OPTEREENJA TENOSTIMA I NASUTIM MATERIJALIMA

1 Optereenja od tenosti

Optereenja od usute - uskladitene tenosti se sraunavaju na osnovu:
- vrste (ili vrsta) tenosti koja se skladiti (ili mogu skladititi) u rezervoarima,
bazenima i drugim konstrukcijama za skladitenje
- geometrije rezervoara
- maksimalne mogue visine uskladitene tenosti u rezervoaru.
Karakteristina vrednost pritiska p (hidrostatiki pritisak) [kN/m
2
] se odreuje prema
izrazu:

( ) p z z = (1)
gde je:
z posmatrana dubina ispod gornje povrine tenosti - ogledala (visina
stuba tenosti posmatrano od gornjeg nivoa tenosti) [m]
jedinina teina tenosti [kN/m
3
] (proraunska vrednost se uzima
prema odgovarajuem standardu za optereenja).

Primeri ukopanih rezervoara za vodu

Hidrostatiki pritisak tenosti deluje kao povrinsko optereenje na zidove i dno
rezervoara. Pravac dejstva je uvek u pravcu normale na zidnu povrinu na koju
tenost deluje.

Ovde se posmatraju dejstva samo od mirne tenosti. U sluaju kretanja tenosti i/ili
rezervoara (na primer pri zemljotresu) javljaju se i hidrodinamika dejstva.

Vrsta tenosti
[kN/m
3
]
Benzin 7.00 8.00
Lo-ulje, dizel gorivo 8.36 9.00
Mazut, mainsko ulje 9.00 9.60
Voda 10.0
Muljevita voda 11.0 12.0
Interni materijal za predavanje iz predmeta: Dejstva na objekte, FTN, IG, Novi Sad, str.10.,2010.god.
mr Milorad Tatomirovi: Optereenja tenostima i nasutim materijalima. 1



Teina vode za proraune se uzima
w
= 10.0 [kN/m
3
]. Teine alokohola, vina, nafte,
benzina i drugih naftnih derivata je neto manja od teine vode. Teina muljevite
vode je vea od teine obine vode. Teine za neke vrste tenosti su date sa
orijentacionim vrednostima u gornjoj tabeli. Teine tenosti se uzimaju prema
propisanim vrednostima koje su date u odgovarajuim standardima ili se u posebnim
sluajevima utvruju laboratorijski.


Optereenja od tenosti na zidove i dno rezervoara
Interni materijal za predavanje iz predmeta: Dejstva na objekte, FTN, IG, Novi Sad, str.10.,2010.god.
mr Milorad Tatomirovi: Optereenja tenostima i nasutim materijalima. 2



2 Optereenja od uskladitenih nasutih materijala

Za skladitenje nasutih (rasteresitih - , sipkih -, zrnastih -) materijala koriste se silosi i
bunkeri, koji predstavljaju inenjerske objekte koji se iroko upotrebljavaju u
poljoprivredi i industriji. Silosi i bunkeri slue za skladitenje suvog zrnastog
rastresitog materijala, koji se u njih puni odozgo, a prazni odozdo na levku i to
najee obinim gravitacionim putem.

Pod pojmom silosa danas se podrazumevaju prostori za uskladitenje kod kojih je
visina h u odnosu na irinu d velika. Granica izmeu silosa i bunkera nije tako otro
izraena i kao prelaz izmeu silosa i bunkera obino se uzima odnos h/d = 1.5.

Razlika izmeu silosa i bunkera: a) silos h/d>1.5; b) bunker h/d<1.5


2.1 Optereenja u bunkerima od uskladitenog nasutog materijala

Razliiti oblici bunkera

Dno bunkera je uobiajeno nagnuto, u obliku levka, radi lakeg isputanja materijala.
Analiza optereenja se radi za vertikalne zidove i nagnute povrine levka. Ovde e
biti u osnovi prikazan klasini postupak obuvatanja ovih optereenja. Kod ovog
postupka zanemaruje se uticaj trenja uskladitenog materijala o povrinu zidova
bunkera, a pritisci materijala na zidove bunkera se uzimaju prema teoriji bonih
potisaka tla.
Interni materijal za predavanje iz predmeta: Dejstva na objekte, FTN, IG, Novi Sad, str.10.,2010.god.
mr Milorad Tatomirovi: Optereenja tenostima i nasutim materijalima. 3



Horizontalno optereenje upravno na povrinu vertikalnih zidova bunkera na dubini z
uskladitenog materijala, uzima se u sledeem obliku:
2
( ) tan 45
2
h
p z z z

a


= =


(2)
gde je:
zapreminska teina materijala u bunkeru [kN/m
3
]
z dubina materijala na mestu posmatranog preseka [m]
ugao unutranjeg trenja materijala u bunkeru.

Za nagnute povrine levka ili ravna dna, vertikalno optereenje iznosi:
( )
v
p z z = (3)
Ukupno optereenje na zidove levka bunkera se moe rastaviti na normalnu i
tangencijalnu komponentu optereenja:

2 2 2
( ) cos sin (cos sin )
n v h a
p z p p z
2
= + = + (4)
( ) ( ) sin cos sin cos (1 )
t v h
p z p p z
a
= = (5)



Optereenje na zidove
levka bunkera
Optereenja na zidove i zatvoreni ispust bunkera (k =
a
)

Normalno optereenje deluje upravno na povrinu zida levka, a tangencijalno u ravni
zida levka. Sa
a
(u literaturi se sree i oznaka k) oznaen je koeficijent aktivnog
pritiska. Uticaji prema gornjim izrazima odgovaraju stanju mirovanja uskladitenog
materijala.

Gornja razmatraju odgovaraju klasinoj teoriji analize optereenja u bunkerima, gde
se ne uvodi uticaj od trenja uskladitenih materijala o zidove bunkera. Ovaj uticaj se
uvodi kod analize silosnih optereenja od uskladitenog materijala.

Prema novim evropskim propisima EC 1-4 [1], trenje materijala o zidove elije se
obuhvata pri analizi optereenja kako kod silosa tako i kod bunkera.
Interni materijal za predavanje iz predmeta: Dejstva na objekte, FTN, IG, Novi Sad, str.10.,2010.god.
mr Milorad Tatomirovi: Optereenja tenostima i nasutim materijalima. 4



2.2 Optereenja u silosima od uskladitenog rastresitog materijala

Osnovni oblici elija i uobiajene dispozicione kombinacije silosa


Primeri silosa sa isticanjem ukupnom masom

Primeri silosa sa isticanjem jezgrom materijala
Interni materijal za predavanje iz predmeta: Dejstva na objekte, FTN, IG, Novi Sad, str.10.,2010.god.
mr Milorad Tatomirovi: Optereenja tenostima i nasutim materijalima. 5



Horizontalni i vertikalni pritisci materijala u elijama silosa ne rastu linearno sa
dubinom, kao kod pritisaka tenosti i tla, nego se sa poveanjem dubine prirast
pritiska u eliji smanjuje. Za stanje mirovanja uskladitenog materijala primenjuje se
Janssen-ova (Jansenova) teorija.

Obrasce za izraanavanje pritisaka koji deluju na zidove elije silosa, dobijaju se na
osnovu uslova ravnotee optereenja na diferencijalnom sloju uskladitenog
materijala visine dz. Iz silosa sa fiktivnom polu-beskonanom dubinom nasipanja
rastresitog materijala (dubina z nije ograniena), izdvaja se diferencijalni sloj
materijala, presecanjem uskladitenog materijala sa dve bliske horizontalne ravni na
dubini z. Dubina z se uzima od nivoa izravnate nasipne kupe rastresitog materijala.

Na zidove silosa i na materijal u eliji deluju:

p
v
- vertikalni pritisak od uskladitenog materijala,
p
h
- horizontalni pritisak na materijal (horiz. boni potisak na zid elije) i
p
w
- povrinsko optereenje usled trenja materijala o zid elije.

Na dubini z izdvaja se sloj materijala debljine dz, koji u osnovi ima povrinu A
poprenog preseka elije silosa. Na ovaj sloj deluju sledee sile (videti sliku):

p
v
A - vertikalna sila na dole,
Adz - sopstvena teina rastresitog materijala zapreminske teine ,
(p
v
+dp
v
)A - vertikalno protivdejstvo na gore,
p
h
Odz - horizontalno protivdejstvo koje vre zidovi po obimu O elije silosa,
p
w
Odz - sila trenja po obimu usled trenja koje se javlja izmeu zidova silosa i
rastresitog materijala.


Optereenja u eliji silosa i diferencijalni sloj materijala

Za izdvojeni sloj moemo napisati uslov ravnotee:

V = 0
( ) [ ( ) ] ( ) 0
v v v w
p z A A dz p z dp A p z O dz + + = (6)
U gornjoj jednaini su dve nepoznate: p
v
i p
w
. Janssen je 1895 uveo sledee dve
proraunske pretpostavke pri odreivanju reenja gornje jednaine, gde je sa prvom
Interni materijal za predavanje iz predmeta: Dejstva na objekte, FTN, IG, Novi Sad, str.10.,2010.god.
mr Milorad Tatomirovi: Optereenja tenostima i nasutim materijalima. 6



pretpostavkom, trenje p
w
izrazio preko horizontalnog pritiska

p
h
, a sa drugom,
uvedeno p
h
izrazio preko vertikalnog pritiska p
v
u uskladitenom materijalu:

(1) pretpostavka: da trenje materijala o zidove elije odgovara tzv. suvom trenju
sa konstantnom vrednou koeficijenta trenja po visini zida:

1
( )
tan
( )
w
h
p z
constant
p z
= = = (7)
gde je ugao trenja uskladitenog materijala o povrinu zida elije.

(2) pretpostavka: da je odnos vertikalnog i horizontalnog pritiska u materijalu
konstantan:

2
( )
( )
h
p z
constant
p z
= =
v
(8)
Sa ove dve pretpostavke jednaina (6) se svodi na diferencijalnu jednainu samo po
p
v
, i to prvo uvodei prvu pretpostavku:

( ) ( )
w h
p z p z = (9)
( ) 0
v h
A dz A dp p z O dz = (10)
a nakon toga i drugu:

( ) ( )
h v
p z p z = (11)
( )
v v
A dp p z O A 0 dz + = (12)
( )
v
v
dp O
p z
dz A



= + (13)

Uvodi se sledea oznaka (Janssen-ova karakteristina dubina silosnog materijala) :
0
A
z
O
=

(14)

0
( ) ( )
v v
dp z p z
dz z
=
0
z

1
1
1
v
v
dp
dz
p

0
1
1
1
v
v
dp
dz
p
z

0
0
1
ln 1
v
z p z C
z

= +



Konstanta integracije C se odreuje iz poetnog uslova:

za
0
0
0
v
z
C
p
=
=

=


0 0
1
l n 1 ( ) exp
v
z
p z
z z

=



0
0
( ) (1 )
z
z
v
p z z e

=
Interni materijal za predavanje iz predmeta: Dejstva na objekte, FTN, IG, Novi Sad, str.10.,2010.god.
mr Milorad Tatomirovi: Optereenja tenostima i nasutim materijalima. 7



Vertikalni pritisak [kN/m
2
]:
0
0
( ) (1 )
z
z
v
p z z e

= (15)
Horizontalni pritisak [kN/m
2
]:
0
0
( ) ( ) (1 )
z
z
h v
p z p z z e

= = (16)
Optereenje usled trenja [kN/m
2
]:
0
0
( ) ( ) (1 )
z
z
w h
p z p z z e

= = (17)

Izrazi se esto daju i u obliku gde se uvodi funkcija oblika dijagrama - raspodele
optereenja :
0
( ) 1
z
z
z e

= (18)
Ako se posmatrana dubina uskladitenog materija z poveava, optereenja rastu i
tee konanim asimptotskim vrednostima. Za , sledi da je z 1 = , a optereenja
dobijaju maksimalne teorijske vrednosti:

max 0
h
v
r A
p z
O

= = =

(19)
max 0
h
h
r A
p z
O

= = =

(20)
max 0 w
A
h
p z
O
r

= = = (21)

U gornjim izrazima je uvedena oznaka za r
h
hidrauliki radijus poprenog preseka
elije silosa, koji predstavlja odnos povrine elije silosa u osnovi A, i unutranjeg
obima zida elije O:
h
A
r
O
= (22)
Za silose krunog preseka u osnovi (sluaj krune elije) sa unutranjim prenikom
elije d, odgovara A = d
2
/4 i O = d , dobija se da je r
h
= d/4. Za kvadratne elije sa
stranicom a, A = a
2
i O = 4a, dobija se r
h
= a/4.

Janssen-ovu teoriju je uoptio Koenen (Kenen) 1896. godine (u literaturi se stoga
ova teorija navodi i kao Janssen-Koenen-ova teorija), koji je uveo konstantnu
vrednost za odnos pritisaka = p
h
/p
v
prema Coulomb-Rankine-ovoj teoriji (Kulon-
Rankine) za potiske tla pri graninom sluaju aktivne ravnotee:

2
( ) 1 sin
tan 45
( ) 2 1 sin
h
a
v
p z
p z

= = = =

+

(23)

gde je - ugao unutranjeg trenja uskladitenog materijala.
Interni materijal za predavanje iz predmeta: Dejstva na objekte, FTN, IG, Novi Sad, str.10.,2010.god.
mr Milorad Tatomirovi: Optereenja tenostima i nasutim materijalima. 8



Pregled izraza klasine teorije pritisaka u silosnim elijama (stanje mirovanja i stanje
punjenja rastresitog materijala):

0
; ; ( ) 1
z z h
h o
r A
r z z
O



= = =

e
z
(24)
max 0 v
p = (25)
max max h
p
v
p = (26)
max max w
p
h
p = (27)
max max max
( ) ( ) ; ( ) ( ) ; ( ) ( )
v v h h w w
p z p z p z p z p z p z = = = (28)


Dijagram horiz. pritiska po visini elije i proraunski primer dijagrama optereenja

Horizontalno optereenje na zidove elije deluje po celom unutranjem obimu elije
kao normalno optereenje na povrinu vertikalnih zidova.

Pri pranjenju elija dolazi do poveenja horizontalnih pritisaka i pojave dodatnih
lokalnih pritisaka na delovima povrine zida. Ova optereenja, kao i optereenja na
levak silosa, opisana su u standardu EC 1-4, [1] i [2], i domaem standardu SRPS
ISO 11697 [3]. Detaljan pregled evropskog standarda Evrokoda 1-4, EN 1991-4 [1],
prikazan je u radu [4], gde je dat i spisak relevantnih referenci iz ove oblasti.

Reference
1. EN 1991-4: "Eurocode 1 Action on structure -, Part 4: Silos and tanks", English Version, May
2006, CEN, 107. pp.

2. EVROKOD 1: "Osnove prorauna i dejstva na konstrukcije, Deo 4: Dejstva u silosima i
rezervoarima", Prevod na srpski: GF Univerziteta u Beogradu, 1997., str. 66.
,
3. SRPS ISO 11697: "Osnove projektovanja graevinskih konstrukcija. Optereenja rastresitim
materijalima ". Savezni zavod za standardizaciju, str.19, 1996. (JUS ISO 11697)

4. Tatomirovi M. (2008): "Optereenja u elijama silosa od uskladitenih zrnastih materijala".
asopis Materijali i konstrukcije, Vol. 51, No.3, Beograd, str. 30-44.
Interni materijal za predavanje iz predmeta: Dejstva na objekte, FTN, IG, Novi Sad, str.10.,2010.god.
mr Milorad Tatomirovi: Optereenja tenostima i nasutim materijalima. 9



PRILOG - Karakteristike rastresitih materijala prema SRPS ISO 11697

Tabela - Karakteristine vrednosti za rastresite materijale prema SRPS ISO 11697 [3].

Koeficijent trenja o zid,
m
Rastresiti materijal
Zapreminska teina
[ kN/m
3
]
Odnos napona,
m
glatki zidovi hrapavi zidovi
Jeam 8.50 0.60 0.30 0.40
Cement 16.00 0.60 0.40 0.50
Cementni klinker 16.00 0.50 0.40 0.50
Suvi pesak 16.00 0.50 0.40 0.50
Brano 7.50 0.40 0.30 0.40
Letei pepeo 13.00 0.50 0.50 0.60
Kukuruz 8.50 0.60 0.30 0.40
eer 10.00 0.60 0.50 0.60
Penica 8.50 0.60 0.30 0.40
Ugalj 10.00 0.60 0.50 0.60

Koeficijent trenja rastresitog materijala o zidove silosa , odnosi se na silose sa glatkim zidovima (za
zavarene ili presavijene eline ili aluminijumske limove, sintetiki materijal itd.), i na silose sa
hrapavim zidovi (beton, malter, drvo itd.). Vrednosti koeficijenta trenja kod hrapavih zidova su vee za
0.1 u odnosu na date vrednosti kod glatkih zidova.

Date tabelarne vrednosti zapreminske mase predstavljaju gornju granicu. Date tabelarne vrednosti
parametara (odnos horizontalnog i vetrikalnog pritiska) i (koeficijent trenja materijala o zid)
predstavljaju srednje vrednosti (u tabeli je stoga kod ovih parametara uveden indeks m). Prema ovom
standardu, u proraunima ove vrednosti treba ili uveati sa faktorom 1.15 ili umanjiti sa faktorom 0.9,
u cilju odreivanja merodavnog maksimalnog optereenja, odnosno najveih vrednosti za p
v
, p
h
i p
w
.

U tom smislu, koriste se sledee kombinacije parametara pri odreivanju merodavnih pritisaka i trenja
prema opisanoj Jansenovoj teoriji:
- pri odreivanju p
v
koriste se parametri: = 0.90
m
i = 0.90
m
uz primenu izraza (14) i (15),
- pri odreivanju p
h
koriste se parametri: = 1.15
m
i = 0.90
m
uz primenu izraza (14) i (16), i
- pri odreivanju p
w
koriste se parametri: = 1.15
m
i = 1.15
m
uz primenu izraza (14) i (17).

Na ovaj nain dobijene vrednosti za p
v
(z), p
h
(z) i p
w
(z) se uzimaju da deluju simultano i skupa
predstavljaju optereenje od uskladitenog rastresitog materijala na zidove elija silosa. Pri analizi
statikih uticaja u silosnoj eliji, kao i pri kombinacijama sa drugim optereenjima, ovo optereenje se
uzima kao jedan poseban sluaj optereenja.

Ovde opisano optereenje, odgovara stanju punjenja odnosno mirovanja sipkog materijala u silosu.
Raunsko optereenje pri pranjenju se dobija mnoenjem optereenja pri punjenju koeficijentom
natpritiska C (prema standardu SRPS ISO 11697 [3]).




Interni materijal za predavanje iz predmeta: Dejstva na objekte, FTN, IG, Novi Sad, str.10.,2010.god.
mr Milorad Tatomirovi: Optereenja tenostima i nasutim materijalima. 10