You are on page 1of 20

13.

ZALIHE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI


Zalihe i stalna sredstva namenjena prodaji obuhvataju se klasom 1. Kontnog okvira, kroz
grupe konta:
10 Zalihe materijala
11 Nedovrena proizvodnja
12 Gotovi proizvodi
13 Roba
14 Stalna sredstva namenjena prodaji
15 Dati avansi

Na raunima grupe 10 - Zalihe materijala, iskazuju se zalihe materijala, rezervnih delova, alata i
inventara koji se u celini otpisuje u obraunskom periodu, prema nazivima rauna ove grupe.
Na raunima grupe 11 - Nedovrena proizvodnja, iskazuje se poetno stanje i poveanje ili
smanjenje vrednosti zaliha nedovrene proizvodnje, poluproizvoda i delova, kao i nedovrenih
usluga po ceni kotanja, odnosno po neto prodajnoj ceni, ako je ona nia, na kraju obraunskog
perioda.
Na raunima grupe 12 - Gotovi proizvodi, iskazuje se poetno stanje, poveanje ili
smanjenje vrednosti zaliha gotovih proizvoda po ceni kotanja, odnosno po neto prodajnoj
ceni, ako je ona nia, na kraju obraunskog perioda.
Na raunima grupe 13 - Roba, iskazuju se zalihe robe u magacinu, prodajnim objektima naveliko
(skladite i stovarite) i prodajnim objektima na malo (stovarite, prodavnice i drugi prodajni
objekti), roba u obradi, doradi i manipulaciji, roba u tranzitu, roba na putu, ukalkulisani PDV i razlika
u ceni robe.
Na raunima grupe 14 - Stalna sredstva namenjena prodaji, iskazuju se nematerijalna
ulaganja, zemljita, graevinski objekti i druge nekretnine i postrojenja, oprema i bioloka
sredstva namenjena prodaji, odnosno koja su preneta sa rauna korienih sredstava na
osnovu odluke o prodaji, kao i sredstva poslovanja koje e biti obustavljeno, a sredstva
otuena.
Na raunima grupe 15 - Dati avansi, iskazuju se avansi dati za nabavku zaliha materijala, robe i
usluga.

13.1. Zalihe materijala

Na raunima grupe 10 - Zalihe materijala, iskazuju se zalihe materijala, i to rauni:

100 - Obraun nabavke zaliha materijala, rezervnih delova, alata i inventara
101 Materijal

Konto 100 koristi se za obraun nabavke zaliha materijla. Zaduuje se za vrednost po fakturi
dobavljaa (bez PDV za lica u sistemu PDV i sa PDV za lica koja nisu u sistemu PDV) i za sve zavisne
trokove nabavke zaliha (carina, transportni trokovi, utovar-istovar...). Konto 100 se razduuje za
ukupnu nabavnu vrednost zalihe a zaduuje se odgovrajui konto zaliha u okviru grupe 10.
U okviru konta 101-Materijal, otvaraju se analitika konta za razliite materijale (npr. osnovni i
pomoni), kao i korektivna konta (odstupanja od cene) ako se materijali vode po planskim cenama.
Na analitikom kontu konta 101 vode se i zalihe otpadnog materijala (pri rashodovanju opreme).

13.1.1. Materijal (pojam i podela)

Materijal je materijalno dobro koje se u procesu proizvodnje troi kao predmet rada, prenosei
celokupne svoje fiziko-tehnike i vrednosne karakteristike na novi uinak, proizvod.
Materijal se deli na:
Osnovni materijal
Pomoni proizvodni materijal
Pomoni neproizvodni materijal

Osnovni materijal ini glavnu supstancu novog proizvoda (npr. brano u proizvodnji hleba ili
drvo u proizvodnji nametaja...).
Pomoni proizvodni materijal ini manji deo supstance u proizvodu (kvasac ili so u
proizvodnji hleba) ili moe biti samo nanet na novi proizvod (npr. boja, lak u proizvodnji nametaja).
Pomoni neproizvodni materijal ne ulazi svojom suspstancom u novi proizvod ali ini
preduslove da bi mogla proizvodnja nesmetano da se odvija (npr. deterdent za pranje plehova u
pekarskoj industriji...).




[2]
U koju grupu se odreeni materijal svrstava zavisi od delatnosti subjekta, odnosno od
procentualnog uea materijala u novom proizvodu. U proizvodnji spajalica - ica je osnovni
materijal, ako se ica korisiti za povezivanje armature na gradilitu ona je pomoni proizvodni
materijal, ali ako se koristi za privrivanje maine za paletu ona je neproizvodni materijal.


13.2. Dokumentacija nabavke i troenja materijala

Da bi se materijal u knjigovodstvu pravilno evidentirao potrebna je odreena, ispravno
formirana, dokumetacija.

Dokumentacija nabavke materijala je:
otpremnica dobavljaa
prijemnica
faktura dobavljaa

Obrazac otpremnice nije zakonom propisan, mogui izgled otpremnice:


Otpremnica dobavljaa je polazni dokument otpremanja dobra od prodavca prema kupcu.
Moe joj prethoditi, porudbenica, zakljunica ili ugovor. Zakljunica je dokument oblika
otpremnice, sadri sve bitne podatke o prodavcu i kupcu ali i neke dodatne ugovorene elemente,
podatke, najee komercijalne uslove prodaje. Za svaku pojedinanu isporuku dobara, koristi se
otpremnica. Otpremnica sadri sve bitne elemente otpremanja dobara, naziv stranaka (prodavca i
kupca) sa njihovim osnovnim podacima, ukljuujui i PIB, vrstu dobara, jedinicu mere, koliinu
otpremljenih dobara, njihovu jedininu cenu, osnovicu za obraun PDV, stopu i iznos obraunatog
PDV, kao i ukupnu vrednost otpremljenih dobara sa PDV.
Otpremnica je validna i ako ne sadri podatke o ceni i vrednosti. U sluajevima otpremanja dobara
treem licu, po nalogu kupca, vrednosni podaci, o ceni i vrednosti, se ne unose.
Otpremnica se izrauje u vie primeraka, shodno organizaciji poslovanja. Original uvek prati dobro,
od magacina prodavca do kupca, tj. od polaznog do krajnjeg odredita. To je osnovni dokaz da je
dobro zaista i otpremljeno a potpis u delu primaoca i da je dopremljeno i primljeno na odretitu.
Otpremnica kao najbitniji dokument o kupoprodajnom odnosu izmeu prodavca i kupca, potvruje
da je kupoprodajni odnos zaista i nastao, da je dobro od prodavca prelo kod kupca, da je prodavac
dobro isporuio a kupac primio.
Otpremnica nema ulogu rauna, fakture. Ona nije ni dokument na osnovu koga se moe ostvariti
pravo na odbitni PDV. Ona je vie orjentisana na koliinsku evidenciju, na osnovu koje se koliinski
dobrima razduuje magacin prodavca a zaduuje magacin kupca. Otpremnica je osnov za izradu
rauna kupcu. U poslednje vreme, uz pomo raunara i interneta, raun sve vie preuzima ulogu i
otpremnice (Otpremnica-Raun), gde na samom raunu primalac potvruje prijem dobara. Ovakvo
reenje jeste praktino ali se esto vre i korekcije rauna, zbog nesaglasnosti otpremljenog i



[3]
primljenog, zbog gubitka, oteenja dobara u transportu..., to je u sistemu PDV komplikovanije od
pojedinanog izdavanja otpremnice i rauna.

Prijemnica je dokument o stvarno primljenim dobrima. Izrauje se na osnovu otpremnice ali
samo za stvarno primljene koliine dobara. Sve razlike u koliini i eventualna oteenja, konstatuju
se zapisnikom koji potpisuju vozar i kupac. Prijemnicom se zaduuje magacin kupca, tj. zalihe u
magacinu kupca.
Obrazac prijemnice nije zakonom propisan, mogui izgled primenice:



Raun, obaveznost izdavanja i njegovi obavezni elementi propisani su Zakonom o PDV.
Dobavlja raun izdaje kupcu na osnovu potpisane otpremnice od strane kupca (osim avansnih
rauna), uz korekciju za pozicije prihvaene u zapisniku, sainjenom pri prijemu dobara od strane
kupca.
Kupac prihvata raun dobavljaa poreenjem otpremnice dobavljaa, prijemnice magacionera,
zapisnika i ugovorenih komercijalnih kupo-prodajnih uslova, uz obaveznu raunsku kontrolu i
sutinsku kontrolu, kao i da li raun sadri sve obavezne elemente po Zakonu o PDV.
Razvojem internet poslovanja, rauni se sve vie komitentima ispostavljaju direktno
elektronskim putem, uz elektronski potpis i bez peata. Ovakvo poslovanje jedino je sporno zbog
nerazumevanja i neodobravanja od strane pojedinaca poreske kontrole, posebno u delu vezanom za
odbitni PDV. Napominjemo da u Zakonu o PDV ne stoji kao obavezan element rauna peat
izdavaoca rauna ali stoji da raun poslat telekomunikacionim ureajima nije priznat kao dokument
za odbitni PDV. Prema regulativi o elektronskom dokumentu, isti se izjednaava sa pisanim i
klasino dostavljenim dokumentom. U prilog tome ide i tumaenje Ministarstva finansija u vezi
slanja rauna elektronskim putem, kao elektronski dokument:

Miljenje Ministarstva finansija RS 413-00-552/2011-04 29/06/2011
U skladu sa odredbom lana 42. stav 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Slubeni glasnik
RS", br. 84/04, 86/04 - ispravka, 61/05 i 61/07 - u daljem tekstu: Zakon), obveznik je duan da
izda raun ili drugi dokument koji slui kao raun (u daljem tekstu: raun) za svaki promet dobara i
usluga drugim obveznicima.
Prema odredbi lana 42. stav 2. Zakona, obaveza izdavanja rauna iz stava 1. ovog lana postoji
i ako obveznik naplati naknadu ili deo naknade pre nego to je izvren promet dobara i usluga
(avansno plaanje), s tim to se u konanom raunu odbijaju avansna plaanja u kojima je sadran
PDV.
Saglasno odredbama stava 3. istog lana Zakona, raun naroito sadri sledee podatke:
1) naziv, adresu i PIB obveznika - izdavaoca rauna;
2) mesto i datum izdavanja i redni broj rauna;
3) naziv, adresu i PIB obveznika - primaoca rauna;
4) vrstu i koliinu isporuenih dobara ili vrstu i obim usluga;



[4]
5) datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaanja;
6) iznos osnovice;
7) poresku stopu koja se primenjuje;
8) iznos PDV koji je obraunat na osnovicu;
9) napomenu o poreskom osloboenju.
Odredbama Pravilnika o odreivanju sluajeva u kojima nema obaveze izdavanja rauna i o
raunima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci ("Slubeni glasnik RS", br. 105/04, 140/04 i
67/05 - u daljem tekstu: Pravilnik) propisano je u kojim sluajevima ne postoji obaveza izdavanja
rauna kao i sluajevi u kojima se mogu izostaviti pojedini podaci u raunu.
Saglasno odredbi lana 2. Zakona o elektronskom dokumentu ("Slubeni glasnik RS", broj 51/09
- u daljem tekstu: Zakon o elektronskom dokumentu), elektronski dokument jeste skup podataka
sastavljen od slova, brojeva, simbola, grafikih, zvunih i video zapisa sadranih u podnesku,
pismenu, reenju, ispravi ili bilo kom drugom aktu koji saine pravna i fizika lica ili organi vlasti radi
korienja u pravnom prometu ili u upravnom, sudskom ili drugom postupku pred organima vlasti,
ako je elektronski izraen, digitalizovan, poslat, primljen, sauvan ili arhiviran na elektronskom,
magnetnom, optikom ili drugom mediju.
Prema odredbi lana 4. stav 1. Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskom dokumentu ne
moe se osporiti punovanost ili dokazna snaga samo zato to je u elektronskom obliku.
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, a prema naem miljenju, raunom koji
je obveznik PDV, u skladu sa Zakonom, duan da izda za svaki promet dobara i usluga
drugim obveznicima smatra se i dokument koji je poslat elektronskim putem (elektronski
dokument) u skladu sa propisima kojima se ureuje elektronski dokument, a koji sadri
sve podatke propisane Zakonom i Pravilnikom








Evidencija materijala, gotovih proizvoda i robe
obuhvata se vrednosno u finansijskom knjigovodstvu,
na odgovrajuim sintetikim i analitikim raunima, u
okviru glavne i pomonih knjiga ali i kroz materijalno,
odnosno robno knjigovodstvo, u kome se prevashodno
obezbeuju podaci o koliinama materijala, gotovih
proizvoda i robe, o stanju i cenama dobara.
Povezivanjem prethodna dva knjigovodstva, kroz
objedinjene sisteme, u eri korienja raunara i
elektroskih evidencija poslovanja, stie se utisak da se
radi o jedinstvenoj evidenciji.
Za razumevanje ipak dve odvojene evidencije,
predstavljamo samo osnovne elemente materijalno-
robne knjigovodstvene evidencije.

Na osnovu prijemnice dobrima se zaduuje
magacin (materijal, gotovi proizvodi, roba).
Zaduenje u magacinu se vri na magacinskim
karticama. Na njima se evidentiraju samo koliine
dobara, ulaz, izlaz i stanje. U gornjem delu se unosi i
cena, po kojoj se zaduuje magacin i koja se dalje ne
evidentira, tj. ne obraunavaju se vrednosno ulazi i
izlazi dobara. Cena se koristi za obraune kod popisa ili
za upisivanje cena kod formiranja otpremnica za kupce
(ilustracija levo). Magacinske kartice se nazivaju i
visee kartice jer su esto u magacinima postavljene
na samim dobrima.
Da bi evidencija bila potpunija, u knjigovodstvu
se obavezno, esto i u magacinu, koriste kartice koje
pored koliinskih imaju i vrednosne-finansijske
elemente, podatke, ulazne, izlazne cene i vrednosti.




[5]
Izgled robno-materijalne kartice koja prati koliinske i finansijske vrednosti zaliha:



Magacinske kartice na kojima se prati koliina dobara trebaju biti u saglasnosti sa evidencijom
u materijalno-robnom knjigovodstvu. To se postie popisima i utvrivanjima vikova i manjkova.
Izmeu robno-materijalne evidencije (knjigovodstva) i finansijske evidencije u finansijskom
knjigovodstvu ( analitika i sintetika) mora da postoji stalna saglasnost i uravnoteenost.

Dokumentacija izlaza materijala, (troenje i prodaja) je:
trebovanje (izdavanje materijala u proizvodnju)
povratnica ( povraaj materijala iz proizvodnje)
otpremnica (u sluajevima prodaje materijala)
Trebovanje slui za preuzimanje materijala sa skladita, iz magacina i njegovo premetanje u
proizvodnju. Trebovanem se razduuju zalihe materijala a zaduuje raun proizvodnje u toku.
Materijal koji nije utroen u proizvodnji vraa se u magacin materijala povratnicom.

Izgled obrasca trebovanja:


Otpremnica se koristi za razduenje materijala pri prodaji ili pri prenosu materijala iz jednog
objekta u drugi, u okviru istog subjekta. Otpremnica za prenos dobara unutar subjekta naziva se i
interna otpremnica.


13.3. Vrednovanje materijala (obraun nabavke i cene)

Nakon prijema materijala i sastavljanja prijemnice, a pre knjigovodstvene evidencije materijala,
obraunava se nabavna cena materijala. Materijal se u knjigovodstvu moe vrednovati po:
- stvarno nabavnoj ceni,
- planskoj nabavnoj ceni.



[6]

Stvarno nabavna cena materijala sastoji se od fakturne vrednosti dobavljaa i svih zavisnih
trokova nabavke materijala (carina, transport, osiguranje materijala na putu, utovar i istovar,
stvarni trokovi pakovanja materijala...) Sve vrednosti se uzimaju bez PDV, za subjekte koji su u
sistemu PDV i sa PDV za subjekte koji nisu u sistemu PDV.

Primer: Preduzee MPI doo N.Sad kupilo je od dobavljaa Mlin doo B.Topola, 20.000 kg
brana tip-500, po ceni od 21,60 din/kg, i 15.000 kg brana tip-800 po ceni od 16,20 din/kg, sa
PDV-8%. Prevoz brana izvrilo je preduzee Transport doo N. Sad za iznos od 41.300,00 dinara,
sa PDV-18%. Istovar su izvrila etri radnika za naknadu od 10.500,00 dinara neto. Za rad na
istovaru primljen je raun omladinske zadruge OZ N. Sad u bruto iznosu od 14.660,00 dinara i sa
PDV-18% u ukupnom iznosu od 660,00 dinara.
Izvriti obraun nabavke materijala: preko rauna 100 - Obraun nabavke zaliha
materijala, rezervnih delova, alata i inventara i bez korienja obraunskog rauna, uz
direktno zaduenje rauna 101- Materijal.

Obraun nabavke brana po fakturi dobavljaa:
- tip-500 20.000 kg x 21,60 = 432.000,00 ( osn. 400.000,00 + PDV 32.000,00)
- tip-800 15.000 kg x 16,20 = 243.000,00 ( osn. 225.000,00 + PDV 18.000,00)
UKUPNO 35.000 kg 675.000,00 ( osn. 625.000,00 + PDV 50.000,00)

Knjienje uz korienje konta obrauna nabavke (konto 100):


Preko rauna 100-Obraun nabavke materijala obraunata je ukupna vrednost nabavljenog
matarijla (brana), sa zavisnim trokovima nabavke (prevoz i istovar) u iznosu od 674.000,00 , za
koliko je i razduen raun 100-Obraun nabavke materijala i zaduen raun zaliha 100-Materijal.
Za ispravno evidentiranje nabavke materijala (brana u prethodnom primeru), potrebno je
evidentirati nabavku po vrstama materijla, (tip-500 i tip-800). Za takvo knjienje neophodno je
zavisne trokove nabavke (ZTN) rasporediti na nabavljene koliine materijala i tako obraunati
jedininu stvarnu nabavnu cenu, po jedinici mere. Obraunata stvarna nabavna cena koristi se u
daljoj evidenciji u knjigovodstvu i obraunu vrednosti izdatog i utroenog materijala u proizvodnji.
Raspored ZTN po jedinici mere mogue je izvriti po koliini nabavljenog materijala ili po
njegovoj vrednosti, stavljanjem u odnos ZTN i nabavljene koliine ili ZTN i ukupne vrednosti
nabavke. U prvom sluaju dobija se vrednost ZTN po jedinici mere a u drugom iznos ZTN po
novanoj jedinici (koliko svaki dinar nabavne vrednosti materijala optereuje ZTN).
U praksi se vie koristi raspored ZTN po koliini, stavljanjem u odnos ZTN sa koliinom
nabavljenog materijala. Dobijena vrednost ZTN sabira se sa nabavnom cenom po jedinici mere i
dobija se ukupna stvarna nabavna vrednost materijala po jedinici mere.

U gornjem primeru obraun nabavne vrednosti materijala sa ZTN je:




[7]

Po obraunu u gornjem primeru, ZTN po kilogramu brana iznose 1,40 dinara. Dodavanjem
obraunatih ZTN po jedinici mere na nabavnu cenu materijala (cena po fakturi dobavljaa bez PDV),
dobija se ukupna nabavna cena materijla (brana) po jedini mere, sa ZTN. Za prethodni primer to se
moe predstaviti sledeom tabelom:



Na osnovu prethodnog obrauna, prenosom ZTN na nabavnu cenu materijala , dobijeni su svi
elementi za potrebe analitikog i materijalnog knjigovodstva.

Izgled materijalnih kartica kupljenog brana, po izvrenom knjienju prijema:



Drugi mogui nain knjienja nabavke i prijema materijala je bez knjienja na kontu 100-
Obraun nabavke materijal, direktnim zaduenjem rauna 101-Materijal. Da li e se knjiiti nabavka
materijala na kontu obrauna nabavke zavisi od Pravilnika o raunovodstvu subjekta, da li je
predvideo da se vri obraun nabavke preko rauna 100 ili se na osnovu tabelarnog obrauna
nabavke (kalkulacija) vri raspored ZTN uz direktno knjienje nabavke na raun 101-Materijal:




[8]


Finansijsko knjigovodstvo (sintetiko i analitiko) i materijalno knjigovodstvo moraju stalno biti u
saglasnosti, ravnotei:



Kod sledeih nabavki materijala nabavne cene ne moraju biti identine prethodnim. Najee se
razlikuju, od nabavke - do nabavke, od dobavljaa - do dobavljaa. U takvim sluajevima postoji
vie naina vrednovanja zaliha materijala i izlaznih cena materijala, ali najee su u upotrebi:

a) FiFo metod (First in-First out) prva ulazna-prva izlazna. Kod primene ovog metoda,
materijal se vrednuje na zalihi i kod izlaza po ceni po kojoj je i nabavljen.

Primer: Dana 05.12.2011. nabavljeno dodatnih 10.000 kg brana tip-500, po obraunatoj nabavnoj
ceni sa ZTN od 24,00 din/kg. Po Trebovanju br.1 od 06.12.2011. izdato je u proizvodnju 25.000 kg
brana. Vrednovanje zaliha po FiFo metodi, moe se videti na sledeoj materijalnoj kartici:



b) LiFo metod (Last in-First out) poslednja ulazna-prva izlazna, pretpostavlja da se prvo troi
(po koliini i ceni) ono to je poslednje nabavljeno a zaliha je ono to je ranije nabavljeno.
c) Prosena cena je motod vrednovanja zaliha pri kome se cena preraunava pri svakoj
novoj nabavci materijala, tako to se ukupna vrednost materijala ( vrednosni saldo) deli sa
koliinom materijala (koliinski saldo) i na taj nain se preraunava prosena nabavna cena koja se
primenjuje kod izlaza materijala.
Izgled kartice i cena u gornjem primeru, po metodi prosene cene imala sledei izgled:




[9]


Zavisni trokovi koji ine nabavnu vrednost materijala mogu se ukljuiti u obraun nabavne cene
samo ako su stvarno nastali i ako su dokumentovani.
U praksi se dogaa da pojedini rauni ili dokumenta ZTN ne stignu na vreme, do momenta
obrauna i rasporeda ZTN pri formiranju stvarne nabavne cene. U sluajevima obrauna ZTN kada
nije primljen raun (dokument), a evidentno su nastali, isti se ukljuuju u obraun preko pasivnih
vremenskih razgranienja (konto 494-Razgranieni zavisni trokovi, za materijal 4941-Obraunati
zavisni trokovi materijala). Iznos ZTN koji se ukaljuuje u obraun odreuje se to preciznije, na
osnovu dostupnih podataka o troku (ugovor, predraun, obraun...) ili se odreuje iskustvenom
metodom, u iznosu visine troka kod prethodnih slinih nabavki. Razgranieni ZTN knjie se stavom
1000/4941 ili 1010/4941, u zavisnosti od raunovodstvene politike subjekta.
Kada pristigne dokument za troak koji je ukalkulisan-razgranien, vri se knjienje dokumenta
stavom 4941/4330 ili 4340, ako je troak jednak ukalkulisanom, razgranienom.
Ako je stvarni troak manji od ukalkulisanog razlika predstavlja prihod koji se knjii na raun
6799-Ostali nepomenuti prihodi:
4941/ - iznos razgranienog troka
/ 4330 - iznos troka po naknadno pristiglom raunu
/ 6799 - iznos manje ukalkulisanog troka

Ako je stvarni troak vei od ukalkulisanog razlika predstavlja rashod koji se knjii na raun
5799-Ostali nepomenuti rashodi:
4941/ - iznos razgranienog troka
/ 4330 - iznos troka po naknadno pristiglom raunu
5799/ - iznos vie ukalkulisanog troka

Troak na raunu 494-Razgranieni zavisni trokovi knjii se u neto iznosu, bez PDV.

Primer: Preduzee A nabavilo je materijal od preduzea B u iznosu od 23.600,00 dinara, sa
PDV-18%. Primljen je raun. Prevoz i istovar materijala izvrilo je preduzee T. Do obrauna
nabavke materijala nije primljen raun preduzea T za prevoz i istovar, pa je pri obraunu i
knjienju nabavke materijala ukalkulisan troak prevoza i istovara u iznosu od 1.000,00 dinara:



Varijanta I: Pristigao je raun preduzea T za transport i istovar u iznosu od 1.180,00
dinara, sa PDV-18%. Izvreno je knjienje rauna:





[10]
Varijanta II: Pristigao je raun preduzea T za transport i istovar u iznosu od 1.770,00 dinara, sa
PDV-18%. Izvreno je knjienje rauna:


Varijanta III: Pristigao je raun preduzea T za transport i istovar u iznosu od 944,00 dinara, sa
PDV-18%. Izvreno je knjienje rauna:



U cilju ubrzanja knjienja nabavke i utroka (izdavanja) materijala, kao i eliminisanja potrebe
ekanja ili estog razgranienja i procene ZTN, za dokumenta koja nisu pristigla do obrauna
stvarne nabavne cene, u praksi se koriste planske cene za evidenciju materijala.
Planska nabavna cena forimra se na osnovu planirane fakturne cene dobavljaa i planiranih ZTN.
Planiranje nabavnih cena vri se obino na kraju godine za narednu godinu. Planska cena se formira
za svaku vrstu materijala posebno, na osnovu poznatih cena i procenjenog trenda kretanja cena u
narednoj godini. Planske cene se ne menjaju tokom godine. Obraun i knjienje nabavke, kao i
utroka materijala, u toku poslovne godine, vri se po unapred utvrenim i stalnim (planskim)
cenama. Poto se na kraju poslovne godine, kod izrade finansijskog izvetaja, vrednovanje
materijala u bilansu vri po stvarnim nabavnim vrednostima, potrebno je utvrditi razliku izmeu
planskog vrednovanja zaliha materijala i stvarne nabavne vrednosti materijala. To se utvruje tako
to se tokom godine, po kompletiranju i prispeu dokumentacije vezane za nabavku materijala,
stalno utvruje i stvarna nabavna vrednost. Razlike izmeu stvarne i planske nabavne vrednosti
iskazuje se na raunu 1019-Odstupanje od planske nabavne cena materijala.
Knjienje nabavke vri se zaduenjem rauna 1010-Materijal po planskoj nabavnoj vrednosti i
odobravanjem raunu Dobavljai, za stvarnu fakturnu vrednost i stvarne ZTN.
Ukoliko je stvarna nabavna vrednost nia od planske javlja se pozitivno odstupanje (manja je
nabavna vrednost od planirane) i razlika (odstupanje) se knjii na potranoj strani rauna 1019-
Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala.
Ukoliko je stvarna nabavna vrednost via od planske javlja se negativno odstupanje (vea je
nabavna vrednost od planirane) i razlika (odstupanje) se knjii na dugovnoj strani rauna 1019-
Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala.

Primer: Preduzee X primilo je od dobavljaa Y fakturu za kupljeni materijal, 30.000 kg brana
tip-500 po ceni od 21,60 din/kg (20,00+1,60 PDV), na ukupan iznos od 648.000,00 dinara. Prevoz i
istovar izvrilo je preduzee Z za iznos od 42.000,00 dinara (30.000 kg x 1,40 = 42.000,00).
Preduzee Z nije u sistemu PDV.
Na ime ZTN obraunato je 1,40 din/kg brana te je stvarna nabavna cena braana 21,40 dinara, tj.
20,00+1,40=21,40 dinara.

Zalihe se vode po planskim cenama i to:

Varijanta I: planska cena 21,40 po kg (planska cena je jednaka stvarnoj nabavnoj ceni).
Vrednost materijala po planskoj ceni iznosio: 30.000,00 x 21,40 =642.000,00 dinara.






[11]
Varijanta II: planska cena 25,00 po kg (planska cena je vea od stvarne nabavne cene).
Vrednost materijala po planskoj ceni iznosio:30.000,00x25,00=750.000,00 dinara.



Varijanta III:planska cena 20,00 po kg (planska cena je manja od stvarne nabavne cene).
Vrednost materijala po planskoj ceni iznosio:30.000,00x20,00=600.000,00 dinara.



U varijanti I. odstupanje od cene materijala ne postoji, nabavna cena jednaka je planskoj ceni
(nema knjienja na kontu 1019- Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala ).
U varijanti II. odstupanje je pozitivno jer je nabavka izvrena po nioj ceni od planirane (knjii
se na potranoj strani konta 1019-Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala).
U varijanti III. odstupanje je negativno, nabavka materijala izvrena je po viim cenama od
planiranih (zaduuje se dugovna strani k-ta 1019-Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala.

Raun 1019-Odstupanje od planskih nabavnih cena materijala predstavlja korektivni konto
konta 1010-Materijal (planska cena). Korekcijom salda konta 1010 salodom konta 1019 dobija se
vrednost zaliha materijala po stvarnoj nabavnoj vrednosti:







[12]
13.4. Utroak materijala

Izdavanje materijla vrednuje se po cenama po kojima se vode zalihe. Ako se zalihe vode po
stvarno nabavnim cenama i izdavanje materijalavrednuje se po stvarnim nabavnim cenama,
najee po metodu prosene nabavne cene, ree po metodu FiFO i LiFo.
Knjienje izdavanja i utroka materijala, kada se ne koristi pogonsko knjigovodstvo (klasa 9),
vri se stavom 5110/1010 za vrednost materijala, bez razlike da li se zalihe vode po stvarnim ili
planskim nabavnim cenama. Na kraju obraunskog perioda, ako se zalihe materijala vode po
planskim nabavnim cenama, potrebno je izvriti korekciju i svesti vrednost utroenog materijala na
utroak po stvarnoj nabavnoj vrednosti.
Svoenje se vri uz pomo konta 1019-Odstupanje od planske cene materijala, prenosom
srazmernog dela odstupanja na konto 5110-Trokovi materijala za izradu.
Pri obraunu prvo je potrebno utvrditi procenat prosenog odstupanja po formuli:

Odstupanje od planske cene konto 1019 x 100
Prosena stopa odstupanja =
Dugovni promet konto 1010 Materijal

Primenom prosene stope odstupanja na vrednost utroenog materijala i deljenjem sa 100 dobija se
iznos odstupanja:

Potrani promet 1010 Materijal x Prosena stopa odstupanja
Iznos odstupanja =
100

Primer: U prethodnom primeru nabavljeno je 30.000 kg brana po stvarnoj nabavnoj ceni od
21,40 dinara po kg. Zaliha se vodi po planskoj nabavnoj ceni. Po Trebovanju br.1. utroeno je
25.000 kg brana. Proknjiiti utroak materijala-brana, obraunati iznos odstupanja za navedeni
utroak i izvriti korektivno knjienje vrednosti utroenog matarijala, odstupanja planske od stvarne
nabavne cene, ako je planska cena:

Varijanta I: planska cena 21,40 po kg (planska cena je jednaka stvarnoj nabavnoj ceni).
Vrednost utroenog materijla iznosi 25.000 kg x 21,40 = 535.000,00:



Odstupanja planske cene od stvarno nabavne nema jer su jednake, tj:



Odstupanje planske od nabavne cene nema, zaliha je vrednovana po planskoj ceni koja je
jednaka stvarnoj nabavnoj ceni.




[13]
Varijanta II: planska cena 25,00 po kg (planska cena je via od stvarno nabavne cene).
Vrednost utroenog materijla iznosi 25.000 kg x 25,00 = 625.000,00:





Obraun pripadajueg odstupnja u delu utroenog materijala utvruje se po prethodno datim
formulama, prvo se utvruje procenat prosenog odstupanja po formuli:

saldo konta 1019 x 100 108.000,00 x 100
stopa odstupanja = = = 14,4%
Dug. promet konto 1010 750.000,00

Zatim se utvruje vrednost odstupanja za utroeni materijal:

Potr. Prom.1010x stopa odstup. 625.000,00x14,4
Iznos odstupanja = = = 90.000,00
100 100

Odstupanje koje se odnosi na 25.000 kg utroenog materijala (brana) iznosi 90.000,00 dinara i
knjii se storniranjem na dugovnoj strani konta 5110-Utroen osnovni materijal i dugovno na kontu
1019-Odstupanje od planske cene materijala, za iznos odstupanja:


Nakon sprovedenog knjienja odstupanja stanje na kontima je sledee:




[14]


Varijanta III: planska cena 20,00 po kg (planska cena je nia od stvarne nabavne cene).
Vrednost utroenog materijla iznosi 25.000 kg x 20,00 = 500.000,00 dinara:


Odstupanje planske od stvarne nabavne cene postoji, zaliha je vrednovana po nioj planskoj ceni
(20,00 din./kg.) od stvarne nabavne cene (21,40 din./kg.).



Obraun odstupnja:
saldo konta 1019 x 100 42.000,00 x 100
stopa odstupanja = = = 7,0%
Dug. promet konto 1010 600.000,00

Potr. Prom.1010x stopa odstup. 500.000,00 x 7
Iznos odstupanja = = = 35.000,00
100 100

Odstupanje koje se odnosi na 25.000 kg utroenog materijala (brana) iznosi 40.000,00 dinara.
Odstupanje se knjii dugovno na kontu 5110 i potrano na kontu 1019, za iznos odstupanja:






[15]
Nakon sprovedenog knjienja odstupanja stanje na kontima je sledee:



13.5. Rezervni delovi, alat i inventar, ambalaa

Pored materijala u okviru grupe 10-Zalihe materijala vode se i rezervni delovi, alat i sitan
inventar koji se u celini otpisuje pri predaji u upotrebu, kao i zalihe povratne ambalae (koja se
ne amortizuje).
Knjienje navedenih zaliha identino je objenjenim nainima knjienja materijala.

Rezervni delovi koji se koriste za odravanje opreme, pri nabavci se knjie zaduenjem
rauna 102-Rezervni delovi uz odobrenje rauna 433-Dobavljai u zemlji, odnosno 434-Dobavljai u
inostranstvu (stav: 102/433 ili 434). Subjekt se moe odluiti da vri obraun nabavke rezervnih
delova preko rauna 100, kao kod materijala. Utroak rezervnih delova knjii se zaduenjem konta
512-Trokovi ostalog materijala (reijskog) uz odobravanje konta zaliha tj. konta 102 (stav:
512/102). Evidencija nabavke, utroka i stanja zaliha identina je kao kod materijala.
Kod evidencije rezervnih delova veoma je bitno odrediti o kojim delovima je re, sa apekta
PDV. Ako se radi o delovima za putnike automobile, vazduhoplove ili plovne objekte, za koje se po
lanu 29. Zakona o PDV ne moe koristi odbitni PDV pri knjienju primljenog rauna ne moe se
vriti knjienje na raunima PDV, grupa 27.

Primer: Nabavljeni su rezervni delovi u vrednosti 59.000,00 dinara, sa PDV-18%. Po Trebovanju 2.
rezervni delovi su izdati i ugraeni u opremu.


Prethodno knjienje odnosi se na situaciju kada se radi o rezervnim delovima za koje se nema
pravo odbitka prethodnog PDV ili se radi o obvezniku koji nije u sistemu PDV.
U sluaju da se radi o delovima za koje postoji pravo na odbitni PDV, kod lica koja su u sistemu
PDV knjienje je sledee:







[16]

Alat i inventar koji se otpisuje u celini pri davanju u upotrebu, pri nabavci knjii se
zaduenjem rauna 1030-Alat i inventar. Na navedenom kontu knjii se alat i inventar koji ima
kratak rok upotrebe i relativno malu vrednost i koji se u pogledu troenja izjednaava sa
materijalom (brusne ploe, brusno kamenje, burgije...). Pri nabavci zalihe se knjie zaduenjem
rauna 1030-Alat i inventar uz odobrenje rauna 433-Dobavljai u zemlji, odnosno 434-
Dobavljai u inostranstvu (stav: 103/433 ili 434). Subjekt se moe odluiti da vri obraun
nabavke alata i inventara preko rauna 100, identino kao kod materijala. Za alat i inventar dati u
upotrebu zaduuje se konto 1033-Alat i inventar u upotrebi uz odobravanje konta 1030-Alat i
sitan inventar, uz istovremeno knjienje troka alata i inventara zaduenjem konta 5114-Utroeni
ostali materijal za izradu i odobravanjem rauna 1039-Ispravka vrednosti alata i
inventara koji je dat u upotrebu i koji se u celosti otpisuje u obraunskom periodu.
Na kraju poslovne godine alat i inventar koji je utroen u potpunosti, koji nije u funkciji i ne
nalazi se na popisu, rashoduje se i isknjiava se sa konta 1033- Alat i inventar u upotrebi tj. knjii
se stav 1039/1033.

Primer: Od dobavljaa koji nije u sistemu PDV nabavljeno je 1.000 brusnih ploa po ceni od
150,00 din/ kom. ZTN nije bilo. Brusne ploe su evidentirane na zalihama alata i inventara po
stvarnim nabavnim cenama. Izdato je u radionicu 200 brusnih ploa. Na kraju poslovne godine,
popisom je utvreno da je u upotrebi 60 brusnih ploa a da je 140 ploa 100% utroeno.



U okviru rauna 1030-Alat i inventar vode se i auto-gume i povratna ambalaa (boce, gajbe,
palete...). Nain knjienja identian je objanjenim knjienjima alata i inventara.
Ako je Pravilnikom o raunovodstvu subjekat odluio da se alat, inventar i ambalaa kakulativno
otpisuju (amortizuju), tada se evidencija vodi na odgovrajuem analitikom raunu u okviru rauna
023-Postrojenja i oprema.



13.6. Ispravka vrednosti zaliha materijala, delova, alata i inventara

Ispravka vrednosti zaliha matarijala, rezervnih delova, alata i inventara predstavlja umenjenje
vrednosti zaliha, ija je vrednost utvrena po prosenoj nabavnoj ceni i koje se vode po prosenoj
nabavnoj ili po planskoj ceni. Do umanjenja vrednosti materijala dolazi oteenjem (vlaga, poar,
zaprljanost...) , zbog zastarelosti ili pada cena identinih ili slinih materijala na tritu...
U ovakvim sluajevima ( na osnovu procene, popisa i odluke) subjekat moe izvriti umanjenje
vrednosti zaliha preko rauna 1090-Ispravka vrednosti zaliha materijala, ali tako da zalihe materijala
i dalje vodi i vrednuje po prosenim nabavnim cenama ili po planskim cenama, po tim cenama vri i
izdavanje materijala a samo za srazmerni deo ispravke vrednosti umanjuje se troak materijala.
Srazmerni deo je deo koji se odnosi na utroeni materijala sa ispravkom vrednosti.

Primer: Vlagom je oteeno 5 rolni papira ukupne nabavne vrednosti 580.000,00 dinara. Komisija
je izvrila popis oteenog materijala i predloila da se istom umanji vrednost za 40% , poto papir
nije upotrebljiv za tampanje ali se moe koristiti za korienje. Na osnovu procene komisije doneta
je Odluka da se umanji vrednost oteenom papiru za 40%. Izdata je u proizvodnju i utroena
jedna rolna papira po Trebovanju 2.




[17]
Obraun:
- Ispravka (umanjenja) vrednosti materijala = 580.000,00 x 40 % = 232.000,00 (stav 1.)
- Vrednost jedne rolne (izdate u proizvodnju) = 580.000,00 : 5 = 116.000,00 (stav 2.)
- Srazmerna korekcija za deo ispravke vrednosti) = 116.000,00 x 40% = 46.400,00 (stav 3.)


Identian je postupak ispravke vrednosti i ostalih zaliha u okviru grupe 10.: rezervni delovi, alat,
inventar i ambalaa.


13.7. Prodaja materijala, alata i inventara, delova, ambalae, guma

U situacijama promene delatnosti subjekta, opreme ili tehnologije u proizvodnji, oteenja,
suvinih zaliha, zastarelosti... zalihe materijala, alata, inventara, rezervnih delova, guma,
ambalae... mogu se prodavati kupcima.
Cena po kojoj se zalihe prodaju mogu biti jednake nabavnoj ceni, manje ili vee.
Ako se radi o zalihama materijala koje sigurno nee biti koriene dalje u procesu proizvodnje
preporuljivo je istu preneti internom otpremnicom iz magacina zaliha materijala (grupa 10) u
magacin zaliha robe (grupa 13), jer u sutini materijal i postaje roba. U tom sluaju dalje postupanje
i knjienje identino je postupanju i knjienju zaliha robe, izvrenjem i knjienjem eksternog i
internog obrauna. Kako u dosadanjem radu nije obraena tema evidentiranja i knjienja zaliha
robe, u daljem izlaganju bie predstavljen direktan nain prodaje i knjienja materijala sa grupe 10.
Primenom jednog ili drugog naina rezultat je identian, samo to se kod direktnog knjienja u
okviru grupe 10. ne evidentiraju ukupni prihodi od prodaje materijla i ukupni rashodi po osnovu
nabavne vrednosti materijla. Evidentiraju se samo eventualni dobici i gubici u sluajevima pozitivne i
negativne razlike prodajne i nabavne vrednosti materijala. Sa druge strane, na potranoj strani
zalihe materijala evidentira se prodati materijal i na taj nain se gubi tana evidencija izlaza
utroenog materijala, podatka koji je potreban pri izradi analiza i pojedinih obrauna.

Primer: Preduzee X donelo je odluku da proda prekomerne zalihe nabavljenog materijala
knjigovodstvene vrednosti 540.000,00 dinara. Materijal je prodat kupcu Y po knjigovodstvenoj
vrednosti, uz obraun PDV-18%. Kupac je preuzeo materijal. Kupac je platio raun za materijal.
Primljen je izvod.


U prethodnom primeru materijal je prodat po knjigovodstvenoj vrednost, prodajna cena jednaka
je nabavnoj ceni materijala.

Primer: Preduzee A donelo je odluku da proda zastarele zalihe materijala knjigovodstvene
vrednosti 220.000,00 dinara. Materijal je prodat kupcu B za iznos od 177.000,00 dinara sa
zaraunatim PDV-18%. Kupac je preuzeo materijal. Izdat je kupcu raun.



[18]


Materijal je prodat po vrednosti manjoj od knjigovodstvene (nabavne) vrednosti, tj. ostvaren je
gubitak pri prodaji materijala u iznosu od 70.000,00 dinara.
Gubici od prodaje materijala iskazuju se na kontu 5730-Gubici od prodaje materijla za manje
ostvaren iznos prihoda od prodaje materijala u odnosu na njegovu knjigovodstvenu vrednost.


Primer: Preduzee A donelo je odluku da proda zalihe materijala knjigovodstvene vrednosti
220.000,00 dinara. Materijal je deficitaran na tritu i prodat je kupcu B za iznos od 377.600,00
dinara sa zaraunatim PDV-18%. Kupac je preuzeo materijal. Izdat je raun kupcu.

Materijal je prodat po vrednosti veoj od knjigovodstvene (nabavne) vrednosti, tj. ostvaren je
dobitak pri prodaji materijala u iznosu od 100.000,00 dinara.
Dubici od prodaje materijala iskazuju se na kontu 6730-Dobici od prodaje materijla za vie
ostvaren iznos prihoda od prodaje materijala u odnosu na njegovu knjigovodstvenu vrednost.


Primer: Preduzee A donelo je odluku da proda zalihe nepotrebnog materijala ukupne planske
knjigovodstvene vrednosti 540.000,00 dinara. Potrani saldo na raunu 1019-Odstupanje od
planskih nabavnih cena materijala iznosi 90.000,00 dinara.
Preduzeu B prodata je 1/3 zaliha materijala za iznos od 295.000,00 din, sa PDV-18%.
Kupac je preuzeo materijal. Izdat je raun kupcu.



Materijal je prodat po vrednosti veoj od knjigovodstvene vrednosti, tj. ostvaren je dobitak od
prodaje materijala u iznosu od 100.000,00 dinara.

Kod prodaje materijala obavezno je obraunati stvarnu nabavnu cenu materijala, odnosno
potrebno je izvriti korekciju vrednosti materijala sa odstupanjem iskazanim na kontu 1019. U
primeru to je jedna treina odstupanja, poto je prodata jedna treina zaliha. U sluaju da nije dat
procenat prodaje zaliha odstupanje je potrebno izraunati pomou formula za obraun odstupanja.


13.8. Vikovi i manjkovi materijala

Tokom godine ili na kraju poslovne godine (obavezno) vri se popis imovine pa materijala. Na
osnovu popisa uporeuje se knjigovodstvena evidencija (stanje) i stvarno stanje, utvruju se
viakovi i manjkovi zaliha materijala i sprovode se potrebna knjienja u knjigovodstvu.




[19]
Primer: Popisom na dan 31.12.2011. godine utvren je viak materijala trine vrednosti
72.000,00 dinara.



Prema Zakonu o PDV na utvreni viak materijala ne obraunava se i ne plaa se PDV ako se
koristi za sopstvene potrebe. Ako se materijal prodaje na izlaznom raunu obraunava se PDV.


Primer: Popisom na dan 31.12.2011. godine popisna komisija preduzea A utvrdila je manjak
sledeih sredstava:
- 12 kutija tamparske boje, nabavne vrednosti 2.300,00 dinara, po kutiji;
- 7 filtera za teretno vozilo, nabavne vrednosti 1.800,00 dinara, po filteru;
- 23 drvene palete, nabavne vrednosti 900,00 dinara, po paleti.
Komisija je ustanovila: da se tamparska boja prolila zbog loeg rukovanja zalihama radnika u
magacinu; da je manjak filtera posledica greke u evidenciji u knjigovodstvu; da je manjak paleta
nastao oteenjima tokom skladitenja zbog prokinjavanja krova.
Direktor kompanije doneo jeOdluku po kojoj se: manjkom tamparske boje tereti odgovorni
radnik; manjak paleta tereti rashode obraunskog perioda; manjak filtera - naloeno je
knjigovodstvu da evidentira Trebovanje 12 po kome je utroeno 7 filtera.

Obraun:
- boja 12 kut. x 2.300,00 = 27.600,00 + 4.968,00 = 32.568,00 dinara sa PDV-18%
- palete 23 kom x 900,00 = 20.700,00 + 3.726,00 = 24.426,00 dinara sa PDV-18%



Na utvreni manjak materijala obraunava se PDV. Osnovica za obraun PDV je nabavna
vrednost materijala.
Manjak moe teretiti materijalno zadueno ili drugo zaposleno i odgovorno lice za koje je
utvrenjo da je svojim injenjem ili ne injenjem prouzrokovalo manjak. Manjak moe teretiti sam
subjekat, tj rashode perioda u kome je utvren, u sluajevima objektivnih razloga nastajanja
manjka ili nemogunosti utvrivanja odgovornosti za nastali manjak.

Manjak koji je u visini dozvoljenog kala, rastura, kvara i loma osloboen je PDV. Na
koliine iznad Normativa obraunava se i plaa PDV.

Primer: Popisom je ustanovljen manjak materijala nabavne vrednosti 25.000,00 dinara.
Proraunom je utvreno da je manjka u iznosu 17.800,00 dinara u okviru dozvoljenog kala po
Pravilniku i Normativu o kalu, rasturu, kvaru i lomu a 7.200,00 dinara je kalo iznad dozvoljenog.
Manjak je utvren na materijalu




[20]