158781 - TEMPUS-RS-TEMPUS-JPHES -

Occupational safety and health - degree curricula and

lifelong learning.
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
PRERADA VODE ZA PIE
PROGRAM
Bezbednost i zdravlje na radu
Normativno ureenje
Prava i obaveze poslodavca i zaposlenih
Prerada vode za pie
Dezinfekcija vode hlorisanje
Nain i sistemi za hlorisanje vode
Hlor
Osobine
Skladitenje
Trovanje hlorom
Prva pomo
Lina zatitna sredstva
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Normativno ureenje:
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
Kolektivni ugovor;
Opti akt poslodavca (pravilnik o bezbednosti i
zdravlju na radu), ili ugovor o radu;
Akt o proceni rizika.
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Ko ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu?
zaposleni;
uenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu,
profesionalnoj praksi ili praktinoj nastavi (radionice, ekonomije, kabineti,
laboratorije i dr.);
lica koja se nalaze na strunom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili
dokvalifikaciji;
lica na profesionalnoj rehabilitaciji;
lica koja se nalaze na izdravanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici
zavoda za izvrenje kazne zatvora (radionice, gradilita i sl.) i na drugom mestu
rada;
lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u optem interesu,
radnim akcijama i takmienjima u vezi sa radom;
lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja odreenih poslova, ako je o
njihovom prisustvu upoznat poslodavac.
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Preventivne mere za bezbedan i zdrav rad
projektovanje, izgradnja, korienje i odravanje objekata
namenjenih za rad.
projektovanje, izgradnja i korienje tehnolokih procesa;
projektovanje, izrada, korienje i odravanje sredstava
za rad;
proizvodnja, pakovanje, skladitenje i unitavanje
opasnih materija;
projektovanje, proizvodnja i korienje sredstava i
opreme za linu zatitu na radu;
obrazovanje, vaspitavanje i osposobljavanje;
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Sprovoenje mera za bezbedan i zdrav rad zasniva se na
sledeim naelima:
Izbegavanje rizika;
Procena rizika koji se ne mogu izbei;
Otklanjane rizika na njihovom izvoru;
Prilagoavanje rada i radnog mesta zaposlenom;
Zamena opasnih tehn. procesa ili metoda manje opasnim
Davanje prednosti kolektivnim nad pojedinanim
merama;
Odgovarajue osposobljavanje zaposlenih.
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
ZAPOSLENI IMA PRAVO:
Da poslodavcu daje predloge, primedbe i obavetenje o
pitanjim bezbednosti;
Da kontrolie svoje zdravlje prema rizicima radnog
mesta;
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
ZAPOSLENI MA PRAVO DA ODBIJE DA RADI:
ako mu preti neposredna opasnost po ivot i zdravlje;
ako mu nije obezbeen propisani lekarski pregled;
ako nije osposobljen za bezbedan rad i upoznat sa svim
rizicima na radnom mestu;
ako radi due od punog radnog vremena ili nou, ako mu
taj rad po oceni slube medicin rada pogorava zdravstveno
stanje;
ako radi na sredstvu za rad na kome nisu primenjene
propisane mere bezbednosti.
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
ZAPOSLENI JE DUAN DA:
Primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad;
Namenski koristi sredstva za rad i opasne materije;
Koristi propisana sredstva i opremu za linu zatitu na
radu;
Po saznanju odmah obavesti poslodavca o
nepravilnostima, tetnostima ili drugoj pojavi koja bi
mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje;
Da sarauje sa poslodavcem i licem zaduenim za
bezbednost i zdravlje na radu u sprovoenju propisanih
mera;
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Upoznavanje zaposlenih sa pravima i obavezama iz oblasti BZR kao
i sa opasnostima i tetnostima na odreenom radnom mestu uz
stalni nadzor i kontrolu znanja zaposlenih predstavlja
NAJEFIKASNIJI NA
NAJEFIKASNIJI NA

IN
IN
za smanjenje rizika od povreda, profesionalnih bolesti i bolesti u
vezi sa radom.
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Kod zasnivanja radnog odnosa;
Premetaja na druge poslove;
Prilikom uvoenja nove tehnologije;
Kod promene procesa rada koji iziskuje promenu
mera za bezbedan rad;
PRERADA VODE ZA PIE
MEANJE
AERACIJA
KOAGULACIJA I FLOKULACIJA
BISTRENJE
FILTRIRANJE
DEZINFEKCIJA
DOPUNSKI PROCESI
PRERADA VODE ZA PIE
Ono se ostvaruje na jedan
od sledeih naina:
mlaznicama i injektorima,
kruenjem vode,
disperzijom gasa,
mehanikim meanjem
elisama, lopaticama ili
turbinama,
hidraulikim gubitkom
ostvarenim suenjima,
pragovima i
denivelacijom.
MEANJE
PRERADA VODE ZA PIE
AERACIJA
Aeracija je proces razmene materije izmeu vode i gasne faze (vazduha ili istog
kiseonika) preko granice dodira. Aeracija se izvodi dovoenjem u dodir vode
sa vazduhom ili istim kiseonikom.
KOAGULACIJA I FLOKULACIJA
Koagulacija i flokulacija su procesi pripreme vode uz primenu hemikalija za
dalju obradu.
Primenom koagulacije i flokulacije, nerastvorene i koloidne materije pretvaraju
se u oblik pogodan da se sa efikasnou od 95 do 99% uklone iz vode jednim
od procesa:
taloenjem i filtriranjem,
flotacijom i filtriranjem,
direktnom filtriranjem.
PRERADA VODE ZA PIE
BISTRENJE
Po zavretku faze predtretmana vode sledi faza bistrenje. Ova faza obuhvata
taloenje i flotaciju.
Taloenje
Taloenje (sedimentacija) je separacija suspendovanih materija iz vode pomou
gravitacije.
Flotacija
Flotacija je suprotna radnja od taloenja, jer dolazi do isplivavanja na povrinu
estica materijala koje su lake od vode.
FILTRIRANJE
Filtriranje je proces koji se u kondicioniranju vode koristi za uklanjanje
nerastvorenih materija. Filtriranje se ostvaruje prolaskom vode kroz sloj
granuliranog materijala postavljenog na perforiranu podlogu.
DEZINFEKCIJA VODE HLORISANJE
Zadatak dezinfekcije vode je unitavanje bakterija,
virusa i protozoa u cilju spreavanja prenosa
bolesti putem vode.
Za dezinfekciju vode koriste se fizike, hemijske i
bioloke metode.
DEZINFEKCIJA VODE HLORISANJE
Dezinfekcija hemikalijama zasniva se na dejstvu
hemikalija na vitalne delove mikroorganizama.
Najee primenjivana dezinfekciona sredstva su:
hlor,
hlor-dioksid i
ozon.
DEZINFEKCIJA VODE HLORISANJE
Na potrebnu koncentraciju dezinfekcionog
sredstva i vreme kontakta sa vodom utie:
Vrsta dezinfekcionog sredstva,
Vrsta mikoorganizama,
Hemijski karakter i temperatura vode koja se
dezinfikuje.
DEZINFEKCIJA VODE HLORISANJE
Instalacija za hlorisanje vode za pie
sastoji se od:
Boce sa hlorom
Prikljunnog kompleta
Dozir ventila
Hlorinatora sa ureajem za merenje
protoka (rotametrom)
Automatskog vakuum preklopnika
Prigunog ventila
Injektora sa nepovratnim ventilom
DEZINFEKCIJA VODE HLORISANJE
Sastavni deo instalacije ine i
Analizator rezidualnog hlora
Ureaj za detekciju hlora
Ureaj za neutralizaciju hlora
Alarmni sistem
DEZINFEKCIJA VODE HLORISANJE
Boce za teni hlor izrauju se
od beavnog elika u
zapreminama za 50, 75, 100,
150, 175 i 200 kg mase
korisnog sadraja.
Svaka boca je opremljena
ventilom za dovod i odvod
hlora uvrnutim u grlo boce i
zatitnom kapom za ventil.
DEZINFEKCIJA VODE HLORISANJE
PROCEDURA ZA ZAMENU BOCA SA HLOROM
Upali svetlo i uveri se da je bezbedno ui u prostoriju (mogue je da
postoje vidljivi znaci oteenja)
Pri radu obavezno koristi adekvatna lina zatitna sredstva
Ukljui sistem za ventilaciju
Zatvori ventil na boci
Saekaj da se potroi hlor koji je zaostao u instalaciji
Oslobodi hlorinator
Postavi zatitnu kapu na ventil boce
Skini lanac za osiguranje boce od pada
DEZINFEKCIJA VODE HLORISANJE
PROCEDURA ZA ZAMENU BOCA SA HLOROM
Bocu odloi u magacin
Postavi na mesto novu bocu
Postavi lanac za osiguranje od pada
Skini zatitnu kapu
Postavi novi dihtung od klingerita
Montiraj vakuum regulator na bocu
Otvori ventil i odmah ga zatvori u sluaju da ventil nije mogue
normalno otvoriti, treba zagrejati vrelom vodom ventil obavijemo
krpom okvaenom vrelom vodom, saekamo1 2min. I pokuamo da
otvorimo ventil, ako je sve uredu otvorimo ventil i nastavimo rad
DEZINFEKCIJA VODE HLORISANJE
PROCEDURA ZA ZAMENU BOCA SA HLOROM
Proveri zaptivenost sistema test sprovedi korienjem amonijaka
Proveri funkcionalnost sistema za detekciju hlora
Ugasi sistem za ventilaciju, ugasi svetlo i zatvorivrata
Skini zatitnu opremu i odloi je na propisano mesto
DEZINFEKCIJA VODE HLORISANJE
Povezivanje hlorinatora sa bocama hlora vri se preko
prikljunog kompleta.
Jedan hlorinator moe biti povezan na vie boca.
DEZINFEKCIJA VODE HLORISANJE
Zadatak hlorinatora je da hlorni rastvor uvek u
jednakim i precizno odreenim koliinama
dozira kontinualno u vodu koja se dezinfikuje.
DEZINFEKCIJA VODE HLORISANJE
Rotametar je ureaj koji se koristi za merenje
protoka tenosti i gasova.
DEZINFEKCIJA VODE HLORISANJE
Ima ulogu da obezbedi kontinualni rad i napajanje
sistema hlorom.
DEZINFEKCIJA VODE HLORISANJE
Ovi ureaji obezbeuju generisanje vakuuma
potrebnog za transpot rhlora i njegovo
injektiranje i meanje sa tretiranom vodom.
DEZINFEKCIJA VODE HLORISANJE
Detektor hlora
Analizator rezidualnog hlora
DEZINFEKCIJA VODE HLORISANJE
Ureaj za neutralizaciju
hlora
HLOR
Opasnosti od poara, eksplozije i druge
opasnosti
Hlor je negoriv, nagrizajui i naroito otrovan gas.
Pri reagovanju hlora sa redukcionim materijama moe doi do
eksplozije. Do eksplozije dolazi pri delovanju hlora na terpentin,
etar, amonijak, butan, azot, etan, metan i druga jedinjenja. Sa
metalima takoe reaguje burno.
Predstavlja veliku opasnost po ivot i zdravlje ljudi jer u vrlo
malim koncentracijama deluje kao bojni otrov.
HLOR
Ambalaa i skladitenje
Pakuje se u hermetiki zatvorene eline boce i sudove od bakra i
aluminijumovih legura u zavisnosti da li je sa ili bez vode.
Skladiti se udaljeno do svih materija sa kojima burno reaguje.
HLOR
Boce za hlor
Boce za teni hlor izrauju se odbeavnog elika u zapreminama za 50, 75,
100, 150, 175 i 200 kg mase korisnog sadraja.
Svaka boca je opremljena ventilom za dovod i odvod hlora uvrnutim u grlo
boce i zatitnom kapom za ventil.
Bocma treba rukovati veoma paljivo, a zatitna kapa ventila mora uvek da
bude postavljena osim u sluaju kada se boca puni i prazni.
Pri transportu, boce se ne smeju bacati, udarati i tumbati.
Boce sa hlorom se ne smeju transportovati zajedno sa bocama za ostale
gasove, ne smeju biti izloene sunevoj svetlosti i drugim izvorima
toplote.
HLOR
Boce za hlor
Pravilnik o tehnikim normativima za pokretne zatvorene sudove za
komprimirane, tene i pod pritiskom rastvorene gasove ("Sl. list SRJ",
br.1/2003.)
Svaki sud mora imati na svojoj povrini ili na privrenoj tablici tano
utisnute sledee oznake:
firmu, odnosno naziv ili registrovani znak proizvoaa;
fabriki broj suda;
godinu izrade;
naziv gasa kojim se sud puni, s tim da naziv gasa ne sme biti
oznaen samo hemijskom formulom;
HLOR
Boce za hlor
masu praznog suda, u kg, ukljuujui i masu podnoja obrua na grlu
i ventila, ali bez zatitne kape, a za sudove za rastvoreni acetilen - masu
bez kape, ili sa poroznom masom, acetonom i ventilom;
zapreminu suda, u l;
probni pritisak, u bar;
ig toplotne obrade, utisnut iza fabrikog broja suda;
ig nadlenog organa sa datumom poslednje kontrole;
HLOR
Skladita hlora
Skladita hlora treba da budu posebni nadzemni graevinski
objekti, od negorivog materijala (zidani objekti).
Treba da budu zatiena odgovarajuom gromobranskom
instalacijom.
Ispred veih skladita treba da postoji istovarna rampa, koja
olakava utovar i istovar boca i kontejnera
Skladite treba da se sastoji od vie prostorija pri emu se u jednoj
uvaju poune boce ili kontejneri u drugoj prazne, a u posebnoj
prostoriji sistem za neutralizaciju.
HLOR
Unutranjost skladita (pod i zidovi) najbolje je da budu pokriveni
keramikim ploicama, zbog agresivnosti hlora.
Elektrine instalacije i ureaji u unutranjosti, trebaju da budu
zatieni od agresivnog delovanja hlora u skladu sa
odgovarajuim standardima za predviene klase spoljanjih
uticaja.
Prekidai rasvete trebaju da budu izvedeni van skladine prostorije.
U prostoriji ne sme da bude uskladiten nikakav gorivi materijal.
Vrata na skladitu trebaju da dihtuju da bi se spreilo eventualno
izlaenje hlora u sluaju aksidenta.
HLOR
Na skladitu hlora ne trebaju da postoje prozori, a ako ve postoje
moraju biti zatieni tako da sunevi zraci ne mogu kroz njih
padati direktno na boce i kontejnere sa hlorom. Naime kod nekih
skladita se ostavljju manje zastakljene povrine radi mogue
kontrole unutranjosti.
Ispred svakih vrata na skladitu trebaju da postoje vizuelni i zvuni
signalizatori, radi upozorenja ukoliko doe do isticanja hlora
(povezani sa gasnom detekcijom).
Vrata na skladitu moraju biti stalno zakljuana i opremljena
odgovarajuim zabravnim elementima.
Boce (50, 150, 175 kg i sl.) se u unutranjosti skladita osiguravaju
od pada, vezivanjem za obodne zidove, na odgovarajui nain.
HLOR
Kontejneri od 1000 kg se postavljaju na pod skladita.
Moe se u unutranjosti skladita, kao dodatna mera bezbednosti
(ukoliko uslovi doputaju), izmeu vrata i uskladitenih
kontejnera podii zatitni zid, visine oko 50 cm, kako bi se
spreilo i usporilo kretanje isteklog hlora do samog ulaza u
skladite (kontejneri se nalaze kao u "bazenu" - tankvani).
Sva vrata na skladitu trebaju biti oznaena odgovarajuom
oznakom za opasnost i moraju se otvarati ka spoljanjem
prostoru, u pravcu izlaza.
HLOR
Skladita hlora trebaju da imaju gasnu detekciju. Zbog specifine
teine hlora gasni detektori se postavljaju na rastojanju od 20-30
cm od poda skladita.
Mora da postoji prinudna ventilacija.
Usisni otvori ventilacionih kanala treba da budu locirani uz pod
prostorije, a mogu i na samom podu.
Sistem za ventilaciju skladita hlora mora da bude autonoman i bez
recirkulacije.
Mora da postoji sistem za neutralizaciju isteklog hlora najee tipa
scrubber, koji se postavlja u posebnoj, graevinski odvojenoj,
prostoriji u skladitu.
HLOR
Navedena tri sistema (za detekciju, ventilaciju i neutralizaciju)
trebaju biti spregnuti u jednu celinu.
Treba da postoji izvor rezervnog napajanja elektrinom energijom
ovih zatitnih sistema, koji se automatski aktiviraju. Kod nekih
manjih hlornih stanica, sa jednom ili dve boce, u praksi je esto
prisutno runo aktiviranje sistema.
HLOR
Mogua organizacija skladita
1 - Scrubber 2 - Kontejneri 3 - Boce 4 - Prazna ambalaa
HLOR
Postupak pri isticanju iz ambalae
U zavisnosti od teine akcidenta, obavestiti Centar za uzbunjivanje, vatrogasece,
policiju, poiljaoca ili primaoca.
Pozvati strunjake.
U stambenim i industirjskim zonama, upozoriti stanovnitvo na opasnost.
Izvriti evakuaciju ljudstva iz opasne zone, u smeru suprotnom od smera vetra, ili
popreno na smer vetra.
Zabraniti pristup svim licima koja ne uestvuju u sanaciji nastale nezgode.
Opasno podruje ograditi i obeleiti zonu bezbednosti.
Vetrokazom odrediti smer vetra, kako bi se znalo u kom smeru odlazi najvei
deo gasa.
HLOR
Imati u vidu da hlor ispunjava najnie slojeve atmosfere, sve pukotine i prodire
duboko ispod povrine.
Treba da interveniu samo obueni radnici, opremljeni potpunom zatitnom
opremom.
Zatvoriti podrume i ostale sline prostorije u koje stupati tek po kontroli.
Zatvaranjem ventila boce - cisterne, onemoguiti dalji izlazak gasa.
Ukoliko je mogue, ukloniti ambalau iz opasnog podruja.
Obaranje hlora koji izlazi iz posude, vri se rasprenom vodom.
PRVA POMO
Ako uprkos svim zatitnim merama doe do
nesree, unesreenom treba pruiti prvu pomo.
U sluaju lakeg trovanja rtva treba:
da se udalji iz zatrovane prostorije,
da miruje na osvetljenom i umereno toplom mestu,
da ne pije alkoholna pia, ve mleko kao sredstvo
za ublaavanje kalja,
da se obrati lekaru.
PRVA POMO
U sluaju prskanja hlora u oi:
treba oi, sa otvorenim kapcima, ispirati velikom
koliinom vode, bar 15 minuta, pa posle pauze od
15 minuta, nastaviti ispiranje (ne koristiti nikakva
hemijska sredstva),
obratiti se lekaru.
U sluaju dodira hlora sa koomi odeom:
skinuti odelo i oprati pod tuem,
oprati kou velikom koliinom vode i sapuna (ne
koristiti nikakva hemijska sredstva),
obratiti se lekaru.
PRVA POMO
U sluaju teeg trovanja:
spasilac mora da raspolae zatitnom opremom (zatitna
maska, gumeno odelo, gumenerukavice i izme),
brzo evakuisati zatrovanog iz zone velike koncentaracije
hlora,
zatrovanog poloiti na lea uz podignuto uzglavlje
(staviti jastuk pod glavu, otkopatiodeu, tako da je
osloboen vrat i grudni ko),
zatrovanog utopliti i uviti u ebad,
odmah pozvati lekara.
LINA ZATITNA SREDSTVA
Gas-maska za hlor
Za zatitu od hlora potrebno je koristiti
gas-masku sa obrazinom sa oznakom
cedila "B" ili "BB". Cedilo sa oznakom
"B" je crvene boje i na cedilu je
ispisano "Cedilo protiv kiselih gasova"
Cedilo sa oznakom "BB" je takoe crvene
boje, s tim to po sredini ima crnu
traku. Na njemu stoji natpis "Cedilo
protiv kiselih gasova sa ugraenim
cedilom protiv aerosola".
Gas - maska sa obrazinom pored organa za
disanje, titi i oi, a sastoji se iz
obrazine i cedila.
LINA ZATITNA SREDSTVA
Izolacioni aparat
Za zatitu organa za disanje, kada u radnoj
atmosferi postoje visoke, ili u kojoj se
mogu oekivati visoke koncentracije
toksinih gasova, odnosno ako je u radnoj
atmosferi sadraj kiseonika ispod 16%,
koristi se izolacioni aparat sa kiseonikom i
komprimiranim vazduhom.
Aparatom rukuje posebno obueno lice.
Ureaj se nosi na leima, a teina mu iznosi
oko 20 kg.
LINA ZATITNA SREDSTVA
Zatitna odela,
Kecelje,
izme,
Rukavice
Zatitne naoare
HVALA NA PANJI