Copyright Link group

Komponente matine ploe

Sada kad razumete osnovne vrste matinih ploa i njihovih formata, vreme je da se panja
usmeri ka komponentama koje se nalaze na ploi i njihovom meusobnom poloaju. Slika
3.1 prikazuje mnoge od sledeih komponenti koje se mogu nai na tipinoj matinoj ploi:

ipsetove
slotove za proirenje
slotove za memoriju i eksterni ke
procesor i procesorske slotove ili sokete
konektore za napajanje
konektore za disk drajvove
konektore za tastaturu
periferni port i konektore
BIOS ip
CMOS bateriju
dampere (Jumpers) i DIP prekidae
firmver (Firmware)



Slika 3.1 Komponente na matinoj ploi


U ovom odeljku ete nauiti o delovima matine ploe koji se najvie koriste, emu oni slue
i gde se tano nalaze na samoj ploi. Prikazaemo kako svaka komponenta izgleda te ete
moi da je prepoznate na svakoj matinoj ploi s kojom se susretnete. Uzmite, ipak, u obzir

Copyright Link group
da je ovo samo kratak uvod u unutranjost raunara. Detalji o raznim ureajima i njihova
uloga u upotrebi raunara e biti predstavljeni u kasnijim poglavljima.


ipsetovi (Chipsets)

ipset je skup ipova ili integrisanih kola koja izvode povezivake i periferne funkcije
procesora. Ovaj skup ipova je obino elektronsko kolo koje omoguava povezivanje
memorije, kartica za proirenje i integrisane periferije i u sutini diktira kako e matina
ploa komunicirati sa instaliranim perifernim ureajima. Skupovi ipova obino dobijaju ime
i broj modela po originalnom proizvoau. Na primer, ako vidite matinu plou koja ima
VIA KT7 ipset, znaete da je elektroniku za kontrolisanje periferije dizajnirala VIA i da je
nazvana KT7.

Ovo ak znai da biste u isto vreme znali i odreene karakteristike tog skupa ipova (na
primer: integrisani video odreene vrste/proizvoaa, integrisani audio pojedine vrste itd).
ipsetovi mogu biti napravljeni od jednog ili vie sastavnih elektronskih ipova. Matine
ploe koje se zasnivaju na Intel platformi obino koriste dva ipa dok SiS ipsetovi
uglavnom koriste jedan. Funkcije skupa ipova se mogu podeliti u dve vee funkcionalne
grupe nazvane Severni most (Northbridge) i Juni most (Southbridge). Posvetimo se
ukratko ovim grupama i funkcijama koje one obavljaju.


Severni most (Northbridge)

Severni most je segment skupa ipova na matinoj ploi tj. skup elektronskih kola ili ipova
koji obavlja jednu vrlo vanu funkciju: upravljanje perifernom komunikacijom velike brzine.
Severni most je primarno odgovoran za komunikaciju sa integrisanim videom koristei AGP i
PCIe, na primer, i komunikaciju koja se odvija izmeu memorije i procesora. Stoga se moe
rei da rad raunara zavisi od rada severnog mosta i njegove komunikacije s perifernim
ureajima koje kontrolie.


Juni most (Southbridge)

Juni most je skup ipova, kako je ranije pomenuto, odgovoran za obezbeivanje podrke
integrisanim perifernim ureajima (PS/2, Paralelni, IDE itd) rukovodei njihovom
komunikacijom sa ostatkom raunara i kapacitetom koji im se dodeljuje. Veina matinih
ploa danas ima integrisane PS/2, USB, paralelne i serijske portove. Neke od opcionih
mogunosti kojima upravlja Southbridge ukljuuju LAN, zvune kartice, infracrveni port i
FireWire (IEEE 1394). Kad je prvi put integrisan, kvalitet audia je u najboljem sluaju bio
zanemarujui, ali najnovija ponuena reenja (poput AC97 audio skupa ipova) konkuriu
Creative Labs proizvodima u kvalitetu zvuka, broju funkcija (ukljuujui ak i Dolby Digital
Theater Surround tehnologiju).

Southbridge je takoe odgovoran za upravljanje komunikacijom sa ostalim magistralama za
proirenje kakve su PCI, USB i starija reenja. Slika 3.2 prikazuje primer tipinog skupa
ipova matine ploe (severni i juni most) i komponente s kojima je povezan. Obratite
panju koje komponente su povezane sa kojim delom skupa ipova.



Copyright Link group


Slika 3.2 Tipian skup ipova (Chipset) matine ploe


Slotovi za proirenje

Najvidljiviji delovi svake matine ploe su slotovi za proirenje. Oni izgledaju kao mali
plastini prorezi, uglavnom duine od 7,5 do 28 cm i irine oko 1.25 cm. Kao to im i samo
ime govori, ovi slotovi se koriste kako bi se u njih instalirali razni ureaji za proirenje
mogunosti raunara. Neki od ureaja za proirenje koji se mogu montirati su: video,
mrene, zvune i interfejs kartice. Posmatrajui matinu plou na vaem raunaru lako ete
videti osnovne tipove slotova za proirenje koji se koriste u raunarima danas:

ISA
PCI
AGP
PCIe
AMR
CNR


Svaki od tipova se razlikuje po izgledu i funkciji. U ovom odeljku, govoriemo o tome kako
da vizuelno prepoznate razliite slotove za proirenje.


ISA slot za proirenje

Ako imate raunar proizveden pre 1997. sve su anse da vaa matina ploa ima nekoliko
ISA (Industry Standard Architecture) slotova za proirenje. Oni su lako prepoznatljivi jer su
obino crne boje i sastoje se iz dva dela: jednog kraeg i jednog dueg. Kompjuteri

Copyright Link group
proizvedeni posle 1997. uglavnom sadre i nekoliko ISA slotova radi kompatibilnosti sa
starijim karticama za proirenje (iako su ih u najveoj meri zamenili PCI slotovi). Slika 3.3
prikazuje izgled ISA slotova na matinoj ploi.



Slika 3.3 ISA slotovi za proirenje


PCI slotovi za proirenje

U dananje vreme veina kompjutera uglavnom koristi PCI (Peripheral Component
Interconnect) slotove. Lako su prepoznatljivi poto su kratki (oko 7.5 cm) i uglavnom bele
boje. PCI slotovi se mogu nai skoro u svakom raunaru procesora Pentium klase ili jae.
Slika 3.4 prikazuje primer nekoliko PCI slotova za proirenje.



Slika 3.4 PCI slotovi za proirenje


Copyright Link group

AGP slotovi za proirenje

AGP (Accelerated Graphics Port) slotovi su veoma popularni za primenu s video karticama.
Nekada davno, ako biste hteli da koristite 3D grafiku video karticu velike brzine, morali ste
da je montirate u postojei PCI ili ISA slot. AGP slotovi su dizajnirani da budu direktna veza
izmeu grafike i memorije PC-ja. Takoe su lako prepoznatljivi jer su uglavnom braon boje i
nalaze se tik uz PCI slotove na matinoj ploi i krai su od PCI slotova. Slika 3.5 jeste prikaz
jednog AGP slota uz PCI slot poreenja radi. Obratite panju na razlike.



Slika 3.5 AGP slot za proirenje


PCIe slot za proirenje

Najnoviji slot za proirenje koji se koristi na matinim ploama je PCI Express (PCIe).
Kreiran je kao zamena za AGP i PCI. Ima sposobnost da bude bri od AGP-a a da u isto
vreme zadri fleksibilnost PCI-a.



Slika 3.6 PCIe slotovi za proirenje

Copyright Link group
Postoji sedam razliitih nivoa brzine za PCIe i oni su oznaeni kao 1X, 2X, 4X, 8X,12X, 16X,
i 32X. Ove oznake se grubo podudaraju sa naznaenim AGP brzinama. PCIe slotove je malo
tee identifikovati nego ostale slotove, jer njihova veliina odgovara njihovoj brzini. Na
primer: x1. x1 slot za proirenje je izuzetno kratak (manje od 2.5 cm). Slotovi postaju dui
proporcionalno njihovoj brzini; to je dui slot, to je vea i njegova brzina. Razlozi za to
potiu iz koncepta PCIe staza koje su zapravo umnoene komunikacione jedinice izmedju
bilo koje dve PCIe komponente i u direktnoj su vezi sa fizikim povezivanjem na magistrali.
Zato to su sve PCIe komunikacije sainjene od jednosmernih spojnica izmedju ureaja,
svaka PCIe kartica pokuava da ostvari najvei obostrano podran broj staza sa svakim
partnerom s kojim komunicira.


AMR slotovi za proirenje

Kao i uvek, Intel i ostali proizvoai neprestano tragaju za nainima kako da poboljaju
proces proizvodnje. Jedan podui proces koji bi esto usporio proizvodnju matinih ploa sa
integrisanim analognim ulaznim/izlaznim funkcijama je FCC sertifikat. Proizvoai su razvili
nain kako da razdvoje analogno strujno kolo, na primer, modem i analogni zvuk, svaki na
sopstvenu karticu. Ovo je omoguilo da analogno strujno kolo bude zasebno sertifikovano
(postalo je kartica za proirenje za sebe) i da se tako utedi vreme za FCC sertifikovanje.
Ovaj slot i Riser Card tehnologija su poznati kao Audio Modem Riser ili AMR. AMR 46-pinski
slotovi su nekada bili vrlo uobiajeni na mnogim Intelovim matinim ploama, ali tehnologije
koje ukljuuju CNR i Advanced Communications Riser (ACR) istiskuju AMR. Uz to i uprkos
FCC brigama, integrisane komponente u poreenju sa neintegrisanim izgleda jo uvek
uivaju vie uspeha. Slika 3.7 prikazuje primer jednog AMR slota.



Slika 3.7 AMR slot za proirenje


CNR slotovi za proirenje

CNR (The Communications and Networking Riser) slotovi se mogu nai na nekim Intelovim
matinim ploama kao zamena za Intelove AMR slotove. Sutinski, ovi 60-pinski slotovi
omoguavaju proizvoau matinih ploa da ugradi ipset matine ploe sa pojedinim
integrisanim karakteristikama. A onda, ukoliko je ove integrisane opcije ipseta potrebno
pojaati (dodavanjem Dolby Digital Surround-a standardnom zvunom ipsetu, na primer),
moe se dodati CNR Riser kartica (kako bi se pojaao kapacitet integrisanih elemenata).

Copyright Link group
Dodatne prednosti CNR-a nad AMR-om podrazumevaju mrenu podrku, Plug and Play
kompatibilnost, podrku hardverskom ubrzanju (za razliku od iskljuivo i samo CPU
kontrole), te nema potrebe uklanjati konkurentski PCI slot ukoliko CNR nije u upotrebi. Slika
3.8 predstavlja primer jednog CNR slota.



Slika 3.8 CNR slot za proirenje


Memorijski slotovi i eksterna ke memorija

Slotovi za osnovnu memoriju raunara ili memoriju nasuminog pristupa (RAM) su sledei
najkorieniji slotovi na matinoj ploi i oni sadre module u koje se postavljaju memorijski
ipovi koji ine osnovnu memoriju, memoriju u kojoj se uvaju podaci koji se trenutno
koriste kao i instrukcije procesoru. Brojni i raznovrsni tipovi memorije su danas dostupni za
personalne raunare. U ovom poglavlju nauiete kako izgledaju slotovi na matinoj ploi i
moi da ih lako prepoznate.

Veim delom, dananji kompjuteri koriste memorijske ipove postavljene na malom
tampanom kolu. Neka od ovih tampanih kola se nazivaju Dual Inline Memory Modules
(DIMMs). Danas DIMM-ovi variraju po broju konduktora ili "pinova" koje odreena fizika
specifikacija upotrebljava. Neki standardni primeri ukljuuju 168, 184, i 240-pinske
konfiguracije. Kao dodatak tome memorije za laptop raunare se pojavljuju u manjim
formatima poznatim kao Small Outline DIMMs (SoDIMMs) i MicroDIMMs. Slika 3.9 prikazuje
formate najpopularnijih memorijskih kartica.

Primetiete kako sutinski izgledaju isto dok se koliina memorije po modulu razlikuje.
DIMM slotovi su obino crne boje i postavljeni vrlo blizu jedni drugima. Broj memorijskih
slotova varira od jedne matine ploe do druge ali je izgled drugaijih slotova i dalje slian.
Metalni pinovi na dnu se dodiruju sa zalemljenim ploicama na svakom modulu. Male
metalne ili plastine ploice na ivicama slota dre memorijski modul sigurno uvren u
slotu.

Ponekad osnovna memorija bude preoptereena zahtevima koji dolaze od procesora. Da bi
postigao zadato RAM, mora da pribavi informaciju od procesora istog trenutka, ali RAM nije
brz koliko i procesor i procesor tada mora da saeka. Uobiajen rezultat ovakvog sleda je da
dolazi do primetnog usporavanja itavog sistema. Jedno od reenja je upotrebiti prostor na
hard disku kao RAM memoriju. Ovakav prostor na hard disku naziva se virtuelni RAM

Copyright Link group
(VRAM). VRAM je pripojen, optimizovan prostor koji moe da informacije isporui RAM-u
bre nego da dolazi iz glavnog memorijskog prostora na hard disku.



Slika 3.9 Razliiti formati memorijskih modula


Postoji i neto to se moe uiniti i od strane procesora radi ubrzavanja rada osnovne
memorije. U pitanju je dodavanje ke memorije. Ke memorija je vrlo brz oblik memorije
zasnovan na konceptu statikog RAM-a o emu se detaljnije govori u odeljku
Prepoznavanje namene i karakteristika memorije ovog poglavlja. Ke poboljava rad
sistema predviajui koju e naredbu procesor uputiti sledeu i pripremajui ovu informaciju
i pre nego to je zatraena. Ovaj obrazac omoguava keu da bude manje veliine nego
sam RAM. Samo najskorije korieni podaci i naredbe, kao i one za koje se predvia da e
naredno biti upotrebljene, uvaju se u keu. Ke na matinoj ploi je poznat kao eksterni
ke jer se ne nalazi na samom procesoru. Takoe se naziva i keom drugog nivoa (L2)
nasuprot L1 keu prvog nivoa koji je integrisan u procesor. Videti odeljak Prepoznavanje
namene i karakteristika procesora kasnije u ovom poglavlju - za opirnije informacije o L1
keu.


Centralna procesorska jedinica i procesorski soket (Socket) ili slot
(Slot)

Mozak" svakog kompjutera je centralna procesorska jedinica (CPU) ili procesor. Ova
komponenta obavlja sve proraune i odgovoran je za 90% funkcija raunara. Postoji mnogo
razliitih vrsta raunarskih procesora - toliko ih je, u stvari, da ete o njima opirnije nauiti
kasnije u odeljku Prepoznavanje namene i karakteristika procesora. U dananjim
kompjuterima procesor je deo koji je najlake uoiti na matinoj ploi. To je obino
komponenta za koju je zakaen ventilator, hladnjak ili oboje (kako je prikazano na slici
3.10). Ovi ureaji se koriste za uklanjanje toplote koju procesor proizvodi. Toplota je
neprijatelj mikroelektronike te je ovo neophodno. Teoretski, Pentium (ili jai) procesor
stvara toliko toplote da bi bez hlaenja izgoreo posle nekoliko sati.

Soketi i slotovi na matinim ploama su brojni i raznoliki koliko i sami procesori. Soketi su u
sutini ravni i imaju nekoliko redova rupica rasporeenih u kvadratni oblik, kako se vidi na
slici 3.11. Procesorski slot je drugi metod povezivanja procesora na matinu plou, ali bi
procesorima Intel Pentium II i Pentium III klase bila potrebna posebna dodatna kartica da bi

Copyright Link group
se mogli ubaciti u ovakav slot (prikazano na Slici 3.12). Noviji, kompleksniji procesori poput
Intel Itanium modela koriste modul poznat kao Pin Array Cartridge (PAC). Soket koji
prihvata PAC radi po principu primenjvanja vrlo slabe sile za postavljanje procesora (VLIF).
Da biste videli koja vrsta soketa se koristi kod kojih procesora, pregledajte tabelu 3.13.



Slika 3.10 - Procesori sa ventilatorom i hladnjakom




Slika 3.11 - Primer procesorskog soketa



Copyright Link group


Slika 3.12 - Procesorski adapter za slot





Copyright Link group
Tabela 3.13 - Tipovi slotova/soketa i procesori koje podravaju


Prikljuci za napajanje

Uz sve ove sokete i slotove na matinoj ploi poseban prikljuak (prikazan na slici 3.14)
omoguuje ploi da se povee na napajanje i prima elektrinu struju. U ovaj prikljuak se
ukljuuje ATX strujni prikljuak (pomenut kasnije u odeljku "Prepoznavanje svrhe i
karakteristika napajanja").



Slika 3.14 ATX strujni prikljuak na matinoj ploi


Flopi i hard disk konektori

Skoro svaki raunar koji se danas proizvodi koristi neku vrstu disk drajva za skladitenje
podataka i programa. Veini drajvova je potrebna konekcija s matinom ploom da bi
raunar mogao da "razgovara" sa diskom. Ove konekcije su poznate kao drajv interfejsi i
postoje dve glavne vrste: flopi drajv interfejsi i hard disk interfejsi. Flopi disk interfejsi
omoguuju flopi disk jedinicama (FDD-ovi) povezivanje na matinu plou i analogno tome
hard disk interfejsi ine isto za hard diskove. Kada interfejs vidite na matinoj ploi za njega
se kae da je integrisan nasuprot onima koji su na kartici za proirenje (neintegrisan).
Interfejsi se sastoje od tampanog kola i porta. Veina matinih ploa koje se danas
proizvode sadre flopi i hard disk interfejse.

U dananje vreme, veine matinih ploa s kojima ete se susresti prilagodjene su
Enhanced IDE (EIDE/PATA) ili Serial ATA (SATA) standardima. Advanced Technology
Attachment (ATA) je standardni termin koji se koristi za ono to se zapravo naziva
Integrated Drive Electronics (IDE). AT deo imena je pozajmljen od IBM-ovog PC/AT koji je
bio standardan u svoje vreme. Ipak, poto ATA nije jedina tehnologija za povezivanje hard
diska za matinu plou (ESDI je, na primer, bila jo jedna), IDE je donekle neprecizno ime i
nije najbolji termin kada je re iskljuivo o ATA konektorima.

Bez obzira na to, originalni ATA konektor se najee nazivao IDE i imao je gornji limit od
528 megabajta po logikom drajvu. Poboljana verzija, Enhanced IDE (EIDE), bila je
razvijena da nadmudri prepreke pristupanju veem prostoru na hard disku po particiji

Copyright Link group
poveavajui limit na 8 gigabajta. Od tada, limit je povean na 144 petabajta kroz razna
poboljanja. Petabajt (PB) iznosi broj bajtova predstavljen brojem 2 podignutim na
pedeseti.

Ako imate plou sa konektorima za disk jedinice sa paralelnim ATA interfejsom, oni e
tipino biti crne ili neke druge neutralne boje, ako prate klasian ATA 40-pinski (iglini)
standard. Ako su vai PATA konektori plavi, oni predstavljaju PATA interfejse koji
upoljavaju Ultra DMA (UDMA) tehnologiju koja poveava opseg transfera smanjujui
ukrtanje (Crosstalk) u paralelnom signalu odmenjujui jo 40 pina koje se ponaaju kao
uzemljenje meu ostalim pinovima. Konektori i prikljuci na hard disku i matinoj ploi su i
dalje 40-pinski. Odabir boja ukazuje na poboljane performanse nasuprot staroj 40-pinskoj
tehnologiji.

Originalni 40-pinski ATA interfejs prebacuje podatke izmeu hard diska i ploe paralelno,
otud i ime Parallel ATA (PATA). SATA koji se pojavio kasnije i poljuljao starije PATA ime,
prebacuje podatke serijski, bit po bit, i omoguuje vei protok podataka jer nema potrebe
za komplikovanijom paralelnom sinhronizacijom prenosa podataka. SATA interfejs je
drastino drugaiji od PATA interfejsa. Slika 3.15 prikazuje primer SATA konektora.

Mnoge matine ploe, pogotovo one kvalitetnije poput onih koje se koriste u serverima,
takoe, ukljuuju i kompleksniju SCSI tehnologiju tako da hard diskovi povezani preko
SCSI-ja mogu direktno nakaiti na sistemsku plou bez eksternog adaptera.



Slika 3.15 Serijski ATA konektor


Konektori za tastaturu

Najvaniji ulazni ureaj kod personalnih raunara je tastatura. Sve matine ploe imaju
konektor (prikazan na slikama 3.16 i 3.17) koji omoguuje da se tastatura povee direktno
na matinu plou kroz kuite. Postoje dve glavne vrste konektora za tastaturu. Nekada su
to bili AT i PS/2 konektori. U dananje vreme PS/2 konektori zadravaju popularnost ali ih
velikom brzinom zamenjuju tastature koje se povezuju preko USB prikljuka. Jo-malo-pa-
zastareli originalni AT konektor je okrugao prenika oko 1.75cm s 5-pinskom DIN
konfiguracijom. Slika 3.16 prikazuje primer konektora AT tipa.

PS/2 konektor (prikazan na slici 3.17) je manji 6-pinski mini-DIN konektor. Veina novih
raunara koji se danas mogu kupiti poseduju PS/2 konektor za tastaturu kao i PS/2
konektor za mia odmah iznad njega na matinoj ploi. Uporedite konektor za tastaturu
vaeg raunara sa slikama 3.16 i 3.17.


Copyright Link group


Slika 3.16 AT konektor na matinoj ploi





Slika 3.17 Konektor PS/2 tipa na matinoj ploi


Periferni portovi i konektori

Da bi raunar bio koristan i imao najveu moguu funkcionalnost mora postojati nain da se
podaci u njega unesu kao i da se mogu iz njega preneti. Mnotvo razliitih
portova/prikljuaka je dostupno u te svrhe. O razliitim vrstama prikljuaka i tome kako oni
funkcioniu emo priati kasnije u ovom poglavlju.Ukratko, sedam najuobiajenijih vrsta
portova koje ete videti na raunaru su serijski, paralelni, univerzalna serijska magistrala
(USB - Universal Serial Bus), Ethernet, zvuni ulaz/izlaz i igraki portovi. Slika 3.18
prikazuje neke od njih na stanici za prikljuenje(docking station) ili port replikatoru za
laptop. S leva na desno, prikazani interfejsi su:

strujni ulaz
analogni modem RJ-11
Ethernet - mreni ulaz RJ-45
S-video izlaz
DVI-D izlaz
SVGA izlaz
Paralelni (na vrhu)
Standardni serijski
Mi (na vrhu - gore)
Tastatura
S/PDIF (izlaz)
USB


Copyright Link group


Slika 3.18 - Periferni portovi i konektori


Slika 3.19 prikazuje primer igrakog porta (poznatog i kao dojstik port jer je to ulazni
ureaj koji se najee na njega prikljuuje). Kao to je objanjeno kasnije u ovom
poglavlju, igraki port se moe koristiti i za Musical Instrument Digital Interface (MIDI)
ureaje. Igraki portovi povezuju adekvatne periferne ureaje s raunarem koristei DA-15F
15-pinski "enski" D-subminiature (D-sub) konektor.



Slika 3.19 - Igraki port


Slika 3.20 prikazuje jo jednu grupu interfejsa koji se ne moe videti na slici 3.18 - ulaze na
zvunoj kartici. Ovi ulazi su poznati kao 1/8-inni (3.5 mm) stereo mini-dekovi, tako
nazvani zbog svoje veliine i injenice da kontakt ostvaruju za levi kao i desni stereo audio
kanal kroz vrh i prsten prikljuka. Na dijagramu su prikazani ulaz, mikrofonski prikljuak s
leva, izlaz, prikljuak za zvunike s desna. Softver moe koristiti ove interfejse za snimanje i
emitovanje audio sadraja u formi fajla ili CD/DVD formatu.



Slika 3.20 - Audio konektori

Copyright Link group
Dodaci na matinoj ploi

Postoje dva naina povezivanja ovih portova na plou (pretpostavljajui da je elektrino kolo
koje obezbeuje ove funkcije integrisano u matinu plou). Prvi se zove povezivanje s
prednje strane ploe, koje omoguava povezivanje portova u kuite raunara, obino na
poleini kuita uz pomo posebnog kabla za prednju stranu matine ploe ili muki
konektor koji iskljuuje tragove matine ploe za tu funkciju, kao to je i prikazano na slici
3.21.



Slika 3.21 Povezivanje porta sa matinom ploom


Drugi metod povezivanja perifernih portova je metod direktnog lemljenja - DS metod. U
okviru ovog metoda, portovi su lemljeni direktno na matinu plou. Ovaj metod se najee
upotrebljava na integrisanim ploama u brendiranim mainama. Slika 3.22 prikazuje
periferne portove povezane za matinu plou direktno metodom lemljenja. Obratite panju
na nepostojanje kabla izmeu porta i ploe i da je port integralni deo ploe. Kao to smo
ranije govorili, ovi integrisani portovi na ploi se mogu deaktivirati u BIOS podeavanju
ukoliko je neophodno.



Slika 3.22 - Periferni portovi direktno lemljeni na matinu plou

Copyright Link group
Bios ip

Pored procesora, najosnovniji ip na ploi je ulazni/izlazni sistem (BIOS) ip. Ovaj poseban
memorijski ip sadri BIOS softver koji govori procesoru kako da meusobno komunicira sa
ostatkom hardvera povezanog na raunar. BIOS ip se lako prepoznaje: ukoliko imate
brendirani raunar (Compaq, IBM, HP i slino), ovaj ip ima na sebi ime proizvoaa i,
uglavnom, odtampanu re BIOS. Kod klonova, ovaj ip obino nosi nalepnicu nekog od
glavnih BIOS proizvoaa (AMI, Phoenix/Award, Winbond, etc).


CMOS baterija

Va PC mora da zadri pojedina podeavanja kada je iskljuen i kad mu je pritom iskljuen i
strujni kabl. Ova podeavanja ukljuuju sledee: datum, vreme, konfiguraciju hard diska i
memoriju.

Va raunar uva ova podeavanja u posebnom memorijskom ipu nazvanom
Complimentary Metal Oxide Semiconductor (CMOS) ip. Zapravo, CMOS (izgovara se si
mos) je vrsta memorijskog ipa; to je parametarska memorija za BIOS. Ali to nekako ne
prelazi u akronim lak za izgovor. Poto je on najvaniji CMOS ip u kompjuteru nazvan je
prosto CMOS. Kako bi zadrala svoja podeavanja, memorija mora da ima stalno napajanje.
Kad iskljuite raunar, sve to je ostalo u glavnoj memoriji je izgubljeno zauvek. Kako
bismo spreili da CMOS izgubi informacije (to je veoma vano da se ne desi) proizvoai
matinih ploa ugrauju malu bateriju koja se zove CMOS baterija i koja napaja CMOS
memoriju. Baterije se prave u razliitim oblicima i veliinama, ali sve obavljaju istu funkciju.
Veina CMOS baterija izgleda poput velike baterije za sat ili male baterije cilindrinog oblika.


Damperi (Jumpers) i DIP prekidai

Poslednje komponente matine ploe koje emo objanjavati u ovom odeljku su damperi i
dip prekidai. Ove dve komponente se koriste radi konfigurisanja razliitih hardverskih
opcija na ploi. Na primer, neki procesori koriste razliite voltae (1.5, 3.3, ili 5 volti).
Morate podesiti plou tako da obezbeuje odgovarajuu voltau za procesor koji koristi. To
inite menjajui podeavanja na matinoj ploi ili uz pomo dampera ili DIP prekidaa.
Slika 3.23 prikazuje i dampere i DIP prekidae. Matine ploe esto imaju ili nekoliko
dampera ili jedan niz DIP prekidaa. Zasebni damperi su esto obeleeni nazivom JPx
(gde je x broj dampera).


Copyright Link group



Slika 3.23 - Damperi i DIP prekidai


Firmver (Firmware)

Firmver je ime koje se daje bilo kom softveru koji je upisan u ip iz koga se podaci mogu
samo itati (ROM) i moe se pokrenuti bez dodatnih instrukcija primljenih od operativnog
sistema. Veina kompjutera koristi firmver u nekom ogranienom obliku. Najbolji primer za
firmver je kompjuterov CMOS program za podeavanje, koji se koristi za postavljanje opcija
BIOS-a (vreme/datum, opcije za butovanje, na primer). Takoe, neke kartice za proirenje
kao to su SCSI (skazi) kartice koriste svoj firmver alatke za podeavanje periferala.