Dulijan Barns

NIVOI IVOTA
bojana888
Za Pet
Sadraj
Greh visine
Na nivou
Gubitak dubine
GREH VISINE
Spoji dve stvari koje nikada ranije niko nije spojio. I svet se promeni. Ljudi moda
ne primete odmah, ali nema veze. Svet se svejedno promenio.
Pukovnik Fred ernabi iz !raljevske konji"e, #lan Saveta $eronauti#ko% drutva,
vinuo se sa doverske Gasne kompanije &'. marta ())&. i sleteo na pola puta izme*u +ijepa i
Nevatela.
Sara ernar se vinula iz "entra Pariza #etiri %odine ranije, i sletela blizu ,merenvila u
dpartementu Sena i -arna.
Feliks .urnaon vinuo se s -arsovih polja u Parizu (). oktobra ()/'0 poto %a je
sedamnaest #asova na istok nosio olujni vetar, prinudno je sleteo pokraj pru%e u blizini
1anovera.
Fred ernabi leteo je sam, u "rveno2utom balonu po imenu Pomraenje. !orpa mu
je bila du%a sto pedeset, iroka devedeset i visoka devedeset "entimetara, ernabi je imao sto
osam kilo%rama, nosio je pru%ast kaput, na %lavu je natukao usku kapu, a da bi zatitio vrat
od sun"a, napravio je traku od marami"e. Sa sobom je poneo dva sendvi#a s %ovedinom, bo"u
mineralne vode $polinaris, barometar da izmeri visinu, termometar, kompas i zalihu "i%ara.
Sara ernar je putovala sa svojim ljubavnikom2umetnikom 3orom !lerenom i
pro4esionalnim aeronautom u narandastom balonu po imenu Donja Sol, nazvanom po njenoj
tadanjoj ulozi u !omedi Fransez. 5 est i trideset #asova po podne, sat vremena poto su
poleteli, %lumi"a je i%rala majku, spremaju6i tartines de foie gras. $eronaut je otvorio bo"u
ampanj"a, ispalivi #ep u nebo0 Sara ernar je pila iz srebrno% pehara. Potom su jeli
narande i hitnuli praznu bo"u u jezero u 7ensenskoj umi. 5 naletu nadmo6i, veselo su
ba"ili balast na obi#an svet ispod sebe8 porodi"u en%leskih turista na terasi stuba na .r%u
astilje0 svatove koji su uivali u seoskom pikniku.
.urnaon je putovao sa osmoro saputnika u aerostatu koji je s9m razmetljivo osmislio8
:Napravi6u balon 2 balon nad balonima 2 vanredno divovskih razmera, dvadeset puta ve6i od
najve6e%.; Nazvao %a je Div. Leteo je pet puta izme*u ()/'. i ()/<. -e*u putni"ima na tom
dru%om letu bili su .urnaonova ena ,rnestina, bra6a aeronauti Luj i 3il Godar i potomak
prvobitne leta#ke porodi"e -on%olije. Nije zabeleeno ta su poneli od hrane.
.o su bile klase koje su u to doba putovale balonom8 en%leski amater entuzijasta,
kome nije smetalo da %a ismevaju kao :baloumnika; i koji je bio spreman da se popne u bilo
ta ne bi li se vinuo u vazduh0 najpoznatija %lumi"a svo%a doba, u znamenitom letu0 i
pro4esionalni balonista koji je lansirao Diva kao poslovni poduhvat. +vesta hiljada %ledala"a
posmatralo je nje%ov prvi uspon, za koji je trinaestoro putnika platilo po hiljadu 4ranaka0
%ondola aerostata, koja je li#ila na dvospratnu kolibu od pru6a, imala je salu za uinu,
krevete, toalet, odeljenje za 4oto%ra4isanje, pa #ak i prostoriju za tampanje instant broura za
uspomenu.
ra6a Godar bila su svuda. =smislili su i napravili Diva, i nakon nje%ova prva dva
putovanja doneli su %a u London na izlobu u !ristalnoj palati. 5brzo potom tre6i brat, ,en
Godar, doneo je jo ve6i vatreni balon, koji je dvaput uzleteo iz parka !rimorn. >apremina
mu je bila dvostruko ve6a od Divove, a pe6 na slamu, zajedno s dimnjakom, imala je ??@
kilo%rama. ,en je pristao da na svoj prvi londonski let povede sa sobom jedno% en%lesko%
putnika 2 za pet 4unti. .aj #ovek je bio Fred ernabi.
.i balonisti su se rado saobraavali s na"ionalnim stereotipima. +ok zbo% nedostatka
vetra lebdi u mestu nad Lamanom, ernabi :ne haju6i za "urenje %asa;, pali "i%aru da bi
bolje razmiljao. !ada mu dva 4ran"uska ribarska broda daju znak da se spusti da %a pokupe
iz vode, on od%ovara tako to :za pouku ba"i na njih primerak Tajmsa; 2 su%eriu6i, po svoj
prili"i, da jedan prakti#ni en%leski o4i"ir moe savreno dobro i sam da se sna*e, hvala lepo,
Fran"u#i6i. Sara ernar priznaje da je zbo% naravi privla#e baloni jer :me moja sanjala#ka
priroda stalno odnosi u vie predele.; .okom to% kratko% leta, dobija kom4or obi#ne stoli"e
sa seditem od pru6a. !ada objavi pri#u o toj pustolovini, Sara ernar mui#avo odlu#uje da
je ispri#a iz ta#ke %ledanja stoli"e.
$eronaut bi se spustio s nebesa, potraio ravno mesto za prizemljenje, povukao ue
ventila, izba"io kuku za hvatanje, i #esto odsko#io dvanaest do petnaest metara u vazduh pre
ne%o to se kuke na vrhu sidra zaka#e. =nda bi lokalno stanovnitvo dotr#alo. !ada se Fred
ernabi prizemljio blizu dvor"a -ontinji, jedan znatieljni seljak turio je %lavu u
poluizduvano platno i zamalo se u%uio. -etani su dra%e volje pomo%li u izduvavanju i
savijanju balona0 a ernabiju su ti siromani 4ran"uski radni"i delovali mno%o ljubaznije i
kulturnije ne%o en%leski. Isplatio ih je zlatnikom od pola suverena, pre"izno navode6i kurs u
vreme kada je napustio +over. Aedan %ostoljubivi 4armer, %. artelmi +elanre, ponudio se da
te no6i u%osti aeronauta. Prvo je, me*utim, usledila ve#era %ospo*e +elanre8 omelette aux
oignons, sotirani %olub s kestenjem, povr6e, nevatelski sir, sajder, bo"a bordoa i ka4a. Posle
to%a sti%ao je seoski lekar, kao i mesar s bo"om ampanj"a. ernabi je zapalio "i%aru pored
vatre i razmiljao o tome kako je :svakako bolje spustiti se balonom u Normandiji ne%o u
,seksu.;
Selja"i koji su tr#ali za balonom to se sputao blizu ,merenvila zaprepastili su se kad
su videli da je u njemu ena. Sara ernar je bila naviknuta da %randiozno izlazi na s"enu8 da
li je ijedan izlazak bio veli#anstveniji od to%B Naravno, prepoznali su je. Selja"i su je, kako i
prili#i, zabavili vlastitom dramom8 pri#om o jezivom ubistvu koje je nedavno po#injeno ba
tu, ta#no tu %de ona sedi Cna stoli"i s koje slua i pri#aD. 5brzo je po#ela da pada kia0
%lumi"a, #uvena po svojoj vitkosti, alila se da je isuvie mrava da bi pokisla 2 prosto 6e se
provu6i izme*u kaplji"a. =nda, nakon ritualne podele napojni"a, balon i nje%ova posada
otpra6eni su do emerenvilske stani"e da uhvate poslednji voz za Pariz.
>nali su da je opasno. Fred ernabi se ubrzo po poletanju skoro sudario s dimnjakom
%asne kompanije. Donja Sol je zamalo pala u umu ba pre no to je sletela. !ada se Div
sruio u blizini pru%e, iskusni Godarovi su mudro isko#ili pre udara o zemlju0 .urnaon je
slomio no%u, a nje%ova ena je zadobila povrede u predelu vrata i %rudi. Gasni balon mo%ao
je da eksplodira0 vatreni balon, kao to je i o#ekivano, mo%ao se zapaliti. Svako uzletanje i
sletanje bilo je rizi#no. $ ve6e nije zna#ilo i si%urnije8 zna#ilo je 2 kao to je slu#aj Diva to
potvrdio 2 vie izloeno milosti i nemilosti vetra. Prvi aeronauti koji su preletali Laman #esto
su nosili si%urnosne nadjakne od plute u slu#aju da se prizemlje na vodi. I nije bilo
padobrana. 5 av%ustu (<)/. 2 u ranom detinjstvu balona 2 jedan mladi6 je po%inuo u
Njukaslu, poto je pao s nekoliko desetina metara visine. io je jedan od onih koji su drali
kanape to ne daju balonu da poleti0 kada je nalet vetra iznenada pomerio platno balona,
nje%ovi sadruzi su kanape pustili, dok ih je on i dalje drao, te se vinuo u nebo. =nda je
ponovo pao na zemlju. !ako pie jedan savremeni istori#ar, :5dara" mu je nabio no%e u leju
"ve6a do kolena i probio unutranje or%ane, koji su se prosuli po zemlji.;
$eronauti su bili novi ar%onauti, njihove pustolovine su se odmah beleile. Let
balonom povezivao je %rad i selo, ,n%lesku i Fran"usku, Fran"usku i Nema#ku.
Prizemljivanje je izazivalo #isto uzbu*enje8 balon nije nosio nikakvo zlo. 5z normandijski
kamin %. artelmija +elanrea, seoski lekar nazdravio je optem bratstvu. ernabi i nje%ovi
novi prijatelji ku"nuli su se #aama. 5 tom trenutku, poto je bio ritana", objasnio im je
nadmo6 monarhije u odnosu na republiku. Eazume se, predsednik $eronautsko% drutva
7elike ritanije bio je Nje%ova milost 7ojvoda od $r%ajla, a tri potpredsednika bili su
Nje%ova milost 7ojvoda od Saderlanda, Nje%ova eminen"ija Gro4 od +a4erina, i Nje%ova
eminen"ija lord Ei#ard Grovenor, narodni poslanik. =d%ovaraju6e 4ran"usko udruenje,
Socit des Aronautes, koje je osnovao .urnaon, bilo je vie demokratsko i intelektualno.
Nje%ovo plemstvo #inili su pis"i i umetni"i8 3or Sand, +ima pre et fils, =4enbah.
Let balonom predstavljao je slobodu 2 me*utim, slobodu podre*enu silama vetra i
vremena. $eronauti #esto nisu mo%li da odrede da li se pomeraju ili stoje u mestu, da li se
podiu ili sputaju. 5 prvo vreme, ba"ili bi aku perja, koje bi poletelo na%ore ako bi se
sputali, nadole ako bi se podizali. 5 ernabijevo doba, ta je tehnolo%ija uznapredovala na
is"epane trake novina. >a merenje horizontalno% napredovanja, ernabi je izumeo vlastiti
mera# brzine, koji se sastojao od malo% papirno% padobrana zaka#eno% za svilen kona"
du%a#ak #etrdeset est metara. Izba"io bi padobran iz korpe i merio koliko je vremena
potrebno da nestane kon"a. Sedam sekundi je zna#ilo brzinu balona od devetnaest kilometara
na #as.
ilo je vie pokuaja, tokom prvo% stole6a letenja, da se pokori ta neposluna vre6a iz
koje visi korpa. Probalo se s kormilom i veslima, pedalama i to#kovima za okretanje
propelera0 sve je to slabo delovalo. ernabi je verovao da se klju# krije u obliku8 treba teiti
aerostatu u obliku "evi ili "i%are, na motorni po%on 2 to se naposletku pokazalo kao ta#no.
$li svi, bilo ,n%lezi ili Fran"uzi, konzervativ"i ili pro%resiv"i, sloili su se da budu6nost leta
lei u leteli"i teoj od vazduha. I premda se nje%ovo ime uvek vezivalo uz balone, .urnaon
je osnovao i +rutvo za podsti"anje vazduno% pokreta pomo6u vazduhoplova teih od
vazduha0 nje%ov prvi sekretar bio je 3il 7ern. Aedan dru%i entuzijasta 2 7iktor I%o 2 rekao je
da je balon kao prekrasni oblak to lebdi 2 dok #ove#anstvu treba pandan onom #udu to
prkosi %ravita"iji 2 pti"i. Letenjem su se, u Fran"uskoj, u%lavnom bavili drutveni pro%resiv"i.
.urnaon je napisao da su tri %lavna obeleja modernosti :4oto%ra4ija, struja i aeronautika.;
Na po#etku letee pti"e, a o% stvori pti"e. Letee an*eli, a o% stvori an*ele.
-ukar"i i ene imali su du%a#ke no%e i prazna le*a, a o% ih s razlo%om stvori takve.
Petljati se s letenjem zna#ilo je petljati se s o%om. .o 6e se pokazati kao du%a borba,
prepuna pou#nih le%endi.
Na primer, slu#aj Simona -a%a. Na"ionalna %alerija u Londonu poseduje jednu
oltarsku sliku eno"a Go"olija0 predela joj je slomljena i razneta tokom vekova. Aedan deo
prikazuje pri#u o svetom Petru, Simonu -a%u i "aru Neronu. Simon je bio ma*ioni#ar koji je
stekao Neronovu naklonost, i hteo je da je zadri tako to bi dokazao da su nje%ove mo6i ve6e
ne%o mo6i apostola Petra i Pavla. .a malena slika pri#a pri#u u tri dela. 5 pozadini je drvena
kula, s koje Simon -a% pokazuje svoj poslednji trik8 #ovekov let. Posti%nuti su vertikalni
uzlet i uzdi%nu6e, i rimski aeronaut je prikazan kako ide ka nebu, pri #emu mu se vidi samo
donji deo zeleno% o%rta#a0 ostalo je odse#eno %ornjom ivi"om slike. Simonovo tajno raketno
%orivo je, me*utim, nezakonito8 oslanja se 2 i 4izi#ki i duhovno 2 na podrku demona. 5
sredini, prikazan je Sveti Petar kako se moli bo%u, trae6i od nje%a da demonima oduzme
mo6. .eoloki i aeronautski rezultat te interven"ije potvr*en je u prvom planu8 jedan mrtav
ma*ioni#ar, kome "uri krv iz usta posle silom nametnuto% prinudno% sletanja. Greh visine je
kanjen.
Ikar se zamerio o%u Sun"a8 i to je bila loa ideja.
Prvi uspon u vodoni#nom balonu na#inio je 4izi#ar dr 3. $. S. Farl, (. de"embra (<)'.
:!ada sam osetio da se podiem sa zemlje;, primetio je, :moja reak"ija nije bilo
zadovoljstvo, ve6 srea.; ilo je to :moralno ose6anje;, dodao je. :-o%ao sam da ujem
sebe ao !ivim, da tako kaem.; 7e6ina aeronauta se tako nekako ose6a, #ak i Fred ernabi,
koji se naro#ito trudio da ne podlee zanosu tek tako. 7isoko iznad Lamana, posmatra paru s
potanskih brodi6a, razmilja o najnovijem %lupom i %nusnom planu o tome da se napravi
tunel ispod kanala, a onda se, nakratko, okre6e eti#kim ose6anjima8
7azduh je bio la%an i #aroban za udisanje, tako oslobo*en ne#isto6a koje
optere6uju atmos4eru blizu >emljine ku%le. Eazvedrio sam se. ilo je prijatno neko
vreme boraviti u predelu bez pisama, %de u blizini nema nijedne pote, nijedne bri%e, i
iznad sve%a, nijedno% tele%ra4a.
5 balonu Donja Sol, :oanska Sara; je u raju. =tkriva da iznad oblaka :nije tiina,
ve6 senka tiine.; Ima ose6aj da je balon :obeleje potpune slobode; 2 kako je ve6ina obi#no%
sveta %ledala i na samu %lumi"u. Feliks .urnaon opisuje :nema prostranstva %ostoljubivo% i
bla%odatno% prostora, %de #oveka ne doti#e nikakva ljudska sila, nijedna mo6 zla, i %de ima
ose6aj kao da ivi prvi put.; 5 tom nemom, moralnom prostoru, aeronaut ose6a zdravlje tela i
zdravlje due. 7isina :sve svodi na relativnu meru, i na Istinu.; ri%e, %ria savesti, %a*enje
postaju nepoznati8 :!ako se lako iz%ube ravnodunost, prezir, zaborav... i sve obuzme
oprotaj.;
$eronaut je mo%ao da poseti oji prostor 2 bez upotrebe ma%ije 2 i da %a kolonizuje.
I #ine6i to, otkrio je mir koji ne prevazilazi svaki um. 7isina je bila moralna, visina je bila
duhovna. 7isina je, smatrali su neki, bila #ak i politi#ka8 7iktor I%o je, vrlo naivno, verovao
da 6e leteli"e tee od vazduha dovesti do demokratije. !ada se Div sruio u blizini 1anovera,
I%o je ponudio da or%anizuje skupljanje nov"a. .urnaon je odbio zbo% ponosa, tako da je,
umesto to%a, pesnik sa#inio otvoreno pismo u slavu aeronautike. =pisao je kako je etao
$venijom opservatorije u Parizu sa astronomom Fransoa $ra%oom kada im je balon, koji je
poleteo s -arsovih polja, proao iznad %lave. I%o je svom saputniku rekao8 :.amo lebdi jaje
to #eka pti"u. $li pti"a je unutra, i iza6i 6e.; $ra%o je uzeo I%oa za ruke i vatreno od%ovorio8
:I to%a dana, Geo 6e se zvati +emosG; I%o je podrao tu :dubokoumnu primedbu;
rekavi8 ,,HGeo 6e postati +emos.H Ieo svet 6e biti demokratija... Jovek 6e postati pti"a 2 i to
kakva pti"aG Pti"a koja misli. =rao s duomG;
.o zvu#i preten"iozno, prenaduvano. $ aeronautika nije dovela do demokratije, osim
ako se ne ra#unaju je4tine avio2kompanije. $li aeronautika je dala oprost za %reh visine,
poznat i kao %reh uzdizanja sebe. !o je sada imao prava da posmatra svet s visine i odlu#uje
o nje%ovom opisuB 7reme je da se blie usredsredimo na Feliksa .urnaona.
Eodio se ()&K, a umro (L(K. io je visoka, krakata 4i%ura s %rivom "rvene kose,
strastveno% i nemirno% duha. odler %a je nazvao :#udesnim izrazom vitalnosti;0 #inilo se da
su nje%ovi naleti ener%ije i plamenovi kose dovoljni da sasvim sami podi%nu balon u vazduh.
Niko %a nikada nije optuio da je razuman. Pesnik 3erar de Nerval predstavio %a je $l4onsu
!aru, uredniku #asopisa, re#ima8 :7rlo je duhovit i vrlo %lup.; !asniji urednik i blizak
prijatelj Farl Filipon, nazvao %a je :mudrim #ovekom bez trunke razuma... 3ivot mu je bio,
sada je i uvek 6e biti 2 haoti#an.; io je ona vrsta boema to ivi s majkom udovi"om dok se
ne oeni0 i onaj mu koji je u isto vreme i neveran i odan svojoj eni.
io je novinar, karikaturista, 4oto%ra4, balonista, preduzetnik i izumitelj, pasionirani
re%istrator patenata i osniva# kompanija0 neumorni promoter samo%a sebe, a u poznim
%odinama produktivni pisa" nepouzdanih memoara. !ao pro%resiva", mrzeo je Napoleona III
i durio se u ko#iji kada je Iar doao da %leda polazak Diva. !ao 4oto%ra4, odbijao je da radi
za visoko drutvo, jer mu je drae bilo da ovekove#i kru%ove u kojima se kretao8 prirodno,
vie puta je 4oto%ra4isao Saru ernar. io je aktivan #lan prvo% 4ran"usko% drutva za zatitu
ivotinja. Poli"aj"e je #astio nekulturnim zvu"ima i protivio se zatvoru C%de je jednom
zavrio zbo% du%aD8 smatrao je da porote ne treba da pitaju :+a li je krivB; ve6 :+a li je
opasanB; Prire*ivao je %randiozne zabave i svako%a primao za sto0 dao je svoj studio na
ulevaru !apusin za prvu impresionisti#ku izlobu ()<?. %odine. Planirao je da izume novu
vrstu baruta. Sanjao je i o nekakvoj sli"i koja %ovori, koju je zvao :akusti#ni da%erotip;.
5opte nije umeo s nov"em.
Nisu %a znali po pouzdanom lionskom prezimenu .urnaon. 5 boemskom dobu
nje%ove mladosti, prijatelji su se #esto iz milote prekrtavali 2 na primer, tako to bi imenu
dodavali "nar kao su4iks ili umesto su4iksa. .ako da je najpre postao .urnadar, a potom
prosto Nadar. !ao Nadar je pisao i karikaturisao i 4oto%ra4isao0 kao Nadar je, izme*u ()@@. i
()<K, postao najbolji 4oto%ra4 za portrete ko%a je svet dotad video. $ tako se zvao i kada je, u
jesen ()@), spojio dve stvari koje niko pre nje%a nije spojio.
Foto%ra4ija je, poput deza, bila iznenadna, savremena umetnost koja je vrlo brzo
dosti%la tehni#ko savrenstvo. $ kada joj je omo%u6eno da napusti sku#enost studija, teila je
da se iri horizontalno, uzdu i popreko. Godine ()@(. 4ran"uska vlada je uspostavila
1elio%ra4sku misiju, koja je poslala pet 4oto%ra4a diljem zemlje da snime %ra*evine Ci
ruevineD koje su #inile na"ionalnu dedovinu. +ve %odine ranije, upravo je jedan Fran"uz prvi
4oto%ra4isao S4in%u i piramide. Nadara je manje zanimalo horizontalno ne%o vertikalno,
visina i dubina. Nje%ovi portreti nadilaze portrete nje%ovih savremenika zato to zalaze
dublje. Eekao je da se teorija 4oto%ra4ije moe nau#iti za jedan sat, a tehnika za jedan dan0 ali
ono to se ni od ko%a ne moe nau#iti jeste ose6aj za svetlost, spoznaja moralne inteli%en"ije
modela, i :psiholoka strana 4oto%ra4ije 2 taj izraz mi ne deluje previe ambi"iozno.; =pustio
bi modele 6askanjem, dok ih je nametao uz lampe, zastore, zavese, o%ledala i re4lektore.
Pesnik .eodor de anvil zvao %a je :romanopisa" i karikaturista koji lovi plen.;
Eomanopisa" je bio taj koji je 4oto%ra4isao te psiholoke portrete, i koji je zaklju#io da su
najsujetniji modeli %lum"i, a odmah posle njih vojni"i. Isti romanopisa" primetio je i jednu
klju#nu razliku izme*u polova8 kada bi se par koji je 4oto%ra4isao zajedno vratio po probne
slike, ena bi prvo po%ledala u portret mua 2 a to bi u#inio i mu. Ljudski rod toliko voli
sebe, zaklju#io je Nadar, da se ve6ina neumitno razo#ara kada najzad u%leda svoju pravu
sliku.
-oralna i psiholoka dubina8 a i 4izi#ka dubina. Nadar je prvi 4oto%ra4isao parisku
kanaliza"iju, u kojoj je na#inio dvadeset tri slike. Spustio se i u !atakombe, tu kosturni"u
nalik kanaliza"iji %de su nasla%ane kosti posle #i6enja %robalja osamdesetih %odina
osamnaesto% veka. .u mu je bila potrebna ekspozi"ija od osamnaest minuta. Fto, naravno,
nije predstavljalo problem za mrtve0 ali Nadar je za oponaanje ivih, o%rnuo i obukao lutke,
i dodelio im ulo%e 2 #uvar, sla%a# kostiju, radnik koji vu#e koli"a puna lobanja i butnih
kostiju.
I to je ostavilo visinu. =no to je Nadar spojio, a to niko pre nje%a nije, bila su dva od
tri obeleja nje%ove modernosti8 4oto%ra4ija i aeronautika.
Najpre je u %ondoli balona trebalo iz%raditi mra#nu komoru, sa dvostrukim, "rnim i
narandastim zavesama0 unutra je lampa jedva treperila. Nova tehnika mokrih plo#a sastojala
se u tome da se staklena plo#a premae kolodijumom, pa da se potom potopi u rastvor srebro2
nitrata. $li bio je to nez%odan pro"es koji je zahtevao spretno rukovanje, tako da je uz Nadara
bio i neko ko je pripremao plo#e. $parat je bio ,,dalmajer;, s posebnom horizontalnom
blendom koju je Nadar patentirao. lizu Pti isetra, na severu Pariza, jedno% dana bez
mno%o vetra, u jesen ()@), dva #oveka su se uzdi%la u vezanom balonu i na#inila prvu
4oto%ra4iju snimljenu iz vazduha na svetu. +ole, u lokalnoj %ostioni"i koja im je sluila kao
sedite, uzbu*eno su razvili plo#u.
I nisu dobili nita. Ili ta#nije, nita osim velike #a*avo2"rne brljotine na kojoj nije bilo
ni tra%a od slike. Pokuali su ponovo, i nisu uspeli0 pokuali su i tre6i put, i opet nisu uspeli.
Podozrevaju6i da u emulziji moda ima ne#isto6e, pro"edili su je, vie puta, ali bez rezultata.
Izmenili su sve hemikalije, ali nita se nije promenilo. 7reme je prolazilo, bliila se zima, a
veliki eksperiment nije uspevao. $ onda, kako Nadar belei u svojim memoarima, jedno%
dana je sedeo ispod jabukovo% drveta Cnjutnovska podudarnost koja moda prevazilazi i
%rani"e lakovernostiD, kada je iznenada shvatio u #emu je problem. :Stalni neuspesi proistekli
su iz #injeni"e da rukava" balona, koji smo uvek ostavljali otvoren za vreme uzletanja,
omo%u6ava da vodonik2sul4idi is"ure na moje srebrne emulzije.; .ako da je slede6e% puta,
kad je dosti%nuta dovoljna visina, zatvorio ventil za %as 2 to je samo po sebi opasna
pro"edura, zbo% koje aerostat moe eksplodirati. Pripremljena plo#a je izloena eksponiranju,
i, po povratku u %ostioni"u, Nadar je na%ra*en bledom ali vidljivom slikom triju %ra*evina
ispod vezano% balona8 4arme, %ostioni"e i andarmerije. Na krovu 4arme mo%la su se videti
dva bela %oluba0 jedna kola zastala su na putu, osoba u njima #udila se skalameriji to lebdi u
vazduhu.
.a prva slika nije sa#uvana, osim u Nadarovom se6anju i naoj kasnijoj mati0 niti
ijedna od onih koje je na#inio u narednih deset %odina. Aedine slike nje%ovih aerostatskih
eksperimenata poti#u iz ()/). Aedna pokazuje osmodelni, vieobjektivski po%led na uli"e
koje vode do .rijum4alne kapije0 dru%a %leda preko $venije ulonjske ume Cdananje
$venije FoD prema Le .ernu i -onmartru.
+ana &'. oktobra ()@), Nadar je propisno prijavio patent broj ').@KL za :novi sistem
aerostatske 4oto%ra4ije;. $li pro"es se pokazao kao tehni#ki komplikovan i poslovno
neisplativ. Ni nedostatak reak"ije javnosti nije bio podsti"ajan. Sam Nadar je smislio dve
prakti#ne primene svo% :novo% sistema.; Prvo, izmeni6e premeravanje zemlje8 iz balona se iz
jedno% puta moe pre6i milion kvadratnih metara, ili stotinu hektara0 a u jednom danu se
moe napraviti deset takvih pre%leda. +ru%a upotreba bila bi vezana za vojno izvi*anje8 balon
bi se mo%ao ponaati kao :putuju6i "rkveni toranj;. .o samo po sebi nije bilo nita novo8
Eevolu"ionarna armija je koristila balon u bi"i kod Flerusa (<L?, dok je vojska koju je
Napoleon poveo u ,%ipat uklju#ivala i $erostatsku jedini"u opremljenu s #etiri balona Ckoje
je Nelson unitio u $bukirskom zalivuD. +odavanje 4oto%ra4ije bi, me*utim, svakom iole
sposobnom %eneralu dalo prednost. $li ko 6e prvi hteti da iskoristi tu mo%u6nostB .ek
omraeni Napoleon III, koji je ()@L. %odine Nadaru ponudio pedeset hiljada 4ranaka za
uslu%e u skorom ratu sa $ustrijom. Foto%ra4 je odbio.
!ada je re# o upotrebi ovo% patenta za vreme mira, Nadara je nje%ov :veoma
istaknuti prijatelj pukovnik Lodese; uverio da je Ciz nenavedenih razlo%aD premeravanje
zemlje iz vazduha :nemo%u6e;. Frustriran, i uvek nespokojan, okrenuo se ka dru%im
stvarima, ostavivi oblast aerostatske 4oto%ra4ije bra6i .isandije, 3aku +ikomu, te vlastitom
sinu 2 Polu Nadaru.
=krenuo se ka dru%im stvarima. .okom pruske opsade Pariza, osnovao je 5druenje
vojnih aerostati#ara da bi omo%u6io komunika"iju sa spoljnim svetom. Nadar je slao
:opsadne balone; 2 jedan se zvao #itor $go% dru%i pak &or! Sand " s .r%a Sveto% Petra na
-onmartru, koji su nosili pisma, izvetaje 4ran"uskoj vladi i neustraive aeronaute. Prvi
balon poleteo je &'. septembra ()<K. i bezbedno se prizemljio u Normandiji0 nje%ova
potanska vre6a sadrala je jedno Nadarovo pismo londonskom Tajmsu, koji %a je objavio, u
"elosti i na 4ran"uskom, pet dana kasnije. .a potanska sluba nastavila se tokom opsade,
premda su Prusi sruili neke balone, i premda je sve zavisilo od vetra. Aedan je zavrio u
norvekom 4jordu.
Foto%ra4 je uvek bio slavan8 7iktor I%o je jednom na kovertu napisao samo jednu re#,
:Nadar;, a pismo je ipak dospelo do nje%a. Godine ()/&, Nadarov prijatelj +omije na#inio je
nje%ovu karikaturu u lito%ra4iji i nazvao je 'adar u(di!e fotografiju na nivo umetnosti.
Prikazuje %a po%nuto% nad 4oto2aparatom u korpi balona visoko iznad Pariza, na #iju je svaku
z%radu nalepljen o%las za P)*T*+,AP)$-. $ ako se 5metnost uvek #uvala ili plaila
Foto%ra4ije, to% laktako%, skorojevi6ko% medija, redovno je davala uteno priznanje
aeronauti"i. Gvardi je naslikao balon koji mirno lebdi nad 7ene"ijom0 -ane je prikazao Diva
kako se poslednji put uzdie Cs Nadarom u korpiD s Palate invalida. Slikari od Goje do Eusoa
Iarinika uzdizali su balone da spokojno lebde na jo spokojnijem svodu8 nebeska verzija
pastorale.
$li umetnik koji je na#inio nepore"ivo najupe#atljiviju sliku balona bio je =dilon
Eedon, a on se nije sla%ao sa ostalima. Eedon je video Diva kako leti, kao i :7eliki vezani
balon; $nrija 3i4ara, koji je bio zvezda izlobi u Parizu ()/<. i ()<). %odine. .e kasnije
%odine, izradio je "rte u%ljenom po imenu *ni balon. Na prvi po%led on iz%leda kao
duhoviti vizuelni kalambur8 okru%li balon i okru%lo oko spojeni su u jedno, dok o%romna
s4era ledbi nad sivim predelom. !apak o#no% balona je otvoren, tako da su trepavi"e postale
rese na vrhu kupole. Sa balona visi %ondola u kojoj se krije neki manje2vie polukruni obris8
%ornja polovina ljudske %lave. $li ton "rtea je nov i zloslutan. Ne moemo biti dalje od
uobi#ajene simbolike balona8 slobode, duhovno% uzdi%nu6a, napretka #ove#anstva.
Eedonovo ve#ito otvoreno oko izaziva duboku uznemirenost. =ko na nebu0 boja si%urnosna
kamera. $ ta nez%rapna ljudska %lava navodi nas na zaklju#ak da koloniza"ija prostora ne
pro#i6ava kolonizatore0 do%odilo se samo to da smo svoju %renost preneli na novo mesto.
$eronautika i 4oto%ra4ija bile su nau#na dosti%nu6a s prakti#nim %ra*anskim
posledi"ama. $ ipak, u to prvo doba, i jednu i dru%u okruivala je nekakva aura misterije i
ma%ije. =ni izbe#eni prosta"i koji su tr#ali za sidrom to se vu#e za balonom moda su
o#ekivali da 6e iz nje%a iza6i oanska Sara, a moda i Simon -a%. $ 4oto%ra4ija je, iz%leda,
zapretila i ne#emu dru%om, a ne samo modelovom amour propre. Nisu se samo umski
divlja"i plaili da 6e im 4oto2aparat ukrasti duu. Nadar se se6ao da je alzak imao teoriju o
jastvu, prema kojoj je esen"iju li#nosti #inio %otovo beskrajni niz spektralnih slojeva,
posla%anih jedan na dru%i. Eomansijer je verovao i da za vreme :da%erovske opera"ije;
#arobni instrument oljuti i zadri po jedan sloj. Nadar nije zapamtio da li je taj sloj navodno
zauvek iz%ubljen ili se moe re%enerisati0 premda je aljivo primetio da, s obzirom na svoju
korpulentnost, alzak manje od ostalih treba da se plai uklanjanja nekoliko spektralnih
slojeva. $li ta teorija 2 ili strepnja 2 nije bila isklju#ivo alzakova. +elili su je i nje%ovi
prijatelji pis"i Gotje i Nerval, tako da su zajedno #inili, kako ih je Nadar zvao, :kabalisti#ki
trio.;
Feliks .urnaon je bio enoljubiv #ovek. =enio se ,rnestinom septembra ()@?.
%odine. ilo je to iznenadno ven#anje koje je zateklo nje%ove prijatelje8 nevesta je bila
osamnaesto%odinja pripadni"a protestantske buroazije iz Normandije. Istina, imala je
miraz0 a brak je bio prakti#an na#in da Feliks pobe%ne od ivota s majkom. $li i pored svih
zastranjivanja, iz%leda da je veza bila koliko du%a#ka, toliko i nena. .urnaon se posva*ao s
jedinim bratom i s jedinim sinom0 oboji"a su izbrisana 2 ili su se sami izbrisali 2 iz nje%ovo%
ivota. ,rnestina je uvek bila tu. $ko je u nje%ovom ivotu postojao nekakav obraza", ona
mu %a je pruala. ila je s njim kad se Div sruio blizu 1anovera. Njen nova" mu je pomo%ao
da plati studio0 kasnije je 4irma zavedena pod njenim imenom.
Godine ())<, kada je #ula da je u =peri !omik izbio poar, uverena da je njen sin Pol
bio tamo, ,rnestina se lo%irala. Feliks je smesta preselio doma6instvo iz Pariza u umu
Senar, %de je posedovao imanje po imenu LH,rmita. .amo su ostali narednih osam %odina.
Godine ()L'. ,dmon de Gonkur je opisao porodi"u u svom Dnevniu8
...5 sredini je madam Nadar, a4azi#na, nalik na kakvu staru pro4esorku bele kose.
Lei, umotana u nebeskoplavu ku6nu haljinu s postavom od rui#aste svile. Pokraj nje, Nadar
je preuzeo ulo%u nene ne%ovatelji"e, uukava je u tu haljinu intenzivnih boja, sklanja joj
kosu sa slepoo#ni"a, stalno je dodiruje i miluje.
Njena ku6na haljina je bleu de ciel, boje neba po kome vie nisu leteli. =boje su sada
bili na zemlji. Godine (LKL, posle pedeset pet %odina braka, ,rnestina je umrla. Iste te
%odine, Luj lerio preleteo je Laman, to je bila kona#na potvrda Nadarovo% verovanja u
leteli"e tee od vazduha0 balonista je avijati#aru poslao tele%ram #estitke. !ada se lerio
vinuo u vazduh, ,rnestinu su spustili u zemlju. +ok je lerio leteo, Nadar je iz%ubio svoje
kormilo. Nije du%o nadiveo ,rnestinu0 umro je u martu (L(K, okruen svojim psima i
ma#kama.
5 to doba, malobrojni su se se6ali nje%ovo% uspeha na Pti isetru u jesen ()@). $
sa#uvane aerostatske 4oto%ra4ije jedva da su prihvatljive po kvalitetu8 moramo ponovo
umatati uzbu*enje u njih. $li one predstavljaju trenutak kada je svet odrastao. Ili je to
moda previe melodramski i previe optimisti#no. -oda svet ne napreduje sazrevanjem,
ve6 tako to je u stalnom stanju adoles"en"ije, ushi6eno% otkrivanja. Ipak, bio je to trenutak
ko%nitivne promene. Eudimentarni ljudski obris na zidu pe6ine, prvo o%ledalo, razvoj
portretisanja, nauka 4oto%ra4ije 2 to su bila dosti%nu6a koja su nam omo%u6ila da sebe
osmotrimo bolje i istinitije. $ #ak i ako svet u najve6oj meri nije bio svestan to%a u vreme
do%a*aja na Pti isetru, promena se nije mo%la ponititi, nije se mo%la opozvati. I %reh visine
dobio je oprost.
Nekada je seljak %ledao u nebo, %de je iveo o%, plae6i se %rmljavine, %rada, i
boje% %neva, nadaju6i se sun"u, du%i i bojem bla%oslovu. Sada je moderni seljak po%ledao
u nebo i umesto to%a video manje strahotan dolazak pukovnika Freda ernabija, s "i%arom u
jednom depu i zlatnikom u dru%om0 Sare ernar i njene autobio%ra4ske stoli"e0 Feliksa
.urnaona u nje%ovoj lete6oj ku6i"i od pru6a, koja je imala salu za uinu, toalet i 4oto%ra4sko
odeljenje.
Aedine sa#uvane Nadarove aerostatske 4oto%ra4ije poti#u iz ()/). .a#no jedan vek
kasnije, de"embra (L/), misija Apolo . uzletela je i zaputila se ka -ese"u. Na adnje ve#e,
svemirska leteli"a prola je iza dru%e strane -ese"a i ula u lunarnu orbitu. +ok se pomaljala,
astronauti su bili prvi ljudi koji su videli 4enomen za koji je bio potreban novi izraz8 :izlazak
>emlje;. Pilot lunarno% modula, 7ilijam $nders, koriste6i posebno prila%o*en 1aselbladov
aparat, 4oto%ra4isao je dve tre6ine punu >emlju kako se penje no6nim nebom. Nje%ove slike
je prikazuju u ivim bojama, s paperjastim pokriva#em od oblaka, uskovitlanim sistemom
oluja, ivim plavim morima i kontinentima boje r*e. General2major $nders se kasnije se6ao8
-islim da je Izlazak >emlje zaista svako%a na neki na#in po%odio u solarni
pleksus. ... Gledali smo svoju planetu, mesto %de smo evoluirali. Naa >emlja je bila tako
ivopisna, lepa i skladna u pore*enju s vrlo %rubom, hrapavom, tronom, #ak i dosadnom
povrinom -ese"a. -islim da nas je sve %anulo to to smo preli ')/.KKK kilometara da
vidimo -ese", a zapravo je vredelo videti >emlju.
5 to vreme, $ndersove 4oto%ra4ije bile su nela%odne koliko i lepe0 a takve su i danas.
!ada sebe u%ledamo izdaleka, kada subjektivno najednom postane objektivno8 to nas psihi#ki
okira. $li upravo je Feliks .urnaon 2 makar i samo s visine od nekoliko stotina metara,
makar i samo u "rno2belom, makar i u samo nekoliko lokalnih po%leda na Pariz 2 bio taj koji
je prvi put spojio dve stvari koje niko ranije nije spojio.
NA NIVOU
Spoji dve stvari koje niko ranije nije spojio0 i to ponekad uspe, ponekad ne. Pilatr de
Eozje, prvi #ovek koji je uzleteo u vatrenom balonu, planirao je i da bude prvi koji 6e
preleteti preko Lamana iz Fran"uske u ,n%lesku. 5 tu svrhu, konstruisao je novu vrstu
urostata, s vodoni#nim balonom odoz%o, za bolje podizanje, i vatrenim balonom odozdo, za
bolju kontrolu. Spojio je te dve stvari i, (@. juna (<)@, kada je vetar delovao povoljno, vinuo
se iz Pa de !alea. 7rla nova skalamerija hitro se podi%la, ali jo i pre ne%o to je dospela do
obale, pojavio se plamen na vrhu vodoni#no% balona i "elokupni optimisti#ni aerostat, koji je
sada jednom posmatra#u iz%ledao kao nebeska petrolejska svetiljka, tresnuo je o zemlju,
ubivi i pilota i kopilota.
Spoji dvoje ljudi koje niko pre tebe nije spojio0 i ponekad se svet promeni, ponekad
ne. -o%u se slupati i zapaliti, ili se zapaliti i slupati. $li, ponekad, nastane neto novo, i svet
se promeni. >ajedno, u tom prvom ushi6enju, u tom prvom silovitom ose6aju poleta, ve6i su
od svoja dva odvojena bi6a. >ajedno vide dalje, i vide jasnije.
Naravno, moda i ne vole podjednako0 moda se to retko do%a*a. +ru%im re#ima8
kako su oni Pariani od%ovarali na svoja pisma tokom =psade ()<K2<(B -oe pustiti balon
s .r%a Sveto% Petra i pretpostaviti da 6e se on spustiti na nekom korisnom mestu0 ali teko
moe o#ekivati od vetrova, ma kako rodoljubivi bili, da %a oduvaju natra% na -onmartr u
povratnom letu. Predla%ane su svakojake smi"ali"e8 na primer, da se povratna pota smesti u
velike metalne ku%le i da se pusti nizvodno u %rad, %de 6e se uhvatiti mreama. Golubovi
pismonoe bili su izvesnija ideja, i jedan %olubar iz atinjola stavio je "eo svoj %olubarnik na
raspola%anje vlastima8 po jedna korpa s pti"ama mo%la se poslati sa svakim opsadnim
balonom i vratiti s pismima. $li uporedite kapa"itet optere6enja balona i %oluba, i zamislite
teinu razo#aranja. Sude6i prema Nadaru, reenje je smislio jedan inenjer koji je radio u
proizvodnji e6era. Pisma namenjena Parizu trebalo je #itko ispisati, s jedne strane papira, sa
adresom primao"a na vrhu. =nda bi stotine tih pisama, u stani"i za slanje, pore*ali jedno do
dru%o% na velikom platnu i 4oto%ra4isali. Sliku bi mikro%ra4ski smanjili, poslali u Pariz po
%olubu pismonoi, i ponovo je pove6ali na #itljivu veli#inu. =bnovljena pisma su se potom
stavljala u koverte i isporu#ivala primao"ima. ilo je to bolje ne%o nita0 zapravo, bio je to
tehni#ki trijum4. $li zamislite ljubavni par, %de jedna osoba moe da pie intimno i du%a#ko,
sa obe strane hartije, i sakrije najnenije re#i u koverat0 a dru%a je o%rani#ena saeto6u i
znanjem da li#na ose6anja mo%u javno da pre%ledaju 4oto%ra4i i potari. -ada 2 nije li to ba
onako kako ljubav ponekad iz%leda, i 4unk"ionieB
Saru ernar je Nadar 2 najpre ota", a potom i sin 2 4oto%ra4isao tokom "elo% ivota.
Prvo snimanje se odi%ralo kada je imala oko dvadeset %odina, u vreme kada je Feliks
.urnaon bio zauzet i jednom dru%om burnom, premda kra6om, karijerom8 karijerom Diva.
Sara jo nije oanska 2 nepoznata je, eljna uspeha0 a ipak, portreti pokazuju da je ve6
zvezda. Aednostavno je nametena, umotana u o%rta# od baruna, ili o%romnu maramu.
Eamena su joj %ola, ne nosi nakit, osim malih min*ua s kamejama0 na rasputenoj kosi nema
bukvalno nita. $ ni na sebi8 vie je ne%o na%oveteno da ne nosi mno%o to%a ispod to%
o%rta#a, te marame. Izraz joj je rezervisan, i sto%a zavodljiv. Naravno, vrlo je lepa, moda i
vie dananjem oku ne%o u svoje vreme. Iz%leda kao ovaplo6enje istinoljubivosti, teatralnosti
i misterije 2 i kao sklad tih ideja. Nadar je na#inio i akt24oto%ra4iju za koji neki tvrde da je
njena. Prikazuje enu na%u do pasa, kako jednim okom viri iza rairene lepeze. Fta %od da je
istina, portreti o%rnute i umotane Sare svakako su mno%o eroti#niji.
7isoka jedva malo vie od sto pedeset "entimetara, stasom nije od%ovarala za
%lumi"u0 osim to%a, bila je i previe bleda i previe mrava. Iz%leda da je bila impulsivna i
prirodna i u ivotu i u umetnosti0 krila je pozorina pravila, #estim okretanjem le*a publi"i
da izvede %ovor. Spavala je sa svim svojim %lavnim %lum"ima. 7olela je slavu i
samoproklamovanje 2 ili, kako je 1enri +ejms to u%la*eno rekao, bila je :li#nost kojoj tako
izvrsno pristaje upadljivost.; Aedan kriti#ar ju je uporedio najpre s ruskom prin"ezom, zatim s
vizantijskom "ari"om, i najzad s maskatskom be%ovi"om, da bi zaklju#io8 :Iznad sve%a, ona
je Slovenka koliko to neko moe biti. 7e6a je Slovenka ne%o svi Sloveni koje sam ikada
upoznao.; 5 ranim dvadesetim %odinama rodila je vanbra#no% sina, ko%a je vodila svuda sa
sobom, ne haju6i za osude. ila je Aevrejka u prevashodno antisemitskoj Fran"uskoj, a u
katoli#kom -ontrealu su joj kamenovali ko#iju. ila je hrabra i odvana.
Prirodno, imala je neprijatelje. Njen uspeh, njen pol, njeno rasno poreklo i njena
boemska ekstrava%antnost podse6ali su puritan"e na to zato su %lum"e nekada sahranjivali
na neosve6enoj zemlji. $ tokom de"enija njen stil %lume, nekada tako ori%inalan, neumitno
je zastareo, poto je prirodnost na s"eni ista varka kao i naturalizam u romanu. $ko je ma%ija
uvek delovala na neke 2 ,len .eri je za nju rekla da je :prozirna kao azaleja; i uporedila
njeno s"ensko prisustvo s :dimom zapaljene hartije; 2 dru%i su bili manje bla%onakloni.
.ur%enjev, premda je bio 4ranko4il i premda je i sam pisao drame, smatrao ju je :pretvornom,
hladnom, a4ektiranom; i osu*ivao njen :odurni pariski ik.;
Freda ernabija su #esto opisivali kao boema. Nje%ov zvani#ni bio%ra4 napisao je da
je iveo :potpuno izdvojeno, uopte se ne obaziru6i na konven"ionalnosti.; $ poznavao je
e%zotiku koju je Sara ernar samo prisvajala. !akav putnik bi mo%ao u Pariz doneti vesti
izdaleka0 dramski pisa" bi iz njih poharao teme i e4ekte0 onda bi dizajner i kostimo%ra4
usavrili iluziju oko nje. ernabi je bio taj putnik8 putovao je duboko u Eusiju, irom -ale
$zije i lisko% istoka, uzvodno uz Nil. Proputovao je kroz okru% Faoda, %de su oba pola ila
na%a i bojila kosu u jarkouto. Pri#e koje su !olale oko nje%a #esto su %ovorile o #erkeskim
devojkama, "i%anskim plesa#i"ama i lepim kir%iskim udovi"ama.
.vrdio je da poti#e od ,dvarda I, kralja poznato% kao +u%ono%i, i ispoljavao je
hrabrost i istinoljubivost, za koje ,n%lezi uobraavaju da su isklju#ivo njihove vrline. $ opet,
neto u vezi s njim izazivalo je nela%odu. >a nje%ovo% o"a se pri#alo da je :melanholi#an
poput kukuvije to hu#e u nje%ovom parku;, a Fred je, premda je bio ener%i#an i
ekstrovertan, nasledio tu osobinu. io je izuzetno snaan, a opet, #esto bolestan, mu#ili su %a
bolovi u jetri i elu"u0 :%astri#ni katar; %a je jednom oterao u neku banju u inostranstvu. I
mada je bio :vrlo popularan u Londonu i Parizu;, kao i #lan drutva Prin"a od 7elsa, u
,eniu nacionalne biografije pie da je iveo :%otovo sam.;
!onven"ionalni ljudi prihvataju izvesnu nekonven"ionalnost0 ona ih #esto i op#injava0
ernabi je, iz%leda, i premaivao te %rani"e. Aedan od nje%ovih privrenih prijatelja nazivao
%a je :najaljkavijom bitan%om svih vremena; koja je sedela :na konju kao vre6a kukuruza;.
Smatrali su da iz%leda kao strana", sa :orijentalnim "rtama; i me4isto4elovskim osmehom.
,eni nacionalne biografije nje%ov lik naziva :jevrejskim i italijanskim; i belei da se zbo%
svo% :neen%lesko%; iz%leda :opirao pokuajima da se na#ini nje%ov portret.;
3ivimo na ravnom, na zemlji, pa ipak 2 i ba zato 2 teimo uzdi%nu6u. i6a smo tla, a
ponekad moemo da dospemo do bo%ova. Neki se uzdiu umetno6u, neki reli%ijom0 ve6ina
ljubavlju. $li kad letimo, moemo i da padnemo. Eetka su bla%a prizemljenja. -oe nam se
desiti da odsko#imo od zemlje silom koja lomi no%e, da nas udar odvu#e ka nekoj inostranoj
pruzi. Svaka pri#a o ljubavi je poten"ijalna pri#a o alosti. $ko ne odmah, onda kasnije. $ko
ne za jednu osobu, onda za dru%u. Ponekad za obe.
Pa zato onda stalno teimo ljubaviB >ato to je ljubav ste"ite istine i ma%ije. Istine,
kao u 4oto%ra4iji0 ma%ije, kao u letu balonom.
5prkos povu#enosti Freda ernabija i kapri"ioznom odnosu prema #injeni"ama Sare
ernar, moemo ustanoviti da su se upoznali u Parizu sredinom sedamdesetih %odina
devetnaesto% veka. liskom prijatelju Prin"a od 7elsa nije bilo teko da dobije pristup
oanskoj Sari. Prethodno joj je poslao "ve6e, %ledao ju je u ornijeovoj /a 0ille de ,oland,
pripremio re#i hvale i posle to%a otiao kod nje. Padalo mu je na pamet da 6e zate6i co1ue
dekadentnih pariskih dendija u njenoj %arderobi, ali moda je obavljena neka preliminarna
trijaa. =n je verovatno bio najvia osoba tamo, ona najsitnija. !ada %a je pozdravila, nije
mo%ao a da ne pomene kako je s"ena uve6ava. 7e6 se navikla na takve reak"ije.
:I tako mrava;, dodala je, :da mo%u da se provu#em izme*u kapi kie, a da ne se
pokvasim.;
Fred je iz%ledao %otovo kao da joj veruje. -alo se zasmejala, ali u tom smehu nije
bilo ru%anja. =se6ao se oputeno. Istini za volju, ose6ao se oputeno %otovo svu%de. io je
,n%lez, za po#etak0 odli#no je %ovorio sedam jezika0 a svaki o4i"ir naviknut da izdaje
nare*enja od Fpanije do Eusko% .urkestana bio je sasvim sposoban da bude prihva6en u
drutvu tih neobuzdanih, a opet srda#nih, kavaljera koji su se, kako se njemu #inilo,
me*usobno takmi#ili samo u jezi#kim uzletima.
Pili su ampanja", koji je, bez sumnje, obezbedio neki od tih udvara#a. Fred je uvek
bio umeren u vinu, tako da je mo%ao da posmatra diskretne odlaske, dok, kako mu se
najednom u#inilo, nije ostala samo jedna starija drubeni"a po imenu madam Gerar, kako on
ne bi ostao nasamo s njom.
:Pa, mon capitaine ";
,,=h, pobo%u, madam. Fred. Ili Frederik. !ad u*em u vau %arderobu, nemam #in. Aa
sam...; =klevao je. :Aa sam, mo%lo bi se re6i, obi#an vojnik.;
=setio je, pre ne%o video, kako ona za%leda nje%ovu odsustvenu uni4ormu8 jaha#ki
aket, konji#ke #akire, #izme do #lanaka, mamuze0 ne4ormalnu platnenu kapu, privremeno
odba#enu na sto sa strane.
:$ kakav rat voditeB; upitala je uz osmeh.
Nije znao ta da od%ovori. Eazmiljao je o ratovima, u kojima su u#estvovali samo
mukar"i. Eazmiljao je o opsadama, i o tome kako mukar"i treba da opsedaju ene dok se
ne predaju. $li ovo%a puta mu nije bilo do juna#enja, a ni s meta4orama se nije ba snalazio.
Naposletku je od%ovorio8
:Ne tako davno, madam, vra6ao sam se iz =dese. Sti%le su mi vesti da mi je ota"
bolestan. Najkra6i put vodio je kroz Pariz. $li %rad je bio u rukama !omune.; >astao je,
pitaju6i se ta bi %lumi"a mo%la misliti o toj nesnosnoj bandi ubi"a. :Imao sam samo putnu
torbu i standardni konji#ki ma#. 5pozorili su me da je sve oruje zabranjeno. $li imam
du%a#ke no%e, pa sam sakrio ma# u no%avi"u.;
>astao je, dovoljno du%o da ona pomisli da je to kraj pri#e.
:.ako da sam epao. I ubrzo me je uhapsio jedan o4i"ir !omune, kome je moja kruta
no%a s pravom bila sumnjiva. =ptuio me je da nosim sakriveno oruje. =dmah sam priznao
prestup, ali sam %a obavestio da se vra6am da posetim bolesno% o"a i da traim samo mir.
Prili#no sam se iznenadio kada mi je dozvolio da nastavim svojim putem.;
Sada se pri#a iz%leda stvarno zavrila, ali joj je izmi"ala poenta.
:I, kako vam je bio ota"B;
,,=h, dosta se oporavio dok nisam sti%ao do Somerbija. 1vala to brinete. Poenta
pri#e 2 pa, da ponovim ono to sam rekao momku koji me je uhapsio, u Parizu traim samo
mir.;
Po%ledala %a je, to% o%romno%, uni4ormisano%, brkato%, 4ranko4ono% ,n%leza, #iji je
tanak, prodoran %las #udno izbijao iz to% %olemo% tela. $ poto je ivot provodila u
komplika"ijama i varkama, jednostavnost ju je uvek doti"ala.
:Ganuta sam, kapiten Fred. $li 2 kako da se izrazimB Aa nisam jo spremna za miran
ivot.;
Sada se on postideo. +a li ju je uvredila nje%ova primedbaB
:+o6i 6ete opet sutra;, rekla je Sara ernar.
:+o6i 6u opet sutra;, od%ovorio je Fred ernabi, oprataju6i se od nje vlastitim
pozdravom8 vojni#kim :voljno; upu6enim sebi u kombina"iji s boemskim nestrpljivim
obe6anjem da 6e se vratiti.
3ene koje je i%rala bile su strastvene, e%zoti#ne, operski melodramati#ne 2 bukvalno.
=ivela je +iminu Damu s amelijama pre ne%o to ju je 7erdi ponovo osmislio0 i bila je
Sarduova .oska, ulo%a koja je danas poznata samo u Pu#inijevoj verziji. Stvarala je operu
bez muzike. Imala je mnage ljubavnika i menaeriju ivotinja. Ljubavni"i su se, iz%leda,
me*usobno sla%ali, moda zato to im je brojnost ulivala si%urnost0 a moda i zato to je
umela da ih pretvori u prijatelje. Aednom je rekla da 6e se, ako ona prerano umre, njeni
udvara#i i dalje redovno okupljati u njenoj ku6i. .o je verovatno bilo ta#no.
-enaeriju je zapo#ela prili#no skromno, jo kao devoj#i"a, parom koza i jednim
kosom. !asnije, divlje ivotinje postale su jo vie divlje. Na turneji po ,n%leskoj, kupila je
%eparda, sedam kameleona i mean"a vuka i psa u Liverpulu. ili su tu jo majmun +arvin,
lavi6 ,rnani II, i psi koji su se zvali !asi i 7ermut. 5 Nju =rleansu je kupila ali%atora koji je
na 4ran"usku ishranu mlekom i ampanj"em rea%ovao smr6u. Imala je i kraljevsko% udava
koji je pojeo jastuk sa so4e i morao biti ustreljen 2 ustrelila %a je sama Sara.
Fred ernabi se nije stideo pred takvim stvorenjem.
Slede6e ve#eri %ledao je njenu predstavu, doao u njenu %arderobu, i video mno%a od
istih onih li"a. Postarao se da posveti dovoljno panje madam Gerar8 poto je ranije bio na
inostranim dvorovima, umeo je da prepozna mo6 iza prestola. 5brzo 2 mno%o bre ne%o to
je i naje6i optimista mo%ao zamisliti 2 ona je prila, uzela ernabija za ruku i poelela
svojoj kliki laku no6. +ok su njih troje odlazili, timovi pariskih dendija trudili su se da ne
iz%ledaju uvre*eno. Pa, moda nisu ni bili.
7ozili su se njenom ko#ijom do njene ku6e u 5li"i Fortini. Sto je bio postavljen,
ampanja" se hladio, a kroz poluotvorena vrata, Fred je opazio u%ao o%romno% kreveta od
pru6a. -adam Gerar je otila na spavanje. $ko je i bilo slu%u, nije ih video0 ako su se po ku6i
motali papa%aji ili lavi6i, nije ih #uo. Juo je samo njen %las, koji je imao jasno6u i raspon
muzi#ko% instrumenta kakav je tek trebalo izumeti.
Pripovedao joj je o svojim putovanjima, svojim vojnim okrajima, svojim
pustolovinama u balonu. Pri#ao joj je o svojoj ambi"iji da preleti Severno more.
:>ato ne LamanB; upitala je, skoro kao da je neu#tivo s nje%ove strane to ho6e da
leti bilo kuda osim prema njoj.
:I to mi je ambi"ija. $li vetar je problem, madam.;
:Sara.;
:-adam Sara.; Eavnoduno je nastavio8 :Stvar je u tome to odakle %od u junoj
,n%leskoj da uzletite, u%lavnom se nekako prizemljite u ,seksu.;
:Fta je taj ,seksB;
:Ne morate to da znate. Nije ba e%zoti#an 2 ,seks.;
Po%ledala %a je pomalo nesi%urno. Ae li to #injeni"a ili alaB
:Auni vetar, ju%ozapadni nosi vas u ,seks. .reba vam dobar zapadni koji neprestano
duva da vas prenese preko Severno% mora. $li da sti%nete do Fran"uske, treba vam severni
vetar, koji je prili#no redak i nepouzdan.;
:>na#i, ne6ete me posetiti balonomB; upitala je koketno.
:-adam Sara, posetio bih vas svakim prevoznim sredstvom koje postoji ili jo ne
postoji, bilo da ste u Parizu ili u .imbuktuu.; Sam je sebe iznenadio tom iznenadnom,
olujnom izjavom, pa je uzeo jo hladno% 4azana kao da mu od to%a zavisi ivot. :$li imam
teoriju;, nastavio je, malo smirenije. :5be*en sam da vetrovi ne duvaju uvek u istom smeru
na razli#itim visinama. .ako da, ako bi vas uhvatio... suprotan vetar...;
:7etar iz ,seksaB;
:.a#no tako 2 ako bi vas uhvatio taj vetar, izba"ili biste balast i potraili ve6u visinu,
%de se moe na6i severnjak.;
,,$ ako %a nemaB;
:=nda biste zavrili u vodi.;
:$li vi znate da plivateB;
:+a, ali ne bi mi to mno%o pomo%lo. Neki balonisti nose nadjakne od plute, u slu#aju
da se spuste u more. $li meni se #ini da to nije 4er. Aa verujem da #ovek treba da rizikuje.;
Na tu primedbu mu nije od%ovorila.
Aedino zbo% #e%a sutradan nije ose6ao potpuno ushi6enje bilo je pitanje8 je li bilo
prelakoB 5 Sevilji je proveo mno%o sati u#e6i jezik lepeze od jedne ozbiljne andaluzijske
senjorite8 ta zapravo zna#i ovaj pokret, ono skrivanje, ovaj laki udara". Eazumeo je i
praktikovao kavaljerstvo na vie kontinenata, a ensko koketiranje je smatrao armantnim.
=no na ta ranije nije naiao bila je takva direktnost, priznavanje apetita i nerado %ubljenje
vremena. >nao je, naravno, da nije sve ba skroz otvoreno. Fred ernabi nije bio toliko
naivan da misli da je prihva6en samo zbo% svoje privla#ne li#nosti. ilo mu je jasno da se
madam Sara ne razlikuje od dru%ih %lumi"a, te da se o#ekuju pokloni. $ poto je madam Sara
bila najve6a %lumi"a svo%a doba, i pokloni su morali biti sli#no blistavi.
ernabi je ranije imao potpunu kontrolu nad svojim 4lertovima8 devojku, bojaljivu
zbo% impresivne uni4orme pred sobom, trebalo je smirivati. Sad je sve bilo obrnuto, to %a je
i zbunjivalo i uzbu*ivalo. Nije bilo ne6kanja oko randevua. =n bi zatraio, ona bi odobrila.
Ponekad bi se nali u pozoritu, ponekad bi on doao direktno u 5li"u Fortini, mesto koje mu
je 2 sad kad je imao vremena da %a pre%leda 2 delovalo kao da je pola vila, a pola umetni#ki
studio. ilo je tu zidova o%rnutih barunom, papa%aja posa*enih na biste, vaza veli#ine
straarskih ku6i"a, biljaka penjali"a i visili"a koliko i u otani#koj bati !ju. $ sred te
raskalanosti i razmetanja nalazile su se i one jednostavne stvari za kojima sr"e udi8 ve#era, i
krevet, i san, i doru#ak. Jovek bi se teko usudio da trai jo neto. -o%ao je da #uje sebe
kako ivi.
Ispri#ala mu je o svom ranom ivotu, o svojim teko6ama, svojim ambi"ijama i svom
uspehu. I o svem suparnitvu i ljubomori koje uspeh izaziva.
:Govore %rozne stvari o meni, kapiten Fred. Govore da pe#em ma#ke i jedem njihovo
krzno. +a ve#eram %uterove repove i paunov mozak sotiran u puteru od majmuna. Govore
da i%ram kroket s ljudskim lobanjama umotanim u perike u stilu Luja MI7.;
:Ne vidim ta bi u tome bilo zabavno;, primetio je ernabi, mrte6i se.
:$li dosta o mom ivotu. Pri#aj mi jo o svojim balonima;, zamolila je.
Eazmislio je. =tvori adutom, pomislio je. Pokai se u najboljem svetlu, daj najbolju
pri#u.
:Prole %odine;, po#eo je, :krenuo sam s !ristalne palate sa %ospodinom Lusijem i
kapetanom !olvilom. 7etar se kretao od juno% do zapadno% i natra%. ili smo iznad oblaka,
i zaklju#ili smo da verovatno prolazimo iznad delte .emze. Sun"e je bilo direktno iznad nas,
i, kao to je kapetan ta#no primetio, bilo je stravi#no toplo. .ako da sam skinuo kaput i
oka#io %a na jedan od iljaka sidra, i odvratio kapetanu da ima makar neto uteno kad si
iznad oblaka. $ to je da dentlmen moe u javnosti da sedi u koulji.;
>astao je i nasmejao se, o#ekuju6i isto i od nje, kao to su se smejali u Londonu, ali
ona se samo osmehnula i upitno %a po%ledala.
:$li onda, vidi, dok smo sedeli tamo, s tako malo vetra da smo imali ose6aj da se
skoro ne mi#emo, po%ledali smo 2 pa, jedan od nas je po%ledao i skrenuo panju ostalima 2
dole. >amisli ovu s"enu. Ispod nas se irio prostrani paperjasti oblak, pa nismo mo%li da
vidimo zemlju, ni deltu ispod sebe, a onda, tamo, u%ledali smo #aroban prizor. Sun"e je 2
podi%ao je ruku da pokae nje%ov poloaj 2 na tu ravnu povrinu oblaka ba"alo senku ta#no u
obliku nae% balona. -o%li smo da vidimo rezervoar za %as, uad, %ondolu i, naj#udnije od
sve%a, jasan obris naih triju %lava. ilo je to kao da %ledamo u divovsku 4oto%ra4iju sebe,
svoje ekspedi"ije.;
:1erojskih razmera.;
:5pravo tako.; $li Fred je bio svestan da je smandrljao pri#u. 5spani#io se zbo%
intenziteta njene panje. Splasnuo je.
:=boje smo takvi. Aa na s"eni iz%ledam ve6a ne%o to jesam, kao to si sam rekao. $
samo tvoje bi6e je herojskih razmera.;
Fred je osetio kako mu neto vu#e i podie sr"e. >asluio je kritiku, a dobio pohvalu.
5ivao je u laskanju kao i svi ostali 2 ali, opet, njene su mu re#i delovale jednostavno
direktno. I u tome je bio paradoks njihove situa"ije. =boje su, po standardima
konven"ionalno% ivota, bili e%zoti#na bi6a, a opet, kad su bili zajedno, nije prime6ivao
nikakvu predstavu, nikakavu %lumu, nikakav kostim. Premda je on bio u odsustvenoj
uni4ormi !raljevske konji"e, a ona tek to je odba"ila bundu i eir na kome je, iz%leda, bila
posa*ena mrtva sova. io je, priznao je, napola zbunjen i verovatno tri #etvrtine zaljubljen.
:$ko ikada budem letela balonom;, rekla je, uz neznatan, sneni osmeh, :misli6u na
tebe, obe6avam ti. $ ja uvek ispunjavam obe6anja.;
:5vekB;
:5vek ako nameravam. Naravno, ima obe6anja koja ne nameravam da ispunim kada
ih dam. $li to teko da su obe6anja, zar neB;
:=nda bi mi moda mo%la ukazati #ast tako to 6e mi obe6ati da 6e jednom uzleteti
sa mnomB;
>astala je. +a nije preteraoB $li u #emu je svrha direktnosti, ako ne moe da kae
ono to misli, ono to ose6aB
:$li kapiten Fred, zar ne6e biti malo teko napraviti ravnoteu u vazduhoplovuB;
io je to valjan prakti#an detalj8 bio je barem dvostruko tei od nje. -orali bi da stave
ve6inu balasta s njene strane, ali ako bi on onda morao da pre*e korpu da %a ispusti...
>amiljao je tu mini2predstavu kao da je stvarna, i tek se onda zapitao da li ona moda pri#a o
ne#emu dru%om. $li meta4ore su %a #esto zbunjivale.
Ne, nije bio tri #etvrtine zaljubljen.
:Skroz naskroz;, rekao je svom uni4ormisanom odrazu u velikom o%ledalu svoje
hotelske sobe. -at zlato nje%ovo% rama pokleknulo je pred sjajnijim #ipkanim obrubom
Fredovo% konji#ko% aketa. :Skroz naskroz, kapetane Fred.;
Jesto je zamiljao taj trenutak, pokuavao da vidi kakav 6e biti u pore*enju sa onim
ranijim prilikama kada je bio samo napola zaljubljen 2 u par o#iju, osmeh, svetlu"anje haljine.
5 tim trenu"ima uvek je mo%ao da zamisli slede6ih nekoliko dana 2 a ponekad bi tih slede6ih
nekoliko dana ispali ta#no onakvi kako je on predvideo. $li tada, uobrazilja i stvarnost bi
prestale0 san i elja bili su ispunjeni. Sada, iako je elja, u jednom smislu, ispunjena ranije i
vrto%lavije ne%o to je mo%ao i sanjati, samo se jo vie rasplamsala. !ratko vreme koje je
proveo s njom rasplamsalo je u njemu elju da provodi s njom vie vremena, sve vreme.
!ratka razdaljina koju su preli od pozorita do 5li"e Fortini rasplamsala je elju za
prelaskom ve6ih razdaljina8 za putem u sve one zemlje #ije je stanovnike prikazala na s"eni 2
a onda i u sve ostale zemlje na svetu. +a ide svuda s njom. Neko mu je spomenuo njenu
slovensku lepotu. .ako da je zamiljao kako s njom putuje na istok, upore*uju6i njen lik s
likovima oko njih, dok se ona potpuno ne uklopi u 4izio%nomi#ku okolinu i dok ne nestane
sve osim mora Slovena i kapetana Freda. >amiljao je njen sitni, %ipki lik pored sebe, na
konju ko%a ne bi uzjahala enski, ve6 rairenih no%u, u jo jednoj mukoj ulozi. 7ideo ih je
na istom konju, nju ispred, sebe pozadi, kako ju je ob%rlio dok dri uzde.
7ideo ih je, kao par, kako spajaju stvari, sastavljaju ivot. 5vek ih je zamiljao u
pokretu. Leteli su uvis 2 on je leteo.
Premda je bio boem, i svetski #ovek, Fred ernabi nije bio pre4injen onako kao oni
to su svake ve#eri dolazili iza s"ene i iznalazili sve u%la*enije na#ine aplaudiranja. $li bio je
inteli%entan, i mno%o je proputovao. .ako da je, posle nedelju2dve dana, postao svestan to%a
kako dru%i moda vide nje%ovu situa"iju0 i njihove re#i je sam sebi iz%ovorio na%las.
:3ena je. Fran"uskinja je. Glumi"a je. +a li joj je iskrenost na nivouB;
>nao je ta bi rekli nje%ovi prijatelji i kole%e o4i"iri. !ako bi se prezrivo smekali jo
dok postavlja pitanje. $li %lave su im pune uoptenosti, reputa"ija, %lasina. Njima nita ne
smeta da neko vreme jure #erkeske devojke i lepe kir%iske udovi"e, dobro znaju6i da 6e se
vratiti ku6i i oeniti ,n%leskinjama iz dobrih porodi"a za koje prakti#ni aspekti sr"a nisu nita
komplikovaniji i za%onetniji od prakti#nih aspekata povrtnjaka. !asno uve#e, uz brendi i
%aziranu vodu, mo%li bi se nakratko predati nostal%iji za nekim dru%a#ijim osmehom,
tamnijim tenom, i re#ima proaputanim na nekom jeziku koji tek napola razumeju. $li zatim,
poto bi to u#inili, posluno bi se vratili porodi#nom o%njitu, na"vr"ano ube*eni da su
valjano uredili svoj ivot.
Fred ernabi nije bio takav. $ ni madam Sara. Nije koristila koketeriju s njim. Ili,
zapravo, njeno koketiranje nije bilo obmana, niti taktika, ve6 obe6anje. Njene o#i i njen
osmeh bili su predlo%, ponuda koju je on prihvatio. Jinjeni"a da je madam Gerar kasnije
pomenula neke min*ue koje su se dopale madam Sari, da ih je on kupio za nju, i da je ona
izrazila zahvalnost, ali ne i iznena*enje8 i to je bila direktnost. $ svojim podru%ljivim
kole%ama o4i"irima bi od%ovorio8 ali zar niste i vi kupovali poklone svojim smernim,
rumenim en%leskim vereni"ama, i zar ih nisu prihvatale uz tako ljupko izi%ravanje
iznena*enja koje bi vas sasvim obmanuloB +ok je madam Sara uvek 2 iako je :uvek; zna#ilo
sve%a nekoliko nedelja 2 bila iskrena prema njemu.
Nije imala sumnji#avu porodi"u kojoj je morao da se dodvori. ila je tu madam
Gerar8 u isto vreme i izvidni"a, i pozadinska jedini"a, i tat"major. Prepoznavao je i "enio
lojalnost. =na i kapetan Fred su se razumeli0 a kada bi %a do%a*aji podstakli na dareljivost,
uzimala bi nje%ov nova" sa smirenom dostojanstveno6u. =sim nje, bio je tu jo samo sin
madam Sare, prijateljski nastrojen mom#i6 koji bi se uspeno mo%ao nau#iti nekom sportu ili
i%ri. !ontinental"ima je jo trebalo obrazovanje iz te oblasti. 5 Fpaniji bi s ponosom %a*ali
%linene jarebi"e. 5 optini Pau su %a jednom pozvali u lov s lokalnim lova#kim drutvom.
Gonili su prethodno ulovljenu lisi"u natopljenu anisom kako bi lova#kim psima otupelo%
njuha bilo lake da je prate0 konj mu je bio tako nizak da su mu se pete vukle po zemlji dok
%a je jahao0 i #itava zabava se zavrila za manje od dvadeset minuta.
+ra%e volje bi napustio ,n%lesku. .amo je imao dobro drutvo, ali duu su mu
privla#ile vru6ina i praina. I mada mu je krv moda bila #isto en%leska jo od ,dvarda
+u%ono%o%, bio je svestan da se to ne vidi uvek. >nao je ta neki misle u sebi, zato to su mu
pijani to skoro rekli u li"e. !ada je bio mlad nii o4i"ir, u menzi su se alili da iz%leda kao
italijanski bariton. :=tpevaj nam neto, ernabi;, skandirali bi mom"i. I tako, svaki put, sve
dok im nije dosadilo, on bi ustao, i ne bi otpevao ni neto iz operete, ni neto vul%arno, ve6
kakvu jednostavnu, veselu pesmu iz en%leskih %ro4ovija.
$ bio je i jedan nadmeni mladi poru#nik po imenu +ajer, koji je stalno "iljao na to da
je Fred moda Aevrejin. Ne tim re#ima, naravno, ve6 samo neodre*enim na%ovetajima.
:Nova"B 1ajde da pitamo ernabija za to.; Ne ba suptilno. Posle nekoliko takvih
primedaba, pozvao je poru#nika +ajera u stranu i popri#ao s njim kao da ne nose uni4ormu. I
tu se to zavrilo. $li ernabi nije zaboravio.
.ako da nije mno%o mario za #injeni"u da je madam Sara ro*ena kao Aevrejka.
Eo*ena kao Aevrejka, preobratila se u katoli#anstvo. ernabi je znao da nije bez%rean kad su
u pitanju snana ose6anja vezana za ideju da je jedna rasa bolja od dru%e, ali verovao je da je
nje%ov stav o Aevrejima mno%o blai od stava ve6ine Fran"uza koje je upoznao. .ako da je,
na neki na#in, takve predrasude preuzeo na sebe, i +ajer ih oboje moe smatrati lanim
Aevrejima ako ho6e. >bo% #e%a je ose6ao ve6u bliskost s -adam Sarom.
.e je tako, kako su nedelje prolazile, sve jasnije zamiljao njihovu budu6nost. =n 6e
se povu6i iz vojne slube. Napusti6e ,n%lesku, a ona 6e napustiti Pariz. Naravno, nastavi6e
da oduevljava svet, ali njen se %enij ne sme tra6iti svako% dana, svake ve#eri. I%ra6e sezonu
ovde, sezonu tamo, a u me*uvremenu, njih dvoje 6e putovati tamo %de je ona jo nepoznata.
Njihov zajedni#ki boemski duh uspostavi6e novi obraza". Ljubav 6e je izmeniti, kao to ve6
menja nje%a. !ako, nije ba ta#no znao.
.ako da je u nje%ovoj %lavi to sve bilo jasno, i morao je da pokrene tu temu. Ne sada,
naravno, ne izme*u ve#ere i kreveta. ila je to tema za jutro. =sokoljen, obratio se rolovanoj
pa#etini.
:!apiten Fred;, po#ela je, i pomislio je kako bi za nje%a bilo blaenstvo da slua te
dve re#i, iz%ovorene tim %lasom, tim 4ran"uskim na%laskom, do kraja ivota. :!apiten Fred,
ta misli, u #emu je budu6nost lNtaB Ljudsko% lNta, ljudskih bi6a, mukara"a i ena, zajedno,
u vazduhuB;
=d%ovorio je na pitanje koje je #uo.
:7azduna plovidba je prosto pitanje lako6e i sile;, od%ovorio je. :Pokuaji 2
uklju#uju6i i moj 2 da se baloni pokrenu i kontroliu nisu uspeli. I verovatno 6e iako biti i
dalje. Nema sumnje da budu6nost lei u leteli"ama teim od vazduha.;
:Shvatam. Nisam se jo vinula u balonu, ali mislim da je to teta.;
Nakaljao se.
:-o%u li te upitati zato, dra%aB;
:Naravno, kapiten Fred. Letenje balonom je sloboda, zar nijeB;
:Aeste.;
:$, ako zamislimo leteli"u teu od vazduha, ona 6e biti opremljena nekakvim
motorom. Ima6e nekakve komande za upravljanje, koje 6e joj nare*ivati da se podi%ne i
spusti. I bi6e manje opasno.;
:ez sumnje.;
:>ar ne razume ta %ovorimB;
ernabi je razmislio. >bo% #e%a je ne razume 2 zato to je ena, zato to je
Fran"uskinja, ili zato to je %lumi"aB
:ojim se da sam jo u obla"ima, madam Sara.;
=pet se osmehnula, i to ne osmehom %lumi"e 2 osim, shvatio je iznenada, ako
%lumi"a, kao jednu od uobi#ajenih vetina, na raspola%anju nema i osmeh koji ne pripada
%lumi"i.
:Ne kaem da je rat bolji ne%o mir. Ne kaem to. $li opasnost je bolja od
bezbednosti.;
Sada je pomislio da po#inje da je razume, i nije mu se dopalo kako to zvu#i.
:7erujem u opasnost koliko i ti. .o me nikada ne6e napustiti. 5vek 6u i6i tamo %de
me zovu opasnosti i pustolovine. 5vek 6u traiti okraje. $ko budem potreban svojoj zemlji,
uvek 6u se odazvati.;
:Eaduje me da to #ujem.;
:$li...;
:$liB;
:-adam Sara, budu6nost lei u leteli"ama teim od vazduha. -a koliko mi
baloumni"i to ne elimo.;
:>ar nismo ve6 o tome pri#ali i sloili seB;
:Aesmo. $li nisam to hteo.;
>astao je. Jekala je. >nao je da ona zna ta 6e re6i. =pet je po#eo.
:=boje smo boemi. =boje smo putni"i, bespokojni. 3ivimo suprotno od uobi#ajenih
tokova. Nije nam lako da primamo nare*enja.;
>astao je, #ekala je.
,,=h, pobo%u, madam Sara. >na ta 6u re6i. Ne mo%u vie da se doba"ujem
meta4orama. Nisam prvi mukara" koji se zaljubio u tebe na prvi po%led, niti 6u, bojim se,
biti poslednji. $li zaljubljen sam u tebe kao ni u ko%a ranije. -i smo srodne due, to znam.;
>a%ledao se u nju. 5zvratila mu je po%ledom koji je on protuma#io kao savreno
spokojstvo. $li da li to zna#i da se slae s njim, ili da je ne doti#e to to je rekaoB Nastavio je.
:=boje smo odrasli. Poznajemo svet. Aa nisam neki salonski vojnik. .i nisi neka
nevina devoj#i"a. 5daj se za mene. 5daj se za mene. Polaem ti pred no%e i svoj ma# i svoje
sr"e. Ne mo%u se izraziti direktnije od to%a;
Jekao je njen od%ovor. Pomislio je da joj o#i blistaju. Spustila je aku na nje%ovu
ruku.
:2on c1er kapiten Fred;, od%ovorila je 2 ali od njeno% tona ose6ao se vie kao
kolara" ne%o kao o4i"ir konji"e. :Nikada nisam mislila da si salonski vojnik. Potujem te
tako to te uzimam za ozbiljno. I mno%o sam polaskana.;
:$li...B;
:$li. +a, to je re# koju nam ivot name6e #e6e ne%o to elimo, #e6e ne%o to
zamiljamo. $li 2 potujem te i na tvoju direktnost od%ovaram svojom. $li 2 ja nisam
stvorena za sre6u.;
:Ne moe to re6i, posle ovih poslednjih nedelja i mese"i...;
,,,, ali mo%u to re6i. I kaem. Aa sam stvorena za ushi6enje, za zadovoljstvo, za
trenutak. Stalno tra%am za novim ushi6enjima, novim ose6anjima. .akva 6u biti dok se moj
ivot ne istroi. -oje sr"e udi za vie uzbu*enja ne%o to iko 2 ijedna osoba 2 moe da
prui.;
=dvratio je po%led s nje. ilo je to vie ne%o to #ovek moe izdrati.
:-ora to razumeti;, nastavila je. :Nikada se ne6u udati. .o ti obe6avam. 5vek 6u
biti, kako si rekao, baloumni"a. Nikada ne6u u6i u tu leteli"u teu od vazduha ni sa kim. Fta
mo%uB Ne sme se ljutiti na mene. -ora me smatrati nepotpunom osobom.;
Na jedvite jade, pokuao je jo jednom, poslednji put. :-adam Sara, svi smo mi
nepotpuni. Aa sam podjednako nepotpun kao i ti. >ato i traimo neko%. +a se upotpunimo. Ne
zato to se tako konven"ionalno radi. Ne%o zato to ranije nisam imao hrabrosti. rak je ve6a
opasnost od bande bezbonika s kopljima, ako te zanima moje miljenje. Nemoj se bojati,
madam Sara. Nemoj dozvoliti da ti postup"ima upravljaju strahovi. .o je meni %ovorio moj
prvi zapovednik.;
:Nije to strah, kapiten Fred;, rekla je bla%o. :.o je samosvest. I nemoj se ljutiti na
mene.;
:Nisam ljut. .voj stil potpuno unitava ljutnju. $ko iz%ledam ljutito, to je zato to se
ljutim na kosmos koji te je napravio, koji je mene napravio, tako da... tako da se ovako...;
:!apiten Fred. !asno je, i oboje smo umorni. +o*i sutra u moju %arderobu, i moda
6e razumeti.;
C5 za%radi, jedna dru%a ljubavna pri#a. Godine ()L'. 2 iste %odine kada odlazi u
posetu Nadaru i nje%ovoj a4azi#noj eni u umi Senar 2 ,dmon de Gonkur ve#era sa Sarom
ernar pre #itaju6e probe svo% komada /a 0austin. =na je jo na probi kada on sti%ne, i
uvode %a u studio u kome ona prima %oste. Nje%ovo oko estete hladno o"enjuje zbrkani
dekor. >aklju#uje da je u pitanju uasna papazjanija srednjovekovnih kredena"a i intarziranih
vitrina, #ileanskih 4i%urina i primitivnih muzi#kih instrumenata, i :ki#astih umetni#kih
predmeta koje prave obojeni;. Aedini pokazatelj autenti#no% li#no% ukusa jesu krzna nare*ana
u u%lu %de Sara ernar Ckoja se #esto, kao i te ve#eri, obla#i u beloD voli da zabavlja %oste.
-e*u svom tom umetni#kom starudijom, Gonkur prime6uje i jednu neznatnu, ali intenzivnu,
emo"ionalnu dramu. 5 sredini studija nalazi se kavez u kome su minijaturni majmun i
papa%aj sa o%romnim kljunom. -ajmun je zvrk u zamahu, zuji naokolo na trapezu, i stalno
zlostavlja papa%aja, #upa mu perje i :kinji %a kao mu#enika;. I premda bi papa%aj lako
mo%ao kljunom prepoloviti majmuna, ne #ini nita osim to isputa alostive, sr"eparaju6e
krike. Gonkuru je ao siroto% papa%aja, te spomene uasan ivot koji je ovaj prinu*en da
vodi. Na to mu objasne da su jednom razdvojili pti"u i zver, ali da je papa%aj %otovo umro od
tu%e. =poravio se tek kad su %a vratili u kavez s mu#iteljem.D
5napred je poslao "ve6e. Gledao ju je kako oli#ava $drijen Lekuvrer, onu %lumi"u iz
neko% prolo% veka koju je otrovala suparni"a u ljubavi. =tiao je u njenu %arderobu. ila je
#arobna. .amo su bili uobi#ajeni likovi. Govorili su na uobi#ajen na#in, mrmljali uobi#ajena
stanovita. =n je sedeo s madam Gerar, diskretno ju je ispitivao, pokuavao je da prona*e
neku novu taktiku, neki skriveni oslona"... a onda su svi malo utihnuli, i on je podi%ao
po%led. 7ideo ju je kako pod ruku dri neko% zakrljalo% malo% Fran"uza s majmunskim
li"em i %lupavim tapom.
:Laku no6, %ospodo.;
!ao od%ovor, usledio je amor neiznena*enja, potpuno isti kao nje%ove prve ve#eri s
njom. Po%ledala je prema njemu i klimnula, a potom mirno sklonila po%led. -adam Gerar je
ustala i poelela mu laku no6. Posmatrao je madam Saru kako odlazi. +obio je od%ovor.
7oda je bila ledena, a on nije imao #ak ni nadjaknu od plute kao zatitu.
Ne, nije bio ljut. $ ki"oi iz %arderobe su barem bili dovoljno lepo vaspitani da ne
pridaju panju onome to se desilo, niti da impli"iraju da se neto sli#no 2 ne, potpuno isto 2
ranije desilo njima. Ponudili su mu jo ampanj"a i u#tivo %a pitali za le Prince de +alles.
=stali su uljudni i potovali su nje%ovu uljudnost. Na tome im, makar, nije mo%ao zameriti.
$li nikada se ne6e priklju#iti njihovoj druini, nikada ne6e postati #lan nasmeene
svite nekadanjih ljubavnika. .akvo ponaanje je smatrao veoma neprijatnim, zapravo,
nemoralnim. =dbio je da, umesto ljubavnika, postane dra%i prijatelj. Nije %a zanimao taj
prelaz. Niti 6e udruiti sredstva s dru%ima isto% statusa da joj se kupi neki nov e%zoti#an
poklon 2 sneni leopard, re"imo. I nije se ljutio. $li, pre ne%o to je nastupio bol, imao je
vremena da se raalosti. +ao joj je sve, ono najbolje od sebe, i to nije bilo dovoljno. Sebe je
smatrao boemom, ali ona se pokazala kao preveliki boem za nje%a. I nije uspeo da razume
njeno objanjenje sebe.
ol 6e potrajati nekoliko %odina. 5blaavao %a je putovanjima i okrajima. Nikada
nije pri#ao o tome. $ko bi %a neko upitao zato je u tako mra#nom raspoloenju, od%ovorio
bi da %a mu#i melanholija kukuvije. Eadoznala" bi razumeo i ne bi %a vie nita pitao.
Ae li bio naivan, ili previe ambi"iozanB =boje, verovatno. 5 ivotu moe biti boem i
pustolov, ali, isto tako, trai nekakav obraza", neki red koji 6e ti pomo6i, #ak i ako se 2 #ak i
dok se 2 buni protiv nje%a. 7ojni propisi ti to daju. $li dru%de8 kako moe znati koji je
obraza" pravi a koji laniB .o %a je pitanje pro%onilo. $ evo jo jedno%8 da li je bila iskrenaB
+a li je bila prirodna, ili je hinila prirodnostB Stalno je preispitivao dokaze svo% se6anja.
Eekla je da uvek ispunjava obe6anja 2 osim ako nije ni nameravala da ih ispuni. +a li mu je
davala lana obe6anjaB Nije ni za jedno mo%ao to da tvrdi. +a li mu je rekla da %a voliB Aeste,
naravno, mno%o puta0 ali samo je nje%ova mata 2 %las su4lera u nje%ovom uhu 2 dodala re#
:zauvek;. Nije je pitao ta misli kada mu je rekla da %a voli. +a li iko ko voli to pitaB .im
barunastim i naki6enim re#ima retko kad u tom trenutku treba komentar.
$ sada je shvatio da bi mu, da ju je pitao, od%ovorila8 :7ole6u te onoliko du%o koliko
te budem volela.; +a li iko ko voli moe traiti vieB $ su4lerov %las bi opet proaputao8 :Fto
zna#i zauvek.; .olika je muka tatina. Ae li njihova ljubav, onda, bila samo tvorevina
nje%ove mateB 5 to nije verovao, nije mo%ao da veruje. 7oleo ju je koliko je mo%ao tokom
tri mese"a, a i ona je volela nje%a0 jedino to je njena ljubav imala u%ra*en tajmer. Niti bi ita
pomo%lo da se raspitao o njenim prethodnim ljubavni"ima i o tome koliko su oni trajali. Aer
upravo bi njihov neuspeh, njihova privremenost, delovali kao da obe6avaju nje%ov uspeh8 u
to veruje svako ko voli.
Ne, zaklju#io je Fred ernabi, iskrenost joj je bila na nivou. =n je taj koji je sebe
obmanjivao. $li ako te toliki nivo iskrenosti ne titi od bola, moda je bolje promeniti nivo,
oti6i u oblake.
Nikad vie nije pokuao da stupi u kontakt s madam Sarom. !ada bi dola u London,
naao bi razlo% da ode iz %rada. Posle neko% vremena, mo%ao je mirno% po%leda da #ita o
njenom najnovijem trijum4u. 5%lavnom je mo%ao da razmilja o "eloj toj raboti kao
ra"ionalan #ovek, da je se se6a kao ne#e%a to se do%odilo, to nije bilo ni#ija krivi"a, u #emu
nije bilo surovosti0 ve6 prosto nesporazuma. $li nije se uvek mo%ao drati takve smirenosti i
takvih objanjenja. I tada bi sebe video kao naj%luplju ivotinju na svetu. =se6ao se kao onaj
kraljevski udav koji je naao za shodno da krene da jede jastuke od so4e, dok %a nije ustrelila
ruka same madam Sare. 5streljeno, tako se ose6ao.
$li oenio se, u poodmakloj trideset sedmoj %odini. =na je bila ,lizabet 1okins2
7itsed, k6i neko% irsko% baroneta. -e*utim, ako je traio, ili o#ekivao, nekakav obraza",
opet mu se nije dalo. Posle ven#anja, nevesta je obolela od sui"e, pa je njihov severnoa4ri#ki
medeni mese" premeten u jedan vaj"arski sanatorijum. Aedanaest mese"i kasnije, ,lizabet
je Fredu sve#ano uru#ila sina, ali je ve6i deo ivota provela vezana za 7isoke $lpe. !apetan
Fred, sada major Fred, a kasnije pukovnik Fred, vratio se putovanjima i okrajima.
$ i svojoj strasti prema balonima. Godine ())&, vinuo se sa doverske Gasne
kompanije i zaputio ka Fran"uskoj. Lebde6i nad Lamanom, neminovno je pomislio na
madam Saru. Poleteo je onamo kuda je sebi uvek i obe6avao, ali ne, kako je ona koketno
predloila, prema njoj. Premda nikada nikome nije rekao za njihovu vezu, neki su to
podozrevali, i povremeno 2 posle partije karata u Pratovom klubu, a potom i slanine i jaja i
piva za ve#eru 2 bilo bi dosadnih pokuaja da se aludira na to. $li nikada nije pro%utao
mama". Sada, lebde6i u vazduhu, #uo je samo njen %las u uhu. 2on c1er kapiten Fred. Ao
mu je zadavao bol, posle svih tih %odina. Plahovito, zapalio je "i%aru. io je to sulud potez,
ali u tom trenutku je, to se nje%a ti"alo, "eo nje%ov ivot mo%ao da eksplodira. -isli su mu
se vratile u uli"u Fortini, na njene o#i, prozirno plave, na njenu kosu nalik na %rm u plamenu0
na njen veliki krevet od pru6a. =nda se prizvao pameti, hitnuo dopola popuenu "i%aru u
more, izba"io malo balasta i potraio ve6u visinu, u nadi da 6e uhvatiti severnjak.
!ada se prizemljio blizu dvor"a -ontinji, Fran"uzi su bili %ostoljubivi kao i uvek.
Nije im #ak smetalo ni nje%ovo zadirkivanje pri#om o nadmo6i britansko% politi#ko% sistema.
Prosto su %a jo malo nahranili i nutkali %a da zapali jo jednu "i%aru u daleko si%urnijim
uslovima pored njihovo% kamina.
Po povratku u ,n%lesku, seo je i napisao knji%u. Nje%ov let odi%rao se &'. marta. /et
preo /ama3a i druge pustolovine u va(du1u objavio je Samson Lou, trinaest dana kasnije, @.
aprila.
Prethodno% dana, ?. aprila ())&, Sara ernar se udala za $ristidisa +amalasa, %r#ko%
diplomatu koji je postao %luma", poznato% uobraenka i drsko% enskaroa Ca jo i rasipnika,
ko"kara i mor4omanaD. Poto je on bio %r#ki pravoslava", a ona jevrejska rimokatolikinja, za
brzo ven#anje im je najvie od%ovarao London8 protestantska Irkva Sveto% $ndrije u 5li"i
7els. =stalo je nepoznato da li je kupila primerak knji%e Freda ernabija za #itanje na
medenom mese"u. rak je bio katastro4alan.
.ri %odine kasnije, poto se bez doputenja pridruio ekspedi"iji lorda 7ulslija za
pomo6 %eneralu Gordonu u !artumu, ernabi je po%inuo u bi"i kod $bu !lea tako to mu je
jedan od mahdisti#kih vojnika kopljem probo vrat.
Gospo*a ernabi se preudala0 a dokazala se i kao plodna spisatelji"a. +eset %odina
posle smrti svo% prvo% mua, objavila je uputstvo, koje se danas ve6 du%o ne moe na6i, po
imenu Saveti (a sne!nu fotografiju.
GUBITAK DUBINE
Spoji dvoje ljudi koje niko ranije nije spojio. Ponekad je to kao onaj prvi pokuaj da
se vodoni#ni balon vee za vatreni8 da li 6e radije da se slupa i zapali, ili zapali i slupaB
$li to ponekad uspe i stvori se neto novo, i svet se promeni. $ onda, u nekom trenutku, pre
ili kasnije, iz ovo% ili ono% razlo%a, jednoj osobi oduzmu onu dru%u. $ ono to se oduzme
uvek je ve6e od ranije% zbira. .o moda nije matemati#ki mo%u6e, ali jeste emo"ionalno
mo%u6e.
Posle itke kod $bu !lea ostale su :%oleme horde mrtvih $rapa;, koji su, :iz nude,
ostali nesahranjeni;. $li ne i nepre%ledani. Svaki je imao po konu traku oko ruke na kojoj je
bila molitva to ju je sa#inio -ahdi, koji je svojim vojni"ima obe6ao da 6e traka britanske
metke pretvoriti u vodu. Ljubav nam prua sli#an ose6aj vere i nepobedivosti. I ponekad,
moda i #esto, deluje. Izmi#emo me"ima, kao to je Sara ernar tvrdila da izmi#e kaplji"ama
kie. $li uvek je tu iznenadno probadanje vrata kopljem. Aer je svaka pri#a o ljubavi
poten"ijalna pri#a o alosti.
Na po#etku ivota, svet se %rubo deli na one koji su probali seks i na one koji nisu.
!asnije, na one koji su spoznali ljubav i na one koji nisu. Ao kasnije 2 barem, ako imamo
sre6e Cili ako je, s dru%e strane, nemamoD 2 deli se na one koji su bili u alosti i na one koji
nisu. .e podele su apsolutne0 to su povratni"i koje prelazimo.
ili smo zajedno trideset %odina. Imao sam trideset dve %odine kada smo se upoznali,
ezdeset dve kada je ona umrla. Sr"e mo% ivota0 ivot mo%a sr"a. I premda je ona mrzela
ideju starenja 2 sa dvadeset i neto, mislila je da ne6e iveti due od #etrdeset 2 ja sam se
svesrdno radovao naem du%om zajedni#kom ivotu8 tome to 6e se sve usporiti i smiriti,
zajedni#kim uspomenama. -o%ao sam sebe zamisliti kako se brinem o njoj0 mo%ao sam 2
premda nisam 2 sebe zamisliti kako, poput Nadara, sklanjam kosu s njenih a4azi#nih
slepoo#ni"a, kako u#im ulo%u nene ne%ovatelji"e Ca #injeni"a da bi ona moda mrzela takvu
zavisnost uopte nije vanaD. 5mesto to%a, od jedno% leta do jedne jeseni, bilo je nemira,
zebnje, straha, uasa. Prolo je trideset sedam dana izme*u dija%noze i smrti. Nikada nisam
pokuavao da skrenem po%led, ve6 da se uvek s tim suo#im0 i iz to%a je proistekla nekakva
luda#ka lu"idnost. 7e6inu ve#eri, kada bih napustio bolni"u, zatekao bih se kako ozloje*eno
zurim u ljude u autobusima koji se na kraju dana prosto vra6aju ku6i. !ako mo%u samo da
sede tamo, tako besposleni i nesvesni, ravnodunih pro4ila na videlu, kada svet samo to se
nije promenioB
Loe podnosimo smrt, tu banalnu, jedinstvenu stvar0 vie ne umemo da je smestimo u
iri obraza". $ kao to je ,. -. Forster rekao, :Aedna smrt moe objasniti sebe samu, ali ne
ba"a svetlo ni na jednu dru%u.; .ako da, posledi#no, i alost postaje nezamisliva8 ne samo
njena duina i dubina, ve6 i ton i tekstura, njene obmane i lane zore, njeno ponavljanje. $ i
njen prvobitni ok8 iznenada upadne u ledeno Severno more, opremljen samo apsurdnom
nadjaknom od plute koja treba da te odri u ivotu.
I nikada se ne moe pripremiti za tu novu stvarnost u koju su te za%njurili. >nam
jednu osobu koja je mislila, ili se nadala, da moe. Njen mu je du%o umirao od raka0 poto je
bila prakti#na, unapred je potraila lektiru, i sakupila klasi#ne tekstove o oalo6enosti. Nisu
imali nikakvo% e4ekta kada je ku"nuo taj #as. :Jas;8 taj ose6aj da se radi o mese"ima za koji
se, kad se bolje po%leda, ispostavi da je trajao tek nekoliko dana.
Godinama bih se, s vremena na vreme, setio da sam pro#itao kako je jedna spisatelji"a
opisala smrt svo% postarije% mua. 5 svoj toj alosti, priznala je, bio je tu i jedan mali
unutranji %las istine koji joj je aputao8 :Slobodna sam.; .o%a sam se setio kad je dolo
moje vreme, strahuju6i od to% su4lerovo% apata koji bi zvu#ao kao izdaja. $li nije se #uo
takav %las, niti takve re#i. Aedna alost ne ba"a svetlo ni na jednu dru%u.
3alost je, ba kao i smrt, banalna i jedinstvena. Sto%a, banalno pore*enje. !ad
promeni marku automobila, odjednom primeti koliko istih takvih kola ima na putevima.
=paa ih kao nikada do tada. !ada ostane udova", najednom primeti sve udovi"e i udov"e
koji ti se pribliavaju. Eanije su bili vie2manje nevidljivi, a takvi i ostaju ostalim voza#ima,
neobudovelima.
.u%ujemo u skladu sa svojom prirodom. I to deluje previe o#i%ledno, ali u tom #asu
nita ne deluje niti se ose6a kao o#i%ledno. Aedan prijatelj je umro, ostavivi iza sebe enu i
dvoje de"e. !ako su rea%ovaliB 3ena je krenula da ure*uje ku6u0 sin je otiao u o#evu radnu
sobu i nije iz nje izaao dok nije pro#itao svaku poruku, svaki dokument, svaki tra% dokaza
koji je ostao0 k6erka je napravila papirne lampione i pustila ih u jezero %de je trebalo prosuti
pepeo njeno% o"a.
Aedan dru%i prijatelj je umro, iznenada, katastro4alno, pored pokretne trake za prtlja%
na nekom stranom aerodromu. Nje%ova ena je otila po koli"a0 kada se vratila, %omila ljudi
je bila okupljena oko ne#e%a. -oda se otvorio i prosuo neki ko4er. $li ne, otvorio se i
prosuo njen mu, i ve6 je bio mrtav. Godinu ili dve kasnije, kada je moja ena umrla, napisala
mi je8 :Stvar je u tome 2 priroda je tako pre"izna, boli te ta#no onoliko koliko vredi, tako da
na neki na#in, mislim, i uiva u bolu. +a nije bitno, ne bi bilo bitno.; .o mi je pruilo utehu,
i du%o sam drao njeno pismo na radnom stolu0 premda sam sumnjao da 6u ikada po#eti da
uivam u bolu. $li svakako, tada sam bio tek na po#etku.
7e6 sam znao da 6e valjati samo stare re#i8 smrt, alost, u"veljenost, tu%a, slomljeno
sr"e. Nita moderno uvijeno ili medi"inski. 3alost je ljudsko, a ne medi"insko, stanje, i iako
postoje pilule koje nam pomau da zaboravimo na nju 2 i na sve ostalo 2 ne postoje pilule koje
je mo%u izle#iti. =alo6eni nisu depresivni, samo propisno, prikladno, matemati#ki C:boli
ta#no onoliko koliko vredi;D tuni. Aedan eu4emisti#ni %la%ol ko%a sam se naro#ito %nuao bio
je :oti6i;. :-oje sau#e6e to vam je ena otila; C:otila da piki;B :otila po neto;BD Ne
mora dru%ima naturati re# :umreti;, #ak i ako je sam uvek koristi. Postoji nekakva sredina.
Na jednom prijemu, na koji bismo obi#no doli zajedno, jedan poznanik mi je priao i rekao,
prosto8 :Neko ti nedostaje.; .o mi je delovalo ta#no, u oba smisla.
3alosti ne objanjavaju jedna dru%u, ali mo%u se preklapati. .e tako postoji nekakvo
sau#esnitvo me*u oalo6enima. Samo vi znate ono to znate 2 makar to bilo i samo to da
znate razli#ite stvari. Proao si kroz o%ledalo, kao u nekom !oktoovom 4ilmu, i naao se u
svetu #iji su lo%ika i obras"i preure*eni. Aedan mali primer. .ri %odine pre ne%o to je moja
ena umrla, jedan moj stari prijatelj, pesnik !risto4er Eid, tako*e je ostao udova". Pisao je o
smrti svoje ene i njenim posledi"ama. 5 jednoj pesmi, opisao je kako se ivi odri#u onih
koji su umrli8
a i ja znam plemensku elju za nametanjem
tabua i pravila0 nepristojno se ponaam,
spominjem za ve#erom svoju umrlu enu.
.ren tiine, zajedni#ki strah, mu#ni ok.
!ad sam prvi put pro#itao te stihove, pomislio sam8 mora da ima mno%o #udne
prijatelje. Pomislio sam i8 nisi valjda stvarno mislio da se nepristojno ponaaB !asnije, kada
je doao red na mene, shvatio sam. Eano sam doneo odluku Cili, verovatnije, s obzirom na
haos u mojoj %lavi, odluka se donela samaD da pri#am o svojoj eni kad %od budem imao
elju ili potrebu za tim8 njeno spominjanje bilo bi normalan deo svako% normalno% raz%ovora
2 premda je :normalno; davno nestalo. rzo sam uo#io kako alost klasi4ikuje i preure*uje
one oko oalo6eno%0 kako se prijatelji proveravaju0 kako neki poloe test, a neki padnu.
Stara prijateljstva se mo%u produbiti zajedni#kom tu%om0 ili se iznenada u#initi bezna#ajna.
-ladi prolaze bolje od sredove#nih0 ene bolje od mukara"a. .o ne bi trebalo da predstavlja
iznena*enje, ali ipak %a predstavlja. Naposletku, o#ekuje da 6e oni koji su ti najblii po
%odinama i polu i bra#nom statusu najbolje razumeti. !akva naivnost. Se6am se jedno%
raz%ovora :za ve#erom; u restoranu s troji"om oenjenih prijatelja otprilike mojih %odina.
Svaki ju je poznavao mno%o %odina 2 moda osamdeset ili devedeset ukupno 2 i svaki bi
rekao, da %a neko pita, da ju je voleo. Spomenuo sam njeno ime0 niko se nije nadovezao.
5#inio sam to opet, i opet nita. -oda sam tre6i put namerno pokuao da ih isprovo"iram,
poto me je raestilo neto to nisam doiveo kao u#tivost, ve6 kao kukavi#luk. 5 strahu da
dotaknu njeno ime, odrekli su je se tri puta, a zbo% to%a se moje miljenje o njima promenilo
na%ore.
.u je i pitanje %neva. Neki su %nevni na osobu koja je umrla, koja ih je napustila,
izdala ih iz%ubivi ivot. Ima li i#e% ira"ionalnije% od to%aB Eetki su oni koji umru svojom
voljom, #ak ni ve6ina samoubi"a. Neki od oalo6enih %nevni su na o%a, ali ako on ne
postoji, i to je ira"ionalno. Neki su %nevni na univerzum zato to je dozvolio da se to do%odi,
zato to je situa"ija neumitna, neopoziva. Aa nisam ose6ao ba to, ali tokom te jeseni &KK),
#itao sam novine i pratio do%a*aje na televiziji s nepodnoljivom ravnoduno6u. :7esti; su
mi iz%ledale samo kao ve6a, uvredljivija verzija onih autobusa punih nezainteresovanih
putnika, %orivo njihovo% prevozno% solipsizma i neznanja. Iz neko% razlo%a, bilo mi je
veoma vano da =bama pobedi na izborima, ali nisam mario %otovo ni za ta vie na svetu.
Eekli su da 6e se "eo 4inansijski sistem moda uruiti i propasti, ali to me nije brinulo. Nova"
nije mo%ao da je spase, sto%a, od kakve je koristi nova", i u #emu je poenta spasavanja
nje%ove %laveB Eekli su da se svetska klima pribliava ta#ki bez povratka, ali, to se mene
ti"alo, mo%la je dosti6i i pre6i tu ta#ku. 7ra6ao bih se kolima iz bolni"e i u jednom delu puta,
taman pre jedno% elezni#ko% mosta, u %lavu bi mi dole te re#i, i ponovio bih ih na%las8 :.o
su samo univerzum i nje%ova posla.; .o je :sve; to je :to; 2 to o%romno, strahovito :to; 2
bilo. Nije bilo nikakve utehe u tim re#ima0 moda su one bile samo na#in da se oduprem
dru%im, lanim utehama. $li ako su to bili samo univerzum i nje%ova posla, mo%ao je i sam
sebi da ih radi, i da se nosi. Fta se mene ti"alo spasavanje sveta ako svet nije hteo, nije mo%ao
da spase njuB
Aedna prijatelji"a #iji je mu %otovo na mestu umro od lo%a kada je imao oko pedeset
pet %odina rekla mi je da nije bila %nevna na nje%a, ve6 na #injeni"u da nije (nao. Nije znao
da 6e umreti, nije imao vremena da se pripremi, da se oprosti od nje i njihove de"e. .o je
oblik %neva prema univerzumu. Gneva na ravnodunost 2 ravnodunost ivota koji prosto
traje dok se prosto ne okon#a.
.ako da se %nev umesto to%a moe upraviti prema prijateljima. >bo% njihove
nesposobnosti da kau ili u#ine ono to treba, zbo% nepoeljne nametljivosti ili prividne
froideur. $ poto oalo6eni retko kad znaju ta im treba i ta ho6e, ve6 samo ono to im ne
treba i to ne6e, #esto se do%a*a da se neko uvredi ili da neko%a uvredi. Neki prijatelji se
plae alosti koliko i smrti0 izbe%avaju te kao da se boje zaraze. Neki, a da to i ne znaju, od
tebe o#ekuju da ali i za njih. +ru%i %lume veselu prakti#nost. :I;, pita me %las preko
tele4ona, nedelju dana poto sam sahranio enu, :ta ima kod tebeB 1o6e li i6i nekud na
odmor da pea#iB; 7i#em na tele4on minut ili dva, onda sputam sluali"u. Ne8 pea#enje je
neto to smo radili na zajedni#kim odmorima, kada je moj ivot bio na dru%om nivou.
$li za#udo, kad sad po%ledam, to uvredljivo pitanje nije bilo toliko neshvatljivo.
Povremeno, tokom %odina, zamiljao sam ta bih mo%ao uraditi ako se u mom ivotu do%odi
:neto loe;. Nisam to :neto loe; sebi potpuno de4inisao, ali mo%u6nosti su bile vrlo
o%rani#ene. 5napred sam odlu#io da 6u u#initi neto trivijalno i neto mno%o ozbiljnije. =vo
prvo je zna#ilo da 6u napokon podle6i Eupertu -erdoku i prijaviti se za "elokupan asortiman
sportskih kanala. +ru%o je zna#ilo da 6u pei"e, sam, pre6i s jedno% na dru%i kraj Fran"uske 2
ili, ako to bude neizvodljivo, s jedno% na dru%i kraj jedno% njeno% u%la, ta#nije, du !anala di
-idi, od Sredozemno% mora do $tlantsko% okeana, sa sveskom u ruksaku u kojoj bih
zabeleio svoje pokuaje da se izborim s :ne#im loim.; $li kada je dolo do to%a, nisam
imao elju da obujem #izme. $ :odmor s pea#enjem; teko da bi bio pravi naziv za taj mar
alosti.
Predla%ali si mi dru%a#ije razonode, davali dru%e savete. Neki su rea%ovali kao da je
smrt voljene osobe prosto ekstremni oblik razvoda. Preporu#ivali su mi da nabavim psa.
Sarkasti#no bih od%ovorio da to ba i nije neka zamena za enu. Aedna udovi"a me je
savetovala da se :trudim da ne prime6ujem dru%e parove; 2 ali ve6ina mojih prijatelja jesu
parovi. Neko je predloio da iznajmim stan u Parizu na est mese"i, ili, ako ne to, :ku6i"u na
plai na Gvadelupu;. =na i njen mu vodi6e ra#una o mojoj ku6i dok ja nisam tu. .o bi im
od%ovaralo, a :imali bismo i batu za Fredija;. .aj predlo% je sti%ao i2mejlom poslednje%
dana ivota moje ene. $ Fredi je bio njihov pas.
Naravno, i =ni .ihi i savetodav"i ose6a6e vlastitu alost, a moda i vlastiti %nev, koji
je moda usmeren ka nama 2 ka meni. -oda bi hteli da kau8 :.voja alost je sramota.
Samo #ekamo da pro*e. 5z%red, manje si zanimljiv bez nje.; C.o je ta#no8 zaista se ose6am
manje zanimljivo bez nje. !ada, sam, raz%ovaram s njom, vredi me sluati0 kada raz%ovaram
sam sa sobom, ne vredi. :Aao, prestani da mi dosa*uje;, prekorim sebe na%las, dok sebi
neto ponavljam.D +a, ako bi to pomislili, sloio bih se. Aedan ameri#ki prijatelj mi je
otvoreno rekao8 :5vek sam mislio da 6e ona ispratiti tebe.; Potpuno sam razumeo8 moj
opstanak delovao je kao manje verovatna op"ija. $li moda je mislio i da bi mu drai bio
njen opstanak ne%o moj. $ i s tim teko da se ne bih sloio.
$ ne zna ni kako iz%leda dru%ima. .o kako se ose6a i kako iz%leda moe i ne
mora biti isto. Pa, kako se ose6aB !ao da si pao s visine od nekoliko desetina metara, sve
vreme svestan, i do#ekao se na no%e u leji rua treskom koji te je nabio u zemlju do kolena, i
od #ije% su ti udara unutranji or%ani prsli i izleteli iz tela. .ako se ose6a, i zato bi onda
iz%ledao dru%a#ijeB Nije ni #udo to pojedin"i ho6e da skrenu raz%ovor na neku bezbedniju
temu. $ moda ne izbe%avaju smrt, niti nju0 izbe%avaju tebe.
Ne verujem da 6u je nekad ponovo videti. Nikad je vie ne6u videti, #uti, dodirnuti,
za%rliti, sluati, smejati se s njom0 nikad vie ne6u #ekati njene korake, osmehivati se kad
#ujem otvaranje vrata, uklopiti njeno telo u svoje, svoje u njeno. $ ne verujem ni da 6emo se
ponovo sresti u nekom dematerijalizovanom obliku. 7erujem da je mrtvo mrtvo. Neki misle
da je alost neka vrsta nasilno%, premda opravdano%, samosaaljenja0 neki da je to prosto
vlastiti odraz u oku smrti0 tre6i kau da im je ao ono% koji je preiveo, jer on prolazi kroz
sve to, dok iz%ubljena voljena osoba vie ne pati. .akvi pristupi pokuavaju da se izbore sa
alo6u tako to je umanjuju 2 a isto se tako ophode i prema smrti. .a#no je da je moja alost
delom usmerena ka meni 2 vidite ta sam ja iz%ubio, vidite kako je moj ivot okrnjen 2 ali vie
je, mno%o vie, od samo% po#etka, vezana uz nju8 vidite ta je ona iz%ubila, sada kad je
iz%ubila ivot. Ponekad mi se #ini da je najvie iz%ubio sam ivot, da je zapravo on taj koji je
u"veljen, jer vie nije izloen onoj njenoj ozarenoj radoznalosti.
=alo6eni su %nevni kada dru%i zaziru od #injeni"a, od istine, #ak i od obi#no%
spominjanja imena. $ opet, koji deo istine oalo6eni sami %ovore, i koliko #esto spletkare u
izvrdavanjuB Aer istine u koje su upali, ne samo do kolena, ve6 do sr"a, vrata, moz%a,
ponekad se ne mo%u opisati0 ili, #ak i ako se mo%u opisati, ne mo%u se iskazati. Se6am se
prijatelja koji je imao kamenje u u#noj kesi i iao na opera"iju da se ono ukloni. Eekao je da
je to bilo neto najbolnije to je ikada pretrpeo. io je novinar, i navikao je da opisuje stvari0
upitao sam %a da li bi mo%ao da opie taj bol. Po%ledao me je, o#i su mu zasuzile kad se to%a
prisetio, i nije nita rekao0 nije mo%ao da prona*e re#i koje bi bile makar pribline. $ re#i
zakazuju i na niem, prosto raz%ovornom nivou. !ada sam bio u najdubljoj alosti, jedan
poznanik me je pitao, pred dru%ima, :I, kako siB; =dmahnuo sam %lavom da mu stavim do
znanja da to nije mesto za to Cpreko stola, za vreme %lasno% ru#kaD. Nije se dao, ve6, kao da
mi susretljivo objanjava pitanje8 :Ne, ali kako si u sebiB; I%norisao sam %a0 osim to%a,
nisam se ose6ao u sebi, ve6 potpuno van sebe. -o%ao sam to prenebre%nuti i re6i, na primer,
:Nekad dobro, nekad loe.; .o bi bio pristojan, doli#an i en%leski od%ovor. =sim to se
oalo6eni retko kad ose6aju pristojno ili doli#no, pa #ak i en%leski.
Pita se8 u kolikoj meri u svem tom haosu nedostajanja meni nedostaje ona, ili mi
nedostaje ivot koji smo zajedno vodili, ili mi nedostaje ono u njoj zbo% #e%a sam bio vie
svoj, ili mi nedostaje jednostavno drutvo, ili Cne tako jednostavnaD ljubav, ili sve to, ili
zajedni#ki deli6i sve%a to%aB Pita se8 kakve sre6e ima u obi#noj uspomeni na sre6uB I kako u
svakom slu#aju to moe 4unk"ionisati, s obzirom na to da se sre6a uvek sastojala od ne#e% to
smo deliliB Samotna sre6a 2 to zvu#i kao spoj suprotnosti, neverovatna skalamerija koja se
nikad ne6e podi6i sa zemlje.
Pitanje samoubistva javlja se rano, i sasvim lo%i#no. Skoro svaki dan prolazim
jednom deoni"om trotoara u koju sam %ledao kada mi je ta ideja prvi put pala na pamet. +a6u
sebi x mese"i, ili x %odina Cnajvie dveD, a onda, ako ne mo%u da ivim bez nje, ako se moj
ivot svede na obi#no pasivno trajanje, posta6u aktivan. 5brzo sam znao i koji metod bih
odabrao 2 topla kupka, #aa vina kraj slavine, i neverovatno otar japanski no za rezanje
mesa. Jesto sam pomiljao na to reenje, i jo uvek pomiljam. !au Cmno%o to%a :kau;
kad je re# o alosti i trpljenju alostiD da razmiljanje o samoubistvu smanjuje rizik od
samoubistva. Ne znam da li je to ta#no8 nekima si%urno pomae da razrade plan. .ako da je,
po svoj prili"i, razmiljanje o samoubistvu ma# sa dve otri"e.
Prijatelj #iji je partner umro od side nakon to su osam %odina bili zajedno, rekao mi
je dve stvari8 :Samo je pitanje kako pre%urati no6; i :Aedina dobra strana je 2 moe da radi
ta %od ho6e.; Prvo meni nije predstavljalo problem 2 prosto uzme od%ovaraju6u dozu
od%ovaraju6ih pilula0 ne, problem je pre bio u tome kako pre%urati dan. Fto se ti#e ono%a da
mo%u da radim ta %od ho6u8 za mene, to je obi#no zna#ilo da radim neto s njom. !ad je re#
o onome to sam voleo da radim sam, razlo% je delimi#no bio taj to sam uivao da posle njoj
pri#am o tome. =sim to%a, ta sam sad hteo da radimB Nisam eleo da pea#im du !anala di
-idi. 3eleo sam, vrlo snano, upravo suprotno8 da budem kod ku6e, u prostoru koji je ona
stvorila i u kome se i dalje, u mojoj uobrazilji, kretala. Fto se ti#e razvaljivanja od svih
postoje6ih i mo%u6ih vanijih sportskih do%a*aja, otkrio sam da su mi potrebe krajnje
osobene. .okom tih prvih mese"i, eleo sam da %ledam sport za koji se %otovo uopte ne bih
emo"ionalno vezivao. Prijale su mi 2 mada je taj %la%ol prejak da opie nekakvo letar%i#no
pra6enje 2 4udbalske utakmi"e izme*u, na primer, -idlsbroa i Slovana iz ratislave Cidealno,
revan utakmi"a, a da sam propustio prvuD, na nekom nevanom evropskom turniru oko ko%a
su se uzbu*ivali u%lavnom oni iz -idlsbroa i ratislave. 3eleo sam da %ledam sport prema
kome bih obi#no bio ravnoduan. Aer sada sam i mo%ao biti samo ravnoduan0 nije mi ostalo
ose6anja za jo neto.
3alim za njom jednostavno i apsolutno. 5 tome je moja sre6a i moja nesre6a. Na
samom po#etku pale su mi na pamet re#i8 Nedostaje mi u svemu to radim, i u svemu to ne
radim. ila je to jedna od onih re#eni"a koje sam sebi ponavljao kao potvrdu ono%a %de sam i
ta sam. !ao to bih se, voze6i ku6i, pripremio za povratak %lasno %ovore6i8 :Ne vra6am se
ni s njom, ni njoj.; !ao to bih, kada neto ne bi radilo, pokvarilo se ili za%ubilo, sebe umirio
re#ima8 :Na skali %ubitka, to nije nita.; $li solipsizam alosti je takav da nisam skoro ni
pomiljao na stupnjeve i razlike dok mi jedna prijatelji"a nije rekla da mi zavidi na alosti.
>ato, pobo%u, upitao sam. >ato to, :ako M Onjen muP umre, meni 6e biti komplikovanije.;
Nije dalje objasnila0 niti je trebalo. $ ja sam pomislio8 moda je, na neki na#in, meni i lako.
Prvi put kad sam bio razdvojen od nje due od dan2dva 2 otiao sam na selo da piem 2
otkrio sam da mi, povrh Cili moda, podnoD svih predvidivih na#ina, nedostaje i moralno. .o
me je iznenadilo, ali moda nije trebalo. Ljubav moda ne vodi onamo kuda mislimo ili se
nadamo, ali, bez obzira na ishod, trebalo bi da bude poziv na ozbiljnost i istinu. $ko nije
takva 2 ako ne donosi nita moralno 2 onda ljubav nije nita dru%o do preteran oblik uitka.
+ok mi se #ini da alost, suprotnost ljubavi, ne zauzima moralni prostor. >bo% odbrambeno%,
sklup#ano% poloaja u koji nas %ura ako elimo da preivimo, postajemo sebi#niji. .o nije
prostor u viem nivou0 nema po%leda. 7ie ne moe da #uje sebe kako ivi.
Eanije, kada sam #itao #itulje u novinama, lenjo sam ra#unao svoje %odine u odnosu
na pokojnikove8 jo x %odina, pomislio bih Cili, ve6, x manjeD. Sada %ledam #itulje i
proveravam koliko je du%o subjekat bio u braku. >avidim onima koji su imali vie vremena
od mene. Eetko kad mi pada na um da su moda proivljavali, sa svakom dodatnom
%odinom, neku uasnu dodatnu dosadu ili robiju. Ne zanimaju me takvi brakovi0 ho6u da im
dodelim samo sre6ne %odine. $ onda ra#unam i duinu udovitva. ,vo %a, na primer, Audin
Poli, (L(@2&K(&, izumitelj daljinsko% upravlja#a za televizor. Na kraju nje%ovo% nekrolo%a
pie8 :Polijeva supru%a lan, s kojom je bio u braku trideset #etiri %odine, umrla je (L</.; I
mislim8 oenjen due ne%o ja, a opet udova" trideset est %odina. .ri i po de"enije uivanja u
boluB
Neko ko%a sam sreo sve%a dvaput pisao mi je da mi kae da mu je enu :ukrao rak;
Cjo jedan izraz koji mi je iao na iv"e8 uporedite sa :Ii%ani su nam ukrali psa; ili
:.r%ova#ki putnik mu je ukrao enu;D. 5veravao me je da se alost zaista preivi0 da se,
tavie, kasnije postane :ja#a;, i, u izvesnom smislu, i :bolja; osoba. .o mi je delovalo
ne#uveno i hvalisavo Ca i prerano odlu#enoD. !ako bih uopte mo%ao da budem bolja osoba
bez nje ne%o s njomB !asnije sam pomislio8 ali on samo ponavlja Ni#eovu re#eni"u da nas
ono to nas ne ubije oja#a. $ zapravo, taj epi%ram ve6 du%o smatram naro#ito varljivim. Ima
mno%o to%a to ne uspe da nas ubije, ali nas zauvek oslabi. Pitajte bilo ko%a ko ima posla sa
rtvama mu#enja. Pitajte savetnike za silovanja i one koji se bave porodi#nim nasiljem.
Po%ledajte oko sebe i vidite one koje je emo"ionalno povredio samo obi#an ivot.
3alost preoblikuje vreme, nje%ovu duinu, nje%ovu teksturu, nje%ovu ulo%u8 jedan dan
ne zna#i nimalo vie od slede6e%, i zato ih onda me*usobno razlikuju i daju im razli#ita
imenaB Preoblikuje i prostor. 5ao si u novu %eo%ra4iju, u"rtanu novom karto%ra4ijom.
Iz%leda kao da odre*uje svoj poloaj na osnovu jedne od onih mapa iz sedamnaesto% veka
na kojima se nalaze Pustinja %ubitka, CmirnoD Aezero ravnodunosti, CosuenaD Eeka
neutenosti, -o#vara samosaaljenja, i CpodzemneD Fpilje uspomena.
5 toj novootkrivenoj zemlji nema hijerarhije, osim hijerarhije ose6anja, bola. !o je
pao s ve6e visine, kome se vie or%ana prosulo po zemljiB =sim to retko iz%leda ba tako
direktno 2 direktno tuno. Ima i ne#e% %roteskno% u alosti. Iz%ubi ose6aj da je tvoje
postojanje ra"ionalno, ili opravdano. =se6a se apsurdno, kao jedna od onih odevenih lutaka,
okruenih lobanjama, koje je Nadar 4oto%ra4isao u !atakombama. Ili kao onaj kraljevski
udav koji se odao %utanju jastuka sa so4e i morao biti ustreljen.
Po%ledam svoj privezak za klju#eve Ckoji je nekada bio njenD8 na njemu su samo dva
klju#a, jedan od ulaznih vrata ku6e i jedan od zadnje kapije %roblja. .o je moj ivot,
pomislim. Prime6ujem neobi#ne povezanosti8 nekada sam joj utrljavao ulje u le*a zato to joj
je koa bila jako suva0 sada utrljavam ulje u suni hrast njeno% nad%robno% spomenika. $li
ono to je, iz%leda, nestalo, jeste ose6aj za obras"e. Na po#etku svo% ivota, Fred ernabi je
odsko#io est metara s neke %imnasti#ke sprave i slomio no%u. Potkraj svo% ivota, dok je
i%rala .osku, Sara ernar je sko#ila s %rudobrana $n*eoske tvr*ave, da bi zatim otkrila da su
s"enski radni"i zaboravili da naslau dueke koji 6e joj ublaiti pad0 slomila je no%u. !ad
smo ve6 kod to%a, Nadar je slomio no%u kada se Div sruio0 a moja ena je slomila no%u na
naim ulaznim stepeni"ama. .o bi ba i mo%ao biti obraza", pomisli, dok bi ti ranije
delovalo samo kao neobi#na, ali trivijalna podudarnost, prosto pitanje visine, to%a koliko
daleko svako od nas pada u ivotu. -oda alost, koja unitava sve obras"e, unitava jo i
vie8 veru u to da obras"i uopte i postoje. $li ne moemo, mislim, opstati bez takve vere.
.ako da se svi mi moramo pretvarati da smo pronali, ili ponovo stvorili, nekakav obraza".
Pis"i veruju u obras"e koje stvaraju njihove re#i, za koje se nadaju i veruju da zajedno #ine
neke ideje, pri#e, istine. .o im je uvek spas, bilo da su bealosni ili oalo6eni.
Prvo Ni#e, onda Nadar. o% je mrtav, i vie nije tu da nas vidi. .ako da mi moramo
da se vidimo. $ Nadar nam je dao udaljenost, visinu, da to u#inimo. +ao nam je oju
udaljenost, oju perspektivu. $ zavrilo se CzasadD Izlaskom >emlje i onim 4oto%ra4ijama
na#injenim iz lunarne orbite, na kojima naa planeta iz%leda manje2vie kao svaka dru%a
planeta Cosim astonomimaD8 tiha, rotiraju6a, prelepa, mrtva, nevana. !ako nas je o% moda
i video, pa se zato izuzeo. Naravno, ja ne verujem u =dsutno% o%a, ali takva pri#a #ini
dobar obraza".
!ada smo ubili 2 ili iz%nali 2 o%a, ubili smo i sebe. +a li smo to tada primetili na
pravi na#inB Nema o%a, nema za%robno% ivota, nema nas. ili smo u pravu to smo %a
ubili, naravno, to% nae% staro% izmiljeno% prijatelja. $ ionako ne bismo dobili za%robni
ivot. $li odrezali smo %ranu na kojoj smo sedeli. $ po%led odatle, s te visine 2 makar i bio
samo iluzija po%leda 2 nije bio tako lo.
Iz%ubili smo oju visinu, i stekli Nadarovu0 ali smo iz%ubili i dubinu. Nekada, vrlo
davno, mo%li smo da si*emo u Podzemlje, %de su mrtvi jo iveli. Sada je ta meta4ora
iz%ubljena za nas, i moemo si6i samo bukvalno8 u pe6inarenje, tra%anje za mineralima, i
tako dalje. 5mesto Podzemno% sveta, Podzemna elezni"a. Neki od nas 6e na samom kraju
oti6i u zemlju. Ne tako duboko0 samo dva metra0 osim to se razmera dubine iz%ubi dok stoji
tamo i ba"a "ve6e na poklopa" kov#e%a, #ija ti mesin%ana plo#i"a sa imenom uzvra6a
nami%ivanjem. .ada ti iz%ledaju i deluju mno%o duboko, ta dva metra.
Neki ljudi, kao da ele da izbe%nu takvu dubinu i povrate malo visine, naloe da im se
pepeo poalje u nebo raketom8 najblie to moemo da pri*emo raju. Sara ernar i njeni
saputni"i veselo su ba"ili balast na podi%nuta li"a zaprepa6eno% obi#no% sveta8 en%leskih
turista, 4ran"uskih svatova. -oda je neko, %ledaju6i u iznenadnu raketu na nebu, ve6 dobio
pravo u li"e ljudski pepeo koji nije tako davno napustio krematorijum. 5 budu6nosti, nema
sumnje, bo%ati i slavni 6e svoj pepeo slati u >emljinu orbitu, #ak i -ese#evu orbitu.
.u je i pitanje alosti naspram tu%ovanja. -oe pokuati da ih razlikuje tako to 6e
re6i da je alost stanje, a tu%ovanje pro"es0 ali ipak se neumitno preklapaju. +a li se stanje
smanjujeB +a li pro"es napredujeB !ako znatiB -oda je lake posmatrati ih meta4ori#no.
3alost je vertikalna 2 i vrto%lava 2 dok je tu%ovanje horizontalno. 3alost ti okre6e eluda",
oduzima ti dah, prekida ti dotok krvi u mozak0 tu%ovanje te odvitla u novom prav"u. $li
poto si sada potpuno uronjen u oblak, ne moe odrediti da li miruje ili se prividno kre6e.
Nema neki korisni mali izum koji se sastoji od maleno% papirno% padobrana zaka#eno% za
svilen kona" du%a#ak #etrdeset est metara. >na samo da nema mno%o uti"aja ni na ta.
$eronaut si prvi put, sam si ispod rezervoara za %as, opremljen si s nekoliko kilo%rama
balasta, i rekli su ti da je to to dri u ru"i i to vidi prvi put u ivotu ue za ventil.
Isprva, nastavlja da radi ono to si radio s njom, zato to ti je to poznato, iz ljubavi,
iz potrebe za nekakvim obras"em. 5skoro, shvata u kakvu si zamku upao8 zate#en si izme*u
ponavljanja ono%a to si radio s njom, ali bez nje, tako da ti ona nedostaje0 ili nekih novih
stvari, koje nikada nisi radio s njom, tako da ti nedostaje na dru%i na#in. 3estoko ose6a
%ubitak zajedni#ko% vokabulara, ustaljenih 4raza, zadirkivanja, pre#i"a, privatnih ala,
blesavljenja, tobonjih prekora, ljubavnih primedaba 2 svih tih neshvatljivih aluzija koje
obiluju uspomenama ali su potpuno bezvredne ako se objasne nekome sa strane.
Svi parovi, #ak i najve6i boemi, %rade obras"e u zajedni#kom ivotu, a ti obras"i
imaju %odinji "iklus. .ako da je Prva %odina ne%ativ %odine na kakvu si navikao. 5mesto da
je proarana do%a*ajima, proarana je nedo%a*ajima8 oi6, tvoj ro*endan, njen ro*endan,
%odinji"a dana kad ste se upoznali, %odinji"a braka. $ oni su prekriveni novim
%odinji"ama8 dana kad je sti%ao strah, dana kad je prvi put pala, dana kad je otila u bolni"u,
dana kad je izala iz bolni"e, dana kada je umrla, dana kada je sahranjena.
-isli da +ru%a %odina ne moe biti %ora od Prve, i zamilja da si pripremljen za
nju. -isli da si upoznat sa svim razli#itim vrstama bola koje 6e morati da podnese, i da 6e
posle to%a sve biti samo ponavljanje. $li zato bi ponavljanje zna#ilo i manje bolaB .a prva
ponavljanja navode te da razmilja o svim onim ponavljanjima koja 6e uslediti u narednim
%odinama. 3alost je ne%ativ ljubavi0 te, ako ljubav moe rasti s %odinama, zato ne bi mo%la i
alostB
$ tu su jo i nove, jedinstvene vrste bola za koje si posve nepripremljen, i od kojih
nisi zati6en. !ao kada sedi za stolom sa svojom sedmo%odinjom prane6akom dok ona
zabavlja drutvo svojom novom i%rom Izba"ite uljeza. .aj2i2taj Q ta2i2ta je uljez zato to ima
plave o#i Q sme*u jaknu Q zlatnu ribi"u, i tako dalje. $ onda, niotkuda, osim iz detinje lo%ike8
:+ulijan je uljez zato to je on jedini kome je umrla ena.;
Potrajalo je, ali se6am se trenutka 2 ili, ta#nije, ar%umenta koji mi se najednom javio 2
koji je umanjio verovatno6u da 6u se ubiti. Shvatio sam da, ako ona uopte ivi, ivi u mom
se6anju. Naravno, njeno je prisustvo i dalje snano i u umovima dru%ih ljudi0 ali ja sam njen
%lavni pamtila". $ko je uopte ne%de, nalazi se unutar mene, internalizovana. .o je
normalno. I bilo je podjednako normalno 2 i nepore"ivo 2 da ne mo%u da se ubijem, jer 6u
tako ubiti i nju. 5mrla bi dru%i put, moje blistave uspomene na nju bledele bi dok voda u kadi
postaje "rvena. .ako da je, na kraju Cili makar, za sadaD, to prosto reeno. !ao i jedno optije,
ali s tim povezano pitanje8 kako 6u ivetiB -oram iveti onako kako bi ona elela.
Posle nekoliko mese"i odvaio sam se da pose6ujem javna mesta, i da odem na neku
predstavu, kon"ert, operu. $li otkrio sam da sam razvio uasan strah od 4oajea. Ne od samo%
prostora, ve6 od ono%a u njemu8 veselih, optimisti#nih, normalnih ljudi koji se raduju lepom
provodu. Nisam mo%ao da podnesem zvuk i iz%led spokojne normalnosti8 samo jo autobusa
punih ljudi koji ne mare za to to je moja ena umrla. Prijatelji su imali zadatak da se na*u sa
mnom ispred pozorita i sprovedu me, poput deteta, do sedita. !ad bih sti%ao tamo, ose6ao
sam se si%urno0 a kad bi se u%asila svetla, jo si%urnije.
Prva predstava na koju su me odveli bio je -dip0 prva opera 2 Ftrausova -letra4 $li
dok sam pratio te najstranije tra%edije, u kojima bo%ovi izdaju nepodnoljive kazne za
ljudske prestupe, nisam imao ose6aj da sam se preba"io u neku udaljenu, anti#ku kulturu %de
vladaju uas i samilost. 5mesto to%a, imao sam ose6aj da su -dip i -letra doli kod mene, u
moju zemlju, u novu %eo%ra4iju u kojoj sada ivim. I, sasvim neo#ekivano, zaljubio sam se u
operu. 7e6i deo ivota delovala mi je kao jedan od najnerazumljivijih oblika umetnosti.
Nisam stvarno razumeo ta se deava Cuprkos priljenom i#itavanju saetaka zapletaD0 %ajio
sam predrasude prema izletni"ima u smokin%u koji su, naiz%led, vladali anrom0 ali, iznad
sve%a, nisam mo%ao da prodrem u njenu sutinu. =pere su mi delovale kao krajnje
neverovatni i loe iz%ra*eni komadi, %de likovi u isto vreme vrite jedni dru%ima u li"e.
Po#etni problem 2 nerazumevanja 2 reen je uvo*enjem %ornjih titlova. $li sada, u tami
auditorijuma i u tami alosti, neverovatnost 4orme najednom se razbila. Sada mi je delovalo
sasvim prirodno da ljudi stoje na s"eni i pevaju jedni dru%ima0 jer je pesma drevnije sredstvo
komunika"ije ne%o iz%ovorena re# 2 i vie i dublje. 5 7erdijevom Don 5arlosu junak jedva i
da je upoznao svoju 4ran"usku prin"ezu u umi Fontenblo pre no to na kolenima peva
:>ovem se !arlos i volim te.; Da, pomislio sam, to je ta#no, ivot je takav i takav treba da
bude, usredsredimo se na sutinu. Naravno, opera ima zaplet 2 i ve6 sam i#ekivao sve one
nepoznate pri#e koje tek treba da otkrijem 2 ali njena %lavna ulo%a jeste da likove to je pre
mo%u6e dovede do ta#ke kada mo%u da pevaju o svojim najdubljim ose6anjima. =pera
odmah prelazi na stvar 2 kao i smrt. .ako da je sada prijatna ravnodunost prema utakmi"i
izme*u -idlsbroa i Slovana iz ratislave postojala naporedo sa udnjom za umetno6u u
kojoj su estoke, pre%oleme, histeri#ne i destruktivne emo"ije norma0 umetno6u koja nastoji,
o#i%lednije ne%o ijedna dru%a, da ti slomi sr"e. .o je bio moj novi drutveni realizam.
=tiao sam u jedan londonski bioskop na direktan prenos iz Njujorka Glukovo%
*rfeja i -uridie. Prethodno sam uradio doma6i zadatak, tako to sam posluao operu s
libretom u ru"i. I pomislio sam8 ovo ne6e valjati. Joveku umre ena i nje%ova tubali"a
toliko %ane bo%ove da mu daju dozvolu da si*e u Podzemlje, prona*e je, i vrati. Postavljen je,
me*utim, jedan uslov8 ne sme je po%ledati u li"e dok se ne vrate na zemlju, ili 6e je zauvek
iz%ubiti. Po #emu %a, dok je on izvodi iz Podzemlja, ona ubedi da se okrene i po%leda je0 po
#emu umre0 po #emu on opet tui nad njom, jo dirljivije, i isu#e ma# da po#ini samoubistvo0
po #emu o% Ljubavi, nemo6an pred tim dokazom enoljubivosti, vrati ,uridiku u ivot. +aj,
mislim, stvarno. Ne zbo% prisustva ili delovanja bo%ova 2 u to sam lako mo%ao poverovati0
ne%o zbo% #injeni"e da se niko razuman ne bi okrenuo i po%ledao ,uridiku, znaju6i kakve su
posledi"e. $ kao da to nije dovoljno, ulo%u =r4eja, prvobitno poveravanu kastratu ili
kontratenoru, a danas eni u mukom kostimu, u ovoj je produk"iji trebalo da preuzme
pozamani kontraalt. -e*utim, prili#no sam pot"enio *rfeja, operu koja je najbesprekornije
namenjena oalo6enima0 i u tom bioskopu, opet se do%odila #udesna obmana umetnosti.
'aravno da 6e se =r4ej okrenuti ka ,uridiki koja %a preklinje 2 kako i ne biB Aer, dok :niko
razuman; to ne bi u#inio, on je sasvim nerazuman od ljubavi i alosti i nade. Iz%ubi "eo svet
zbo% jedno% po%ledaB Naravno da %a iz%ubi. .ome svet i slui8 da %a iz%ubi u
od%ovaraju6im okolnostima. !ako bi io mo%ao da odri re# kad mu je ,uridikin %las iza
le*aB
o%ovi =r4eju name6u uslove i zahteve kada si*e u Podzemlje0 on mora pristati na taj
do%ovor. Smrt #esto budi pre%ovara#a u nama. !oliko puta ste pro#itali u knji%ama, ili videli
u 4ilmovima, ili #uli u optoj pripovesti ivota, kako neko obe6ava o%u 2 ili kome %od ko je
.amo Gore 2 da 6e se ponaati tako2i2tako, samo ako potedi nje%a, ili ono%a ko%a voli, ili
obojeB !ada je doao red na mene 2 u onih strepnjom ispunjenih trideset sedam dana 2 nikada
nisam bio u iskuenju da se po%a*am, jer u mom kosmosu nije bilo niko%a s kim bih se
mo%ao po%a*ati. +a li bih dao sve svoje knji%e za njen ivotB +a li bih dao svoj ivotB Lako
je re6i da8 takva su pitanja bila retorska, hipoteti#na, operati#na. :>atoB; pita dete, ,,(a3toB;
Neumoljivi roditelj od%ovara prosto8 :>ato.; I tako, dok bih se vozio prema tom elezni#kom
mostu, tvrdo%lavo bih ponavljao8 :.o su samo univerzum i nje%ova posla.; .o sam %ovorio
da izbe%nem da me zavedu uzaludne nade i besmislena zastranjivanja.
Aednom od malobrojnih hri6ana koje poznajem rekao sam da je ozbiljno bolesna.
=d%ovorio mi je da 6e se moliti za nju. Nisam se usprotivio, ali sam se zaprepa6uju6e brzo
zatekao kako %a obavetavam, ne bez o%or#enosti, da nje%ov bo% iz%leda i nije bio ba
delotvoran. =d%ovorio mi je8 :Aesi li nekada pomislio da je mo%la vie patitiB; $ha, pomislio
sam, to je zna#i najbolje to tvoj bledi Galileja" i nje%ov tata mo%u.
$ taj most ispod ko%a sam prolazio u me*uvremenu je po#eo da predstavlja neto vie
od obi#no% mosta. Sa%ra*en je da nosi ,vrostar u novu londonsku zadnju stani"u Sent
Pankras. Nova stani"a, umesto ranije% 7oterlua, bila je z%odnija, i #esto sam nas zamiljao
kako zajedno idemo vozom u Pariz, risel i dalje. $li nekako, nikad nismo otili, a sada
nikad i ne6emo. .e je tako taj bezazleni most postao simbol dela nae iz%ubljene budu6nosti,
svih izliva i se%menata i di%resija ivota koje vie nikad ne6emo deliti0 ali i sve%a
neu#injeno% u prolosti 2 neispunjenih obe6anja, nemara i bezobzirnosti, prilika u kojima sam
podba"io. Po#eo sam da ose6am mrnju i strah prema tom vozu, premda nikad nisam
promenio putanju.
=tprilike %odinu dana kasnije, ponovo sam po%ledao *rfeja, ovo%a puta uivo i u
modernim kostimima. Produk"ija je po#ela, netipi#no, prikazom ,uridikine smrti. 5 toku je
koktel2zabava0 svi se dobro provode0 zaklju#ujemo da je ona u "entru panje, u "rvenoj
haljini. Iznenada, stropota se na pod. Gosti je okrue, =r4ej klekne da joj pomo%ne, ali ona
%ubi visinu, 4atalno, polako padaju6i kroz vrata na podu izme*u dasaka. =n je #epa,
pokuava da je zadri, ali ona isklizne iz nje%ovih prstiju i iz svoje haljine, tako da on ostane
na s"eni i stiska samo ovoj ispranjene tkanine.
I u modernoj ode6i, opera je izvela svoj ma%i#ni trik. $ mi, premda smo u modernoj
ode6i, ipak ne moemo biti =r4ej, niti ,uridika. Iz%ubili smo stare meta4ore i moramo prona6i
nove. Ne moemo si6i onako kako je on siao. .ako da moramo si6i na dru%i na#in, vratiti je
na dru%i na#in. Ao se moemo spustiti u snovima. I moemo se spustiti kroz se6anje.
Najpre, neverovatno Cali %de je verovatno6a nestala u svemu ovomeBD, snovi su
pouzdaniji, si%urniji ne%o se6anje. 5 snovima, kada sti%ne, iz%leda i ponaa se sasvim verno
sebi. 5vek znam da je to ona 2 smirena je, i raspoloena, i sre6na, i seksepilna, te sam, sto%a,
takav i ja. San brzo i redovno upadne u obraza". >ajedno smo, ona je o#ito dobro% zdravlja,
tako da mislim 2 ili, ta#nije, poto je to san, znam 2 da je ili dobila po%renu dija%nozu, ili se
#udesno oporavila, ili je CmakarD smrt nekako odloena za nekoliko %odina, i na zajedni#ki
ivot moe da se nastavi. .a iluzija traje neko vreme. $li potom pomislim 2 ili, ta#nije, poto
je to san, znam 2 da sam zasi%urno u snu, jer je zapravo mrtva. Probudim se sre6an zato to
sam imao tu iluziju, ali, ipak, potresen zato to ju je istina tako prekinula0 tako da nikada ne
pokuavam da ponovo u*em u taj san.
Nekada, no6u, kada u%asim svetlo, podsetim je da mi skoro nije dolazila u snove, i
#esto mi od%ovori tako to mi do*e Cili, ta#nije, :ona; mi od%ovori dolaskom 2 nikada ni na
sekund ne pomislim da nije sve samo moja tvorevinaD. Ponekad se u tim snovima poljubimo0
taj s"enario uvek prati nekakav bezbrini smeh. Nikad mi nita ne preba"uje niti zamera
Cmada, poto smatram da sam te snove sam stvorio, onda moram smatrati i da slue samo
mojim interesima, #ak i da pokazuju moju uobraenostD. -oda su snovi takvi kakvi su zato
to u stvarnom, proivljenom vremenu ima sasvim dovoljno kajanja i samoprekora. $li uvek
su izvor utehe.
Ao i vie zato to ne uspevam da si*em kroz se6anja kada to pokuam. 7e6 du%o ne
mo%u da se setim ni#e%a pre po#etka %odine kada je umrla. Pamtim samo period izme*u
januara i oktobra8 tri nedelje u Jileu i $r%entini, i moj ezdeset dru%i ro*endan koji smo
proveli u visokoj umi #ileansko% bora, prepunoj razi%ranih -a%elanovih detli6a. =nda opet
normalan ivot, pa odmor s pea#enjem na Si"iliji, i neka od naih poslednjih zajedni#kih
se6anja8 dinovski komora# i padina puna umsko% "ve6a, jedna slika $ntonela da -esine i
pliano bodljikavo prase, ribarski %rad prepun ljudi to slave Svetski vikend vespe i i%raju
mini2%ol4. $li onda, po povratku, strepnja, sve ve6i strah, iznenadni krah. Se6am se svako%
detalja njeno% propadanja, vremena u bolni"i, povratka ku6i, smrti, sahrane. $li ne mo%u da
se vratim dalje od to% januara0 se6anje kao da mi je u%aslo. Aedna njena kole%ini"a udovi"a
uverava me da to nije neuobi#ajeno, da 6e se se6anja vratiti, ali malo je to%a u mom ivotu
danas si%urno, i nita ne prati obraza", tako da sam skepti#an. >ato bi se neto desilo kada se
sve ve6 desiloB .ako da imam ose6aj da mi izmi#e po dru%i put8 prvo je %ubim u sadanjosti,
onda je %ubim u prolosti. Se6anje 2 4oto%ra4ski arhiv uma 2 zakazuje.
I tu sad =ni .ihi niu nove uvrede. Ne razumeju Ca i kako biBD da imaju novu ulo%u u
tvom ivotu. Prijatelji ti nisu potrebni samo kao prijatelji, ve6 i kao potvr*iva#i. Glavni
svedok ono%a to je bio tvoj ivot sada je u6utkan, i neizbena je retrospektivna sumnja. .ako
da ti je potrebno da ti kau, ma kako posredno, ma kako nenamerno, da je ono to ste nekada
bili 2 vas dvoje 2 neko video. Ne samo da se za to zna iznutra, ve6 i da %a je neko video
spolja8 da neko to posvedo#i, potvrdi i pamti s pre"izno6u za koju ti trenutno nisi sposoban.
Premda se se6am, ta#no, poslednjih stvari. Poslednje knji%e koju je pro#itala.
Poslednje predstave Ci 4ilma, i kon"erta, i opere, i izlobeD na koju smo otili zajedno.
Poslednje% vina koje je popila, poslednje ode6e koju je kupila. Poslednje% vikenda van %rada.
Poslednje% tu*e% kreveta u kome smo spavali. Poslednje% ovo%, poslednje% ono%. Poslednje%
to sam napisao #emu se smejala. Poslednjih re#i koje je sama napisala0 poslednje% puta kada
se potpisala. Poslednje muzike koju sam joj pustio kada se vratila ku6i. Njene poslednje "ele
re#eni"e. Njene poslednje iz%ovorene re#i.
Godine (L/K, jedna naa ameri#ka prijatelji"a, u to vreme mlada spisatelji"a u
Londonu, posle ru#ka u klubu .ravelers, ila je ku6i taksijem zajedno sa $jvi !ompton2
ernet. Isprva je !ompton2ernetova pri#ala s naom prijatelji"om, normalnim raz%ovornim
tonom, o klubu, o njihovom doma6inu, o hrani, i tako dalje. $ onda, s neznatnom promenom
poloaja %lave, ali bez ikakve promene tona, po#ela je da raz%ovara s -ar%aret +ordejn,
koja joj je bila saputni"a trideset %odina. Jinjeni"a da -ar%aret ne samo to nije bila u taksiju
s njima, ne%o je bila mrtva jo od (L@(. nije imala nikakvo% zna#aja. .o je bila osoba s
kojom je $jvi elela da raz%ovara, i s njom je i raz%ovarala ostatak puta do Auno%
!ensin%tona.
.o mi deluje sasvim normalno. Ne #udimo se kad de"a imaju izmiljene prijatelje.
>ato bismo se #udili kada ih imaju i odrasliB =sim to su ti prijatelji zapravo i stvarni.
onar je svoj modelQljubavni"uQenu -artu obi#no slikao kao mladu enu, na%u u
kadi. .ako ju je slikao i kada vie nije bila mlada. Nastavio je tako da je slika i poto je
umrla. Aedan likovni kriti#ar, u prikazu onarove izlobe u Londonu pre nekih deset ili
petnaest %odina, nazvao je to :morbidnim;. $ meni je to i tada delovalo upravo suprotno, #ak
normalno.
$jvi !ompton2ernet je -ar%aret +ordejn nedostajala :opipljivo, %nevno, silno;.
Aednoj prijatelji"i je napisala8 :7olela bih da si je upoznala, i tako upoznala vie mo% bi6a.;
Poto je dobila titulu +ame britansko% "arstva, napisala je8 :=soba koja mi najvie nedostaje,
-ar%aret +ordejn, mrtva je ve6 esnaest %odina, a ja jo ose6am potrebu da joj sve
%ovorim... Nisam u potpunosti +ama, jer ona za to ne zna.; .o je istina, i de4inie
iz%ubljenost oalo6enih. Stalno neto saoptava, da bi voljena osoba :znala;. -oda si
svestan da se zavarava Cmada, ako si svestan, u isto vreme se i ne zavaravaD, a ipak
nastavlja. I sve to uradi, ili posti%ne posle to%a, tanje je, slabije, manje vano. Nema
nikakvo% odjeka0 nema teksture, nema odziva, nema dubinske otrine.
!ao nekadanji leksiko%ra4, pre sam deskriptivista ne%o preskriptivista. ,n%leski se
stalno menja, oduvek0 nikad nije postojalo zlatno doba kada su se re#i i zna#enja poklapali, a
jezik stajao #vrst i velelepan kao zid %ra*en bez maltera8 re#i se ra*aju, ive, propadaju i
umiru 2 samo lin%visti#ki univerzum i nje%ova posla. -e*utim, kao pisa", i kao uobi#ajeno
pristrasni en%leski %ovornik, umem da reim i je#im kao i svi ostali8 na primer, kada ljudi
misle da :desetkovati; zna#i :masakrirati;, ili kada ublae korisno odvojeno zna#enje re#i
:odraditi;. +anas, ba kao i izrazi :oti6i; i :enu mu je ukrao rak;, rasrdi me po%rena
upotreba prideva :enoljubiv;. $ko ne budemo pazili, po#e6e da ozna#ava :mukar"a koji
ima mno%o ena;, ili #ak Ctu sumnjivu 4razuD :ljubitelja ena;. Pridev ne zna#i to. =pisuje 2 i
uvek 6e opisivati, ma ta budu6i re#ni"i dozvoljavali 2 #oveka koji voli svoju enu. Joveka
poput =dilona Eedona, koji je trideset %odina oboavao i slikao svoju enu 2 !amij Falt.
Godine ()/L. napisao je8
Jovekova se narav moe odrediti po nje%ovoj drubeni"i ili eni. Svaka ena
objanjava #oveka koji je voli, i obratno8 on objanjava njen karakter. Eetko biva da
posmatra# ne prona*e obilje intimnih i tananih veza izme*u njih. 7erujem da najve6a
sre6a uvek proizlazi iz najve6e% sklada.
Nije to napisao kao zadovoljni mu, ve6 kao osamljeni posmatra#, devet %odina pre
ne%o to je uopte i upoznao !amij. 7en#ali su se ())K. =samnaest %odina kasnije,
prise6aju6i se, umovao je8
5be*en sam da je Da koje sam iz%ovorio na ven#anju bilo izraz naj"elovitije i
najnedvosmislenije uverenosti koju sam ikada ose6ao. 5verenosti apsolutnije od
sve%a to sam ose6ao u vezi sa svojim pozivom.
Ford -edoks Ford je rekao8 :=eni se da bi nastavio raz%ovor.; >ato dozvoliti
smrti da %a prekineB !riti#ar 1. L. -enken bio je u braku sa svojom enom Sarom #etiri
%odine i devet mese"i. =nda je ona umrla. Pet %odina poto je postao udova", napisao je8
+oslovna je #injeni"a da jo uvek mislim na Saru svako% dana svo% ivota i
%otovo svako% sata u danu. !ad %od vidim neto to bi joj se dopalo, zateknem se
kako %ovorim da 6u joj to kupiti i odneti, i uvek razmiljam o stvarima koje 6u joj
ispri#ati.
.o je ono to oni koji nisu preli povratnik alosti #esto ne uspevaju da razumeju8
#injeni"a da je neko mrtav moda zna#i da nije iv, ali ne zna#i da nije postojao.
.ako da stalno pri#am s njom. .o mi deluje koliko neophodno, toliko i normalno.
=bjanjavam ta radim Cili to sam uradio u toku danaD0 pokazujem joj ovo ili ono dok vozim0
izri#em njene od%ovore. =dravam u ivotu na iz%ubljeni privatni jezik. >adirkujem je, a
ona mi uzvra6a0 znamo "eo tekst napamet. Njen %las me umiruje i uliva mi hrabrost.
Po%ledam u malu 4oto%ra4iju na radnom stolu na kojoj ima pomalo ljubopitljiv izraz, i
od%ovorim joj na pitanje, ta %od ono bilo. analna ku6na pitanja olakava kratka rasprava8
ona potvr*uje da prostirka u kupatilu ne li#i ni na ta i da treba da se ba"i. Nekome sa strane
bi to moda delovalo kao eks"entri#na, ili :morbidna; navika, ili kao samozavaravanje0 ali
ljudi sa strane su po de4ini"iji oni koji ne znaju ta je alost. Lako i prirodno je
eksternalizujem zato to sam je do sada ve6 internalizovao. Paradoks alosti8 ako sam
preiveo sada ve6 #etiri %odine njeno% odsustva, to je zato to sam imao #etiri %odine njeno%
prisustva. $ njeno aktivno trajanje opovr%ava ono to sam ranije pesimisti#no tvrdio. Ispada
da alost, na kraju krajeva, na neki na#in, ipak moe biti moralni prostor.
Iako mi uvek od%ovara kada raz%ovaram s njom, moje trbuhozborstvo ima %rani"a.
-o%u da se setim 2 ili da zamislim 2 ta 6e re6i o ne#emu to se ranije do%odilo, ili to je
veoma sli#no tome. $li ne mo%u da izrazim njenu reak"iju na nove do%a*aje. Na po#etku
Pete %odine, sin bliskih prijatelja, osetljiv, briljantan de#ak koji je izrastao u osetljivo%,
nespokojno% #oveka, ubio se. Premda sam verziran u alosti, bio sam potpuno zbunjen i
nekoliko dana nisam mo%ao da u potpunosti rea%ujem na tu uasnu smrt. =nda sam shvatio i
zato8 zato to nisam mo%ao da poraz%ovaram s njom, #ujem njene od%ovore, oivim i
uporedim naa zajedni#ka se6anja. Pored svih ostalih kate%orija drubeni"e koje sam s njom
iz%ubio, eto jo jedne8 neko%a ko ali zajedno sa mnom.
Aedan prijatelj mi je dao knji%u Pereira tvrdi da $ntonija .abukija, roman smeten u
Lisabon (L'). koji se bavi smr6u i se6anjem. Glavni lik je enoljubivi novinar kome je ena
umrla nekoliko %odina ranije, od sui"e. Pereira, sada %ojazan i bolestan, prijavi se u kliniku
za talasoterapiju koju vodi doktor !ardozo, %rubi i svetovni :mudra"; pri#e, koji savetuje
svo% pa"ijenta da mora odba"iti prolost i nau#iti da ivi u sadanjosti. :$ko ovako nastavi;,
upozorava %a !ardozo, :na kraju 6e raz%ovarati sa eninom 4oto%ra4ijom.; Pereira
objanjava da je to uvek #inio i da to i dalje radi8 :Aa joj pri#am sve to mi se deava, a slika
kao da mi od%ovara.; !ardozo to odba"uje8 :.o su 4antazije koje name6e supere%o.; Pereirin
problem, insistira preterano uvereni doktor, jeste u tome to :jo nije obavio alost.;
=baviti alost. >vu#i kao vrlo jasan i valjan kon"ept, sa svojom pouzdanom
dvodelnom 4razom. $li zapravo je 4luidan, klizav, preobraziv. Ponekad je pasivan, nekakvo
#ekanje da vreme i bol nestanu0 ponekad aktivan, svesno kon"entrisanje na smrt i %ubitak
voljene osobe0 ponekad je nuno odvra6anje misli Cbezli#na 4udbalska utakmi"a,
prena%laena operaD. I nikada ranije nisi obavljao takav posao. Ne pla6a se, a opet nije
dobrovoljan0 nimalo 4leksibilan, ali bez nadzornika0 zahteva vetinu, ali ipak nema
e%rtovanja. I teko je odrediti da li napreduje0 ili ta 6e ti u tome pomo6i. -uzi#ka tema
mladosti Ckoju pevaju SuprimsiD8 :Rou IanHt 1urrS Love; 2 ne moe pourivati ljubav.
-uzi#ka tema starosti Caranirana za bilo koji instrumentD8 :Rou IanHt 1urrS Grie4; 2 ne
moe pourivati alost.
.im pre to, dok se ponavlja, stalno trai nove na#ine da te a"ne. -no%o %odina
potar nam je bio 3an2Pjer iz !on%a, s kojim sam #esto 6askao. Godinu ili dve pre ne%o to je
umrla, preba"ili su %a u novi rejon. Naleteo sam na nje%a u nekom trenutku .re6e %odine.
Stali smo da se javimo jedan dru%om, a onda je upitao8 6-t comment va 2adame78
62adame est morte8% odvratio sam, i dok sam mu objanjavao i izlazio na kraj s nje%ovim
okom, pomislio sam, i to jo dok sam pri#ao8 sad moram sve to ponovo da u#inim, na
francusom. Potpuno nov bol. $ takvih trenutaka sa uz%rednim opaskama ima jo. Potkraj
Jetvrte %odine, jedne ve#eri sam se kasno, posle jedanaest, vra6ao ku6i taksijem. 5vek mi
nedostaje u tim prilikama 2 nema prijateljsko% izvetaja, nema tiho% usnulo% prisustva, nema
ruke u mojoj. +ok smo se pribliavali ku6i, taksista je po#eo da 6aska. Sve je bilo prijatno, i
banalno, do veselo% pitanja8 :3ena vam spava, neB; Nemo sam se za%r"nuo i potom mu dao
jedini od%ovor koji sam uspeo da smislim8 :Nadam se.;
Ne "ene svi enoljubivost, naravno. Neki je posmatraju kao plaljivost, dru%i kao
posesivnost. $ to se ti#e anti#kih autora, =r4ej je bio daleko od uzora u koji smo %a
pretvorili. =ni su smatrali da je, ako mu je ena toliko nedostajala, trebalo da pouri i pridrui
joj se u Podzemlju brzom, konven"ionalnom metodom samoubistva. Platon %a je odba"io kao
mlakonju od minstrela koji je bio prevelika kukavi"a da umre zarad ljubavi8 bo%ovi su %a s
punim pravom dali menadama da %a rastr%nu.
-ora da odredi %de si i koji je poloaj tla ispod tebe0 ali posmatranje iz balona
nikad se nije pokazalo kao mo%u6no. +ru%i ti susretljivo 2 i optimisti#no 2 odrede poloaj.
:=;, kau, :iz%leda bolje.; Jak i :-no%o bolje.; Aezik bolesti, neumitno0 a dija%noza je
jednostavna 2 uvek ista. $ iz%lediB Nisi bolestan na neki normalan na#in. 5 najboljem slu#aju
ima jednu od onih iznuruju6ih bolesti koje se javljaju u mno%o oblika i #ije postojanje neki
ljudi odbijaju da priznaju. :=dba"i alost;, na%ovetavaju ti takvi sumnji#av"i, :i svi 6emo
mo6i opet da se pretvaramo da smrt ne postoji, ili makar da je na bezbednoj udaljenosti.;
Aednu prijatelji"u novinarku urednik rubrike je nekom prilikom zatekao kako pla#e za stolom.
=bjasnila mu je ono to se ve6 znalo 2 da joj je ota" umro pre est nedelja. 5rednik je
od%ovorio8 :-islio sam da si se dosad ve6 oporavila.;
!ad moe o#ekivati :oporavak;B Sami oalo6eni jedva mo%u znati, poto je vreme
sada mno%o tee izmeriti ne%o ranije. Posle #etiri %odine, neki mi kau8 :Iz%leda sre6nije; 2
to je poboljanje u odnosu na :bolje;. =ni odvaniji onda dodaju8 :Aesi li naao neko%aB;
!ao da je to o#i%ledno i nuno reenje. >a neke sa strane jeste0 za dru%e nije. Neki
predusretljivo ele da te :ree;0 dru%i su i dalje vezani za par koji vie ne postoji, i za njih bi
:nalaenje neko%a; bilo %otovo uvredljivo. :.o bi bilo kao da ti se tata ponovo oeni;, rekao
je jedan moj mla*i prijatelj. Nasuprot tome, jedna du%o%odinja ameri#ka prijatelji"a moje
ene rekla mi je, nekoliko nedelja posle njene smrti, da se, statisti#ki posmatrano, oni koji su
bili sre6ni u braku ponovo ven#aju mno%o bre od onih koji nisu bili8 #esto u roku od est
mese"i. =na je mislila time da me obodri, ali me je ta #injeni"a, ako je re# o #injeni"i Cmoda
se odnosi samo na $meriku, %de je emo"ionalni optimizam ustavna dunostD, okirala. 5 isto
vreme mi je delovala savreno lo%i#no i savreno nelo%i#no.
Ista ta prijatelji"a mi je #etiri %odine kasnije rekla8 :-rska mi je #injeni"a da je ona
postala deo prolosti.; .o moda jo nije istina za mene, ali %ramatika, kao i sve ostalo,
po#ela je da se menja8 ona ne postoji zapravo u sadanjosti, niti potpuno u prolosti, ve6 u
nekom srednjem vremenu8 prolosadanjosti. -oda se zato nasla*ujem kada #ujem makar i
najnebitnije novine o njoj8 neku prethodno neprijavljenu uspomenu, savet koji je nekome dala
pre vie %odina, prise6anje na njeno obi#no bivstvovanje. =se6am suro%atsko zadovoljstvo
kada se pojavi u tu*im snovima 2 kako se ponaa, kako je obu#ena, ta jede, koliko je bliska
onome to je nekada bila0 tako*e, da li sam i ja tamo s njom. .akvi prolazni trenu"i su mi
uzbudljivi, jer je nakratko ponovo utvr*uju u sadanjosti, spasavaju je od prolosadanjosti, i
jo malo odlau to neumitno skliznu6e u prolo vreme.
+oktor +onson je dobro razumeo tu :mu#iteljsku i zlostavlja#ku potrebu; alosti, i
upozoravao je na opasnosti izolovanosti i povla#enja. :Pokuaj da se ivot sa#uva u stanju
neutralnosti i ravnodunosti nerazuman je i uzaludan. $ko bismo odba"ivanjem radosti mo%li
spre#iti ulazak alosti, taj bi plan morao zasluiti posebnu panju.; $li ne zasluuje je. $ ni
krajnje mere, kao to je pokuaj da se :Osr"eP silom uvu#e u s"ene veselja;0 ili nje%ova
suprotnost, pokuaj da se sr"e :bla%o ospokoji tako to 6e se upoznati sa uasnijim i bolnijim
jadima.; >a +onsona samo rad i vreme umanjuju alost. :.u%a je nekakva r*a due, a
prispe6e svake nove ideje pomae da se ona sastrue.;
=ni koji obavljaju alost samostalni su zaposleni"i. Pitam se da li su oni koji su zaista
samozaposleni bolji u tome od onih koji odlaze u kan"elariju ili 4abriku. -oda i za to postoji
statistika. $li mislim da je alost mesto %de statistika zakazuje. :=, svi se instrumenti slau;,
napisao je =den o Aejtsovoj smrti, :dan nje%ove smrti bio je taman, hladan dan.;
(
Instrumenti
mo%u toliko da nam kau o samom danu. $li kasnije, daljeB I%la prelazi broj#anik0
termometar ne uspeva nita da zabelei0 barometri eksplodiraju. Sonar ivota je pokvaren i
vie ne moe da odredi na kojoj je dubini dno okeana.
Silazimo u snovima, i silazimo u se6anju. I jeste, ta#no je, se6anje na ranija doba se
ipak vrati, ali u me*uvremenu, postali smo straljivi, i nisam si%uran da je se6anje koje se
vratilo ono isto. !ako bi mo%lo da bude, kad vie ne moe da %a potvrdi onaj ko je tada bio
prisutan. Fta smo radili, kuda smo ili, ko%a smo sreli, kako smo se ose6ali. !akvi smo bili
zajedno. Sve to. :-i; je sada razvodnjeno u :ja.; +vooko se6anje postalo je jednooko. 7ie
ne postoji mo%u6nost da se od dva nepouzdana se6anja na isti do%a*aj sklopi jedno, si%urnije,
trian%ula"ijom, posmatranjem iz vazduha. I tako se to se6anje, sada u prvom li"u jednine,
menja. -anje je se6anje na do%a*aj ne%o se6anje na 4oto%ra4iju do%a*aja. $ danas 2 poto
smo iz%ubili visinu, pre"iznost, 4okus 2 nismo vie si%urni da moemo da verujemo 4oto%ra4iji
kao nekada. =ni stari poznati snim"i sre6nijih vremena sada nekako iz%ledaju manje
prvobitno, manje kao 4oto%ra4ije samo% ivota, vie kao 4oto%ra4ije 4oto%ra4ija.
Ili, da se dru%a#ije izrazim, tvoje se6anje na tvoj ivot 2 tvoj predanji ivot 2 li#i na
ono obi#no #udo kome su prisustvovali Fred ernabi, kapetan !olvil i %ospodin Lusi ne%de u
blizini delte .emze. ili su iznad oblaka, ispod sun"a, i ernabi tek to se okuraio da skine
kaput i zadovoljno sedi samo u koulji. Aedan od njih troji"e prvi je primetio 4enomen i
ostalima skrenuo panju na nje%a. Sun"e je na na%ib paperjasto% oblaka ispod njih
( Prepev -. Pavlovi6a 2 prim. prev.
projektovalo sliku njihovo% vazduhoplova8 rezervoar s %asom, %ondolu i, jasno o"rtane,
siluete troji"e aeronauta. ernabi ju je uporedio sa :divovskom 4oto%ra4ijom;. $ tako je i sa
ivotom8 tako je jasan, tako si%uran, dok se, iz ovo% ili ono% razlo%a 2 balon se pomeri, oblak
se raspri, sun"e promeni u%ao 2 slika ne iz%ubi zauvek, bude dostupna samo u se6anju,
pretvorena u ane%dotu.
5 7ene"iji ima jedan #ovek ko%a se se6am jasno kao da sam %a 4oto%ra4isao0 ili,
moda, jasnije zato to nisam. ilo je to pre vie %odina, jedne kasne jeseni ili rane zime. =na
i ja smo lunjali delom %rada koji nije zanimljiv turistima i ona je bila dosta ispred mene.
!renuo sam da pre*em jedan mali banalni most kada sam u%ledao neko% #oveka kako mi ide
u susret. 7erovatno je imao ezdeset i neto %odina, i bio je vrlo u%la*eno odeven. Se6am se
ele%antno% "rno% kaputa, "rno% ala, "rnih "ipela, moda br#i6a, i verovatno eira 2 "rno%
hombur%a. -o%ao je biti vene"ijanski avvocato i svakako se nije obazirao na turiste. $li ja
sam se obazreo na nje%a, jer je na niskom vrhu mosta izvadio belu marami"u i obrisao o#i8 ne
lenjo, ne prakti#no 2 si%uran sam da nije bilo zbo% hladno6e 2 ve6 na la%ani, usredsre*eni,
poznati na#in. >atekao sam se kako tada, i kasnije, pokuavam da zamislim nje%ovu pri#u8
ponekad sam napola planirao da je napiem. Sada vie nemam potrebe, jer sam nje%ovu pri#u
uneo u svoju0 on se uklapa u moj obraza".
.u je i pitanje usamljenosti. $li opet, ni to nije kako si zamiljao Cako si ikada
pokuao da zamisliD. Postoje dve osnovne vrste usamljenosti8 ona kad nisi pronaao osobu
koju 6e voleti, i ona kad si ostao bez osobe koju si voleo. Prva vrsta je %ora. Nita ne moe
da se uporedi sa usamljeno6u due u adoles"en"iji. Se6am se svoje prve posete Parizu (L/?0
imao sam osamnaest %odina. Svako%a dana sam obavljao svoju kulturnu dunost 2 obilazio
%alerije, muzeje, "rkve0 #ak sam kupio najje4tiniju raspoloivu kartu za =peru !omik Ci
se6am se nemo%u6e vru6ine, nemo%u6e% po%leda na s"enu i opere koju je bilo nemo%u6e
razumetiD. io sam usamljen u metrou, na uli"ama, i u javnim parkovima, %de bih sam sedeo
na klupi i #itao neki Sartrov roman, koji je verovatno bio o e%zisten"ijalnoj izolovanosti. io
sam usamljen #ak i me*u onima koji su se sprijateljili sa mnom. Sad kad se prise6am tih
dana, shvatam da nikad nisam otiao %ore 2 $j4elova kula mi je delovala kao apsurdna, i
apsurdno popularna, %ra*evina 2 ali jesam siao dole. Siao sam ta#no onako kako su stotinu
%odina ranije sili Nadar i nje%ov 4otoaparat. I ja sam posetio parisku kanaliza"iju, uavi
ne%de blizu mosta $lma na brodskoj turi s vodi#em0 a s .r%a +en4er Eoero spustio sam se u
!atakombe, sa sve6om koja je osvetljivala uredne obale butnih kostiju i #vrste ko"ke lobanja.
Postoji jedna nema#ka re#, Se1nsuc1t, koja nema en%leski ekvivalent0 zna#i :#enja
za ne#im.; Ima romanti#arske i misti#ne konota"ije0 !. S. Luis ju je de4inisao kao :neutenu
#enju; u ljudskom sr"u za :neznano #im;. Sposobnost da se ozna#i neozna#ivo deluje
prili#no nema#ki. .a #enja za ne#im 2 ili, u naem slu#aju, za nekim. Se1nsuc1t opisuje prvu
vrstu usamljenosti. $li dru%a vrsta poti#e iz suprotno% stanja8 odsustva vrlo odre*eno% neko%.
Nije toliko usamljenost koliko je bez2nje2nost. 5pravo ta odre*enost podsti#e utene planove
s toplom kupkom i japanskim noem za rezanje. I premda sam sada opremljen snanim
ar%umentom protiv samoubistva, iskuenje ostaje8 ako ne mo%u da prese#em i nastavim bez
nje, prese6i 6u sebe. $li sada sam, barem, svesniji mudrih %lasova kojima se mo%u obratiti.
:Lek za usamljenost je osama;, savetuje -erijen -ur. +ok Piter Grajms Ciako nije uzor u
svakom po%leduD, peva8 :3ivim sam. Navika ja#a.; Ima neke ravnotee u tim re#ima, neko%
uteno% sklada.
:oli te ta#no onoliko koliko vredi, tako da na neki na#in, mislim, i uiva u bolu.;
3uljao me je dru%i deo te re#eni"e8 delovao mi je nepotrebno mazohisti#ki. Sada znam da u
njemu ima istine. I mada u bolu ba i ne uivam, vie mi ne deluje uzaludno. ol pokazuje da
nisi zaboravio0 bol poja#ava aromu se6anja0 bol je dokaz ljubavi. :+a nije bitno, ne bi bilo
bitno.;
$li ima mno%o zamki i opasnosti u alosti, a vreme ih ne umanjuje. Samosaaljenje,
tenja izola"iji, samoiva ideja jedinstvenosti0 sve vidovi tatine. 7idite koliko ja patim,
koliko dru%i ne razumeju8 zar to ne dokazuje koliko sam voleoB -oda, moda i ne. 7i*ao
sam ljude koji :odra*uju alost; na sahranama, i nema praznije% prizora. .u%ovanje moe
postati i nadmetanje8 vidite koliko sam jeQ%a voleo i svojim suzama to i dokazujem Ci osvajam
peharD. 5 iskuenju si da ose6a, ako ne i da kae8 ja sam pao s ve6e visine ne%o ti 2 po%ledaj
kako su mi se prosuli or%ani. =alo6eni zahtevaju saose6anje, a opet, poto ih nervira svako
osporavanje njihovo% prvenstva, pot"enjuju bol koji dru%i ose6aju zbo% isto% %ubitka.
Pre %otovo trideset %odina, u jednom romanu, pokuao sam da zamislim kako bi bilo
#oveku od ezdeset i neto %odina koji je ostao udova". Napisao sam8
!ada ona umre, nisi pre sve%a iznena*en. +eo ljubavi jeste priprema za smrt.
=se6a da je tvoja ljubav potvr*ena kada ona umre. io si u pravu. .o jeste deo sve%a
to%a.
Posle to%a dolazi ludilo. $ onda usamljenost8 ne veli#anstvena osama koju si
o#ekivao, ne ni zanimljivo mu#enitvo obudovelosti, ve6 samo usamljenost. =#ekuje
neto %otovo %eoloko 2 vrto%lavi"u u strmom kanjonu 2 ali nije takvo0 prosto, to je
jad redovan kao posao... O!auP da 6e iza6i iz to% stanja... I iza*e, to je ta#no. $li ne
iza*e iz nje%a kao voz koji izlazi iz tunela, probija se kroz +auns i izbija na sun"e i
brzo, ener%i#no silazi do Lamana0 iza*e iz nje%a kao to %aleb iza*e iz na4tne mrlje0
zanavek umazan katranom i perjem.
Pro#itao sam taj odlomak na njenoj sahrani. =ktobarski sne% na zemlji, moja leva
ruka dodiruje njen kov#e%, moja desna ruka dri otvorenu knji%u Ckoja je posve6ena njojD.
-oj izmiljeni udova" imao je dru%a#iji ivot 2 i ljubav 2 ne%o ja, i obudoveo je na potpuno
dru%a#iji na#in. $li morao sam da izba"im sve%a nekoliko re#i iz jedne re#eni"e, i iznenadila
me je, kako sam tada mislio, vlastita pre"iznost. .ek je kasnije nastupila spisateljska sumnja
u sebe8 moda sam, umesto da izmislim od%ovaraju6u alost za svoj lik, prosto predvi*ao
vlastita mo%u6a ose6anja 2 laki zadatak.
.ri %odine, pa i due, nastavio sam da je sanjam na isti na#in, u skladu sa istom
pri#om. $ onda sam usnio nekakav meta2san, koji kao da je predloio da se takve no6ne
aktivnosti privedu kraju. I kao to je slu#aj sa svim dobrim zavre"ima, potpuno me je
iznenadio. 5 mom snu, bili smo zajedno, zajedno smo neto radili, na nekom otvorenom
prostoru, bili smo sre6ni 2 sve je bilo onako kako sam ve6 navikao 2 kada je najednom ona
shvatila da to ne moe biti istina, i da mora biti san, zato to je sada ona znala da je mrtva.
.reba li da budem zadovoljan tim snomB Aer eto kona#no% mu#iteljsko% pitanja na
koje se ne moe dati od%ovor8 ta je :uspeh; u tu%ovanjuB +a li lei u pam6enju ili
zaboravljanjuB Stajanju u mestu ili nastavljanjuB Ili u nekoj kombina"iji ta dvaB 5
sposobnosti da se iz%ubljena ljubav snano #uva u se6anju, da se pamti i ne izvitoperiB 5
sposobnosti da nastavi da ivi onako kako bi ona elela Cpremda je to varljivo podru#je, %de
oalo6eni lako mo%u sebi da pro%ledaju kroz prsteDB $ posleB Fta biva sa sr"em 2 ta mu
treba i ta traiB Neki oblik samodovoljnosti koji izbe%ava neutralnost i ravnodunostB Posle
#e%a dolazi neka nova veza koja 6e "rpeti sna%u iz se6anja na onu koja je iz%ubljenaB .o je
kao da ho6e da si na dobitku kako %od okrene 2 mada, poto si upravo pretrpeo naj%ori
mo%u6ni %ubitak, moda ose6a da ti to sleduje. $li taj ose6aj 2 verovanje u neki kosmi#ki Cpa
#ak i ivotinjskiD sistem na%ra*ivanja 2 jo je jedna zabluda, jo jedna tatina. >ato bi
postojao nekakav obraza", i to ba ovdeB
Ima trenutaka koji kao da ukazuju na nekakav napredak. !ada suze 2 svakodnevne,
neizbene suze 2 prestanu. !ada se vrati kon"entra"ija, i knji%a moe da se #ita kao nekada.
!ada te napusti uasan strah od 4oajea. !ada moe da se rei li#nih stvari Cda je sve ispalo
dru%a#ije, =r4ej bi onu "rvenu haljinu odneo u Irveni krstD. $ osim to%aB Fta #eka, ta
traiB .renutak kada ivot prestane da bude opera i ponovo postane realisti#ka proza. !ada
onaj most ispod ko%a i dalje redovno vozi opet postane samo jo jedan most. !ada
retrospektivno poniti rezultate ono% ispita koji su neki prijatelji poloili a neki ne. !ada
iskuenje samoubistva najzad nestane 2 ako ikada nestane. !ada se veselost i zadovoljstvo
vrate, pa makar i znao da je ta veselost sada krhkija, a sadanje zadovoljstvo ne moe da se
meri s nekadanjom rado6u. !ada alost postane :samo; se6anje na alost 2 ako ikada
postane. !ada svet ponovo postane :samo; svet, i opet bude imao ose6aj da se ivot odvija
na ravnom, na nivou.
Svi ti trenu"i moda deluju kao nekakve jasne prekretni"e, ku6i"e koje i#ekuju
trikliranje. $li u svakom uspehu ima mno%o neuspeha, mno%o povrata. Ponekad eli da i
dalje voli bol. $ onda, povrh to%a, jo se jedno pitanje jasno o"rtava na oblaku8 da li je
:uspeh; u alosti, u tu%ovanju, u patnji, posti%nu6e ili prosto neki novi uslovB Aer pojam
slobodne volje ovde deluje nebitno0 pripisivati nekome nameru i vrline 2 ideja na%ra*ivanja
kada se obavi alost 2 iz%leda po%reno. -oda je ovo%a puta analo%ija sa bole6u na mestu.
Studije o obolelima od raka pokazuju da stanje uma ima vrlo malo uti"aja na klini#ki ishod.
-oemo re6i da se borimo protiv raka, ali zapravo se samo rak bori protiv nas0 moemo
misliti da smo %a pobedili, a on je samo otiao da or%anizuje novi napad. .o su samo
univerzum i nje%ova posla, a sve to radi, radi nama. $ tako je, moda, i sa alo6u.
>amiljamo da smo se izborili s njom, da smo bili odlu#ni, prevazili tu%u, sastru%ali r*u sa
due, a zapravo, sve to se desilo jeste da je alost otila nekud dru%de, preusmerila panju.
Nismo mi uopte ni prizvali oblake, te nemamo mo6 da ih rasprimo. +esilo se samo to da se
odnekud 2 ili niotkud 2 najednom pojavio neo#ekivani povetara", i ponovo smo u pokretu. $li
kuda nas vodiB 5 ,seksB Na Severno moreB Ili, ako je vetar severnjak, onda moda, uz malo
sre6e, u Fran"usku.
+. .
London, &K. oktobar &K(&.