Uvod

Sirova voda tj.voda koja se preko vodozahvatnih objekata koristi za

potrebe vodosnabdevanja nikada nije potpuno cista . Ona uvek sadrzi ,
manje ili vise , razlicite materije u rastvorenom ili suspendovanom obliku ,
a unesene su iz sredine kroz koju voda prolazi ( sa povrsine litosfere , kroz
hidrogeoloski medijum , kroz atmosferu ) .
Da bi se utvrdilo prisustvo pojedinih supstanci u sirovoj vodi ,
moramo na bazi propisano uzetih uzoraka izvrsiti odgovarajuce analize cije
rezultate uporedjujemo sa vazecim standardima vode za pice . Rezultati
poredjenja nam govore da li i u kojoj meri je potrebno vrsiti kondicioniranje
vode .
ondicioniranje vode je proces za postizanje svojstava pitke vode i
koncentracije supstanci ispod maksimalno dozvoljenih koncentacija .
Razlozi zbog kojih se vrsi kondicioniranje vode su :
Organolepticki ! uklanjanje boje , mirisa , ukusa "
#dravstveni ! uklanjanje postojecih stetnih sastojaka i
mikroorganizama ( patogene bakterije , teski metali ) ili dodavanje
korisnih elemenata kao sto je fluor "
$ehnoloski ! uklanjanje osobina i sastojaka koji stete tehnoloskom
procesu industrije , najcesce prehrambenoj industriji ( tvrdoca ,
korozivnost , teski metali ) .
Izbor metoda za kondicioniranje vode :
%zbor metoda za kondicioniranje vode zavisi od osobina sirove vode .
&riprema vode za pice je veoma kompleksna oblast. 'vek je lakse zastiti
vodu od zagadjenja nego preciscavati . Dakle , da bi se izvrsio izbor
metoda za kondicioniranje vode mora se (
&oznavati kvalitet sirove vode ( hemijski , fizicki i mikrobioloski sastav i
osobine vode ) "
&redvideti trend promene kvaliteta vode ( tokom dana , sezone , godine
ili duzeg vremenskog perioda ) "
&redvideti mogucnost da se postojece smetnje otklone "
Odabrani nacin prerade vode treba biti optimalan u pogledu investicionih
i eksploatacionih troskova "
valitet vode na izvoristu ne sme biti losiji od )* klase na osnovu
'redbe o klasifikaciji voda objavljene u + Sl.,lasnik RS + broj -./0 i
11.2- "
3eoma je vazna zastita izvorista i distributivnog sistema od zagadjivanja
.
&odzemne vode iz dubokih , dobro zasticenih vodonosnih slojeva
obicno ne sadrze patogene mikroorganizme pa se takva voda najcesce
distribuira bez kondicioniranja ili uz minimalnu obradu ali uz obaveznu
dezinfekciju hlornim preparatima sa odrzavanjem odredjene koncentracije
rezidualnog hlora .
&ovrsinske vode obicno zahtevaju sve faze prerade i to (
&rethodnu obradu ( skladistenje ! odlezavanje , predsedimentaciju ,
mikrosita , prethodnu dezinfekciju ) "
oagulaciju , flokulaciju , talozenje , filtraciju i
Dezinfekciju .
4a proces kondicionoranja vode veliki uticaj ima temperatura vode .
Od temperature vode zavisi sadrzaj rastvorenog kiseonika u vodi , bioloska
aktivnost , &5 vrednost i salinitet .
4iza temperatura vode usporava procese koagulacije , flokulacije ,
brzinu filtracije , smanjuje efikasnost hlorisanja . &ad temperature ukazuje
na prodor podzemnih voda .
&ovecana temperatura ukazuje na prodor industrijske vode
koriscene za hladjenje .
Prethodna obrada vode
&re nego sto se predje na preradu vode ona cesto mora biti
podvrgnuta prethodnoj obradi narocito je to slucaj sa povrsinskim vodama
koje se koriste za snabdevanje stanovnistva vodom za pice . &rethodna
obrad vode podrazumeva (
,rubu filtraciju krupnih necistoca resetkama,
Odlezavanje ( skladistenje ) ,
&redsedimentaciju ,
6ikrosita ,
*eraciju ,
&redhodnu dezinfekciju ( predhlorisanje , predozonizacija ) .
Gruba filtracija krupnih necistoca resetkama
Ova metoda podrazumeva uklanjanje iz vode eventualnih predmeta (
grane , trava , lisce ) . Ova metoda je od posebne vaznosti u periodima
poplava , topljenja snega ili nakon obilnih padavina kada se nivo
povrsinskih voda povecava . &omocu resetki se uklanjaju krupnije ,
nerastvorne i plivajuce materije iz vode . Resetke prgradjuju dovodni kanal i
postavljaju se vertikalno ili pod nagibom najcesce od 78928: . %zradjuju se
od celicnih sipki , pravougaonog ili kruznog poprecnog presekakoje se
postavljaju u kanal na jednakom medjusobnom razmaku sa velicinom
otvora od 19;88mm.
Odlezavanje ( skladistenje
Ova metoda se primenjuje kod zahvatanja povrsinskih voda za
snabdevanje stanovnistva vodom za pice ( vode reka i jezera ) . 4a ovaj
nacin voda odlezava u rezervoarima i akumulacijama pri cemu dolazi do
smanjivanja mutnoce , smanjuje se prisustvo patogenih mikroorganizama
indikatora fekalnog zagadjenja voda ( salmonela , enterovirusa ) , cije se
prisustvo na ovaj nacin moze smanjiti i do << = . Ovom metodom se
obezbedjuje i kontinuitet snabdevanja vodom jer skladistenje vode moze da
posluzi kao zaliha u slucaju akcidentnih situacija dok opasnost ne prodje .
4ajveci efekat je leti kada voda odlezi 197 nedelje . Rezervoari za
odlezavanje vode treba da budu postavljeni u serijama jer se tako
povecava efekat skladistenja vode . 4ezeljeni efekat ove metode je
stvaranje algi , >agadjenje od zivotinja , povecanje koncentracije gvozdja i
mangana u vodi usled njihovog rastvaranja iz tla .
Predsedimentacija
&redsedimentacija kao metoda prethodne obrade vode primenjuje se
kod veoma zamucenih povrsinskih voda . od ove metode , svaka cestica (
mulj , suspendovane cestice ) cija je specificna tezina veca od vode talozi
se pod dejstvom gravitacije . #a predsedimentaciju prave se i bazeni koji
mogu biti celicni , betonski ili ukopani u zemlju .?azeni za
predsedimentaciju mogu biti opremljeni i sistemom za dodavanje
odredjenih hemikalija za obavljanje delimicne koagulacije u periodu velikog
zagadjenja kada prirodno bistrenje nije moguce .
!ikrosita
6ikrosita se primenjuju kod povrsinske vode koja sadrzi dosta
mikroalgi . @fikasnost mikrosita u uklanjanju algi u periodu njihovog
cvetanja je 08 ! <8 = . &rimena mikrosita znatno rasterecuje filtre i
produzava vreme efektivnog rada izmedju dva pranja .
"eracija
*eracija je postupak dovodjenja vode u kontakt sa vazduhom , pri
cemu dolazi do mesanja vode sa kiseonikom iz vazduha koji u vodi obavlja
oksidacione procese ( obogacivanje vode kiseonikom ) . *eracija
potpomaze izdvajanje raznih gasova iz vode , uklanjanje mirisa i ukusa ,
izdvajanje gvozdja i mangana ( do 77 = ) . %zdvajanjem raznih gasova iz
vode , narocito ugljen9dioksida smanjuje se korozivnost vode koja je veoma
stetna za cevi , sudove i druge materijale sa kojima dolazi u kontakt .
*eracija vode se obavlja (
Rasprsivanjem vode ,
'duvavanjem vazduha u vodu ,
&ropustanjem vode preko kaskada i preliva ,
%zlaganjem vode uticaju atmosferskog vazduha .
Prethodna dezinfekcija
&rethodna dezinfekcija smanjuje broj fekalnih i patogenih bakterija u
vodi , unistava alge , oksidise i time uklanja amonijak , gvozdje i mangan .
&rethodna dezinfekcija moze da se obavlja hlornim preparatima i ozonom .
Ozon je efikasno sredstvo i primenjuje se u poslednje vreme sve
cesce . Ozon je veoma aktivno oksidaciono sredstvo razgradjuje
materije koje vodi daju miris i ukus ( odstranjuje neprijatan miris i
ukus za /8 ! 08 = ) , pri cemu voda dobija svezinu i pitkost . o>on
takodje eliminise boju vode )8 ! )- = . Doza ozona treba da se
tacno odredi i treba da odgovara kolicini organskih materija u vodi .
Ozon prevodi sva hemijska jedinjenja koja se mogu oksidisati u
oksidacione produkte ( nitrite u nitrate , gvozdje i mangan u
nerastvorna jedinjenja ) , takodje razlaze potpuno fenolna jedinjenja a
delimicno i pesticide .
4edostatak primene ozona je njegova nepostojanost , nemogucnost
da se na trzistu nabavi kao gotov proizvod , a postrojenja za
proizvodnju ozona se komplikovana i skupa . Ozonizovane vode se
veoma brzo naknadno zagadjuju , pa se ozonizacija preporucuje
samo za vodu koja se pije neposredno posle dezinfekcije .
#a razliku od ozona hlor posle primene ostaje kao veza u vodi kao
rezidualni hlor . 6edjutim , ako je voda bogata organskim materijama
hlorisanje povecava sadrzaj biorazgradljivog organskog ugljenika i
stvara nepozeljne sporedne produkte ( hlorovana organska jedinjenja
! trihlor metane ) . 4jegova primena je veoma zastupljena jer je hlor
jeftin , moze se lako nabaviti , nije neophodna posebna strucnost za
rukovanje aparatima koji sluze za hlorisanje vode , poseduje jako
baktericidno dejstvo a pri tome ne utice nepovoljno na ljude , postojan
je u vodi , lako se dozira , metoda kontrole koncentracije hlora u vodi
je jednostavna i brza .
#oagulacija
&rirodno talozenje vode je veoma dug proces , pa se talozenje vode
sve cesce obavlja uz dodatak koagulanata , hemijskih jedinjenja koja imaju
za cilj da sitne cestice sa precnikom od 8.8)mm skupljaju i medjusobno
slepljuju pri tom se povecava njihova tezina i ubrzava istalozavanje .
Svrha koagulacije u tretmanu vode za pice je destabilizacija (
suspendovanih cestica ( cestica mutnoce neorganskog porekla ) ,
prirodnih organskih materija prisutnih u obliku koloida ili u
rastvorenom obliku ,
organskih materija antropogenog porekla ( rezidua pesticida ) ,
bakterija i algi u cilju obrazovanja vecih cestica ( flokula ) sto
pogoduje daljem tretmanu cestica bistrenjem ili filtracijom .
'klanjanje mutnoce
&rimenom samo procesa koagulacije u tretmanu vode ne postize se
znacajna redukcija mutnoce , naprotiv , vrednost mutnoce kao parametra
moze da se poveca tokom ovog procesa imajuci u vidu formiranje
nerastvorljivih jedinjenja nastalih tokom dodatka koagulanata . 3isestepeni
procesi flokulacije , sedimentacije i filtracije koriste se u sprezi sa
koagulacijom kako bi se postiglo dodatno snizavanje suspendovanih
materija i mutnoce .
'klanjanje jedinjenja antropogenog porekla
Rezultati su oprecni ali jedno istrazivanje uklanjanja antropogenih
jedinjenja matematickim modelom , a potvrdjeno A*R testom u labobatoriji
su pokazala da se znacajan efekat uklanjanja tih jedinjenja postize
mehanizmom destabilizacije i talozenja organskih materija koje sadrze
sorbovana sinteticka organska jedinjenja . oncentracija pesticida u
koagulisanoj vodi ( u kojoj su ove cestice umrezene u flokule aluminijum9
hidroksida ) je bila i do 08 = niza nego u sirovoj vodi .
?lok sema koagulacije
&oznati koagulanti su (
*l )(SO7)1 B ;05)O ! &opularni naziv *laun
CeSO7 B 2 5)O ! fero9sulfat ( zelena galica )
Ce( SO7)1 B<5)O ! feri9sulfat
CeDl ! feri9hlorid .
oagulanti se obicno dodaju vodi u obliku rastvora . 4akon unosenja
koagulanata treba obezbediti brzo mesanje vode . &omocna sredstva koja
ubrzavaju proces koagulacije su razlicita na primer natrijum9karbonat . '
nasoj zemlji se za koagulaciju vode najcesce primenjuje aluminijum9sulfat .
&ri dodavanju aluminijum9sulfata u vodi se odigrava sledeca reakcija (
*l)(SO7)1 E 1Da(5DO1)) F )*l(O5)1 E 1DaSO7 E /DO)
' ovoj reakciji stvara se aluminijum9hidroksid u obliku sivkasto
obojenih krupnih pahuljica koje se brzo sedimentiraju pod dejstvom
sopstvene tezine . &ozitivno naelektrisane pahuljice privlace iz vode sve
negativno naelektrisane cestice pri cemu povlace sa sobom mulj i bakterije
iz vode . #a stvaranje pahuljica potrebno je prisustvo soli u obliku
hidrokarbonata . 'koliko ih nema , dodaju se najcesce u obliku kreca
( natrijum9karbonat ) . 4jpovoljniji rezultati koagulacije postizu se sa
aluminijum9sulfatom pri &5 vrednosti vode od -.- do /.0 .
od voda sa niskim alkalitetom dodatak koagulanta moze toliko sniziti
&5 vrednost vode da se ne moze izvrsiti koagulacija . dok , kod voda sa
visokim alkalitetom potrebno je dodati veliku dozu koagulanta da bi
rezultujuci &5 bio u domenu optimalnog za dati koagulant .
Da bi proces koagulacije bio sto efikasniji potrebno je odmah nakon
dodavanja koagulanta omoguciti njegovo intenzivno ( turbulentno )
mesanje sa sirovom vodom . to se postize u posebnim objektima
( bazenima ) pomocu mesaca u kojima se voda zadrzava do - minuta .
Obicno se upotrebljavaju sledece dve vrste mesaca (
,ravitacioni mesaci
6ehanicki mesaci .
,ravitacioni mesaci mogu biti horizontalni i vertikalni . Rad
vertikalnog mesaca temelji se na nacelu turbulentnog tecenja koji je
prouzrokovan znatnom promenom pritiska . horizontalni mesaci se
postavljaju u bazen u kojem je ugradjeno vise uzastopnih vertikalnih
pregrada sa otvorima postavljenim tako da stvaraju neprestanu
promenu brzine i smera toka vode .
6ehanicki mesaci se zasnivaju na mehanickom mesanju vode i
koagulanta pomocu mesalice .
$lokulacija
Clokulacija je proces stvaranja flokula ( pahuljica ) stvaranjem koloida
prethodno desatabilizivanih koagulacijom . Stvaranje flokula se obavlja u
posebnim bazenima tzv , flokulatorima . 4jihov zadatak je da omoguce
stvaranje flokula koje pocinje odmah nakon mesanja koagulanta sa
vodom . Ovaj proces se odvija relativno sporo i da bi se dobile dovoljno
krupne flokule velicine 8.-98./mm potrebno je ;8918 minuta .
Dodatno povecanje flokula postize se dodavanjem sredstava za
flokulaciju ! flokulanata . olicina i vrsta flokulanata odredjuje se
ispitivanjem vode .
&rocesu stvaranja flokula potpomaze lagano i ravnomerno mesanje
vode , sto ujedno sprecava i njihovo talozenje u flokulatoru . ,ranicna
vrednost brzine mesanja vode determinisana je mogucnoscu razbijanja vec
sleplenjih flokula i iznosi 8.)98.1 m.s .
%edimentacija vode
Cormirane flokule se zbog tezine brzo taloze ! sedimentiraju . Ovaj
proces se naziva sedimentacija , traje 789/8 minuta i odvija se u
sedimentatorima !taloznicama . Danas se u procesu kondicioniranja vode
upotrebljavaju dve vrste taloznica zavisno od smera kretanja vode u njima (
5orizontalni taloznici i
3ertikalni taloznici .
$alozenje u horizontalnim taloznicima moze se odvijati (
' taloznicima u obliku pravougaonika i
' okruglim taloznicima .
Sema talozenja cestica u taloznicima u obliku pravougaonika
3oda u taloznik dotice ulaznom zonom kroz jedan od vertikalnih
zidova taloznika , prolazi njegovom duzinom zonom talozenja do suprotnog
vertikalnog zida i izlaznom zonom otice iz taloznika . %spod zone talozenja
je zona mulja .
Okrugli taloznik ! sema
' okrugli taloznik voda se dovodi u komoru smestenu u sredini
taloznika u kojoj se voda radijalno krece . 3azna osobina okruglog
taloznika je promena brzine vode u zoni talozenja od najvece vrednosti u
sredini do najmanje vrednosti na rubovima taloznika .
Okrugli taloznik moze imati u sredini smesten i flokulator. ( slika )
$alozenje u vertikalnim taloznicima se moze odvijati u okruglim i
kvadratnim taloznicama . Desca je primena okruglih taloznika .
$iltracija vode
Ciltracija je proces propustanja vode kroz poroznu sredinu 9 filtarski
materijal . Ciltracija vode obavlja se propustanjem vode kroz porozan sloj
kvarcnog peska ili nekog drugog poroznog materijala kao sto je
dijatomejska zemlja , strugotina , aktivan ugalj . 4ajcesce se koristi kvarcni
pesak koji sadrzi silicijum9dioksid koji neutralise preostale potencijalne sile
koloida zaostalih nakon procesa talozenja . Ciltracijom vode uklanjaju se
suspendovane materije zaostale nakon koagulacije i flokulacije ( <8 = ) i
bakterje ( oko <0 = ) . 'redjaji koji sluze za filtraciju vode nazivaju se filtri .
Ciltracija je slozen proces koji objedinjuje (
6ehanicko delovanje koje se sastoji u odstranjivanju cestica vecih od
pora filtarskog materijala ,
*dhezijsko delovanje koje se ogleda u prijanjanju cestica na povrsini
filtarskog materijala ,
*dsorpcijsko delovanje koje se ogleda u pripijanju ( na povrsini
filtarskog materijala ) cestica koje sa vodom prodiru u poroznu
sredinu ,
$alozno delovanje koje se sastoji u gravitacionom odvajanju cestica
koje sa vodom prodiru u unutrasnjost filtarskog materijala ,
5emijsko delovanje koje se ogleda u disociranju mutnoce na sitnije
delove ili u njenom prelasku u nerastvornu masu koja se potom
uklanja iz vode ,
?iolosko delovanje koje se ogleda u stvaranju bioloske opne ili
prevlake ( filma , membrane ) od mikroorganizama .
&o karakteru mehanizma zadrzavanja suspendovanih materija
moguce je razlikovati (
Sporu filtraciju koja nastaje filtracijom kroz biolosku opnu koju
obrazuju mikroorganizmi na povrsini filtarskog sloja . #ato se ova
filtracija i naziva spora filtracija i
?rzu filtraciju ! dubinska filtracija koja podrazumeva filtraciju kroz ceo
filtarski sloj .
#avisno od nacina prolaska vode kroz filtarski materijal , filtri se dele
na (
,ravitacione filtre u kojima se iznad filtarskog sloja nalazi voda cije
filtriranje nastaje zbog delovanja sile teze pri visinskoj razlici dovoda i
odvoda vode na filtru "
Ciltre pod pritiskom kod kojih filtracija nastaje zbog razlike u pritiscima
na dovodu i odvodu vode "
3akumske filtre ! vrsta filtra kod kojih na odvodu vlada podpritisak .
4ajcesce se za filtraciju koriste vestacki izgradjeni pescani filtri , koji
prema brzini filtracije filtracije mogu da budu (
Spori ( engleski ) filtri i
?rzi ( americki ) filtri .
@ngleski ( spori ) filtri koriste se kod vodovoda manjeg kapaciteta a
narocito u vodovodima kod kojih se voda duzim stajanjem donekle
oslobodi necistoce . Spori pescani filtri ispunjeni su slojem kvarcnog
peska visine ;9;.-m , granulacije 8.198./mm koji se nalazi na sloju
sljunka debljine 78cm. ?rzina ovog filtra je )9;8m1 na dan po metru
kvadratnom , u proseku -m1 na dan po metru kvadratnom ili 8.;98.7
m.h . 4a spore filtre ne treba dovoditi vodu koja je prethodno
hlorisana ili su joj dodata koagulantna i flokulantna sredstva. #a
odvodjenje filtarske vode sleze filtarske cediljke koje se postavljaju
ispod sljunka . &ri radu filtra , na povrsini se stvara zelatinozna
membrana od mulja , bakterija , organskih materija koje takodje
deluju kao filtar i zadrzava suspendovane materije . #a stvaranje
membrane potrebno je vreme od dva do tri dana . $o je takozvano
sazrevanje filtra odnosno stvaranje bioloske kozice . #a to vreme
voda se ne koristi , vec se ispusta u kanalizaciju . 3remenom ,
smanjuje se propusna moc filtra . $ada se pristupa ciscenju koje se
sastoji u skidanju sloja peska debljine )8918mm . 4akon nekoliko
ciscenja kada se sloj peska smanji za ;89;-mm obavlja se dopuna
filtra dodavanjem cistog peska .
*mericki ( brzi ) filtri sastoje se od sloja kvarcnog peska debljine /89
<8cm , granulacije 8.-9;mm koji se nalazi preko sloja sljunka debljine
1897-cm . ?rzi americki filtri rade 789-8 puta brze od sporih engleskih
filtra . ?rzina filtracije im je ;889188m1.dan.m) ili -9;)m.h . ?rzina
ovih filtera zavisi od toga da li je filtarska ispuna jednoslojna ,
dvoslojna ili viseslojna i od zamucenosti vode . &reko perforiranih
drenaznih cevi voda se sakuplja u rezervoar . 4a filtar se moze
dovoditi vodu prethodno koagulisanu i istalozenu u sedimentacionom
bazenu . Ciltar se brzo zagadjuje pa se mora cistiti svakih )7 casa . '
ovu svrhu se propusta komprimovani vazduh u filtar , u pravcu
suprotnom od pravca kretanja vode , odnosno od dna prema povrsini
filtra . &ri ovome , povecava se zapremina peska i sljunka , a
suspendovana materija se odvaja od cestica peska . Odvojena
necistoca odstranjuje se pomocu ciste vode , koja se uzima iz bazena
ciste vode . &ranje filtra traje ;89)8 minuta najcesce se vrsi ;9) puta
dnevno . 4akon pranja filtar sazreva za ;8918 minuta . #a pranje se
trosi relativno mnogo vode oko 2-8l.m).minuti .
&ored ovih filtara koriste se i (
?rzi pescani filtri pod pritiskom koji se koriste za manje vodovodne
sisteme i to uglavnom kod filtracije vode za bazene i rekreaciju .
Rade pod pritiskom od ;.-9/ bara . 6ogu biti horizontalni i vertikalni .
?rzina filtracije je ;89;888l.min ili 79-m1.h.m) .
'gljeni ( karbonski ) filtri kod kojih de filtracija vrsi pomocu aktivnog
uglja brzine 0m.h . &ostavljaju se posle procesa ozonizacije i ukoliko
je potrebno uklanjanje rezidualnog hlora .
Uklanjanje radioaktivnih elemenata iz vode
#a uklanjanje radiaktivnih elemenata iz vode koristi se vise metoda
ciji izbor zavisi od vrste izotopa koji se nalazi u vodi . 4ajcesce se
primenjuje klasicna metoda koagulacije sa aluminijum9sulfatom ili feri9
hloridom , a takodje i metoda jonske izmene putem zeolita i prirodne gline
ili putem sintetickih izmenjivaca . 6etode evaporacije i fosfatne koagulacije
predstavljaju veoma dobre metode . 'klanjanje radioaktivnih materija preko
pescanih filtara manje je uspesno . Radioloska dekontaminacija vode cesto
se postize dodavanjem vode ( razblazivanjem ) do snizenja radoaktivnosti
ipod maksimalno dozvoljene koncentracije .
Uklanjanje gvozdja iz vode
&roces uklanjanja gvozdja iz vode naziva se deferizacija . Sastoji se
iz aeracije i filtracije vode . 'kontaktu sa vazduhom fero9hidrokarbonat
( najcesca forma gvozdja u vodi ) prelazi u nerastvorljivi feri9hidroksid .
&roces oksidacije odigrava se po sledecoj reakciji (
)Ce(5DO1)) E O) E 5)O F Ce)(O5)/ E DO)
4akon aeracije , voda se dovodi u tzv kontaktne bazene gde se
dovrsava proces oksidacije i delimicno talozenje feri9jedinjenja . &otom se
obavlja filtriranje vode na brzim pescanim filtrima koji otklanjaju flokule
jedinjenja gvozdja . #a deferizaciju se koriste otvoreni i zatvoreni uredjaji
( ubacivanje vazduha pod kompresijom pri velikim kolicinama gvozdja ) .
&roces deferizacije je znatno otezan kada se gvozdje nalazi u vodi u
vidu slozenih organskih jedinjenja . ' takvim slucajevima obavlja se
prethodna oksidacija vode pomocu hlora , ozona , vodonik9peroksida ili
kalijum9permanganata .
4a manjim vodnim objektima ( bunar ( proces deferizacije se moze
improvizovati pomocu tzv, Dunbarovog bureta . ' ovu svrhu postavljaju se
dva bureta , jedno iznad drugog . #atim se iznad bureta rasprskava voda
pomocu Segnerove vrteske . ' gornjem buretu nalazi se sloj peska debljine
/8cm koji se nalazi na perforiranom limu . Donje bure sluzi kao rezervoar
preciscene vode . &re upotrebe filtar treba da sazri u toku dva do tri dana .
Ovakav filtar moze da se puni do 0 puta dnevno a daje prilicne kolicine
profiltrirane vode -889;888 litara na dan .
Uklanjanje mangana iz vode
6angan se odstranjuje po istom postupku kao gvozdje . 6angan9
bikarbonat prevodi se oksidacijom u mangan9hidroksid ( nerastvorljiv ) , koji
se uklanja filtracijom vode . &roces se ubrzava podesavanjem &5 vode na
<.- dodavanjem kreca ili natrijum9karbonata . #a uspesno odstranjivanje
mangana iz vode potrebno je da filtar sazri , pri cemu se na pesku stvara
mangan9dioksid . 4eke bakterije mogu da odstranjuju mangan iz vode
( 6angannifora ) .
Omeksavanje vode
Omeksavanje vode se izvodi zbog tehnoloskog problema koji
predstavljaju tvrde vode za mnoga industrijska postrojenja , kao i zbog
ekonomskestete koju moze prouzrokovati tvrda voda .
#a uklanjanje tvrdoce vode koristi se nekoliko metoda .
4ajjednostavnije omeksavanje vode postize se dodavanjem kreca u obliku
krecnog mleka Da( O5)) i sode ( natrijum9karbonat ) .Dodavanjem
krecnog mleka vodi uklanja se karbonatna tvrdoca a dodavanjem natrijum9
karbonata uklanja se nekarbonatna tvrdoca . ada se u vodi nalaze i
karbonatna i nekarbonatna tvrdoca upotrebljavaju se kalcijum9hidroksid i
natrijum9karbonat zajedno . ' oba procesa stvaraju se nerastvorljiva
jedinjenja kalcijum9karbonata u vodu flokula koje se zatim uklanjaju
sedimentacijom ili filtracijom .
Omeksavanje vode putem jonskih izmenjivaca obavlja se
propustanjem vode kroz filtre ispunjene jonskim izmenjivacima . &ri tome
se zamenjuju joni kalcijuma i magnezijuma iz vode sa jonima natrijuma koji
ne prouzrokuju tvrdocu vode . ao jonski izmenjivaci koriste se zeoloti
odnosno permutiti ( vestacki zeoliti ) nastali sjedinjavanjem silikata , sode i
gline ( natrijum9aluminijum9silikat ) . #eoliti pokazuju osobinu da svoj bazni
deo , natrijum zamenjuju za druge baze kao sto su kalcijum i magnezijum u
vodi . 3oda se filtrira kroz filtar natrijum9permutita debljine /8cm . ada se
rezerva natrijuma iz zeolita iscrpi , obavlja se regeneracija filtra
propustanjem rastvora kuhinjske soli ( ;8= ) .
@lektrostaticka metoda omeksavanja upotrebljava se pri centralnom
lozenju toplom vodom da se spreci zacepljenje lumena cevi . ' ovu svrhu
koristi se visokofrekventna struja koja talozi soli kalcijuma iz tvrdih voda .
&rolazna tvrdoca iscezava pri kuvanju usled oslodadjanja ugljenih9
dioksida i stvaranja nerastvorljivih karbonata .
#a odstraanjivanje natrijum9hlorida iz morske vode upotrebljavaju se
polupropustljive membrane .
Uklanjanje i dodavanje fluora u vodi
S obzirom na protektivno dejstvo u zastiti zuba od karijesa ,
fluorisanje vode je neophodno u vodama za pice koje sadrze minimalne
koli"ine fluora , narocito u vodama centralnih vodovoda . ' nasoj zemlji
doneti su propisi o fluorisanju vode u SR Srbiji ( Sl.glasnik SR broj ;.2; )
koji zahtevaju obavezno fluorisanje vode za pice u vodovodima , koji
snabdevaju vise od )8 888 stanovnika , ukoliko voda sadrzi manje od
8.0mg fluora po litru vode .
&ezinfekcija vode
&od terminom dezinfekcija vode podrazumevaju se postupci koji
dovode do unistavanja patogenih i saprofitnih mikroorganizama prisutnih u
vodi . Ranije opisane metode kondicioniranja vode znacajno umanjuju broj
mikroorrganizama u vodi , ali ne obezbedjuju njihovo potpuno unistenje . '
pojedinim slucajevima dezinfekcija vode obavlja se kao jedina metoda
kondicioniranja vode .
#a dezinfekciju vode primenjuju se razlicite fizicke i hemijske metode .
' fizicke metode dezinfekcije ubrajaju se (
'potreba toplote ,
'potreba ultraljubicaste radijacije ...
5emijske metode predstavljaju primenu razlicitih sredstava sa jakim
oksidacionim delovanjem , kao sto su hlor , ozon , jod, kalijum9
permanganat ...
$izicke metode dezinfekcije
&ezinfekcija vode toplotom
4ajsigurniji i najjednostavniji nacin unistenja mikroorganizama
predstavlja kuvanje vode na tacki kljucanja u trajanju od ;8 minuta . Ova
metoda se moze koristiti za dezinfekciju manjih kolicina vode , a a posebno
se moze koristiti za vreme elementarnih nesreca . 6edjutim , treba voditi
racuna o gubitku ukusa vode prilikom prokuvavanja pa obavezno treba
korigovati bljutavi ukus vode .
'kus vode moze se popraviti na nekoliko nacina (
4ajjednostavnije je uraditi aeraciju vode , pri cemu se apsorbuje
ugljen9dioksid iz vazduha a time i povrati ukus vode . *eraciju ove
vode treba izvsiti veoma brzo da bi se izbegla sekundarna
kontaminacija vode bakterijama iz vazduha.
orekcija ukusa vode postize se takodje dodavanjem caja , limunske
kiseline ili vocnih sokova .
&ezinfekcija vode pomocu ultraljubicaste radijacije
#a dezinfekciju vode upotrebljavaju se ultraljubicasti zraci koji u roku
od nekoliko sekundi razaraju protoplazmu bakterija . 'ltraljubicasti zraci
dobijaju se vestackim putem pomocu kvarcnih lampi sa zivinim parama ili
pomocu argonsko9zivinih lampi . Dezinfekcija vode odvija se tako sto voda
lagano tece u tankom sloju oko svetiljke . &reduslov za efikasnu
dezinfekciju je cistoca vode . 'koliko je voda cistija , utoliko je dejstvo
bolje .
6etod dezinfekcije pomocu ultraljubicastih zraka ima niz prednosti (
' vodu se ne uvode agensi koji menjaju osobine vode ,
@ksploatacija uredjaja je jednostavna ,
&otrebna je mala potrosnja energije , pa je ova metoda pogodna za
manje vodovode .
4edostatak ove metode je nemogucnost odrzavanja rezidualnog
dejstva dezinfekcije u cilju sprecavanja sekundarne kontaminacije kao i
nepostojanje metode za kontrolu dezinfekcije .
Porculanski filtri
Dezinfekcija vode moze se obaviti pomocu porculanskih filtara tzv.
Dhamberlandovi filtri , napravljeni od pecenog neglaziranog porculana ,
razlicitih dimenzija Obicno su konstruisani tako da mogu da se montiraju na
slavinu , ali postoje i gigantski levkovi . &re upotrebe filtri se sterilisu
kuvanjem . &ri tome treba paziti da se ne stvore pukotine u filtru . ada se
filtar zapusi , ispira se vodom pod pritiskom u obrnutom smeru .
Ova metoda se upotrebljava u slucaju kada se voda ne sme
dezinfikovati pomocu hemijskih materja na primer , za dezinfekciju
mineralnih voda .
' istu svrhu sluze i ?erkefeldovi filtri od infuzorijske zemlje i azbestni
Seitzovi filtri .
'emijske metode dezinfekcije
Sredstva za dezinfekciju vode treba da zadovolje niz zahteva . $o su
sledeci zahtevi (
Sredstvo treba da je sposobno da razori bakterije u vodi ,
Da obezbedjuje bakterijsku ispravnost vode kroz duzi vremenski
period ,
Da u koncentraciji koja dezinfikuje vodu nije toksicno ,
Da dezinfikuje vodu brzo , u sto kracem vremenskom periodu i pri
njenoj razlicitoj temperaturi ,
Da je moguce brzo i lako odredjivanje njegove koncentracije u vodi ,
Da je jeftino , podesno za rukovanje i da se moze lako nabaviti .
&ezinfekcija vode hlorom
5lorisanje vode je najrasprostranjenija metoda dezinfekcije . 5lor
poseduje jako baktericidno dejstvo a pri tom ne utice nepovoljno na ljude ,
postojan je vodi , lako se dozira , metoda kontrole koncentracije hlora u
vodi je jednostavna i brza , jefin je , moze se lako nabaviti .
&od normalnim uslovima hlor je gas zuckasto9zelene boje . 3eoma je
reaktivan element narocito u prisustvu vode . Sa vodom reaguje hidrolizom
na sledeci nacin (
Dl) E 5)O F 5G E Dl9 E5ODl
&ri ovoj reakciji stvara se hipohlorasta kiselina koja je veoma slaba
sa neznatno disocijacijom u kiseloj sredini kada je efekat hlora veliki . &ri
povecanju &5 vrednosti nastaje disocijacija hipohloraste kiseline na jone
cime slabi efekat hlorisanja . #ato treba teziti takvom postupku hlorisanja
vode koji omogucava odrzavanje hipohloraste kiseline u velikoj
koncentraciji , sto se postize odrzavanjem &5 vrednosti u granicama slabo
kisele sredine .
&ored &5 vrednosti na efekat dezinfekcije hlorom uticu i drugi faktori (
$emperatura vode ima znatan uticaj na dezinfekciju . 'tvrdjeno je da
na nizim teperaturama baktericidnost hlora je manja nego na visim
temperaturama , pa je u tom slucaju potrebna veca kolicina hlora
.$ako je za dezinfekciju vode na ;8: D potrebna dva puta veca
kolicina hlora nego na temperaturi od )8: D ,
Osobine vode imaju uticaj na dezinfekciju hlorom . 6utnoca vode
znatno smanjuje efikasnost hlorisanja . Smatra se da su bakterije u
mutnim vodama zasticene cesticama suspendovanih materija od
dejstva hlora . S toga je neophodno izbistriti vodu pre hlorisanja ,
&risustvo hemijskih materija kao sto su gvozdje , mangan , jedinjenja
sumpora , tiocijanati paralisu baktericidni efekat hlora jer brzo reaguju
sa hlorom ,
6eteoroloski uslovi uticu na efekat hlorisanja . $ako , vetar deluje na
iscezavanje hlora iz vode , sunceva svetlost ubrzava proces
hlorisanja vode .
Doziranje hlora je veoma vazno za uspeh dezinfekcije . &rilikom
dodavanja hlora izvesne kolicine prose se u vodi na oksidaciju organskih
( ukljucujuci i mikroorganizme ) i neorganskih ( Ce , 6n ) . olicina hlora
koja se trosi na oksidaciju svih prisutnih materija pokazuje kolike su
potrebe u hloru i naziva se hlorni broj . &osle zavrsene oksidacije u vodi
preostaje izvesna kolicina hlora kao visak koji se naziva rezidualni hlor .
Rezidualni hlor se javlja u vodi u dva oblika i to (
ao slobodni aktivni rezidualni hlor i
ao vezani aktivni hlor ( javlja se kada su u vodi prisutna azotna
jedinjenja i reaguje sa njima gradeci hloramine ) .
#bir vrednosti slobodnog i vezanog rezidualnog hlora predstavlja
ukupan rezidualni hlor ciji sadrzaj u hlorisanoj vodi treba da iznosi 8.)9
8.-mg.lit. vode .
!etode hlorisanja vode
oristi se nekoliko metoda za hlorisanje vode (
Standardno hlorisanje ! hlor se dozira prema hlornom broju i
rezidualnom hloru . 3oda ne sme biti mutna pre hlorisanja "
5iperhlorisanje vode primenjuje se u vanrednim prilikama ( poplava ,
zemljotres , rat ) , pri pojavi epidemije crevnih zaraznih bolesti u
slucaju zagadjenja vode mikroorganizmima koji su otporni na
uobicajene doze hlora ( spore , ciste ) . 5iperhlorisanje se satoji u
dezinfekciji vode desetostruko vecim dozama hlora od standardne
doze . Rezidualni hlor posle ;8 minuta treba da iznosi ;mg.lit. , u
protivnom doza hlora se povecava . &osle 18 minuta kontakta hlora
sa vodom visak rezidualnog hlora mora se odstraniti iz vode putem
dehlorisanja .
5loraminisanje vode ! je hlorisanje vode uz prethodno dodavanje
amonijaka ili njegovih soli koje sa hlorom grade hloramine .
arakteristika hloramina je da sporije otpustaju aktivan hlor pa deluje
usporeno baktericidno ali je krajnji efekat isti . Sporije otpustanje
hlora iz hloramina obezbedjuje manju opasnost sekundarnog
zagadjenja vode sto je pogodno za hlorisanje starih vodovodnih
mreza .
5lorisanje na tacki preloma9 njegova sustina bazira se na principu
baktericidnog delovanja ukupnog rezidualnog hlora koji omogucuje
iznalazenje optimalne doze hlora za sigurnu dezinfekciju zagadjenih
voda .
4a krivulji se zapazaju 7 faze (
&rva faza oznacava dodavanje malih kolicina hlora pri cemu se sav
hlor trosi na oksidaciju organskih materija ! nema rezidualnog hlora "
Drugu fazu karakterise povecanje doze hlora do 8.1-mg.l pri cemu se
hlor vezuje za amonijak u hloramine . Aavlja se rezidualni hlor u
kolicini od 8.;mg.l sto se ranije smatralo dovoljnom dozom hlora bez
obzira da li se nalazi u obliku vezanog ili slobodnog hlora "
' trecoj fazi povecanje doze hlora iznosi do 8.2/mg.l . Ovu fazu
karakterise pojava tecke preloma . Sa povecanjem doze hlora raste
kolicina stvorenih hloramina sve dok se ne obavi potpuna oksidacija
amonijaka . Od tada koncentracija rezidualnog hlora naglo pada do
minimuma.
' cetvrtoj fazi svako dalje povecanje kolicine hlora dovodi do
povecanja koncentracije slobodnog rezidualnog hlora .
Dilj hlorisanja na tacki preloma je odredjivanje doze hlora koje su
dovoljne za stvaranje slobodnog rezidualnog hlora u kolicini koja
obezbedjuje od sekundarnog zagadjenja vode . Rezidualni hlor obrazovan
posle tacke preloma nalazi se u vodi u obliku hipohloraste kiseline .
'lorni preparati za dezinfekciju vode
Vrsta
hlornog
preparata
Hemijska
formula
Trgovacki
naziv
Sadrzaj
hlora
Osobine
@lementarni
hlor
Dl) 9 ;88=(tecan) $ecnost
alcijum9
hipohlorit
Da ( ODl)) aporit ili
hiperit
28 = &rah bele boje
veoma
rastvorljiv u vodi
5lor9dioksid DlO) 9 28= 4epostojan i
jedno od
najeefikasnijih
sredstava za
dezinfekciju
vode
DaDl (ODl ) 5lorni krec )-91- = ?elicasto9
sivkasti prah ,
hidroskopan,
dobro se
rastvara u vodi
ali ostavlja talog
pa se ne
preporucuje za
dezinfekciju
vode za pice
4atrijum9
hipohlorit
4aODl
B5)O
#avelova
voda
;89;) = 4estabilno
jedinjenje hlora
4eorganski
hlor9amini
45)Dl ,
45Dl)
*monijum9
hlor9amin
)- = %maju produzeno
dejstvo
&ehlorisanje vode
$o je postupak uklanjanja viska hlora iz vode . &ostoji vise nacina za
dehlorisanje vode (
&rovetravanje ,
Ciltriranje preko aktivnog uglja ,
&rimena hemijskih sredstava od kojih je najefikasniji natrijum9
tiosulfat.
&ri dehlorisanju vode pomocu natrijum9tiosulfata , on se rastvara u
vodi i dobro izmesa i tek potom dodaje vodi koju treba dehlorisati . #a
uklanjanje ;mg hlora potrebna je kolicina od 8.< mg kristalnog natrijum9
tiosulfata sa -ml vode . Suvisne kolicine natrijum9tiosulfata daju vodi
sapunjav ukus . 4atrijum9tiosulfat je redukciono sredstvo koje se pod
dejstvom hlora oksidise do sumporne kiseline .
&ezinfekcija vode srebrom
,ermicidne osobine srebra bile su poznate jos u davnoj proslosti ( persijski
carevi ) . $ako se npr metalno srebro upotrebljavalo za dobijanje H zdrave
vode H.
Dezinfekcija vode srebrom nije nasla vecu primenu u praksi iz nekoliko
razloga (
Srebro deluje veoma sporo ,
4jegov efekat ometaju soli prisutne u vodi kao sto su sulfidi , hloridi
,sulfati ,
Srebro je veoma skupo
Srebro moze da se deponuju u organizmu ( pojava argiroze ).
Upotreba kalijum (permanganata
alijum9permanganat ubija vibrio kolere . 6oze se upotrebiti za dezinfekciju
vode u razmeri ; ( ) 888 . Ostavlja tamnosmedji talog kao prevlaku na
posudju koju je tesko odstraniti . alijum9permanganat ne zadovoljava i ne
preporucuje se za dezinfekciju vode .