pogl edu t rudol j ubi vost i , revnost i i pr avog shvat anj a
u obavi j anj u dravni h poslova, a t o t r eba oeki vat i od pr edst avni ka dravni h
vlasti. Ovo je za aljenje, u t ol i ko pre, to kod izvesnog broja tih ljudi poi nj e
mat eri j al ni momenat da igra vi dnu ulogu.
Na ovom del u - podr uj u ne post oj i ut i caj pol i t i ki h ljudi iz ovog kraj a
na s amo st anovni t vo, a nar oi t o u pogl edu post avl j anj a pr eds edni ka opt i na
po sel i ma.
Tr ebal o bi hi t no popuni t i sva prazna mest a voj ni ka andar mer i j ski h ofi-
ci ra u ovi m kraj evi ma, j er je andar mer i j ska sluba jo naj vei pr edst avni k
reda i pravi nost i u oi ma ovdanj eg st anovni t va.
Uopt e r eeno, st anovni t vo j e mi r no na prvi pogl ed ali naj vei m del om
nezadovol j no i ner aspol oeno pr ema dravi, usled nesposobnog i del om ko-
r umpi r anog naeg i novni t va.
Na del u pr ema gr koj granici i Ar banakom f r ont u na des noj obal i Var-
dara, st anovni t vo bez obzi ra na veru i porekl o, mi r no je, obavi j a svoj e redov-
ne posl ove i sem i zuzet no izraenih svojih unut r anj i h oseanj a u poj edi ni m
moment i ma (prosl ave, sveanost i ) ne odaj e svoje nezadovol j st vo i ner aspo-
loenje.
Meut i m, iz raznih pi smeni h izvetaja, usmeni h izjava voj ni h st arei na,
predstav ni ka dravni h, upr avni h i opt i nski h vlasti, pa i vi eni j i h ljudi, st anj e
je vrlo teko, a po r ei ma izvesnih ljudi i oaj no. Ovo st anj e kod duhova ovog
podr uj a jae je i zraeno po varoi ma, ali sl i no je i na selu.
Postavlja se pi t anj e, od ega dolazi ovo st anj e i gde su uzroci.
Na el om podr uj u desne obal e Var dar a postoji akt i vna, smi l j ena i or-
gani zovana bugar ska pr opaganda. Ona j e velika sa dobr o razbi j enom i dubo-
ko us aenom mr eom svojih pri vreni ka.
Jezgro bugar ske pr opagande i ne varoi: Prilep, Veles, Bitolj i Ohri d, i
ona se iz. varoi prenosi u sela, gde se ipak rel at i vno sl abi j e osea.
Bugar ska pr opaganda i skori uj e sve nae sl abost i dr avne upr ave u svo-
je svrhe, a poglavito nesavesnost, nesposobnost i korupci j u dravnih inov-
nika.
Naj veu podr ku bugar skoj pr opagandi u ovim kr aj evi ma pr uaj u, pored
ui t el j a- domor odaca, vei m del om nesavesno i kor umpt i vno i novni t vo,
koj e svoj om nesavesnom i nes pos obnom sl ubom kri ugled drave, st vara
nezadovol j st vo u nar odu, a nar oi t o po varoi ma, i t i me pomae pos r edno bu-
garsku pr opagandu.
Opt e je i nepodel j eno mi l j enj e, koj e vlada u ovom kraj u, d a j e inovnit-
vo nesavesno i nes pos obno i da ne dolazi na svoja mest a po vrednost i , ve po
pr epor uci pol i t i ki h ljudi i iz unut r anj i h pol i t i ki h obzira.
U nar odu ovog kraj a osea se veliki ut i caj politikih ljudi, koji svoj ut i caj
nar oi t o pokazuj u u post avl j anj u opt i nski h vlasti, ui t el j a i dravni h inov-
nika. Kako su politiki ljudi ovog kraj a domor odci , to je l ogi no i nj i hov ut i caj
sasr een u post avl j anj u domor odaca- pr i vr eni ka. A naj vee zlo dolazi ot uda.
St var no se osea pot r eba, da se ovi domor odci i novni ci ukl one i zamene lju-
di ma iz drugi h krajeva, te na t aj nain odst rani uticaj vladinih politikih ljudi.
Komuni zma u irem smislu nema, a u koliko ve postoji, razvi jaju ga uitelji
ovog kraja, kao i st udent i koji su na kolovanju u Beogradu. Oni zasluuju po-
sebnu panju, j er posle zavrenih studija u Beogradu, zapojeni separatistikim
nast roj enj i ma, kao komuni st e i protivnici i nezadovoljnici sadanj eg stanja i dr-
avnog poret ka, ponaaj u se kao najgori protivdravni el ement i i to vrlo opasni.
Ovome zlu u Beogradu razliiti su uzroci, ali je ova pojava vrlo karakt eri st i na
po narod ovog kraja i njegovo dalje duhovno raspol oenj e i opredel j i vanj e.
Predsedni ci opt i na po sel i ma, naj vei m del om ostali su isti ljudi, kao i
pod Tur ci ma i Bugari ma. Nj i hov je ut i caj na selo koban. Pot r eba za nj i hovom
s menom je nemi novna i vrl o hitna.
U nar odu se ne osea aut or i t et vlasti, to je svakako posl edi ca nesaves-
nog i nes pos obnog i novni t va.
U posl ednj e vr eme osea se del i mi na sl abost i andar mer i ski h vlasti, us-
led nesposobnost i poj edi naca, a nar oi t o oni h st arei na, koji nemaj u oseaj a
za ove kraj eve. U ovom smi sl u dobi j aj u se albe sa razni h st r ana (st rah poje-
di ni h komandi r a andar mer i j ski h st ani ca da ne izgube penziju, da idu na pre-
tres, itd.).
U veim varoi ma: Bitolju, Prilepu, Ohri du itd. - t r eba smeni t i odmah
mesm pol i ci sku st rau koj u i ne domor odci , pa post avi t i dr avnu policiju.
Na o\ ij nain onemogui e se svi izgredi po varoi ma, koj i ma se sada nesa-
vesno gl eda kroz prst e, a s amoj mesnoj policiji bie ugled podi gnut , koji se
sada nalazi na vrlo ni skom ni vou.
Uticaj ar bana ke i r i dent e u ovim kr aj evi ma got ovo i ne post oj i i on je
uguen bugar skom pr opagandom. Uticajni Arnaut i su u dosl uhu sa i st aknu-
tim bugar ai ma.
Svi ar banaki emi gr ant i pod ut i caj em Italije ele povrat ak u Arbani j u
(Debar i okol i na). Njihov prvak Aif Koba pr i ma subvenci j u od Mi ni st arst va
spol j ni h poslova, a odr ava veze sa Al bani j om.
Opt e j e mi l j enj e, da ove subvenci j e i z cent r al e ne t r eba davat i pr e do-
bi vene sagi asnost i mesni h vojnih i dravni h vlasti, koje naj bol j e poznaj u pri-
like na t er enu. A na je naci onal ni i nt eres da i ovi emi gr ant i idu u Arbani j u,
kada ve to ele.
Ukratko reeno, naa naci onal na stvar u ovome kraj u j o nije propal a, ali
su doli posl ednj i moment i , da se dananj e st anj e izmeni, dovoenj em isprav-
nog inovnitva, i smenom uitelja, pr of esor a i svet eni ka - domor odaca no-
vim l j udi ma - misionerima.
Obzirom na do sada izneto stanje, opt e je mi l j enj e kod sviju predst av-
nika vlasti i videnijih ljudi, da ni po koju cenu sada ne treba vriti izbore. Vr-
enj e izbora jo bi vie poot ri l o u negat i vnom smislu st anj e duhova u pro-
tivdravnom pogledu, a ugled i uticaj vlasti jo vie oslabio.
Sad narod ovog kraj a je tih, miran, pot en i poboan, ali se sa njim nije
postupalo kako t reba od 1918. godine do danas.
Nezadovoljstvo i neraspol oenj e naroda ovog kraj a pr ema dravnoj ideji
ne t reba traiti u unut r anj oj politikoj situaciji dananj i ce, ve t reba pogled
produiti na sve nae upr avne i politike vlasti od 1918 . godi ne do danas.
Jedi nst vo gledita u sprovoenj u dravne politike sa pl anom i si st emom
nije bilo od 1918. godi ne do danas. Jer su se predstavnici dravni h vlasti sme-
njivali sa poj edi ni m vl adama i uvek dolazili novi ljudi sa novim gl edi t i ma i
idejama, nadahnut i linom - st r anakom unut r anj om pol i t i kom, zbog koje
su i doli.
Dravna ideja - bila je na poslednjem mestu.
Na levoj obali r. Vardara pr ema Bugarskom front u, narod je vrlo mi ran, po-
sluan i radan. Javnog negodovanj a i revolta nema. Pa ipak st anovni t vo nije
uopt e raspol oeno pr ema dravnim vlastima i dravnom ur eenj u.
Namee se i ovde pitanje, koji su uzroci koji su izazvali ovo st anj e?
Bugarska pr opaganda i ako postoji, kao i na desnoj obali r. Vardara gdj e
je aktivna, u ovim kraj evi ma na levoj obali r. Vardara je pri kri vena i pot aj na
- ne dolazei ot vor eno do izraaja.
Razlog ovome verovat no lei u injenici da je ovaj svet ve poodavno do-
bro organizovan i za bugarske apsi raci j e pri preml j en, naroi t o u gr ani nom
pojasu i po varoi ma - pa se sada ne eli od bugarski h vodeih makedonaca
da se ovo st anovni t vo izlae pr ogoni ma i nepri j at nost i ma od naih vlasti.
Prema svima znaci ma sudei, bugarska pr opaganda zast upa gledite, da leva
obala r. Vardara t reba za sada da bude pri vi dno mi r na i strpljiva, ekaj ui na
povoljan momenat za ot vor enu akciju na dati znak.
I u ovom podr uj u inovnici nemaj u pot r ebnog aut or i t et a i t i me kr nj e
ugled dravni h vlasti. Po nahoenj u sviju videnijih ljudi, sve i novni ke domo-
r odce t reba to pre ukloniti iz ovih kraj eva i zameniti savesni m i sposobni m
i novni t vom iz drugi h krajeva.
Sluenjem dobrovol j aca u svojim kraj evi ma svi dravni i najpoverljiviji
predmet i poznati su iroj javnosti na t et u dravni h i nt eresa. Ova pojava je go-
tovo po svim varoi ma jasno opaena i ut vrena.
Narod, u koliko je uvuen bugarskom pr opagandom u bugar ske vode, a
naroi t o deo u pogr ani nom poj asu i po veim varoi cama, u t oku ove godi ne
j asno je pokazivao znake oduevl j enj a i radost i za uspeh sila Osovine, oeku-
jui ot uda reenj e svojih probl ema. Ovo j e del o bugarske pr opagande, iako
danas pot aj ne i skri vene u ovom podruj u.
Po izvetaju izvesnih vojnih stareina, u ovom podr uj u poi nj e da se raz-
vija i hvata kor ena mrea si mpat i zera hrvat ski h politiara, koji nalaze zapo-
slenja u veim varoi ma i tu ostaju. Po izvesnim znaci ma sudei, post oj i neka
pot aj na pri j at el j ska veza i zmeu ovih ljudi i i st aknut i h pri j at el j a bugar ske
pr opagande.
U kr at ko reeno, nar od iz ovog kraj a, po pr i r odi vredan, vrlo t ednj i v i
poboan, a pri t ome i dost a pri mi t i van, nije bio do danas ni dobr o voden ni
pr i hvaen od naih dravni h vlasti. Ovako se moe i pr ot umai t i veliki ut i caj
dananj e skri vene bugar ske pr opagande, koj a iz varoi obuhvat a i sela.
Uroeni osjeaj ropstva nasleen od Turaka, delimina korupcija i slab au-
toritet naih dravnih vlasti od 1918 g. do danas - stvorio je kod ovog naroda
osjeaj da tok dogaaja jo nije zavren i da treba oekivati neto novo.
Sve ovo podgr eva i odr ava bugar ska pr opaganda, koj a u punoj mer i ko-
ri st i nae sl abost i .
Kao opt i zakl j uak, mogl o bi se izvesti sl edee:
Arnaut ski ivalj u j unoj Srbiji (Makedoni j i i Kosovu - V.T.) predst avl j a
odl i an rat ni mat eri j al u svakom pogl edu. Nai voj no-dravni i nt eresi nalau
da po svaku cenu pr i dobi j emo i u j aoj meri i skor i st i mo ovaj rat ni ki nar od.
A ner aspol oenj e ovog st anovni t va pr ema naoj dravi dolazi poglavito:
od nesavesnog, nes pos obnog i del om kor umpi r anog inov nitva, kao i velikih
nepravi l nost i u r eenj u agr ar ni h pi t anj a.
Bugarska pr opaganda post oj i i dalje, i to kao akt i vna na des noj obali r.
Var dar a sa svima svojim odl i kama i znaci ma; i kao pr i kr i vena i pot aj na na le-
voj obali r. Vardara, bez vi dni h spol j ni h mani fest aci j a.
Pa ipak naa nacionalna stvar za sada jo se moe podii i ovaj narod pri-
vezati za nau dravu, i to bez nekih naroitih drastinih mera, jer jo nije do-
ckan.
A kao jedna efikasna, mogua i spasonosna mera jeste sledea:
1. - Poseban reim u j unoj Srbiji i ostaviti odr e ene r uke banu; a od nje-
ga traiti red, rad i zakoni t ost .
2 . - Da se ne vre ni kakvi izbori. To je naj vee zlo za ove kraj eve, i to
je nepodel j eno mi l j enj e sviju lica bez izuzetka.
3 . - Da se opt i nsko asni t vo - a nar oi t o pr edsedni ci i del ovoe ne
bi raj u ve post avl j aj u od naj naci onal ni j i h i naj pot eni j i h ljudi, i to ne iz ovih
kraj eva. Domor odci ne mogu biti obj ekt i vni u r adu i ne mogu se oteti svome
l okal nom oseaj u.
4. - U Beogr adu po svi ma cent r al ama, stati na gl edi t e d a j e j una Srbi j a
ivotni najjai cent ar Jugoslavije. Prema t ome, i povesti finansijsku, ekonom-
sku u voj nu pol i t i ku u pr avcu konsol i dovanj a pri l i ka u j unoj Srbiji.
5. - Sve partijsko, nesavesno, nesposobno i kor umpi r ano inovnitvo
t o pr e zameni t i i spravni m i est i t i m l j udi ma - mi si onar i ma, a ovo inovnit-
vo za izvesno vr eme depol i t i zi rat i , bolje nagradi l i i ne drat i ga due od 3-4
godi ne u junoj Srbiji.
6. - Sve i novni ke, uitelje, pr of esor e, andar me, fi nanse itd. iz severo-
zapadni h kraj eva zameniti istim srbi j anski m el ement om i to najboljim.
Dost avl j aj ui Vam pr ednj e, ja Vas mol i m. Gospodi ne Predsedni e, da iz-
volite pokl oni t i panju ovom pi t anj u, i sa svoje st rane, pr eduzmi t e mer e koj e
Vi za s hodno naet e, kako bi se naa naci onal na st var na j ugu podi gl a i ta-
monj i nar od pri vezao za nau dravu i dr avnu ideju.
Molim Vas, Gospodi ne Predsedni e, da izvolite i ovom pr i l i kom pri mi t i
uver enj e o mom osobi t om pot ovanj u.
(AVII, Dok. 32/2, 1-25. k. 11; Uporedi sa AR 1941, ZD, Dok. 267, str.
776-783, kao i pr i medbe Redakci j e Zbor ni ka dokumenat a 2, 3, 5 i 8).
Prilog la
P r o k l a m a c i j a k r a l j a A l e k s a n d r a
o d 6 . j a n u a r a 1 9 2 9 . g o d i n e
Najvii narodni i dravni interesi i nj i hova budunost zapovedaj u mi, da se
i kao vladalac i kao sin ove zemlje obrat i m neposr edno nar odu i da mu ot-
voreno i i skreno kaem ono to mi u sadanj em t r enut ku nalau moj a savest
i moja ljubav pr ema ot adbi ni .
Nast upi o je as, kad i zmeu nar oda i kral j a ne moe i ne sme biti vie po-
sredni ka.
U t oku mi nul i h prol i h napor a i tolikog st rpl j enj a, koj e sam pokazao u
vrenj u svojih visokih dunosti, moj u j e duu razdi rao vapaj naih nar odni h
masa, radni h i rodol j ubi vi h, ali i namueni h, koje su r ukovoene svojim pri-
rodni m i zdravi m rasui vanj em ve odavno nazirale, da se vie ne moe ii
put em, koj i m se do sad ilo.
Moja oeki vanj a, kao i oeki vanj a naroda, da e evolucija naeg unut ar-
njeg politikog ivota donet i sr eenj e i konsol i dovanj e pri l i ka u zemlji, nisu
se ostvarila.
Parl ament arni red i sav na politiki ivot dobijaju sve vie negativno obe-
leje, od ega narod i drava imaju za sada samo tete. Sve korisne ust anove
u naoj dravi, njihov napredak i razvitak cel okupnog naeg dravnog ivota,
dovedeni su t i me u opasnost .
Od takvog nezdravog politikog st anj a u zemlji st rada ne samo unut ar nj i
ivot i napr edak, nego i srei vanj e i razvijanje spol j ni h odnosa nae drave,
kao i j aanj e neeg ugl eda i kredi t a u i nost ranst vu.
Parl ament ari zam, koji j e kao politiko sredst vo po t radi ci j ama od moga
nezaboravl j enoga oca ost ao i moj ideal, poel e su zasl epl j ene politike strasti
zl oupot rebl j avat i u toj meri, d a j e post ao smet nj a za svaki pl odni rad u dravi.
alosni razdori i dogaaj i u Nar odnoj skupt i ni pokol ebal i su kod nar oda
veru u kori snost te ust anove. Sporazumi , pa i najobiniji odnosi i zmeu stra-
naka i ljudi, postali su apsol ut no nemogui .
Umest o da par l ament ar i zam razvija i j aa duh nar odnog i dravnog jedin-
stva, on ovakav kakav je, poi nj e da dovodi do duhovnog rasul a i nar odnog
razj edi nj avanj a. Moja je sveta dunost , da svim sredst vi ma uvam dr avno i
nar odno j edi nst vo. I ja sam reen, da ovu dunost bez kol ebanj a i spuni mo do
kraja.
uvati j edi nst vo nar odno i celinu dravnu, to je najvii cilj moj e vlada-
vine, a to mor a biti i najvei zakon za mene i svakoga. To mi nalae moj a od-
govornost pr ema nar odu i pr ed istorijom. To mi nalae ljubav pr ema otad-
bini i pijetet pr ema bezbr oj ni m dragoceni m rt vama, koje padoe za t aj
ideal.
Traili leka t ome zlu u dosadanj i m par l ament ar ni m pr omenama vl ade ili
u novim zakonodavni m izborima, znailo bi gubiti dragoceno vreme u uza-
ludnim pokuajima, koji su nam odneli nekoliko poslednjih godina. Mi mo-
r amo traiti nove met ode r ada i kriti nove put eve.
Ja sam uveren, da ce u ovom o/ bi l j nom t r enut ku, svi Srbi, Hrvati i Slo-
venci razumet i ovu i skrenu re svog;, kralja i da e oni bili moji najverniji po-
magai u t oku mojih budui h napor a koj i ma je jedini cilj: da se u to kraem
vremenu, postigne ostvarenje onih ustanova, one dravne uprave, koja e naj-
bolje odgovarati optim narodni m po' r ebama i dravnim interesima.
Radi toga reio sam i reavam, da Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slove-
naca od 28. j una 1921. godi ne prest ane vaiti. Svi zemaljski zakoni ost aj u u
vanosti, dok se pr ema pot rebi moj i m ukazom ne uki nu. Na isti nain dono-
sie se ubudue novi zakoni.
Narodna skupt i na, i zabrana 11. sept embr a 1927. godi ne rasput a se.
Saopt avaj ui ovu moju odl uku mome narodu, nar euj em svima vlasti-
ma u dravi, da po njoj post upaj u, a svima i svakome zapovedam, d a j e pot uj u
i da joj se pokoravaj u . . . (Slubene novine od 6. j anuar a 1929. godine,
Zbornik zak. ur. i naredbi, sv. III. za 1929. br. 4-35).
Ovom prokl amaci j om kralj Al eksandar stavio se iznad naroda. On je, is-
tina. istakao da i / meu kral j a i naroda ne moe i ne sme biti vie posredni -
ka. Postojala bi pr ema t ome samo dva politika fakt ora u drav i: kralj i na-
rod. Ali ovoj figurativ noj postavci kralj Aleksandar oduzeo je sadri nu zavr-
nom formul aci j om, pr ema kojoj on zapoveda svima i svakome, da ovu nje-
govu odl uku potuju i da joj se pokoravaj u. Kralj je dakl e najvii i svima
nadreeni fakt or, koj emu imaju biti podr eeni svi st anovni ci u dravi. On ne
t reba posrednika, jer je on ona st rana koja svima nareuj e, a koja ni kome
nije odgovorna. Prema t ome, to je prokl amaci j a ot vorenog, nepri kri venog
vl adarskog apsol ut i zma, j er je kraljeva volja sada ot vor eno post al a najvii za-
kon u dravi.
Prilog lb
P r o k l a m a c i j a k r a l j a A l e k s a n d r a p o v o d o m p r o g l a e n j a
U s t a v a o d 3 . s e p t e m b r a 1 9 3 1 . g o d i n e
uvanje j edi nst va nar odnog i drav ne celine moj a je sveta dunost i najvii
cilj moj e vladavine, to je bila pobuda i glavni zadatak reima, koji sam zaveo
6. j anuar a 1929. godine.
U svojoj rei, koju mi je nalagala ljubav pr ema otadbini, ja sam mome
dragom narodu ot voreno izneo sve t ekoe i opasnost i , u koje je bio doveden
na nacionalni ivot i dravna celina. Te su t ekoe bile toliko velike, opas-
nosti t ako ozbiljne, da su duboko zabri nj aval e sve rodol j ube i razdirale duu
narodu.
Svi, ceo narod video je ta je uzrok zlu i bio svestan veliine zla, te je razu-
meo i sa puni m poverenjem prihvatio moje odluke. Visoka nacionalna svest
i zdravo rasui vanj e je odlika, koju je na narod uvek pokazivao u odl uni m
moment i ma svoje istorije. Moje pouzdanj e i ljubav nar oda i njegovu mor al nu
snagu pruilo mi je siguran osl onac za sve podhvat e u srei vanj u prilika u
zemlji.
Srean sam i ponosan to je sav moj dragi narod od prvog t r enut ka shva-
tio moj e pobude i j ednoduni m javnim odobr avanj em snano pr i pomogao iz-
voenj u moj i h odl uka. Uz tu veliku i i roku mor al nu pomo naroda, na koj oj
odaj em hvalu i priznanje, uspelo se za srazmerno krat ko vreme, da se posvr-
avaju krupni nacionalni i dravni zadaci, i postave trajne osnove zdravog dr-
avnog ivota. Kraljevini Jugoslaviji, pri hvaenoj svom t opl i nom naci onal ne
due svega j ugosl ovenskog naroda, obezbeeni su pot r ebni uslovi za snaan
polet i veliku naci onal nu budunost .
Pun uverenj a da do sada post i gnut i rezultati rada, zdrava, politika i na-
ci onal na svest i i skust vo nar oda doput aj u, da se pri st upi ost varenj u i defi-
nitivnoj organizaciji oni h ust anova i onog dravnog ureenj a, koje e naj bol j e
odgovarati nar odni m pot r ebama i dravni m i nt eresi ma, odl ui o sam, da do-
sadanji rad i izvoenje naci onal ne i dravne politike post avi m na iru osno-
vu neposr edne nar odne saradnj e.
S verom u boga i srenu budunost Kraljevine Jugoslavije daj em Ustav
Kraljevine Jugoslavije.
3. sept embar 1931. Al eksandar, s. r.
u Beogradu
(Slubene novine od 3. sept embr a 1931.)
U ovom Ustavu i st aknut o je d a j e kralj najvii organ dravne vlasti kome
je sve podr eeno, d a j e on zatonik nar odnog j edi nst va i dravne cel i ne i u-
var njihovih svagdanjih interesa (lan 29). U odel j ku IV Ustava kae se da
je u kraljevim r ukama sasr eena i zakonodavna, i upr avna i sudska funkci j a
vlasti. Prema l. 35 Ustava Kraljeva linost je nepri kosnovena. Kralju se ne
moe nita u odgovornost staviti, niti kralj moe biti tuen . . . 1 dalje: Za sve
ine kral j evske vlasti odgovara mi ni st ar, odnosno mi ni st arski savet, koji je
premapot pi sao. To znai da za kraljeve akte politiki odgovara vlada, ali ta
vlada po lom Ustavu odgovara kralju, tj. onome za koga bi mor al a odgovarat i .
Prema t ome. ovim Ustavom je sankci oni sana puna kraljeva neodgovor nost za
njegove akt e vlasti, a to znai da je taj Ustav sankcionisao apsolutizam prikri-
ven formalnom ustavnou.
Prilog 2
S t r o g o p o v e r l j i v a o k r u n i c a H r v a t s k o g n a r o d n o g p o k r e t a
u p u e n a s v i m o r g a n i z a c i j a m a H S S 1 9 3 9 . g o d i n e
1
Kako su se dr Maek i neki njegovi saradni ci iz vodstva HSS odnosili pr ema
Spor azumu Cvet kovi -Maek od avgusta 1939. godi ne vidi se iz St rogo pover-
Ijive okruni ce koja e se navesti pr ema delu dr Ferda Culinovia Slom stare
Jugoslavije, Zagreb, 1958, str. 97-102. Dokumenat se nalazi u arhivi Vojno-is-
torijskog instituta JNA (arhiva biveg Obavet aj nog odel j enj a Glavnog gene-
ral t aba Kral j evi ne Jugoslavije), a nj egova f ot okopi j a u Inst i t ut u za hi st ori j u
drave i pr ava na Pr avnom f akul t et u u Zagrebu. U Istoriji graanskih partija
u Jugoslaviji, 11 deo, Beograd, 1952, str. 67-71, navedena je Okruni ca pot puno
sline, ali net o i re sadri ne, a razl i kuj e se ugl avnom u pogl edu pravopi sa.
1 u del u dr Ljuba Bobana Sporazum Cvetkovi-Maek, Zagreb, 1964, na str.
421-424. daj e se Izvadak iz j edne t aj ne i naj st roe poverl j i ve okruni ce
koj a se, t akoe, stilski razl i kuj e od napred navedene, ali ne i u sutini. Ok-
runi ca glasi:
Dunost je svakog i st aknut og i poj edi nog l ana Hrvat skog nar odnog po-
kr et a da u svakoj pri godi r ast umai pr i st aama pr ave ciljeve Sporazuma.
Treba svaki lan da dri pr ed oi ma, da su sr edst va i nai n bor be upri-
lieni uvijek pr ema t ome, da se to manj i m r t vama i pot r esi ma post i gnu t o
vei pozitivni rezultati.
Hrvat ski seljaki nar odni pokr et , za razliku od ost al i h pokr et a i izvan do-
movi ne, nee da ubaci hrvat ski nar od u bor be, koj e bi mu mogl e da nakode
i da stavi u pogi bel j post i gnue hrv at ski h konani h ciljeva, koji j esu uvijek isti
i nepr omj enj eni , tj. puna sl oboda i dr avna nezavisnost! ( Napomena: ovaj
deo ci t i ran je iz 1 storije graanskih partija u Jugoslaviji, II deo, Beograd, 1952,
str. 67. Culinovi je ovaj deo i spust i o, a Boban na str. 421 ovako ci t i ra poet ak
Okruni ce: E da skl apanj e sporazuma i ulazak pr et st avni ka hrv. nar odnog
sel j akog pokr et a u beogr ads ku vladu ne unese u r edovi ma hrv. nar odnog po-
kret a. upuuj emo nie navedene uput e, koj e e svaki, da na naj zgodni j i i na-
j umj esni j i nain saopi pri st aama. Zatim nastavlja kao gore Dunost je sva-
koga . . . ) Dalji tekst Okr uni ce glasi:
Hrvat ski (seljaki nar odni - po Bobanu) pokr et tei i nastoji da, iskori-
avaj ui svaku si t uaci j u post i gne to vei uspj eh i ba zat o je i skl opi o Spo-
razum kao zgodno sr edst vo i oruj e bor be hr vat skog nar odnog ( s el j akog-
Boban) pokret a. Neka stoga bude svakomu jasno, da Sporazumom hrvat sko
nar odno vodst vo nije se odr ekl o post oj ei h kraj nj i h ciljeva hr vat skoga naro-
da. Pr ema pr i st aama t r eba to uvijek i pos ebno naglaavati. Pred tim pred-
post avkama ima se sad radi t i i post upi t i ovako:
I
Spor azumom su post i gnut a dva vana cilja pokr et a:
a) Sl oml j ena j e dr avna cjelina. Drava j e razdi j el j ena na dva podr uj a.
Bit e to zadat ak hrvat skog nar odnog vodstva, da ovu r azdi obu sve to vie i
j o j ae razvija. Zato u svi ma nai m izjavama, govor i ma i l anci ma, kao i raz-
govori ma, neemo ni kad upot r ebi t i i me Jugoslavija, nego dr avna zaj edni ca.
Ovim hoemo kazati i naglasiti da je drava sast avl j ena od vie di j el ova. Go-
vorit e mo i pisati o nar odi ma dravne zaj edni ce, i me hoemo naglasiti da
i ma vie nar oda, t i me nagl auj emo posebnost hr vat skog nar oda.
b) post i gnut o je da su beogr adski fakt ori - mi sl i mo na vl adu i kneza Na-
mj esni ka - odst upi l i od poj ma nar odnog j edi nst va, t o j e vrlo vano, j er j e
t i me i zgubl j eno opr avdanj e za post oj anj e drave. Sr uen j e tim sam t emel j Ju-
goslavije, a to je najv anije. Pri tome su nas izvjesni beogradski krugovi poma-
gali, kao i dio srpske inteligencije, a i srpska crkva. (Podvueni deo je ci t i ran
pr ema knjizi Istorija graanskih partija, II deo, Beograd, 1952, str. 68. i pr ema
Bobanu str. 422). Oni su ve poeli da istiu srpst vo posebno, i me su nama
olakali bor bu prot i v j ugosl ovenst va, kao naeg naj veeg nepri j at el j a. Tr ebat
e zbog toga uvat i se napadaj a na srpst vo dok emo voditi nes manj enu ak-
ciju proitiv j ugosl ovenst va. u naoj t ampi , i i zj avama itd. Ist i i mo uvijek hr-
vatski, sl ovenski i srpski nar od. Time l askamo naj veoj sl ovenskoj st ranci dr
Koroca, a kakl j emo j avno mi l j enj e u Srbiji.
II
Spor azumom s mo postigli, da su nai pouzdani ci kao hrvat ski mi ni st ri
uli u cent r al nu vl adu. Treba da se oni uvjek u t ampi , u nai m i zj avama i u
razgovori ma nazivaju hrvat ski ministri, j er se t i me istie nj i hov dravno-prav-
ni poloaj. Postigli s mo t i me:
a) Sudj el ovanj e u vladi, dakl e ut j ecaj u vl adanj u.
b) Kont r ol u vl adanj a, tj. saznanj e o odl ukama vlasti
c) Kont rol u dohodaka sa pr avom da i skor i uj emo dr avne dohot ke u
ciljeve Hr vat skog nar odnog pokret a.
Na t aj nai n beogr adska cent r al na vlada j ako je oslabila, i bez obzi ra na
umanj eno podr uj e nj ezi nog ut j ecaj a, posebni m pol oaj em Hrvat ske. Sudj e-
lovanjem hrvatskih mi ni st ara u toj vladi i ni mo ju ovi snom o dal j ni m us-
t upci ma na t et u drave. Kod svake zgodne pri l i ke hrvat ski mi ni st ri zapri j et i t
e ost avkom i t i me izvojtiti dal j ne ust upke hrvat skoj osebnost i , j er j e od njih
ovisna, bez nj i hovog sudj el ovanj a nema vlade. Taj pol oaj daj e hr vat ski m mi-
ni st r i ma klju koji ot vara sve i omoguuj e veliko i skor i t avanj e svih pr i hoda.
III
Kneza namj esni ka dr i mo u naoj vlasti. Pred nj i m s mo uvijek na oko
vjerni, ali oprezni , dok u stvari on je i graka u nai m r ukama. Laskanj em nje-
govim visokim kul t ur ni m sposobnost i ma odl i nog dr avni ka evr opskog
kova, umnog i dal ekovi dnog pol i t i ara, koji j e uvi di o opr avdanost hrvat ski h
zahtjeva, mi emo uvijek moi da ga upot r ebi mo za nae ciljeve. On zna da
ga Srbi ne vole, za nas je to povol j no. St oga naa t ampa t r eba o nj emu pisati
naj l j epe, t r eba ga hvaliti i laskati mu, kral j a ostaviti u pozadi nu. Knez na-
mj esni k je nei skr en i podmukao, ali vrlo pr i st upaan l askanj u i suger i r anj u,
da bi t r ebao da on ost ane na vodst vu dravne zaj edni ce. Isticati, da ga Hrvat i
pot uj u i cijene. Ona dva druga namj esni ka nisu vana. Njihova uloga je pot-
puno podr eena i mi se na njih ne smi j emo osvrtati. Ako ih i spomi nj emo u naoj
tampi, spomenut emo ih suho i kratko. Oni su zadovoljni, da u miru uivaju
slasti i koristi visokog poloaja. Ali i oni su pri st upani sugeri ranj u, da bi namj es-
nitvo t rebal o ostati na vodstvu dravne zajednice i docnije.
IV
Neka se nae pri st ae ni kako ne s muuj u izjavama, koj e e hrvat ski mi-
nistri ili sam pr edsj edni k davat i u Beogr adu. To je sve s amo f or mal no, bez
znaenj a, to je zavaravanj e. Ali zat o e svaka t akva izjava biti ovdj e kor i gi r ana
sl ubeni m izjavama ovl at eni h pr edst avni ka hrvat skog nar odnog pokr et a,
koj a e t ono iskazivati st anovi t e hr vat skog nar odnog vodst va. Post oj at e
st oga opr eka i zmeu izjava mi ni st ar a i pr edsj edni ka i izjava vodst va, ali to
s amo vanjski i s amo dok su oni u Beogr adu.
V
U naoj t ampi , u nai m i zj avama i r azgovor i ma t r eba i sada posl i j e Spo-
razuma nast avi t i udar anj em prot i v hegemoni j e, t r eba naglaavati zl odj el o
di kt at or ski h rei ma, t r eba napadat i sve one koji ne shvaaj u da j e svakoj ak-
ciji i ideji nar odnog i dr avnog j edi nst va za uvijek odzvoni l o. Tr eba traiti da-
lje i zgrai vanj e aut onomi j e i nagl aavat i nezadovol j st vo sa post i gnut i m Spo-
r azumom, t r eba se uvijek tuiti da se Sporazum ne izvruje i ne stavlja u
dj el o i t. d. Na t aj nain hrvat ski mi ni st ri i pr edsj edni k moi e se uvijek aliti
i pokazi vat i pr ed cent r al nom vl adom i pr ed knezom namj es ni kom, traei
nove us t upke i nova pr ava za Hrvat sku, pozivajui se na pot r ebu, da se ne-
zadovol j st vo nar odno ukl oni u i nt er esu dr avne zaj edni ce i zbog i zgrai vanj a
bol j i h odno aj a i zmeu Hr vat a i Srba.
VI
Treba izbjegavati upot r ebu rijei Banovi na Hrvat ska, a na supr ot t r eba
se vie sluiti oznakom Hrvat ska, hr vat ska vlada i t. d. Treba uvijek pisati i
govoriti o odnoaj i ma Hrvat a, hr vat skog nar oda i Hrvat ske pr ema dr ugi m dr-
avama i nar odi ma. Tr eba uvi j ek Hr vat sku, hrvat ski nar od i Hrvat e isticati
kao f akt or me una r odne pol i t i ke nezavi sno od dravne zaj edni ce. Uope, u
vanj ski m l anci ma i govor i ma ne e se spomi nj at i dravna zaj edni ca, a pogo-
t ovo ne Jugoslavija.
VII
Treba dobi t i svoju posebnost u sport u, t r eba dobi t i ur ed za t ampu, svoj
radi o, i u svakoj pri godi pr ed vanj ski m svi j et om istupiti kao predst avni k Hr-
vat ske ili hr vat skog nar oda. I nai hrvat ski mi ni st ri nast oj at e, da svoju po-
sebnu pr i padnost hr vat skom nar odu uvijek pr i kl adno ukl j ue u nj i hove slu-
bene izjave. Tu e oni nast oj at i naglasiti i posebnost Hrvat ske ili hr vat skog
nar oda.
VIII
Treba sve ust anove, drut va, poduzea, kul t ur ne zavode i t. d. oznaiti
uvijek kao hrvat ske. Ist i canj e Hrvat ske uvijek na svakom mj est u i u svakoj
prigodi. Tr eba izluiti st rogo hr vat ske knjievnike od srpski h, hr vat sku litera-
t ur u od srpske, hrvat sku povj est od sr pske i t d. Ukrat ko uvijek rast avi t i i di-
jeliti. Dobr o e nam doi i izvjesna nast oj anj a di j el j enj a jezika. Neka se i to po-
kua.
IX
Bit e zadat ak naSih mj er odavni h fakt ora, mal o po mal o ukl anj at i i uk-
loniti sve oznake dr avnog j edi nst va. U Sporazumu nema s pomena ni o hr-
vat skoj zastavi, ni o hr vat skom grbu, ali ba zat o je i mogu put da se to via
facti uvede. Kod toga nam sr edi nj a vl ada nee smet at i , j er nas ne moe omes-
ti. Zapri j et i t e mo i st upanj em iz vlade i got ovo je.
X
Tr eba si st emat ski ukl oni t i sve rijei, sve nazive i sve oznake, do sada
upot r ebl j avane po s r ps kom nai nu. Za to t r eba uspost avi t i i opet uvest i hr-
vat ske nazive i novni ka. Uputiti t r eba t ampu da se kloni sr pski h naziva uop-
e. Nae novi ne t r ebaj u donosi t i vijesti iz hrvat ski h kraj eva odj el i t o od vijesti
iz ost al i h di j el ova dr avne zaj edni ce. Sve te vijesti t r eba pak unosi t i s kupa sa
vi j est i ma iz i nozemst va.
XI
Trait emo mal o po mal o, put em naih pouzdani ka i z hr vat skog nar od-
nog pokret a da ukl oni mo razna inovnika mj est a isto kao i mj est a pri vat ni h
poduzea, dr ut ava i ust anova, na koj i ma su se Srbi utvrdili. Pri t ome se po-
sluiti uni avanj em pr eanski h osoba, napadaj ui i h kao i zdaj ni ke hr vat skog
nar oda i slino. Tr eba dobi t i u svoje r uke redarst vo; dodu e je Sporazu-
mom pol i t i ko r edar st vo ost avl j eno dr avnoj zajednici, ali t o ne smet a da se
via facti dobi j e nadzor redarst va. Di ranj e u or uni t vo i voj s kuj e t eko, j er su
Srbi tu vrlo osetljivi, pa bi izazvalo reakci j u. To t r eba na drugi nain podko-
pati. Neka se kod t oga upot r ebe pr oku ane met ode i z aust r o- ugar skog vreme-
na. Posebno t r eba panj u posvetiti da nai pri st ae kao vojni ljenici zauzmu
vane pol oaj e u voj ni m ust anovama. Po nj i ma emo slabiti voj sku i rui t i dis-
ci pl i nu u njoj. Svakako t r eba organi zovat i nau snagu. Nju t r eba dal j e razvijati
i j aat i po sel i ma i gr adovi ma. Nju emo predst avl j at i kao pomoni cu kod u-
vanj a r eda i mi ra. Nast oj at emo da vlasti dobi j u povj er enj e u Zatitu. Ona e
na t aj nain doi do saznavanj a voj ne organi zaci j e. Ali nj u t r eba budno uvat i
od ut j ecaj a sr pske vojske. Njezino organi zovanj e t r eba se ravnat i po met oda-
ma biveg hr vat skog domobr ans t va, da budu isti nazivi, iste oznake, iste za-
povi j edi i t. d. Posebno paziti pak na duh Zatite, kao i isticati duh hr vat skog
nar odnog pokr et a za pos ebne hrvat ske ciljeve.
XII
Nai pr i st ae mor aj u od sada u vr emenu svoj e sl ube sudj el ovat i u raz-
ni m par adama dravne zaj edni ce. Neka t o ne zavede nae pri st ae ni naj ma-
nje. Oni e kod toga t ako nast upi t i , da bude i roki m nar odni m sl oj evi ma vid-
ljivo, da oni to i ne j er mor aj u, ali ne od svoje volje. Kod t akvi h sveanost i
nast oj at e se da se br oj predst av ni ka svede na namj anj e, a oni e se ograni i t i
samo na pasi vnu pr i sut nost . Treba izbjegavati svako sr psko mani f est ovanj e
i kod toga ne e se izdavati ni progl asi ni pozivi na sudj el ovanj e. Tr eba mal o
po mal o uiniti da nest ane prosl ave Vi dovdana, a prosl avu kral j evog dana tre-
ba upriliiti kao i st o sl ubenu, bez sudj el ovanj a nar oda, a t ako isto i j o u
j aoj mj eri t r eba suavati prosl avu prvog prosi nca. Organi zaci j ama kao na pr.
Sokol u, kada pr i r euj e svoje prosl ave, t r eba praviti smet nj e, osobi t o i h t r eba
zaspreavat i da svoje prosl ave vre javno.
XIII
Treba uvijek isticati d a j e st anj e Sporazuma s amo prvi st upanj , prvi za
post i gnue dal j ni h i viih ciljeva. Zato uvijek t r eba govori t i i spomi nj at i slo-
bodnu i nezavi snu samost al nu Hrvat sku itd. Neka se uvijek govori o hrvats-
kim i nt er esi ma, o hr vat ski m nar odni m pravi ma, hr vat skoj dunost i itd. Hr-
vat ske nar odne mase neka su budne uvijek. Njima t r eba uvijek spomi nj at i hr-
vatsko nar odno zastupnitvo, hrvatske nar odne zastupnike, hrvatski Sabor
(koji e donosi t i samost al ne odl uke - Boban, str. 424) i t. d.
XIV
Nae pr ot i vni ke t r eba ot r o (est oko - Boban, str. 424) napadat i , prika-
zivati ih kao korupci onae (nosioce korupcije, ot ei vanj a hrvatskih interesa
- Boban, str. 424), pljakae i krvol oke hrvat skog naroda itd. Treba omalo-
vaavati nj i hova djela, nj i hovu t ampu preui vat i i rugat i se, izvrtati ih smi-
j ehu i poruzi . ( Napomena: XIV t aka ci t i r ana je iz knjige Istorija graanskih
partija Jugoslavije, II deo, Beograd, 1952, str. 71, a post oj i i u ci t i r anoj knjizi
Lj. Bobana. U knjizi dr Fer da ulinovia Slom stare Jugoslavije, Zagreb, 1958,
nema ove take, vej e sl edea XV t aka obel eena kao XIV, a pos ebno j e dat a
XV t aka koj a poi nj e sa: Ovih se uput st ava t r eba . . . vidi drugi stav XV ta-
ke - V. T.).
XV
Drei se gornj i h uput st ava mi e mo i zabrat i svaku konj ukt ur u za nae
ciljeve. Meunar odna si t uaci j a ide nama u korist. Rui se si st em Versalja, a
Jugoslavija je umj et na t vorevi na t oga si st ema. Nae e vodst vo bal ansi rat i iz-
meu Osovi ne i emokr at i j e. I mamo l j ude za j edno i dr ugo. Gl avno je da se
rui Jugoslavija. Kod toga nas u veliko pomae kat ol i ka cr kva s j e dne st r ane
i meunar odni komuni zam s dr uge st rane. Treba svagdje uzdizati katolian-
stvo kao glavni branik Hrvatske. Na pravoslavnu kao bizantinsku kulturu treba
navaljivati i isticati da su specijalne odlike.
Ovih se uputstava treba strogo pridravati i neka ih pozvani tumae na zgo-
dan nain svojim pristaama. Treba ih drati kao strogo poverljive i tajne. Za to
odgovaraju voe mesnih organizacija. Upute pak dat e svi hrvatski zastupnici
Naprijed svi za slobodnu i nezavisnu Hrvatsku dravu!
Vjera u Boga i seljaka slogaZ
1
Oi gl edno nezadovol j no r ezul t at i ma Spor azuma, vodst vo HSS-a je u pro-
lee 1940. godi ne dal o za j avnost sl edeu izjavu: Krivo misli onaj , koji dri
da je Sporazum od 26. avgusta pot puno svrena stvar, to je tek j edna st epeni ca
sa koj e moemo dal j e voditi borbu.
2
navedenoj Okruni ci dr. Fer do Culinovi, i zmeu ostalog, kae: . . .
Nema neposr ednog dokaza, da j e ova Okr uni ca pot ekl a i z r edova vodst va
Hrv at ske sel j ake st ranke, a j o manj e o t ome da bi je sastavio sam Vl adi mi r
Maek. Dokumenat j e sauvan meu akt i ma i z arhi ve Obavj et aj nog odj el j e-
nj a Glavnog gener al t aba Kral j evi ne Jugoslavije, ali kako je t aj akt bez i kakve
oznake, iz toga se ne bi sa si gur nou mogl o zakljuiti da je ta Okruni ca pro-
istekla od Maeka. No, pri t ome t r eba podsj et i t i na neke neos por ne i nj eni ce:
u pr vom r edu na to, da se po unut r anj ost i Banovi ne Hrvat ske meu prista-
l i cama Hrvat ske sel j ake st r anke znal o za sline di rekt i ve iz Zagreba, u dru-
gom r edu vana je i i nj eni ca da su se mnoge mesne organi zaci j e HSS-a kao
i mnogi i st aknut i j i pri st al i ce ove st r anke na t er enu, po sel i ma u Banovi ni Hr-
vat skoj (od j eseni 1939. i dalje), zaista i ponaal i , kako je to gor nj a Okr uni ca
pr epor ui val a. Da li je sl uaj no bilo, t o su se kroz s pomenut o vri j eme po Ba-
novini Hrvat skoj zaista zbili mnogi dogaaj i , koji su po svom kar akt er u t ol i ko
ukazivali na ove di rekt i ve? Pot r ebno je pri t ome sjetiti se i sve ot ri j i h kato-
likih profai st i ki h Kriara, koji su od osnut ka Banovi ne Hr vat ske stali
sve to bezobrzi rni j e razvijati svoj u prot i vj ugosl ovensku i pr oosovi nsku pro-
pagandu; iz nj i hovi h r edova irla se sasvim nepr i kr i veno pr opaganda s ci l j em,
da se to vie zat ruj u hrvat sko-srpski odnosi , da se kod Hr vat a kat ol i ka raz-
vije to vea mr nj a protiv pravosl avni h Srba, koj e se okri vl j aval o kao gl avnu
zapri j eku za ost var enj e tzv. nezavi sne drave Hrvat ske.
Kod analize kar akt er a i pol i t i kog odj eka ove dr uge Okruni ce, koj a se
openi t o pri pi si val a vodst vu Hr vat ske sel j ake st ranke, nije od pr es udne va-
nosti to da li je sam Vlatko Maek sudj el ovao kod nj ene r edakci j e ili ju je i
odobr i o (kako kae Janko Torti); vana j e pri t ome i nj eni ca, da se ni Vl at ko
Maek, a niti ci j el o vodst vo Hrvat ske sel j ake st r anke nije izrazito ot vor eno
ogradi l o od t akve pr ot uj ugosl ovenske pol i t i ke pr opagande, kakvu su tih
dana po Banovi ni Hrvat skoj irili ust ae i profai st i ki Kriari. Po unut r a-
njosti se t ako dobi vao doj am, d a j e vodst vo Hr vat ske sel j ake st r anke saglas-
no s akci j om ust aa i kl erofai st a. Oni su nai me sve to vi dni j e post aj al i gos-
podar i na razni m di j el ovi ma Banovi ne Hrvat ske.
3
Na dr ugom mest u dr Cu-
iinovi kae: . . . Ipak je poznat a i i nj eni ca, da su se pot kr aj 1940. te poet -
kom 1941, ba iz vrhova t adanj e Banovi ne Hrvat ske ner i j et ko i sve to gl asni j e
uli glasovi, kako je sporazum Cvetkovi-Maek samo jedna prelazna etapa u ak-
ciji oko okupljanja hrvatskih zemalja ( podvueno u ori gi nal u), da je ovo tek
pr i vr emeni ugovor iza koj ega t r eba da doe do pot pune samost al nost i dr-
ave Hrvat ske . . Bilo je poznat o da i u r edovi ma vrhova Banovi ne Hr vat ske
i ma ljudi, koji izjavljuju kako t r eba doi ak i do odcj epl j enj a Hrvat ske od Ju-
goslavije. U ovakvom, mal o skr i vanom separ at i st i kom duhu pi sal a je sva ta-
danj a vel i kohrvat ski or i j ent i sana zagr ebaka t ampa i to nije bilo bez. izves-
nih di rekt i va iz vodst va HSS-a.
Kada se ut vr de ove i nj eni ce, onda se namee i odgovor na pi t anj e: nije
li laj separatistiko-ovinistiki dio vodstva HSS upravo namerno objavio ovu
okrunicu bez spomenutih oznaka ( podvueno u originalu), da bi se na t aj na-
in i u t adanj i m pr i l i kama to vodst vo mogl o osl obodi t i svakog pri govora, da
ova okr uni ca zaista odat l e pot j ee . . . Potpis i peat vodst va HSS na nj oj zna-
io bi ot voreni raskid Spor azuma od 26. avgust a 1939, a to oi gl edno tada-
nj em vodstvu HSS ne bi konveni ral o. Zar se ne bi mogl a odrat i ovakva pre-
t post avka?
. . . Sudei po svim znaci ma, ova okr uni ca zaista dat i r a iz tih vr emena i
naj vj eroj at ni j e ona pot i e od s pomenut i h krugova. Oi gl edno ona ima veliko-
hrvat skoseparat i st i ki i pr oust aki kar akt er . Vano j e to, da ona pokazuj e
duh. koji je posl i j e Spor azuma vl adao u vel i ko-hrvat ski nast roj eni m separatis-
t i ki m r edovi ma u Banovi ni Hrvat skoj , a kojim su put evi ma ust aki kl erofa-
istiki el ement i sve t o vi dni j e pr i pr emal i apri l ski slom st ar e Jugoslavije.
4
Dr Lj ubo Boban u svoj oj knjizi Sporazum Cvetkovi-Maek, Zagreb, 1964,
na str. 290-303 dovodi u pr i t anj e i spravnost upor edi vanj a pol i t i ke vodst va
HSS sa pl at f or mom i znet om u 15 t aaka Okruni ce. On kae Okolnosti na
koj i ma je ova Okruni ca nast al a u svakom sl uaj u su nedovol j no j asne i os-
novno pi t anj e aut ent i nost i ost aj e i dal j e ner azj anj eno (str. 292, pr i m. 38).
Prema t ome, kae dr Boban, za nas su j o uvek ner asi ena pi t anj a:
1) da li je st var no post oj al a s por na okruni ca;
2) kakav je bio nj en t aan sadraj ;
3) k o j e nj en pravi aut or ; kome je bila upuena, kada i s kakvi m ci l j em.
Sve dok se ova pi t anj a ne rasi st e, s mat r amo da pozi vom na ovu okr uni cu
nije mogue donositi ni kakve iole ozbiljnije zakljuke (str. 295).
On dal j e navodi pi sanj e Hrvat skog dnevni ka koji se zal agao za federa-
tivno ur eenj e drave na bazi sl obode i demokr aci j e, da je u j ednom prigod-
nom govoru Maek izjavio d a j e rezul t at Spor azuma bi o d a j e pri znat barem
provi zorni t eri t ori j Hrvat ske i dat e stanovite kompet enci j e i na kraj u iz-
javljuje: ivila federat i vna Hrvatska (str. 297), istiui zasluge kneza Pavla
za post i zanj e Spor azuma.
Isto t ako navode se i dvije izjave pr edst avni ka vodst va HSS u to vri j eme,
Maekovu i Krnjevievu, koj e je doni o f r ancuski list Tri bune des nat i ons,
sr edi nom apri l a 1940, u koj i ma se oboj i ca pozi t i vno i zj anj avaj u o Spor azumu
i istiu zasluge Kneza Pavla. Maek je r ekao: . . . Konana pobjeda naeg na-
roda doi e onoga dana, kada se ostvari jednakost ne satno Hrvatske i Srbije
nego i svih Hrvata i Srba . . . , a Krnjevi: . . . Hrvati su iskreni pristae jugos-
lovenske drave. Oni nikada nee pristati da se povedu raznim obeanjima izvan,
koji se ine u cilju, da se pokrije srpsko-hrvatski sporazum, koji je stvoren poslije
tolikih napora. To je osjeaj cjelokupnog hrvatskog naroda (str. 297-298). (Pod-
vukao V.T.).
Dr Boban dal j e kae: Poznat o j e da vodst vo HSS ni kada ni j e j asno for-
mul i sal o svoj pr ogr am u pogl edu dr avnog ur eenj a. Ovoj e opet bilo uslov-
Ijeno razni m razlozima. Pri t om su u stvari t akt i ki razlozi bili najvaniji . . .
(str. 301.).
Ipak, po svemu izgleda da je Okrunica stvarno postojala sa svojom konciz-
nom, veoma jasno oblikovanom sadrinom u 15 taaka, da je to bila platforma
jednog dalekosenog programa koji je trebalo ostvariti Nije t ol i ko vano k o j e
nj en aut or , ve to da se po nj oj radi l o i da se vodst vo HSS nije od nj e ogradi l o.
Ver ovat no je i to da je ona post al a kao plod dugogodi nj i h napor a i da se po-
st epeno dopunj aval a, dok nije dobi l a obl i k koji j e ovde iznet.
to se tie izjava vodei h linosti HSS, poznat o je da su one est o bile
pr ot i vur ene i u zavisnosti od si t uaci j e - unut r a nj e i spol j ne. Uost al om, i me
se mogu opr avdat i tajni pregovori Maeka sa Nemakom i Italijom. Maeko-
vo naput anj e Simovieve vlade i njegovo pri znanj e NDH dok je jo bio pot-
predsedni k j ugosl ovenske vlade? Najzad, t reba napomenut i da je poglavar
kat ol i ke cr kve u Hrvat skoj Alojzije t epi nac, u svoj oj por uci verni ci ma u da-
ni ma apri l skog rata, rekao: Treba zbog toga uzdizati katolianstvo kao glavni
branik Hrvatstva (Hrvatske). Na pravoslavnu kao vizantijsku kulturu treba na-
valjivati i treba isticati da su to specijalne odlike, tj. isto ono to se nalazi u
XV taki Okruni ce (podvueno u ovom tekstu, samo je razlika u t ome to
u Okrunici stoji Hrvat ske umest o Hvratstva)
s
Ot kuda ova podudarnost ?! Ne
vide se stvarni razlozi za odbr anu vodstva HSS. kad su i neke kont rarevol uci o-
narne snage u krilu Saveza komuni st a Jugoslavije, sve do 21. sedni ce Predsed-
nitva SKJ 1971. godine, radile u duhu ove Okrunice, pa je ak u nekim stavo-
vima i nadmaile u negativnom smislu! Ranije se radilo o hrvatskom seljakom
narodnom pokertu, a 1971. godine o hrvatskom masovnom pokretu!
NAPOMENE:
' Dr Fer do Cuiinovi Slom stare Jugoslavije. kolska knjiga, Zagreb. 1958, str. 97-102; Istorija
graanskih partija u Jugoslaviji U deo. Beograd. 1952, str. 67-71; Lj ubo Boban.
Sporazum Cvetkovi-Maek. Zagr eb. 1946, st r. 421-424.
1
Vreme 14. apr i l a 1940. Beogr ad.
3
Fer do Cui i novi . Jugoslavija izmeu dva rata, II. Zagreb. 1961, 163-164 Post oj al a je i dr u-
ga Okruni ca koj u j e Maek 10. okt obr a 1940. godi ne uput i o svim na r odni m zas t upni ci ma i
pr eds j edni ci ma kot ar ski h organi zaci j a, u kojoj, i zmeu ost al og, kae:
. . . Gl avna mi j e bri ga s j e d n e s t r ane pr enos vlasti s be ogt a ds ke vl ade na vl adu Banovi ne
Hr vat ske, a s dr uge s t r ane i zgr adnj a s l obodne Hr vat ske na nael i ma velikih ui t el j a St j epana
i Ant una Radi a . . . Ne s a mo da sam zadovol j an dr anj em mi ni st r a pr e ds e dni ka Dragi&e Cvet-
kovi a i ost al i h l anova vl ade u pi t anj i ma pr e nos a vlasti na Banovi nu Hr vat sku, nego nai l azi m,
kod nj i h na dobr o r azumi j evanj e i u obavi j anj u posl ova koji su zaj edni ki ci j el oj dr avnoj za-
j edni ci (ni ovde ne pomi nj e Jugosl avi j u - V. T.) Tu je u pr vom r edu vanj ska pol i t i ka. (Dr Fer do
Cui i novi . Slom stare Jugoslavije. Zagr eb 1958, st r. 95).
4
Dr Fer do Cui i novi , Slom stare Jugoslavije. . . , str. 102-103.
5
Katoliki list br. 25 od 26. apr i i a 1941, Zagreb, s t r 294
Prilog 3
A p e l H r v a t s k o g n a c i o n a l n o g k o m i t e t a o d 1 0 . j u n a 1 9 4 0 . a n u
z a p o m o i p o d r k u I t a l i j e p r i s t v a r a n j u n e z a v i s n e d r a v e H r -
v a t s k e
Apel Zagreb, 10. j un 1940.
Nie pot pi sani lanovi Hrvat skog naci onal og komi t et a za osl oboenj e i us-
post avl j anj e Nezavisne Drave Hrvatske, u svojstvu del egat a hrvat ske nacio-
nal ne organizacije, obr aaj u se vaoj ekselenciji sl edei m Apelom:
Godine 1918. hrvatski narod je nasi l no ukl j uen u tzv. dravu Jugoslaviju,
bez svog pri st anka, ak i protiv vie put a izraene elje da bude nezavisan i
samost al an.
Hrvatska nacija je svesna svoje hi l j adugodi nj e dravne i naci onal ne in-
di vi dual nost i j er nj ena dravna nezavisnost pot i e j o iz VII veka. Ovu svoju
nacionalnu individualnost i dravnu nezavisnost ona je vjekovima uvala, u
vie ili manj e istaknutoj formi, sve do svretka svjetskog rata. Srbija je 1918.
godi ne uz pomo zapadni h demokrat i j a, sasvim uguila svaku naci onal nu i
dravnu i dni vi dual nost pri svaj anj em nae t eri t ori j e i st avl j anj em hrvat ske na-
cije pod hegemoni j u Beograda.
Od 1918. godi ne, hrvat ski nar od se bor i o svim sr edst vi ma da zbaci t ui n-
ski jaram. Posle okr ut nog nasilja i pr ogona, poznat og ci j el om svetu, koj e je
sprovodi l a beogr adska vlada prot i v hr vat ske nacije, beogradski vl ast odrci
su bili pri si l j eni da pri znaj u Hr vat i ma izvjesnu samost al nost , i to s amo pod
pri t i skom meunar odni h dogaaj a i opasnost i od rat a.
Meut i m, ova samost al nost j e samo f or mal na jer, posl e godi nu dana svo-
ga ivota, ona nije odral a ni j edno obeanj e niti j e oivotvorila st at ut ar ne spo-
razume. Ova samost al nost , pa ma i f or mal na, nema ak ni st al an kar akt er , j er
su beogr adski vl ast odrci uvijek spr emni da j e uki nu im se pr omi j eni l a me-
unar odna situacija. Zatim, ova pri vi dna samost al nost ne obuhvat a i t avu hr-
vat sku naci j u ni cijelu hrvat sku t eri t ori j u ve s amo j edan dio. Na kraj u, za tak-
vom lanom samost al nou ne tei hrvatski narod, koji naprotiv zahtijeva naj-
pot puni j e uspost avl j anj e svoje naci onal ne i dravne nezavisnosti.
Hrvat ski nar od nee da podnosi ovakvo st anj e stvari ve j e odl ui o da us-
postavi suvereni t et nad ci j el om svoj om i st ori j skom i et ni kom t er i t or i j om.
Hrvat ska nacija pr i pada zapadnoj civilizaciji i za t aj napr edak duguj e vje-
kovni m kul t ur ni m kont akt i ma, svoj oj ori j ent aci j i pr ema Apeni nskom pol uos-
trvu i i t al i j anskoj naciji uz koj u vezuje svoju sudbi nu, fiziki pr eko Jadran-
skog mora, a duhovno pr eko zaj edni ke kul t ur e, civilizacije i vj ere.
Prije nego t o ova duhovna i mat er i j al na bogatstva, koj i ma naa zeml j a
obi l uj e, budu pot puno uni t ena, hrvat ska nacija j e odl ui l a da r aski ne svaku
vezu sa Sr bi j om i da se ot ci j epi od tzv. Jugoslavije, koj a ne pr edst avl j a nita
dr ugo nego j ednu veliku Srbi j u, st vor enu versaj ski m di kt at om.
Odluiv i tako, hrvat ska naci j a se obr aa svom vel i kom susj edu, faisti-
koj Italiji, i moli za pomo u bor bi za svoje osl oboenj e.
Stoga se mi pot pi sani del egat i hr vat ske naci onal ne organi zaci j e svih hr-
vatskih pokr aj i na, okupl j eni u Naci onal nom komi t et u za osl oboenj e i uspos-
t avl j anj e Nezavisne Drave Hrvat ske, obr a a mo Vaoj eksel enci j i i mol i mo
Vas da budet e t uma kod Duea velike i sl avne fai st i ke Italije, na koju ape-
l uj emo da nam pomogne i uput i svoju hr abr u i nepobj edi vu voj sku za odb-
r anu svete i pr avedne stv ari hr vat skog nar oda prot i v var var skog t l aenj a Sr-
bije i nj eni h saveznika, kako bi se. pod okr i l j em Italije, mogl a uspost avi t i hi-
Ij adugodi nj a nezavi sna hr vat ska drava, koj a je uvijek predst avl j al a i pred-
stav ljae zatitni bedem zapadne kul t ur e i civilizacije na ovoj t eri t ori j i za vje-
i t u bor bu prot i v var var skog nadi r anj a sa i st oka da bi se ponovo ovdj e uvr-
stio pr avedan mi r i obezbedi o civilizovani ivot ne s amo hr vat skoj naciji ve
i ost al i m susj edni m nar odi ma koji j ednako t r pe na ovom okr aj ku evr opske
zeml j e od namet nut e nepr avedne i vj et ake pol i t i ke situacije.
Hrvat ska nacija sa naj vei m povj er enj em oekuj e veliki spasi l aki gest.
st var no dost oj an s amo velikog Duea sl avne i mone Nacije i fai zma koji je
naci j ama ci j el og svijeta prvi ukazao na novi put ka pravdi i novom ivotu.
Privreni naem voi i s pr emni da i zvravamo nj egova nar eenj a, dostav-
l j amo Vaoj eksel enci j i ovaj Apel i i zraavamo Dueu, Vama i ci j el oj faisti-
koj Italiji nae divljenje i zahvalnost. Slede 66 pot pi sa lanova Komi t et a gra-
da Zaereba, gor nj e Hrvat ske, Like, Slavonije. Dal maci j e i Bosne i Hercegovi-
ne. (DDI, IX, 4. dok, 848; AR 1941, ZD, I. dok. 237, str. 698-700).
Prilog 3a
I z v o d i z i z v e t a j a n e m a k o g v o j o g a t a e a u B e o g r a d u o d 2 1 . j u l a
1 9 3 9 . g o d .
. . . Na osnovu i nj eni ca iznetih u ovom prikazu dolazim do zakl j uka da su
jugoslovenske oruane snage vojnopolitiki fakt or dovol j nog znaaja, da e
to biti sve dot l e dok budu zatiene od razornog politikog uticaja. Dokle e
pak to biti mogue, dr ugo je pitanje.
Za napad na Jugoslaviju pot r ebno je naj manj e 30 savr emeno naoruani h
di vi zi j a. . .
Svetska situacija
Vojno-politika situacija j edne zemlje zavisi dalje od svetske situacije.
Jugoslavija je tvorevina Versaljskog ugovora. Kao takva sluila je za ok-
ruavanj e Nernake kao vazal zapadni h sila lanica Drutva naroda.
Jo od poet ka krenul a j e sopst veni m put em odbi j anj em da uspostavi
di pl omat ske odnose sa Rusijom. Drugi korak bilo je naelo: Bolje anl us
nego Habsburg. Taj korak doveo je do pribliavanja Nemakoj , a t i me i Oso-
vini. On je uslovljen pri vredni m razlozima, j er su Nemaka i Italija naj bol j i
kupci Jugoslavije.
Razvoj svetske situacije doveo je do pri hvat anj a nael a st roge neutral-
nosti, dobr i h odnosa sa svim dravama, a time i do udal j avanj a od Drutva na-
roda. Tok dogadaj a t akvo dranj e Jugoslavije iz dana u dan sve vie oteava.
Odranj e pozicija zapadni h sila u Sr ednj oj Evropi svakog dana je sve tee.
Osov ina okr uuj e j ugoi st onu Evropu, a tim na prvom mest u Jugoslaviju. Voj-
no-politika situacija vri pritisak na ovu novoosnovanu dravu da zauzme
nedvosmi sl en stav. Van svake je sumnj e da ona to do danas nije uinila. Na-
roi t o veze sa f r ancuski m oruani m snagama ni u koj em pogl edu nisu preki-
nute. Talijani t vrde d a j e pod rukovodst vom francuski h ofi ci ra j edni m del om
ve u t oku pl ani rana izgradnja poloaja u velikim r azmer ama na i t al i j anskoj
i nemakoj granici.
Jugoslavija je suvie slaba da bi mogla sebi dozvoliti da se sa razloga ose-
anj a osloni na bilo koju dr ugu st r anu do na onu sa veim broj em baj onet a.
U odnosu na dui peri od, ona nije naisto s tim koja e to st rana biti. Da bi
t raj no obezbedi l a svoj opst anak, bar Srbija je odl una da pri hvat i ak i drugi
Krf. Pad Stojadinovia, koji je nedvosmi sl eno vodio pr oosovi nsku politiku,
baca svetio na takav red misli. Nada je Rusija. Oseanj e sl ovenske povezanos-
ti domi ni ra. Odat l e i bl agonakl ono dranj e pr ema Bugarskoj . Posle r aspada
Male ant ant e, preti raspad Bal kanskog saveza ot kako je Turska napust i l a
neut ral nost . Budunost je u sl ovenskom bloku; na osnovu toga Beograd se
nada da bi mogao da urazumi i Hrvate. Za sve odl uke veliki znak pi t anj a pred-
stavlja kada e doi kraj boljevike vladavine u Rusiji. Pri svemu t ome, posle
dogadaj a u ekoj i Albaniji Jugoslavija je ostala net aknut a.
Novi prijatelji nalaze se na grani cama, stari su dal eko ali ni na koji nain
ne namer avaj u da naj zapadni j u bal kansku dravu dobr ovol j no pr edaj u auto-
ritativnim dravama. Mladi kral j je pred vratima. Niko nije u st anj u da kae
PRH (i/I 577
da li cc zateci Jugoslaviju, ni ko ne zna koj i m e put evi ma kr enut i da bi je ou-
vao. Svet ska si t uaci j a j e pr i nudi l a Jugosl avi j u da sa svojim susedi ma odrava
dobr e odnose. To t r enut no poj aava nj en vojno-politiki pol oaj .
Politiko rukovodstvo zemlje
Politiko r ukovodst vo zeml j e j e nar edni f akt or od znaaj a za ocenu nj ene
voj no-pol i t i ke situacije.
Samo pod jakim r ukovodst vom, svesni m svojih ciljeva, mogu se stvoriti
j ake or uane snage s pos obne da izdre svaki udar .
Parola r ukovodst va ove zeml j e glasi: Ouvanj e t eri t ori j al ni h grani ca u
svakom sl uaj u, pri j at el j ski odnosi sa svim dravama, sr pska supr emat i j a u
r ukovoenj u dr avom do kr aj nj i h mogui h granica. U osnovi j e dakl e auto-
ritativan pr ogr am, za ije spr ovoenj e, meut i m, demokr at s ki ust av stvara
t ekoe. Ovaj stav u t oku d v^deset ogodi nj e i st ori j e Jugoslav ije stavljen je van
snage, zamenj en je v oj nom di kt at ur om i konano je opet ut vren, a da se pri
t ome nije mogao steci utisak da se na nj egovoj osnov i moe vladati, a naj ma-
nj e u onosu na Hrvat e.
Tako, sva odgovor nost je na pl ei ma Kneza namesni ka, koji u osnov i od-
l uuj e od sl uaj a do sl uaj a i koga u naj bol j em sl uaj u podr avaj u dr uga dva
namesni ka.
Knez namesni k i ma kral j evsko dranj e, ali po svoj oj pr i r odi ni j e vl adar.
On je vrlo i nt el i gent an i zbog nesposobnost i svojih podani ka ivi za stvari
koj e su pri osni vanj u ovakve drave nune, da se pr onae izvesna r azumna
linija i da se izae iz haosa . . . Za Kneza namesni ka vojska je net o st rano,
mada se ne moe rei da on uopt e nije sposoban da se poslui tim i nst r umen-
t om. J ednom rei, i ovde nedost aj e kont akt koji nalae povi novanj e. Engles-
kog vaspi t anj a, Knez namesni k se osea demokr at om i sasvim se dobr o sna-
lazi u svoj sl oenost i demokr at i j e .. . Komuni zma se boji u pri nci pu; zna da
se u nj egovoj zemlji komuni zma j o ne t r eba bojati i zato se moe mi r no smat -
rati pri j at el j em demokr at s ki h ideja za dugi peri od. U unut r anj oj politici sada
ga titi samo j edno pi t anj e, kako da izae na kraj sa Hrvat i ma. Posle svog pu-
t ovanj a u Rim i Berlin ubeen je da se obe te zeml j e nee latiti akt i vnog na-
pada. Na taj nai n oseca se si gurni j i m i nada se da Sr bi ma i dal j e moe pre-
pustiti ui vanj e koristi od j ugosl ovenske kral j evi ne na r aun dr ugi h pl emena.
L'opte. moda njegove sposobnost i da rei hr vat sko pi t anj e nisu dovol j ne i
postoji mogunost da se Kral j evi na r aspadne na del ove koji su rani j e uli u
nj en sastav . . .
St oj adi novi je vodea linost, j edi ni t akvog f or mat a u Jugoslaviji. Upr-
kos t ome ili ba zbog toga, nije mu pol o za r ukom da post ane popul ar an. On
svakako nije pao na hr vat skom pi t anj u, mada j e i ono donekl e bilo uzrok nje-
govom padu, ve zat o t o j e pogr eno oceni o ar mi j u. Udruenog sa ar mi j om,
ne bi ga mogao obori t i nikakav konkor dat , ni kakvo hrvat sko pi t anj e, niti ma
koji r asr eni sl ovenaki mi ni st ar, kao s t oj e Koroec. U stvari, ar mi j a i pred-
sedni k vlade nisu me us obno imali pover enj a i svaki od njih je nast oj ao da
dr ugome ne dozvoli da uzme suvie maha; umes i o da zaj edno, osl onj eni na
obost r ana naj i r a ovl aenj a, odst r ane sve to j e jednoi j akoj aut or i t at i vnoj
Jugoslaviji st aj al o na put u. Sada je ve suv ie kasno, kocka je baena. Names-
nitvo vie voli da radi sa sl abi m nume r a ma i ods t r anj uj e sve one koji sebe
smat r aj u da sa nj i ma mogu na r avnoj nozi da razgovaraj u, a njih je mnogo.
Velika je zasluga Stojadinovica to je prvi sagledao veliku budunost Ne-
make i to je spol j nopol i t i ko kor mi l o Jugoslavije sa bes pr i mer nom hrab-
rocu i spr et nou zaokr enuo za 180. Duni s mo da mu to ni kada ne zabo-
ravimo, pa i onda kada bi njegova uloga bila odi grana za dugi peri od. Stojadi-
novi je el eo Jugoslaviju koj om bi se sa nasl onom na Osovi nu snano i au-
t ori t at i vno vl adal o, s lim t o bi se event ual no i Bugar ska ukl j ui l a. Sudbi na
ga j e pr eko noi napust i l a, j er nije znao da sebi u kui pri bavi neos por nu vlast.
A t akva bi bila s amo armi j a.
Za pr ot i vni ka sudbi na mu j e dodel i l a hr vat skog vou Maeka, mada on
to za prvi mah nije eleo. Ovaj je tako uspeo bar to da Stojadinovia obori, t i me
t o j e izbacio par ol u da j e s pr eman da pr egovar a sa svaki m Sr bi nom, s amo
ne sa St oj adi novi em.
Niko ne zna ta u st vari Maek hoe. On je seljaki voa, ant i kapi t al i st
i pr opagi r a aut onomnu Hrvat sku po mogunost i sa pr i kl j uenj em Hercego-
vine, Srema i Bosne, priznavajui za prvi mah srpsku dinastiju, a upr kos t ome
i sve to pod par ol om: kurt al i sat i se Beograda.
Sadanj i pr edsedni k j ugosl ovenske vlade Cvetkovi odr een j e za t o da
s nj i m skl opi mi r. Ma kakav bio ishod ovog sukoba, u sadanj i m usl ovi ma re-
zultat moe biti s amo neko pr i vr emeno reenj e, a sada, kada su ve uzdr mani
t emel j i j ugosl ovenske drave, oni se ne mogu vie odrat i pr i vr emeni m ree-
nj i ma, pa ak i onda kada bi kako Italija t ako i Nemaka i Maar ska odust al e
od t esnog povezi vanj a sa Hrvat i ma.
I nt er esant nu ulogu u Jugoslaviji, nema sumnj e, igra sl ovenaki voa pop
Koroec, sadanj i pr edsedni k Senat a. On je linost kval i fi kovana kao voa i
dal eko prevazilazi svoje sr pske mi ni st ar ske kolege. Knez namesni k odl i kovao
ga j e Kar aor evi m or denom I reda, koji. na pr i mer , St oj adi novi nema. Sto-
jadinovi se osl obodi o nj ega kao mi ni st r a unut r anj i h posl ova, j er j e na izves-
tan nai n pi t i ski vao Nemce u Sloveni ji, t o je mogl o da ozbi l j no ugrozi dobr e
odnose i zmeu Nernake i Jugoslavije. Negova je pol i t i ka i danas us mer ena
na to da se Slovenija spase za Beograd i da se u Jugoslaviji sprei podvaj anj e
Slovena, koj e je u ekoj dovel o do pr opast i drave. U t ome pogl edu sl agao
se sa St oj adi novi em i bi o mu je veran sar adni k sve dok nisu iskrsla nesla-
ganj a o i zboru sredst ava koj a e se za to pri meni t i . Pr ema t ome, ako se tim
novim met odama pr onae neka vrsta r eenj a hrvat skog pi t anj a, onda e du-
hovni ot ac tog r eenj a biti Koroec, a ne Srbi n Cvetkovi, koji je s amo fi rma.
Koroec j e t aj koji ovu s kr hanu Kral j evi nu i z mr nj e pr ema Nemakoj ponovo
uvruj e, s tim se mor a biti naisto. Ako se Hrvati odvoj e, onda je Koroec
odi grao konano svoju ulogu i pitanje e biti samo kako e se Slovenija pode-
liti izmeu Nemake, Italije i Maarske.
Druga vodea linost je musl i man Spaho. On i ma odl uuj uu ul ogu u
Bosni i Hercegovi ni i za s obom st var no i ma veliki deo t amonj eg st anovni t -
va, t o e za j ednog vou u Jugoslaviji uvek biti od izvesnog znaaj a.
Spaho je l ukav i osl ukuj e kako t rava rast e, ali je mek i zai grae svako
kolo koje se zasvira. Ne ver uj em da za nj ega Beograd kao i st aknut i sl ovenski
st raar net o znai; on e ii sa Beogr adom ili Zagr ebom pr ema t ome ko mu
vie obea.
Sr pske vodee linosti su, - bez obzi ra na to da li su or i j ent i sane udes no
ili ulevo, - s amo ahovske fi gure Kneza namesni ka, koj e on povlai as t amo
as ma mu . Li t ome pogl edu nisu nikakav izuzetak ni sadanj i mi ni st ar spolj-
nih posl ova Ci ncar-Markovi ni mi ni st ar vojni Nedi. Panju privlai j edi no
sadanji naelnik General t aba Sin -ni, evropejac. snaan, hladan i patriota.
Za dono enj e suda o vojno-p li i koj situaciji Jugoslavije pr eost aj e da se
pr ocene jo njeni odnosi sa nept M (.Inim susedi ma.
Pri t ome, na pr vom mest u mor a se razmot ri t i Nemaka, j er su dobr i od-
nosi sa Nemakom odl uuj ui ne sa. no za voj no-pol i t i ku ve i za pr i vr ednu
situaciju Jugoslav ije. Naj pr e se mor a postaviti pi t anj e: ta razdvaj a a ta spaj a
ove vlade i nj i hove zemlji.
Vlade odvaj a na pr vom mest u pr odi r anj e naci onal soci j al i st i kog duha
pr eko zaj edni ke grani ce u ovu pot puno asoci j al nu zemlju, zatim pr obueni
veoma broj ni Nemci na gr ani cama, a isto t ako i sve vee pr odi r anj e predst av-
ni ka pri vat ni h i javnih ust anova u bilo koj oj f or mi u ovu za st r ance negost o-
Ijubivu Kraljevinu.
Spaj aj u ih j unaki duh oba nar oda i neophodnost r azmene sirov ina za go-
tovu robu. Parol a je obej u zemal j a da se uspost ave naj bol j i uzaj amni odnosi ,
a da se pri t ome ne napus t e st ara pri j at el j st va, na pr i mer , za Nemaku Ma-
arska i Bugarska, za Jugoslaviju Engleska i Francuska ili neke bal kanske dr-
ave . . .
Ideoloki momenat st avi o sam na prvo mest o, j er v er uj em da u i roki m
srpski m i hrvat ski m nar odni m masama, ne u kr ugovi ma nedavno obogaene
buroazije, postoji pogodno tie za j edi no bi t no povezi vanj e oba nar oda. Taj
pokret , s amo se po sebi r azume mor a izrasti iz tog tla i ne moe se spolja za-
saditi. Meut i m, seme je tu, ono poi nj e da klija; t i me bi se Jugosl avi j a moda
mogl a j o j ednom spasti. Naci onal na i soci j al na mi sao u vojsci i ma mnogo pri-
stalica. Na alost, ne postoji ni kakva mogunost da se ta ideja or gani zuj e i, za-
ista, mor a se rei da u t ome pogl edu, ma sa kojeg mest a u Jugoslaviji, nije ni-
t a ui nj eno. Razliitost zvani ne duhovne sadri ne kod oba nar oda, kao to
j e ve pomenut o, predst avl j a pr ol om. On se mor a pr emost i t i ako uzaj amni
odnosi odi st a t r eba da budu asni. Kako j e to. meut i m, unut r anj a jugoslo-
venska stvar, to mi mor a mo pr venst vo u reav anj u tog pi t anj a dat i Jugoslaviji
i moemo s amo izraziti nadu da e makar i u posl ednj em asu opet nai put
kojim je St oj adi novi ve bi o kr enuo.
Uopte, to se tie uspost avl j anj a i deol oke veze sa nj eni m velikim suse-
dom, Jugoslavija je za sada zatajila.
1 u pogl edu vojnih odnos a za dr anj e Jugosl avi j e pr ema Nemakoj karak-
t eri st i na j e uzdrljivost . . .
Na t aj nain do sada i zmeu dvej u ar mi j a nije dol o do blieg upoz-
navanj a upr kos sve izrazitije namer e j ugosl ovenskog Mi ni st arst va voj nog da
se naor uavanj e izvri nabavkama u Nemakoj . At mosferu st var nog uzajam-
nog pover enj a u toku 4 godi ne moj eg sl ubovanj a Jugosl oveni nisu mogli ili
nisu hteli da st vore.
U pogl edu pr i vr edni h odnosa at mos f er a se pobol j al a . . .
. . . Tr eba se nadat i da e odobr enj e kredi t a za naor uanj e od 200 mi l i ona
mar aka ubudue obe ar mi j e t enj e povezati i da e se lini dodi r, koji se t ako
dobr o razvija i zmeu oba r at na vazduhopl ovst va, uspost avi t i i zmeu ofi ci ra
dvej u vojski, po svoj prilici pr vo i zmeu ofi ci ra t ehni ki h t rupa. Toliko o sta-
vu j ugosl ovenske ar mi j e pr ema Nemakoj .
U gr ani cama ovog i zvet aj a otilo bi se suvie dal eko ako bi se nast oj al o
da se j ugosl ovenske priv r edne elje podr obni j e pri kau. Trgov inski st r unj aci
obej u zemal j a svesr dno r ade na t ome da ih realizuju. Kao i do sada, jugoslo-
venska pot r eba za nemaki m got ovi m proi zvodi ma ne odgov ara u pot punost i
naim el j ama i zbog nedost at ka inicijaiive. Jugoslavija nam nudi s amo u og-
r ani enoj meri pot r ebne nam kol i i ne sr edst ava i shrane i pr eko pot r ebni h
nam sirov ina, nar oi t o ulje i r udu . . .
. .. Jugosl avi j a je za nas bila pol azna osnovi ca za nau pol i t i ku pr ema Is-
t oku i Jugoi st oku, a to je i danas. Nama je bila pot r ebna nj ena apsol ut na neut -
ral nost radi razbi j anj a Male Ant ant e i nepr i j at el j skog obr ua koji nas je st ezao
sa istoka i radi spr eavanj a pov rat ka Habsbur ga. Nama je ona bila pot r ebna,
dalje, za pr oi r enj e nae si r ovi nske baze i baze za snabdevanj e i vot ni m na-
mi r ni cama, a bila nam je pot r ebna i kao et apa na naem put u za Malu Aziju.
Zapadne sile to znaj u i zbog toga nam to ospor avaj u s\ im sr edst vi ma koj a im
st oj e na r aspol aganj u. Osovi na j e okupaci j om Albanijo pov ukl a prvu debel u
crt u pr eko njihov og r auna i za nas je tu st vori l a nov u et apu, t ako da se danas
kljuni pol oaj nalazi ve u Bugarskoj .
Kao i dosada, nama je pot r ebna j aka Jugoslav ija, koja e s nama biti u sa-
vezu. ako el i mo da pozadi nske komuni kaci j e na pravcu ka Jugoi st oku budu
obezbeene.
. . . Po moj em mi l j enj u, pr opaganda za pobol j anj e pol oaj a Nemaca iz
Nemake i pr i padni ka nemake manj i ne u Jugoslaviji nije pot r ebna s obzi-
r om na sadanj e spol j nopol i t i ko st anovi t e. I ovako i onako stvari se razvi-
jaju same po sebi pod pr i t i skom geografskog pol oaj a. Ukol i ko j e manj e me-
anj a sa nemake s t r ane u pi t anj e manj i ne, ut ol i ko e se pouzdani j e i spuni t i
elja da jedna jaka Jugosl avi j a bude na saveznik i s amo u t akvoj Jugoslav iji
pri padni k nemake manj i ne doci e do svojih puni h prava.
Drugoj ai j e stvar stoji ako se u tu j aku Jugoslav i ju ne ver uj e i, naprot i v ,
smat r a da ubr zo t r eba r aunat i sa Sl oveni j om, Hr vat skom i Srbi j om, shvat a-
nj e koje lei u gr ani cama mogunost i , jer svi delovi Jugosl avi j e koji su r ani j e
pri padal i dvoj noj monar hi j i vie ili manj e pokazuj u odl unu elju da se od-
voje od Beograda. Aut onomi j a Hrvat ske bie na taj nain pokr et aka snaga
za kamen koji je poeo da se kot rl j a. Pri t ome, nar oi t o je t eko oceni t i dr-
anje koje e zauzeti ant i nemaka komuni st i ko- kat ol i ka t vrava Slovenije.
Mogla bi nast at i pot puno nova si t uaci j a koja bi nuno dovel a do pot pune pro-
mene kursa sa nemake st r ane pr ema naem j ugoi st onom susedu. Pri ovoj
napet ost i u unut r a nj oj politici Jugoslavije, naj vea budnost j e pot puno na
svom me s t u. , .
. .Kao prvi postavljeni nemaki vojni atae, doao sam u Beograd u vre-
me kada je f r ancuski ut i caj u armi j i domi ni r ao u punoj meri . Nisam nai ao
ni na kakvu pr edusr et l j i vost , niti pak na naj manj u elju da se bilo kakav dodi r
uspostav i s amnom. Preost aj al o mi je j edi no to da u drutv enom pogl edu stek-
nem dobr e pozicije u Beogr adu i da srpski m ofi ci ri ma u Mi ni st arst vu voj nom
sa svoje st r ane sa os mehom pokazuj em svoju r avnodunost , a kada oni sami
u neemu pri kau i nt eresovanj e, da u odnosni m pi t anj i ma uspost avi m puni
kont akt Tako, ni kada ni sam mol i o da ba u Beogradu izvrim koji obi l azak,
icr za t o nisam ni kada dobi o poziv . . .
Svakako, pr uena mi j e vrlo mal a mogunost da upoznam ar mi j u, ali
to pouzdano ne iz zle volje, ve zbog neke vrste ust ezanj a i oseanj a manj e vred-
nosti u odnosu na j ednu veliku armi j u. Cak i u odnos u na svoje bal kanske sa-
veznike u t ome pogl edu uzdrljivi su i boj e se da bi mogl o biti net o to ni j e
u redu a o emu bi se mogl o u i nost ranst vu govoriti. Posle 4 godi ne za odnos e
nemakog voj nog at aea sa j ugosl ovenskom ar mi j om moe se rei da su nor-
malni, a del om i da su pri j at el j ski .
Italija:
Bor ba koju su Italija i Fr ancuska posl e zakl j uenj a mi r a vodile i oko Ju-
goslavije prvi put je na me una r odnom pl anu ukazal a na znaaj ove zemlje,
a u isti mah znat no je dopr i nel a i meus obnom udal j avanj u ovih dvej u velikih
sila. Sve ono to se u t oku pr ot ekl e 4 godi ne zbilo u spol j no-pol i t i kom po-
gledu u Jugoslaviji mor a se pos mat r at i sa tog st anovi t a. Nemaka i Engleska
igrale su s amo ulogu posmat r aa, a povr emeno i savet ni ka.
U pokazi vanj u pri j at el j st va od st r ane Fr ancuske i Italije mor a se sagledati
nj egova agresi vna pr i r oda i ono se moe okar akt er i sat i rei ma: Voli me, ili
u t e pr ogut at i - . Italiji j e pol o za r ukom da Fr ancuskoj onemogui t o pro-
di ranj e, a sada je na put u da to i sama pokua.
Italija vie ne vidi konkur ent a u Fr ancuskoj , ve u Nemakoj . a Jugosla-
vija svoj spas u ri val i t et u i zmeu Italije i Nemake. Kako se pak apsl ol ut no
mor a izbei da zbog Jugoslav ije doe do di f er enci r anj a i zmeu sila Osovine,
to su obe ove sile izjavile da su zai nt er esovane za jaku Jugosl avi j u. U Beog-
r adu se ni kome mnogo ne veruj e. Nemakoj zbog June t aj erske, Italiji zbog
dal mat i nske obal e. ta e biti, ni ko ne zna. ali ovde post oj i uver enj e da e Ne-
maka u odl ui vanj u, - t o se tie Jugoslav ije - uvek pr venst vo ust upi t i Italiji
i zbog toga se vie s t r ahuj e od Italije nego od Nemake.
Okupaci j a Albanije od st r ane Italijana bi t no je ut i cal a na si t uaci j u na Bal-
kanu. U sav ez bal kanski h drava zabijen je klin. Jugoslavija je pot puno okru-
ena.
Posete Kneza namesni ka Rimu i Berl i nu znai l e su pod\ l aenj e prijatelj-
stva pr ema Osovini pr ed j avnou i uvr enj e pol oaj a Kneza namesni ka,
koji se vrat i o sa gar ant i j om grani ca a da se pri t ome nije mor ao obavezat i na
apsol ut nu neut r al nost . Sta Italijani s mer aj u u Hrvat skoj , nije jasno, u naj ma-
nju r uku u pi t anj u je t r aj an pri t i sak na Beograd. I j pr kos pr i j at el j skom aspek-
tu, odnosi i zmeu ove dve zeml j e post al i su zat egnut i j i vie nego ikada, pri
emu Italija i ma punu prevagu, a Jugoslavija j edi nu nadu polae u dr anj e Ne-
make. Tako, prilikom poset e kneevskog para Berlinu moj lini utisak bio je
da se sa j ugosl ovenske st r ane prvi put nastoji da se zadobi j e nakl onost Ne-
make i da se za budunost vie od nj e oekuj e nego od engl eski h si mpat i j a.
Drugi pakt o pri j at el j st vu koji je St oj adi novi skl opi o 1937. godi ne, pakt
sa Bugar skom, naprot i v. stv or i o je nesumnj i vo bol ju at mosf er u. Razlozi su is-
to realni. Obe drave tee ka Egej skom mor u, obe ele apsol ut nu prev last Slo-
vena na Bal kanu. Razlike u mi l j enj u post oj e samo jo u stavu pr ema Rumu-
niji.
Jugoslavija se osea obaveznom / bog srodst va kral j evski h kua i zbog
skl opl j eni h ugovora, dok Bugar ska tei zadovol j enj u svojih revi zi oni st i ki h
zaht eva u odnosu na r umuns ku t eri t ori j u. Upr kos t ome. ne ver uj em da bi ta
pi t anj a mogl a pr es udno uticati na punu sar adnj u ove dve zemlje. Od veeg j e
znaaj a to da li e se dve kral j evske kue spor azumet i i ko e biti na el u posl e
tog spor azuma. Bugari ve danas pol a/ u prav o na vodst vo navodei kao raz-
log to da su br oj no jai od Jugosl ovena, pot o se u Hrvat e ni kakvo pover enj e
vie ne polae. Meut i m i u t ome pogl edu dr anj e Hrv at a bie odl uuj ue. Po
moj em miljenju, od dveju drava i mae prevagu ona koja u odl uuj ui m a-
sov ima bude imala j ae r ukovodst vo.
Dalje, od znaaj a su odnosi Jugosl avi j e sa Maarskom. Vlada puna neiz-
vesnost, i upr kos st al no ponavi j ani m uver avanj em u pobol j avanj e obost r a-
nih odnosa, u t oku posl ednj e 4 godi ne u t ome pogl edu ni t a se nije pr ome-
nilo. Maar ska zaht eva od Jugoslavije bar sl obodne r uke u pi t anj u t eri t ori j a
ust upl j eni h Rumuni j i . Meut i m, to joj do sada nije uspel o. Na t aj nai n, sva
pi t anj a ost aj u ot vor ena, j er j e Maar ska suvie sl aba da s ama istupi prot i vu
Jugoslavije i Rumuni j e. Van i reg meunar odnog sukoba, ne moe se pre-
postaviti da Jugoslavija ima pot rebu da se ma zbog ega boji Maarske, sem
ako sama digne ruke od sebe i ako se Hrvati konano odvoje.
Pr ema Rumuni ji dr anj e Jugoslavije je kao uvek pri j at el j sko, mada se pri
t ome ne bi mogl o govori t i o duboki m uzaj amni m oseanj i ma. Jugosl ovenski
Gener al t ab sa pot cenj i vanj em govori o r umuns koj armi j i . Sasvim je mogue
da se odnosi pr ema Rumuni j i u nar edni m godi nama ohl ade u kori st jugoslo-
v ensko- bugar skog pri j at el j st va zasnovanog na r asnoj pr i padnost i . Pada u oi
da plan o izgradnji most a pr eko Dunav a kod Turn Severi na, koji bi obe zeml j e
t enj e povezivao, dosada nije ost varen.
Odnosi sa Grkom su hladni, mada, kao sa Rumuni j om, srodni ki odnosi
kraljevskih domova uvek nove mree pletu. Grka je za Jugoslaviju most prema
Engleskoj koji ona ne eli potpuno da porui. Pa i elje pr ema Sol unu podre-
ene su t om shvat anj u. U dogl edno vr eme pri ovakvom dr anj u Gr ke Eng-
leska nee biti voljna da se Sol un ust upi Jugoslaviji.
Na ta| nai n, j ugosl ovenski stav i pr ema Gr koj moe se okar akt er i sat i
t i me da e se u Beogr adu, dokl e god j e t o mogue, nast oj at i da se odr e dobr i
odnosi sa nj om pod f i r mom bal kanskog pri j at el j a, a da se, meut i m, ne sme
r aunat i da e se Jugosl avi j a pod svim okol nost i ma suprot st avi t i event ual -
nom nast upanj u Italije iz Albanije ka Sol unu.
I u pi t anj u Sol una za sve i nt er esent e momenat i znenaenj a dr ugog bice
odl uuj ui i snano e uticati na dr anj e dr ugi h.
Sve u svemu, moe se rei: snaga voj no-pol i t i ke si t uaci j e Jugosl avi j e lei
u voj ni kom duhu nj ene ar mi j e i u zadovol j avaj ue dobr i m odnos i ma pr ema
nj eni m susedi ma, a sl abost u nedost aj anj u j asnog spol j nopol i t i kog st ava pre-
ma velikim si l ama, u unut r anj epol i t i koj pocepanost i . u sadanj em sl abom
rukovodst vu i u nedost aj anj u rat ne industrije.
Kao i uvek Jugosl avi j a e imati odl uuj ui ut i caj na Bal kanu, mada do
sada zbog ri val i t et a velikih sila svoju hegemoni j u nije mogl a u pot punost i da
sprovede. Prvi znak nevr emena je i ezavanj e Tur ske iz opsega j ugosl oven-
skih zamisli i sa dome na pol i t i ke koj oj je teio St oj adi novi .
. . . U spol j nopol i t i kom i unut r anj epol i t i kom pogl edu Kraljevini u naj-
neposr edni j em vr emenu pr edst oj i da rei pi t anj a od kojih zavisi biti ili ne
b i t i . . .
Von Faber du Faur s. r.
(AR 1941, ZD. I, dok. 65. str. 261, 265-272 i 274-277; Mi kr ot eka VII, reg.
br. NAV-N-T-77, 1291 (1397-1422).
Prilog 4
J u g o s l o v e n s k e v o j n e m e r e i p r i p r e m e z a z a u z i m a n j e S o l u n a
Pored navedeni h podat aka o pr obl emu Soluna, koji su i/.neti u odel j ku
Spoljnopolitika situacija, ovde e se izneti - u naj krai m cr t ama - vojne
mer e koje su pr eduzi mane od st rane j ugosl ovenske vlade za njegovo even-
t ual no zauzi manj e.
Pitanje Sol una post al o je za j ugosl ovensku vladu naroi t o akt uel no posle
itaiijanskog napada na Grku, j er je Jugoslavija raspol agal a sl obodnom zo-
nom u sol unskom pri st ani t u. Ovim napadom dol o je u pi t anj e kori enj e te
zone u budunost i , to je ozbi l j no ugroavalo izlaz Jugoslavije na Egejsko
more. Vlade Italije i Nemake, znajui koliki znaaj Jugosloveni pri daj u So-
lunu, poel e su da vre pritisak na j ugosl ovensku vladu, uslov Ijavajuci ovo pi-
t anj e za politike i dr uge koncesi j e.
Ne raspol ae se pouzdani m podaci ma da je italijanska vlada nudila Solun
Jugoslaviji, mada u sauvani m dokument i ma, izjavama j ugosl ovenski h funk-
ci onera posle apri l skog r at a i u l i t erat uri ima slinih indicija. Isto t ako za sada
jo nema dokumenta za direktno nareenje za zauzimanje Soluna. Meut i m, na-
elnik Glavnog general t aba Petar Koi na sal uanj u 24. avgusta 1945. (AVII),
izmeu ostalog, izjavio je da mu je knez Pavle rekao da prost udi ra i predloi
koliko bi t eri t ori j e t rebal o uz Solun koju bi t rebal o okupi rat i i d a j e , koliko
se sea, odr edi o zonu pr ema istoku liniju Orfanski zaliv - Dorj ansko jezero,
a pr ema zapadu masiv Perister, selo Srbi ca sa izlazom na mor e severno od
Olimpa. Naelnik Operat i vnog odseka Operat i vnog odel j enj a glavnog gene-
raltaba pot pukovni k Br anko Popovi izjavio je posle rata da je dobi o zada-
tak da se izradi proj ekat za grupi sanj e j edne armi j e i to jaim snagama u do-
lini Vardara, a slabijim u Pelagonu. Kad je upi t ao prvog pomoni ka nael-
nika Glav nog general t aba general a Milutina Nikolica to to ima da znai, ge-
neral Nikoli mu je odgovori o da ni sam nije naisto. Na to je pot pukovni k
Popovi rekao: Ovoj e napad na Grku da se uzme Solun, a to moe da bude
j edi no u spor azumu sa Nemakom i Italijom. (AVII, reg. br. 8/ 1- 1, k. 5).
Ministarstvo vojske i mornarice je sa Str. Pov. . br. 10792 od 5. novembr a
1940. podi ne nael no odobr i l o projekt nael ni ka Glavnog general t aba o ak-
tiv irar |u i koncent raci j i t rupa, s tim: da se predvi di aktiv iranje dela t aba gru-
pe ar lija radi obj edi nj avanj a dejstva sa t eri t ori j e 3. i 5. armi j ske oblasti, da
se Bregalnika divizija sa akt i vi rani m peadi j ski m i artiljerijskim pukovi ma
upot rebi iskljuivo za opservaci j u pr ema Bugarskoj, a ne za event ual no dej-
stvo pr ema Solunu i da se za st rat egi j sku rezerv u Grupe dovede po j edan pre-
kobroj ni peadijski puk sa t eri t ori j e umadi j ske i Moravske divizijske oblasti
u pr edeo j unog izlaza iz Demir-kapijske klisure, da se t eri t ori j al ne jedinice
i ust anove pozadi nske slube na teritoriji 3. armi j ske oblasti svedu na mini-
mum; da se pr et hodno pot puno pri premi operat i vna i admi ni st rat i vna osno-
vica; da odobrava predl oenu podel u i organizaciju komandovanj a, kao i
upot r ebu vazduhoplovstva, i da se hi t no prebaci radna snaga radi ut vri vanj a
na prevoj i ma ka Knjaevcu, Zaj earu i Negotinu (Videti AR 1941. ZD, I dok.
296. str. 88.3-884; AVII, F-17, reg. br. 34/2-1, k. 11.
Ministarstvo vojske i mornarice je sa Str. Pov. D. Br. 10814 od 6. novembr a
1940. naredi l o komandant u vojnog okruga Bjelovar za akt i vi ranj e svih jo
neakt i vi rani h jedinica, komandi i ust anova 3. ar mi j ske oblasti i neki h j edi ni ca
sa t eri t ori j e 5. armi j ske oblasti koje su navedene u 10 priloga, s tim da prvi
dan akt i vi ranj a bude 12. novembar, i det al j no propi sal o post upak pri aktivi-
ranj u i mer e koje t reba preduzet i (videti AR 1941, ZD. I, dok 297, str. 885-889;
AVII, F-l 7, reg. br. 60/4, k. 31).
Slab 5. armijske oblasti je 14. novembra sa str. Pov. D. br. 5981 od 16. no-
vembr a 1940. godine posl ao izvetaj mi ni st ru vojske i mor nar i ce o st anj u ak-
tiv iranih jedinica na dan 14. novembra, u kojem se za svaku j edi ni cu daj e ne-
dost at ak popunj enost i u pr ocent i ma za oficire i vojne i novni ke, podofi ci re,
kaplare, i redove, st oku i st ona vozila, t ako da postoji najvei procenat ne-
dostatka stoke i stonih vozila koji se kree izmeu 24 i 85o (vidi AR 1941.
ZD, I. dok. 310, str. 917-921; AVII, F-17. reg. br. 38/ 2-3, k. 11).
Nemaki poslanik fon Heren je u svom izvetaju Mi ni st arst vu i nost rani h
poslova od 14. novembr a 1940. godine naveo da posle italijansko-grkog su-
koba postoji poj aano i nt eresovanj e za Solun u Srpskim krugov ima, naro-
ito u vojsci, tj. da se budi stara elja Srbije za slobodnim izlazom na Egej-
sko mor e pr eko Soluna. To se obj anj ava sadanj i m uznemi r enj em zbog raz-
voja koji bi se mogao zavriti zauzi manj em Sol una od st r ane Italije. Nema
sumnj e da bi ovde bili spr emni da se bez daljeg odupr u t akvom razv oju stvari
ak ako je pot rebno i orujem, i ako bi bilo mogue da se Nemaka ne uplie
u tu stvar. Jasno je da ce oni oklevati da izraze svoju elju za posedovanj em
Soluna, a j o manj e da je srpov edu u delo, dok se Solun nalazi u grkim ru-
kama. Ali oni bi si gurno bili skloni da se pot puno dezi nt eresuj u za sudbi nu
Grke kad bi znali da ce obe osovi nske sile priznati Jugoslav iji pravo na Solun
koji bi bio odvoj en od Grke. . (DGFP, D, XI dok. br. 334; AR 1941, ZD. I.
dok 307, str. 911-912).
Prilog 5
R e f e r a t g e n e r a l a M i l a n a N e d i a k n e z u P a v l u i M i n i s t a r s k o m
s a v e t u 1 . n o v e m b r a 1 9 4 0 . g o d i n e
Meni j e ast, da u ovim sudbonosni m t r enuci ma po opst anak nae drave po-
kr enem izvesna pi t anj a i dam pot r ebne sugestije za dalje nae i pol i t i ko i voj-
no politiko dr anj e u dananj oj situaciji evropskoj .
Oi gl edno je da mi ivimo u pr edveer j e naj krupni j i h politikih dogaaj a
za koji je vezan dalji opst anak nae drave. Smat r am d a j e posl ednj a et vrt do
dvanaest og asa. Mi t reba da donesemo preci zne i sudbonosne odl uke o put u
kojim t reba da i demo dalje. Dosadanj a kolebljiva politika, koja je bila dosada
i oport una, ne moe se i ne sme u budunost i produiti bez kat ast rofal ni h po-
sledica po na narod. Jer od ovih odl uka zavisi dalja i vojnika politika, koja
ako ne dobi j e sada defi ni t i vno reenj e. moe se pret vori t i u demoral i zaci j u.
Jer je et rnaest meseci u st al noj neizvesnosti vojna snaga i narod. St anj e ko-
mandnog el ement a i vojnika (kadrovaca i rezervista) na kraj u je mor al ne
moi i nee moi dalje da izdri bez ravih posl edi ca i to dal ekoseni h. St al no
pozivanje i odput anj e vojnika i dranj e akt i vi rani h raznih j edi ni ca poel o ju-
da bude i roko polje za pr opagandu komuni st i ku i drugi h subverzivnih ele-
menat a (pa je moral poeo da poput a).
Vie se ne moe i ne s me govori t i o naoj neut ral nost i . Sada mor a mo po-
staviti sebi ovo pi t anj e:
Hoemo li sa Nemakom i Italijom ili cemo prot i vu njih.
Ako hoemo sa nj i ma, onda mor a mo napust i t i definitiv no, makakve od-
nose i koket i r anj a sa Engl eskom. Ako hoemo naprot i v, sa Engl eskom, onda
mor a mo dr uge mer e preduzet i , koj e u ni / e i/neti.
Mi ne moemo zatvarali oci i ne videti stvarnost. Protivu nas se vri
oi gl edno st rat egi j sko opkol j avanj e koje e se u naj kr ae vr eme svriti sa tak-
tikim st ezanj em i naom s r amnom kapi t ul aci j om.
Dol askom Nemaca u Rumuni j u na ut vreni severni i zapadni hont iz-
manevri sani su. On nama nee mnogo koristiti. Prebaci vanj e nemaki h mo-
t ori zovani h i okl opni h div izija u Bugarsku, a to moe da se desi svakog asa.
dovee nas sa istoka u bezizlazan poloaj.
Dranje Bugarske je per f i dno i komandovano i/ Ne make. Sput anj em
bugarski h divizija na gr ko- bugar sku grani cu na f r ont u reka St r uma Deli
Mesta, j asno odaj e kooper aci j u sa i t al i j anski m snagama, koje e pokori t i Gr-
ku u naj kr eem vr emenu. Grka nema niti mot or i zovani h jedinica, niti vaz-
duhopl ovst va, a nj ena kohezi ona snaga relativ no je mal a. Pomo Engl eske ne
moe biti ni efi kasna ni spasonosna za Gr ku. Dogodie se da e Italija uzeti
severnu Grku i i/.biti na Sol un, gde e se spojiti sa Bugar i ma i dovri t i nae
opkol j avanj e st rat egi j sko. Onda e nam se komandovat i da pol oi mo oruj e.
Mi s mo pot puno usaml jeni. Niko nam ozbi l j no niti moe. niti hoe da po-
mogne.
Dakle, ako hoemo da sl edi mo dosadanj u politiku, a da i zbegnemo pot-
puno opkol j avanj e mi bi t rebal i da mobi l i emo celu nau vojsku i da i demo
u pomo Grci ma da sa nj i ma spr eavamo to nae st rat egi j sko opkol j avanj e
i izbijanje Italijana u Sol un.
Sta ce biti onda sa nama ako to ui ni mo? Odgovor je prost Napae nas:
Nemaka, Italija, Maarska. Rumuni j a i Bugarska. Da li cemo moi da izdr-
imo? Kat egori ki ne! Bi emo plen ovih silnih nepri j at el j a i r askomadani .
Raskomadani pr e svret ka ovog dr ugog svet skog rata.
Da li je naa vojska t ako opr eml j ena mor al no i mat er i j al no i br oj no da
moe ovoj navali da odol i ? Odgovor dau na ovo usmeno.
Ako neemo da doe mo u ovu i ovakvu si t uaci j u ta t r eba da r adi mo da
j e i zbegnemo? Po mom mi l j enj u mor a mo ispitati, koj e su jo dr uge mogu-
nosti i putevi. Jedna od mogunost i je zakljuiti odbr anbeni sav ez sa Rusi j om.
Rusijom ovakvom kakva j e danas, sa nj enom dana nj om pol i t i kom, nj eni m
pl anovi ma za budunost . Nj eni m t eki m st rat egi j ski m pol oaj em. Rusija je u
st rat egi j ski m kl j et i ma i zmeu Japana i Nemake. Njen je jo vie pogor an
poloaj dol askom Nemaca u Rumuni j u gde ire svoj obuhvat i l i strategijski
manevar i obuhvat aj u Ruse ak od Bukovi ne za dejstv o u srce Ukraj i ne i Belo-
Rusije.
Danas Nemci i maj u 100 divizija pr vor azr edni h pr ema Rusi ma od Balti-
kog do Crnog Mora. Nemaka j e vojska opr oban i nst rurnenat rat ni , uvean
pobedama, sa sj aj ni m v rhov ni m vodst vom. Sve ovo nema Rusija. Nj ena voj-
ska i nj eno vodst vo i nf er i or ni j e je. Pored toga i kad bi htela da nam pomogne
vojniki dal eko je i odvoj ena od Bal kana.
Hoemo li da t rai mo pomo? Na ovo pi t anj e t r eba da odgovori diplo-
macija naa i unut r anj a pol i t i ka naa.
Ostaje nam t ree razmat ranj e: da pr i demo uz Osovinu. Mislim da jo ima
vremena, stvari kod Osovine ne idu glatko, za to je velim momenat , ako se
hoe to reenj e.
Nemaka je zauzela evropski kont i nenat i neograni en je njegov gospo-
dar. Sa svojih devedeset mi l i ona Nemaca, ako ne nast upi graanski rat u njoj,
ona e biti dugo i dugo njegov gospodar. Pored toga nemaka je bila i ost aj e
na silan sused. Pa je pr i r odno da i spi t amo i tu mogunost . Ako se r ei mo na
ovo, onda ta dobi j emo: Prvo, pr odui emo sebi ivot, drugo, suzbi emo za-
hteve gramzljivih suseda; i najzad iako na kraju kraj eva ipak i zgubi mo izvesne
del ove nae zeml j e za kompenzaci j e susedi ma neemo svakako izgubiti ono-
liko i onako, ako bi bili nepri j at el j i i silom pokoreni . U prot i vnom igleda mi
da e srpski narod poraz Jugoslavije najvie platiti.
Prema ovakvom reenj u, ako bi ga uzeli mor amo podesiti sve ostalo, a na-
roi t o spol j nu, unut r anj u i vojniku politiku.
Zakljuak:
Bilo koju odl uku da dones emo od ovih tri, mor amo je donet i to pre. Za mene
je vano kao Ministra vojske i mornari ce, da znam i da mi se pi smeno saopti.
Zima ide. ljudi se ne mogu vie drati pod oruj em bez vidljivog cilja. Nema
moi da se akt i vi rana vojska smesti pod krov. Nezadovoljstvo rast e i kod ob-
veznika i kod njihovih porodi ca, a t ako isto poput a kohezi ona mo kod pod-
oficira i oficira. Iz bol esnog st anj a i neodr eenog, kakvo je danas kod nas,
moe nast upi t i slom i kat ast rofa vojske, nacije i drave. Sa ovog razloga ovo
piem i iznosim u ov im t eki m istorijskim asovi ma naeg opst anka.
Mil. . Nedi, s. r.
(Iz privatne arhive akademi ka Viktora Novaka; nemaki prevod teksta Re-
ferata - Memor anduma - mikrofilm T-501. rola 251, snimak 368-371).
Poto knez-namesni k i vlada nisu usvojili ove predl oge, Nedi je 7. no-
vembr a podneo ostav ku, odnosno smenj en sa poloaja mi ni st ra vojske i mor-
narice, a na nj egovo mest o doao je general Petar Pei koji je kasni j e insis-
tirao da Jugoslavija pri st upi Troj nom pakt u.
Prilog 6
H i t l e r o v o p i s m o M u s o l i n i j u o d 2 0 . n o v e m b r a 1 9 4 0 .
p o v o d o m n a p a d a I t a l i j e n a G r k u
Due, Be, 20. st udenog 1940.
Dopust i t e mi da zaponem pi smo s t vrnj om, da su u ova dva t j edna moj e
srce i misli, vie nego ikada, bili s Vama. Hou da Vas uvj eri m u moj u rjee-
nost da poduzmem sve to Vam moe pomoi u sadanj i m pri l i kama.
Kad sam Vas zamol i o, da me pr i mi t e u Firenci, dao sam se na put u nadi,
da u Vam izloiti svoje pogl ede pri j e nego to ot pone sukob s Grkom, koji
je pri j et i o da e izbiti, a o koj em sam bi o obavi j et en s amo povr no.
Ht i o sam Vas u pr vom r edu obavijestiti, da mal o odgodi t e t u akci j u, do
moda pogodni j eg vr emena, a u svakom sl uaj u do pr edsj edni ki h i zbora u
USA. Ht i o sam Vas speci j al no uvjeriti u pot r ebu, da ne poduzmet e tu akciju
pri j e nego t o pode za r ukom munj evi t o zauzi manj e ot oka Kret e (Krit). U po-
gl edu t e oper aci j e elio sam da Vam ui ni m konkr et ne pri j edl oge o upot r ebi
j edne divizije padobr anaca i divizije pj eadi j e.
Situacija, kakva je danas, povlai za sobom naj t ee psi hol oke i vojno-
st rat eke posl j edi ce, i zbog toga j e neophodno d a j e pot puno osvi j et l i mo.
Si t uaci j u u rastaviti na poj edi ne sast avne dijelove, j er mi sl i m da e se
t ako dedukci j om pojaviti pr ot umj er e, koj e bi t r ebal o poduzet i .
Psiholoke posljedice. - One su ozbi l j ne ut ol i ko, t o grka si t uaci j a nepo-
vol j no i t eko pri t i t e pr i pr eme na di pl omat s kom pol j u, koj e su u punom raz-
voju. Govorei openi t o, mi t e posl j edi ce osj eamo u obl i ku j aanj a t enden-
cija neki h drava, da i zbj egnu pr er anoj odl uci o t ome da se veu uz nas, a vi-
di mo je i u t ome da ele saekat i dal j nj i razvoj dogadaj a.
Bugarska, koj a j e ve pokazi val a mal o skl onost i da pri st upi Tr oj nom pak-
tu, sad se uope prot i vi da r azmot r i t akav korak.
Cak i u odnosu na Rusi j u post aj e sve tee voditi pr egovor e s nj om. kao
i ot kri vat i sovj et ske ambi ci j e pr ema Ist oku.
Naprot i v, g. Molotov st avi o nam je do znanj a, da je sve vie zai nt er esi r an
na Bal kanu.
Odavde, zasad, ne moemo odredi t i , kako je grka st var odj eknul a u Ju-
goslaviji. Ali ak u Fr ancuskoj post oj i nesumnj i vo znat no poj aanj e pol oaj a
onih, koji pr opovi j edaj u pol i t i ku ekanj a, t vrdei da, moda u r at u j o nije re-
ena posl j ednj a rije.
Psi hol oke posl j edi ce ne vri j ede s amo po sebi. Vano j e da one ne st vore
zapr eke za nae budue oper aci j e i da zeml j e poput Jugosl avi j e ne navedu da
zauzmu previ e nepr i j at el j sko dr anj e pr ema nama, t o bi mogl o izazvati, ako
ne kat ast r of u, a ono neel j eno pr oi r enj e sukoba.
Dranj e Turske j e od pos ebne vanosti, j er e ono biti od odl unog utje-
caj a na Bugarsku.
Vojno-strateke posljedice. - One su, Due, i zvanr edno o/hi line V. Britani ja
e raspol agat i s izvjesnim br oj em avi onski h baza, koj e j e pri bl i uj u ne s amo
petrolejskim izvorima Ploetija (Ploe$ti), nego je dovode u neposr edno sus-
j edst vo i t ave j une Italije, a speci j al no t al i j anski h i al banski h l uka za ukrca-
vanje.
Dok su se dosad r umunj ski petrolejski izvori nalazili oito izvan dohvat a
br i t anski h bombar der a, sad se nal aze udal j eni manj e od 500 ki l ome t a r a zra-
ne linije. Ne us uuj em se ni pomi sl i t i na posl j edi ce.
Due, j edno j e si gurno: nije mogua ni kakva ef i kasna zatita pet rol ej ski h
polja. Za pr ost or e te vrst e vaa vlastita pr ot uavi onska zatita zbog svoje vat re
predst avl j a j ednaku opasnost kao i avijacija napadaa. Ako bi unitili rafi ne-
rije, teta bi bila nepopravl j i va.
Juna Italija, nj ene l uke i itava j una Albanija nal aze se na dohvat bri-
t anski h bombar der a. Oi t o je, d a j e V. Bri t ani j a pot puno r avnodu na pr ema
represal i j ski m akci j ama t al i j anske avijacije, koj e uni t avaj u grke gradove.
Napadaj i iz zraka upravl j eni na t al i j anske gr adove pr edst avl j aj u odl uu-
jui f akt or i svaku ofenzi vnu akci j u na zemlji, koj u bi poveli polazei s al bans-
kog t eri t ori j a pr ema br i t anski m bazama u Gr koj u cilju da odgovor i mo na
napadaj e, s mat r am d a j e savr eno beskori sna, ukol i ko bi do nje dol o pri j e
mj eseca ouj ka.
U svijetlu naj novi j eg i skust va o rat u u zraku, mor a mo j ednako t ako isk-
ljuiti svaki pokuaj , da naom avi j aci j om uni t i mo br i t anske avi onske baze.
Nita nije tee od uni t enj a avi onski h baza. Kao t o sam se boj ao, V. Bri t ani j a
je zauzela Kret u. Ona se s pr ema da pr ede na vie dr ugi h ot oka i da izgradi
avi onske baze u vie grki h sredi t a, i to dvije u blizini Sol una, a dvije dr uge
bez s umnj e u Trakiji. I sam je Rodos sada pr i st upaan t eki m br i t anski m bor-
beni m avi oni ma i, ako Bri t anci , kao t o je to vj eroj at no, f or mi r aj u baze na za-
padnom di j el u Grke, i t ava ce j una obal a Italije biti ugroena.
Ovakva situacija, s voj no-st rat ekog st anovi t a, predst av I ja opasnost , dok
su ekonoms ke posl j edi ce u odnosu na r umunj s ka pol j a zaista st rahovi t e.
Da bi se suprot st avi l i t akvoj situaciji, pr edl aem sl i j edee mj er e:
I. Mjere politikog karaktera. - a) treba smjesta uvjeriti panjolsku u potre-
bu da odmah ue u rat. Najraniji datum kop bi mogli odrediti za panjolsku efek-
tivnu intervenciju, bio bi za est tjedana. Intervencija panjolske mora nam po-
sluiti da zauzmemo Gibraltar, zatvorimo tjesnac i prebacimo bar jednu ili dvije
divizije u panjolski Maroko, da nas tite od eventualnosti da Francuzi zataje u
Maroku ili u preostalom dijelu sjeverne Afrike.
Takvo iznevjeravanje Francuza, Due, pruilo hi britanskoj i fracuskoj avi-
jaciji baze za start, koje bi za itavu Italiju predstavljale katastrofu. Valja ga stoga
sprijeiti pod svaku cijenu i mi ne smijemo ostaviti ni najmanje sjenke mogu-
nosti da do otpada doe. Uspijemo li u tome da padne Gibraltar, zatvaramo klju-
aonicu na zapadnom kraju Sredozemlja. V. Britanija bi u tom sluaju bila pri-
siljena da svoje transporte alje preko Rta Dobre Nade. To bi dovelo, prvo, do
poputanja napetosti i. konano, do ukidanja operacionog podruja na zapadnoj
strani Sredozemnog mora. to bi definitivno osiguralo odranje reima marala
Pelena u sjevernoj Africi.
b) Moramo poduzeti sve mogue, da panju Rusije odvratimo od Balkana
i da je skrenemo prema Istoku.
c) Moramo nastojati, da doemo do nekog sporazuma s Turskom, da tako
otklonimo turski pritisak na Bugarsku.
d) Moramo nagovoriti Jugoslaviju, da promijeni svoju sadanju politiku i
zainteresirali je za stvarnu suradnju s nama, da hi rijeili grko pitanje. Bez ga-
rancija sa jugoslovenske strane uzaludno je pokuati operacije na Balkanu. One
bi bile osuene na neuspjeh ( podvukao V. T.).
e) Maar ska mor a odmah dopust i t i t ranzi t znat ni h nj emaki h snaga u
pravcu Rumunj ske.
0 Rumunj ska mor a pri mi t i t o poj aanj e nj emaki h t r upa, pr i kazuj ui ga
kao poj aanj e nj ene vlastite odbr ane.
Due, s pr eman sam da pr emoni m snagama odgovor i m na event ual ni
pokuaj Bri t anaca da osnuj u u Trakiji znaaj ni j u bazu i to u uiniti pukl o
kud puklo.
Ipak sam prisiljen da sa alou priznam, da je svaka kampanja na Balkanu
nemogua prije oujka. Svaki pritisak ili prijetnja protiv Jugoslavije bili hi sada
potpuno uzaludni, jer srpski Generaltab zna jednako tako dobro kao mi, da je
svaku oruana akcija nemogua prije oujka. Moramo sloga nastojati, da Jugos-
laviju pridobijemo za nau stvar drugim sredstvima. ( Podvukao V.T.).
II. Mjere vojno-stratekog karaktera. Za mene ost aj e najvaniji cilj: zatva-
ranj e Sr edozemnog mor a. U l om cu cilju pokuat i da panj ol sku - kao t o
sam r ekao - pri vol i m da brzo i nt er veni r a u sukobu, da t ako u prvom r edu za-
t vori m zapadni pr i st up t om mor u.
Sada. Due, dri m da je pot r ebno, da Vi - kad Vam to dopus t e Vae pri-
pr eme - pokuat e dosei Marsa-Mat ruh, da t amo f or mi r at e avi onsku bazu.
Ona e nam u prvom r edu omogui t i , da t eki m napadi ma tuka pr ot j er a-
mo iz Al cksandri j e (Al exsandri a - El Iskandari va) br i t ansku flotu, a zatim da
mi ni r amo Suecki (Suez, ar apski Es Suvveis) kanal bombar der i ma s vel i ki m
akci oni m r adi usom, da ga t ako pot puno zat vori mo.
Smat r am da j e j ednako t ako pot r ebno, da si st emat ski or gani zi r amo su-
r adnj u naih av ijacija u cilju utv ri vanj a ciljeva, koj e t r eba bombar dovat i . Sa-
danj i je rat dokazao na neobori v nain, da su napadi na ci vi l no st anovni t vo
bez ikakve vri j ednost i . Naprotiv, t eka bombar di r anj a vanih vojnih ili eko-
nomski h ciljeva obeavaj u uspj eh. I nadal j e cu davat i pr ednost br oj 1 u Sre-
dozemnom mor u pr ot j er i vanj u br i t anske fl ot e i z nj eni h upori t a.
Mislim da mor a mo svu snagu naeg zaj edni kog napada upravi t i prot i v
br i t anske flote, a da ipak ne s manj i mo podr ku, koju pr uamo Vaim t rupa-
ma u Albaniji. Mor amo nepr es t ano prat i t i i bez pr eki da napadat i sve trgova-
ke br odove, koji plove Sr edozemni m mor em pod nepr i j at el j skom zast avom.
To je mogue, Due, kao t o je to pokazao rat na mor u i u zraku na podr uj u
Sj evernog mor a (nem Nordsee, engl. Nort h Sea), gdj e se bri t anski brodovi
usuuj u ploviti samo pod zat i t om razaraa, koji oper i r aj u u blizini obal e.
Stoga Vam. Due, predl aem, da u tu svrhu povuet e t al i j anske snage,
koje se zaj edno s nj emaki m snagama nal aze u zapadnoj Evropi, izuzevi pod-
morni ce, koj i ma efi kasnost rast e bez. pr est anka. Te snage moemo upot r ebi t i
na pr ost or u, koji je sada znat no vaniji. One se sad nalaze na sekt or u Kanal a
(1 r. La Manche, eng. English Channel ), i to u vr emenskom razdobl j u, koj e ne
moe biti gore, i st r adaj u od zime. koja je za njih j ednako t ako t eko podno-
ljiva kao za nas ljeti kl i ma na j ugu.
U svakom sam sl uaj u mi l j enj a, da se pi t anj e Sr edozemnog mor a mor a
rijeiti ove zime, j er j e upr avo u t om razdobl j u napr i ki adni j e da upot r ebi mo
nj emake snage, dok je s dr uge st r ane upot r eba t al i j anski h snaga u zapadnoj
Evropi nezgodna zbog kl i me.
Htio bih da ponovno dobi j em u r uke svoje nj emake snage u i due pro-
ljee, naj kasni j e prvog svi bnj a. I ova nuda ut j ee na ut vr i vanj e pr i kl adnog
asa za nau akciju.
Za sur adnj u naih avijacija na podr uj u Sr edozemnog mor a namj er avam
Vam prvo poslati gr upu Junkersa 88 s pot r ebnom nadopunom u izvia-
kim i bor beni m av i oni ma itd Nisam jo rasprav io det al j e tog pi t anj a s mar-
alom Rajha Geri ngom (Goeri ng Her mann) . Nj emu cu isto t ako prepust i t i ,
da sam odr edi konane efekt i ve.
Due, na podr uj u Sr edozemnog mor a imat cemo dvije pr os t r ane zone
operaci j a: i t al i j ansku zonu, koj a se ugl avnom prot ee na pr os t or e iznad Italije
i Albanije sa zonom Egipta, i nj emaku, koja bi se zbog naih t eki h bombar -
der a s velikim akci oni m r adi j usom u pr vom redu prot ezal a na istoni di o Sre-
dozemnog mor a. Pomou pravi l ne upot r ebe naih snaga u zraku. Sredozem-
no e mor e za tri do etiri mj eseca post at i gobni ca br i t anske flote, a lo e biti
odl uuj ui uvod u vojne operaci j e, koje se, osj eam, ne mogu poduzet i pri j e
prvih dana mj eseca oujka. Cak i u pogledu Grke smat r am da je pot r ebno
ekanj e do tog razdobl j a i to iz j edi nst venog razloga, jer bi bilo nemogue da
ranije u Rumunj skoj koncent r i r amo pot r ebne snage, koje bi nam mogl e osi-
gurati uspjeh u svakom sluaju. Samo u to vrijeme moemo raunati s uspje-
hom u naj kr aem roku.
Zasad moemo ostaviti po strani probl em Egipta. Uvjeren sam, nakon
zrelog razmiljanja, d a j e napad na Nilsku del t u pot puno iskljuen do idueg
proljea. Izgleda mi najvanije da osvoj i mo pol oaj e u blizini Marsa-Mat ruha,
s kojih bi, zatim, mogli tui bri t ansku flotu tukama u prat nj i lovaca.
Ali. ak i u psi hol okom pogl edu, te mj er e mogu pobol j at i situaciju i iz-
nova stvoriti at mosf er u povol j nu za Osovinu.
Evo, Due. moj i h misli, koje Vam pr i opuj em s t opl i m i srdani m osje-
aj i ma prijatelja, spr emnog i fanatiki eljnog da Vam pomogne da prebro-
dite krizu u naj kr aem roku i da prividni neuspj eh pret vori t e u situaciju, iz
koje e proizai konani poraz nepri j at el j a.
S najsrdanijim osjeajima uz izraz vjernog drugarstva.
A HITLER-
(Tajna pisma Hitler - Mussolini 1940 - 1943. prevod dr Bogdan Krizman,
NIP, Zagreb, 1953, str 25 - 32).
Kao to se vidi, Hitler je bio u to vreme veoma pesimistiki raspol oen
za razliku od pr epot ent nog opt i mi zma i samoupouzdanj a pri l i kom pregovora
sa knezom Pavlom i kral j evskom vl adom kada je izjavljivao da e sve protiv-
nike smrviti i izvojevati pobedu.
Prilog 7
Z a p i s n i c i s a s e d n i c a u B r i t a n s k o m p o s l a n s t v u u A t i n i 9 . i 1 2 .
m a r t a 1 9 4 1 .
a) Zapisnik prve sednice 9. marta
Prisutni: general Papagos, pukovni k Kitrilakis, general -maj or Arthur Smi t h,
kont raadmi ral O. Turle, Av-M. D' Albiez, bri gadi r Mallabv, pukovni k Salis-
bury Jones, general t abni maj or Milisav Perii u ime j ugosl ovenskog Glav-
nog general t aba, koji tvrdi d a j e ovom sedni com rukovodi o komandant bri-
tanskih snaga na Bliskom istoku general H. W. Wilson.
General Papagos i gener al maj or Smith pozdravili su maj or a Periia i po-
zvali ga da izloi cilj svoje posete.
Major Perii je r ekao d a j e doao u ime mi ni st ra vojske i mor nar i ce ar-
mijskog general a Petra Peica da izloi vojnu situaciju u koj oj se nala Jugos-
lavija. Ova post aj e sve ozbiljnija i odl uke naj vee vanosti mor aj u se donel i
u naj kraem vr emenu. Da bi se te odl uke mogle donet i , mi ni st ar rata eli da
ima i nformaci j e o neki m t akama koje bi eleo da izloi, jer mu je sl avl j eno
u dunost da na njih dobi j e konaan odgovor.
Na poet ku di skusi j e maj or Perii izneo je sledeih sedam t aaka i eleo
da dobi j e odgovor:
Taka 1. Ako bi Jugosl ovenska vojska bila pri si l j ena da se del i mi no po-
vlai pr ema Egej skom mor u pr eko gr ke t eri t ori j e, onda mor a post oj at i f r ont
za osi gur anj e t akvog povl aenj a. Pot o j e maj or Perii obj asni o da mu ni j e
mogue da prui bilo kakve i nf or maci j e o j ugosl ovenskoj koncent r aci j i ili
oper aci j skom pl anu, bri t ansko-grki predst avni ci su istakli da i m j e zbog ne-
post oj anj a ovog obavet enj a t eko stvoriti j asnu sliku o pr i l i kama koj e bi
mogl e nast at i . Oni su pret pot avl j al i da e originalni j ugosl ovenski pl an biti
ofanzi van i da bi svako povl aenj e, koj e bi bilo pot r ebno zbog pri t i ska nad-
moni h nepri j at el j ski h snaga, bilo ogr ani eno s amo na t o da se zauzmu po-
loaji za odbr anu koji bi bili naj pogodni j i za zaustavljanje nemakog napredo-
vanj a U svakom sluaju, ovaj deo j ugosl ovenske vojske mogao bi se nai u
pol oaj u, gde bi bilo aps ol ut no pot r ebno da mu se osi gura zatita.
Taka 2. Desni bok j ugosl ovenske voj ske mor a biti zat i en pol oaj em
koji bi se pr ot ezao bar em od Or f anskog zaliva do Doj r anskog jezera, j er ju-
gosl ovenski Gener al t ab pr i daj e veliki znaaj Sol unu, kao bazi za snabdeva-
nj e i odr avanj e toga del a j ugosl ovenske vojske. Zbog t oga je bi t no da se po-
loaj za zatitu j ugosl ovenskog desnog boka prot ee bar od Or f anskog zaliva
do Doj ranskog j ezera.
Taka 3. Ova zatita se mor a obezbedi t i sve dot l e dok se r eor gani zuj u
one j ugosl ovenske t r upe koj e bi bile pri si l j ene da se povuku na j ug i sve dok
budu s pr emne da ponovno pr eduzmu operaci j e.
Taka 4. Mora biti osi gur ano snabdevanj e i odr avanj e ove vojske ma-
t eri j al om svake vrste, j er se j ugosl ovenski arsenal i i skl adi t a nal aze u sever-
nim delov ima zemlje tako da ih vojska pri povlaenju u junom pravcu ne bi
mogl a koristiti.
Taka 5. Drugi deo j ugosl ovenske voj ske pr uae ot por na svim mogu-
i m pol oaj i ma na pr avcu povl aenj a pr ema zapadu, tj. pr ema j adr ans koj
obali, ali za sve to vreme mor a dobijati sav pot rebni ratni materijal i sredst va
za izdravanje.
Taka 6. Ako bi ovaj deo vojske bi o prisiljen da se pod bor bom povlai
sve do obal e, onda se nj egova evakuaci j a mor a obezbedi t i u pogl edu ukrca-
vanj a i prevoenj a.
Bri t ansko-grki pr edst avni ci upozori l i su da bi naj bol j a akci j a jugoslo-
venske voj ske na zapadu bila ako bi j ugosl ovenske snage odmah napal e po-
zadi nu It al i j ana u Albaniji, obavezno u koordi naci j i s oper aci j ama gr ke voj-
ske u j unoj Albaniji. It al i j anski ot por bi o bi brzo sl oml j en t ako da nepr i j at el j
u Albaniji ne bi vie r azdvaj ao j ugosl ovenske ar mi j e na j ugu i na zapadu. Osim
toga uspost avi l a bi se nepos r edna veza i zmeu j ugosl ovenski h i grki h snaga.
Ako bi mor al o doi do evakuaci j e, t o nije verovat no, onda bi j ugosl ovenske
snage mogl e upot r ebl j avat i al banske luke, koj e j e zbog nj i hovog pol oaj a s po-
mor skog gledita lake tititi, a post oj al e bi i suvozemne veze u pravcu Grke.
Oni su istakli da nije poel j no misliti s amo o defanzi vni m oper aci j ama i isti-
cali koristi koj e se mogu post i i ofanzi vni m dej st vom. Sem toga, pri razmat -
ranj u sopst veni h t ekoa ne s me se zaboravi t i d a j e i nepri j at el j suoen s ve-
likim t ekoama. Njegov e t ekoe se poveavaj u zbog napr edovanj a u nepri -
j at el j skoj zemlji, s i zdueni m i oskudni m komuni kaci j ama i po t er enu koji sa-
veznicima prua i zvanredne odbr a mbe ne pol oaj e i pogodne mogunost i za
protiv napade. Priroda zemljita t akoe ograniava mogunosti za protivnapa-
de nepri j at el j evi h okl opni h snaga. Na to je maj or Perii r ekao da mu je na-
r eeno da upozori da j ugosl ovenska vojska nema dovol j no avijacije, t enkova
i pr ot i vt enkovskog oruj a. Odgovor eno mu je da se pl anovi ma za odbr anu od
okl opni h jedinica mor a pokl anj at i poseban znaaj pr i r odni m pr epr ekama
kombi novani m sa r uenj em i pol j ski m ut vri vanj em, jer odbr ana prot i v ten-
kova ne zavisi samo od prot i vt enkovskog oruja. To posebno vai za Jugos-
laviju i susedne zeml j e.
Taka 7. Za koj e se vr eme pri bl i no moe oeki vat i da e biti uspost av-
ljen front , kako bi se osi gural a zatita pr ema zaht evu u t akama 1 i 2.?
Major Perii je nagl asi o da ce odgovor na ova pi t anj a u vel i koj mer i uti-
cati na odl uke od velike vanosti, pa je zat rai o preci zna obavet enj a o t ome
kada bi snage za zatitu povl aenj a j ugosl ovenske vojske bile na pol oaj i ma.
Bri t anskogrki predst av nici izjav ili su da ne mogu dati t aan odgovor, jer su
i m poznat i s amo obri si j ugosl ovenski h pl anova.
Gener al maj or Smi t h je r ekao da saveznici ar ko ele i da su odl uni da
zadovol j e pot r ebe Jugosl avi j e ako bi ula u rat protiv Nemake na nj i hovoj
strani. Od t ada bi Jugoslav ija mogl a koristiti savezni ke zalihe koj e bi bile na
raspol aganj u u borbi protiv zaj edni kog nepri j at el j a. General Papagos se sa
tim sloio.
Na sednici su pot om ponov o r azmat r ane t ake koj e je izneo maj or Perii
da bi se ut vrdi l o da li su ih (saveznici) jasno razumel i . U t oku sedni ce spora-
zumno je dogov or ena f or mul aci j a svake poj edi ne t ake na nai n koji je utvr-
en u ovom zapi sni ku.
Pot om se maj or Perii povukao da bi grki i bri t anski pr edst avni ci mog-
li da se spor azumej u o odgovoru.
b) Zapisnik druge sednice 12. marta
Nastav ku sedni ce pri sust vovao je Sir H. W. Wilson, pa su maj or u Periiu us-
meno saopt eni sledei odgovori :
1. Da bi smo mogli dati preci zni j e odgovor e na post avl j ena pi t anj a moral i
bi smo u naj manj u r uku znati o t oku oper aci j a ako Jugoslavija ue u rat na
st rani savezni ka A pot o ne r aspol aemo s t om i nf or maci j om, nai odgovori
ce se nei zbj eno dati s amo u opt i m pot ezi ma.
Odgovor na t aku 1: Bri t ansko-grke snage uiniti e sve t o je mogue
da j ugosl ovenskoj vojsci, koja bude pri si l j ena da se povlai u j unom pravcu
osi guraj u povl aenj e i nj ene veze s Egejskim mor em.
Odgovor na t aku 2: U pogl edu zatite boka j ugosl ovenske vojske koja bi
se povlaila na jug namer avamo drat i f r ont koji se u naj manj u r uku pr ot ee
linijom od Or f anskog zaliva do Doj ranskog jezera.
Odgovor na t aku 3: Iako nemamo podat aka kol i ko e vr emena biti po-
t r ebno za reorgani zaci j u j ugosl ovenske vojske posle nj enog povl aenj a u
pravcu juga. ui ni emo sve t o moemo da j e t i t i mo za sve pot r ebno vr eme.
Odgovor na taku 4: Vojna proi zvodnj a u Velikoj Britaniji i Sjedinje-
nim Dravama Ameri ke svakodnevno rast e t ako da j e svakog dana sve l ake
pruati pomo naim saveznicima i sporukama raznog mat eri j al a svake vrste.
Prema t ome, Jugosl avi j a moe r aunat i na nau pomo u svim vr st ama r at nog
mat eri j al a. Dalje, osvaj anj em Albanije zapl eni ce se velike zalihe mat eri j al a
koje ce se podel i t i savezni ci ma.
Odgovor na t ake 5. i 6: Mora se priznati da je pr obl em mor nar i ce u vezi
s ovim t akama teak, ali s hvat amo i uvaavamo brigu j ugosl ovenskog Gene-
ral t aba. Opasnost se moe umanj i t i ako j ugosl ovenski Gener al t ab izradi
svoje poet ne pl anove i maj ui u vidu ovakav cilj. U te pl anove svakako bi tre-
balo predvi det i dobr e pr i r odne odbr a mbe ne pol oaj e na severu Jugoslavije,
ali bi por ed toga bilo od naj vee koristi da se to je pre mogue pr eduzmu
oper aci j e prot i v Italijana u Albaniji, koor di ni r ane s oper aci j ama grke vojske.
Ove operaci j e zavrile bi se lakim i brzim zauzi manj em Albanije, a tada bi ae-
r odr omi i l uke u Albaniji bili na r aspol aganj u savezni ci ma i ol akane pomor -
ske veze. Iako bi ak i t ada upui vanj e konvoj a du Jadr ana pr edst avl j al o te-
ak pomor ski poduhvat , ipak mi bi smo pred uzeli sve to moemo ako bi neki
od savezni ka u t om mor u bi o odseen. Koristi od osvaj anj a Albanije bile bi
i u t ome to bi se mogl e upot r ebl j avat i di r ekt ne suvozemne komuni kaci j e iz-
meu zapadne Jugosl avi j e i Gr ke i to bi se osl obodi l e grke ar mi j e i britan-
ska i grka avijacija za upot r ebu protiv Nemaca.
Odgovor na t aku 7: Snage za dr anj e pol oaj a za zatitu bie s pr emne da
i h na vr eme posebnu da bi obezbedi l e pot r ebnu zatitu.
8. Nagl aavamo da su nai planovi zasnovani na pot punom britansko-gr-
kom spor azumu i da namer avamo da se odl uno i uspeno odupi r emo ne-
makom napr edovanj u pr i me nom odbr ambeni h i ofanzi vni h operaci j a. Ne-
sumnj i vo j e da e pr i st upanj e Jugoslavije na st r anu saveznika znat no ubrzat i
uspean zavret ak oper aci j a na Bal kanu i na t aj nain pri donet i konanoj po-
bedi nad si l ama Osovine. Ako Jugosl avi j a eli da sudel uj e u toj pobedi , bie
pot r ebno uspost avi t i naj t enj u vezu sa j ugosi ovenski m Gener al t abom im
nam bude saopt ena nj ena odl uka da bi se i zradi o zaj edni ki plan akcije. Od
najvee vanosti je najhitnije zavriti mobilizaciju i koncent raci j u.
(Izvod iz Zapisnika prve i dr uge sednice, Ante Smit Paveli, Jugoslavija i Trojni
pakt, Buenos Aires, 1956, str. 88-91; F. ulinovi, Slom stare Jugoslavije... str.
123-127).
Poto se ovaj Zapisnik donekl e razlikuje od sadraja izvetaja jugosloven-
skog delegata general t abnog maj or a Milisava Periia. ovde e se izneti izvod
iz njegovog izvetaja.
c) Izvod iz izvetaja jugoslovenskog delegata potpukovnika Milisava . Periica
koji je dao Gener al t abu JNA 30. avgust a 1946. godi ne glasi:
. . . R. t me zat ekao na dunost i zast upni ka efa I. ot seka I. obavet aj nog ode-
l j enj a i Gl avnom gener al t abu . . .
. . . 8. mar t a 1941. godi ne u 14.00 asova pozvao me t el ef onom deur ni ofi-
ci r iz Gener al t aba i saopi o mi da i mam odmah lino da se j avi m nael ni ku
General t aba, ar mi skom gener al u Petru Koiu . . . Odmah sam odj ur i o u Ge-
ner al t ab i u kancel ari j i zat ekao samog nael ni ka General t aba. On ust ade i
saopt i mu, da i mam sut r a uj ut r o i nkogni t o da idem avi onom za Atinu, gde
da se lino j avi m engl eskom komandant u za Bliski istok, gener al u Vilsonu i
da mu izloim sl edee zaht eve naeg General t aba:
- U sluaju da nas Nemaka (a s nj om r azume se i Italija) napadne, mi
bi se drali defanzi vnog dej st va, kori st ei se za odbr anu povol j ni m tokov i ma
naih velikih reka i pl ani nski m zeml j i t em; a ako bi bili pot i ski vani i moral i
se povlaiti, onda bi se povlaili u junom pravcu, u koj em bi pravcu j edi no
i oi gl edno bilo mogue;
- doe li do t akvog povl aenj a, da li bi engl eske t r upe mogl e prvo. da
nam obe/ . bede i st oni bok, drei liniju Orfanski zaliv Dor j ansko j ezero, ot-
prilike; zat i m dr ugo, kad bi odst upi l i , reci mo, u Tesaliju, da ii bi nas engl eske
t r upe mogl e t amo pri hvat i t i i obezbedi t i , drei f r ont u visini Ol i mpa; na po-
redak i reorgani zaci j u i pr eor uanj e t rupa; i t ree, da li bi pot r ebne snage en-
gleske mor nar i ce mogl e pri hvat i t i na obal ama Jadr anskog mor a nae t r upe,
koj e bi bile pr i nuene da t amo odst upe.
Dalje mi je gen. Koi stojei por ed kar t e Bal kanskog pol uost r va govori o
0 naoj hi t noj pot r ebi u pr ot ut enkovs ki m or ui ma i benzi nu, te nar edi o da
1 taj zaht ev nagl asi m general u Vilsonu.
Sve napreci navedeno gen. Kosic mi je izloio us meno i nar edi o, da sve
ost ane u apsol ut noj t aj nost i .
Sut r adan, 9. mar t a 1941. g., bila je nedel j a i ja sam r ano kr enuo sa zemun-
skog aer odr oma Lokidom za Solun. U Sol unu me j e ekao engl eski rat ni
avion - Bl ekhai m sa kompl et nom posadom, jer su ba tih dana Italijani bom-
bardoval i Atinu i Pirej. Na aer odr om u Atini stigao sam u 16 asova, gde me
je ekao aut o, koji me je odvezao u engl esko posl anst vo.
Konf er enci j a je ot poel a u 17 asova Bili su pri sut ni : gen. Vilson. koman-
dant bri t anski h snaga na Bl i skom istoku pomor ski izaslanik u Atini, kon-
t r aadmi r al (ne seam se i mena) koj i je uvek govori o u i me br i t anskog Admi-
ral skog taba, j edan br i t anski general , predst avni k br i t anskog gener al t aba,
j edan br i t anski general , kao oficir za vezu, koji j e t ehni ki r ukovodi o konfe-
renci j om, prevodei povr emeno pi t anj a i odgovor e na f r ancuski , odnos no en-
gleski jezik; j o nekol i ko ofi ci ra iz t aba gen. Vilsona i gen. Papagos, genera-
l i si mus grki h snaga sa svojim nael ni kom t aba.
General Vilson i m j e ot vor i o konf er enci j u, obr at i o se meni da j a izloim
zaht eve naeg Gener al t aba. Moje izlaganje t r aj al o j e pr eko pol a asa. j er j e
gen. za vezu svaku re beleio. Kada sam zavrio izlaganja, bi o sam zamol j en
da se povuem i njih ost avi m da reavaj u pa ce me oni pozvati, da mi da du
zvanian odgovor. Na odgovor sam ekao dva dana. Saznao sam da su nai
zahtevi bili posl ani u London.
Poto je dobi ven odgovor iz Londona, sast anak je zakazan za 12. mar t a
u 16 asova. Ovom sast anku pri sust vovao je j o j edan vii ofi ci r iz br i t anskog
General t aba.
General za vezu pr oi t ao je sve zaht eve naeg Gener al t aba u upi t ao me
da l i su t ano zabel eeni , posl e ega j e pr oi t ao s pr eml j ene odgovor e, s r eene
u vidu mal og el abor at a. Ceo odgovor bio je dost a opi r an i svodi o se uglav-
nom na sl edee:
- da e engl eska i mper i j a uiniti sve t o bude mogue da nas pomogne
u onako t ekoj situaciji;
- da nam po pi t anj u snabdevanj a st oj e na r aspol oenj u svi bri t anski iz-
vori za voenj e rat a do konane pobede.
Jedi no j e kat egori ki odbi j en uslov da br i t anska flota pri hvat i nae snage
na j adr anskoj obali, koj e bi se t amo mor al e povui . Bri t anski admi r al dugo
j e obj anj avao ovo kat egor i ko odbi j anj e svog Admi ral t aba, zavravaj ui da
oni nemaj u mogunost i da j o j edar ed ponove Denkerk.
Zapisnik je zavren j edni m odvoj eni m st avom, u kome se poziva na Ge-
ner al t ab da ubrza i zvoenj e mobi l i zaci j e i koncent r aci j e t r upa . . . Ovako sa-
stavljen zapisnik na engl eskom jeziku umnoen je u pet pr i mer aka, koj e su
potpisali: gen. Vilson, admi r al i brit. general iz Gener al t aba, zatim gen. Pa-
pagos i ja u ime naeg General t aba. Svaki od pot pi sni ka dobi o je po j edan
pri merak u originalu i u over enom prepi su na t r ancuskom jeziku.
Iz Atine sam poao opet rat ni m avi onom za Solun 13. mar t a u 7 asova,
a iz Sol una za Beograd vozom, gde sam uspeo da stignem tek 15. mar t a uj ut ro.
im sam stigao u General t ab, r eeno mi je, da se naelnik i nt eresovao
da li sam doao i naredio, da odmah doem kod njega im stignem. Kada sam
otiao, naelnik General t aba bio je u kancelariji kod mi ni st ra vojske i mor
narice, armi skog general a Petra Peia. Cim je mi ni st ar izveten da sam do-
ao, nar edi o je da uem i ja sam nj emu, Petru Peiu i general u Petru Koiu
pr edao pi smeni zapisnik sa sast anka u Atini, u originalu i prevodu na fran-
cuski jezik. Pri t ome sam naroi t o naglasio da sam zapisnik pot pi sao u pet
pri meraka, ma da mi u ovom smislu nisu bile dat e ni kakve instrukcije.
Oekuj ui da ce na osnovu ovog zapisnika imati odmah da se pri st upi iz-
radi proj ekt a zaj edni kog operaci skog pl ana za novi rat na Balkanu, poekao
sam nekol i ko dana, pa kad sam video da se nita ne preduzi ma, ot i ao sam
u kancel ari j u kod nael ni ka General t aba, gen. Koia i zapitao ga da li ce se
produiti zapoet a stvar u Atini. On mi je govorio nekako neodr eeno, da e
se narediti, da se za sada poeka itd.
Tako je zavrena moj a prva misija u Grkoj . .. (AVII, Arhiva neprijatelj-
skih jedinica. Fot okopi j a u fototeci Inst i t ut a za hi st ori j u drave i prava u Za-
grebu; Ferdo Culinovi, Slom stare Jugoslavije. kolska knjiga, Zagreb, 1958,
str. 128-130).
Prilog 7a
I z v e t a j p o t p u k o v n i k a M i l i s a v a P e r i i a o d 3 0 . a v g u s t a 1 9 4 6 .
. . . Moj drugi odlazak u Grku
Na dan pua, 27. ma na 1941, prva mi je misao bila, da se pronae doku-
menat - zapisnik sa meusavezni ke konferenci j e, odrane u Atini od 9. - 12.
mart a 1941. god., a koji sam lino pr edao general i ma Koiu i Peiu po po-
vratku sa sastanka. Zato sam odmah ot i ao kod gen. Milutina Nikolica, dota-
danjeg prvog pomoni ka naelnika Glavnog generaltaba i zapitao ga da li
on znade za moju misiju od pre deset ak dana.
Na moj e i znenaenj e i jo vee uenj e, gen. Nikoli Milutin, iako je bio
stalno na licu mesta kao prvi pomoni k nael ni ka Glavnog general t aba, nije
i mao ni poj ma o t ako vanim zahtevima, koje je na General t ab bio post avi o
saveznikoj komandi ! Ovaj pr i mer pokazuj e koliko je gen. Koi bio pretera-
no zakopan u samog sebe, da se o ovako vanim st vari ma i odl ukama ne
samo nije savetovao sa svojim pomoni kom, ve ga uopt e o ovome nije oba-
vetavao. O ovome t akoe nije nita znao ni general Borivoje Joksimovi. na-
elnik Obavet aj ne sekcije Glavnog general t aba u to vreme.
Zapisnik je pr onaen u kasi general a Koia i sa elom stvari upoznat je
general Nikoli Milutin i general Radivoje Jankovi, naelnik Operativnog
odeljenja.
Pri tom je rad u Atini obnov ljen i drugi sast anak zakazan na eleznikoj
stanici, j uno od Kenalija, u vozu. Na ovaj sastanak doli su u glavnom isti
predstavnici bri t anskog i grkog General t aba, koji su bili na pr vom sastan-
ku. a od st rane naeg General t aba general Radivoje Jankovi i ja.
Konferenci j a je poel a 3. aprila 1941. g. u 21 as i t raj al a do duboko u no.
Na ovoj konferenci j i engleski general Vilson se naroi t o i nt eresovao,
kada emo biti gotovi sa naom koncent raci j om. Kada mu je general Jankovi
odgovorio, da e nama t rebat i mnogo vremena, obzi rom na nae nedovol j ne
komuni kaci j e - oko 20 dana - na licu general a Vilsona proi t ao sam cr t e koje
su oevi dno govorile, da e to biti dockan.
Na zahtev general a Radivoja Jankovia, da nam se konkr et no kae, sa ko-
likim se bri t anski m snagama tog moment a raspol ae u Grkoj, general Vilson
je odl uno odgovori o, da oni imaju svega oko j ednu i po diviziju. Dalje je do-
dao. da e na svake dve i due nedel j e moi da dot ur aj u po j ednu mot ori zo-
vanu brigadu. Na vee se snage ne moe raunat i , j er je to t empo f or mi r anj a
i prevoenj a njihovih snaga za Grku.
Ovde napomi nj em, da je t adanj i na vojni izaslanik u Grkoj, pukovni k
Heler Vladimir bio tvrdio, u svojim izvetajima, da Englezi i maj u u Grkoj 6
divizija.
Kada je ovo r eeno general u Vilsonu, on je odgovorio, da to nije tano,
to se ubrzo i pot vrdi l o.
U pogl edu isto operat i vni h zahteva, koje je general Jankovi post avl j ao
u ime General t aba, general Vilson je obeavao sadej st vo ali je nepr est ano
pokazivao pravac naeg povl aenj a na jug, kroz Grku . . .
Ovaj se dokument nalazi u arhivu Vojnoistorijskog instituta JNA u Beogra-
du Arhiva neprijateljskih jedinica, a fotokopija u fototeci Instituta za historiju
drave i prava na Pravnom fakultetu u Zagrebu. Ferdo Cuiinovi. Slom stare Ju-
goslavije, kolska knjiga. Zagreb. 1958, str. 130-131).
Prilog 8
O b j a n j e n j e g e n e r a l a S i m o v i a o u l o z i v o d e i h l i n o s t i
u d r a v n o m u d a r u o d 2 7 . m a r t a 1 9 4 1 .
Smatrajui d a j e sporedno pitanje linosti koje su uestvovale u mart ovskom
puu od 27. mart a 1941. godi ne i da je glavno post i gnut i uspeh u izvrenju dela
kojim su spaeni ast i sl oboda naeg naroda i nae Otadbine, ja nisam ht eo
da ulazim u diskusiju o linom ueu poj edi naca u t ome i st ori skom i nu, ve
sam ostavljao da to uini istorija i narod. Meut i m, izvesni poj edi nci vode po
t ome javne di skusi j e pr eko listov a u i nost ranst vu i uspeli su da stvore pogre-
na gledita ak i kod saveznikih vodeih linosti to je nalo izraza i u Me-
moar i ma uvaenog ser Vinstona Cerila. Stoga se nalazim pobuen da izne-
sem svoj sud.
I Vodstvo
General Simovi je st aj ao u cent r u celog poduhvat a, vodi o je pr egovor e
i inio ut i caj kod Kneza-Namesnika Pavla, kod Predsedni ka vlade Dragie
Cvetkovia, kod mi ni st ra voj. i mor. ener al a Petra Peia, kod nael ni ka
r
PRILO/I 597
Glav. D. - taba den. Petra Koia i od ministra dr Si dana Budisavljevia, da
spree potpisivanje Tripartitnog pak a; vodio je pregovore s najviim verskim
predstavnicima Partrijarhom Gavrilcm i vladikom Nikolajem, kao i s politi-
kim linostima. Angaovao Bou Moksimovia i dr Drag. lkonia.
Nocu 23/24. mart a deneral Simovi je t r ebao biti uhapen. Za to je bilo
izdato i nareenj e.
1
Lino je angaovao svoga pomoni ka, brigad, deneral a Boru Mirkovia
za akciju, izdao mu i nst rukci j e za izvrenje pr i pr ema, doveo mu ivana Kne-
evia kao vezu s Kraljevom gardom, uput i o mu ora Stanojlov ica, Ziku Ra-
dojiia i Vasu Matica.
26. mar t a po podne eneral Simov i doneo je odluku za izvrenje udara
nou 26/27og, i u 17 asova izdao nar eenj e Bori Mirkoviu: da akcija otpo-
ne u 1 as posle ponoi 26/27-og.
Pratio je poet ak i izvrenje akcije i im je isti bio obezbeen doao je u
zgradu Ministarstva vojske, gde je bio cent ar i glavni t ab akcije, uzeo u svoje
ruke stvar koja je tek bila poel a i vodio je do kraja.
Vazd. brigad, eneral Borivoj Mirkovi po direktivi eneral a Simovia iz-
radi o je plan akcije i u noi 26/27. mart a, u svojstvu zast upni ka Simovievog
i u njegovo ime, a po njegov om uputstv u izvrio je polov inu akcije t r upama
iz zemunskog garnizona: posedanj e mosta na Sav i, zauzimanje Uprave grada
Beograda, zauzi manj e zgrada andameri j e, pot e i telegrafa i t el efonske cen-
trale, radio-stanice u Makiu.
t. pukov nik Dragutin Savi, naelnik taba Komande vazduhopl ovst va
sarai vao je u izradi pl ana akcije i pr i pr ema za izvrenje dravnog udara; is-
toriske noi pri mi o je komandu nad aviacijom na Zemunskom aer odr omu i
saraiv ao je s Borom Mirkoviem pod i j om je komandom stajao, upuuj ui
mu uesni ke za izvrenje odr eeni h zadat aka.
Vazd. kapet an Dragia Risti, or donans oficir Komandant a vazduhoplov-
stva, bio je bliski i neposredni saradni k deneral a Simovia, odravao je vezu
izmeu uesni ka i nast oj ao da se ouva pot puna tajnost pri preml j enog ina.
Istoriske noi po nar eenj u ener al a Simovia ost ao je pored Bore Mirkovi-
a i pomagao mu u dodel j i vanj u uloga uesni ci ma u izvrenju udara. Po t ome
su isti znali da se taj in izvodi po i nst rukci j ama i pod rukovodst vom den. Si-
movia.
Pead. pot pukovni k Stojan Zdravkovi, s dva bat al j ona pead. puka Kra-
ljeve garde i bat al j onom borni h kola, izvrio je glavnu akciju: opkol j avanj e
Kraljevog dvora na Dedinju. St aj ao je pod komandom Den. Simovia
Pead. maj or iva Kneevi, 3-im bat al j onom pead. puka Kraljeve gar-
de i s 2 bor na kola, drao je raskrsni cu ulica Miloa Velikog i Nemanj i ne, za-
uzeo je zgradu Ministarstva vojske i sluio za vezu izmeu glavnog taba ak-
cije i t rupa koje su opkol j aval e Kraljev dvor na Dedinju.
II Moje mest o u poet ku akcije.
26-og mart a u vee ja nisam ost ao u tabu Komande vazduhopl ovst va i
nisam lino izdavao det al j na nar eenj a poj edi ni m odel j enj i ma, ve sam taj
poetni zadatak poveri o mom pomoni ku Bori Mirkoviu, pot o moja prisut-
nost za to nije bila pot rebna. Zbog toga se, pod ut i caj em zainteresovanih,
uvuklo kod neobavet eni h pogreno miljenje da je glav ni izvrilac dravnog
udar a bio Bora Mirkovi, i ako je on vrio s amo j ednu polov inu akcije. Meu-
tim, st varne i nj eni ce su sl edee:
Imaj ui pr ed oi ma cilj, s mat r ao sam 26-og uvee: d a j e bol j e da budem
na desnoj obal i r. Save (u Beogr adu) - blizu Kral j evom dvor u, gde je i zvoena
glav na akcija s koj om sam ht eo da budem u nepos r ednoj vezi i gde su bile sve
ml ae st arei ne, te bi im u sl uaj u pot r ebe mogao pri skoi t i u pomo. Pored
toga to sam ui ni o i iz pr edost r onost i , j er je policija st rogo mot r i l a moj e kre-
t anj e i moj nedol azak kuci mogao je izazvati s umnj u da se net o pr i pr ema, a
pr i pr avnost pol i ci j e t raj al a j e sve do ponoi 26/27-og.
26-og do ponoi ja ni sam spavao, kao to to moda neki misle (a Bora
Mirkovi je to i j avno napi sao), ve sam budno pr at i o si t uaci j u i oeki vao vre-
me da st upi m na scenu.
Zbog toga to sam ja s kr omno ut ao. a drugi uzdizali svoj e uloge; uvukl o
se mi l j enj e, da sam j a sedeo skr t eni h r uku. da su akci j u izvrili drugi ( br aa
Kneevii?) i da je voa-l i der cele akci j e bi o Bora Mirkovi. St oga sam, u in-
t eresu i st ori ske istine, pr i nuen da izjavim:
1. Ja sam vrio s amo svoju dunost isto, kao i svi ostali uesni ci u t ome
mar t ovskom i nu i ne t rai m ni kakvo pr venst vo i spred oni h koji su zalagali
svoje ivote u i zvrenj u nepos r edne akcije.
2. Miljenja d a j e Bor a Mirkovi bi o voa-lider cele akcije, d a j e on doneo
odl uku za izvrenje akci j e nou 26/27. mar t a i d a j e on izvrio dravni udar
27. mar t a 1941 ne pr i znaj em i s mat r am d a j e pogr eno isticati nj egovu ul ogu
iznad ul oge u r adu nepos r edni h izvrilaca i na od 27. mar t a.
3. Ist i canj e ul oge Zivana Kneevia i nj egovog br at a iznad ost al i h, naro-
i t o iznad uloge pukovni ka St oj ana Zdravkovi a, nije na mest u.
27 j anuar a 1956.
Beograd, Puki nova 13. D. T. Si movi
N. B. Popravke pr vobi t nog t ekst a izvrio 5. decembr a 1961. Ovaj doku-
ment moe se obj avi t i u cel ost i tek posl e moj e smrt i . Isti se nalazi kod Ante
Smi t Pavelia, a pr epi s kod maj or a Dragie Ristia, - u moj oj arhi vi .
D. T. Simovi.
2
Napomene:
' U svome pi s mu upu e nom ur edni t vu Klia Tri gl ava-, 3. nove mbr a 1962. Dragi a Cvet-
kovi. b u i pr eds edni k vl ade, de ma nt ova o j e Si movi cevo t vr enj e da j e ovaj t r ebao bi t i uhap-
en nou i zmeu 23/ 24. ma r t a 1941. Cvet kovi t u dos l ovno kae: Ist i ne radi . mor a m da ui ni m
i zvesne i spr avke u ( es l ament al nom' pi s mu gener al a Si movi a: Ni kada nije donet a odl uka o
hap enj u gener al a Si movi a. Na pr et s t avku pol i ci j ski h or gana da Si movi i nt ri gi ra s i zvesni m
opozi ci oni m pol i t i ki m l i nost i ma pr ot i v vlade, s kr enut a j e bila panj a na ovo mi ni st r u voj nom,
gener al u Pet ru Peiu. Gener al Pei. na sve ovo. u pr i sust vu Kneza- namesni ka i mene, i zj avi o
je: ' Ost avi t e Si movi a meni . On j e moj ak. j a ga dobr o poznaj em, nat r al j au mu sut r a ui. j er
bi bilu vrlo nezgodno, u ovi m pr i l i kama hap enj e j ednog gener al a' . Tako je i pos t upl j eno. a f akal
da je Si movi . u noi i zmeu 26. i 27. ma r t a s pavao u svoj oj kui, j as no dokazuj e da se ni j e pl ai o
hapenj a. (Prevodi l ac)
1
Obavl j eno u Glasniku SIKD Njego, sveska 10. Decembar 1962: Hopt ner . n. d., str.
420-424
SKRAENI CE
ADAP Dokument i o ne ma koj s pol j noj politici (Akt en zur deut s chen aus wor t i gen
Politik (1918-1945). Seri e D 1937-1941 Die Kri egsj ahre. V. Xii. I und 2. Do-
kume nt e
ADKRZ Arhiv Dr avne komi si j e /.a i spi t i vanj e r at ni h zl oi na okupa t or a i nj i hovi h
pomagaa
AUT Arhiv I s t onj s kog i nst i t ut a Ti t ograd
AIRPJ Arhiv i st ori j e r adni kog pokr et a Jugosl avi j e ( sada Arhiv CK KPJ A-CK
K P JI
AIRPS Arhiv i st ori j e r adni kog pokr et a Sr bi j e
AKRZ Arhiv Komi si j e za i spi t i vanj e r at ni h zl oi na okupa t or a i nj egovi h pomagaa
a / p Avi o-pol et anj e
AR 1941. ZD. 1 Aprilski ral 1941. Zbor ni k dokume na t a , 1 knj i ga
ARP Arhiv za r adni ki pokr et ( sada Arhiv CK KPJ)
AS1P Arhiv Sekr et ar i j at a i nost r ani h posl ova
ASFRJ Arhiv Soci j al i st i ke Feder at i vne Republ i ke Jugosl avi j e
AVII Arhiv Voj noi st or i j skog i nst i t ut a
b / k Bor beni kompl et
BNS Blok na r odnog s por azuma
CK Cent r al ni komi t et
CK KPJ Cent r al ni komi t et Komuni st i ke par t i j e Jugosl avi j e
CK KPH Cent ral ni komi t et Komuni st i ke partije Hrvat ske
DASIP Di pl omat ski arhiv Sekr et ar i j at a i nost r ani h posl ova (MIPi Popi sni k mi kro-
fi l mova nemaki h dokume na t a ot kupl j eni h od Naci onal nog ar hi va SAD.
Washi ngt on. Sveska I. d o k u me n a t a nemakog Mi ni st arst va i nost r ani h po-
sl ova
DBFP Dokument i o br i t ans koj s pol j noj pol i t i ci 1919-1939, dr uga i t r ea seri j a,
London. Dravni knj i arski zavod. ( Document s on British Forei gn Policv
1919-1939. Second and Thi rd Scri es, London. H M St a t i one n Office).
DAFR Dokument i za amer i ke me u n a r o d n e odnos e. III. 1940-1941. Bost on (Do-
c ume nt s on Amer i can Forei gn Rel at i ons. III. 1940-1941. Bost on)
DDAP Dokume nt e n zur deut s chen auswr t i gen Politik
DDI It al i j anski di pl omat s ki dokume nt i (I Document i Di pl omat i ci Italiani)
DGFP Dokument i o ne ma koj s pol j noj politici 1918-1945. Document s on Ger-
man Forei gn Policy. 1918-1945. Ser i es C and D. Washi ngt on. Gover nement
Pri nt i ng of f i ce
DIA Dokument i o me una r odni m odnos i ma. Pr edr at ne serije. London, i zdanj e
-
Oks l or ds kog uni ver zi t et a ( Document s on I nt er nat i onal Affairs. Pr ewar Se-
ries, London, Oxford Universitv Press)
DKUZO Dravna komi si j a / a ut vr i vanj e /.loina okupa t or a i nj egovi h pomagaa
DM Nemaka mom a d ( Deut sche Manschaf t )
DS Demokr at s ka s t r anka
DUK Dokument i u arhi vi Uni verzi t et a Kol umbi j a u Nj uj or ku - ili s a mo L'K
EJ Enci kl opedi j a Jugosl avi j e
FN'S Fr ont na r odne sl obode
FRL'S Spol j ni odnosi Sj edi nj eni h Amer i ki h Drava 1934-1941. Vai ngt on, Drav-
ni t ampar ski zavod (Forei gn Rel at i ons of t he Uni t ed St at es 1934-1941,
Washi ngt on. Gowe r nme nl Pri nt i ng Offi ce)
HGZ Hr vat s ka gr aans ka zat i t a
HRSS Hr vat ska r epubl i kans ka sel j aka s t r anka
HSS Hr vat s ka sel j aka s t r anka
HSZ Hr vat s ka sel j aka zat i t a
IK Izvrni komi t et
IMT Meunar odni voj ni sud u Ni r nber gu (Vidi USMT i PGKTMI)
IRPS Inst i t ut r adni kog pokr et a Sr bi j e
JMO J ugos l ovens ka mus l i mans ka or gani zaci j a
JNS J ugos l ovens ka naci onal na s t r anka
JRZ J ugos l ovens ka r adi kal na zaj edni ca
JRSD Jugosl ovenska r ai kal no- scl j aka demokr at i j a
Kl Komuni s t i ka i nt er naci onal a
KP Komuni s t i ka par t i j a
KPJ Komuni s t i ka par t i j a Jugosl avi j e
KOV Kopnena voj ska
KTO Koma nda t er i t or i j al ne odbr a ne
MIP Mi ni st ar st vo i nost r ani h posl ova
M K Mesni komi t et
MMTRO Ml adeska ma ke dons ka t aj na t er or i st i ka or gani zaci j a
MUP Mi ni st ar st vo unut r a nj i h posl ova
NAV-I Naci onal ni arhi v Vai ngt on ( dokument i i t al i j anskog por ekl a)
NAV-N Naci onal ni arhiv Vai ngt on ( dokument i ne ma kog por ekl a)
NDH Nezavi sna Drava Hr vat ska
NIN Nedel j ne i nf or mat i vne novi ne. Beogr ad
NRPJ Nezavi sna r adni ka part i j a Jugosl avi j e
NRS Nar odna r adi kal na s t r anka
NSR Naci st i ko-sovj et ski odnosi 1939-1941. Vai ngt on, Dravni t ampar s ki za-
vod. 1948. (Nazi-Soviet Rel at i ons, I, 1939-1941. Washi ngt on, Gover nment
Pri nt i ng Office, 1948).
NSR Nazi-Soviet Rel at i ons 1935-1941, Washi ngt on. Gover nment Pr i nt i ng Offi ce,
1948.
OKH Nemaka Vr hovna komanda kopnene vojske
OKW Vr hovna koma nda nemaki h or uani h snaga ( Ober kommando der Wehr-
macht )
PA/AA Politiki ar hi v i nost r ani h posl ova (BON); Pol i t i ches Archiv des Auswr t i ges
Amt es ( Bonn)
PAO Pr ot i vavi onska odbr a na
PAZ Pasi vna zat i t a od napada iz vazduha
PGKTMI Suenj e gl avni m r at ni m zl oi nci ma pr ed Me una r odni m voj ni m s udom u
Ni r nber gu (Proces des gr ands cr i mi nel s de guer r e devant l e t r i bunal mili-
t ai re i nt er nat i onal . Nr nber g. XXXIV (vidi USMT i IMT)
SKRAENICE
601
PI SKJ
PK
PVO
RM
RV
SA
SAD
SD
SDK
SDS
SHS
SI P
SKJ
SKOJ
SLS
SRN
SS
SSSR
SUP
TM
TVO
UO
UK
URSS
USSt
USMT
IMT
VE
VIG
VII JNA
VMRO
VOOV
7.DNORJ
ZS
ZSKZ
Pr egl ed i st or i j e Saveza k o mu n i s t a Jugosl avi j e
Pokr aj i ns ki komi t e t
Pr ot i vva z du na o d b r a n a
Rat na mo r n a r i c a
Ra t no va z duhopl ovs t vo
J ur i ni ( ne ma ki ) odr e di ( St ur ma bt e i l unge n)
Sj e di nj e ne Ame r i ke Dr ave
Sl uba be z be dnos t i ( Si c he r he i t s di e ns t )
Se l j a ko- de mokr a t s ka koal i ci j a
Sa mos t a l na d e mo k r a t s k a s t r a n k a
Sr ba, Hr vat a i Sl ovenaca ( Kr al j evi na SHS)
Se kr e t a r i j a t za i nos t r a ne pos l ove
Savez komuni s t a Jugosl avi j e
Savez k o mu n i s t i k e o ml a d i n e Jugosl avi j e
Sl ove ns ka l j uds ka s t r a nka
St r a nka r a d n o g na r oda
Speci j al ne voj ne f or ma c i j e naci s t i ke par t i j e ( Schut zs t af f el n)
Savez Sovj et s ki h Soci j al i st i ki h Re publ i ka
Se kr e t a r i j a t za u n u t r a n j e pos l ove
Ter i t or i j al no mobi l ni
Ter i t or i j al na va z du na o d b r a n a
Udr u e na opozi ci j a
Do k u me n t i u ar hi vi Uni ver zi t et a Kol umbi j a u Nj uj or ku, ili DUK
Uj edi nj eni r adni ki s i ndi kal ni savez
Ust aka dr a va ( NDH)
Voj ni s ud SAD. Sl uba Sefa Savet a za r a t n e zl oi ne. Do k u me n t i p o d n e s e m
na r azni m s u e n j i ma za r a t ne zl oi ne, a s a da na uva nj u u Dr avnoj ar hi vi
SAD, Va i ngt on ( Uni t ed St a t e s Mi l i t ary Tr i bunal . Of f i ce of t he Chi ef of
Couns el f or Wa r Cr i mes . Do c u me n t s pr e s e nt e d a t t he var i ous Wa r c r i me s
t r i al s a nd n o w de pos i t e d i n t he Nat i onal Ar chi ves of t he Uni t ed St at es.
Wa s c hi ngt on. D. C. Vidi:
I nt e r na t i ona l e s Mi l i t r t r i bunal ( Nr nbe r g) : Der Pr ozes gegen Ha upt kr i e g
Ver br echer ( bl aue Ser i e) Nr nbe r g. Me u n a r o d n i voj ni s ud pr ot i v gl avni h
r at ni h kr i vaca u Ni r nbe r gu ( Ni r nber Ski pr oc e s )
Voj na e nc i kl ope di j a
Voj noi s t or i j s ki gl asni k (VII)
Voj noi s t or i j s ki i nst i t ut J ugos l ove ns ke n a r o d n e ar mi j e
Vna t r e na ma k e d o n s k a r e vol uc i ona r na or gani zaci j a
Vazdu no os i gur anj e, o s ma t r a n j e i veza
Zbor ni k d o k u me n a t a NOR - Zbor ni k d o k u me n a t a i p o d a t a k a o na r odnoos -
l obodi l a kom r a t u n a r o d a J ugos l avi j e
Ze ml j or a dni ka s t r a nka
Ze ml j or a dni ka c e nt r a l na kr e di t na z a dr uga
S A D R A J
UNUTRANJA POLITIKA SITUACIJA 7
Stvaranje zajednike drave 9
Delainost graanskih politikih stranaka - dominacija srpske buroazije 15
Delatnost Hrvatske seljake stranke 26
Hrvatsko pitanje kao meunarodni problem 48
Pregovori vostva Hrvatske seljake stranke sa kraljevskom vladom
Sporazum Cvetkovi-Maek - 73
Ocene i rezultati Sporazuma Cvetkovi-Maek 88
Delatnost Komunistike partije Jugoslavije - 119
a) Del at nost do apr i l skog r at a 1941. godi ne - 119
b) Del ai nost u t oku i ne pos r e dno posl e apr i l skog r at a - - - 145
ci Mer e vl adaj ue buroazi j e i voj nog r ukovods t va za suzbi j anj e i onemoguavanj e
del at nost i Komuni st i ke par t i j e i za gu enj e r evol uci onar nog pokr et a 148
ovinistike, separatistike i neprijateljske organizacije u Jugoslaviji 165
Naci onal i st i ke i ovi ni st i ke or gani zaci j e u Srbi l i 165
Jugosl ovenska akci j a, Borbai . Zbor, et ni ko udr uenj e 165
Naci onal i st i ke i ovi ni st i ko- separ at i st i ke or gani zaci j e i pnki ci i u Hr vat s koj 169
Ustae i f r ankovci ...... - - 169
Hr vat s ka sel j aka i Hr vat s ka gr aans ka zat i t a - 175
Naci onal i st i ke i kl er of a i s t i t ke organi zaci j e u Sloveniji 180
Feder al i st i ko- separ at i st i ke or gani zaci j e u Cr noj Gori - 182
Vnat r ena ma ke dons ka r evol uci onar na or gani zaci j a (VMRO) 183
Maar s ke fai st i ke i i r edent i st i ke or gani zaci j e - - 186
Al banske i r edent i st i ke or gani zaci j e 187
Nemaka manj i na ( f ol ksdoj er i ) i nj i hove or gani zaci j e 189
Nepr i j at el j ska del at nost Vat i kana i del a kat ol i kog kl era - 204
S POLJ NO PO LI TIC KA SITUACUA 219
Do pristupanja Trojnom paktu 221
a) Do anilusa 1938. godine 221
Pot pi si vanj e pakt a o pr i j at el | M\ u i zmeu Jugosl avi j e i Italije 25 maj a 1937
u Beogr adu ........ - - 223
St oj adi novi ceva poset a Parizu. Londonu i Ri mu 1937 224
Beneova mi si j a u Beogr adu _ 226
Sast anak St oj adi novi a sa Hi t l er om u Berl i nu 17. j anuar a 1938 227
b) Posle anlusa do Minhenskog sporazuma 1938. godine 229
Stav j ugosl ovenske vl ade pr e ma anl usu 231
Stav sovj et ske vl ade pr e ma anl usu 231
Stav KPJ pr ema anl usu - 232
Stav Italije pr e ma anl usu 234
Cl ani ce Male Ant ant e pr ema Cehos l ovakom pi t anj u 235
c) Posle Minhenskog sporazuma do izbijanja drugog svetskog rata 237
Ra/ bi i anj e Male Ant ant e i Musol i mj ev pl an o aneksi j i Al bani j e 238
Stav gener al a Si movi a i CK KPJ pr e ma Mi nhens kom s por azumu 240
Pr egovor i Cana i St oj adi novi a o podel i Al bani j e. Pad St oj adi novi eve vl ade 241
Dragi a Cvet kovi c nast avl j a St oj adi novi evu pol i t i ku 243
Musol i ni j cva pol i t i ka posl e Mi nhena. Upad i t al i j anski h t r upa u Al bani j u 243
Politika j ugosl ovenske vl ade i stav j ugosl ovenske j avnost i pr e ma okupaci j i Al bani j e 244
Reakci j a na upad nemaki h t r upa u Cehosl ovaku 247
Br i t ansko- t ur ska dekl ar aci j a od 12. maj a 1939 248
Sast anak Hi t l er - knez Pavle u Ber l i nu 5 j una 1939 249
Stav Jugosl avi j e pr e ma Bal kans kom s por azumu i Dr ut vu na r oda 250
Uoi napada Nemake na Pol j sku. Troj ni pr egovor i . Pakt o ne na pa da nj u
SSSR - Nemaka 253
d) Posle izbi/anja drugog svetskog rata do sloma Francuske 20. tuna 1940 256
Celini pakt i zmeu Nemake i Italije. Ust ezanj e Italije da st upi u rat 256
Stav j ugosl ovenske i i t al i j anske vl ade posl e i zbi j anj a dr ugog svet skog r at a 257
Ut i caj por aza Pol j ske na Jugosl avi j u 258
Idej a o s t var anj u novog Sol unskog f r ont a i neut r al nog Bal kanskog bl oka 261
Odl uke St al nog savet a Bal kans kog s por azuma. Beogr ads ka konf er enci j a - 263
It al i j ansko-j ugosl ovenski odnos i - 265
Jugosl ovensko- nemaki i j ugosl ovensko- br i t anski odnos i - 267
Jugosl ovensko- sovj et ski pr egovor i . Uspost avl j anj e di pl omat s ki h odnos a 269
Zahl aenj e odnos a Italije i Nemake pr e ma Jugosl avi j i 272
e) Od poraza Francuske juna 1940. do napada na Grku 28. oktobra 1940 275
Ci ncar - Mar kovi o odnos i ma sa s us edi ma 276
Musol i ni j evi pl anovi za napad na Jugosl avi j u 277
Uznemi r enost j ugosl ovenske vl ade i reakci j a j ugosl ovenske j avnost i 279
Ulazak nemaki h t r upa u Maar s ku i Rumuni j u ..._ 286
f) Od napada Italije na Grku do kraja 1940. godine - 287
' Stav j ugosl ovenske vl ade pr e ma i t al i j ansko- gr kom s ukobu 288
Misija Danila Gr egor i ca i pukovni ka Vauhni ka u Ber l i nu - 292
Bombar dovanj e Bitolja. Sme na mi ni st r a voj ske i mor nar i ce gener al a
Mi l ana Nedi ca 292
Reakci j a Mi ni st arst va voj ske i mor na r i c e i j ugosl ovenske \ l a de na bombar dovani e
Bitolja - 293
St aki eva misija u Ri mu 295
Sast anak Hi t l er Cano u Ober s al cber gu i Beu i Hi t l er - Teleki u Beu 295
Pregovori o zakl j uenj u Pakt a o vei t om pr i j at el j st vu i zmeu Jugosl avi j e i
Maar s ke 300
Uspena mi si j a Danila Gr egor i ca u Ber l i nu 301
Tajni sast anak Ci ncar - Mar kovi a sa Hi l l er om u Ber ghof u 29. nove mbr a i
ki be nt r opom u Fulu 28. nove mbr a 1940. . , . 302
Govor kneza Pavla I de c e mbr a i pi s mena izjava j ugosl ovenske vl ade od
7. de c e mbr a 1940 .'. 304
Zakl j uenj e Pakt a o vei t om pr i j at el j st vu i zmeu Jugosl avi j e i Maar s ke 305
Pregovori za pristupanje Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu 322
Pr egovor i posl e not e j ugosl ovenske vl ade od 7 de c e mbr a 1940 godi ne 322
Zabr i nut ost j ugosl ovenske vl ade zbog ul aska nemaki h t r upa u Rumuni j u 324
Misi| a amer i kog pukovni ka Donovena. Si t uaci | a u l anuar u 1941 327
Misija novi nar a Gr egor i a i advokat a St aki a - - 331
Prvi poku aj V Br i t ani j e i SAD da spr ee pr i s t upanj e Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u 339
Taj no put ovanj e Cvet kovi a i Ci ncar - Mar kovi a u Nemaku 341
Prva sedni ca Kr unskog savet a 351
Novi pri t i sak V. Bri t ani j e i SAD na Jugosl avi j u 354
Pregovori advokat a St aki a sa Musol i ni j em 357
Rat i l i kaci j a Pakt a o venom pr i j at el j st vu sa Ma a r s kom 361
Nemaka odv r aa Italiju da pr egovar a sa Jugosl avi j om 361
Novi poku a j da Jugosl avi j a, Gr ka i Tur ska st vor e j edi nst ven f r ont 362
Pr i st upanj e Bugar ske Tr oj nom pakt u i ul azak nemaki h t r upa u Bugar s ku 363
Tajni sast anak kneza Pavla i Ci ncar - Mar kovi a sa Hi t l er om u Ber ghof u 365
Odnosi Jugosl avi j e sa V Br i t ani j om i Sovj et ski m Savezom 368
Druga sedni ca Kr unskog savet a. Odl uka vei ne da se pr i st upi Tr oj nom pakt u
uz gar anci j e 370
Ogor enj e j ugosl ovenske j avnost i i Progl as Komuni st i ke par t i j e 376
Pr egovor i o usl ovi ma za pr i s t upanj e Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u 377
Trea sedni ca Kr unskog savet a; pr egovor i sa Br i t anci ma u Atini.
Misija ma j or a Pcriica - - 379
TeZnic V Bri t ani j e. Grke, Tur s ke i Sovj et skog Saveza da Jugosl avi j a ne pr i st upi
Tr oj nom pakt u 381
Novi pr egovor i sa ne ma kom vl adom o usl ovi ma za pr i s t upanj e Tr oj nom pakl u 383
et vr t a sedni ca Kr unskog savei a. I spi t i vanj e mogunost i za s kl apanj e voj nog pakt a
sa Sovj et ski m Savezom - - - 386
Odgovor ne ma ke vlade na j ugosl ovenske zaht eve - 387
Pel a sedni ca Kr uns kog savei a. Nemaki pr edl og t ekst ova not a uz Pr ot okol o
pr i s t upanj u Jugosl avi j e Tr oj nom pakt u. Prvi ul t i mat um j ugosl ovenskoj vladi 393
Novi poku a j SAD i V. Br i t ani j e da odvr at e Jugosl avi j u od pr i s t upanj a
Tr oj nom pakt u 395
est a sedni ca Kr unskog savet a. J ednogl as no pr i hvat anj e dokume na t a o
pr i s t upanj u Tr oj nom pakt u - - 397
Nael na odl uka j ugosl ovenske vl ade za pr i s t upanj e Tr oj nom pakt u.
Ost avke t r oj i ce mi ni st ar a - kri za vl ade - - 399
Novi pri t i sak V. Bri t ani j e i SAD na Jugosl avi j u da odus t a ne od pot pi si vanj a
Tr oj nog pakt a. Stav Sovj et skog Saveza 403
Drugi ul t i mat um j ugosl ovenskoj vl adi
Posl ednj i (t rei ) ul t i mat um j ugosl ovenskoj vladi - -
Ol por gener al a Si movi a i pat r i j ar ha Gavrila 410
SADRAJ 606
Posl ednj i poku aj SAD i \ Bri t ani j e da Jugosl avi j a ne pr i st upi Tr oj nom pakl u 412
Posl ednj a sedni ca Kr uns kog savet a. Sagl asnost da se pot pi e Troj ni pakt 414
Odl uka za odl azak u Be i pot pi si vanj e Pr ot okol a o pr i s t upanj u Jugosl avi j e
Tr oj nom pakt u _ - - 416
Cer emoni j a pot pi si vanj a Pr ot okol a. Razmena not a i t el egr ama 418
Tekst ovi not a uz Pr ot okol o pr i s t upanj u Tr oj nom pakt u 420
Reakci j a u zemlji i i nost r anst vu posl e pot pi si vanj a Pr ot okol a Tr oj nog pakl a 436
Dravni udar 27. marta 1941. godine 457
Pr i pr eme za i zvr enj e udar a - 457
Organi zaci j a i i zvrenj e udar a 469
Odj ek, ocene i znaaj udar a od 27. mar t a 472
Obrazovanje i rad vlade generala Simovia od 27. marta do 6. aprila
1941. godine 488
Obr azovanj e vl ade - 488
L' poredni pr egovor i dr Maeka sa Si movi em i sa nemaki m agent i ma i pover eni ci ma
pr eds t avni ci ma ne ma ke vl ade 493
Ulazak dr Maeka u Si movi evu vl adu 502
Pokuaji Simovieve vlade da izbegne rat -ili
Pregovori sa n e ma k o m i i t al i j anskom vl adom - 511
Pregovori sa br i t ans kom, gr kom, a me r i kom i t ur s kom vl adom 526
Pregovori sa s ovj et s kom vl adom - 539
Mer e za unut r a i nj e smi r i vanj e st anovni t va i verzi j a gener al a Si movi a
o politici nj egove vl ade - 544
Zabl ude i neopr ost i va i ndi f er ent nos t gener al a Si movi a i nj egove vl ade na mnoga
upozor enj a da 6. apr i l a pr edst oj i i znenadan napad 547
PRILOZI - - 557
Broj I - Stanje u Makedoniji i na Kosovu - 559
Broj la - Proklamacija kralja Aleksandra od 6. januara 1929 564
Broj Ih Proklamacija kralja Aleksandra povodm proglaenja Ustava
od 3. septembra 1931 - 565
Broj 2 - Strogo poverljiva okruinica Hrvatskog narodnog pokreta upuena
svim organizacijama HSS 1939. godine 566
Broj ? - Apel Hri'atskog nacionalnog komiteta od 10. juna 1940. Canu
za pomo i podrku Italije pri stvaranju nezavisne driave Hrvatske' 574
Broi 3a - Izvod tz izvetaja nemakog vojnog ataea u Beogradu od
21. jula 1939. godine 576
Broj 4 - Jugoslovenske mere i pripreme za zauzimanje Soluna 583
Broj 5 - Referat generala Milana Medica knezu Pavlu i Ministarskom
saveru I. novembra 1940. godine - 584
Broj 6 - Hitlerovo pismo Musoliniju od 20. novembra 1940 povodom
napada Italije na Grku _ - 586
Broj 7 - Zapisnici sa sednica u Britanskom poslanstvu u Atini 9. i 12 marta
1941. godine
590
Broj 7a - Izvetaj potpukovnika Milisava Periia od 30 avgusta
1946. godine 595
Broi 8 - Objanjenje generala Simovia o ulozi vodeih linosti u dravnom
udaru 27. marta 1941 .. 596
SKRAENICE 599
SLOM KRALJ EVI NE J UGOSLAVI J E 1941
UZROCI I POSLEDICE PORAZA
1982. pr vo i zdanj e
IZDAVAI
NARODNA KNJIGA. Beogr ad
Za izdavaa, VIDAK PERI
POBJEDA. Ti t ogr ad
Za izdavaa. MILETA RADOVANOVI
PARTIZANSKA KNJIGA, Lj ubl j ana - Beogr ad
Za izdavaa, MIHAILO ELOVIC
Skice - karte DRAGOMIR NIKOLI, geod. pukovni k u penzi j i
Tirat
7000
tampa
Sl RO Srbija - Beogr ad. 1982.